RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 1 Igranje sa jezikom Strogo uzevi, najvei broj dokaza za svoje

zamagljene teze novoromantiari zasnivaju na podacima iz lingvistike. Koliko je to opasan i klizav teren, ne treba posebno ni naglaavati. Ozbiljno bavljenje ovom naunom disciplinom podrazumeva ogromno znanje, poznavanje itavog niza kako modernih, tako i starih i izumrlih jezika, znanje, dakle, koje, uz asne izuzetke, novoromantiari ne poseduju. Uostalom, uverili smo se kako neki od njih prevode latinske izvore, a o grkim ili nekim drugim da ne govorimo. Uz to, oni neretko ratuju i sa sopstvenim, maternjim jezikom. Istovremeno, seriozno bavljenje istorijskom onomastikom zahteva i upuenost u ogromnu i teko sagledivu literaturu koja iz godine u godinu narasta. Novoromantiari obino ignoriu tu literaturu, budui da za nju uglavnom nisu ni uli niti ih, u njihovoj autistikoj uobraenosti, ona uopte i interesuje. U najboljem sluaju, ali i to samo kod nekih, njihova se literatura zaustavlja na 19. stoleu. Oni kao da su 20. vek proveli u nekoj vrsti zimskog sna. Ipak, ta ih injenica ne moe pokolebati da se ustreme na najtee probleme i da s mahnitom samouverenou veruju da za svako pitanje imaju odgovor. Evo ta o takvim istraivaima kae profesor Aleksandar Loma, danas svakako na najvei strunjak za istorijsku onomastiku: Ima oko nas nemalo stvarnih slobodnih strelaca i ak itavih paranaunih formacija koji s jo vie proizvoljnosti i neobuzdane mate vre svakojake zloupotrebe i nasilja nad jezikom i posebno toponimijom, u cilju senzacionalistikih i megalomanskih rekonstrukcija svoje nacionalne prolosti. To jo ne bi bila toliko nevolja kad bi oni, pre nego to iznesu pred javnost svoje rezultate, pitali za sud nekog strunjaka, ali ti ljudi bez ikakvog oseanja intelektualne odgovornosti dre predavanja, istupaju na gledanim i sluanim medijima i objavljuju knjige u visokim tiraima, koje se, to je najgore, ak i dobro kupuju. Neretko, svoje izlaganje poinju ogradom da nisu ba struni za materiju o kojoj piu (ima ih istoriara, lekara, inenjera i raznih drugih struka), a u zakljuku ispada da su uprkos tome (ili moda ba zahvaljujui tome) doli do genijalnih otkria, uspeli da razbiju vekovne zablude i zavere i iznesu na videlo velike istine za koje smo mi, koji se smatramo strunjacima, bili slepi ili smo pred njima hotimino murili. Na problem nije samo kako njima objasniti u emu gree nego i kako to uiniti s obinim konzumentima njihovih brljotina koji nam se, zbunjeni ili oduevljeni time to su uli ili proitali, obraaju za miljenje. Mi nismo, pak, u situaciji da samo prezrivo odmahnemo rukom, nego nas naa struka obavezuje da tetu koja se tako ini popravljamo kad god i gde god moemo. Rastegljivi kriterijumi Ako bismo pokuali da u najkraem svedemo krucijalnu argumentaciju novoromantiara za nemerljivu stranu srpskog roda, onda bismo doli do zakljuka da je, po njima, svaka re na bilo kom jeziku koja u sebi ima slova S, R il B, neizostavno vezana za Srbe. Primer: Surb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Serbin, Sibir, Sibrin, Serb, Serbin, Srb, Srbin (D. Jevevi); Sarba, Serbon, Serbi, Sorabi, Sorobi, Sorobati, Sabiri (dr Dereti); i tako u nedogled. Ako je ve i to nedovoljno, to jest ako u takvim reima nema upravo ta tri slova (S, R i B), onda e u obzir doi sve rei koje imaju slova S i R, kao to su, na primer: Sordi, Sordiski, Serdi, Sardi, Sardon, Sarda, Sarmati, Spori, Suri, Saromati itd. Kako bi meu Srbe ukljuili i itav niz drugih plemena ija imena nemaju neophodan preduslov - dakle, S, R i B, ili S i R, ili u krajnjem sluaju samo S - oni se dovijaju na razne naine. Iz nedokazive i netane pretpostavke da su Srbi najstariji Sloveni - poto su najstariji narod na svetu, a po ubeenju novoromantiara jesu, onda su po neumoljivoj logici i najstariji meu Slovenima - na voleban nain srpska starina dokazuje se i pomou slova V i N, odnosno sloga VEN iz naziva Sloven, pa se tako, op-hop - kao neki arobnjak u cirkusu, pokazuje da su, primerice, Vendi i Veneti takoe Srbi, genetski Srbi, dodao bi takav znalac kao to je dr Vlaji-Zemljiniki, jedna od udarnih pesnica takozvane Srpske autohtonistike kole. Kada im ponestane i te municije, neumorni istraivai e uvek nai potreban prikljuak i nastaviti svoju besomunu lingvistiku igru u kojoj je sve mogue, jer to je lutrija u kojoj svi dobijaju. U kritinom trenutku, iz eira e izvui novi argument - Raane, i spremno ustvrditi da je, na primer, ime Trakija samo pogreno srpsko ime Rasija, kao to su Traani pogreni Raani. I tako dalje, i tako sve ukrug. Svi najstariji narodi koje pominju sauvani raspoloivi izvori, i koji se zovu na najrazliitije naine, u stvari su samo i iskljuivo Srbi! Jer, kod jednog novoromantiara nalazimo metaforu koja govori o snazi tog velikog i silnog naroda koji se hiljadama godina kao poplava razlivao preko Azije i Evrope. Marko etuje po Internetu Kada je re o kombinacijama u kojima se dovode u nekakvu vezu Etrurci i Raani, citiraemo miljenje profesora Aleksandra Lome koji pie: U svakom sluaju, pria o vezi navodnog naziva za Etrurce Rasena sa Raanima ima otprilike onoliko smisla kao kad bismo na osnovu stiha narodne pesme o Marku Kraljeviu

Ostavi se, Marko, etovanja tvrdili da su Srbi ve u 14. veku znali za Internet. Za one koji nemaju osnovna znanja o kompjuterima potrebno je malo objanjenje. Izraz etovanje znai svojevrsno pretraivanje, to jest askanje na personalnom raunaru, dok se s druge strane izraz etovanje u pesmi o Marku Kraljeviu odnosi na vojevanje. Koliko je taj kriterijum koji koriste novoromantiari ne samo besmislen nego i beskrajno rastegljiv - jer se njegovom ovlanom upotrebom sve moe dokazati - ne treba posebno ni naglaavati. Neki od njih katkad odmah, bez bilo kakvog dokaza, naravno, proglase sve to za srpsko, drugi, pak, dovedu to oprezno u nekakvu vezu sa Slovenima ili Indoevropljanima na jednoj stranici, a posle dvadesetak stranica to navode kao vrsto izveden dokaz. Gospoa Lukovi-Pjanovi, na primer, kategoriki tvrdi: I u delu starog grkog istoriara Herodota (484-425. g. pre Hrista) jasno je da su njegovi Traani, Skiti, Vendi, ili Veneti, Tribali, Iliri, itd. svi odreda Srbi. Herodota, oca istorije, ve stotinama godina prouavaju desetine naunika irom sveta, ali je samo gospoa Lukovi-Pjanovi dola do reenog zakljuka. Naravno, ako izuzmemo njenu sabrau po peru i rodoljublju. I, najposle, novoromantiari e proglasiti i drevni narod Pelazga za Slovene, odnosno Srbe, jer to ide u prilog njihovim teorijama. Reju, kod njih je zaista sve mogue. RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 2 Bilo kuda, Srbi svuda Dakle, osnovna misao vodilja novoromantiara jeste poistovetiti sva najstarija plemena sa Srbima i onda pristupiti gradnji vavilonske kule naroda, pri emu su nai davnanji preci i izvorite i utoka. Da bi se to postiglo, koriste se dimne zavese tobonje uenosti, koje zamagljuju vidike nedovoljno upuenima, ali u sebi kriju grubo nepoznavanje