UNIVERZITET U NIU VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
Tema: Algoritmi za rad sa hard diskom
Studijski program: Savremene raunarske tehnologije Predmet: Operativni sistemi

Profesor: Student: Mr. Kosanovi Mirko Branislav 02/11

Majki REr

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

Ni, 2013.

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

Sadraj_________________________________________ ___
Uvod.................................................................4 Rasporeivanje zahteva za rad sa diskom...........5
brzine prenosa podataka sa magnetnog medijuma, koja zavisi od gustine medijuma i brzine okretanja rotacionih povrina diska...........................................5 Brzina prenosa podataka sa diska ili na disk (bandwidth) kolinik je ukupnog broja prenetih bajtova i ukupnog vremena koje obuhvata ove tri komponente. .................................................................................5 FCFS..........................................................................6 1.1.SSTF....................................................................7 SCAN.........................................................................8 C-SCAN......................................................................9 LOOK.......................................................................11 C-LOOK....................................................................12

Izbor algoritma za rasporeivanje zahteva za rad sa diskovima...................................................13

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

Uvod
Hard diskovi su vrste sekundarne memorije. U raunarima se koriste za uvanje (smetaj) programa koje korisnik upotrebljava tokom rada na raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih korienjem pomenutih programa. Osim ove dve namene, sam raunar koristi hard disk kao privremenu memoriju, kada mu za potrebe nekog posla ponestane RAM memorija.

Slika 1. Hard disk

Hard disk se sastoji od kuita, osovine, ploa, glave za itanje i pisanje, kntrolera i ke memorije. Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentrinim krugovima (cilindrima) na povrini tvrdih okruglih ploa (diskova). Podaci se snimaju na jednu ili obe povrine svake ploe (diska), u koncentrinim krugovima. Jedan takav krug (na jednoj povrini) se naziva staza, trag ili traka. Skup svih staza jednake udaljenosti od centra rotacije (pa tim i prenika) se naziva cilindar. (Slika 2.) Podaci nisu kontinualni ve je svaka staza ugaono podeljena u vie blokova koje nazivamo sektorima. Uobiajena duina sektora je 512 bajtova, ne raunajui dodatne podatke za pozicioniranje i kontrolu i korekciju greaka. Radi relativnog odranja gustine podataka preko cele povrine diskova, spoljni cilindri mogu imati vie sektora nego unutranji. Skup susednih cilindara sa jednakim brojem sektora se naziva zona. (Slika 3.)

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

Slika 2. Cilindar

Slika 3. Zona

Rasporeivanje zahteva za rad sa diskom

U vieprocesnom okruenju, u jednom trenutku postoji veliki broj zahteva za rad sa diskom. Pravilnim rasporeivanja ovih zahteva (engl. disk scheduling) moe se skratiti ukupno vreme pozicioniranja ili rotaciono kanjenje. Svaki zahtev sadri informacije o tome da li je u pitanju operacija itanja ili pisanja, adresu bloka na disku, adresu memorijskog bafera i broj bajtova koje treba preneti. Vie zahteva moe stii istovremeno, a u jednom trenutku moe biti obraen samo jedan zahtev. Vreme pristupa disku zavisi od sledeih komponenata: vreme pozicioniranja glava za itanje i pisanje sa tekue pozicije na zahtevani cilindar vremena rotacionog kanjenja tj vremena potrebnog da se ispod magnetne glave postavi zahtevani blok podataka

brzine prenosa podataka sa magnetnog medijuma, koja zavisi od gustine medijuma i brzine okretanja rotacionih povrina diska Brzina prenosa podataka sa diska ili na disk (bandwidth) kolinik je ukupnog broja prenetih bajtova i ukupnog vremena koje obuhvata ove tri komponente. Za rasporeivanje pristiglih zahteva za rad sa diskom postoji vie algoritama: FCFS SSTF SCAN C-SCAN LOOK C-LOOK

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

FCFS
FCFS (First Come, First Served) je najjednostavniji algoritam kod koga se zahtevi opsluuju onako kako pristiu. Ovaj algoritam, iako ravnopravno tretira sve zahteve, daje najloije performanse. Performanse zavise od pokretanja glave za itanje i pisanje, a performanse e slabiti sa veim pomeranjem. Da bi smo objasnili ovaj algoritam, uzeemo sledei primer: Pretpostavimo da disk ima 200 staza i da imamo sekvencu zahteva: 55, 58, 39, 18, 90, 160, 150, 38, 184. Pretpostavimo da je glava za itanje/pisanje pozicionirana na stazi 100. Dakle, kao to smo rekli, opsluuju se zahtevi redom, onako kako je koji naiao, ali moramo uzeti u obzir i poloaj glave, koja se nalazi na sektoru 100. Prvi je naiao zahtev za stazu 55, pa glava ide ulevo, zatim 58, pa 39, pa 18, 90, 160, 150, 38, i zadnji zahtev koji je doao je 184. Grafik izgleda ovako:

Slika 4. FCFS algoritam

FCFS (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 55 45 58 3 39 19 18 21 90 72 160 70 150 10 38 112 184 146

498 pomeraja
6

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

1.1. SSTF
SSTF algoritam (Shortest Seek Time First) kod opsluivanja zahteva od pristiglih zahteva bira onaj koji e izazvati najmanje pomeranje glave. Algoritam ima slinosti sa SJF algoritmom rasporeivanja procesa i ima optimalno vreme pozicioniranja. Koritenje ovog algoritma, meutim, moe dovesti do problema izgladnjivanja - zakucavanja (engl. starvation). Glave se mogu zadrati dugo u jednoj zoni opsluujui zahtjeve za koje je potrebno malo pomeranja, tako da se moe desiti da udaljeni zahtevi veoma dugo ekaju. Na sledeem primeru emo pojasniti ovaj algoritam: Poetni poloaj glave je na stazi 100. Zahtev koji trai najmanji pomeraj glave je onaj koji se nalazi na stazi 90 (10 pomeraja). Sledei je 58 (32 pomeraja), zatim 55 (3 pomeraja), 39 (16), 38 (1), 18 (20), 150 (132), 160 (10) i 184 (24). Grafik izgleda ovako:

