Biblioteka

MARKSIZAM

Naslov originala KARL DAS Kritik MARX

KAPITAL Oekonomie

der politischen

Preveli MOSA PIJADE i RODOLJUB OLAKOVI

BEOGRAD

1978.

Karl Marks

KAPITAL
Prvi tom

PROSVETA

Napomena

redakcije

Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom nepo sredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867. U listu Rad nik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma Kapitala, a kasnije su prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 2 3 . glave (u listu Omladina 1877. i 1888. godine i u nekim drugim periodinim publikacijama). Godine 1900. iziao je u enevi u srpskbhrvatkom prevodu Drag. T . Vladisavljevia izvod iz Kapitala koji je za francuske itaoce priredio Gabriel Deville. Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslovenskom itaocu vezan je, meutim, za ime Moe Pijade. On je 1924. godine objavio prevod skraenog izdanja Kapitala koje je pri redio Julian Borchardt (Berlin, 1920). Prevoenje originalnog teksta Kapitala Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme svog dugog tam novanja u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tam nici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i trei t o m preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi. Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice u leto 1932. godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos 1933. godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog toma, koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je ob javljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. Trei tom je izdat prvi put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu 1 9 4 7 - 1 9 4 9 . i jo triput u Beogradu 1 9 5 8 - 1 9 6 1 , 1 9 6 4 - 1 9 6 5 . i 1968. godine. Sem na srpskohrvatski, Kapital je kod nas preveden i na slovenaki i makedonski jezik. J o 1933. godine u Ljubljani je tam pano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika (pseudonim Staneta Kraovca), a 1952. je ponovljeno. Godine 1961. objavljen je u Ljubljani prvi tom Kapitala u prevodu S. Kraovca, J . Goriara, I . Lavraa i M . Veselka, a 1967. drugi t o m u prevodu Aleksandra Bajta. N a makedonskom jeziku prvi t o m Kapitala je ob javljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.

Za ovo izdanje preuzet je prevod Moe Pijade, s tim to je uporeden s tekstom nemakog izdanja iz 1 9 6 2 - 1 9 6 4 . godine ( M a r x -Engels, Werke, Dietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz 1 9 6 0 - 1962 (K. Mapnc H <X>. SHTCJIBC, COHUHCHUM, vajjHae BTopoe, MocKBa). Gde im se uinilo potrebno, uglavnom radi rektifikovanja navoda iz engleskih i francuskih autora, redaktori su se sluili i novijim engleskim i francuskim izdanjima ovoga dela. Redaktorske intervencije se odnose najvema na jeziko preciziranje i na ujednaavanje terminologije, pri emu su neki termini i tzmenjeni. Najznaajnije su izmene zamena izraza prometna urednost (u originalu Tauschwert) izrazom razmenska vrednost i izraza ivotne namirnice (u originalu Lebensmittel) izrazom ivotna sredstva. P o ugledu na pomenuto nemako i rusko izdanje, citati koje je M a r x navodio iz dela raznih autora dati su u osnovnom tekstu u najvie sluajeva u prevodu, a na kraju knjige, u Dodatku, na jeziku originala. U ove citate M a r x je ovde-onde ubacio poneku re radi objanjenja ili komentara. Takvi umeci su stavljeni u oble zagrade. Zbog specifinog karaktera i velikog broja autorskih napomena ispod teksta, nain njihovog obeleavanja u Kapitalu je drukiji nego u ostalim tomovima ovoga izdanja. Marxove beleke su oznaene brojevima koji u svakom odeljku poinju od 1, a od teksta su odvo jene kratkom horizontalnom crtom. Engelsovi dodaci tim belekama (a i osnovnom tekstu, kojih ima u sva tri toma, a najvie u treem) stavljeni su u vitiaste zagrade i na kraju obeleeni inicijalima F . E . Redakcijske beleke su oznaene brojevima sa zvezdicom koji na svakoj stranici poinju od 1; one su od ostalog teksta odvojene dugom horizontalnom crtom. Redakcijske napomene obeleene su, kao i u ostalim tomovima, izdignutim brojevima u uglas tim za gradama, a date su na kraju knjige; brojevi poinju od 1 i teku neprekidno. Redakcijski umeci u tekst stavljeni su, kao i u ostalim tomovima, u uglaste zagrade.

KARL MARX

Kapital
Kritika politike ekonomije P r v i tom
Knjiga I

Proces proizvodnje kapitala

Posveeno mom nezaboravnom smelom, vernom, plemenitom prijatelju, proleterskom prvoborcu

Wilhelmu Wolffu
koji je roen u Tarnauu a umro u izgnanstvu 9. maja 21. juna u 1864. 1809,

Manesteru

Predgovor prvom izdanju

111

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je m o g a spisa Prilog kritici politike ekonomije, koji sam objavio 1 8 5 9 . Z a dugi vremenski razmak izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolo vanje, koje m e je u radu esto prekidalo. Sadrinu svog ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog toma.l J Nisam t o uinio jedino radi povezanosti i potpunosti, nego sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole do putala, ja sam ovde razradio m n o g e m o m e n t e koji su ranije bili samo nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam t a m o opirno izloio, ovde samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta u z p r v u glavu otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za t u istoriju. Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Z a t o e i biti ponajtee razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio sam je to sam vie m o g a o . Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani oblik, vrlo je prazan i jednostavan. P a ipak se ljudski duh vie od 2 0 0 0 godina uzaludno trudio da ga prozre, mada je b a r priblino uspeo da analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Z a t o ? Z a t o to je lake prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemijskim reagencijama. Njih m o r a zameniti m o apstrahovanja. M e u t i m , za buroasko drutvo robni oblik proizvoda rada ili vrednosni oblik robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se da se analiza tog oblika vrti u samim domiljanjima. Doista se tu i radi o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.
2 1

Ovo mi se uinilo utoliko potrebnije Sto me je i F . Lassalle, koji veli da je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temama, u velikoj meri ravo razumeo.M Uzgred reeno: kad F . Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s termino logijom koju sam ja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke svojih ekonomskih radova, kao, npr., postavke o istorijskom karakteru kapitala, o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd., itd., on to svakako ini iz propagandnih razloga. Ja, razume se, ne govorim o njegovom izlaganju detalja ni o primeni u praksi: s tim ja nemam nita.

Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva, izuzev odeljka o obliku vrednosti. J a , naravno, podrazumevam itaoce koji h o e da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju. ' Fiziar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najizrazitijem obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje, bilo pravei eksperimente pod uslovima koji obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti. Ono to ja u ovom delu imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometa koji m u odgovaraju. Dosad je Engleska klasina zemlja toga naina proizvodnje. T o je razlog to ona slui kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki italac bude hteo da farisejski slee ramenima kad se govori o poloaju , engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki umiruje miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka nisu tako loe, onda m u m o r a m doviknuti: D e t e fabula narratur! Wl U samoj stvari, ne radi se o viem ili niem stupnju razvitka drut venih antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike proizvodnje. Radi se o samim tim zakonima, o tim tendencijama koje deluju i ostvaruju se gvozdenom nunou. Zemlja koja je industrijski razvijenija pokazuje manje razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budunosti. Ali ostavimo t o po strani. T a m o gde se kapitalistika proizvodnja u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo gore nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni. U svim ostalim oblastima, i mi i sav ostali zapad evropskog kontinenta patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog ' nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju sta rinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim i politikim odnosima. N e patimo samo od ivih, nego i od mrtvih. L e m o r t saisit le v i f ! * Socijalna statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama evropskog kontinenta bedna je kad se uporedi s engleskom. P a ipak i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina glava. M i bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vla de i parlamenti, kao u Engleskoj, uveli periodine anketne komisije za ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi t e anketne komisije bile naoru ane istim ovlaenjima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi se u tu svrhu mogli nai isto toliko struni, nepristrasni i bespotedni ljudi kao to su engleski fabriki inspektori, lekari-izvestioci o Public Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploa tacije ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae m a glena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu
1

* Mrtvi sa sobom vue ivog!

Das Kapital
Eiitik der politischen Oekonomie.
Von

Karl Marx.

Erster Band.
Such I : Dur ProduMionsproeess des Kapitals.

Du Kwht du CelxiKtnras wird VOIMIHU.

Hamborg
Verlag von Otto Mebsnen 1867.
Ke-Yotlc: L . W. Schmidt. S4 Biiclay-Street

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala

kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite postoji. Ali se ne smemo obmanjivati. K a o god to je ameriki rat za ne zavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku srednju klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19. stolea pozvao na uzbu nu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog prevrata moe se u Engleskoj rukom opipati. K a d se on u njoj bude razvio do izvesne take, morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase. Nezavisno od m a kakvih viih pobuda, najblii interes dananjih vladajuih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezul tatima engleskog fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe da ui od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u trag prirodnom zakopu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka. Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai. Jo jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljoposednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija, nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje razvijanje ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-istorijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgo-. vornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, m a koliko se on sub jektivno moda i uzdizao iznad njih. Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike eko nomije samo na onog neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene strasti ovekovih grudi, furije privatnog interesa. T a k o , npr., angli kanska crkva radije oprata napad na 3 8 od 3 9 njenih pravila vere n e goli na / 3 9 njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa levis * kad se uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali se i tu vidi izvestan napredak. Obraam panju, npr., na Plavu knjigu, objavljenu poslednjih nedeljaf !; Correspondence with Her Majesty's Missions Abroad, regarding Industrial Questions and Trades Unions. T u spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim recima iskazuju da je u Nemakoj, Francuskoj, ukratko u svim kulturnim dravama evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada,isto tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane Atlantskog okeana g. W a d e , potpredsednik Sjedinjenih Amerikih D r 1 1 5

* laki greb

2 M u z - EogeU (21)

18

Predgovori i pogovori

ava, izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi n a dnevni red preobraaj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine." Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurnim ogrtaima ni crnim mantijama. N e znae oni da e se s u t r a zbiti udesa. Oni pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama zainje slutnja da dananje drutvo nije vrst kristal, v e organizam koji se moe preobraavati i koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja. Drugi t o m ovog spisa govorie o prometnom procesu kapitala (knjiga I I ) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga I I I ) , a zavrni, t r e i t o m (knjiga I V ) o istoriji teorije. Svaki sud naune kritike bie mi dobrodoao. A prema predra sudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka, drim se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca: Segui il tuo corso, e lascia dir le gentiU ) London, 25. jula 1867.
KARL MARX
6

Pogovor drugom

izdanju

t7]

itaocima prvog izdanja duan s a m p r e svega da p r u i m objanje nja o izmenama koje s a m uinio u d r u g o m izdanju. D a je raspored knjige pregledniji, vidi se v e na prvi pogled. N o v e p r i m e d b e svuda su oznaene kao primedbe uz d r u g o izdanje. t o se samog teksta tie, najvanije je o v o : U glavi I , 1, n a u n o sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno p o t r e b n i m r a d n i m v r e m e n o m , koja je u p r v o m izdanju bila s a m o nagovetena. U glavi I , 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to m i je nalagalo v e i s a m o dvostruko prikazivanje iz prvog izdanja. U z g r e d u napomenuti da m i je p o b u du za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj d r L . K u g e l m a n n iz Hanovera. Nalazio s a m se u prolee 1 8 6 7 . u poseti kod njega kad iz H a m b u r g a stigoe korekture prvih tabaka, i on m e uveri da e za v e inu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika vrednosti. Poslednji odeljak p r v e glave: Fetiki karakter r o b e itd. veim delom sam izmenio. U glavi I I I , 1 ( m e r a vrednosti) paljivo sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemario u p r v o m izdanju upuujui itaoca n a spis Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1 8 5 9 , u kome je taj predmet v e bio obraen. Glavu V I I , osobito odeljak 2, znatno sam preradio. Nije potrebno da pojedinano' govorim o mestiminim i z m e n a m a teksta, koje su esto s a m o stilske. Njih ima po celoj knjizi. Ipak, sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu, naao sam da bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju preradu, onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih o m a aka. Z a ovo nije bilo v r e m e n a , jer s a m tek s jeseni 1 8 7 1 , kad s a m bio usred drugih hitnih poslova, dobio vest da je knjiga rasprodata, a sa tampanjem drugog izdanja m o r a l o se poeti v e januara 1 8 7 2 . Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje n a koje je Kapital brzo naiao u irokim krugovima n e m a k e radnike klase. Beki fabrikant g. M a y e r , ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu, tano je izneo u jednoj b r o u r i ^ objavljenoj za v r e m e n e m a k o -francuskog rata da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim izgubile onaj veliki smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da

taj smisao, nasuprot tome, nanovo oivljava u nemakoj radnikoj klasi. Politika ekonomija ostala je u Nemakoj do ovog asa inostrana nauka. Gustav von Glich u svom delu Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe usw., a naroito u prva dva toma ovoga svog spisa koji su izdati 1830, veim delom ve je pretresao istorijske okol nosti koje su u nas spreavale razvitak kapitalistikog naina proiz vodnje, a time i izgraivanje modernog buroaskog drutva. U nas, dakle, politika ekonomija nije imala ivoga tla pod sobom. Uvezoe je iz Engleske i Francuske kao gotovu robu; nemaki profesori poli tike ekonomije ostadoe aci. P o d njihovom se rukom teorijski izraz inozemne stvarnosti pretvarao u zbirku dogma, koje su oni tumaili u smislu malograanskog sveta svoje okoline, dakle naopako. Svoje oseanje naune nemoi, koje nisu mogli sasvim da savladaju, i uzne mirenu savest to moraju biti uitelji u oblasti koja im je stvarno bila tua, gledali su da prikriju sjajem knjievnoistorijske uenosti ili ubacivanjem stranog gradiva, uzetog iz tzv. kameralnih nauka, te zbrke znanja kroz ije istiHte mora da proe svaki punonadeni * kandidat nemake birokratije. O d 1848. kapitalistika proizvodnja u Nemakoj se brzo razvijala, a danas se ona nalazi u svom vrtoglavom procvatu. Ali usud ni dalje nije bio naklonjen naim strunjacima. Dok su se god oni mogli nepristrasno baviti politikom ekonomijom, nemaka stvarnost nije imala modernih ekonomskih odnosa. A kad su ti odnosi nastali, do godilo se to pod okolnostima koje vie ne doputaju njihovo nepristrasno prouavanje u okviru buroaskog vidokruga. Sve dok je politika eko nomija buroaska, t j . dok kapitalistiki poredak shvata ne kao istorijski prolazan stupanj razvitka ve obrnuto, kao apsolutan i poslednji oblik drutvene proizvodnje, moe ona ostati nauka samo dok klasna borba ostaje latentna ili dok se ispoljava samo u usamljenim pojavama. Uzmimo Englesku. Njena klasina politika ekonomija pada u period nerazvijene klasne borbe. T e k njen poslednji veliki predstavnik Ricardo dolazi naposletku svesno do toga da suprotnost klasnih interesa, najamnine i profita, profita i zemljine rente, uini stoerom svojih istraivanja, naivno shvatajui tu suprotnost kao prirodni zakon drutva. T i m e je buroaska ekonomska nauka bila ujedno dospela i do svoje nepremostive prepone. J o za ivota Ricardova, i u suprotnosti prema njemu, ona je naila na kritiku u licu Sismondija. Period koji je zatim doao, od 1820. do 1830, odlikuje se u Engles1 1

Vidi moj spis Prilog kritici politike ekonomije, 1. izd-, -Berlin 1859, str. 39. *

* U 3. i 4. izdanju: beznadeni * Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

Pogovor drugom izdanju

21

koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv stare kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda bilo dato, slabo je poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim' delom rasturena po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakter te polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve slui i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila izila iz svog detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizom od 1825. otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge strane, klasna borba izmeu kapitala i rada ostala je potisnuta u po zadini, politiki usled razdora izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila "buroazija, a ekonomski usled kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristo kratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprotnou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno iz bilo stupanjem na snagu zakona o itu.' Engleska politikoekonomska literatura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u Francuskoj posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto pod sea na prolee. Godine 1830. nastupila je kriza, koja je imala jednom zasvagda presudan znaaj. Buroazija u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala izrazite i pretee oblike: Ona je oglaavala smrt naune buroaske ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit, nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprot nosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog istraivanja dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti-Corn-Law Leaguet*] s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom izvuklo vulgarnoj ekonomiji i ovu poslednju aoku. Revolucija od 1848. na evropskom kontinentu odjeknula je i u Engleskoj. Ljudi koji su jo polagali pravo na t o da vae kao naunici i koji su hteli da budu neto vie a ne samo sofisti i sikofanti vlada-, juih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa zahtevima proletarijata, koji se sad vie nisu dali ignorisati. T o je urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik John Stuart Mili. T i m e je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije, koje je ve N . ernievski, veliki ruski naunik i kritiar, majstorski rasvetlio u svom delu Nacrt politike ekonomije po Millu. ' \ Tako je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do zrelosti kada se njegov antagonistiki karakter ve bio burno ispoljio

u istorijskim b o r b a m a u F r a n c u s k o j i Engleskoj, dok je nemaki p r o letarijat imao v e m n o g o odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka buroazija. I zato, tek to se priinilo da je m o g u n o da se u Nemakoj zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet postala n e m o g u a . P o d takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe. J e d n i su bili pametni, praktini ljudi, eljni zarade, i okupise se oko Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a t o e rei i najizrazitijeg p r e d stavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na p r o fesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J . St. Millom, pokua vajui kao i o n d a izmire to se izmiriti n e moe. K a o i u klasino doba buroaske ekonomije, tako i u d o b a njenog opadanja N e m c i ostadoe aci, papagaji i podraavaoci, sitni torbari inostrane krupne trgovine. T a k o je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, m o e ona zastupati s a m o o n u iji je istorijski poziv da p r e v r n e kapitalistiki nain proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle s a m o proletarijat. U e n i i neueni branitelji n e m a k e buroazije pokuae isprva da Kapital ubiju utanjem, kao to i m je t o polazilo z a r u k o m s mojim ranijim spisima. Ali i m ta taktika vie nije odgovarala prilikama v r e m e n a , poee, p o d izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti n p r . lanke J o s e p h a Dietzgena u listu VolksstaaMt ! nadmonije protivnike kojima do danas ostadoe duni o d g o v o r a . U prolee 1 8 7 2 . iziao je u P e t r o g r a d u odlian ruski prevod Ka pitala. Izdanje u 3 0 0 0 primeraka v e je sad skoro rasprodalo. A v e 1 8 7 1 . gospodin N . Sieber (3u5ep-b), profesor politike ekonomije na Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu Teopin ufamoculu u Kauuutaaa JI. Punapgo da je m o j a teorija vrednosti, novca i kapitala u svojim osnovnim c r t a m a nuni dalji razvoj S m i t h - R i c a r d o v o g u e 10 1

Benetala razglavljenib vilica nemake vulgarne ekonomije pokudile stil i nain izlaganja u mom spisu. Niko ne moe otrije od mene suditi o literarnim nedostacima Kapitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove publike navesti ovde jedan engleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno neprijateljska prema mojim nazorima, rekla je prikazujui prvo nemako izdanje: Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonomskim pitanjima poseban ar (charm). C. - IleTepSyprcKHe B^AOMOCTH kau u broju od 20. aprila 1872. izmeu ostalog: Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje time to je za svakog razumljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune visine predmeta. U ovom pogledu p i s a c . . . ni izdaleka ne lii na veinu nemakih naunika, koji... svoje knjige piu tako zamraenim i suvoparnim jezikom da obinim smrtnicima od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savremene nemake nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.

Pogovor drugom izdanju

23

nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad ita solidnu Sieberovu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita. Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje, kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu. Tako mi parika Revue Positiviste^ ^ s jedne strane prebacuje da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite!da sam se ograniio samo na kritiko ralanjavanje postojeega, umesto da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber:
11

Ukoliko se tie iste teorije, Marxov je metod deduktivni metod itave engleske kole, ije mane i dobre strane imaju svi najbolji ekonomisti teoreti ari.!^]

Gospodin M. Blocku svom spisu Les Thoriciens du Socialisme en Allemagne. Extrait du ajournai des conomistes^, juillet et aot 1872ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog:
Par cet ouvrage M . M a r x se classe parmi les esprits analytiques les plus minents. *
1

Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj solistici. Petro gradski B'fecTHHK'B Eponbi nalazi u jednom lanku koji govori isklju ivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 436)t l da je moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na nesreu, nemako-dijalektiki. On veli:
13

Na prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj formi izlaganja, M a r x je naj vei idealistiki filozof, i to u nemakom, t j . u ravom smislu rei. U stvari, pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske kri tike . . . N i na koji nain nije moguno nazvati ga idealistom.

Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati po nekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan. Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, str. IV - VIII, u kom sam izneo ma terijalistiku osnovu svog metoda, pisac nastavlja:
Za Marxa je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istrai vanjem bavi. I nije mu od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njiho vog razvitka, t j . prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog reda veza u 'drugi. A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u drutvenom ivotu i s p o l j a v a . . . Prema tome, M a r x se brine samo za jedno:

* Ovim delom g. M a r x staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.

da tanim naunim istraivanjem utvrdi nunost odreenog ureenja drutvenih odnosa i da, koliko je god to mogue, besprekorno utvrdi injenice koje m u slue kao polazne take ili kao take oslonca. Z a ovo m u je sasvim dovoljno kad, utvrdivi nunost dananjeg poretka, utvruje ujedno i nunost nekog drugog poretka u koji prvi neizbeno mora da pree, sasvim svejedno da li ljudi veruju u to ili ne, jesu li svesni toga ili nisu. N a drutveno kretanje M a r x gleda kao na prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne samo da su nezavi sni od volje, svesti i namera ljudi nego, ba obratno, odreuju njihovu volju, svest i n a m e r e . . . K a d svesni element igra ovako podreenu ulogu u kulturnoj istoriji, onda se po sebi razume da ni kritika koja uzima za predmet samu kul turu ne moe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezultat svesti. T o znai da njena polazna taka ne moe biti ideja, ve samo spoljanja pojava. Kritika e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s ide jom, nego s drugom injenicom. Z a nju je vano samo to da obe injenice budu to je mogue tanije ispitane i da jedna prema drugoj stvarno predstavljaju raz liite razvojne momente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redosled, uzastopnost i povezanost u kojima se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali, rei e kogod, opti zakoni ekonomskog ivota jedni su isti, svejedno jesu li primenjeni na sadanjost ili na prolost. Upravo to M a r x porie. P o njemu, takvi apstraktni zakoni ne p o s t o j e . . . Naprotiv, po njegovom miljenju, svaki istorij ski period ima svoje vlastite z a k o n e . . . im je ivot prevalio neki dati period razvitka, im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njime vladati i drugi zakoni. Jednom rei, ekonomski nam ivot prua pojavu analognu istoriji raz vitka u drugim oblastima b i o l o g i j e . . . Stari ekonomisti nisu shvatili prirodu eko nomskih zakona kad su ih uporeivali sa zakonima fizike i h e r n i j e . . . Dublja analiza pojava dokazala je da se drutveni organizmi izmeu sebe isto tako t e meljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski o r g a n i z m i . . . tavie, jedna ista pojava podlee sasvim razliitim zakonima usled razliitosti u celokupnoj grai tih organi zama, usled odstupanja njihovih pojedinanih organa, usled razliitih uslova pod kojima funkcioniu itd. T a k o M a r x , npr., porie da je zakon stanovnitva jednak u svim vremenima i mestima. On tvrdi-protivno, naime da svaki period razvitka ima svoj vlastiti zakon s t a n o v n i t v a . . . Sa razlinim razvitkom proizvodne snage, menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. K a d M a r x sebi postavlja za cilj da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo strogo nauno formulie cilj koji svako tano istraivanje ekonomskog ivota mora i m a t i . . . Nauna vrednost takvog istraivanja lei u rasvetljavanju naro itih zakona kojima se regulie nastanak, postojanje, razvitak i smrt nekog datog drutvenog organizma i njegova zamena nekim drugim, viim organizmom. A ovu vrednost Marxova knjiga uistinu ima.

'

Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego dijalektiki metod? Svakako, nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-

zuje njene razline oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. T e k kad je ovaj posao gotov, m o i e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. P o e li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude' izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori. P o svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje od Hegelovog, nego m u je i direktno suprotan. Z a Hegela je proces miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekat, demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu. K o d mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno p r e neseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno. Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre skoro 3 0 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada sam radio na prvom t o m u Kapitala nalazili su dosadni, pretenciozni i osrednjaki epigon^ ! koji danas vode glavnu r e u obrazovanoj N e m a koj, uivanje u t o m e da s Hegelom postupaju onako kako je u L e s singovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom, naime kao s lipsalim psom. Z a t o sam javno priznao da sam uenik tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika trpi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on prvi obimno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. K o d njega dijalektika dubi na glavi. M o r a m o je okrenuti t u m b e da bismo u m i s tinome omotu otkrili racionalnu jezgru. U svom mistificiranom obliku dijalektika je postala nemaka moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom r a c i onalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih doktrinarskih zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune p r o p a sti; jer svaki nastali oblik shvata u toku kretanja, dakle i u njegovoj prolaznoj strani; jer se ni p r e m a e m u ne odnosi sa strahopotova njem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna. Protivreno kretanje kapitalistikog drutva praktini buruj osea najjae u kolebanjima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi moderna industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. Kriza ponovo nastupa, mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestranou svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku ak i u glave onih za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu teku m e d i mleko.
14

London, 24. januara 1873.

KARL MARX

26

Predgovor francuskom izdanju

London, 18. marta 1872. Graaninu Maurice-u L a C h a t r e - u Cenjeni graanine! Pozdravljam Vau ideju da prevod Kapitala izdate u periodinim sveskama. U ovom e obliku delo biti pristupanije radnikoj klasi, a ovo je za mene vanije od svega drugog. T o je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod, kojim sam se posluio i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske probleme, prilino oteava itanje prvih glava, p a se treba bojati da e se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno zanimaju, uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku. T o je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to itaocu koji trai istinu mogu, za svaki sluaj, na to da ukazem i upozorim ga da bude pripravan. N e m a irokog druma koji vodi u nauku, i samo oni koji se ne plae u m o r a od pentranja po njenim strmim stazama imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove. Primite, cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti.
KARL MARX

4m

<X V c W i a e^ffuKs.fbAuv*. v n j I a M c c W ^ A i n ! i ^ * k .

au. ^ Y

>

V u f ^

^^J^^l^Pr^*^^^

arxovo pismo L a Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku

Pogovor francuskom izdanju

ITAOCU

Gospodin J . R o y stavio je sebi u zadatak da prui to je m o g u e taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano. Ali je mene ba t a stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan jer je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom briljivou i morale su izazvati stilske nejednakosti. K a d sam se v e jednom prihvatio ovog rada na reviziji, naao sam za potrebno da revidiram i originalni tekst (drugo nemako izdanje), da neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, d a d o d a m rdi dopune neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike primedbe itd. M a kakvi bili literarni nedostaci ovog francuskog izdanja, ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa treba da bude konsultovano i od italaca koji znaju nemaki. Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju u kojima je r e o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu primenjenom u ovom d e l u . *
1

London, 28. aprila 1875.

KARL MARX

* Vidi u ovom tomu, str. 2 0 - 2 5 .

Uz tree izdanje
M a r x u nije bilo dato da ovo, tree izdanje sam pripremi za t a m pu. Veliki mislilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protiv nici, u m r o je 14. . m a r t a 1 8 8 3 . Dunost da se pobrinem za ovo, tree izdanje kao i za izdanje drugog t o m a , koji je ostao u rukopisu, pala je na mene, na mene koji sam u M a r x u izgubio etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog prijatelja, kome dugujem vie nego to se recima dade iskazati. K a k o s a m izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde poloim raun itaocu. M a r x je isprva nameravao da veliki deo teksta prvog toma pre radi, da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da istorijski i statistiki materijal protegne do u .najnovije vreme. T o g a se m o r a o odrei zbog bolesti i zbog elje da dovri redakciju drugog toma. T r e b a l o je jzmeniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno. (Le Capital. P a r K a r l M a r x . Paris, L a c h t r e 1 8 7 3 I ! . )
15

U Marxovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji je on mestimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje; pored toga, i jedno francusko izdanje sa t a n i m oznaenjem mest koja treba iskoristiti. Ove izmene i dopune ograniavaju se s malo izuzetaka na poslednji deo knjige, n a odeljak o procesu akumulacije ka pitala. T u se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog nacrta, dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Zato je stil bio ivlji, celovitiji, ali i nemarniji, protkan angUcizmima, mestimino nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani momenti bili tek nagoveteni. t o se tie stila, M a r x je s a m temeljno revidirao vie pododeljaka, pa m i je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio granicu dokle ja m o g u ii u uklanjanju engleskih tehnikih izraza i drugih anglicizama. Dodatke i dopune M a r x bi svakako jo preradio, a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam se m o r a o zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje prvobitnom tekstu. P r e m a t o m e , u ovom, t r e e m izdanju nije izmenjena nijedna r e o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni n a

Uz tree izdanje

29

pamet moglo pasti da u Kapital unesem popularni argon, kojim se obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome se, npr., onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva poslod a v a c, a onaj kome se rad uzima uz najamninu poslop r i m a l a c . I u f r a n cuskom jeziku uzima se u obinom ivotu r e travail u smislu za poslenje, ali bi Francuzi s pravom drali za luaka svakog ekonomistu koji bi kapitalistu nazvao donneur de travail *, a radnika receveur de travail. * Isto tako, nisam sebi dopustio da engleski novac, m e r e i teine, koji se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim ekvivalentima. K a d je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko vrsta m e r a koliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je tada vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je izmislio krajem tridesetih godina), dve vrste guldena i najmanje tri vrste talira, m e d u njima i jedan ija je jedinica bila nova dvotreina.C ' U prirodnim naukama vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu engleski sistem mera. P o d takvim okolnostima bile su engleske jedinice m e r e prirodne za knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uzimati gotovo is kljuivo iz engleskih industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i danas ostaje odluujui, utoliko p r e to su se odnosi u t o m pogledu na svetskom tritu jedva neto promenili, t e naroito za najvanije industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae en gleske mere. N a kraju, jo neto o M a r x o v o m nainu navoenja, koje nije nailo na mnogo razumevanja. P r i donoenju injenikih podataka i prikaza, citati, npr. iz engleskih Plavih knjiga, slue, naravno, kao prost dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gle dita drugih ekonomista. T u citat treba da utvrdi samo to gde, kad i ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz toka razvitka. P r i t o m e je od znaaja samo t o da U je data ekonomska misao vana za istoriju nauke, da li je vie ili manje adekvatan teoretski izraz ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu vanost za sta novite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Z a t o ti citati sainjavaju samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar uz tekst i utvruju p o datumu i autoru pojedine vanije napretke
1 2 16

i* davalac posla * primalac posla.Kod nas su nemaki izrazi Arbeit geber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na nemakom bukvalno znae davalac rada i primalac rada, pa tako ispada da radnik koji daje rad od sebe prima rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzi ma rad od radnika ovome daje rad! Nai izrazi poslodavac, i posloprimalac, iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zapo slenje prima.Preo.

ekonomske teorije. A t o je bilo v e o m a potrebno u nauci iji se istoriari dosad odlikuju s a m o tendencioznim, gotovo treberskim nezna njem. italac e , p r e m a t o m e , lako shvatiti zbog ega M a r x , u skladu s p o g o v o r o m d r u g o m izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da navodi n e m a k e ekonomiste. D r u g i t o m izii e , n a d a m se, u toku 1 8 8 4 . godine. London, 7. novembra 1883.
FRIEDRICH ENGELS

Predgovor engleskom izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku n e treba obrazlagati. Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno p o minju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u ovoj knjizi. K a d a je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel Moore, dugogodinji prijatelj M a r x a i pisca ovih redaka, i koji je s knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da u z m e na sebe prevod koji su izvrioci M a r x o v o g knjievnog testamenta eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da treba iz vriti. K a d a se malo-pomalo pokazalo da g. M o o r e - a poslovi nje govog poziva spreavaju da prevod zavri s brzinom koju s m o svi eleli, prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, M a r x o v a najmlaa ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih mesta koja je M a r x uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko neizbenih izuzetaka. D r Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni dan) i X I (Stopa i masa vika vrednosti); 2 ) esti odeljak (Najamnina) koji obuhvata glave X I X - X X I I ) ; 3 ) od glave X X I V odeljak 4 (Okol nosti koje itd.) do kraja knjige, to obuhvata poslednji deo glave X X I V , glavu X X V i ceh osmi odeljak (glave X X V I do X X X I I I ) ; 4 ) oba pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. M o o r e . t ! Dok tako svaki prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u radu, ja snosim od govornost za celinu. T r e e nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg rada, pripremio sam ja 1883. uz p o m o pribeleaka koje je ostavio autor i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1 8 7 3 .
17 1

Le Capital. Par Karl Marx. Preveo M. J . Roy. Potpuno pregledano od pisca. Paris, Lachtre. Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige, znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.

Izmene. koje su tako nastale u tekstu drugog izdanja uglavnom se po klapaju s izmenama koje je M a r x u nizu rukopisnih uputa preporuio za engleski prevod, na ije se izdavanje mislilo u Americi pre deset godina, ali je izdanje izostalo poglavito zbog toga to se nije naao , sposoban i prikladan prevodilac. T a j nam je rukopis stavio na raspola ganje na stari prijatelj g. F . A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju. U njemu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za tree izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim izuzetno i naroito u sluajevima gde n a m je to pomoglo u savlaivanju tekoa. Konsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala. Ipak ostaje jedna tekoa od koje nismo mogli potedeti itaoca: upotreba izvesnih izraza u smislu koji se ne razlikuje samo od upo trebe u obinom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije. Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi revoluciju i u strunim izrazima t e nauke. Ovo najbolje potvruje hernija, u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedinjenje koje nije doivelo niz razliitih imena. Politika ekonomija uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog ivota onako kako ih je zatekla i da njima operie, pri emu je sasvim 1 previdela da se time ograniila na uski krug ideja koje su tim recima bile izraavane. T a k o , ni sama klasina politika ekonomija, mada je bila potpuno svesna da su i profit i renta samo pododeljci, komadi 1 onog neplaenog dela proizvoda koji radnik m o r a da daje svome preduzetniku (prvom prisvajau, mada ne poslednjem, iskljuivom posedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji M a r x naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti, kao celinu, pa zbog toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura, i m e se brie razlika izmeu dva velika i bitno razliita perioda eko nomske istorije: perioda prave manufakture, koja je poivala na podeli runog rada, i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama. A po sebi je razumljivo da teorija koja modernu kapitalistiku proiz vodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji oveanstva mosa upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan. N e e biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citi ranja. U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumen tacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi

Predgovor engleskom izdanju

33

put jasno izrekao neko odreeno gledite. T o se deava t a m o g d e je navedeno miljenje o d vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izvesnom vremenu, i t o sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje M a r a ili imaju optu vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui komentar iz istorije nauke. Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga predstavlja u visokom stepenu celinu za sebe i dvadeset je godina vaila kao samostalno delo. D r u g a knjiga, koju sam na nemakom je ziku izdao 1 8 8 5 , oito je nepotpuna bez tree, koja se pre kraja 1887. ne moe objaviti. K a d trea knjiga bude izdata u nemakom originalu, bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja obeju knjiga. Kapital se na Kontinentu esto naziva Biblijom radnike klase. Niko ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci dobijem u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve i u Francuskoj, u Holandiji i Belgiji, u Americi, p a ak i u Italiji i paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. P a i u Engleskoj vre M a r a o v e teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima radnika. Ali t o nije sve. B r z o se pribliuje vreme kada e se temeljno ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklonjiva nacionalna nunost. U kretanju engleskog industrijskog sistema, koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, p a dakle i trita, dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje p o m o n e izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko jevanelje. Strana industrija, koja se brzo razvija, svuda pilji u lice engleskoj proizvodnji n e samo n a tritima koja su zatiena carinama, ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. D o k p r o izvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji. Desetogodinji ciklus stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1 8 2 5 . do 1867. stalno nanovo vraao, izgleda da je zaista istekao, ali samo da bi nas doveo u barutinu oajanja jedne trajne i hronine depresije. eljeni period prosperiteta ne dolazi; koliko n a m se god puta uini da
1

Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u Manesteru, koja je odrana danas posle podne, doSlo je do ive diskusije o pitanju slobodne trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome smislu da se etrdeset godina uzaludno ekalo na to da druge nacije slede engleskom primeru slobodne trgovine, pa Komora smatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni. Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22 protiv. (Evening Standardi od 1. novembra 1886.)
3 Man-Engelt (21)

34

Predgovori i pogovori

smo zapazili simptome koji ga nagovetavaju, toliko su puta iileli u vazduhu. Meutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno da se uje glas oveka ija je ela teorija rezultat njegovog doivotnog prouavanja ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo prouavanje dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno spro vesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslaverv rebellion.t '
18

5. novembra 1886.
FRIEDRICH ENGELS

Uz etvrto izdanje
etvrto izdanje zahtevalo je od m e n e da to je m o g u e definitivnije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. E v o ukratko kako sam ovaj zadatak ispunio: Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa M a r x o v i m rukopisnim belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo n e koliko dodataka. Oni se nalaze na str. 8 0 (tree izdanje str. 8 8 ) , str. 4 5 8 - 4 6 0 (tree str. 5 0 9 - 5 1 0 ) , str. 5 4 7 - 5 5 1 (tree str. 6 0 0 ) , str. 591 - 593 (tree str. 6 4 4 ) i str. 5 9 6 (tree str. 6 4 8 ) u primedbi 7 9 . * Isto tako, po ugledu na francusko i englesko izdanje, preneo sam u tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima (tree izdanje str. 5 0 9 - 5 1 5 , etvrto izdanje str. 4 6 1 - 4 6 7 ) . * D r u g e male izmene isto su tehnike prirode. Dodao sam zatim jo nekoliko primedaba radi objanjenja, n a r o ito tamo gde mi se inilo da t o zahtevaju izmenjene istorijske okol nosti. Sve su t e dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i ozna ene mojim inicijalima ili sa D . H . * Potpuna revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna zbog engleskog izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Z a to izdanje dala je M a r x o v a najmlaa ki Eleanor sebi t r u d a da sva navedena mesta uporedi s originalom, tako da t a m o citati iz engleskih izvora, koji su najbrojniji, nisu bili prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotrebljen originalni engleski tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje da uzmem u obzir taj tekst. Pri t o m e su se nale poneke male netanosti. Zatim netano navedeni, brojevi strana, delom usled omaki pri prepi sivanju iz Marxovih belenica, delom usled tamparskih greaka n a gomilanih u trima izdanjima. N e t a n o stavljene navodnice ili takice kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica za izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno izabrana. Neka mesta navedena iz Marxovih starih parikih belenica od 1 8 4 3 - 1 8 4 5 , kad M a r x jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste
1 2 8

* U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napo menu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst ni im nisu oznaeni. * U ovom izdanju str. 4 3 7 - 4 4 2 . * U ovom izdanju u vitiastim zagradama s inicijalima F. E .
2 8

itao u francuskom prevodu i g d e je dvostrukom p r e v o d u odgovarala laka izmena prizvuka, n p r . kod S t e u a r t a , U r e - a i d r . , i g d e se sad m o r a o iskoristiti engleski tekst. I d r u g e sline m a l e netanosti i n e marnosti. Ali ako se etvrto izdanje uporedi s p r e t h o d n i m izdanjima, videe se d a sav ovaj naporni r a d n a ispravljanju nije u knjizi izmenio nita to bi bilo v r e d n o p o m e n a . S a m o jedan jedini citat nije mogao biti p r o n a e n t o je citat iz R i c h a r d a J o n e s a (etvrto izdanje, str. 5 6 2 , n a p o m e n a 4 7 * ) ; M a r x je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige. ' Svi drugi citati zadravaju p u n u dokaznu snagu ili je pojaavaju u sadanjem t a n o m obliku. O v d e s a m , m e u t i m , p r i m o r a n da se v r a t i m n a jednu staru stvar. P o z n a t m i je, naime, s a m o jedan sluaj d a je jedan M a r x o v citat bio podvrgnut sumnji. A poto se taj sluaj vukao a k i posle M a r x o v e smrti, ne m o g u ovde da p r e e m preko n j e g a . ! ' U berlinskom listu Concordia, organu Saveza nemakih fabri kanata, iziao je 7. m a r t a 1 8 7 2 . anonimni lanak Kako Karl Marx citira. T u se, uz obilno m o r a l n o zgraanje i u p o t r e b u neparlamen tarnih izraza, tvrdilo d a je citat iz Gladstone-ovog budetskog govora o d 1 6 . aprila 1 8 6 3 ( u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja rad nika o d 1 8 6 4 * , a ponovljen u Kapitalu I , str. 6 1 7 . etvrtog izdanja, str. 6 7 0 - 6 7 1 . treeg i z d a n j a * ) falsifikovan. R e e n i c a : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i m o i . . . p o t p u n o je ogranieno na posednike klase, n e nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom) stenografskom izvetaju H a n s a r d a * . O v a se reenica nigde n e nalazi u Gladstone-ovom govoru. U n j e m u se kae upravo suprotno. ( M a snim slovima) M a r s je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao! M a r x , k o m e je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg maja, a n o n i m n o m lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna. P o t o se vie nije seao po k o m e je novinskom izvetaju citirao, o g r a niio se na t o da p r v o dokae da se p o m e n u t i citat nalazi u dva engleska spisa, a o n d a je naveo referat Times-a po k o m e je Gladstone rekao:
1 1 9 20 2 3 4

That is the state of the case as regards the wealth of this country. I must say for one, I should look almost with apprehension and with pain upon this intoxicating augmentation of wealth and power, if it were my belief that it was confined to classes who are in easy circumstances. This takes no cognizance at all of the condition of the labouring population. The augmentation I have des cribed and which is founded, I think, upon accurate returns, is an augmenta tion entirely confined to classes of property.* *
5

i* Vidi u ovom izdanju, str. 528, beleka 47. ' * Vidi u 27. tomu ovog izdanja. * U ovom izdanju citat se nalazi na str. 576. * Hansards zvanini izvetaji o radu engleskog Donjeg doma nazvani tako po prvom njihovom izdavau (Luke Hansard, 1 7 5 2 - 1828). * Tako stoje stvari u po gledu bogatstva ove zemlje. Ja moram za sebe da kaem da bih morao da gledam zabrinuto i s bolom na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bih
3 4 5

Uz etvrto izdanje

37

Gladstone, dakle, kae t u da bi m u bilo ao ako bi tako bilo, ali da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi jeste potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie kvazizvaninog Hansarda, M a r x dalje kae: U svom naknadno doteranom izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira r e enicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog engleskog ministra finansija. Uostalom, to je stari engleski parlamentarni obiaj, a nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.t J Annimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke, veli on stidljivo da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica stoji), i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese*. Pri tome anonimus briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto! Uprkos tome, osea ano nimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smi calica. I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija garnira krasnim epitetima, kao n p r . : mala fides *, nepotenje, laan navod, onaj lani citat, drska lagarija, citat koji je skroz laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u jednom drugom lanku iznese kakvu vanost m i (anonimus koji ,ne lae') pripisujemo sadrim Gladstone-ovih rei. K a o da njegovo nemerodavno miljenje ima s ovom stvari m a i najudaljeniju vezu! Taj drugi lanak iziao je u listu Concordia od U . jula. Marx odgovori jo jednom u listu Volksstaat od 7. avgusta, navodei i izvetaje o dotinom mestu a listova Morning Star i Morning Advertiser* od 17. aprila 1863. I po jednom i po drugom, Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omam ljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno na zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali t o poveanje j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes possessed o f property). Dakle, i ovi izvetaji donose toboe izmiljeno mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove u listu Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska izvetaja koji su izili sledeeg jutra posle govora zaista nedostaje u Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava, odakle ju je, po Marxovim recima, Gladstone naknadno izbrisao, i
21 1

drao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi na poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase. * zla namera
l

izjavljuje, naposletku, d a n e m a v r e m e n a d a i dalje s a o b r a a sa a n o n i m u s o m . I z g l e d a d a je o v o m e bilo d o s t a , ili b a r M a r x u vie nisu slati brojevi lista Concordia. inilo se d a je s t i m e s t v a r m r t v a i p o k o p a n a . Ali s u n a m o t a d a , o d ljudi koji s u saobraali sa U n i v e r z i t e t o m u K e m b r i d u , j e d n o m ili d v a p u t dolazili tajanstveni glasovi o n e k o m n e u v e n o m l i t e r a r n o m zloinu koji je M a r x , n a v o d n o , n a p r a v i o u Kapitalu; ali i p o r e d svih ispitivanja nije se nita odreenije m o g l o saznati. A o n d a , 2 9 . n o v e m b r a 1 8 8 3 , o s a m m e s e c i posle M a r x o v e s m r t i , pojavilo s e u listu Times jedno p i s m o iz T r i n i t y C o l l e g e - a , K e m b r i d , s p o t p i s o m Sedleya T a y l o r a , u k o m e n a m je t a j s k r o m n i z a d r u g a r i u jednoj n a d o h v a t ugrabljenoj prilici n a j z a d d a o objanjenje n e s a m o o ogovaranjima u K e m b r i d u , n e g o i o a n o n i m u s u iz lista Concordia. to je najudnovatije, kae ovei iz Trinity College-a, jeste to da je p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu) bilo rezervisano... da otkrije onu mala fides koja je oevidno diktovala citat iz Gladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G. Karl Marx koji je . . . pokuao da odbrani citat, bio je toliko smeo da je u samrtnom ropcu (deadly shifts), u koji ga je iznebuha bacio majstorski Brentanov napad, tvrdio da je g. Gladstone frizirao izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego to je iziao u Hansardu da bi eskamotirao jednu reenicu, koja bi svakako bila kompromitujua za jednog engleskog ministra. Kada je Brentano detaljnim uporeivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i Hansarda poklapaju u apsolutnom iskljuivanju smisla koji je Gladstone-ovim recima podmetnuto lukavo izolovano citiranje, onda se Marx povukao pod izgovorom da nema vremena! D a k l e , u t o m e je g r m u leao z e c ! i I ovako se gloriozno o d r a zila u p r o i z v o a k o - z a d r u g a r s k o j fantaziji K e m b r i d a a n o n i m n a k a m panja g. B r e n t a n a u listu C o n c o r d i a ! T a k o je, dakle, stajao i upravljao svoj m a ! ' u m a j s t o r s k o m n a p a d u ovaj sveti o r e S a v e z a n e m a k i h fabrikanata, dok je pakleni z m a j M a r x p o d n j e g o v i m n o g a m a brzo p a o u samrtni ropac! P a ipak je sve o v o ariostovsko opisivanje b o j a sluilo s a m o t o m e d a se pokriju s m i c a l i c e naeg svetog o r d a . T u vie n e m a g o v o r a o lai, o falsifikatu, n e g o o lukavo i z o l o v a n o m navoenju (craftily isolated q u o t a t i o n ) . C e l o je pitanje bilo odloeno, a sveti o r e i njegov seiz iz K e m b r i d a znali s u v r l o d o b r o zato. P o t o j e T i m e s o d b i o d a p r i m i dopis, odgovorila je E l e a n o r M a r x u m e s e n i k u T o - D a y , f e b r u a r a 1 8 8 4 , svodei r a s p r u n a jedinu t a k u koja je bila p o s r e d i : d a li je M a r x o n u r e e n i c u izmislio ili n e ? N a t o je g. S e d l e y T a y l o r o d g o v o r i o :
2 3 2 2 ]

Pitanje da li je Gladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu, po njegovom miljenju bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu Marxa i Brentana ako se uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u na meti da se Gladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.

Uz etvrto izdanje

39

A na to on priznaje da izvetaj lista ,Times' zaista sadri protivrenost u recima; ali, ali, ako se veza s ostalim tekstom pravilno, t j . u liberalno-gledstonovskom smislu objasni, onda se vidi ta je g. G l a d stone h t e o da kae. (To-Day, m a r t 1884). Najkominije pri t o m e jeste to da na ovei iz Kembrida sad nastoji da govor n e citira po Hansardu, kako je t o po anonimnom Brentanu obiaj, ve po izve taju lista Times, koji isti Brentano oznauje kao nuno petljanski. P a , naravno, kad u Hansardu te fatalne reenice uopte nema! Bilo je Eleanori M a r x lako da razbije u prah ovu argumentaciju u istom broju asopisa To-Day. Ili je g. T a y l o r itao kontroverzu od 1872. Onda je sad slagao, i t o n e samo dolagao, nego i prelagao. Ili je nije itao. Onda je bio obavezan da dri jezik za zube. U svakom sluaju, bilo je jasno da on nije imao hrabrosti da m a za asak podri optubu svoga prijatelja Brentana da je M a r x lano dodao. Naprotiv, ispada sada da M a r x nije dolagao, nego je utajio jednu vanu reenicu. Ali je ista ta reenica citirana na 5. strani Inauguralne adrese, nekoliko redaka ispred tobonje izmiljene. A to se tie protivrenosti u Gladstone-ovom govoru, zar nije bio M a r x taj koji u Kapitalu na str. 6 1 8 (tree izdanje, str. 6 7 2 * ) , primedba 1 0 5 , govori o stalnim, d r e eim protivrenostima u Gladstone-ovim budetskim govorima iz 1863. i 1864! Dabogme, samo to ih on la Sedley T a y l o r ne poku ava da rei liberalskim hvalospevima. Odgovor E . M a r x se zavrava ovim zakljukom: Naprotiv, M a r x nije ni izostavio neto to bi bilo vredno navesti, niti ita izmislio. Ali je on uspostavio i izvukao iz za borava jednu odreenu reenicu iz jednog Gladstone-ovog govora, koja je nesumnjivo bila izreena, a koja je, ovako'ili onako, nala na ina da se izgubi iz Hansarda.
1

S ovim je g. Sedleyu Tayloru ipak bilo dosta. Rezultat itavog ovog profesorskog ogovaranja koje se vuklo kroz dve decenije i kroz dve velike zemlje, bio je da se vie niko nije usuivao da takne u M a r x o v u knjievniku savesnost. Verovatno je da e odsada g. Sedley T a y l o r isto tako malo imati poverenja u literarne ratne izvetaje g.- Brentana koliko g. Brentano u papsku nepogreivost Hansarda. London, 25. juna 1890.
?

FRIEDRICH

ENGELS

I * U ovom izdanju na str. 5 7 7 - 578.

Knjiga prva

Proces proizvodnje kapitala

Prvi odeljak

Roba i novac
G L A V A P R V A

Roba

/. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti) Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proiz vodnje ispoljava se kao ogromna zbirka r o b a , a pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom robe. R o b a je p r e svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe m a koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije. T u se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za ivot, t j . kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju. Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija itd., moe se posmatrati s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, t e se m o e iskoriavati s raznih strana. Otkrivati t e razne korisne strane, a time i raznolike naine za u p o trebljavanje stvari, istorijski je i n . T a k o je i sa pronalaenjem d r u tvenih m e r a za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih m e r a po1 2 8

Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, Berlin 1859, str. 3 . * elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njemu isto toliko prirodan kao glad t e l u . . . Veina stvari ima svoju vrednost otuda to one zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon, A Discourse concerning coining the new money lighter. In answer to Mr. Locke's Considerations etc., London 1696, str. 2, 3.) Stvari imaju izvesnu unutranju vrlinu (vertue u Barbona specifian izraz za upotrebnu vrednost), koja je svugde jednaka, kao to je vrlina magneta da privlai gvoe. (Isto, str. 6.) Svojstvo -magneta da privlai elezo postalo je korisno tek kad je pomou njega otkrivena magnetska polarnost.
2 s 1

* Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

tie delom iz razliite prirode p r e d m e t a koje treba meriti, a delom iz sporazuma. K o r i s n o s t neke stvari ini t u stvar u p o t r e b n o m v r e d n o u . Ali t a korisnost n e lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tAa, o n a b e z njega n e postoji. Z b o g toga je s a m o r o b n o telo, kao elezo, penica, dijamant itd., u p o t r e b n a vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari n e zavisi o d toga d a li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje oveka m n o g o ili m a l o rada. K a d p o s m a t r a m o upotrebne v r e d nosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao: t u c e asovnika, arin platna, t o n a eleza itd. U p o t r e b n e vrednosti r o b a ine g r a u posebne n a u n e g r a n e poznavanja r o b e . U p o t r e b n a vrednost ostvaruje se s a m o u p o t r e b o m ili troenjem. U p o t r e b n e v r e d nosti ine materijalnu sadrinu bogatstva m a kakav m u bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji m i i m a m o da istraimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti. R a z m e n s k a vrednost ispoljava se p r e svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj se u p o t r e b n e vrednosti jedne vrste r a z m e njuju za u p o t r e b n e vrednosti druge v r s t e , a t o je odnos koji se stalno m e n j a s v r e m e n o m i mestoni. O t u d razmenska vrednost izgleda neto sluajno i isto relativno, nekakva r o b i unutranja, imanentna r a z m e n ska vrednost (valeur intrinsque), izgleda, dakle, contradictio in a d j e c t o . R a z m o t r i m o s t v a r izblie. N e k a r o b a , n p r . 1 kvarter penice, razmenjuje se za x masti za o b u u , ili za y svUe, ili za z zlata itd., jednom rei za druge r o b e u najrazliiti) im s r a z m e r a m a . Penica i m a , dakle, raznolike razmenske vrednosti, a n e s a m o jednu jedinu. Ali poto x masti za o b u u , a isto
4 5 8 7

Prirodna vrednost (natural worth) svake stvari sastoji se u njenom svoj stvu da zadovoljava nune potrebe ili da slui udobnosti ljudskog ivota. (John Locke, Some Considerations on the Consequences of the Lowering of Interest, 1691, u: Works, izd. London 1777, sv. I I , str. 28.) U 17. veku nai emo u englei skih pisaca jo dosta esto re Worth za upotrebnu vrednost, a Value za razmensku vrednost, potpuno u duhu jezika koji neposrednu stvar rado izraava ger manski, a prenesenu romanski. U buroaskom drutvu vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek, kao kupac robe, enciklopedijski razume u robama. Vrednost se sastoji u odnosu razmene izmeu ove i one stvari, izmeu odreene koliine ovog i odreene koliine onog proizvoda. (Le Trone, De l'Intrt Social u: Phvsiocrates, izd. Daire, Paris 1846, str. 889.) Nita ne moe imati unutranju razmensku vrednost. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 6), ili, kao to Butler veli: The value of a thing Is just as much as it will bring.t ! [Jedna stvar vredi Ba toliko koliko e doneti.J
5 8 7 24

tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog kvartera penice, t o i x masti za obuu, y svile, z zlata itd., moraju biti meu sobom razmenljive ili p o veliini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi p r v o : vaee razmenske vrednosti jedne iste robe iz raavaju neto jednako. A d r u g o : razmenska vrednost m o e uopte biti samo nain izraavanja, pojavni oblik neke sadrine koja se od nje dade razlikovati. U z m i m o zatim dve robe, n p r . penicu i elezo. M a u kom se odnosu vrila njihova razmena, on se uvek moe prikazati jednainom u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza; npr. 1 kvarter p e n i c e = a centi eleza. ta h a m ova jednaina kazuje? D a u dvema razlinim stvarima, u 1 kvarteru penice kao i u a centi eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A t o znai da su obe jednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. M o r a , dakle, biti m o g u n o da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vred nosti, svede ha t o tree. Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. D a bi se odredile i uporedile povrine svih pravolinijskih likova, rastav ljaju se ovi na trouglove. S a m trougao svodi se na izraz koji je sasvim razlian od njegova vidljiva lika n a polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto se tako razmenske vrednosti roba imaju svesti na neto zajedniko, o d ega one predstavljaju veu ili manju koliinu. T o zajedniko n e m o e da b u d e neko geometrijsko, fiziko, h e mijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakle upotrebnim vrednostima. Ali, s druge strane, ba je apstrahovanje od njihovih upotrebnih vrednosti ono to oigledno karakterie odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tano koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari B a r b o n : Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste veliine. Niti postoji razlika, niti ima mogunosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veliine.
8

K a o upotrebne vrednosti robe su u p r v o m redu razlinog kvali teta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino razlinog kvantiteta, prema t o m e ne sadre hi atoma upotrebne vrednosti. One sort of wares are as good as another, if the value be equal. There is no difference or distinction in things of equal value... One hundred pounds worth of lead or iron, is of as great a value as one hundred pounds worth of silver and gold.* * (N. Barbon, isto, str. 53. i 57.)
1 8

* . . . Olovo ili elezo U vrednosti od 100 funti sterlinga ima'jednaku vrednost kao zlato ili srebro u vrednosti od 100 funti sterlinga.

Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ah nam se i proizvod rada ve u ruci izmenio. Apstrahujemo U njegovu upotrebnu vrednost, m i smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i ob like koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinar skog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad. D a vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, t j . utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja. T e stvari predstavljaju jo samo to da je na nji hovo proizvoenje utroena ljudska radna snaga, da je u njima nago milan ljudski rad. K a o kristali ove drutvene supstancije, koja im je zajednika, one su vrednosti robne vrednosti. U samom odnosu robne razmene javila nam se razmenska vred nost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vred nosti.. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada, dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili. Prema tome, ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika. Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato to je li njoj (odnosno u njemu) opredmeen ih materijalizovan apstraktni ljudski rad. P a kako da se meri veliina njene (odnosno njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja stvara vrednost a koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom rada. Sama koli ina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as, dan itd. Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je zbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih indi vidualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-

luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvoenje izvesne robe treba samo proseno, potrebno, ili d r u tveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno v r e m e jeste ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-normalne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umeriosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. N a primer, posle uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda upola manje rada nego ranije da se data koliina pree pretvori u tka ninu. Stvarno, engleskom r u n o m tkau trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polo vinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti. P r e m a t o m e , veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti o d r e uje samo koliina drutveno potrebnog rada ili radno vreme koje je drutveno potrebno za njenu i z r a d u . Pojedina roba vai ovde uopte kao proseni primerak svoje v r s t e . R o b e koje sadre podjednako velike koliine rada, ili koje se m o g u izraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju jedne p r e m a r a d n o m vremenu potrebnom za proizvodnju druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene m e r e zgruanog radnog v r e m e n a . Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno v r e m e potrebno za njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom p r a m e n o m u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okol nosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena k o m 9 10 11

Primedba uz drugo izdanje. The value of them (the necessaries of life) when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of labour necessarily required, and commonly taken in producing them. [im se upotrebni predmeti razmenjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana koliinom raa koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.] ( Some Thoughts on the Interest of Money in general, and particularly in the Pub lic Funds etc., London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonimni spis iz prologa veka nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II, otprilike 1739. ili 1740. Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena od reuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le Trone, De l'Intrt Social, str. 893.) K. Marx, Zur Kritik etc., str. 6 . *
1 0 1 1 1

'* Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proiz vodnju i prirodni uslovi. N a primer, ista koliina rada predstavie se pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4 . Ista koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudni cima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. I z ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. J a c o b sumnja da je zlato ikad isplatilo punu svoju vrednost.t J J o vie vai t o za dijamante. P o Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci, m a d a je predstavljala mnogo vie rada, dakle i vie vrednosti. D a su rudnici bogatiji, ista bi se koliina rada predstavila u vie dijama nata i njihova b i vrednost pala. -Uzmogne li se ugalj s malo rada pre tvarati u dijamant, moe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle. U o p t e uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, t o je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je manja proizvodna snaga rada, to je vee radno vreme potrebno za izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema proizvodnoj snazi rada koji e u njoj o s t v a r u j e . *
28 1

Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. T o je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to "divlje raste itd. Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. K o svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, dodue, upotrebnu vrednost, ali n e i robu. D a bi proizvodio robu, m o r a proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, v e upotrebnu vred nost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. { I n e samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak nisu postali roba zato to su proizvoeni za druge. D a postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao upotrebna v r e d n o s t . } Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude
118

Primeba uz etvrto izdanje. Umetnuo sam objanjenje u zagradama jer se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u Marxa vai kao roba svaki proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi.F. E.

1 1 B

* U prvom nemakom izdanju sledi: Sada mi znamo supstanciju vred nosti. T o je rad. Mi znamo meru njene veliine. To je radno vreme. Ostaje da se analizira njen oblik, koji vrednost predstavlja kao razmensku vrednost. Pored toga, bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto blie razraditi.

vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i' rad sadran u njoj, ne vai kao rad, pa stoga ne stvara ni vrednost. 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno, kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obeleja koja m u pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu prirodu rada sadranog u robi prvi sam ja kritiki d o k a z a o . Poto je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekono mije, rasvetliemo je ovde izblie. U z m i m o dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je vrednost 10 arina p l a t n a = , kaput j e = 2 B . K a p u t je upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu. D a se izradi, potrebna je odreena vrsta proizvodne delatnosti. Nju odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat. R a d ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti nje gova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost, nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom. K a o to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne v r e d nosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli do postojanja krojenje i tkanje. D a te stvari nisu kvalitativno razline upotrebne vrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih radova, ne bi se uopte mogle sueliti kao robe. K a p u t se ne r a z m e njuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu u p o trebnu vrednost. U ukupnosti raznovrsnih upotrebnih vrednosti ili robnih tela ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikih korisnih radova, razlinih po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu drutvena podela rada. Ona je uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna proizvodnja nije uslov za postojanje drutvene podele rada. U staroindijskoj optini rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski podeljen, ali se do ove podele ne dolazi time to bi radnici m e u sobno razmenjivali svoje individualne proizvode. S a m o se proizvodi samostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju kao robe. P r e m a t o m e , videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi se odreena svrsishodna proizvodna delatnost ili koristan rad. U p o 12 1 2

Zur Kritik etc., str. 12, 13. i dalje.

4 Marx - Engeli ( 2 0

trebne vrednosti n e mogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalaze kvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu uzimaju oblik robe, t j . u drutvu proizvoaa roba, razvija se ova kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovi samo stalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan si stem, u drutvenu podelu rada. Uostalom, kaputu je svejedno nosi U ga kroja ili krojaeva m u terija. U oba sluaja on deluje kao upotrebna vrednost. Isto se tako ni sam odnos izmeu kaputa i rada koji ga proizvodi ne menja time to krojenje postaje posebna profesija, samostalan lan drutvene podele rada. G d e ga je na to nagonila potreba za odevanjem, krojaio je ovek hiljade godina p r e nego to je od oveka postao kroja. Ali se do postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva koga n e m a u prirodi, uvek moralo da dolazi putem posebne, svrsi shodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materije prilagoava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac u p o trebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak ljudi, uslov nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da se izmeu oveka i prirode omogui razmena materije, i p r e m a t o m e i ivot ljudski. Upotrebne vrednosti kaput, platno itd., ukratko robna tela jesu spojevi dvaju elemenata: prirodne materije i rada. Oduzmemo li ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu, platnu itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni talog koji postoji od same prirode, bez ovekova sudelovanja. U svojoj proizvodnji ovek moe da postupa jedino kao i sama priroda, t j . moe samo da menja oblike m a t e r i j e . I n e samo to. U samom t o m radu oko uobliavanja, oveka stalno pomau prirodne sile. Dakle, rad nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnog bogatstva. K a k o William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja m u je m a t i . i ! Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost. Bili smo uzeli da kaput ima vrednost dvaput veu od platna. Al je ovo samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo n e zanima
13 26 1

Sve pojave u vasioni, bile izazvane ljudskom rukom ili optim prirodnim zakonima, ne predstavljaju nikakvu novu tvorevinu, ve samo menjanje oblika ma terije. Sastavljanje i rastavljanje jedini su elementi koje ljudski duh uvek nanovo nalazi kad ralanjuje pojam reprodukcije; ovako je isto s reprodukcijom vrednosti (upotrebne vrednosti, iako Veni ovde, polemiui protiv fiziokrata, zapravo ne zna o kojoj vrsti vrednosti govori) i bogatstva, kad se zemlja, vazduh i voda u polju pretvaraju u ito, ili kad se pod rukom ovekovom lepljivo luenje insekta pret vara u svilu, ili se nekoliko komadia metala sastave u asovnik koji izbija sate. (Pietro Verri, Meditazioni sulla Economia Politica, prvi put tampano 1771. u Custodijevu izdanju italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. X V , str. 21, 22.)

1 3

Stoga podseamo na t o da ako je vrednost kaputa dvaput vea od vrednosti 10 arina platna, 2 0 arina platna imaju vrednost iste veliine kao i 1 kaput. K a o vrednosti, kaput i platno stvari su iste supstancije, objektivni izrazi jednorodnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno su razlini radovi. N o ima drutvenih stanja gde isti ovek naizm e n c e kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina naina rada samo menjanje rada iste individue, a jo ne posebne ustaljene funkcije razlinih individua, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi, i pantalone koje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo v a rijacije istog individualnog rada. Dalje je oigledno da se u naem kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada, izvesna data koliina ljudskog rada doprinosi naizmence *u obliku kro jenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje oblika rada ne moe da ide bez trenja, ali m o r a da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delalnosti, odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak ljudske radne snage. Iako su kvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga, miia, nerva, ruke itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su samo dva razlina oblika da se utroi ljudska radna snaga. U svakom sluaju, sama ljudska radna snaga m o r a da bude vie ili manje razvijena da bi se troila u ovom ili onom obliku. N o vrednost robe predstavlja jednostavno ljudski rad, utroak ljudskog rada uopte. P a kao god to u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku, a ovek kao ovek, naprotiv, samo vrlo bednu u l o g u , tako je isto ovde i s ljudskim radom. On je utroak proste radne snage koju u svom organizmu proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitog razvijanja. Istina, karakter samog prosenog prostog rada menja se prema r a z linim zemljama i kulturnim epohama, ali je u odreenom posto jeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao potenciran ili bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina komplikovanog rada jednaka veoj koliini prostoga. Iskustvo pokazuje da se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. M o e neka roba biti proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednost izjednauje nju s proizvodom prostog rada, te zbog toga i sama predstavlja samo odreenu koliinu prostog r a d a . Razline srazmere u kojima su raz line vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere, utvruju se drutvenim procesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svaka vrsta radne snage vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga, ime emo samo utedeti trud oko svoenja.
14 15

Uporedi: Hegel, Pkilosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 250, 190. italac mora imati u vidu da ovde nije re o najamnini ili vrednosti koju radnik dobija, recimo, za jedan radni dan, ve o robnoj vrednosti u kojoj se njegov radni dan opredmeuje. Na ovom stupnju naeg izlaganja, kategorija najamnine uopte jo ne postoji.
1 5

1 4

Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana r a z lika izmeu njihovih upotrebnih vrednosti, tako je i u radovima koji se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovih kprisnih oblika, krojenja i tkanja. K a o to su upotrebne vrednosti kaput i platno spojevi celishodnih proizvodnih delatnosti sa tkaninom i pre om, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavine jednorodnog rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog svog proizvodnog ponaanja prema tkanini i prei, ve samo kao u t r o ak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elementi su stvaranja upo trebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a supstancija vrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba imaju, kad izuzmemo posebne im kvalitete, jednak kvalitet, kvalitet ljudskog rada. Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odre ene veliine, a kako smo mi uzeli, kaput ima vrednost dvaput veu od 10 arina platna. Otkuda ova razlika u veliini njihovih vrednosti? Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako da se na proizvoenje ovoga radna snaga mora troiti dvaput due vreme nego na proizvodnju onoga. Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran u robi vai samo kvalitativno, u pogledu veliine vrednosti vai samo kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad bez daljeg kvaliteta. T a m o se o radu pita: kako? i ta?, ovde: koliko?, kakvo je njegovo vremensko trajanje? Poto veliina vrednosti neke robe predstavlja samo koliinu rada koja se u njoj sadri, to robe u izvesnoj srazmeri uvek moraju biti vrednosti jednake veliine. Ostane li nepromenjena proizvodna snaga svih korisnih radova, zahtevanih, recimo, za proizvodnju jednog kaputa, onda veliina vred nosti kaputa raste s koliinom samih kaputa. Ako 1 kaput predstavlja x radnih dana, onda 2 kaputa predstavljaju 2 x radnih dana itd. Ali, uzmimo da se rad potreban za proizvodnju kaputa udvostrui ili smanji za polovinu. U prvom sluaju imae 1 kaput vrednost koliku su ranije imala 2, u drugom sluaju imae 2 kaputa samo toliku vred nost koliku je ranije imao 1, iako u oba sluaja kaput ini istu uslu gu, a koristan rad sadran u njemu ostaje jednake valjanosti kao i ranije. Ali promenila se koliina rada utroenog u njegovo proizvo enje. V e a koliina upotrebne vrednosti sainjava sama po sebi i vee materijalno bogatstvo, dva kaputa vee no jedan. S dva kaputa mogu se odenuti dva oveka, jednim samo jedan itd. Ipak moe rastuoj masi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad veliine njegove vrednosti. Ovo suprotno kretanje potie iz dvorodnog karaktera rada. R a z u m e se, proizvodna snaga uvek je proizvodna snaga korisnoga, konkretnog rada i stvarno odreuje samo stepen dejstva celishodne proizvodne delatnosti u datom periodu vremena. Otuda e korisni rad postati bogatiji ili siromaniji izvor proizvoda u upravnoj srazmeri

prema penjanju ili padanju svoje proizvodne snage. Nasuprot ovome, promena u proizvodnoj snazi nikako ne pogaa rad koji je kao takav predstavljen u vrednosti. Poto proizvodna snaga pripada kon kretnom korisnom obliku rada, prirodno je da se ona vie ne moe ticati rada im izuzmemo njegov konkretni korisni oblik. Zbog toga isti rad, u istom periodu vremena, uvek ima za rezultat istu veliinu vred nosti, pa ma kako se proizvodna snaga menjala. Ali on u istom periodu vremena daje razline koliine upotrebnih vrednosti, vee ako proizvo dna snaga poraste, manje ako padne. Ita promena u proizvodnoj snazi koja poveava plodnost rada, a time i masu upotrebnih vrednosti koje rad daje, smanjuje, dakle, veliinu vrednosti ove poveane celokupne mase ako skrati zbir radnog vremena potrebnog za njeno proizvoenje. Isto tako i obratno. Svaki je rad, s jedne strane, utroak ljudske radne snage u fizio lokom smislu, a u tome svojstvu jednakog ljudskog ili apstraktnog ljudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad utroak ljudske radne snage u nekom naroitom celishodnom obliku, a u ovome svojstvu konkretnog korisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti.
16

Primedba uz drugo izdanje.Da bi dokazao da je rad jedina konana i stvarna mera kojom se moe ceniti i uporedivati vrednost svih roba u svim vre menima, A. Smith veli: Jednake koliine rada moraju za radnika imati istu vred nost u svim vremenima i na svim mestima. U normalnom stanju zdravlja, snage i delatnosti, i uz prosean stepen umenosti koju moe imati, mora on da rtvuje jednaku meru svoga mira, svoje slobode i svoje sree. (Wealth of Nations, knj. I , gl. 5 . [Izdanje E . G . Wakefield, London 1 8 3 6 , knj. I , str. 104. i dalje].) S jedne strane, A. Smith ovde (ne svuda) brka odreivanje vrednosti pomou koliine rada utroene u proizvodnju robe, sa odreivanjem robnih vrednosti vrednou rada te se zbog toga trudi da dokae da jednake koliine rada imaju uvek jednaku vrednost. S druge strane, on nasluuje da rad, ukoliko se predstavlja u vrednosti roba, vai samo kao utroak radne snage, ali ovaj utroak shvata opet samo kao rtvovanje mira, slobode i sree, a ne i kao normalnu ivotnu delatnost. U sva kom sluaju, on ima u vidu modernog najamnog radnika.Mnogo t a ije kae '_ anonimni Smith-ov prethodnik, kojega smo naveli u 9. primedbi: Neko upotrebi nedelju dana da naini kakav predmet za u p o t r e b u . . . i onaj koji mu bude dao drugi u razmenu ne moe nai boljeg merila da oceni ta ima doista jednaku vrednost nego da izrauna koji predmet njega staje isto toliko rada i vremena. T o , u stvari, izlazi na ovo: da se rad koji je neki ovek u toku izvesnog odreenog vremena uneo u neki proizvod razmenjuje za rad koji je onaj drugi upotrebio iz raujui za jednako vreme kakav drugi predmet. (Some Thoughts on the Inte rest of Money etc., str. 39.) { U z etvrto izdanje. Engleski jezik ima t u prednost * da za ove dve strane rada ima dve razliite oznake. R a d koji stvara upotrebne j vrednosti i koji je kvalitativno odreen zove se work, nasuprot rei labour; t- rad koji stvara vrednost i koji se meri samo kvantitativno, zove se labour, | f nasuprot rei work. Uporedi primedbu uz engleski prevod, str. 1 4 . F . E . } fe
r

1 6

3. Oblik vrednosti

ili razmenska

vrednost

R o b e dolaze na svet u obliku upotrebnih vrednosti ili robnih tela, kao to su elezo, platno, penica itd. T o im je obian prirodni oblik. Ali one su robe samo zato to su neto dvostrukoupotrebni predmeti, a u isto vreme i nosioci vrednosti. Zbog toga se one ispoljavaju kao robe, odnosno imaju robni oblik samo ukoliko imaju dvostruk oblik: prirodni i vrednosni. Predmetnost robne vrednosti razlikuje se od udovice urke po t o m e to se ne zna za ta da se uhvati.! ' U p r a v o suprotno gruboj predmetnosti robnih tela, u predmetnost njihove vrednosti ne ulazi ni atom prirodne materije. Stoga se neka izdvojena roba moe okretati i obrtati do mile volje, kao stvar od vrednosti ona ostaje neshvatljiva. Ali ako se setimo da je vrednost roba predmetna samo ukoliko su r o b e izrazi iste drutvene jedinice, ljudskog rada, da je prema t o m e p r e d metnost njihove vrednosti isto drutvena, onda se po sebi razume i t o da se ona moe ispoljavati samo u drutvenom odnosu robe prema robi. I doista s m o bili poli od razmenske vrednosti, ili odnosa u kome se robe.razmenjuju, da bismo uli u trag vrednosti koja se u njima krije. Sada se m o r a m o vratiti n a taj pojavni oblik vrednosti. Svako, makar ne znao nita drugo, zna da robe imaju zajedniki oblik vrednosti koji je do krajnosti upadljivo suprotan arenim prirodnim oblicima njihovih upotrebnih vrednosti novani oblik. Ali tu sad treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuavala, treba, naime, dokazati kako je postao ovaj novani oblik, valja, dakle, p r o p r a titi razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba, poev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa do sjajnog novanog oblika. A s tim e ujedno otpasti i zagonetka novca. Oevidno je da je najprostiji odnos vrednosti onaj u kome se neka roba nalazi prema samo jednoj jedinoj robi druge, koje bilo vrste. Zato nam odnos vrednosti dveju roba prua najprostiji izraz vrednosti za neku robu.
27

A ) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti x robe A=y r o b e B, ili x robe A vredi koliko y robe B.

(20 arina platna=1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko si kaput)

/. Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik T a j n a svakog oblika vrednosti sadri se u ovom prostom obliku vrednosti. Zbog toga pravu tekou i predstavlja analiza ovog oblika.

D v e raznovrsne robe, A i B, u naem primeru platno i kaput, igraju ovde, oigledno, dve razline uloge. Platno izraava svoju v r e d nost u kaputu, a kaput slui kao materijal za izraavanje t e vrednosti. Prva roba igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Vrednost p r v e r o b e predstavljena je kao relativna vrednost, odnosno t a se roba nalazi u relativnom obliku vrednosti. D r u g a roba funkcionie kao ekvivalent, odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta. Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik jesu momenti koji idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljuuju, t j . oni su polovi istog izraza vrednosti; oni se stalno razdeljuju na razliite robe koje izraz vrednosti dovodi u meusobni odnos. N a primer, vrednost platna ne mogu izraziti platnom. Dvadeset arina p l a t n a = 2 0 arina platna nije nikakav izraz vrednosti. Naprotiv, ova jednaina kazuje obrnuto: 2 0 arina platna jesu samo 2 0 arina platna, t j . odreena k o liina upotrebnog predmetaplatna. Vrednost platna moe se, dakle, izraziti samo relativno, t j . u drugoj robi. Otud relativni oblik vrednosti platna ima za pretpostavku da se bilo koja druga roba prema njemu nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane, ova druga roba, koja figurira kao ekvivalent, ne moe se u isto v r e m e nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. N e izraava ona svoju vrednost. O n a samo prua materijal za izraavanje vrednosti neke druge robe. N a svaki nain, izraz: 2 0 arina p l a t n a = l kaput, ili 2 0 arina platna vrede koliko 1 kaput, obuhvata i obrnut odnos: 1 k a p u t = = 2 0 arina platna, ili 1 kaput vredi koliko 2 0 arina platna. Ali, ako hou da vrednost kaputa izrazim relativno, m o r a m obrnuti jednainu, a im ovo uradim, postaje platno ekvivalent namesto kaputa. P r e m a tome, ista roba ne moe se u istom izrazu vrednosti pojaviti istovremeno u oba oblika. Naprotiv, ovi se polarno iskljuuju. D a li se neka roba nalazi u obliku relativne vrednosti ili u suprot nom obliku ekvivalenta, zavisi iskljuivo od toga koje mesto kada zauzima u izrazu vrednosti, t j . od toga da li je ona roba ija se vrednost izraava ili roba kojom se vrednost izraava.

2. Relativni oblik vrednosti a) S a d r i n a r e l a t i v n o g oblika vrednosti

D a bismo iznali kako se prosti izraz vrednosti neke robe skriva u odnosu vrednosti dveju roba, m o r a m o posmatrati ovaj odnos prvo sas vim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obino se radi ba o b r nuto, te se u odnosu vrednosti gleda samo srazmera u kojoj odreene koliine dveju vrsta robe imaju jednaku vrednost. Isputa se iz vida da veliine razlinih stvari postaju kvantitativno uporedive tek kad se s v e -

du n a istu jedinicu. S a m o kao izraz iste jedinice one su jednoimene, pa stoga i samerljive veliine. BUo da je 2 0 arina platna1 kaput i l i = 2 0 kaputa i l i = x kaputa, tj.' vredela data koliina platna malo ili m n o g o kaputa, svaka takva srazmera uvek ukljuuje da su platno i kaput kao veliine vrednosti izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode. Osnovu jednaine ini: platno =kaput. Ali ove dve kvalitativno izjednaene robe ne igraju istu ulogu. Izraava se samo vrednost platna. I t o kako? Njegovim jodnosom p r e m a kaputu kao p r e m a njegovom ekvivalentu, ili neim to je razmenljivo za njega. U t o m e odnosu kaput vai kao oblik egzistencije vrednosti, kao stvar od vrednosti, jer je samo kao takav isto to i platno. S druge strane, vlastito vredenje [Wertsein] platna izlazi na videlo, odnosno dobija samostalan izraz, jer se platno samo kao vrednost moe dovesti u odnos p r e m a kaputu kao p r e m a neem to je jednake vrednosti, ili to je razmenljivo za njega. T a k o je i maslena kiselina telo razlino od propilformijata. P a ipak se oba tela sastoje iz istih hemijskih supstan cijaiz ugljenika ( C ) , vodonika ( H ) i kiseonika ( O ) , i to u istom pos t o t n o m sastavu, naime C4H8O2. K a d bismo sad postavili jednainu: maslena kiselma=propilformijat, onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat vaio s a m o kao oblik egzistencije C4H8O2, a drugo, time bi bilo reeno da se i maslena kiselina sastoji iz C4H8O2. Izjednaivi propilformijat s maslenom kiselinom m i bismo, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika.
17

K a d kaemo da su robe kao vrednosti proste gruavine ljudskog rada, onda ih naa analiza svodi na apstrakciju vrednosti, ali im ne daje oblik vrednosti koji bi se razlikovao od njihova prirodna oblika. Drukije je u odnosu vrednosti jedne r o b e p r e m a drugoj. T u se vrednosni karakter jedne robe ispoljava u odnosu koji ona ima p r e m a drugoj robi. N a primer, time to je kaput izjednaen s platnom kao stvar od vrednosti izjednauje se i rad koji se u njemu nalazi s r a d o m to se nalazi u platnu. Istina, krojenje, koje pravi kaput konkretan je r a d , raz liit o d tkanja, koje pravi platno. Ali, izjednaujuikrojenje s tkanjem, m i faktino svodimo krojenje na ono to je u oba rada stvarno jednako, na njihov zajedniki karakter ljudskog rada. A ovim je okolinim p u t e m reeno d a ni tkanje, ukoliko tka vrednost, nema obeleja koja bi ga razlikovala od krojenja, da je, dakle, i ono apstraktan ljudski rad. S a m o izraz ekvivalentnosti raznorodnih r o b a iznosi na videlo specifini

Onaj mali broj ekonomista koji su se, kao S. Bailey, bavili analizom oblika vrednosti, nije mogao doi ni do kakvog rezultata, prvo, Sto brkaju oblik vrednosti s vrednou, a drugo, Sto pod grubim uplivom praktinog buruja ve od samog poetka imaju u vidu iskljuivo kvantitativnu odreenost. Raspola ganje koliinama... sainjava vrednost. (Money and its Vicissitudes, London 1837, str. 11, pisac S. Bailey.)