osnovnih naela naune metodologije. Prisutno je nastojanje da se silesijom tobonjih dokaza, koji nisu odmakli dalje od pustog domiljanja, itaoci zatrpaju i da pod tim teretom, kao omamljeni, poveruju u nategnute pseudonaune konstrukcije. Potom se ti primeri ponavljaju vie puta, pri emu takvo multipliciranje ima zadatak da obezbedi snagu nekakvog dokaza. Na tom planu je najstrpljivija i najrevnosnija bila gospoa Lukovi-Pjanovi koja je na stranicama svoje knjige, potpuno razlivena i bez potrebne unutranje kohezije, bezbroj puta navodila pojedine izvore u originalu, pa zatim donosila njihove prevode na srpski. Onda je podatke tih izvora potkrepljivala citatima iz nekih ve davno zaboravljenih knjiga ili rasprava slavista koji su iveli i radili na razmeu 18. i 19. veka, kada je istorijska nauka jo uvek bila bez vrste metodologije, i kojih se danas, bar kad je u pitanju etnogeneza razgranatog indoevropskog stabla, s mnogo razloga vie niko i ne sea jer nisu izdrali probu vremena, jedini i nepristrasan sud svim istraivaima. I ovde, dakle, u drugoj fazi - koju ni u kom sluaju ne moemo nazvati dokaznim postupkom - gospoa Lukovi- Pjanovi donosi citate pomenutih autora na francuskom ili nemakom, ali i u srpskim prevodima. Zatim, u treoj fazi, sve to dopunjuje citatima njenih intelektualnih uzora o kojima govori dirljivo i trapavo patetino, a to su Milo S. Milojevi - iju bibliografiju ak donosi na stranicama svoje knjige, to je, naravno, sasvim besmisleno (ali knjigu treba uiniti debljom, to e rei uenijom i ozbiljnijom po svaku cenu) - i Sima Lukin Lazi. Evo jednog od njenih tipinih zakljuaka: Ova kola (takozvana Srpska autohtonistika kola - prim. R. R.) je smatrala, pie dalje ivanevi, da su oni narodi, koji su iveli na slovenskoj dananjoj teritoriji: Daani, Traani i svi ostali narodi, koji se pominju na Balkanu, u junoj Rusiji i u srednjoj Evropi, samo razna imena Srba i njihovih plemena. Identifikujui Vinide, Vende, Venete sa Herodotovim Sarmatima i Enetima i sa Homerovim i Cezarovim Venetima, ova kola je nala Srbe ne samo na Balkanu i u centralnoj Evropi, ve i u Italiji, na Pirinejima, u Bretanji, Helveciji, Skandinaviji - gotovo u celoj Evropi. A oslanjajui se na onomastiku i filologiju nala ih je u severnoj Africi, Egiptu i Maloj Aziji. ta rei na ovo sem parole: Bilo kuda, Srbi svuda! Torta od sto spratova itav taj nauni postupak gospoe Lukovi-Pjanovi, izveden s prividno filigranskom preciznou i beskrajnim strpljenjem, lii na slaganje nekakve dinovske torte. Dakle, najpre, red izvora kao to su diskutabilno shvaeni i prokomentarisani Herodot, Ptolomej, Plinije, Prokopije ili Nestor Kijevski, zatim red slavista-miljenika kao to su Siprijen Rober, Surovjecki, Dobrovski, afarik, potom red neizbenih Miloa S. Milojevia i Sime Lukina Lazia, pa onda sve iz poetka. I tako u nedogled, pa ko izdri!? Evo jednog podesnog primera kako gospoa Lukovi-Pjanovi kombinuje i gradi vavilonsku kulu raznih naroda u kojoj se ispostavi da su, na kraju krajeva, ipak sve sami Srbi. Ona najpre citira izvesnog Frana Mariju Apendinija (1768-1837) koji je bio nastavnik i kasnije direktor gimnazije u Dubrovniku, i u predgovoru Rijenika ilirsko-talijansko-latinskog, izdatog u Dubrovniku 1806. godine, zapisao: Prema Hirkanskom moru (tj. Kaspijskom jezeru) nalaze se Cirkasi, najratoborniji narod, koji je dugo vremena vladao nad Egiptom pod imenom Srba. Tamo ive i kazarska plemena... i svi oni vuku poreklo od slovenskog stabla i slue se slovenskim jezikom... No i u manje davnoj prolosti, na Soldanijevom dvoru u Egiptu, vojnici su, kao nekada Cirkasi, slovenski. Cirkasi, naime, potomci starih Sarmata i s (njima) jednojezini, zauzeli su Egipat...a taj

narod, pokoren tamo od Turaka, izmean i danas postoji i govori (slui se) ilirskim jezikom (ovde prestaje navoenje sirotog Apendinija i poinje superiorna analiza gospoe Lukovi-Pjanovi kojoj je sve kristalno jasno!?) - Analiza prethodnog teksta (ta bi s jednaenjem suglasnika po zvunosti? - prim. R. R.), sa svim dopunama, mogla bi da bude veoma dugaka, no - ovom prilikom - da podvuemo samo najbitnije: Ako su Cirkasi vladali nad Egiptom pod imenom Srba, onda je sigurno da su i oni kao Etrurci (Imajte milosti i ne uvodite ve po ko zna koji put po redu novo i egzotino pleme u taj Va etniki kazan) imali - u neku ruku svoje domae ime, i primenjivali ga sami na sebe, zovui se Srbima. Drugo - ti Cirkasi nisu bili usamljeni predstavnici nekada veoma rasprostranjenog srpskog naroda - upravo oko Kaspijskog jezera, Crnog i Azovskog mora i planine Kavkaza. Jer, upravo u tim oblastima nalazimo Ptolomejeve i Plinijeve Serbe, Sirbace i imena napravljena od isti osnove. U produetku gospoa Lukovi-Pjanovi nastavlja da komplikuje tu smeu naroda, naglaavajui da se nikako ne mimoiu egipatski hijeroglifski natpisi i bareljefni, u kamenu urezani natpisi, koji su sauvali uspomenu na iradane ili ardane, to po izvesnim autoritetima odgovara nazivu Srbi, Sirbaci. Kao vojniki ifarnik Malo nam je bila linija Cirkasi - Srbi - Kazari (valjda Hazari!?) - Sloveni - Sarmati - Iliri, koju smo otpratili na jedvite jade i krajnjim naporima, a sada nas zbunie najpre Etrurci, pa Serbi, odnosno Sirbaci, a o famoznim irdanima ili ardanima, koji su samo presvueni Srbi, odnosno Sirbaci, da i ne govorim! Kad smo ve kod reenih irdana ili ardana, a za informaciju naih italaca, evo objanjenja strunog i besprekornog: ardani..koji su uzdrmali Egipat izmeu 14. i 12. veka pre Hrista...kojima su se pridruili Filistinci (o, zar se i to moe?).. ratnici iz Medinet-Habu... to su ljudi sa severa, Hiperborejani.. Malo su nam bili Cirkasi - Srbi - Kazari (valjda Hazari!?) - Sloveni - Sarmati - Iliri, pa onda Etrurci - Serbi, odnosno Sirbaci - iradani ili ardani, a evo nam sada i novog dvojca Filistinci - Hiperborejani! Eto ovako izgleda nauna laboratorija gospoe Lukovi-Pjanovi - savrena kao Kolumbovo jaje - i njena istraivaka lupa, po potrebi kako teleskop, tako i mikroskop. I, onda sve ispoetka, i sve to u dva toma na ukupno sedam stotina stranica - zgusnuti redovi, minimalan prored, sitna slova - upornom presijom na itaoca kao da rauna na njegovo iznurivanje i injenicu da e u jednom trenutku on izgubiti strpljenje i, zapadajui u rastrojstvo, oajniki zavapiti:Verujem Vam, gospoo, sve Vam verujem, samo da ovako neto vie ne moram da itam! Na ovaj nain oblikovan, dokazni postupak, razumljivo je samo po sebi, pretvara se u neobaveznu i razgaljujuu igrariju u dokolici koja neodoljivo podsea na deiju igru asocijacija ili nekakav vojniki ifarnik (lozinke za strau: Igla - Igalo, abac -anac, Spu - Pu, Loznica - Lozica itd.). RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 3 arli aplin iz apljine Ime Horvat, Hrbat i Hrvat, kako rekosmo, pojavljuje se prvi put u estom veku po Hristu. Prvobitno se to ime izgovaralo Hrbat i Hrbati i nije znailo poseban narod, nego su se Hrbatima zvali, nazivali oni Srbi koji su stanovali po hrbatima ili grebenima planinskim... Da li je ovakvom