Visoka tehnika kola strukovnih studija Zrenjanin

Predmet: Osnovi Ekonomije Tema: Globalizacija

Student: Br.indeksa:

Predmetni natavnik: dr Julija Avakumovi

Zrenjanin, januar 2013.godina

SADRAJ

SADRAJ............................................................................................................................................................ 2 UVOD ........................................................................................ ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. POJAM I DEFINICIJA GLOBALIZACIJE ............................................................................................. 4 NASTANAK GLOBALIZACIJE ................................................................................................................ 5 PROCES GLOBALIZACIJE ........................................................................................................................ 6 POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE ................................................... 6 ASPEKTI GLOBALIZACIJE ....................................................................................................................... 7 GLOBALIZACIJA I NERAZVIJENOST ................................................................................................. 8 EVROPA U GLOBALIZACIJI .................................................................................................................... 8 KAO SE ODBRANITI I ZATIITI OD GLOBALIZACIJE (AMERIKANIZACIJE) ............... 9 ZAKLJUAK ................................................................................................................................................. 10 LITERATURA................................................................................................................................................ 11

~2~

Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igraa sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i mo celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podstiu se i odvijaju procesi ujedinjavanja i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potinjavanja i dominacije

UVOD

U ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom znaenju pojma kao i uticajima globalizacije na svetsku privredu, politiku i svetsku zajednicu uopteno. Istaknuto je da globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali da svakako donosi znaajne promene. Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smetaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili ak od sredine osamdesetih godina. Meutim, globalizacija se odvija u mnotvu oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, to znai da globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog vremena. Ako je naime, tana teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu odnosno u jednom regionu i da se onda u talasima migracija rairila na jo pet kontinenata, onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.

~3~

POJAM I DEFINICIJA GLOBALIZACIJE

Globalizaciju moemo definisati kao proces ekonomskog, politikog, socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene politike, privredne, socijalne i kulturne odnose. Bitan faktor ovog procesa je tehnoloki razvoj koji omoguava prostorno i vremensko smanjivanje sveta. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva. Pet dimenzija globalizacije, drutvo, politika, ekonomija, kultura i ivotna sredina ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, ve se proimaju. Ova povezanost ne samo izmeu aktera, ve i izmeu oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije. Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlaenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tritu imaju multinacionalne korporacije. Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifiki, tj. ASEAN i severno-ameriki, tj. NAFTA. Dublja analiza sutinskih dimenzija globalizacije podrazumeva naputanje starog, naina miljenja i okotalih ideolokih faktora koje polaze od teritorijalnih ogranienja etnonacionalnih posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu injenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo dravno-nacionalni, ve i naddravni, meudravni i nedravni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa. Globalizacija vodi stvaranju "svetskog drutva". Re je o objektivnom planetarnom procesu sve gue mree povezanosti i meuzavisnosti pojedinanih drutava i stvaranju jedinstvenog "svetskog sistema", koji izrasta na talasima nove tehniko-tehnoloke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije; na talasima kulturno-informatike revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i ivotnih stilova i dr.); i na mrei nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Meunarodni monetarni fond, Meunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao znaajnim oblicima globalnog upravljanja. Istorijski posmatrano. najveu cenu su uvek plaali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi. Globalizacija potie od engleske rei the globe to znai Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri emu globalizacija obuhvata sve drutvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva. Pojam globalizacije moe se shvatiti i definisati na razliite naine. Jedno definie globalizaciju kao pozitivan i optimistian proces koji donosi razvitak tehnologije, proirenje trita, vei profit, lagodniji ivot, znanstveni napredak, raspad diktatorskih reima i uitak potronje, dok drugo defiera globalizaciju kao nuno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u svim aspektima ivota: ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle, kao oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima). Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor.

~4~

NASTANAK GLOBALIZACIJE

Kada se govori o nastanku globalizacije svakako se mora spomenuti GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) koje predstavlja smanjenje trgovakih carina meu zemljama. Ono je doprinelo jaanju meusobno trgovinskih odnosa. U godini osnivanja GATT-u su pristupile 23 zemlje, a kasnije se taj broj neprestano poveavao. GATT je 8. decembra 1994. preimenovan u WTO (World Trade Organization) koji je poeo da funkcionie 1995.godine, a finansirao se doprinosima lanica. Kao to je reeno, u procesima globalizacije do izraaja sve vie dolazi snaga i mo multinacionalnih korporacija. Mnoge drave u kojima takve korporacije posluju, a posebno one male i siromane, zbog tekih financijskih sredstava koje multinacionalne korporacije poseduju, neretko se vode u finansiskom pogledu kao njihove podrunice. Bruto-nacionalni proizvod tih zemalja ne moe se ni priblino meriti s profitom koji ostvaruju te korporacije. Globalizacija je proces koji je zapoeo i koji se vie ne moe zaustaviti. Prije svega tu je sve vea interakcija meu uesnicima meunarodne trgovine, globalno umreavanje financijskih trita i ve spomenuta rastua mo multinacionalnih korporacija. Danas se globalizacija doivljava kao svet bez granica. Sve to se stvara poinje se odraavati globalno. Tako danas postoje globalni proizvodi, moda, potroai pa i graani. Globalizacija se, dakle, moe ak shvatiti kao jedna etapa razvoja civilizacije.

