Soja - ta uasna mahunarka 30.03.2009 Zastraujua pria o pohlepi velikih korporacija,looj nauci, mahinacijama u donoenju propisa ...

i kako nas sve zajedno obmanjuju, autora ELAINE HOLLINGSWORTH, objavljena je u australijskom magazinu "Nexus". Na osnovu onoga to moete videti, proitati i uti u veini masovnih i alternativnih medija pomislili biste da su sveprisutna soja i njeni derivati najcelovitija, najprirodnija, za srce i opte zdravlje, vitku liniju i razvoj organizma najpogodnija i uopte najdivnija namirnica koja je ikad rasla na naoj dobroj Zemlji. Jednostavna mahuna koju je lako gajiti, koja spada u sastavni deo prehrane od osvita civilizacije, obeavajui zdravlje i vitalnost onima koji ne podnose laktozu, novoroenadi, starijima, enama u menopauzi, ljudima slabijeg zdravlja, sporistima, onima koji vode brigu o svom zdravlju, zapravo - svima. Nije skupa, ima je u svim krajevima sveta, mogue ju je nai kao istu soju ili kao vaan sastojak u hiljadama drugih prehrambenih proizvoda kao to su: hleb koji svakodnevno jedemo, kolai, slatkii, deja hrana, mleko i proizvodi koji zamenjuju meso, pahuljice koje jedemo za doruak, umaci, grickalice, testenina; predstavlja takoe i bazu u sredstvima protiv slepljivanja. Nairoko se koristi kao stona hrana i hrana za kune ljubimce. Lekari,, poljoprivrednici, nutricionisti, sportisti, ugledne kompanije ija su imena u svakom domainstvu postala deo nae kulture, dravne vlasti - svi govore o tome kako je ovo udo od namirnice sigurno za upotrebu i dobro za ouvanje zdravlja. Soja je toliko dobra i nema ba nikakvih tetnih uinaka da se njena prisutnost u puno industrijski proizvedenih proizvoda esto ak ni ne spominje. A kad je navedena, nije nas briga, svi znamo da je soja sigurna za jelo. Ljudi zadueni za brigu o naem zdravlju s veseljem prihvataju garancije koje im daju kompanije koje je proizvode i prerauju, zbog ega je dobila status namirnice kojs se uopteno smatra sigurnom za upotrebu (GRAS, Gene-rally Regarded As Safe) - pa, onda je sigurno tako. Soja se gaji na stotinama miliona jutara zemlje irem sveta, osiguravajui sigurnu zaradu milionima poljoprivrednika koji rado plaaju namete onima koji su kreirali nene genetski izmenjene sorte i pomogli nekima od najveih multinacionalnih korporacija u irenju mita koji glasi Soja je dobra za vas.

alosno je to ve decenijama ti isti kreatori i korporacije znaju i pritom namerno skrivaju dokaze o tome da dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge po ivot opasne bolesti, unitava kosti, unitava hormonski sastav kako ljudi tako i ivotinja, potiskuje seksualni nagon. ak i da se preko noi ukloni iz nae prehrane, soja je tako duboko usaena u prehrambeni lanac i tela svakoga ko je ikad pojeo da e njeni negativni uinci zdravstvenim problemima muiti i one koji jo nisu ni roeni.
Istina koja stoji iza napadne komercijalne integracije uasne mahune zapadnjaku prehranu potresna je pria o prevari, neodgovornosti velikih korporacija, pohlepi, looj nauci, manipulaciji medijima i javnou, korupciji, zastraivanju, politikom oportunizmu, zatakavanju, pravnim mahinacijama, nedelotvornosti kontrolnih mehanizama i nestrunosti vladajuih tela, tako da se u odnosu na njih kompanije za proizvodnju duvana ine kao prave dobriine. Ne moete da verujete? Moda e i vas, nakon to se upoznate s nekim od dokaza za ove tvrdnje, uhvatiti bes. Ne samo zbog injenice to je uopte dozvoljen uzgoj, prerada i prodaja jo jednog u nizu prehrambenih proizvoda za koje je dokazano da su opasni po zdravlje, nego i zato to su u ovom sluaju njegovi proizvoai i propagatori od njega stvorili tako uspean mit da su dravni propisi i ljudi zadueni za nadzor javnog zdravlja oigledno pokleknuli pred njim, ostavivi proizvoaima doslovce potpuno slobodne ruke da nastave dezinformisanje, zbunjivanje i trovanje ne samo onih koje su navukli na konzumiranje njihovih pogubnih proizvoda ve i svakoga ko je bez znanja o tome prisiljen da uestvuje u konzumiranju ove toksine bombe koja se nalazi u svim moguim vrstama 1

osnovnih prehrambenih sirovina, u hrani za stoku i perad predviene za ljudsku prehranu. Pasivno puenje je jedan problem, prisilna konzumacija odreenog proizvoda neto je sasvim drugo. Kako je moje zauzimanje za sigurne i prirodne alternative brojnim industrijski dobijenim prehrambenim proizvodima i zdravstvenim postupcima u Australiji postalo nairoko poznato, sada mi svakodnevno pristiu oajnike molbe za pomo ili prie o uasnim linim tragedijama koje su direktno povezane s upotrebom soje. Psiholoko pustoenje I da, ima nekoliko ljudi koji mi govore da sam sve pogreno shvatila i koji mi alju kopije lanaka iz asopisa s citatima pouzdanih naunih dokaza koji potvruju kako je soja divna i sigurna za svaiju upotrebu, ili me uveravaju da je Sanitarium ne bi prodavao kad ne bi bila dobra. ini mi se da im nije palo na pamet, ili ih za to moda nije briga, da gotovo sve ove dokaze i istraivanja na kojima se temelje navedeni lanci objavljuju, a esto i finansiraju, iste one korporacije koje proizvode i prodaju sojine proizvode. Ili da stalno proizvode mitove tipa svi znaju koji se tako dobro uklapaju u privlana novinarska razmiljanja nesputano razbacana po stranicama masovnih medija, a koje, na alost, ponavljaju i mnogi na zdravlje usmereni alternativni asopisi koji bi trebalo da budu bolje bolje informisani! Puno potresnije su u pouzdanim naunim dokazima proizvoaa nikad spomenute prie koje gotovo svakodnevno ujem od roditelja ije su male devojice dobile menstruaciju, stidne dlaice, neugodan miris ispod pazuha, ili su im narasle grudi u sa svega etiri ili pet godina. Ili prie roditelja iji se sinovi u pubertetskom periodu toliko stide da ne zele da se tuiraju u prisutnosti svojih vrnjaka jer su im narasla prsa veliine enskih, ili im se nisu razvili polni organi. Na primer, nakon to sam u 2002. gostovala u jutarnjoj televizijskoj emisiji Dobro jutro na australijskom Kanalu 7, naa kancelarija je bila preplavljena telefonskim pozivima i e-mailovima koji podupiru moja upozorenja o opasnostima od soje. Najpotresnije su prie majki ija deca pate od uobiajenih simptoma koje im je prouzrokovala soja, a daleko najgore je svedoanstvo okirane majke koja je opisala tragino djetinjstvo svog sina. Ona je tokom trudnoe pila velike koliine sojinog mleka, ne znajui da pritom truje svog sina enskim hormonima. Kasnije, s obzirom na to da joj je estrogen otetio reproduktivni sistem, nije mogla da doji deaka pa ga je hranila sojinim mlekom za bebe koji joj je preporuila njena lekarka. Time je dobio dodatni estrogen (svaki dan u koliini koja je identina pet tableta za kontracepciju). Polni organi njenog sina se nisu razvili ali njegove dojke jesu, pa je odbijao da ide u kolu dok mu nije uinjena obostrana mastektomija. Ne znajui ta je uzrok zdravstvenih problema, ova porodica je nastavila da pije sojino mleko; sada, sa 21 godinom, njen sin mora da ide na jo jednu obostranu mastektomiju ali nemaju dovoljno novaca za taj zahvat. Propagatori soje, koji tano znaju kako njihovi proizvodi deluju na ljude, unitili su mu ivot kao i ivote miliona drugih nesrenika - ali, kladim se da bez obzira na to i dalje mirno spavaju! Istina, ovakve katastrofalne posledice ne pogaaju svako dete koje jede soju. Ali to isto tako nisu retki, jedinstveni sluajevi. To su dokumentovane, rairene, uestale i u mnogim sluajevima predvidljive posledice hormonske neravnotee izazvane asimilacijom velikih koliina estrogena. A odakle taj estrogen? Iz hrane za male bebe i sojinih napitaka kojima svoju decu hrane njihovi brini roditelji esto na preporuku strunog lekarskog saveta. Verovatno je re o istoj vrsti strunog savetovanja koje oigledno ne vidi nikakve kontradikcije u preporuci da se potpuno istim sastojkom koji se prepisuje enama u menopauzi, kako bi se uticalo na nivo njihovih hormona, mogu pouzdano da hrane novoroenad! Jednostavno reeno, premda za neke medicinske strunjake oigledno ne dovoljno jednostavno: hranjenje beba hranom na bazi soje jednako je kao da im dajete pet kontracepcijskih tableta dnevno.lli, reima vajcarske zdravstvene slube: koliina estrogena u 100g sojinih belanevina odgovara koliini estrogena sadranoj u jednoj kontraceptivnoj tableti, Ovu nepobitnu injenicu potvruje i veliki broj drugih istraivanja, objavljivanih jo poetkom ezdesetih godina pa nadalje. Mnogi dobro obaveteni naunici i medicinski strunjaci tvrde da kontinuirana upotreba soje u pripremanju deje 2