naunom nainu razmiljanja uopte i potreban komentar? Istovremeno ne mogu a da ne postavim i sledee pitanje: Da li je mogue da je i autor ovog dalekosenog zakljuka zbilja mogao da poveruje u njega? Ili, drugi primer, iz knjige gospoe Lukovi-Pjanovi. Posredi je ponovo jedan od njenih miljenika - Siprijen Rober: Izmeu ostalih, on (S. Rober - prim R. R.) navodi ilirsku kraljicu Ceriju - Ceria -, za koju kae: A zar Cerija, ta ilirska kraljica, ne nosi svoje ime po planinskoj oblasti oko Cera? Ovakav zakljuak nam dosta kae o Roberovom poznavanju srpskog jezika I gospodin Drako eki, enciklopedista takozvane Srpske autohtonistike kole, udvoriki i bez trunke bilo kakve intelektualne sumnje, prihvata ovu vratolomnu onomastiku igrariju Cer-Cerija. Na isti nain, s istovetnim stepenom verodostojnosti - sledei neumoljivu logiku Cer-Cerija - mogli bismo da pokaemo da je donedavni ameriki potpredsednik Al Gor dobio prezime po Crnoj, Frukoj, Mokroj, Svetoj ili nekoj petoj - Gori. Na isti nain, dakle, moe se dokazati da je arli aplin dobio prezime po apljini, Dems Kuk po Babinom Kuku, ruski predsednik Vladimir Putin po selu Putincima, bivi ameriki predsednik Bil Klinton po Klini, a sadanji Dord Bu po Bukom blatu u Livanjskom polju. Na ovaj nain sve se moe dokazati, sve to pomislimo, a ovo emo ilustrovati nekolikim primerima u kojima u pokuati da sledim uenjaku logiku novoromantiara. To je udo koje povezuje najudaljenije take na Zemlji i s lakoom prebrouje ne samo ogroman prostor nego i epohe ljudske civilizacije. Na razdraganoj ljuljaci mate Koliko sam obaveten - a velikoduno doputam mogunost da greim jer sam s bibliografijom novoromantiara ipak samo delimino upoznat - niko od njih nije se dosetio da Kanadu proglasi isto

srpskom, takorei genetski srpskom zemljom. A, evo i objanjenja, i dokaza vrstog kao grad Varadin da je Kanada upravo jedna srpska zemlja, da srpskija ne moe biti. Pria je to koja see u najranija stolea, ne tako davno posle Hristovog roenja, pria je to koja kazuje o nemirnom duhu srpskog plemena. Dakle, grupa hrabrih Slovena - Srba, voena radoznalim ruhom, odvaila se da na svojim uvenim monoksilima - malenim amcima izraenim od jednog debla drveta - krene preko Atlantika. Jednostavno, nisu verovali u ono to je pisalo kod Herkulovih stubova - dananjeg Gibraltara dodue, na latinskom, ali ne mari: Ibi deficit orbis (Onde nestaje svet, odnosno - tamo je kraj sveta). Jer, iz epske poezije dobro je znano da su Latini ljute varalice! Dakle, mnogo vekova pre nego to je Kristofor Kolumbo na galijama Nina, Pinta i Santa Marija krenuo na svoje putovanje - pa ak i vie vekova pre (eventualnog!) puteestvija Vikinga - Srbi su krenuli put kontinenta koji e se kasnije nepravedno nazvati Amerika, umesto da ponese ime Srbija, Sorabija, Sarabija, Srbadija ili slino. Vidimo ih kako na svojim unovima brode beskrajnom puinom Atlantika ne bojei se ogromne vodene mase i neba koje se ponekad cakli i nalik je na akvamarinsku sluzokou, a katkad je olujno sivo i pretee. Kuda plovimo? - posle mnogo dana, pitaju neki meu Srbima. Najmudriji lakonski odgovara: Plovimo ka nadi! Jer, kopno je naa nada! Tu smo: ka + nada = Kanada. Kada su, napokon, dosegli kopno - znatno severnije nego Kolumbo - tu su zemlju nazvali Kanada. Kad smo ve na tlu Severne Amerike, moemo da objasnimo i ime velike reke koja se uliva u Atlantski okean, a protie kroz prestonicu Sjedinjenih Amerikih Drava - Vaington. Re je o reci koja se zove Potomak! I itaoci su namah ivnuli, ve im vidim osmehe na licu, jer odmah pogaaju o emu je re. Naravno, to je ista srpska re - ovoga puta od prvog do poslednjeg slova, bez bilo kakvih primesa. Dakle, Srbi su ne samo pohodili nego i nastanjivali i taj deo Novog sveta mnogo pre Vikinga i Kolumba. Zimbabve - zima babi Da su nai preci imali naseobine u Evropi i Aziji, to smo ve znali, da su nastanjivali i Ameriku, to smo upravo saznali - ponosan sam na svoj mali doprinos (mada strepim da to neko ranije ve nije ustanovio) a ta je sa Afrikom?! Srbi su pouzdano nastanjivali i Crni kontinent, uverava nas gospoa Lukovi-Pjanovi, a ona to najbolje zna! U svojoj knjizi ona navodi milenije u toku kojih su se Srbi kretali preko Azije, Evrope, pa i preko severne Afrike, osnivajui drave, kroz dugo vreme ve odavno nestale. Dodue, pomenuta je samo severna Afrika, ali kao mali prilog njenoj vrstoj tezi priloiu sledei dokaz kojim se i na jug iri prostor Crnog kontinenta koji su Srbi nastanjivali. Opet je posredi pria o jednoj grupi Srba koja je lutala unaokolo i krstarila Afrikom traei mesto gde bi mogli da se skrase. Jer, odvajkada je poznato da su seobe - sudbina Srba. Kao i ostali stari narodi, putovali su zajedno kako ratnici i ene, tako i deca i stariji lanovi, jednom reju - svi. Desilo se da su jedne noi zakonaili na nekom mestu gde je temperatura osetno pala - kako inae biva u pojedinim delovima Afrike, poznatim po velikim temperaturnim oscilacijama. Ujutru je jedna baka, koja se u toku noi propisno smrzla, toliko dozlogrdila svima alei se kako joj je bilo zima i kako se prehladila da su to mesto odmah nazvali Zimbabve (zima babi, babi je zima). Kud ete ubedljiviji dokaz od ovoga?! Gledajui neke atlase na kojima je prikazana Afrika, vidim i sliku nasmejanog crnca. Pomislih u sebi s pomeanim oseanjima: Moda e umreti, a nee saznati da si Srbin i da je srpski majka svih jezika jer ne kae se uzalud Govori srpski da te ceo svet razume! A, zato to ne zna? Zato jer ne ita prave knjige, knjige koje su napisali Dobroslav Jevevi, dr Olga Lukovi-Pjanovi, dr Jovan I. Dereti, dr Boris(slav) Vlaji-Zemljaniki, Drako eki i njima slini. Budui da smo posle Evrope i Azije apsolvirali i Afriku, ostaje nam daleka Australija. Ovoga puta najmlai kontinent ostavljam novoromantiarima uveren - u stvari, bez bilo kakve dileme - da e oni s lakoom i tamo nai Srbe ne samo pre dooa, kao to su bili raznorazni Anglosaksonci, nego i pre lokalnih australijskih uroenika. RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 4 Krstivoje otkrio Ameriku Kao to smo rekli, sve rei koje sadre glasove S, R i B (ili, eventualno, , R i V), prema miljenju novoromantiara, nesumnjiv su dokaz o srpskom poreklu. Otuda se nedvosmisleno i jasno, ako sledimo reenu logiku, namee primamljiva misao: Zato i glasovita Sorbona u Parizu ne bi bila srpska kad za to, prema neumoljivoj pojednostavljenoj logici novoromantiara, postoje svi potrebni preduslovi? Uz malo muke, a uz primenu ve usvojenog rastegljivog dokaznog postupka, i to bi se lako moglo dokazati. Evo, dakle, novog zadatka za te marljive i neumorne pregaoce. Istina, neki tvrde da je Sorbonu u 13. veku osnovao Rober de Sorbon, dvorski kapelan francuskog kralja Luja ID Svetog, najpre kao dom za studente i profesore teologije, a vremenom kao najuticajniji bogoslovski fakultet. Ali, to je miljenje germanske Berlinsko-beke kole i kao takvo, naravno, nitavno je. Po nalogu Vatikana oni skrivaju injenicu da je reeni Rober de Sorbon bio zapravo Srbin.

