PRVI DEO - Preieni tekst Drugi deo - Osnovni tekst Trei deo - Izmene

Pravilnik o zatiti na radu u graevinarstvu

Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 42/68 i 45/68. Vidi: l. 69. Zakona - RS, 42/91-1649. Vidi: l. 15. Pravilnika - RS, 31/92-1146. I OPTE ODREDBE lan 1 Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zatite na radu koji se primenjuju pri izvoenju radova iz oblasti graevinarstva. Radovi iz oblasti graevinarstva ne obuhvataju radove koji se izvode u pogonima ili pomonim radionicama na gradilitu i na drugim mestima, radi pripreme, prerade i obrade graevinskog materijala ili graevinskih elemenata koji se ugrauju u graevinske objekte. lan 2. Na oruima za rad, ureajima i drugim sredstvima za rad koji se koriste u graevinarstvu sprovode se mere i normativi predvieni ovim pravilnikom, kao i opte mere i normativi propisani Pravilnikom o optim merama i normativima zatite na radu na oruima za rad i ureajima ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67). II MERE I NORMATIVI ZATITE NA RADU 1 Ureenje gradilita lan 3 - prestao da se primenjuje + l. 15. Pravilnika - RS, 31/92-1146. Vidi:

lan 4 Izvoenje radova na gradilitu sme se otpoeti tek kad je gradilite ureeno prema odredbama ovog pravilnika. lan 5 Sav materijal, ureaji, postrojenja i oprema potrebna za izgradnju investicionog objekta odnosno za izvoenje odreenog rada na gradilitu moraju kad se ne upotrebljavaju biti sloeni tako da je omoguen lak pregled i nesmetano njihovo runo ili mehanizovano uzimanje bez opasnosti od ruenja i slino. Na gradilitima na kojima ne postoji mogunost za uskladitenje graevinskog materijala u potrebnim koliinama, dozvoljeno je dopremanje materijala samo u koliinama koje se mogu sloiti bez zakravanja prilaza i prolaza i bez opasnosti od ruenja. lan 6

Pomone pogone na gradilitu, kao tesarske, stolarske, bravarske i druge radionice, po pravilu, treba smetati van opasnih zona na gradilitu. Ako to nije mogue, moraju se predvideti i obezbediti odgovarajue mere zatite na radu radnika koji rade u tim pogonima. Ako su pomoni pogoni na gradilitu izraeni u celini ili delimino od zapaljivog materijala, moraju se na gradilitu preduzeti potrebne mere za zatitu od poara, shodno vaeim propisima. lan 7 Da bi bili obezbeeni odgovarajui radni uslovi u zatvorenim radnim prostorijama, moraju se preduzeti zatitne mere radi smanjenja tetnog dejstva gasova i pare, visoke ili niske temperature, vlage, praine, otrova, atmosferskog pritiska, buke i vibracija, eksplozije gasova, svih vrsta zraenja, kao i ostalih tetnosti, i njihovog svoenja na granice doputene vaeim propisima o zatiti na radu odnosno jugoslovenskim standardima. Za radove koji se vre u slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim, atmosferskim ili drugim uticajima, radna organizacija svojim optim aktom odreuje mere zatite na radu za obezbeenje potrebnih radnih uslova i predvia korienje odgovarajuih linih zatitnih sredstava odnosno opreme pri vrenju tih radova. lan 8 Na svakom novom gradilitu moraju se jo pre poetka graevinskih radova obezbediti higijensko-sanitarni ureaji, klozeti, umivaonici, instalacije za pijau vodu, prostorije za boravak radnika za vreme vremenskih nepogoda u toku rada i za suenje mokre odee i drugo, u skladu sa vaeim propisima o zatiti na radu. lan 9 Na svakom gradilitu mora se organizovati odgovarajua i efikasna sluba prve pomoi za vrenje hitne intervencije pri povredama radnika na radu. Zavisno od stepena opasnosti, broja radnika, lokacije gradilita i njegove udaljenosti od zdravstvenih ustanova, uslova za smetaj povreenih radnika i drugo, na gradilitu se moraju obezbediti potrebna sanitarna i druga sredstva i odgovarajue struno osoblje za pruanje prve pomoi. 2 Zemljani radovi lan 10 Pri izvoenju zemljanih radova na dubini veoj od 100 cm moraju se preduzimati zatitne mere protiv ruenja zemljanih naslaga sa bonih strana i protiv obruavanja iskopanog materijala. Runo otkopavanje zemlje mora se izvoditi odozgo nanie. Svako potkopavanje je zabranjeno. Kopanje zemlje na dubini veoj od 100 cm mora se izvoditi pod kontrolom odreenog lica. lan 11 Pri mainskom kopanju zemlje, rukovalac mainom ili poslovoa radova moraju voditi rauna o bezbednosti radnika koji rade ispred ili oko maine za iskop zemlje. lan 12

Tesarski radovi na podgraivanju i razupiranju iskopa moraju se izvoditi struno, na osnovu odgovarajuih normativa ili statikih prorauna i crtea. lan 13 Ako se iskop zemlje vri na mestu gde postoje instalacije gasa, elektrike, vode ili druge, radovi na iskopu moraju se vriti po uputstvima i pod nadzorom strunog lica odreenog sporazumom izmeu organizacija kojima pripadaju odnosno koje odravaju te instalacije i izvoaa radova. Ako se u toku iskopavanja naie na instalacije, radovi se moraju obustaviti dok se ne obezbedi nadzor iz stava 1 ovog lana. lan 14 Pre vrenja iskopa zemlje ili ienja zemljom zatrpanih jama, bunara, kanala i drugog, mora se prethodno proveriti da li eventualno nema ugljen-monoksida odnosno drugih tetnih, zapaljivih ili eksplozivnih gasova. lan 15 Za silaenje radnika u iskop i izlaenje iz iskopa moraju se obezbediti vrste lestve tolike duine da prelaze iznad ivice iskopa za najmanje 75 cm. Umesto lestava iz stava 1 ovog lana moe se predvideti i izrada odgovarajuih stepenica ili rampi, ako je time obezbeeno sigurno kretanje radnika i za vreme padavina. lan 16 Ako se iskop zemlje vri miniranjem, radovi se moraju izvoditi prema vaeim propisima o miniranju. lan 17 Pre poetka rada na iskopu zemlje, a uvek posle vremenskih nepogoda, mrazeva ili otapanja snega i leda, rukovodilac iskopavanja mora pregledati stanje radova i, po potrebi, preduzeti odgovarajue zatitne mere protiv opasnosti od obruavanja bonih strana iskopa. Kopanje rovova i kanala lan 18 Iskop zemlje u dubini od 100 cm (za temelje, kanale i sl.) moe se vriti i bez razupiranja, ako to vrstoa zemlje dozvoljava. Iskop zemlje u dubini veoj od 100 cm sme se vriti samo uz postupno osiguravanje bonih strana iskopa. Razupiranje strana iskopa nije potrebno ako su bone strane iskopa ureene pod uglom unutranjeg trenja tla (prirodni nagib terena) u kom se iskop vri, niti pri etanom kopanju do dubine vee od 200 cm. lan 19 Rovovi i kanali moraju se izvoditi u tolikoj irini koja omoguuje nesmetan rad na razupiranju bonih strana, kao i rad radnika u njima. Najmanja irina rovova odnosno kanala dubine do 100 cm odreuje se slobodno. Pri dubini preko 100 cm irina rova odnosno kanala mora biti tolika da ista irina rova odnosno kanala posle izvrenog razupiranja bude najmanje 60 cm. lan 20

Drvo i drugi materijal koji se pri iskopavanju upotrebljavaju za razupiranje bonih strana rovova i kanala moraju po svojoj vrstoi i dimenzijama odgovarati svrsi kojoj su namenjeni, shodno vaeim tehnikim propisima odnosno jugoslovenskim standardima. Razupiranje rovova i kanala mora odgovarati geofizikim osobinama rastresitosti i pritisku tla u kome se vri iskop, kao i odgovarajuem statikom proraunu. Iskopani materijal iz rovova i kanala mora se odbacivati na toliko odstojanje od ivice iskopa da ne postoji mogunost obruavanja tog materijala u iskop. Razmak izmeu pojedinih elemenata oplate strana iskopa mora se odrediti tako da se sprei osipanje zemlje a u skladu sa osobinama tla iz stava 2 ovog lana. lan 21 Oplata za podupiranje bonih strana iskopa (rov, kanal, jama) mora izlaziti najmanje za 20 cm iznad ivice iskopa da bi se spreio pad materijala sa terena u iskop. Pri izbacivanju zemlje iz iskopa, a dubine preko 200 cm moraju se upotrebljavati meupodovi poloeni na posebne podupirae. Meupodovi se ne smeju optereivati koliinom iskopanog materijala veom od odreene, sa kojom mora radnik biti upoznat pre poetka rada i moraju imati ivinu zatitu visoku najmanje 20 cm. Skidanje oplate i zasipanje iskopa mora se vriti po uputstvu i pod nadzorom strunog lica. Ako bi vaenje oplate moglo ugroziti bezbednost radnika, oplata se mora ostaviti u iskopu. Sredstva za spajanje i uvrivanje delova podupiraa kao to su klinovi, okovi, zavrtnji, ekseri, ica i slino, moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. lan 22 Ako se iskop zemlje za nov objekt vri do dubine vee od dubine temelja neposredno stojeeg objekta, takav rad mora se vriti po posebnom projektu, uz obezbeenje mera zatite na radu i mera za obezbeenje susednog objekta. + Vidi: Ispravku - 45/68-928. lan 23 Pri mainskom kopanju iskopa mora se voditi rauna o stabilnosti maine. Prilikom mainskog kopanja iskopanu zemlju treba odlagati na odstojanju koje ne ugroava stabilnost strana iskopa, ako po izvrenom iskopu treba vriti i druge radove u iskopu. Ivice iskopa smeju se optereivati mainama ili drugim tekim ureajima samo ako su preduzete mere protiv obruavanja usled takvih optereenja. lan 24 Ako se u rovove i kanale nerazuprtih strana iskopa polau cevi, vodovi i slino, na mestima na kojima je neophodan pristup radnika na dno iskopa radi vrenja potrebnih radova na tim cevima, vodovima i sl., bone strane rova, odnosno kanala moraju se, u potrebnoj irini, obezbediti od obruavanja razupiranjem, kako je predvieno u lanu 20 stav 2 ovog pravilnika.

+ Ispravku - 45/68-928. iroki iskopi

Vidi:

lan 25 Nagib bonih strana irokih iskopa odreuje se prema odredbi lana 18 stav 2 ovog pravilnika. Iskopi za useke i zaseke pri gradnji puteva i slino smeju se izvoditi samo na osnovu odgovarajueg projekta. lan 26 Putevi i rampe za odvoenje materijala moraju odgovarati vrstoi terena i prevoznim sredstvima. NJihov nagib ne sme biti vei od 40%. Utovarivanje materijala pomou utovarivaa ili drugog sredstva mehanizacije na teretno vozilo ne sme se vriti preko kabine vozila, kao ta kabina nije zatiena od mehanikog oteenja. lan 27 Podupiranje bonih strana irokih i dubokih iskopa kao i izvoenje slepih zidova (zagata), mora se vriti po planovima i prethodnim proraunima, vodei rauna o mogunosti prodora vode i poveanih pritisaka u zidovima iskopa ili zagata. lan 28 Ako se iskop vri u blizini graevinskih i drugih objekata koji mogu uticati na izvoenje radova, ovi radovi se moraju vriti uz obezbeenje mera iz lana 22 ovog pravilnika. Kopanje bunara, ahtova i jama lan 29 Kopanje bunara, ahtova i jama, bez obzira na njihovu namenu odnosno upotrebu, kao i radovi na opravci i ienju bunara i ahtova, moraju se vriti pod nadzorom odreenog strunog lica. Industrijski bunari i ahtovi smeju se izvoditi samo na osnovu projekta, koji obuhvata i odgovarajue mere zatite na radu. lan 30 Pre ulaska u bunar, aht ili jamu mora se prethodno proveriti da se u njima ne nalaze opasni gasovi. Ako se utvrdi prisustvo takvih gasova, silazak radnika u bunar, aht ili jamu moe se dozvoliti tek posle otklanjanja tih gasova i proveravanja da tih gasova nema. Proveravanje prisustva opasnih gasova i njihovo otklanjanje vri odreeno struno lice. lan 31 Pri kopanju bunara, ahtova i jama u blizini ugljenokopa, fabrikih gasnih cevovoda, gradske odnosno industrijske kanalizacije i slino, po pravilu treba predvideti mogunost pojave opasnih gasova. Proveravanje prisustva takvih