hrane predstavlja oblik genocida budui su ovi uinci poznati jer se o njima unutar naunih krugova pie ve decenijama. U poglavlju Drugim reima..., na kraju ove knjige, pronai ete detaljno razraen lanak prof. dr. sci. Thea Colborna pod naslovom Mir koji iznosi razloge zato ni jedna majka nikad ne bi smela staviti na kocku zdravlje svog neroenog deteta jedui hemijske supstance kao one koje se nalaze u soji. vrsto vam preporuujem da ga proitate. Nisam znala... Pijenje sojinog mlijeka za vreme trudnoe, kao i u prethodno opisanom sluaju, esto blokira stvaranje majinog mleka to zatim dovodi do hranjenja novoroeneta dejom hranom napravljenom od soje. Tragino je da se tako veliki broj najgorih sluajeva oteenja prouzrokovanih sojom za koje sam lino ula odnosi na ene kojima se dogodilo upravo to. Uvek mi ponavljaju isto: Nisam znala, jednostavno nisam znala. Lekar mi je rekao da pijem sojino mleko za kosti i da njime hranim svoju bebu. Ukratko, jedan od glavnih krivaca zato je soja toliko opasna krije se u injenici to njeno zrno sadri velike koliine aluminijuma koji je upilo iz tla na kojem raste. Godine 1997. ni manje ni vie nego Odbor za prehranu Amerike akademije za pedijatriju izvestio je da u majinom mleku ima od 4 do 65 ng/ml aluminijuma dok deja hrana napravljena od soje sadri izmeu 600 i 1.300 ng/ml. Slino tome, nedavno istraivanje sprovedeno na univerzitetu Californija-Irvine pod vodstvom prof. dri. sci. Francis Crinelle, profesora pedijatrije, ukazalo je na poveani rizik od izraenih problema u ponaanju kao to je ADHD-a, a koje je izazvala visoka koncentracija mangana u dejoj hrani od soje. Prema Crinelli, proizvodi sojinog mleka sadre oko 80 puta vie mangana nego to ga ima u majinom mleku, to novoroenad izlae riziku da e u prvim nedeljama ivota primiti previe mangana. Osim naruavanja njihovog osetljivog hormonskog sastava, sad je ve nairoko rairena i pojava da bebe koje piju sojino mleko pate od ozbiljnih gastrointestinalnih poremeaja. Meunarodna korporacija Nestle, vlasnica proizvoake marke Carnation, glavni je zagovornik soje. Moda ih se seate kao kompanije koja je donela deju hranu pripremljenu od soje u zemlje Treeg sveta, potirui hranjenje majinim mlekom i ubijajui - prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije - 1,5 miliona dece svake godine. Oni to i dalje rade, besramno forsirajui sojino mleko za novoroenad kaoAlsoya uprkos svim dokazima da je smrtonosno. Zaista ne treba da nas udi uzme li se u obzir veliina trita koje prekriva ovaj proizvod. Istraivaki asopis u okviru The Vashington Timesa, Insight on theNews (2001.), citirao je procenu jednog nezavisnog strunjaka da od ukupnog godinjeg prihoda od 3 milijarde dolara, koliko donosi sva hrana za bebe zajedno, proizvodi od soje donose 750 miliona dolara. Gore spomenuti rizici svakako treba da budu dovoljan razlog da se zakonski zabrani upotreba ove ubojite mahunarke, barem kad je u pitanju deja hrana. Ali, ak i ako oni koji donose propise nisu spremni na delovanje, uprkos svim dobro poznatim i lako dostupnim, neoborivim dokazima, kako je mogue da lekari jo uvek prepisuju deju hranu napravljenu od soje; i pitate li se zato se moja webstranica zove doctorsaredangerous.com! Za sad su samo vlasti u Velikoj Britaniji poele ozbiljno da shvataju upozorenja nezavisnih naunika i razmiljaju o zabrani prodaje deje hrane na bazi soje. Na alost, ovi neuveni zloini protiv dece koje je mogue spreiti predstavljaju samo vrh ledenog brega. Loe seme u ubojitoj mahunarki ne zanima ni starost ni pol njegovih rtava.Ja nisam naunik, niti u vam iznositi dugaka formalna izlaganja, ali temeljno razumevanje fiziologije soje i njena kasnija industrijska prerada pomau u shvatanju zato je ova mahunarka daleko od toga da bude udotvorna namirnica, u ta ele da nas uvere neni proizvoai i zagovornici. Aluminijum je jedan od najrairenijih minerala u tlu, no na veini useva ne ostavlja tragove. Biljka soje , meutim, upija aluminijum koji izvlai iz tla, taloei ga u mahunama. Ova kontaminacija jo se 3