1 7

karakter rada koji stvara vrednost, jer stvarno svodi raznorodne radove koji se nalaze u raznorodnim robama na ono to im je zajedniko, na ljudski rad u o p t e . Meutim, nije dovoljno izraziti samo specifini karakter rada iz k o jega se sastoji vrednost platna. Ljudska radna snaga u tekuem stanju, tj. ljudski rad, stvara vrednost, ali on sam nije vrednost. R a d postaje vrednost tek kad doe u vrsto stanje, kad dobije predmetan oblik. D a bi se vrednost platna izrazila kao gruavina ljudskog rada m o r a se ona izraziti kao predmetnost, kao neto to se materijalno razlikuje od platna, a ujedno se nalazi i u platnu i u drugoj robi. Zadatak je ve reen. U odnosu vrednosti platna kaput vai kao neto s njime kvalita tivno jednako, kao stvar iste prirode, jer je vrednost. Z b o g toga on ovde vai kao stvar u kojoj se vrednost izraava, ili koja svojim opipljivim prirodnim oblikom predstavlja vrednost. M e u t i m , istina je da je kaput, telo kaputske robe, samo upotrebna vrednost. S a m kaput isto tako malo izraava vrednost kao i koji m u drago komad platna. O v o samo dokazuje da on u okviru odnosa vrednosti p r e m a platnu znai vie nego van njega, kao to poneki ovek znai vie u mundiru n e g o bez njega. N a proizvodnju kaputa stvarno je utroena ljudska radna snaga u obliku krojenja. U njemu je, dakle, nagomilan ljudski rad. S te strane kaput je nosilac vrednosti, m a d a ovo njegovo svojstvo ne proviruje iz njega ni kad je najotrcaniji. A u odnosu vrednosti platna on vai samo s te strane, a stoga i kao otelovljena vrednost, kao telo vrednosti. U p r k o s njegovoj zakopanoj pojavi, platno je u njemu ipak upoznalo lepu srodnu duu vrednosti. Ali kaput ne moe predstavljati vrednost p r e m a platnu, a da za platno vrednost u isto vreme ne uzme oblik kaputa. T a k o se i individua A ne m o e prema individui B ponaati kao p r e m a Velianstvu, a da za A Velianstvo ne uzme u isto v r e m e i telesno oblije B-a, pa stoga menja i c r t e lica, kosu i jo tota drugo, ve prema t o m e kakav je kad zemaljski otac. P r e m a tome, u odnosu vrednosti u kome je kaput ekvivalent za platno, kaputski oblik vai kao oblik vrednosti. Stoga se vrednost robe platna izraava telom robe kaputa, vrednost jedne robe upotrebnom
17a

Primedba uz drugo izdanje. Jedan meu prvim ekonomistima, koji je posle Williama Pettyja prozreo prirodu vrednosti, slavni Franklin, veli: Poto se trgovina sastoji samo u razmenjivanju jednog rada za drugi, to je rad najpra vilnija ocena za vrednost svih stvari. (The Works of B. Franklin etc., izdao Sparks, Boston 1836, sv. II, str. 267.) Franklin nije svestan da cenei vrednost svih stvari radom apstrahuje razlinost razmenjenih radova i da ih tako svodi na jednak ljudski rad., Ali to ne zna, ipak kae. On govori prvo o jednom radu, pa o drugom radu, a naposletku o radu bez daljeg obeleja kao o supstanciji vrednosti svih stvari.

1 7 a

vrednou druge. K a o upotrebna vrednost, platno je stvar ulno razlina o d kaputa, kao vrednost ono je jednako kaputu, pa zato i izgleda kao kaput. T a k o ono dobija oblik vrednosti razlian od njegova pri g o d n a oblika. Njegovo vredenje ispoljava se u njegovoj jednakosti s kaputom, kao to se ovija narav hrianina pokazuje u njegovoj jednakosti s jaganjcem bojim. Vidi se, sve to n a m je ranije kazala analiza robne vrednosti, kae n a m i samo platno i m stupi u saobraaj s drugom robom, kaputom. S a m o to ono svoje misli odaje jedinim njemu svojstvenim jezikom, robnim jezikom. D a bi kazalo kako njegovu sopstvenu vrednost ini rad u apstraktnom svojstvu ljudskog rada, ono kae da se kaput, uko liko je s njime izjednaen, dakle ukoliko je vrednost, sastoji iz istog rada iz koga i platno. D a bi reklo da se uzviena predmetnost njegove vrednosti razlikuje od njegova ukruena tela, ono kae da vrednost ima oblik kaputa i da je zbog toga, kao stvar od vrednosti, i samo jed nako s kaputom kao jaje s jajetom. U z g r e d da napomenemo, i robni jezik ima osim jevrejskog jo m n o g e druge vie ili manje ispravne dijalekte. N a primer, nemako Wertsein n e izraava tako dobro kao romansko valere, valer, valoir da je izjednaenje robe B s robom A pravi izraz vrednosti robe A. Pari vaut bien une m e s s e K
281

Dakle, posredstvom odnosa vrednosti, prirodni oblik robe B postaje oblikom vrednosti robe A, ili: telo robe B postaje ogledalom vrednosti robe A. R o b a A, odnosei se prema robi B kao prema telu vrednosti, kao p r e m a materijalizaciji ljudskog rada, ini upotrebnu vrednost B materijalom za izraavanje njene vlastite vrednosti. V r e d nost robe A, izraena na taj nain upotrebnom vrednou robe B> ima oblik relativne vrednosti.
18

b) K v a n t i t a t i v n a o d r e e n o s t relativnog oblika vrednosti Svaka roba iju vrednost treba izraziti jeste upotrebni predmet date koliine, 15 buela ita, 100 funti kafe itd. Ova data koliina robe sadri odreenu koliinu ljudskog rada. T o znai da oblik vrednosti m o r a da bude izraz n e samo vrednosti uopte, ve i kvantitativno odreene vrednosti ili veliine vrednosti. Zbog toga se u odnosu vred nosti robe A p r e m a robi B, platna p r e m a kaputu, robna vrsta kaput ne izjednauje s platnom samo kvalitativno, kao telo vrednosti uopte, U izvesnom pogledu i sa ovekom je kao sa robom. Kako na svet ne dolazi ni sa ogledalom, niti kao filozof Fichteove ikole: Ja sam ja, ovek se prvo ogleda u drugom oveku. ovek Petar, tek kad sebe dovede u odnos prema oveku Pavlu, kao sebi ravnom, dovodi i sebe u odnos prema sebi kao oveku. Ali mu na taj nain sam Pavle s mesom i kostima, u svojoj pavlovskoj telesnosti, vai kao oblik u kome se ispoljava ovek kao rod.
1 8

nego se s o d r e e n o m koliinom platna, n p r . s 2 0 arina platna, izjed nauje odreena koliina tela vrednosti, ili ekvivalenta, n p r . 1 kaput. J e d n a i n a : 20 arina platna = 1 kaput, ili 2 0 arina platna v r e d e koliko 1 kaput ima za pretpostavku da s e u 1 k a p u t u nalazi t a n o onoliko supstancije vrednosti koliko i m a u 2 0 arina platna, dakle da obe ove r o b n e koliine staju jednaku koliinu rada, t j . jednaku koliinu radnog v r e m e n a . Ali se r a d n o v r e m e p o t r e b n o za proizvodnju 2 0 arina platna ili 1 kaputa m e n j a kad god s e p r o m e n i proizvodna snaga tkanja ili krojenja. Istraimo sad izblie uticaj takvih p r o m e n a n a relativni izraz veliine vrednosti. I . N e k a se p r o m e n i vrednost p l a t n a , a vrednost kaputa neka ostane ista. Ako se r a d n o v r e m e p o t r e b n o za proizvodnju platna udvostrui, r e c i m o zbog sve v e e neplodnosti lanita, onda se njegova vrednost udvaja. U m e s t o 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, imali bismo 2 0 arina platna = 2 kaputa, jer sad 1 kaput sadri s a m o polovinu r a d n o g v r e m e n a koje se sadri u 2 0 arina platna. A naprotiv, ako s e r a d n o v r e m e p o t trebno za proizvonju platna smanji upola, r e c i m o z b o g savrenijih razboja, vrednost platna pada z a polovinu. P r e m a t o m e , sada j e : 2 0 arina p l a t n a = / 2 kaputa. D a k l e , relativna vrednost r o b e A, t j . njena vrednost izraena r o b o m B, die se i pada u upravnoj srazmeri p r e m a dizanju i padanju vrednosti r o b e A, ako vrednost r o b e B ostaje nepromenjena.
1 9 ,

I I . N e k a vrednost platna b u d e stalna, dok se vrednost kaputa menja. P o d takvim okolnostima, udvoji li se r a d n o v r e m e p o t r e b n o z a proizvoenje kaputa, r e c i m o zbog nepovoljne strie vune, onda umesto 2 0 arina p l a t n a = l k a p u t , i m a m o sad 2 0 arina p l a t n a = / 2 kaputa. O b r n u t o , p a d n e li vrednost kaputa za polovinu, onda je 2 0 arina p l a t n a = 2 kaputa. P r e m a t o m e , kad se vrednost r o b e A n e m e n j a , onda se njena relativna vrednost, izraena r o b o m B, die ili pada u obrnutoj srazmeri p r e m a promeni vrednosti r o b e B.
1

U p o r e d i m o li r a z n e sluajeve pod I i I I , onda proizlazi da ista p r o m e n a veliine relativne vrednosti m o e potei iz sasvim suprotnih uzroka. T a k o od jednaine: 2 0 arina p l a t n a = l kaput postaje 1) jedna ina 2 0 arina p l a t n a = 2 kaputa, bilo to se v r e d n o s t platna udvojila ili to se vrednost kaputa smanjila z a polovinu, i 2 ) jednaina 2 0 arina p l a t n a = / 2 kaputa, bilo to se vrednost platna smanjila z a polovinu ili t o se vrednost kaputa udvostruila. I I I . U z m i m o d a se u isto v r e m e , u istom p r a v c u i u istoj srazmeri promeni koliina r a d a p o t r e b n a i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa. U t o m e e sluaju i sad biti kao i ranije: 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, m a kako da su se njihove vrednosti promenile. P r a m e n u njihove vrednosti otkriemo im ih b u d e m o uporedili s kojom t r e o m r o b o m
x

Izraz vrednost upotrebljen je ovde, kao to se na pojedinim mestima ve i ranije deavalo, za kvantitativno odreenu vrednost, dakle za veliinu vrednosti.

1 9

ija se vrednost nije promenila. Kad bi vrednosti svih roba porasle ili se smanjile u isto vreme i u istoj srazmeri, onda se njihove relativne vrednosti ne bi promenile. Stvarna promena njihove vrednosti razab rala bi se iz toga to bi se sada za isto radno vreme uopte izraivala vea ili manja koliina robe nego pre. IV. Uzmimo da se u isto vreme i u istom pravcu, ali u nejednakom stepenu, ili u suprotnom pravcu itd. promeni radno vreme potrebno i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa, a time i njihove vred nosti. Uticaj svih moguih ovakvih kombinacija na relativnu vrednost neke robe izvodi se prosto primenom sluajeva pod I, I I i III. Stvarne promen u veliini vrednosti ne ogledaju se, dakle, 4iiti nedvosmisleno niti iscrpno u njenom relativnom izrazu, tj. u veliini relativne vrednosti. Relativna vrednost neke robe moe se promeniti, a da se njena vrednost ne promeni. Njena relativna vrednost moe ostati nepromenjena, mada se njena vrednost promenila, i naposletku, istovremene promen veliine njene vrednosti i relativnog izraza ove veliine vrednosti ne moraju se nikako poklapati.
20

3. Ekvivalentski

oblik

Videli smo : kad roba A (platno) izrazi svoju vrednost upotrebnom vrednou neke robe druge vrste, robe B (kaputa), onda ona sama namee ovoj drugoj robi naroit oblik vrednosti, oblik ekvivalenta. Roba platno ispoljava svoje vlastito vredenje time to je kaput, ne
Primedba uz drugo izdanje.Ovo nepodudaranje izmeu veliine vred nosti i njenog relativnog izraza eksploatisala je vulgarna ekonomija s poznatim otroumljem. N a primer: Samo priznajte da A pada zato to se penje B, za koje se A razmenjuje, mada se na A troi isto onoliko rada koliko i ranije, pa e vae opte naelo vrednosti tresnuti o z e m l j u . . . Ako neko prizna da vrednost B pada u odnosu prema A, jer se vrednost A penje u odnosu prema B, tome se ispod nogu izmie ono tlo na koje je Ricardo postavio svoje veliko naelo da vrednost robe uvek odreuje koliina rada koja se u njoj sadri. J e r ako kakva promena u kotanju robe A menja ne samo njenu vlastitu vrednost u odnosu na robu B za koju se razmenjuje, nego i vrednost same robe B u odnosu spram A, mada se nije zbila nikakva promena u koliini rada koja se zahteva za proiz voenje robe B, onda se rui ne samo doktrina koja tvrdi da koliina rada utro ena na neki artikal regulie njegovu vrednost, nego i doktrina po kojoj trokovi proizvodnje nekog artikla reguliu njegovu vrednost. ( J . Broadhurst, Political Economy, London 1842, str. 11, 14.) Gospodin Broadhurst je mogao isto tako da kae: pogledajmo brojne odnose / 2 o , / 5 0 , / i o o itd. Broj 10 se ne menja, ali se njegova srazmerna veliina, nje gova veliina u odnosu prema imeniteljima 2 0 , 5 0 i 100 stalno smanjuje. Dakle, oboreno je i veliko naelo da veliinu nekog celog broja, recimo broja 10, re gulie broj jedinica koje on sadri.
10 l 0 I 0 8 0

1. glava Roba

61

uzimajui oblik vrednosti razlian od svoga telesnog oblika, izjednaen s njom. Dakle, u stvari platno izraava svoje vlastito vredenje time to je kaput neposredno razmenljiv za n j . Iz ovoga izlazi da je ekvivalentski oblik neke r o b e oblik njene neposredne razmenljivosti za drugu robu. K a d jedna vrsta robe, recimo kaput, slui kao ekvivalent, recimo za platno, kad, dakle, kaputi dobiju karakteristino svojstvo da se nalaze u obliku neposredne razmenljivosti za platno, onda time nikako nije data i srazmera po kojoj su kaputi i platno razmenljivi. T a srazmera, poto je veliina vrednosti platna data, zavisi od veliine vrednosti kaputa. Bilo da je kaput izraen kao ekvivalent, a platno kao relativna vrednost ili obrnuto platno kao ekvivalent, a kaput kao relativna vrednost, veliina njegove vrednosti odreuje se kao i ranije radnim vremenom potrebnim za njegovu proizvodnju, ona se, dakle, odreuje nezavisno od njegovog oblika vrednosti. Ali im robna vrsta kaput zauzme u izrazu vrednosti mesto ekvivalenta, veliina njene vrednosti ne dobija izraz kao veliina vrednosti. Naprotiv, u jednaini vrednosti ona figurira samo kao odreena koliina izvesne stvari. N a primer: 4 0 arina platna vrede t a ? D v a kaputa. Poto robna vrsta kaput ovde igra ulogu ekvivalenta, poto upotrebna vrednost kaputa vai p r e m a platnu kao telo vrednosti, t o je onda dovoljna odreena koliina kaputa da se izrazi odreena koliina vrednosti platna. Zbog toga 2 kaputa m o g u izraziti veliinu vrednosti 4 0 arina platna, ali nikada svoju vlastitu veliinu vrednosti, veliinu vrednosti kaputa. Povrno shvatanje injenice da u jednaini vrednosti ekviva lent uvek ima samo oblik puke koliine neke stvari, neke upotrebne vrednosti, zavelo je Baileya, kao i m n o g e njegove prethodnike i sledbenike, da u izrazu vrednosti vide samo kvantitativni odnos. Naprotiv, ekvivalentski oblik neke robe n e sadri nikakvo kvantitativno o d r e enje vrednosti. Prva osobenost koju uoavamo kad posmatramo ekvivalentski oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava njena suprotnost, vrednost. Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota b e n e * , ovaj quid p r o q u o * zbiva se za izvesnu r o b u B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila m a koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Poto se nijedna roba ne moe odnositi p r e m a samoj sebi kao prema ekvivalentu, poto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou n e moe da uini izrazom sopstvene vrednosti, to se ona m o r a p r e m a drugim r o b a m a odnositi kao prema ekvivalentima, ili, drugim recima, m o r a prirodnu kou neke druge robe uiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti. Ilustrujmo ovo primerom jedne m e r e koja robnim telima pripada kao takvima, t j . kao upotrebnim vrednostima. Glava eera, budui
1 2

pazi, zapamti * zamenjivanje, nesporazum

da je telo, teka je, ima, dakle, teinu, ali se ni na jednoj glavi eera teina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike komade gvozda kojima je teina prethodno utvrena. Posmatran za se, nije ni telesni oblik eleza oblik u kome se ispoljava teina, kao god to to nije ni telesni oblik glave eera. P a ipak, da bismo glavu eera izrazili kao teinu, dovodimo je u odnos teine prema elezu. U t o m e odnosu elezo vai kao telo koje predstavlja iskljuivo teinu. Zbog toga koliine eleza slue kao mera za teinu eera, te p r e m a glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Ovu ulogu igra elezo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa eer ili m a koje drugo telo iju teinu hoemo da naemo. D a obadve stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi mogla posluiti kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, onda zbilja vidimo da su kao teina jedno isto, pa da su zbog toga, u odreenoj srazmeri, i iste teine. K a o to telo eleza kao m e r a za teinu zastupa p r e m a glavi eera samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa zastupa p r e m a platnu samo vrednost. Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu teine glave eera, elezo zastupa prirodnu osobinu zajedniku i jednom i drugom telu, njiho vu teinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno svojstvo obeju stvari: njihovu v r e d n o s t / n e t o isto drutveno. P o t o relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izraava njeno vredenje kao neto skroz razlino od njena tela i njenih osobina, npr. kao neto jednako s kaputom, sam taj izraz nagovetava da se u njima skriva neki drutveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog oblika. On se ba i sastoji u t o m e to neko robno telo, kao kaput, t a stvar onakva kakvu je vidi, izraava vrednost, dakle to od prirode ima oblik vrednosti. Istina, ovo vai samo u okviru odnosa vrednosti u kome se roba platno nalazi p r e m a robi kaputu kao p r e m a ekvivalentu. Meutim, kako svojstva neke stvari ne potiu iz njenog odnosa p r e m a drugim stvarima, ve se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, t o izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo n e posredne razmenljivosti ima o d prirode, kao god to od prirode ima svojstvo da je teak i da utopljava. Otuda ono zagonetno na ekvivalentskom obliku to pogaa buroaski grubi pogled politikog ekonomiste tek kad taj oblik izie preda nj gotov kao novac. T a d a on gleda da se spase objanjavanja mistinog karaktera zlata i srebra podmeui n a njihova mesta manje bletave r o b e i verglajui s vazda novim zado voljstvom katalog itavog onog robnog plebsa koji je u svoje v r e m e igrao ulogu robnog ekvivalenta. O n i ne sluti da ve i najprostiji izraz vrednosti, kao 2 0 arina platna = 1 kaput, omoguuje reenje zagonetke ekvivalentskog oblika.
21

Uopte su te refleksivne odredbe neto svoje vrste. Na primer, ovaj je ovek kralj samo zato to se drugi ljudi odnose prema njemu kao podanici. A oni, obrnuto, dre da su podanici zato to je on kralj.

2 1

T e l o robe koja slui kao ekvivalent vai stalno kao olienje a p straktnog ljudskog rada, a uvek je proizvod odreenog korisnog, kon kretnog rada. T o znai da ovaj konkretni r a d postaje izraz apstraktnog ljudskog rada. Ako, npr., kaput vai samo kao ostvarenje apstraktnog ljudskog rada, onda krojenje koje je u njemu zaista ostvareno vai samo kao oblik toga ostvarenja. U izrazu vrednosti platna korist krojenja ne sastoji se u t o m e to pravi odelo, pa dakle i ljude, nego to pravi takvo telo na kome se samom vidi da je vrednost, dakle da je gruavina rada koji se ni u e m u ne razlikuje od rada koji se opredmetio u v r e dnosti platna. D a bi napravilo takvo ogledalo vrednosti, samo krojenje ne srne da bude ogledalo niega drugog do svojega apstraktnog svojstva, svojstva da je ljudski rad. U obliku krojenja, kao i u obliku tkanja, troi se ljudska radna snaga. Zbog toga oba ova oblika imaju opte svojstvo ljudskog rada i zbog toga se mogu u odreenim sluajevima, npr. pri proizvodnji vrednosti, razmatrati samo s te take gledita. U svemu t o m e n e m a nieg misterioznog. Ali se u izrazu vrednosti robe sve izvre naopako. D a bi se izrazilo npr. da tkanje stvara vrednost platna ne u svome konkretnom obliku tkanja, v e u svom optem svojstvu ljudskog rada, stavlja se njemu nasuprot krojenje, konkretan rad koji proizvodi ekvivalent platna, kao opipljiv oblik u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad. Druga je, dakle, osobenost ekvivalentskog oblika to konkretni rad postaje pojavnim oblikom njegove suprotnosti, apstraktnog ljud skog rada. Ali, vaei samo kao izraz ljudskog rada uopte, ovaj konkretni rad, krojenje, ima oblik jednakosti s drugim radom, s r a d o m koji se nalazi u platnu, pa je zbog toga, iako je privatan rad kao i svaki r a d koji proizvodi robe, ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Ba zbog toga se on i predstavlja u proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Dakle, trea je osobenost ekvivalentskog oblika u t o m e to privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, r a d neposredno dru tvenog oblika. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae n a m jo razumljivije ako se vratimo velikome istraivau koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike druge oblike miljenja, drutva i prirode. T o je Aristotel. N a prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, t j . izraavanja vrednosti neke robe m a kojom drugom r o b o m , jer kae: 5 postelja = 1 kua ne razlikuje se od 5 postelja = toliko i toliko novca (,,KX{uat Jtvre dtvri . . . 5aou al nbne xXivai").

Dalje, o n uvia d a odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti 'svoje sutine n e bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samerljive veliine, Bez jednakosti ne m o e biti razmene, veli on, a jednako sti n e m a bez samerljivosti (oCV tadr)<; u^j otto-j<; ou(ji(ieTploci;"). Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vrednosti. Ali je doista nemogue (rfi (i&v o5v aXri&d<x, aStSvaTov") da ovako raznorodne stvari budu samerljive, t j . kvalitativno jednake. Ovo izjed naenje moe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi.l l Aristotel n a m , dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o t o to m u je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako t j . ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuu kao postelju? T a k v o neto doista ne moe postojati, kae A r i stotel. Z a t o ? K u a predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A to je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao proitati iz samog oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo n a robovskom radu, usled ega m u je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. T a j n a izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna m o e odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta na rodna predrasuda. A ovo je m o g u n o tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao proizvoaa r o b a vladajui drutveni odnosi. Genije Aristo telov pokazuje svoj sjaj ba u t o m e to je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u e m u se taj odnos jednakosti doista sastoji.
29

4. Celina prostog oblika vrednosti Prost oblik vrednosti neke robe sadri se u njenom odnosu vred nosti p r e m a nekoj robi druge vrste, ili u odnosu razmene za ovu. Vrednost robe A izraava se kvalitativno neposrednom razmenljivou robe B za robu A. Kvantitativno ona se izraava razmenljivou odreene koliine robe B za datu koliinu robe A. Drugim recima: vrednost neke robe izraava se samostalno ako se predstavi kao razmenska vrednost. K a d ' s m o u poetku ove glave jednostavno rekli: roba je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, bilo je to, tano govorei, neispravno. R o b a je upotrebna vrednost, odnosno upotrebni predmet, i vrednost. K a o ta dvostruka stvar, to i jeste, ispoljava se ona im se njena vrednost javi u obliku koji se razlikuje od njena pri-

rodna oblika, im stekne oblik razmenske vrednosti, a ona taj oblik nikad nema kad se posmatra izolovana, v e uvek samo u odnosu v r e d nosti ili razmene prema nekoj robi druge vrste. Ali kad se t o v e zna, onda onakav nain izraavanja ne pravi zbrku, v e slui radi skraenja. Naa analiza je dokazala da oblik vrednosti ili izraz vrednosti robe potie iz prirode robne vrednosti, a ne obrnuto da vrednost i veliina vrednosti potiu iz naina njenog izraavanja kao razmenske vrednosti. A ovo je, meutim, uobraenje kako merkantilista i nji hovih modernih podgrejaa, kao to su Ferrier, Ganilh i t d . , tako i njihovih antipoda, modernih trgovakih putnika slobodne trgovine, kao to su Bastiat i kompanija. Merkantilisti polau glavno teite na kvalitativnu stranu izraza vrednosti, pa otud i na ekvivalentski oblik robe, iji je savreni lik novac dok moderni torbari slobodne trgovine, koji po svaku cenu moraju da se otresu svoje robe, naprotiv na kvantitativnu stranu relativnog oblika vrednosti. Iz ovoga izlazi da za njih ne postoje ni vrednost ni veliina vrednosti robe osim ako su izraene odnosom razmene, dakle ako su zabeleene u dnevnom c e novniku. kot Macleod, ija je funkcija da to uevnije doteruje skroz zbrkane pojmove L o m b a r d - s t r i t a t ' ini uspelu sintezu praznovernih merkantilista i prosveenih torbara slobodne trgovine. Blie razmatranje izraza vrednosti robe A, sadranog u njenom vrednosnom odnosu prema robi B, pokazalo je da u okviru toga izraza prirodni oblik robe A vai samo kao lik upotrebne vrednosti, a da prirodni oblik robe B vai samo kao oblik ili lik vrednosti. Unutranja suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti, skrivena u robi, predstavlja se, dakle, spoljanjom suprotnou, t j . odnosom dveju roba, u kojem ona iju vrednost valja izraziti vai neposredno samo kao upotrebna vrednost, a, naprotiv, ona druga kojom se vrednost izraava, neposredno samo kao razmenska vrednost. Prost oblik v r e d nosti neke robe jeste, dakle, prost oblik u kome se ispoljava u njoj sa drana suprotnost izmeu Upotrebne vrednosti i vrednosti. U svakom drutvenom stanju proizvod rada jeste predmet za upotrebu, ali odreena istorijska epoha razvitka koja rad utroen na proizvodnju neke upotrebne stvari predstavlja kao njeno predmetno svojstvo, t j . kao njenu vrednost, pretvara proizvod rada u robu. Iz ovoga izlazi da je prost oblik vrednosti robe ujedno i prost robni oblik proizvoda rada, da se, dakle, i razvoj robnog oblika poklapa s razvojem oblika vrednosti.
22 30

Primedba uz drugo izdanje. F. L . A. Ferrier (sous-inspecteur des dou anes *), Du Gouvernement considr dans ses rapports avec le commerce, Paris 1805, i Charles Ganilh, Des Systmes d'conomie Politique, 2. izd., Paris 1821.
1

2 2

* carinski potkontrolor

5 Mare - Engels (21)

V e na prvi pogled vidi se nedovoljnost prostoga oblika vrednosti, toga zaetnog oblika koji tek preko niza m e t a m o r f o z a sazreva do oblika cene. Izraavanje vrednosti r o b e A ma kojom r o b o m B razlikuje v r e d nost r o b e A s a m o o d njene sopstvene upotrebne vrednosti, pa je zbog toga dovodi u odnos r a z m e n e p r e m a s a m o jednoj, bilo kojoj pojedi nanoj vrsti r o b e koja se od nje razlikuje, umesto da prikazuje njenu kvalitativnu jednakost i kvantitativnu srazmernost p r e m a svim drugim r o b a m a . P r o s t o m relativnom obliku vrednosti jedne r o b e odgovara pojedinani ekvivalentski oblik neke d r u g e robe. T a k o , kaput u rela tivnom izrazu vrednosti platna ima oblik ekvivalenta ili oblik nepo sredne razmenljivosti s a m o s obzirom na ovu pojedinanu vrstu robe, n a platno. M e u t i m , pojedinani oblik vrednosti prelazi sam od sebe u potpuniji oblik. Istina je da se njime vrednost neke r o b e A izraava s a m o jednom r o b o m druge vrste. Ali je potpuno svejedno koje je vrste ova druga r o b a , kaput, ili elezo, ili penica itd. Z b o g toga nastaju razni prosti izrazi vrednosti z a jednu istu r o b u zavisno od toga da li e ona stupiti u odnos vrednosti sa o v o m ili sa o n o m r o b o m . Broj moguih izraza njene vrednosti ogranien je jedino brojem robnih vrsta koje se o d nje razlikuju. S t o g a se pojedinani izraz njene vrednosti pretvara u stalno produiv niz njenih razlinih prostih izraza vrednosti.
2 2 a

B ) P o t p u n i ili razvijeni oblik vrednosti z r o b e A=u r o b e B, \M=v r o b e C, ili=zo r o b e D, ili=x

1

r o b e E, i l i = i t d .

(20 arina platna=l kaput, ili = 10 funti aja, ili=40 funti kafe, ili=l kvarter penice, ili = 2 unce zlata, i l i = / 2 tone eleza, ili = itd.)

/. Razvijeni relativni oblik vrednosti Vrednost neke robe, n p r . platna, izraena je sad nebrojenim d r u gim elementima robnog sveta. Svako drugo r o b n o telo postaje ogledalo vrednosti p l a t n a . T e k sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje
23 2 2 a

Primedba uz drugo izdanje.Na primer, u Homera se vrednost jedne stvari izraava nizom razliitih stvari. Zbog toga se govori o kaputskoj vrednosti platna kad se njegova vred nost predstavlja u kaputima, o itnoj kad se predstavlja u itu itd. Svaki takav izraz kae da je to vrednost platna koja se pokazuje u upotrebnim vrednostima kaput, ito itd. Poto vrednost svake robe izraava njen odnos u razmeni, moemo o toj vrednosti govoriti kao o njenoj... itnoj ili suknenoj vrednosti
2 3

kao gruavina ljudskog rada uopte. J e r r a d koji nju stvara izrino je predstavljehNkao r a d s kojim je svaki drugi ljudski r a d jednak, m a kakav m u bio prirodni oblik, m a k a r se, dakle, opredmetio u kaputu ili u penici, u elezu ili u zlatu itd. Z b o g toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu n e s a m o s jednom pojedinanom drukijom v r s t o m r o b e , v e s r o b n i m svetom. K a o roba, ono je graanin toga sveta. U j e d n o n a m beskrajni niz izraza r o b n e vrednosti kae i t o d a je njoj svejedno u kojem e se p o s e b n o m obliku upotrebne vrednosti pokazivati. U p r v o m e obliku: 2 0 arina platna = 1 kaput, injenica d a s u t e dve robe razmenljive u o d r e e n o m kvantitativnom odnosu m o e d a bude sluajna. Naprotiy, u d r u g o m e obliku o d m a h izbija n a videlo pozadina koja se bitno razlikuje od sluajne pojave i koja n j u odreuje. Vrednost platna ostaje jednake veliine p a bila predstavljena k a p u t o m , kafom ili elezom itd., bezbrojnim razliitim r o b a m a , koje pripadaju najrazlinijim vlasnicima. O t p a d a sluajni odnos dvojice individualnih vlasnika roba. Postaje oevidno d a n e regulie veliinu r o b n e vrednosti razmena, v e d a , o b r n u t o , veliina r o b n e vrednosti regulie njene odnose razmene. 2. Posebni oblik ekvivalenta Svaka roba, kaput, a j , penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni oblik svake o d ovih r o b a sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. N a isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada, sadrane u r a z n i m r o b n i m telima, vae sada k a o isto toliko posebnih oblika u kojima s e ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski r a d . 3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti P r v o , relativni izraz r o b n e vrednosti nedovren je, j e r je sainjen od niza koji se nikad n e zavrava. L a n a c u k o m e s e jedna jednaina

prema tome koja se roba s njom uporeuje; i tako postoje hiljade razliitih vred nosti, isto koliko i rob, i sve su podjednako stvarne i podjednako nominalne. (A Critical Dissertation on the Nature, Measures and Causes of Value: chiefly in refe rence to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the Author of Essays on the Formation etc. of Opinions*, London 1825, str. 39.) S. Bailey, autor ovog anonimnog spisa, koji je svojedobno podigao veliku galamu u Engleskoj, uobraava da je ovim ukazivanjem na arene relativne izraze iste robne vrednosti uni tio svaku odredbu pojma vrednosti. Uostalom, da je on, uprkos svojoj ograni enosti, napipao ranjava mesta Ricardove teorije, dokazuje razdraenost s kojom ga je napala Ricardova kola, npr. u Westminster Review.

vrednosti nadovezuje na d r u g u u v e k se moe produiti pojavom svake nove robne vrste koja prua materijal za nov izraz vrednosti. Drugo, o n ini aren mozaik izraza vrednosti, razjedinjenih i raznovrsnih. Najzad, ako se, kaovto i m o r a biti, relativna vrednost svake robe izrazi u o v o m razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razlian od relativnog oblika vred nosti svake druge robe.Nedostaci razvijenog relativnog oblika vred nosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji m u odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom r o b n o m ekvivalentu, samo je poseban, dakle n e iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znai da on n e m a jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio. M e u t i m , razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbi ra prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao: 2 0 arina platna = 1 kaput 2 0 arina platna = 10 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu: 1 k a p u t = 2 0 arina platna 10 funti a j a = 2 0 arina platna itd. I doista: kad neki ovek razmeni svoje platno za mnoge druge robe, p a usled toga vrednost platna izrazi nizom drugih roba, onda nuno i o n i mnogi drugi vlasnici roba moraju d a r a z m e n e svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom treom r o b o m , p l a t n o m . K a d , dakle, obrnemo r e d : 2 0 arina platna = 1 kaput, i l i = 1 0 funti aja, i l i = i t d . , t j . kad izrazimo obratan odnos, koji se po samoj prirodi stvari nalazi u t o m e nizu, onda dobijamo:

C ) Opti oblik vrednosti 1 10 40 1 2 lz x kaput == funti aja = funti kafe = kvarter penice = unce zlata = tone eleza = robe A = itd. robe =

2 0 arina platna

1. Izmem'em karakter oblika vrednosti Sada robe prikazuju svoje vrednosti prvo prosto, jer je prikazuju jednom jedinom r o b o m , a drugo jedinstveno, jer je prikazuju istom robom. Njihov oblik vrednosti prost je i zajedniki i stoga opti. Oblici I i I I dospeli su samo dotle da vrednost neke robe izraze kao neto to se razlikuje od njene vlastite upotrebne vrednosti ili njenog robnog tela. Prvi oblik imao je za rezultat jednaine vrednosti, kao: 1 k a p u t = 2 0 arina platna, 10 funti a j a = / 2 tone eleza itd. Vrednost kaputa iz raava se kao neto jednako platnu, vrednost aja kao neto jednako elezu itd., ali to jednako platnu i t o jednako elezu, ti izrazi vrednosti kaputa i aja, isto se tako razlikuju kao platno i elezo. Oevidno je da ovoga oblika ima u praksi samo u prvim poecima, kad se proizvodi rada pretvaraju u robe samo sluajnom i prigodnom razmenom.
1

D r u g i oblik razlikuje potpunije od prvog vrednost neke robe od njene vlastite upotrebne vrednosti, jer sada vrednost npr. kaputa izlazi pred njegov prirodni oblik u svima m o g u i m oblicima, kao neto jednako platnu, jednako aju, jednako elezu itd., kao sve drugo samo n e kao jednako kaputu. S druge strane, ovde je neposredno iskljueno svako zajedniko izraavanje robnih vrednosti, jer se sada u izrazu vrednosti svake pojedine robe sve ostale robe pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik vrednosti javlja se faktiki tek onda kad se neki proizvod rada, npr. stoka, n e razmenjuje vie izuzetno za razne druge robe, nego ve po navici. Novodobijeni oblik izraava vrednosti robnog sveta u jednoj t e is toj robnoj vrsti izdvojenoj iz njega, n p r . u platnu, te na taj nain pred stavlja vrednosti svih roba njihovom jednakou s platnom. K a o neto jednako platnu sada se vrednost svake robe razlikuje ne samo od njene vlastite upotrebne vrednosti, ve od svake upotrebne vrednosti, te je ba time izraena kao ono to je njoj zajedniko sa svima ostalim r o bama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi robe u uzajamni odnos kao vrednosti, odnosno ini da se meusobno pokazuju kao razmenske vrednosti. Oba ranija oblika izraavaju vrednost po jedne robe, bilo jednom jedinom robom druge vrste, bilo nizom mnogih roba drukijih od nje. Oba je puta, tako rei, privatna stvar pojedine robe da sebi dade oblik vrednosti, i to ona izvruje bez saradnje drugih roba. O v e igraju prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta. N a p r o t i v , , opti oblik vrednosti nastaje samo kao zajedniko delo robnog sveta. Izvesna roba dobija opti izraz vrednosti samo zato to u isto v r e m e i sve druge robe izraavaju svoju vrednost istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta robe mora ii za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i vrednosna predmetnost roba m o e da izrazi samo njihovim sve stranim drutvenim odnosom, jer je ona samo drutveno postojanje

tih stvari, pa zbog toga mora i njihov oblik vrednosti da bude oblik od drutvene vanosti. Sada se u obliku jednako platnu sve robe pokazuju ne samo kao kvalitativno jednake, kao vrednosti uopte, ve i kao kvantitativno uporedive veliine vrednosti. Zato to one svoje veliine vrednosti ogledaju u jednom isfom materijalu, u platnu, ogledaju se ove veliine vrednosti uzajamno. N a primer, 10 funti a j a = 2 0 arina platna, i 4 0 funti k a f e = 2 0 arina platna. P r e m a t o m e je i 10 funti a j a = 4 0 funti kafe. Ili, u 1 funti kafe nalazi se samo etvrtina one supstancije vred nosti, rada koji se nalazi u 1 funti aja. Opti relativni oblik vrednosti robnog sveta utiskuje ekvivalentu-robi, platnu, iskljuenoj iz toga oblika, karakter opteg ekvivalenta. Njegov vlastiti prirodni oblik zajedniki je lik vrednosti tog sveta i stoga je platno neposredno razmenljivo za sve druge robe. Njegov telesni oblik vai kao vidljivo ovaploenje, opte drutveno uahurenje svega ljudskog rada. Tkanje, privatan rad koji proizvodi platno, nalazi se ujedno i u optem drutvenom obliku, u obliku jednakosti sa svima drugim radovima. Bezbrojne jednaine iz kojih se sastoji opti oblik vrednosti redom izjednauju rad ostvaren u platnu sa svakim radom koji se nalazi u drugoj robi, te time ine tkanje optim oblikom u kome se ispoljava ljudski rad uopte. N a ovaj nain, rad koji je opredmeen u robnoj vrednosti nije predstavljen samo negativno, kao rad od koga su apstrahovani svi konkretni oblici i korisna svojstva stvarnih radova, ve se ba njegova vlastita pozitivna priroda izriito otkriva. On je svoenje svih stvarnih radova na njihov zajedniki karakter ljudskog rada, na utroak ljudske radne snage. Opti oblik vrednosti, koji proizvode rada prikazuje kao proste gruavine ljudskog rada uopte, pokazuje samim svojim ustrojstvom da je drutveni izraz robnog sveta. T a k o nam on otkriva da u okviru ovog sveta opteljudski karakter rada sainjava njegov specifini dru tveni karakter. 2. Odnos izmeu razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka ekvivalentskog oblika Stupnju razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stupanj razvitka ekvivalentskog oblika. Ali, ovo treba dobro imati u vidu razvitak ekvivalentskog oblika samo je izraz i rezultat razvitka rela tivnog oblika vrednosti. Prosti ili pojedinani relativni oblik vrednosti neke robe ini neku drugu robu pojedinanim ekvivalentom. Razvijeni oblik rela tivne vrednosti, t o izraavanje vrednosti jedne robe u svima drugim robama, daje ovima oblik raznovrsnih posebnih ekvivalenata. N a p o sletku jedna naroita vrsta robe dobija oblik opteg ekvivalenta zbog toga to su je sve druge robe uinile materijalom svog jedin stvenog, opteg oblika vrednosti.

Ali u istom stepenu u k o m e se oblik vrednosti uopte razvija, razvija se i suprotnost izmeu njegova dva pola, relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika. V e p r v i oblik 2 0 arina platna = 1 k a p u t sadri t u suprotnost, ali je n e ustaljuje. P r e m a t o m e kako se ova jednaina ita, spreda ili odostrag, nalazi se svaka od ove d v e r o b n e krajnosti, kao platno i kaput, podjednako sad u relativnom obliku vrednosti, sad u ekvivalentskom obliku. O v d e jo staje t r u d a da se polarna suprotnost uhvati. U obliku B m o e uvek s a m o p o jedna v r s t a r o b e p o t p u n o d a razvije svoju relativnu vrednost, ili ona s a m a i m a razvijen relativni oblik vrednosti s a m o zbog toga to se i ukoliko s e sve d r u g e r o b e n a laze p r e m a njoj u ekvivalentskom obliku. O v d e je v e n e m o g u e o b r nuti jednainu kao 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, i l i = 1 0 funti aja i l i = l kvarter penice itd. a d a se ne p r o m e n i itav njen karakter i da se iz potpunoga n e pretvori u opti oblik vrednosti. Najzad, poslednji oblik, oblik C , p r u a r o b n o m svetu opti d r u tveni relativni oblik vrednosti zbog t o g a to su i ukoliko su sve r o b e koje spadaju u n j , izuzimajui jednu jedinu, iskljuene iz opteg ekvi valentskog oblika. Usled t o g a se jedna r o b a , platno, nalazi u obliku neposredne razmenljivosti za sve d r u g e r o b e , d r u g i m r e c i m a u n e posredno drutvenom obliku zato to se i ukoliko se sve d r u g e r o b e ne nalaze u n j e m u . O b r n u t o , r o b a koja figurira kao opti ekvivalent iskljuena je iz jedinstvenog, a s t i m i iz opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se htelo da i platno, t j . m a koja roba koja se nalazi u obliku
2 4

Doista, na obliku opte neposredne razmenljivosti nikako se ne vidi da je on protivrean robili oblik, isto toliko nerazdvojiv od oblika ne neposredne razmenljivosti, kao to je i pozitivnost jednog magnetskog pola nerazdvojiva od negativnosti drugoga. A to znai da neko moe uobraziti da se svima robama moe istovremeno utisnuti ig neposredne razmenljivosti, kao to moe uobraziti da se svi katolici mogu uiniti papama. Za sitnog buruja, koji u proizvodnji robe vidi nec plus ultra * ljudske slobode i individualne nezavisnosti, bilo bi, naravno, veoma poeljno da se oslobodi nezgoda vezanih za taj oblik, a naroito one ne ne posredne razmenljivosti rob. Slikanje ove filistarske utopije sainjava Proudhonov socijalizam, koji se, kao to smo na drugom mestu pokazali , ne odlikuje ni originalnou. Naprotiv, tu utopiju su davno pre njega, i mnogo bolje, izloili Gray, Bray i drugi. Ali to ovakvoj mudrosti ne smeta da danas u izvesnim kru govima hara pod imenom science *. Nijedna kola nije se vie od Proudhonove razmetala reju nauka, jer
1 1311 3

8 4

wo Begriffe fehlen, da stellt zur rechten Zeit ein Wort sich ein. *' )
3 32

v r h u n a c * nauka * ba onde pojmova gde nema, u pravi as e re se stvoriti.

opteg ekvivalenta, uzme uea i u optem relativnom obliku vred nosti, morala bi ona tada sama sebi sluiti kao ekvivalent. Onda bismo dobili: 2 0 arina platna20 arina platna, tautologiju koja ne izraava ni vrednost ni veliinu vrednosti. D a bismo izrazili relativnu vrednost opteg ekvivalenta, m o r a m o , naprotiv, obrnuti oblik C. Opti ekvivalent nema zajedniki relativni oblik vrednosti s drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskrajnom nizu svih drugih robnih tela. T a k o se razvijen relativni oblik vrednosti, ili oblik B , ispoljava sada kao specifian relativni oblik vrednosti ekvivalent-robe. 3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik Opti ekvivalentski oblik jeste jedan oblik vrednosti uopte. On, dakle, moe pripasti svakoj robi. S druge strane, izvesna se roba na lazi u obliku opteg ekvivalenta (u obliku C ) samo zato to je i ukoliko je sve druge robe iskljuuju kao ekvivalent. I tek od trenutka kad se ovo iskljuenje konano ogranii na neku posebnu vrstu robe, dobija jedinstven relativni oblik vrednosti robnog sveta objektivnu vrstou i optu vanost u drutvu. Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, t j . funkcionie kao novac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni mono pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje. u obliku I I igraju ulogu posebnih ekvivalenata za platno a u obliku I I I zajedniki u platnu izraavaju svoju relativnu vrednost, to povlaeno mesto istorijski je osvojila jedna odreena roba zlato. Zbog toga, kad u obliku I I I na mesto robe platno stavimo robu zlato, dobijamo

D ) Novani oblik 20 1 10 40 1 l2 x arina platna kaput funti aja funti kafe kvarter penice tone eleza robe A

2 unce zlata.

Pri prelazu iz oblika I u oblik I I i iz oblika I I u oblik I I I zbivaju se bitne promen. Naprotiv, oblik I V ni u e m u se ne razlikuje od oblika 11,1 osim u t o m e to se sad namesto platna zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku I V zlato ostaje ono to je platno bilo u

obliku I I I opti ekvivalent. Napredak je samo u t o m e to je sada oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvivalenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom robe zlata. Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. K a o i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim i novima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivale-nata-roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. i m je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik I V od oblika I I I , drugim recima, opti oblik vrednosti pretvorio se u novani oblik. Prost relativni izraz vrednosti neke robe, npr. platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, npr. u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je cenovni oblik platna: ' 2 0 arina p l a t n a = 2 unce zlata, ili ako su 3 funte sterlinga monetarno ime dveju unca zlata, 2 0 arina p l a t n a = 2 funte sterlinga. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poi manje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vred nosti, oblika I I I . Oblik I I I svodi se, kad idemo unazad, na oblik I I , r a z vijeni oblik vrednosti, a njegov konstitutivni element jeste oblik I : 2 0 arina p l a t n a = 1 kaput, ili x robe A=y robe B. Stoga je prosti robni oblik klica novanog oblika.

4. Fetiki

karakter

robe i njegova

tajna

N a prvi pogled roba izgleda stvar sama po sebi razumljiva, tri vijalna. Iz njene analize izlazi da je ona veoma vraka stvar, puna m e tafizikih domiljanja i teolokih muica. Ukoliko je upotrebna vrednost, nema u njoj niega misterioznog, bilo da je posmatram sa stanovita da svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe, ili da ta svojstva dobija tek kao proizvod ljudskog rada. Oigledno je da svojom delatnou ovek menja oblike prirodnih materija na nain koji m u je ko ristan. N a primer, menja se oblik drveta kad se od njega pravi sto. P a ipak sto ostaje drvo, ordinarna ulna stvar. Ali im istupi kao roba, pretvara se u stvar ulno natulnu. On n e samo da stoji nogama na podu, nego i dubi na glavi pred svima drugim r o b a m a , t e iz svoje

drvene glave puta udne muice, mnogo udnije nego kad bi bez guranja poeo i g r a t i . Znai, dakle, da mistini karakter robe ne potie iz njene upo trebne vrednosti. On isto tako ne potie ni iz sadrine odredaba vred nosti. J e r , prvo, m a koliko razliiti bili korisni radovi ili proizvodne delatnosti, fizioloka je istina da su oni funkcije ovekova organizma i da je svaka takva funkcija, m a kakvi joj bili sadrina i oblik, u sutini troenje oveijeg mozga, nerva, miia, ulnog organa itd. A drugo, ono to slui kao osnova odreivanju veliine vrednosti, vremensko trajanje tog troenja ili kvantitet rada, taj se kvantitet rada ak oi gledno dade razlikovati od njegovog kvaliteta. U svim drutvenim stanjima, iako ne podjednako na razliitim stupnjevima razvitka, moralo je ljude interesovati koliko radnog vremena staje proizvodnja ivotnih s r e d s t a v a . Naposletku, im ljudi m a na koji nain rade jedni za druge, dobija njihov r a d drutven oblik.
25 26

Iz ega, onda, potie zagonetni karakter proizvoda rada im on uzme oblik robe? Oevidno iz samog ovog oblika. Jednakost ljudskih radova dobija konkretan oblik jednake predmetnosti vrednosti pro izvoda rada, merenje utroka ljudske radne snage njegovim vremen skim trajanjem dobija oblik veliine vrednosti proizvoda rada, napo sletku, uzajamni odnosi proizvoaa u kojima dejstvuju drutvene odredbe njihovih radova, dobijaju oblik drutvenog odnosa proiz voda rada. T o znai da se tajanstvenost robnog oblika sastoji prosto u tome to on ljudima drutvene karaktere vlastita njihova rada odraava kao karaktere koji objektivno pripadaju samim proizvodima rada, kao drutvena svojstva koja te stvari imaju od prirode, a otuda im i dru tveni odnos proizvoaa p r e m a celokupnom radu odraava kao drutven odnos koji izvan njih postoji meu predmetima. Ovim quid p r o quo [zamenjivanjem] proizvodi rada postaju robe, ulno natulne ili drutvene stvari. T a k o se i svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje kao subjektivan nadraaj samog nerva vida, ve kao objektivan oblik stvari izvan oka. AH pri gledanju, stvar, spoljanji predmet, doista baca svetlost na drugu stvar, na oko. T u imamo fiziki odnos meu fizikim stvarima.* Nasuprot tome, robni oblik i odnos

Setimo se da su stolovi i Kina poeli igrati kad je- izgledalo da itav ostali svet stoji pour encourager les autrest**!. Primedba uz drugo izdanje.U starih Germana raunata je povrina jutra zemlje prema jednodnevnom radu, pa je jutro zbog toga nazivano Tagwerk (i Tagwanne, jurnale ili jurnalis, terra jurnalis jornalis, ili diurnalis), Mannwerk, Mannskraft, Mannsmaad, Mannshauet itd. Vidi: Georg Ludwig von Maurer, Ein leitung zur Geschichte der Mark-, Hof-, usw. Verfassung, Mnchen 1854, Str. 129. i dalje. Journal kao oznaka za meru izvesne povrine zemljita, npr. jednog jutra, jo se uje u nekim delovima Francuske.
2 8

2 5

vrednosti proizvoda rada, u kome se on ispoljava, nemaju apsolutno nikakva posla s njihovom fizikom prirodom i onim odnosima izmeu stvari koji iz nje proistiu. Ovde je stvar samo u t o m e da odreen drutveni odnos meu samim ljudima uzima za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Zbog toga, da bismo nali analogiju, moramo pribei maglovitim regionima verskog sveta. U njemu pro izvodi ljudske glave izgledaju kao da su samostalna bia, obdarena sopstvenim ivotom, i koja se nalaze u odnosima meu sobom kao i s ljudima. Ovako je i s proizvodima ljudskih ruku u robnom svetu. Ovo ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se proizvode kao robe, i koji je zbog toga nerazdvojno skopan s robnom proizvodnjom. T a j fetiki karakter robnog sveta potie, kako je prednja analiza ve pokazala, iz osobenog drutvenog karaktera rada koji proizvodi robu. Upotrebni predmeti postaju robe uopte samo zato to su pro izvodi privatnih radova koji se vre nezavisno jedni od drugih. K o m pleks tih privatnih radova sainjava ukupni drutveni rad. Poto proizvoai stupaju u drutveni dodir tek razmenjivanjem proizvoda svog rada, to se i specifina drutvena obeleja njihovih privatnih radova pokazuju tek u okviru t e razmene. Ili, privatni radovi potvruju se kao lanovi ukupnog drutvenog rada tek putem odnosa u koje razmena dovodi proizvode rada, a preko ovih i proizvoae. Zbog toga se ovima drutveni odnosi njihovih privatnih radova prikazuju kao ono to jesu, t j . ne kao neposredno drutveni odnosi samih lica u nji hovim radovima, ve, naprotiv kao, predmetni odnosi meu licima, a drutveni odnosi meu stvarima. T e k u okviru svoje razmene dobijaju proizvodi rada drutveno jednaku predmetnost vrednosti odvojenu od njihove ulno razliite upotrebne predmetnosti. Ovo cepanje proizvoda rada na stvar od ko risti i na stvar od vrednosti nastupa u praksi tek poto" se razmena dovoljno rasprostranila i stekla vanost da bi se korisne stvari proizvo dile u svrhu razmene, kad se, dakle, ve pri samoj njihovoj proizvodnji uzima u obzir njihov karakter kao vrednosti. Od toga asa dobijaju privatni radovi proizvoaa stvarno dvostruk drutveni karakter. S jedne strane, kao odreeni korisni radovi moraju oni zadovoljavati odreenu drutvenu potrebu i na taj se nain potvrditi kao lanovi celokupnog rada, samoniklog sistema drutvene podele rada. S druge strane, oni zadovoljavaju raznolike potrebe svojih vlastitih proizvo aa samo ukoliko je svaki poseban koristan privatni rad razmenljiv za svaku drugu vrstu korisnog privatnog rada, dakle, s a m o ukoliko je jednak s njim. Jednakost razliitih radova toto c o e l o * moe se sasto jati samo u apstrahovanju od njihove stvarne nejednakosti, u svoenju
1 l

* u svakom pogledu

na zajedniki karakter koji imaju kao troenje ljudske radne snage, kao ljudski rad uzet apstraktno. Mozak privatnih proizvoaa odraava ovaj dvostruki drutveni karakter njihovih privatnih radova samo u oblicima koji se javljaju u praktinom prometu, u razmeni proizvoda drutveno korisni karakter njihovih privatnih radova u tome obliku to proizvod rada mora biti koristan, i to za druge, drutveni karakter jednakosti raznovrsnih radova u obliku zajednikog vrednosnog ka raktera tih materijalno razliitih stvari, proizvoda rada. P r e m a tome, ne dovode ljudi proizvode svog rada u uzajamni odnos kao vrednosti zato to u tim stvarima gledaju puke materijalne omotae istovrsnog ljudskog rada. Naprotiv. T i m e to u procesu razmene izjednauju svoje raznovrsne proizvode jedan s drugim kao vrednosti, izjednauju oni i svoje razline radove jedne s drugima kao ljudski rad. Oni t o ne znaju, ali ine t o . P r e m a tome, vrednosti ne pie na elu ta je ona. Ba naprotiv, vrednost pretvara svaki proizvod rada u drutveni jeroglif. Docnije pokuavaju ljudi da odgonetnu smisao jeroglifa, da proniknu u tajnu svog vlastitog drutvenog pro izvoda; jer odreenje upotrebnih vrednosti kao vrednosti isto je tako njihov drutveni proizvod kao i jezik. Pozno nauno otkrie da su proizvodi rada, ukoliko su vrednosti, samo materijalni izrazi ljudskog rada utroenog u njihovu proizvodnju, ini epohu u istoriji razvitka oveanstva, ali nikako ne otklanja predmetni privid drutvenih ka raktera rada. Ono to vai samo za ovaj posebni oblik proizvodnje, za robnu proizvodnju, naime da se specifini drutveni karakter m e usobno nezavisnih privatnih radova sastoji u t o m e to su svi oni jednaki kao ljudski rad i da taj karakter uzima oblik vrednosnog karak tera proizvoda rada, ini se, posle otkria o prirodi vrednosti kao i pre njega, onima to su zahvaeni odnosima robne proizvodnje, isto toliko konaan kao to oblik vazduha produuje da postoji kao fizikalni telesni oblik i posle naunog rastavlj'anja vazduha na njegove elemente.
2 7

Ono to razmenjivae proizvoda praktino pre svega interesuje jeste pitanje koliko tuih proizvoda dobijaju za vlastiti proizvod, dakle u kojoj se srazmeri proizvodi razmenjuju. i m ove srazmere navikom steknu izvesnu stalnost, ini se kao da proistiu iz prirode proizvoda rada, tako da su npr. 1 tona eleza i 2 unce zlata jednake vrednosti kao to su 1 funta zlata i 1 funta eleza jednake teine, uprkos njihovim razlinim fizikalnim i hemijskim svojstvima. Uistinu se vrednosni karakter proizvoda rada ustaljuje tek kad ovi stanu istupati kao veliine vrednosti. Ove se stalno menjaju nezavisno od volje, namere i injenja Primedba uz drugo izdanje.Zbog toga bi Galiani kad kae da je vred nost odnos izmeu dva licaLa ricchezza e una ragione tra due personemo rao dodati: odnos skriven pod omotom stvari. (Galiani, Della Moneta, str. 221, sv. III Custodijeve zbirke Scrittori Classici Italiani di Economia Politica. Parte Moderna, Milano 1803.)
2 7

razmenjivaa. Sopstveno njihovo drutveno kretanje ima za njih oblik kretanja stvari pod ijom kontrolom stoje umesto da oni njih kontroliu. Potrebno je da se robna proizvodnja potpuno razvije pa da iz samog iskustva izraste nauno saznanje da se privatni radovi, vreni nezavisno jedan od drugoga, ali koji su kao prirodni lanovi drutvene podele rada u svestranoj meusobnoj zavisnosti, stalno svode na svoju srazmernu drutvenu meru, jer se u sluajnim i stalno kolebljivim odnosima razmene njihovih proizvoda radno v r e m e drutveno p o trebno za njihovu proizvodnju sprovodi silom kao regulatoran prirodni zakon, kao, recimo, zakon tee kad se kome kua srui na g l a v u . Zbog toga je injenica da se veliina vrednosti odreuje radnim v r e menom tajna koja se skriva pod vidljivim kretanjima relativnih vred nosti roba. Otkrivanje ove tajne ukida privid isto sluajnog odrei vanja veliina vrednosti proizvoda rada, ali nikako ne ukida i m a t e rijalni oblik tog sluajnog odreivanja.
28

Razmiljanje o oblicima ljudskog ivota, pa, dakle, i njihova nauna analiza, uopte udara putem koji je suprotan stvarnom razvitku. Ono poinje post f e s t u m * , pa otuda od gotovih rezultata procesa razvitka. Oblici koji proizvodima rada utiskuju ig roba te zbog toga ine pretpostavku za robni promet, v e imaju stalnost prirodnih oblika drutvenog ivota p r e n o to ljudi i pokuaju da sebi poloe rauna ne o istorijskom karakteru tih oblika koji im se, naprotiv, ve ine nepromenlfivi, nego o njihovoj sadrini. T a k o se jedino putem analize robnih cena dolo do odredbe veliine vrednosti a jedino putem za jednikog novanog izraza roba do utvrivanja njihovog vrednosnog karaktera. A ba ovaj gotovi, novani oblik robnog sveta umesto da otkriva, zastire materijalnim velom drutveni karakter privatnih r a dova, a time i drutvene odnose privatnih radnika. K a d kaem da se kaput, izme itd. odnose prema platnu kao prema optem ovaploenju apstraktnog ljudskog rada, onda ludost ovog izraza bode oi. Ali kad proizvoai kaputa, izama itd. dovode ove robe u odnos prema platnuili prema zlatu i srebru, to stvar niukoliko ne menja kao prema optem ekvivalentu, onda im se odnos njihovih privatnih radova prema celokupnom drutvenom radu pokazuje upravo u t o m luakom obliku.
1 4

A ba takvi oblici sainjavaju kategorije buroaske ekonomije.

Sta da se misli o nekom zakonu koji se moe sprovoditi samo periodi nim revolucijama? On je upravo prirodni zakon koji poiva na nesvesnosti uesnika. (Friedrich Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie u Deutsch-Franzsische Jahrbcher, izdali Arnold Rge i Karl Marx, Paris 1844.*)

2 8

* naknadno * Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

T o su oblici miljenja kakvi vae u drutvu, dakle objektivni oblici miljenja za odnose proizvodnje ovog istorijski odreenog drutvenog naina proizvodnje, robne proizvodnje. Zbog toga i nestaju odmah sav misticizam robnog sveta, sva arolija i sve ini koje zamagljuju proizvode rada na osnovici robne proizvodnje im pribegnemo drugim oblicima proizvodnje. Poto politika ekonomija' voli robinsonade , neka se prvo pojavi Robinson na svome ostrvu. M a d a je vaspijtan u skromnosti, on ipak m o r a da zadovoljava raznovrsne potrebe, te zbog toga mora da vri korisne radove raznih vrsta, da pravi alate i nametaj, da pripitom ljuje lamu, da ribari, lovi itd. N e e m o ovde govoriti o njegovim m o litvama i t o m e slino, jer one Robinsonu priinjavaju zadovoljstvo i on takvu delatnost smatra za razonodu. Uprkos razlinosti svojih proizvodnih funkcija, on zna da su t o samo razlini oblici delatnosti istog Robinsona, dakle samo razlini naini ljudskog rada. S a m a ga nevolja nagoni da svoje v r e m e tano raspodeljuje na svoje razli ite funkcije. Koja e zauzeti vie, a koja manje mesta u njegovoj ukupnoj delatnosti, zavisi od toga jesu li vee ili manje tekoe to ih ima da savlada radi postizanja nameravanog korisnog uinka. U tome ga pouava iskustvo, i na Robinson, koji je iz brodoloma spasao a sovnik, glavnu knjigu, mastilo i pero, ubrzo poinje da kao dobar Englez vodi knjigu o samom sebi. Njegov inventar sadri spisak upo trebnih predmeta koje ima, razlinih operacija potrebnih da se oni naine i, naposletku, radnog vremena koliko ga odreene koliine tih razliitih proizvoda proseno staju. Svi odnosi izmeu Robinsona i stvari koje sainjavaju njegovo bogatstvo stvoreno njegovim vlastitim rukama ovde su tako jednostavni i providni da se sme pretpostaviti da bi ih bez osobitog umnog naprezanja razumeo ak i g. M . Wirth. P a ipak, oni sadre sve bitne odredbe vrednosti. Prenesimo se sad sa sunanog ostrva Robinsonova u mrak evrop" skog srednjeg veka. Namesto slobodnog oveka, nalazimo da je ovde svako zavisan kmetovi i feudalni gospodari, vazali i suvereni, laici i popovi. L i n a zavisnost karakteristina je ne samo za drutvene odnose u materijalnoj proizvodnji nego i za oblasti ivota koje su na njoj izgraene. Ali ba zbog toga to odnosi line zavisnosti ine datu drutvenu osnovicu, nisu ni radovi niti proizvodi prinueni da uzimaju fantastina oblija razlina od njihove predmetnosti. U drutveni Primedba uz drugo izdanje. Ni Ricardo nije bez svoje robinsonade. Praribar i pralovac odmah razmenjuju ribu i divlja kao vlasnici robe, srazmerno radnom vremenu opredmeenom u tim razmenskim vrednostima. U ovom sluaju on pada u anahronizam da se praribar i pralovac za proraunavanje svo jih orua za rad slue anuitetnim tablicama koje su 1817. bile u vanosti na lon donskoj berzi. ini se da su paralelogrami g. OwenaI l bili jedini drutveni oblik koji je on poznavao osim buroaskoga. (Karl Mane, Zur Kritik etc, str. 38, 39.)
34 2 9 29

mehanizam ulaze oni kao naturalne inidbe i naturalna davanja. N a turalni oblik rada, njegova posebnost, a ne kao na osnovici robne proizvodnje njegova optost, jeste ovde njegov neposredni drutveni oblik. Kuluk se isto tako dobro meri vremenom kao i rad koji proizvodi robe, ali svaki kmet zna da sluei svoga gospodara troi odreenu koliinu svoje line radne snage. Desetak koji je obavezno davati pop jasniji je od popova blagoslova. P r e m a tome, m a kako rasuivali o karakternim maskama pod kojima se ljudi ovde susreu, drutveni odnosi lica u njihovim radovima ispoljavaju se n a svaki nain kao njihovi sopstveni lini odnosi i nisu prerueni u drutvene odnose stvari, proizvoda rada. Radi posmatranja zajednikog, t j . neposredno podnitvljenog rada, nismo primorani ii unazad do njegovog prvobitnog oblika, koji sretamo na pragu istorije svih kulturnih n a r o d a . Blii je primer koji nam prua patrijarhalna radinost seljake porodice koja za sopstvenu potrebu proizvodi ito, stoku, preu, platno, bdeu itd. P r e m a porodici stoje ove razne stvari kao razlini proizvodi njenog porodinog rada, ali se izmeu sebe ne sueljavaju kao robe. Razlini radovi koji stvaraju ove proizvode, zemljoradnja, stoarstvo, predenje, tkanje, krojenje itd., jesu u svome prirodnom obliku drutvene funkcije, jer su funkcije porodice koja ima sopstvenu, samoniklu podelu rada, kao god i robna proizvodnja. Razlike u polu i uzrastu, a i prirodni uslovi rada koji se menjaju prema godinjim dobima, reguliu njihovo raspo reivanje u porodici i radno v r e m e pojedinih lanova porodice. Ali se ovde utroak individualnih radnih snaga, koji se meri vremenskim trajanjem, od samog poetka ispoljava kao drutvena odredba samih radova, jer individualne radne snage deluju ve od samog poetka samo kao organi zajednike porodine radne snage.
30

Naposletku, predstavimo sebi, promen radi, zajednicu slobodnih ljudi koji rade drutvenim sredstvima za proizvodnju i svoje mnogo brojne individualne radne snage svesno troe kao jednu drutvenu radnu snagu. Sve odredbe Robinsonova rada ovde se ponavljaju, samo to su drutvene umesto individualne. Svi proizvodi Robinsonovi bili su iskljuivo njegov lini proizvod, pa zato i neposredno

Primedba uz drugo izdanje.U poslednje vreme rasprostrla se smena predrasuda da je oblik prvobitne zajednike svojine specifino slovenski, ak iskljuivo ruski. Zajednika je svojina praoblik ije postojanje kod Rimljana, Ger mana i Kelta moemo dokazati, no od kojega se, mada delimino u razvalinama, kod Indijaca jo uvek nalazi itava mapa uzoraka s raznolikim primercima. Podrobnije prouavanje azijskih, specijalno indijskih oblika zajednike svojine utvrdilo bi kako iz razlinih oblika prvobitne zajednike svojine rezultiraju i razlini oblici njena raspadanja. Tako se, npr., razlini originalni tipovi rimske i germanske pri vatne svojine dadu izvesti iz razliitih oblika indijske zajednike svojine. (Karl Mane, Zur Kritik etc, str. 10.)

3 0

upotrebni predmeti za njega. Ukupni proizvod zajednice drutven je proizvod. J e d a n deo toga proizvoda slui opet kao sredstva za proiz vodnju. O n ostaje drutven. Ali drugi deo troe lanovi zajednice kao sredstva za ivot. T o g a radi on se mora razdeliti medu njima. Nain Ove raspodele menjae se prema posebnoj vrsti samog organizma drutvene proizvodnje i prema odgovarajuoj visini istorijskog razvitka proizvoaa. S a m o radi paralele s robnom proizvodnjom, uzeemo da je udeo svakog proizvoaa u sredstvima za ivot odreen njegovim radnim vremenom. T a k o bi radno v r e m e igralo dvojaku ulogu. Nje govo rasporeivanje po drutvenome planu regulie pravilnu srazmeru izmeu razlinih radova i razlinih potreba. S druge strane, radno vreme slui ujedno i kao mera za individualni udeo proizvoaa u zajednikom radu, a otuda i u o n o m delu zajednikog proizvoda koji slui individualnoj potronji. T u drutveni odnosi ljudi p r e m a nji hovim radovima i prema proizvodima njihova rada ostaju sasvim jednostavni, kako u proizvodnji tako i u raspodeli. Z a drutvo robnih proizvoaa, iji se opti drutveni odnos u proizvodnji sastoji u tome to se prema svojim proizvodima odnose kao prema robama, dakle kao prema vrednostima, t e u tom materijal nom obliku dovode svoje privatne radove u meusobni odnos kao jednak ljudski rad, najpriliniji je oblik religije hrianstvo sa svojim kultom apstraktnog oveka, osobito u svom buroaskom razvitku, u protestantizmu, deizmu itd. U staroazijskim, antikim itd. nainima proizvodnje, pretvaranje proizvoda u robu, a usled ovoga i postojanje ljudi kao robnih proizvoaa, igra podreenu ulogu, ali ta uloga biva utoliko znaajnija ukoliko zajednice vie ulaze u stadijum svog raspa danja. Pravi trgovaki narodi postoje samo u intermundijama * sta roga sveta, kao Epikurovi bogovi' ! ili kao Jevreji u porama poljskog drutva. Oni stari drutveni organizmi proizvodnje nesravnjivo su jednostavniji i providniji o d buroaskoga, ali poivaju ili na nezrelosti individualnog oveka, koji se jo nije odvojio od pupane vrpce koja g a je sa ostalima vezivala u prirodnu rodovsku celinu, ili na odnosima neposrednog vladanja i potinjenosti. Oni su uslovljeni niskim stupnjem razvitka proizvodnih snaga rada i odgovarajuim skuenim odnosima ljudi u okviru procesa proizvodnje njihova materijalnog ivota, pa usled toga i skuenim odnosima meu njima samima i izmeu njih i prirode. Ova se stvarna skuenost ogleda idejno u starim pri rodnim i narodnim religijama. Uopte, religiozni odraz stvarnoga sveta m o e se izgubiti tek onda kad odnosi praktinog svakodnevnog ivota budu iz dana u dan pokazivali ljudima providno razumne odnose meu njima i prema prirodi. Proces drutvenog ivota, odnosno proces materijalne proizvodnje, skinue sa sebe mistini magleni veo samo kad kao proizvod slobodno udruenih ljudi bude stajao pod njihovom
1 35

meusvetovima

svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu materijalnu osnovicu drutva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije koji su i sami opet samonikao proizvod duge i bolne istorije razvitka. Politika ekonomija je, istina, makar i nepotpuno , analizovala vrednost i veliinu vrednosti i otkrila sadrinu koja se u ovim oblicima krije. Ali nikad nije ni postavila pitanje zato ta sadrina uzima onaj oblik, odnosno zato se rad predstavlja u vrednosti, a merenje rada njegovim vremenskim trajanjem u veliini vrednosti proizvoda r a d a .
31 32

Manjkavost Ricardove analize veliine vrednostia t o je najbolja analiza videe se u treoj i etvrtoj knjizi ovog dla. A to se tie vrednosti uopte, klasina politika ekonomija nigde ni izrino ni s jasnom sveu ne razlikuje rad kako se on predstavlja u vrednosti od rada kako se predstavlja u upotrebnoj vred nosti svoga proizvoda. Naravno, ona t u razliku faktino ini, poto rad posmatra sad kvantitativno, sad kvalitativno. Ali joj ni na u m ne pada da isto kvantitativna razlika radova ima za pretpostavku njihovo kvalitativno jedinstvo ili jednakost, dakle njihovo svoenje na ljudski rad uzet apstraktno. N a primer, Ricardo izjav ljuje da se slae s Dcstuttom de T r a c v j e m kad ovaj kae: Poto je izvesno da jedino nae telesne i duhovne sposobnosti sainjavaju prvobitno nae bogatstvo, to je i primena tih sposobnosti, rad ma koje vrste, prvobitno nae blago, i tom se primenom stvaraju sve stvari koje nazivamo b o g a t s t v o m . . . P o r e d toga, izvesno je da sve te stvari predstavljaju samo rad koji ih je stvorio, pa kad imaju vred nost ili ak dve razline vrednosti, one m o g u te vrednosti uzimati s a m o iz v r e d nosti rada od kojeg potiu. (Destutt de T r a c y , Elements d*idologie 4 . i 5 . deo, Paris 1826, str. 3 5 , 3 6 . Citirano u Ricardovom delu The Principles of Political Eco nomy, 3. izd. London 1821, str. 3 3 4 . ) Ukazaemo samo na t o da R i c a r d o p o d mee D e T r a c y j u svoj sopstveni dublji smisao. Istina, Destutt s jedne strane kae da sve stvari koje sainjavaju bogatstvo predstavljaju r a d koji ih je stvorio, ali s druge strane kae da one svoje dve razline vrednosti (upotrebnu i r a z mensku vrednost) dobijaju od vrednosti rada. T i m e on pada u povrnost vulgarne ekonomije, koja pretpostavlja vrednost jedne robe (ovde r a d a ) , pa onda p o m o u nje odreuje vrednost drugih roba. Ricardo ga ita tako kao da se i u upotrebnoj i u razmenskoj vrednosti pokazuje r a d (ne vrednost rada). A i on sam tako malo razlikuje dvorodni karakter rada, koji se dvostruko pokazuje, da se kroz itavu glavu Value and Riches, their Distinctive Properties* * s mukom m o r a da pregoni s trivijalnostima jednog J . - B . Saya. Zbog toga se on na kraju toliko udi kako to da se Destutt dodue slae s njim u t o m e da je rad izvor vrednosti, a da se s druge strane ipak slae sa Sayovim pojmom vrednosti.
3 1

3 1

Jedan od osnovnih nedostataka klasine politike ekonomije jeste to joj nikad nije polo za rukom da iz analize robe, a osobito iz analize robne vred nosti, iznae oblik vrednosti, koji robu upravo ini razmenskom vrednou. U p ravo njeni najbolji predstavnici, A. Smith i D . Ricardo, tretiraju oblik vrednosti kao

3 2

i> Vrednost i bogatstvo, osobenosti po kojima se razlikuju. 6 Marx-Engels (21)

Formule kojima na elu stoji napisano da pripadaju takvoj drutvenoj formaciji u kojoj proces proizvodnje gospodari ljudima, a ovek jo ne procesom proizvodnje, vae za njenu buroasku svest kao prirodna nunost isto tako razumljiva kao i sam proizvodni rad. Zbog toga ona i tretira predburoaske oblike drutvenog organizma proizvodnje otprilike kao crkveni oci prehrianske religije.
33

neto skroz nevano ili kao neto to stoji izvan same robe. Razlog ovome nije s a m o to analiza veliine vrednosti zauzima svu njihovu panju. On lei dublje. Oblik vrednosti proizvoda rada najapstraktniji je, ali i najoptiji oblik buroaskog naina proizvodnje, koji nain proizvodnje time dobija obeleje naroite vrste drutvene proizvodnje, a time ujedno i svoje istorijsko obeleje. Pa stoga, kad se u njemu pogreno vidi veiti prirodni oblik drutvene proizvodnje, onda se nuno previda i ono to je specifino na obliku vrednosti, dakle na robnom obliku, a u daljem razvitku na novanom obliku, kapitalskom obliku itd. Zbog ovoga se u ekonomista koji se potpuno slau u merenju veliine vrednosti rad nim vremenom nalaze najarenije i najprotivrenije predstave o novcu, t j . o gotovom liku opteg ekvivalenta. T o izbija do oiglednosti npr. kad se govori o bankarstvu, gde uobiajene opte definicije novca vie nisu dovoljne. Stoga se, kao suprotnost t o m e , pojavio restaurisani merkantilni sistem (Ganilh i dr.) koji u vrednosti vidi samo drutveni oblik, tavie samo njegovu prividnost bez su tine. N a p o m e n u u jednom zasvagda da pod klasinom politikom ekonomijom razumem svu ekonomiju od W . Pettyja naovamo, koja ispituje unutranju pove zanost odnosa buroaske proizvodnje, nasuprot vulgarnoj ekonomiji, koja se po tuca samo po oblasti prividne povezanosti i koja samo iznova preiva materijal to ga je nauna ekonomija ve odavno pruila, radi prijemljivog popularisanja tako rei najgrubljih fenomena i za domau potrebu buroazije, dok se inae ograniava na to da otrcane i sujetne predstave agenata buroaske proizvodnje o svome vlastitom najboljem svetu sistematizuje, ispedantira i proglasi kao vene istine. udnovat je nain na koji ekonomisti postupaju. Z a njih postoje samo dve vrste ustanova: vetake i prirodne. Ustanove feudalizma vetake su, usta nove buroazije prirodne. U tome oni lie na teologe, koji takoe razlikuju dve vrste religija. Svaka religija koja nije njihova izum je ljudi, dok je njihova vlastita religija otkrovenje g o s p o d n j e . . . T o e rei da je istorije bilo, ali da je vie nema. ( K a r l M a r x , Misre de la Philosophie. Rponse la Philosophie de la Misre de M . Proudhon, 1 8 4 7 , str. 1 1 3 * . ) Zaista je komian g. Bastiat koji uobraava da su stari Grci i Rimljani iveli jedino od pljake. M e u t i m , kad se mnogo vekova ivi od pljake, mora stalno da bude ega za pljakanje, ili da se predmet pljake stalno nanovo proizvodi. Dakle, bie da su i Grci i Rimljani imali svoj proces proizvodnje, dakle svoju ekonomiju, koja je bila materijalna osnovica njihovog sveta upravo kao buroaska dananjeg. Ili ^astiat, moda, dri da nain proiz1 3 3

* Vidi u 7. t o m u ovog izdanja.