~5~

PROCES GLOBALIZACIJE Proces globalozacije poinje industijskom revolucijom i kapitalistikim nainom proizvodnje, iji je cilj sticanje i poveanje profita. Profit se moe poveati uz brz rast proizvodnje od trokova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i tehnoloki napredak smanjivali su trokove proizvodnje i omoguavali stvaranje novih proizvoda, pre potpuno nepoznatih. Proces globalizacije podstaknut je naroito tehnolokim napredkom u telekomunikacijama i transportu, a kraj je XX veka doneo je informatiku tehnologiju. Ekonoski gledano, moe se rei da su uzroci i podsticaji globalizacije kapitalistiki nain proizvodnje, tehnoloki napredak i meunarodna regulacija. U globalnoj privredi se faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge slobodno kreu svetom. Globalizaciju karakterie sve vea meuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mreu ekonomskih, socijalnih, i politikih veza. Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih trita, pronalazak novih trita, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili ograniavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane nerazvijenih svetskih zemalja. Ona ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, to jest otvaranje vrata krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na elu. Vlade stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa, a regionalne grupacije poput APEC, GATT i WTO su u potpunosti posveene istom cilju. Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i meunarodnih institucija u stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije sluajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogreno dananju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od centara moi u Japanu.

POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na drutvene, privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore. Pozitivni uticaji globalizacije su: poduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri emu se nabroani uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje. Drugu grupu pozitivnih uticaja ine prestrukturiranje proizvodnje gdje se radno- intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u podrujima razvijenih zemalja. Treu grupu pozitivnih uticaja ini meuzavisnot koja se odraava kroz regionalna udruivanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogunost tehnikotehnolokog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd. Negativni uticaji globalizacije izraavaju se preko optih uticaja: nametanje obiaja i shvatanja od strane razvijenih i ZUR-u, potiskivanje domaih tradicionalnih vrujednosti, nesolidarnost.

~6~

ASPEKTI GLOBALIZACIJE Brojni su i raznovrsni aspekti globalizacije odraavaju se na svim poljima ivota i delovanja savremenog oveka. Prvi i jedan od najvanijih aspekata globalizacije jeste ekonomski aspekt. Globalne kompanije utiu na tok svetskih privrednih procesa i mnoge od njih, iz sasvim jednostavnog razloga da obavljaju svoj posao i stiu dobit, integriu planetu. Multinacionalne kompanije ukljuuju u svoje poslovanje milione ljudi irom sveta koji su meusobno povezani uprkos velikim udaljenostima. One kontroliu planetarne resurse, kapital i tehnologiju. Na taj se nain iri privredu bez granica i posluje se kao da nema privrednih i politikih barijera. Drugi, ali ne manje vaan je politiko-pravni aspekt globalizacije. Politiko-pravni aspekt odnosi se na naruenu dravnu suverenost nastalu ukluivanjem u meunarodne ugovore, zajednice i organizacije. Stvara se sistem globalnog upravlanja koje ograniava dosadanju mo drave pri emu nastaje temel za stvaranje nove, nadnacionalne drave. Internacionalizacija i regionalizacija takoe postaju, uz globalizaciju, izazovi dananjim dravama. Stvaraju se nove meunarodne i regionalne organizacije preko kojih se mogu vriti pritisci na vlade drava, ali i uspostavlaju veze s ludima irom sveta. Globalna politika postaje multikulturalna i multicivilizacijska. "Smanjivanjem" sveta porasla je svest o povezanosti i meuzavisnosti njegovih razliitih delova. Dolazi do naputanja starih i prihvatanja novih, irih identiteta. Tako, jo srazmerno novi, evropski identitet danas sve vie prestaje biti neto neshvatlivo za francuskog ili panskog ribara, kao to je u 19. veku nemaki identitet prestao biti apstrakcija za bavarskog selaka. Vrlo su vidlive promene procesa globalizacije i na podruju kulture. To se moe ilustrovati injenicom da se danas velikom brzinom uvodi zajedniki svetski jezik, ali to nije, kao to su neki oekivali, esperanto, ve je to engleski jezik. Engleski jezik se na taj nain naao na drugom mestu najrasprostranjenijih jezika koji se govore (posle kineskog). Neki smatraju da je - s obzirom na tu injenicu, ali i svakodnevno izumiranje nekoliko dijalekata i jezika - na pomolu nov lingvistiki poredak. Savremeni ovek svedoi injenici da je iu kulturolokom pogledu svet sve vie zaokuplen pozapadnjaenja i stvaranjem globalne kulture. Na alost, na taj nain nestaju mnoge kulturalne posebnosti koje ivot na Zemli ine zanimlivim i jedinstvenim.