dodatno povea kad se sojine mahune potope u tankove koji sadre aluminijum i kad se tokom prerade ispiraju kiselinom. Kad jedemo soju male koliine aluminijuma iz oba ova izvora neizbeno ulaze u telo. Jeste li u posljednje vreme videli koju sojinu kravu? Sojino mlijeko sadri 100 puta vie aluminijuma od netretiranog kravljeg mleka. Sojine mahune ne moete da pomuzete. Da biste dobili ovu belu tenost nevinog izgleda koja se primamljivo sliva niz slike atraktivnih reklama potrebno je da se sprovede ceo niz postupaka. Mahune se melju na visokoj temperaturi, a zatim se opasnim rastvaraima, od kojih neki ostaju u dobijenom sojinom branu, otklanjaju preostale masnoe. Onda se brano u procesu separacije namenjenom uklanjanju fibroznih vlakana mea s baznim rastvorom i eerima. Propisi koje su donele vlasti kau da je ta koliina toliko neznatna da nije vana. Pitam se ko im je to rekao. I zato ne uzmu u obzir miljenja naunika koji govore da je ta koliina vana zbog nakupljanja materije u telu tokom dugog vremena potrebnog da bi se soja svarila? Zadovoljava li vas doista uveravanje proizvoaa kako nema opasnosti od svakodnevnog uzimanja male koliine otrova, verovatno nekoliko puta na dan, sve dok vas ne sustignu ozbiljni zdravstveni problemi? Bavei se istraivanjima za potrebe ove knjige naila sam na dvanaest hemikalija koje se posle navedenog postupka obrade dodaju soji. Njihove nazive, u najveem broju sluajeva, jedva da mogu da izgovorim. Veina tih hemikalija poznata je kao opasna, pa ak i smrtonosna. Neu vas gnjaviti nazivima ali, verujte mi, ove hemikalije sigurno ne elite u svojoj blizini, a najmanje u svom telu. Nije na odmet da se spomene i to da se kao nusproizvod prilikom prerade soje dobija lecitin. Za razliku od raznovrsnih masnoa koje se u velikom rasponu prirodno javljaju u jajima, orasima,, semenkama i avokadu, ovaj nusproizvod uvek je uegao, a ekstrahuje se iz taloga koji ostaje nakon to se iz mahuna otkloni ulje. Sadri veliku koliinu razreivaa i pesticida i - pogodite ta se dogaa. Umesto da ga bace u deponiju za odlaganje toksinog otpada gde i pripada, proizvoai su za njega otvorili jo jedno visoko profitabilno trite nazivajui ga zdravim dodatkom hrani. Meu njegove neodoljive osobine ubraja se sposobnost izazivanja otrih bolova u zglobovima (koji se esto pogreno dijagnostifikuju kao artritis) i tekog oblika gihta. Tokom mnogih godina mog rada kao zagovornika prirodnog leenja savetovala sam bezbroj ljudi koji su mislili da imaju neizljeivi artritis. Njihovi lekari su im prepisali jake lekove, bez razgovora o mogunostima poboljanja stanja pomou prehrane. Svi su me izvestili da su im se simptomi povukli nakon to su prestali da jedu soju i/ili lecitin; meutim, to zahteva vreme i ispijanje velikih koliina vode. Ali, vratimo se soji. Dodavanje otrova samo po sebi dovoljno je grozno, ali ubistvena mauhanarka jedva da ih i treba za igranje svoje smrtonosne uloge. Ona je ve krcata potencijalnim kancerogenim materijama i velikom koliinom drugih biljnih hemikalija koje garantuju stvaranje pustoi u ljudskom organizmu. Ipak, uprkos uverljivim dokazima o katastrofalnim posledicama koje dugorona upotreba soje izaziva kod ljudi i ivotinja, zagovornici soje i dalje tvrde upravo suprotno - da sve ove materije ne samo to nisu tetne ve su zapravo dobre za vas! Stvar je u tome to zrno soje sadri brojne fitoestrogene - opisno ime za hemikalije koje se nalaze u biljkama, a imaju estrogensko djelovanje. U prirodi oni se javljaju kako bi pomogli regulaciju ciklusa parenja kod ivotinja, a u sintetikoom obliku se u istu svrhu koriste u stoarstvu. Svuda rairene tablete za kontrolu zaea njihova su, sintetika verzija namenjena ljudima. U velikim dozama ili ukoliko se koriste tokom dugih vremenskih razdoblja fitoestrogeni poinju da daju protiv estrogenski uinak. Znatno vee doze koriste se u hemoterapiji za ubijanje elija raka. Vrsta hemijskih spojeva pod nazivom fitoestrogeni sadri na desetine podvrsta kao to su coumestani, izoflavoni, lignani i steroli, od kojih svaka sadri daljnje podvrste. Soja sadri puno izoflavona, ukljuujui i podvrste genistein, coumestrol i daidzein.Naunici ve dugi niz godina znaju da izoflavoni u sojinim proizvodima mogu smanjiti funkciju titne lezde, dovodei do autoimune bolesti, pa ak i raka titnjae. Ve su se pedesetih godina fitoestrogeni povezivali s poveanim brojem sluajeva raka, neplodnou, leukemijom i poremeajima u radu endokrinolokog sastava. 4

Charlotte Gerson, s amerike Klinike za zloudne bolesti Gerson, objavila je rezultate detaljno sprovedenog istraivanja (Gerson Clinic: Cancer Research, , 2001. - 61 (11): 4325-8) koje dokazuje da je fitoestrogen genistein kancerogeniji od DES-a (diethylstilbestrola), sintetikog estrogenskog leka koji se davao milionima trudnih ena, najveim delom u periodu od 1938.-1971. Malo je onih koji nisu uli za smrtne sluajeve i uasne patnje koje je ovaj lek uzrokovao bezbrojnim enama i njihovim erkama. Zabranjena hrana Gospoa Gerson je u glasniku Gerson Healing Newsletter zapisala i sledee: Zrna soje sadre hemaglutinin, materiju koja podstie stvaranje ugruaka, inei da crvena krvna zrnca ponu da se lepe jedno za drugo. Ovako spojene krvne elije ne mogu dobro da apsorbuju kiseonik i zbog toga moe da doe do oteenja srca.. U svojoj knjizi naslovljenoj Leenje raka - rezultati 50 sluajeva, koja je ve postala klasik, Charlottin pokojni otac dr. med. Max Gerson pacijentima na Gersonovoj terapiji soju i njene proizvode stavlja na popis zabranjenih proizvoda. ak je i Laboratorija za procenu zdravstvenih rizika amerikog Ministarstva energetike objavila istraivanje koje pokazuje da izoflavoni u soji djeluju na isti nain kao i zabranjeni insekticid DDT izazivajui umnoavanje elija raka dojke. Godine 1988. tim sa Tajvanskog univerziteta pod vodstvom dr. Theodora Kaya izneo je primedbu da je ve vie od pola veka poznato da soja izaziva poveanje titne lezde, naroito kod ena i dece. Dr. Mike Fitzpatrick, ugledni toksikolog koji se nalazi na elu novozelandske kampanje protiv soje, napisao je 1998. nauni rad u kojem je citirao veinu objavljenih radova o opasnostima od sojinih izoflavona koji je, zatim, podneo amerikoj Upravi za kontrolu hrane i lekova. Ovaj rad najpe je objavljen u asopisu Price-Pottenger Nutritioti Foundation Jonrnal pod naslovom Izoflavoni: panaceja ili otrov?, a zatim u asopisu The New Zealand Medkal Journal (od 2000.) pod naslovom Proizvodi od soje i njihov uinak na titnu lezdu. Ovo je dugaak, vrlo detaljan i zastraujui lanak. Evo tek nekoliko napomena koje se u njemu iznose: Toksino delovanje izoflavona na ivotinje prvi je put skrenulo panju naune zajednice na injenicu da sojini izoflavoni dovode do poremeaja endokrinolokog sastava.... Kod svih do danas testiranih ivotinjskih vrsta dolo je do znaajnih negativnih uinaka na endokrinoloki sastav. Pojednostavljeno reeno, to znai da soja moe otetiti va endokrinoloki sistem, a ne budu li vae lezde funkcionisale kako treba, to e vam drastino naruiti zdravlje. Osim toga: Sojini izoflavoni poveavaju rizik od oboljevanja od raka dojke... Sojini izoflavoni dovode do poremeaja menstrualnog ciklusa tokom i jo do tri meseca nakon to su uneseni u organizam... Koncentracija genisteina koja se nalazi u proizvodima od soje dovoljna je da izazove elije dojke na poetak procesa elijske deobe... Postoji zabrinutost da ene koje jedu izolate sojinih belanevina uestalije oboljevaju od epitelijalne hiperplazije. Kako, pri punoj svesti, uz ova i brojna druga verodostojna istraivanja koja upozoravaju ene na negativne posledice dugotrajnog konzumiranja soje, australijske proizvoake marke kao Herron, Novogen, Blackmore i Sanitarium i dalje mogu da reklamiraju upotrebu soje i iz nje dobijenog izofiavona kao tonike za ene srednjih godina koje ulaze u klimakterijum? Ili, kako zdravstveni strunjaci mogu da prihvtaju tvrdnje da soja predstavlja sigurnu i prirodnu alternativu za zamenu terapije hormonima? To to zagovaraju nije ni sigurno za upotrebu, ni prirodno. Fitina kiselina jo je jedan slatki, mali sastavni deo ove uasne mahune - pa i ona u potpunosti rui ugled proizvoaa koji tvrde da proizvodi od soje predstavljaju dobar izvor kalcijuma i pomau u spreavanju osteoporoze. Zato to sadri vie fitine kiseline od bilo koje druge itarice ili mahunarke, i zato to fitina kiselina spreava apsorpciju svih minerala, a posebno kalcijuma, soja u stvari telo liava kalcijuma. Inhibitori enzima iz soje blokiraju tripsin i ostale enzime neophodne za odranje dobrog zdravlja. Ovo moe da izazove ozbiljne probavne poremeaje, smanji varenje belanevina i izazve hronini manjak esencijalnih aminokiselina. Sve prethodno navedene tvrdnje, kao i mnoge druge, dobro su dokumentovane i dostupne ve dugi niz godina, a novi dokazi izlaze na videlo gotovo svakodnevno. Podrobnije reference svih radova i iseaka 5