Koliko se jedan deo ekonomista obmanjuje fetiizmom koji prianja uz robni svet, drugim recima predmetnim prividom dru tvenih odredaba rada, dokazuje dosadna i glupa prepirka o ulozi prirode u obrazovanju razmenske vrednosti. Poto je razmenka vrednost odreen drutveni manir da se izrazi rad utroen na izvestan predmet, ne moe ona sadravati vie prirodne materije od, recimo, meninog kursa. Poto je robni oblik najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje, zbog ega se rano i javlja, iako ne na isti vladajui, dakle karakteristiani nain kao danas, izgleda da je njegov fetiki karakter jo relativno lako prozreti. Kod konkretnijih oblika gubi se ak i taj izgled jednostavnosti. Otkud iluzije monetarnog sistema? Otud to on na zlatu i srebru nije mogao da vidi da oni, kao novac, predstavljaju neki drutveni odnos proizvodnje, ali ga predstavljaju u obliku prirodnih stvari koje imaju naroita drutvena svojstva. A moderna ekonomija, koja se nadmeno ceri monetarnom sistemu? Zar njen fetiizam nije oigledan im progovori o kapitalu? Koliko je vremena proteklo otkako je odbaena iluzija fiziokrata da zemljina renta raste iz zemlje, a ne iz drutva? No da ne bismo otili suvie napred, bie ovde dovoljan jo jedan primer u vezi sa samim robnim oblikom. Da robe mogu govoriti, kazale bi: naa upotrebna vrednost verovatno zanima ljude. Nama

vodnje koji poiva na robovskom radu poiva na sistemu pljake? Onda staje na opasno tlo. Ako je takav din misli kao to je bio Aristotel greio veliajui r o bovski rad, zato bi bio na pravom putu patuljak-ekonomista Bastiat veliajui najamni rad?Koristim ovu priliku da s malo rei odbijem zamerku koju mi je prilikom objavljivanja mog spisa Zur Kritik er politiscken Oekonomie, 1859, uinio jedan nemako-ameriki list. T a m o je reeno da je moje gledite da od reen nain proizvodnje i odnosi proizvodnje kakvi m u uvek odgovaraju, ukratko da ekonomska struktura drutva ini realnu osnovicu na kojoj se die pravna i politika nadgradnja, i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti, da na in proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i du hovnog ivota uopte, da je sve ovo, dodue, pravilno za dananji svet u kome vladaju materijalni interesi, ali ne i za srednji vek, u kojem je vladao katolicizam, niti za Atinu i Rim, gde je vladala politika. P r e svega se moramo zauditi da neko izvoljeva pretpostaviti da su ove svemu svetu poznate fraze o srednjem veku i antikom svetu makar kome ostale nepoznate. Toliko je jasno da srednji vek nije mogao iveti od katolicizma kao ni antiki svet od politike. Ba obrnuto, nain na koji se tamo privreivalo objanjava zato su u jednom sluaju politika, a u drugom katolicizam igrali glavnu ulogu. Uostalom, dovoljno je samo malo poznavati npr. istpriju rimske republike pa znati da istorija zemljinog poseda ini njenu zakulisnu istoriju. A s druge strane, ve je don Kihot ispatao zbog svoje zablude da se potukako vitetvo slae sa svim ekonomskim oblicima drutva.

kao stvarima ona ne pripada. Ono to nama pripada kao stvarima jeste naa vrednost. T o dokazuje na vlastiti saobraaj kao robnih stvari. Mi se nalazimo u meusobnom odnosu samo kao razmenske vrednosti. ujmo sad kako ekonomist govori iz due robe:
Vrednost (razmenska vrednost) svojstvo je stvari, bogatstvo (upotrebna vrednost) svojstvo je oveka. Vrednost u ovom smislu nuno obuhvata razmenu, bogatstvo n e . Bogatstvo (upotrebna vrednost) atribut je ljudi, vrednost atri but roba. ovek je bogat, zajednica je bogata; zrno bisera ili dijamant su drag o c e n i . . . Zrno bisera ili dijamant imaju vrednost kao biser i dijamant.
84 35

Dosad jo nijedan hemiar nije otkrio razmensku vrednost u bi seru ili dijamantu. Ali ekonomisti pronalazai te hemijske supstancije, koji toliko pretenduju na kritiku dubinu, nalaze da je upotrebna vrednost stvari nezavisna od njihovih stvarnih svojstava, a da im, na protiv, vrednost pripada kao stvarima. Ono to ih u ovom podrava jeste udna okolnost to se upotrebna vrednost stvari ostvaruje za oveka bez razmene, dakle u neposrednom odnosu izmeu oveka i stvari, a njihova vrednost, naprotiv, samo u razmeni, tj.' u jednom drutvenom procesu. Ko se ovde ne bi setio dobrog Dogberrvja kako pouava nonog straara Seacoala:' !
36

Lepo izgledati kao ovek, dar je okolnosti, ali umeti itati i pisati, dolazi od prirode.
38

Value is a property of things, riches of man. Value, in this sense, ne cessarily implies exchanges, riches do not. (Observations on certain verbal dispu tes in Political Economy, particularly relating to value and to supply and demand, London 1 8 2 1 , str. 16.) Riehes are the attribute of man, value is the attribute of commodities. A man or a community is rich, a pearl or a diamond is valuable. . . A pearl or a diamond is valuable as a pearl or diamond. ( S . Bailey, A Critical Dissertation on the Nature, Measures etc. of Value, str. 165.) Autor spisa Observations i S. Bailey optuuju Ricarda da je razmensku vrednost, neto samo relativno, pretvorio u neto apsolutno. Naprotiv. Onu pri vidnu relativnost koju te stvari, recimo biser i dijamant, imaju kao razmenske vrednosti, sveo je on na pravi odnos skriven iza prividnosti, na njihovu rela tivnost kao prostih izraza ljudskog rada. to rikardovci odgovaraju Baileyu grubo, ali ne ubedljivo, dolazi otuda to ni u samom Ricardu nisu mogli nai objanje nje za unutranje jedinstvp vrednosti i oblika vrednosti ili razmenske vrednosti.
3 6 3 5

3 4

G L A V A

DRUGA

Proces razmene

Robe ne mogu same ii na trite, niti se same razmenjivati. Zato moramo potraiti njihove uvare, tj. njihove vlasnike. Robe su stvari, pa se stoga ne mogu odupirati oveku. Kad one nee milom, ovek moe upotrebiti silu, drugim recima uzee ih. Da bi ove stvari dovodili u uzajamni odnos kao robe, moraju se njihovi uvari drati jedan prema drugom kao lica ija volja obitava u tim stvarima, tako da neko otuujui svoju vlastitu robu moe i da prisvoji tuu samo voljom drugoga, dakle i ovaj i onaj mogu to uiniti samo pomou zajednikog akta volje. Toga radi moraju jedan drugog priznati kao privatne vlasnike. Ovaj pravni odnos iji je oblik ugovor, bio ovaj oblik zakonski razvijen ili ne, jeste odnos volja u kome se ogleda eko nomski odnos. Ovom pravnom odnosu ili odnosu volja daje sadrinu sam ekonomski odnos. T u lica postoje jedna za druga samo kao
87 38

U 12. veku, toliko razvikanom sa svoje pobonosti, mogae se meu ovim robama esto nai' veoma- suptilnih stvari. T a k o , jedan francuski pesnik onoga vremena reda meu robama to su bile sabrane na sajmu u Landiju t'J, pored tkanina za odela, obue, koa, zemljoradnikih alata, nepreraene koe itd. jo i femmes folles de leur corps *.
1

3 7

Svoj ideal o pravinosti, o justice ternelle* * crpe Proudhon prvb iz onih pravnih odnosa koji odgovaraju robnoj proizvodnji, ime, uzgred budi r e eno, prua svoj sitno; buroaziji tako utean dokaz da je i oblik robne proizvod nje veit kao pravda. A onda obrnuto hoe da prema tome idealu preinai stvar nu robnu proizvodnju i stvarno pravo koje njoj odgovara. Sta bi se reklo o hemiaru koji bi, umesto da prouava stvarne zakone razmene materije, da na toj osnovici reava odreene zadatke, hteo da preinai razmenu materije pomou venih ideja, naturah t i * i amnite *? Zar emo, recimo, o zelenatvu znati neto vie ako reemo da se ono protivi justice ternelle i quit ternelle* * i mutualit ternelle* * i drugim verites eternelles *, nego to su znali crkveni o d
1 8 4 8 8 7

8 8

* ene vrelog tela (javne e n e ) * venoj pravdi * s v o j s t a v a * srodnosti * venoj pravinosti ** venoj s t i ' * venim istinama
4 5

specifinih uzajamno

predstavnici roba, dakle kao njihovi vlasnici. Uopte emo u daljem toku razlaganja nai da su ekonomske karakterne maske koje nose lica samo olienja ekonomskih odnosa i da se lica susreu kao nosioci tih odnosa. O n o to naroito razlikuje vlasnika robe od robe jeste okolnost da robi svako drugo robno telo vai samo kao oblik u kome se ispoljava njena vlastita vrednost. Z a t o je ona, kao roeni leveller * i cinik, uvek spremna kao zapeta puka d a sa svakom drugom robom, makar ta bila -i vea rugoba od M a r i t o r n e *, razmeni ne samo duu nego i telo. T o to roba n e m a smisla za konkretnu stranu robnog tela do punjuje njen vlasnik sa svojih pet i vie ula. Z a njega njegova roba nema neposredne upotrebne vrednosti. Inae je ne bi nosio na trite. Ona ima upotrebnu vrednost za druge. Z a njega ima neposredno samo tu upotrebnu vrednost to je ona nosilac razmenske vrednosti, dakle to je sredstvo za r a z m e n u . Z a t o on i hoe da je otui i za nju dobije robu ija e ga upotrebna vrednost zadovoljiti. Sve robe su neupotrebne vrednosti za svoje posednike, a upotrebne vrednosti za one koji ih ne poseduju. T o znai da one n a sve strane moraju da idu iz ruke u ruku. Ali ovo kretanje iz ruke u ruku ini njihovu razmenu, a razmena ih dovodi u uzajamni odnos" kao vrednosti i ostvaruje ih kao vrednosti. Zbog toga, da bi se mogle realizovati kao upotrebne vrednosti, robe se prethodno moraju realizovati kao vrednosti.
1 2 39

S druge strane, moraju se one pokazati kao upotrebne vrednosti pre nego to se uzmognu realizovati kao vrednosti. J e r ljudski rad utroen na njih rauna se samo ako je utroen u obliku korisnom po druge. A da li je koristan, da li, prema tome, njegov proizvod zadovoljava potrebu .drugih, moe pokazati samo njihova razmena. Svaki vlasnik robe hoe da otuuje svoju robu samo za takvu tuu robu ija upotrebna vrednost zadovoljava njegovu potrebu. Utoliko je razmena za njega samo individualan proces. S druge strane, on hoe da svoju robu realizuje kao vrednost, dakle da je po svojoj volji realizuje u svakoj robi iste vrednosti, pa imala ili nemala njegova govorei da se ono protivi grace eternelle *, foi eternelle * i volont ter nelle de Dieu *. Jer dvojaka je upotreba svakog dobra.Jedna je svojstvena samoj stvari, druga nije; tako sandale slue i za obuvanje i za razmenu. I jedno i drugo jesu upotrebne vrednosti sandala; jer i onaj koji sandale razmenjuje za togod to mu nedostaje, recimo za hranu, takoe iskoriuje sandale kao sandale. AU ne na prirodni nain njihove upotrebe. Jer sandale nisu tu radi razmene. (Aristotel, De Repblica, 1, I, gl. 9.)
5 3 9 3 4

i* egalitarac, borac za jednakost * Maritornaruna krmarica iz Cervantesovog romana Don Kihot * venoj milosti * venoj veri * venoj volji bojoj
s 4 5

sopstvena roba upotrebne vrednosti za vlasnika d r u g e r o b e . Sa t e strane razmena je za njega opti drutveni p r o c e s . Ali isti proces n e m o e da bude istovremeno za sve vlasnike r o b a s a m o individualan i ujedno samo optedrutven. Pogledamo li stvar blie, videemo da svakom vlasniku r o b e svaka t u d a r o b a vai kao poseban ekvivalent njegove r o b e , t e da m u usled toga njegova vlastita r o b a vai kao opti ekvivalent svih drugih roba. N o kako svi vlasnici r o b a i n e t o isto, t o nijedna r o b a nije opti ekvivalent, pa zbog toga r o b e nemaju ni opteg relativnog oblika vrednosti u kome bi se kao vrednosti izjednaile, a kao veliine v r e d nosti uporedile. O t u d se one uopte n e sueljuju kao robe, v e s a m o kao proizvodi ili u p o t r e b n e vrednosti. U svojoj nedoumici, nai vlasnici r o b a misle kao F a u s t . U poetku bee d e l o J ! Oni su, dakle, v e delali p r e no to su poeli misliti. Zakoni r o b n e prirode sprovedoe se u p r i r o d n o m nagonu vlasnika r o b a . Svoje r o b e m o g u oni dovoditi u uzajamni odnos kao vrednosti, p a , sledstveno, kao r o b e s a m o ako ih dovode u odnos suprotnosti p r e m a m a kojoj drugoj robi kao o p t e m ekvivalentu. T o je pokazala analiza robe. Ali s a m o akcija drutva m o e neku odreenu r o b u uiniti optim ekvivalentom. S t o g a drutvena akcija svih drugih r o b a iskljuuje neku odreenu r o b u u kojoj o n e svestrano prikazuju svoje vrednosti. T i m e prirodni oblik t e r o b e postaje ekyivalentskim oblikom koji vai u itavom drutvu. Funkcija opteg ekvivalenta postaje p u t e m d r u tvenog procesa specifinom drutvenom funkcijom iskljuene robe. T a k o o n a postaje n o v a c .
3 8

lili unum consilium habent et virtutem et potestatem suam bestiae traunt. Et ne quis possit emere aut vender, nisi qui habet characterem aut nomen bestiae, aut numerum nominis ejus. * (Apokalipsa^ *))
1 3

N o v a n i kristal nuan je proizvod procesa r a z m e n e u k o m e se raznovrsni proizvodi r a d a stvarno izjednauju, p a stoga i stvarno pretvaraju u r o b e . Istorijsko rasprostiranje i produbljivanje r a z m e n e razvija suprotnost izmeu u p o t r e b n e vrednosti i vrednosti koja d r e m a u prirodi robe. P o t r e b a da se z a saobraaj n a e spoljanji izraz ovoj suprotnosti nagoni na stvaranje samostalnog oblika r o b n e vrednosti, i ne miruje i ne prestaje dok taj oblik konano ne postigne podvajanjem r o b e u r o b u i n o v a c . Z b o g t o g a se u istoj m e r i u kojoj se vri p r e t v a r a n j e proizvoda rada u r o b e vri i pretvaranje r o b e u n o v a c .
4 0

Po ovome treba suditi o bistrim sitnoburoaskog socijalizma, koji hoe da ovekovei robnu proizvodnju, a da u isto vreme ukine suprotnosti izmeu novca i robe, dakle sam novac, jer on i postoji samo u toj suprotnosti. Isto bi se tko ! * Ovi jednu volju imaju, i silu i vlast svoju dae zvijeri. Da niko ne moe kupiti ni prodavati osim ko ima ig ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. (Prevod ura Daniia i Vuka Karadia. Red.)

4 0

Neposredna razmena proizvoda ima s jedne strane oblik prostog izraza vrednosti, a s druge strane jo ga nema. Onaj oblik je bio: x robe A y robe B. Oblik neposredne razmene proizvoda jeste: x upotrebnog predmeta A = y upotrebnog predmeta BM Ovde stvari A i B nisu robe pre razmene, ve postaju t o tek razmenom. Prvi uslov da predmet za upotrebu bude po mogunosti razmenska vrednost jeste da postoji kao neupotrebna vrednost, da bude ona koliina upot rebne vrednosti koja premauje neposredne potrebe svoga vlasnika. S a m e sobom stvari su oveku spoljanje, a stoga i ptuive. D a bi ovo otuivanje bilo uzajamno, dovoljno je da ljudi po preutnom sporazumu stanu jedan pred drugog kao privatni vlasnici tih otuivih stvari, a upravo time kao meusobno nezavisna lica. Meutim, ovakav odnos meusobne tuintine ne postoji za lanove prvobitne zajednice, imala ona oblik patrijarhalne porodice ili staroindijske optine, drave I n k a t ! itd. R a z m e n a robe poinje gde se zajednice zavravaju, na takama njihova doticaja s tuim zajednicama ili sa lanovima tuih zajednica. Ali im stvari jedanput ve postanu robe u spoljanjem ivotu zajednice, one obratnim dejstvom postaju robe i u njenom unutranjem ivotu. Kvantitativni odnos njihove razmene u prvi je m a h sasvim sluajan. One su razmenljive, jer njihovi vlasnici imaju volju da ih meusobno otue. Ali se potreba za stranim upotrebnim predmetima postepeno ustaljuje. Stalnim ponavljanjem, razmena pos taje redovan drutveni proces. Zbog toga se tokom vremena bar jedan deo proizvoda rada m o r a namerno proizvoditi u svrhu razmene. Od toga asa s jedne se strane utvruje odvajanje korisnosti stvari za nepo srednu potrebu od njihove korisnosti za r a z m e n u ; njihova upotrebna vrednost razdvaja se od njihove razmenske vrednosti. S druge strane, kvantitativna srazmera u kojoj se razmenjuju biva zavisna od same nji hove proizvodnje. Navika ih utvruje kao veliine vrednosti.
40

U neposrednoj razmeni proizvoda svaka je roba neposredno sredstvo za razmenu za svoga vlasnika, a ekvivalent za svoga poten cijalnog vlasnika, ali samo ukoliko je za njega upotrebna vrednost. T o znai da artikal koji se razmenjuje jo ne dobija oblik vrednosti nezavisan od njegove vlastite upotrebne vrednosti, odnosno od indi vidualne potrebe, razmenjivaa. Nunost ovakvog oblika postaje sve vea to vei bivaju broj i raznolikost roba koje ulaze u proces razmene. Zadatak se postavlja jednovremeno s pojavom sredstava za njegovo reenje. Promet, u kome vlasnici roba razmenjuju i uporeuju svoje vlastite artikle s raznim drugim artiklima, nikad se ne zbiva a da mogao ukinuti i papa, a zadrati katolicizam. Blie o ovome vidi u mome spisu Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 61. i dalje. Sve dok god se jo ne razmenjuju dva razliita upotrebna predmeta, nego se, kao to je esto u divljaka, kao ekvivalent za neto tree nudi itava haotina hrpa stvari, nalazi se i sama neposredna razmena proizvoda tek na po etku.
4 1

u t o m prometu razni vlasnici roba svoje razline robe ne razmenjuju i ne uporeuju kao vrednosti s jednom istom t r e o m vrstom robe. Takva trea roba, postavi ekvivalentom za razne druge robe, dobija n e posredno, iako u uskim granicama., oblik opteg ili drutvenog ekviva lenta. Ovaj opti ekvivalentski oblik raa se i nestaje s trenutnim d r u tvenim dodirom koji ga je rodio. On pripada naizmence i za kratko v r e m e sad ovoj sad onoj robi. Ali s razvijanjem robne razmene on prianja iskljuivo za naroite vrste robe, ili kristalie se u novani oblik. U prvi mah zavisi samo od sluaja za koju e robu prionuti. Ali, uglavnom, odluuju dve okolnosti. Novani oblik prianja bilo za najvanije artikle uzimane u razmenu iz tuine, a koji su, u stvari, samonikli oblici u kojima se ispoljava razmenska vrdnost domaih proizvoda, bilo za onaj upotrebni predmet koji ini glavni element otuivog domaeg poseda, kao to je, na primer, stoka. Novani oblik razvijaju prvo nomadski narodi, jer je sva njihova imovina u pokretnom, a otud u neposredno otuivom obliku, i jer ih njihov nain ivota stalno dovodi u dodir sa stranim zajednicama i time ili podstrekava na razmenu. Ljudi su esto i same ljude, u obliku robova, inili prvobitnim nov anim materijalom, ali zemlju nikada. T a k v a je ideja mogla iskrsnuti tek u ve izgraenom buroaskom drutvu. Ona se javlja u poslednjoj treini 17. veka, dok je pokuaj da se ona realizuje u nacionalnom razmeru uinjen tek stolee kasnije u francuskoj buroaskoj revoluciji. U istoj meri u kojoj razmena roba raskida svoje iskljuivo lokalne granice, te stoga robna vrednost u sve irem obimu postaje ovaploenjem ljudskog rada uopte, prelazi i novani oblik na robe koje su po prirodi pogodne za drutvenu funkciju optega ekvivalenta, na plemenite metale. Da je pak novac po prirodi zlato i srebro, a da zlato i srebro nisu od prirode n o v a c , pokazuje podudarnost njihovih prirodnih svojstava s funkcijama n o v c a . Ali dosad mi poznajemo samo jednu funkciju novca: da slui kao oblik ispoljavanja vrednosti r o b e ili kao materijal u kome se drutveno izraavaju veliine robnih v r e d nosti. Adekvatan oblik u kome se ispoljava vrednost, ili ovaploenje apstraktnoga i otud jednakog ljudskog rada, moe da bude samo takva materija od koje svi primerci imaju isti jednoobrazni kvalitet. S druge strane, poto je razlika veliina vrednosti isto kvantitativna, mora novana roba da bude sposobna za isto kvantitativne razlike, dakle za proizvoljno deljenje i ponovno sastavljanje iz svojih delova. A zlato i srebro imaju ova svojstva od prirode.
42 43

Upotrebna vrednost novane robe postaje dvostruka. P o r e d posebne upotrebne vrednosti koju ima kao roba, npr. zlato da slui

Karl Marx, Zar Kritik etc., str. 135. Metali s u . . . od prirode novac. (Galiani, Deila Moneta, u Custodijevoj zbirci, Parte Moderna, sv. III, str. 137.) Blie o ovome u mom gore navedenom spisu, odeljak Plemeniti metali.
4 3

4 2

za ispunjavanje upljih zuba, kao sirovina za luksuzne predmete itd., novana roba dobija i formalnu upotrebnu vrednost koja izvire iz njenih specifinih drutvenih funkcija. Poto su sve druge robe samo posebni ekvivalenti novca, a novac njihov opti ekvivalent, to se one Odnose kao posebne robe prema novcu kao optoj robi. Videli smo da je novani oblik samo odraz odnosa svih ostalih roba koji se zaustavio na jednoj robi. Da je novac roba , otkrie je, dakle, samo za onoga koji polazi od njegova gotova lika da bi ga tek posle toga analizovao. Proces razmene ne daje vrednost robi koju pre tvara u novac, ve joj daje poseban oblik vrednosti. Brkanje ovih dveju odredaba dovelo je do zablude da se vrednost zlata i srebra smatra imaginarnom. Zato to se novac u odreenim funkcijama moe da zameni znacima njega samoga, dolo je do druge zablude da je on prost znak. Ali, s druge strane, u ovom se shvatanju nalazila slutnja da je novani oblik stvari neto spoljanje samoj stvari i da je puki pojavni oblik iza koga se kriju ljudski odnosi. U tome bi smislu svaka roba bila znak, jer je kao vrednost samo materijalni omot ljudskog rada utroe nog na nju. A kada se drutveni karakteri koje dobijaju stvari, ili mate44 45 49 47

Novac je opta roba. (Verri, Meditazioni sulla Economia Politico, str. 16.) Samo srebro i zlato, koje moemo oznaiti optim imenom ,plemenitih metala', j e s u . . . r o b e . . . ija se vrednost penje i pada. Plemenitome metalu moe se pripisati vea vrednost kad se manja njegova teina razmenjuje za veu koli inu zemljoradnikih ih" industrijskih proizvoda u nekoj zemlji itd. ([S. Clement,] A Discourse of the General Notions of Money, Trade and Exchange, as they stand in relations to each other. By a Merchant, London 1695, str. 7 . ) Mada se zlato i srebro, iskovani u novac ili ne, upotrebljavaju kao merilo za sve ostale stvari, upravo su isto toliko robe koliko -i vino, ulje, duvan, odelo ili oha. ([J. Child,] A Discourse concerning Trade, and that in particular of the East Indies etc., London 1 6 8 9 , str. 2.) Neumesno je jedino u novcu gledati imetak i bogatstvo Kraljevine [Engleske], niti se zlatu i srebru sme odrei karakter roba. ( { T h . Papillon,] The East-India Trade a most Profitable Trade, London 1677, str. 4 . )
4 5

4 4

Zlato i srebro imaju vrednost kao metali pre no to postanu novac. (Galiani, Delia Moneta, str. 7 2 . ) Locke veli: Opti sporazum medu ljudima pridao je srebru imaginarnu vrednost zbog svojstava koja su ga inila zgodnim za novac. (John Locke, Some Considerations etc., 1691. u: Works, izd. 1777, sv. I I , str. 15.) Naprotiv, L a w : Otkudabi razne nacije mogle dati imaginarnu vrednost bilo kojoj s t v a r i . . . ili, otkud bi se t a imaginarna vrednost mogla odr ati? Ali, koliko je i sam od toga malo razumevao: Srebro se razmenjivalo po upotrebnoj vrednosti koju je imalo, dakle po svojoj stvarnoj vrednosti; a svojim odreenjem kao novac dobilo je dodatnu vrednost (une valeur additionnelle). (Jean L a w , Considrations sur le numraire et le commerce, u izdanju E . Daire-a: Economistes Financiers du X V I I I e siecle, str. 4 6 9 , 4 7 0 . )

4 4

rijalni karakteri koje dobijaju drutvene odredbe rada na osnovici nekog odreenog naina proizvodnje, proglase za proste znakove, proglauju se oni ujedno i za proizvoljni proizvod ljudskog razmiljanja. A ovo je i bio omiljen manir prosvetitelja 18. veka da bi se zagonetnim oblicima ljudskih odnosa, iji se proces nastajanja jo nije mogao deifrovati, bar privremeno skinuo izgled neega stranog. Ranije smo napomenuli da ekvivalentski oblik neke robe ne uklju uje kvantitativno odreivanje veliine njene vrednosti. Znamo li da je zlato novac, i stoga neposredno razmenljivo za sve druge robe, ne znai da znamo i koliko vredi, npr., 10 funti zlata. Kao svaka roba, moe i zlato svoju vlastitu veliinu vrednosti da izrazi samo relativno u dru gim robama. Njegovu vlastitu vrednost odreuje radno vreme koje se iziskuje za njegovu proizvodnju, a izraava je ona koliina svake druge robe u kojoj se zgrualo isto toliko radnog vremena. Ovo se utvri48

Novac je znak za njih (robe). (V. de Forbonnais, Elments du Com merce, novo izd., Leyde 1766, sv. I I , str. 143.) Njega robe privlae kao znak. (Isto, str. 155.) Novac je znak stvari i zastupa stvar. (Montesquieu, Esprit des Lois, Oeuvres, London 1767, sv. I I , str. 2.) Novac nije prost znak, jer je i sam bogatstvo; on ne zastupa vrednost, on je sam vrednost. ( L e Trone, De l'Intrt Social, str. 9 1 0 . ) Razmatramo li pojam vrednosti, m i samu stvar uzimamo jedino kao znak, i ona nam vie ne vai kao ona sama, ve kao ono to vredi. (Hegel, Philosophie des Rechts, str. 100.) Pravnici, koji su kroz ceo srednji vek u lakejskoj slubi kraljevske vlasti pravo kraljeva da falsifikuju monetu zasnivali na tradicijama Rimskog Carstva i na novanim pojmovima pandekata I l , dali su maha zamiljanju zlata kao prostog znaka i isto imaginarne vrednosti plemenitih metala mnogo pre ekonomista. Niko ne moe i ne srne sumnjati, veli njihov marljivi uenik Philippe de Valois u jednom dekretu od 1346, da samo Nama i Naem Kraljevskom Velianstvu p r i p a d a . . . zanatsko pravo, kovanje, kakvoa, zaliha i svako izdavanje propisa u pogledu novaca, stavljanje njihovo u promet i odreivanje njihove vrednosti kako N a m se bude svidelo i kako N a m se bude do bro uinilo. P o rimskoj pravnoj dogmatici, car je dekretovao vrednost novca. Bilo je izriito zabranjeno tretirati novac kao robu. Nikome se ne sme dozvoliti da trguje novcem: jer ono to je odreeno za javnu upotrebu ne sme postati roba. Dobro izlaganje o ovome vidi u: G. F . Pagnini, Saggio sopra il giusto pregio dette cose, 1 7 5 1 , kod Custodija, Parte Moderna, sv. I I . Osobito u drugom delu spisa Pagnini polemie protiv gospode jurista.
41

4 7

Ako je neko kadar da jednu uncu srebra iskopanu u Peruu prenese u London za isto vreme koje bi mu bilo potrebno da proizvede buel ita, onda je ono prirodna cena ovoga; ako se pak ponu eksploatisati novi, izdaniji rud nici, pa se dobiju dve unce srebra sa istim trudom kao ranije jedna, onda e, ito sa cenom od 10 ilinga po buelu biti isto toliko jevtino kao to je ranije bilo po ceni od 5 ilinga caeteris paribus.* * (William Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 3 1 . )
1

4 8

i * pod ostalim nepromenjenim okolnostima

vanje njegove relativne veliine vrednosti zbiva u neposrednoj razmeni na s a m o m izvoru njegove proizvodnje. i m u d e u p r o m e t kao novac njegova je vrednost v e data. Poslednjih decenija 17. veka bilo se v e znatno odmaklo o d poetka analize novca t i m e to se znalo da je novac r o b a , ali se ipak bilo odmaklo tek o d poetka. Nije tekoa u t o m e da se shvati da je n o v a c roba, nego kako, zato i kroto je r o b a n o v a c . * Videli s m o kako v e i u najprostijem izrazu vrednosti, x r o b e A =y r o b e B, o n a stvar kojom se predstavlja veliina vrednosti neke druge stvari izgleda da svoj ekvivalentski oblik i m a nezavisno o d toga odnosa, kao drutveno prirodno svojstvo. Propratili s m o uvrivanje t e prividnosti. O n a je zavrena i m opti ekvivalentski oblik sraste s prirodnim oblikom neke posebne vrste robe, i m se iskristalie u n o v a n i , oblik. J e d n a r o b a n e izgleda da je postala n o v a c samp zato to sve d r u g e r o b e u njoj svestrano prikazuju svoje vrednosti, v e , obrnuto, izgleda d a sve o n e u njoj prikazuju svoje vrednosti zato to je ona novac. K r e t a n j e koje je do ovoga dovelo gubi se u svom vlastitom rezultatu n e ostavljajui traga od sebe. B e z svoga uea, nailaze r o b e na gotov lik svoje vrednosti u r o b n o m telu koje postoji izvan i pored njih. O v e stvari, zlato i srebro, onakve kakve izlaze iz u t r o b e Zemljine, ujedno su i neposredno ovaploenje svega ljudskog rada. O t u d a i magija novca. isto atomizirani odnos ljudi u drutvenom procesu proizvodnje, a zbog toga i materijalno oblije njihovih sopstvenih odnosa u proizvodnji, koji su nezavisni od njihove kontrole i njihovog svesnog delanja, ispoljavaju se p r e svega u optoj pojavi da proizvodi njihova rada uzimaju oblik robe. Z b o g t o g a je zagonetka novanog fetia s a m o zagonetka robnog fetia koja je postala vidljiva i zasenjuje oi.
4

G. profesor Roscher, poto nas je prvo pouio: Pogrene definicije novca mogu se podeliti u dve glavne grupe: u one koje ga dre za neto vie, i one koje ga dre za neto manje od robe, reda areni katalog spisa o novar stvu, Sto ne odaje ni najudaljenije razumevanje prave istorije teorije, i onda daje ovaj moral: Uostalom, ne da se porei da najvei deo modernih nacionalnih ekonomista nije dovoljno imao u vidu osobenosti kojima se novac razlikuje od ostalih roba (dakle ipak neto vie ili manje od r o b e ? ) . . . Utoliko polumerkantilistika reakcija Ganilh-a i dr. nije sasvim neosnovana. (Wilhelm Roscher, Die Grundlagen der Nationalkonomie, 3. izd., 1858, str. 207 - 210.) Viemanjene dovoljnoutolikone sasvim! Kakve definicije pojmova! I ovakvo eklektiko profesorsko truanje g. Roscher skromno krsti anatomsko-fiziolokim metodom politike ekonomije! Pa ipak njemu dugujemo za jedno otkrie, naime da je novac prijatna roba.

4 9

G L A V A

T R E A

Novac ili robni promet

1 . Mera vrenosti U ovome spisu svugde u, uproenja radi, uzimati zlato kao novanu robu. Prva funkcija zlata sastoji se u tome da robnom svetu prui ma terijal za izraavanje njegovih vrenosti, tj. da robne vrenosti pred stavlja kao jednoimene veliine, kvalitativno jednake, a kvantitativno uporedive. Time ono funkcionie kao opta mera vrenosti, i tek ovom funkcijom postaje zlato, ta specifina ekvivalentska roba, novcem. Ne postaju robe samerljive preko novca. Naprotiv. Zato to su sve robe kao vrenosti opredmeen ljudski rad, usled ega su same po sebi samerljive ,mogu one i zajedniki meriti svoje vrenosti istom specifinom robom i time ovu pretvoriti u zajedniku meru svojih vrenosti, ili u novac. Novac kao mera vrenosti nuan je oblik u kome se ispoljava ona mera vrenosti koja se nalazi u'samoj robi radno vreme. Izraz vrenosti neke robe u zlatux robe A~y novane robe njen je novani oblik ili cena. Sada je dovoljna i kakva izdvojena jednaina, kao 1 tona eleza=2 unce zlata, da se vrednost eleza izrazi
50

Pitati zbog ega novac neposredno ne predstavlja samo radno vreme, tako da, npr., neka papirna novanica predstavlja x asova rada, znai prosto pitati zato se na osnovici robne proizvodnje proizvodi rada moraju predstavljati kao robe; jer predstavljanje robe ukljuuje njeno podvajanje u robu i novanu robu. Ili, zato se privatni rad ne moe tretirati kao neposredno drutven rad, kao nje gova suprotnost. Plitki utopizam radnog novca na osnovici robne proizvodnje opirno sam objasnio na drugom mestu^ (Karl M a r a , Zur Kritik etc, str. 61 i dalje.) Pomenuu ovde jo to da je, npr., Owenov radni novac isto toliko malo novac koliko i, recimo, pozorini tantuz. Ovvenova pretpostavka jeste nepo sredno podrutvljen rad, dakle oblik proizvodnje dijametralno suprotan robnoj proizvodnji. Svedodba o radu utvruje samo individualni udeo proizvoaev u optem radu, kao i njegovo individualno pravo na onaj deo opteg proizvoda koji

5 0

na n a i n koji i m a d r u t v e n o vaenje. T a k v a jednaina vie n e m o r a d a m a r i r a u potiljak s j e d n a i n a m a v r e d n o s t i d r u g i h r o b a , jer ekviv a l e n t - r o b a , zlato, v e i m a karakter n o v c a . Z b o g t o g a sad opti r e lativni oblik r o b n i h vrednosti i m a opet vid njihovog prvobitnog, p r o s t o g ili pojedinanog relativnog oblika vrednosti. S d r u g e s t r a n e , razvijeni relativni izraz vrednosti, rli beskrajni niz relativnih izraza v r e d n o s t i , postaje specifian relativni oblik vrednosti n o v a n e r o b e . A ovaj niz sada je v e d r u t v e n o dat u r o b n i m c e n a m a . -itajte o b r n u t o c e n e kakvog cenovnika, pa e t e veliinu vrednosti n o v c a nai izraenu u s v i m a m o g u i m r o b a m a . N a s u p r o t o v o m e , n o v a c n e m a c e n u . D a bi uzeo u e a u o v o m jedinstvenom r e l a t i v n o m obliku vrednosti ostalih r o b a , m o r a o bi s e n o v a c staviti p r e m a s a m o m e sebi u odnos kao p r e m a s v o m s o p s t v e n o m ekvivalentu. C e n a ili novani oblik r o b a jeste, kao u o p t e njihov oblik vrednosti, oblik koji s e razlikuje o d njihovog opipljivo s t v a r n o g telesnog oblika, d a k l e s a m o ideealn ili zamiljen oblik. V r e d n o s t eleza, platna, p e n i c e itd. postoji, m a d a nevidljiva, u s a m i m t i m s t v a r i m a ; ona se p r e d stavlja n j i h o v o m jednakou sa z l a t o m , o d n o s o m p r e m a zlatu koji postoji t a k o r e i s a m o u njihovim glavama. Z b o g t o g a u v a r r o b a m o r a d a i m pozajmi svoj jezik ili da i m okai p a p i r n e cedulje d a bi spoljanjem s v e t u saoptio njihove c e n e . K a k o je izraz robnih v r e d nosti u zlatu zamiljen, t o s e z a o v u operaciju i m o e d a u p o t r e b i s a m o zamiljeno ili ideelno z l a t o . Svaki u v a r r o b a zna da je jo daleko o d t o g a d a pozlati svoje r o b e k a d njihovoj v r e d n o s t i da oblik c e n e ili zamiljen zlatni oblik, i d a m u n e t r e b a ni g r a m a istinskog zlata d a bi milione r o b n i h vrednosti cenio u zlatu. S t o g a n o v a c u funkciji m e r e vrednosti slui kao s a m o zamiljen ili ideelan n o v a c . O v a je okolnost izazvala najlue t e o r i j e . M a d a za funkciju m e r e vrednosti slui s a m o
N 5 1 52

je namenjen potronji. Ali Owenu ni na um ne pada da ka-> pretpostavku uzme robnu proizvodnju, pa da onda njene nune uslove ipak zaobie novanim ujdur mama. Divljaci ili polvidivljaci upotrebljavaju svoj jezik drukije. Tako, primera radi, kapetan Parry pie o stanovnicima zapadne obale Bafinskog zaliva: U ovom sluaju* (pri razmeni proizvoda) . . . liznu oni stvar (ponueni predmet) jezikom dva puta: to im je znak da smatraju da je posao zakljuen na njihovo zadovolj stvo.! ] Isto tako je kod istonih Eskima razmenjiva uvek lizao predmet koji je primao. Kad na severu jezik ovako igra ulogu organa za prisvajanje, nije udo to na jugu trbuh vai kao organ akumulisane svojine i to Kafri cene bo gatstvo ljudi prema debljim trbuha. Kafri su doista pametni momci, jer dok se zvanini engleski izvetaj o zdravlju za 1864. alio na oskudicu masnoa u hrani velikog dela radnike klase, dotle je iste godine neki doktor Harvey, koji, uosta lom, nije pronaao krvotok, napravio velike novce vaarskim receptima kojima je buroaziji i aristokratiji obeavao skidanje bremena preobilnog sala.
6 1 42

Vidi: Karl Marx, Zur Kritik etc., Theorien von der Masseinheit Geldes, str. 53. i dalje.

5 2

des

zamiljen novac, ipak cena potpunce zavisi od stvarnog novanog materijala. Vrednost, tj. koliina ljudskog rada koja se sadri npr. u jednoj toni eleza, izraava se izvesnom zamiljenom koliinom novane robe koja sadri isto toliko rada. Prema tome, dakle, da li zlato, srebro ili bakar slui kao mera vrenosti, dobie vrednost jedne tone eleza sasvim razline cenovne izraze, odnosno bie predstavljena sasvim razliitim koliinama zlata, srebra ili bakra. Usled ovoga, ako dve razline robe, npr. zlato i srebro, jednovremeno slue kao mere vrenosti, sve robe imaju dva razlina cenovna izraza, zlatnu cenu i srebrnu cenu. Ove dve cene mirno idu naporedo dok god se ne promeni odnos srebra prema zlatu, koji je, recimo, 1: 15. Ali svaka promena u ovom odnosu vrenosti naruava odnos izmeu zlatnih i srebrnih robnih cena, te tako prua stvaran dokaz da udvajanje mere vrenosti protivrei njenoj funkciji. Sve robe kojima su cene odreene predstavljaju se u ovom obliku; a robe Ax zlata; b robe B~y zlata; c robe C~z zlata itd., gde a, b, c predstavljaju odreene mase roba vrste A, B, C, & x, y, z odreene mase zlata. Time se robne vrenosti pretvaraju u zamiljene koliine
53

Primedba uz drugo izdanje. T a m o gde zlato i srebro naporedo postoje kao zakonit novac, t j . kao m e r a vrenosti, oduvek je injen uzaludan pokuaj da se s njima postupa kao da su jedna ista materija. Pretpostavi li se da se isto radno vreme nepromenljivo mora opredmeivati u istom odnosu izmeu zlata i srebra, onda se u stvari pretpostavlja da su srebro i zlato ista materija i da odreena masa manje vrednog metala, srebra, ini nepromenljiv razlomak odreene m a s e zlata. Od vlade Edwarda I I I pa do vremena George-a I I istorija engleskog novar stva tee kroz stalan niz poremeaja poteklih iz sukoba meu zakonskim odre ivanjem odnosa vrenosti zlata i srebra i stvarnim kolebanjima njihovih vrenosti. as je bilo precenjivano zlato, as srebro. Potcenjeni metal izvlaio se iz p r o m e ta, pretapao i izvozio. Onda je zakonskim putem opet menjan odnos m e u vrednostima oba metala, ali je nova nominalna vrednost ubrzo opet dolazila u sukob s istinskim odnosom vrenosti kao god i stara. U nae vreme vrlo slab i prolazan pad vrenosti zlata prema srebru, pad izazvan indijsko-kineskom tranjom sreb ra, prouzroio je u najveem stepenu istu pojavu u Francuskoj, izvoz srebra i njegovo istiskivanje iz prometa zlatom, U godinama 1 8 5 5 - 1857. iznosio je viak uvoza zlata u Francusku nad izvozom zlata iz Francuske 41 5 8 0 0 0 0 , dok je viak izvoza srebra nad uvozom srebra iznosio 3 4 7 0 4 0 0 0 J C * . I stvarno, u zemljama gde oba metala zakonski vae kao mere vrenosti, te se zbog toga oba moraju primati pri plaanju, ali svako po volji moe plaati bilo u srebru bilo u zlatu, metal ija se vrednost penje nosi aiju i kao svaka druga roba meri svoju vrednost precenjenim metalom, dok jedino ovaj drugi slui kao m e r a vrednostj. itavo istorijsko iskustvo u ovoj oblasti svodi se prosto na to da gde dve robe zakonito vre funkciju m e r e vrenosti faktiki uvek samo jedna od njih odrava taj poloaj. (Karl Mane, Zur Kritik etc> str. 5 2 , 5 3 . )
1

5 3

Od 2. do 4. izdanja: 14 7 0 4 0 0 0 .

zlata raznih veliina, dakle u jednoimene, zlatne veliine, uprkos zbrkanom arenilu robnih tela. K a o ovakve razline koliine zlata, one se meusobno uporeuju i m e r e , t e se razvija tehnika potreba da se dovedu u odnos prema nekoj utvrenoj koliini zlata kao prema svojoj -jedinici mere. Sama ova jedinica razvija se daljom podelom na alikvotne delove u merilo. P r e no to postanu n o v a c , zlato, srebro i bakar v e imaju takva merila u svojim metalnim teinama, tako da za jedinicu m e r e slui npr. 1 funta, koja se ovamo deli na unce itd., a o n a m o sabira u cente i t d . Zbog toga zateena imena merila teine i jesu prvobitna imena novanog merila, ili merila c e n a u svakom m e talnom opticaju. K a o m e r a vrednosti i kao merilo cena novac vri dve sasvim razli ne funkcije. Ulogu m e r e vrednosti on vri kao drutveno ovaploenje ljudskog rada, a ulogu merila cena vri kao utvrena teinska koliina metala. K a o m e r a vrednosti slui za t o d a vrednosti najrazlinijih roba pretvori u cene, u zamiljene koliine zlata, kao merilo cena on meri te koliine zlata. M e r o m vrednosti mere se robe kao vrednosti, merilo cena, naprotiv, meri koliine zlata jednom koli inom zlata, n e vrednost jedne koliine zlata teinom druge. Za merilo cena m o r a se utvrditi odreena teina zlata kao jedinica mere. O v d e , , k a o god i pri odreivanju svake druge m e r e za jedno imene veliine, odluna vanost pripada stalnosti merskih odnosa. Otuda e merilo cena utoliko bolje ispunjavati svoju funkciju ukoliko nepromenljivije jedna ista koliina zlata bude sluila kao jedinica mere. K a o m e r a vrednosti moe zlato da slui samo zato to je i samo proizvod rada, dakle vrednost podlona p r o m e n a m a .
54 65

P r e svega je jasno da kakva promena u vrednosti zlata ni na koji nain n e skuava njegovu funkciju kao merila cena. M a kako se m e njala vrednost zlata, vrednosti razlinih njegovih koliina ostae uvek u istom meusobnom odnosu. K a d bi vrednost zlata pala za 1000 na sto, opet bi kao i ranije 12 u n c a zlata imalo 12 puta veu vrednost nego 1 unca, a kod cena se i radi samo o uzajamnom odnosu razlinih koliina zlata. A poto, s druge strane, 1 unca zlata n e menja svoju teinu time to je njena vrednost pala ili se popela, to se isto tako ne menja ni teina njenih alikvotnih delova, te na taj nain zlato stalno Primedba uz drugo izdanje. udna okolnost to u Engleskoj unca zlata kao jedinica novanog merila nije podeljena na alikvotne delove objanjava se ovim: Naa je moneta isprva bila udeena samo za upotrebu srebra zbog toga se unca srebra uvek moe podeliti na odreen odgovarajui broj komada novca; a kako je zlato uvedeno tek docnije u kovanje koje je bilo prilagoeno samo srebru, to se od unce zlata ne moe iskovati odgovarajui broj komada novca. (Maclaren, History of the Courrency, London 18S8, str. 16.) Primedba uz drugo izdanje. U engleskim spisima vlada neizreciva kon fuzija u pogledu mere vrednosti (measure of value) i merila cena (standard of value). Poto se stalno brkaju funkcije, brkaju im se i imena.
M 5 4

vri istu slubu kao utvreno merilo cena, m a kako se menjala njegova vrednost. P r a m e n a u njegovoj vrenosti ne spreava zlato ni u funkciji mere vrenosti. P r o m e n a pogaa jednovremeno sve r o b e caeteris paribus: ona, dakle, nee dirati u njihove uzajamne relativne vrenosti, iako se sada sve one izraavaju zlatnim cenama veim ili manjim nego ranije. K a o god kod predstavljanja vrenosti jedne r o b e upotrebnom vrednou neke druge, tako se i kod procenjivanja roba u zlatu ini samo t a pretpostavka da u datom vremenu proizvoenje izvesne ko liine zlata staje odreenu koliinu rada. Uopte, u pogledu kretanja robnih cena vae ranije izloeni zakoni prostog relativnog izraza vrenosti. Opte dizanje cena roba moe da nastupi, ako se n e menja v r e d nost novca, samo ako se podignu vrenosti r o b a ; ako vrenosti roba ostanu iste, samo onda ako vrednost novca padne. I obrnuto. Opti pad cena moe da nastupi ako vrednost novca ostane ista, samo ako padne vrednost r o b a ; ako vrednost roba ostane ista, samo ako poraste vrednost novca. Iz ovoga se nikako ne srne izvesti da dizanje vrenosti novca povlai za sobom srazmerno padanje robnih cena, a padanje vrenosti novca njihovo srazmerno dizanje. Ovo vai samo z a robe ija se vrednost nije promenila. T a k v e robe, npr., ija vrednost raste ravnomerno i jednovremeno s vrednou novca, zadravaju uvek iste cene. B u d e li se njihova vrednost dizala sporije ili b r e nego vrednost novca, onda e razlika izmeu kretanja njihove vrenosti i vrenosti novca odreivati padanje ili dizanje njihovih cena. Vratimo se sad razmatranju oblika cene. Novana imena metalnih teina postepeno se odvajaju od prvo bitnih njihovih teinskih imena iz razliitih razloga, medu kojima su od odlunog istorijskog znaaja: 1) Uvoenje stranog novca kod manje razvijenih naroda, kao to su, n p r . , u starom R i m u srebrni i zlatni novci opticali prvo kao inozemna roba. I m e n a tog stranog novca razlikuju se od domaih imena za teine. 2 ) S razvijanjem bogatstva plemenitiji metal istiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca, srebro bakar, zlato srebro, m a koliko da ovaj red protivrei svakoj pesnikoj hronologiji. ! ! F u n t a je, npr., bila novano ime za istinsku funtu srebra. N o im zlato potisne srebro kao meru vrenosti, isto se ime prideva moda jednoj petnaestim funte zlata, p r e m a t o m e kakva je srazmera izmeu vrenosti zlata i srebra. Sada se funta kao n o v ano ime i funta kao obino ime za teinu zlata, razdvajaju. 3 ) K r o z
56 43 57

Uostalom, on nema opte istorijsko vaenje. Primeba uz drugo izdanje.Tako engleska funta oznauje manje od /s svoje prvobitne teine, kotska funta pre ujedinjenja- ! samo / 3 A , francuska livra ht, panjolski maravedi manje od Viooo, a portugalski rej jo mnogo manji razlomak.
5 7 1 44 1 1

5 8

7 Mfttx - Engdi (21)

vekove protezano krivotvorenje n o v c a od strane vladalaca, usled ega su od prvobitnih teina kovanog n o v c a ostala s a m o i m e n a . Ovi istorijski procesi dovode do toga da se n a r o d privikne na odvajanje novanog imena metalnih teina o d njihovog obinog t e inskog imena. P o t o je n o v a n o merilo s jedne strane isto konven cionalno, a s d r u g e m u je strane p o t r e b n o da ima optu vanost, biva ono najzad zakonski u r e e n o . Izvestan deo teine plemenitog metala, n p r . 1 unca zlata, zvanino se razdeli n a alikvotne delove, koji se okrste zakonskim imenima k a o : funta, talir itd. T a k a v alikvotni deo, koji onda vai kao prava jedinica m e r e za n o v a c , deli se nanie n a d r u g e alik v o t n e delove sa zakonskim imenima k a o : iling, peni i t d . Odreene metalne teine ostaju i dalje merila metalnog n o v c a ; izmenilo se samo razdeljivanje i imenovanje. C e n e , ili koliine zlata u koje se r o b n e vrednosti ideelno pretvaraju, izraavaju se, dakle, sada n o v a n i m imenima, odnosno zakonski u t v r enim raunskim imenima zlatnog merila. Dakle, u m e s t o da se kae 1 kvarter penice jednak je 1 u h i zlata, reklo bi se u Engleskoj da je jednak 3 funte sterlinga, 17 ilinga i I0 ]z pensa. N a ovaj nain, svojim n o v a n i m imenima r o b e kau jedne drugima koliko v r e d e , a n o v a c slui kao raunski n o v a c kad god neku stvar t r e b a fiksirati kao v r e d nost, a stoga u n o v a n o m o b l i k u . I m e stvari sasvim j e . s t r a n o njenoj prirodi. J a o n e k o m oveku ne z n a m nita ako z n a m da se zove Jakov. I s t o se tako i u novanim imenima funta, talir, franak, dukat itd. gubi svaki trag odnosu v r e d nosti. Z a b u n a oko tajnog- smisla ovih kabalistikih znakova tim je v e a to n o v a n a imena izraavaju vrednost r o b a , a u isto v r e m e i alikvotne delove neke m e t a l n e teine, novanog m e r i l a . A, s druge
58 5 9 l 60 61

Primedba uz drugo izdanje. One vrste novca ija su imena sada samo jo jedino ideelna, najstarije su u svih naroda. Sva su imena nekad bila realna i ba zbog toga to su bila realna, sluila su za raunanje. (Galiani, Delia Moneta, str. 153.) Primedba uz drugo izdanje.U svojim Familiar Words, veli g. David Urquhart da je strano (!) to je funta sterlinga, jedinica engleskog novanog merila, jednaka otprilike jednoj etvrtini unce zlata: To znai krivotvoriti meru, a ne postavljati merilo. U ovom lanom imenovanju zlatne teine, kao i svugde inae, on vidi falsifikatorsku ruku civilizacije. Primedba uz drugo izdanje.Kad upitae Anaharzisa emu Jelinima treba novac, odgovori on: za raunanje. (Athenaeus, Deipnosophistarum Ubri quindecim, 1, IV, 49, sv. 2 [str. 120], izd. SchweighSuser, 1802.) Primedba uz drugo izdanje.Zbog toga to se zlato * kao merilo cena javlja pod istim raunskim imenima kao i robne cene, npr. to se i jedna unca zlata i vrednost jedne tone eleza izraava sa 3 , 17 ilinga i IO / pensa, nazvata
5 9 6 0 6 1 1 1

5 8

* Od 2. do 4. izdanja: novac.

strane, potrebno je da se vrednost, za razliku od arenih tela robnog sveta, razvije dalje do ovog materijalno praznog, ali ujedno isto drutvenog oblika. Cena je novano ime rada opredmeenog u robi. Zbog toga je ekvivalencija robe s koliinom novca, ije ime ini njenu cenu, tautologija , kao god to je uopte relativni izraz vrednosti neke robe uvek izraz ekvivalentnosti dveju roba. Ali ako cena kao izloitelj ve liine vrednosti robe i jeste izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu, ne izlazi iz ovoga i obrnuto da je izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu nuno i izloitelj veliine njene vrednosti. Recimo da 1 kvarter penice i 2 (otprilike / a unce zlata) predstavljaju drutveno potreban rad jednake veliine. One 2 novani su izraz veliine vred nosti kvartera penice, njegova cena. Dopuste li okolnosti da se taj izraz podigne na 3 funte, ili prisile da se spusti na 1 funtu, onda su 1 i 3 kao izrazi veliine vrednosti penice odvie male ili odvie velike, ali su ipak njene cene; jer prvo, one su oblik njene vrednosti, novac, a drugo, izloitelji su njenog odnosa razmene prema novcu. Ostanu li isti uslovi proizvodnje ih ista proizvodna snaga rada, morae se onda za reprodukovanje jednog kvartera penice utroiti isto onoliko drutvenog radnog vremena kao i ranije. Ova okolnost ne zavisi ni od volje proizvoaa penice, niti od volje drugih vlasnika roba. Veli ina vrednosti robe izraava, dakle, nuan odnos prema drutvenom radnom vremenu, odnos koji je imanentan samom procesu njenog stva62 63 a

su ova njegova raunska imena njegovom monetarnom cenom. Ova je udna pomisao potekla otuda kao da se zlato (odnosno srebro) ceni u svom vlastitom materijalu i da njegovu cenu, protivno svima ostalim robama, utvruje drava. Utvrivanje raunskih imena odreenih zlatnih teina pogreno je shvaeno kao utvrivanje vrednosti tih teina. (Karl M a r x , Zur Kritik etc., str. 5 2 . ) 2 Uporedi Theorien von der Masseinheit des Geldes u: Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 53. i dalje. Fantazije o podizanju ili sniavanju monetarne cene, koje se sastoje u tome da se zakonita novana imena zakonski utvrenih teina zlata i srebra putem dravnog autoriteta prenesu na vee ili manje teine, te da se, recimo, jt funte zlata iskuje u 4 0 umesto u 2 0 ilinga takve je fantazije, ukoliko imaju za cilj ne neveto finansijsko operisanje p r o tiv dravnih i privatnih poverilaca, ve da budu ekonomski udotvorni lekovi, Petty vrlo iscrpno pretresao u Quantuhimcunque concerning Money. To the Lord Marquis of Halifax, 1682, tako da su ga ak i njegovi najblii sledbenici ser Dudley North i John Locke, da o kasnijima i ne govorimo, mogli samo razvod niti. Ako bi se bogatstvo neke nacije, veli on izmeu ostaloga, moglo udesetostruiti kraljevskom naredbom, bilo bi nepojmljivo to nae vlade ve davno nisu izdale takva nareenja. ( U gore navedenom delu, str. 3 6 . )
1

Inae bismo morali pristati da kaemo da jedan milion u novcu vredi vie nego ista vrednost u robi ( L e Trone, De l'Intrt Social, str. 9 1 9 ) , dakle . da neka vrednost vredi vie od druge jednake vrednosti.

4 3

ranja. Pretvaranjem veliine vrednosti u cenu ovaj se nuni odnos ispoljava kao odnos razmene neke r o b e p r e m a novanoj robi koja p o stoji izvan nje. N o ovaj odnos m o e da izraava kako veliinu vrednosti robe, tako i ono manje ili vie za koje se roba pod datim okolnostima moe otuiti. Dakle, mogunost kvantitativne inkongruencije izmeu cene i veliine vrednosti, ili mogunost da cena odstupi o d veliine vrednosti, lei u s a m o m cenovnom obliku. Nije t o nikakav nedostatak ovog oblika, ve ga ba to ini adekvatnim oblikom za nain proizvodnje u kome se pravilo moe da sprovodi samo kao slep proseni zakon bespravilnosti. Ali oblik cene n e samo da donosi mogunosti kvantitativne inkon gruencije izmeu veliine vrednosti i cene, t j . izmeu veliine vred nosti i njenog vlastitog novanog izraza, nego moe da krije u sebi i kvalitativnu protivrenost, tako da cena uopte prestane biti izraz vrednosti, m a d a je novac samo oblik vrednosti roba. Stvari koje same sobom nisu robe, n p r . savest, ast itd., mogu njihovi vlasnici izneti n a pazar za novac, i tako svojom c e n o m dobiti oblik robe. Otud neka stvar m o e formalno imati cenu a da nema vrednosti. Cenovni izraz postaje ovde imaginaran, kao izvesne matematike veliine. S druge strane, i imaginarni cenovni oblik, kao, npr., cena neobraenog zemljita, koje n e m a vrednosti, jer nikakav ljudski rad nije u njemu materijalizovan, m o e da krije u sebi stvaran odnos vrednosti ili iz o v o g a izveden odnos. K a o relativni oblik vrednosti uopte, tako cena izraava vrednost neke robe, npr. tone eleza, time da je odreena koliina ekvivalenta, npr. u n c a zlata, neposredno razmenljiva za elezo, ali nikako ne i obrnuto da je i elezo sa svoje strane neposredno razmenljivo za zlato. D a bi roba, dakle, praktino mogla da vri dejstvo razmenske vrednosti, m o r a se osloboditi svog prirodnog tela, m o r a se iz samo zamiljenog pretvoriti u pravo zlato, m a joj ta transsupstancijacija bila munija nego hegelovskom pojmu prelaz iz nunosti u slobodu ili jastogu razbijanje svoje ljuske, ili crkvenom ocu J e r o n i m u da sa sebe skine starog A d a m a . Pored svog stvarnog lika, npr. eleza, moe roba imati u ceni i ideelan lik vrednosti ili zamiljen zlatan lik, ali n e moe u isto v r e m e biti i istinsko elezo i istinsko zlato. D a bi joj se oznaila cena, dovoljno je izjednaiti s njom zamiljeni novac, ali se m o r a zameniti zlatom da bi svom vlasniku posluila kao opti ekvivalent. Ako bi vlasnik eleza doao, r e c i m o , pred vlasnika karnevalskih predmeta i stao ga upuivati n a cenu eleza kao na novani oblik, onda bi m u trgovac tim veselim
64

Dok se u mladosti Jeronim morao mnogo boriti s materijalnim mesom, kao to pokazuje njegova borba u pustinji s privianjima lepih ena, u sta rosti se morao boriti s mesom duha. Kae on, npr.: Uinilo mi se da se u duhu nalazim pred svetskim sudijom. Ko si ti? upita neki glas. Hrianin. Lae, zagrme svetski sudija, ti si samo ciceronovac!t J
45

4 4

stvarima odgovorio kao na nebu sv. P e t a r Danteu kad m u je ovaj izrekao svoje vjeruju Assai bene e trascorsa D'esta moneta gia la lega e '1 peso^ Ma dimmi se tu l'hai nella tua borsa. *
1

Cenovni oblik ukljuuje otuivost robe za novac, a i nunost toga otuivanja. S druge strane, zlato funkcionie kao ideelna m e r a za vrednost samo zato to se u procesu razmene v e promee kao novana roba. Otuda iza zamiljene m e r e vrednosti vreba zveee zlato.

2. Prometno

sredstvo

a) Metamorfoza roba Videli smo da proces robne razmene obuhvata odnose koji su protivreni i uzajamno se iskljuuju. Razvitak r o b e n e ukida t e p r o tivrenosti, ali stvara oblik u kome se m o g u kretati. Ovo uopte i jeste metod za reavanje stvarnih protivrenosti. N a primer, protivrenost je da neko telo stalno pada n a drugo i da se isto tako stalno od njega udaljava. Elipsa je jedan od 6blika kretanja u kome se ova protivrenost i postavlja i reava. Proces razmene roba, ukoliko vri njihovo prenoenje iz ruku u kojima su one neupotrebne vrednosti u ruke u kojima su upotrebne vrednosti, jeste drutvena razmena materije. Proizvod jednog korisnog naina rada zamenjuje proizvod drugoga. Stigne li jednom do mesta gde slui kao upotrebna vrednost, roba ispada iz oblasti razmene i ula zi u oblast potronje. N a s ovde zanima samo prva oblast. T o e rei da itav proces imamo da posmatramo s formalne strane, dakle samo menjanje oblika ili metamorfozu roba ijim se posredstvom vri drutvena razmena materije. Skroz pogreno shvatanje ovog menjanja oblika, da i ne u z m e m o u obzir nejasnost o samom pojmu vrednosti, ima se pripisati okolnosti to se svaka promena oblika neke robe zbiva razmenom dveju roba, jedne proste i jedne novane robe. K o se pridrava samo ovog m a t e rijalnog momenta, razmene robe za zlato, taj previa ba ono to treba da vidi, naime ta se zbiva sa oblikom. O n previa da zlato nije novac kad je samo roba, i da se ostale r o b e preko svojih cena odnose p r e m a zlatu kao prema svom vlastitom novanom liku. U proces razmene ulaze robe prvo nepozlaene, neueerene, kakve su se iz jajeta izlegle. On raa podvajanje robe u robu i novac, spoljanju suprotnost u kojoj oni predstavljaju svoju imanentnu s u * Po teini i po smesi / Novac je taj prilino ispravan, / No ima li ga, reci, ti u svojoj kesi?
l

protnost upotrebne vrednosti i vrednosti. U toj suprotnosti sueljuju se robe kao upotrebne vrednosti s novcem kao razmenskom vrenou. S druge strane, obe strane suprotnosti jesu robe, dakle jedin stva upotrebne vrednosti i vrednosti. Ali se ovo jedinstvo razlika pred stavlja ovako n a ovom, a obrnuto na onom polu, i m e ono ujedno predstavlja i njihov meusobni odnos. R o b a je stvarno upotrebna vrednost, dok se njeno vrednosno bie samo ideelno ispoljava u ceni, koja je dovodi u odnos sa zlatom koje p r e m a njoj stoji kao stvarni lik njene vrednosti. Suprotno t o m e , zlatni materijal vai samo kao otelovljenje vrednosti, kao novac. Z b o g toga je zlato stvarno razmenska vrednost. Njegova se upotrebna vrednost javlja jo samo ideelno u nizu relativnih izraza vrednosti, u kome se zlato, prema robama koje se nalaze nasuprot njemu, odnosi kao p r e m a krugu svojih stvarnih u p o trebnih oblika. Ovi suprotni oblici roba i jesu stvarni oblici u kojima se kree proces njihove razmene. Poimo sad za kojim vlasnikom robe, recimo za starim naim poznanikom tkaem, n a pozornicu procesa razmene, na robno trite. Njegova roba, 2 0 arina platna, ima utvrenu cenu. Ona iznosi 2 . T k a razmeni platno za 2 i kao ovek stara kova te dve funte opet razmeni za jednu porodinu Bibliju jednake cene. Platno koje je za njega samo roba, nosilac vrednosti, otueno je za zlato, lik njegove vrednosti, a u ovom liku opet je otueno za drugu robu, za Bibliju, ali ova sad ima da putuje u tkaevu kuu kao upotrebna vrednost, gde e zadovoljavati potrebe okrepljenja duha. Proces razmene vri se, dakle, u dve metamorfoze koje su suprotne, ali se i uzajamno dopunjujuroba se pretvara u novac, a ovaj se pretvara natrag u r o b u . Momenti metamorfoze rob^e u isto su v r e m e i trgovinski p o slovi njenog vlasnika prodavanje, razmenjivanje robe za novac; ku povanje, razmenjivanje novca za robu, i jedinstvo oba ina: prodaja radi kupovine. Pogleda li tka na krajnji rezultat ove trgovine, videe da sad ima Bibliju umesto platna, umesto svoje prvobitne robe drugu robu jed nake vrednosti, ali drukije korisnosti. N a isti nain prisvaja on za se i ostala sredstva za ivot i proizvodnju. S njegova stanovita, itav proces slui samo t o m e da se proizvod njegova rada razmeni za pro izvod tueg rada, da se izvri razmena proizvoda. P r e m a t o m e , proces robne razmene vri se ovakvim menjanjem oblika: roba novac roba R - N - R
65

Sve postaje preobraavanjem iz... vatre, rekao je Heraklit, a vatra iz svega, kao to se zlato pretvara u robe, a robe opet u zlato. (F. Lassalle, Die Philosophie Herakleitos es Dunkeln, Berlin 1858, sv. I, str. 222.) Lassalle-ova napomena uz ovo mesto, str. 224, primedba 3, pogreno oznauje novac kao prost znak vrednosti.

6 8

P o svojoj materijalnoj sadrini kretanje RR, razmena robe za robu, jeste razmena materije drutvenog rada, a tim se rezultatom i sam proces gasi. RN. Prva metamorfoza robe ili prodaja. Uskakanje robne vrednosti iz tela robe u telo novca jeste, kao to sam na drugom mestu naznaio! !, smrtni skok robe. N e uspe li, nije, dodue, prevarena roba, ali njen vlasnik jeste. Drutvena podela rada ini njegov rad isto toliko jednostranim koliko njegove potrebe mnogostrukima. Ba zbog toga m u njegov proizvod i slui samo kao razmenska vrednost.* Ali oblik ekvivalenta od opte drutvene vanosti proizvod dobija samo u novcu, a novac se nalazi u t u e m depu. D a bi ga odande izvukla, m o r a roba pre svega biti upotrebna vrednost za vlasnika novca, dakle ra utroen na nju mora biti utroen u obliku korisnom p o drutvo, t j . m o r a da se potvrdi kao karika drutvene podele rada. Ali je podela rada samonikao organizam proizvodnje, iji su konci izatkani a i dalje se tkaju iza lea proizvoaa roba. R o b a je, moebiti, proizvod kakvog novog naina rada koji rauna na to da e zadovoljavati neku novonastalu potrebu, ili na- svoju ruku namerava da potrebu tek izazove. K a k a v naroit posao, koji je do jue bio samo jedna m e u mnogim funkcijama jednog istog proizvoaa, moe se danas istrgnuti iz t e veze, postati samostalan, i ba zbog toga poslati na trite svoj delimini proizvod kao samostalnu robu. Prilike m o g u i biti i ne biti zrele za ovaj proces rastavljanja. Proizvod zadovoljava danas neku drutvenu potrebu. Sutra e ga kakva slina vrsta proizvoda moda sasvim ili delimino potisnuti s njegova mesta. ak da i rad bude, kao to je rad naega tkaa, patentiran lan drutvene podele rada, ipak time jo nikako nije zajamena upotrebna vrednost ba njegovih 2 0 arina platna. Ako su drutvenu potrebu za platnom, a ona, kao i sve druge, ima svoju m e r u , v e zasitili drugi tkai, njegovi suparnici, proizvod n a ega prijatelja postae prekomeran, suvian i time nekoristan. P o klonjenom konju n e gleda se u zube, ali tka ne ide na trite da pravi poklone. N o uzmimo da se upotrebna vrednost njegova proizvoda potvrdi na tritu i da roba, stoga, privue n o v a c : D a , ali je sada pitanje: koliko novca? Odgovor je svakako ve unapred dat u ceni robe, t o m izloitelju veliine njene vrednosti. N e e m o se osvrtati na eventualan, isto subjektivan pogrean raun vlasnika robe trite ga o d m a h objektivno ispravlja. T r e b a da on na svoj proizvod utroi samo p r o seno drutveno potrebno radno vreme. R o b n a cena, dakle, jeste samo novano ime one koliine drutvenog rada koja je opredmeena u robi. Ali bez privole i iza lea naega tkaa dospee osvetani uslovi platnarske proizvodnje u komeanje. to je jue nesumnjivo bilo radno vreme drutveno potrebno za proizvodnju jednog arina platna, danas vie nije, kao to t o vlasnik novca sasvim ustro dokazuje cenama koje su naznaili razni suparnici naega prijatelja. N a njegovu ne-, sreu, ima na svetu mnogo tkaa. Naposletku, uzmimo da svaki komad platna na tritu sadri samo drutveno potrebno radno vreme.
47

Uprkos t o m e , m o e ukupan zbir tih komada sadrati suvino utro enog radnog vremena. Ako stomak trita ne uzmogne svariti celokupnu koliinu platna po normalnoj ceni od 2 ilinga za arin, onda je t o dokaz da je u obliku tkanja platna utroen prevelik deo celokupnog drutvenog radnog vremena. Uinak je istovetan kao kad bi svaki tka posebice n a svoj individualan proizvod utroio vie radnog vre m e n a no to je drutveno potrebno. T u vai ono: u kakvo se kolo uhvati, onako m o r a i igrati. Sve platno na tritu vai kao jedan trgovinski artikal, svaki komad samo kao alikvotni deo. I zbilja, vrednost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija jedne iste drutveno odreene koliine jednorodnog ljudskog r a d a . * Vidi se, roba ljubi novac, ali the course o f true love never does run smootht ]. Kvantitativni sklop drutvenog organizma proiz vodnje koji svoja m e m b r a disjectat ! predstavlja u sistemu podele rada, isto je tako stihijski sluaj kao i njegov kvalitativni sklop. Zbog toga nai vlasnici roba otkrivaju da ista podela rada koja ih ini neza visnim privatnim proizvoaima ini i drutveni proces proizvodnje i njihove odnose u t o m e procesu nezavisnim o d njih samih, da se meusobna nezavisnost individua dopunjuje sistemom svestrane m a t e rijalne zavisnosti. Podela rada pretvara proizvod rada u robu, a time ini nunim njegovo pretvaranje u novac. U isto v r e m e dolazi od nje i to da je slu ajna- stvar hoe li ova transsupstancijacija i uspeti. Ali ovde imamo da posmatramo istu pojavu, moramo,' dakle, pretpostaviti da tee nor malno. Uostalom, ako ona uopte tee, t j . ako roba nije nesposobna za prodaju, menjanje njenog oblika zbiva se uvek, mada supstancija veliina vrednosti m o e u sluaju nenormalnog roka da izgubi ili da dobije u t o m menjanju oblika. J e d n o m vlasniku robe zlato zamenjuje njegovu robu, drugome roba zamenjuje njegovo zlato. Uoljiva pojava jeste da roba i novac, 2 0 arina platna i 2 , idu iz ruke u ruku, ili s jednog mesta na drugo, dakle njihova razmena. Ali, za ta se roba razmenjuje? Z a opti lik svoje vlastite vrednosti. A za ta zlato? Z a neki poseban lik svoje upo trebne vrednosti. Z b o g ega-zlato stupa pred platno kao novac? Zato jer je cena platna od 2 , njegovo novano ime, ve dovela platno u odnos p r e m a zlatu kao novcu. R o b a odbacuje svoj prvobitni oblik time to se otuuje, t j . u. o n o m asu kad njena upotrebna vrednost stvarno privue zlato koje je u njenoj ceni samo zamiljeno. Usled ovoga,
1 48 49

i* U pismu N. F. Danielsonu, ruskom prevodiocu Kapitala, od 28. no vembra 1878. Marx je preporuio da se poslednja reenica ovako ispravi: I zbilja, vrednost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija nekog dela one koliine drutvenog rada koja je utroena u celokupnu koliinu arina. Ana logna ispravka uinjena i u Marxovom linom primerku drugog nemakog iz danja prvog toma Kapitala, premda ne njegovom rukom.Prev.

ostvarivanje cene, ili s a m o ideelnog oblika r o b n e vrednosti, u isto v r e m e je i obrnuto, ostvarivanje s a m o ideelne u p o t r e b n e vrednosti n o v c a ; pretvaranje robe u n o v a c u isto v r e m e je i pretvaranje n o v c a u r o b u . T a j jedan proces dvostran je proces, s p61a vlasnika r o b e prodaja, sa suprotnog pola vlasnika novca kupovina. Ili prodaja je- kupovina, R-N ujedno je i NR. N a m a dosad nije poznat neki drugi ekonomski odnos m e d u ljudima osim odnos vlasnika r o b a , odnos u k o m e ljudi prisvajaju proizvode tueg rada s a m o otuujui svoj vlastiti proizvod. S t o g a neki vlasnik r o b e m o e da izie pred drugoga kao vlasnik n o v c a s a m o na dva naina: ako proizvod njegova rada ima od prirode oblik novca, dakle ako je materijal za novac, zlato itd., ili ako je njegova r o b a v e promenila kou i svukla sa sebe svoj prvobitni upotrebni oblik. N a r a v n o , da bi funkcionisalo kao novac, zlato m o r a na izvesnoj taki ui u r o b n o trite. Ova se taka nalazi na izvoru njegove proizvodnje, gde se ono kao neposredni proizvod rada razmenjuje za drugi proizvod rada iste vrednosti. Ali od toga asa ono stalno predstavlja ostvarene r o b n e cene. Ostavimo li iz vida r a z m e n u zlata za r o b u na izvoru njegove proizvodnje, onda je zlato u ruci svakog vlasnika r o b e promenjeni oblik njegove otuene robe, proizvod prodaje ili p r v e m e t a m o r f o z e robe RN. Zlato je postalo zamiljenim n o v c e m ili m e r o m v r e d nosti zato to su sve r o b e u njemu odmeravale svoju vrednost, t e ga tako uinile zamiljenom suprotnou svoga upotrebnog lika, likom svoje vrednosti. Stvarni n o v a c postaje ono time to ga r o b e svojim svestranim ospoljavanjem ine svojim doista ospoljenim ili p r o m e n j e n i m upotrebnim likom, a t i m e i pravim likom svoje vrednosti. U svome vrednosnom liku r o b a brie sa sebe svaki trag svoje prvobitne upotrebne vrednosti i posebnog korisnog rada k o m e i m a da zahvali za svoj postanak da bi se uahurila u jednoobraznu drutvenu m a t e r i jalizaciju bezrazlinog ljudskog rada. Z b o g toga se na n o v c u ne vidi kakvoga je kova roba koja se u nj pretvorila. U s v o m n o v a n o m obliku, svaka roba izgleda kao i svaka druga. O t u d n o v a c m o e da bude i izmet, m a d a izmet nije novac. U z m i m o da su ona dva zlatnika za koja na tka otuuje svoju r o b u , promenjeni lik jednog kvartera penice. Prodaja platna, RN, u isto je v r e m e i njegova kupovina, NR. Ali kao prodaja platna, ovaj proces zapoinje kretanje koje se zavrava
66 67 68

Svaka je prodaja u isto vreme i kupovina. (Dr Quesnay, Dialogues sur le Commerce et les Travaux des Artisans u: Physiocrates, izd. Daire, I deo, Paris 1846, str. 170), ili, kako Quesnay veli u svojim Maximes Gnrales: Ku povati znai prodavati.! ^ Cena jedne robe moe se platiti samo cenom druge. (Mercier de la Rivire, L'Ordre naturel et essentiel des socits politiques u: Physiocrates, izd. Daire, II deo, str. 554.) Da bi imao taj novac, ovek mora prvo prodati. (Isto, str. 543.)
50 6 7 6 8

6 6

njenom suprotnou, kupovinom Biblije; kao kupovina platna zavrava on kretanje koje je zapoelo njenom suprotnou, prodajom penice. RN (platnonovac), ova prva faza procesa RNR (platno -"-novacBiblija) u isto je vreme i NR (novacplatno), poslednja faza nekog drugog kretanja RNR (penicanovacplatno). P r v a metamorfoza neke robe, njeno pretvaranje iz robnog oblika u novac, uvek je u isto vreme i druga suprotna metamorfoza neke druge robe, njeno ponovno pretvaranje iz novanog oblika u r o b u . NR. Druga, zavrna metamorfoza r o b e : kupovina.Zato to je ospoljeni lik svih drugih roba, proizvod njihovog opteg ospoljavanja, novac je apsolutno otudiva roba. O n sve cene ita obratno, t e se tako ogleda u svima robnim telima kao u materijalu koji se pod m e e da bi njega samog uinio robom. Cene, te zaljubljene oi kojima m u robe namiguju, ujedno m u pokazuju i granicu njegove sposob nosti da se preobrazi, naime njegov vlastiti kvantitet. Poto roba iezava u asu kad postaje novcem, to se na novcu ne vidi kako je dospeo u ruke svome vlasniku, ili ta se u nj pretvorilo. N o n oletf ] m a kakvog porekla bio. I kao to s jedne strane predstavlja prodatu robu, tako s druge strane predstavlja kupljive r o b e . . NR, kupovina, u isto je v r e m e prodaja, RN; stoga je posled nja metamorfoza neke robe u isti m a h i prva metamorfoza neke druge robe. Z a naeg se tkaa ivljenje njegove robe svrava Biblijom, u koju je ponovo preobratio 2 . Ali prodava Biblije pretvara u rakiju 2 koje je dobio od tkaa. NR, zavrna faza krunog toka RNR (platnonovacBiblija), u'isto v r e m e je i RN, prva faza krunog toka RNR (Biblijanovac rakija). K a k o proizvoa robe daje samo jednostran proizvod, to ga ee prodaje u veim masama, dok ga njegove mnogostruke potrebe primoravaju da ostvarenu cenu, dobijenu sumu novca, stalno sitni na mnogobrojne kupovine. Stoga jedna prodaja uliva se u mnoge kupovine raznih roba. N a taj nain zavrna metamorfoza neke robe predstavlja zbir prvih metamorfoza drugih roba. Pogledamo li sad celokupnu metamorfozu neke robe, npr. platna, onda emo pre svega videti da se ona sastoji iz dva suprotna kretanja koja se uzajamno dopunjuju, iz RN i NR. Ova dva suprotna pre obraaja robe vre se u dva suprotna drutvena procesa vlasnika robe i odraavaju se u dva suprotna ekonomska karaktera vlasnika. K a o agent prodaje, on postaje prodava, kao agent kupovinekupac. A poto ji svakom preobraaju robe jednovremeno postoje oba njena oblika, robni i novani, samo na suprotnim polovima, to prema svakom
6 9 51 70

* Kao to smo napred pomenuli, izuzetak ini proizvoa zlata odnosno srebra, jer svoj proizvod razmenjuje, a da ga prethodno nije prodao. Ako novac u naoj ruci predstavlja stvari koje moemo eleti da ku pimo, on u isto vreme predstavlja i stvari koje smo za taj novac prodali. (Mercier de la Riviere, L'Orre naturel etc, str. 586.)
7 0

vlasniku robe, kao prema prodavcu, stoji drugi kao kupac, a kao p r e m a kupcu stoji drugi kao prodava. K a o to ista roba uzastopno prolazi kroz oba obratna preobraaja, t e od robe postaje novcem, a od novca robom, tako i isti vlasnik robe menja uloge prodavca i kupca. Ovo, dakle, nisu neki stalni karakteri, v e takvi koji u okviru robnog prometa stalno menjaju linost. U svom najprostijem obliku ima celokupna metamorfoza neke robe za pretpostavku etiri krajnosti i tri personae d r a m a t i s * . P r v o se prema robi pojavljuje novac kao lik njene vrednosti koji je s one strane, u tuem depu, opipljiva, realna stvar. T a k o se p r e m a vlas niku robe pojavljuje neki vlasnik novca. A im se roba sad pretvori u novac, postaje novac njenim iezavajuim ekvivalentskim oblikom, ija upotrebna vrednost ili sadrina postoji s ove strane, u drugim robnim telima. K a o zavrna taka prvog preobraaja robe, novac je ujedno i poetna taka drugog. T a k o prodava iz prvog ina postaje kupac u drugom, gde se p r e m a njemu pojavljuje trei vlasnik robe kao p r o d a v a . D v e suprotne faze kretanja metamorfoze robe sainjavaju: robni oblik, skidanje robnog oblika, vraanje u robni oblik. Istina, sama roba ima ovde suprotna odreenja. N a polaznoj taki, ona je neupotrebna, na zavrnoj upotrebna vrednost za svog vlasnika. T a k o se i novac prvo pokazuje kao vrst kristal vrednosti u koji se roba pretvara, da se posle rastvori kao puki njen ekviva^entski oblik. D v e metamorfoze koje ine kruni tok jedne robe ine ujedno i obratne delimine metamorfoze dveju drugih roba. Ista roba (platno) otvara niz vlastitih metamorfoza, a zakljuuje celokupnu m e t a m o r fozu neke druge robe (penice). Z a v r e m e svog prvog preobraaja, prodaje, ona t e dve uloge igra lino. Naprotiv, kao zlatna larva, u kojoj ona ide putem svega smrtnoga, ona ujedno zavrava prvu m e t a m o r fozu neke tree robe. Znai da se kruni tok kojim se kree niz m e t a morfoza svake robe nerazmrsivo preplie s krunim tokovima drugih roba. Celokupni proces predstavlja se kao robni promet. Robni promet ne razlikuje se od neposredne razmene proizvoda samo formalno nego i bitno. B a c i m o samo jedan pogled n a proces. T k a je bezuslovno razmenio platno za Bibliju, svoju robu za tuu. Ali je ova pojava istinita samo za njega. Prodava Biblije koji vie voli zagrejati stomak nije ni pomiljao da Bibliju razmeni za platno, kao to ni tka ne zna da se za njegovo platno razmenila penica itd. Roba vlasnika B zamenjuje robu vlasnika A, ah A i B n e razmenjuju svoje robe meu sobom. Doista se m o e dogoditi da A i B kupe jedan od drugog, ali opti uslovi robnog prometa n e uslovljavaju nuno
1 71