gasova u bunarima, ahtovima ili jamama obavezno vri odreeno struno lice odgovarajuim metodima i sredstvima. lan 32 Kopanje i razupiranje strana bunara, ahtova ili jama mora se vriti na osnovu statikog prorauna i projekata koji sadri i odgovarajue mere zatite na radu. lan 33 Radnici koji rade u bunarima, ahtovima i jamama moraju imati zatitni pojas sa konopcem za izvlaenje i signalnim konopcem za davanje signala u sluaju opasnosti. lan 34 Radi zatite radnika koji rade na dnu bunara, ahta ili jame od materijala koji pada iz naprave za izvlaenje iskopane zemlje, mora se postaviti zatitna nastrenica na visini od najmanje 200 cm od dna iskopa. lan 35 Ako se pri kopanju bunara, ahta ili jame koriste betonski ili metalni obrui za potkopavanje, visina potkopa ne sme biti vea od 20 cm. lan 36 Radi spreavanja padanja materijala u bunar, aht ili jamu, mora se po obimu ivice postaviti puna zatitna ograda visoka najmanje 100 cm. Kao zatitna ograda moe posluiti i zid bunara ili jame s tim da se on pri eventualnom odronjavanju mora stalno doziivati. lan 37 Silaenje na dno bunara, ahta ili jame i izlaenje u korpi naprave za izvlaenje materijala, zabranjeno je. lan 38 ekrk odnosno vitlo za izvlaenje i sputanje materijala mora u pogledu zatitnih mera odgovarati vaeim propisima o zatiti na radu sa dizalicama. lan 39 Ako se kopanje bunara, ahtova ili jama vri miniranjem, moraju se, pored mera zatite na radu predvienih vaeim propisima o miniranju primenjivati i sledee mere: 1) paljenje mina sme se vriti samo pomou elektrinog ureaja sa povrine terena, 2) pre ulaska u bunar, aht ili jamu posle miniranja mora se prethodno izvriti provetravanje i proveravanje da nema gasova u bunaru, ahtu ili jami, 3) pre nastavljanja radova posle miniranja treba proveriti stanje bonih strana bunara, ahta ili jame radi uklanjanja eventualne opasnosti od obruavanja. lan 40 Uklanjanje oplate i podupiraa pri oziivanju bunara, ahtova ili jama mora se vriti odozdo navie, postepeno sa napredovanjem oziivanja, ali tako da ne bude ugroena stabilnost preostalog podupiranja. Ako se radovi iz stava 1 ovog lana vre u sipkom materijalu, oplata se ne sme vaditi, nego se mora uzidati. 3 Zidarski radovi

lan 41 Pri postavljanju profila i obeleavanju pravca zidova pomou ica, moraju se na ice u odgovarajuim razmacima postaviti obojena upozorenja ili druge uoljive oznake. lan 42 Prilazi i prolazi za sva radna mesta na kojima se vre zidarski radovi moraju da budu izvedeni tako da se po njima mogu bez smetnje kretati radnici i prenositi i prevoziti materijal. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na prolazima i mestima koja za to nisu odreena, zabranjeno je. Slaganje materijala uz radna mesta sme se vriti samo u koliinama koje odgovaraju nosivosti i veliini raspoloivog prostora. Visina naslaga mora odgovarati vrsti materijala i ne sme prelaziti visinu koja bi ugroavala stabilnost materijala odnosno prouzrokovala ruenje sloenog materijala i time dovela u opasnost radnike. Rad sa kreom i pripremanje maltera lan 43 Korito za gaenje krea mora da se nalazi pored krene jame i mora biti ograeno na mestima na kojima postoji opasnost da radnik koji gasi kre padne u krenu jamu. Krena jama mora biti ograena vrstom ogradom visine najmanje 100 cm sa strane kojom prolaze radnici. Mesto kod krene jame sa koga se vadi gaeni kre mora imati radni pod i biti obezbeeno protiv pada radnika, a po potrebi, i osigurano vrstom ogradom. Alat za gaenje krea i za vaenje gaenog krea mora biti opremljen dugom drvenom drkom, radi zatite radnika od prskanja i isparavanja pri meanju i vaenju krea. lan 44 Hidratisani kre u ambalai mora se uvati u suvim prostorijama, radi bezopasnog prenoenja na mesto upotrebe (korito za gaenje). Sudovi ili naprave za runo prenoenje maltera moraju biti podeeni za lak prenos maltera, bez prosipanja. Ukupna teina maltera i suda ne sme prelaziti 20 kg po radniku-mukarcu odnosno 15 kg po radniku-eni ili omladini. Graenje u iskopima lan 45 Materijal potreban za graenje u iskopima (temelji, kanali, okna i sl.) ne sme se slagati na ivice iskopa ili mesta gde bi ruenje materijala moglo prouzrokovati opasnost po radnike u iskopu. Sputanje materijala mora se vriti pomou naprava (lebovi, levci) ili pomou transportnih sredstava (transporteri dizalice i sl.), zavisno od vrste oblika i teine materijala.

Sputanje teih graevinskih elemenata mora se vriti sa radnicima obuenim za takve poslove, pod nadzorom odreenog strunog lica. Graenje iznad terena lan 46 Graevinski i drugi radovi na prizemnim zgradama i u unutranjosti viespratnih objekata, visokim do 450 cm iznad terena odnosno iznad poda meuspratne konstrukcije, mogu se izvoditi sa upotrebom pomonih skela ili lestava uz vezivanje radnika, ako je uz korienje takvih sredstava mogue izvoditi te radove bez opasnosti po ivot radnika. Graevinski i drugi radovi na objektima viim od 450 cm iznad terena odnosno poda meuspratne konstrukcije, moraju se izvoditi uz korienje odgovarajuih skela ili na drugi podesan i bezbedan nain. lan 47 Ako pri radovima iz lana 46 ovog pravilnika postoji mogunost da radnici padnu van objekta, moraju se postaviti odgovarajue zatitne nastrenice tako da visina sa koje se moe pasti ne prelazi 300 cm i radnici se moraju vezati odgovarajuim zatitnim pojasom. Ako se pri radovima na otvorenim ivicama spratova, balkona, terasa i dr. zatitna ograda iz opravdanih razloga ne moe postaviti ili ako su radovi koji se vre na takvim mestima manjeg obima ili kratkotrajni radnici koji vre te poslove moraju biti za vreme rada privezani pomou zatitnog pojasa i konopca duine najvie 150 cm. lan 48 Pri graenju zidova zidanje sa radne skele ili tla po pravilu, vri se do visine od najvie 150 cm od poda skele ili tla. Opeke, malter i drugi potreban materijal moraju na radnim mestima i uz radno mesto zidara da budu uredno, ravnomerno i stabilno sloeni. lan 49 Zidarske i ostale graevinske radove na visini ili na mestima na kojima postoji opasnost od pada u dubinu, smeju vriti samo kvalifikovani zidari i graevinski radnici, koji su zdravstveno sposobni za radove na visini. Graenje fabrikih dimnjaka lan 50 Graenje, rekonstrukcija, montaa ili popravka visokog fabrikog dimnjaka sme se vriti samo na osnovu dokumentacije koja sadri i odgovarajue mere zatite na radu. lan 51 Graenje novih i rekonstrukciju i popravke postojeih visokih fabrikih dimnjaka smeju vriti samo lica kvalifikovana za takav rad, i to pod neposrednim nadzorom odreenog strunog lica. Radnici koji grade ili montiraju visoke fabrike dimnjake moraju biti zdravstveno sposobni za radove na visini.

Pre poetka radova na graenju, rekonstrukciji, montai ili popravkama visokih fabrikih dimnjaka, radnici moraju biti podvrgnuti specijalistikom lekarskom pregledu radi utvrivanja njihove zdravstvene sposobnosti za rad na visini. lan 52 Visoki fabriki dimnjaci moraju imali siguran pristup za penjanje na dimnjak odnosno silazak sa dimnjaka pri graenju i opravkama i za odravanje dimnjaka. Lestve za penjanje na dimnjak odnosno silazak sa dimnjaka moraju imati preke od okruglog eleza prenika od najmanje 18 mm, na meusobnom vertikalnom odstojanju koje ne sme iznositi vie od 300 mm. irina lestava mora da bude najmanje 450 mm, a udaljenost preke od zida mora biti 160 mm. Prva preka lestava za penjanje sa spoljne strane dimnjaka mora da bude ugraena na visini od 300 cm iznad terena. Na lestvama za penjanje na fabriki dimnjak moraju se u razmacima od najvie 500 cm ugraditi dvostruki lukovi sa razmakom od 200 mm - za lenu zatitu odnosno za odmaranje pri penjanju ili silaenju. Odstojanje izmeu sredine preaka za penjanje i sredine lukova za lenu zatitu treba da iznosi od 600 do 800 mm. Na zidanim ili betonskim dimnjacima na kojima su preke za penjanje i lukovi za lenu zatitu ugraeni u zid dimnjaka, mora se ugraditi elino zatitno ue za privezivanje pri penjanju odnosno silaenju. Zatitno ue iz stava 5 ovog lana ne mora se postavljati ako je lena zatita celom duinom lestava postavljena na takvim razmacima da ne postoji opasnost da radnik padne nauznak. lan 53 Iznad prolaza odnosno radnih mesta oko dimnjaka u graenju mora se postaviti nastrenica za zatitu radnika od sluajnog pada materijala odnosno alata sa visine. Ako se dimnjak gradi sa njegove unutranje strane mora se na svakih 200 cm visine postaviti radna platforma, koja ujedno slui i kao zatita od pada materijala. Graenje svodova i lukova lan 54 Graenje svodova i lukova sme se izvoditi samo na osnovu planova i sa kvalifikovanim zidarima koji moraju biti upoznati sa opasnostima koje im prete pri tim radovima. Uklanjanje podupiraa i oplata koji slue za graenje svodova i lukova sme se vriti samo po nalogu rukovodioca gradilita i pod njegovim nadzorom. Montaa stepenica lan 55 Montaa stepenica sme se vriti samo na osnovu planova za montau i pismenih uputstava projektanta.

Za vreme montae stepenica njihova upotreba za prolazak mora se spreiti pomou odgovarajuih branika. 4. Tesarski radovi lan 56 Otra seiva tesarskog alata (sekire, testere, dleta i slino) moraju pri prenosu biti na podesan nain pokrivena, radi zatite radnika od povreivanja. lan 57 Rukovanje mainama ili mehanizovanim alatom za obradu drveta na gradilitu sme se poveriti samo kvalifikovanim ili obuenim radnicima upoznatim sa opasnostima koje im prete pri radu sa mainama ili mehanizovanim alatom. lan 58 Graa posle svakog korienja na gradilitu mora se pregledati, oistiti od eksera, ostataka okova i dr. i sloiti. Tako ureena sme se upotrebljavati za nove tesarske radove. Obezbeenje prelaza lan 59 Ulazi, prelazi i prolazi oko objekta u graenju moraju biti zatieni od pada materijala sa visine zatitnim nastrenicama izraenim tako da mogu izdrati pad materijala i spreiti njegovo odbijanje i rasipanje po okolini. Visina zatitne nastrenice od tla, po pravilu, ne sme biti manja od 220 cm. Rampe i kosi prilazi i prolazi lan 60 Rampe i kosi prilazi i prolazi (trepne) moraju biti izraeni od vrstog i zdravog materijala i odravani za celo vreme graenja u ispravnom stanju. Postavljene rampe, kosi prilazi i prolazi moraju biti pre upotrebe i u toku radova pregledani od rukovodioca radova ili drugog odreenog lica. Rampe i kosi prilazi i prolazi sastavljeni od vie elemenata moraju delovati kao celina i biti podupreti tako da se sprei prekomerni ugib odnosno ljuljanje. Mosnice (fosne), kao i ostali elementi rampi i kosih prilaza i prolaza (nosai i dr.), moraju se dobro meusobno i u celini privrstiti za svoje podloge odnosno oslonce. Ako se rampe i kosi prilazi i prolazi upotrebljavaju za prenos materijala, njihova irina ne sme biti manja od 60 cm. Nagib rampi i kosih prilaza i prolaza ne sme biti vei od 40%. Izuzetno pri graenju stambenih objekata nagib rapi i kosih prilaza i prolaza iz stava 5 ovog lana moe biti i vei, u zavisnosti od visine sprata. Rampe, kosi prilazi i prolazi na gornjoj povrini moraju imati privrene letvice dimenzije 28x46 mm u jednakim razmacima do najvie 35 cm. Rampe, kosi prilazi i prolazi na visini veoj od 100 cm iznad tla odnosno poda etae ili skele moraju biti ograeni vrstom zatitnom ogradom visine najmanje 100 cm. lan 61

Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se postavljati odnosno naslanjati na vrste nosae izraene prema vaeim propisima za drvene nosee konstrukcije i predvienom optereenju. Naslanjanje rampi i kosih prilaza i prolaza na nestabilne elemente objekta u gradnji ili na gomile materijala zabranjeno je. lan 62 Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se odravati u ispravnom stanju i povremeno istiti od prosutog materijala. Mokra i klizava mesta na njima moraju se posipati peskom ili na drugi nain obezbediti od klizanja. Oteene i nedovrene rampe, kosi prilazi i prolazi ne smeju se koristiti. Lestve lan 63 Lestve koje se upotrebljavaju za pristup na skele i slino, moraju prelaziti ivicu poda na koju su naslonjene najmanje za 75 cm, mereno vertikalno od poda. Strane drvenih lestava moraju biti iz jednog komada od odabranog drveta. Presek strane mora odgovarati duini i optereenju lestava. Preke drvenih lestava moraju biti od tvrdog drveta, okruglog ili kvadratnog preseka i usaene ili urezane u strane. irina lestava izmeu strana mora biti najmanje 45 cm. Razmak izmeu ivica preaka ne sme biti vei od 32 cm. Lestve due od 400 cm moraju se osigurati i eleznim utegama. lan 64 Lestve koje se postavljaju na glatku odnosno klizavu tvrdu podlogu moraju biti na donjem kraju opremljene posebnim osloncima (papue i sl.), koji sigurno spreavaju klizanje a po potrebi na gornjem kraju - i kukama za zakaivanje. Pri postavljanju lestava mora se voditi rauna o uglu nagiba lestava da bi se spreilo prekomerno savijanje strana, lom lestava ili klizanje lestava po podlozi. Zabranjena je upotreba lestava sa prekama prikovanim ekserima za strane, kao i lestava sa polomljenim ili nedostajuim prekama ili drugim oteenjima (napukla strana ili preka i sl.). lan 65 Dvokrake lestve moraju biti osigurane protiv prekomernog razmicanja krakova pomou vrste veze izmeu krakova (lanac, kai, vrsto ue i sl.). Donji krajevi (oslonci) dvokrakih lestava moraju biti opremljeni posebnim osloncima (papuama i sl.), radi spreavanja klizanja po podlozi. Radni pod lan 66 Svaki radni pod (platforma za rad i sl.) postavljen na visini veoj od 100 cm mora biti izraen od zdravih dasaka, priljubljenih jedna uz drugu i poloenih vodoravno na vrste nosae. irina radnog poda mora odgovarati prirodi posla koji se na njemu vri, ali ne sme biti manja od 60 cm ako se na podu vri rad bez slaganja ili pripremanja materijala.