na osnovu kojih sam sastavila ovo poglavlje previe su brojne da bi ih ovde ukljuila, ali mnoge od njih moete da pronaete u posebnom delu moje web-stranice, ww.doctorsaredangerous.com/Abstracts.html,Sluba odnosa s javnou koja velia sojine vrline globalna je i nemilosrdna, i melje sve pred sobom. Takva i mora da bude, naime samo u Americi sojom je zasaeno najmanje 100 miliona jutara zemlje, a veina nje je genetski izmenjena. Za Australiju se procenjuje da se soja uzgaja na oko 50.000 jutara obradivih povrina. Pokazujui ingenioznu dvolinost na kojoj bi joj ak i sam Machiavelli zasigurno estitao,a svesna s kakvom nelagodom javnost gleda na genetski izmijenjenu hranu, i njenog okretanja ka organski uzgajanim poljoprivrednim proizvodima - korporacija Monsanto u Americi uzgaja genetski modificikovanu soju na 45 miliona jutara zemlje. Ameriki zakon dozvoljava meanje ovih useva s malim koliinama organske soje, a meavina koja iz toga nastaje sme da sadri oko 16 A 4 stranica referenci (gotovo veliine ovog poglavlja). Nauna istraivanja sprovedena u poslednjih pedeset godina koja su ispitivala opasnosti od soje nije ire distribuirana zato to se radi o radovima nezavisnih naunika, s nezavisnim stavom prema korporacijama, koje ne plaaju multinacionalne kompanije i koji predstavljaju usamljene glasove. Njihove radove esto objavljuju jedino ezoterini struni asopisi ili alternativna izdanja poput asopisa Nexus ija izdanja se mogu nabaviti i na Novom Zelandu, u Velikoj Britaniji i Americi, a koji su dovoljno odvani da bi sledili objavi i budi osuen ureivaku politiku, omoguavajui objavljivanje argumenata koji pobijaju lai velikih korporacija. Uprkos svemu, nastojanjima i predanou brojnih naprednih, kvalifikovanih, odvanih, nezavisnih i izuzetno cenjenih nunika, istraivaa i lekara stvara se mogunost da se iznese na svetlo dana ogromni broj verodostojnih istraivanja i dokaza koji jasno ukazuju na protivzakonite postupke kompanija, na elu s Monsantom, ije su genetski modifikovane poljoprivredne sorte glavni izvor svih ovih nevolja. Pokuaj iznoenja prikrivenih postupaka industrije soje u javnost poduhvat je koji bez preterivanja odgovara borbi izmeu Davida i Golijata. Aktivnosti na radiju i televiziji Iako je iznoenje poruka protiv soje u javnost izuzetno teko, nekoliko puta sam dobila priliku da gostujem na australijskom radiju i televiziji kako bih skrenula panju javnosti na ovaj specifini vid korporativne prevare - konkretno, uestvovala sam u Alan Jonesovom jutarnjem programu sydneyske radiostanice 2GB, veernjem programu voditeljke Yvonne Adele na melbournkoj radiostanici 3AK i na Kanalu sedam u emisiji Dobro jutro jutarnjeg programa nacionalne televizije. U svim navedenim sluajevima odgovor publike bio je fenomenalan - bez izuzetka podrala je moja tvrenja. U emisijama su izneseni i brojni drugi sluajevi zdravstvenih problema direktno povezanih s ovom uasnom mahunom.Osetila sam i izvesno zadovoljstvo videvi da se jedan od vodeih australijskih zagovornika soje toliko zabrinuo da e njegovi kupci moda posumnjati u istinitost njegovih tvrdnji, da je bio prisiljen da u nacionalnlm novinama objavi skupe reklamne oglase preko itave stranice da bi uverio javnost kako su njegovi proizvodi besprekorn,.oznaeni kao organska! Jo uvek verujete da dravne vlasti ne bi dozvolile da vas korporacije lau? S ovakvim nivoom proizvodnje u igri nuno je pronai trite, poveati ga i odrati. Iz ovih razloga ameriki uzgajivai soje uestvuju s oko 80 miliona amerikih dolara godinje u finaniranju jedne od najdelotvornijih propagandnih kampanja ikad poznatih u Zapadnom svetu. Odatle je proizaao izuzetno snaan udar na javnost irom sveta koji iri najnovije prie o korisnim uincima soje, dodatno ih potkrepljujui reklamnim kampanjama vrednim milione dolara. Zlatna jaja Prelistajte bilo koji popularni enski asopis, proitajte novine, pogledajte reklame na televiziji i prebrojite, na primer, samo one koji se odnose na napitke od soje. Uzgajivai soje, preraivai i proizvoai sojinih proizvoda troe milijarde dolara na reklamiranje pozitivnih uinaka njihovih proizvoda. Ekonomska raunica masovnih medija omoguuje da ovakvo troenje garantuje redovno 6