Ima, dakle, etiri krajnje take i tri ugovaraa od kojih se jedan dvaput pojavljuje. (Le Trone, De l'Intirtt Social, str. 908.) i * dramska lica

7 1

ovakav poseban odnos. Ovde vidimo kako, s jedne strane, robna r a z mena provaljuje individualne i lokalne ograde neposredne razmene proizvoda i kako razvija razmenu materije ljudskog rada. A s druge se strane razvija itav krug prirodnih drutvenih odnosa koji su izvan kontrole dramskih lica. T k a moe da proda platno samo zato to je seljak v e prodao penicu, usijana glava Bibliju samo zato to je tka v e prodao platno, rakidija peenu vodicu samo zato to je onaj drugi v e prodao vodicu venog ivota itd. Z b o g toga se prometni proces i ne gasi, kao to je sluaj s nepo srednom razmenom proizvoda, time to upotrebne vrednosti promene mesto ili vlasnika. N o v a c se n e gubi tim to na kraju ispada iz niza metamorfoza neke robe. On se uvek staloi na nekom mestu u prometu koje je roba napustila. N a primer, u celokupnoj metamorfozi platna: platnonovacBiblija, prvo ispada platno iz prometa, a novac stupa na njegovo mesto, zatim Biblija ispada, a novac stupa na njeno mesto. Zamenjivanje robe robom ini ujedno da se novana roba prilepi za treu r u k u . P r o m e t stalno iznojava novac. Nita n e moe biti tako besmisleno kao dogma da robni promet uslovljava nunu ravnoteu prodaja i kupovina time to je svaka prodaja kupovina i vice v e r s a * . Ako t o treba da znai da je broj stvarno iz vrenih prodaja ravan istom broju kupovina, onda je t o plitka tautologija. Ali ovim se tei dokazati kako prodava vodi na trite vlasti tog kupca. Prodaja i kupovina identian su in kao meusobni odnos dva polarno suprotstavljena lica, vlasnika robe i vlasnika novca. K a o radnje iste linosti, one su dva polarno suprotstavljena ina. Stoga identinost prodaje i kupovine ukljuuje u sebi da e roba postati beskorisna ako baena u alhemiarsku retortu prometa ne izae iz nje kao novac, ako je njen vlasnik ne proda, dakle ako je vlasnik novca ne kupi. T a identinost znai, dalje, da proces, ako uspe, predstavlja pauzu, jedan period u ivotu robe koji moe potrajati due ili krae. Poto je prva metamorfoza robe ujedno i prodaja i kupovina, to je ovaj delimini proces ujedno samostalan proces. K u p a c ima robu, pro dava novac, t j . robu koja je sauvala oblik sposoban za promet, poja vila se ona na tritu ranije ili docnije. Niko ne moe prodati, a da ko drugi n e kupi. AH niko ne m o r a odmah kupiti zato to je sam prodao. P r o m e t razvaljuje vremenske, mesne i individualne granice razmene proizvoda ba time to onu neposrednu identinost koja u trampi postoji izmeu davanja u razmenu proizvoda svog vlastitog rada i pri manja u razmenu tueg proizvoda rada epa na suprotnost prodaje i kupovine. Kazati da procesi koji jedan p r e m a drugom istupaju samo72 1

Priniedba uz drugo izdanje.Mada je ova pojava toliko oigledna, poli tiki ekonomisti veinom je previaju, a osobito je previa Freihndler vulgaris [pristalica slobodne trgovine]. obrnuto

7 2

stalno ine neko unutranje jedinstvo isto je t o i kazati d a se njihovo unutranje jedinstvo k r e e u spoljanjim suprotnostima. Ako spoljanje sticanje samostalnosti onih koji su u n u t r a zavisni, jer se uzajamno dopunjuju, potraje dalje do izvesne take, o n d a e se jedinstvo s p r o v e sti silom p o m o u k r i z e . * U n u t r a n j a suprotnost r o b e kao u p o t r e b n e vrednosti i vrednosti, privatnog r a d a koji ujedno m o r a da se predstavi i kao neposredno drutven r a d , posebnoga konkretnog r a d a koji ujedno vai s a m o kao apstraktni opti r a d , oliavanja stvari i postvarivanja lica ova unutranja suprotnost dobija u suprotnostima m e t a m o r foze robe svoje razvijene oblike kretanja. Z b o g toga, ovi oblici sadre mogunost, ali i jedino m o g u n o s t kriza. D a se ova m o g u n o s t r a z vije u stvarnost, potreban je itav krug okolnosti, koje sa stanovita prostog robnog p r o m e t a jo n e p o s t o j e . K a o posrednik robnog p r o m e t a n o v a c stie funkciju p r o m e t n o g sredstva.
1 73

b ) Opticaj novca Menjanje oblika u kojem se vri r a z m e n a materije proizvoda rada, RNR, zahteva da ista vrednost ini kao r o b a polaznu taku p r o cesa i da se na istu t a k u vrati k a o roba. Z b o g toga je ovo kretanje roba kruni tok. S druge strane, isti oblik iskljuuje kruni tok novca. Njegov je rezultat stalno udaljavanje n o v c a o d svoje polazne take, ne vraanje na nju. Dokle god p r o d a v a zadrava preobraeni lik svoje robe, novac, roba se nalazi u stadijumu p r v e metamorfoze, o d nosno prevalila je tek prvu polovinu svog p r o m e t a . B u d e li p r o c e s , Uporedi moje primedbe o Jamesu Millu u: Zur Kritik etc., str. 74 - 76. Za metod ekonomistike apologetike karakteristina su ovde dva momenta. Prvo, identifikovanje robnog prometa s neposrednom razmenom proizvoda prosto apstrahovanjem njihovih razlika. Drugo, pokuaj da se poreknu protivrenosti kapi talistikog procesa proizvodnje svoenjem njegovih agenata proizvodnje na proste odnoaje koji potiu iz robnog prometa. Meutim, robna proizvodnja i robni promet jesu pojave koje pripadaju najrazlinijim nainima proizvodnje, mada u razlinim obimima i domaajima. Znai da se o differentia specifica * tih naina proizvodnje jo nita ne zna, pa stoga da se ni sud o njima ne moe donositi ako se poznaju samo apstraktne kategorije robnog prometa koje su im zajednike. Ni u jednoj drugoj nauci sem u politikoj ekonomiji ne prave se ljudi tako strano vani kad govore o ovakvim elementarnim optim mestima. Tako se, npr., J . - B . ' Say usuuje da sudi o krizama, jer zna da je roba proizvod.
2 7 3

* U francuskom i u engleskom izdanju ova reenica glasi: Ako se razdvojenost dveju faza metamorfoze roba, koje se uzajamno dopunjuju, produi, ako se suvie istakne rascep izmeu prodaje i kupovine, njihova se intimna povezanost, njihovo jedinstvo, potvruje krizom.Prev. * karakteristinoj razlici
s

stalno ine neko unutranje jedinstvo isto je t o i kazati d a se njihovo unutranje jedinstvo kree u spoljanjim suprotnostima. Ako spoljanje sticanje samostalnosti onih koji su unutra zavisni, jer se uzajamno dopunjuju, potraje dalje do izvesne take, onda e se jedinstvo sprove sti silom p o m o u k r i z e . * Unutranja suprotnost robe kap upotrebne vrednosti i vrednosti, privatnog rada koji ujedno m o r a da se predstavi i kao neposredno drutven r a d , posebnoga konkretnog rada koji ujedno vai samo kao apstraktni opti r a d , oliavanja stvari i postvarivanja lica ova unutranja suprotnost dobija u suprotnostima m e t a m o r foze robe svoje razvijene oblike kretanja. Z b o g toga, ovi oblici sadre mogunost, ali i jedino mogunost kriza. D a se ova mogunost r a z vije u stvarnost, potreban je itav krug okolnosti, koje sa stanovita prostog robnog .prometa jo n e p o s t o j e . K a o posrednik robnog prometa novac stie funkciju prometnog sredstva.
1 73

b ) Opticaj novca Menjanje oblika u kojem se vri razmena materije proizvoda rada, RNR, zahteva da ista vrednost ini kao roba polaznu taku p r o cesa i da se na istu taku vrati k a o roba. Zbog toga je ovo kretanje roba kruni tok. S druge strane, isti oblik iskljuuje kruni tok novca. Njegov je rezultat stalno udaljavanje novca od svoje polazne take, ne vraanje na nju. Dokle god prodava zadrava preobraeni lik svoje robe, novac, roba se nalazi u stadijumu prve metamorfoze, o d nosno prevalila je tek prvu polovinu svog prometa. B u d e li proces, Uporedi moje primedbe o Jamesu Millu u: Zur Kritik etc., str. 74 - 76. Za metod ekonomistike apologetike karakteristina su ovde dva momenta. Prvo, identifikovanje robnog prometa s neposrednom razmenom proizvoda prosto apstrahovanjem njihovih razlika. Drugo, pokuaj da se poreknu protivrenosti kapi talistikog procesa proizvodnje svoenjem njegovih agenata proizvodnje na proste odnoaje koji potiu iz robnog prometa. Meutim, robna proizvodnja i robni promet jesu pojave koje pripadaju najrazlinijim nainima proizvodnje, mada u razlinim obimima i domaajima. Znai da se o differentia spetifica * tih naina proizvodnje jo nita ne zna, pa stoga da se ni sud o njima ne moe donositi ako se poznaju samo apstraktne kategorije robnog prometa koje su im zajednike. Ni u jednoj drugoj nauci sem u politikoj ekonomiji ne prave se ljudi tako strano vani kad govore o ovakvim elementarnim optim mestima. Tako se, npr., J.-B. ' Say usuuje da sudi o krizama, jer zna da je roba proizvod.
2 7 3

* U francuskom i u engleskom izdanju ova reenica glasi: Ako se razdvojenost dveju faza metamorfoze roba, koje se uzajamno dopunjuju, produi, ako se suvie istakne rascep izmeu prodaje i kupovine, njihova se intimna povezanost, njihovo jedinstvo, potvruje krizom.Prev. * karakteristinoj razlici
s

prodavanje radi kupovanja, izveden do kraja, onda se i novac opet udaljio iz ruku svog prvobitnog vlasnika. N a svaki nain, kad tka, poto je kupio Bibliju, bude ponovo prodavao platno, vratie m u se i npvac u ruke. Ali se nee vratiti prometom prvih 2 0 arina platna; ovim se on naprotiv ba udaljio iz tkaevih ruku u ruke prodavca Biblije. On e se vratiti natrag samo obnavljanjem ili ponavljanjem istog prometnog procesa za novu robu i svrie se, ovde kao i onde, istim rezultatom. Z b o g toga je oblik kretanja koji robni promet nepo sredno daje novcu stalno udaljavanje od polazne take, njegov tok iz ruku ovog vlasnika robe u ruke onoga, ili njegov opticaj (currency, cours de la monnaie). Novani opticaj pokazuje n a m stalno, jednoobrazno ponavljanje istoga procesa. R o b a stoji stalno na prodavevoj strani, novac stalno na kupevoj, kao kupovno sredstvo. K a o kupovno sredstvo, on funkcionie ostvarujui cenu robe. Ostvarujui nju on prenosi robu iz p r o davevih u kupeve ruke, dok se on sam udaljuje iz kupevih u p r o daveve, da ovaj isti proces ponovi s kojom drugom robom. D a ovaj jednostran oblik kretanja novca proistie iz dvostranog oblika kretanja r o b e ostaje prikriveno. S a m a priroda robnog prometa raa suprotni privid. P r v a metamorfoza robe. vidljiva je ne samo kao kretanje novca, v e i kao njeno vlastito kretanje, ali je druga njena metamorfoza vid ljiva samo kao kretanje novca. U prvoj polovini svoga prometa roba menja mesto s novcem. Ujedno s time njen upotrebni lik ispada iz prometa, u p o t r o n j u . N a njeno mesto stupa lik njene vrednosti, novana larva. D r u g u polovinu prometa r o b a ne prelazi vie u vlastitoj prirodnoj, ve u svojoj zlatnoj koi. Ovim kontinuitet kretanja potpuno staje na stranu novca i isto kretanje koje za robu sadri dva suprotna procesa sadri kao vlastito kretanje novca stalno isti proces, njegovo menjanje mesta uvek sa drugom robom. Usled ovog se ini da se do rezultata robnog prometa, do zamenjivanja robe drugom robom, dolazi n e menjanjem njihova vlastita oblika, nego funkcijom novca kao prometnog sredstva koje obre robe, same sobom nepokretne, prenosi ih iz ruku u kojima su neupotrebne u ruke u kojima su upo trebne vrednosti, stalno suprotno pravcu svog vlastitog toka. Novac stalno udaljava r o b e iz sfere prometa t i m e to stalno stupa na njihovo mesto u prometu, udaljavajui se t i m e od svoje vlastite polazne take. Z b o g toga, ako kretanje novca i jeste samo izraz robnog prometa, ipak izgleda obrnuto kao da je robni p r o m e t samo rezultat novanog kre tanja.
74 75

ak i kad se roba opet i opet proda a ovaj fenomen za nas ovde jo ne postoji, ona ipak s poslednjom konanom prodajom prelazi iz prometne oblasti u oblast potronje, da u ovoj poslui- kao ivotno sredstvo ili kao sredstvo za proizvodnju. On (novac) nema drugog kretanja osim onoga koje proizvodi na njega prenose. (Le Trone, De l'Intrt Social, str. 885.)
7 5

7 4

S druge strane, novcu pripada funkcija prometnog sredstva samo zato to je on robna vrednost koja se osamostalila. Otuda je njegovo kretanje kao prometnog sredstva u stvari samo kretanje samog robnog oblika. Zbog toga se ovo kretanje m o r a i ulno ogledati u novanom opticaju. T a k o , npr., platno preobraa prvo svoj robni oblik u nov ani oblik. Poslednji ekstrem njegove prve metamorfoze RN, nov ani oblik, postaje prvim ekstremom njegove poslednje metamorfoze NR, njegovog preobraanja u Bibliju. Ali se svaka od ovih dveju promena oblika vri razmenjivanjem robe za novac, uzajamnim m e njanjem njihovih mesta. Isti komadi novca dolaze u prodaveve ruke kao ospoljeni lik robe, a idu iz njih kao potpuno otuiv lik robe. Oni menjaju mesto dva puta. P r v a metamorfoza platna donosi ove komade novca u tkaev dep, druga ih opet odatle izvlai. Obe suprotne promene oblika iste robe ogledaju se, dakle, u dvokratnom p r e m e tanju novca u suprotnom pravcu. Izvre li se, naprotiv, samo jednostrane metamorfoze roba, same prodaje ili same kupovine, kako se hoe, onda e se isti novac p r e mestiti samo jedanput. D r u g o njegovo premetanje uvek izraava drugu metamorfozu robe, njeno ponovno preobraanje iz novca u robu. U estom ponavljanju premetaja istih komada novca n e ogleda se samo niz metamorfoza jedne jedine robe, v e i prepletanje bez brojnih metamorfoza robnog sveta uopte. Uostalom se samo po sebi razume da sve ovo vai samo za oblik prostog robnog prometa, oblik koji ovde razmatramo. Pri svom prvom koraku u promet, pri prvoj promeni svog oblika, svaka roba ispada iz prometa, u koji ulazi uvek nova roba. K a o p r o metno sredstvo, novac, naprotiv, stalno obitava u prometnoj oblasti i stalno se po njoj kree. T a k o nastaje pitanje koliko novca ova oblast moe stalno da usisava. U svakoj zemlji odigravaju se svakodnevno mnogobrojne, jednovremene, a usled toga i prostorno uporedne jednostrane metamorfoze roba, ili same prodaje na jednoj, a same kupovine na drugoj strani. Svojim cenama robe su v e izjednaene sa odreenim zamiljenim koliinama novca. P a poto oblik neposrednog prometa koji m i ovde razmatramo stalno stavlja robu i novac telesno jedno p r e m a drugom, onu na pol prodaje, a ovaj na pol kupovine, t o je i masa prometnih sredstava, potrebna za prometni proces robnog sveta, v e odreena sumom robnih cena. Doista, novac stvarno predstavlja samo onu sumu zlata koja je u sumi robnih cena v e ideelno izraena. Z a t o se samo po sebi razume da su te sume jednake. A h m i znamo da se robne cene, kad se robne vrednosti ne menjaju, menjaju s vrednou samog zlata (novanoga materijala), da se srazmerno diu kad ona pada, a padaju kad se ona die. Ako se suma robnih cena ovako popne ili padne, masa novca u prometu m o r a se ravnomerno popeti ili pasti. Svakako, p r o mena u masi prometnog sredstva potie ovde iz samog novcaj ali n e iz njegove funkcije kao prometnog sredstva, v e iz njegove funkcije

kao m e r e vrednosti. P r v o se c e n a r o b a m e n j a u obrnutoj srazmeri p r e m a vrednosti n o v c a , a o n d a se m a s a prometnih sredstava menja u upravnoj srazmeri p r e m a ceni r o b a . P o t p u n o bi se isti fenomen dogodio i kad, n p r . , vrednost zlata n e bi pala, nego bi ga srebro zamenilo kao m e r u vrednosti, ili kad se n e bi podigla vrednost srebra, v e bi ga zlato istisnulo iz funkcije m e r e vrednosti. U p r v o m bi sluaju moralo u p r o m e t u biti vie s r e b r a nego ranije zlata, u d r u g o m m a n j e zlata nego ranije srebra. U o b a bi se sluaja promenila vrednost novanog m a t e rijala, t j . o n e r o b e koja funkcionie kao m e r a vrednosti, a stoga i cenovni izraz robnih vrednosti, stoga i m a s a n o v c a u opticaju, novca koji slui ostvarivanju cena. Videli s m o da p r o m e t n a oblast roba ima r u p u kroz koju zlato (srebro, ukratko novani materijal) ulazi u nju kao r o b a date vrednosti. S a funkcijom n o v c a kao m e r e vrednosti, dakle pri odreivanju cena, ta je vrednost pretpostavljena. A k o sad, n p r . , p a d n e vrednost s a m e m e r e vrednosti, ispoljie se t o u p r v o m r e d u u p r o m e n i cena onih r o b a koje se n a izvorima proizvodnje plemenitih metala neposredno razmenjuju za njih kao robe. N a r o i t o e se u nerazvijenijim fazama buroaskog drutva veliki deo drugih roba jo due v r e m e n a ceniti zastarelom vrednou m e r e vrednosti, vrednou koja se pretvorila u iluziju. Ali r o b e , dolazei m e u s o b n o u odnos v r e d nosti, zarauju jedna d r u g u , zlatne i srebrne c e n e r o b a postupno se izjednauju u s r a z m e r a m a koje su odreene samim njihovim vrednostima, dok naposletku sve r o b n e vrednosti ne budu cenjene saobrazno novoj vrednosti novanog metala. Ovaj proces izjednaivanja praen je stalnim p o r a s t o m koliine plemenitih metala koji pritiu kao zamena za r o b e neposredno razmenjene za njih. Usled ovoga, u istoj meri u kojoj ispravljeno odreivanje cena r o b a m a postaje sve optije, ili u istoj m e r i u kojoj sei njihove vrednosti ocenjuju p r e m a novoj, paloj, i do izvesne take i dalje padajuoj vrednosti metala, data je v e i v e a masa metala, p o t r e b n a za njihovo realizovanje. J e d n o s t r a n o p o s m a tranje injenica koje su nastale nakon otkria novih izvora zlata i srebra, navelo je u 17, a osobito u 18. veku na pogrean zakljuak da su se c e n e r o b a popele zato to je vie zlata i srebra stupilo u funkciju p r o m e t n o g sredstva. U n a e m daljem izlaganju u z e e m o da je vrednost zlata d a t a , kao t o , u stvari, i jeste u m o m e n t u odreivanja cena. P o d t o m pretpostavkom, m a s u p r o m e t n o g sredstva odreuje, dakle, s u m a robnih c e n a koju t r e b a realizovati. U i n i m o li sad dalju pretpostavku da je data i cena svake r o b n e vrste, onda s u m a robnih c e n a , oigledno, zavisi od m a s e r o b a koja se nalazi u p r o m e t u . N e t r e b a m n o g o lupati glavu pa razumeti da e , ako jedan kvarter penice staje 2 , 1 0 0 kvartera stajati 2 0 0 , 2 0 0 kvartera 4 0 0 itd., dakle da s m a s o m penice m o r a da raste i m a s a novca koja prilikom prodaje menja mesto s njom. A k o . je r o b n a m a s a d a t a , o n d a e kolebanje robnih cena izazvati plimu i oseku p r o m e t a n e n o v a n e m a s e . O n a r a s t e ili opada zato to s u m a robnih c e n a r a s t e ili opada usled p r o m e n e robnih cena. Z a ovo

nije nikako nuno da se jednovremeno popnu ili padnu c e n e svih roba. Dovoljno je da se u jednom sluaju digne, a u drugom d a padne cena izvesnog broja vodeih artikala, pa da se popne ili p a d n e s u m a cena svih roba koje se nalaze u prometu, a koju valja ostvariti, dakle i da se u promet unese vie ili m a n j e novca . Bilo da promena robnih cena odraava stvarne promene vrednosti ih puka kolebanja trinih cena, dejstvo na masu prometnih sredstava ostaje isto. U z m i m o izvestan broj nevezanih, jednovremenih t e stoga p r o storno uporednih prodaja, ih deliminih metamorfoza, npr. 1 kvartera penice, 2 0 arina platna, 1 Biblije i 4 galona rakije. Ako je cena svakom tom artiklu 2 , usled ega je s u m a cena koja se ima realizovati 8 , onda u promet m o r a ui novana masa od 8 . Naprotiv, ako su iste robe lanovi nama poznatoga niza metamorfoza: 1 kvarter penice 2 2 0 arina platna 2 1 Biblija 2 4 galona rakije 2 onda one 2 redom izvruju promet svih ovih razliitih roba redom ostvarujui njihove cene, pa, dakle, i sumu njihovih cena, 8 , dok se naposletku ne smire u ruci pekaa rakije. One vre etiri opticaja. Ovo ponavljano premetanje istih komada novca predstavlja dvostruku promenu oblika robe, njeno kretanje kroz dva suprotna stadijuma prometa i prepletanje metamorfoza razliitih r o b a . Suprotne faze, koje se uzajamno dopunjuju i kroz koje ovaj proces tee, ne m o g u stajati naporedo u prostoru, ve samo jedna za d r u g o m u vremenu. Zbog toga se njihovo trajanje meri vremenskim periodima, ih: brzina novanog opticaja meri se brojem opticaja istih komada novca u datom vremenu. Neka prometni proces onih etiriju roba potraje, recimo, jedan dan. U t o m sluaju, zbir cena koji valja realizovati iznosi 8 , broj opticaja istih komada novca toga dana 4 , a masa novca u opticaju 2 , ili za jedan dati period prometnog procesa: suma robnih cena . , - .. , T: :. . . . Mi 1 = masa novca koji iunkcionise kao BROJ opticaja istoimenih komada novca prometno sredstvo. Ovaj zakon ima optu vanost. Istina, prometni proces u nekoj zemlji u nekom datom odseku vremena obuhvata s jedne strane mnoge rasparane, jednovremene i prostorno naporedne prodaje (odnosno kupovine), ili delimine metamorfoze, u kojima se isti komadi novca premetaju samo jedanput, odnosno vre samo jedan opticaj, a s druge strane mnogostrane nizove metamorfoza, koji delom teku naporedo, a delom se uzajamno prepleu i vie su ili manje r a lanjeni i u kojima isti komadi novca prevale vei ili manji broj opti caja. P a ipak nam ukupan broj opticaja svih istoimenih komada novca koji se nalaze u prometu daje prosean broj opticaja pojedinanog komada novca ili prosenu brzinu novanog opticaja. Naravno da masu
1 76 r 1

* Njega (novac) stavljaju u pokret proizvodi, i oni ine da on optie . . . Brzina njegova opticaja naknaduje njegovu koliinu. U sluaju potrebe, on klizi iz ruke u ruku ne zastajui ni trenutka. (Le Trone, isto, str. 915, 916.)
8 Marx - Engels (21)

novca, koji se u poetku n p r . jednodnevnog prometnog procesa baca u n j , odreuje s u m a cena onih roba koje se promeu istovremeno i naporedo u prostoru. Ali, u s a m o m procesu, na svaki komad novca tko rei pada odgovornost za drugi. B u d e li jedan ubrzao svoje opticanje, drugi e ga usporiti ili e ak sasvim izleteti iz prometne oblasti, poto ova m o e primiti u sebe samo toliku masu zlata koja je, kad je pomnoimo srednjim brojem opticaja njenog pojedinanog elementa, ravna sumi cena koju valja realizovati. Stoga, bude li broj opticaja novanih komada porastao, smanjie se njihova prometana masa. Bude li se broj njihovih opticaja smanjio, porae njihova masa. Poto je masa novca koja m o e da funkcionie kao prometno sredstvo data kad je data prosena brzina opticaja, dovoljno je ubaciti u promet samo izvesnu koliinu novanica od 1 funte, pa da se iz njega istera isto toliko s o v e r i n a * . Ova je majstorija poznata svim bankama. K a o to n a m uopte novani opticaj pokazuje samo proces robnog prometa, t j . kruenje roba kroz suprotne metamorfoze, tako n a m brzina novanog opticaja pokazuje brzinu kojom r o b e menjaju svoj oblik, kontinuelno ukopavanje jednog niza metamorfoza u drugi, urbu razmene materije, brzo nestajanje roba iz prometne oblasti i njihovu isto toliko brzu zamenu novim robama. Dakle, u brzini novanog opticaja ispoljava se teno jedinstvo faza koje su i suprotne i dopunjuju se, pretvaranja upotrebnog lika u lik vrednosti i ponovnog pretvaranja lika vrednosti u upotrebni lik, drugim recima, i jednog i drugog p r o cesa: prodaje i kupovine. A obratno, u usporavanju novanog opticaja ispoljava s e razdvajanje i suprotno osamostaljenje ovih procesa, zastoj u menjanju oblika i otud zastoj i u razmeni materije. Naravno da se iz samog p r o m e t a n e vidi otkud ovaj zastoj potie. P r o m e t n a m iznosi pred oi jedino samu pojavu. Prirodno je to popularno shvatanje, videi kako se u v r e m e usporenog novanog opticaja novca rede po javljuje i nestaje n a svim takama prometne periferije, tumai ovu pojavu nedovoljnom koliinom prometnih sredstava.
1 77

Poto je n o v a c . . . obina mera pri kupovanju i prodavanju, to svaki koji ima to da proda, a ne nae kupca, odmah misli da je oskudica u gotovu novcu u zemlji ili srezu uzrok to njegova roba nema prodaje; i tako se svi ale na oskudicu novca. A to je velika zabluda... Jer ta je stvarno potrebno tim ljudima koji vapiju za novcem?... Zakupnik se ali... misli da bi svoje proiz vode mogao prodati po dobroj ceni samo da je vie novca u zemlji... Izgleda, onda, kao da njemu ne treba novac, ve dobra cena za njegovo ito i stoku koju bi hteo prodati, a ne m o e . . . Zato on tu cenu ne postie? . . . 1. Ili u zemlji ima uopte suvie stoke i ita, tako da na tritu veina ljudi prodaje kao i on, a samo malo njih hoe da kupi, ili 2. nema redovnog oticanja robe pomou izvoza... ili, 3. potronja nazaduje kad stanovnitvo, npr. usled osiromaenja, * soverin zlatna funta

7 7

P r e m a t o m e , u k u p n u koliinu n o v c a koji u i z v e s n o m o d r e e n o m p e r i o d u funkcionie k a o p r o m e t n o s r e d s t v o o d r e u j e , s j e d n e s t r a n e , z b i r c e n a p r o m e t a n o g r o b n o g s v e t a , a s d r u g e s t r a n e sppriji ili b r i t o k njihovih s u p r o t n i h p r o m e t n i h p r o c e s a , o d kojega zavisi koliki e s e d e o o n e s u m e c e n a m o i realizovati istim k o m a d i m a n o v c a . S u m a r o b n i h c e n a zavisi, m e u t i m , kako o d m a s e t a k o i o d c e n a svake r o b n e vrste. A o v a t r i i n i o c a : k r e t a n j e c e n a , m a s a r o b a koje su u p r o m e t u i naposletku b r z i n a n o v a n o g o p t i c a j a m o g u se m e n j a t i u r a z l i n i m p r a v c i m a i r a z l i n i m s r a z m e r a m a ; t o z n a i d a s u m a c e n a koju t r e b a realizovati, a o t u d m a s a p r o m e t n i h s r e d s t a v a koja je n j o m e uslovljena, m o e da prolazi k r o z veliki b r o j k o m b i n a c i j a . N a b r o j a e m o o v d e s a m o najvanije u istoriji r o b n i h c e n a . O s t a n u li c e n e r o b a jednake, m a s a p r o m e t n i h s r e d s t a v a m o e d a n a r a s t e ili usled u v e a n j a m a s e r o b a koje se p r o m e u , i h u s l e d o p a d a n j a b r z i n e n o v a n o g o p t i c a j a , i h p o d d e j s t v o m jednog i d r u g o g . O b r n u t o , m a s a p r o m e t n i h s r e d s t a v a m o e d a o p a d n e kad o p a d n e r o b n a m a s a i h k a d se p o v e a b r z i n a p r o m e t a . P r i o p t e m dizanju c e n a r o b a , m a s a p r o m e t n i h sredstava m o e d a ostane ista ako m a s a r o b a koje s u u p r o m e t u o p a d n e u istoj s r a z m e r i u kojoj s e njihova c e n a p o d i g n e , i h p a k ako b r z i n a n o v a n o g opticaja r a s t e podjednako b r z o k a o dizanje c e n a , dok m a s a p r o m e t a n i h r o b a ostaje postojana. M a s a p r o m e t n i h s r e d s t a v a m o e d a o p a d n e z a t o t o r o b n a m a s a o p a d a b r e ili to se b r z i n a opticaja p o v e a v a b r e n e g o h cene. Pri optem padanju robnih cena, masa prometnih sredstava m o e d a ostane ista ako r o b n a m a s a n a r a s t e u istoj s r a z m e r i u kojoj i m j e c e n a opala, ili ako b r z i n a n o v a n o g opticaja o p a d n e u istoj s r a z m e r i u kojoj i c e n e . M a s a p r o m e t n i h s r e d s t a v a m o e da n a r a s t e ako r o b n a

ne troi vie za svoje kuanstvo koliko ranije. Zakupniku, dakle, ne bi pomoglo poveanje koliine gotova novca da proda svoje proizvode, ve uklanjanje jed nog od ova tri uzroka, koji doista pritiskuju t r i t e . . . Trgovcu i duandiji treba novaca na isti nain, tj. oni ne nalaze prou za artikle kojima trguju, jer su trita s t a l a . . . Nacija nikad ne napreduje bolje nego kad bogatstva to je mogue bre prelaze iz ruke u ruku. (Sir Dudley North, Discourses upon Tra de, London 1691, str. 11 - IS. i passim.) Sve Herrenschwandove varancije izlaze na to da se suprotnosti, koje potiu iz prirode robe, te se zbog toga javljaju u rob nom prometu, mogu ukloniti poveanjem koliine prometnih sredstava. Uosta lom, iz narodske iluzije, koja zastoje u procesu proizvodnje i u procesu prometa pripisuje oskudici prometnih sredstava, nikako ne sledi i obrnuto da stvarna os kudica u prometnim sredstvima, npr., usled zvaninih petljanja s regulation of currency * ne moe sa svoje strane izazvati zastoje.
1

i * regulisanjem novanog opticaja

masa raste bre ili brzina prometa opada bre nego t o padaju robne cene. Varijacije raznih inilaca mogu se uzajamno potirati tako da uprkos njihovoj neprestanoj nestalnosti ostane. stalna ukupna suma robnih tena koju treba realizovati, pa, dakle, i masa novca u opticaju. Zbog toga, osobito ako posmatramo neto due periode, naii emo u svakoj zemlji na mnogo postojaniji proseni nivo novane mase u opticaju, i ako izuzmemo velike poremeaje koji periodino nastaju usled kriza proizvodnje i trgovine, rede pak usled promen vrednosti samoga novca, nailazimo na mnogo manja odstupanja od tog prosenog nivoa nego to bi se na izgled moglo oekivati. Zakon po kome koliinu prometnih sredstava odreuju suma cena prometanih roba i prosena brzina novanog opticaja moe se izraziti i ovako: da koliina novca u opticaju ili novanog materijala zavisi od vrednosti samog novca, ako su date suma robnih vrednosti i prosena brzina njihovih metamorfoza. Iluzija po kojoj ba obrnuto masa prometnih sredstava odreuje robne cene, a da sa svoje strane
78

Postoje izvesna odreena mera i sraZmera novca potrebnog za voenje trgovine neke nacije. Vie ili manje od toga ometalo bi je. T o je isto kao to u nekom duanu treba izvesna koliina marjaa za potkusurivanje i za izmirivanje takvih plaanja koja se ne mogu izmiriti ni najmanjim srebrnim n o v c e m . . . K a o to srazmera marjaa potrebnih u trgovini zavisi od broja kupaca, od uestanosti njihovih kupovina, a poglavito od vrednosti najmanje srebrne monete, slino tome i srazmera zveeeg novca (iskovanog zlata i srebra), potrebnog za voenje nae trgovine, zavisi od uestanosti inova razmene i od iznosa pojedinanih plaanja. (William Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 17.) Hume-ovu teoriju branio je protiv J . Steuarta i drugih A. Young u svojoj knjizi Political Arithmetic, London 1774, u kojoj ima posebna glava: Prices depend on quantity of money *, str. 112. i dalje. Napomenuo sam u Zur Kritik etc., str. 1 4 9 : On (A. Smith) preutno otklanja pitanje o kvantitetu monete u opticaju, tretirajui novac sasvim pogreno kao puku robu. Ovo vai samo uko liko Smith govori o novcu ex officio. * Meutim, u drugim prilikama, npr. kad kritikuje ranije sisteme politike ekonomije, on kae tano: Koliina kovanog .novca upravlja se u svakoj zemlji prema vrednosti roba ijem prometu ona treba da slui. Vrednost roba koje se u nekoj zemlji preko jedne godine kupuju i prodaju zahteva izvesnu koliinu novca da bi se robe mogle prometati i raspodeliti nji hovim pravim potroaima; ali ne doputa upotrebu vee koliine. Opticaj ni kanal privlai sumu dovoljnu da ga ispuni, a vie od toga nikad ne prima. (Wealth of Nations, [sv. I I I , ] 1. IV, gl. I , str. 87, 8 9 ] . ) Slino ovome, otpoeo je A. Smith svoje delo uzdizanjem podele rada ex officio. A posle, u poslednjoj knjizi o izvorima javnih prihoda, on uzgred reprodukuje kritiku podele rada svog uitelja A. F e r gusona.
1 2

7 8

* Cene zavise od koliine novca

* zvanino

masa novanog .materijala koji se nalazi u nekoj zemlji odreuje masu prometnih sredstava , poiva u njenih prvobitnih zastupnika na apsurdnoj hipotezi da u prometni proces robe ulaze bez cena, a novac bez vrednosti, pa da se tamo onda jedan alikvotni deo robne kae razmenjuje za jedan alikvotni deo metalne gomile.
79 80

Robne cene sigurno e se dii u svakoj naciji p r e m a poveanju koli ine zlata i srebra u njoj; a opet t a m o gde u nekoj naciji opadne koliina zlata i srebra morae zbog toga i cene svih roba pasti, i t o srazmerno t o m opadanju novca. (Jacob Vanderlint, Money answers all Things, L o n d o n 1 7 3 4 , str. 5 . ) K a d se Vanderlint izblie uporedi s H u m e - o v i m delom Essays, ne ostaje ni najmanja sumnja da je H u m e poznavao i iskoristio inae znaajni Vanderlintov spis. G l e dite da masa prometnih sredstava odreuje cene nalazi se i u Barbona i u jo starijih pisaca. Nesmetano trgovanje, veli Vanderlint, ne moe doneti tete, v e samo mnogo k o r i s t i . . . , jer ako se novana masa nacije smanji usled trgo vine, a t o se i hoe da sprei zatitnim carinama i zabranama uvoza, onda e one nacije kojima je novana masa pritekla sigurno iskusiti da sve cene skau sraz merno porastu novane mase kod niih. Naprotiv, kod nas e cene manufakturnih proizvoda i svih drugih roba uskoro toliko pasti da e se vaga trgovinskog bilansa opet nakloniti u nau korist, pa e m o tako opet povratiti novac. (Isto, str. 4 4 . ) P o sebi se razume da svaka pojedina vrsta robe svojom cenom ini jedan element sume cena svih prometanih roba. Ali je potpuno neshvatljivo kako e se upotrebne vrednosti, koje su m e d u sobom neuporedive, razmeniti en m a s s e * s masom zlata i srebra koja se nalazi u jednoj zemlji. Dopustimo U da se robni svet pogreno predstavi kao jedna jedina ukupna roba od koje svaka poje dina roba sainjava samo alikvotni deo, onda e m o dobiti ovaj krasan r a u n : ukupna r o b a * centi zlata, roba A=* alikvotni deo ukupne r o b e = i s t i alikvotni deo od x centi zlata. Montesquieu t o poteno i kae: Kad uporedimo m a s u zlata i srebra koja se nalazi u svetu s postojeom s u m o m roba, onda je sigurno da se svaki pojedini proizvod i svaka pojedina roba m o e uporediti sa o d r e enim delom mase plemenitih metala. U z m i m o sad da na svetu postoji i da se kupuje samo jedan jedini proizvod, jedna jedina roba, i da se ona m o e deliti kao i novac. T a d a bi odreen deo te robe odgovarao jednakom delu novane mase, polovina ukupne robe polovini novane mase i t d . . . Odreivanje robnih cena zavisi u osnovi uvek od odnosa u kome se ukupna masa roba nalazi prema ukupnoj masi novanih znakova. (Montesquieu, Esprit des Lois, Oeuvres, sv. III, str. 12, 13.) O daljem razvijanju ove teorije od strane Ricarda, njegova u e nika Jamesa Milla, lorda Overstone-a itd. uporedi: Zur Kritik etc., str. 1 4 0 - 1 4 6 . i str. 150. i dalje. S eklektikom logikom, koja m u je svojstvena, J . St. Mili ume da bude istog miljenja sa svojim ocem J . Millom, a u isto vreme i protivnog. Ako uporedimo tekst njegovog kompendijuma Principles of Political' Economy s predgovorom (prvog izdanja), u kome on sam sebe proglaava za A d a m a Smith-a sadanjice, onda ne znamo e m u da se vie divimo, naivnosti njegovoj ih
1 8 0

7 8

* elom gomilom, skupa

c) Moneta *. Znak vrednosti Iz funkcije koju novac ima kao prometno sredstvo proistie nje gov monetarni oblik. Onaj deo teine zlata koji je predstavljen u ceni ili u novanom imenu roba, mora u prometu izai pred njih kao isto imeni zlatnik ili kovani novac (moneta). Kao god i utvrivanje merila cena, tako dravi pripada i kovanje novca. U razlinosti nacionalnih uniformi koje zlato i srebro nose kao kovani novac, dok ih na svetskom tritu opet svlae, ispoljava se odvojnost unutranjih, nacionalnih oblasti robnog prometa od njegove opte oblasti svetskog trita. Zlatna moneta i zlatna poluga razlikuje se, dakle, od prirode samo svojim oblikom, i zlato se stalno dade preobraati iz jednog oblika u drugi. Ali put iz kovnice vodi opet u topioniki tiganj. Naime, u opticaju se zlatnici liu, neki vie neki manje. Zlatno ime i zlatna sutina, nominalna sadrina i stvarna sadrina otpoinju proces svog odvajanja. Istoimeni zlatnici poinju bivati razline vrednosti, jer im se teine poinju razlikovati. Zlato kao prometno sredstvo
81

naivnosti publike, koja ga je na re i poverenje uzela za Adama Smith-a, prema kome se on odnosi otprilike kao general Williams Kars od Karsa prema vojvodi od Wellingtona. Sva originalna istraivanja g. J . St. Milla u oblasti politike eko nomije, a ona nisu ni opsena ni sadrajna, nai ete poredana u potiljak u njegovom malenom spisu, tampanom 1844 : Some Unsettled Questions of Political Economy. Locke neposredno govori o vezi izmeu bezvrednosti zlata i srebra i odreivanja njihove vrednosti kvantitetom. Poto su se ljudi sporazumeli da zlatu i srebru pridadu imaginarnu v r e d n o s t . . . t o unutranja vrednost koju oni u tim metalima vide jeste samo njihova koliina. (Some Considrations etc., 1691. u: Works, izd. 1777, sv. I I , str. 15.) Naravno da je potpuno izvan mojeg cilja da govorim o detaljima kao to je kovniko (trokovi kovanja novca) i tome slino. Pa ipak, kao odgovor romantiarskom sikofantu Adamu Miilleru, koji se divi jedinstvenoj liberalnosti engleske vlade koja besplatno kuje novac *, evo sledeeg suda sera Dudleya North-a: Srebro i zlato imaju svoju plimu i oseku kao i druge robe. Kad iz panije stignu velike koliine... nose ih u Tauer i kuju. Ali brzo zatim doi e do tranje zlata i srebra u polugama u cilju izvoza. A ako sad nema poluga, ve je sve iskovano, ta onda? Mora se opet topiti. Vlasnik ne trpi od toga ni kakvu tetu, jer ga kovanje ne staje nita. Ali nacija gubi: jer ona mora da plaa pletenje slame koju e posle dati magarcima da pojedu. Kad bi trgovac (sam North bio je jedan od najveih trgovaca za vreme Charlesa I I ) morao plaati kov niko, onda ne bi bez temeljna razloga slao svoje srebro u Tauer i kovan bi novac uvek imao veu vrednost nego srebro u polugama. (North, Discourses upon Trade, London 1691, str. 18.)
152 8 1

* kovani novac

odstupa od zlata kao metila cena, a s tim prestaje biti i stvaran ekvi valent za robe ije cene ostvaruje. Istorija ovih zbrka ini srednjovekovnu istoriju kovanog novca, i modernu do u 18. vek. Prirodna tenden cija prometnog procesa da zlatnu stvarnost kovanog novca pretvori u zlatni privid, ili kovani novac u simbol njegove zvanine metalne sadrine, priznata je ak i najmodernijim zakonima, koji reguliu koliko zlatnik moe izgubiti metala a da ne postane nesposoban za opticaj, t j . da ne bude demonetizovan. Poto sam novani opticaj odvaja stvarnu sadrinu kovanog novca o nominalne sadrine, njegovo metalno bie od njegovog funkcionalnog bia, to on nosi u sebi latentnu mogunost da se metalni novac u svojoj monetarnoj funkciji zameni znakovima od drugog materijala, ih s i m bolima. Tehnike smetnje za kovanje novca od sasvim malih teina zlata, odnosno srebra, i okolnost da su kao m e r e vrednosti u prvo vreme sluili nii metali mesto plemenitijih, srebro mesto zlata, bakar mesto srebra, te se zato nalaze u opticaju kao novac u asu kad ih plemenitiji metal skida s prestola, pruaju n a m istorijsko objanjenje uloge srebrnih ih bakarnih znakova kao zamenika zlatne monete. Oni zamenjuju zlato u onim oblastima robnog prometa gde se moneta najbre obre i zbog toga najbre izlie, t j . gde se kupovine i prodaje neprekidno obnavljaju u najmanjem razmeru. D a bi se spreilo da se ovi trabanti ne ugnezde na poloaju samog zlata, odreuju se zakonom veoma niske srazmere do kojih se oni moraju primati pri isplati n a mesto zlata. R a z u m e se da posebni krugovi po kojima optiu razline vrste monete ulaze jedni u druge. Sitan novac javlja se pored zlata pri isplaivanju razlomaka najmanjeg zlatnika; zlato stalno ulazi u detaljni promet, ali ga razmena u sitan novac isto tako stalno izbacuje n a p o l j e .
82

Metalnu sadrinu srebrnih i bakarnih znakova zakon utvruje proizvoljno. U opticaju se oni izliu jo bre od zlatnika. Zbog toga njihova monetarna funkcija postaje faktino skroz nezavisna od njihove teine, t j . od svake vrednosti. M o n e t a r n a egzistencija novca razdvaja se potpuno od njegove vrednosne supstancije. Stoga mogu mesto njega da funkcioniu kao moneta i stvari koje su relativno bez vrednosti,

Kad se koliina srebrnog novca nikad ne bi podigla iznad one koja je potrebna za sitna plaanja, bilo bi nemogue prikupiti koliine koje bi bile do voljne za vea plaanja... Upotreba zlata za velika plaanja nuno dovodi i do njegove upotrebe u detaljnoj trgovini. Ko ima zlata platie u zlatu i manje nabavke, a s kupljenom robom dobija natrag kusur u srebru. Na ovaj se nain suvino srebro, koje bi inae ostalo maloprodavcu na vratu, opet izvlai iz njegovih ruku i predaje optem prometu. Ali ako ima toliko srebra da mala plaanja mo gu tei bez privlaenja zlata, onda e detaljista dobiti srebro za svoje male pro daje i ono e se nuno nagomilati u njegovim rukama. (David Buchanan, In quiry into the Taxation and Commercial Policy of Great Britain, Edinburgh 1844, str. 248, 249.)

8 2

papirne cedulje. U metalnim n o v a n i m znakovima isto simboliki karakter donekle je jo prikriven. U p a p i r n o m n o v c u o n jasno izlazi na videlo. Vidi s e : C e n'est que le p r e m i e r pas qui c o u t e . * O v d e je r e s a m o o d r a v n o m p a p i r n o m n o v c u s prinudnim kursom. O n izrasta neposredno iz metalnog p r o m e t a . N a p r o t i v , k r e ditni n o v a c pretpostavlja okolnosti kakve su n a m s gledita prostog robnog p r o m e t a jo sasvim nepoznate. Ipak e m o uzgred napomenuti da se prirodni koren kreditnog n o v c a nalazi u funkciji novca kao pla tenog sredstva, kao g o d to pravi papirni n o v a c izvire iz funkcije n o v c a kao p r o m e t n o g s r e d s t v a . U p r o m e t n i proces drava u b a c u j e spolja papirne cedulje n a kojima su t a m p a n a novana imena k a o : 1 funta sterlinga, 5 funti sterlinga itd. Ukoliko ove cedulje stvarno optiu n a m e s t o istoimene s u m e zlata, u njihovom kretanju ogledaju se jedino zakoni samog novanog opticaja. Zakon specifian za papirni opticaj m o e da potekne s a m o iz odnosa reprezentacije u k o m e se papirni opticaj nalazi p r e m a zlatu. A taj je zakon prosto u o v o m e : izdavanje papirnog n o v c a m o r a se ograniiti n a onu koliinu u kojoj bi stvarno moralo biti u opticaju zlata (ili s r e b r a ) koje on simboliki predstavlja. Istina, koliina zlata koju p r o m e t n a sfera m o e u sebe d a p r i m i stalno se koleba iznad ili ispod izvesnog prosenog nivoa. Ali m a s a medijuma koja optie u odreenoj zemlji nikad n e silazi ispod izvesnog m i n i m u m a koji se utvruje is kustvom. t o ova minimalna m a s a stalno menja svoje sastavne delove, t j . to se uvek sastoji iz drugih zlatnika, n a r a v n o da nimalo n e utie na njen obim i njeno stalno kretanje p o prometnoj sferi. Z a t o se ona m o e zameniti papirnim simbolima. A , naprotiv, ako se svi opticajni kanali danas ispune papirnim n o v c e m u p u n o m stepenu svoje prijemne sposobnosti, onda sutra m o g u biti prepuni usled kolebanja robnog
1 83

Mandarin finansija Wan-Mao-In usudio se da Sinu Neba podnese projekt ija je prikrivena svrha bila da kineske dravne asignate pretvori u konver tibilne novanice. Izvetaj Odbora za asignate od aprila 1854. poteno mu je natrljao ui; ne kau da li je dobio i propisnu porciju bambusovih prutova. Odbor je, veli se na kraju izvetaja, paljivo prouio njegov projekt i nalazi da u njemu sve ide na korist trgovaca, a da Kruni ne donosi nikakve koristi. (Arbeiten der Kaiserlich Russischen Gesandtschaft zu Peking iiber China. Aus dem Russischen von Dr. K. Abel und F . A. Mecklenburg. Prvi tom. Berlin 1858, str. 47. i dalje.) O stalnom demetalizovanju zlatnika usled opticaja veli jedan governor Engleske banke, kao svedok pred House of Lords' Committee (o Bankacts): Svake godine nova klasa suverena (ne politikih, jer je sovereign i ime funte sterlingat !* postaje suvie laka. Ona klasa koja proe kroz godinu kao propisno teka izgubi izlizivanjem dovoljno da idue godine okrene zdelicu vage protiv sebe. (House of Lords' Committee 1848, br. 429.)
53

8 8

papirne cedulje. U metalnim n o v a n i m znakovima isto simboliki karakter donekle je jo prikriven. U p a p i r n o m n o v c u o n jasno izlazi na videlo. Vidi s e : C e n'est que le p r e m i e r pas qui c o u t e . * O v d e je r e s a m o o d r a v n o m p a p i r n o m n o v c u s prinudnim kursom. O n izrasta neposredno iz metalnog p r o m e t a . N a p r o t i v , k r e ditni n o v a c pretpostavlja okolnosti kakve su n a m s gledita prostog robnog p r o m e t a jo sasvim nepoznate. Ipak e m o uzgred napomenuti da se prirodni koren kreditnog n o v c a nalazi u funkciji novca kao pla tenog sredstva, kao g o d to pravi papirni n o v a c izvire iz funkcije n o v c a kao p r o m e t n o g s r e d s t v a . U p r o m e t n i proces drava u b a c u j e spolja papirne cedulje n a kojima su t a m p a n a novana imena k a o : 1 funta sterlinga, 5 funti sterlinga itd. Ukoliko ove cedulje stvarno optiu n a m e s t o istoimene s u m e zlata, u njihovom kretanju ogledaju se jedino zakoni samog novanog opticaja. Zakon specifian za papirni opticaj m o e da potekne s a m o iz odnosa reprezentacije u k o m e se papirni opticaj nalazi p r e m a zlatu. A taj je zakon prosto u o v o m e : izdavanje papirnog n o v c a m o r a se ograniiti n a onu koliinu u kojoj bi stvarno moralo biti u opticaju zlata (ih s r e b r a ) koje on simboliki predstavlja. Istina, koliina zlata koju p r o m e t n a sfera m o e u sebe d a p r i m i stalno se koleba iznad ih ispod izvesnog prosenog nivoa. A h m a s a medijuma koja optie u odreenoj zemlji nikad n e silazi ispod izvesnog m i n i m u m a koji se utvruje is kustvom. t o ova minimalna m a s a stalno menja svoje sastavne delove, t j . to se uvek sastoji iz drugih zlatnika, n a r a v n o da nimalo n e utie na njen obim i njeno stalno kretanje p o prometnoj sferi. Z a t o se ona m o e zameniti papirnim simbolima. A , naprotiv, ako se svi opticajrii kanali danas ispune papirnim n o v c e m u p u n o m stepenu svoje prijemne sposobnosti, onda sutra m o g u biti prepuni usled kolebanja robnog
1 83

Mandarin finansija Wan-Mao-In usudio se da Sinu Neba podnese projekt ija je prikrivena svrha bila da kineske dravne asignate pretvori u konver tibilne novanice. Izvetaj Odbora za asignate od aprila 1854. poteno mu je natrljao ui; ne kau da li je dobio i propisnu porciju bambusovih prutova. Odbor je, veli se na kraju izvetaja, paljivo prouio njegov projekt i nalazi da u njemu sve ide na korist trgovaca, a da Kruni ne donosi nikakve koristi. (Arbeiten der Kaiserlich Russischen Gesandtschaft zu Peking iiber China. Aus dem Russischen von Dr. K. Abel und F . A. Mecklenburg. Prvi tom. Berlin 1858, str. 47. i dalje.) O stalnom demetalizovanju zlatnika usled opticaja veli jedan governor Engleske banke, kao svedok pred House of Lords' Committee (o Bankacts): Svake godine nova klasa suverena (ne politikih, jer je sovereign i ime funte sterlingat !* postaje suvie laka. Ona klasa koja proe kroz godinu kao propisno teka izgubi izlizivanjem dovoljno da idue godine okrene zdelicu vage protiv sebe. (House of Lords' Committee 1848, br. 429.)
53

8 3

p r o m e t a . N e s t a j e svake m e r e . A p r e k o r a i li p a p i r svoju m e r u , t j . koliinu istoimenog zlatnog n o v c a koja bi m o g l a biti u o p t i c a j u , o n d a e , d a i n e g o v o r i m o o opasnosti o p t e g diskreditovanja, u okviru r o b n o g sveta ipak predstavljati s a m o o n u koliinu zlata koju o d r e u j u unutranji zakoni r o b n o g s v e t a , dakle o n u koliinu koja s e jedino m o e predstavljati. B u d e li m a s a p a p i r n i h cedulja predstavljala, r e c i m o , p o 2 u n c e zlata u m e s t o p o 1, o n d a e 1 u stvari postati n o v a n o i m e , r e c i m o , / s u m e s t o / 4 u n c e . D e j s t v o je istovetno kao d a s e n e t o izm e n i l o u funkciji zlata kao m e r e c e n a . Z b o g t o g a e s e o n e iste v r e d n o s t i koje su dotle izraavane c e n o m o d 1 izraavati s a d a c e n o m o d 2 . P a p i r n i je n o v a c znak zlata ili n o v a n i znak. N j e g o v s e o d n o s p r e m a r o b n i m v r e d n o s t i m a sastoji s a m o u t o m e to su o v e ideelno izraene u istim koliinama zlata, koje p a p i r predstavlja simboliki. P a p i r n i je n o v a c znak v r e d n o s t i s a m o ukoliko predstavlja koliine zlata koje su i koliine v r e d n o s t i k a o i koliine svih d r u g i h r o b a . Postavlja se, najzad, pitanje z a t o s e zlato m o e z a m e n i t i p u k i m z n a c i m a bez v r e d n o s t i ? Ali m i s m o videli d a se o n o n a ovaj n a i n m o e zameniti s a m o ukoliko se u funkciji m o n e t e , ili p r o m e t n o g s r e d s t v a , i z o luje i p o s t a n e nezavisno. D o d u e , osamostaljenje o v e funkcije n e d o g a a se z a pojedinane zlatnike, iako se ispoljava u daljem o b r t a n j u izlizanih zlatnika. Zlatnici su s a m o m o n e t a , o d n o s n o p r o m e t n o s r e d s t v o u p r a v o s a m o dotle dok se s t v a r n o nalaze u opticaju. Ali to n e vai z a p o jedinani zlatnik, vai za m i n i m a l n u m a s u zlata koja s e m o e z a m e n i t i p a p i r n i m n o v c e m . O n a stalno obitava u p r o m e t n o j oblasti, n e p r e k i d n o funkcionie kao p r o m e t n o s r e d s t v o i z b o g t o g a postoji iskljuivo kao nosilac ove funkcije. N j e n o k r e t a n j e predstavlja, dakle, s a m o stalno preobraanje suprotnih procesa metamorfoze robe, RNR, jednog u drugi, u kojoj se p r e d r o b u pojavljuje lik n j e n e v r e d n o s t i s a m o zato da se o d m a h p o n o v o izgubi. S a m o s t a l n o predstavljanje r a z m e n s k e vrednosti r o b e o v d e je s a m o kratkotrajan m o m e n t . J e d n u r o b u o d m a h opet z a m e n j u j e d r u g a . Z b o g t o g a i jeste dovoljna s a m o simbolika egzistencija n o v c a u t a k v o m p r o c e s u koji g a stalno udaljava
1 1 8 4

Primedba uz drugo izdanje. Koliko nejasno shvatanje o razlinim funk cijama novca imaju i najbolji pisci o novarstvu, pokazuje, npr., ovo mesto iz Fullartona: Ukoliko je u pitanju na unutranji promet, sve one funkcije novca koje obino vre zlatne i srebrne monete, moe sa istim uspehom da vri i opticaj nekonvertibilnih nota koje imaju samo vetaku vrednost, vrednost koja poiva na sporazumu, a koju im zakon daje. Ovo je injenica koja se, po mom uverenju, ne moe porei. Takva bi vrednost mogla posluiti svima tim ciljevima unu tranje vrednosti i ak uiniti suvinom nunost merila vrednosti, samo ako bi se njeno izdvajanje dralo odgovarajuih granica.' (Fullarton, Regulation of Cur rencies, 2. izd., London 1845, str. 21.) Dakle, zbog toga to se novana roba u prometu mole da zameni prostim znacima vrednosti, ona je izlina i kao mera vrednosti i kao merilo cena!

iz jedne ruke u drugu. Njegova funkcionalna egzistencija tako rei apsorbuje njegovu materijalnu egzistenciju. Budui prolazan mada objektivan refleks robnih cena, on funkcionie jo samo kao znak sebe sama, te se zato m o e zamenjivati i z n a c i m a . Samo to novani znak m o r a da ima sopstveno objektivno drutveno vaenje, a ovo papirni simbol dobija prinudnim kursom. Ova dravna prinuda vai jedino u okviru unutranje prometne oblasti, ije se granice podudaraju s granicama kakve zajednice, ah novac samo u njoj i moe da se pot puno svede na svoju funkciju prometnog sredstva ih monete, pa stoga moe u papirnom novcu imati isto funkcionalnu egzistenciju, odvojenu od njegove metalne supstancije.
85

3.

Novac

R o b a koja funkcionie kao m e r a vrednosti, pa zbog toga telesno ili preko zastupnika i kao prometno sredstvo, jeste novac. Zato je zlato (odnosno srebro) novac. K a o novac ono funkcionie, s jedne strane, t a m o gde m o r a da se pojavi u svojoj zlatnoj (odnosno srebrnoj) telesnosti, usled toga kao novana roba, dakleniti samo ideelno, kao u meri vrednosti, niti pak zamenljivo nekim zastupnikom, kao u prometnom sredstvu; s druge strane, tamo gde ga njegova funkcija, bilo da je vri lino ih preko zastupnika, fiksira kao jedini lik vrednosti ili jedino adekvatno bie razmenske vrednosti prema svima drugim robama kao jednostavnim upotrebnim vrednostima. a) Obrazovanje blaga Neprekidno kruenje dveju suprotnih metamorfoza robe, ili neprekidno meusobno odmenjivanje prodaje i kupovine ispoljava se u neumornom opticaju novca, t j . u funkciji koju vri kao prometni perpetuum mobile. i m se nizanje metamorfoza prekine, im se pro daja ne dopuni narednom kupovinom, novac zaustavlja kretanje, ili kako veli Boisguillebert, od meuble postaje immeublet !, od monete novac.
54

Iz toga to zlato i srebro kao moneta, odnosno iskljuivo u funkciji pro metnog sredstva, postaju znacima samih sebe, izvodi Nicholas Barbon pravo vlada to raise monev *, tj. da, npr., izvesnoj koliini srebra koja se zvala gro dadu ime vee koliine srebra, recima talir, pa da tako poveriocima vrate groeve umesto talira. Novac se lie i biva laki kad prolazi kroz mnoge ruke . . . U trgovini se gleda na naziv i vaenje novca, a ne na to kolika je sadrina sreb r a . . . Vladin autoritet je taj koji komad metala ini novcem. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 29, 30, 25.)
1

8 6

da poveavaju vrednost monete

Od samog poetka razvitka robnog prometa razvija se i nunost i strast da se zadri proizvod prve metamorfoze, preobraeni lik robe, njena zlatna l a r v a . R o b a se prodaje ne radi toga da' bi se kupila neka druga roba, v e da bi se robni oblik zamenio novanim oblikom. Ovo menjanje oblika, isprva prosto sredstvo za razmenu materije, postaje svrha za sebe. Promenjeni lik robe biva spreavan da funkcionie kao njen apsolutno otuiv lik ili samo trenutan novani oblik. T a k o se novac skameni u blago, a prodava robe postaje zgrta blaga. Ba u poecima robnog prometa pretvara se u novac samo suviak upotrebnih vrednosti. T a k o , zlato i srebro postaju sami od sebe drutveni izrazi obilja ili bogatstva. Ovaj naivni oblik obrazovanja blaga ovekoveuje se u naroda kod kojih vrsto zatvoren krug potreba odgovara tradicionalnom nainu proizvodnje usmerenom na zadovoljavanje sopstvenih potreba. Ovako je u Azijaca, osobito u Indijaca. Vander lint, koji uobraava da masa zlata i srebra koja se u nekoj zemlji n a lazi odreuje robne cene, pita se: Zato je indijska roba tako jevtina? I odgovara: Zato to Indijci zakopavaju novac. O d 1 6 0 2 , do 1 7 3 4 , veli on, zakopali su 150 miliona srebra, koji su prvo bili doli u E v r o p u iz A m e r i k e . Od 1 8 5 6 . do 1866. dakle za 10 godina, izvezla je Engleska u Indiju i K i n u (metal uvezen u Kinu velikim delom odlazi opet u Indiju) 120 miliona srebra, koje je pre toga bilo uzeto u razmenu za australijansko zlato. im se robna proizvodnja vie razvije, svaki proizvoa robS mora sebi da obezbedi nervus r e r u m * , drutvenu zalogu. Njegove se potrebe neprestance obnavljaju i nalau m u da neprekidno kupuje tuu robu, dok ga proizvoenje-i prodavanje vlastite robe staje vre mena i zavisi od okolnosti. D a bi kupio bez prodavanja, morao je pre toga prodati bez kupovanja. Izvedena u optem razmeru, ova opera cija kao da sama sebi protivrei. Meutim, na izvorima svoje proiz vodnje plemeniti metali neposredno se razmenjuju za drugu robu. T a m o se, dakle, vri prodaja (sa strane vlasnika robe) bez kupovine {sa strane vlasnika zlata ili s r e b r a ) . A kasnije prodaje bez narednih kupovina slue samo daljem raspodeljivanju plemenitih metala meu sve vlasnike roba. Ovim putem nastaju na svima takama prometa
88 87 1 88 89

Bogatstvo u novcu nije nita drugo d o . . . bogatstvo u proizvodima koji su pretvoreni u novac. (Mercier de la Riviere, L'Ordre nature! etc., str. 573.) Vrednost u proizvodima samo je promenila oblik. (Isto, str. 486.) Postupajui ovako, oni uspevaju da svima svojim dobrima i robama odre ovako niske cene. (Vanderlint, Money answers etc., str. 95, 96.) Novac je zaloga. 0ohn Belters, Essays about the Poor, Manufactures, Trade, Plantations, and Immorality, London 1669, str. 13.) Naime, kupovina u kategorikom smislu ima za pretpostavku da je zlato ili srebro ve promenjeni lik robe, tj. proizvod prodaje.
8 7 8 8 8 9 1

8 6

* nerv stvari

zlatna i srebrna blaga najrazlinijih obima. im se ukae mogunost da se roba zadri kao razmenska vrednost ili razmenska vrednost kao roba, budi se i pohlepa za zlatom. irenjem robnog prometa raste mo novca, tog uvek pripravnog, apsolutno drutvenog oblika bo gatstva.
Zlato je divna stvar! K o njega ima, gospodar je svega Sto eli. Pomou njega mogu se ak i due u raj uvoditi. (Kolumbo u pismu s Jamajke 1503.)

Poto se na novcu ne moe poznati ta se u njega pretvorilo, to se sve, bilo roba ih ne, pretvara u njega. Sve je na prodaju, sve se moe kupiti. Promet postaje velika drutvena retorta u koju svata upada da iz nje izie kao novani kristal. Ovoj se alhemiji ne odupiru ak ni mosti svetaca, a jo mnogo manje druge ne tako grube res sacrosanctae, extra commercium hominum *. Kao to u novcu iezava svaka kvalitativna razlika meu robama, tako i on sa svoje strane, kao radikalan borac za jednakost, brie sve razlike. Ah je novac i sam
1 90 91

Henri I I I , najhrianskiji kralj Francuske, pljaka svete relikvije mana stira itd., da bi ih pretvorio u srebro. Poznato je kakvu ulogu igra u grkoj istoriji pljaka blaga delfijskog hrama od strane Fokejaca. Zna se da su kod starih hramovi sluili kao stan boga rob. T o su bile svete banke. Fenianima, tom trgovakom narodu par exellence, novac je vaio kao promenjeni lik svih stvari. Zbog toga je i bilo u redu to su device, koje su se o praznicima boginje ljubavi podavale strancima, rtvovale boginji dobij eni novac.
9 1

. . . Zlato! uto, blistavo, Skupo zlato! A ovo, to e napraviti crno Belim, runo lepim, dobro ravim, Staro mladim, nisko plemenitim, A kukavikim ono to je hrabro. Ah, bogovi, emu to i zato? T o e odmamiti vae svetenike I sluge, izvui jastuk ispod glava Snanih ljudi *. Ovaj uti rob Stvorie haos od vere . . .
8

Uzdii lopove, dati im titule, Poasti i mesto na klupi Senata. Prokleti prahu, ti opta bludnice oveanstva, to zavaa r u l j e . . . (Sekspir, Timon Aiinjanm, IV Sin, scena 3; prevod 2. Simia i S. Pandutovia) * svete stvari, koje su izvan poslovanja ljudi ** Bio je obiaj da se izvue jastuk ispod glave oveku u samrtnim mukama da bi lake i bre umro.
l

roba, spoljanja stvar koja moe postati svaija privatna svojina. T i m putem drutvena m o postaje privatna m o privatnog lica. Z a t o a n tiko drutvo i optuuje novac kao razaraa svog ekonomskog i moralnog p o r e t k a . M o d e r n o drutvo, koje je v e u svom detinjstvu za kose izvuklo Plutona iz Zemljine u t r o b e , pozdravlja u zlatnome g r a l u * sjajno ovaploenje svog najprisnijeg ivotnog principa. K a o upotrebna vrednost, roba zadovoljava kakvu naroitu potrebu i poseban je element materijalnog bogatstva. Ali vrednost robe m e r a je za stepen njene privlanosti p r e m a svima elementima materijalnog bogatstva, ona je, dakle, m e r a drutvenog bogatstva njenog vlasnika. Z a varvarski prostoga vlasnika robe, ak i za zapadnoevropskog seljaka, vrednost je nerazdvojna od oblika vrednosti, i stoga uveanje zlatnog i srebrnog blaga znai za njega uveanje vrednosti. N a svaki nain, vrednost novca se menja, bilo to se njemu samom menja vrednost, bilo to se menja vrednost r o b a . Ali ovo ne smeta da, s jedne strane, 2 0 0 unca zlata i nadalje vrede vie nego 1 0 0 , 3 0 0 vie nego 2 0 0 itd., niti, s druge strane, da metalni prirodni oblik ove stvari ostane opti ekvivalentski oblik svih roba, neposredno drutveno ovaploenje svega ljudskog rada. Nagon za obrazovanjem blaga od prirode je bezmeran. U pogledu na kvalitet ili na oblik novac je bezgranian, t j . on je opti predstavnik materijalnog bogatstva, jer se neposredno moe da p r e tvori u svaku robu. Ali je ujedno svaka stvarna novana s u m a kvanti tativno ograniena, te stoga kao kupovno sredstvo ima ogranieno delovanje. Ova protivrenost izmeu kvantitativne ogranienosti i kvalitativne neogranienosti novca nagoni zgrtaa blaga da se nepre stano vraa Sizifovu poslu akumulacije. S njim je kao i sa osvajaem sveta, koji sa svakom novom zemljom osvaja samo novu granicu.
92 93 1

K o hoe da zadri zlato kao novac, p a zato i kao element obrazo vanja blaga, m o r a spreavati njegovo obrtanje, m o r a ga spreavati da se kao kupovno sredstvo n e rastvori u sredstvo uitka. Zbog toga zgrta blaga i rtvuje svoja telesna uivanja zlatnome fetiu. Jevanelje samoodricanja za njega je ozbiljna stvar. S druge strane, on moe odu zeti od' prometa u novcu samo ono to m u da u robi. to vie proiz vede, to e vie moi da proda. Zbog toga su marljivost, tedljivost i

Jer neto gore od novca ljudski duh nije izmislio. On prevre drave i goni ljude iz kua; uei zlu menja misli u ljudi, te se plemeniti obraa sramoti rdavoga; on navodi ljude na svaku podlost i ini ih kadrim za svako bezbono delo. (Sofokle, Antigona.) Pohlepa za blagom nada se i samog Plutona izvui iz utrobe Zemljine.' (Athenaeus, Deipnos., 1, VI, 23.)

, a

i* gral u srednjovekovnim legendama i poeziji: udotvorni pehar

tvrdienje njegove glavne vrline, a mnogo prodavati, malo kupovati sva njegova politika ekonomija. Uz neposredni oblik blaga ide i njegov estetski oblik, posed zlat nih i srebrnih roba. Ovaj posed raste s bogatstvom buroaskog drutva. Soyons riches ou paraissons riches. * (Diderott *.) Tako se stvara delom sve ire trite za zlato i srebro, nezavisno od njihovih novanih funkcija, a delom jedan latentan izvor za priticanje novca iz kojega se crpe osobito u periodima drutvenih oluja. Obrazovanje blaga ispunjava razhne funkcije u ekonomiji me talnog prometa. Prva od tih funkcija proizlazi iz opticajnih uslova zlatne i srebrne monete. Videli smo kako sa stalnim kolebanjem obima, cena i brzine robnog prometa masa novca u opticaju neumorno na dolazi i opada. Ona, dakle, mora biti sposobna da se skuplja i iri. as se novac mora kao moneta uvui u promet, as se moneta mora kao novac istisnuti iz prometa. Da bi masa novca koja stvarno optie uvek odgovarala stepenu zasienosti prometne oblasti, koliina zlata i srebra koja se nalazi u nekoj zemlji mora biti vea od one koja se na lazi u funkciji monete. Ovaj uslov novac ispunjava u obliku blaga. Rezervoari blaga slue ujedno i kao kanali za priticanje i kao kanali za oticanje novca u opticaju, tako da on nikad ne prepunjuje svoje opticajne kanale.
94 1 55 95

* Poveati to se moe vie broj prodavaa svake robe, smanjiti to se vie moe broj kupaca, to su osovine oko kojih se okreu sve mere politike ekonomije. (Verri, Meditazioni etc., str. 5 2 , 5 3 . ) Za voenje trgovine svakoj je naciji potrebna odreena suma specifick m o n e y * koja se koleba, te je vea ili manja prema zahtevima p r i l i k a . . . Ova plima i oseka novca prilagodava se izmenjenim situacijama bez ikakve pomoi p o l i t i a r a . . . Oba kabla rade naizmence: kad je nedovoljno novca, poluge se iskivaju u monetu, ima li poluga malo, monete se tope. (Sir D . North, Discourses upon Trade [Postscriptum], str. 3.) John Stuart Mill, koji je dugo bio inovnik Istonoindijske kompanije' potvruje da u Indiji srebrni nakit jo uvek funk cionie neposredno kao blago. im kamatna stopa stoji visoko, alje se srebrni nakit u kovnicu; im stopa padne, on se vraa otuda natrag. ( J . St. Mill, Evi dence u : Report on Bankacts, 1857, b r . 2 0 8 4 , 2101.) Prema jednom parla mentarnom dokumentu od 1864. o uvozu i izvozu zlata i srebra u Indiji' '!, prevaziao je 1863. uvoz zlata i srebra izvoz za 19 367 7 6 4 C. Z a poslednjih osam godina, pre 1864, iznosio je viak uvoza nad izvozom plemenitih metala 109 6 5 2 9 1 7 . U toku ovog veka iskovano je u Indiji mnogo vie od 2 0 0 miliona .
8 561 5 9 5

Budimo bogati, ili izgledajmo bogati. * metalnog novca

b) Plateno sredstvo U neposrednom obliku robnog prometa koji smo dosad p o s m a trali postojala je ista veliina vrednosti uvek dvojako: na jednom polu kao roba, na drugom kao novac. Zbog toga su vlasnici roba dolazili jedan s drugim u dodir samo kao predstavnici ekvivalenata koji postoje i na jednoj i na drugoj strani. Ali se s razvitkom robnog prometa razvi jaju uslovi usled kojih se otuivanje robe vremenski razdvaja od realizovanja njene cene. Bie dovoljno da ovde naznaimo samo najprostije od tih uslova. Z a proizvodnju neke vrste robe treba vie, za drugu manje vremena. Proizvodnja razlinih roba vezana je za razlina godinja doba. Neka se roba raa na svojem tritu, druga m o r a putovati n a udaljeno trite. Zbog toga neki vlasnik robe moe da istupi kao p r o dava pre no to neki drugi istupi kao kupac. K a d se m e u istim li cima stalno obnavljaju isti poslovi, onda se uslovi prodaje roba reguliu prema uslovima njihove proizvodnje. S druge strane, iskoriavanje izvesnih vrsta roba, npr. kue, prodaje se za neki odreen period vremena. Upotrebnu vrednost takve robe kupac je stvarno dobio tek poto rok istee. On je, dakle, kupuje pre no to je plaa. Jedan vla snik robe prodaje robu koja postoji, drugi kupuje kao jednostavni predstavnik novca, odnosno kao predstavnik budueg novca. P r o dava postaje poverilac, kupac dunik. Poto se ovde menja m e t a m o r foza robe, odnosno razvoj njenog oblika vrednosti, t o i novac dobija drugu funkciju. On postaje plateno s r e d s t v o .
96

Karakteri poverilaca ili dunika potiu ovde iz prostog robnog prometa. Promena oblika toga prometa daje prodavcu i kupcu ova nova obeleja. P r e m a tome, ove su uloge pre svega isto tako prolazne kao i uloge kupca i prodavca, a igraju ih naizmence isti agenti prometa koji igraju i one uloge. Meutim, sada suprotnost ima od samog poetka manje prijatan izgled i sposobna je za veu kristalizaciju. Ali se isti karakteri mogu javiti i nezavisno od robnog prometa. T a k o se, npr., klasna borba antikog sveta poglavito kree u obliku borbe izmeu poverilaca i dunika i zavrava se u R i m u propau "plebejskog du nika, kojega zamenjuje rob. U srednjem veku borba se zavrava p r o pau feudalnog dunika, koji gubei privrednu podlogu gubi i poli tiku vlast. Ali se ovde u novanom obliku a odnos izmeu poverioca
97

Luther razlikuje novac kao kupovno i kao plateno sredstvo. Naneo si mi dvostruku tetu, jer niti mogu ovde da platim, ni tamo da kupim. (Martin Luther, An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen etc., Wittenberg 1540f l.) O odnosima dunika i poverilaca medu engleskim trgovcima u poetku 18. veka: Ovde u Engleskoj vlada medu trgovcima takav duh svireposti kakav se ne moe nai ni u kojem drugom drutvenom sloju i ni u kojoj drugoj zemlji na svetu. (An Essay on Credit and the Bankrupt Act, London 1707, str. 2.)
58 9 7

9 6

i dunika ima oblik novanog odnosa ogleda samo antagonizam dubljih ekonomskih uslova ivota. Vratimo se oblasti robnog prometa. Oba ekvivalenta, roba i novac, n e javljaju se vie istovremeno n a oba pola procesa prodaje. Sad novac funkcionie prvo kao m e r a vrednosti pri odreivanju cene prodate robe. Ugovorena cena robe m e r a je kupeve obaveze, t j . novane s u m e koju on duguje za odreen rok. Zatim funkcionie kao ideemo kupovno sredstvo. M a d a novac postoji samo u kupevom obeanju, on ipak postie da r o b a pree iz ruke u ruku. T e k kad doe rok pla anju, stupa plateno sredstvo stvarno u promet, t j . prelazi iz kup eve u prodavevu ruku. P r o m e t n o sredstvo pretvaralo se u blago zato to se proces prometa prekidao s p r v o m fazom, odnosno to se p r e obraeni lik robe povlaio iz prometa. Plateno sredstvo ulazi u p r o met, ah tek poto je roba iz njega v e izila. N o v a c vie n e slui za izvrenje procesa. On ga zakljuuje samostalno kao apsolutna egzi stencija razmenske vrednosti, ih opta roba. Prodava je robu pretvarao u novac da bi pomou novca zadovoljio kakvu potrebu; zgrta blaga ini to zato da bi robu sauvao u novanom obliku; duni kupac da bi mogao platiti. N e bude li platio, prodae m u imovinu na bubanj. T a k o vrednosni lik robe, novac, postaje sada samom svrhom prodaje iz drutvene nunosti koja proistie iz uslova samog prometnog procesa. K u p a c pretvara novac natrag u robu p r e no to je robu pretvorio u novac, ih izvruje drugu metamorfozu robe pre prve. Prodaveva se roba promee, ah svoju cenu realizuje samo u privatnopravnom osnovu n a novac. O n a se pretvara u upotrebnu vrednost p r e no to se pretvorila u novac. Izvrenje njene prve metamorfoze sledi tek nak nadno. U svakom odreenom periodu prometnog procesa prispele oba veze predstavljaju s u m u cena onih roba ija ih je prodaja izazvala. M a s a novca, potrebna za realizovanje ove sume cena zavisi u prvom redu od opticajne brzine platenih sredstava. Nju odreuju dve okol nosti: verienje odnosa poverilaca i dunika, tako da A dobija novac od svog dunika B, a onda ga dalje isplauje svom poveriocu C itd. kao i vremenski razmak izmeu raznih rokova plaanja. L a n a c uzastopnih plaanja, ih naknadnih prvih metamorfoza, bitno se razli9 8

Primedba uz drugo izdanje. Iz sledeeg citata, koji uzimam iz svog spisa koji je objavljen 1859, videe se zato se u tekstu ne osvrem na suprotni oblik: Obrnuto, moe se u procesu N R novac otuiti kao stvarno kupovno sredstvo i tako se realizovati cena robe pre no to se realizuje upotrebna vred nost novca, ili pre no to se otui roba. Ovo se, npr., svakodnevno dogaa u obliku pretplate. Ili u obliku u kojem engleska vlada kupuje opijum od indijskih seljaka... Ali tada novac deluje samo u ve poznatom obliku kupovnog sred stva . . . Naravno da se i kapital preduima u novanom obliku... Ah ovo stano vite ne spada u vidik prostog prometa. (Karl Mane, Zur Kritik etc, str. 119, 120).