Ako se na radnom podu odlae materijal, vri pripremanje materijala ili postavljaju nogari i slino, irinu radnog poda treba odrediti tako da za kretanje radnika po njemu bude slobodnog prostora najmanje 60 cm. Dimenzije elemenata radnog poda moraju odgovarati predvienom maksimalnom optereenju poda. lan 67 Ako nastavak dasaka radog poda nije izveden u istom nivou nego polaganjem dasaka jedne na drugu, mora se na sastavu dasaka privrstiti trouglasta letvica, radi spreavanja spoticanja radnika i olakanja prelaska kolica prilikom prevoza. lan 68 Ako se radni pod postavlja uza zid objekta i na visini veoj od 100 cm iznad tla ili poda prostorije ivica radnog poda ne sme biti udaljena od zida vie od 20 cm. lan 69 Prenoenje, prevoenje i slaganje graevinskog materijala i teih graevinskih elemenata na radnim podovima mora se vriti paljivo i bez bacanja. Sav potreban materijal na radnom podu mora biti uredno sloen i rasporeen prema predvienoj nosivosti i optereenju poda. Za radne podove postavljane na visini veoj od 200 cm, nosivost i optereenje poda moraju biti na ogradi poda uoljivo obeleeni (tabla, natpis u boji i sl.). Zatitne ograde lan 70 Sva radna mesta na visini veoj od 100 cm iznad terena ili poda, kao i ostala mesta (prelazi, prolazi i sl.) na gradilitu i na graevinskom objektu sa kojih se moe pasti, moraju biti ograena vrstom zatitnom ogradom visine najmanje 100 cm. Zatitna ograda mora biti izraena od zdravog i neoteenog drveta ili drugog podesnog materijala. Razmak i dimenzije stubia i ostalih elemenata ograde moraju odgovarati horizontalnom optereenju na rukohvatu ograde od najmanje 30 kp/m. Visina zatitne ograde ne sme biti manja od 100 cm mereno od tla. Razmak elemenata popune zatitne ograde ne treba da bude vei od 30 cm. Pri dnu zatitne ograde (na radnom podu, skeli i dr.) mora se postaviti puna ivina zatita (daska) visine najmanje 20 cm. Umesto uzdune popune od dasaka (kolenska zatita), za popunu zatitne ograde moe se koristiti iana mrea sa otvorima okaca od najvie 2x2 cm. Za zatitne ograde veih duina i sa veim optereenjima i za ograde na velikim visinama moraju se izraditi odgovarajui nacrti i statiki prorauni. Ako se zatitna ograda zbog prirode posla mora u toku rada privremeno ukloniti, radnici na takvim radnim mestima moraju biti privezani za zatitne pojaseve i rad se mora vriti pod nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu. Zatita otvora lan 71

Otvori u meuspratnim konstrukcijama graevinskog objekta odnosno u radnim platformama, prilazima i prolazima koji slue za prolazak radnika ili za prenoenje materijala, za vreme rada kao i za vreme prekida rada, moraju se ograditi vrstom ogradom visine najmanje 100 cm sa strane koje nisu potrebne za prolazak radnika i prenoenje materijala u toku rada, odnosno sa svih strana za vreme prekida rada. Otvori koji ne slue za svrhe iz stava 1. ovog lana moraju biti stalno pokriveni vrstim poklopcem ugraenim na otvor tako da se ne mogu pomerati, dimenzionisanim za predviena optereenja na njima. Otvori u zidovima do visine od 100 cm od poda odnosno radnog patosa moraju se opremiti zatitnom ogradom odnosno odgovarajuom popunom. Prilazi ahtovima za liftove i drugo u objektu moraju se naroito obezbediti protiv pada radnika u dubinu. lan 72 Otvori izmeu drvenih, betonskih, eleznih i drugih nosaa meuspratnih ili krovnih konstrukcija moraju se na mestu rada ili u okolini radnih mesta obezbediti radnim platformama ili prelazima sa vrstom zatitnom ogradom na strani na kojoj preti opasnost od pada u dubinu. Ako otvore iz stava 1 ovog lana nije mogue obezbediti predvienim platformama odnosno prelazima (montana gradnja i sl.), ispod radnih mesta moraju se postaviti odgovarajue prihvatne mree na dubini ne veoj od 300 cm. 5 Skele lan 73 Pod skelama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se pomone konstrukcije koje slue za vrenje radova u graevinarstvu na visini veoj od 150 cm iznad tla. lan 74 Skele moraju biti graene i postavljene prema planovima koji sadre dimenzije skele i svih njenih sastavnih elemenata, sredstva za meusobno spajanje sastavnih elemenata, nain privrivanja skele za objekt odnosno tle, najvee doputeno optereenje vrste materijala i njihov kvalitet, statiki proraun noseih elemenata kao i uputstvo za montau i demontau skele. Za tipske skele sa atestom o sigurnosti i upotrebljivosti skele, dokumentacija iz stava 1 ovog lana daje se u obimu koji osigurava potpunu bezbednost radnika na radu. Dokumentacija iz st. 1 i 2 ovog lana mora biti overena potpisom projektanta skele odnosno odgovornog lica na gradilitu, i mora se uvati do demontae skele na gradilitu. lan 75 Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo struno obueni radnici, zdravstveno sposobni za rad na visini i to pod nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu. lan 76

Ako se pri postavljanju skele naie na elektrine vodove ili druge prepreke, lice iz lana 75 ovog pravilnika mora obustaviti rad i preduzeti kod nadlene organizacije mere za iskljuenje struje odnosno uklanjanje prepreka. lan 77 Za vezivanje pojedinih elemenata skele smeju se upotrebljavati samo tipska sredstva ili sredstva predviena jugoslovenskim standardima (ekseri, zavrtnji, klanfe, spojnice i drugo). Vezivanjem pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu ne sme se umanjivati njihova predviena nosivost. lan 78 Elementi poda skele (daske, limene ploe i drugo) moraju se pre upotrebe paljivo pregledati. Oteeni odnosno dotrajali elementi ne smeju se ugraivati u pod skele. Elementi poda moraju u potpunosti ispunjavati prostor izmeu noseih stubova skele. Odstojanje poda skele od zida objekta ne sme biti vee od 20 cm. ista irina poda skele ne sme biti manja od 80 cm. lan 79 Zatitna ograda na skeli mora odgovarati odredbama lana 70 ovog pravilnika. Izuzetno od odredbe lana 70 stav 4 ovog pravilnika, kod ograde metalnih skela razmak izmeu elemenata popune ne sme biti vei od 35 cm. lan 80 Na svaki sprat skele mora da bude izgraen siguran pristup odnosno silazak. Ako se za pristup na svaki sprat skele koriste prilazi, oni moraju odgovarati odredbama lana 60 ovog pravilnika. Ako se za pristup na svaki sprat skele koriste lestve, one moraju odgovarati odredbama lana 63 ovog pravilnika. lan 81 Skela na graevinskim objektima postavljena neposredno pored ili iznad saobraajnica mora biti na spoljnoj strani po celoj duini i visini prekrivena pokrivaima (trska, juta, gusta metalna mrea i sl.) koji spreavaju padanje materijala u dubinu. lan 82 Ispravnost skele mora se proveravati od strane lica iz lana 75 ovog pravilnika najmanje jedanput meseno, a naroito posle vremenskih nepogoda, prepravki, oteenja i slino. Proveravanje ispravnosti skele upisuje se u kontrolnu knjigu skele uz overu odreenog lica na gradilitu. Skele na nogarima lan 83 Nogari na koje se postavlja radni pod moraju biti izraeni tako da mogu sa sigurnou da podnose vertikalna i horizontalna optereenja.

Nastavljanje nogu nogara sme se vriti elementima istog preseka, uz povezivanje odgovarajuom vezom. Poveavanje visine nogara podmetanjem opeka, klinova ili drugih provizornih predmeta, nije doputeno. Ako je debljina daske radnog poda najmanje 50 mm, razmak nogara ne sme biti vei od 200 cm (mereno od osovine do osovine nosaa nogara). lan 84 Skele na nogarima mogu se postavljati jedne iznad druge najvie u dva reda s tim da visina poda gornje skele ne prelazi 400 cm od podloge na kojoj stoje nogari. Noge skele na nogarima moraju se letvama, papuama i slino obezbediti od uzdunog odnosno poprenog pomeranja na podlozi na koju se postavljaju. lan 85 Nogari se smeju postavljati samo na vrstu i vodoravnu podlogu. Nepropisno napravljeni ili oteeni nogari ne smeju se upotrebljavati. Postavljanje skele na nogarima na visee i konzolne skele zabranjeno je. Postavljanje dizalica ili drugih tekih ureaja ili naprava na radni pod skele na nogarima nije doputeno, ako posebnim statikim proraunom i projektom nije drukije predvieno. Skele na lestvama lan 86 Za lake graevinske radove na odravanju i opravkama objekata (malterisanje, kreenje i drugi slini radovi) sa upotrebom malih koliina materijala, mogu se koristiti skele na lestvama. Lestve za noenje radnog poda (skele moraju biti izraene od zdravog drveta i imati dobro uvrene odnosno usaene preke od tvrdog drveta osigurane gvozdenim zategama koje vrsto vezuju obe strane lestava. Nastavljanje lestava vri se samo pomou preklopa duine najmanje 150 cm, koji je osiguran vrstim zategama. Konzolne skele lan 87 Konzolna (izboena) skela sme se postavljati samo za vrenje lakih graevinskih radova, ako postoji mogunost sigurnog uvrenja skele za objekt ili njegovu konstrukciju i ako je to crteima i proraunima dokazano. Nosai konzolnih skela moraju biti od zdravog i neoteenog materijala (drvo ili metal). Upotreba dasaka (fosni) za nosae konzolne skele, nije dozvoljena. + Vidi: Ispravku - 45/68-928. lan 88 Na konzolnoj skeli mora se na vidnom mestu istai upozorenje o broju lica i teini materijala kojima se skela sme opteretiti.

Skele na stubovima lan 89 Odstojanje izmeu noseih stubova skele na stubovima mora odgovarati dimenzijama stubova i predvienom optereenju skele, ali ne sme biti vee od 250 cm kod zidarskih skela (na novogradnjama) niti vee od 350 cm kod skela za opravke i odravanje postojeih graevinskih objekata, ako statikim proraunom odnosno projektom skele nije drukije odreeno. lan 90 Prenik oblog drvenog stuba skele na stubovima ne sme na gornjem delu biti manji od 80 mm. Podloga stubova mora biti ureena tako da onemoguuje njihova horizontalna i vertikalna pomeranja. Nastavljanje stubova moe se vriti pomou preklopa duine najmanje 200 cm, uz sigurno povezivanje odgovarajuim sredstvima (klanfama i dr.). Gornji kraj stuba mora dopirati iznad predviene (na novogradnji) odnosno postojee nastrenice objekta (popravke i odravanje) i mora biti vezan za vodoravnu gredu privrenu za objekt. Kod sastava dveju skela na uglu jednog graevinskog objekta, ugaoni stub sa spoljne strane skele mora da bude udvostruen i po potrebi, ukopan u zemlju. lan 91 Uzdune grede moraju biti poloene vodoravno uz stubove ili na grede nosaa (konzole) i moraju biti vrsto vezane za njih. Spoljna mesta produenja i veze uzdunih greda smeju se izvoditi samo iznad stubova ili na nosaima poloenim preko stubova. Poprene grede skela moraju imati isti presek i moraju biti poloene na uzdune grede na istim odstojanjima. Kod jednorednih skela na stubovima, poprene grede moraju se oslanjati na zid u duini od najmanje 20 cm. Upotreba dasaka za poprene nosae, umesto greda, zabranjena je. Visee skele lan 92 Visee skele smeju se koristiti samo za radove na opravkama i odravanju graevinskih objekata. Izuzetno, visee skele smeju se upotrebljavati i za vrenje lakih zidarskih radova (fasada i slino). lan 93 Visea skela sme se koristiti ako su nosai (drvene grede ili elini profili) koji slue za noenje odnosno veanje visee skele poloeni pod pravim uglom na zid objekta i ako su ispunjeni ostali uslovi iz lana 87 ovog pravilnika. Upotreba vrea sa peskom ili drugim materijalom i nagomilavanje kakvog drugog nekompaktnog materijala radi optereenja i odravanja ravnotee nosaa visee skele zabranjeni su. lan 94

