Nastava poetnog itanja i pisanja Pojam, znaaj, ciljevi i zadaci znaaju...

Elementarna potreba oveka kolski uspeh zavisi od savladane vetine itanja i pisanja Snalaenje u moru informacija Participacija u sistemu komunikacije, itd. CILJ NASTAVE POETNOG ITANJA I PISANJA Cilj: pravilan izgovor glasa, povezivanje glasa i slova, samostalno povezivanje slova u rei, rei u reenice;Uenje malih i velikih tampanih i pisanih slova (uenje pisanja) i uvoenje uenika u tehniku itanja i logiku razumevanja proitanog teksta zadaci Savladavanje vetine i tehnike itanja i pisanja Razumevanje proitanog, Obogaivanje renika, italake kompetencije... Pedagoko-psiholoki zahtevi Psiho-fizika konstitucija uenika Intelektualne sposobnosti Socio- etnografske karakteristike sredine Poznavanje PANJE i PERCEPCIJE Oiglednost (upoznavanje fonemske i grafemske strukture jezika i pisma) PRETHODNA ISPITIVANJA zbog ega su neophodna? - Opta - Posebna : poznavanje slova sposobnost itanja sposobnost pisanja sposobnost glasovne analize dijalekatske i dr. karakteristike govora usmeno izraavanje Cilj posebnih ispitivanja Upoznavanje opte sposobnosti i spremnosti za itanje i pisanje; Ujednaavanje odeljenja; Pravilan izbor metodikih postupaka; Sistematsko praenje napredovanja uenika; Bolje planiranje programskih sadraja i naina rada, itd. PREDBUKVARSKI PERIOD Vizuelne vebe akustike vebe prepriavanje ili prianje opisivanje vebe artikulacije razumevanje i usvajanje pojma reenice METODE SINTETIKE Metoda sricanja itavanje

Metoda glasanja Slogovna metoda Metoda prirodnih glasova Fonografska Pojmovna(fonetika) Uenje itanja pomou pisanja BUKVARSKI PERIOD RASPORED UENJA POETNOG ITANJA I PISANJA Odvojeno uenje itanja i pisanja Uporedno uenje itanja i pisanja Kombinovano uenje itanja i pisanja POSTUPCI OBRADE SLOVA Monografska Grupna Kompleksni postupak Zahtevi za rad na obradi slova predstave i pojmovi (glas, re, reenica) koncentracija, panja analiza i sinteza rei prepoznavanje svih glasova pravilan izgovor- artikulacija pozicija glasova u rei motorike sposobnosti za pisanje VEBE U PREDBUKVARSKOM PERIODU MONOGRAFSKA OBRADA SLOVA Pojedinana obrada Najstariji postupak obrade slova Uporedo se obrauju pisana i tampana slova BUKVAR! (princip istovremenog uenja itanja i pisanja) Individualizacija???? Metodika struktura asa I Pristup glasu II Obrada glasa (izdvajanje, uoavanje glasa u raznim reima, artikulacija, povezivanje sa glasovima u prirodi...) Metodika struktura asa IV ITANJE Slaganje rei na slovarici, itavanje, itanje, vebanje glasno, tiho, tafetno, takmiarsko, horsko, fleksibilno, izraajno... GRUPNA OBRADA SLOVA Premoava jaz izmeu monografskog i kompleksnog postupka Metodika struktura asa je identina onoj po monografskom postupku Grupna obrada je mnogo tea 2 naina grupne obrade slova (sinhronizovano i kontinuirano) Neophodno vebanje itanja

Razlozi... Predznanja dece Potreba za efikasnijim i ekonominijim uenjem Kultura i pismenost (ne samo u gradskim sredinama) Dobra priprema u sistemu predkolskog vaspitanja i obrazovanja Racionalizacija Intenziviranje uenja KOMPLEKSNI POSTUPAK - specifinosti Efikasnost Funkcionalnost Individualizacija Temelji se na globalnoj metodi (usvajaju se rei i reenice a ne slova) Oiglednost Didaktiko-metodiki materijal Priprema nastavnika METODIKA ORGANIZACIJA RADA PO KOMPLEKSNOM POSTUPKU ETAPE: I PRIPREMA II KONANO USVAJANJE SLOVA I SAVLAIVANJE ITAVANJA REI I KRATKIH REENICA III IZGRAIVANJE PRAVILNE TEHNIKE ITANJA I RAZUMEVANJA PROITANOG U RADU NA TIVU I NASTAVA POETNOG PISANJA IV USAVRAVANJE LOGIKOG ITANJA : , ( ) :

OBRADA UMETNICKOG TEKSTA Nivoi tumacenja: - teorijski - metodicki CILJEVI NASTAVE KNJIZEVNOSTI Nauciti ucenika kako da cita knjizevni tekst osposobiti ga da dozivljava procitano, razvijati njegov knjizevni senzibilitet osposobiti ga da shvata i razume procitano osposobiti ga da samostalno tumaci knjizevno delo razvijati u njemu sposobnost da samostalno vrednuje knjizevno delo Razvijati italake navike uenika.