objavljivanje novosti i vizuelnih sadraja koji uzdiu navodne pozitivne uinke soje. Ista ta raunica garantuje i to da su izgledi za bilo kakvo opsenije javno iznoenje saoptenja o traginim sluajevima kao prethodno spomenutih i zastraujuih upozorenja stotina od korporacija nezavisnih naunika i akademskih istraivaa minimalni. Koji e medijski gigant da se usudi da rizikuje da koku koja lee ovako velika zlatna jaja, dovodei u pitanje kvalitet proizvoda ili istinitost reklame? Svakako, povremeno neko saoptenje o nauknim otkriima ili medicinskim dokazima koji govore suprotno moe da predstava previe zanimljivu vest da bi se ignoriala, pa e ona pronai nain da dospe na unutranje stranice novina. Ni to nije problem. U interesu nepristrasnog informisanja proizvoa ima pravo na odgovor, a na raspolaganju mu stoji cela vojska strunjaka koji ili rade u samoj kompaniji ili ostaju nezavisni, i koji spremno opovrgavaju svaku optubu. ak i kad opovrgavanje nije odrivo, ili se temelji na ogranienim ili pogreno provedenim istraivanjima, ono e biti objavljeno, a od nas se oekuje da popijemo svoje sojino mlijeko i vratimo se spavanju. Verujte mi, ova industrija se slui uslugama nekih od najboljih naunih prostitutki koje novac moe da kupi. U sluaju da to ne deluje, uobiajeni plan B je jednostavan pokuaj diskreditovanaj onih koji ukazuju na lane tvrdnje proizvoaa. Ali, nisu samo mediji odgovorni za pomaganje industriji soje u sprovoenju ove masovne manipulacije i ispiranja mozga. Veina naih zdravstvenih radnika ini se toliko zaposleno, ili toliko nezainteresovani, da ak i ako bi bili spremni da dovedu u pitanje ono to vam poruuju bljetavi leci koje im proizvoai donose da vam ih urue ukoliko ih upitate za kakvu informaciju, oni to verojatno ne bi smatrali vrednim truda. To su ljudi koji ne veruju ni u ta drugo osim u lai o soji koje su same sebi svrha, a za koje im kompanija Monsanto Chemical kae da ih progutaju, to oni bespogovorno i ine. Razmislite o reima dr. Ravmonda Peata, uvenog endokrinofiziologa sa Univerzitea Oregon koji je meu prvima zazvonio na uzbunu po pitanju opasnosti od zamenske terapije hormonima, mnogo godina pre nego to je dospela na naslovne stranice novina: Meu ljudima koji se bave naukom postoji jedna izraena karakteristika krda da lako poveruju u sve to se ini imalo prihvatljivo, samo ako je mnogo drugih ljudi reklo da je to tano. Ponekad moni ekonomski interesi pomau ljudima da promene svoja uverenja. Na primer, dve najvee industrije na svijetu - industrija estrogena i industrija soje - troe ogromne koliine novca na to da pomognu ljudima da poveruju u odreene stvari koje zvue prihvatljivo, a to pomae u prodaji njihovih proizvoda. Ovome bismo mogli da dodamo sklonost ljudi da veruju u ono u to ele. Naroito kad to deluje umirujue i uverljivo, i kad dolazi od nekoga ko zna. To me dovodi do mojih prethodno spomenutih kritiara dobrih namera, ali vrlo velikih zabluda, ljudi koji su silno uvrijeeni to se uopte usuujem da dovodim u pitanje celi niz nezavisnih naunih istraivanja koja uzdiu pozitivne osobine njihove omiljene zdrave hrane. Ili to se usuujem da odbacim dobro poznatu injenicu da ljudi u Japanu praktino ive na soji, i pritom ne pate ni od jednog problema o kojem ja govorim. Azijski mit Veliki broj tema o kojima sam raspravljala s polaznicima svojih predavanja u Zdravstvenom centru Hipokrat i u svojim javnim nastupima izaziva kontroverze. Uvek ima onih koji se ne slau, ali prihvataju rezultate istraivanja ukoliko im se prue dokazi. Meutim, s kontroverzama oko soje stvar je drukija, i neki jednostavno ne mogu da prihvatite ono to im govorim. Njihovi se argumenti uviek vrte oko toga to svi kau da je soja dobra, bilo da su proitali upeatljive novinske izvjetaje o soji ili da su poverovali u to ta su im rekli zdravstveni strunjaci, a zasigurno ne treba da se dovodi u pitanje ni injenica da se Azijatkinje tako dobro oseaju zato to jedu soju, a imaju i izuzetno malo problema s menopauzom i osteoporozom. Ove tvrdnje toliko su neistinite i toliko zavise od onoga ta bi najdelotvornija svetska komercijalna propagandna mainerija htela da verujemo da mi je teko da odluim odakle da ponem. Za poetak, soja ne predstavlja najvei deo japanske ili bilo koje druge azijske kuhinje. I vrlo je verojatno da je izuzetno mali deo domae soje uzgajan iz genetski modifikovanih kultura koje 7

dominiraju zapadnim tritem. U svakom sluaju, osim zbog siromatva ili za vreme gladi, Azijci konzumiraju soju u vrlo malim koliinama - 7 do 8 grama dnevno - a veina te soje je fermentisala od tri do pet godina da bi se iz nje uklonili toksini. Proces fermentacije u svim sojinim proizvodima smanjuje i koliinu materija koje usporavaju razvoj, iako ih ne uklanja u potpunosti. Japanci jedu male koliine tofua i misoa kao deo supe bogate mineralima, posle ega sledi meso ili riba, to neutralizuje jedan deo opasnosti. Dr. Raymond Peat i njegovi saradnici pokazali su da je konzumiranje tofua (sojinog proizvoda) povezano s demencijom. U opsenom amerikom istraivanju na uzorku od osam hiljada amerikih Japanaca s Havaja sprovedena je procena konzumiranja tofua u srednjim godinama ivota, i njegova povezanost s funkcionisanjem mozga i strukturnim promenama u kasniem ivotnom dobu. Naunici su sproveli radioloko snimanje neurona u mozgu i opsena istraivanja kognitivnih funkcija, a posle smrti ispitanika izvrili obdukciju. Otkriveno je da je poveano konzumiranje tofua povezano s indikacijama modane atrofije i kognitivnih oteenja u kasnijim godinama ivota. Na autopsiji je kod ispitanika koji su obilno jeli tofu ak otkriveno oticanje modane upljine i smanjenje teine mozga. Ovo istraivanje objavljeno je u asopisu Jhe Journal of The American College ofNutrition od 2000., a zatim i u William Cambell Douglassovom glasniku Second Opinion Newsletter. to se tie konzumiranja soje u zemljama Azije, prava i gorka istina koja se u lecima proizvoaa soje ne navodi jeste da je abnormalno visoka stopa kretenizma u delu Kine gde ljudi nairoko konzumiraju soju - zato to su previe siromani da bi priutili neke druge vrste belanevina. To se povezuje s oteenjem mozga jer goitrogen iz soje liava titnu lezdu potrebne koliine joda. Novozelandski toksikolog dr. Mike Fitzpatrick kae: Epidemioloko istraivanje u Kini pokazalo je da konzumiranje velikih koliina soje ne titi od raka dojke. Jo nekoliko slinih istraivanja opovrgava teoriju da soja pomae u prevenciji raka dojke. Osim toga, za razliku od zapadnjaka, Azijati ne gutaju izolovane sojine belanevine kao zamenu za mleko. Mleko nije deo njihove kulture. Loa nauka Odakle, ovaj mit? Poslednjih godina objavljeno je nekoliko istraivanja o uticaju soje na ljudsko zdravlje. Zahvaljujui snazi dobro podmazanog motora odeljenja za odnose s javnou unutar velikih kompanija, najvie se objavljuju rezultati istraivanja iza kojih stoje razliiti ogranci industrije prerade soje. Ne iznenauje da rezultati ovih istraivanja uvek nadmono idu u korist soje, ak i ako do tog zakljuka nisu doli sami istraivai koji su ih sproveli! Iako se argumenti za upotrebu soje kod pacijenata obolelih od raka baziraju na statistikama koje pokazuju mali procenat obolelih od raka dojke, debelog creva i prostate meu Azijatima, oigledne injenice se u potpunosti ignoriu. Dok se u istraivanjima koje financira industrija soje hvale kako je meu Azijatkinjama procenat obolelih od raka dojke daleko manji nego kod Amerikanki, ona zanemaruju da istaknu da je ishrana Azijatkinja bitno drukija od ishrane zapadnjakinja. Klasina azijska ishrana sastoji se od vie prirodnih proizvoda, mnogo vee koliine povra i vie ribe. Njihova ishrana sadri i manje kemikalija i toksina zato to jedu puno manje industrijski obraene hrane. Verojatno je na ova istraivanja uticala injenica poveanja broja obolelih od raka meu Azijatima koji su se preselili u Ameriku i prihvatili amerike prehrambene navike. Zanemarivanje znaajnih promena u ishrani i stilu ivota ovih Amerikanaca azijskog porekla, da bi se pretpostavilo kako je glavni uzrok vie stope obolevanja od raka smanjeni unos soje, spada u lou nauku. to se tie mita o zatiti od osteoporoze i negativnih uinaka menopauze, zakljuak da Azijatkinje titi soja potpuno je apsurdan. Kako je prethodno reeno, njihove navike i ishrana u potpunosti su drukiji od zapadnjakih, i podrazumevaju vrlo ograniene koliine hrane loeg kvaliteta. Osim toga, one rjetko pue i piju alkohol, i ne zamenjuju puter koji sadri vitamin D za margarin dobijen od sojinog ulja koji je tako popularan meu obmanutim zapadnjacima. Nairoko objavljivani lanak pod naslovom Naunici preporuuju vie soje u ishrani autora Jane E. Allen, novinarke Associated Pressa koja se bavi novostima iz nauke, citira brojne govornike sa simpozija Uticaj sojinih proteina na zdravlje, na kojem se raspravljalo o moguim prednostima soje. 8