~7~

GLOBALIZACIJA I NERAZVIJENOST Premda od XIX veka proizvodnja u svetu raste mnogo bre od broja stanovnika, i danas je vidlivo koliko je neznatno rast produktivnosti imao uticaja na zemle poput Nigerije i Etiopije, u kojima se jo uvek nastavla trka izmeu rasta stanovnitva i proizvodnje hrane. Najvee probleme imaju zemle sa niskim dohotkom ije stanovnitvo ima malu stopu pismenosti i kratak ivotni vek, preivlavajui s oskudnom ili nikakvom ishranom. Veina tog stanovnitva radi u poloprivredi, a zbog opte zaostalosti mali deo ima priliku zaposliti se u industriji ili ostalim nepoloprivrednim delatnostima. To stanovnitvo ini 55% svetskog stanovnitva i ostvaruje samo 1/5 dohotka visokorazvijenih. Dakle, nedostatak kapitala onemoguuje uvoenje novih tehnologija i pobolanja u proizvodnji. esto jedna prepreka omoguava drugu u zaaranom krugu siromatva. Pozitivno u svemu tome jeste, da preuzimajui znanja i tehnologije razvijenih zemala i prilagoujui ih lokalnim prilikama, zemle u razvoju mogu napredovati esto znatno bre nego to je to mogla Engleska ili uopteno Zapadna Evropa u XVIII ili XIX veku. Problem je, meutim, to bez kvalifikovanih inenjera, naunika i preduzetnika nema ni napretka. Potrebno im je dalnje ulaganje u obrazovanje i zadravanje ve kvalifikovanih strunjaka koji e poneti napredak svojih zemala. Ako neka zemla uloi dovolno napora u znatnija ulaganja kapitala, unaprijedi zdravstvo i obrazovanje, pobola kvalifikovanost i obuzda rast stanovnitva, tada moe prekinuti krug siromatva i podstakne ekonomski razvoj. Put ka visokoj produktivnosti i dohotcima treba ostvariti trinom razmenom te otvaranjem kapitalu i zamislima najrazvijenijih zemala. Znanje i informacije su kluni za privredni razvoj.

EVROPA U GLOBALIZACIJI Na prelazu iz XIX u XX vek odnosi meu dravama u Evropi znatno su se razlikovali od dananjih, jer se tada smatralo da dravna snaga proizlazi iz teritorijalne dominacije. Kasnije najvaniji cil dravne politike postaje pristup sirovinama i inostranim tritima kako bi se i dale odrao postojei ivotni standard. Shvatilo se da geoekonomska prevlast ima vee mogunosti od one ostvarene geopolitikim putem. Razlike meu dravama EU postoje, naravno, i danas, i to to se tie njihovog bogatstva i naina na koji do njega dolaze. Nemaka, iako je jo dosta optereena ujedinjenjem, ima najvee mogunosti da ostane vodea drava evropskog ekonomskog prostora. Uz nju vodeu re u Evropi imaju Francuska, Velika Britanija i Italija.