Svi elementi koji slue za vezivanje i uvrivanje visee skele za nosae na objektu, moraju biti izraeni od atestiranog materijala i dimenzionirani prema najveem dozvoljenom optereenju visee skele. Veanje radnog poda visee skele za nosae mora se vriti sa dva nosea i dva sigurnosna (zatitna) elina ueta istih preseka. elina nosea i sigurnosna (zatitna) uad viseih skela moraju u pogledu izrade i kvaliteta materijala odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. Sigurnosno (zatitno) ue mora biti na gornjem kraju dobro privreno za nosae visee skele, a na donjem kraju usidreno u tlo. Hvatai (make) privreni na krajevima radnog poda skele, moraju biti izvedeni tako da vrsto zahvate (ukljete) sigurnosno zatitno ue u sluaju da nosee ue skele popusti ili pukne. Najvee dozvoljeno optereenje noseeg i sigurnosnog (zatitnog) ueta ne sme prelaziti 1/10 jaine na kidanje ueta. lan 95 ekrci i nosea uad na viseim skelama moraju u pogledu zatitnih mera odgovarati odredbama vaeih propisa o zatiti na radu sa dizalicama i omoguavati nesmetano i lako dizanje i sputanje skele. ekrci iz stava 1 ovog lana moraju biti privreni za noseu konstrukciju skele gvozdenim vezama koje prolaze do ispod radne platforme a koje su odozdo dobro privrene i osigurane. Konice ekrka visee skele moraju biti podeene za dranje najveeg dozvoljenog optereenja skele (teina radne platforme sa teinom ljudi i materijala), sa koeficijentom sigurnosti od najmanje 1,5. lan 96 Pre upotrebe visea skela se mora ispitati probnim statikim i dinamikim optereenjem. Probno statiko optereenje visee skele vri se teretom veim za 50% od maksimalne nosivosti skele sa ravnomerno rasporeenim teretom na radnom podu tako da se platforma podigne na visinu od 10 cm iznad tla sa zadravanjem na toj visini najmanje 10 minuta, a potom se spusti na tle i proveravaju se eventualne deformacije na konstrukciji skele. Probno dinamiko optereenje visee skele vri se teretom za 10% veim od maksimalne nosivosti tako da se skela podigne od tla do najvie take dizanja, a potom se spusti. O izvrenom ispitivanju iz st. 2 i 3 ovog lana posle svakog premetanja i ponovnog postavljenja visee skele na objektu, mora se voditi uredna evidencija u kontrolnoj knjizi visee skele, uz overu odreenog strunog lica na gradilitu. lan 97 Radni pod visee skele mora biti sa svih strana ograen vrstom i, po pravilu, puno izvedenom zatitnom ogradom visine najmanje 100 cm. Ako se za popunu ograde koriste uzdune preke (metalne ipke) ili vrsta iana mrea, radni pod mora da ima najmanje 20 cm visoku punu ivinu zatitu (daska, lim) radi spreavanja padanja materijala ili alata sa poda visee skele. Na ogradi visee skele mora se privrstiti tablica sa podacima o najveoj dozvoljenoj nosivosti skele odreenoj od proizvoaa skele.

lan 98 Za pojedine lake i kratkotrajne radove na fasadama graevinskih objekata smeju se, umesto visee skele, izuzetno upotrebljavati i druge naprave, kao pokretne fasadne skele, posebne koare i slino. Ove naprave i koare moraju biti vrsto graene i osigurane od pada odnosno prevrtanja. lan 99 Za vreme jaeg vetra mora se rad na viseoj skeli obustaviti i skela spustiti na tle ili obezbediti od njihanja vezivanjem za objekt ili na drugi podesan nain. Ugroeni prostor na tlu ispod visee skele mora se ograditi zatitnom ogradom sa upozorenjem na opasnost od eventualnog pada materijala. Nosee skele lan 100 Nosee skele za izvoenje betonskih, armirano-betonskih i slinih radova (skele za noenje oplata), kao i skele za oblaganje fasada, zidova i plafona kamenom i drugim materijalom, ne smeju se koristiti ako u svemu nisu izgraene prema odredbama lana 74 ovog pravilnika. Postavljene skele iz stava 1 ovog lana moraju se za vreme noenja predvienog optereenja i izvoenja radova pregledati, a naroitu panju treba obratiti na elemente veza i oslonaca (klanfe, podupirai, ukruenja i drugo). Ako se za podupirae koristi obla graa, njihov prenik ne treba da bude manji od 80 mm. Kvalitet materijala upotrebljenog za izradu noseih skela mora u svemu odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. lan 101 Podupirai oplate za betoniranje noseih ploa ili betonskih nosaa mogu se sastavljati od najvie dva komada drveta, s tim da mesto sastavka ne sme biti u srednjoj treini duine podupiraa. Veza nastavka podupiraa iz stava 1 ovog lana mora odgovarati vaeim tehnikim propisima. Broj nastavljenih podupiraa za podupiranje oplate betonske ploe ne sme prelaziti polovinu, a kod nosee betonske grede - 1/3 ukupnog broja potrebnih podupiraa. lan 102 Pri demontai noseih podupiraa oplate za betonske ploe odnosno grede, pored noseih podupiraa moraju se postaviti zatitni podupirai, radi obezbeenja od eventualnog ruenja. Broj i raspored zatitnih podupiraa odreuje se projektom. lan 103 Pri postavljanju nosee skele za podupiranje oplate na visini veoj od 300 cm iznad terena, treba, po potrebi, postaviti zatitne prihvatne skele, mreu i slino. Vrenje pojedinanih kratkotrajnih radova na noseim skelama iz stava 1 ovog lana bez postavljanja zatitnih prihvatnih skela, mree i slino, sme se izuzetno dopustiti, ali uz obavezno vezivanje radnika. lan 104

Skidanje oplate i demontaa nosee skele ne sme se izvoditi bez pismenog naloga izdatog od odreenog strunog lica na gradilitu. Zatitne nastrenice i zatitne prihvatne skele lan 105 Zatitne nastrenice i zatitne prihvatne skele moraju biti izraene i postavljene tako da u potpunosti zatiuju radnike od pada u dubinu i od padanja materijala, alata i drugih predmeta sa visine. Zatitne nastrenice i prihvatne zatitne skele moraju se postavljati do najvie 300 cm ispod mesta izvoenja radova odnosno eventualnog padanja materijala. irina zatitne nastrenice odnosno zatitne prihvatne skele odreuje se zavisno od vertikalnog odstojanja izmeu skele i mesta pada, i treba da iznosi za odstojanja od 200 cm najmanje 130 cm, a za odstojanja od 300 cm najmanje 150 cm. lan 106 Kod viespratnih objekata ne sme se vriti demontaa zatitne nastrenice odnosno zatitne prihvatne skele dok se ne izgradi nova na odgovarajuem odstojanju. Graevinski materijal koji je napadao na zatitnu nastrenicu odnosno zatitnu prihvatnu skelu mora se redovno uklanjati. lan 107 Ako pri radovima na visini ne postoji mogunost upotrebe prihvatnih skela, a rad se ne vri pojedinano (pri graenju industrijskih objekata na halama, dvoranama i slino) moraju se ispod ugroenih radnih mesta postaviti mree za prihvatanje radnika u sluaju pada. Prolazak radnika ispod mree mora se, po potrebi, ograniiti ili zabraniti, ako postoji opasnost probijanja mree usled pada materijala odnosno radnika. Metalne skele lan 108 Metalne skele mogu se postavljati i upotrebljavati samo u skladu sa predvienom namenom i na osnovu dokumentacije iz lana 74 ovog pravilnika. Sastavni delovi metalnih skela (elini tapovi, cevi, spojne i vorne veze i drugo) moraju biti meusobno vrsto vezani u stabilnu i jedinstvenu konstruktivnu celinu. Elementi metalnih skela, u pogledu oblika, dimenzija i kvaliteta materijala, moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. lan 109 Za sastavljanje metalnih skela smeju se upotrebljavati samo ravne i neoteene eline cevi, tapovi i drugi elementi. Svaki element metalne skele mora se pre ugraivanja u skelu detaljno pregledati. Rom ili na drugi nain oteeni elementi metalnih skela ne smeju se ugraivati. lan 110

Vertikalni nosei tapovi metalne skele moraju biti poloeni na posebne elemente skele (oslonci, papue), privrene na ravnu podlogu skele (gredice, beton, ploa i drugo). Svi vertikalni tapovi stubova skele moraju biti u uzdunom i poprenom pravcu vezani i uvreni pomou dijagonalnih veza postavljenih pod uglom od 45 u oba pravca. Odstojanje izmeu noseih vertikalnih tapova odreuje se projektom skele zavisno od predvienih optereenja i visine skele. lan 111 Pri sastavljanju metalnih skela mora se sa sastavnim delovima, a naroito sa spojnicama (vorita) za meusobno spajanje tapova, paljivo postupati. Kod spojnica sa vijcima, zatezanje vijaka mora se vriti pomou momentnih kljueva odnosno prema uputstvu proizvoaa. Zatezanje vijaka spojnica metalne skele nastavljenim kljuevima (pomou cevi i slino), zabranjeno je. Vertikalnost i horizontalnost elinih tapova mora se proveravati u toku postavljanja skele i posle zavretka skele. lan 112 Samostojee metalne skele i metalne skele ija je visina vea od objekta u gradnji ili drugog objekta u neposrednoj blizini skele, moraju biti zatiene od udara groma po vaeim tehnikim propisima. 6 Radovi na betoniranju lan 113 Betonski radovi veeg obima na visinama i u dubinama (hidrocentrale, brane, visokogradnje i drugo) mogu se izvoditi samo sa struno obuenim i zdravstveno sposobnim radnicima, upoznatim sa opasnostima pri tim radovima, i pod nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu. lan 114 Pre poetka betoniranja svi otri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje pojedinih delova skele (ekseri, spone, ice i drugo), koji vire iz oplate i drugih delova drvene konstrukcije skele za betoniranje, moraju se podviti ili pokriti. lan 115 Sa radovima na betoniranju sme se poeti tek po proveravanju od strane odreenog strunog lica na gradilitu da li je nosea skela propisno izraena i da li su izvreni svi potrebni prethodni radovi. lan 116 Nasilno skidanje (upanje) oplate pomou dizalice ili drugih ureaja, nije doputeno. Pri klizanju i skidanju oplate pomou posebnih ureaja za dizanje (dizalice Tirfor i sl.) zabranjeno je stajanje radnika na napravi za prihvatanje oplate (saonice i sl.). 7 Pripremanje i izrada armature lan 117

Metalne ipke za izradu armature, kao i gotova armatura, moraju biti pregledno i prema dimenzijama sloene na gradilitu tako da rad sa njima ne prouzrokuje opasnost za radnike. Ispravljanje, seenje, savijanje i ostali radovi na obradi ipki za armaturu mora se vriti na naroito za to odreenom mestu na gradilitu, sa odgovarajuim ureajima, napravama i alatom i uz preduzimanje odgovarajuih zatitnih mera predvienih vaeim propisima o zatiti na radu pri preradi i obradi metala. Sa polaganjem armature sme se otpoeti tek posle izvrenja mera iz l. 114 i 115 ovog pravilnika. + Vidi: Ispravku - 45/68-928. 8 Radovi na krovovima lan 118 Radove na krovovima smeju da vre samo radnici za to struno osposobljeni i zdravstveno sposobni za rad na visinama. Osiguranje radnika od pada sa krova, po pravilu, vri se privezivanjem radnika na zatitni pojas i zatitno ue, ili pomou prihvatnih skela, kao i drugim merama u zavisnosti od vrste krova. lan 119 Na krovovima pokrivenim salonitom, limom i slinim pokrivaima (industrijski krovovi), koji ne podnose vea optereenja, moraju se pre poetka radova sprovesti posebne mere radi spreavanja loma krovnog pokrivaa i pada radnika u dubinu. Na ravnim krovovima i krovovima sa padom, pokrivenim pokrivaima iz stava 1 ovog lana (industrijske hale i sl.), moraju se postaviti sigurni prelazi, prolazi i radne platforme za bezbedan rad pri pokrivanju krova i drugim graevinskim radovima na krovu. Prelazi i radne platforme iz stava 2 ovog lana moraju biti iroki najmanje 80 cm, a po potrebi snabdeveni i vrstom zatitnom ogradom. Svetlarnici i okna sa staklenim pokrivaem koji lee iznad industrijskih i drugih hala odnosno prostorija, moraju biti iznad ravnine krova. Pri ienju snega ili odravanju krova kod svetlarnika i okana iz stava 4 ovog lana moraju se preduzeti zatitne mere za obezbeenje radnika od eventualnog propadanja. lan 120 Svi industrijski krovovi, bez obzira na njihov oblik i vrstu pokrivaa, moraju imati siguran pristup i stalne bezbedne prelaze (metalne lestve, rampe i slino). Prostor ispod krova odnosno odgovarajui prostor oko objekta mora biti obezbeen od pristupa lica koja nisu zapoljena na gradilitu. 9 Montano graenje lan 121 Montano graenje sme se izvoditi samo na osnovu posebno izraenog programa. Program iz stava 1 ovog lana mora sadrati i mere zatite na radu pri svim radovima koji ine montanu gradnju (pri izradi i opremanju pojedinih montanih