Ili, doputeno je pretpostaviti, nai novoromantiari starinu od triavih sedam stotina godina, koliko postoji Sorbona, u poreenju s hiljadama godina bitisanja srpskog roda na planeti Zemlji smatraju beznaajnom i stoga nedostojnom veeg istraivakog truda, pogotovo to su oni navikli da vreme raunaju samo u milenijumima. S druge strane, ponovo mi je puklo pred oima, moglo bi se dokazati i da je ervud - gde umesto S, R i B imamo , R i V, a to mu doe na isto - izrazito srpska re, a da je, saglasno tome, Robin Hud brat od strica Kraljevia Marka. Primeri prof. Aleksandra Lome U jednom predavanju, koje je u martu 2001. godine odrao na Lingvistikoj sekciji Filolokog fakulteta, profesor Aleksandar Loma je dao itav niz primera koji bi mogli da zagolicaju beskrajnu matu novoromantiara i budu im putokazi u daljem traganju za naim davnim precima. Meutim, on je u nastavku dao besprekorno izvedeno scientistiko objanjenje svih pobrojanih toponima. Da vidimo kako to izgleda! Polazna taka bilo je ime reke u Junoj Africi - Oranje. Iz detinjstva se seam, pie na kolega, kako su u mom rodnom selu imali obiaj za vodu kad potee mutna da kau da je kao oranje. Takvo znaenje bi dobro pristajalo velikoj ravniarskoj reci kakva je Oranje - ali da li je mogue da su nai preci nekad stigli ak do Afrike. Da pogledam, rekoh sebi, ima li u tom delu sveta jo koje srpsko ime, pa ako ima, tu moe biti neega. I evo: usred Afrike drava ad. Kada ovek potamni u licu, kod mene se kae poadio. Prodirui sa severa, preko Sahare, u dubinu crne Afrike, nai preci su se tu prvi put sreli s ljudima aava lica, Crncima, pa su i zemlju nazvali po tome. Mora da su zatim zavladali dobrim delom kontinenta kao robovlasnici i trgovci robljem. Uspomenu na to uva ime zemlje Bijafra od srpske robovlasnike devize Bij Afra!, tj. Tuci roba Afrikanca!, kao i ime glavnog grada dananje Kenije Najrobi, jer je tu nekad bio trg na kojem su prodavani najbolji robovi. Toj srpskoj vladavini u Africi kraj je uinilo irenje islama. Zadnje nae uporite bio je jug kontinenta, a granica je jedno vreme ila ba rekom Oranje. Na to se odnosi poznata pretnja Kraljevia Marka u narodnoj pesmi: More, Turci, ne gazte Oranja! Na drugoj strani, muslimani su nas potisnuli sve do istone Indonezije. Tamo su poslednje utoite Srbi nali u planinskim predelima ostrva Timora, kako to kae besmrtni NJego: Oro gnjezdo vrh Timora vije, jer slobode u ravnici nije. Pod pritiskom inovernih zavojevaa, deo Srba se iselio iz svoje vekovne postojbine. Preplovivi Atlantski okean, otkrili su Ameriku. Prvi Evropljanin koji je stupio na njeno tle nije bio Kristofor Kolumbo iz enove, nego bokeljski moreplovac Krstivoje/Krsto Golubovi iz enovia. Po karakteristinoj uzreici njegovih mornara bogomi, bogoti, glavni grad Kolumbije i dandanji nosi ime Bogota. U Junoj Americi Srbi su stigli sve do argentinskih pampasa, o emu svedoi samo njihovo ime, koje je nastalo asimilacijom od sampas mesto gde se stoka pusti sama da pase, to je vrlo dobar izraz za ekstenzivno stoarenje u tim predelima. Na sever amerikog kontinenta Srbi su se irili u dva smera: severoistonom i severozapadnom. Oni prvi dali su ime dravi Nevadi, po ivom pesku tamonjih pustinja, jer je na srpskom nevada ono iz ega se ne moe izvaditi. Pridev sijer, beliast, imamo u imenu planine Sijera Nevada koja je tako nazvana zbog svojih snenih vrhunaca. Sve uz pacifiku obalu, deo tih Srba stigao je ak do Aljaske, gde su se nastanili i iveli od ribolova, pa se zemlja prozvala Alaska, ribarska. Mani to, ba! = Manitoba Potomci onih drugih Srba koji su ili na sever du obale Atlantika kumovali su reci Potomak na kojoj danas lei prestonica Sjedinjenih Drava Vaington. Dospeli su sve do Kanade i osnovali tamo njenu dananju prestonicu Otavu, ije ime na srpskom znai senokos. Jednoj njihovoj grupi, sastavljenoj od Bosanaca, nije se svidela kanadska klima, pa su se okrenuli na jugozapad rekavi Mani to, ba! Stoga se i dandanji deo Kanade oko jezera Vinipeg zove Manitoba. Ta bosanska grupa izbila je u sredinjem delu kontinenta na reku Misuri, pa su hteli da je preu i produe dalje na zapad, ali su se na desnoj obali ve bili naselili Srbi od onog pacifinog ogranka, i nisu im dali da preveslaju na njihovu stranu. Stoga Bosanci prozovu negostoljubivu zemlju preko reke Nebratska-Nebraska, a sami ostanu na levoj obali Misurija i podignu tu mnoge vodenice, po kojima se taj predeo prozvao Omaha, jer se srpski omaha, omaja, kae za vodu koja prska sa vodenikog toka. Evo, dragi itaoci, kako se novoromantiarskim nainom, dakle, jednostavnim asocijacijama, bezazlenim i neobavezujuim slaganjem toponima, nehajnim poigravanjem sa slinozvunim imenicama i pridevima moe pokazati da su Srbi dominirali na nekoliko kontinenata. Jer, na ovom se nivou - na ovoj igrariji A. Lome - i zavrava dokazni postupak novoromantiara. Ushieni smo, jer smo se uverili da je Srbija - ceo svet! RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 5 Zbunjivanje zbunjenog naroda

Nije slucajno to su se novoromanticari razmahali upravo u zavrnom desetlecu HH veka. Rec je o jednom od najmucnijih razdoblja novije prolosti srpskog naroda, o deceniji stalnih sukoba u okruenju, medunarodnih pritisaka i sveprisutnog siromaenja, deceniji duboke letargije, deceniji, dakle, potpune nacionalne dezorijentacije. Zbog toga su teorije pseudoistoricara, bez obzira na svoju neutemeljenost i fantazmagoricnost, kod dela srpske populacije delovale kao melem na ranu, kao slabana uteha za nesrecu koja nas je snala, kao poslednje pribeite u vrtlogu opasno uruenog nacionalnog samopotovanja. Kako se dogodilo da su pojedini od novoromanticara u navedenom periodu zadobili tako veliki prostor i slavu? Ostavljajuci za trenutak po strani licne pobude s kojima su pisci pseudoistorijskih knjiga kretali u svoje poduhvate - licna promocija, koristoljublje, umiljena misija nepotkupljivog istorika, tobonje rodoljublje, naglo probudena svest o srpstvu koje je prethodno potiskivano jugoslovenstvom, ksenofobija, ideja da se bude pametniji od zvanicnih, zabludelih istoricara iz pranjavih kabineta (nabrajamo samo neke od mogucih motiva) - stice se utisak da su zamagljene teorije o neizmernoj srpskoj starini i planetarnoj rasprostranjenosti Srba ocigledno bile po volji nekim od