Knjievno delo kao umetnika individualnost Knjievno delo =umetniki fenomen u kojem je stvarnost konstruisana na specifian nain

Traganje za putevima prouavanja umetnikih inilaca knjievnog dela Metodoloki pluralizam i princip metodike adekvatnosti Da li postoji jedan odreeni put knjievne analize? PRINCIPI U NASTAVI KNJIZEVNOSTI

Princip uslovnosti Princip metodicke adekvatnosti Princip jedinstva analize i sinteze Uenik kao aktivni estetski stvaralac Recepcija knjievnog dela Uzajamni odnosi doivljajnog i racionalnog Delimina determinisanost predmetnog sveta u umetnikom tekstu i stvaralaki i istraivaki rad uenika; Metodicka struktura casa Emocionalno-intelektualna priprema Najava nastavne jedinice Izrazajno citanje Lokalizovanje teksta Glasno, tiho (usmereno) i istrazivacko citanje Tumacenje nepoznatih reci i izraza Metodicka struktura casa Razgovor o neposrednom dozivljaju Analiza teksta- sadrzinska, idejna, eticka, psiholoska Obrada likova Jezik i stil Sinteza - uopstavanje Samostalni i stvaralacki rad ucenika Domaci zadaci OBRADA TEKSTA OBRADA TEKSTA PO PLANU Plan - prost - slozen METODICKI SISTEMI Interpretativno-analiticki Korelacijsko-integracijski Problemsko-stvaralacki sistem Sistem programirane nastave Ucenje otkrivanjem

Pitanje stvaralastva u nastavi Interpretativno-analiticki sistem Promena: polozaja knjizevnog dela/ ucenika / nastavnika Nastavnik je organizator koji planira metodicke postupke, sredstva I oblike rada Ucenik samostalno tumaci delo Problemska nastava Specificna organizacija: 1. stvaranje problemske situacije 2. uocavanje i definisanje problema 3.utvrdjivanje nacina njegovog resavanja

4.rad na resavanju 5. korekcija rezultata rada do usvajanja prihvatljivog resenja ta je problem i u emu je njegova sutina? Terminoloko odreenje : problem zadatak pitanje nisu sinonimi Problem = zadatak Zadatak = problem Problem Odlike (Vilotijevi, M.) a) neto nepoznato treba otkriti, neku prazninu popuniti na osnovu podataka i odnosa koji nisu izriito dati b) razliit broj mogunosti za reavanje (jedna ili vie) c) velika kompleksnost sloene logike operacije d) reenje iziskuje stvaralaki pristup, nije dovoljan algoritam e) reavanjem problema produbljuje se znanje, usvajaju nove strukture saznavanja i razvijaju mentalne sposobnosti; Problemska situacija Da li postoje razlike izmeu problema i problemske situacije? PROBLEMSKA SITUACIJA (bipolarnost) Izvesno - neizvesno Poznato nepoznato Eksplicitno implicitno Jasno nejasno Dato zadato Otrkiveno - neotkriveno Problemska situacija je: Neka vrsta doivljaja,neizvesnosti, radoznalog oekivanja, psihike napetosti Reenost da se ue u reavanje prihvaenog i shvaenog problema Stvaralaki pristup i visok stepen samostalne misaone aktivnosti kojom se tei , uvianjem odnosa izmeu poznatog i nepoznatog i nalaenjem novih puteva saznanja, ovladavanju novim saznanjima; KLASIFIKOVANJE PROBLEMA Problemi praktinog karaktera (Poznata znanja primenjuju na nove situacije, konstruisanje, menjanje: kako itati emu ili tehniki crte.) Intelektualni problemi (To je put od manipulacije predmetima preko korienja ema i verbalnog shvatanja, do apstraktnog reavanja problema. Kod adolescenata razvijen nivo apstraktnog miljenja, umeju tano da primene pravilo kada se sretnu sa novim ili drugaije forimulisanim problemom.) ZAHTEVI PREMA UENICIMA Znatno nie od gornje granice mogunosti uenika. Znatno vie od gornje granice mogunosti uenika.

Na istom nivou sa gornjom granicom. Neto vii od gornje granice mogunosti uenika. ETAPE REAVANJA PROBLEMA prema psiholozima PIJAE operacije GILFORD - faktor saznanja - faktor pamenja - konvergentno miljenje - divergentno miljenje - procenjivanje (evaluacija) BRUNER formiranje naina miljenja VIGOTSKI i LEONTJEVA socijalni i psihiki zakoni meusobno uslovljeni GANJE hijerarhija u reavanju problema