delova, utovaru i istovaru montanih elemenata, dizanju, nametanju i uvrivanju montanih elemenata, obradi i doradi ve ugraenih montanih elemenata na objektu i drugo). Montano graenje na gradilitu sme se izvoditi samo pod neposrednim nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu. lan 122 Oblik i dimenzije montanih elemenata moraju biti podeeni za lako i bezbedno prenoenje do mesta ugraivanja i za sigurno privrivanje na objektu. Prilikom prenosa nekvalitetno izraenih kao i napuklih ili na drugi nain oteenih montanih elemenata, kao i prilikom rukovanja takvim elementima, moraju se preduzeti posebne mere zatite na radu. lan 123 Montano graenje sme se izvoditi samo uz upotrebu odgovarajuih i za tu svrhu podeenih mehanizovanih transportnih sredstava, kao i ureaja za dizanje, prenoenje i sputanje montanih elemenata. lan 124 Sastavljanje i privrivanje montanih elemenata i druge montane radove na objektu smeju vriti samo lica zdravstveno sposobna za rad na visinama, koja su uz to i struno osposobljena za vrenje montanih radova. Opremanje, transport i montaa elemenata lan 125 Svaki montani element mora biti na odgovarajui nain, vidno i pogodno obeleen, u skladu sa programom montanog graenja. Pored te oznake, na elementu mora biti oznaen i datum izrade i teina elementa u kilogramima. Montani elementi na gradilitu moraju biti uredno i prema programu montae sloeni na odreenom mestu. lan 126 Svaki montani element mora, pored metalnih delova za ugraivanje i privrivanje elementa na objektu, imati pomone metalne delove koji omoguavaju sigurno prenoenje i ugraivanje elementa na mestu montae (kuke i slino). lan 127 Transport elemenata od mesta njihove izrade do gradilita odnosno mesta ugraivanja mora biti organizovan tako da se montani elementi mogu bez zastoja ugraivati u objekt bez zatrpavanja gradilita. Ugovor, prevoz i istovar montanih elemenata na gradilitu sme se vriti samo odgovarajuim i ispravnim prevoznim sredstvima, uz primenu zatitnih mera propisanih Pravilnikom o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 17/66). lan 128 Zakaivanje elemenata za kuku i njihovo otkaivanje sa kuke dizalice pri utovaru montanih elemenata u prevozna sredstva (motorna i druga vozila) i

istovaru montanih elemenata iz prevoznih sredstava, po pravilu, treba vriti bez penjanja radnika na prevozno sredstvo odnosno na elemente. Za vreme sputanja i dizanja montanih elemenata na motorno vozilo pomou dizalice, voza ne sme biti u kabini vozila. Za vreme dizanja, prenoenja i sputanja montanog elementa na vozilo, signalist ne sme stajati na vozilu. lan 129 Ugraivanje svakog pojedinog montanog elementa u graevinski objekt mora se vriti po odreenom redu, prema programu montanog graenja. Montaa elemenata vieg sprata na objektu ne sme poeti pre nego to se obezbedi siguran prilaz na taj sprat (pomono stepenite sa sigurnom ogradom i slino). Ugraivanje tekih montanih elemenata (ploa, grede i drugo) sme se vriti samo po prethodnoj pripremi pomonih sredstava za prenoenje, postavljanje i uvrivanje tih elemenata na objektu (jarmovi, okviri za prenos i drugo). Pomona sredstva iz stava 3 ovog lana moraju se pre upotrebe pregledati a, po potrebi, i ispitati na optereenje. lan 130 Pri prenoenju, postavljanju i privrivanju svakog pojedinog montanog elementa na objekt, lice koje daje znakove dizaliaru (signalist) i dizaliar moraju paljivo pratiti put montanog elementa do mesta ugraivanja kao i rad montera na postavljanju i uvrivanju tog elementa. Monter iz stava 1 ovog lana mora javiti posebnim znakom signalistu odnosno dizaliaru da je operacija prenoenja i ugraivanja elementa u objekt zavrena. lan 131 Delovi armature koji izlaze iz elementa posle izvrene montae i koji bi mogli prouzrokovati zapinjanje odee i povreivanje radnika moraju se na podesan nain otkloniti (odsecanjem, savijanjem i slino). Otvori u podovima i zidovima spratova na kojima se radi moraju se pokriti vrstim poklopcima ili ograditi zatitnim ogradama. Ako se pri montai elemenata koriste lestve, one moraju odgovarati odredbama l. 63 do 65 ovog pravilnika i biti obezbeene od klizanja. lan 132 Pri izvoenju montanih radova na objektu gde postoji mogunost pada radnika, odreeno lice na gradilitu duno je primeniti odredbe l. 105 do 107 ovog pravilnika a, po potrebi, i vezivanje radnika zatitnim opasaem i uetom. lan 133 Ako se spajanje armature i drugih metalnih delova montanih elemenata vri pomou gasnog ili elektrinog zavarivanja, primenie se zatitne mere propisane Pravilnikom o zatiti na radu i o tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice ("Slubeni list SFRJ", br. 6/67), kao i drugi vaei tehniki propisi. 10 Graevinsko-zanatski radovi lan 134

Izvoai graevinsko-zanatskih i drugih montanih radova na gradilitu (opreme, instalacije i slino) i organizacija koja gradi investicioni objekt odnosno investitor sporazumno obezbeuju sprovoenje zatitnih mera na radu kao i odgovorno lice za njihovo sprovoenje na gradilitu. Ako odgovorno lice iz stava 1 ovog lana primeti da izvoa graevinskozanatskih ili drugih montanih radova ne primenjuje pojedine zatitne mere pri svom radu, zabranie mu dalji rad dok ne sprovede te mere zatite. 11 Ruenje objekta lan 135 Za ruenje objekta ili nekog njegovog dela, bez obzira da li se ruenje vri runo, pomou maina ili miniranja, mora se prethodno izraditi odgovarajui program radova i mera zatite na radu, zavisno od vrste objekta i stepena opasnosti koje pri tom radu prete. lan 136 Pre poetka ruenja mora se ugroeno podruje ograditi zatitnom ogradom ili obezbediti na odgovarajui nain, zavisno od naina ruenja. Zatita ugroenog podruja mora trajati do zavretka radova na ruenju. lan 137 Ruenje objekta sme se vriti samo sa radnicima struno osposobljenim i obuenim za odnosni nain ruenja i pod neposrednim i stalnim nadzorom odreenog strunog lica na radilitu. lan 138 Runo ruenje objekta mora se izvoditi postepeno odozgo nanie. Pojedini delovi zidova i dimnjaci ne smeju se ostavljati neporueni, nego se moraju ruiti istovremeno sa ostalim delovima objekta. Ruenje meuspratne odnosno tavanske konstrukcije sme otpoeti tek po ruenju i uklanjanju svih poruenih delova iznad nivoa te konstrukcije. Runo ruenje slobodno stojeeg zida (obimni i pregradni zid, ograda, stub i slino) sme se izvoditi samo pomou odgovarajuih radnih skela. Ruenje zidova potkopavanjem, zabranjeno je. + Vidi: Ispravku - 45/68-928. lan 139 Demontirane grede, nosai i drugi teki ili glomazni delovi konstrukcije smeju se sa objekta uklanjati odnosno sputati samo pomou odgovarajuih naprava ili ureaja (ekrk, dizalica, rampa i drugo). Uklanjanje rastresitog i prainastog materijala sa ruevine na tlo sme se vriti samo pomou potpuno pokrivenih drvenih korita, kroz metalne limene cevi ili na drugi nain koji spreava irenje praine. Pri ruenju viespratnih objekata prikupljanje poruenog materijala na pojedinim spratovima, zabranjeno je. lan 140 Ako se ruenje objekta odnosno njegovih delova vri pomou maina (traktorguseniar i drugo), maina se mora nalaziti na odstojanju koje je najmanje za 1,5 put vee od visine objekta odnosno dela koji se rui.

Jaina na kidanje elinog ueta pomou koga se prenosi vuna snaga potrebna za ruenje objekta, mora biti najmanje triput vea od vune snage maine. Vuna snaga maine mora se na povrinu objekta odnosno njegovog dela koji se rui (zid, stub i drugo) prenositi ravnomerno pomou podmetnutih dasaka, greda i slino. Izvlaenje zatrpanih betonskih stubova, elinih nosaa i drugih delova objekta iz ruevine pomou maina, bez prethodnog oslobaanja od ostalog poruenog materijala, zabranjeno je. Korienje traktora-tokaa za ruenje ili izvlaenje tekih delova graevinskog objekta, zabranjeno je. lan 141 Pri ruenju pojedinih delova ili celog graevinskog objekta miniranjem, primenjuju se vaei propisi o zatitnim merama pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju. 12 Graenje puteva lan 142 Ako se pri graenju puteva vri runo iskopavanje zemlje, moraju se pri tom radu primenjivati zatitne mere iz lana 10 ovog pravilnika. Ako se za zemljane radove pri graenju puteva koriste mehanika sredstva, moraju se, pored zatitnih mera predvienih u lanu 11. ovog pravilnika, primenjivati i zatitne mere na mainama predviene ovim pravilnikom. Prilikom zemljanih radova pri graenju puteva pomou mehanikih sredstava (buldoer, skreper, grejder, planer i drugo), rukovanje mainama sme se poveriti samo radnicima struno obuenim za taj posao i upoznatim sa opasnostima koje prete pri tom radu. lan 143 Pri graenju potpornih zidova i propusta sa strmim nagibom visine vee od 10 m, moraju se za dopremanje kamena i drugog graevinskog materijala izraditi odgovarajue ustave (kaskade). lan 144 Ako se runi prevoz materijala vri vagonetima po radnom koloseku (dekoviljski kolosek) preko skela (privremeni mostovi), skele moraju biti vrsto izgraene i kolosek osiguran od iskliznua vagoneta pri prelasku preko njih. Ako je kolosek izgraen pod padom, vagoneti moraju imati konice. Pri runom prevozu materijala vagonetima na radnom koloseku, brzina vagoneta ne sme biti vea od 15 km na sat. Radni kolosek mora se odravati stalno u ispravnom stanju za saobraaj. lan 145 Pri opravci puteva preko kojih se u toku radova saobraaj ne prekida, moraju se preduzeti mere da se radnici na delu puta koji je u graenju zatite od vozila. U tu svrhu deo puta (polovina puta) mora se zatvoriti i obeleiti uoljivim saobraajnim znakovima. Na jako frekventnim saobraajnicama (auto-put, savremeni put, ulica i drugo) gde se saobraaj ne moe sasvim obustaviti, moraju se postaviti na oba kraja

deonice koja se opravlja uvari koji e upravljati saobraajem na polovini deonice, naizmenino u oba pravca. lan 146 Drobilice se moraju postavljati na vrsto kameno, betonsko ili drveno postolje i za njega biti dobro privrene. Ako je drobilica pokrivena nastrenicom, njena visina ne sme biti manja od 200 cm iznad gornjeg gabarita drobilice. Cilindrina sita, elevatori i konvejeri moraju biti dobro uvreni na posebnim postoljima ili za konstrukciju pogona drobilice. lan 147 Ako se pripremanje kamena - tucanika vri u posebnom pogonu (drobilica, sita - granulatori, elevatori i transporteri), moraju se izmeu pojedinih ureaja ostaviti prolazi iroki najmanje 100 cm, a po potrebi postaviti i radne platforme za odravanje i opravku tih ureaja. Stepenice i radne platforme oko ureaja za preradu kamena na visini veoj od 100 cm od poda moraju imati vrste ograde visoke najmanje 100 cm. lan 148 ienje i podmazivanje svih ureaja za drobljenje i pripremanje kamena smeju se vriti kao kad su maine zaustavljene. lan 149 Na drobilicama kamena i drugim ureajima za pripremanje tucanika (cilindrina i druga sita, konvejeri, elevatori i drugo) moraju biti istaknuta uputstva o zatitnim merama, a u samom pogonu pripremanja kamena - i uputstvo o prvoj pomoi u sluaju povrede radnika. lan 150 Kod drobilica kamena treba zatititi radnika od iskakanja kamena iz eljusti drobilice, od zahvata pogonskog remena drobilice, od zahvata lanca elevatora od pada niz tucanik na elevator ili konvejer i od pada izmeu konstrukcije drobilice. Zabranjeno je stajati neposredno kod otvora drobilice za ubacivanje kamena i uvlaiti ruke u otvor radi vaenja zaglavljenog kamena. Za odglavljivanje kamena treba koristiti posebne kuke. Otvor za ubacivanje kamena mora biti obezbeen vrstom radnom platformom, sa ogradom visokom najmanje 100 cm. lan 151 Radnici koji rade neposredno na drobilici moraju biti zatieni od kamene praine respiratorima ili polivanjem kamena vodom, kao i zatitnim naoarima. Korienje zatitnih naoara mora se redovno kontrolisati. lan 152 Materijal koji se koristi pri asfaltiranju puteva (bitumen, katran i drugi derivati nafte) smeju se zagrevati samo u posebnim zatvorenim sudovima. Zagrevanje materijala iz stava 1 ovog lana u otvorenim sudovima, bez obzira na mesto upotrebe, zabranjeno je. lan 153 Kotlovi ureaja za zagrevanje asfaltnih masa moraju imati poklopce, radi spreavanja prskanja te mase i izbijanja poara.