onovremenih centara politicke moci. Samo se tako moe objasniti ogroman prostor koji su novoromanticari dobili u mnogobrojnim medijima (novine, radio, televizija). Plodni susret pseudoistoricara Svakodnevno zapljuskivati narod pricama o tome da su Srbi najstariji, a uz to jo i nebeski narod, i da im zato svi ostali zavide i, tavie, mrze ih, ilo je u prilog pojedinim politickim nomenklaturama. Takvim izjavama, kako je to formulisao akademik Boidar Ferjancic, samo se jo vie zbunjivao vec ionako dovoljno zbunjen narod. Pri tom je od sporedne vanosti pitanje da li su pomenuti centri politicke moci verovali u nebulozne teorije novoromanticara. Sva je prilika da nisu, ali ih u tom vremenu - a verovatno ni pre ni posle - istorijska istina uopte nije ni zanimala. Drugim recima, dolo je do plodnog susreta i ukrtenja pseudoistoricarskih ambicija i uskog i ogoljenog pragmatizma koji je rukovodio pojedine grupacije politickih mocnika da za vlastite interese jednostavno upotrebe osvecene naucnike. Ova neiskrena saradnja, ova naprasno probudena ljubav iz racuna, ova, dakle, sumnjiva simboiza, ocigledno se dopala obema stranama. U svakom slucaju, ni jedni ni drugi nisu imali nita protiv takve saradnje. Pokuaju istoricara od zanata da urednicima pojedinih medija ukau na besmisleno promovisanje i glorifikovanje pseudonauke nailazili su na lakonski odgovor da je rec o dvema kolama koje oni, kao nepristrasni i demokratski orijentisani posmatraci, ravnopravno tretiraju. Olgijanski put Medutim, ono to je bilo porazno, a o cemu nijedna od pomenutih strana uopte nije brinula, jeste poguban ucinak koji su nenaucne teorije proizvele na drutvenoj svesti srpskog naroda. Pricama o starini i posebnosti Srba, kojima su pojedini mediji prosto zasipali svoju publiku, pridruili su se i raznorazni proroci, mistici najnie vrste, priuceni astrolozi i primitivni arlatani. NJihove kvaziteorije bile su toliko primamljive da su se lepile za svest dela naroda i pothranjivale autizam, ksenofobiju, samodovoljnost. Otuda ne treba da cudi cinjenica da su njihove istorijske, astroloke, apokalipticne i svakojake bezvredne knjige - kako to inace biva u vremenima krize i rasula - imale mnogobrojna izdanja i visoke tirae, uporedive sa izdanjima i tiraima koje su nekada imale samo logaritamske tablice ili mali kuvari. Istovremeno se pokazalo da postojeci prirucnici za srpsku istoriju, kao neka vrsta protivtee kvaziistorijskim knjigama, nisu u stanju da kod dela srpske populacije izdre nelojalnu konkurenciju ovih drugih. Pomenucemo samo dva takva prirucnika koji su, dodue, takode doiveli vie izdanja - vec klasicnu istoriju Srba Konstantina Jireceka i Istoriju srpskog naroda grupe autora. Da li su oni nedovoljno komunikativni sa irom citalackom publikom, da li su zamorni zbog obilja cinjenica, da li su isuvie hermeticni? Pobrojana pitanja zahtevaju ozbiljno istraivanje, ali bi moda trebalo razmisliti o pisanju popularnih povesnica srpskog naroda, naravno oslonjenih na seriozna naucna istraivanja. Uprkos svemu, ne moemo da se otmemo utisku da ce deo citalacke publike uvek slediti senzacionalisticke i nenaucne teze o poreklu i prolosti Srba. Narocitu ulogu u podsticanju nacionalne samodovoljnosti odigrali su pojedini istaknuti poslenici javnog ivota koji su neprestanim podsecanjima nastojali da nam u glavu uliju somnabulne teorije da smo najstariji, najbolji, da smo, zapravo, izabrani narod. Pojavile su se i sintagme Svi smo mi Olgijanci i Olgijanski put. Ove novokomponovane reci, oni primerci novogovora - pridev olgijanski i imenica Olgijanci svojevrstan su oma gospodi Olgi Lukovic-Pjanovic. Medutim, takva autisticka stanovita unela su dodatnu konfuziju u ionako uskovitlane nacionalne strasti i nanela veliku tetu srpskom narodu RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 6 Slikar kome je sve jasno

Za Milia sam oduvek bio siguran da je lud, ali genijalno lud, i stoga mogu uvek izdati uverenje da je isti g enije. Ovako je zapisao lekar-psihijatar Veselin Savi u predgovoru autobiografije slikara Milia Stankovia, poznatijeg kao Mili od Mave, a tu ocenu preneo je i dnevni list Politika. to se mene, pak, tie, moram priznati da sam genija sasvim drugaije zamiljao. Upravo je ovaj slikar, tokom nesrene desete decenije 20. veka, bezbroj puta istupao kao neka vrsta glasnogovornika takozvane Srpske autohtonistike kole. Eksponiran na mnogim medijima, grmeo je kako su Srbi najstariji narod na svetu, besomuno napadao germansku berlinsko-beku kolu i najgore govorio o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Iao je ak dotle da je predlagao da se srpskim akademicima - meu kojima ima naunika svetskog ugleda - oduzmu doktorati i daju novi koje bi trebalo da napiu tobo nepristrasno. Dati sebi za pravo da se na tako povran i uvredljiv nain vrednuje nauni doprinos uenjaka Srpske akademije nauka i umetnosti, i to iz oblasti o kojima ugledni slikar nema pojma, samo po sebi govori o pomanjkanju dobrog ukusa. Jer, ne treba posebno ni naglaavati, Stankovieva upuenost, u istoriju u najboljem sluaju nije mogla da odmakne dalje od skamenjenog znanja jednog gimnazijalca ili, verovatnije, pod teretom godina, umnogome ishlapelog znanja davnanjeg srednjokolca. Istovremeno, Mili Stankovi je nerealnim i sasvim nebuloznim priama nastojao da podigne poljuljani moral svekolikom srpstvu. U odreenim krugovima slovio je za jednog od najveih rodoljuba i sinova nebeskog naroda. Gospodari sveta Mili od Mave najee se pojavljivao u neobinom ruhu koje bismo mogli oznaiti kao nekakvu meavinu odede svetenika, odee ovijalnog paa i garderobe decentnog kicoa. Evo kako ga opisuje sastavlja jednog novijeg memoarskog spisa, govorei o izlobi Stankovievih slika na samom poetku devedesetih godina prolog stolea: Autor se pojavio sa zakanjenjem, uao na sporedni ulaz i kroz palir gostiju prekoraio polako, bez jedne rei, odeven u crnu mantiju, s neobinom beretkom i visoko podignutim tapom. Dva dana ranije, dok su pokuavali da spakuju slike u kombi, video sam ga, u farmericama i majici, kako iznerviran sono psuje sestru sopstvenoj slici, spreman da je izgazi... Ali, sada je zapoela predstava i on vie nije bio obian smrtnik. Smestio se u pletenu fotelju, zabacio pogled negde u neodreenom pravcu, u daljinu, preko ljudi kojima je stajao dah... Umetnik uze tap i na isti nain, teatralno, napusti vilu u pravcu vozaa i automobila. Upadljivo je da je Mili Stankovi ranih devedesetih godina prolog veka bahato pretio celom svetu. Evo jednog primera takvog njegovog istupanja: Uskoro e Srbi biti gospodari sveta. Ve sada Srbi raspolau tajnim orujem iz takozvanog Teslinog paketa, predatog 1943. godine ambasadoru Fotiu. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Be, Bon i Zagreb bie protreseni iznutra silinom formule V na trei = nula. Kada se to desi Atlantiani e se pojaviti i proglasiti Srbe imperijalnim narodom, koji e od tog asa u ime njih zavesti red na Zemlji i zagospodariti svetom... Zato nas iz ljubomore svi i mrze, oseaju da smo stareine sviju naroda od Himalaja do Pirineja. Pa samo zavijaju oko nas kao pregladneli vuci. Gladni su primata. ta im moemo kad su se pretvorili u uzno crevo. Materijalisti jedni. Vampirske veeri To famozno Teslino smrtonosno oruje veoma je esto pominjao, a nije bio ni tako mali broj naih sunarodnika koji je poverovao u takve prie. tavie, Mili Stankovi je i na takozvanim vampirskim veerima prizivao srpskog vampira da pomogne Srbima u borbi protiv svetskih monika. Na pitanje jednog novinara o tome kakve su anse srpskog vampira u borbi protiv Nemake i Sjedinjenih Amerikih Drava, istaknuti slikar dao je sledei odgovor: Srpski vampir e nadiveti i pobediti svetski vampirizam. Jer, mi na ovim balkanskim terenima jo nismo potroili nau mitsku snagu. Glavna snaga srpskog vampira je u mirisu koji unitava neprijatelje. Pored toga, njegovo tajno i smrtonosno oruje je Teslina beina energija. Formula se nalazi u takozvanom Teslinom paketu koji je pesnik Jovan Dui dobio od Tesle 1942. godine. Da bi pomenutom smrtonosnom oruju dao dodatnu snagu, Mili od Mave je ispevao i kletvu kojom je zapretio Americi i iz koje prenosimo samo nekoliko delova: Usta ti se zavrat okrenula, Guba ti se na dom raspratila, Obadva ti oka iscurila, Te vranama iva hrana bila, ... Uskrsovo jaje ne arala, Svoja oba u mengele metla, to Bejkera i Bua donela. ... Ameriko, Broz te usreio, Nek i tebe ropac krvav snae,

to granice Brozove priznaje! Indijana postala drava, Ne sluala Vaington kilavi! Na jugu te spopalo besnilo, Te crnaki gnevi umorili! Kletva moja sa nebeskih soha, Neka bude Boja promisao, NJenog dejstva nikad ne otrgla, Dokle Srbe nabeenjem dri. Kako tugaljivo ove rei - Srbi gospodari sveta, Teslin paket, srpski vampir, beina energija - zvue danas, posle samo desetak godina i posle svega onog to smo u meuvremenu morali da preivimo. Premda e neko rei da je posredi misticizam genijalnog slikara, vie sam sklon da njegova naklapanja spustim u prozainu ravan i da ih nazovem pravim imenom. Bez mnogo uvijanja i okolianja, mislim da je ovde prevashodno re o preispoljnim budalatinama. RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 7 Ceo svet pod ljivom Evo ta je Mili od Mave, samozvani prorok i vizionar, savetovao Srbima iz Republike Srpske na skuptini u Bijeljini 25. aprila 1993. godine: Bosanski i krajiki Srbi, i kad bi potpisali noas kapitulantski vensovenovski (i orvelovski) plan, po Srbe nepovoljnih granica deset kantona, zapadni Sotona tamne strane atlantijskog lica ne bi se na tome zaustavio... to se tie posledica sankcija, duplo uvoenih protiv Srbije, proroki sagledavam da e one blagotvorno delovati u bliskoj budunosti, s obzirom na to da se sa njima srpski narod uvodi u nuno predvorje priprema za opstanak pred najavljenu apokalipsu, koja e se odigrati najdalje za jednu deceniju. Naime zapadnu hemisferu zahvatie nesluena lanana tektonska kataklizma u trajanju od 15 minuta, tako da e ostati ivih ljudi samo koliko se moe skloniti pod kronju jedne ljive. Ova kronja je metafora za Srbiju. Naravno da ne mogu ostati svi Srbi u ivotu, ali ipak ostaje jezgro nacije. Ostae ivi Srbi kao poslednji izdanak SORABA, svepredaka sviju Evropljana. Ostae i srpski jezik kao planetarni, jedini jezik koji se moe smatrati pramajka jezikom indoevropskih naroda, i sa kojim se jedino moe sporazumevati sa civilizacijama drugih planeta. Jer, Srbi vode poreklo preko one svetle, vasionske strane atlantidskog lica. Srbi e biti u stanju posle ove tektonske kataklizme jedini da obnove novu evropsku civilizaciju, poto se Srbi nalaze u venom elektrolitskom kupanju izazvanom monom spregom dveju geolokih ploa - bakarne pod Homoljima, i olovne ispod Kopaonika. Pupak planete Taj naboj prirode pomoi e Srbima iznova da se odre kao entogenetski pupak planete, i potvrditi tako dosadanje arheoloke nalaze da smo najstarija Evropa, samo dance Boje kace rajskog priesta. Ko udari na tu nau zajedniku evropsku praroditeljsku stopu, besnilo mu duu zahvatilo, obrnuo noge naopake, usta mu se za vrat okrenula... A pravi, trei svetski rat, odigrae se u evropskim zemljama od 1996. do 1999. kako ga lepo najavljuje Nostradamus u svom Testamentu. Tarabii koji vele: Nad Srbijom e padati peeni ljudi, a Srbiji nita biti nee. Sasvim je izvesno da Evropa prisustvuje poslednjim mesecima svoje sree u miru ako nastave ovako sitniarski sa nama. Oni su nas odista gurnuli u krvavi rat, a to e im se jo krvavije osvetiti - snai e ih potpuna kataklizma, pa e beei ispred nje naii na nae ispaeno tlo i narod tog tla. Doekaemo ih sa korom hleba, kao to je to uvek bivalo. Voleo bih to pre da se sastanu svi nai geolozi, geografi, sociolozi, demografi i strunjaci za razaranja zemljita, kako bismo mogli svi zajedno da razradimo PAKET SPASENJA za ovaj narod, koji je ve stupio u fazu mesijanske uloge spasioca ljudskog roda. Narod TLA i PUPKA PLANETE, Srbi, raspolau vasionskom snagom poput Tesline, i takav narod ne moe nikad biti uniten. Uz primedbu da se nijedno od Stankovievih sumanutih proroanstava - naravno - nije ostvarilo, jedino mogu dodati da su jadni narodi koji imaju ovakve savetnike, duebrinike i predvodnike. Prekori Borislava Pekia Za Milia od Mave ne bi se moglo rei da je u pogledu procene o starini srpskog naroda bio pomodar i skorojevi. Naprotiv, on je mnogo ranije, pre bunog dolaska novoromantiara, istupao s tezama da su Srbi najstariji narod na planeti Zemlji. Na ovakve naune teorije osvrnuo se u svojim komentarima iz dnevnika i Borislav Peki (1930-1992). On je najpre naglasio kako mu je u ruke dospeo separat pod nazivom Sorabi Milia od Mave koji je objavljen u decembru 1982. godine, a zatim je doneo itave pasuse iz tog teksta. Za ovu priliku izdvajamo