~8~

KAKO SE ODBRANITI I ZATITI OD GLOBALIZACIJE (AMERIKANIZACIJE) ? irenje amerikog globalizma je opti problem savremenog drutva a ne samo srpska briga. Odnosi izmeu velike sile (lidera sveta) i ostalih, malih drava mogu se zasnivati na dominaciji ili nekom obliku sukoba, a to zavisi od nacionalnog karaktera i konkretne politike malih naroda. Ali, ukoliko meunarodna zajednica" ili najvei broj drava prihvati ameriki model drutva, a samim tim i ameriki koncept obrazovanja i snano meanje u medijsku oblast, onda ni Srbiji ne preostaje nita drugo nego da prihvati globalizam o kojem je re. U takvim okolnostima nema zatite niti odbrane od meunarodne zajednice". Podravaoci amerikog globalizma u osvajanju duha nacije, unutranji i spoljanji, tvrde da je takav model informisanja i obrazovanja poslednje dostignue nauke i demokratije i da ga treba univerzalizovati. Oni nastupaju sa pozicije konane istine. U tome treba traiti odgovor na pitanje zato bi Srbi prihvatili ameriki model graanskog obrazovanja i zato bi putali amerike medije u svoj prostor. Odgovor je, dakle, da je to zbog toga to je taj model najbolji i da ga samim tim treba prihvatiti. Ali, to je upravo problem: diskusija o dobrom i loem obrazovanju traje otkada je obrazovanje institucionalizovano i nema racionalnog opravdanja da se diskusija zavri sa amerikim izumom. Druga sumnja izvire iz nunog odbacivanja istorije iz takvog koncepta. Odbrana od amerikanizacije svesti nalazi se na vie mesta. Na prvom mestu - ljudska priroda. Ona je nestalna i nepredvidiva. ovek na iznenadne i nastajue okolnosti ne reaguje prema ablonu. U susret modela i nepredvidive situacije ovek uvek izlazi kao pobednik. Tako i srpski ovek u sebi nosi izvesnu dozu nepristajanja na nametanje obrazovne konstrukiije. Oseanje nezavisnosti i autonomije oveka takoe je moguna brana amerikanizaciji svesti. ovek je osetljiv na pritiske koji dolaze iz inostranstva. Podela na strance i domae je istorijska i strukturna je odrednica ljudskog drutva. Svest o duhovnom porobljavanju moe da bude potencijalno prepreka amerikanizaciji Srbije. U tom sluaju, akcije e biti promiljene i traie se argumenti protiv duhovnog preobraaja srpskog oveka po meri amerikih programa. Identitet je onaj pojam koji u najpotpunijoj meri objanjava smisao otpora amerikanizaciji obrazovanja i informisanja. Snaga identiteta je u tome to se on i nesvesno opire napadu na njegove osnove. U stvarima duha, svesti i miljenja identitet igra veoma znaajnu ulogu i ta uloga je potvrena tokom istorije. U odbrani od amerikanizacije svesti treba raunati i na autokritiku Amerike. Moguno je da e se nai neka duhovna snaga u Americi koja e se suprotstaviti politici Amerike koja ima cilj da amerikanizuje ostali deo sveta. Zasada su te snage slabe i ne vide se na horizontu politike. Ukoliko bi ojaale, sigurno bi doprinele mirnijem ivotu na globusu. Dakle, globalizacija srpskog duha je u znaku amerikanizacije i taj proces u Srbiji ima svoje pristalice i protivnike. Meu politiarima, intelektualcima i profesorima nalaze se oni koji u amerikanizaciji svesti ne vide nita ravo i pomau irenje takvog modela. Ali, postoje i oni koji se tome suprotstavljaju i navode teorijske, identitetske i praktine razloge. U takvoj konstelaciji snaga ne preostaje nita drugo nego da se otvoreno bore protiv amerikanizacije. Ukoliko ne ubede Srbe da to nije dobro za njihov opstanak i razvoj, onda e nastupiti neka nova istorija za koju oni nee biti odgovorni. U sutini amerikanizacija svesti u Srbiji nije nita novo. Tokom istorije Srbi su bili izloeni turskom, germanskom, katolikom, komunistikom pranju mozgova" pa su izdrali. U odnosu na sovjetski komunizam ameriki globalizam je neuporedivo sofisticiraniji. Ovo vreme je specifino utoliko to su sredstva suptilnija i razmere u pravom smislu rei svetske.

~9~

ZAKLJUAK Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politiare, ekonomiste, naunike i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nunost, objektivan i spontan proces, "zahuktala maina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne moe zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vue ka drutvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politikom, tehnolokom, kulturno-naunom), doprinosei da svi (i bogati i siromani) postaju bogatiji. Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljuivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globlizacija oznaava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznaava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmeu bogatih i siromanih, stvarajui uslove da bogati budu jo bogatiji, a siromani jo siromaniji. U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, ali i veoma znaajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teko zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, vie silom ekonomskih nunosti nego dobrovoljno, preputaju i zemlje koje su njegovi javni kritiari. Na osnovu iznetog moe se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovnitva i ostalih faktora drutvenog ivota u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno drava koja se u datim drutveno-ekonomskim, politikim, vojnim, tehnolokim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD. U svakom sluaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put, put bez povratka.

~ 10 ~

LITERATURA 1. Mr Irina Bjelica (2007): Evropska unija i globalizacija, Meunarodna politika, Institut za meunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126, Beograd, januar-jun 2007. 2. Prof. dr Todor Petkovi (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak; 3. dr Zoran Avramovi (2002): Globalizacija Srbije, Zbornik matice srpske za drutvene nauke, br.112-113, Novi Sad; 4. JELENA LONAR;Geografski odsjek, PMF Zagreb (Pregledni lanak);Department of Geography, Faculty of Science, Zagreb 2005.god. 5. http://bs.wikipedia.org/wiki/Globalizacija

~ 11 ~