Za posluivanje kotla odnosno ureaja moraju biti postavljene radne platforme sa vrstom zatitnom ogradom. Podesnim razmetajem vie ureaja za zagrevanje i meanje asfaltne mase na gradilitu, mora se onemoguiti prenoenje odnosno irenje poara ili eksplozije sa jednog ureaja na drugi. lan 154 Loite pei kotla mora biti zatieno tako da je nemogue izbijanje plamena iz loita napolje. Vozilo na kome je ugraen kotao za zagrevanje asfaltne mase mora biti opremljeno sigurnim konicama. lan 155 Zahvatanje vrele rastopljene asfaltne mase sme se vriti samo pomou za to izraenih sudova. Vrela rastopljena asfaltna masa sme se prenositi samo u posebno izraenim sudovima sa poklopcima. Ovi sudovi ne smeju se prepunjavati. lan 156 Otvor kotla za punjenje krenim branom, agregatom tucanika i smolom na ureaju za kuvanje i meanje asfaltne mase mora imati zatitni poklopac, radi spreavanja irenja praine i tetnih gasova. Ureaji iz stava 1 ovog lana moraju imati odgovarajue naprave za odvoenje gasova, dima i praine iz neposredne okoline radilita. lan 157 Premazivanje i kvaenje valjka za ravnanje asfalta vri se pomou naroito za to izraene naprave. Zabranjeno je da radnik idui ispred motornog valjka za ravnanje isti premazuje i kvasi. lan 158 Zapaljena asfaltna masa u sudovima ne sme se gasiti vodom. Sredstva za gaenje zapaljene asfaltne mase (pesak, cirade i drugo) moraju se unapred pripremiti i stajati na raspolaganju u blizini radova. Radnici koji rade sa zagrejanom asfaltnom masom moraju biti obueni u gaenju zapaljenih asfaltnih smola. lan 159 Asfalterske radove smeju vriti samo zdravstveno sposobna i za te radove posebno obuena i opremljena lica. Za lica iz stava 1 ovog lana mora se na radilitu obezbediti topla voda za umivanje posle zavrenog rada. 13 Graenje mostova Kesonski radovi lan 160 Pri pneumatikom fundiranju stubova za mostove, kesoni po svojoj konstrukciji, u pogledu bezbednosti, moraju odgovarati savremenim tehnikim dostignuima.

Unutranja upljina kesona (kesonska komora) mora imati visinu od najmanje 2,20 m, sa belo kreenim zidovima radi bolje vidljivosti. Kesonska komora mora biti na odgovarajui nain osvetljena. Ako keson ima elektrino osvetljenje, elektrina instalacija mora biti osigurana da ne doe do paljenja eksplozivnih smesa ("S" izrada) ako postoji opasnost od eksplozivnih gasova. lan 161 Pretkomora ili vazduna komora kesona treba da ima zapreminu od najmanje 2,5 m3 i visinu od najmanje 1,85 m. Radna temperatura u komori i pretkomori kesona mora biti umerena i stalna i kontrolisana odgovarajuim termometrima. Radi odravanja uslova iz stava 2 ovog lana treba leti koristiti podesne zaklone od sunca (mokre vree i drugo), a zimi - elektrine grejalice i slino. lan 162 Kompresor za snabdevanje kesona vazduhom pod pritiskom, mora imati automatski sigurnosni ventil za sigurno zatvaranje daljeg dovoda vazduha im se postigne granini pritisak predvien za rad u kesonu. Ako se za pogon kompresora koristi elektrina energija, mora postojati rezervni kompresor za iji se pogon koristi motor sa unutranjim sagorevanjem. Dovodna cev komprimiranog vazduha mora na svom ulazu u keson imati automatski ventil za sigurno zatvaranje u sluaju kvara na kompresoru. Za kontrolu vazdunih pritisaka u kesonskoj komori i pretkomori moraju se spolja postaviti manometri. Kesonska komora i pretkomora moraju imati ureaje za telefonsku i signalizacionu vezu (svetlosna ili zvuna) sa spoljnim svetom odnosno odreenim licem na gradilitu. Pre poetka svakog rada u kesonu mora biti ispitana ispravnost instalacije za dovoenje vazduha i signalizacionih ureaja. lan 163 Kompresori za stvaranje vazdunog pritiska u kesonu i elektrini agregat za pogon i osvetljenje kesona, po pravilu, postavljaju se na obali, a u izuzetnim sluajevima na plovnom objektu. Svi ureaji potrebni za nesmetan rad u kesonu moraju imati rezervne delove. Opravke ureaja i instalacije za odravanje odreenih pritisaka, pri kojima se remete ti pritisci u toku rada u kesonu, ne smeju se izvoditi. lan 164 Stepenice koje vode u radnu komoru moraju biti dovoljno iroke i uvek dobro osvetljene elektrinim osvetljenjem. Za sluaj kvara osvetljenja svaki radnik mora imati runu elektrinu lampu. Za eventualno izvlaenje radnika iz kesona mora biti pripremljeno odgovarajue vrsto ue. lan 165 Vazduh koji se ubacuje u keson mora biti sve i ist. Za svakog radnika zapoljenog u kesonu mora da se obezbedi najmanje 30 m2 vazduha na sat. U toku rada, a naroito za vreme betoniranja, moraju se vriti analize vazduha radi utvrivanja koliine ugljen-dioksida i drugih tetnih gasova u vazduhu radne komore i pretkomore. Pri radovima u poroznom materijalu ili u zemljitu sa

organskim primesama, treba obezbediti jaku ventilaciju. Atmosferski vazduh temperature iznad 25C ili ispod 10C mora se vetaki hladiti odnosno zagrevati. lan 166 Prelazak radnika iz slobodne atmosfere normalnog pritiska u vazdunu odnosno radnu komoru sa odreenim vazdunim pritiskom iznad normalnog pritiska (natpritisak), i obratno, mora se vriti paljivo i prema odredbama lana 167 ovog pravilnika. lan 167 Pri ulasku radnika u radnu komoru 1) sa natpritiskom u radnoj komori do 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u pretkomori i radnoj komori ne sme biti krae od 8 minuta, 2) sa natpritiskom u radnoj komori iznad 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u pretkomori i radnoj komori produava se za po 30 sekundi (posle isteka 8 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 atm) natpritiska iznad 1 atmosfere. Pritisak se mora poveavati postepeno i ravnomerno u vremenskim intervalima iz stava 1 ovog lana. lan 168 Pri izlasku radnika iz radne komore 1) sa natpritiskom u radnoj komori od 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka radnoj komori i pretkomori ne sme biti krae od 10 minuta, 2) sa natpritiskom u radnoj komori iznad 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u radnoj komori i pretkomori produava se za 2 minuta (posle isteka 10 minuta) za svaku dalju desetinu (0,1 atm) natpritiska iznad 1 atmosfere. Pritisak se mora smanjivati postepeno i ravnomerno u vremenskim intervalima iz stava 1 ovog lana. Vreme za dovoenje natpritiska u pretkomori, na normalan pritisak ne sme biti krai od 5 minuta za natpritisak do 0,5 atm, 10 minuta za natpritisak do 1,0 atm, 24 minuta za natpritisak do 1,2 atm, 28 minuta za natpritisak do 1,4 atm, 32 minuta za natpritisak do 1,6 atm, 36 minuta za natpritisak do 1,8 atm, 40 minuta za natpritisak do 2,0 atm lan 169 Za ravnomerno i postepeno regulisanje pritiska iz l. 167 i 169 ovog pravilnika odgovorno je posebno odreeno lice na gradilitu, koje u tu svrhu kontrolie pritisak na manometru i asovniku postavljenim u pretkomori. Regulisanje pritiska mora se registrovati odgovarajuim barografima. Vreme odreeno za regulisanje pritiska u pretkomori mora biti jasno oznaeno na tabli istaknutoj u pretkomori. Imena svih lica koja su sila u keson, kao i

posebno odreenog rukovaoca vazdune komore, moraju biti ispisana i istaknuta na tabli ispred kesona. Isti takav spisak mora se predati i evidentiaru. lan 170 Lica koja rade u kesonu ne smeju pre polaska u komoru preoptereivati stomak ni piti alkoholna pia. U kesonu se ne sme puiti. Po izlasku iz kesona radnik se mora utopliti i prei u zagrejanu prostoriju posebno izgraenu u blizini kesona, radi odmora od 0,5 do 2 sata i dobiti toplo bezalkoholno pie po preporuci lekara. Ako se na radniku primete simptomi tzv. kesonske bolesti (bolovi u zglobovima, u stomaku ili u grudima, svrab koe, aeremija koe, vrtoglavica, glavobolja, povraanje, srane tegobe, krvarenje na koi ili iz nosa i slino), radnik se mora uneti u dekompresionu komoru i staviti pod vazduni pritisak do nivoa radnog kesonskog pritiska, gde e ostati do prestanka simptoma oboljenja. Posle toga, pritisak e se smanjiti za po 0,1 atm u toku dvostrukog i trostrukog vremenskog intervala predvienog za normalno smanjivanje pritiska vazduha. U vazdunu komoru kesona ne sme ui vei broj lica nego to je za tu komoru odreeno. lan 171 Rukovanje ureajima za komprimiranje vazduha za kesone sme se poveriti samo naroito obuenim licima koja su upoznata sa tehnikom rukovanja kesonskim ureajima, kao i sa nainom za ukazivanje prve pomoi licima obolelim od poveanja vazdunog pritiska (kesonska bolest). lan 172 Gradilite mora imati i sredstva za pruanje prve pomoi (boce sa kiseonikom, pulmotori i druga odgovarajua oprema za vetako disanje). U neposrednoj blizini kesona mora se obezbediti i posebna prostorija za odmor radnika koja se moe zagrevati. Uz ovu prostoriju mora biti prostorija za umivanje i pranje toplom vodom, kao i odeljenje za smetaj i suenje vlane odee. U blizini ovih prostorija mora se nalaziti dekompresioni ureaj (dekompresiona komora) za ponovno stavljanje radnika pod pritisak radne komore u sluaju pojave simptoma kesonske bolesti. lan 173 Na kesonskim radovima pod poveanim vazdunim pritiskom mogu se zapoljavati samo lica telesno potpuno zdrava. Kesonski radnici koji su odsustvovali vie od dva dana sa rada, kao i posle svakog bolovanja, moraju se podvrgnuti ponovnom lekarskom pregledu pre nego to nastave rad u kesonu. Radnici koji prvi put stupaju na rad u kesonu moraju se posle specijalistikog lekarskog pregleda podvrgnuti probnom ispitivanju za rad pod pritiskom iznad normalnog pritiska, pri emu se poveavanje pritiska vri oprezno u vremenskim razmacima od najmanje 1 min za 0,1 atm pritiska. Pod takvim radnim pritiskom novi radnik mora ostati i izdrati najmanje jedan sat. Ispitivanje se vri u dekompresionoj komori. Radnici iz stava 2 ovog lana smeju ostati na radu prvog dana samo polovinu odreenog radnog vremena, drugog i treeg radnog dana po 2/3 radnog vremena, a tek etvrtog dana, ako se nisu pojavili nikakva oboljenja ili simptomi kesonske bolesti, mogu provesti celo odreeno radno vreme. Simptomi kesonske bolesti,

kao i zdravstveno stanje ovih radnika utvruju se lekarskim pregledom svakodnevno u toku trajanja probnog ispitivanja. lan 174 Radnik u kesonu moe bez prekida da radi najvie est nedelja, a izuzetno dva meseca. Posle ovog vremena mora se radniku dati odmor ili rad na slobodnom vazduhu za onoliko vremena koliko je trajao rad u kesonu. Lica koja imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uva, oteenu bubnu opnu, kao i lica kojima su oboleli organi za disanje ili krvotok ili koja su sklona piu ili gojaznosti, i lica starija od 40 godina ne smeju da rade u kesonu pod vazdunim pritiskom. Pobijanje ipova makarama lan 175 Pri pobijanju ipova pomou makara, pomeranje postolja makara sme se vriti samo sa sputenim maljem. Premetanje makara zajedno sa ipom, nije dozvoljeno. Pri vrenju opravke na glavi ipa, malj mora biti privren za svoje voice. Makarama koje rade pomou eksploziva ili motornim makarama za pobijanje ipova sme rukovati samo struno lice obueno za taj posao. U blizini mesta pobijanja ipova ne smeju se nalaziti, osim rukovaoca makarama i rukovaoca pobijanjem ipova, druga lica. Posle zavrenog pobijanja ipa mora se pregledati mehanizam i postolje makara. Montani radovi na graenju mostova lan 176 Ureaji za dizanje montanih delova mosta (ekrk, koturaa, montana igla, auto-dizalice, dizalice na gusenicama i drugo) moraju biti sigurno privreni za svoju podlogu. elina uad, lanci i druga oprema ureaja za dizanje moraju odgovarati vaeim propisima o zatiti na radu sa dizalicama. Pri dizanju tekih i drugih konstruktivnih delova (teki profili, betonske grede, reetke, stubovi i slino) mora se na podesan nain spreiti njihovo nekontrolisano okretanje. Za vreme dizanja takvih delova radnici koji ne uestvuju u tom radu ne smeju se zadravati ni prolaziti ispod tereta odnosno dizalice. lan 177 Pri izvoenju radova iznad vode gradilite mora raspolagati amcima sa osposobljenim spasiocima, za sluaj pada radnika u vodu. Pri montanim radovima na mostu, radnici moraju imati zatitni pojas i biti vezani zatitnim uetom za konstrukciju mosta. 14 Graenje tunela, tolni i potkopa lan 178 Pri izvoenju tunelskih radova, pored odredaba ovog pravilnika primenjivae se mere propisane Pravilnikom o tehnikim merama i zatiti na radu pri rudarskim podzemnim radovima ("Slubeni list SFRJ", br. 11/67).