samo neke od njih: Sarab ili Sorab, skraeno kasnije u Srb, etimoloki se objanjava sa sabrat, najblii roak, rob Boiji na zemlji, sapatnik. I danas Srb Srbinu sasvim nepoznatom kae brate Srbine ili ej moj roae... Postoji podatak da Bizmarkova baba nije znala nemaki, ve je jedino govorila srpskim jezikom, a on sam na samrti izgovorio je jednu re - Srbija... Takav pravi pristup objanjenju toponima samo potvruje onu staru, ozbiljnu teoriju da su Sloveni na Balkanu iveli otkad postoji sveta. To su oni tajanstveni Traani bez naknadno ubaenog T u stvari Raani, tj. Rasjani, rasijani ljudi, Raani sa glavnim gradom Rasom i dravom Rakom. Zatim Iliri i Pelazgi. Ja tvrdim da su Pelazgi u stvari Belasci, to jest beli ljudi, tj. Sloveni, Srbi... to se tie Etruraca, srednje Italije, i oni su sebe nazivali Raanima, dravu Rasna, a glavni grad Rasena ili dananja Ravena... Svoje doktorate istoriari mogu kasnije samo obnoviti, im pomere pojavu Srba i Slovena za nekoliko hiljada godina unazad i to na daleko iri prostor, na istok do Indije i Veda, a na zapad do Pirineja i Baska. To je prostor jednog samoniklog, jezikog, etnikog jezgra koji je dao pramajku jezika indoevropljanima, koji je dao velianstvene spise RG Vede. da se podsetimo Rg na sanskritskom jeziku znai neto to je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto, na jednom mestu, rgnem ti ga majci, to je seljaki izraz za vede, znai mudrosti provienje, videnije, sve videti umom. I danas umadijski seljak kae kad hoe neto da osmotri: Odoh askom da vednem, da vidim, da osmotrim... Tako je govorio Mili od Mave! U nastavku sledi deo komentara Borislava Pekia: Ima u tom separatu jo puno slika, puno crtea, raanja kontinenata, Atlantide, veza horizontalnih i vertikalnih istorijskih, jezikih rasnih... Meutim, najbolje bi bilo zavriti ovaj izvod odatle, onim ime je sutinski, istorijski, pregled zavrio i sam Mili od Mave, sa onim Rgnem ti ga majci: kao glavnim etimolokim dokazom za srpski jezik kao pramajku svih jezika. RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 8 Srbin na koncertu duhovne muzike Mili od Mave svojatao je i Lepenski vir kao deo drevne srpske civilizacije, pa je ak samog sebe proglasio generalom Lepenskim Na stranicama Politike, negde u zimu 1999/2000. godine, izaao je intervju Milia od Mave - zapravo solilokvijum nabijen prizemnim misticizmom i neobavezujuim sanjarijama koji ipak nisu mogli da pokriju veliko neznanje - iz kojeg donosimo nekoliko glavnih akcenata. Na naem terenu, u osvitu evropske civilizacije, to su bile kulture Lepenskog vira, najstarije umetnosti sveta - i Vinanska, sa prvim linearnim pismom sveta, nastalim ak pre 7200 godina, taman neto ispred crte vizantijskog raunanja vremena. Pa sad vidite, kakva smo mi kultura bili! Nije sluajno slikar Mili od Mave svojatao Lepenski vir kao deo drevne srpske civilizacije. To isto smatrala je i gospoa Lukovi-Pjanovi koja je bila ak spremna i da se ljutne na profesora Dragoslava Srejovia, naunika koji je otkrio Lepenski vir. Akademik Srejovi je u vie navrata sa ironijom govorio protiv onih koji su Lepenski vir smatrali lokalitetom i spomenikom srpske civilizacije. Ona kae: No Srejovi, umesto da se tome raduje i da prui prijateljsku ruku svakom ko se bori za istinu, on ironijom pokuava da obezvredi rad drugih osoba, kojima sudbina nije bila tako sklona kao njemu. NJegova izjava, da nikada nije tvrdio, da su u Lepenskom viru iveli Srbi, lii na oportunizam, neprihvatljiv, kada se radi o jednom velikom nauniku. General Lepenski I sam Mili od Mave je u jednom pisanom tekstu otro napao akademika Srejovia zbog istih razloga: Ni veeg naunika, kakav je arheolog Srejovi, ni vee sramote oko njegovog razjanjavanja znaaja Vinanske i Lepenske kulture... Srejovi kao tipini ak Germanske kole sa krajnjom indignacijom govori o Vinanskom pismu... tavie, Mili Stankovi je doao na suludu ideju i sebe proglasio generalom Lepenskim. Da li ovo uopte treba komentarisati? No vratimo se zapoetom intervjuu u kojem nas lani prorok uverava da e kroz desetak godina za nas nastupiti povoljno vreme: Sada ve nije tajna da prvotno pleme Dan nasluuje u skoro vreme razreenje milenijumskog dogaaja - pojavu iste energije svetlosti u trenutku kada se 23. decembra 2012. godine budu postavili u jednu liniju centar nae galaksije, Mleni put (Kumova slama), zvezde Sirijus (Severnjaa) i Sunce i naa planeta Zemlja. To odreenje stoji po najstarijem kalendaru drevnih Maja. Nemam razloga da im ne verujem. Dakle, dragi sunarodnici, treba da izdrimo jo samo devet godina i najzad e, po Miliu Stankoviu, i nama svanuti. Razmiljanja malog okice U nastavku itamo: esto sam tuan kad pomislim kako je prosean Srbin srednjeg veka bio likovno i duhovno obrazovaniji od dananjeg. Uredno je sluao liturgijske koncerte duhovne muzike po velianstvenim svojim hramovima i za to vreme razgledao najbolja umetnika dela svog vremena. Ovo je tipian specimen zaslaivanja istorije, primer kako mali okica zamilja davnu prolost. Nije bilo ba

tako! Evo ta o svojoj pastvi, o tim prosenim iteljima srednjeg veka, na primer, kazuje Teofilakt, ohridski arhiepiskop krajem 11. i u prvim godinama 12. veka: Neisti varvari koji smrde po zadahu svojih kouha i koji su jo siromaniji sredstvima za ivot nego to su bogati zlupudnou. Dakle, nimalo romantina slika, izala iz pera jednog savremenika, ali uprkos izvesnim literarnim preterivanjima - surovo realna. Mili o Mave to ne mora da zna - u stvari, on to i ne moe znati - ali zato i ne treba da govori tako ubeeno o neemu to uopte ne zna. On je to priao da bi mu se verovalo, da bi prosvet(l)io narod, a deo Srba mu je, kao poznatom slikaru i promovisanoj linosti naeg javnog ivota, zaista i verovao! Oigledno je da Mili Stankovi nije imao tu vrstu odgovornosti prema javno izgovorenoj ili napisanoj rei. RADIVOJ RADI: SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA 9 Kakvo vreme, kakvi obiaji Kao osobeno svedoanstvo o vremenu o kojem govorimo i zagaenoj intelektualnoj klimi donosimo i jedan dokument, molbu-zahtev koja je u arhivi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zavedena