Faze reavanja problema prema getaltistima : 1. preparacija (upoznavanje elemenata problema) 2. inkubacija ( prividno mirovanje) 3. iluminacija (iznenadno reenje) 4. verifikacija ( proveravanje) Zato u nastavi nisu primenljive? Reavanje problema u nastavi- funkcionalni sklad etapa: 1. postavljanje problema (stvaranje problemske situacije) 2. nalaenje principa reenja (izbor racionalne hipoteze) 3. dekomponovanje problema ( razlaganje opteg na ue probleme) 4. proces reavanja problema (verifikacija hipoteze) 5. konstatacije, nalazi, zakljuci (shvatanje sutine problema, njegovo smetanje u iri sistem znanja) Nekoliko didaktikih uputstava... Sve nastavne jedinice nisu pogodne za problematizovanje Problem treba postaviti na poetku asa i to na nain koji motivie uenike na razmiljanje i aktivnost Teina problema treba da odgovara uzrastu uenika Novi problem treba da se, barem delimino zasniva na iskustvu i prethodnom znanju uenika Kod uenika treba razvijati sposobnost za kritiko i stvaralako pristupanje reavanju problema, kao i za usvajanje tehnika samostalnog rada U nastavi je najvanije da uenici otkriju sutinske veze i odnose Veoma je znaajno pruiti mogunost svakom ueniku da izloi svoje hipoteze i predloge za reavanje problema Faze reavanja problema ne treba shvatiti kao krutu shemu Treba prepustiti uenicima da sami postavljaju probleme i planiraju njihovo reavanje U tradicionalnoj nastavi moe se koristiti problemski nain rada i miljenja Plodonosniji je rad kada uenici sami ocenjuju rezultate ULOGA NASTAVNIKA U PROBLEMSKOJ NASTAVI Stvaranje psiholoke potrebe za samostalno reavanje problema

Utvrivanje misaonih operacija na kojima se zasnivaju pojmovi kojima uenici treba da ovladaju Primena metoda i naina rada koji omoguavaju reavanje problema Stavljanje uenika u situaciju za otkrivanjem sutinskih faktora koji dovode do reenja Primena logikih metoda rada Nastavnik je u drugom planu nastavnog procesa Vrednosti i znaaj problemske nastave Reformska nastojanja, rezultati PISSA/TIMMS projekata... Vrednosti: Poveana efikasnost i racionalizacija vaspitno-obrazovnog rada Razvijanje sposobnosti apstraktnog miljenja kao najvie intelektualne funkcije Razvijeniji motivacioni mehanizmi Upoznavanje razliitih metoda i tehnika efikasnog uenja Razvijanje misaonih operacija: analize, sinteze, apstrakcije, generalizacije, indukcije, dedukcije i dr. Jo o vrednostima... Negovanje stvaralatva uenika Poveana trajnost znanja, primenljivost i transfer Negovanje inventivnosti, originalnosti i osetljivosti za probleme Negovanje kritikog miljenja Korienje razliitih izvora znanja Jaanje samopouzdanja i vere u vlastite snage , itd. Itd. Elementi stvaralakog miljenja Kako se definie? Iznalaenje novih veza i formulisanje novih sadraja; Dolaenje do saznaja koje do tada nije bilo poznato; Saznanje voeno intuicijom, kreativnom imaginacijom i kreativnom sintezom; Korelativno-integracijski sistem Srodnost medju sadrzajima razlicitog nivoa Cilj: sagledavanje pojava iy perspektive razlicitih nastavnih podrucja, predmeta I oblasti Zahtev: saradnja (timsko planiranje), kompetencije, inventivnost nastavnika Sistem programirane nastave Primena nastavnih algoritama Programirani materijal sekvenca, clanak SR 2 tipa zadataka: zadaci konstrukcije I prepoznavanja (da-ne) Ucenje otkrivanjem Visok stepen ucenikove samostalnosti Predznanja I misaone operacije (indukcija-dedukcija, logicko zakljucivanje) osnova za ucenje Uloga nastavnika: Otkrivajuce vodjenje Samostalno otkrivanje Veba ORIGINALNOST Sposobnost produkovanja neobinih, retkih, udaljenih i duhovitih odgovora kao rezultat kreativne generalizacije; Sposobnost anticipranja novih ideja, reenja, odgovora i ponaanja; Duhovitost odgovora i reenja problema (neobine relacije,neoekivano i novo poreenje; otkrivanje bitnih i skrivenih relacija izmeu dve pojave i njihova originalna

jezika komparacija; novo definisanje osobina linosti; tolerancija dvosmislenosti; improvizacija); Problemsko-stvaralaki postupci za negovanje originalnosti Proitajte narednu priu i pokuajte da joj date to vie duhovitih naslova; Pretpostavite zavretak (nastavak) sledee prie na neobian nain; Otkrijte to vie implicitnih ideja (skrivenih znaenja) u tekstu; Sastavite aforizme o pamenju zaboravljanju; Predvidite ponaanje djeda Rada u nekim situacijama karakteristinim za vreme dananjice (prevoz avionom, telekomunikacije, vreme interneta i sl.); Zamislite i napiite monolog jednog lika iz dela Dervi i smrt; Zastupljenost naina demonstriranja sopstvenog doivljaja na nastavnom asu Uestalost primene teorijskih saznanja u toku tumaenja knjievnog dela Uloga uenika u problemskoj nastavi Zanimljive nastavne situacije u procesu reavanja problema Rezultati istraivanja o primeni problemske nastave Poraavajui! Na 3,30% asova u osnovnim i srednjim kolama primenjena je problemska nastava RAZLOZI??