lan 179 Pri upotrebi drvene grae za radove u tunelima sme se koristiti samo zdravo i neoteeno oblo ili tesano drvo etinara. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, dozvoljena je i upotreba rezane grae ako to zahteva tehnika izvoenja radova. Nosei elementi i daske upotrebljene za oplatu moraju biti bez pukotina i drugih oteenja. Dimenzije grae iz st. 1 i 2 ovog lana moraju odgovarati pritisku i optereenjima koji pri radu mogu nastati. lan 180 Delovi metalne oplate, kao i druga savremena sredstva korienja za oplatu u tunelima, moraju odgovarati geolokim i drugim uslovima na mestu na kome se postavljaju. Korienje oplate vri se prema uputstvu proizvoaa. lan 181 Sredstva za spajanje i vezivanje delova oplate, kao klinovi, kope, zavrtnji i slino, moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. Veze moraju biti struno izvedene, jednostavne i vrste, tako da se mogu brzo sastavljati i rastavljati. lan 182 Podgraivanje potkopa (tolna, tunel) mora se vriti uporedo sa ostalim radovima u potkopu. Slobodna visina potkopa ne sme biti manja od 200 cm, i irine ne manje od 230 cm, od ega za slobodan prolazak radnika mora ostati najmanje 40 cm. lan 183 Ako se za odvoenje materijala iz potkopa koriste vertikalna okna koja vode u donji potkop, otvori okana moraju biti pokriveni poklopcem, koji se posle zavrenog sipanja materijala mora zatvoriti. lan 184 Pri miniranju u tunelima (potkopi, tolne) moraju se preduzimati zatitne mere propisane vaeim propisima o miniranju pri podzemnim radovima. Pri elektrinom miniranju u tunelu, po pravilu, treba koristiti elektrine upaljae sa rascepom. Za vreme nepogode (grmljavine) moraju se radovi na elektrinom miniranju obustaviti. lan 185 Radi zatite radnika od eksplozije i tetnih gasova nastalih pri eksploziji, moraju se na podesnim mestima i u zidovima tunela izgraditi odgovarajua sklonita. lan 186 Tuneli (potkopi, tolne) moraju biti dobro osvetljeni. Elektrina instalacija za osvetljenje mora biti izvedena prema vaeim tehnikim propisima. Ako postoji mogunost da se pojave lako zapaljivi gasovi u tunelu (metan i slino), elektrina instalacija, svetiljke i drugi pripadajui ureaji moraju biti izvedeni u specijalnoj izradi, prema vaeim tehnikim propisima za upotrebu elektrinih ureaja i za

izvoenje elektrinih instalacija u podzemnim rudnicima koji su ugroeni od jamskih gasova. Upotreba karbidskih lampi za osvetljavanje tunela, zabranjena je. lan 187 Radna mesta u tunelu, a naroito ona na elu potkopa, moraju biti dobro provetravana vetakom ventilacijom. Sistem provetravanja (dovoenje sveeg vazduha odnosno odvoenje neistog) mora odgovarati lokaciji i duini tunela, kao i tetnostima koje nastaju pri radu u tunelu (gasovi, praina, SiO2 i slino). Koliine tetnih materija, utvrene merenjima mikroklime na radnim mestima iz stava 1 ovog lana, moraju se kretati ispod dozvoljenih granica maksimalno doputenih koncentracija prema vaeem jugoslovenskom standardu. lan 188 Instalacija za dovoenje vode u tunel ili odvoenje vode iz tunela mora biti izvedena i ureena tako da ne moe doi do poplave i oteenja drvene grae, odnosno do ruenja slojeva zemlje u tunelu. lan 189 Komprimirani vazduh za pogon pneumatskih ekia i builica mora se dovoditi do ela potkopa elinim beavnim cevima, koje svojim poloajem ne smeju ometati rad u tunelu. lan 190 Pri prevoenju iskopanog materijala iz tunela pomou vagoneta, ne smeju se vagoneti prepunjavati. Ako se vagoneti pokreu ljudskom snagom, prostor izmeu ina koloseka mora biti poploan vrstim daskama odnosno drugim podesnim materijalom. Ako se prevoenje materijala u tunelu vri motornom vuom, krajevi kompozicije moraju se osvetliti crvenim svetiljkama. 15 Minerski radovi lan 191 Pri minerskim radovima u graevinarstvu primenjuju se zatitne mere predviene vaeim propisima o zatitnim merama pri rukovanju eksplozivom i lagumanju (miniranju) u rudnicima i kamenolomima kao i pri drugim radovima. 16 Kamenolomi i majdani ljunka, gline i peska lan 192 Pri vaenju, obraivanju i preraivanju kamena, ljunka, gline i peska za potrebe graenja, moraju se primenjivati zatitne mere propisane posebnim propisima o zatiti na radu pri proizvodnji graevinskog materijala. lan 193 Masovna miniranja u kamenolomu ili majdanu gline smeju se izvoditi samo na osnovu struno izraenog plana eksploatacije kamenoloma odnosno majdana. Miniranje iz stava 1 ovog lana sme se vriti samo pod neposrednim nadzorom strunog lica odreenog za radove na miniranju. 17 Graevinske maine i ureaji lan 194

Orua za rad na mehanizovani pogon (u daljem tekstu graevinske maine i ureaji) koja se upotrebljavaju u graevinarstvu, u pogledu zatite na radu moraju odgovarati specifinim uslovima graevinarstva. Zatitne naprave ugraene na graevinskim mainama i ureajima moraju odgovarati uslovima rada i stepenu ugroenosti radnika koji njima rukuju, vremenskim uslovima, vrsti i osobinama materijala koji se obrauje (drvo, kamen i slino), kao i stepenu obuenosti radnika. lan 195 Graevinske maine i ureaji, pre postavljanja na mesto rada (gradilite, radilite i slino) moraju biti pregledani i provereni u pogledu njihove ispravnosti za rad. Rokovi, nain odnosno postupak i lica za ispitivanje graevinskih maina i ureaja odreuju se optim aktom radne organizacije. lan 196 Radnici koji rade sa graevinskim mainama i ureajima sa poveanim stepenom ugroavanja (cirkular, mealica betona i drugo) moraju biti upoznati sa uputstvom o rukovanju. lan 197 Radna mesta kod graevinskih maina i ureaja postavljenih na otvorenom prostoru i izloenih vremenskim neprilikama (kia, sneg, mraz i slino) moraju biti na podesan nain zatiena od uticaja tih neprilika. lan 198 Rukovalac graevinskom mainom ili ureajem koji pokree motor sa unutranjim sagorevanjem, mora biti zatien od tetnog dejstva izduvnih gasova motora. lan 199 Buka graevinskih maina odnosno ureaja ne treba da prelazi granicu od 80 fona. Radnici zapoljeni kod ureaja sa jakim vibracijama (separacije, vibratori i slino), moraju biti zatieni na podesan nain (posebni temelji za maine, platforme na elastinim podmetaima i drugo). lan 200 Graevinske maine i ureaji sa ugraenim elektromotorima ili elektrinom instalacijom, moraju biti zatieni od udara elektrine struje, prema vaeim tehnikim propisima. lan 201 Svi lako dostupni rotirajui i pokretni delovi maina i ureaja za obraivanje i preraivanje raznog graevinskog materijala (mealice za beton, maine za kuvanje i polaganje asfalta i drugo) moraju biti na podesan nain opremljeni zatitnim napravama radi zatite radnika od mogueg povreivanja. Zatitne naprave na mainama i ureajima iz stava 1 ovog lana moraju biti po potrebi ugraene tako da se bez njih maina odnosno ureaj ne moe staviti u pogon.

Otvori za ubacivanje odnosno dodavanje materijala na mainama sa valjcima, noevima i drugim otrim alatima, moraju biti osigurani od zavlaenja ruku radnika u opasnu zonu noeva ili drugih otrih alata. Komandne poluge i dugmad sklopki moraju na maini biti smeteni tako da je nekontrolisano ukljuivanje maine onemogueno. + Vidi: Ispravku - 45/68-928. lan 202 Delovi samohodnih graevinskih maina (bageri, buldoeri, plugovi, valjci, utovarivai, demperi, jeevi i drugo) moraju biti lako i bez opasnosti zamenljivi. Mesto za rukovanje mora biti na maini smeteno tako da je rukovaocu mainom omoguena laka preglednost terena na kome se kree. Ramovi pokretnih delova maine (raonik, korpa utovarivaa i slino) moraju biti obojeni utim ili belim trakama pod uglom od 45 prema horizontali radi upozorenja na opasnost. Samohodne graevinske maine moraju imati napravu za davanje zvunih signala. lan 203 Ostale maine i ureaji koji se koriste u graevinarstvu (maine za obraivanje drveta i metala, razvijai acetilena i drugo), u pogledu zatite na radu moraju odgovarati vaeim propisima. 18 Rad sa runim i mehanizovanim alatom lan 204 Runi alat koji se koristi u graevinarstvu (lopata, motika, budak, testera, svrdlo, eki, dleto, sekira i drugo), u pogledu materijala, oblika i dimenzija mora odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima. lan 205 Runi alat na gradilitu mora biti uredno i pregledno sloen i uvan u posebnim skladitima. Lice ija je dunost da uva i slae runi alat na gradilitu, mora svakodnevno proveravati ispravnost alata i oteeni ili neispravni alat odmah iskljuiti iz upotrebe. Izdavanje na upotrebu neispravnog i oteenog alata (sa napuklim radnim povrinama, zupcima i drkama i slinim oteenjima), zabranjeno je. lan 206 Mehanizovani alat koji se koristi u graevinarstvu (pneumatski ekii za kamen, beton, asfaltni pokriva i tvrdu zemlju, elektrini runi alat za obraivanje drveta i drugo) mora biti oblika i teine podesnih za lako prenoenje i rukovanje i pod oteanim uslovima rada (uska i neudobna mesta, rad iznad glave i slino). 19 Ureaji i naprave za dizanje i prenoenje graevinskog materijala lan 207 Ureaji i naprave za dizanje i prenoenje slobodno viseeg tereta u graevinarstvu (kabl-dizalica, graevinska stubna dizalica, koturaa i drugo) moraju, u pogledu zatitnih mera na ureajima i pri radu, odgovarati odredbama vaeih propisa o zatiti na radu sa dizalicama i kabl-dizalicama.

lan 208 Na gradilitu na kome se za dizanje i prenoenje tereta koriste pokretne dizalice sa kukama i drugim zahvatnim napravama koje vise na elinom uetu, moraju se obezbediti organizacione i druge mere za zatitu od pada tereta - lica koja rade u ugroenoj zoni. lan 209 Za pravilno i struno postavljanje, rukovanje i odravanje dizalice na gradilitu, kao i za njenu demontau i prenoenje na drugo gradilite, odgovorna su struna lica odreena optim aktom radne organizacije. Lica iz stava 1 ovog lana izradie za svaki sloeni odnosno pokretni ureaj za dizanje i prenoenje tereta (kabl-dizalice, stubna dizalica i drugo) odgovarajua uputstva za postavljanje, rukovanje, odravanje i demontau, kao i za prenoenje dizalice na drugo mesto rada (gradilite). lan 210 Sva pomona nosea sredstva za dizanje tereta (elina uad i uad od drugog materijala, lanci, karike, kuke i druga zahvatna nosea sredstva) koja se koriste na dizalicama ili samostalno, u pogledu zatitnih mera moraju odgovarati vaeim propisima o zatiti na radu sa dizalicama. lan 211 Zahvatne naprave i druga sredstva za prenoenje sipkog i slinog materijala, svojom konstrukcijom i oblikom moraju odgovarati vrsti materijala koji se u njima prenosi. Ispadanje materijala iz ovih naprava za vreme prenoenja mora biti onemogueno. Zahvatne naprave u obliku suda smeju se puniti samo do visine oznaene ispod gornje ivice suda. Ti sudovi moraju biti uoblieni tako da bude spreeno njihovo zapinjanje o okolne delove objekta. Na sudovima mora biti vidno oznaena njihova sopstvena teina i zapremina (u kp i m3). Sudovi moraju biti podeeni za lak utovar i istovar materijala. lan 212 Prostor ispod visee graevinske koturae mora se ograditi (ograda od letava i slino) i na ogradu staviti upozorenje na opasnost. Ispred ili oko vitla mora se, po potrebi staviti zatitna ograda ili mrea radi zatite od udarca ueta u sluaju njegovog prekidanja. lan 213 Nosai ili konzole (grede i slino) za koje su privrene konzolne dizalice (vrabac i slino) moraju biti izvedeni tako da mogu sa sigurnou preuzeti radno optereenje konzolne dizalice. lan 214 Radno mesto radnika koji prima materijal sa konzolne dizalice mora biti ograeno vrstom ogradom, a radnik vezan uetom za zatitni pojas radi zatite od pada. lan 215 Pri dizanju dugakih predmeta konzolnom dizalicom i slino (grede, daske, ipke za armiranje, cevi i slino), radnici koji primaju i skidaju teret ne smeju uklanjati zatitnu ogradu.