9 8

kuje od ranije posmatranog preplitanja metamorfoznih nizova. Opticanje prometnog sredstva ne samo da je izraz povezanosti prodavaa i kupaca, nego ba sama t a povezanost i postaje tek u novanom opticaju i sa njime. Nasuprot tome, kretanje platenog sredstva izraava d r u tvenu povezanost koja postoji ve p r e toga kretanja. Jednovremenost i naporednost prodaja postavljaju granice naknaivanju monetarne mase brzinom opticaja. Obrnuto, u ekonomiji platenog sredstva, one ine novu polugu. S koncentrisanjem plaanja na istom mestu prirodno dolazi do stvaranja naroitih ustanova i m e toda za njihovo izravnavanje. N a primer, virmani u srednjovekovnom Lionu. Dovoljno je da se potraivanja A-a od B-a, B-a od C - a , C-a od A-a itd. uporede, pa da se do izvesnog stepena uzajamno potru kao pozitivne i negativne veliine. Onda ostaje da se izravna jo samo bilans duga. to vee mase plaanja budu obuhvaene koncen tracijom, to e bilans biti relativno manji, a otud i masa platenog sredstva u opticaju. Funkcija novca kao platenog sredstva sadri u sebi jednu nepo srednu protivrenost. Ukoliko se plaanja izravnavaju, on funkcionie samo ideelno kao raunski novac ili m e r a vrednosti. Ukoliko se m o r a izvriti stvarno plaanje, on ne istupa kao prometno sredstvo, kao samo trenutni oblik ijim se posredstvom vri razmena materije, v e kao indi vidualno ovaploenje drutvenog rada, kao samostalna egzistencija razmenske vrednosti, kao. apsolutna roba. Ova protivrenost izbija u onom momentu kriza proizvodnje i trgovine koji se zove kriza n o v c a . " D o nje dolazi samo onde gde je neprekidni lanac uzastopnih plaanja i vetaki sistem njihovih izravnanja potpuno razvijen. K a d opti poremeaji, m a od kuda poticali, pogode ovaj mehanizam, novac se iz iskljuivo ideelnog lika raunskog novca iznenadno i neposredno pretvara u zveei novac. T a d a ga profane robe vie ne mogu z a m e niti. Upotrebna vrednost robe postaje bezvredna, a njena vrednost iezava pred njenim vlastitim oblikom vrednosti. U prosvetiteljskoj nadmenosti koju je bilo izazvalo pijanstvo prosperiteta, buruj je jo maloas objavljivao da je novac samo opsena. Samo je roba novac. Samo je novac roba! bruji sada svetskim tritem. K a o to jelen rie za sve zom vodom, tako sad dua buruja vapije za novcem, t i m jedinim b o g a t s t v o m . U krizi se suprotnost izmeu robe i lika njene vrednosti,
100

Krizu novca, kako je u tekstu efinisana kao naroita faza svake opte krize u proizvodnji i trgovini, treba dobro razlikovati od specijalne vrste krize koja se takoe zove kriza novca, ali koja moe nastupiti samostalno, tako da na in dustriju i trgovinu dejstvuje tek povratno. T o su one krize iji je centar kretanja novani kapital, i zbog toga su banka, ber'za i finansije njihova neposredna ob last. [Marxova primedba uz tree izdanje.] 1 0 0 Ovo iznenadno prebacivanje iz kreditnog u monetarni sistem daje praktinoj panici i teorijsko zgraavanje i agenti prometa se jee pred nepronikljivom tajnom svojih vlastitih odnosa. (Karl Mane, Zur Kritik etc., str. 126).
9 Mane - Engd ( 2 0

9 9

novca, uzdie do apsolutne protivrenosti. Zbog toga je ovde svejedno u kome se obliku novac javlja. Glad za novcem ostaje ista bilo da plaanje treba izvriti u zlatu ili u kreditnom novcu, recimo u bank notama. Posmatrajmo sad ukupnu sumu novca koja optie u nekom datom odseku vremena. Kad je data brzina opticaja prometnih i platenih sredstava, onda e ta ukupna suma biti jednaka sumi robnih cena koje se imaju realizovati, plus suma dospelih plaanja, minus iznos plaanja koja se izravnavaju, i naposletku, minus broj opticaja u ko jima isti komad novca naizmenino funkcionie sad kao prometno, sad kao plateno sredstvo. Na primer: seljak je svoje ito prodao za 2 koje na taj nain slue kab prometno sredstvo. Kad prispe rok, on njima-plaa platno koje je bio uzeo od tkaa. Iste ove 2 funkcioniu sad kao plateno sredstvo. Zatim tka kupuje Bibliju za gotovoone opet funkcioniu kao prometno sredstvoitd. Usled toga, ak i kad je data cena, brzina novanog opticaja i ekonomija u plaanju, ipak se novana masa koja optie u odreenom periodu, recimo u toku jednog dana, vie ne poklapa s masom prometanih roba. U opticaju se nalazi novac koji predstavlja robe davno izvuene iz prometa, a optiu robe iji e se novani ekvivalent tek u budunosti pojaviti. S druge strane, plaanja ugovorena u neki dan i plaanja kojima tog istog dana istie rok skroz su nesamerljive veliine.
101 102

Sirotinja je bez posla, jer bogatai nemaju novaca da je zaposle, iako kao i ranije raspolau istim zemljitem i istom radnom snagom potrebnom za proizvodnju ivotnih namirnica i odela. A pravo bogatstvo nacije sastoji se u njima, a ne u novcu. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry, -London 1696, str. 3, 4 . ) Evo kako amis du commerce * eksploariu ovakve momente: Jed nom prilikom (1839) podigne pred jednim svojim prijateljem neki stari zelenaki bankar (iz Sitija) u svojoj privatnoj kancelariji poklopac na pultu i pokaza mu zamotuljke novanica i ree oito razdragan da tu lei 600 000 u papiru; on ih zadrava da bi izazvao oskudicu u novcu. Posle 3 asa po podne bacie ih sve na trite. (The Theory of the Exchanges. The Bank Charter Act of 1844, London 1864, str. 81.) Poluzvanini organ The Observer pie 24. aprila 1864: Krue udni glasovi o sredstvima koja su neki upotrebili da izazovu oskudicu u n o v a n i c a m a . . . M a koliko da izgleda neosnovano verovati da je ma koja takva smicalica bila upotrebljena, glasovi o tome bili su toliko raireni da zaista za sluuju pomena.
2 0 1 1

Iznos prodaja ili pogodaba izvrenih ili zakljuenih u toku izvesnog dana nema uticaja na koliinu novca koja je toga dana u opticaju; ali u veini sluajeva on e biti izraen najrazliitijim vuenim metlicama na novane sume koje e tek u neko kasnije vreme biti u p r o m e t u . . . Danas izdate menice i

1 0 2

prijatelji trgovine

Kreditni novac proistie neposredno iz funkcije koju novac ima kao plateno sredstvo na taj nain to obveznice za prodatu robu opet optiu radi prenoenja potraivanja duga. S druge strane, sa irenjem kredita iri se i funkcija novca kao platenog sredstva. Kao takav on dobija svojstvene oblike egzistencije u kojima obitava u sferi krupnih trgovinskih transakcija, dok su zlatni i srebrni novac potisnuti pogla vito u sferu sitne trgovine. Kad robna proizvodnja dostigne izvesnu visinu i opseg, funkcija novca kao platenog sredstva poinje prodirati i izvan oblasti robnog prometa. On postaje opta roba ugovora. Rente, porezi itd. pretva raju se iz naturalnih davanja u novana plaanja. Koliko je ovaj preo103 104

danas otvoreni krediti ne moraju se ni u emu poklapati sa sutranjim ili prekosutranjim, ni u koliini, ni u ukupnoj sumi, ni u duini rokova. Naprotiv, mnogim danas izdatim metlicama i odobrenim kreditima pae rok plaanja u isti dan kad i masi drugih obaveza koje su ranije postale o najrazlinijim da tumima. esto menicama koje imaju rokove od 12, 6, 3 ili 1 meseca pada plaanje upravo u isti dan, te se tako poveava masa obaveza koje se toga dana imaju iz miriti. (The Currency Theory Reviewed; a Letter to the Scotch people. By a Ban ker in England, Edinburgh 1 8 4 5 , str. 2 9 , 3 0 . i dalje.) Radi primera koliko malo stvarnog novca ulazi u same trgovake ope racije, evo eme jedne od najveih londonskih trgovakih kua (Morrison, Dillon & Co.) o njenim godinjim novanim prihodima i plaanjima. Njene trans akcije u 1856. godini, koje su iznosile mnoge milione funti, skraene su na razmer od jednog miliona. Primanja Trgovake i bankarske m e nice s rokom ekovi bankara itd. na vi enje Novanice zemaljskih ba naka Novanice Engleske banke Zlato Srebro i bakar Post Office O r d e r s *
1 1 0 3

Izdavanja 533 596 357 7 1 5 9 627 68 554 28 0 8 9 1486 933 1 0 0 0 000 Menice s rokom ekovi na londonske ban kare Novanice Engleske banke Zlato Srebro i bakar 302 674 663 6 7 2 2 2 743 9 427 1484

Ukupna suma:

Ukupna suma:

1 000 000

(Report from the Select Committee on the Bankacts, Juli 1858, str. L X X I . ) Karakter poslovnog prometa se tako promenio da se sada, mesto razmene dobara za dobra, ili mesto isporuka i uzimanja, vre prodaja i plaanje i da svi p o s l o v i . . . sada predstavljaju iste novane poslove. [D. Defoe,] An Essay upon Publick Credit, 3. izd., London 1710, str. 8.)
1 4 4

>* potanske novane uputnice

braaj uslovljen itavim ustrojstvom procesa proizvodnje dokazuju nam npr. dva bezuspena pokuaja Rimskog Carstva da sva davanja naplauje u novcu. Strahovita beda francuskog seljaka pod Louis-em X I V , koju su Boisguillebert, maral Vauban i drugi tako reito igosali, nije se njogla stavljati na teret samo velikim porezima, nego i pretvaranju naturalne poreze u novanu. Kad, s druge strane, u Aziji naturalni oblik zemljine rente, koji je tamo ujedno i glavni ele ment dravne poreze, poiva na odnosima proizvodnje koji se nepromenljivo reprodukuju kao prirodni odnosi, onda takav nain plaanja utie sa svoje strane da se odri stari nain proizvodnje. On je jedna od tajni samoodranja turske drave. Bude h u Japanu spoljna trgovina, koju mu je Evropa nametnula, povukla za sobom pretvaranje naturalne rente u novanu *, onda e njegovoj uzornoj zemljoradnji odzvoniti. Uski ekonomski uslovi njenog opstanka raspae se. U svakoj zemlji vremenom se ustale izvesni opti rokovi plaanja. Ti rokovi, ako ne uzmemo u obzir i druge cikline tokove reproduk cije, delimino poivaju na prirodnim uslovima proizvodnje koji su vezani za menjanje godinjih doba. Oni reguhu i plaanja koja ne potiu neposredno iz robnog prometa, kao porezi, rente itd. Novana masa, koja u izvesne dane preko godine zatreba da se izvre plaanja razbacana po itavoj povrini drutva, izaziva periodine, ah sasvim povrne poremeaje u ekonomiji platenih sredstava. Iz zakona o
105 1 106

105 Novac je postao delat za sve stvari. Finansijska je vetina retorta u kojoj se uasna koliina dobara i roba pretvara u paru, da bi se dobio onaj sud bonosni talog. Novac objavljuje rat itavom ljudskom rodu. (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses, de l'argent et des tributs, izd. Daire, Economistes flnanciers, Pari 1843, sv. I , str. 4 1 3 , 4 1 9 , 4 1 7 , 4 1 8 . ) loa p i parlamentarnom anketnom komisijom od 1826. izneo je g. Craig: Na Duhovni ponedeljak 1824. bila je u Edinburgu takva ogromna tranja nov anica da u 11 asova nismo u rukama imali vie nijedne jedine. Slali smo redom u razne banke da uzmemo to na zajam, ali ne mogosmo nita dobiti i mnoge su se transakcije mogle izvriti jedino pomou slips of p a p e r * . Ah u 3 sata po podne sve su se novanice ve bile vratile u banke iz kojih su izile. Samo su prele iz jednih ruku u druge. Mada efektivni proseni promet novanica u kotskoj iznosi manje od 3 miliona , ipak se o raznim rokovima plaanja pre ko godine mora na trite baciti svaka novanica koja se nalazi u posedu bankara, u svemu oko 7 miliona funti. U tim prilikama novanice imaju da izvre samo jednu jedinu, specifinu funkciju, a im je izvre, vraaju se natrag u banke iz kojih su izile. (John Fullarton, Regulation of Currencies, 2. izd., London 1845, str. 8 5 , primedba.) Radi razumevanja dodaemo da u kotskoj u vreme kad je Fullarton ovo pisao, nisu za depozite izdavani ekovi, ve samo novanice.
r e c 2

* U 3. i 4. izdanju: zlatnu rentu

* papirnih cedulja

brzini opticaja platenih sredstava izlazi d a z a sva periodina plaanja, m a kakav i m izvor bio, p o t r e b n a m a s a platenih sredstava stoji u p r a v o j * srazmeri p r e m a duini perioda p l a a n j a . Razvitak novca kao platenog sredstva p r i m o r a v a n a nagomila vanje novaca za plaanje dunih s u m a o roku. S napretkom b u r o askog drutva obrazovanje blaga iezava kao samostalan oblik b o g a enja, dok, naprotiv raste s njim u obliku rezervnih fondova platenih sredstava.
1 107

c) Svetski n o v a c Izlazei iz unutranje p r o m e t n e oblasti, n o v a c opet skida sa s e b e lokalne oblike koje je u njoj i m a o : oblike merila c e n a , m o n e t e , sitnog novca i znaka vrednosti, i v r a a se u prvobitni poluni oblik p l e m e nitih metala. U svetskoj trgovini r o b n a vrednost postaje univerzalna. Usled toga samostalni lik vrednosti r o b a istupa o v d e i p r e m a njima kao svetski novac. T e k n a svetskom tritu n o v a c funkcionie u p u n o m obimu kao r o b a iji je prirodni oblik ujedno i neposredan drutveni oblik ostvarenja ljudskog r a d a in abstracto. N a i n njegove egzisten cije postaje adekvatan njegovom p o j m u . U unutranjoj p r o m e t n o j oblasti m o e s a m o jedna r o b a da slui kao m e r a vrednosti, p a stoga i kao novac. N a svetskom tritu vlada dvostruka m e r a vrednosti, zlato i s r e b r o .
1 0 8

Na pitanje: Ako se u godinjem prometu treba da obrne 40 miliona, da li bi istih 6 miliona (u zlatu) bilo dovoljno za sve obrte koje trgovina zahteva, odgovara Petty majstorski kao i inae: Odgovaram: da; jer ako bi se obrt vrio u tako kratkim rokovima, tj. nedeljno, kao to se vri u saobraaju siro manih zanatlija i najamnih radnika, za koje je svaka subota dan plaanja, onda bi ve i /ss miliona podmirilo potrebu gotova novca za obrt od 40 miliona. Ali ako je obrt tromesean, kao to se u nas plaaju zakupnine i porezi, onda je potrebno 10 miliona. Zbog toga, ako uzmemo da je proseni obrtni period iz meu 1 i 13 nedelja, onda moramo sabrati 10 miliona i /s2 miliona, od ega polovina iznosi otprilike 5 / 2 miliona. Ovaj bi iznos, dakle, bio dovoljan. (Wil liam Petty, Political Anatomy of Ireland, 1672, izd. London 1691, str. 13, 14t l.) Otud i jeste besmisleno svako zakonodavstvo koje nacionalnim ban kama propisuje da kao blago gomilaju samo onaj plemeniti metal koji funkcio nie kao novac u unutranjosti zemlje. Poznate su, npr., one lepe smetnje koje je Engleska banka tako sama sebi stvorila. O velikim istorijskim epohama menjanja relativne vrednosti zlata i srebra vidi: Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 136. i dalje. Dodatak uz drugo izdanje: Ser Robert Peel pokuao je svojim Zakonom o bankama (Bank Act) od 1844. da nae izlaza iz nevolje time to je
40 40 L 5 1 0 8 1

1 0 7

* Od 1. do 4. izdanja: u obrnutoj.

Svetski novac funkcionie kao opte plateno sredstvo, kao opte kupovno sredstvo i kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva uopte (universal wealth). Preovlauje funkcija platenog sredstva za izravnavanja meunarodnih bilansa. Otuda lozinka merkantilnog si stematrgovinski bilans! Kao internacionalno kupovno sredstvo
109

Engleskoj banci dozvolio izdavanje novanica na srebrni bullion [srebrne poluge], ali s tim da srebrna zaliha nikad ne premai srebra raunata po
l

/ * zlatne. Pri tome je vrednost

ceni koju je (u zlatu) imalo na londonskom tritu.{Uz vrednosti zlata prema srebru

etvrto izdanje.Nalazimo se opet u epohi jake promene odnosa vrednosti izmeu zlata i srebra. P r e nekih 2 5 godina bio je odnos
x

= 1 5 / a : 1, sada [ 1 8 9 0 ] iznosi oko 2 2 : 1 , i jo srebro stalno pada prema zlatu. Ovo je u sutini posledica prevrata u nainu proizvodnje ova dva metala. Ranije se zlato dobivalo skoro jedino ispiranjem zlatonosnih aluvijalnih slojeva koji su na stali raspadanjem zlatonosnih kvarcnih stena. Sada ovaj metod vie nije dovoljan i potisnut je u pozadinu obraivanjem samih zlatonosnih kvarcnih ica, to se ranije radilo samo u drugom redu, mada je taj postupak ve i starima (Diodor, I I I , 12 - 1 4 ) bio dobro poznat. S druge strane, ne samo da su na zapadu ameri kih Stenovitih planina otkrivena ogromna leita srebra, ve su i ova, kao i meksikanski srebrni rudnici, uinjena pristupanim pomou eleznica, to je orno-, guilo da se dovoze moderna mainerija i gorivo, a usled toga i da se dobijaju najvee koliine srebra s manje trokova. Meutim, velika je razlika kako se jedan i drugi metal nalaze u icama ruda. Zlato je veinom isto, ali rastureno u kvarcu u siunim koliinama; zbog toga se itava ica mora drobiti i zlato ispi rati, odnosno izvlaiti pomou ive. U ovom sluaju dolazi na 1 0 0 0 0 0 0 grama kvarca esto jedva 1 do 3 , veoma retko 3 0 do 6 0 grama zlata. Srebra retko ima istoga, ali se zato nalazi u sopstvenim rudama, koje se srazmerno lako odva jaju od ice i koje sadre veinom 4 0 do 9 0 % srebra; ili se pak nalazi u manjim koliinama u bakarnim, olovnim i drugim rudama, ija se obrada i sama isplati. Ve i iz ovoga izlazi: dok se rad oko proizvodnje zlata pre poveava no sma njuje, rad oko proizvodnje srebra znatno se smanjio, to sasvim prirodno obja njava pad vrednosti srebra. Ovaj bi se pad vrednosti izrazio jo veim padom cene kad se cena srebra jo i danas ne bi odravala na visini vetakim sredstvima. Ali je srebrno blago Amerike zasad tek malim delom pristupano, te su veliki izgledi da e vrednost srebra jo dugo vremena i dalje padati. T o m e jo vie mora doprineti relativno opadanje potrebe za srebrom za artikle potronje i luk suza i njegovo zamenjivanje robom koja je obloena finijim metalom, aluminijum o m itd. P o ovome se moe oceniti kolika je utopija kad bimetalisti zamiljaju da bi internacionalni prisilni kurs opet izgurao srebro na stari odnos vrednosti od l : 1 5 / 2 . P r e je verovati da e srebro i na svetskom tritu sve vie i vie gubiti svoje novano svojstvo.F. E . } to Protivnici merkantilnog sistema, koji je svrhu svetske trgovine gledao u izravnanju vikova trgovinskog bilansa zlatom i srebrom, sa svoje strane su skroz pogreno razumeli funkciju svetskog novca. D a je krivo shvatanje internacional nog kretanja plemenitih metala samo ogledalo krivog shvatanja zakona koji regul

slue zlato i srebro uglavnom kad god se iznenada poremeti obina ravnotea razmene materija medu raznim nacijama. Naposletku, kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva zlato i srebro slue tamo gde se ne radi ni o kupovanju ni o plaanju, nego o prenosu bogatstva iz jedne zemlje u drugu i gde je ovo prenoenje u robnom obliku is kljueno, bilo usled konjunktura robnog trita, bilo usled same svrhe koja se eli postii. Svakoj zemlji potreban je rezervni fond za promet na svetskom tritu, kao god i za unutranji promet. Prema tome, funkcije blaga potiu delom iz funkcije novca kao unutranjeg prometnog i platenog sredstva, delom iz njegove funkcije kao svetskog novca. " U ovoj poslednjoj ulozi novac mora uvek biti stvarna novana roba, fiziko
110 110

liu masu prometnih sredstava, opirno sam dokazao govorei o Ricardu (Zur Kritik etc., str. 150. i dalje). Njegovu pogrenu dogmu: Nepovoljan trgovin ski bilans uvek je samo posledica preobilja prometnih s r e d s t a v a . . . Uzrok izvozu kovanog novca-jeste njegova jevtinoa i on nije posledica, ve uzrok nepovolj nog bilansa l nalazimo stoga ve i u Barbona: Izravnanje trgovinskog bilansa, ako ga uopte bude, nije uzrok to se novac iz zemlje izvozi. Ovaj je izvoz, naprotiv, posledica razlike u vrednosti poluga plemenitih metala u raznim zemlja ma. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 5 9 , 6 0 . ) MacCulloch u The Literature of Political Economy: a classified Catalogue, London 1 8 4 5 , hvali Barbona za ovu anticipaciju, ali svesno izbegava da mu i pomene naivne oblike u kakvim se u Barbona jo pojavljuju apsurdne pretpostavke currency principle-a.' ' Vrhunac beskritinosti, pa ak i neasnosti, ine u tom katalogu odeljci
(4 91

0 istoriji teorije novca, gde MacCulloch samo laska lordu Overstone-u (bivem bankaru Loydu), kojega naziva facile princeps argentariorum *. Na primer, kod supsidija, novanih zajmova za voenje rata, ili da bi se bankama opet omoguile isplate u metalnom novcu itd., vrednost moe biti nuna ba u n c v m o m obliku. iio Primedba uz drugo izdanje.Ne bih zaista mogao poeleti uverljivijega dokaza za to koliko je, u zemljama s metalnom valutom, mehanizam stva ranja rezervi sposoban da odgovori svim zahtevima izmirenja internacionalnih obaveza bez ikakve primctne potpore iz opteg prometnog fonda nego to je lakoa s kojom je Francuska, tek to je poela da se oporavlja od posledica pusto-' ne neprijateljske invazije, bila kadra da u toku od jedva 27 meseci isplati ratnu odtetu od blizu 20 miliona saveznikim silama, a uz to znatan deo jo u metal nom novcu, bez primetnog ogranienja ili poremeaja svog unutranjeg opticaja
1 1 1 0

1 bez zabrinjujuih kolebanja svog meninog kursa. (Fullarton, Regulation of Currencies, str. 1 4 1 . ) { U z etvrto izdanje.Jo jai dokaz imamo u lakoi s kojom je ista Francuska od 1871. do 1873. za 3 0 meseci bila kadra da isplati' preko deset puta veu ratnu odtetu, znatnim delom takoe u metalnom novcu. - F . E.}

' * istinskim kraljem bankara

zlato i srebro. Zbog toga James Steuart izrino karakterie zlato i srebro kao money of the world * za razliku od njihovih isto lokalnih zastupnika. Kretanje zlatne i srebrne reke dvostruko je. S jedne strane, ona se iz svojih izvora razliva irom itavog svetskog trita, gde je razhne nacionalne prometne oblasti pohvataju u razliitom obimu i putaju u svoje opticajne kanale da zametu izlizane zlatne i srebrne novce, da poslui kao materijal za luksuznu robu i da se ukoi u blaga. Ovo se prvo kretanje omoguuje neposrednim razmenjivanjem nacio nalnih radova koji su realizovani u robama, sa radom koji su u pleme nitim metalima realizovale zemlje koje proizvode zlato i srebro. S druge strane, zlato i srebro neprestano se kreu tamo i amo izmeu raznih nacionalnih prometnih oblasti. Ovo kretanje prati neprekidne oscilacije meninog kursa. Zemlje s razvijenom buroaskom proizvodnjom ograniavaju blaga koja su u masama koncentrisana u bankama, na minimum koji zahtevaju njihove specifine funkcije. Oita prepunjenost novanih rezervoara iznad njihovog prosenog nivoa uvek je, sa izvesnim izu zecima, znak zastoja u robnom prometu, odnosno znak prekinutog toka metamorfoze r o b a .
1 111 112 118 114

Novac se razdeljuje medu nacije srazmerno njihovim p o t r e b a m a . . . jer ga uvek privlae proizvodi. ( L e T r o n e , De l'Intrt Social, str. 9 1 6 . ) Rudnici koji neprekidno daju zlato i srebro daju dovoljno da svaka nacija dobije koliko je za njen bilans potrebno. (J. Vanderlint, Money answers etc., str. 4 0 . ) Menini kursevi penju se i padaju svake sedmice; neko vreme godine stoje visoko za neku naciju, a da se u drugo vreme iste godine dre isto tako visoko protiv nje. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 39.) Ove razliite funkcije mogu doi u opasan sukob im im se pridrui i funkcija fonda za konvertovanje novanica. Visak zlata iznad bezuslovnih potreba unutranjeg prometa mrtav je ka pital i ne donosi dobitka zemlji koja ga ima; samo Sto se u spoljnoj trgovini izvozi i opet uvozi. (John Bellers, Essays etc., str. 12.) ta ako imamo suvie kovanog novca? Moemo novce kojima je teina propisna stopiti i preraditi u sjajno stolno posude, sudove i predmete od zlata i srebra, ili ih izvesti kao robu onamo gde su potrebni i gde ih trae, ili ih moemo dati u zajam na kamate onamo gde kamatnjak visoko stoji. (W. Petty, Quantulumcunque etc., str. 3 9 . ) Novac je samo salo na telu drave. Bude li ga previe, telo e se tee kretati, kao to e biti bolesno ako ga bude p r e m a l o . . . K a o to salo olakava igru miia i daje hranu kad nema ivotnih namirnica, popunjuje neravne upljine i ulepava telo, tako i novac olakava dravi kretanje, donosi ivotna sredstva iz inostranstva kad je u zemlji oskudica, izravnava potraivanja d u g a . . . i ulepava celinu; mada, zakljuuje sa ironijom, u prvom redu one pojedince koji ga mnogo imaju. ( W . Petty, Political Anatomy of Ireland, str. 14, 1 5 t l . )
1 1 8 1 1 4 s, 1 1 2

1 1 1

i * svetski novae

Drugi

odeljak

Pretvaranje novca u kapital

G L A V A E T V R T A

Pretvaranje novca u kapital

/.

Opita formula

kapitala

Robni promet je polazna taka kapitala. Proizvodnja roba i r a z vijeni robni promet, trgovina, sainjavaju istorijske pretpostavke iz kojih on izrasta. Svetska trgovina i svetsko trite otvaraju u 16. stoleu modernu istoriju kapitala. Izuzmemo li materijalnu sadrinu robnog prometa, t j . razmenu razlinih upotrebnih vrednosti, i pogledamo li jedino ekonomske oblike koje taj proces rada, nai e m o da je novac njegov poslednji proizvod. Ovaj poslednji proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital. U istorijskom pogledu kapital stupa naspram zemljine svpjine svugde u prvi m a h u obliku novca, kao novani imetak, kao trgovaki i zelenaki kapital. Ali nemamo potrebe da se osvremo na istoriju postanka kapitala da bismo uvideu da je novac prvi oblik u kome se on javlja. Ista se povest svakodnevno odigrava pred naim oima. J o uvek svaki novi kapital u poetka stupa n a pozornicu, t j . na trite, bilo robno, radno Ui novano, kao novac, kao novac koji putem odre enih procesa treba da se pretvori u kapital. N o v a c kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo r a z liitim oblikom svoga prometa. Neposredni oblik robnog prometa jeste RNR, pretvaranje robe u novac i ponovno pretvaranje novca u robu, prodavanje radi kupovanja. Ali pored ovog oblika nalazimo i drugi, specifino razliit oblik NRN, pretvaranje novca u robu i ponovno pretvaranje
1

Dve francuske poslovice: Nulle terre sans seigneur* * i L'argent n'a pas de maltre * jasno izraavaju suprotnost izmeu vlasti veleposeda, koja po iva na linim odnosima zavisnosti i gospodstva, i bezline vlasti novca.
2

i* Nema zemlje bez gospodara ** Novac nema gospodara

robe u novac, kupovanje radi prodavanja. Novac, koji u svom kretanju opisuje ovaj poslednji krug, pretvara se u kapital, postaje kapital, pa je ve i po svojoj odredbi kapital. Pogledajmo izblie promet NRN. K a o i prost robni promet, prolazi i on kroz dve suprotne faze. U prvoj fazi, NR, u kupovini, pretvara se novac u robu. U drugoj fazi, RN, u prodaji, roba se vraa u oblik novca. A jedinstvo obeju faza jeste itavo kretanje koje razmenjuje novac za robu i istu robu opet za novac, koje kupuje robu da bi je prodalo, ili, ako ostavimo po strani formalne razlike izmeu kupo vine i prodaje, koje novcem kupuje robu, a robom n o v a c . Rezultat kojim se itav proces okonava jeste razmena novca za novac, NN. K a d za 1 0 0 kupim 2 0 0 0 funti pamuka, pa ove 2 0 0 0 funti pamuka preprodam za 1 1 0 , onda sam na kraju razmenio 1 0 0 za 1 1 0 , razmenio sam novac za novac. Meutim, sad je-doista oevidno da bi prometni proces NRN bio bez smisla i sadraja ako bi se ovim obilaznim putem imale razmeniti dve jednake novane vrednosti, dakle, n p r . , 1 0 0 za 1 0 0 . Nesravnjivo bi prostiji i pouzdaniji ostao metod zgrtaa blaga, koji svojih 1 0 0 zadrava kod sebe umesto da ih izlae opasnostima pro meta. S druge strane, bilo da trgovac preproda za 1 1 0 pamuk koji je kupio za 1 0 0 , bilo da ga se mora otarasiti za 1 0 0 , pa ak i za 5 0 , pod svim okolnostima njegov je novac opisao naroito i originalno kretanje, sasvim drukije vrste negoli u prostom robnom prometu, npr. u ruci seljaka, koji proda ito i dobijenim novcem kupi odelo. Vano je, dakle, da se prvo okarakteriu razlike u obliku krunih tokova NRN i RNR. T o e ujedno otkriti i sutinsku razliku koja se krije iza tih formalnih razlika. Pogledajmo najpre ta je zajedniko tim dvama oblicima. Oba kruna toka rastavljaju se na iste dve suprotne faze, na RN, prodaju, i na NR, kupovinu. I u jednoj i u drugoj fazi stoje jedan prema drugom ista dva stvarna elementa, roba i novac, kao i dva lica pod istim ekonomskim maskama, prodava i kupac. Oba kruna toka jedinstvo su istih suprotnih faza, i oba se puta ovo jedinstvo postie istupanjem trojice ugovaraa, od kojih jedan samo prodaje, drugi samo kupuje, a trei naizmence kupuje i prodaje. Ali ono to ve od poetka razdvaja ova dva kruna toka, R NR i NRN, jeste obrnuti redosled suprotnih faza prometa. Prost robni promet poinje prodajom, a zavrava se kupovinom; promet novca kao kapitala poinje kupovinom, a zavrava se prodajom. T a m o je roba, ovde je novac polazna i zavrna taka kretanja. Izvrenju itavog procesa slui kao posrednik u prvom obliku novac, u drugom, obrnuto, roba.
2

Novcem se kupuje roba, robom novac. (Mercier de la Rivire, L'Ordre naturel et essentiel des socits politiques, str. 543.)

U p r o m e t u RNR n o v a c se n a kraju pretvara u r o b u koja slui kao upotrebna vrednost. N o v a c je, dakle, konano izdat. U o b r a t n o m obliku, NRN, kupac naprotiv izdaje n o v a c da bi kao p r o d a v a primio novac. K u p u j u i r o b u on b a c a n o v a c , u p r o m e t da bi g a o d a n d e ponovo izvukao prodajui istu r o b u . O n puta n o v a c iz ruke s a m o sa zadnjom n a m e r o m da ga se ponovo doepa. Z a t o je njegov n o v a c samo predujmljen. U obliku RNR isti komad novca premeta se dva puta. Prodava ga dobija od kupca, a posle njime isplauje drugog prodavca. itav proces koji poinje primanjem n o v c a za r o b u zavrava se izda vanjem novca za robu. U obliku NRN sluaj je obrnut. O n o to se ovde dvaput premeta nije isti k o m a d novca, v e ista roba. K u p a c je dobija iz ruke prodavca i predaje u ruke nekom d r u g o m kupcu. K a o to u prostom r o b n o m p r o m e t u dvokratno premetanje istog k o m a d a novca postie njegovo definitivno prelaenje iz jedne ruke u d r u g u , tako ovde dvokratno premetanje iste r o b e izaziva vraanje n o v c a n a njegovu prvu polaznu taku. Vraanje novca na njegovu polaznu taku n e zavisi o d toga da li se roba prodaje skuplje no to je bila kupljena. O v a okolnost utie samo na veliinu novane s u m e koja se vraa. S a m fenomen vraanja zbiva se im se kupljena r o b a opet p r o d a , dakle im se kruni tok NRN potpuno opie. U o v o m e je, dakle, ulno primetna razlika izmeu prometa novca kao kapitala i njegovog p r o m e t a kao prostog novca. K r u n i tok RNR potpuno je zavren i m prodaja neke r o b e donese novac koji e kupovina neke druge r o b e opet odneti. S a m o se obnavljanjem ili ponavljanjem itavog procesa m o e desiti da se n o v a c ipak vrati na svoju polaznu taku. K a d p r o d a m kvarter ita za 3 i s t e 3 kupim odelo, za m e n e su te 3 definitivno izdate. S njima n e m a m vie nikakva posla. O n e pripadaju p r o d a v c u odela. P r o d a m li sad jo jedan kvarter ita, onda m i se n o v a c v r a a , ali n e usled p r v e transak cije, v e samo zato to s a m je ponovio. O n se ponovo udaljava o d m e n e im drugu transakciju izvedem do kraja i ponovo kupim. Dakle, u prometu RNR izdavanje n o v c a n e m a nikakva posla s njegovim vraanjem. Naprotiv, u NRN vraanje n o v c a uslovljeno je s a m i m nainom na koji je izdat. N e bude li vraanja, znai ili da operacija nije pola za r u k o m , ili da je proces prekinut i jo nije zavren, jer m u nedostaje druga faza, prodaja, koja kupovinu dopunjuje i zavrava. K r u n i tok RNR polazi o d krajnje take neke r o b e , a z a vrava se krajnjom t a k o m neke druge r o b e , koja ispada iz p r o m e t a i
3

Kad se neka stvar kupi radi preprodaje, onda se na to upotrebljena suma naziva predujmljenim novcem; a ako ona nije kupljena da bi se ponovo prodala, moemo rei da je suma izdata. (James Steuart, Works etc., edited by General Sir James Steuart, his son, London 1805, sv. I, str. 274.)

upada u potronju. Otuda je njegov krajnji cilj potronja, zadovoljavanje potreba, jednom reci upotrebna vrednost. Naprotiv, kruni tok N R N polazi od novca kao krajnje take i na kraju se vraa na istu krajnju taku. Otuda je sama razmenska vrednost ona pobuda koja ga pokree i cilj koji ga odreuje. U prostom robnom prometu imaju obe krajnje take isti ekonomski oblik. I jedna i druga jesu roba. Uz to su jo i robe jednake veliine vrednosti. Ali su one kvalitativno razline upotrebne vrednosti, npr., ito i odelo. Sadrinu kretanja sainjava ovde razmena proizvoda, razmena razlinih materija u kojima se predstavlja drutveni rad. Drugo jae je u prometu NRN. On se na prvi pogled ini bez smisla jer je tautologian. Obe krajnje take imaju isti ekonomski oblik. Obe su novac, dakle ne kvalitativno razline upotrebne vred nosti, jer je novac upravo preobraeni lik roba, lik u kome su njihove posebne upotrebne vrednosti iezle. Razmeniti prvo 1 0 0 za pamuk, a onda opet taj pamuk za 1 0 0 , dakle obilaznim putem novac za novac, isto za isto, izgleda da je radnja i besciljna i apsurdna. Novana suma moe se od novane sume razlikovati uopte samo veliinom. Otuda proces NRN ne crpe svoj sadraj iz neke kvalitativne razlinosti svojih krajnjih taaka, jer obe su novac, ve iz njihove kvanti tativne razlinosti. Na kraju se iz prometa izvlai vie novca no to je u poetku u nj bilo ubaeno. Pamuk kupljen za 1 0 0 proda se opet,
4

Ne razmenjuje se novac za novac, dovikuje Mercier de la Rivire mer kantilistima. (L'Ordre naturel etc., str. 4 8 6 . ) U jednoj knjizi, koja ex professo * go vori o trgovini i pekulaciji, moe se proitati i ovo: Svaka se trgovina sa stoji u razmenjivanju stvari raznih vrsta; a dobit (za trgovca?) potie ba iz te razlinosti. Razmeniti funtu hleba za funtu h l e b a . . . bilo bi bez ikakve d o b i t i . . . , otuda prednost trgovine prema kocki, koja je samo razmena novca za novac. (Th. Corbet, An Inquiry into the Causes and Modes of the Wealth of Individuals; or the Principles of Trade and Speculation explained, London 1841, str. 5.) Mada Corbet ne vidi da je NN, razmenjivanje novca za novac, karakteristian oblik prometa ne samo trgovinskog, ve i svakoga kapitala, on bar priznaje da jedna vrsta trgovine, pekulacija, ima ovaj oblik jednak s kockom; ali onda dolazi MacCulloch i nalazi da je kupovanje radi prodavanja pekulisanje, te da, prema tome, otpada razlika izmeu trgovine i pekulacije. Svaki posao u kome neko kupi proizvod da bi ga opet prodao u stvari je pekulacija. (MacCulloch, A Dic tionary practical etc. of Commerce, London 1847, str. 1009.) Nesravnjivo naivnije veli Pinto, Pindar Amsterdamske berze: Trgovina je kocka (ovu reenicu uzima od Locke-a), a iz prosjaka se ne moe izvui dobitak. Kad bi neko due vreme dobijao u svemu i od svih, morao bi im dobrovoljno vratiti najvei deo dobitka ako bi hteo da igra ponovo. (Pinto, Trait de la Circulation et du Crdit, Am sterdam 1771, str. 231.)
1

po pozivu

npr., za 1 0 0 + 1 0 , ili 1 1 0 . Zbog toga je potpuni oblik ovog procesa NRN', gde je N'N+t\N, t j . jednak prvobitno predujmljenoj novanoj sumi vie izvestan prirataj. Ovaj prirataj, ili viak preko prvobitne vrednosti nazivam vikom vrednosti (surplus value). O t u da se prvobitno predujmljena vrednost u prometu ne samo odrava, nego i menja svoju veliinu, dodaje sebi viak vrednosti, drugim r e cima oplouje se. A ovo kretanje pretvara nju u kapital. Moguno je, dodue> i to da u RNR obe krajnje take R i R, npr. ito i odelo, budu kvantitativno razline veliine vrednosti. Moe seljak da proda ito iznad vrednosti ili da kupi odelo ispod vrednosti. Moe ga i prodava odela sa svoje strane prevariti. Ali za sam ovaj oblik prometa ovakva razlika u vrednosti isto je sluajna. On ne gubi svaku racionalnost i smisao kao proces NRN ako su obe krajnje take, npr. ito i odelo, ekvivalenti. Naprotiv, kod njega je ova ekvi valentnost uslov za normalan tok. Ponavljanje ili obnavljanje prodaje radi kupovine nalazi, kao i sam ovaj proces, svoju meru i svrhu u konanom rezultatu koji lei izvan prometnog procesa, u potronji, u zadovoljavanju odreenih potreba. Naprotiv, u kupovanju radi prodavanja poetak je isti kao i zavretak, tj. novac, razmenska vrednost, a ve ovo ini da je kretanje beskonano. Svakako, iz AT je postalo N+&N, iz 1 0 0 1 0 0 + 1 0 . Ah, posmatramo h ih isto kvalitativno, 1 1 0 isto su to i 1 0 0 , naime novac. A kvantitativno posmatrano, 1 1 0 jesu ograniena suma vred nosti kao i 1 0 0 . K a d bi se ovih 1 1 0 izdalo kao novac, one bi ispale iz svoje uloge, ne bi vie bile kapital. Povuku h se iz prometa, okamenie se u blago i nee im pripasti nijedna para, makar leale do sudnjeg dana. Prema tome, kad se ve radi o oploavanju vrednosti, onda ista potreba oploavanja postoji i za 1 1 0 kao to je postojala za onih 1 0 0 , poto su obe sume samo ogranieni izrazi razmenske vrednosti, dakle obe imaju isti poziv da se kvantitativnim uveavanjem priblie bogatstvu uopte. Dodue, prvobitno predujmljena vrednost od 100 za moment se razhkuje od 1 0 vika vrednosti koji joj je prirastao u prometu, ali se ova razlika odmah opet rasplinjuje. N a zavretku p r o cesa ne izlazi na jednoj strani originalna vrednost od 1 0 0 , a na drugoj viak vrednosti od 1 0 , nego jedna vrednost od 1 1 0 , koja se nalazi potpuno u onom istom obliku koji i treba da ima da bi otpoela proces oploavanja kao i prvobitnih 1 0 0 . N a kraju kretanja novac se opet javlja kao njegov poetak. Zbog toga zavretak svakog pojedinanog
5

Kapital se eli... na prvobitni kapital i na dobit, prirataj kapitala... mada se u samoj praksi ova dobit odmah dodaje kapitalu i zajedno s njim stavlja u pokret. (F. Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie u: Deutsch Franzsische Jahrbcher, herausgegeben von Arnold Rge und Karl Marx, Paris 1844, str. 99. *)
1

* Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

142

I I odeljak Pretvaranje novca u kapital

krunog toka u kome se izvruje kupovanje radi prodavanja, sam sobom ini poetak za nov kruni tok. Prost robni prometprodavanje radi kupovanja slui kao sredstvo za konani cilj koji se nalazi van prometa, za prisvajanje upotrebnih vrednosti, za zadovoljenje potreba. Nasuprot tome, promet novca kao kapitala cilj je samom sebi, jer se oploavanje vrednosti zbiva jedino u okviru ovog stalno obnavljanog kretanja. Stoga kretanju ^kapitala nema granica. Kao svestan nosilac ovog kretanja, vlasnik novca postaje kapi talista. Njegova je linost ili, bolje rei, njegov je dep polazna i po vratna taka novca. Obfektivni sadraj onoga prometaoploavanje vrednostinjegova je subjektivna svrha, i kao kapitalista, tj. kao personifikovan, voljom i sveu obdaren kapital, funkcionie on samo ukoliko je sve vee prisvajanje apstraktnog bogatstva jedina pobuda njegovih operacija. Upotrebnu vrednost, dakle, ne treba nikad uzimati kao neposrednu svrhu kapitaliste. Isto tako ni pojedinanu dobit,
6 7

Aristotel suprotstavlja ekonomiku hrematistici. On polazi od ekonomike. Ukoliko je vetina privreivanja, ekonomika se ograniava na nabavljanje dobara potrebnih za ivot i korisnih za kuu ili dravu. Pravo bogatstvo (6 XiqHvc, ICXOOTOC) sastoji se iz ovakvih upotrebnih vrednosti; jer koliina takve vrste poseda, dovoljna za dobar ivot, nije bez granica. Ali ima i druga vrsta vetine privreivanja, koja se ponajvie, i s pravom, zove hrematistika, po kojoj izgleda da bogatstvu i posedu nema granica. Trgovina robom (f x a ^ X i x ) znai doslovno krmljenje, a Aristotel uzima ovaj oblik jer u njemu preovlauje upotrebna vrednost) ne spada od prirode u hrematistiku, jer se ovde razmena odnosi samo na ono to je samim njima (kupcu i prodavcu) potrebno. Zbog toga je, razlae on dalje, prvobitni oblik trgovine i bila trampa, ali je njenim rasprostiranjem nuno postao novac. K a d je novac bio iznaen, morala se trampa nuno razviti u XOOTT)XIX, u trgovinu robom, a ova se, u protivrenosti prema svojim prvobit nim tendencijama, razvija u hrematistiku, u vetinu pravljenja novca. Hrematistika se od ekonomike razlikuje u tome to je za nju promet izvor bogatstva (TTOI.7)TIX7) Xpi)|T<I>v... Si xpiq[i-rakv u.era(3oXf)I;). A oko novca izgleda da se okree zato to je novac poetak i kraj ovakve vrste razmene (T Y ^ P v(iia(j.a crrotxeTov x a l nptx<; r j j ; XXayc arv). Stoga je i bogatstvo, za kojim hrematistika tei, neogranieno. Naime, kao to je svaka vetina koja u svom cilju ne vidi sredstvo, ve krajnju svrhu, neograniena u svojem stremljenju, jer stalno tei da m u se to vie priblii, dok vetine koje samo trae sredstva radi cilja nisu neograniene, jer im sama svrha postavlja granice, tako nema brane ni cilju hrematistike, koji ide za apsolutnim bogaenjem. Dok hrematistika nema granice, ekonomika je i m a . . . ova tei za neim to se razlikuje od samog novca, a hrematistika za njegovim u m n o a v a n j e m . . . Brkanje ova dva oblika koji zahvataju jedan u drugi daje nekima povoda da kao krajnji cilj ekonomike smatraju beskonano odravanje i umno avanje novca. (Aristotel, De Repblica, izd. Bekker, knj. I , gl. 8. i 9. i dalje.) Robe (ovde u smislu upotrebnih vrednosti) nisu krajnja svrha kapitaliste koji pravi p o s l o v e . . . Njemu je novac krajnja svrha. ( T h . Chalmers, On Political Bconomy etc., 2. izd., Glasgow 1832, str. 165, 166.)
7

ve samo neumorno kretanje dobijanja. Ovaj nagon za apsolutnim bogaenjem, ovaj strastan lov na vrednost zajedniki je u kapitaliste i u zgrtaa blaga, ali dok je zgrta blaga samo lud kapitalista, dotle je kapitalista racionalan zgrta blaga. Neumorno oploavanje vred nosti, koje zgrta blaga tei da postigne patenjem da novac izbavi iz prometa , pametniji kapitalista postizava time to ga vazda nanovo preputa prometu. * Samostalni oblici, tj. novani oblici, koje vrednost roba uzima u prostom prometu, slue samo razmeni roba i gube se u konanom re zultatu kretanja. Nasuprot tome, u prometu NRN, i jedno i drugo, i roba i novac, funkcioniu samo kao razliiti naini egzistencije same vrednosti, budui da je novac njen opti, a roba njen posebni, tako rei samo prerueni nain egzistencije. Ona stalno prelazi iz jednog oblika u drugi ne gubei se u tom kretanju, te se tako pretvara u automatian subjekt. Ako fiksiramo posebne pojavne oblike koje vrednost naizmenino uzima u krunom toku svog ivota oploujui se, dobiemo ova objanjenja: kapital je novac, kapital je roba. U stvari, pak, vrednost ovde postaje subjekt procesa u kome stalno menjajui oblike novca i robe, ona menja i samu svoju veliinu, te se kao viak vred nosti odvaja od same sebe kao prvobitne vrednosti, oplouje samu sebe. Jer kretanje u kojem ona dodaje sebi viak vrednosti njeno je
9 10 10 11 12

Trgovac skoro nimalo ne ceni ve steenu dobit, ve mu je pogled vazda usmeren na buduu dobit. (A. Genovesi, Lezioni di Economia Civile, 1765, Custodijevo izdanje italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. V I I I , str. 139.) Kapitalistu e uvek voditi neutoljiva strast za dobitkom, auri sacra fames *. (MacCulloch, The Principles of Political Economy, London 1830, str. 179.) Narayno da ovo saznanje ne smeta istom MacCullochu i njegovoj kompa niji da u teorijskim nedoumicama, npr. kad raspravljaju o preteranoj proizvodnji, tog istog kapitalistu pretvore u dobra graanina, kome je jedino stalo do upo trebne vrednosti i koji ak ume planuti kurjakom gladi za izmama, eirima, jajima, katunima i drugim najfamilijarnijim vrstama upotrebne vrednosti. Ei&eiv * jedan je od karakteristinih grkih izraza za obrazovanje blaga. Isto i englesko to save znai i spaavati i tedeti. Tu beskraj nos t koju stvari ne postiu u kretanju napred, postiu u kruenju. (Galliani, [Deila Moneta, str. 156].) Ne sainjava materija kapital, nego vrednost te materije. ( J . - B . Say, Trait d'Economie Politique, 3. izd., Paris 1817, sv. I I , str. 4 2 9 . ) Novac u opticaju (currency!), upotrebljen u proizvodne svrhe, jeste kapital. (Macleod, The Theory and Practice of Banking, London 1855, sv. I , gl. 1, str. 55.) Kapital, to su robe. (James Mili, Elements of Political Economy, London 1821, str. 74.)
9 1 1 0 2 1 0 4 1 1 1 2

nezasitna glad za zlatom * spaavati

sopstveno kretanje, njeno sopstveno oplodavanje, dakle samooplodavanje. Ona je dobila tajno svojstvo da rada vrednost, jer jeste vred nost. Ona raa ive mladune, ili bar nosi zlatna jaja. K a o ekspanzivnom subjektu koji nosi itav proces, u kome as uzima a as skida sa sebe novani i robni oblik odravajui se i irei se u t o m menjanju, vrednosti je p r e svega potreban samostalan oblik kojim e se utvrivati njena identinost sa njom samom. Ovaj oblik ima ona samo u novcu. Zbog toga novac i ini polaznu i zavrnu taku svakog procesa oploavanja vrednosti. Vrednost je iznosila 1 0 0 , sad iznosi 1 1 0 itd. Ali sam novac vai ovde samo kao jedan oblik vrednosti od dva koliko ih ona ima. N e bude li uzeo oblik robe, novac nee postati kapital. Dakle, novac se ovde ne odupire robi kao pri zgrta nju blaga. Kapitalista zna da su sve robe, m a koliko dronjave izgledale ih m a kako loe mirisale, po veroispovesti i u istini novac, iznutra obre zani Jevreji, a uz t o jo i udotvorna sredstva pomou kojih se od novaca pravi vie novaca. Dok u prostom prometu vrednost roba dobija naspram njihove upotrebne vrednosti u najboljem sluaju samostalni oblik novca, ovde se ona najedanput predstavlja kao supstancija koja ima svoj sopstveni ivotni proces, koja se sama kree, za koju su i novac i roba samo goli oblici. A h t o nije sve. U m e s t o d a predstavlja odnose medu robama, stupa ona sada tako rei u privatne odnose sa samom sobom. K a o prvobitna vrednost, ona se razlikuje od same sebe kao vika vrednosti, kao to se bog otac razlikuje sam od sebe kao boga sina, a obojica su istog uzrasta i u stvari su samo jedno lice; jer samo pomou vika vrednosti od 1 0 postaju predujmljenih 1 0 0 kapital, a im t o po stanu, im se rodi sin, a sin rodi oca, njihova razlika opet iezava, te su oba jedno, 1 1 0 . Vrednost postaje, dakle, dejstvujua vrednost, dejstvujui novac, a kao takva kapital. Ona dolazi iz prometa, ide ponovo u promet, odrava se i umnoava u njemu, vraa se iz njega uveana i zapoinje vazda iznova isti kruni t o k . NN', novac koji koti novacmoney which begets moneytako glasi opis kapitala u ustima njegovih prvih tumaa, merkantilista. Istina, kupovati radi prodaje, ili potpunije reeno, kupovati da bi se prodavalo skuplje, NRN', izgleda da je oblik svojstven samo jednoj vrsti kapitala, trgovakom kapitalu. A h je i industrijski kapital novac koji se pretvara u robu, a prodajom robe ponovo pretvara u vie novca. inovi koji se mogu dogoditi izmeu kupovine i prodaje, izvan oblasti prometa, ni u e m u n e menjaju oblik ovog kretanja. Najzad, u kamatonosnom kapitalu promet NRN' predstavlja se skra eno, u svom krajnjem rezultatu, bez posrednitva, tako rei lapi13

Kapital... vrednost koja se neprekidno umnoava. (Sismondi, Nou veaux Principes de l'conomie Politique, [Paris 1819], sv. I, str. [88,1 89.)

1 3

darnim stilom, kao NN', novac jednak veoj sumi novca, jednak vrednosti veoj od same sebe. Prema tome je NRN' stvarno opta formula kapitala kakav se neposredno pokazuje u oblasti prometa.

2. Protivrenosti

opte formule

. Prometni oblik u kojem se novac preobraava u kapital protivrei svima ranije izloenim zakonima o prirodi robe, vrednosti, novca i samog prometa. Ono to ga razlikuje od prostog robnog prometa jeste obrnuti red kojim teku ista dva suprotna procesa, prodaja i kupo vina. Pa kako bi ovakva isto formalna razlika arobnjaki izmenila prirodu tih procesa? T o nije sve. Ovaj obrnuti redosled postoji samo za jednog meu trojicom poslovnih prijatelja koji jedan s drugim trguju. K a o kapita lista kupujem robu od A i preprodajem je B - u , dok kao prost vlasnik robe prodajem robu B - u , a onda kupujem robu od A. Z a moje po slovne prijatelje A i B ova razlika ne postoji. Oni istupaju samo kao kupac i prodava robe. J a lino izlazim pred njih svaki put kao prost vlasnik novca ih robe, kao kupac ih prodava, i t o u oba redosleda istupam prema jednom licu samo kao kupac, a prema drugome samo kao prodava, prema jednome samo kao novac, prema drugome samo kao roba, a ni prema jednom ni drugom ne kao kapital, ili kapitalista, ih predstavnik ma ega to bi bilo vie od novca ih robe, ih to bi moglo vriti kakvo drugo dejstvo osim dejstva novca ili robe. Z a mene kupovina od A-& i prodaja B - u ine jedan redosled. A h veza izmeu ova dva ina postoji samo za mene. A ne mari za moj posao sa B-om, B za moj posao sa A-om. Ako bih odnekud pokuao da im objasnim da sam osobito zasluan to sam obrnuo redosled, oni bi mi dokazivali da greim i u samom redosledu i da itava transakcija nije otpoela kupovinom, a zavrila se prodajom, ve da je, obrnuto, otpoela pro dajom, a zavrila se kupovinom. I doista, moj prvi in, kupovina, bio je s gledita A-ovog prodaja, a moj drugi in, prodaja, bio je s gledita B-ovog kupovina. N e zadovoljavajui se time, oni e kazati da je i tav redosled bio izlian, jedna opsena. A e robu prodati neposredno B - u , a B e je neposredno kupiti od A-a. T i m e e se itava transakcija suziti na jednostran in obinog robnog prometa, s gledita ^4-ovog na prostu prodaju, s gledita B-ovog na prostu kupovinu. Prema tome, obrtanjem redosleda nismo prekoraili oblast prostog robnog pro meta, te, naprotiv, moramo istraiti da li oblast prostog robnog pro meta po prirodi svojoj doputa oploavanje vrednosti koje u nju ulaze, a time i stvaranje vika vrednosti. Uzmimo prometni proces u obliku u kome se on predstavlja kao jednostavna razmena roba. Ovo biva uvek kad dva vlasnika roba ku
to Mm-Engels (21)

puju r o b u jedan o d drugog i kad se bilans njihovih uzajamnih n o v anih potraivanja izravnava n a dan plaanja. T u n o v a c slui kao r a unski n o v a c da bi vrednost r o b a izrazio njihovim c e n a m a , a h pred s a m e r o b e ne izlazi telesno. Ukoliko se radi o upotrebnoj vrednosti, jasno je d a o b a razmenjivaa m o g u biti u . d o b i t k u . Obojica otuuju r o b u koja i m je kao u p o t r e b n a vrednost beskorisna, a dobijaju r o b u koja i m t r e b a za linu u p o t r e b u . A ovo n e m o r a biti i jedina korist. A, koji prodaje vino a kupuje ito, proizvodi, moda, vie vina nego to bi zemljoradnik B m o g a o d a proizvede za isto r a d n o v r e m e , a zemljo radnik B proizvodi za isto r a d n o v r e m e vie ita nego to bi vinogradar A m o g a o proizvesti. Dakle, za istu razmensku vrednost dobija A vie ita, a B vie vina nego kad bi, da n e m a r a z m e n e , svaki o d njih m o r a o proizvoditi za sebe i vino i ito. P r e m a t o m e se u pogledu upotrebne vrednosti m o e kazati da je razmena transakcija u kojoj su o b e strane u d o b i t k u . S razmenskom vrednou stoji drukije.
14

ovek koji ima mnogo vina, a nema ita,, trguje s ovekom koji ima mnogo ita, a nema vina, i meu sobom oni razmene penicu u vrednosti od 50 za vrednost od 50 u vinu. Ova razmena nije uveanje razmenske vrednosti ni za jednog ni za drugog, jer su i jedan i drugi ve pre razmene imali vred nost jednaku onoj koju je svaki sebi pribavio putem ove operacije.
19

S t v a r se ni u e m u n e m e n j a t i m e to n o v a c staje izmeu roba kao p r o m e t n o sredstvo i to se inovi kupovine i prodaje r a z d v a j a j u . V r e d n o s t r o b a predstavljena je u njihovim c e n a m a p r e n o to one stupe u p r o m e t ; ona je, dakle, pretpostavka, a n e rezultat p r o m e t a . P o s m a t r a m o li stvar apstraktno, t j . i z u z m e m o li okolnosti koje ne proistiu iz unutranjih zakona prostog r o b n o g p r o m e t a , o n d a se u njemu osim zamenjivanja jedne u p o t r e b n e vrednosti d r u g o m zbiva jedino izvesna metamorfoza, prosta p r a m e n a robnog oblika. Ista vrednost, t j . ista koliina o p r e d m e e n o g drutvenog rada, ostaje u ruci istog vlasnika r o b e p r v o u vidu njegove r o b e , zatim u vidu novca u koji se r o b a pretvorila, i n a kraju u vidu r o b e u koju se opet ovaj n o v a c pretvorio. O v a p r a m e n a oblika n e sadri u sebi neku p r a m e n u veliine vrednosti. A p r a m e n a kroz koju u o v o m procesu prolazi sama vrednost r o b e ograniava se n a p r a m e n u njenog novanog oblika. Ovaj postoji p r v o kao c e n a r o b e ponuene n a prodaju, zatim kao jedna
16 17

Razmena je divna transakcija u kojoj dva ugovaraa uvek dobijaju. (Destutt de Tracy, Trait de la Volont et de ses effets, Paris 1826, str. 68.) Ista je knjiga kasnije izila kao Trait d'conomie Politique. Mercier de la Rivire, L'Ordre naturel etc., str. 544. Po sebi je potpuno svejedno da li se koja od ove dve vrednosti sastoji iz novca ili su obadve obine robe. (Mercier de la Rivire, isto, str. 543.) Ne odluuju ugovorne strane o vrednosti; naprotiv, ova je utvrena ve pre zakljuenja posla. (Le Trone, De l'Intrt Social, str. 906.)
1 5 1 8 1 7

1 4

suma novca, ali koja je ve bila izraena u ceni, i naposletku kao cena neke ekvivalentske robe. Ova promena oblika sama po sebi ne uklju uje u sebi promenu veliine vrednosti, ba kao to to ne ukljuuje, npr., ni razmenjivanje novanice od 5 funti za soverine, polusoverine i ilinge. Dakle, ukoliko promet robe dovodi samo do promene oblika njene vrednosti, dovodi on, kad se pojava isto odigrava, do razmene ekvivalenata. Stoga i sama vulgarna ekonomija, ma koliko da malo nasluuje ta je vrednost, kad god hoe da na svoj nain posmatra istu pojavu, pretpostavlja da se tranja i ponuda poklapaju, tj. da nji hovo dejstvo uopte prestaje. Prema tome, kad u odnosu na upo trebnu vrednost oba razmenjivaa mogu da budu na dobitku, ne mogu obojica dobijati u razmenskoj vrednosti. Naprotiv, ovde pravilo glasi: Gde ima jednakosti, nema dobiti. Istina, robe se mogu prodavati po cenama koje odstupaju od njihovih vrednosti, ali se ovo odstupanje pokazuje kao povreda zakona robne razmene. U svom istom obliku ona je razmena ekvivalenata, dakle nije sredstvo koje bi razmenjivaa moglo obogatiti vrednou. Zbog toga se iza pokuaja da se robni promet prikae kao izvor vika vrednosti veinom krije jedan quid pro quo, brkanje upotrebne i razmenske vrednosti. Tako je, na primer, u Condillaca:
18 19 20

Nije tano da se u razmeni robe razmenjuje jednaka vrednost za jednaku vrednost. Naprotiv, i jedan i drugi ugovara daju uvek manju vrednost za v e u . . . K a d bi se odista uvek razmenjivale jednake vrednosti, onda nijedan ugovara ne bi bio na dobitku. A ovamo su obojica na dobitku, ili bar treba da jesu. Zato? Vrednost stvari sastoji se samo u njihovom odnosu prema naim potre bama. to je za jednog vie, za drugoga je manje, i o b r a t n o . . . N e moe se pretpostaviti da emo nuditi na prodaju stvari neophodne za nau p o t r e b u . . . Mi hoemo da otuimo stvar koja nam nije korisna da bismo dobili potrebnu; hoemo da damo manje za v i e . . . Bilo je prirodno to se smatralo da se u razmeni daje jednaka vrednost za jednaku vrednost kad god su obe razmenjene stvari po svojoj vrednosti bile jednake istoj koliini n o v c a . . . Ali moramo da uzmemo u raun jo jednu stvar; pitanje je u tome da li obojica razmenjujemo neto suvino za stvar koja nam je potrebna.
21

Dove egualit, non lucro. (Galiani, Delia Moneta, u Custodijevu izd., Parte Moderna, sv. I V , str. 2 4 4 . ) Razmena e po jednu od dve strane biti nepovoljna ako spoljanje okolnosti cenu obore ili je popnu visoko: tada e jednakost biti povreena; ali ta povreda potie iz tih okolnosti, a ne iz same razmene. ( L e Trone, De l'In trt Social, str. 9 0 4 . ) Po svojoj prirodi razmena je ugovor koji poiva na jednakosti i zbiva se izmeu jednakih vrednosti. Zato ona nije sredstvo za bogaenje, jer se daje koliko se i prima. ( L e T r o n e , isto, str. 9 0 3 , 9 0 4 . )
1 9 8 0

1 8

Gondillac, Le Commerce et le Gouvernement ( 1 7 7 6 ) , izd. Daire i Molinari u : Mlanges d'conomie Politique*, Paris 1847, str. 267, 2 9 1 .

2 1

148 II odeljak Pretvaranje novca u kapital Vidi se kako Condillac n e s a m o da brka upotrebnu i razmensku vrednost, nego i doista detinjasto p o d m e e drutvu razvijenog robnog p r o m e t a takvo stanje u k o m e proizvoa sam proizvodi sredstva za svoj opstanak, a u p r o m e t baca s a m o suviak preko vlastite p o t r e b e . P a ipak moderni ekonomisti esto ponavljaju Condillacov argument, osobito kad h o e da razvijeni vid robne razmene, trgovinu, prikau kao izvor vika vrednosti. G o v o r e , na p r i m e r , da
22

trgovina dodaje proizvodima vrednost, jer isti proizvodi imaju veu vred nost u rukama potroaa nego u rukama proizvoaa; zbog toga trgovinu moramo strogo (strictly) uzev smatrati za in proizvodnje.
23

Ali m i ne plaamo robe d v a p u t a , sad njihovu upotrebnu vred nost, a posle njihovu vrednost. A ako je upotrebna vrednost r o b e korisnija kupcu nego p r o d a v c u , njen je novani oblik korisniji p r o davcu nego kupcu. Z a r bi je inae p r o d a v a o ? I tako bi se isto moglo kazati da k u p a c strogo uzev (strictly) vri in proizvodnje ako p r e tvori u novac, r e c i m o , a r a p e kupljene kod t r g o v c a . Ako se r a z m e n e r o b e ili r o b e i n o v a c jednake razmenske vred nosti, t j . ekvivalenti, oigledno je da iz p r o m e t a niko nee izvui vie vrednosti no to je u nj ubacio. Viak vrednosti nee biti stvoren. M e u t i m , u s v o m istom obliku, proces robnog p r o m e t a postavlja kao uslov r a z m e n u ekvivalenata. Ali u s t v a r n o m ivotu stvari se ne zbivaju isto. Z a t o e m o pretpostaviti da se razmenjuju neekvivalenti. N a svaki nain, n a r o b n o m tritu stoje jedan p r e m a d r u g o m s a m o vlasnici r o b a , a m o koju ova lica vre jedno nad d r u g i m samo je m o njihovih roba. Materijalna razlinost njihovih roba m a t e r i jalna je pobuda r a z m e n e i dovodi vlasnike r o b a u uzajamnu zavisnost, poto ni jedan ni drugi ne dri u r u c i p r e d m e t svoje sopstvene potrebe, v e obojica dre p r e d m e t potrebe drugoga. Osim ove materijalne razlinosti njihovih upotrebnih vrednosti, ima m e u r o b a m a jo samo jedna razlika, razlika izmeu njihovog prirodnog i njihovog preobraenog oblika, izmeu r o b e i novca. I tako se vlasnici roba razlikuju m e u s o b o m s a m o kao prodavci, t j . kao vlasnici robe, i kao kupci, tj. kao vlasnici novca.

Zbog toga Le Trone odgovara svome prijatelju Condillacu vrlo tano: Razvijeno drutvo uopte ne zna ni za ta suvino. Ujedno mu se podruguje primedbom da ako oba razmenjivaa dobijaju jednako vie za jednako manje, obo jica dobijaju jednako. Zato to nema ni najmanje pojma o prirodi razmenske vrednosti, Condillac je najzgodniji autoritet g. profesoru Wilhelmu Roscheru za njegove sopstvene detinjaste pojmove. Vidi njegove Die Grundlagen der National konomie, 3. izdanje, 1858. S. P. Newman, Elements of Political Economy, Andover and New York 1835, str. 175'.
2 8

2 2

U z m i m o sada da je bilo kojom neobjanjivom povlasticom p r o dava doao do mogunosti da r o b u p r o d a iznad njene vrednosti, po 110 ako vredi 100, dakle s 1 0 % nominalnim poveanjem cene. P r o dava, dakle, ubira viak vrednosti u veliini o d 10. Ali poto je bio prodava, pretvara se on u kupca. S a d se o n susree s t r e i m vlasni kom robe, koji kao p r o d a v a takoe uiva povlasticu d a r o b u prodaje za 1 0 % skuplje. N a je ovek kao p r o d a v a dobio 10, da bi kao k u p a c izgubio 1 0 . S v e ovo izlazi u stvari n a t o da svi vlasnici r o b a prodaju jedni drugima svoje r o b e 1 0 % iznad vrednosti, to je p o t p u n o isto kao d a ih prodaju p o njihovim vrednostima. T a k v o opte nominalno poveavanje robnih cena izaziva isto dejstvo kao kad bi se r o b n e v r e d nosti u m e s t o u zlatu cenile, r e c i m o , u srebru. N o v a n a imena, t j . cene r o b a nadule bi se, a h odnosi m e u njihovim vrednostima ostali bi isti. U z m i m o o b r n u t sluaj da je privilegija k u p c a da r o b e kupuje ispod vrednosti. O v d e nije p o t r e b n o ak ni podsetiti da e k u p a c opet postati p r o d a v a ; o n je bio p r o d a v a p r e no to je postao kupac. K a o prodava o n je izgubio 1 0 % p r e n o to je kao kupac dobio 1 0 % . I sve opet ostaje p o s t a r o m . Z n a i da se stvaranje vika vrednosti, a otud i pretvaranje n o v c a u kapital, ne m o e objasniti niti t i m e to prodavci prodaju r o b e iznad vrednosti, niti t i m e to ih kupci kupuju ispod v r e d n o s t i . P r o b l e m se ni na koji nain n e bi uprostio ako b i s m o u njega prokrijumarili strane odnose, dakle ako bismo s pukovnikom T o r r e n som kazali:
2 4 2 5 26

Efektivna tranja sastoji se u sposobnosti i naklonosti (!) potroaa da bilo neposrednom bilo posrednom razmenom dadu za robe neku veu koliinu od svih sastavnih delova kapitala no to proizvodnja tih roba staje.
27

U p r o m e t u proizvoai stoje jedni p r e m a d r u g i m a s a m o kao prodavci i kupci. T v r d i t i da viak vrednosti proistie z a proizvoae

Poveanje nominalne vrednosti proizvoda... ne donosi dobit prodavc i m a . . . jer to dobijaju kao prodavci u istoj meri gube kao kupci. ( [ J . Gray,] The Essential Principles of the Wealth of Nations etc., London 1797, str. 66.) Bude li ovek prisiljen da za 18 Hvara d koliinu proizvoda koja u stvari vredi 24, onda e kad bude kupovao tim istim novcem dobiti za 18 livara tano onoliko za koliko bi inae morao da plati 24 livre. (Le Trone, De l'In trt Social, str. 897.) Nijedan prodava ne moe stalno poskupljivati svoju robu, a da ne bude isto tako primoran da skuplje plaa robu drugih prodavaa; iz istog razloga ne moe nijedan potroa stalno jevtinije kupovati, a da isto tako ne bude primoran da stalno daje jevtinije robu koju prodaje. (Mercier de la Rivire, L'Ordre na turel etc., str. 555.) R. torrens, An Essay on the Production of Wealth, London 1821, str. 349.
2 5 2 8 2 7

2 4

iz toga to potroai plaaju r o b u iznad njene vrednosti znai s a m o uvijeno kazati ono to jednostavno glasi: vlasnik robe ima kao p r o dava privilegiju da prodaje preskupo. P r o d a v a je r o b u proizveo s a m ili zastupa njenog proizvoaa, ali zar nije i kupac s a m proizveo ili zar i on ne zastupa proizvoaa robe koju njegov n o v a c predstavlja? I m a m o , dakle, proizvoaa p r e m a proizvoau. to ih razlikuje jeste da ovaj kupuje, a onaj prodaje. N i s m o ni za korak odmakli ako vla snik r o b e p o d i m e n o m proizvoaa prodaje r o b u iznad njene vrednosti, a pod i m e n o m potroaa r o b u preskupo p l a a . P r e m a t o m e , dosledni zastupnici iluzije po kojoj viak vrednosti potie iz nominalnog uveanja cene, ili iz prodaveve privilegije da robu preskupo prodaje, polaze od pretpostavke da ima jedna klasa koja s a m o kupuje a ne prodaje, dakle i da s a m o troi a ne proizvodi. Sa stanovita prostog p r o m e t a , do kojeg s m o stanovita dosad stigli, postojanje takve klase jo je neobjanjivo. Ali b a c i m o pogled u n a pred. N o v a c kojim takva klasa stalno kupuje m o r a joj stalno, bez razmene, besplatno, po pravu ili po sili, priticati od samih vlasnika roba. Ovoj klasi prodavati r o b e iznad vrednosti znai s a m o na p r e v a r u delimino povratiti besplatno izdat n o v a c . T a k o su maloazijski gradovi plaali godinji danak u novcu s t a r o m e R i m u . T i m je novcem R i m o d njih kupovao r o b e i kupovao ih je preskupo. Maloazijci su varali Rimljane otkidajui od njih p u t e m trgovine deo danka. P a ipak su Maloazijci ostajali prevareni. Njihova r o b a bila je kao i p r e plaana njihovim vlastitim n o v c e m . O v o nije m e t o d za bogaenje il obrazovanje vika vrednosti.
28 2 9

Ostanimo, zato, u g r a n i c a m a r o b n e r a z m e n e g d e su prodavci kupci, a kupci prodavci. N a a zabuna potie, m o d a , otuda to o v a lica nismo posmatrali individualno, v e s a m o kao oliene kategorije. N e k a vlasnik r o b e A b u d e takva vidra da podvali svojim kolegama B-u i C - u , a da m u oni i kraj najbolje volje ne u z m o g n u uzvratiti r a v n o m m e r o m . A proda J 3 - u vino koje vredi 4 0 i dobije u r a z m e n u ito koje vredi 5 0 . A je svojih 4 0 pretvorio u 5 0 , o d manje novaca napravio je vie n o v a c a i pretvorio je svoj n o v a c u kapital. Pogledajmo stvar izblie. P r e r a z m e n e imali s m o za 4 0 vina u ruci A-a i za 5 0 ita u r u c i B - a , ukupnu vrednost o d 9 0 . Posle r a z m e n e i m a m o

28 Miljenje da profite plaaju potroai sasvim je apsurdno. Ko su pot roai? (G. Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, Edinburgh 1836, str. 183.) Ako neko ne nade proe svojoj robi, hoe li mu g. Malthus onda preporuiti da kome drugom da novac da mu robu otkupi?, pita jedan zgranuti rikardovac Malthusa, koji, kao i njegov uenik pop Chalmers, ekonomski slavopoji klasu iskljuivih kupaca, tj. potroaa. Vidi: An Inquiry into those principles respecting the Nature of Demand and the Necessity of Consumption, lately advocated by Mr. Malthus etc., London 1821, str. 55.
2 9

istu u k u p n u v r e d n o s t o d 9 0 . V r e d n o s t koja s e o b r e nije s e ni z a a t o m uveala, s a m o se njena r a s p o d e l a m e d u ^ - o m i B-om izmenila. N a jednoj s e strani pokazuje k a o viak v r e d n o s t i o n o t o je n a d r u g o j manjak v r e d n o s t i , n a jednoj kao vie t o je n a d r u g o j kao m a n j e . I s t a bi se p r o m e n a bila dogodila d a je A, b e z oblika r a z m e n e koji s v e t o prikriva, n e p o s r e d n o , u k r a o 1 0 o d B-a. O i g l e d n o je d a s e s u m a vrednosti koje se o b r u ne m o e p o v e a t i p r o m e n o m njihove r a s p o d e l e , kao g o d to J e v r e j i n koji z a j e d n u gineju p r o d a neki f a r d i n g * iz d o b a kraljice A n e , n e p o v e a v a m a s u plemenitih m e t a l a u jednoj zemlji. Celina kapitalistike klase n e k e zemlje n e m o e s a m u sebe v a r a t i .
1 3 0

M o e m o se, dakle, d o m i l e volje vrteti i okretati, rezultat e ostati isti. R a z m e n j u j u li s e ekvivalenti, n e e postati viak v r e d n o s t i , a r a z m e njuju li s e neekvivalenti, ni o n d a n e e postati viak v r e d n o s t i . P r o m e t ili r o b n a r a z m e n a n e s t v a r a v r e d n o s t . O t u d a je razumljivo z a t o u naoj analizi o s n o v n o g oblika k a pitala, oblika kojim o n o d r e u j e e k o n o m s k u organizaciju m o d e r n o g d r u t v a , u p r v i m a h p o t p u n o ostavljamo p o strani n j e g o v e p o p u l a r n e i tako r e i p r e p o t o p s k e v i d o v e , trgovinski i zelenaki kapital. U p r a v o m t r g o v i n s k o m kapitalu javlja s e oblik NRN', kupovanje r a d i skupljeg p r o d a v a n j a , najistije. S d r u g e s t r a n e , i t a v o se njegovo kretanje zbiva u okviru p r o m e t n e oblasti. Ali p o t o je n e m o g u e d a se za p r e t v a r a n j e n o v c a u kapital, z a o b r a z o v a n j e vika
31 3 2

so Destutt de Tracy, mada je bio membre de l'Institut! ! [dan Instituta] a moda ba zbog toga to je to bio stajao je na suprotnom gleditu. Indu strijski kapitalisti, veli on, prave profite time to sve prodaju skuplje no to je stalo da se proizvede. A kome prodaju? Pre svega jedni drugima. (Trait de la Volont etc., str. 239.) Razmena jednakih vrednosti niti uveava niti smanjuje masu vrednosti koje se u drutvu nalaze. Razmena nejednakih vrednosti... takoe ni u emu ne menja sumu drutvenih vrednosti, makar da imovini jednoga dodaje koliko imovini drugoga oduzima. ( J . - B . Say, Trait d'Economie Politique, sv. I I , str. 443, 444.) Say, naravno i ne brinui se za posledice ove reenice, uzima je prilino do slovno iz fiziokrata. Sledei primer e nam prikazati na koji je nain, radi uveanja svoje vlastite vrednosti, Say eksploatisao njihove spise, koji su u to vreme bili u dubokom zaboravu. Najuvenija izreka gospodina Saya: On n' achte des pro duits qu* avec des produits*** (isto, sv. I I , str. 438), glasi u fiziokratskom originalu: Les productions ne se payent qu'avec des productions.* * (Le Trone, De l'In trt Social, str. 899.)
3 1 3

92

Razmena uopte ne prenosi vrednost na proizvode. ( F . Wayland, The Elements of Political Economy, Boston 1843, str. 168.)

3 3

i * etvrtina jednog penija ** Proizvodi se kupuju samo proizvodima. * Proizvodi se plaaju samo proizvodima.