Razmiljanja iznesena na ovom skupu jo uvek se nairoko citiraju kao dokaz korisnog uticaja soje. Manje objavljivani lanak je onaj u kojem se kae da je simpozijum koji je kotao 50.000 amerikih dolara ...finansirala kompanija Protein Technologies International of St. Louis, naslednica kompanije DuPont koja se bavi proizvodnjom sojinih belanevina. Koliko kota nepristranost? Alergen Ostali popularni argumenti u korist soje su oni koji govore da proizvodi od fermentirane soje poput tempeha i natoa sadre visoke nivioe vitamina B12. Meutim, u tim se argumentima ne spominje da se vrsta vitamina B12 koja se nalazi u soji ubraja u neaktivne oblike B12 koje ljudsko telo nije u stanju da iskoristi. Neki su istraivai izneli pretpostavke da ovaj oblik vitamina B12 u stvari moe da spei apsorpciju iskoristivog vitamina B12. Takoe je otkriveno da su alergijske reakcije na soju daleko ee od alergija na ostale vrste mahunarki. ak i Amerika pedijatrijska akademija priznaje da bi rano izlaganje soji kroz industrijski proizvedenu hranu za bebe moglo da predstavlja glavni uzrok alergije na soju kod starije dece i odraslih. Verujui glasinama, jedan moj uporni kritiar rekao mi je da zasigurno zna da kad soja proklija iz nje izau svi otrovi. Ne mogu da ga uvjerim, kroz naune dokaze da se klijanjem soje genistein pretvara u coumestrol koji je trideset puta jai od estrogena! Pre nekog vremena, kad su informacije o opasnostima od soje poele da cure u javnost, mainerija za odnose s javnou poela je s pojaanim radom izbacujui prie o tome kako se tetne materije za koje se zna da u soji postoje uklanjaju tokom procesa obrade. Ovo je totalna neistina, to potvruju brojna istraivanja, a zagovornici soje ipak je esto spominju. Kako je opisano ranije, industrijska prerada u stvari dodaje nove smrtonosne komponente ve ionako snanom toksinom koktelu. Ima jo mnogo istina koje lobi koji podupire soju izvikuje kao odgovor na bilo kakvu zabrinutost za zdravlje, a verujete li jo uvijek da e konzumiranje soje poboljati hormonalno zdravlje mukaraca i ena, razmislite o sledeem: Konzumiranje soje s ovim ciljem nije samo opasno ve i uzaludno budui da, kao to navodi asopis Nexus, redovnici koji ive u samostanima u celibatu i jedu vegetarijansku hranu smatraju da su proizvodi od soje od velike pomoi jer smanjuju libido. U razvijenim zemljama poput SAD-a, Kanade, Australije i Novog Zelanda vlasti su osnovale statutarna tela nadlena za nadzor da hrana i lekovi koji su dostupni javnosti budu sigurni za upotrebu. Na alost, kad se radi o tritu soje, i Amerika uprava za kontrolu hrane i lekova i Australijskonovozelandska uprava za ishranu (sad pod novim nazivom Prehrambeni standardi Australije i Novog Zelanda) pokazale su spremnost da ekonomske interese proizvoaa stave iznad interesa potroaa, u emu idu tako daleko da ak i falsificiraju podatke ili zadravaju informacije koje bi imale negativni uinak na reklamu. Prikrivanje istine 1999. godine Australijsko-novozelandska uprava za ishranu objavila je dokument intrigantnog naziva Procena potencijalnih rizika za decu povezanih s izlaganjem hrani za bebe na bazi soje. U odjeljku *3.1, Lista rizika, navode se neki potencijalni rizici: *3.1.2.Stimulacija tkiva osetljivih na estrogen, neplodnost, otkloni u polnom razvoju,prerano polno sazrevanje *3.1.3.Poremeaji neonatalnog razvoja mozga *3.1.4.Promene u funkcionisanju titne lezde: reakcije imunolokog sistema *5.1.1. Izloenost kroz ishranu: izloenost nivoima hormona koje su 240 puta vie od onih u majinom mleku *6.0. Procena rizika: Jasno je da fitoestrogeni predstavljaju potencijalnu opasnost za sve koji konzumiraju proizvode od soje. Meu potpisnicima ovog dokumenta nalaze se i glavni toksikolog, dr. Luba Tomaska, zajedno s dr. Fionom Cumming (Australijsko-novozelandska uprava za ishranu), dr. P. Tuohvem iz novozelandskog Ministarstva zdravlja i pet strunjaka za sigurnost ishrane s australijskih i novozelandskih fakulteta. Meu referencama koje je ovaj odbor prouio i na koje se pozvao nalazi se procena Amerike savezne dravne laboratorije iz 1999., Negativni uticaj sojinih izoflavona na titnu lezdu: izolacija, svojstva i 9