Slika 5. SSTF algoritam

SSTF (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 90 10 58 32 55 3 39 16 38 1 18 20 150 132 160 10 184 24

248 pomeraja glave

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

SCAN
SCAN algoritam, ili kako se jo esto naziva lift algoritam, naizmenino pomera glave do kraja diska i nazad, pri tome opsluuje zahteve na koje nailazi na tekuem cilindru. Ovaj algoritam reava problem koji se javlja kod SSTF-a - problem izgladnjivanja. Primer: Staza 100 (poetak), zatim ide na 150 (50 pomeraja), 160 (10), 184 (24), zatim ide do kraja, do 199 (15), i onda se vraa do 90 (109), 58 (32), 55 (3), 39 (16), 38 (1), 18 (20). Grafiki to izgleda ovako:

Slika 6. SCAN algoritam

SCAN (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 150 50 160 10 184 24 199 15 90 109 58 32 55 3 39 16 38 1 18 20

280 pomeraja glave

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

C-SCAN
Kruni SCAN algoritam (C-SCAN, Circular SCAN), je varijanta algoritma SCAN, i on takoe razreava problem favorizovanja unutranjih cilindara. Razlika u odnosu na SCAN je u tome to se zahtevi opsluuju samo u jednom smeru, kad glava doe do poslednjeg cilindra, pomera se na poetak, a pri povratku na poetak ne opsluuje zahteve. Dakle, opsuuje zahteve samo u jednom smeru, sa desna na levo. Primer: Poinjemo sa staze 100, idemo desno i itamo zahteve koji nadolaze. Prvi je 150 (pomeraj 50), zatim 160 (10), 184 (24), idemo do kraja, do 199 (15), zatim se vraamo na poetak, pri emu ne opsluujemo zahteve, 0 (199), idemo opet u desno, opsluujemo 18 (18), 38 (20), 39 (1), 55 (16), 58 (3), 90 (32). Grafiki izgleda ovako:

Slika 7. C-SCAN algoritam

C-SCAN (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 150 50 160 10 184 24 199 15 0 199 18 18 38 20 39 1 55 16 58 3

356 pomeraja
9

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

glave

10

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

LOOK
Algoritam LOOK je modifikacija algoritma SCAN. Glave se ne pomeraju do kraja ili poetka diska, nego do poslednjeg zahteva koji se nalazi u redu ekanja u tom smeru. Pri tome, LOOK opsluuje zahteve u oba smera. Algoritam je dobio ime po tome to gleda na kom se cilindru nalazi poslednji zahtev u tom smeru i kada ga opsui ne ide do kraja, kao to to radi SCAN, ve se odmah vraa nazad i opsluuje sledee zahteve. U praksi se umesto algoritma SCAN uvek koriste algoritmi LOOK. Primer: 100, 150 (50), 160 (10), 184 (24), 90 (94), 58 (32), 55 (3), 39 (16), 38 (1), 18 (20). Grafiki prikaz ovog algoritma:

Slika 8. LOOK algoritam

LOOK (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 150 50 160 10 184 24 90 94 58 32 55 3 39 16 38 1 18 20

250 pomeraja glave

11

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

C-LOOK
C-LOOK algoritam je modifikacija algoritma C-SCAN. Glave se ne pomeraju do kraja ili poetka diska, nego do poslednjeg zahteva koji se nalazi u redu ekanja u tom smeru (Kao kod LOOK algoritma). Za razliku od LOOK-a, C-LOOK opsluuje zahteve samo u jednom smeru (kao i C-SCAN). Primer: 100, 150 (50), 160 (10), 184 (24), 18 (166), 38 (20), 39 (1), 55 (16), 58 (3), 90 (32). Grafiki:

Slika 7. C-LOOK algoritam

C-LOOK (poinje sa staze 100) Staza kojoj se pristupa Broj preenih staza 150 50 160 10 184 24 18 166 38 20 39 1 55 16 58 3 90 32

322 pomeraja glave

12

Operativni sistemi Algoritmi za rad sa hard diskom Majki Branislav, REr 02/11

______

Izbor algoritma za rasporeivanje zahteva za rad sa diskovima

Kako izabrati najbolji algoritma za rasporeivanje zahteva za korienje diska? Jasno je da su svi algoritmi bolji od FCFS-a, ali je teko odrediti koji je najbolji, jer performanse samih algoritama zavise od optereenja, tj. od prispelih zahteva za rad sa diskom. Krune varijante algoritama SCAN i LOOK imaju mnogo bolju raspodelu opsluivanja i ne izazivaju problem zakucavanja, koji postoji pri radu sa algoritmom SSTF. C-LOOK je najbolje reenje za jako optereene sisteme. Prethodno pomenuti algoritmi su zastareli, a modernije varijante ovih algoritama minimizuju obe mehanike komponente - i pozicioniranje i rotaciono kanjenje (pri emu rotaciono kanjenje ima dominantan uticaj na performanse savremenih diskova). Jedan takav algoritam je SATF (Shortest Access Time First), koji radi na principu algoritma SSTF, ali pri odabiru sledeeg zahteva iz reda, rauna obe mehanike komponente. Najsavremeniji algoritmi uzimaju u obzir i keiranje na samom disk ureaju. Alogoritam C-LOOK, u kombinaciji sa ugraenim keiranjem diska, daje najbolje rezultate.

13