1 5 2 II odeljak Pretvaranje novca u kapital v r e d n o s t i , d a d e objanjenje u s a m o m p r o m e t u , t o n a m s e trgovinski kapital ini n e m o g u i m s e r a z m e n j u j u e k v i v a l e n t i , t e s e z b o g t o g a trgovinski kapital d a d e objasniti jedino t i m e da t r g o v a c , koji s e p a r a zitski uvlai m e u p r o i z v o a e r o b a koji p r o d a j u i kupuju, v a r a i jedne i d r u g e . U o v o m smislu k a e F r a n k l i n : Rat je razbojnitvo, trgovina je p r e v a r a . A k o pak n e e m o d a oploavanje trgovinskog kapitala o b j a s n i m o p r o s t o k a o p r e v a r u n a d p r o i z v o a i m a r o b a , o n d a n a m je p o t r e b a n dugi niz m e u l a n o v a , kojih n e m a m o o v d e g d e r o b n i p r o m e t i njegovi jednostavni m o m e n t i i n e n a u jedinu p r e t p o s t a v k u .
33 34

t o vai z a trgovinski kapital, vai jo i v i e z a zelenaki. K o d trgovinskog kapitala i m a m o b a r k r e t a n j e p r o m e t a , kupovinu i p r o daju, kao p o s r e d n i k a m e u k r a j n j i m takama, t j . i z m e u n o v c a koji s e b a c a n a t r i t e i u v e a n o g n o v c a koji s e izvlai s trita. K o d zelenakog kapitala oblik NRN' s k r a e n je n a k r a j n j e t a k e izmeu kojih n e stoji nita, n a NN', n a n o v a c koji s e r a z m e n j u j e z a vie n o v c a , a t o je oblik koji p r o t i v r e i p r i r o d i n o v c a , t e je s t o g a sa s t a n o vita r o b n e r a z m e n e neobjanjiv. Z a t o A r i s t o t e l k a e : Poto je hrematistika dvostruka, te jedna pripada trgovini, druga eko nomici, a ova je nuna i vredna je pohvale, dok prva poiva na prometu i s pravom je kude (jer poiva na prirodi, ve na meusobnom varanju), to ljudi s najpunijim pravom mrze zelenatvo, jer u njemu je sam novac izvor zarade i ne upotrebljava se za ono za ta su ga iznali. Jer on je postao radi razmene roba, dok kamata pravi od novca vie novca. Otud i njeno ime (TXO<; kamata i ono to je roeno). Jer roeni su slini onima to ih rodie. A kamata je novac od novca, tako da je od svih grana privreivanja ova najprotivnija prirodi.
n e 35

K a k o z a trgovinski, t a k o e m o i z a k a m a t o n o s n i kapital u t o k u naeg istraivanja n a i d a s u izvedeni oblici, i u j e d n o e m o videti z b o g e g a s e istorijski javljaju p r e m o d e r n o g o s n o v n o g oblika kapitala. P o k a z a l o s e d a viak v r e d n o s t i n e m o e poticati iz p r o m e t a , dakle d a s e p r i n j e g o v o m o b r a z o v a n j u m o r a iza l e a p r o m e t a zbivati neto

Kad bi u njoj vladala nepromenljivost ekvivalenata, trgovina bi bila ne mogua. (G. Opdyke, A Treatise on Political Economy, New York 1851, str. 66 - 69.) Razlika izmeu realne vrednosti i razmenske vrednosti poiva na inje nici da se vrednost neke stvari razlikuje od takozvanog ekvivalenta koji se za nju daje u trgovini, tj. da taj ekvivalent nije ekvivalent. ( F . Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie, str. 9 5 , 9 6 . * ) Benjamin Franklin, Works, sv. I I , izd. Sparks u: Positions to be exa mined concerning National Wealth*, [str. 376.] Aristotel, De Repblica, knj. I , gl. 10, [str. 17.]
1 3 4 8 8

3 3

Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

to se u s a m o m n j e m u n e v i d i . A m o e li viak vrednosti poticati odnekud drugde negoli iz p r o m e t a ? P r o m e t je zbir svih uzajamnih o d n o s a * vlasnika r o b a . Izvan njega vlasnik r o b a nalazi se u odnosu jo s a m o p r e m a vlastitoj robi. A to s e tie vrednosti r o b e , ovaj se odnos ograniava na t o d a o n a sadri izvesnu koliinu linog vlasnikovog rada, m e r e n u p r e m a odreenim drutvenim zakonima. O v a se koliina r a d a izraava veliinom vrednosti njegove r o b e , a poto se veliina v r e d nosti predstavlja raunskim n o v c e m , t o se izraava c e n o m od, r e c i m o , 1 0 . Ali se njegov r a d ne predstavlja v r e d n o u r o b e i jo jednim vikom iznad njene vlastite vrednosti, n e c e n o m o d 10, koja bi u isti mah bila i 11, ne vrednou v e o m o d s a m e sebe. Vlasnik r o b e m o e svojim r a d o m da stvara vrednosti, a h n e vrednosti koje se oplouju. O n m o e poveati vrednost neke r o b e dodajui postojeoj vrednosti novu vrednost novim r a d o m , n p r . p r a v e i o d koe izme. I s t a materija ima sada v e u vrednost jer sadri v e u koliinu rada. Z b o g toga izma ima veu vrednost nego koa, a h je vrednost koe ostala ista. O n a se nije oplodila, nije donela viak vrednosti z a v r e m e izraivanja izama. N e m o g u e je, dakle, da izvan p r o m e t n e oblasti, n e stupajui u dodir s drugim vlasnicima roba, proizvoa r o b e oplodi vrednost, dakle ni da novac odnosno r o b u pretvori u kapital.
1

36

T o znai da kapital n e m o e poticati iz p r o m e t a , kao' i t o d a n e m o e ni da n e potie iz p r o m e t a . O n m o r a i da potie i da n e potie iz prometa. Doli s m o , dakle, do dvostrukog rezultata. Pretvaranje novca u kapital t r e b a izvesti na osnovici u n u t r a njih zakona r o b n e razmene, tako da kao polazna taka slui r a z m e n a ekvivalenata. N a vlasnik novca, koji postoji tek kao kapitalistova
37

Pod obinim uslovima na tritu profit se ne postie razmenom. Da nije postojao ve ranije, ne bi mogao postojati ni posle ove transakcije. (Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, str. 184.) Posle ovoga to smo raspravili, italac e shvatiti da to znai samo ovo: obrazovanje kapitala mora biti moguno i onda kad je cena robe jednaka njenoj vrednosti. Ono se ne moe objasniti odstupanjem robnih cena od robnih vrednosti. Odstupe li cene doista od vrednosti, onda ih prvo moramo svesti na ove, tj. moramo tu okolnost izuzeti kao sluajnu da bismo pred sobom imali istu pojavu obrazovanja kapitala na osnovici robne razmene, i da nas u njegovom posmatranju ne bi bunile sporedne okolnosti koje samo smetaju i nemaju veze sa samim procesom. Uostalom, zna se da ovakvo svoenje niukoliko nije samo neki nauni postupak. Neprestana kolebanja trinih cena, njihovo dizanje i padanje, naknauju se, potiru se meusobno i svode na prosenu cenu kao svoje unutranje pravilo. Prosena cena je zvezda vodilja npr. trgovca ili industrijalca kod svakog
3 7

3 8

* U 3. i 4. izdanju: Warenbeziehungen.

gusenica, m o r a robe i kupovati i prodavati po njihovoj vrednosti, a ipak na zavretku procesa izvui vie vrednosti no to je u njega ubacio. Pretvaranje kapitalistove gusenice u leptira m o r a se izvriti u oblasti prometa, a u isti. m a h m o r a da se n e izvri u njoj. T o su uslovi problema. H i c R h o d u s , hic s a k a U ! .
63

3. Kupovanje

i prodavanje

radne

snage

P r o m e n a vrednosti novca koji treba da se pretvori u kapital ne m o e da se dogodi na samom novcu, jer kao kupovno ih kao plateno sredstvo on samo ostvaruje cenu robe koju kupuje ili plaa, a ostane li u svom vlastitom obliku, skamenie se u vrednost ija se veliina ne m e n j a . Isto tako promena n e moe proistei ni iz drugog ina prometa, iz preprodaje robe, jer ovaj in samo vraa robu iz prirod nog oblika u novani oblik. P r o m e n a se, dakle, mora dogoditi s robom koja se kupuje u p r v o m inu, NR, ali ne s njenom vrednou, jer se razmenjuju ekvivalenti, roba se plaa po njenoj vrednosti. P r o mena, dakle, moe poticati samo iz upotrebne vrednosti kao takve, t j . iz njene potronje. D a bi iz potronje neke robe na vlasnik novaca mogao izvlaiti vrednost, m o r a g a zadesiti srea da u prometnoj obla sti, na tritu, pronae robu ija bi sama upotrebna vrednost imala naroito svojstvo da bude izvor vrednosti, dakle ije bi stvarno t r o enje i samo bilo opredmeivanje rada, a stoga i stvaranje vrednosti. T a k v u naroitu robu vlasnik novca i nalazi na tritu ta je roba radna sposobnost ili radna snaga.
38

P o d radnom snagom ili radnom sposobnou razumemo celokupnost fizikih i duhovnih sposobnosti koje postoje u telesnoj, ivoj linosti ovekovoj, i koje on stavlja u pokret kad god proizvodi upo trebne vrednosti m a koje vrste. A h da bi vlasnik novca zatekao radnu snagu na tritu kao robu, potrebno je da budu ispunjeni razni uslovi. Sama p o sebi robna raz mena ne sadri neke druge odnose zavisnosti osim one koji potiu iz same njene prirode. P o d tom pretpostavkom radna snaga moe da se posla koji iziskuje due vreme. T o jest, on zna da se robe, ako neki dui period posmatramo kao celinu, u stvari ne prodaju ni iznad ni ispod svoje prosene cene, ve upravo po njihovoj prosenoj ceni. Prema tome, kad bi nezainteresovano miljenje njemu uopte bilo u interesu, morao bi sebi ovako postaviti problem obrazovanja kapitala: Kako je mogu postanak kapitala kad cene regulie prosena cena, tj. u poslednjoj instanciji vrednost robe? Velim u poslednjoj instanciji zato to se prosene cene ne poklapaju neposredno s veliinama robnih vredno sti, kako to misle A. Smith, Ricardo i drugi. U novanom obliku... kapital ne proizvodi profit. (Ricardo, Princip les of Political Economy, str. 267.)
8 8

pojavi na tritu kao roba samo ako je i zato to je njen vlastiti posednik, lice ija je ta radna snaga, ponudi ili proda kao robu. Da bi je prodao kao robu, njen vlasnik mora da bude kadar raspolagati njome, mora, dakle, biti slobodan vlasnik svoje radne sposobnosti, svoje linosti. Na tritu on se susree s vlasnikom novca, te njih dvojica stupaju u meusoban odnos kao ravnopravni vlasnici robe, samo s tom razlikom to je jedan kupac, a drugi prodava; dakleobojica su pravno jednaka lica. Da bi ovaj odnos mogao potrajati, nuno je da vlasnik radne snage nju prodaje uvek samo za odreeno vreme, jer bude li je prodao ucelo, jednom zauvek, prodae samog sebe i iz slobodna oveka pretvorie se u roba, iz vlasnika robe u robu. Kao linost, mora on prema svojoj radnoj snazi stalno stajati kao prema svome vlasnitvu i zato kao prema svojoj vlastitoj robi, a to moe samo tako ako svoju robu bude kupcu uvek stavljao na raspolaganje, tj. ustupao na troenje samo prolazno, za odreen rok vremena, dakle ako se njenim otuivanjem ne odree svojeg vlasnitva nad njom. Drugi bitni uslov za to da vlasnik novca zatee radnu snagu na tritu kao robu jeste da njen vlasnik, umesto da bude kadar prodavati robe u kojima se njegov rad opredmetio, mora da nudi na prodaju kao robu samu svoju radnu snagu koja postoji samo u njegovoj ivoj li nosti.
39 40

U enciklopedijama koje govore o predmetima iz klasine antike moe se proitati besmislica da je u antikom svetu kapital bio potpuno razvijen samo to nedostajabu slobodni radnik i ustanova kredita. I g. Mommsen nie u svojoj Istoriji Rima jedan za drugim quid pro quo. Zbog toga razna zakonodavstva ustanovljavaju izvestan maksimum za radni ugovor. Svi zakonici u naroda kod kojih je rad slobodan reguliu uslove otkazivanja ugovora. U raznim zemljama, osobito u Meksiku (pre amerikog gra anskog rata i na teritorijama otcepljenim od Meksika, a u stvari i do Kuzinog prevrata ^ u Podunavskim Kneevinama), krije se ropstvo pod oblikom pionae. * Pozajmicama koje se imaju odraditi i koje se prenose s generacije na generaciju postaje ne samo pojedini radnik ve i njegova porodica stvarno svojinom drugih lica i njihovih porodica. Jurez je ukinuo pionau. Takozvani car Maximilian uvede je ponovo dekretom koji je u poslanikoj kui u Vaingtonu ispravno igosan kao dekret za ponovno uvoenje ropstva u Meksiku.Od svojih naroitih telesnih i umnih umenosti i mogunosti za delanje mogu j a . . . da otuim za drugog njihovu vremenski ogranienu upotrebu, jer s tim ogranienjem dobijaju spoljanji odnos prema mojoj celini i optosti. Ako bih otuio itavo svoje vreme konkretizovano u radu i celokupnost svoje proizvodnje, ja bih onda uinio svojinom* drugoga ono to ini njihovu sutinu, svoju optu" delatnost i stvarnost, svoju linost. (Hegel, Philosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 104, 67.)
184 1 4 0

3 9

i* podlonosti prezaduenih nadniara, piona

D a bi neko prodavao robe koje se razlikuju od njegove radne snage prirodno je da m o r a imati sredstva za proizvodnju, npr. siro vine, orua za rad itd. Bez koe n e moe praviti izme. Osim toga, potrebna su m u i ivotna sredstva. Niko, p a ni onaj to svira muziku budunosti, ne moe da troi proizvode budunosti, dakle ni u p o trebne vrednosti ije proizvoenje jo nije dovreno. Ba kao i prvog dana kad se pojavio na zemaljskoj pozornici, ovek jo uvek mora da troi svakog dana p r e no to e proizvoditi i dok proizvodi. Ako su ti proizvodi robe, onda se moraju prodati poto budu proizvedeni, i potrebe proizvoaeve mogu se zadovoljiti tek posle prodaje. U z period proizvodnje dolazi jo i v r e m e nuno za prodaju. Z b o g toga, da bi svoj novac pretvorio u kapital, m o r a vlasnik novca da zatekne n a r o b n o m tritu slobodnog radnika, slobodnog u dvostrukom smislu: da kao slobodna linost raspolae svojom rad n o m snagom kao svojom robom, a da, s druge strane, nema na prodaju drugih roba, da je lien svega, da je slobodan od svih stvari potrebnih za realizovanje svoje radne snage. Pitanje zato u prometnoj oblasti ovaj slobodni radnik izlazi pred njega ne zanima vlasnika novca, koji zatie trite rada kao poseban odsek robnog trita. A za ovaj m a h to ne zanima ni nas. M i se teo rijski drimo same injenice, kao to se i vlasnik novca dri nje prak tiki. J e d n o je ipak jasno. Priroda ne stvara na jednoj strani vlasnike novca ih roba, a na drugoj ljude koji su vlasnici samo svojih radnih snaga. Ovaj odnos niti je prirodno-istorijski, niti je takav drutveni odnos koji bi bio zajedniki svima istorijskim periodima. Oigledno je on sam rezultat prethodnog istorijskog razvitka, proizvod mnogih ekonomskih prevrata, propasti itavog niza starijih formacija dru tvene proizvodnje. I one ekonomske kategorije koje s m o ranije posmatrah nose t r a gove svoje istorije. U postojanju proizvoda kao robe sadre se odre eni istorijski uslovi. D a bi bio roba, proizvod se ne s m e proizvoditi kao neposredno sredstvo opstanka samog proizvoaa. D a smo dalje istraivali: pod kojim okolnostima svi proizvodi, ih bar veina nji hova, uzimaju oblik robe, nali bismo da se t o zbiva samo na osnovici sasvim posebnog, kapitalistikog naina proizvodnje. A h ovo istra ivanje nije spadalo uz analizu robe. R o b n e proizvodnje i robnog prometa moe biti i onda kad je daleko pretenija masa proizvoda namenjena neposredno vlastitoj potrebi i ne pretvara se u robu, dakle kad drutveni proces proizvodnje jo ni izdaleka nije svom irinom i dubinom doao pod vladavinu razmenske vrednosti. Uslov nuan da bi se proizvodu dao oblik r o b e jeste da u drutvu postoji toliko razvijena podela rada da je ve izvreno razdvajanje upotrebne od razmenske vrednosti, koje s t r a m p o m tek otpoinje. A ovakav stupanj razvitka zajedniki je istorijski najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama. Ako pak posmatramo novac, videemo da on pretpostavlja iz-

vestan stupanj razvitka robne razmene. Posebni oblici novca, prost ekvivalent robe, prometno sredstvo, plateno sredstvo, blago, svetski novac, obeleavaju veoma razliite stupnjeve drutvenog procesa proizvodnje ve prema t o m e koliki su obim i relativno preovladivanje ove ili one funkcije. Ipak nas iskustvo ui da je dovoljan i relativno slabo razvijen robni promet da se svi ovi oblici obrazuju. Drugojaije je s kapitalom. Istorijski uslovi njegove egzistencije nikako nisu dati ako je dat sam robni i novani promet. On postaje samo t a m o gde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava zatie na tritu slobodnog radnika kao prodavca svoje radne snage, a ovaj jedan isto rijski uslov obuhvata celi jedan period svetske istorije. Z b o g toga ka pital od samog poetka oglaava posebnu epohu "drutvene proiz vodnje. Sad nam valja izblie razmotriti tu osobitu r o b u : radnu snagu. K a o i sve druge robe, i m a i ona svoju v r e d n o s t . K a k o se ta vrednost odreuje? Vrednost radne snage odreuje se, kao i vrednost svake druge robe, radnim vremenom potrebnim za proizvodnju, p a , dakle, i za reprodukciju ovog naroitog artikla. Ukoliko je vrednost, radna snaga predstavlja samo odreenu koliinu prosenog drutvenog rada opredmeenog u njoj. Radna snaga postoji samo kao prirodna sposobnost ive individue. Dakle, egzistencija ive individue je pretpostavka za proizvodnju radne snage. Ako je egzistencija individue data, onda se proizvodnja radne snage sastoji u reprodukovanju, t j . u odravanju same individue. Z a svoje odranje ivoj je individui potrebna izvesna suma ivotnih sredstava. Stoga se radno v r e m e potrebno za proiz vodnju radne snage svodi na radno v r e m e potrebno za proizvodnju tih ivotnih sredstava; drugim recima, vrednost radne snage jeste vrednost ivotnih sredstava potrebnih za odranje njena vlasnika. Ali se radna snaga ostvaruje samo svojim ispoljavanjem, ona dejstvuje sa m o u radu. Ali, njenom aktivnou, radom, troi se odreena koliina ovekovih miia, ivaca, mozga itd., to se m o r a naknaditi. to je ovo troenje vee, t o vee m o r a biti i p r i m a n j e . Vlasnik radne snage koji je danas radio mora i sutra biti kadar da ponovi isti proces pod
41 42 43

Dakle, ono Sto je karakteristino za kapitalistiku epohu jeste da radna snaga uzima za samog radnika oblik robe koja njemu pripada, dakle da njegov rad dobija oblik najamnog rada. S druge strane, robni oblik tek od tog momenta postaje optim oblikom proizvoda rada. Vrednost (value or worth) nekog oveka jeste, kao i kod svih drugih stvari, njegova cena, a to e rei koliko se daje za upotrebu njegove snage. (Th. Hobbes, Leviathan u: Works, izd. Molesworth, London 1839 - 1844, sv. III, str. 76.) Zbog toga je villicus staroga Rima, kao ekonom na elu poljoprivrednih robova, primao manji deo nego momci, jer mu je rad bio laki od njihovog. (Th. Mommsen, Rmische Geschichte, [I sv., 2. izd., Berlin] 1856, str. 810.)
4 2 4 3

4 1

158 II odeljak Pretvaranje novca u kapital istim uslovima snage i zdravlja. Dakle, suma ivotnih sredstava mora biti dovoljna da radnu individuu odri kao radnu individuu u normal nom ivotu. S a m e prirodne potrebe, kao hrana, odelo, ogrev, stan itd. razline su prema klimatskim i drugim prirodnim osobinama ove ili one zemlje. S druge strane, sam obim tzv. nunih potreba, kao i nain njihova zadovoljavanja, proizvod je istorije, te zbog toga veli kim delom zavisi od kulturnog stupnja dotine zemlje, a izmeu osta loga bitno i od toga pod kojim uslovima, dakle i s kakvim se navikama i pretenzijama na ivot obrazovala klasa slobodnih r a d n i k a . To znai da nasuprot ostalim robama, odreenje vrednosti radne snage sadri tzvestan istorijski i moralni element. Ipak je za neku odreenu zemlju, i u odreenom periodu, dat prosean opseg potrebnih ivotnih sredstava. Vlasnik radne snage je smrtan. Ako, dakle, njegovo pojavljivanje na tritu treba da bude stalno, kako t o i pretpostavlja stalno obnav ljano pretvaranje novca u kapital, m o r a se prodava radne snage ovekoveiti, kao to se svaka iva individua ovekoveuje produavanjem v r s t e . R a d n e snage koje istroenost i smrt odvlae sa trita moraju se stalno zamenjivati b a r jednakim brojem novih radnih snaga. Suma ivotnih sredstava potrebnih za proizvodnju radne snage obuhvata, dakle, i ivotna sredstva smene, t j . radnike dece, tako da se ova rasa osobitih vlasnika robe ovekoveuje n a robnom t r i t u . D a se opta ovekova priroda tako izmeni, da postigne umenost i okretnost u nekoj odreenoj grani rada i da postane razvijena i spe cifina radna snaga, potrebno je odreeno vaspitanje ili obrazovanje, koje sa svoje strane staje veu ili manju sumu robnih ekvivalenata. Trokovi oko obrazovanja radne snage razlini su prema karakteru vee ili manje umenosti i iskustva koje radnik treba d a stekne. Ovi trokovi uenja, za obinu radnu snagu potpuno neznatni, ulaze, dakle, u obim onih vrednosti koje su izdate d a bi se ona proizvela. Vrednost radne snage svodi se na vrednost neke odreene sume ivotnih sredstava. Zato se ona menja kad se menja vrednost tih i votnih sredstava, t j . kad se menja veliina radnog vremena potrebnog za njihovu proizvodnju. J e d a n deo ivotnih sredstava, npr. hrana, ogrev itd., troi se iz
44 45 46

4 4

Uporedi: W. Th. Thornton, Over-Population and its Remedy, London

1846. Petty. Prirodna cena r a d a . . . sastoji se u takvoj koliini sredstava opstanka i predmeta udobnosti (comforts), kakva je prema klimi i ivotnim navikama neke zemlje potrebna da radnika odri i da mu omogui da podigne porodicu, ime se obezbeuje nesmanjena ponuda rada na tritu. (R. Torrens, An Essay -on the external Corn Trade, London 1813, str. 62.) Ovde re rad stoji pogreno umesto radna snaga.
4 6 4 5

dana u dan i m o r a se svakog dana zameniti novim. D r u g a ivotna sredstva, kao odelo, nametaj itd., traju due, pa se i zamenjuju u duim razmacima vremena. J e d n e se robe moraju svakodnevno k u povati, odnosno plaati, druge nedeljno, tromeseno itd. Ali m a kako ti izdaci bili rasporeeni kroz, recimo, godinu dana, moraju se dano mice pokrivati iz prosenog prihoda. Ako sa A oznaimo masu roba koje su za proizvodnju radne snage potrebne svaki dan, sa B one koje su potrebne svaku nedelju, sa C koje su potrebne tromeseno itd., . . . . . , .. . . . 365/4 + 5 2 B + 4 C + itd. onda bi dnevm proek ovih roba b i o = . Uzev 365 da se u ovoj masi roba potrebnih za prosean dan nalazi 6 asova drutvenog rada, onda se u radnoj snazi dnevno opredmeuje pola dana prosenog drutvenog rada, odnosno za svakodnevno proizvo enje radne snage trai se pola dana rada. Ova koliina rada, p o trebna za svakodnevno proizvoenje radne snage, ini njenu dnevnu vrednost, t j . vrednost svakodnevno reprodukovane radne snage. Ako i masa zlata od 3 ilinga ili 1 talira predstavlja pola dana prosenog drutvenog rada, onda je 1 talir cena koja odgovara dnevnoj vrednosti radne snage. Bude li je vlasnik nudio po jedan talir na dan, onda e njena prodajna cena biti ravna njenoj vrednosti, a po naoj pretpo stavci, vlasnik novca, koji je eljan da svoje talire pretvori u kapital, tu vrednost i plaa. Poslednju ili minimalnu granicu vrednosti radne snage ini vrednost takve robne m a s e bez ijeg svakodnevnog priticanja nosilac radne snage, ovek, ne bi mogao obnavljati proces svog ivota, dakle vrednost fiziki neophodnih ivotnih sredstava. Spusti li se cena radne snage na taj minimum, spustie se ispod njene vrednosti, jer se pod takvim okolnostima radna snaga moe da odrava i razvija samo u krljavom obliku. Meutim, vrednost svake robe odreuje se onim radnim vremenom koje je potrebno da isporuena roba bude normalne valjanosti. Vanredno je jevtina sentimentalnost nalaziti da je ovo odrei vanje vrednosti radne snage koje izvire iz same prirode stvari grubo, i jadikovati kao, npr., Rossi :
T T

Zamiljati radnu sposobnost (puissance de travail) ne uzimajui u obzir sredstva za odranje radnika za vreme procesa proizvodnje, znai zamiljati fan-' tom (tre de raison). Ko kae rad, ko kae radna sposobnost, kae i radnik i sredstva za odranje, radnik i najamnina.
47

K o kae radna sposobnost, ne kae rad, kao god to ni onaj koji kae sposobnost varenja ne kae varenje. Z n a se da za ovaj proces treba neto vie od dobra eluca. K o kae radna sposobnost, taj nije apstrahovao ivotna sredstva potrebna za njeno odravanje. Naprotiv, Rossi, Cours d'conomie Politique, Bruxelles 1842, str. 370, 371.

160

H odeljak Pretvaranje novca u kapital

njihova vrednost izraena je u vrednosti radne sposobnosti. N e bude li se ova prodala, nee radniku biti ni od kakve koristi. Naprotiv, on e tada oseati kako je to grozna prirodna nunost to je njegova radna sposobnost zahtevala izvesnu odreenu koliinu sredstava za odranje da bi bila proizvedena i da ih vazda nanovo zahteva za svoje reprodukovanje. T a d a e on, poput Sismondija, otkriti da radna sposobnost... nije nita ako se ne p r o d a . Naroita priroda ove osobite robe, radne snage, sastoji se u tome to zakljuenjem ugovora izmeu kupca i prodavca njena upotrebna vrednost jo nije stvarno prela u kupeve ruke. Njena je vrednost, kao i vrednost svake druge robe, bila odreena p r e no to je ula u promet, jer je za proizvodnju radne snage bila utroena izvesna odre ena koliina drutvenog rada, ah njena upotrebna vrednost postoji tek u naknadnom ispoljavanju snage. Usled ovoga se otuenje snage i njeno stvarno ispoljavanje, t j . njeno postojanje kao upotrebne vred nosti, vremenski ne podudaraju. A kod takvih r o b a gde se formalno otuenje upotrebne vrednosti p u t e m prodaje vremenski razilazi s njenim stvarnim ustupanjem kupcu, kupev novac funkcionie ve inom kao plateno sredstvo. U svim zemljama kapitalistikog n a ina proizvodnje radna snaga plaa se tek poto je funkcionisala za v r e m e utvreno ugovorom o kupovini, npr. krajem svake nedelje. P r e m a t o m e , radnik svugde predujmljuje kapitalisti upotrebnu vred nost radne snage; on doputa da kupac nju troi pre no to m u plati njenu c e n u ; t o znai da radnik svugde kreditira kapitalistu. D a ovo kreditiranje nije prazno uobraenje, pokazuje ne samo gubitak kredi tirane najamnine kad kapitalista padne pod s t e a j , ve i itav niz trajnijih posledica. Meutim, bilo da novac funkcionie kao kupovno
48 4 9 50 51

the

Principes etc., sv. I, str. 11 ek poto je izvren. (An 104.) tvorac

into svojih

Prin-

etvrt Paris

itd. II, str.

ttique, 2. izd., Ganilh, Des Systmes Storch, ne nita II, str. .) su fll ko i

rizikuje nita osim jalno. (Storch, Cours Primer. U Londonu koji hleb po punoj vrednosti, ispod sti. ' drugi ' tri (Str. u
8 1

Peters

gotovo zuzetka hleb koji je falsifikovan primesama stipse, sapuna, krea, fluoi tove praine i slinih pijatnih, hranljivih i zdravih sastojaka.

ili kao plateno sredstvo, priroda same robne razmene nee se ni u emu izmeniti. Cena radne snage utrvdena je ugovorom, mada se tek kasnije realizuje, kao, npr., kuna kirija. Radna je snaga prodata, mada e tek kasnije biti plaena. Ipak je po isto shvatanje ovog odnosa korisno da za ovaj mah uzmemo kao da vlasnik radne snage dobija njenu ugovorenu cenu odmah pri prodaji. Sad znamo kako se odreuje vrednost koju vlasnik novca plaa vlasniku ove osobite robe, radne snage. Upotrebna vrednost koju prvi dobija putem razmene pokazuje se tek u stvarnom troenju, u
gore navedenu Plavu knjigu, kao i izvetaj Committee of 1855 on the Adulteration of Bread i dr Hassalla Adulterations Detected, 2. izd., London 1861.) Ser John Gordon izjavio je pred odborom od 1 8 5 5 . da sirotinja, koja ivi od dve funte hleba na dan, usled ovih falsifikata ne dobija sada stvarno ni etvrtinu hranljive materije, da i ne govorimo o tetnim posledicama po njeno zdravlje. K a o razlog zbog- ega vrlo velik deo radnike klase, iako je dobro obaveten o falsifikatima, ipak s hlebom kupuje stipsu, fluorit itd., navodi Tremenheere (u gore navedenom izvetaju, str. X L V I I I ) da ih nuda sili da od svojih hlebara ili chandler's s h o p * uzimaju hleb kakav im htednu dati. Poto ih plaaju tek krajem nedeIje, to i oni hleb koji njihova porodica potroi preko nedelje mogu plaati tek krajem nedelje i, dodaje Tremenheere navodei svedoke: Opte je poznato da se hleb, Izraen sa ovakvim primesama, pravi naroito za ovu vrstu muterija. (It is notorious that bread composed of those mixtures, is made expressly for sale in this manner.) U mnogim engleskim poljoprivrednim srezovima (a jo vie u kotskim) najamnina se plaa dvonedeljno, ak i meseno. K o d ovako dugih rokova plaanja poljoprivredni radnik mora kupovati na v e r e s i j u . . . On mora da plaa vee cene i faktino je vezan za duan koji m u daje na kredit. T a k o , npr., u Horningshemu u Viltsu, gde je najam mesean, plaa on 2 ilinga i 4 pensa za 1 ston ( 1 4 funti) brana, koje bi na drugom mestu platio 1 iling i 10 pensa. (Sbrth Report* on Public Health by The Medical Officer of the Privy Council etc.*, 1864, str. 2 6 4 . ) Runi peatari katuna u Pejsliju i Kilmernoku (zapadna kotska) izvojevan' su 1853. putem s t r i k e * skraenje roka isplate od mesec dana na dve nedelje. (Reports of the Inspectors o f Factories for 31st Oct. 1853, str. 3 4 . ) Kao dalji krasni razvitak kredita to ga radnik daje kapitalisti moe se smatrati metod mnogih engleskih vlasnika rudnika uglja, po kome radnika pla aju tek krajem meseca, a u meuvremenu m u kapitalista daje predujmove, esto u robama koje mora plaati iznad njihovih trinih cena (truck-sistem). Opta je praksa vlasnika ugljenih rudnika (coal masters) da najamninu plaaju jedanput meseno, a da u meuvremenu daju predujmove krajem svake nedelje. Ovaj se predujam daje u duanu (naime, u tommy-shop, duanu koji pripada samom vlasniku rudnika); ljudi ga s jedne strane primaju, a na drugoj odmah izdaju. (Children's Employment Commission, I I I Report, London 1864, str. 3 8 , br. 192.) [Dalje u tekstu skraeno: CEC.-Prev.]
1 2

i * duandija * * trajka ; 11 Marx-Engelt (21)

procesu potronje radne snage. Sve stvari potrebne za ovaj proces, sirovinu itd., kupuje vlasnik novca na robnom tritu i plaa ih p o punoj ceni. Proces potronje radne snage istovremeno je proces p r o izvodnje r o b e i vika vrednosti. Potronja radne snage, kao i potronja svake druge robe, vri se van trita, van prometne oblasti. Zbog toga e m o zajedno s vlasnikom novca i vlasnikom radne snage napustiti ovu bunu oblast na povrini, pristupanu svaijem oku, i poi emo z a obojicom na skriveno mesto proizvodnje, gde na ulazu stoji napisano: No admittance except on business *. T u e se pokazati ne samo kako kapital proizvodi, nego i kako se proizvodi sam kapital. Najzad se m o r a otkriti tajna kako se pravi profit. Oblast prometa ili robne razmene, u ijem se okviru vri kupo vanje i prodavanje radne snage, bila je uistinu pravi raj priroenih ovekovih prava. U njoj vladaju jedino Sloboda, Jednakost, Svojina i Bentham. Sloboda! J e r se kupac i prodava neke robe, recimo radne snage, opredeljuju samo svojom slobodnom voljom. Oni ugovore zakljuuju kao slobodne, pravno jednake linosti. U g o v o r je krajnji rezultat u kome njihove volje dobijaju zajedniki pravni izraaj. J e d nakost ! J e r se jedan prema drugom odnose samo kao vlasnici roba i razmenjuju ekvivalent za ekvivalent. Svojina! J e r jedan i drugi raspo lau samo svojim. B e n t h a m ! J e r i jedan i drugi vode rauna samo o sebi. Jedina m o koja ih sastavlja i dovodi u uzajamni odnos jeste m o njihove sebinosti, njihove line koristi, njihovih privatnih inte resa. I ba zbog^toga to se tako svako brine samo za sebe a niko za drugog, svi oni, po nekoj unapred odreenoj harmoniji meu stvarima, ili pod okriljem vanredno pronicljivog provienja, vre samo delo svoje uzajamne koristi, opte koristi, interesa celine.
1

U asu kad se rastajemo sa ovom oblau prostoga prometa ili robne razmene, iz koje vulgarni pristaa slobodne trgovine uzima gledita, pojmove i merilo za svoje suenje o drutvu kapitala i najam nog rada, izgleda da se fizionomija naih dramatis personae u neem menja. Bivi vlasnik novca ide napred kao kapitalista, za njim ide vlasnik radne snage kao njegov radnik; prvi se znaajno smeka i hita na posao, dok drugi ide plaljivo, opirui se, kao neko koji je na trite izneo vlastitu kou pa sad nema ta oekivati osim tavionice!

** Ulaz dozvoljen samo zaposlenima.

T r e i odeljak

Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti

G L A V A P E T A

Proces rada i proces oploavanja vrednosti

1. Proces

rada

Upotrebljavanje radne snage jeste sam rad. K u p a c radne snage troi je na taj nain to njen prodava radi za njega. T i m e njen prodava postaje a c t u * delujuom radnom snagom, postaje radnik, to je ranije bio samo potentia *. D a bi kapitalista predstavio radnikov rad u r o bama, mora ga pre svega predstaviti u upotrebnim vrednostima, u stvarima koje slue zadovoljavanju ma kojih potreba. Dakle, ono to on daje radniku da izradi jeste kakva naroita upotrebna vrednost, odreen artikal. Opta priroda proizvodnje upotrebnih vrednosti ili dobara ne menja se time to se dogaa za kapitalistu i pod njegovom kontrolom. Zato proces rada moramo prvo da razmatramo nezavisno m a od kojeg odreenog drutvenog oblika. R a d je p r e svega proces izmeu oveka i prirode, proces u kome ovek svojom sopstvenom aktivnou omoguuje, regulie i nadzire svoju razmenu materije s prirodom. Prema prirodnoj materiji on sam istupa kao prirodna sila. On pokree prirodne snage svoga tela, ruke i noge, glavu i aku da bi prirodnu materiju prilagodio sebi u obliku upotrebljivom za njegov ivot. T i m e to ovim kretanjem deluje na prirodu izvan sebe i menja je, on ujedno menja i svoju sopstvenu prirodu. On razvija snage koje u njoj dremaju, i potinjava njihovu igru svojoj vlasti. N e radi se ovde o prvim ivotinjskim instinktivnim oblicima rada. Ono stanje kad se ljudski rad jo nije bio otresao prvog nagonskog oblika daleko je zaostalo u maglama prastarih vremena za stanjem kad radnik istupa na robnom tritu kao prodava sopstvene radne snage. M i pretpostavljamo rad u obliku kakav je svojstven samo oveku. Pauk vri operacije sline tkaevim, a gradnjom svojih votanih komora pela postiuje ponekog ljudskog graditelja. Ali to unapred odvaja i najgorega graditelja od najbolje pele jeste da je on svoju komoru izgradio u glavi pre no to e je izgraditi u vosku. N a
1 2

i* stvarno * mogunost u*

zavretku procesa rada izlazi rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u radnikovoj zamisli, dakle ideelno. N e postie on samo p r a m e n u oblika prirodnih stvari; on u njima ujedno ostvaruje i svoju svrhu koja m u je poznata, koja poput zakona odreuje put i nain njegova raenja, i kojoj m o r a da potini svoju volju. A ovo potinjavanje nije usamljen in. P o r e d naprezanja organa koji rade, trai se za sve v r e m e trajanja rada i svrsishodna volja, koja se oituje kao panja, i to t i m vie to radnika manje bude privlaila sadrina samog rada i nain njegovog izvoenja, dakle to manje on bude uivao u radu kao u igri svojih sopstvenih telesnih i duhovnih sila. Prosti momenti procesa rada jesu svrsishodna delatnost ili sam rad, njegov predmet i njegovo sredstvo. Zemlja (ekonomski se tu rauna i voda), onakva kakva oveka prvobitno snabdeva provijantom, gotovim ivotnim sredstvima , p o stoji bez njegovog sadejstva kao opti predmet ovekovog rada. Sve stvari koje rad samo odvaja od njihove neposredne spojenosti sa c e linom zemlje jesu predmeti za rad zateeni u prirodi. T a k o je s ribom, koju hvatamo i rastavljamo o d vode, njenog ivotnog elementa, tako je s drvetom, koje obaramo u praumi, s rudom, koju odlamamo o d njene ice. Ali ako je predmet rada ranijim radom ve tako rei proien, onda ga zovemo sirovinom, npr. ve odlomljenu rudu koju e m o ispirati. Svaka je sirovina predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina. P r e d m e t rada samo je onda sirovina ako je ve pretrpeo kakvu izmenu putem rada. Sredstvo za rad jeste stvar ili skup stvari koje radnik stavlja iz m e u sebe i predmeta rada i koje m u slue kao sprovodnici njegove delatnosti na t o m predmetu. O n iskoriava mehanika, fizika i hemijska svojstva stvari da bi, shodno svrsi koju je sebi postavio, njima kao silama delovao na druge s t v a r i . P r e d m e t koji radnik neposredno dohvata,ako izuzmemo prisvajanje gotovih ivotnih sredstava, npr. plodova, pri e m u m u kao sredstva za rad slue jedino sopstveni t e lesni organi,nije predmet rada, v e sredstvo za rad. N a ovaj nain pretvara on stvari date od prirode u organe svoje delatnosti, u organe koje dodaje svojim sopstvenim telesnim organima, produujui svoje
1 2

Ono to sama priroda stihijski daje, krto je i potpuno nezavisno od ljudi. Otuda nam se ini kao da nam ga priroda daje sa istom namerom kao to ljudi daju kome mladom oveku malu svotu da mu omogue da radi i stee imanje. Games Steuart, Principles of Political Economy, izd. Dublin 1770, sv. I, str. 116.) * Koliko je lukav, um je toliko i moan. Lukavost se uopte sastoji u po srednoj delatnosti koja, ostavljajui da predmeti utiu jedan na drugi shodno svojoj vlastitoj prirodi i da deluju jedan na drugi, ipak ostvaruje samo svoju svr hu, a da se sama neposredno ne mea u taj proces. (Hegel, EnzyklopMie. Erster TeiL Die Logik, Berlin 1840, str. 382.)

prirodno telo uprkos Bibliji. K a o to m u je prvobitni magacin za p r o vijant, zemlja m u je i prvobitni arsenal sredstava za rad. O n a m u prua, npr., kamen, kojim se on baca, kojim t r e , pritiskuje, see itd. I sama zemlja je sredstvo za r a d , ali da bi ona sluila kao sredstvo za rad u zemljoradnji, potreban je opet itav niz drugih sredstava za rad i r e lativno v e jako razvijena radna s n a g a . i m se uopte proces rada makar malo razvio, v e su m u potrebna obraena sredstva za rad. U najstarijim peinama u kojima su ljudi iveli nalazimo kamene alate i oruje. Pored obraena kamena, drveta, kostiju i koljaka, glavnu ulogu sredstva za rad igra u poetku ovekove istorije p r i pitomljena ivotinja, dakle ivotinja v e izmenjena r a d o m , odgajena. Upotrebljavanje i stvaranje sredstava za r a d , m a d a je u klici osobina i nekojih ivotinjskih vrsta, daju specifino obeleje procesu ljudskog rada, zbog ega Franklin definie oveka kao a toolmaking animal, kao ivotinju koja pravi alate. Istu vanost koju za upoznavanje orga nizacije iezlih ivotinjskih vrsta ima graa ostataka kostiju, imaju i ostaci sredstava za rad za ocenjivanje iezlih ekonomskih drutvenih formacija. Ekonomske epohe ne razlikuju se po o n o m e ta se pravi, nego po t o m e kako se pravi, kojim sredstvima za r a d . Sredstva za r a d ne samo da su merilo za stupnjeve razvitka ovekove radne snage, v e nam otkrivaju i drutvene odnose u kojima se radi. M e u samim sred stvima za rad pruaju n a m mehanika sredstva, koja ukupno moemo nazvati kosturom i miinim sistemom proizvodnje, daleko presudnjja obeleja za karakter izvesne drutvene epohe proizvodnje negoh sredstva koja slue samo za uvanje predmeta rada i koja ukupno moemo uopte oznaiti kao sistem sudova proizvodnje, kao to su, npr., cevi, bave, kotarice, krazi itd. Ova sredstva igraju znaajnu ulogu tek u hemijskoj proizvodnji.
3 4 5 5a

Pored stvari koje omoguavaju delovanje rada n a predmet rada, i stoga n a ovaj ih onaj nain slue kao sprovodnice delatnosti, spadaju u sredstva procesa rada, u irem smislu, i svi materijalni uslovi koji su uopte nuni da bi se proces izvrio. Ovi ne ulaze u nj neposredno,

U inae bednom spisu Thorie de l'conomie Politique, Paris 1815, Ganilh zgodno reda, nasuport fiziokratima, veliki niz procesa rada koji su pretpostavka za zemljoradnju u uem smislu. U Rflexions sur la Formation et la Distribution des Richesses (1766), Turgot dobro razlae vanost pripitomljene ivotinje za poetke kulture. Od svih stvari, prave luksuzne robe imaju najmanje znaaja za tehno loko uporedivanje raznih epoha proizvodnje. s Primedba uz drugo izdanje. Ma koliko da dosadanja istorijska nauka malo poznaje razvitak materijalne proizvodnje, dakle osnovicu itavog drutvenog ivota, a stoga i itave prave istorije, ipak su istoriari bar preistorijsko doba podelili na osnovu prirodnjakih, a ne takozvanih istorijskih istraivanja na kameno, bronzano i gvozdeno doba, prema materijalu alata i oruja.
4 6

ali se on bez njih ili nikako ne moe izvriti, ili se pak moe izvriti samo nepotpuno. Opte sredstvo za rad ove vrste opet je sama zemlja; jer ona daje radniku locus s t a n d i * , a njegovom procesu polje delat nosti (field o f employment). Inae, ve radom dobijena sredstva za rad ove vrste, jesu, n p r . , radionice, kanali, putevi itd. ovekova delatnost u procesu rada izaziva, dakle, pomou sred stava za rad, promenu na predmetu rada, promenu koja se unapred postavlja kao svrha. Proces se gasi u proizvodu. Njegov je proizvod neka upotrebna vrednost, neka prirodna materija koju je ovek, m e njajui joj oblik, prilagodio svojim potrebama. R a d se spojio sa svojim predmetom. O n se opredmetio, a predmet je obraen. Sto se na strani radnika ispoljavalo kao kretanje, oituje se sada na strani proizvoda kao svojstvo mirovanja, kao postojanje. O n je preo, a proizvod je prea. Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, i sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju , a sam rad kao proizvodan r a d . Ako neka upotrebna vrednost izlazi iz procesa rada kao proizvod, druge upotrebne vrednosti, proizvodi ranijih procesa rada, ulaze u nj kao sredstva za proizvodnju. Ista upotrebna vrednost koja je proizvod jednog rada sainjava sredstvo za proizvodnju u d r u g o m radu. Zato proizvodi nisu samo rezultat, ve ujedno i uslovi za proces rada. Izuzev ekstraktivnu industriju, koja predmete svoga rada nalazi gotove u prirodi, kao rudarstvo, lov, ribarstvo itd. (zemljoradnja samo u prvom stepenu, kad kri dotle neobraivano tlo), sve industrijske grane obrauju predmete koji su sirovina, t j . predmete ve proiene radom, koji su i sami proizvod rada. T a k o je, npr., sa semenom u zem ljoradnji. ivotinje i biljke, koje se obino smatraju za prirodne proiz vode, nisu u svom sadanjem obliku proizvodi samo moda prolo godinjeg rada, ve proizvodi preobraaja koji se pod ovekovim nad ziranjem i posredstvom njegova rada vrio postupno kroz mnoge generacije. A to se tie naroito sredstava za rad, ogromna njihova veina pokazuje i najpovrnijem gledaocu tragove prolog rada. Sirovina moe sainjavati glavnu supstanciju nekog proizvoda, a moe da ue u njegovo stvaranje i kao iskljuivo pomona materija. Sredstvo za rad troi pomonu materiju, kao parna maina ugalj, toak ulje, teglei konj seno, ili se pomona materija dodaje sirovini
1 6 7

Na primer, izgleda udno nazvati sredstvom za proizvodnju u ribolovu ribu koja jo nije uhvaena. Ali dosad jo nije pronaena vetina da se ribe ulove u vodama gde ih nema. Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog pro cesa rada, nikako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje.
7

mesto na kome stoji

da bi n a njoj proizvela kakvu materijalnu p r o m e n u , kao to se hlor dodaje nebeljenom platnu, ugalj elezu, boja vuni itd., ili p o m o n a materija slui da bi se s a m r a d m o g a o izvoditi, kao, n p r . , materije koje se upotrebljavaju za osvetljavanje i grejanje radionice. Razlika izmeu glavne i p o m o n e materije iezava u pravoj hemijskoj proizvodnji, jer se t u nijedna od upotrebljenih sirovina vie n e javlja kao supstan cija p r o i z v o d i . Poto svaka stvar ima m n o g e osobine, t e je stoga m o g u n o d a se razliito iskoriava, t o i jedan isti proizvod m o e da b u d e sirovina za v e o m a razline procese rada. i t o je, n p r . , sirovina z a mlinara, fabri k a m a . kroba, pekaa rakije, odgajivaa stoke itd. K a o s e m e , ono je sirovina i z a proizvodnju njega samog. T a k o i ugalj izlazi iz rudarske industrije kao proizvod, a ulazi u nju kao sredstvo z a proizvodnju. Jedan isti proizvod m o e u istom procesu r a d a d a slui i kao sredstvo za r a d i kao sirovina. N a p r i m e r , u tovljenju stoke, gde je o b raivana sirovina, stoka, ujedno i sredstvo z a spravljanje gnojiva. Neki proizvod koji v e i m a oblik gotov za potronju m o e ponovo d a postane sirovinom za neki drugi proizvod, kao groe za vino. Ili pak, rad otura od sebe proizvod u oblicima u kakvim je upotrebljiv opet s a m o kao sirovina. Sirovina u o v o m stanju zove se polufabrikat, a bolje bi joj priliilo ime stupnjevani fabrikat, kao, n p r . , p a m u k , konac, prea itd. M o g u e je da prvobitna sirovina, m a d a je v e i s a m a proizvod, m o r a da proe kroz itavu skalu raznih procesa i da u njima stalno nanovo funkcionie kao sirovina u stalno m e n j a n o m obliku, sve do poslednjeg procesa rada koji e je oturiti od sebe kao gotovo ivotno sredstvo ili gotovo sredstvo za rad.
8

Vidimo, dakle, o v o : h o e li se neka u p o t r e b n a vrednost javiti kao sirovina, kao sredstvo za r a d ili kao proizvod, zavisi p o t p u n o od njene odreene funkcije u procesu rada, od mesta koje u njemu za uzima, a s m e s t o m se menjaju i njena odreenja. Z b o g toga, ulazei u nove p r o c e s e rada kao sredstva z a p r o i z vodnju, proizvodi gube karakter proizvoda. Oni funkcioniu jo s a m o kao materijalni faktori ivog rada. Z a prelca je vreteno s a m o sredstvo kojim prede, lan s a m o p r e d m e t koji on upreda. Svakako, bez prediva i bez vretena n e m o e se presti. Z b o g toga se kad se poinje predenje pretpostavlja da se ovi proizvodi n a l a z e * na licu mesta. Ali to su lan i vreteno proizvodi prolog rada, za sam ovaj proces isto je toliko svejedno koliko je za in hranjenja svejedno to je hleb proizvod p r o 1

Storch razlikuje sirovinu u uem smislu, kao matiere, od pomonih materija, matriaux*' ' ; Cherbuliez oznauje pomone materije kao matieres instrumentales*. I* '
65 8

* U 4. izdanju: ovaj proizvod nalazi.

log rada seljakovog, mlinarevog, hlebarevog itd. Naprotiv. Ako u pro cesu rada sredstva za rad istaknu svoj karakter proizvoda prolog rada, ine t o samo svojim nedostacima. No koji ne see, prea koja se stalno kida itd. ivo podseaju na noara A i na prelca E. N a savre nom proizvodu ne vidi se da su njegove upotrebne osobine dobijene prolim radom. Maina koja ne slui u procesu rada beskorisna je. Osim toga, ona pada pod razornu m o prirodnog menjanja materije. elezo ra, drvo trune. Preda koja se ne izatka ili ne isplete, propali je pamuk. ivi rad mora te stvari dohvatiti, probuditi iz mrtvih i pretvoriti ih iz samo moguih u stvarne i delotvorne upotrebne vrednosti. Istina, oblizivane plamenom rada koji ih je telesno prisvojio, nadahnute njime za svoje svrsishodne i profesionalne funkcije u njegovom procesu, one se takoe troe, ali se troe svrsishodno, kao elementi stvaranja novih upotrebnih vrednosti, novih proizvoda, sposobnih da kao ivotna sredstva udu u individualnu potronju ili kao sredstva za proizvodnju u nov proces rada. Prema tome, dok postojei proizvodi nisu samo rezultat, nego su i uslovi za postojanje procesa rada, dotle je, s druge strane, njihovo ubacivanje u njega, dakle njihov doticaj sa ivim radom, jedino sred stvo da se ti proizvodi prolog rada odre i realizuju kao upotrebne vrednosti. Rad troi svoje materijalne elemente, svoj predmet i svoje sred stvo, jede ih; on je, dakle, proces potronje. Ova se proizvodna potro nja razlikuje od individualne potronje time to ova druga troi pro izvode kao ivotna sredstva ive individue, dok ih prva troi kao i votna sredstva rada, dejstvujue radne snage individue. Zbog toga je proizvod individualne potronje sam potroa, a rezultat proizvodne potronje proizvod koji se razlikuje od potroaa. Ukoliko su njegovo sredstvo i njegov predmet ve i sami proiz vodi, rad troi proizvode da bi stvarao proizvode, ili troi proizvode kao sredstva za proizvoenje proizvoda. Ali poto se proces rada prvobitno zbiva samo izmeu oveka i zemlje koja postoji i bez nje gove saradnje, to u njemu slue i takva sredstva za proizvodnju koja postoje od prirode, koja ne predstavljaju spoj prirodne materije i ljudskog rada. Proces rada, kako smo ga u jednosta ' i apstraktnim momentima, je radi upotrebnih vrednosti, radi prisvajan a za potrebe, opti uslov za razmenu i veiti prirodni uslov ljudskog ivota i ato oblika toga ivota, tavie podjednako skog drutva. Zato nam nije ni bilo n odnosu prema drugim radnicima. Z a i njegov rad na jednoj strani, a prirodu i njene materi e na drugoj. K a o god to po ukusu penice neemo poznati ko ju je odgajio, tako

ni po procesu rada ne vidimo pod kojim se uslovima on vri, da li pod brutalnim korbaem nadzornika robova, ili pod bojaljivim okom kapitaliste, da li ga vri Cincinat obraujui nekoliko j u g e r a * svoje zemlje, ili divljak, koji zverku ubija k a m e n o m . Vratimo se naem kapitalisti in s p e * . Bili smo ga ostavili kad je na robnom tritu kupio sve faktore potrebne za proces rada: m a t e rijalne faktore ili sredstva za proizvodnju, i lini faktor ili radnu snagu. Bistrim okom poznavaoca izabrao je za svoj naroiti posao, predenje, izradu izama itd., pogodna sredstva za proizvodnju i radne snage. Na kapitalista, dakle, prionuo je da troi robu koju je kupio, radnu snagu; t j . on puta da nosilac te radne snage, radnik, svojim r a d o m t r o i sredstva za proizvodnju. Naravno da se opta priroda procesa rada ne menja time to ga radnik vri za kapitalistu umesto za sebe sama. Ali intervencija kapitaliste ne moe u prvi m a h da izmeni ni odreeni nain pravljenja izama ili predenja pree. U prvi m a h on m o r a da uzima radnu snagu onakvu kakvu je nalazi na tritu pa, dakle, i njen rad onakav kakav potie iz vremena kad jo nije bilo kapitalista. P r e obraaj samog naina proizvodnje potinjavanjem rada kapitalu moe nastupiti tek kasnije; pa ga tek kasnije moemo i posmatrati. K a o proces potronje radne snage od strane kapitaliste, proces rada pokazuje dve osobene pojave. Radnik radi pod nadzorom kapitaliste kome njegov rad pripada. Kapitalista pazi da se rad obavlja u redu i da se sredstva za proiz vodnju upotrebljavaju svrsishodno, dakle da se sirovina ne rasipa i da se orue za rad tedi, t j . da se troi samo onoliko koliko nuno zahteva njegova upotreba u radu. A drugo: proizvod je svojina kapitaliste, ne neposrednog proiz voaa, radnika. Kapitalista plaa, recimo, dnevnu vrednost radne snage. Dakle, njena upotreba m u pripada za jedan dan, kao i u p o treba svake druge robe, npr. konja, kad ga u z m e pod najam za jedan dan. Upotreba robe pripada njenom kupcu, a vlasnik radne snage dajui svoj rad daje uistinu samo upotrebnu vrednost koju je prodao. Od trenutka kad je uao u kapitalistovu radionicu pripala je kapita listi i upotrebna vrednost njegove radne snage, dakle njena upotreba, rad. Kupivi radnu snagu, kapitalista je mrtvim elementima za obra1 9 2

* Valjda je iz tog najloginijeg razloga pukovnik Torrens otkrio da kapital vodi poreklo od divljakovog kamena. U prvom kamenu koji je divljak bacio na gonjenu zver, u prvom Stapu koji je dohvatio da skine s drveta plod koji rukama nije mogao dohvatiti, vidimo prisvajanje izvesnog artikla u svrhu sticanja nekog drugog, i na ovaj nain otkrivamoporeklo kapitala. (R. Torrens, An Essay on the Production of Wealth etc., str. 70, 71.) Verovatno se ovim prvim.tapom dade objasniti i zato u engleskom re stock znai tap i kapital. i* jutara * oveku koji hoe da postane kapitalista, buduem kapitalisti
2

zovanje p r o i z v o d a , koji t a k o e n j e m u pripadaju, pripojio s a m r a d kao iv k v a s a c . S njegovog gledita, p r o c e s r a d a s a m o je potronja r o b e r a d n e s n a g e koju je k u p i o , ali koju m o e d a troi s a m o ako joj d o d a s r e d s t v a z a proizvodnju. P r o c e s r a d a p r o c e s je m e u stvarima koje je kapitalista kupio, m e u s t v a r i m a koje n j e m u pripadaju. S t o g a n j e m u p r i p a d a i sav p r o i z v o d t o g a p r o c e s a , ba kao i proizvod p r o c e s a v r e n j a u n j e g o v o m vinskom p o d r u m u .
1 0

2.

Proces

oploavanja

vrednosti

P r o i z v o d svojina kapitaliste u p o t r e b n a je vrednost, prea, i z m e itd. Ali, m a d a i z m e u neku ruku ine temelj drutvenog n a p r e t k a , a n a je kapitalista o d l u a n naprednjak, on ipak ne izrauje izme i z a m a r a d i . U o p t e , u r o b n o j proizvodnji u p o t r e b n a vrednost nije s t v a r q u ' o n a i m e p o u r l u i - m m e * . T u se u p o t r e b n e vrednosti u o p t e p r o i z v o d e s a m o zato to s u i ukoliko su materijalna podloga, nosioci r a z m e n s k e vrednosti. A n a e m je kapitalisti stalo d o dvoga. P r v o , o n h o e da proizvodi u p o t r e b n u v r e d n o s t koja i m a r a z m e n s k u v r e d n o s t , artikal n a m e n j e n prodaji, r o b u . A d r u g o , h o e da proizvodi r o b u ija je v r e d n o s t v e a od z b i r a v r e d n o s t i r o b a koje se zahtevaju z a njenu p r o i z v o d n j u , sredstava za p r o i z v o d n j u i r a d n e snage, za koje je n a r o b n o m tritu p r e d u j m i o svoje l e p e n o v c e . O n h o e d a p r o izvodi n e s a m o u p o t r e b n u v r e d n o s t n e g o i r o b u , ne s a m o u p o t r e b n u v r e d n o s t n e g o i v r e d n o s t , i n e s a m o v r e d n o s t nego i viak vrednosti.
1

I doista, poto s e o v d e r a d i o r o b n o j proizvodnji, oigledno je d a s m o d o s a d p o s m a t r a l i s a m o j e d n u s t r a n u p r o c e s a . K a o to je s a m a r o b a jedinstvo u p o t r e b n e v r e d n o s t i i vrednosti, tako i p r o c e s njene Proizvodi se prisvajaju pre no to se pretvore u kapital; ovo pretvaranje ne moe da ih oslobodi tog prisvajanja. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvret, izd. Paris 1841, str. 53, 54.) Time to svoj rad prodaje za izvesnu koliinu ivotnih sred stava (approvisionnement), proleter se potpuno odrie svakog udela u proizvodu. Prisvajanje proizvoda ostaje isto kao i ranije; pomenutim sporazumom ono nije niukoliko izmenjeno. Proizvod pripada iskljuivo kapitalisti koji je dao sirovine i approvisionnement. Ovo je stroga posledica zakona prisvajanja, iji je temeljni princip bio suprotan, naime da svaki radnik ima iskljuivo pravo svojine na svoj .proizvod. (Isto, str. 58.) Kad radnici rade za najamninu, kapitalista je vlasnik ne samo kapitala (ovd misli na sredstva za proizvodnju), nego i rada (of the la bour also). Ako pojmom kapitala, kako se to obino ini, obuhvatimo i najam ninu koja se plaa radnicima, onda je besmisleno govoriti o radu odvojeno od ka pitala. U tome smislu re kapital sadri oboje, i kapital i rad. (James Mili, El ments of Political Economy etc., str. 70, 71.)
1 0

* koju vole radi nje same

5. glava Proces rada i proces oploavanja vrednosti 171 proizvodnje m o r a biti jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja v r e d nosti. Ispitajmo sad proces proizvodnje i kao proces stvaranja v r e d nosti. Z n a m o da je vrednost svake robe odreena koliinom rada m a t e rijalizovanog u njenoj upotrebnoj vrednosti, radnim vremenom p o trebnim drutvu za njeno proizvoenje. Ovo vai i za proizvod koji na kapitalista dobija kao rezultat procesa rada. P r v o imamo, dakle, da izraunamo rad opredmeen u t o m proizvodu. Neka to bude, na primer, prea. Z a proizvoenje pree bila je potrebna prvo njena sirovina, r e cimo 10 funti pamuka. Vrednost samog pamuka n e m a m o rasta ispitivati, jer pamuk je kapitalista kupio na tritu po njegovoj v r e d nosti, recimo za 10 ilinga. R a d koji se zahteva za proizvodnju pamuka ve je u ceni pamuka predstavljen kao opti drutveni rad. Zatim e m o uzeti da u obradi pamuka utroena masa vretena, koja neka n a m bude predstavnik svih drugih upotrebljenih sredstava za rad, ima vrednost od 2 ilinga. Ako je masa zlata od 12 ilinga proizvod od A radna asa, ili dva radna dana, onda na p r v o m mestu izlazi da su u prei opredmeena dva radna dana. Okolnost da je pamuk izmenio oblik i da je utroene mase vretena potpuno nestalo, ne treba da nas zbunjuje. P o optem zakonu v r e d nosti, ako je vrednost 4 0 funti pree jednaka vrednosti 4 0 funti pamuka vie vrednost jednog vretena, t j . ako je potrebno isto radno v r e m e da se proizvedu obe strane ove jednaine, onda e , recimo, i 10 funti pree biti ekvivalent za 10 funti pamuka i / 4 vretena. U t o m e sluaju isto radno vreme predstavlja se jedanput u upotrebnoj vrednosti prei, drugi put u upotrebnim vrednostima pamuku i vretenu. V r e d nosti je, dakle, svejedno da li se javlja u prei, vretenu ili pamuku. to vreteno i pamuk, umesto da mirno lee jedno pokraj drugoga, stupaju u procesu predenja m e u sobom u vezu koja menja njihove upotrebne oblike i pretvara ih u preu, dodiruje njihovu vrednost isto toliko malo kao da su prosto bili razmenjeni za neki ekvivalent pree. Radno vreme potrebno za proizvodnju pamuka deo je radnog vremena potrebnog za proizvodnju pree za koju je pamuk sirovina, te se zbog toga sadri u prei. Isto je i s radnim vremenom potrebnim za proizvodnju one mase vretena bez ijeg se utroka ili potronje pamuk n e m o e i s p r e s t i . P r e m a t o m e , ukoliko dolazi u obzir vrednost pree, dakle radno vreme potrebno za njenu proizvodnju, mogu se razliiti odvojeni procesi rada, rastavljeni po vremenu i mestu, a kroz" koje se m o r a
1 11

Uticaja na odreivanje vrednosti robi nema samo rad koji je na njih neposredno utroen, nego i rad utroen na orua, alate i zgrade, koji su potpornji toga rada. (Ricardo, The Principles of Political Economy, str. 16.)

1 1

proi da bi se proizveli sam pamuk i potroena masa vretena i da se naposletku iz pamuka i vretena naini preda, smatrati kao razline uzastopne faze jednog istog procesa rada. Sav rad sadran u^prei proli je rad. to je radno v r e m e koje je potrebno za proizvodnjuelemenata od kojih je ona stvorena prolo ranije, to stoji u davno pro lom vremenu, dok je, naprotiv, rad koji je neposredno utroen u zavrnom procesu, u predenju, blii sadanjem, t e stoji u prolom vremenu, t a okolnost je potpuno bez znaaja. T r e b a li za graenje kakve kue izvesna m a s a rada, recimo 3 0 radnih dana, onda se na celokupnoj koliini radnog vremena pripojenog kui ne menja nita t i m e to je trideseti radni dan uao u proizvodnju 2 9 dana posle prvog. I tako m o e m o potpuno uzeti kao da je radno v r e m e sadrano u m a terijalu za rad i u sredstvu za r a d utroeno samo u jednom ranijem stadijumu procesa predenja, p r e rada koji je na kraju dodat u obliku predenja. Vrednosti sredstava za proizvodnju, pamuka i vretena, izraene c e n o m od 12 ilinga, ine, dakle, sastavne delove vrednosti pree, ili vrednosti proizvoda. S a m o , moraju biti ispunjena dva uslova. Prvo, pamuk i vreteno morali su stvarno posluiti za proizvodnju neke upotrebne vrednosti. U naem sluaju, morala je iz njih postati prea. Vrednosti je svejedno koja e je upotrebna vrednost nositi, ali je neka upotrebna vrednost m o r a nositi. D r u g a je pretpostavka da je bilo upotrebljeno samo ono radno v r e m e koje je pod datim drutvenim uslovima proizvodnje potrebno. Dakle, ako je za ispredanje 1 funte pree potrebna samo 1 funta pamuka, onda se u stvaranje 1 funte pree srne utroiti samo 1 funta pamuka. Isto je i s vretenima. D o u li kapitalisti hirevi- da umesto eleznih upotrebi zlatna vretena, ipak e u vrednosti pree vaiti samo drutveno potrebni rad, t j . radno v r e m e potrebno za p r o izvodnju eleznih vretena. Sad z n a m o koliki deo vrednosti pree sainjavaju sredstva za p r o izvodnju, pamuk i vreteno. O n iznosi 12 ilinga, ili ovaploenje dva radna dana. A sad se postavlja pitanje ta je sa onim delom vrednosti koji rad samog prelca dodaje pamuku. Ovaj r a d m o r a m o sada posmatrati sa sasvim drugog stanovita negoli za v r e m e procesa rada. T a m o se radilo o svrsishodnoj delat nosti pretvaranja pamuka u preu. to je rad svrsishodniji, to je prea bolja, ako u z m e m o da su sve druge okolnosti ostale jednake. Prelev se rad specifino razlikovao od drugih proizvodnih radova, i ova se razlinost oitovala subjektivno i objektivno u posebnoj svrsi predenja, u posebnom nainu njegovog operisanja, u posebnoj prirodi njegovih sredstava za proizvodnju i u posebnoj upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda. P a m u k i vretena slue kao ivotna sredstva prelakog rada, ali se njima n e m o g u nainiti izolueni topovi. Nasuprot tome, ukoliko stvara vrednost, t j . ukoliko je izvor vrednosti, prelev se rad ni po e m u ne razlikuje od rada buaa topa, ili, to nas se ovde vie

\
5. glava Proces rada i proces oploavanja vrednosti 173 tie, od radova sadioca pamuka i vretenara, ostvarenih u sredstvima za proizvodnju pree. Jedino zbog ove istovetnosti mogu gajenje pamuka, pravljenje vretena i predenje sainjavati delove iste ukupne vrednosti, vrednosti pree, koji se razlikuju samo kvantitativno. Sad se ovde vie ne radi o kvalitetu, osobini ni sadrim rada, ve jedino jo o nje govoj koliini, a ovu treba prosto brojati. Pretpostaviemo da je prelaki rad prost rad, prosean drutveni rad. Docnije emo videti da suprotna pretpostavka ni u emu ne menja stvar. Za vreme procesa rada rad se neprekidno preobraa iz oblika nemira u oblik stanja, iz oblika kretanja u oblik predmetnosti. N a zavretku jednoga asa kretanje predenja predstavlja se u izvesnoj ko liini pree, dakle u pamuku se opredmetila izvesna koliina rada, jedan radni as. Kaemo radni as, t j . jednoasovni utroak preleve ivotne snage, jer ovde prelaki rad ima vanosti samo ukoliko je t r o enje radne snage, a ne ukoliko je specifian rad na predenju. A sad, od odlune je vanosti da se za vreme trajanja toga procesa, tj. pretvaranja pamuka u predu, utroi samo drutveno potrebno radno vreme. Ako se pod normalnim, t j . prosenim drutvenim uslovima proizvodnje, a funti pamuka mora za 1 radni as pretvoriti u b funti pree, onda kao radni dan od 12 asova vai samo onaj radni dan koji 12 X a funti pamuka pretvori u 1 2 x 6 funti pree. J e r jedino drutveno potrebno radno vreme vai kao vreme koje stvara vrednost. K a o i sam rad, tako se ovde i sirovina i proizvod pokazuju u sa svim drukijoj svetlosti negoh sa stanovita samog procesa rada. Ovde sirovina vai samo kao upija izvesne koliine rada. Ovim upijanjem ona se stvarno pretvara u preu, jer se radna snaga utroila u obliku predenja i pripojila njoj. Ali je proizvod, prea, sada jo samo merilo za rad koji je pamuk upio. Ako se za 1 as uprede l / s funte pamuka, odnosno ako se pretvori u l / s funte pree, onda 10 funti pree ozna uju 6 upijenih radnih asova. Odreene, iskustvom utvrene koliine proizvoda predstavljaju sada jedino odreene koliine rada, odreenu masu vrsnutog radnog vremena. One su jo samo ovaploenje jednog asa, dva asa, jednog dana drutvenog rada. . to je rad bio prelaki, njegov materijal pamuk, a proizvod prea, ovde je isto tako svejedno kao to je svejedno to je sam predmet rada ve proizvod, dakle sirovina. D a je radnik umesto u predionici bio uposlen u ugljenokopu, predmet rada, ugalj, bio bi dat od prirode. Pa ipak bi odreena koliina uglja odlomljenog od sloja, recimo jedna centa, predstavljala odreenu koliinu upijenog rada. Pri prodaji radne snage bih smo uzeli da joj je dnevna v r e d n o s t = 3 ihnga, i da je u ta 3 ilinga olieno 6 asova rada, dakle da je tolika koliina rada potrebna da se proizvede prosena suma svakodnevnih radnikovih ivotnih sredstava. A sad, ako na prelac za 1 radni as pretvori l / s funte pamuka u l / 3 funte p r e e , onda e za 6 asova
2 2 2 2 12

Brojevi su ovde sasvim proizvoljni.

pretvoriti 10 funti pamuka u 1 0 funti pree. Znai da za trajanja pro cesa predenja pamuk upije 6 radnih asova. Poto se ovo radno vreme predstavlja u koliini zlata od 3 ilinga, to se samim predenjem dodaje pamuku vrednost o d 3 ilinga. Pogledajmo sad ukupnu vrednost proizvoda, 1 0 funti pree. U x njima su opredmeena 2 lz radna dana, 2 dana sadrana u pamuku i vretenskoj masi, a /z dana rada upijenog za v r e m e procesa predenja. Isto radno vreme predstavljeno je zlatnom m a s o m od 15 ilinga. Cena koja odgovara vrednosti 10 funti pree iznosi, dakle, 15 ilinga, cena 1 funte pree 1 iling i 6 pensa. N a kapitalista se zabezeknuo. Vrednost proizvoda ravna je vred nosti predujmljenog kapitala. Predujmljena se vrednost nije oplodila, nije proizvela viak vrednosti, novac se, dakle, nije pretvorio u kapital. Cena 10 funti pree iznosi 15 ilinga, a 15 ilinga bilo je izdato na robnom tritu za elemente stvaranja proizvoda, ili, to je isto, za faktore procesa r a d a : 10 ilinga za pamuk, 2 ilinga za utroenu vretensku m a s u , 3 ilinga za radnu snagu. Nabujala vrednost pree ne pomae nita, jer je njena vrednost samo zbir vrednosti koje su ranije bile r a z deljene n a pamuk, vretena i radnu snagu, a ni sada niti ikada n e moe viak vrednosti proisticati iz ovako jednostavnog sabiranja postojeih v r e d n o s t i . Sada su se sve ove vrednosti koncentrisale u jednoj stvari, ali one su to bile i u novanoj sumi od 15 ilinga dok se ova nije r a s parala kupovanjem triju roba. S a m po sebi ovaj rezultat ne treba da zaudi. Vrednost 1 funte pree jeste 1 iling i 6 pensa, i zato bi za 10 funti pree na kapita lista m o r a o na r o b n o m tritu da plati 15 ilinga. Bilo da kuu za sebe kupi gotovu n a tritu, bilo da je s a m gradi, nijedna m u od ovih radnji nee uveati novac koji je izdao da bi stekao kuu. Kapitalista koji se neto r a z u m e u vulgarnoj ekonomiji kazae, m o d a , da je svoje novce predujmio u nameri da iz njih naini vie novaca. Ali je i put u pakao poploan dobrim namerama, p a je on isto tako m o g a o imati nameru da pravi novce i bez proizvoenja. On
1 13 14

Ovo je temeljna postavka na kojoj poiva fiziokratsko uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada, i ono je neoborivoza ekonomistu od struke. Ovaj metod da se jednoj robi uraunaju vrednosti raznih drugih roba (npr. platnu trokovi odravanja tkaa), tj. da se razne vrednosti tako rei jedna preko druge naslau na jednu jedinu, ini da ova nabuja za odgovarajui iznos... Izraz s a b i r a n j e vrlo zgodno opisuje nain na koji se obrazuje cena proizvoda rada; ova je cena samo zbir raznih utroenih i sabranih vrednosti; ali sabiranje nije mnoenje. (Merder de la Rivi ere, L'Orre nalurel etc, str. 599.) Tako je, npr., od 1844. do 1847. izvukao jedan deo svog kapitala iz prozvodnog posla da ga izgubi u pekulacijama na eleznikim akcijama. Tako je u vreme amerikog graanskog rata zatvarao fabriku i izbacivao fabrike radnike na ulicu da bi igrao na liverpulskoj pamunoj berzi.
1 4

1 3

i
preti. Vie se n e e dati uhvatiti. U b u d u e e r o b u k u p o v a t i g o t o v u ha tritu u m e s t o d a je s a m izrauje. Ali ako sva n j e g o v a b r a a k a p i talisti ovako p o s t u p e , g d e e o n d a n a i r o b e n a t r i t u ? A nov_ac n e moe jesti. O n poinje d a d r i pridike. V a l j a i m a t i n a u m u n j e g o v u uzdrljivost. M o g a o je svojih 1 5 ihnga i p r o e r d a t i . U m e s t o t o g a , o n ih je utroio p r o i z v o d n o , nainio je o d njih p r e u . A h z a t o i m a p r e u mesto g r i z e savesti. N i z a ivu glavu n e s m e o n d a p a d n e u ulogu zgrtaa blaga, koji n a m je pokazao ta ispada iz askeze. A o s i m t o g a , gde nieg n e m a , i c a r je b e z p r a v a . M a kolika bila zasluga n j e g o v o g odricanja, n e m a niega i m e bi m u s e o n o ekstra platilo, p o t o je v r e d nost proizvoda koja izlazi iz p r o c e s a jednaka s a m o s u m i r o b n i h v r e d nosti koje su u n j bile u b a e n e . N e k a se, dakle, u m i r i t i m e to je vrlina nagrada za vrlinu. U m e s t o t o g a , o n postaje nasrtljiv. N j e m u p r e a n e treba. O n je nju proizveo r a d i p r o d a j e . P a n e k a je p r o d a , ili t o je jo jednostavnije, nek u b u d u e proizvodi s a m o stvari z a s o p s t v e n u u p o trebu; u o s t a l o m o v o i jeste r e c e p t koji m u je njegov k u n i lekar M a c Culloch v e propisao k a o o p r o b a n o s r e d s t v o p r o t i v z a r a z e h i p e r p r o dukcije. O n se prkosno propinje n a s t r a n j e n o g e . Z a r b i r a d n i k u v a z d u h u , svojim g o l i m u d o v i m a , s t v a r a o dela r a d a , p r o i z v o d i o r o b e ? Z a r m u nije o n d a o m a t e r i j u k o j o m je i u kojoj je jedino i m o g a o d a ovaploti svoj r a d ? A p o t o s e najvei d e o d r u t v a sastoji iz ovakvih golaa, z a r on nije svojim s r e d s t v i m a z a p r o i z v o d n j u , svojim p a m u k o m i v r e t e n i m a , uinio d r u t v u n e i z m e r n u u s l u g u , a z a r n e i s a m o m r a d niku, kojega je p o v r h t o g a s n a b d e o jo i i v o t n i m s r e d s t v i m a ? P a z a r da o n t u uslugu n e u r a u n a ? A h z a r m u r a d n i k nije uslugu v r a t i o pretvorivi p a m u k i v r e t e n a u p r e u ? A o s i m t o g a , o v d e s e i n e r a d i o u s l u g a m a . U s l u g a je s a m o korisno delovanje neke u p o t r e b n e v r e d nosti bilo r o b e , bilo r a d a . A o v d e se radi o r a z m e n s k o j vrednosti. O n je radniku platio v r e d n o s t o d 3 ilinga. R a d n i k m u je v r a t i o
15 1 6

Neka ti pevaju hvale, neka te kite i ukraavaju . . . Ali ko god uzme vie ili bolje (nego to daje) taj zelenai. T o ne znai svome blinjemu uiniti uslugu nego tetu, kao to je ine lopovi i razbojnici. Nisu usluga i dobroinstvo prema blinjem sve to se naziva uslugom i dobroinstvom. Jer preljubnik i preljubnica ine jedno drugom veliku uslugu i zadovoljstvo. Reuter [nemaki konjanik] ini veliku uslugu palikui pomaui mu da na drumu pljaka i da ratuje protiv zemlje i naroda. Papisti ine veliku uslugu naima, jer umesto da ih sve bez izuzetka podave, spale i ubiju ili ostave da istrunu u tamnicama, oni neke ostavljaju u ivotu i teraju ih od kue ili im uzimaju sve to imaju. I sam sotona ini veliku, ogromnu uslugu svojim slugama... Jednom rei, svet je svaki dan pun velikih i divnih usluga i dobroinstava. (Martin Luther, An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen etc., Wittenberg 1 5 4 0 . )
fs8J

1 5

O ovome sam u Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 14. i dalje primetio: Shvatljivo je koliku ,uslugu' kategorija ,usluga< (service) mora initi sorti ekonomista kao to su J . - B . Say i F . Bastiat.