Pri dizanju tereta iz stava 1 ovog lana, po celoj visini graevinskog objekta moraju se ukloniti istureni delovi ili postaviti zatitne ograde koje e spreiti zapinjanje tereta. lan 216 Ispod naprava odnosno ureaja za dizanje tereta ugroeno podruje mora se ograditi ili postaviti upozorenje sa zabranom prolaska odnosno pristupa na to podruje. lan 217 Elektrini kabl za napajanje strujom motora dizalice iz lana 215 ovog pravilnika mora biti zatien od oteivanja za vreme dizanja tereta (metalna cev, drvena obloga i slino). lan 218 Pri nonom radu opta osvetljenost gradilita mora biti najmanje 50 luksa, a lokalna osvetljenost kod dizalica i na mestima rada (vezivanje i odvezivanje tereta) - najmanje 75 luksa. Vrh stuba i kraj kraka stubne dizalice mora imati crveno signalno svetlo ako je dizalica via od 20 m i ako to zahtevaju mesne prilike (blizina aerodroma i slino). lan 219 Dizalice sa voicama (teretni graevinski liftovi), postavljene u ahtu ili izmeu stubova, moraju odgovarati savremenim tehnikim dostignuima. Prostor oko dizalice (aht, okno i drugo) mora biti sa svih strana ograen punom ogradom od dasaka, trske ili drugog pogodnog materijala, ako tovarna platforma dizalice nije ograena. Ako je tovarna platforma dizalice iz stava 2 ovog lana zatvorena ili je pod platforme ograen, puna ograda oko okna (ahta) odnosno kaveza dizalice ne mora biti izvedena po celoj duini lifta nego samo kod pristupa na spratovima do visine od najmanje 200 cm od poda. Ako se za ograivanje okna upotrebljava metalna mrea, okca mree ne smeju biti vea od 20x20 mm. lan 220 Svi otvori za prilaz platformi dizalice iz lana 219 ovog pravilnika koji se koriste za utovar ili istovar materijala, moraju imati vrata ili vrste pokretne ograde koje se moraju posle utovara ili istovara materijala zatvarati. lan 221 Svaka dizalica sa kavezom ili platformom (teretni graevinski lift) mora imati automatski ureaj za kvaenje u sluaju prekida ueta, kao i napravu za automatsko spreavanje dizanja kaveza odnosno platforme iznad dozvoljene visine. Za sporazumevanje izmeu rukovaoca dizalicom i radnika koji vre utovar odnosno istovar materijala, dizalice iz stava 1 ovog lana smetene u oknu moraju imati elektrinu signalizaciju. lan 222 Dizalice sa voicom na stubu (skip-dizalice) moraju biti konstruisane, graene i postavljane tako da ne ugroavaju bezbednost radnika.

Mesto utovara i istovara tereta na spratovima kod dizalica iz stava 1 ovog lana mora biti obezbeeno, da ne bi dolo do pada radnika sa sprata za vreme rada. Pristup u ugroeni prostor ispod teretne platforme dizalice iz stava 1 ovog lana dozvoljen je samo radnicima koji vre utovar ili istovar materijala. Platforma dizalice mora odgovarati uslovima bezbednog prenosa tereta odnosno materijala. lan 223 Za prenoenje japanera, kolica i drugih sredstava za prevoenje materijala na gradilitu, teretna platforma dizalice mora imati poseban sigurnosni ureaj za privrivanje tih sredstava za platformu dizalice. lan 224 Mehanizovane transportne trake za prenoenje sipkog materijala moraju biti na gradilitu izgraene i postavljene tako da ne ugroavaju radnike koji njima rukuju ili oko njih rade. Trake iz stava 1 ovog lana moraju imati ureaj za automatsko zaustavljanje rada trake, radi spreavanja hoda trake u sluaju prekida elektrine struje. 20 Prevoenje graevinskog materijala na gradilitu lan 225 Za prevoenje graevinskog materijala na gradilitima smeju se upotrebljavati samo ispravna vozila koja svojim oblikom odgovaraju vrsti i teini materijala. lan 226 Ako se prevoenje graevinskog materijala vri eleznikim vagonima, na rad i sredstva za prevoz i na elezniki kolosek primenjivae se vaei propisi o zatitnim merama u eleznikom saobraaju. lan 227 Ako se za prevoenje graevinskog materijala na gradilitu koriste inska vozila, tlo na koje se kolosek polae mora biti prethodno dobro nivelisano i nabijeno. Dimenzije pragova i njihov razmak, kao i profil ina koloseka moraju odgovarati maksimalnom optereenju vagoneta za prevoenje materijala po koloseku. ine koloseka moraju biti propisno privrene za pragove. Uzduni nagib graevinskog koloseka ne treba da prelazi odnos 1:100. lan 228 Odstojanje koloseka od stalnih i privremenih prepreka na gradilitu (graevinski objekt, stubovi, sloen materijal i slino) mora biti toliko da prevoeni teret ne ugroava bezbednost radnika pri prolasku u blizini koloseka. Slobodno odstojanje izmeu gabarita vagoneta i prepreka iz stava 1 ovog lana ne sme biti manje od 70 cm - mereno horizontalno. lan 229 Ako se na kolosek iz lana 228 ovog pravilnika postavlja okretnica, ona mora imati osigura za spreavanje obrtanja ploe okretnice pri prelaenju preko nje. Na krajevima graevinskog koloseka mora se postaviti vrst branik (popreko na ine privren prag ili branik privren za obe ine). lan 230

Vagoneti za prevoenje graevinskog i drugog materijala moraju biti konstruisani i izraeni tako da je rukovanje njima bezbedno. Oteeni vagoneti moraju se iskljuiti iz upotrebe. Vagoneti sa preklopnom korpom moraju imati osigura koji spreava preturanje korpe za vreme vonje. Preklopni mehanizam na vagonetu mora biti podeen tako da se vagonet pri preklapanju (istovaru materijala) ne moe preturiti odnosno spasti sa koloseka. Kvaila za spajanje vagoneta moraju biti laka za rukovanje i sigurna. Vagoneti na kolosecima sa nagibom iznad 1:100 moraju imati ugraene konice. lan 231 Pri kretanju vagoneta koji se pokreu ljudskom snagom po vodoravnom koloseku, odstojanje izmeu pojedinih vagoneta ne treba da bude manje od 10 m pri brzini normalnog hoda radnika koji gura vagonet. Vagonet zaustavljen na koloseku, mora se podmetanjem papue osigurati od pomeranja. Zabranjeni su pokretanje vagoneta vuom radnika, kao i vonja radnika na vagonetima. lan 232 Pri stonoj vui vagoneta, oprema zaprege (lanci ili uad) ne sme biti kraa od 2,50 m. Teglea stoka mora se voditi po koloseku ili pored koloseka. Na deonici koloseka sa nagibom veim od 1:100, pored lica koje vodi tegleu stoku mora biti i lice kod vagoneta, radi eventualnog koenja. Pri vui iz stava 1 ovog lana, odstojanje izmeu pojedinih vozova ne sme biti manje od 20 m. lan 233 Kolosek podeen za pokretanje vagoneta ljudskom snagom ili stonom vuom mora imati nasutu i izravnatu stazu u nivou pragova izmeu koloseka. lan 234 Na koloseke i sredstva za sputanje (svoznica) ili dizanje materijala (uspinjaa) primenjivae se zatitne mere predviene vaeim propisima o zatitnim merama na povrinskim otkopima uglja i metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina. lan 235 Posebna vozila za prevoenje graevinskog materijala (utovariva, demper i drugo) smeju se upotrebljavati samo za svrhe za koji su konstruisana i izraena. Rukovanje ovim vozilima sme se poveriti samo vozaima osposobljenim i kvalifikovanim za rukovanje odgovarajuom vrstom vozila. lan 236 Za prevoenje graevinskog materijala teretnim motornim vozilima na gradilitima primenjuju se odredbe Pravilnika o zatiti na radu pri odravanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima ("Slubeni list SFRJ", br. 55/65) i Pravilnika o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 17/66). 21 Elektrine instalacije na gradilitu lan 237

Elektrine instalacije, ureaji, oprema i postrojenja na gradilitima moraju svojom izradom i izvoenjem odgovarati vaeim tehnikim propisima i jugoslovenskim odnosno stranim standardima. U pogledu zatite na radu, ove instalacije, ureaji, oprema i postrojenja moraju odgovarati odredbama vaeih propisa o zatitnim merama protiv opasnosti od elektrine struje u radnim prostorijama i na gradilitima. lan 238 Pri ureivanju gradilita prema odredbama lana 3 ovog pravilnika, elektrine instalacije smeju izvoditi, popravljati, odravati i uklanjati samo struno osposobljeni i kvalifikovani radnici, upoznati sa opasnostima koje pri tim radovima prete. Pri vrenju radova iz stava 1 ovog lana radnik se mora drati uputstava odgovarajueg strunog lica na gradilitu. lan 239 Slobodni elektrini vodovi ili kablovi na gradilitu moraju biti poloeni tako da ne postoji opasnost od njihovog mehanikog oteenja (visina iznad tla, slobodan prostor van manevarskog prostora dizalica i drugih sredstava mehanizacije). Elektrini ureaji (sklopke, elektromotori i drugo) smeteni na slobodnom prostoru, moraju biti zatieni od atmosferskih nepogoda. Sklopke i drugi ureaji za ukljuivanje i iskljuivanje pogonske struje moraju biti postavljeni u ormanima na pristupanom mestu i opremljenim za zakljuavanje u iskljuenom poloaju. lan 240 Prenosni runi ureaji na elektrini pogon koji se koriste na gradilitu, moraju biti prikljueni na snieni zatitni napon do 42 V. lan 241 Pri nonom radu, radna mesta na gradilitu moraju biti osvetljena vetakom svetlou jaine najmanje 75 luksa. Elektrine svetiljke koje slue za osvetljavanje gradilita smeju biti prikljuene na napon od 220 V ako slue za stalno osvetljavanje i ako se nalaze na visini iznad dohvata ruke radnika. Prenosne elektrine svetiljke koje se koriste na gradilitu, smeju se prikljuivati samo na snieni zatitni napon do 24 V. lan 242 Elektrina instalacija, ureaji i oprema na gradilitu smeju se pustiti u rad tek posle prethodnog proveravanja ispravnosti zatitnog uzemljenja (merenje otpora uzemljenja). Periodina ispitivanja ispravnosti zatitnog uzemljenja vre se, po pravilu, dvaput godinje (u letnjem i zimskom periodu). O rezultatima merenja otpora uzemljenja mora se sainiti zapisnik i voditi uredna evidencija. 22 Rad sa opasnim materijama na gradilitu lan 243

Pod opasnim materijama na gradilitu, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se materije koje mogu prouzrokovati poar, eksploziju, trovanje i sline tetne posledice. lan 244 Lako zapaljivi graevinski materijal (daske, grede, letve i drugo) mora se na gradilitu slagati na mestima udaljenim od toplotnih izvora. Otpaci od drveta (strugotine, uke, iverje i drugo) moraju se uklanjati na mesta obezbeena od poara. Na svim mestima na gradilitu na kojima postoji opasnost od paljenja lako zapaljivog materijala, moraju se sprovesti zatitne mere predviene vaeim propisima o zatiti od poara. lan 245 Zapaljive tenosti sa lako eksplozivnim isparenjima, kao etar benzol, benzin, nafta i razna ulja, smeju se na gradilitu uvati samo u posebnim skladitima, obezbeenim od poara i eksplozije u smislu vaeih propisa. Pri prevoenju, prenoenju i korienju zapaljivih tenosti moraju se primenjivati preventivne zatitne mere predviene vaeim propisima. lan 246 Eksplozivi i eksplozivna sredstva smeju se na gradilitima uvati samo u posebnim skladitima, izgraenim prema vaeim propisima, a ija je upotreba za tu svrhu odobrena od nadlenog optinskog organa. Pri prevoenju, prenoenju i korienju eksploziva i eksplozivnih sredstava moraju se primenjivati preventivne zatitne mere predviene uputstvima proizvoaa i vaeim propisima. lan 247 Stvaranje ugljen-monoksida mora se na gradilitu spreavati primenom sledeih zatitnih mera: 1) efikasnim provetravanjem prostorija pri suenju prostorije uarenim koksom u otvorenim korpama - pre ulaska radnika u takve prostorije, 2) sigurnim odvoenjem sagorelih gasova iz motora sa unutranjim sagorevanjem ili zabranom rada takvih motora u zatvorenim prostorijama, 3) zabranom zagrevanja zatvorenih prostorija na gradilitu pomou otvorenog ili provizornog loita (mangala i slino), 4) zabranom ulaenja radnika u zatvorene sudove u kojima se uvaju naftni derivati (ienje cisterne i drugo), bez preduzimanja odgovarajuih mera zatite i slino. 23 Sredstva line zatite na radu i lina zatitna oprema lan 248 Pre poetka radova u graevinarstvu kod kojih preti stalna ili povremena opasnost od povreivanja tela ili oteivanja zdravlja radnika, radna organizacija mora staviti ugroenim radnicima na raspolaganje odgovarajua lina zatitna sredstva i linu zatitnu opremu, zavisno od vrste opasnosti odnosno tetnosti, prema odredbi lana 3 stav 2 taka 12 ovog pravilnika. lan 249

Za radove u vodi ili na vlazi radnici moraju imati nepropustljivu obuu, a po potrebi i odeu koja ne proputa vodu. lan 250 Za radove na otvorenom prostoru i pod uticajem atmosferskih neprilika, radnicima se moraju staviti na raspolaganje lina zatitna sredstva odnosno oprema za zatitu od tetnih posledica (kina kabanica, bunda, rukavice). III ZAVRNE ODREDBE lan 251 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae: 1) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim merama u graevinarstvu ("Slubeni list FNRJ", br. 46/47), 2) Pravilnik o tehnikim i zdravstveno-tehnikim zatitnim merama pri graenju puteva, mostova i eleznica (Prilog br. 4 - "Slubeni list FNRJ", br. 80/49). lan 252 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ". Sledei deo