mehanizam delovanja, koji je istraio medicinske izvjetaje o oteenjima titne lezde u poslednjih pedeset godina i opisao kako do njih dolazi. Poslednji izvetaj odbora jasno i nedvosmisleno iznosi zakljuak da je stavljanje soje u hranu za bebe potencijalno opasno.Ipak, u 2002. ovo isto telo, Australijsko-novozelandska uprava za ishranu, donelo je dokument - koji je dalo na potpis svim ministrima zdravslja Australijskih saveznih drava i teritorija i Australijskim i Novozelandskim saveznim ministrima zdravlja, postavljajui standarde za deju hranu - u kojem nije bilo nikakvih aluzija ili spominjanja od opasnosti koje je detaljno izneo njihov struni odbor u dokumentu Procena rizika. Pratei preporuke Australijsko-novozelandske uprave za ishranu svi ovi ministri zdravlja, verojatno ne znajui nita o potencijalnim opasnostima koje neko u upravi za ishranu nije smatrao dovoljno vanim da spomene, potpisali su dokument. Rezultat toga je da dogovoreni Standard za sastav deje hrane koja se prodaje u Australiji i Novom Zelandu sad odobrava stavljanje sastojaka koje je struni odbor same Uprave (kao i mnogi drugi autoriteti) oznaio kao izuzetno tetne po zdravlje. Ovakvo odobrenje direktno se kosi s australijskim zakonima o sigurnosti hrane i nainima nene pripreme, i izlae nau decu riziku trajnog poremeaja rada endokrinolokog sistema i neplodnosti. Neuvene lai Uz sve to, situacija se jo i pogorava! Australijski politiari, primorani brigom saveznih drava koje su poele da postavljati pitanja o stavljanju soje u deju hranu, zatraili su dodatne informacije od Australijsko-novozelandske uprave za ishranu. Njihov odgovor je bio neverovatan - i predstavlja bezonu la: ...u razdoblju od 30 godina nema dokaza za postojanje veze izmeu izloenosti zdravih beba dejoj hrani na bazi soje i nastanka bilo kakvih tetnih posledica. Zar nije lepo znati da su nam dravna tela zaduena za nadzor ovako iskrena i etika kad je u pitanju sigurnost zdravlja nae dece? I zato je ovo telo spremno da i dalje u potpunosti zanemaruje miljenje ne samo svojih kvalifikovanih savetnika, ve i vrlo uticajnog odbora britanskih vlasti, iji se izvetaj navodi na poslednjoj stranici ovog poglavlja? Ni Amerikanci ne prolaze nita bolje po pitanju opravdanosti poverenja u od vlasti odabrana nadzorna tela. Njihova Uprava za kontrolu hrane i lekova odobrava zahteve proizvoaa vezane za proizvodnju hrane i lekova. Ona na reavanju ovih zahteva za odobravanje proizvoda i njihovog sastava zapoljava naunike i istraivae. Meutim, kad joj to odgovara, Uprava oigledno nema nikakvih nedoumica oko ignorisanja i izlaganja ruglu svojih strunjaka kako bi udovoljila proizvoaima. To se dogodilo dvojici naunika zaposlenih u Upravi, prof. dr. sci. Daniel M. Sheehanu, rukovodiocu Programa za estrogen u Odeljenju za genetsku i reproduktivnu toksikologiju i prof. dr. sci. Daniel R. Doergeu, lanu Odeljenja za biohemijsku toksikologiju. Godine 1998. oni su se usprotivili nainu na koji je Uprava reila zahtev vezan za zdravlje kardiovaskularnog sistema koji je podnela kompanija Protein Technologies International, naslednica giganta za proizvodnju soje DuPonta. Posle provere zahteva i sprovoenja sopstvenih testiranja, Sheehan i Doerge poslali su dopis rukovodstvu Uprave estoko se protivei odobrenju zahteva koji se najveim delom odnosio na navodno korisno delovanje izofiavona na smanjenje nivoa holesterola. Obojica strunjaci u istraivanju estrogena, naveli su da bi umesto odobrenja primerenije bilo upozorenje. Odgovor Uprave predstavljao je presedan zatoa to je kompaniji Protein Technologies International dozvoljeno podnoenje novog zahteva u kojem su svi navodi koji se odnose na izofiavone zamenjeni reima sojin protein - potez koji se sramno kosi s propisima same Uprave, a rezultirao je odobrenjem zahteva. Uprava je, osim toga, zabranila Sheehanu i Doergeu da javno komentariu ovaj sluaj. 10

Kad se radi o potpomaganju kriminalnih postupaka proizvoaa soje u pasivnijem obliku, Uprava za kontrolu hrane i lekova sad je postala toliko popustljiva da im je ak dozvolila samoregulaciju. Proizvoau ili preraivau se uz vrlo malo, ako i toliko, dokaza dozvoljava stavljanje oznake da se proizvod uopte smatra sigurnim za upotrebu (engl. GRAS, Generally Regarded As Safe), naziv koji u stvari znai: Ovo je u redu i nee vam nakoditi jer se dosad nito na njega nije poalio. Samo u Americi? Da ne poveruje! Mnogi od onih koji su se usudili da govorei i istupaju protiv industrije i njenih politikih zatitnika, kao direktnu posledicu svojih aktivnosti prerpeli su kako fiziku tako i finansijsku tetu. Vredna asnog spominjanja je pria novozelandskog branog para, Valerie i Richarda Jamesa, koji su svoje ivote posvetili razotkrivanju zla ove trgovake rabote. Zahvaljujui ustrajnosti i hrabrosti ovog para panja svetske javnosti skrenuta je na puno zatakanih istraivanja i dokaza, a meni i mnogim drugim oni su veliki izvor nadahnua, saveta i informacija u zajednikom nastojanju na irenju istine. Iskustvo branog para James Za rad Jamesovih prvi put sam saznala iz lanka objavljenog u asopisu Nexus. Kao uzgajivaima tropskih ptica, branom paru je u vezi genetskih uinaka soje prvi put zazvonilo na uzbunu kad su preli na upotrebu hrane za ptice na bazi sojinih belanevina. Rezultati su bili zastraujui: ...deformisani, zakrljali ili mrtvo izlegli ptii i prerano uginule enke, dok je itava populacija u uzgajalitu neprekidno nazadovala u razvoju. Tada su shvatili da su mnogi simptomi od kojih pate njihove ptice slini simptomima od kojih su patila i njihova deca dok su ih hranili dejom hranom na bazi soje. Razumljivo, duboko uznemireni onim to je soja uinila njihovoj deci i pticama, zatraili su pomo toksikologa, prof. dr. sci. Mike Fitzpatricka iji se rad blie spominje i u ovoj knjizi. Njih troje se udruilo da bi istraili i raskrinkali ono to su krupni biznis i vlasti odluili da sakriju. Dok sam pripremala esto izdanje ove knjige nazvala sam Valerie i Richarda u Whangarei na Novom Zelandu kako bih se predstavila i zamolila ih za uslugu. elela sam da u knjigu uvrstim odlomak o reakciji industrije soje i novozelandskih vlasti na njihovu devetogodinju bitku protiv deje hrane na bazi soje. Richard je odgovorio: Nemogue je u jedan odlomak saeti godine straha i neprekidnog oseaja pretnje.. Zato su mi, umesto toga, poslali ogromnu fasciklu natrpanu svim najstranijim informacijama koje su mi urezale oseaj pretnje koji me prati i danas. ak sam i sama, uz sva saznanja koje imam o bliskim vezama izmeu industrije i vlasti, ostala okirana onim to sam proitala. Jamesovi su mi poslali primerak temeljno proverenih naunih dokaza koje su predali vlastima. Taj je dokument toliko bremenit podacima o negativnom utecaju soje da sam bila zapanjena da nisu uspeli da uvere vlasti ak ni da razmotre problem. Poslali su mi i detaljne podatke o pretnjama od strane industrije i vlasti, laima dravnih slubenika koji su titili - i jo uvijek tite - industriju soje, kao i detalje o unitenim karijerama, ukinutim subvencijama i cenzuri, ili neobjavljivanju rezultata istraivanja od kojih se die kosa na glavi. Pritisak na jednog od naunika s kojim su saraivali bio je toliko ogroman da je njegov asistent doevio nervni slom i morao je da ode iz zemlje. Ipak, novozelandske vlasti su bile, i jo su uviek su spremne, po svaku cenu da zate industriju soje i njene godinje profite od nekoliko milijardi dolara. ak je i njihov savezni ministar zdravja stao u obranu ubica beba! Pretnje i sudske tube S obzirom na to da su prepoznati kao ozbiljna pretnja stalnoj dominaciji pro sojinog lobija, Jamesovi su bili izloeni svim vrstama pretnji, linim napadima i sudskim tubama. Njihove vlasti su proizvoaima soje doslovce dozvolile da upotrebe usluge od dravno finansirane organizacije Pravna pomo da bi tuili Jamesove zbog iznoenja istine o njihovom proizvodu! Jamesovi su, sami morali da plate svoju slabu pravnu obranu. Uprkos tome, i uz sve veu podrku javnosti, Jamesovi pripremaju zajedniku tubu protiv kompanije Monsanto i ostalih u ime hiljada onih ije zdravlje trpi posledice ubitane mahune. Posetite web-stranicu dr. Fitzpatricka www.soyonlineservice.co.nz i uz celu hrpu verodostojnih dokaza o protivzakonitom postupanju multinacionalnih kompanija koje su on i Jamesovi prikupili, 11