1 6

taan ekvivalent u vrednosti od 3 ilinga koju je dodao pamuku, vratio m u je vrednost za vrednost. Na prijatelj, jo maloas onoliko ohol na arojfckapital, najedared zauzima skromni stav svoga radnika. Z a r nije i on sam radio? Z a r nije izveo rad nadgledanja, vrhovnog nadzora nad prelcem? N e stvara li ovaj njegov rad vrednost? Sam njegov overl o o k e r * i sam njegov m a n a g e r * sleu ramenima. Ali je za t o vreme on s veselim osmejkom ve povratio svoju staru fizionomiju. itavom onom gnjavaom on nas je samo peckao. N e da on za t o ni prebijene pare. Ovakva i slina uplja vrdanja i blebetanja ostavlja on profeso rima politike ekonomije, koji su za ovo naroito plaeni. On lino praktian je ovek, koji, istina, ne promisli uvek o svemu to e izvan posla kazati, ali uvek zna ta u poslu ini. Pogledajmo izblie. Dnevna vrednost radne snage iznosila je 3 ilinga, jer je u njoj.samoj opredmeeno pola radnog dana, t j . jer i votna sredstva koja su dnevno potrebna za proizvodnju radne snage staju pola radnog dana. Ali proli rad koji se nalazi u radnoj snazi, i ivi r a d koji ona m o e dati, trokovi njenog dnevnog odranja i njeno dnevno troenje dve su sasvim razline veliine. Onaj odreuje njenu razmensku vrednost, ovaj sainjava njenu upotrebnu vrednost. to je polovina radnog dana potrebna da ga za vreme od 2 4 asa odri u ivotu, nikako n e spreava radnika da radi itav dan. Dakle, vred nost radne snage i njeno iskoriavanje u procesu rada dve su razline veliine. Ovu razliku u vrednosti imao je kapitalista u vidu kad je ku povao radnu snagu. Njena korisna osobina da pravi preu ili izme bila je samo conditio sine qua n o n * , jer da bi stvorio vrednost rad se m o r a utroiti u korisnom obliku. A to je bilo presudno jeste posebna upotrebna vrednost ove robe da bude izvor vrednosti, i t o od-vie vrednosti no to je sama ima. T o je ona posebna usluga koju kapita lista od nje iekuje. U ovome on postupa po venim zakonima robne razmene. I doista, prodava radne snage, kao i prodava svake druge robe, realizuje njenu razmensku vrednost, a otuuje njenu upotrebnu vrednost. O n u n e m o e dobiti ako o v u n e d a od sebe. Upotrebna vrednost radne snage, sam rad, ne pripada prodavcu radne snage, kao to ni upotrebna vrednost prodatog ulja n e pripada prodavcu ulja. Vlasnik novca platio je dnevnu vrednost radne snage; stoga njemu pripada njena jednodnevna upotreba, rad preko itavog dana. Okol nost da dnevno odravanje radne snage staje samo polovinu radnog dana m a d a radna snaga moe da deluje, da radi itav dan, i to je vrednost koju njena upotreba stvara kroz jedan dan zbog toga dvaput vea od njene vlastite dnevne vrednosti osobita je srea po kupca, ali nikako nije nepravda p r e m a prodavcu.
1 2 3

N a kapitalista predvideo je ovaj sluaj koji m u izmamljuje o s m e h . 1 ! Zbog toga radnik nalazi u radionici sredstva za proizvodnju
67

' * nadzornik * direktor * neizostavan uslov

potrebna ne samo za estoasovni, nego za dvanaestoasovni proces rada. Ako je 10 funti pamuka upilo 6 radnih asova i pretvorilo se u 10 funti pree, onda e 2 0 funti pamuka upiti 12 asova rada i pretvoriti 2 0 funti pree. Pogledajmo proizvod produenoga procesa rada. je u 2 0 funti pree opredmeeno 5 radnih dana, 4 u utroenoj masi pamuka i vretena i 1 koji je pamuk upio za vreme procesa p r e denja. Zlatni izraz 5 radnih dana jeste 3 0 ilinga, ili 1 i 10 ihnga. T o je, dakle, cena 2 0 funti pree. F u n t a pree staje kao i ranije 1 iling i 6 pensa. A h suma vrednosti roba ubaenih u proces iznosila je 2 7 ilinga. Vrednost pree iznosi 3 0 ilinga. Vrednost proizvoda narasla je za / iznad vrednosti predujmljene u njegovu proizvodnju. T a k o se 2 7 ilinga pretvorilo u 3 0 ilinga. Oni su doneli viak vrednosti od 3 ilinga. Majstorija je najzad uspela. N o v a c se pretvorio u kapital. Svi uslovi problema reeni su, a zakoni robne razmene niukoliko nisu povredeni. Ekvivalent je razmenjen za ekvivalent. K a o kupac, kapitalista je svaku robu platio po njenoj vrednosti, pamuk, vretensku masu, radnu snagu. Zatim je uradio to ini svaki kupac roba. Potroio je njihovu upotrebnu vrednost. Proces potronje radne snage, koji je ujedno i proces proizvodnje robe, dao je proizvod od 2 0 funti pree u vrednosti od 3 0 ilinga. Sad se kapitalista vraa na trite i prodaje robu kao to je ranije kupovao. F u n t u pree prodaje po 1 iling i 6 pensa, ni paru iznad ni paru ispod njene vrednosti. P a ipak izvlai iz prometa 3 ilinga vie nego to je prvobitno u njega bio ubacio. itav ovaj tok, pretvaranje njegova novca u kapital, zbiva se u prometnoj oblasti, i ne zbiva se u njoj. Zbiva se posredstvom prometa, jer je uslovljen kupovinom radne snage na robnom tritu. N e zbiva se u p r o m e t u , jer ovaj samo uvodi u proces oploavanja vrednosti koji se zbiva u oblasti proizvodnje. I tako je tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles.' !
x 68

Pretvarajui novac u robe koje slue kao materijalni stvaraoci nekog novog proizvoda, ili kao faktori procesa rada, i prisajedinjujui njihovoj mrtvoj predmetnosti ivu radnu snagu, kapitalista pretvara vrednost, proli, opredmeeni, mrtvi rad u kapital, u vrednost koja se sama oplouje, u udovite koje ima svoju duu, koje poinje raditi kao da u njemu toplo srce k u c a J ' Uporedimo li sad proces stvaranja vrednosti s procesom oploa vanja vrednosti, onda proces oploavanja vrednosti nije nita drugo do proces stvaranja vrednosti produen preko izvesne take. Potraje li proces stvaranja vrednosti samo do take na kojoj e vrednost radne snage, koju kapitalista plaa, biti nadoknaena novim ekvivalentom, onda je on prost proces stvaranja vrednosti. Potraje li preko te take, postae procesom oploavanja vrednosti. Ako zatim uporedimo proces stvaranja vrednosti s procesom rada, onda se ovaj poslednji sastoji u korisnom radu koji stvara upotrebne vrednosti. Ovde se kretanje posmatra kvalitativno, posmatra se njegov poseban nain, svrha i sadrina. Isti proces rada prikazuje se u p r o 6 9

12 Marx - Engels (21)

c e s u s t v a r a n j a v r e d n o s t i s a m o sa svoje kvantitativne s t r a n e . R a d i se jo jedino o v r e m e n u koje je r a d u p o t r e b n o z a njegovo operisanje, ili o trajanju korisnog t r o e n j a r a d n e snage. I r o b e koje ulaze u p r o c e s r a d a n e m a j u vie z n a a j funkcionalno o d r e e n i h , materijalnih faktora svrsishodno aktivne r a d n e snage. O n e ulaze u r a u n jo s a m o kao o d r e e n e koliine o p r e d m e e n o g r a d a . B i o s a d r a n u s r e d s t v i m a za p r o izvodnju ili bio d o d a t r a d n o m s n a g o m , r a d se r a u n a jo s a m o po svojoj v r e m e n s k o j m e r i . O n iznosi toliko i toliko asova, d a n a itd. Ali se o n r a u n a s a m o ukoliko je v r e m e u t r o e n o u proizvoenje u p o t r e b n e v r e d n o s t i d r u t v e n o p o t r e b n o . O v o o b u h v a t a vie stvari. R a d n a s n a g a m o r a funkcionisati p o d n o r m a l n i m uslovima. A k o je m a i n a predilica d r u t v e n o vladajue s r e d s t v o za r a d u predionici, o n d a s e radnik n e srne m e t n u t i z a kolovrat. N a m e s t o p a m u k a n o r m a l n e valjanosti n e srne m u se dati b o f l koji se svaki as kida. U o b a sluaja o n bi u t r o i o vie v r e m e n a n o to je z a proizvoenje jedne funte p r e d e d r u t v e n o p o t r e b n o , a ovaj viak u v r e m e n u n e bi stvorio ni vrednost, ni n o v a c . M e u t i m , n o r m a l n i karakter materijalnih faktora r a d a n e zavisi o d radnika, v e o d kapitaliste. Dalji je uslov n o r m a l n i karakter s a m e r a d n e snage. U s t r u c i u kojoj se upotrebljava, ona m o r a imati vladajuu p r o s e n u m e r u u m e n o s t i , izvebanosti i brzine. N a tritu r a d a n a je kapitalista i kupio r a d n u snagu n o r m a l n e valjanosti. O v a se r a d n a s n a g a m o r a utroiti sa o b i n o m p r o s e n o m m e r o m naprezanja, s d r u t v e n o u o b i a j e n i m s t e p e n o m intenzivnosti. N a ovo kapitalista pazi s isto toliko s t r a h o v a n j a s koliko i n a t o d a se v r e m e n e rasipa u n e r a d u . O n je r a d n u s n a g u kupio za izvestan rok. O n nastoji da dobije t o je njegovo. N e e d a g a p o t k r a d a j u . N a p o s l e t k u a za o v o isti g o s p o d i n i m a vlastiti c o d e p e n a l * n e s m e biti necelishodnog utroka sirovine i s r e d s t a v a z a r a d , jer rasipana sirovina ili sredstva za r a d predstavljaju izlino p o t r o e n e koliine o p r e d m e e n o g rada, t e se stoga n e r a u n a j u i n e ulaze u p r o i z v o d s t v a r a n j a v r e d n o s t i .
1 17

Ovo je jedna meu okolnostima koje poskupljuju proizvodnju zasnovanu na ropstvu. U njoj se, kako su to stari zgodno izrazili, radnik razlikovao samo kao instrumentum vocale * od ivotinje, koju su nazivali instrumentum semivocale *, i od mrtvog alata, koji su nazivali instrumentum mutum *. Ali on sam ini da i ivotinja i alat osete da on nije to su oni, ve ovek. Do pono snog saznanja da se razlikuje od njih on dolazi tim putem to s njima zlo po stupa i pustoi ih con amore *. Zato u ovom nainu proizvodnje vai ekonom sko naelo da se upotrebljavaju samo najgrublja, najglomaznija orua, ali koja se ba zbog te teke nezgrapnosti ne mogu lako upropastiti. Zbog toga su se, do
2 3 4 5

1 7

* kazneni zakonik * orue koje govori * polunemo orue * nemo orue * s nasladom
5

Vidi se: razlika izmeu rada ukoliko stvara upotrebnu vrednost, i istoga rada ukoliko stvara vrednost, razlika koju smo ranije dobili analizom robe, predstavila se sada kao razlika razlinih strana procesa proizvodnje. Kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti, proces proizvodnje je proces proizvodnje roba; kao jedinstvo procesa rada i procesa oplodavanja vrednosti on je kapitalistiki proces proizvodnje, kapitalistiki oblik robne proizvodnje. Ranije smo napomenuli da je za proces oplodavanja vrednosti sasvim svejedno da li je rad koji je kapitalista prisvojio prost, prosean drutveni rad, ili je komplikovaniji rad, rad vee specifine teine. Rad koji prema drutveno proseriom radu vai kao vii i kompliko vaniji jeste ispoljavanje takve radne snage u koju ulaze vei trokovi obrazovanja, ija proizvodnja staje vie radnog vremena, te otuda ima i veu vrednost od proste radne snage. Ako je vrednost te snage via, to se ona ispoljava i u viem radu i u istim razmacima vremena opredmeuje se u srazmerno viim vrednostima. Ali ma koliko stepena iznosila razlika izmeu prelakog i juvelirskog rada, onaj komad rada kojim juvelirski radnik nadoknauje samo vrednost sopstvene radne snage kvalitativno se niukoliko ne razlikuje od dodatnog komada rada kojim stvara viak vrednosti. I u jednom i u drugom sluaju viak vrednosti se stvara samo kvantitativnim vikom rada, produizbijanja graanskog rata, nalazili u robovskim dravama na obali Meksikanskog zaliva plugovi stare kineske konstrukcije, koji zemlju riju kao svinja ili krtica, ali je ne seku i ne prevru. U p o r . : J . E . Cairnes, The Slave Power, London 1862, str. 4 6 . i dalje. U svojoj knjizi Seaboar Slave States (str. 4 6 , 4 7 ) pria Olmsted izmeu ostalog: Pokazali su mi ovde alate kojima kod nas nijedan ovek iste pa meti ne bi optereivao radnika kome mora plaati najamninu; drim da njihova neobina teina i neotesanost ine rad njima teim bar za 1 0 % nego alatima to se obino u nas upotrebljavaju. Ali su m e uveravali da ne bi bilo ekonomino davati robovima u ruke lake i manje grube alate s obzirom na nemarni i nez grapni nain na koji ih oni upotrebljavaju. Onakva orua kakva mi stalno i s koriu dajemo naim radnicima, ne bi na itnim poljima Virdinije izdrala ni jedan dan, mada je zemlja tamo laka za oranje i manje kamenita nego kod nas. Isto mi je tako na pitanje zbog ega se svuda na farmama upotrebljavaju mazge umesto konja, kao prvi i priznati odluujui razlog navedeno da konji ne bi iz drali postupanje koje mazge stalno podnose od Crnaca. Oni konje stalno ili preterano napreu ili ih tuku dok ne obogalje; naprotiv, mazge izdravaju i batine i neurednu hranu bez naroite tete, i nee nazepsti ni razboleti se ak i kad ih zapuste i preterano napreu. T r e b a mi samo da odem do prozora sobe u kojoj piem, pa da skoro u svako vreme vidim kako se sa stokom postupa na nain koji bi za svakog farmera na Severu bio povod da dotinog radnika smesta najuri.

enim trajanjem istog procesa rada, u onom sluaju procesa proiz vodnje pree, u ovom sluaju procesa proizvoenja nakita. S druge strane, u svakom se procesu stvaranja vrednosti vii rad uvek mora svoditi na prosean drutveni rad, npr. 1 dan vieg rada na x dana prostog rada. Utedeemo, dakle, jedan suvian posao i uprostiemo analizu ako uzmemo da radnik kojega kapitalista upo trebljava vri prost prosean drutveni rad.
18 19

Razlika izmeu vieg i prostog rada, skilled i unskilled labour (kvalifikovanog i nekvalifikovanog), poiva delom na pukim iluzijama ili bar na raz likama koje su davno prestale biti stvarne, te ive jo samo u tradicionalnoj kon venciji; delom pak na nemonijem poloaju nekih slojeva radnike klase, koji im manje no drugima doputa da izvojte vrednost svoje radne snage. Sluajne okol nosti igraju pri tome tako veliku ulogu da iste vrste rada menjaju mesta. N a primer, gde je telesna snaga radnike klase oslabljena i relativno iscrpena, kao to je u svim zemljama razvijene kapitalistike proizvodnje, radovi koji su inae uglavnom grubi i zahtevaju mnogo fizike snage, izvru se u vie radove, dok se mnogo finiji radovi srozavaju na stepen prostog rada. Tako, npr., u Engleskoj rad bricklayer-a (zidara) stoji na mnogo viem stepenu od rada tkaa damasta. S druge strane, rad fustian cutter-a (strigaa pamunog somota), mada staje mnogo telesnog napora, a povrh toga je i vrlo nezdrav, vai kao prost rad. Uostalom, ne treba uobraavati da takozvani skilled labour po koliini zauzima iroko mesto u radu nacije. Laing rauna da u Engleskoj (i Velsu) na prostom radu poiva egzistencija 11 miliona ljudi. K a d a se od 18 miliona stanovnika, koliko je bilo u vreme pojave njegova spisa, odbije 1 milion aristokrata i milion i po paupera, skitnica,' zloinaca, prostitutki itd., ostaje 4 6 5 0 0 0 0 ljudi srednje klase, raunajui u nju i manje rentijere, inovnike, knjievnike, umetnike, uitelje itd. Da bi isterao ta 4 ls miliona, rauna on u radni deo srednje klase, pored bankara itd., i sve bolje plaene fabrike radnike! ak se i bricklayers nalaze meu potenciranim radnicima. Tako m u onda ostaje onih 11 miliona. ( S . Laing, National Distress etc., London 1844, [str. 4 9 - 5 2 , passim].) Velika klasa koja za sredstva svog izdravanja moe da da samo obian rad, sainjava veliku narodnu masu. (James Mili u lanku Colony, Supplement to the Encyclopaedia Brita nka, 1831.)
2

1 8

Gde se govori o radu kao merilu vrednosti, nuno se misli na rad odreene v r s t e . . . Onda je lako iznai odnos u kome druge vrste radova stoje prema onoj.([J. Cazenove,] Quilinesof PoliticalEconomy,London 1832,str. 22, 23.)

1 9

G L A V A

E S T A

Postojani kapital i promenljivi kapital

Razliiti inioci procesa rada imaju razlian udeo u obrazovanju vrednosti proizvoda. Dodavanjem neke odreene koliine rada, bez obzira na odre enu sadrinu, svrhu i tehniki karakter toga rada, radnik dodaje predmetu rada novu vrednost. S druge strane, vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju nalazimo ponovo kao sastavne delove vred nosti proizvoda, recimo vrednost pamuka i vretena u vrednosti pree. Vrednost sredstava za proizvodnju odrava se, dakle, njenim preno enjem na proizvod. Ovo se prenoenje zbiva za vreme pretvaranja sredstava za proizvodnju u proizvod, u procesu rada. Njega izvruje rad. A h kako? Radnik ne radi dvostruko u jedno isto vreme, ne radi jedanput da pamuku doda vrednost svojim radom, a drugi put da odri njegovu staru vrednost ili, to je isto, da na proizvod, preu, prenese vrednost pamuka koji prerauje i vretena kojima radi. Staru vrednost on odrava prosto time to dodaje novu. Ah poto su dodavanje nove vrednosti predmetu rada i odranje starih vrednosti u proizvodu dva sasvim razhna rezultata koje radnik postizava jednovremeno, mada samo jedanput radi u isto vreme, oigledno je da se ovakva dvostranost rezultata moe objasniti samo dvostranou njegova rada. R a d mora da u jednom svojstvu stvara vrednost, dok u istom asu, u drugom svojstvu, odrava, ih prenosi vrednost. Kako svaki radnik dodaje radno vreme, a time i vrednost? Uvek samo u obliku svog naroitog proizvodnog naina rada. Prelac dodaje radno vreme samo predenjem, tka tkanjem, kova kovanjem. Ali celishodnou oblika u kome oni dodaju rad uopte, a time i novu vrednost, predenjem, tkanjem i kovanjem, sredstva za proizvodnju, pamuk i vretena, prea i razboj, elezo i nakovanj postaju elementi stvaranja nekog proizvoda, neke nove upotrebne vrednosti. Stari
20

Rad naknauje novom tvorevinom ono Sto je unitio. (An Essay on the Political Economy of Nations, London 1821, str. 13.)

8 0

oblik njihove upotrebne vrednosti gubi se, ali samo da se pojavi u nekom novom obliku upotrebne vrednosti. Meutim, kad smo p r o matrali proces stvaranja vrednosti, pokazalo se da, kad se neka upo trebna vrednost celishodno troi na proizvoenje neke nove upotrebne vrednosti, radno v r e m e potrebno za izradu utroene upotrebne vred nosti sainjava deo radnog vremena potrebnog za izradu nove upotrebne vrednosti, dakle da je to radno v r e m e koje se sa utroenih sredstava za proizvodnju prenosi na novi proizvod. Radnik, dakle, ne odrava vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju, odnosno ne prenosi ih na proizvod kao sastavne delove njegove vrednosti dodavanjem rada uopte, nego posebnim korisnim karakterom, specifinim proizvodnim oblikom ovog dodatog rada. U svojstvu ovakve svrsishodne proizvodne delatnosti, predenja, tkanja, kovanja, rad samim dodirom budi iz mrtvih sredstva za proizvodnju, pretvara ih u ive faktore procesa rada i spaja se s njima u proizvode. K a d specifini proizvodni rad radnikov ne bi bio predenje, on ne bi pretvarao pamuk u preu, pa, dakle, ne bi ni vrednost pamuka ni vretena prenosio na preu. Naprotiv, ako isti radnik promeni poziv i postane stolar, on e opet kao i dotle jednim radnim danom dodavati vrednost svome materijalu. Dakle, on je dodaje svojim radom ne to je rad prelaki ili stolarski, ve to je apstraktan, drutven rad uopte, i dodaje vrednost odreene veliine ne stoga to m u rad ima posebnu korisnu sadrinu, nego stoga to traje neko odreeno vreme. P r e m a tome, vrednostima pamuka i vretena prelev rad dodaje novu vrednost u svom apstraktnom, optem svojstvu, kao utroak ljudske radne snage, a u svom konkretnom, posebnom, korisnom svojstvu, kao proces pre denja, on prenosi na proizvod vrednost tih sredstava za proizvodnju i tako u proizvodu odrava njihovu vrednost. Z a t o je njegov rezultat u jedno isto vreme dvojak. isto kvantitativnim dodavanjem rada dodaje se nova vrednost, kakvoom dodatog rada odravaju se u proizvodu stare vrednosti sredstava za proizvodnju. Ovo se dvojako delovanje istog rada usled njegova dvojakog karaktera opipljivo oituje u raznim pojavama. U z m i da kakav pronalazak osposobi prelca da za 6 asova isprede toliko pamuka koliko je ranije ispredao za 3 6 asova. K a o svrsishodno korisna, proizvodna delatnost, njegov je rad uestostruio svoju snagu. Njegov proizvod je est puta vei, 3 6 umesto 6 funti pree. Ali 3 6 funti pamuka upijaju sada samo toliko radnog vremena koliko je ranije upijalo 6 funti. Njima se dodaje novog rada est puta manje negoli po starom metodu, a stoga i samo / e ranije vrednosti. S druge strane, proizvod, 3 6 funti pree, sadri sada estostruku vrednost pamuka. U 6 asova predenja odrava se i prenosi na proizvod est puta vea vrednost sirovine, mada se istoj sirovini dodaje est puta manja nova vrednost. Ovo n a m pokazuje kako se svojstvo u kome rad za vreme istog nedeljivog procesa odrava vrednosti bitno razlikuje od svojstva u kome stvara vrednost. to vie potrebnog radnog vremena ue za
1

v r e m e operacije .predenja u istu koliinu p a m u k a , t o je vea n o v a vrednost koja se p a m u k u dodaje, ali to se vie funti pamuka isprede za isto radno v r e m e , to je vea stara vrednost koja se odrava u proizvodu. U z m i obrnuto, da se proizvodnost prelakog rada n e p r o m e n i , dakle da prelcu i sad t r e b a isto onoliko v r e m e n a koliko i ranije da funtu pamuka pretvori u preu, ali da se p r o m e n i razmenska vrednost samog pamuka, da se cena 1 funte p a m u k a p o p n e ili p a d n e za 6 puta. U o b a sluaja prelac e i dalje dodavati istoj koliini p a m u k a isto r a d n o v r e m e , dakle istu vrednost, i u o b a e sluaja za jednako v r e m e p r o izvoditi jednaku koliinu pree. P a ipak je vrednost koju sa pamuka prenosi na svoj proizvod, p r e u , jednom est puta manja, a drugi put est p u t a vea n o ranije. I s t o je kad sredstva za r a d poskupe ili pojevtine, a njihova usluga u procesu r a d a ostane nepromenjena. Ostanu li tehniki uslovi procesa predenja isti, a ne p r o m e n i se ni vrednost njegovih sredstava za proizvodnju, onda e prelac i sad za jednako r a d n o v r e m e troiti jednake koliine sirovine i maina n e p r o menjenih vrednosti. T a d a vrednost koju on u proizvodu odrava stoji u upravnoj srazmeri p r e m a novoj vrednosti koju dodaje. Z a dve nedelje dodaje dvaput vie r a d a nego za jednu nedelju, dakle i dvaput vie vrednosti, a ujedno potroi i dvaput vie materijala dvaput v e e v r e d nosti i utroi dvaput vie maina dvaput v e e vrednosti, odrava, dakle, u proizvodu od dve nedelje dvaput vie vrednosti nego u proizvodu od nedelje dana. P o d datim neizmenjenim uslovima proiz vodnje, radnik odrava utoliko vie vrednosti ukoliko vie vrednosti dodaje, ali ne odrava vie vrednosti zato to dodaje vie vrednosti, nego zato to vrednost dodaje pod uslovima koji se n e menjaju i koji su nezavisni od samog njegovog rada. Svakako da se u relativnom smislu m o e kazati da radnik odrava stare vrednosti uvek u istoj srazmeri u kojoj dodaje novu vrednost. Bilo da se pamuk od 1 ilinga p o p n e n a 2 ilinga ili d a p a d n e na 6 pensa, on e u proizvodu od jednog asa odrati uvek s a m o polovinu vrednosti pamuka p r e m a proizvodu o d dva asa, m a kako se menjala vrednost pamuka. Z a t i m , ako se p r o m e n i proizvodnost njegovog vla stitog rada, bilo da poraste ili da opadne, on e, n p r . , za jedan radni as ispresti vie ili m a n j e pamuka nego ranije, pa e , p r e m a t o m e , u proizvodu od jednog radnog asa odrati vie ili m a n j e vrednosti p a muka. U z a sve ovo, on e u dva radna asa odrati dvaput vie v r e d nosti nego u jednom. Ako izuzmemo isto simbolino predstavljanje vrednosti u znaku vrednosti, onda vrednost postoji jedino u kakvoj upotrebnoj v r e d nosti, u kakvoj stvari. ( P o s m a t r a n jedino kao nosilac r a d n e snage, i sam je ovek prirodni p r e d m e t , stvar, m a d a iva i samosvesna, a sam je rad materijalno ispoljavanje t e snage). Zbog toga, ako propadne u p o trebna vrednost, propada i vrednost. Sredstva za proizvodnju, gubei svoju upotrebnu vrednost, ne g u b e ujedno i vrednost, jer ona, u stvari, procesom rada gube prvobitno oblije svoje u p o t r e b n e vrednosti

samo zato da bi u proizvodu dobila oblije druge upotrebne vrednosti. Ali koliko je god za vrednost vano da postoji u nekoj upotrebnoj vrednosti, toliko joj je svejedno u kojoj postoji, kao to to pokazuje metamorfoza roba. Iz ovoga izlazi da u procesu rada vrednost prelazi sa sredstva za proizvodnju na proizvod samo ukoliko sredstvo za p r o izvodnju sa svojom samostalnom upotrebnom vrednosti bude gubilo i svoju razmensku vrednost. Ono ustupa proizvodu samo onu vrednost koju gubi kao sredstvo za proizvodnju. Ali se u ovom pogledu materi jalni inioci procesa rada dre razliito. Ugalj kojim se maina loi nestaje bez traga; isto tako i ulje kojim se mae osovina toka itd. Boja i druge pomone materije nestaju, ali se pokazuju u osobinama proizvoda. Sirovina ini supstanciju proizvoda, ali oblik joj je izmenjen. Dakle, sirovina i pomone mate rije gube samostalno oblije pod kojim su ule u proces rada kao upo trebne vrednosti. Drukije je s pravim sredstvima za rad. Neka alatka, maina, fabrika zgrada, posuda itd. slui u procesu rada samo dotle dok uuva svoj prvobitni oblik i dok je kadra da sutradan opet ue u proces rada u istom obliku kao i dan ranije. P a kako ova sredstva za rad za itavog svog ivota, t j . radnog procesa, odravaju prema p r o izvodu svoje samostalno oblije, tako ga odravaju i posle svoje smrti. Leine maina, alata, radionica itd. i dalje postoje odvojeno od p r o izvoda koje pomogoe napraviti. A posmatramo li itav period u toku kojega takvo sredstvo za rad slui, od dana njegova ulaska u radionicu do dana njegova progonstva u staro gvoe, videemo da m u je u tom periodu rad potpuno istroio upotrebnu vrednost, t e da je stoga nje gova razmenska vrednost potpuno prela na proizvod. N a primer, ako se kakva maina predilica istroila za 10 godina, onda je za vreme desetogodinjeg radnog procesa celokupna njena vrednost prela na desetogodinji proizvod. Z n a i da vek nekog sredstva za rad obuhvata vei ih manji broj procesa rada koji se s njim stalno ponavljaju. A sredstva za rad prolaze kao i ovek. U jedan dan svaki je ovek za 2 4 asa blii grobu. Ali se ni na jednom oveku ne poznaje tano za ko liko se dana grobu ve pribliio. T o ipak ne spreava osiguravajua drutva da iz prosenog ljudskog veka izvlae vrlo pouzdane i, to je jo vanije, vrlo unosne zakljuke. T a k o je i sa sredstvom za rad. Zna se iz iskustva koliko se vremena proseno dri neko sredstvo za rad, npr. izvesna maina. U z m i m o da njena upotrebna vrednost u procesu rada traje samo 6 dana. U t o m e sluaju ona gubi svakog radnog dana proseno /e svoje upotrebne vrednosti i stoga dnevnom proizvodu ustupa le svoje vrednosti. N a ovaj se nain izraunava rabaenje svih sredstava za rad, to e rei koliko npr. dnevno gube od upotrebne vrednosti i koliko, saobrazno tome, ustupaju od svoje vrednosti pro izvodu.
1 1

T a k o se jasno pokazuje d a . s r e d s t v o za proizvodnju nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti nego to gubi u procesu rada unita vanjem svoje vlastite upotrebne vrednosti. K a d ono ne bi imalo vred-

nosti za gubljenje, tj. kad ne bi i samo bilo proizvod ljudskog rada, ono ne bi ustupalo vrednost proizvodu. Ono bi sluilo kao element stva ranja upotrebne vrednosti, ne sluei stvaranju razmenske vrednosti. Zato je to sluaj sa svima sredstvima za proizvodnju koja postoje od prirode, bez ovekove saradnje, kao to su zemlja, vetar, voda, elezo u rudnoj ici, drvo u praumi itd. Ovde nailazimo na drugu zanimljivu pojavu. Uzmimo da neka maina vredi 1000 i da se porabati za 1000 dana. U tom sluaju prelazi s maine dnevno Viooo njene vrednosti na njen dnevni proizvod. U isti mah, mada sa sve manjom ivotnom sposobnou, deluje u pro cesu rada uvek cela maina. Vidimo, dakle, da neki faktor procesa rada, neko sredstvo za proizvodnju, ulazi celo u proces rada, ali samo delimino u proces oploavanja vrednosti. Razlika izmeu procesa rada i procesa oploavanja vrednosti ogleda se u ovom sluaju u njihovim materijalnim faktorima na taj nain to se u jednom istom procesu proizvodnje isto sredstvo za rad kao element procesa rada rauna celo, a kao element stvaranja vrednosti samo delimino. S druge strane, moe biti obrnut sluaj da neko sredstvo za pro izvodnju ue celo u proces oploavanja vrednosti, iako u proces rada ulazi samo jednim delom. Uzmi da pri upredanju pamuka bude svaki
21

Ovde se ne radi o opravkama sredstava za r a d , maina, zgrada itd. Maina koja se nalazi na opravci ne funkcionie kao sredstvo za rad ve kao m a terijal rada. Ne radi se njome v'e na njoj samoj, da bi se zakrpila njena upo trebna vrednost. Z a nau svrhu moemo ovakve radove na popravci uvek zami ljati kao da spadaju u rad potreban za proizvodnju sredstva za rad. U tekstu je r e 0 takvom rabaenju kome nikakav doktor ne moe pomoi i koje postepeno do nosi smrt, o onoj vrsti rabaenja koje se ne moe popravljati s vremena na vreme, 1 koje naposletku dovodi npr. no u stanje da noar kae da se novo seivo vie ne isplauje. Vidimo u tekstu da, npr., neka maina ulazi cela u svaki poje dinani proces rada, ali samo delimino u istovremeni proces oploavanja vrednosti. Po tome moemo suditi o sledeem brkanju pojmova: Ricardo govori o izvesnoj koliini rada koju graditelj maina utroi gradei maine za pletenje arapa kao da se sadri u vrednosti npr. jednog para arapa. Ali sav rad koji je izradio svaki pojedini par a r a p a . . . obuhvata sav rad graditelja maine, a ne samo izvestan deo; jer neka maina izrauje, dodue, mnogo pari, ali nijedan poseban par ne bi mogao biti izraen bez itave maine. (Observations on certain verbal disputes in Political Economy, particularly relating to Value, and to Demand and Supply, London 1 8 2 1 , str. 54.) Pisac, neobino samodopadljiv wiseacre* *, ima u svojoj konfuziji, pa dakle i u svojoj polemici, samo utoliko pravo to ni Ricardo niti ikoji drugi ekonomist ni pre ni posle njega nije tano razlikovao obe strane rada, a stoga je jo manje analizirao njihove razliite uloge u procesu stvaranja vrednosti.
1

9 1

pametnjakovi

dan na 115 funti 15 funti otpadaka, koji nisu,preda nego samo devil's d u s t * . P a ipak, ako je ovaj otpadak od 15%' normalan, ako proseno preraivanje pamuka ne m o e biti bez njega, onda u vrednost prede ulazi vrednost tih 15 funti pamuka koje ne ine element prede, upravo kao i vrednost onih 100 funti koje ine njenu supstanciju. Upotrebna vrednost 15 funti pamuka m o r a otii u prainu da bi se napravilo 100 funti pree. Nestajanje toga pamuka uslov je, dakle, za proizvodnju pree. U p r a v o zbog toga njegova vrednost i prelazi na preu. Ovo vai za sve ekskremente procesa rada, bar ukoliko ne budu obrazovali nova sredstva za proizvodnju, a stoga i nove samostalne upotrebne vrednosti. T a k o se u velikim fabrikama maina u Manesteru mogu videti brda eleznih otpadaka, koje su dinovske maine sljutile kao strugotinu, kako uvee na velikim kolima putuju iz fabrike u livnicu da se dan docnije vrate iz livnice u fabriku kao masivno elezo. Sredstva za proizvodnju prenose vrednost na nov oblik proizvoda samo ukoliko u procesu rada gube vrednost u obliku svoje stare upo trebne vrednosti. Oevidno je da je maksimum gubitka koji njihova vrednost moe da pretrpi u procesu rada ogranien veliinom prvobitne vrednosti s kojom ulaze u proces rada, ili radnim vremenom koje se zahteva za proizvodnju samih njih. Stoga sredstva za proizvodnju nikad ne mogu da dodadu proizvodu vie vrednosti nego to sama imaju nezavisno od procesa rada u kome slue. Moe neki materijal za rad, maina, sredstvo za proizvodnju, biti m a koliko koristan: ako staje 1 5 0 , ili 5 0 0 radnih dana, nee celokupnom proizvodu, ijem stva ranju slui, nikad dodati vie od 1 5 0 . Njegovu vrednost ne odreuje proces rada u koji ulazi kao sredstvo za proizvodnju, nego proces rada iz kojeg izlazi kao proizvod. U procesu rada ono slui samo kao upotrebna vrednost, kao stvar korisnih osobina, te stoga ne bi proiz vodu ustupalo nikakvu vrednost da nije samo imalo vrednosti pre no to je ulo u p r o c e s .
1 22

Stoga je razumljiva sva banalnost otunog J.-B. Saya koji hoe da viak vrednosti (kamatu, profit, rentu) izvede iz Services productifs *, koje ih svojim upotrebnim vrednostima ine sredstva za proizvodnju, zemlja, orua, koa itd., u procesu rada. Gospodin Wilhelm Roscher, koji ne proputa nijednu priliku da crno na belo ne registruje valjane apologetiarske izmiljotine, uzvikuje: Veoma je tano zapaanje J.-B. Saya (Trait, sv. I, gl. 4): vrednost koju proizvede uljani mlin, po odbitku svih trokova, doista je neto novo, neto to se bitno razlikuje od rada koji je stvorio uljani mlin. (Die Grundlagen der Nationalkonomie, 3. izd., 1858, str. 82, primedba.) Veoma tano! Ulje koje je uljani mlin proizveo, neto je veoma razlino od rada koji je izradio mlin. A pod vrednou g. Ro scher podrazumeva takve stvari kao ulje, jer ulje ima vrednost, dok se u pri rodi nalazi mineralnog ulja, iako relativno ne vrlo mnogo; svakako da na ovo
2

2 2

** pamuna praina * proizvodnih usluga

Dok proizvodni rad pretvara sredstva za proizvodnju u elemente stvaranja nekog novog proizvoda, dotle se na drugoj strani zbiva seoba dua njihove vrednosti. Iz istroenoga tela prelazi vrednost u novouoblieno telo. Ali ova seoba dua kao da se vrsi za leima stvarnog rada. Radnik ne moe da dodaje nov rad, ne moe, dakle, da stvara novu vrednost a da ne odrava stare vrednosti, jer rad mora da dodaje uvek u odreenom korisnom obliku, a ne moe ga dodavati u korisnom obliku a da proizvode ne uini sredstvima za proizvoenje nekog novog proizvoda, ime i prenosi njihovu vrednost na novi proizvod. T o znai da aktivna radna snaga, ivi rad, ima od prirode dar da do dajui vrednost odrava vrednost, a ovaj prirodni dar ne staje radnika nita^ dok kapitalisti donosi mnogo: odranje postojee kapital-vrednosti. Dokle god poslovi glatko teku, dotle je kapitalista i suvie udubljen u isterivanje vika da bi uoio ovaj besplatni dar rada. On ga osetno zapaa tek kad nastupe silom izazvani prekidi procesa rada, krize.
22a 23

cilja njegova druga opaska: Ona (priroda!) gotovo nikako ne stvara razmenske vrednosti (str.79). S prirodom je kod Roschera kao u lude devojke s detetom koje je bilo sasvim malo. Isti naunik (savant srieux) primeuje istom pri likom: I Ricardova kola obino podvodi kapital pod pojam rada kao priteden rad. T o je neumeno ( ! ) jer (!) je svakako ( ! ) vlasnik kapitala (!) ipak (!) vie (!) uradio, a ne samo ( ? ! ) proizveo ( ? ) i ( ? ? ) odrao isti (koji?): on se upravo ( ? ! ? ) uzdrava od linog uivanja i za t o on, npr. ( ! ! ! ) , zahteva kamatu. (Istoj Kako je umeSan! ovaj anatomsko-fizioloki metod politike ekonomije koji upravo vrednost izvodi iz pukog zahteva. Od svih sredstava za rad u farmerovoj p r o i z v o d n j i . . . ljudski je rad ono na to je on najvie upuen da bi dobio naknadu za svoj kapital. Ostala dva teglea marva i . . . kola, plugovi, motike itd. nisu nita bez izvesne koliine onog prvog. ( E d m u n d Burke, Thoughts and Details on Scarcity, originally presented to the Right Hon. W. Pitt in the Month of November 3 izd. L o n d o n
2 2 a

795

1800, str. 10.) U listu Times od 2 6 . novembra 1862. neki fabrikant, u ijoj predionici radi 8 0 0 radnika, i koji nedeljno troi proseno 1 5 0 bala istonoindijskog ili oko 130 bala amerikog pamuka, jada se pred publikom iznosei ta ga godinje staje mirovanje rada, u njegovoj fabrici. T e trokove on ceni na 6 0 0 0 . M e u ovim trokovima nalaze se mnogi stavovi koji se nas ovde ne tiu, kao zemljina renta, poreze, premije osiguranja, plate radnika koji se angauju na godinu dana, manager-a, knjigovoe, inenjera itd. Zatim rauna on 1 5 0 uglja da se fabrika s v r e Tiena na vreme zagreje i ponekad stavi u pogon parna maina, pored toga najamlinu z a radnike koji povremenim radom odravaju maineriju u toku; naposletku 1200 na propadanje mainerije, jer vreme i prirodni faktori raspadanja nee obustaviti svoje delovanje zbog toga to je parna maina obustavila svoje kre tanje. On izrino naglauje da je ovu sumu od 1 2 0 0 oznaio toliko nisko zato to se mainerija ve nalazi u vrlo pohabanom stanju.
2 3

O n o to se u sredstvima z a proizvodnju uopte potroi jeste nji h o v a u p o t r e b n a vrednost, ijim troenjem r a d stvara proizvode. N j i h o v a se vrednost uistinu n e t r o i , p a , dakle, n e m o e ni da se r e p r o dukuje. O n a se odrava, a h n e zato to bi se sa s a m o m n j o m vrila neka operacija u procesu rada, v e zato to se upotrebna vrednost u kojoj je prvobitno postojala, istina, izgubila, ali se izgubila s a m o u nekoj drugoj upotrebnoj vrednosti. S t o g a se vrednost sredstava za proizvodnju ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali se, t a n o reeno, n e reprodukuje. t o se proizvodi jeste nova upotrebna vrednost u kojoj se p o n o v o javlja stara razmenska v r e d n o s t . Drugojaije je sa subjektivnim faktorom procesa rada, s aktiv n o m r a d n o m snagom. D o k r a d svojim svrsihodnim oblikom prenosi na proizvod vrednost sredstava z a proizvodnju i odrava je, svaki m o m e n t njegovog kretanja stvara dodatnu vrednost, novu vrednost. U z m i m o d a se proces proizvodnje prekine u m o m e n t u kad je radnik proizveo ekvivalent z a vrednost vlastite r a d n e snage, poto je estoasovnim r a d o m dodao vrednost o d 3 ilinga. O v a vrednost ini s u viak vrednosti proizvoda preko onih njenih sastavnih delova koji potiu iz vrednosti sredstava z a proizvodnju. O n a je jedina originalna vrednost koja je postala u o v o m e p r o c e s u , jedini deo vrednosti proiz voda proizveden p u t e m samog procesa. Svakako, ona s a m o nadokna uje n o v a c koji je kapitalista predujmio p r i kupovini r a d n e snage, a s a m radnik g a izdao n a ivotna sredstva. S obzirom n a izdata 3 ilinga, nova vrednost o d 3 ilinga ispoljava se s a m o kao reprodukcija. A h je o n a reprodukovana istinski, a n e s a m o prividno kao vrednost sredsta2 4 25

Proizvodna potronja: gde potronja neke robe ini deo procesa proiz vodnje . . . U tim sluajevima ne vri se potronja vrednosti. (S. P. Newman, Elements of Political Economy, str. 296.) U jednom severnoamerikom udbeniku, koji je doiveo moda dvadeset izdanja, pie: Nije vano u kojem e se obliku kapital opet javiti. Iza razvue nog nabrajanja svih moguih elemenata koji ulaze u proizvodnju i ija se vrednost opet javlja u proizvodu, kae se na kraju: Razne vrste hrane, odela i stana, nune za egzistenciju i udobnost ljudi, takoe su podlone promenama. One se troe s vremena na vreme, i njihova se vrednost ponovo javlja u novoj snazi koju daju telu i duhu, te tako stvaraju nov kapital za novu primenu u procesu proizvodnje. (F. Wayland, The Elements of Political Economy, str. 31, 32.) Da ne govorimo o ostalim udnovatim stvarima, rei emo da ono to se ponovo javlja u obnov ljenoj snazi nije, recimo, cena hleba, ve one njegove supstancije koje stvaraju krv. A naprotiv, ono to se ponovo javlja kao vrednost snage nisu ivotna sred stva, nego njihova vrednost. Ista ivotna sredstva, makar bila upola jevtinija, proiz vode upravo isto toliko miia, kostiju itd., ukratko istu snagu, ali ne snagu iste vrednosti. Ovo preobraanje vrednosti u snagu i sva farisejska neodreenost slue tome da prikriju naravno uzaludni pokuaj da se viak vrednosti silom istee iz prostog ponovnog javljanja predujmljenih vrednosti.
2 5

2 4

v a za proizvodnju. Naknadivanje jedne vrednosti drugom ovde je izvreno stvaranjem nove vrednosti. Ali mi ve znamo da proces rada traje preko m o m e n t a do kojeg bi bio reprodukovan samo ekvivalent za vrednost radne snage i dodat predmetu rada. U m e s t o 6 asova, koliko je za ovo dovoljno, traje proces rada npr. 12 asova. Svojim delovanjem radna snaga ne vri, dakle, jedino reprodukovanje svoje vlastite vrednosti, ve proizvodi i neki viak vrednosti. Ovaj viak vrednosti jeste suviak vrednosti proiz voda preko vrednosti elemenata utroenih na njegovo stvaranje, t j . sredstava za proizvodnju i radne snage. Izloivi razline uloge koje razliiti faktori procesa rada igraju u obrazovanju vrednosti proizvoda, mi smo, u stvari, okarakterisali funkcije razlinih sastavnih delova kapitala u procesu njegovog vla stitog oploavanja. Suviak celokupne vrednosti proizvoda preko zbira vrednosti elemenata koji stvaraju taj proizvod jeste suviak oplo enoga kapitala preko prvobitno predujmljene kapital-vrednosti. Sredstva za proizvodnju na jednoj strani, i radna snaga na drugoj strani, samo su razlini oblici egzistencije koje uzima prvobitna kapital-vrednost skidajui svoj novani oblik i pretvarajui se u fak t o r e procesa rada. Onaj deo kapitala koji se preobraa u sredstva za proizvodnju, t j . u sirovinu, pomone materije i sredstva za rad, ne menja, dakle, u procesu proizvodnje veliinu svoje vrednosti. Zato ga zovem posto janim (konstantnim) delom kapitala, ili krae: postojani kapital. Nasuprot tome, onaj deo kapitala koji se preobraa u radnu snagu, menja svoju vrednost u procesu proizvodnje. On reprodukuje svoj vlastiti ekvivalent, a povrh njega jo i jedan suviak, viak vrednosti, koji se i sam moe menjati, koji moe biti vei ili manji. Iz postojane veliine ovaj se deo kapitala neprestano pretvara u promenljivu (vari jabilnu). Zato ga zovem promenljivim delom kapitala, ili krae: p r o menljivi kapital. Isti sastavni delovi kapitala koji se sa stanovita p r o cesa rada razlikuju kao objektivni i subjektivni faktori, kao sredstva za proizvodnju i radna snaga, razlikuju se sa stanovita procesa oplo avanja vrednosti kao postojani kapital i promenljivi kapital. Pojam postojanog kapitala ni na koji nain ne iskljuuje prevrat u vrednosti njegovih sastavnih delova. U z m i da funta pamuka staje danas 6 pensa, i da se sutra popne na 1 iling, jer je etva pamuka omanula. Stari pamuk, koji se i dalje prerauje, kupljen je po vred nosti od 6 pensa, ali sad on proizvodu dodaje deo vrednosti velik 1 iling. Ali i upreden pamuk koji se, moda, ve p r o m e e na tritu kao prea, dodaje proizvodu dvaput veu vrednost no to je u poetku sam imao. Meutim, jasno je da su ove promen u vrednostima n e zavisne od oploavanja vrednosti pamuka u s a m o m procesu predenja. D a stari pamuk jo uopte nije ni uao u proces rada, mogao bi se sada preprodati po 1 iling umesto po 6 pensa. Naprotiv: to je manji broj procesa rada pamuk proao, t o je ovaj rezultat sigurniji. Zbog

toga, u sluaju ovakvih prevrata u vrednosti, zakon pekulacije glasi da se pekulie sirovinom u njenom najnerazraenijem obliku, dakle radije preom negoli tkaninom, a radije samim pamukom negoli preom. Promena vrednosti potie ovde iz procesa koji proizvodi pamuk, a ne iz procesa u kome pamuk funkcionie kao sredstvo za proizvodnju, prema t o m e kao postojan kapital. Istina, vrednost robe odreena je koliinom rada koju ona u sebi sadri, ali je sama ta koliina drutveno odreena. Promeni h se radno vreme drutveno zahtevano za njenu proizvodnju a, npr., ista koliina pamuka predstavlja pri nepovoljnoj etvi veu koliinu rada nego pri povoljnojonda to reaguje na staru robu, koja stalno vai samo kao pojedinaan primerak svojeg r o d a , ija se vrednost uvek meri drutveno potrebnim radom, dakle uvek i radom potrebnim pod postojeim drutvenim uslovima. K a o to se moe menjati vrednost sirovine, moe se menjati i vrednost sredstava za rad, mainerije itd., koji ve slue u procesu proizvodnje itd., dakle moe se menjati i onaj deo vrednosti koji sa njih prelazi na proizvod. Ako usled kakvog novog izuma bude, npr., potreban manji utroak rada za reprodukovanje maina iste vrste, stare e maine izgubiti vie ili manje u vrednosti, pa e stoga i na proizvod preneti srazmerno manje vrednosti. Ali i ovde promena u vrednosti potie izvan procesa proizvodnje u kome maina funkcio nie kao sredstvo za proizvodnju. U ovome procesu ona nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti no to je ima nezavisno od tog procesa. K a o to promena u vrednosti sredstava za proizvodnju, iako na njih vri povratno dejstvo i kad su ve ula u proces, ne menja njihov karakter postojanog kapitala, tako ni promena u srazmeri izmeu postojanog i promenljivog kapitala ne dodiruje njihovu funkcionalnu razlinost. Tehniki uslovi procesa rada m o g u se preinaiti recimo tako da tamo gde je ranije 10 radnika s 10 alatki male vrednosti pre raivalo srazmerno malu masu sirovine, sada 1 radnik sa skupom m a inom prerauje sto puta veu koliinu sirovine. U t o m bi sluaju jako porastao postojani kapital, t j . masa vrednosti upotrebljenih sred stava za proizvodnju, a promenljivi deo kapitala, onaj to je predujmljen u radnu snagu, veoma bi se smanjio. Ali ova promena menja samo kvantitativni odnos meu postojanim i promenljivim kapitalom, tj. proporciju po kojoj se celokupni kapital eli na postojane i promenljive sastavne delove, dok, naprotiv, ne dodiruje razliku zmeu postojanog i promenljivog kapitala.
26

Svi proizvodi iste vrste obrazuju u stvari jednu masu, kojoj se cena odreuje generalno i bez obzira na posebne okolnosti. (Le Trone, De l'Intrt Social, str. 893.)

2 6

G L A V A

S E D M A

Stopa vika vrednosti

1. Stepen

eksploatacije

radne

snage

Viak vrednosti to g a je u procesu proizvodnje stvorio predujmljeni kapital K, ili oploavanje predujmljene kapital-vrednosti K, pred stavlja se u prvom redu kao suviak vrednosti proizvoda iznad s u m e vrednosti elemenata koji su g a proizveli. Kapital K deli se n a dva dela, na novanu sumu P koja je izdata na sredstva za proizvodnju, i na drugu novanu sumu P R , izdatu na radnu snagu: P predstavlja onaj deo vrednosti koji se pretvorio u postojani, PR U promenljivi kapital. U prvi je m a h , dakle, K = P + P R .
P PR

N a primer: predujmljeni kapital o d 5 0 0 = 4 1 0 + 9 0 . N a zavretku procesa proizvodnje dobija se roba ija je v r e d n o s t = P g d e P , yPB v
> '

VS

'

v znai viak vrednosti, npr. : 4 1 0 + 9 0 + 9 0 . Prvobitni kapital K pretvara se u K', iz 5 0 0 u 5 9 0 . Razlika izmeu oba je = v, viku vrednosti od 9 0 . Poto je vrednost elemenata proizvodnje ravna vrednosti predujmljenog kapitala, onda je, u stvari, tautologija rei da je suviak vrednosti proizvoda preko vrednosti elemenata njegove proizvodnje jednak vrednosti dobijenoj oploenjem predujmljenog kapitala, ili da je jednak proizvedenom viku vrednosti. Ipak je potrebno ovu tautologiju poblie odrediti. Ono to se uporeuje s vrednou proizvoda jeste vrednost elemenata proizvo dnje utroenih na stvaranje proizvoda. Ali s m o videli da onaj deo p r i menjenog postojanog kapitala koji se sastoji iz sredstava za rad ustupa proizvodu samo jedan komad svoje vrednosti, dok drugi komad p r o duava ivot u starom obliku. Poto ovaj drugi n e igra ulogu u sai njavanju vrednosti, t o se ovde na nj neemo ni osvrtati. Njegovo uvla enje u raun ne bi nita menjalo. U z m i da se p = 4 1 0 sastoji iz 3 1 2 sirovine, iz 4 4 pomonih materija i iz 5 4 mainerije koliko se p o rabati u procesu, a da vrednost stvarno upotrebljenih maina iznosi 1 0 5 4 . K a o vrednost predujmljenu za proizvoenje vrednosti proizvo da raunamo samo 5 4 koliko mainerija gubi svojim funkcionisanjem

i prema t o m e ustupa proizvodu. D a s m o uraunali i onu 1 0 0 0 koja produuje iveti u svom starom obliku, kao parna maina itd., onda bismo je morali uraunati n a obema stranama, na strani predujmljene vrednosti i na strani vrednosti proizvoda *, te bismo tako dobili 1 5 0 0 , odnosno 1 5 9 0 . Razlika, iU viak vrednosti, bila bi i sad 9 0 . Zbog toga e m o pod postojanim kapitalom predujmljenim u proiz vodnju vrednosti uvek podrazumevati samo vrednost sredstava za proizvodnju istroenih u proizvodnji, ukoliko iz same veze n e bude jasno da je obrnuto. Kad smo ovu pretpostavku uinili, vratimo se formuli K = P + P R ,
28

koja se pretvara u K ' P + P R + V , a upravo time pretvara K u K'. Z n a m o da se vrednost postojanog kapitala u proizvodu samo nanovo pojavljuje. Znai da se proizvedena vrednost, koja je u procesu stvarno novoproizvedena, razlikuje od vrednosti proizvoda koja je dobijena iz procesa. Stoga ona nije, kako se ini n a prvi pogled, P + P R + V ,
p, sPR v PR,
s

ili

4 T o + 9 0 + 9 0 , nego PR+V, ili 9 0 + 9 0 , n e 5 9 0 , nego 1 8 0 . Kad bi P , postojani kapital, b i o = 0 , drugim r e c i m a : kad bi bilo indu strijskih grana gde kapitalista n e bi m o r a o upotrebljavati proizvedena sredstva za proizvodnju, ni sirovinu, ni pomone materije, niti orua za r a d , v e samo materije koje postoje od prirode i radnu snagu, onda n e bi bilo postojanog del vrednosti za prenoenje na proizvod. Taj element vrednosti proizvoda, u naem primeru 4 1 0 , otpao bi, ali bi proizvedena vrednost od 1 8 0 , koja sadri 9 0 vika vrednosti, ostala potpuno iste veliine kao i kad bi P predstavljalo najveu sumu vrednosti. Imali bismo : K = (0 + PR) = PR, a K', oploeni kapital = P R + V . Dakle bi K'K bilo kao i ranije = v. Naprotiv, ako bi v b i l o = 0 , drugim recima, ako bi radna snaga, ija se vrednost predujmljuje u promenljivom kapitalu, proizvela samo ekvivalent, onda bismo imali: K = P + P R , a K' (vrednost p r o i z v o d a ) = ( p + p ) + 0 , te bi stoga K b i l o = . K ' . Vrednost predujmljenog kapitala ne bi se oplodila. U stvari, mi ve znamo da je viak vrednosti samo posledica one promen vrednosti koja se zbiva sa PR, onim delom kapitala koji je preobraen u radnu snagu, dakle da je P R + V = P R + & PR (PR plus prirataj od PR). Ali se stvarna promena vrednosti i srazmera u kojoj se vrednost menja zamagljuje time to usled porasta promenljivog sastavnog del kapitala raste i celokupni predujmljeni kapital. On je iznosio 5 0 0 , sada iznosi 5 9 0 . Dakle, ista analiza procesa trai da se potpuno izuzme onaj deo vrednosti proizvoda u kome se samo ponovo

Ako vrednost upotrebljenog stalnog kapitala uraunamo kao deo pred ujmljenog kapitala, onda na kraju poslovne godine moramo preostalu vrednost toga kapitala uraunati u godinje prihode. (Malthus, Principles of Political Eco nomy, 2. izd., London 1836, str. 269.)

2 9 1

pojavljuje vrednost postojanog kapitala, dakle da postojani kapital bude P~0 i tako primeni matematiki zakon o operisanju s promenljivim i postojanim veliinama, gde se postojana veliina vezuje s p r o menljivom samo putem sabiranja ili oduzimanja. Druga tekoa potie iz prvobitnog oblika promenljivog kapitala. Tako je u gornjem primeru K' = 4 1 0 postojanog kapitala + 9 0 promenljivog k a p i t a l a + 9 0 vika vrednosti. Ali, 9 0 jesu data, dakle postojana veliina, te stoga izgleda neumesno postupati s njom kao
PR

da je promenljiva. Ali 9 0 ili 9 0 promenljivog kapitala ovde je u stvari samo .simbol za proces kroz koji ta vrednost prolazi. Onaj deo kapitala koji je predujmljen u kupovinu radne snage odreena je koliina opredmeenog rada, dakle postojana veliina vrednosti, kao god i vrednost kupljene radne snage. Ali u samom procesu proizvodnje stupa na mesto predujmljenih 9 0 delujua radna snaga, na mesto mrtvog ivi rad, na mesto mirujue pokretna veliina, na mesto postojane promenljiva. Rezultat toga jeste da se reprodukuje PR plus prirataj od PR. Sa stanovita kapitalistike proizvodnje, itav je ovaj tok samokretanje vrednosti koja je prvobitno postojana, a onda se preobraa u radnu snagu. T o j se vrednosti pripisuju i proces i njegov rezultat. Pa ako je zbog toga formula: promenljivi kapital od 9 0 , ili vrednost koja se oplouje, protivrena, to je samo stoga to izraava protivrenost koja je imanentna kapitalistikoj proizvodnji. N a prvi pogled, svoenje postojanog kapitala na nulu moe iz gledati udno. Ali se ono u svakidanjem ivotu stalno vri. K a d neko hoe da izrauna, npr., dobit Engleske u pamunoj industriji, on e pre svega odbiti cenu pamuka plaenu Sjedinjenim Dravama, Indiji, Egiptu itd., tj. svee na nulu onu kapital-vrednost koja se samo ponovo pojavljuje u vrednosti proizvoda. N a svaki nain, od velikog je ekonomskog znaaja ne samo odnos vika vrednosti prema onom delu kapitala iz kojega neposredno po tie i iju promenu vrednosti predstavlja, nego i prema celokupnom predujmljenom kapitalu. Zbog toga emo se ovim odnosom iscrpno baviti u treoj knjizi. D a bi se vrednost jednog dela kapitala oplodila njegovim preobraanjem u radnu snagu, mora se drugi jedan deo kapitala pretvoriti u sredstva za proizvodnju. D a bi promenljivi kapital mogao funkcionisati, mora se predujmiti postojani kapital u odgova rajuim srazmerama, koje zavise od odreenog tehnikog karaktera procesa rada. Ipak okolnost da su za neki hemijski proces potrebne r e torte i drugi sudovi ne spreava da se pri analizi ne uzmu u obzir retorte. Sve dok stvaranje vrednosti i menjanje vrednosti posmatramo same za sebe, tj. u istom vidu, sredstva za proizvodnju, t a materijalna oblija postojanog kapitala, pruae nam samo materiju u kojoj treba da se tekua snaga koja stvara vrednost ustali. Zato i jeste svejedno kakva je ta materija po svojoj prirodi, da li je pamuk ili elezo. Sve jedno je i kolika je vrednost t e materije. Jedino, nje mora da bude u
13 Mrx-Engel (20

dovoljnoj meri da m o e upiti koliinu rada koja se ima utroiti za vreme procesa proizvodnje. K a d je ta masa data, moe njena vrednost rasti ili opadati, moe biti ak i' bez vrednosti, kao zemlja i more, na proces stvaranja i menjanja vrednosti t o nee imati nikakvog u t i c a j a . Zato emo postojani deo kapitala prvo svesti na nulu. Usled toga se predujmljeni kapital svodi od P + P R na PR, a vrednost proizvoda
27

( P + P R ) - { - V na proizvedenu vrednost ( P R + V ) . Ako je data proizvedena v r e d n o s t = 1 8 0 , koje predstavljaju rad to tee za sve vreme trajanja procesa proizvodnje, onda imamo da oduzmemo vrednost promenljivog kapitala, koja j e = 9 0 , da bismo dobili viak v r e d n o s t i = 9 0 . Ovde broj 90=v izraava apsolutnu veliinu proizvedenog vika vrednosti. Ali je oigledno da njegovu srazmernu veliinu, dakle srazmeru u kojoj se promenljivi kapital oplodio, odreuje odnos vika vrednosti p r e m a promenljivom kapitalu, odnos izraen razlomkom j ^ . Znai u gornjem p r i m e r u : ^ = 1 0 0 % . Ovo srazmerno oploavanje promenljivog kapitala, ili srazmernu veliinu vika vrednosti nazivam stopa vika v r e d n o s t i . Videli s m o da za vreme jednog odseka procesa rada radnik p r o izvodi samo vrednost svoje radne snage, t j . vrednost potrebnih m u ivotnih sredstava. Poto proizvodi u uslovima drutvene podele rada, on svoja ivotna sredstva ne proizvodi neposredno, nego u obliku neke posebne robe, recimo pree, on proizvodi vrednost jednaku vrednosti njegovih ivotnih sredstava, ili novca kojim ih kupuje. Deo radnog dana koji na t o upotrebljava vei je ili manji, ve prema vred nosti njegovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava, dakle prema prosenom dnevnom radnom vremenu koje se iziskuje za njihovo proizvoenje. Ako vrednost njegovih dnevnih ivotnih sredstava predstavlja proseno 6 opredmeenih radnih asova, onda radnik m o r a da radi proseno 6 asova da bi nju proizveo. D a n e radi za kapi talistu ve za sebe sama, nezavisno, on bi opet ako sve ostale okol nosti ostanu iste morao da radi proseno isti alikvotni deo dana da bi proizveo vrednost svoje radne snage i da bi time stekao ivotna
28

Primedba uz drugo izdanje.Po sebi je razumljivo da, kako veli Lukrecije, nil posse creari de nihilo. Iz nita ne moe stvoriti nita.! "! Stvaranje vred nosti jeste preobraanje radne snage u rad. Sa svoje strane, radna je snaga pre svega prirodna materija preobraena u ovekov organizam. Isto kao to Englez upotrebljava rate of profits (profitna stopa), rate of interest (kamatna stopa) itd. Videe se iz tree knjige da je profitnu stopu lako shvatiti im se poznaju zakoni vika vrednosti. Obrnutim putem nee se razumeti ni l'un, ni l'autre *.
7 28 1

27

* ni jedno, ni drugo

sredstva koja su m u p o t r e b n a za odranje, odnosno za njegovo stalno reprodukovanje. Ali poto u o n o m delu r a d n o g dana za ije v r e m e proizvodi dnevnu vrednost r a d n e snage, r e c i m o 3 ilinga, proizvodi samo ekvivalent za njenu vrednost koju je kapitalista v e p l a t i o , dakle novostvorenom vrednou s a m o naknaduje vrednost p r e d u j mljenog promenljivog kapitala, t o se ovo proizvoenje vrednosti ispoljava kao puko reprodukovanje. Z a t o ovaj deo radnog dana, deo u kojem se vri to reprodukovanje, nazivam potrebno r a d n o v r e m e , a r a d utroen za t o v r e m e potreban r a d . P o t r e b a n za radnika, jer n e zavisi od drutvenog oblika njegova r a d a . P o t r e b a n za kapital i njegov svet, jer je stalno postojanje radnika njegova osnova. D r u g i period procesa rada, kad radnik argatuje preko granica potrebnoga rada, radnika dodue staje rada, utroka r a d n e snage, ali ne stvara vrednost za njega. O n stvara viak vrednosti koji se n a kapi talistu smei svom drai tvorevine iz niega. Ovaj deo r a d n o g dana zovem viak radnog v r e m e n a , a r a d utroen za t o v r e m e viak rada (surplus labour). Koliko je za poimanje vrednosti uopte od odluu jue vanosti da je shvatimo kao s a m o zgruano r a d n o v r e m e , kao samo opredmeen r a d , toliko je i za poimanje vika vrednosti o d p r e sudne vanosti da ga shvatimo kao s a m o zgruan viak r a d n o g v r e m e n a , kao s a m o o p r e d m e e n viak rada. S a m o po obliku u k o m e se taj viak rada cedi iz neposrednog proizvoaa, radnika, razlikuju se ekonomske drutvene formacije, n p r . drutvo ropstva od drutva najamnog rada.
2 8 a 2 9 3 0

" {Primedba uz tree izdanje. Ovde pisac upotrebljava obini jezik eko nomije. italac e se setiti da je na strani 1 3 7 * bilo dokazano da u stvarnosti ne kreditira kapitalista radnika, ve radnik kapitalistu.F. E . } Dosada smo u ovom spisu izraz potrebno radno vreme upotrebljavali za ono radno vreme koje je drutvu uopte potrebno za proizvoenje neke robe. Odsad emo ga upotrebljavati i za ono radno vreme koje je potrebno za proiz voenje specifine robe, radne snage. Upotreba istih strunih izraza u razliitom smislu nezgodna je, ali se ni u kojoj nauci ne da sasvim izbei. Uporedite, npr., vie i nie delove matematike. S genijalnou zbilja dostojnom jednog Gottscheda' , ini g. Wilhelm Thukydides Roscher' ! otkrie da ako se danas za stvaranje vika vrednosti, odnosno vika proizvoda, i za akumulaciju spojenu s njime ima da blagodari ted ljivosti kapitaliste koji za to zahteva, recimo, kamatu,naprotiv, na najni im stupnjevima kulture... jai prisiljavaju slabije na tednju. (Die Grundlagen etc., str. 78.) Na tednju rada? Ili nepostojeih suvinih proizvoda? Ono to jed nog Roschera i kompaniju prisiljava da vie-manje razumljive razloge kojim kapitalista opravdava svoje prisvajanje postojeih vikova vrednosti preokrenu u
1 2 9 3 0 711 72

2S

i* Vidi u ovom tomu, str. 160.

U*

Poto je vrednost promenljivog kapitala=vrednosti radne snage koju on kupuje; poto vrednost ove radne snage odreuje potrebni deo radnog dana, dok je sa svoje strane viak vrednosti odreen su vinim delom radnog dana, to izlazi: viak vrednosti odnosi se prema promenljivom kapitalu kao viak rada prema potrebnom radu, tj. stopa vika vrednosti ^ " - Ot> srazmere izraavaju isti od nos u drukijem obliku, jedanput u obliku opredmeenog, drugi put u obliku tekueg rada.
p o t t e b a n n d e

Zbog toga je stopa vika vrednosti taan izraz za stepen eksplo atacije radne snage od strane kapitala, odnosno radnika od strane kapitaliste. * P
30 / Y P R

P o naoj pretpostavci, bila je vrednost proizvoda = 4 1 0 - f - 9 0 + v + 9 0 , a predujmljeni k a p i t a l = 5 0 0 . Poto je viak v r e d n o s t i = 9 0 , a predujmljeni k a p i t a l = 5 0 0 , dobilo bi se po obinom nainu raunanja da je stopa vika vrednosti (koju brkaju s profitnom s t o p o m ) = 1 8 % , a to je proporcionalan broj toliko nizak da bi mogao da trone g. Careva i druge harmoniare. Ali, u stvari, stopa vika vrednosti n i j e = ili , n e g o , dakle nije , ve = 1 0 0 % , preko pet pu' K ' P+PR
6

PR

'

500

90

t a vie od prividnog stepena eksploatacije. Mada u datom sluaju ne poznajemo apsolutnu veliinu radnog dana, ni period procesa rada (dan, nedelja dana itd.), najzad ni broj radnika koje promenljivi ka pital od 9 0 jednovremeno pokree, pokazuje nam stopa vika vred nosti ~ mogunou svog pretvaranja u ^ ' * "*^ tano uzajamni od nos dvaju sastavnih delova radnog dana. On iznosi 1 0 0 % . Dakle, radnik je radio polovinu dana za sebe, a drugu za kapitalistu. Ukratko, metod za izraunavanje stope vika vrednosti ovaj je: uzimamo celu vrednost proizvoda i svodimo na nulu postojanu kapital-vrednost, koja se u njemu samo ponovo pojavljuje. Suma vrednosti koja preostaje jedina je vrednost koja je u procesu izrade robe stvarno proizvedena. Ako je viak vrednosti dat, onda ga oduzimamo od t e proizvedene vrednosti da bismo nali promenljivi kapital. Postupaemo
8 p t c d

razloge postanka vika vrednosti, jeste pored stvarnog neznanja, jo i apologetiarska bojazan od savesne analize vrednosti i vika vrednosti, kao i od rezultata koji bi se s policijskog gledita mogao uiniti sumnjiv i opasan. Primedba uz drugo izdanje.Iako je taan izraz za stepen eksploatacije radne snage, stopa vika vrednosti nije izraz za apsolutnu veliinu eksploatacije. Na primer, kad je potreban rad = 5 asova i viak rada=5 asova, stepen eksploatisanja je=100%. Veliina eksploatacije ovde se meri s 5 asova. Naprotiv, ako je potreban rad6 asova, a viak rada=6 asova, onda je stepen eksploatacije opet 100%, dok je veliina eksploatacije porasla za 20%, od 5 na 6 asova.
3 0

obrnuto ako je dat promenljivi kapital a traimo viak vrednosti. A kad su oba data, onda imamo da izvedemo jo samo zavrnu operaciju, da izraunamo odnos vika vrednosti p r e m a promenljivom k a p i t a l u , ^ . Iako je ovaj m e t o d jednostavan, ipak e biti umesno da damo nekoliko primera da bismo itaoca uputili u za njega neobian nain posmatranja koji je temelj metoda. P r v o primer predionice sa 1 0 0 0 0 mule-vretena, koja ispreda ameriki pamuk u predu N 3 2 i nedeljno proizvodi 1 funtu pree po vretenu. Otpadak je 6 % . Znai, nedeljno se 10 6 0 0 funti pamuka preradi u 1 0 0 0 0 funti pree i 6 0 0 funti otpadaka. Aprila 1 8 7 1 . staje ovaj pamuk 7 / 4 pensa p o funti, dakle 10 6 0 0 funti staju okruglo 3 4 2 . Zatim, 1 0 0 0 0 vretena zajedno s mainama za pripremno upredanje i s parnom mainom staju 1 po vretenu, dakle 10 0 0 0 . Njihovo godinje rabaenje iznosi 1 0 % = 1 0 0 0 ili nedeljno 2 0 . Zakupnina za fabriku zgradu iznosi 3 0 0 , ili 6 nedeljno. Ugalj ( 4 funte na as i konjsku snagu, na 1 0 0 konjskih snaga (po indikatoru), i za 6 0 asova nedeljno, ukljuujui i zagrevanje zgrade) 11 tona nedeljno, tona po 8 il. i 6 pensa, staje okruglo 4 / 2 nedeljno; gas 1 nedeljno, ulje 4 / 2 nedeljno, dakle sve p o m o n e materije 1 0 nedeljno. Postojani deo vrednosti iznosi, dakle, 3 7 8 nedeljno. Najamnina iznosi nedeljno 5 2 . Cena pree je 1 2 / 4 pensa po funti, ili 1 0 0 0 0 f u n t i = 5 1 0 , dakle viak vrednosti je 5 1 0 4 3 0 = 8 0 . Postojani deo vrednosti od 3 7 8 sveemo na nulu, jer ne utie na vrednost stvorenu za nedelju dana. PR v
3 x 1 x

Ostaje za nedelju

dana proizvedena vrednost

n

od

132=52+80.

Stopa vika vrednosti je, dakle, ^ = 1 5 3 / i 3 % . Ako je proseni radni dan desetoasovan, onda izlazi: potreban r a d = 3 / 3 3 asa, a viak r a d a = 6 / s 3 asova. Z a 1 8 1 5 . godinu daje J a c o b sledei raun koji je za nau svrhu dovoljan' !, m a d a je prethodnim izravnanjem raznih pozicija postao vrlo manjkav. On uzima da je cena penice 8 0 il. po kvarteru, a da je proseni prinos 2 2 buela p o ekeru, tako da eker donosi 11 .
2 31 73 3 1

Proizvodnja vrednosti po ekeru: Seme penice Gnojivo Najamnina Svega

3 1

1 9 il. 2 10 il. 3 10 il. 7 9 il.

Deseci, porez, takse 1 1 il. Renta 1 8 il. Zakupnikov profit i interes 1 2 il. Svega 3 11 il.

Primedba uz drugo izdanje.Primer s jednom predionicom koji je u prvom izdanju bio iznet za 1860. godinu sadrao je nekoliko faktikih greaka. Podatke iznete u tekstu, skroz tane, dobio sam od jednog manesterskog fabri kama.Valja napomenuti da je u Engleskoj stara konjska snaga raunata prema preniku cilindra, dok se nova broji po stvarnoj snazi koju belei indikator.

Ovde je viak vrenosti, r a z u m e se pod pretpostavkom da je cena proizvoda jednaka njegovoj vrenosti, rasporeen na razne rubrike, profit, interes, desetke itd. Z a nas te rubrike nemaju znaaja. M i e m o ili sabrati ujedno i dobiti viak vrenosti od 3 i 11 il. One 3 i 19 il. za seme i gnojivo sveemo na nulu, jer su postojani deo kapitala. Ostaju kao predujmljen promenljiv kapital 3 i 10 il. na ije je mesto proizvedena nova vrednost od 3 i 10 i l . + 3 i 11 il. Dakle, -
PR
1 1 1 ia

" iznosi preko 1 0 0 % . Radnik upotrebljava vie od

r

3 I 10 SU.

'

f
31a

polovine svog radnog dana na proizvoenje vika vrenosti, koji raz n a lica, pod raznim izgovorima, meusobno d e l e .