je pod brojem 674/1 dana 4. oktobra 1991. godine. Dokument donosimo u celosti, sa svim - mnogobrojnim i gotovo neverovatnim grekama, nedopustivim za nekog ko je student. Molba Sekretarijatu Filosofskog fakulteta Odeljenje za istoriju Katedri za vizantologiju Upravniku odelenja za istoriju Mitroviu Prilaem molbu i zahtev sa pitanjem zato se u Srpskim kolama Univerzitetima nemoe nai odgovor ko su Srbi i otkuda su ovde na Balkanu i od kada i zato Srbi ne znaju i ne ue u kolama svoju istinitu istoriju. Ova istorija koja se ui u kolama i Univerzitetu smatram da nije potpuna jer se vezuje za Porfirogenetovo tvrenje da su Sloveni doli na Balkan u VII veku po Hristu. Tvrenje nije istinito mogue je da je doao talas vojnika, ali kao to tvrdi Olga Lukovi-Pjani vea je verovatnoa i sigurna sam da ono to ona tvrdi u knjizi Srbi narod najstariji doao je u 7. veku talas vojnika u pomo Srpskom narodu koji su tu starosedeoci. Zaista smatram neophodnim njen trud Olge Lukovi-Pjani zlata vredan za prouavanje Srpske istorije i srpskog jezika potpuno osnovanim i potpuno argumentovanim. Isto tako smatram molim traim da se u prouavanju istorije Srba ne zaobilazi istorija Miloa Milojevia Odlomci istorije Srba koji daje odgovor ta je bilo sa Srbima i pre VII veka. Imajui u vidu ova dva dela za koje molim traim zahtevam da se nau u programu osnova za uenje Srpske istorije, ukoliko se izue ova dva truda i priloga najvrednija Srpskoj istoriji prouavanju osnovi Srpske istorije videe se da ovo to mi uimo Srbi o istoriji Srba podmee Nemaka kola koja je najvei neprijatelj Srpskog naroda da je i sadanja nemaka na teritoriji Srba dokaz su rekla bi Olga Lukovi Luiki Srbi u Nemakoj da je cela Evropa prvobitno naseljena narodom koji su razliito nazivali a da su to Srbi a dokaz starosti Ilirsko Trake Srpske kulture na obalama Dunava Lepinjski vir govori u prilog obema tvrdnjama da su Srbi starosedeoci na Balkanu i ne samo na Balkanu i da je opravdana tvrdnja koja Olga Lukovi-Pjanovi citira istoriara Halkidikona: Da su Srbi narod najstariji. Student sam filosofije no i u filosofiji mislim da je potrebno da se Srbi otrgnu Nemakog gledanja da se vrate istini od koje su ih Nemci vekovima odvajali. ta e nam vei dokaz od onog koji nam je pokazan: elei da pokau da su oni Arijevski narod stali su i pali pred Srbima to je dokaz da nisu Arijevski narod. A mnogi drugi prouavajui jezike starosti jezika mnogi Francuzi, Siprijan Rober, Nemci tvrde doli su do shvatanja starosti srpskog jezika. Iliri i Traani su Srbi. Grk Kedrin vizantijski hroniar je napisao da oblas Tribalija: oblast (kraj zemlja) Srba a to je upravo onaj kraj gde je Dragosav Srejovi otkrio Lepinjski vir. Dakle moja molba-zahtev je da se u program u kom se govori o istoriji Srba uzmu u obzir dela Miloa Milojevia Odlomci istorije Srba (Beograd 1872), Olga Lukovi-Pjani - Srbi narod najstariji jer bez ovih dela istorija Srba nije potpuna. . K. student filozofije Ovaj dopis je tuno svedoenje o nivou razmiljanja jednog mladog oveka koji treba da postane akademski graanin i da ve sutra vaspitava nove narataje. Pogotovo ako se ima u vidu da je to student filozofije, dakle, neko ko se, kako Seneka veli, bavi jedinim besmrtnim to je dostupno smrtnima. Ta mlada ena moda e jednog dana zauzeti mesto profesora u nekoj gimnaziji i svojim uenicima predavati da je jedan drevni vizantijski pisac odavno ustvrdio da su Srbi narod najstariji. U meuvremenu, moda e i nauiti njegovo prezime i umesto Halkidikon zvae ga Halkokondil. Svestan sam da na ovaj nain pridajem nezasluen znaaj jednom mucavom i nepismenom dopisu, ali ga navodim upravo kao alosno svedoanstvo o vremenu devedesetih godina prolog veka.

Zloupotreba svetog Save U ovom odeljku bie rei o tome da su neki od novoromantiara ak spremni da se poigraju sa svetim Savom u koga se toliko zaklinju, i sa svetosavljem u kojem vide jedini put za srpski narod u ovom tegobnom vremenu. Devedesetih godina, sada ve prolog 20. veka, u vie prilika moglo se uti da na naunim skupovima s najviim kvalifikacijama citiraju odlomak Savinog pisma episkopu Irineju u kojem se tvrdi da je Istok mislio da smo mi Zapad, a Zapad da smo Istok... A mi smo Srbi sudbinom predodreeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku, i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Da ne govorimo koliko je ovaj citat bio navoen u slubi dnevne politike. I pomenuti Mili od Mave ga je s mnogo ubeenja u vie navrata rado navodio. O emu je, zapravo, re? Pomenutog episkopa Irineja uzalud emo traiti u istorijskim izvorima koji su savremeni svetom Savi, to odmah pobuuje sumnju u autentinost izreene poruke. I sadraj poruke izaziva prilinu podozrivost. Bogoslovi su naglasili da je u Savinoj teologiji iskljueno svako predodreenje sudbinom, to takoe govori o proizvoljnosti autora teksta: U spornoj izjavi nema ni traga od smernosti i skromnosti srednjovekovnih duhovnika, ve prevladavaju drugaiji tonovi. Strunjacima je, dakle, bilo jasno da je citat svakako apokrifan. Posle male istrage ulo se u trag ovoj neobinoj krilatici, a ishod je izloio akademik Sima irkovi u saoptenju na naunom skupu Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji, odranom 1995. povodom etiri stotine godina od spaljivanja motiju prvog srpskog arhiepiskopa. Uz dragocenu pomo profesorke Radmile Marinkovi, akademik irkovi je pomenuti tekst naao u knjizi Milana D. Miletia. Re je o zbirci pripovedaka za koje autor kae da su zasnovane na istorijskim materijalima koji potiu iz njegovog (Savinog - prim. R. R.) i neto kasnijeg vremena i svaka pria obrauje dogaaje koji su u tim spisima zabeleeni ili pak slobodno opisuje one crte svetog Save koje su nesumnjivo postojale. Sporni citat nalazi se u prii pod naslovom SOd. Ista pria - sa istim citatom, naravno! - ponovljena je i u drugom izdanju ove knjige. U ovom trenutku najvie me zanimaju pobude koje su dovele do toga da ova krilatica bude izmiljena, s jedne, i da bude nekritiki preuzimana od strane istraivaa koji bi trebalo da znaju ta je prava nauna istina, s druge strane. Nemam valjane odgovore na postavljena pitanja. I, naposletku, ne preostaje mi nita drugo nego da uzviknem ili zavapim: O, tempora! O mores! (O, vremena! O, morala! To jest kakvo vreme, kakvi obiaji.)