imaete priliku da vidite koliko su daleko njihovi protivnici spremni da idu u svojim nastojanjima da ih diskredituju. Ovaj hrabri par javno je izvrgnut blaenju zbog pokuaja da spasi milione beba od tetnih uinaka deje hrane na bazi soje! Trebalo bi da im se zahvali, umesto to im se preti i to se tue sudu. S obzirom na to da uivaju podrku dravnih vlasti, ovek bi mogao da zakljui da ne postoji nain da poteni ljudi pobede protiv multinacionalnih kompanija. Istina e izai na videlo Ipak moda ima nade. Sporo, i uprkos moi linih interesa i laissez-faire stavu dravnih vlasti, istina ipak poinje da izlazi na videlo. Britanske vlasti razmiljaju o ograniavanju prodaje deje hrane na bazi soje, a Ameriki kongres sad ozbiljno razmatra celi niz pritubi i sudskih tubi pokrenutih protiv Monsanta u ime miliona Amerikanaca iji ivoti su uniteni zbog pohlepe ove korporacije i njnog legalizovanog podsticanja upotrebe preparata od soje. Za to je najveim delom zasluna fondacija Weston A. Price, dobrotvorna organizacija iz Washingtona koja titi javne interese i koja je pokrenula odlunu politiku kampanju, lobirajui u odborima Kongresa. Brojni bivi zagovornici ukljuivanja soje u nau ishranu spremni su da preispitaju dokaze, i sad imaju hrabrosti da priznaju da su bili zavedeni lanim tvrdnjama i nepotpunim istraivanjima. Vredi razmisliti i o reima mr. sci. Joyce Gross, reg. djet, amerike bolnike dijetetiarke koja je i sama jela soju, preporuivala je prijateljima, i njeno uzimanje prepisivala pacijentima. Sledi nekoliko citata iz njenog pisma ije objavljivanje mi je ljubazno odobrila (tekst celog pisma moete proitati na mojoj web-stranici): Neki od vas se moda seaju da sam prole godine zajedno sa svim ostalim medicinskim strunjacima zagovarala upotrebu soje zbog njenih korisnih uinaka. Uzimala sam soju zbog njenih fitoestrogenskih svojstava kako bih ublaila simptome menopauze. Nita ne sumnjajui, bila sam nasamarena kao i velikibroj drugih potroaa. Dobila sam Hashimotovu bolest, odnosno, akutni Hashimotov tiroiditis, akutnu autoimunu bolest koja pogaa titnu lezdu. (Ovo zapravo znai da moja titna lezdu napada samu sebe, i da vie ne moe da stvara hormone). Prvi simptomi koje sam primetila bili su jaki bolovi u zglobovima, posebno runim, nagli trzaji prstiju, sindrom karpalnog tunela, veliki dobitak na teini (za 3-4 nedelje ugojila sam se oko 11 kilograma)... Lekar kome se obratila nije prepoznao o emu se radi, pa je ona samostalno ispitala i sprovela dijagnostiku svog stanja. Otkrila je da moe proi i osam godina do dijagnostifikovanja Hashimotovog tiroiditisa (antitela na ovu bolest ne stvaramo preko noi)... Ne mogu vam opisati koliko mnogo ena koje su hospitalizovane zbog depresije pati i od hipotiroiditisa do take da sad lekari automatski kod njih prvo proveravaju nivo hormona TSH pre nego psihijatri uopte ponu s prepisivanjem lekova. Potroai, budite oprezni Kao zakljuak, s vama bih elela da podelim istinitu priu koja pokazuje koliko su daleko lanovi prosojinog lobija spremni da idu u varanju potroaa u vezi navodnih korisnih uinaka njihovih proizvoda. U Australiji i Novom Zelandu Kompanija za proizvodnju zdrave hrane Sanitarium (komercijalna jedinica Adventistike crkve sedmog dana, osloboena plaanja poreza) proizvodi celi niz proizvoda koji sadre soju, a za sve njih Sanitarium tvrdi da imaju pozitivno zdravstveno dejstvo. Godine 1998. novozelandska Trgovaka komisija pokrenula je postupak protiv Sanitariuma zbog objavljivanja preko 150 reklama s lanim tvrdnjama o njihovom sojinom mleku So Good u kojima se iznose razne neosnovane tvrdnje u vezi njegovih zdravstvenih dejstava. Postupak je reen vansudskom nagodbom posle ega je Sanitarium potpisao da pristaje na zahteve Komisije i obavezao se da nee ponoviti navedene tvrdnje. Zatim je 1999. Sanitarium osnovao i finansirao Meunarodni savetodavni odbor za soju slubenog prizvuka koji je poslao Sue Radd i ostale na Novi Zeland kako bi reklamirali proizvode Sanitariuma (gospoa Radd je australijska nutricionistkinja iji novinski lanci, knjige i javni nastupi bez izuzetka reklamiraju dobrobiti soje). 12

U kulinarskom programu novozelandske televizijske emisije Dobro jutro gospoa Radd je, se deklarisala kao gostujui ekspert nutricionista, iznosila navodne korisne uinke konzumiranja soje. Za to vreme u kadru su se isticali natpisi So Good. 2002. Sue Radd i ja bile smo goe emisije Dobro jutro Kanala 7 australske televizije gdje se ona ponovno deklarisala kao glasnogovornica Meunarodnog savetodavnog odbora za soju. Voditelji su uutkali moje pokuaje da razjasnim nenu stvarnu poziciju i citiram prethodno iznesene zakljuke, a nezavisni ekspert, gospoa Radd odluno je odbila da ima bilo kakvih formalnih veza sa Sanitariumom. Toliko o svim tim nezavisnim istraivanjima i savetima (i ne zaboravite da je mnogo njihovih zdravih proizvoda zainjeno jo i vetakim zaslaivaima). Konano zakonske mere! Dok vlasti u Australiji i na Novom Zelandu nastavljaju da mure na dokazane opasnosti od deje hrane na bazi soje, iz Velike Britanije stie lanak James Meiklea objavljen u Jhe Guardianu 2003.: *Vladini nauni savetnici dovode u pitanje sigurnost upotrebe mleka za novoroenad na bazi soje, predlaui mere koje bi kao rezultat imale mogunost uzimanja ovog proizvoda jedino na lekarski recept. Oni strahuju da bi uzimanje ovih proizvoda tokom prvih nekoliko meseci ivota moglo da utie na seksualni razvoj i plodnost dece u odraslom dobu. Savetnici kau kako postoje jasni dokazi o potencijalnom riziku od uzimanja ovih proizvoda, i da nema nikakvih dokaza o njihovoj korisnosti za zdravlje. Za njima nema ni medicinske potrebe, jer novoroenadi alerginoj na belanevine iz kravljeg mlijeka mogu se prepisati druge vrste terapije. lanovi Naunog savetodavnog odbora za ishranu veruju kako su rezultati istraivanja koja ukazuju na postojanje tetnih uinaka na seksualni razvoj enki majmuna i izuzetne probleme s menstruacijom kod ena koje su pre mnogo godina bile hranjene dejom hranom na bazi soje dovoljni za ozbiljnu zabrinutost. Vlasti ve i slubeno odvraaju roditelje od upotrebe deje hrane koja sadri soju, a majino mleko se u odnosu na sojino, smatra mnogo boljim izvorom hranjivih materija za bebe. Ali posljednja upozorenja oko sigurnosti ovih proizvoda idu mnogo dalje od prethodnih.Stroi stav prema sojinom mleku za bebe dolazi kao deo puno ireg raspona dokaza o zdravstvenim rizicima i korisnim uincima hemijskih materija koje se naziva fitoestrogenima. Ovi spojevi, koji sadre estrogen koji se prirodno javlja u nekim vrstama hrane poput soje, u telu mogu da deluju kao pravi hormon ili mogu da narue njihovu ravnoteu. Zavrna re One koji se pitaju da li je organski gajena soja sigurna za upotrebu samo mogu da pitam: Da li biste jeli organski arsen?.

13