2. Predstavljanje vrenosti proizvoda delovima proizvoda

srazmernitn

Vratimo se sad primeru koji n a m je pokazao kako kapitalista od novca pravi kapital. Potrebni rad njegova prelca iznosio je 6 asova, viak rada isto toliko; znai da je stepen eksploatacije radne snage 1 0 0 % . Proizvod dvanaestoasovnog radnog dana jeste 2 0 funti pree u vrenosti od 3 0 ilinga. itavih / i o ove predine vrenosti ( 2 4 il.) sa injavaju vrednost utroenih sredstava za proizvodnju ( 2 0 funti p a muka 2 0 il., vretena itd. 4 il.) koja se samo ponovo pojavljuje, drugim recimasastoje se iz postojanog kapitala. Ostale /io jesu nova vrednost od 6 il., koja je postala za vreme procesa predenja. Od nje polovina naknauje predujmljenu dnevnu vrednost radne snage, ili promenljivi kapital; druga polovina ini viak vrenosti od 3 il. Dakle, celokupna vrednost 2 0 funti pree ovako je sastavljena:
8 2

PR,

vrednost pree od 3 0 i l i n g a = 2 4 il. + 3 i l . + 3 il. Poto se ova ukupna vrednost predstavlja u ukupnom proizvodu od 2 0 funti pree, m o r a biti moguno i razliite elemente vrenosti predstaviti srazmernim delovima proizvoda. Ako vrednost neke pree, od 3 0 il., postoji u 2 0 funti pree, onda / i o te vrenosti, odnosno njen postojani deo od 2 4 il., postoji u / i o proizvoda, ili u 16 funti pree. Od ovoga D ^ s funti predstav ljaju vrednost sirovine, upredenog pamuka, 2 0 il.; a 2 / s funte vred nost utroenih pomonih materija i sredstava za rad, vretena itd., 4 il. Trinaest i jedna treina funti pree predstavljaju, dakle, sav p a muk koji je ispreden u celokupnom proizvodu od 2 0 funti pree, siro8 8 2

3IA Dati rauni slue samo radi ilustracije. Naime, pretpostavlja se da su cene vrednostima. U treoj e se knjizi videti da se ovo izjednaavanje ne vri na ovako jednostavan nain, ak ni za prosene cene.

vinu celokupnog proizvoda, ali i nita preko toga. Istina, u ovim fun t a m a pree ima samo 13Vs funti pamuka u vrednosti od 13 /3 il., ali njena dodatna vrednost od 6 / 3 il. ini ekvivalent za pamuk koji je ispreden u ostalih 6 / 3 funti pree. T o je kao da je sa ovih poslednjih funti pree pamuk oerupan i da se sav pamuk celokupnog proizvoda sabio u 1 3 ^ 3 funti pree. Ali zato one sad n e sadre ni atoma od vred nosti utroenih pomonih materija i sredstava za rad, kao ni od nove vrednosti stvorene u procesu predenja. Isto tako, naredne 2 / s funte pree, u kojima se nalazi ostatak p o stojanog kapitala ( = 4 il.) predstavljaju jedino vrednost pomonih m a terija i sredstava za rad utroenih u celokupni proizvod od 2 0 funti pree. Stoga osam desetina proizvoda, ili 16 funti pree, mada su, posmatrane telesno, kao upotrebna vrednost, kao prea, isto tako t v o revina prelakog rada kao i ostatak proizvodovih delova, n e sadre u toj vezi prelaki rad, rad koji bi bio usisan za v r e m e samog procesa predenja. T o je kao da su se bez predenja pretvorile u preu, i kao da je njihov preinski oblik ista obmana. I doista, kad ih kapitalista p r o da za 2 4 il. i ovim novcem ponovo kupi svoja sredstva za proizvodnju, pokazuje se da 16 funti pree jesu samo preruen pamuk, vretena, ugalj itd. Naprotiv, preostale / i o proizvoda, ili 4 funte pree, predstavljaju sada jedino novu vrednost od 6 il., proizvedenu u dvanaestoasovnom procesu predenja. to je u njima bilo od vrednosti iskorienih si rovina i sredstava za r a d , bilo im je ve izvaeno iz utrobe i pripojeno prvim 16 funti pree. Prelaki rad otelotvoren u 2 0 funti pree koncentrisan je u / i o proizvoda. T o je kao da je prelac ispreo 4 funte pree u zraku ili s takvim pamukom i vretenima koji, postojei od prirode, bez sudelovanja ljudskog rada ne dodaju proizvodu nikakvu vrednost. Od 4 funte pree, u kojima na taj nain egzistira itava vrednost koju proizvodi dnevni proces predenja, jedna polovina predstavlja samo vrednost koja naknauje vrednost utroene radne snage, dakle p r o m e n ljivi kapital od 3 il., a druge 2 funte pree samo viak vrednosti od 3 il. Poto se prelevih 12 radnih asova opredmeuju u 6 il., to je u 3 0 il. preine vrednosti opredmeeno 6 0 asova rada. Oni se nalaze u 2 0 funti pree, od ega je / i o , ili 16 funti, ovaploenje 4 8 radnih asova minulih pre procesa predenja, naime rada opredmeenog u sredstvima za proizvodnju pree, a /io> ih 4 funte, ovaploenje 12 radnih asova utroenih u samom procesu predenja. Ranije smo videli da je vrednost pree ravna zbiru nove vrednosti stvorene u njenom proizvoenju i vrednosti koje su ve ranije postojale u sredstvima za njenu proizvodnju. Sada se pokazalo kako se sastavni delovi vrednosti proizvoda, funkcionalno ili pojmovno razlini, m o g u predstaviti srazmernim delovima samog proizvoda.
l 2 2 2 2 2 8 2

Ovo rastavljanje proizvoda rezultata procesa proizvodnje na jednu koliinu proizvoda koja predstavlja samo rad sadran u sredstvima za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, na drugu koliinu koja predstavlja samo potreban rad dodat u procesu proizvodnje, ili p r o menljivi deo kapitala, i na treu koliinu proizvoda koja predstavlja samo viak rada dodat u istom procesu, ili viak vrenosti, koliko je jednostavno toliko je i vano, kao to e pokazati njegova kasnija primena na zamrene i jo nereene probleme. Posmatrasmo maloas celokupni proizvod kao gotov rezultat dvanaestoasovnog radnog dana. Ali ga mi moemo pratiti i u procesu njegova postajanja, a da delimine proizvode ipak predstavimo kao delove proizvoda razline po funkcijama. Prelac proizvodi za 12 asova 2 0 funti pree, dakle za jedan as l / 3 , a za 8 asova l&ja funti, dakle delimiah proizvod, koji pred stavlja celokupnu vrednost pamuka koji se isprede za ceo radni dan. N a isti nain, delimini proizvod narednog asa i 3 6 minuta j e s t e = 2 / s funte pree, te stoga predstavlja vrednost sredstava za rad istroenih za vreme 12 asova rada. Isto tako, u narednom asu i 12 minuta prelac proizvodi 2 funte p r e e = 3 il., vrednost proizvoda jednaku itavoj proizvedenoj vrenosti koju stvara za 6 asova pot rebnoga rada. Naposletku, u zadnjih / s asa proizvodi on opet 2 funte pree, ija je vrednost jednaka viku vrenosti stvorenom njegovim po ludnevnim vikom rada. Ovaj nain raunanja slui engleskom fabrikantu za domau upotrebu, i on e, npr., kazati da za prvih 8 asova, ili za / 3 radnog dana, isteruje svoj pamuk itd. Vidi se da je formula ispravna, u stvari samo prva formula prenesena iz prostora, u kojem delovi proizvoda lee gotovi jedan kraj drugoga, u vreme u kom idu jedan za drugim. A h se na ovu formulu mogu nadovezati i veoma v a r varske predstave, naroito u glavama koje su isto toliko praktiki zainteresovane u procesu oploavanja vrenosti, koliko im je u interesu da ga teorijski naopako shvate. T a k o se moe uobraziti da, npr., na pre lac za prvih 8 asova svoga radnoga dana proizvodi, odnosno nadokna uje vrednost pamuka, idueg asa i 36 minuta vrednost utroenih sredstava za rad, idueg asa i 12 minuta vrednost najamnine, a da gazdi fabrike, proizvoenju vika vrenosti, posveuje samo uveni poslednji as. T a k o se prelcu tovari na leda dvostruko udo da pa muk, vretena, parnu mainu, ugalj, ulje itd. proizvodi u istom tre nutku kad pomou njih prede, te da od jednog radnog dana datog stepena intenzivnosti pravi pet takvih dana. Naime, u naem primeru, proizvodnja sirovine i sredstava za rad zahteva / e = 4 dvanaestoasovna radna dana, a njihovo pretvaranje u preu jo jedan radni dan od 12 asova. D a pljakaka pohlepa u ova uda veruje i da nikad n e oskudeva u doktrinarnim sikofantima koji ih dokazuju, pokazae nam sledei primer od istorijske znamenitosti.
2 2 8 2 2 4

3 . Seniorov poslednji as Jednog lepog jutra 1836. dobio je Nassau W. Senior, uven sa svoje ekonomske nauke i lepoga stila, u neku ruku Clauren meu engleskim ekonomistima, poziv da iz Oksforda ode u Manester da tu ui politiku ekonomiju umesto da je u Oksfordu predaje. Fabrikanti ga izabrae za glavnog borca protiv nedavno uvedenog Factory Act-a I * i protiv agitacije za desetoasovni radni dan, koja je ila i preko tog zakona. Sa obinim praktinim otroumljem oni su doli do saznanja da g. profesor wanted a good deal of finishing *. Zato su mu pismeno poruili da doe u Manester. Sa svoje strane, g. pro fesor je stilizovao lekciju koju je dobio u Manesteru od fabrikanata, u knjiici Letters on the Factory Act, as it affects the cotton manufacture, London 1837. T u se, izmeu ostalog, moe proitati i ova krasota:
7 4 U 2

Pod sadanjim zakonom ne moe nijedna fabrika koja zapoljava lica ispod 18 godina da radi due od 1 l / a asova dnevno, t j . po 12 radnih asova prvih 5 dana, i 9 asova subotom. Sledea analiza (!) pokazae da se u takvoj fabrici sva ista dobit izvlai iz poslednjeg asa. Fabrikant uloi 100 0 0 0 80 0 0 0 u fabrike zgrade i maine, 2 0 0 0 0 u sirovine i najamninu. Godinji obrt fabrike, pod pretpostavkom da se kapital obre jedanput godinje i da bruto-dobit i z nosi 1 5 % , mora da bude roba ija vrednost iznosi 115 0 0 0 . . . Od ovih 115 0 0 0 svaka od 23 polovine radnih asova proizvodi dnevno / i t s ili V M . Od ove ss/as koje sainjavaju svih 115 0 0 0 (constituting the whole 115 0 0 0 ) , / 2 3 , tj. 100 0 0 0 od 115 0 0 0 , naknauju samo kapital; Vss, ili 5 0 0 0 od 15 0 0 0 bruto-dobiti ( ! ) , naknauje rabaenje fabrike i mainerije. Preostale / a 3 , t j . obe poslednje polovine asa svakog dana, proizvode istu dobit od 1 0 % . Prema tome, kad bi fabrika, pri jednakim cenama, smela raditi 13 asova umesto l l / s , onda bi se, uz nekih 2 6 0 0 dodatka na opticajni kapital, ista dobit vie no udvo struila. S druge strane, kad bi se asovi rada smanjili za 1 as na dan, ista dobit bi iezla, a kad bi se smanjili za l / * as iezla bi i bruto-dobit, *
1 s
2 0

Senior u gore navedenom spisu, str. 12, 13. Neemo ulaziti u one udne tvrdnje koje su za nau svrhu bez znaaja, npr., da naknadu utroene mainerije itd., dakle jednog sastavnog dela kapitala, fabrikanti raunaju u dobit, bruto ili neto, prljavu ili istu. Neemo se osvrnuti ni na to jesu li cifre tane ili ne. D a ne vrede mnogo vie od takozvane analize, dokazao je Leonard Horner u A Letter to Mr. Senior etc., London 1837. Leonard Horner, jedan od Factory Inquiry Commissioners * od 1833, a do 1859. inspektor rada, u stvari fabriki cenzor, stekao je besmrtne zasluge za radniku klasu Engleske. Celoga ivota vodio je borbu ne samo protiv ogorenih fabrikanata, nego i protiv ministara, kojima je
8

8 8

* Fabrikog zakona * * da m u treba jo mnogo da bi bio ,peen' ** komesari za prouavanje prilika u fabrikama

I ovo g. profesor naziva analiza! K a d je ve poverovao jadikovkama fabrikanata da radnici najvei deo dana rasipaju na proizvoenje, pa stoga i na reprodukovanje ili naknaivanje vrenosti zgrada, maina, pamuka, uglja itd., onda je svaka analiza bila izlina. T r e b a l o je da od govori prosto ovako: Gospodo! Ako se kod vas bude radilo 10 asova umesto H V 2 , a ostale okolnosti ostanu iste, onda e se dnevno troenje pamuka, mainerije itd. smanjiti za U/2 as. Dobiete, dakle, upravo koliko ete izgubiti. Vai e radnici ubudue rasipati l ^ as manje na reprodukovanje, t j . naknaivanje predujmljene kapital-vrednosti. D a i m nije verovao n a r e , v e da je kao strunjak smatrao da je potrebno izvriti analizu, m o r a o bi u takvoj stvari koja se poglavito okree oko odnosa iste dobiti p r e m a veliini radnog dana pre svega zamoliti fabrikante da ne trpaju na arenu gomilu maineriju i fabrike zgrade, sirovinu i r a d , ve d a budu ljubazni da odvoje na jednu stranu po stojani kapital sadran u fabrikoj zgradi, maineriji, sirovini itd., a na drugu stranu kapital predujmljen u najamninu. P a kad bi onda, po fabrikantskom raunu, izilo da radnik za 2/2 radnog asa, dakle za 1 as, reprodukuje odnosno naknauje svoju najamninu, imao bi analitiar da nastavi:
1

V i iznosite da radnik u pretposlednjem asu proizvodi svoju najamninu, a u poslednjem va viak vrenosti, ili istu dobit. Poto u jednakim odsecima vremena on proizvodi iste vrenosti, to proizvod pretposlednjeg asa ima istu vrednost kao i proizvod poslednjega. Zatim, on vrednost proizvodi samo izdavanjem rada, a koliina njegova rada meri se njegovim radnim vremenom. P o vaim navodima, ovo iznosi l l / 2 asova dnevno. Jedan deo ovih I U / 2 asova troi on na proizvoenje, odnosno n a naknaivanje svoje najamnine, drugi na proizvoenje vae iste dobiti. D r u g o nita ne radi preko itavog r a d nog dana. M e u t i m , poto su, po vaim navodima, njegova najamnina i viak vrenosti, koji v a m on donosi, vrenosti jednake veliine, oi1

bilo od nesravnjivo vee vanosti da broje glasove fabrikih gazda u Donjem domu negoli radne asove ruku u fabrici. Dodatak 32. primedbi.Seniorovo izlaganje konfuzno je, da i ne govorimo o netanostima sadrine. Evo ta je on upravo hteo da kae: Fabrikant zapo ljava radnike l l / 2 , ili **/ asa dnevno. Kao god i svaki posebni radni dan, tako se i godinji rad sastoji od I I V 2 ili h asova (puta broj radnih dana preko godine). S tom pretpostavkom, /s radnih asova proizvode godinji proizvod od 115 000 ; ls radnog asa proizvodi /2AX 115 000 ; /s radnih asova pro izvode / 2 S X 115 000 = 1 0 0 000 , tj. naknaduju samo predujmljeni kapital. Ostaju /a radnog asa, koje proizvode / X 115 000 = 1 5 000, tj. bruto-dobit. Od ove /a radnog asa, V 2 radnog asa proizvodi ftaX 1 1 5 0 0 0 = 5 0 0 0 , tj. proizvodi samo naknadu za rabaenje fabrike i mainerije. Poslednje dve polovine radnog asa, tj. poslednji as rada, proizvode / 2 3 X 115 000 = 1 0 0 0 0 , tj. istu dobit. U tekstu Senior pretvara poslednje / 2 3 proizvoda u delove samog radnog dana.
1 23 23 1 1 20 20 3 3 2 3 1 1 2 2

gledno je da o n svoju najamninu proizvodi z a 5 / 4 asova a vau istu dobit za drugih 5 / 4 asova. Z a t i m , poto je vrednost p r e d e proizvedene za 2 asa jednaka zbiru vrednosti njegove l najamnine i vae iste d o biti, m o r a se t a vrednost p r e d e meriti sa radnih asova, proizvod pretposlednjeg asa sa 5 / 4 radnih asova, a poslednjega ditto. Sad dolazimo na kakljivu taku. Dakle, pazite! Pretposlednji as r a d a prost je as rada kao i prvi. N i plus ni m o i n s * . P a kako prelac onda m o e da za jedan radni as proizvede preinu vrednost koja predstavlja 5 / 4 radnih a s o v a ? Doista, on takva udesa n e pravi. U p o t r e b n a vrednost koju on proizvodi za jedan radni as jeste odreena koliina pree. Vrednost t e p r e e m e r i se sa 5 / 4 radnih asova, od kojih se 4 / 4 bez njegova sudelovanja nalaze u sredstvima za p r o izvodnju koliko utroi za 1 a s , u p a m u k u , maineriji itd., a / 4 , ili 1 as, dodaje on s a m . P a kako se njegova najamnina proizvodi za 5 / 4 asova, a i p r e a proizvedena za jedan radni as predenja sadri 5 / 4 asova rada, to nije nikakva vradbina to je vrednost proizvedena za 5 / 4 asova njegova predenja jednaka vrednosti proizvoda o d 1 asa predenja. Ali ste vi p o t p u n o u zabludi kad drite da o n gubi makar jedan jedini a t o m svoga r a d n o g dana n a reprodukovanje o d nosno n a naknadivanje vrednosti p a m u k a , mainerije itd. T i m e to njegov r a d od p a m u k a i v r e t e n a pravi p r e u , t i m e to p r e d e , vrednost p a m u k a i vretena s a m a s o b o m prelazi na p r e u . Z a ovo se i m a blagodariti kvalitetu njegova rada, n e njegovu kvantitetu. N a svaki nain, za 1 as on e na p r e d u preneti vie vrednosti p a m u k a itd., n e g o z a V z asa, ali samo zato to za 1 as isprede vie p a m u k a n e g o za V2 asa. Sad, dakle, s h v a t a t e : to ste kazali da radnik u pretposlednjem asu proizvodi vrednost svoje najamnine, a u poslednjem vau istu dobit, znai samo to da je u prei proizvedenoj za 2 asa njegovog r a d n o g dana, stajali ti asovi n a p r e d ili pozadi, ovaploeno l P / a asova rada, upravo onoliko asova koliko ih ima itav njegov radni dan. A kazati da za prvih 5 % asova proizvodi svoju najamninu, a u poslednjih 5 / 4 asova vau istu dobit, znai opet s a m o t o da vi prvih 5 / 4 a sova plaate, a poslednjih 5 / 4 asova n e plaate. G o v o r i m o plaanju rada umesto r a d n e snage, jer h o u t o da k a e m vaim a r g o n o m . Ako, gospodo, b u d e t e sad uporedili r a d n o v r e m e koje plaate s r a d n i m v r e m e n o m koje n e plaate, nai e t e da se odnose kao pola dana p r e m a pola dana, dakle 1 0 0 % , to je svakako valjana p r o c e n t n a stopa. T a k o e je van svake sumnje da vi, gonei vae ruke da u m e s t o I I V 2 izdiru 13 asova, to lii n a vas kao jaje jajetu, dodajete onaj suviak o d I V 2 asa samo viku rada, t e e ovaj od 5 / 4 asova porasti na l /* asova, i m e e stopa vika vrednosti porasti od 1 0 0 % na 1 2 6 / 2 3 % . N a p r o t i v , ako se nadate da e se ona, dodavanjem jednog i p o asa, o d 1 0 0 % popeti na 2 0 0 % , pa ak i preko 2 0 0 % , t j . da e se vie n o u d v o s t r u 3

ll jz

* Ni vie ni manje.

iti, onda ste i odvie sumanuti sangvinici. S druge strane,srce ovekovo udna je stvar, osobito kad ga ovek nosi u kesi suvie ste ludi pesimisti kad se bojite da e vam skraenjem radnog dana od 1IV2 asova na 10 /2 asova propasti sva ista dobit. Doista nee. Pod pret postavkom da sve ostale okolnosti ostanu kakve su bile, pae viak rada od 5 % na 4 % asa, to jo uvek daje sasvim pristojnu stopu vika vrednosti, naime 8 2 / 2 3 % . A sudbonosni poslednji as, o kome ste vie napriali negoli httijastit " o propasti sveta, jeste ali bosh *. Gubitak toga asa nije takav da biste njime izgubili vau istu dobit, niti da bi deca oba pola, koja rintaju za vas, izgubila istotu due.
1
1 4

75

32a

Dok je Senior dokazivao da ista dobit fabrikanata, da egzistencija engleske pamune industrije, da veliina Engleske na svetskom tritu vise o koncu poslednjeg asa rada, dotle je, opet, dr Andrew U r e dokazivao jo i to da e fabrikoj deci i mladim licima ispod 18 godina, ako ne budu drana u toplom i istom moralnom vazduhu fabrike radionice punih 12 asova, ve budu jedan as ranije putena u duevno hladan, frivolan spoljni svet, lenost i porok oduzeti spasenje due. Od 1 8 4 8 . godine fabriki inspektori neumorno pec kaju fabrikante poslednjim, sudbonosnim asom, u svojim polugodinjim izvetajima. T a k o g. Howell u svom fabrikom izvetaju od 3 1 . maja 1855. kae: Kad bi sledei otroumni raun (navodi Seniora) bio taan, onda bi znailo da su sve pamune fabrike u Ujedinjenoj Kraljevini radile 8 gubitkom od 1850. naovamo. (Reports of the Insp. of F a c t , for the half year ending 30th April 1855, str, 19, 2 0 * . ) Kada se 1848. zakon o desetoasovnom radu nalazio pred parlamentom, nagnae fabrikanti nekolicinu radnika u predionicama lana, koje su ratrkane po selima izmeu grofovija Dorset i Somerset, da podnesu protivpeticiju, u kojoj se, izmeu ostalog, kae i ovo: Molioci, roditelji, dre da bi jo jedan as besposlienja mogao da ima jedino taj uspeh da njihovu decu demoralise, jer je lenost mati svih poroka. N a ovo primeuje inspektorski izvetaj od 3 1 . oktobra 1 8 4 8 : Atmosfera u predionicama lana, gde rade deca ovih vrlih i nenih roditelja, zasiena je toliko bezbrojnim esticama praine i vlakana od sirovine da je vanredno neugodno probaviti u prelakim sobama makar samo 10 minuta, jer to moete izdrati samo s mukom, poto vam se oi, ui, nozdrve i usta smesta napune obla cima lanene praine od kojih ne moete pobei. Sam rad, usled grozniave urbe maina, iziskuje neumorno troenje vetine i kretanja pod nadzorom panje koja se nikad ne zamara, pa je malo okrutno navoditi roditelje da izraz lenstvovanje primenjuju na roenu decu, koja su, kad odbijemo vreme za jelo, itavih 10 asova prikovana za ovakav posao, u ovakvoj a t m o s f e r i . . . Ova deca rade due nego seoski nadniari u susednim s e l i m a . . . Ovakvo nemilosrdno traanje o lenosti i poroku mora se igosati kao najpustije nagvadanje i najbesramnije licem e r s t v o . . . Onaj deo javnosti koji se pre nekih dvanaest godina bunio protiv uverenja kojim se javno i sasvim ozbiljno, uz sankciju visoke vlasti, proglaavalo
[ 7 6 ] 2

3 2

* prazno nagvadanje * Dalje u tekstu skraeno: R I F .

Preo.

Kad jednom bude doista kucnuo va poslednji as.; setite se oksfordskog profesora. A sad: U nekom boljem svetu rado bih se s vama ee viao. Addio!.. , U trubu poslednjeg asa koji je Senior otkrio 1836, ponovo je, u londonskom asopisu Economist od 15. aprila 1848, dunuo James Wilson, jedan od glavnih ekonomskih man darina, polemiui protiv zakona o desetoasovnom radu.
33

4. Viak proizvoda Onaj deo proizvoda (Vio od 20 funti pree, ili 2 funte pree u primeru pod 2), koji predstavlja viak vrednosti, nazvaemo viak proizvoda (surplus produce, produit net). Kao to stopu vika vredda cela ista dobit fabrikanata potie iz poslednjeg asa rada, i da e stoga skraivanje radnog dana za jedan as unititi istu dobit; taj deo publike, velimo, teko da e poverovati svojim oima kad sad bude naao da se originalno otkrie o vrlinama poslednjeg asa od onda toliko usavrilo da sad obuhvata ne samo profit nego u podjednakoj meri i moral. Prema tome, ako bi se trajanje dejeg rada svelo na punih 10 asova, propao bi sa istom dobiti poslodavca i moral dece, jer i jedno i drugo zavisi od ovog poslednjeg, sudbonosnog asa. (Rep. of Insp. of Fact, for 31st Oct. 1848, str. 101.) Za ovim isti izvetaj donosi uzorke morala i vrline ove gospode fabrikanata, smicalica, podvala, mamaca, pretnji, falsifikata itd., to su ih upotrebili da bi od malog broja sasvim zaputenih rad nika izvukli potpise na takve peticije, koje su posle poturali parlamentu kao peticije itave industrijske grane, itavih grofovija. Za sadanje stanje takozvane ekonomske nauke u najveoj je meri karakteristino da niti sam Senior, koji je docnije energino istupao za fabriko zakonodavstvo, to m u slui na ast, niti njegovi prvi ni kasniji protivnici nisu umeli da objasne lane zakljuke original nog otkria. Oni su se pozivali na stvarno iskustvo. Why i virherefore * ostali su za njih tajna.
1

Svojim izletom u Manester g. profesor je ipak u neem profitirao! U Letters on the Factory Act sva ista dobit, profit i kamata, i ak jo something m o r e * , visi o jednom neplaenom asu radnikova rada! Godinu dana pre toga, u Outlines of Political Economy, koje je napisao na dobro i korist oksfordskih studenata i obrazovanih filistara, on je, nasuprot Ricardovom odre ivanju vrednosti radnim vremenom, otkrio da profit potie iz rada kapitaliste, a kamata iz njegove askeze, njegove apstinencije. Sama budalatina je bila sta ra, ali re apstinencija nova. Gospodin Roscher dao je izrazom Enthaltung * njen taan nemaki prevod, dok su je njegovi zemljaci, koji su u latinskom bili manje potkovani od njega, Wirtei, Schulzei i drugi Micheli, pokaluerili u Entsagung *.
2 3 4

3 3

*Zato i zbog ega *neto vie * u z d r l j i v o s t * * odricanje

nosti ne odreuje odnos vika vrednosti prema celokupnoj sumi, nego prema promenljivom sastavnom delu kapitala, tako i veliinu vika proizvoda ne odreuje odnos toga vika prema ostatku celokupnog proizvoda, nego prema onom delu proizvoda koji predstavlja potrebni rad. Kao to je proizvodnja vika vrednosti ona svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju, tako se i stepen veliine bogatstva meri ne apsolutnom veliinom proizvoda, ve relativnom veliinom vika proizvoda. Zbir potrebnog rada i vika rada, tih vremenskih perioda u kojima radnik naknauje vrednost svoje radne snage i proizvodi viak vred nosti, ini apsolutnu veliinu njegovog radnog vremena radni dan (working day).
34

a individuu koja ima kapital od 2 0 0 0 0 i iji profiti iznose godinje 2 0 0 0 , bilo bi potpuno svejedno da li njen kapital zapoljava 100 ili 1000 radnika, da li se proizvedene robe prodaju za 10 0 0 0 ili za 2 0 0 0 0 X , samo ako u svim tim sluajevima njezin profit ne bi spao ispod 2 0 0 0 . Zar nije i stvarni interes nacije isti takav? Ako uzmemo da njeni stvarni isti prihodi, njene rente i profiti ostanu isti, onda nije ni najmanje vano da li se nacija sastoji od 10 ili od 12 miliona stanovnika. (Ricardo, The Principles etc., str. 4 1 6 . ) Davno pre Ricarda rekao je fanatik vika proizvoda Arthur Young, pisac inae prolivene brbljivosti i nekritinosti, iji glas stoji u obrnutoj srazmeri prema njegovim zaslu gama, izmeu ostalog i ovo: Od kakve bi koristi u nekoj modernoj kraljevini bila itava provincija koja bi bila ovako podeljena (na starorimski nain, meu sitne, nezavisne seljake), pa m a kako bila dobro obraivana, osim da se proizvode ljudi (the mere purpose of breeding men), to samo za sebe nije nikakva korisna svrha (is a most useless purpose*). (Arthur Young, Political Arithmetic etc., L o n don 1774, str. 4 7 . ) Dodatak 34. primedbi. udna je ta velika naklonost da se suviak bo- , gatstva (net wealth) prikae kao koristan po radniku k l a s u . . . mada je oi gledno da on to nije zbog toga to sainjava suviak. ( T h . Hopkins, On Rent of Land etc., London 1828, str. 126.)

3 4

G L A V A

O S M A

Radni dan
\ /. Granice radnog dana

Bili smo poli od pretpostavke da se r a d n a snaga kupuje i prodaje po njenoj vrednosti. N j e n u vrednost, kao i vrednost svake d r u g e r o b e , odreuje radno v r e m e potrebno da se ona proizvede. A k o , dakle, proizvodnja radnikovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava iziskuje 6 asova, o n d a radnik m o r a proseno da radi dnevno 6 asova da bi svakog dana proizveo svoju r a d n u snagu, odnosno da bi reprodukovao vrednost koju p r i m a kad svoju r a d n u snagu p r o d a . U t o m sluaju, potrebni deo njegovog radnog dana iznosi 6 asova i stoga je, p o d inae jednakim okolnostima, data veliina. A h t i m e jo nije data i veliina samog radnog dana. U z m i m o da linija a b predstavlja trajanje;- t j . duinu potrebnog radnog v r e m e n a , r e c i m o 6 asova. P r e m a t o m e za koliko b u d e m o produili rad preko linije ah, za 1, 3, ili za 6 asova itd., d o biemo tri razliite linije: I radni dan a b c a II radni dan b c

III radni dan b koje predstavljaju tri razliita radna dana od 7, 9 i 12 asova. Produena linija bc predstavlja duinu vika rada. Poto je r a d n i dan = ab+bc, ili ac, njegova duina zavisi od promenljive veliine bc. Poto je ab dato, odnos bc p r e m a ab uvek se m o e izmeriti. U I r a d n o m danu o n iznosi J6, u I I r a d n o m danu / e u I I I r a d n o m danu / 6 od ab. Dalje, poto srazmera s r e u j e stopu vika vrednosti, t o je ova data im je dat onaj odnos. U gornja tri razliita radna dana ona iznosi 1 6 / 3 , odnosno 5 0 , odnosno 1 0 0 % . O b r n u t o , sama stopa vika vrednosti ne bi n a m dala veliinu radnog dana. Ako bi o n a izl 3 6

^TZZZZ

nosila, npr., 1 0 0 % , radni dan mogao bi imati i osam, i deset, i d v a naest itd. asova. O n a bi pokazivala da su oba sastavna dela radnog dana, potrebni r a d i viak rada, jednaki po veliini, ali ne i koliki je svaki od njih. Radni dan nije, dakle, postojana ve promenljiva veliina. Istina, jedan njegov deo odreen je radnim vremenom potrebnim za stalno reprodukovanje samoga radnika, ali se njegova celokupna veliina menja s duinom ili trajanjem vika rada. Stoga je radni dan odrediv, ali sam p o sebi n e o d r e e n . Iako radni dan nije postojana ve promenljiva veliina, ipak m o e da se menja samo u izvesnim granicama. Ali njegovu minimalnu g r a nicu nije mogue odrediti. Svakako, ako svedemo na nulu produenu liniju bc, t j . viak rada, dobiemo minimalnu granicu, t j . onaj deo dana za ije vreme radnik nuno m o r a da radi ako hoe da se odri. Ali na osnovici kapitalistikog naina proizvodnje, potrebni rad moe da sainjava uvek samo jedan deo njegovog radnog dana, dakle radni dan se nikada ne moe skratiti na taj minimum'. Nasuprot t o m e , radni dan ima maksimalnu granicu. Preko izvesne granice on se n e da p r o duiti. T u maksimalnu granicu odreuju dve stvari. P r v o , fizika g r a nica radne snage. ovek moe za v r e m e prirodnog dana od 2 4 asa utroiti s a m o odreenu koliinu ivotne snage. T a k o , konj moe da radi iz dana u dan samo po 8 asova. Z a v r e m e jednog dela dana snaga m o r a poivati, spavati, za v r e m e drugog dela ovek m o r a da podmiruje druge fizike potrebe, da se hrani, isti, odeva itd. Osim na te isto fizike granice, produenje radnog dana nailazi i na moralne granice. Radniku t r e b a vremena za zadovoljavanje duevnih i drutvenih p o treba, iji je opseg i broj odreen optim stanjem kulture. P r e m a t o m e se menjanje radnog dana kree u okviru fizikih i drutvenih granica. Ali su obe granice vrlo elastine prirode i doputaju najvei razmak. T a k o nailazimo n a radni dan od 8, 10, 12, 14, 16, 18 asova, dakle najrazliitijih duina.
35

Kapitalista je kupio radnu snagu po njenoj dnevnoj vrednosti. Njena upotrebna vrednost pripada njemu za v r e m e radnog dana. On je, dakle, stekao pravo da se koristi radnikovim jednodnevnim radom. Ali ta je radni d a n ? U svakom sluaju, neto to je manje od pri3 6

Radni dan neodreena je oznaka, on moe biti dugaak ili kratak. (An Essay on Trade and Commerce, containing Observations on Taxation etc., London 1770, str. 73.) Ovo je pitanje kudikamo vanije od uvenoga pitanja koje je ser Robert Peel bio upravio Trgovakoj komori u Birmingemu: What is a pound? *, pitanje koje je moglo samo zato biti postavljeno to je Peel isto tako slabo po znavao prirodu novca kao i little shilling men*' ' iz Birmingema.
8 6 1 77

3 5

** ta je to funta?

rodnog dana ivota. Z a koliko m a n j e ? Kapitalista i m a svoje s o p s t v e n a miljenje o toj ultima T h u l e * , o toj krajnjoj, nunoj granici r a d n o g dana. K a o kapitalista, on je s a m o olien kapital. N j e g o v a je dua dua kapitala. A kapital ima jedan jedini ivotni nagon, n a g o n da se o p l o uje, da stvara viak vrednosti, d a svojini postojanim delom, s r e d stvima za proizvodnju, usisava to je m o g u e v e u m a s u vika r a d a . Kapital je m r t a v r a d koji oivljava kao v a m p i r s a m o usisavajui ivi r a d , i koji utoliko vie ivi ukoliko vie o d njega usisa. V r e m e z a koje radnik radi, v r e m e je z a koje kapitalista troi r a d n u snagu koju je o d njega k u p i o . Ako radnik svoje raspoloivo v r e m e troi z a se, o n potkrada k a p i t a l i s t u . Kapitalista se, dakle, poziva n a zakon r o b n e r a z m e n e . O n , kao i svaki drugi k u p a c , nastoji d a iz u p o t r e b n e vrednosti svoje r o b e istera to je m o g u e v e u korist. Ali se iznenada die radnikov glas, koji je u zahukta osti p r o c e s a proizvodnje bio z a m u k n u o : R o b a koju s a m ja tebi p r o d a o razlikuje se od d r u g e r o b n e fukare t i m e to njezina u p o t r e b a s t v a r a vrednost, i t o vrednost v e u nego to o n a s a m a staje. Z b o g t o g a si je ti i kupio. t o se n a tvojoj strani pokazuje kao oploavanje kapitala, n a mojoj je suvino izdavanje r a d n e snage. T i i ja poznajemo n a tritu s a m o jedan zakon, zakon r o b n e razmene. A potronja r o b e n e pripada p r o d a v c u koji je otuuje, v e kupcu koji je stie. T e b i , stoga, pripada u p o t r e b a m o j e d n e v n e r a d n e snage. Ali njena dnevna prodajna c e n a t r e b a d a m e osposobi da je svaki dan reprodukujem, dakle i d a je iznova m o g u prodati. N e uzi majui u obzir prirodno troenje usled starosti itd., ja m o r a m biti sposoban da sa istim n o r m a l n i m stanjem snage, zdravlja i sveine radim i sutra kao danas. T i m i stalno propoveda jevanelje tedlji vosti i uzdrljivosti. P a lepo! J a u svojim jedinim i m a n j e m , svojom r a d n o m snagom, da upravljam kao r a z u m a n i tedljiv d o m a i n , i
1 3 7 88 39

Zadatak kapitaliste je da izdatim kapitalom istera to je mogue veu sumu rada. (D'obtenir du capital dpens la plus forte somme de travail pos sible*.) (J. - G. Courcelle-Seneuil, Trait thorique et pratique des entreprises in dustrielles, 2. izd., Paris 1857, str. 62.) Gubitak jednog radnog asa dnevno od ogromne je tete po trgovaku dravu. Medu radnim rukama ove kraljevine vlada vrlo velika potronja luksuznih, predmeta, osobito meu fabrikim plebsom; uz to troe i vreme, a to je najkobnije rasipanje. (An Essay on Trade and Commerce etc., London 1770, str. 47, 153.) * Ako slobodni radnik dopusti sebi samo trenutak odmora, pogana eko nomija, koja ga prati uznemirena pogleda, tvrdi da je on potkrada. (N. Linguet, Thorie des Lois Civiles etc., London 1767, sv. II, str. 466.)
3 8

3 7

i* poslednjoj (krajnjoj) Tuli (po verovanju antikih naroda, na krajnjem severu Evrope nalazila se ostrvska zemlja Tula); upotrebljeno u smislu krajnja granica.
14 Marx-Engel (21)

uzdravau se od svakog bezumnog rasipanja. H o u da od nje svakog dana pustim u tok, u kretanje, u r a d , samo onoliko koliko se slae s njenim normalnim trajanjem i zdravim razvitkom. Bezmernim p r o duavanjem radnog dana ti moe za jedan dan iz m e n e da iscedi veu koliinu radne snage nego to ja m o g u da nadoknadim za tri dana. to ti n a taj nain dobija u radu, gubim ja u radnoj supstanciji. Upotrebljavati moju r a d n u snagu i pljakaki m i je oduzimati dve su sasvim razliite stvari. Ako proseni vek prosenog radnika koji radnu snagu troi s r a z u m n o m m e r o m iznosi 3 0 godina, onda je vrednost moje radne snage koju ti meni iz dana u dan
1

plaa

3^5^

ili / i o 5 0 njene celokupne vrednosti. Ali ako ti nju potroi za 10 go dina, ti m i onda plaa dnevno Viooso umesto "73650 o d njene celokupne vrednosti, dakle samo njene dnevne vrednosti, krade m i , dakle, dnevno / s vrednosti moje robe. Plaa m i jednodnevnu radnu snagu, a troi trodnevnu. T o je protivno naem ugovoru i zakonu robne razmene. Zahtevam, dakle, radni dan normalne duine i ne obraam s e t v o m srcu kad t o zahtevam; jer kad se radi 0 novcu, prestaje senti mentalnost. T i si, moda, uzoran graanin, moda lan drutva za zatitu ivotinja, moda ak uiva glas sveca, ali onoj stvari koju ti p r e m a meni predstavlja ne bije srce u grudima. to u njoj izgleda da kuca, kucanje je mog roenog srca. J a zahtevam normalan radni dan zato to zahtevam vrednost svoje robe kao i svaki drugi p r o d a v a . Vidi se: kad ne u z m e m o u obzir sasvim elastine granice, sama priroda robne razmene ne povlai nikakve granice r a d n o m , danu, pa, dakle, ni viku rada. Kapitalista brani svoje pravo kao kupac kad p o pokuava da radni dan uini to je m o g u e duim i da od jednog rad nog dana, ako samo moe, napravi dva. S druge strane, specifina priroda prodate robe ograniava kupcu njenu potronju, a radnik nastoji na svome pravu kao prodava kad hoe da radni dan ogranii na odreenu normalnu veliinu. Ovde imamo, dakle, antinomiju, pravo protiv prava, oba potvrena zakonom robne razmene u istoj meri. I z m e u jednakih prava odluuje sila. I tako se u istoriji ka pitalistike proizvodnje normiranje radnog dana predstavlja kao borba z a granice radnog dana borba izmeu ukupnog kapitaliste, tj. kapi talistike klase i ukupnog radnika, ili radnike klase.
a 40

Za vreme velikog strike * koji su London builders * vodili 1860- 1861. za skraenje radnog dana na 9 asova, objavio je njihov odbor izjavu koja se .gotovo poklapa sa odbranom naeg radnika. Izjava pravi sa dosta ironije alu viju na to to najbenjeg profitaa medu building masters *, nekog sera M. Petoa bije glas da je svetac. (Isti Peto zavrio je posle 1867 [dinovskim banlurotstvom] a la Strousberg!)
3

4 0

* trajka * londonski graevinski radnici * graevinski preduzetnici

2. Kurjaka

glad

za vikom rada.

Fabrikant

i bojar

Nije kapital pronaao viak rada. S v u d a g d e jedan deo drutva ima monopol sredstava z a proizvodnju, m o r a radnik, bio slobodan ili n e , da r a d n o m v r e m e n u p o t r e b n o m za njegovo odranje dodaje suvino r a d n o v r e m e da bi p r o i z v e o ivotna sredstva za vlasnika sredstava za proizvodnju, bio taj vlasnik atinski xoX? x a y a & ? * , etrurski t e o k r a t * , civis r o m a n u s * , normanski b a r o n , ameriki vla snik robova, vlaki bojar, m o d e r n i veleposednik ili k a p i t a l i s t a . M e utim je jasno d a je u takvoj ekonomskoj drutvenoj formaciji u kojoj ne preovlauje razmenska n e g o u p o t r e b n a vrednost proizvoda, viak rada ogranien uim ili irim k r u g o m p o t r e b a , ali da iz samog karaktera proizvodnje n e proizlazi neograniena p o t r e b a z a vikom rada. Z a t o u starom veku prekomerni r a d uzima strahovite' oblike kad g o d se .radilo o t o m e da se razmenska vrednost dobije u njenom samostalnom n o v a n o m liku, u proizvodnji zlata i srebra. T e r a t i radnika d a se ubije radei, t o je t a m o bio zvanian oblik prekomernog rada. itajte s a m o Diodora Sicilijanca. Ipak su t o izuzeci u antikom svetu. Ali i m narodi, ija se proizvodnja jo kree u niim oblicima robovskog rada, kuluka itd., budu uvueni u svetsko trite kojim vlada kapitalistiki nain proizvodnje i koje prodaju njihovih proizvoda u inostranstvo ini njihovim pretenim interesom, nakalemljuje se n a varvarske s t r a hote ropstva, kmetstva itd. civilizovana strahota prekomernog rada. S tog razloga je r a d C r n a c a u junim d r a v a m a A m e r i k e Unije sa u v a o u m e r e n o patrijarhalni karakter dok je god proizvodnji poglavita
41 1 2 3 42 43

Oni to rade ishranjuju time ujedno i penzionere koji se zovu bogatai, i sebe same. (Edmund Burke, Thoughts and Details on Scarcity, London 1800, str. 2, 3.) Vrlo je naivna primedba koju Niebuhr ini u svom delu Kmische Geschi chte: Posmatra ne moe sebi zatajiti da dela kao to su etrurska, ije nas rue vine zadivljuju, imaju za pretpostavku feudalne gospodare i kmetove u malim (!) dravama. Mnogo je dublje rekao Sismondi da briselske ipke imaju za pretpostavku najamnog gospodara i najamnog slugu. ovek ne moe pogledati te nesrenike (u rudnicima zlata izmeu Egip ta, Etiopije i Arabije), koji ne mogu ak ni da odravaju svoje telo u istoi ni da pokrivaju svoju golotinju, a da se ne saali nad njihovim jadnim udesom. Jer tu nema obzira ni potede za bolesne, bogalje, za starce, za ensku slabost. Gonjeni udarcima, svi moraju i dalje raditi, dok smrt ne uini kraj njihovim patnjama i nevolji. (Diodor Sicilijanac, Istorijska biblioteka, knj. 3, gl. 13 [str. 260].)
4 2 4 3

4 1

* aristokrat * vladajui svetenik * rimski graanin

svrha bila zadovoljavanje neposredne vlastite potrebe. Ali to je vie izvoz pamuka postajao ivotni interes onih drava, t o je i preterani rad Crnca, a tu i t a m o i potronja njegovog ivota za sedam godina rada, sve vie postajao inilac proraunatog i raundijskog sistema. Nije se vie radilo o t o m da se iz C r n c a istera izvesna masa korisnih proizvoda, ve da se proizvodi sam viak vrednosti. Slino je s kulukom, npr. u Podunavskim Kneevinama. Od osobitog je interesa uporediti kurjaku glad za vikom rada u Podunavskim Kneevinama sa istom glau u engleskim fabrikama, jer kod kuluenja viak rada ima samostalan, ulno primetan oblik. U z m i m o da radni dan iznosi 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada. U t o m sluaju slobodni radnik daje kapitalisti nedeljno 6 X 6 ili 3 6 asova vika rada. T o je isto kao kad bi nedeljno radio 3 dana za sebe, a 3 dana besplatno za kapitalistu. Ali se to ne vidi. Viak rada i potrebni r a d slivaju se u jedno. Stoga isti odnos mogu da izrazim, npr., i ovako: radnik u svakoj minuti radi 3 0 sekundi za sebe, a 3 0 sekundi za kapitalistu itd. K o d kuluka je drukije. Potrebni rad, koji obavlja, npr., vlaki seljak za svoje samoodranje, prostorno je odvojen b d njegovog vika rada za bojara. J e d a n obavlja on na svom vlastitom polju, drugi n a gospodarevu dobru. P r e m a tome, oba dela radnog vremena postoje samostalno jedan pored drugog. U obliku kuluka, viak rada tano je odvojen od potrebnog rada. Oevidno je da ta razlinost spoljnih oblika ni u e m u ne menja kvantitativni odnos izmeu vika rada i potrebnog rada. T r i dana vika rada nedeljno ostaju tri dana rada koji samom radniku n e donose nikakav ekviva lent, zvao se taj rad kuluk ili najamni rad. Kapitalistova se kurjaka glad za vikom rada pokazuje u tenji za bezmernim produavanjem radnog dana, a kod bojara prostije u neposrednom lovu na dane ku luenja. Kuluk u Podunavskim Kneevinama bio je spojen s naturalnim rentama i drugim to ide uz kmetstvo, ali je sainjavao glavni danak vladajuoj klasi. G d e je to sluaj, t u kuluk retko potie iz kmetstva, v e , naprotiv, veinom obrnuto, kmetstvo iz kuluka. * T a k o je bilo u
44 44

Sledee se odnosi na prilike u rumunskim provincijama kakve su bile pre prevrata^ " koji je izvren posle krunskog rata. {Primedba uz tree izdanje.To isto vai i za Nemaku, a specijalno za Prusku istono od Elbe. U 15. veku bio je nemaki seljak obavezan na izvesna davanja u proizvodu i radu, ali je inae skoro svuda bar stvarno bio slobodan ovek. Nemaki kolonisti u Brandenburgu, Pomeraniji, leziji i istonoj Prus koj bili su ak i pravno priznati kao slobodni. Pobeda plemstva u seljakom ratu uinila je tome kraj. I nisu samo pobedeni junonemaki seljaci ponovo postali kmetovi. Jo od sredine 16. veka bili su istonopruski, brandenburki, pomeranski i leski, a uskoro zatim i lezvigholtajnski slobodni seljaci ponieni na poloaj kmetova. (Maurer, Geschichte der Fronhfe, der Bauernhfe und der Hof64 4 4 4

4 4

rumunskim provincijama. Prvobitni nain proizvodnje bio je zasnovan na zajednikoj svojini, ali ne na zajednikoj svojini slovenskoga, a jo manje indijskog oblika. Jedan deo zemljita obraivali su lanovi za-' jednice samostalno kao slobodno privatno vlasnitvo, drugi deo ager publiais obraivali su zajedniki. Proizvodi ovog zajednikog rada sluili su delom kao rezervni fond u vrerhe nerodice i drugih nezgoda, delom su ili u dravnu kasu za pokrie trokova n a rat, veru i druge zajednike izdatke. U toku vremena prigrabili su vojni i crkveni dostojanstvenici zajedniki posed, a s njime i inidbe za n j . R a d slobodnih seljaka n a njihovoj zajednikoj zemlji pretvorio se u kuluk za kradljivce zajednike zemlje. S tim su se ujedno razvili i kmetski odnosi, ali samo stvarno, a ne na zakonskoj osnovi, dok ih Rusija, osloboditeljka sveta, pod izlikom da ukida kmetstvo, nije ozakonila. Zakonik o kuluku, koji je 1 8 3 1 . proklamovao ruski general Kiseljev, diktirah su, r a z u m e se, sami bojari. T a k o je Rusija jednim udarcem osvojila magnate Podunavskih Kneevina i odobravanje liberalskih kretena cele E v r o p e . P r e m a Rglement organique! ] tako se zove onaj zakonik o kuluenjusvaki vlaki seljak duguje takozvanom vlasniku zemljita, pored jedne mase pojedinano pobrojanih naturalnih davanja, 1. dva naest radnih dana uopte, 2. jedan dan poljskog rada i 3 . jedan dan prevoenja drva. Dakle u svemu 14 dana preko godine. Ali s dubokim poznavanjem politike ekonomije, zakonodavac nije uzeo radni dan u obinom smislu, ve radni dan potreban za izradu prosenog dnevnog proizvoda, a proseni dnevni proizvod tako je lukavo odredio d a ga nikakav div ne bi savladao za 2 4 asa. Suvoparnim recima prave ruske ironije izjavljuje stoga sam Rglement da se pod 12 radnih dana ima razumeti proizvod runog rada od 3 6 dana, a pod 1 danom poljskog rada 3 dana, a. pod 1 danom povoza drva isto tako 3 dana. Svega 4 2 dana kuluka. Ali na ovo dolazi jo i takozvana j o b a d i j a, inidbe na koje spahija ima pravo za izvanredne potrebe proizvodnje. Svako selo mora Srazmerno broju svog stanovnitva godinje da daje od reen kontingent za jobadiju. Ovaj dopunski kuluk ceni se za svakog vlakog seljaka na 14 dana. N a taj nain, propisani kuluk iznosi go dinje 5 6 radnih dana. A h u Vlakoj poljoprivredna godina broji zbog rave klime samo 2 1 0 dana, od ega treba odbiti 4 0 dana na nedelje i praznike, 3 0 dana proseno na nevreme, ukupno 7 0 dana. Ostaje 140 radnih dana. Odnos kuluka p r e m a potrebnom radu > ili 6 6 / s % ,
78 2

84

izraava mnogo manju stopu vika vrednosti nego to je ona koja regulie rad engleskog poljoprivrednog ih fabrikog radnika. Meutim,
Verfassung in Deutschland, Erlangen 1863, sv. IV; Meitzen, Der Boden und die landwirthschaftlichen Verhltnisse des preuischen Staates nach dem Gebietsumfange vor 1866, Berlin 1868-1871; Hanssen, Die Aufhebung der Leibeigenschaft. in den Herzogthmern Schleswig und Holstein, St. Petersburg 1861.) F. E . }

o v o je s a m o zakonom propisani kuluk. A Rglement organique znao je da u jo liberalnijem d u h u nego englesko fabriko zakonodavstvo olaka svoje izigravanje. P o t o je o d 12 dana nainio 5 4 , o n je n o m i nalni dnevni posao svakog od t a 5 4 dana kuluka tako definisao da je jedan deo uvek m o r a o da ostane z a sledee dane. N a primer, za 1 dan je trebalo opleviti toliki k o m a d zemljita koji za tu operaciju, osobito kod kukuruza, iziskuje dvostruko vie v r e m e n a . Zakonski dnevni posao za pojedine poljoprivredne radove m o e se tako protumaiti d a dan poinje u m a j u , a svrava se u oktobru. Z a Moldaviju su o d r e d b e jo otrije. Dvanaest dana po ,Rglement organiques, uzviknuo je neki bojar pijan od pobede, iznose 365 dana u godini!
45

D o k je Rglement organique Podunavskih Kneevina bio pozi tivan izraz kurjake gladi za vikom rada, kojoj je svaki p a r a g r a f davao zakonsko priznanje, dotle su engleski F a c t o r y - A c t s [fabriki zakoni] negativni izrazi iste kurjake gladi. P u t e m prisilnog ograniavanja radnog d a n a o d strane drave, i t o o d strane drave kojom vladaju kapitalista i veleposednik, ti zakoni obuzdavaju tenju kapitala za b e z m e r n i m isisavanjem r a d n e snage. N e uzimajui u obzir danomice sve opasnije bujanje radnikog pokreta, nalagala je ogranienje fabrikog r a d a ona ista nunost koja je nagnala Engleze da svoja polja ubre g u a n o m . I s t a lepa gramzivost koja je u jednom sluaju iscrpla zemlju, zasekla je u d r u g o m sluaju u s a m koren ivotnu snagu nacije. P e riodine epidemije dokazivale su t o u Engleskoj isto tako jasno kao u N e m a k o j i F r a n c u s k o j opadanje m e r e kod v o j n i k a . F a c t o r y - A c t od 1 8 5 0 , koji sad ( 1 8 6 7 ) vai, doputa proseno
46

Dalje pojedinosti nai e italac u: . 'Regnault, Histoire politique et so ciale des Principauts Danubiennes, Paris 1855. [str. 304. i dalje]. Uopte se moe rei u izvesnim granicama da organska bia napreduju ako prekorae srednju meru svoje vrste. Covekova se telesna mera smanjuje, ako fiziki ili drutveni odnosi ometaju njegov razvitak. U svim evropskim zemljama u kojima postoji regrutovanje opala je od njegova uvoenja srednja telesna mera odraslih mukaraca i uopte njihova sposobnost za vojnu slubu. Pre revolucije (1789) bio je u Francuskoj minimum za peake 165 cm; 1818 (zakon od 10. marta) 157 cm; po zakonu od 21. marta 1832, 156 cm; proseno se tamo preko polovine regruta odbija zbog nedovoljnog rasta i telesnih nedostataka. U Saksoniji je vojnika mera 1780. bila 178, sad je 155 santimetara. U Pruskoj je 157. Prema podacima koje je u Bavrische Zeitung od 9. maja 1862. izneo dr Meyer, izlazi da je u Pruskoj, raunajui proseno za 9 godina, od 1000 pozvanih na regrutaciju bilo 716 nesposobno za slubu u vojsci: 317 zbog nedovoljne visine, 399 zbog telesnih nedostataka... Godine 1858. Berlin nije bio kadar dati svoj kontingent regruta, nedostajalo je 156 ljudi. (J. v. Liebig, Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, 7. izd., 1862, sv. I, str. 117, 118.)
4 6

4 5

10 asova rada na dan preko nedelje, tj. za prvih 5 dana u nedelji 12 asova, od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, od ega po zakonu otpada lz asa na doruak i 1 as na ruak, ostaje, dakle, 10^2 radnih asova, i 8 asova za subotu, od 6 asova izjutra do 2 asa posle podne, od ega V2 asa ide na doruak. Ostaje 60 radnih asova: po IOV2 za prvih 5 dana u nedelji i 7 /2 za poslednji dan. Postavljeni su naroiti uvari zakona, fabriki inspektori, koji su neposredno potinjeni ministarstvu unutranjih poslova i ije izvetaje objavljuje parlament svakih est meseei. T i izvetaji pruaju neprestanu i zvaninu statistiku kurjake gladi kapitalista za vikom rada.
1 x 47

ujmo za asak fabrike inspektore.

48

Varalica fabrikant poinje rad etvrt asa pre 6 asova izjutra, nekad ranije, nekad docnife, a svrava etvrt asa posle 6 asova po podne, nekad, ranije, nekad docnije. Od polovine asa, koja je nominalno odreena za doruak, otkida on s poetka i s kraja po 5 minuta, a po 10 minuta zakida s poetka i s kraja asa odreenog za ruak. Subotom radi etvrt asa, kad vie kad manje, posle dva asa po podne. N a taj nain njegova dobit iznosi: Pre 6 asova izjutra Posle 6 asova po podne Od vremena za doruak Od vremena za ruak 15 minuta 15 10 20 ,, Ukupno za 5 dana: 3 0 0 minuta

6 0 minuta

Istorija Fabrikog zakona od 1850. bie izneta kasnije u ovoj glavi. 48 Poetnog perioda krupne industrije u Engleskoj do 1845. dotiem se samo ovde - onde; o tome e italac nai vie u Die Lage der arbeitenden Klasse in England od Friedricha Engelsa, Leipzig 1845. Koliko je duboko Engels shvatio duh kapitalistikog naina proizvodnje, pokazuju Factorv Reports, Reports on Mines [izvetaji fabrikih i rudnikih inspektora] itd. objavljeni posle 1845, a kako je divno umeo slikati pojedinosti tadanjih prilika, vidi se iz naj* , i povrnijeg poreenja njegova spisa sa zvaninim izvetajima Children's E m p l o y ment Commission [Komisije za ispitivanje dejeg rada] (1863 - 1867), koji su objavljeni 18 do 2 0 godina docnije. Naime, u njima se govori o onim granama industrije u koje do 1862. jo nije bilo uvedeno fabriko zakonodavstvo, a delom ni sad jo nije uvedeno. T u , dakle, prilike nisu meanjem spolja pretrpele neku naroitu promenu prema prilikama kako ih je Engels opisao. J a sam uzeo primere poglavito iz perioda slobodne trgovine posle 1 8 4 8 , iz onog rajskog vremena o kome koliko hvalisavi toliko nauno ubogi torbari slobodne trgovine trabunjaju * N erarima itava brda gluposti.Uostalom, Engleska ovde stoji u prednjem planu samo zato to je klasian predstavnik kapitalistike proizvodnje i to jedino ona ima neprekidnu zvaninu statistiku o stvarima o kojima je re.
1

4 7

1 * nemaki: vorfauchen, glagol koji je M a r x izveo

od

imena

Faucher

Subotom : Pre est asova izjutra O d vremena za doruak Posle dva asa po podne 15 minuta | 10 > 15 | Ukupni nedeljni dobitak: 3 4 0 minuta

Ili 5 asova i 4 0 minuta nedeljno, to pomnoeno s 5 0 radnih nedelja po odbitku 2 nedelje za praznike ili sluajne prekide, iznosi 27 radnih dana. * Ako se radni dan produi dnevno po 5 minuta preko normalnog trajanja, iznosi t o godinje 2 / a radna dana. Jedan as vie rada na dan, dobijen na taj nain to se sad tu sad tamo ugrabi po komad vremena, ini da godina ima 13 meseci umesto 1 2 .
4 l 60 51

Krize* kada se proizvodnja prekida i kad se radi samo kratko vreme, samo nekoliko dana u nedelji, razume se da ni u emu ne menjaju tenju za produavanjem radnog dana. to se manje poslova pravi, tim vei "mora biti dobitak na napravljenom poslu. to se manje vremena moe raditi, tim vei mora biti viak radnog vremena. Tako, fabriki inspektori izvetavaju o periodu krize od 1857. do 1858:
Moe se smatrati za nedoslednost da bude ikakvog prekomernog rada u vreme kad trgovina ide ravo, ali njeno ravo stanje podbada bezobzirne ljude da prekorae zakon; na taj nain osiguravaju oni sebi ekstraprofit... U isto vre me, kae Leonard H o m e r , kad su 122 fabrike u m o m srezu potpuno napu tene, kad 143 miruju, a sve druge rade kratko vreme, produuje se s prekomernim r a d o m preko zakonom odreenog vremena. Mada se, kae g. Howell, u ve ini fabrika zbog ravog stanja poslova radi samo pola vremena, dobijam i dalje isti broj albi da se radnicima svaki dan potkrada (snatched) lz ili / 4 asa za kidanjem od vremena za obede i odmor koje im je zakonom zajameno.
59 1 8 53

Ista se pojava ponovila u manjem stepenu za vreme strahovite pamune krize od 1861 - 1865.
54

Kad zateknemo radnike na poslu za vreme asova za jelo ili inae u neza konito vreme, izgovaraju nam se ponekad da oni nikako nee da napuste fabriku, i da ih moraju silom terati da prekinu rad (ienje maina itd.), a osobito subo tom posle podne. Ali to to ,ruke' ostaju u fabrici kad se maine smire, doga-

Suggestions etc. by Mr. L. Horner, Inspector of Factories u : Factories Regulation Act. Ordered by the House of Commons, to be printed 9. Aug. 1859, str. 4 , 5. R I F za 31. oktobar 1856, str. 3 5 . Isto, za 30,. april 1 8 5 8 , str. 9. Isto, str. 4 3 . Isto, str. 2 5 .
5 1 8 2 M

4 9

Isto, za 30. april 1861. Vidi: Appendix No. 2 u : R I F za 3 1 . oktobar 1862, str. 7, 52, 53. U drugom polugoditu 1863. prekoraenja su opet postala brojnija. U p o r . : R I F za 3 1 . oktobar 1 8 6 3 , str. 7.

5 4

da se samo zato Sto i m izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee, u zakonom propisane radne asove, nije doputeno da obave te poslove.
55

Ekstraprofit koji se pravi r a d o m preko zakonskog vremena izgleda za m n o ge fabrikante odve veliko iskuenje a da bi m u se mogli odupreti. Oslanjaju se na sreu da nee biti uhvaeni i raunaju da e im ak i u sluaju otkria neznat nost novanih kazni i sudskih trokova jo uvek osigurati bilans s dobitkom. tekoe
66

Gde se dodatni rad dobiva mnoenjem sitnih kraa u toku dana (a multipli cation of small thefts), t u inspektori nailaze n a gotovo nesavladljive pogledu njihovog dokazivanja.
57

T e sitne krae vremena za jelo i odmor radnika, koje kapital vri, oznaavaju fabriki inspektori takoe kao petty pilferings of minutes, kraice minuta , snatching a few rninutes, smotavanje minuta , ili, kako to radnici tehniki zovu, nibbling and cribbling at meal times. * Vidi se, u ovoj atmosferi stvaranje vika vrednosti pomou vika rada nije tajna.
58 59 1 60

5 5

R I F za 3 1 . oktobar I 8 6 0 ; str. 2 3 . S kakvim su se fanatizmom, p r e m a iska

zima koje su fabrikanti dali pred sudom, njihove fabrike ruke protivile svakom prekidanju rada u fabrici, pokazuje ovaj kuriozum: Poetkom juna 1 8 3 6 . primie magistrati [policijske sudije] u Djuzberiju (Jorkir) prijave da su vlasnici osam gospode velikih fabrika u blizini Betlija povredili fabriki zakon. Jedan deo te

bio je optuen da je kod njih 5 deaka izmeu 12 i 15 godina rintalo od petka u 6 asova izjutra pa do 4 asa po podne u subotu, a da i m nikakav o d m o r nije bio dozvoljen osim za jelo i 1 as spavanja o ponoi. A ta su deca imala da obavljaju neprekidni tridesetoasovni rad u shoddy-hole, kako se zove jazbina u kojoj se ijaju vunene krpe i gde m o r e od oblaka praine, otpadaka itd. prisiljava ak i odraslog radnika da stalno vezuje usta m a r a m i c a m a radi za tite svojih plua! Gospoda optueni dadoe r e kvekeri imali i odvie religioznih umesto zakletve jer su kao skrupula da bi poloili zakletvu da su oni 20

u svom velikom milosru dozvoljavah jadnoj deci etiri sata spavanja, ali da t v r doglava deca nisu htela nikako u postelju! Gospoda kvekeri osueni su na globe. Dryden je naslutio ove kvekere: Lisac, nabijen lanim svetiteljstvom, Bojao se kletve, ali lagao kao vrag Sa licem isposnika i pogledom sveca, I ne smedijae greiti dok ne oita molitvu M l
5 6 7 9

R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 6 , str. 3 4 . Isto, str. 3 5 . Isto, str. 4 8 . Isto. Isto.

5 7

5 8

8 9

6 0

grickanje i kiduckanje od vremena za obede

Ako dozvolite, rekao mi je neki vrlo uvaen fabrikant, da se kod mene radi dnevno samo 10 minuta preko vremena, meete mi u dep 1 0 0 0 godinje. Atomi vremena elementi su dobiti.
61 62

U tom pogledu nita nije karakteristinije od oznake full timers (punovremenjaci) za radnike koji rade puno vreme, i half timers (poluvremenjaci) za decu ispod 13 godina koja smeju raditi samo 6 asova. Tu se radnik prosto pretvorio u olienje radnog vremena. Sve su individualne razlike svedene na razlike izmeu radnika koji rade puno vreme i radnika koji rade pola vremena.
83

3 . Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograniava eksploataciju Posmatrah smo dosad tenju za produavanjem radnog dana, vampirsko-kurjaku glad za vikom rada na podruju na kome su neumereni ispadi, za koje jedan engleski buroaski ekonomist kae da ih nisu nadmaili grozni postupci panjolaca prema amerikim crvenokocima , naposletku udarili kapitalu lance zakonskog regulisanja. Bacimo sad pogled na neke grane proizvodnje u kojima je isisa vanje radne snage jo i danas neobuzdano ili je do jue bilo.
64

Gospodin Broughton, County Magistrate [mirovni sudija], izjavio je kao prcdsednik mitinga odranog u optinskoj dvorani u Notingemu 14. januara 1860, da meu gradskim stanovnitvom koje se bavi izraivanjem ipaka vladaju patnja i oskudica kakve ostali civilizovani svet ne p o z n a j e . . . Decu od 9 do 10 godina iz vlae iz njihovih prljavih postelja u 2 , 3 ili 4 asa izjutra i prisiljavaju ih da za odranje golog ivota rade do 10, 11 i 12 asova nou, dok im udovi ne uvenu i telo se ne sparui, dok im crte lica ne otupe i ne izgube izgled ljudskih bia, i padnu u kamenu ukoenost da je jezovito samo i videti je. Mi se ne udimo to su g. Mallett i drugi fahrikanti istupili s protestom protiv svakog raspravljanja... Ovaj sistem kako ga je opisao preasni g. Montagu Valpy, sistem je neogranienog ropstva, ropstva u socijalnom, fizikom, moralnom i intelektualnom p o g l e d u . . .

Isto. Moments are the elements of profit. ( R I F za 30. april 1860, str. 5 6 . ) Ovaj je izraz stekao pravo graanstva i u fabrici i u izvetajima fabri kih inspektora. Pohlepa fabrikanata, ija okrutnost u njihovoj jagmi za dobitkom ne zaostaje za okrutnou koju su panjolci pokazali pri osvajanju Amerike traei zlato. (John Wade, History of the Middle and Working Classes, 3. izd., London 1835, str. 114.) Teorijski deo ove knjige, neka vrsta osnove politike ekonomije, ima poneto to je za njeno vreme originalno, npr. o trgovinskim krizama. Istorijski deo kipti bestidnim plagijatima iz knjige: Sir M . Eden, The State of the Poor, L o n d o n 1797.
6 2 6 8 6 4

6 1

ta da se misli o gradu koji odrava javnu skuptinu da bi molio da se radno vreme za mukarce ogranii na 18 asova dnevno!... Mi deklamujemo protiv virdinijskih i karolinkih plantaera. A da li je trgovanje Crncima, sa svima straho tama bia i trgovine ljudskim mesom, odvratnije pd ovog laganog ubijanja ljudi, koje se vri da bi kapitalisti izvlaili dobit iz proizvodnje velova i okovratnika?
85

Grnarstvo (pottery) u Stafordiru bilo je za poslednje 2 2 g o dine predmet triju parlamentarnih anketa, iji se rezultati nalaze u izvetaju to ga je g. Scriven 1 8 4 1 . uputio na Children's E m p l o y m e n t Commissioners, u izvetaju d r G r e e n h o w a od 1 8 6 0 , objavlje n o m po nalogu sanitetskog inovnika Privy C o u n c i l - a t ' (Public Health, I I I Report, I , 1 0 2 1 1 3 ) i naposletku u izvetaju g. L o n g e - a od 1 8 6 3 . u First R e p o r t o f t h e Children's E m p l o y m e n t Commission* od 13. juna 1 8 6 3 . Z a m o j zadatak je dovoljno da iz izvetaja od 1 8 6 0 . i 1 8 6 3 . u z m e m nekoliko svedoanstava s a m e eksploatisane dece. P o deci se m o g u izvesti zakljuci i z a odrasle, osobito za devojke i ene, i t o u jednoj industrijskoj grani kojoj predenje pamuka i t o m e slino izgleda vrlo prijatan i zdrav p o s a o . Williamu W o o d u , s t a r o m devet godina, bilo je 7 godina i 10 meseci kad je poeo d a radi. O d p r v o g dana on je ran moulds ( n o sio izraenu r o b u s kalupom u suionicu i zatim v r a a o prazne kalupe). On dolazi svaki dan preko nedelje n a posao u 6 asova izjutra, a p r e staje da radi tek oko 9 asova uvee. Radim do 9 asova u v e e svakog dana u nedelji. T a k o sam radio, n p r . , za poslednjih 7 - 8 nedelja. Dakle, petnaestoasovni r a d za sedmogodinje d e t e ! J . M u r r a y , deak od 12 godina, izjavio je:
80 66

I run moulds and turn jigger (ja nosim kalupe i okreem kolo). Dola zim u 6, ponekad u 4 asa ujutru. Radio sam celu prolu no do 8 asova jut ros. Nisam bio u postelji od pretprole noi. Osim mene radilo je 8 ili 9 drugih deaka celu prolu no. Svi su, osim jednoga, jutros ponovo doli. Dobijam 3 ilinga i 6 pensa nedeljno. Ne dobijam nita vie kad radim celu no. Posled nje nedelje radio sam dva puta cele noi. F e r n y h o u g h , deak od 10 godina: Ja nemam uvek ceo as za ruak; esto samo pola asa: svakog etvrtka, petka i subote.
67

D r G r e e n h o w izjavljuje da je ljudski vek u lonarskim srezovim a S t o u k - e p o n - T r e n t i Vulstenton vanredno kratak. M a d a je u srezu Stouk zaposleno u lonarnicama s a m o 3 0 , 6 % , a u Vulstentonu s a m o

Londonski Daily Telegraph od 17. januara 1860. Uporedi: Friedrich Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 2 4 9 - 2 5 1 . CEC, I Report, 1863, Appendix, str. 16, 19, 18.
8 6 6 7

6 5

30,4% mukog stanovnitva iznad 20 godina, ipak u prvom srezu dolazi vie od polovine, a u drugome oko dve petine smrtnih slua jeva od plunih bolesti kod mukaraca te kategorije. Dr Boothroyd, lekar iz Hernija, izjavljuje:
Svako naredno pokolenje lonara krljavije je i slabije od prethodnoga.

Isto tako drugi lekar, g. McBean:

Otkako sam pre 2 5 godina zapoeo svoju praksu medu lonarima, ova se klasa upadljivo izrodila, to se pokazuje u sve veem smanjivanju rasta i teine.

Ove su izjave uzete iz izvetaja dr Greenhowa od 1860. Iz izvetaja komesara od 1863. sledee: Dr J . T. Arledge, glavni lekar bolnice u Nort Stafordiru, kae:
Kao klasa, predstavljaju lonari, mukarci i e n e . . . fiziki i moralno izroeno stanovnitvo. Oni su po pravilu zakrljali, ravo graeni i esto deformisanih prsiju. Stare prerano i kratka su veka. Flegmatini su i malokrvni; uporni nastupi dispepsije, poremeaji jetre i bubrega i reumatizam odaju slabost njihovog sastava. Ali su iznad svega podloni plunim bolestima: zapaljenju plua, suici, bronhitisu i sipnji. N a jedan oblik sipnje nailazi se samo kod njih i poznat je pod imenom lonarske sipnje ili lonarske suice. Od krofuloze, koja napada lezde, kosti i druge delove, tela, boluje vie od dve treine lonara. to izroavanje (dgnrescence) stanovnitva ovog sreza nije jo mnogo vee, ima se zahvaliti samo regrutovanju radnika iz okolnih zemljoradnikih srezova i brakovima sa zdravijim rasama.

68

Gospodin Charles Parsons, doskoranji zavodski lekar, pie u pismu komesaru Longe-u izmeu ostaloga:
Mogu da govorim samo na osnovu linog posmatranja, a ne statistiki, ali ne oklevam da Vas uverim kako uvek uskipim od gneva kad pogledam tu jadnu decu, ije se zdravljex rtvuje da bi se zadovoljila pohlepa njihovih roditelja i poslodavaca.

On nabraja jedne za drugim uzroke bolesti lonara i stavlja kao vrhunac long hours (dugo radno vreme). Izvetaj komisije nada se da
ova manufaktura, koja zauzima tako odlian poloaj u oima sveta, nee due nositi na sebi ljagu da njen veliki uspeh prate fiziko izroavanje, raznovrsna telesna stradanja i rano umiranje radnog stanovnitva, ijim su radom i umenou postignuti tako veliki rezultati.
89

Ono to vai za grnarstvo u Engleskoj, vai i u kotskoj. *

8 8

Public Health, I I I Report etc., str. 1 0 3 , 105. C E C , 1 8 6 3 , str. 2 4 , 22. i X I . Isto, str. X L V I I .

8 9

7 8

Manufaktura igica datira od 1833, kad je pronaen nain da se fosfor stavi na samo drvce. Ona se od 1845. brzo razvila u Engleskoj, a iz gusto naseljenih delova Londona rairila se naroito u Manesteru, Birmingemu, Liverpulu, Bristolu, Noriu, Njukaslu i Glazgovu, a s njom se rasprostree i sklopci (vilini gr), koje je neki beki lekar jo 1845. otkrio kao specifinu bolest igiara. Polovina radnika deca su ispod 13 i mlada lica ispod 18 godina. Ova je manufaktura zbog svoje nezdravosti i odvratnosti tako ozloglaena da joj samo najpropaliji deo radnike klase, poluizgladnele udovice itd., daje svoju decu, izdrpanu, poluizgladnelu, sasvim zaputenu i nevaspitanu decu. Od svedoka koje je presluavao komesar White (1863) bilo ih je 270 ispod 18 godina, 40 ispod 10 godina, 10 ih je imalo samo po 8, a 5 samo po 6 godina. Radni dan kretao se od 12 do 14 i 15 asova; uz to noni rad i neuredni obedi, veinom u samim prostorijama za rad, koje su okuene fosforom. Dante bi naao da ta manufaktura nadmauje i najgroznije njegove fantazije iz Pakla.
71

U fabrikama tapeta grublje se vrste tampaju mainama, finije rukom (block printing). Najivlji su poslovi od poetka oktobra do kraja aprila. U toku tog perioda ovaj' rad traje esto i gotovo bez prekida od 6 asova izjutra do 10 asova uvee i dublje u no. J. Leach izjavljuje:
Prole zime (1862) od 19 devojica nije se na posao vratilo njih 6 usled bolesti dobivenih od preteranog rada. D a bih ih odrao budne, moram na njih vikati. W . Duffy: Deca su esto tako umorna da ne mogu drati oi otvorene, a i mi to moemo esto puta doista samo s mukom. J . Lightbourne: Meni je 13 g o d i n a . . . Prole smo zime radili do 9 asova uvee, a pretprole i do 10. Prole sam zime gotovo svako vee vikao, toliko su me bolele noge. G. Aspden: Imao sam obiaj da ovoga mog maliana, kad mu je bilo 7 godina, nosim tamo i natrag po snegu, on je obino radio 16 a s o v a ! . . . esto bih kleknuo da ga nahranim dok je on stajao uz mainu, jer je on nije smeo ostaviti ni zaustaviti. Smith, lan firme neke manesterske fabrike koji je upravljao njenim poslovima: Mi (misli ,ruke' koje rade za ,nas') radimo bez prekida za obedovanje, tako da je dnevni rad od IOV2 asova gotov u 4Vs asa posle podne, a sve posle toga prekovremeni je rad. (Da li i taj g. Smith ne jede nita itavih 1 0 / s asova?) Mi (isti
72 1

Isto, str. L I V ! Ovo se ne srne uzeti kao viak radnog vremena u naem smislu. T a gospoda smatraju radni dan od 10 /a asova kao normalan radni dan, koji, dakle, ukljuuje i normalni viak rada. T a d a poinje prekovremeni rad, koji se neto bolje plaa. Imaemo docnije priliku da vidimo da se upotreba radne snage za vreme takozvanog normalnog radnog dana plaa ispod vrednosti, tako da je pre kovremeni rad puka smicalica kojom kapitalista cedi vie vika rada, a to, uo stalom, ostaje i onda kad se radna snaga, upotrebljavana za vreme normalnog radnog dana, stvarno plaa po punoj vrednosti.
7 2 1

7 1

Smith) retko prestajemo pre 6 asova uvee (on misli s troenjem ,naih' ljud skih maina), tako da mi (iterum Crispinus l) cele godine stvarno radimo prekovremeno... Deca i odrasli (152 deteta i mlada lica ispod 18 godina i 140 odraslih) radili su bez razlike kroz svih poslednjih 18 meseci proseno najmanje 7 dana i 5 asova u nedelji ili 7 8 / ! asova nedeljno. Za 6 nedelja do 2. maja ove godine (1863) proek je bio vei 8 dana ili 84 asa na nedelju!
[81 1

Ali taj isti g. Smith, koji silno uiva u t o m e da kao neki vladalac govori u p r v o m licu mnoine, dodaje smekajui s e : Mainski je posao lak. T a k o isto govore poslodavci kod kojih se tampa r u k o m (block p r i n t i n g ) : Runi r a d je zdraviji o d mainskog. U g l a v n o m su se gospoda fabrikanti s negodovanjem izjasnili protiv predloga da se m a ine zaustave b a r u p a u z a m a kad se uzima jelo. Gospodin Ottlev, direktor fabrike tapeta u B o r o u (u L o n d o n u ) , kae: Zakon koji bi doputao da se radi od 6 asova izjutra do 9 asova uvee, jako bi nam (!) odgovarao, ali radno vreme od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, propisano fabrikim zakonom, nije nam (!) zgodno... Mi zaustavljamo mainu za vreme ruka (kakva velikodunost!). Ovo stajanje maine ne prouzrokuje neki osetan gubitak u hartiji i boji. Ali, dodaje on s punim razumevanjem, mogu pojmiti da niko ne voli ni takav gubitak. Komisijski izvetaj naivno mish da strah nekih vodeih firmi da n e izgube u v r e m e n u , t j . u v r e m e n u u k o m e prisvajaju tui r a d , i m e bi bio izgubljen profit, d a taj strah nije dovoljan razlog da d e c a ispod 13 godina i m l a d a lica ispod 18 godina za v r e m e 1 2 - 1 6 asova ostanu bez ruka, niti da im se jelo dodaje za v r e m e samog procesa proizvodnje, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, v u n i sapun, t o k u ulje itd., kao puka p o m o n a materija sredstva za rad. Nijedna industrijska grana u Engleskoj (mi ne uzimamo u obzir mainsko meenje hleba, koje tek u najnovije v r e m e kri .sebi p u t ) nije tako kao pekarska sve do danas ouvala najstarinskiji nain proiz vodnje, nain koji po svedoanstvu pesnika iz doba Rimskog Carstva, datira jo iz prehrianskih v r e m e n a . A h m i z n a m o v e odranije da je kapital u prvi m a h ravnoduan p r e m a tehnikom karakteru procesa rada kojim zavlada. O n ga u poetku usvaja kakvog ga zatie. N e v e r o v a t n o falsifikovanje hleba, osobito u L o n d o n u , prvo je otkrio o d b o r Donjeg d o m a za ispitivanje falsifikovanja ivotnih n a m i r nica ( 1 8 5 5 - 1 8 5 6 ) i spis d r Hassalla Adulterations Detected Posledica
7 3

C E C , 1863, Appendix, str. 123, 124, 125, 130. i LXIV. Stipsa, fino istucana ili pomeana sa solju, normalan je trgovinski artikal i nosi znaajno ime baker's stuff *.
7 4 1 1

7 3

* pekarski praak

tih o t k r i a b i o je z a k o n o d 6 . a v g u s t a 1 8 6 0 . for p r e v e n t i n g t h e a d u l t e r a t i o n o f a r t i c l e s o f f o o d a n d d r i n k *, z a k o n b e z ikakva d e j s t v a , p o t o je, r a z u m e se, najnenije v o d i o r a u n a o s v a k o m p r i s t a l i c i s l o b o d n e t r g o v i n e koji k u p o v i n o m i p r o d a j o m falsifikovanih r o b a eli to t u r n an h o n e s t p e n n y * . S a m je o d b o r m a n j e - v i e n a i v n o formulisao svoje u v e r e n j e d a s l o b o d n a t r g o v i n a u s u t i n i z n a i t r g o v i n u falsifik o v a n i m ili, kako t o E n g l e z i d u h o v i t o k a u , sofistikovanim m a t e r i jama. D o i s t a o v a sofistika u m e b o l j e o d P r o t a g o r e d a o d c r n o g a napravi belo, a od beloga c r n o , i da bolje od eleatat " a d o c u l o s * d o k a e kako je s v e s t v a r n o p u k a p r i v i d n o s t . U s v a k o m s l u a j u , ovaj o d b o r p o k r e n u o je p u b l i k u d a o b r a t i p a n j u n a svoj nasuni hleb, a t i m e i n a p e k a r n i c e . I s t o v r e m e n o o d jeknu n a j a v n i m s k u p t i n a m a i p e t i c i j a m a p a r l a m e n t u krik l o n d o n s k i h p e k a r s k i h p o m o n i k a o p r e k o v r e m e n o m r a d u itd. K r i k je b i o t a k o s n a a n d a je g. H . S. T r e m e n h e e r e , t a k o e l a n m n o g o p o m i n j a n e komisije o d 1 8 6 3 , i m e n o v a n z a kraljevskog i s l e d n o g k o m e s a r a . N j e g o v izvetaj z a j e d n o s a i z j a v a m a s v e d o k a u z b u d i o je j a v n o s t , n e n j e n o s r c e , v e n j e n e l u d a c . E n g l e z , jak u p o z n a v a n j u Biblije, z n a o je, d o d u e , d a o v e k a k o nije b o j o m m i l o u kapitalista, v e l e p o s e d n i k ili sinekurista, m o r a jesti h l e b u z n o j u lica s v o g a , ali nije z n a o d a u s v o m e n a s u n o m e h l e b u m o r a jesti i z v e s n u k o l i i n u ljudskog z n o j a p o m e a n o g s g n o j e m iz i r e v a , p a u i n o m , l e e v i m a b u b a v a b a i t r u l i m n e m a k i m k v a s c e m , a d a i n e g o v o r i m o o stipsi, p e a n o m k a m e n u i o s t a 1 2 7 5 82 3 76 77

Kao to je poznato, a je vrlo snaan oblik ugljenika, te je kapitalist dimniari prodaju engleskim zakupcima kao gnojivo. Godine 1862. morao je bri tanski Jurvman * da u jednoj parnici rei da li je a, s kojom je bez kupeva znanja bilo pomeano 9 0 % praine i peska, prava ad u trgovakom smislu ili je falsifikovana a u zakonskom smislu. Amis du commerce * naoe da je to prava trgovinska a, odbie zakupnikovu tubu, i povrh toga osudie ga da plati parnike trokove.
4 5

7 5

Francuski hemiar Chevallier, u jednoj raspravi o sofistikacijama * roba, naveo je preko 600 artikala, a za mnoge medu njima nabrojao je po 10, 20 pa i 30 raznih naina falsifikovanja. On dodaje da sve naine ne poznaje i da nije naveo ni sve koji su mu poznati. Za eer navodi 6 vrsta falsifikovanja, za ulje 9, za maslac 10, za so' 12, za mleko 19, za hleb 20, za rakiju 23, za brano 24, za okoladu 28, za vino 30, za kafu 32 itd. ak ni blagi gospod bog nije umakao toj sudbini. Vidi: Rouard de Card, De la falsification des substances sacra mentelles, Paris 1856. Report etc. relating to the Grievances complained of by the Journeymen Bakers etc, London 1862, i Second Report etc, London 1863.
7 7

7 8

! * za spreavanje falsifikovanja hrane i pia * da poteno zaradi neku paru * oigledno * porotnik * prijatelji trgovine * falsifikovanjima
8 4 5 6

lim prijatnim mineralnim sastojcima. Zato je bez obzira na Njenu Svetost Freetrade *, dotle slobodni pekarski posao bio podvrgnut nadzoru dravnih inspektora (krajem parlamentarne sesije 1863). Istim zakonom zabranjen je rad od 9 asova uvee do 5 asova izjutra za pekarske pomonike ispod 18 godina. Ova odredba govori vie nego debele knjige o preteranom radu u ovoj naoko toliko patrijarhalnoj grani rada.
1

Rad londonskog pekarskog pomonika poinje po pravilu u l i asova no u. On prvo zamesi testovrlo muan posao, koji traje I do / 4 asa, ve prema veliini i finoi peciva. Zatim lee na dasku za meenje, koja ujedno slui kao poklopac naava, i spava nekoliko asova s jednom branenom vreom pod gla vom, a sa drugom preko sebe. Zatim sledi brz, neprekidan rad od 4 asa: m e enje testa, merenje, davanje oblika, metanje u pe, vaenje iz pei itd. T e m peratura u pekarnicama iznosi 75 do 9 0 stepe n i * , a u malim pekarnicama bie pre via nego nia. Kad se svri sa izradom hleba, vekni itd., zapoinje raznoenje hleba; znatan deo nadniara, poto je obavio teki noni rad koji smo opisali, nosi preko dana hleb u kotaricama ili ga razvozi kolicima od kue do kue, a u meuvremenu radi katkad i u pekarnici. Prema godinjem dobu i veliini posla, rad se zavrava izmeu 1 i 6 asova posle podne, dok drugi deo pomonika radi u pekarnici do u kasnu v e e r . Za vreme londonske sezone poinju u Vestendu pomonici pekara koji peku hleb po punoj ceni redovno u 11 asova nou, a zaposleni su peenjem hleba do 8 asova idueg jutra, s jednim ili dva prekida, koji su esto vrlo kratki. Onda raznose hleb na sve strane do 4, 5, 6, ak i do 7 asova uvee, ili se ponekad u pekarnici bave peenjem dvopeka. P o zavrenom poslu ostaje im za spavanje 6, esto samo 5 ili 4 asa. Petkom rad uvek poinje, ranije, oko 10 asova uvee, i traje bez prekida, bilo da se hleb izrauje ili raznosi, do 8 asova uvee sledee subote, a ponajee do 4 ili 5 asova u nedelju izjutra. I u otmenim pekarnicama koje prodaju hleb po punoj ceni moraju radnici nedeljom opet da rade 4 do 5 asova da pripreme posao za idui d a n . . . Pomonici underselling masters-a (pekara koji prodaju hleb ispod pune cene), a kao to smo ve napomenuli, ovi sainjavaju preko / < londonskih pekara, imaju jo due radno vreme, aU je njihov rad ogranien gotovo iskljuivo na pe karnicu, poto njihovi majstori, izuzev liferacija sitnim bakalnicama, prodaju samo u svojoj radnji. Pred kraj n e d e l j e , . . . t j . u etvrtak, poinje kod njih rad u 10 asova nou i traje samo s neznatnim prekidima do subote duboko u n o .
1 3 2 78 8 79

to se tie underselling masters-a, tu i samo buroasko gledite shvata da neplaen rad pomonika (the unpaid labour of the men) ini osnovicu njihove konkurencije. I pekar koji prodaje po punoj
80
7 8

7 9

8 0

Isto, First Report e t c , str. V I / V I I . Isto, str. L X X I . George Read, The History of Baking, London 1848, str. 16.

i * slobodnu t r g o v i n u * po Fahrenheitu; 2 4 3 2 po Celsiusu.

ceni (full priced baker) tui istranoj komisiji kao kradljivce tueg rada i falsifikatore svoje konkurente koji prodaju ispod p u n e cene. Oni uspevaju samo varanjem publike i time to iz svojih pomonika isteruju 18 asova rada za najamninu od 12 asova.
81

Falsifikovanje hleba i stvaranje klase pekara koji prodaju hleb ispod pune cene poeli su se razvijati u Engleskoj o d poetka 1 8 . veka, i m je ovaj zanat izgubio esnafski karakter i i m je iza nominalnog pekarskog majstora stao kapitalista u liku mlinara ili branarskog agen ta. T i m e je bio udaren temelj kapitalistikoj proizvodnji, b e z m e r n o m produavanju radnog dana i n o n o m radu, m a d a je u L o n d o n u noni r a d ozbiljno uhvatio korena tek 1 8 2 4 . I z ovog to s m o izneli r a z u m e e se zato komisijski izvetaj ubraja pekarske pomonike u kratkovene radnike, koji, s r e n o izmakavi n o r m a l n o m desetkovanju dece svih delova radnike klase, retko d o zive 4 2 godine ivota. P a ipak uvek i m a p r e m n o g o kandidata z a p e karski posao. Vrelo odakle L o n d o n dobavlja t e radne snage jesu kotska, poljoprivredni srezovi zapadne Engleske i N e m a k a . - O d 1 8 5 8 . do 1 8 6 0 . organizovae pekarski p o m o n i c i u Irskoj o vlastitom troku velike skuptine z a agitaciju protiv n o n o g i nedeljnog rada. Publika je, n p r . n a majskom z b o r u u Dablinu 1 8 6 0 , sa irskom toplinom pristala uz njih. T i m p o k r e t o m izvojevan je doista uspeno iskljuivo dnevni r a d u Veksfordu, Kilkeniju, K l o n m e l u , Vaterfordu itd.
8 2 8 3

U Limenku, gde su stradanja nadniara-pomonika bila, kao to je po znato, prevrila svaku meru, pokret je propao usled otpora pekarskih majstora, a naroito pekara-mlinara. Primer Limerika doveo je do pogoranja u Enisu i Tiperariju. U Korku, gde se javno nezadovoljstvo ispoljilo velikom estinom, osu? jetili su majstori pokret upotrebom svoje moi da pomonike izbace na ulicu. ' U Dablinu su majstori davali najodluniji otpor i proganjanjem pomonika koji , su stajali na elu agitacije prisilili su ostale na poputanje i pokornost u pogledu J nonog i nedeljnog rada.
84

[ \ I I l i t I I I I I
R

Report (First) etc. Evidence. Iskaz full priced baker-a Cheesmana, str. 108. George Read, The History of Baking, London 1848. Krajem 17. i poetkom 18. veka razni factors (agenti), koji su se uvlaili u sve mogue grane rada, bili su i zvanino igosani kao Public Nuisances* *. Tako je, npr., Grand Jury! ' odravajui etvrtgodinje zasedanje mirovnih sudija grofovije Somerset, uputio Donjem domu presentment *, u kome se izmeu ostalog kae da su ti agenti iz Blekvel Hola javno zlo i tetni po industriju odee i da ih kao zlo treba ukinuti. (The Case of our English Wool etc., London 1685, str. 6, 7.) First Report etc, str. VIII. Report of Committee on the Baking Trade in Ireland for 1861.
8 8 1 83 2 8 3 8 4 1

8 1

* javno zlo * predstavku

I - 15 Marx - Engels (21)

K o m i s i j a engleske vlade naoruane u Irskoj do zuba, inila je neumoljivim pekarskim majstorima Dablina, L i m e r i k a , K o r k a itd. b o jaljive p r i g o v o r e : Odbor dri da su asovi rada ogranieni prirodnim zakonima koji se ne mogu nekanjeno naruavati. Time to pretnjom da e ih najuriti prisiljavaju rad nike na povredu svog religioznog ubeenja, na neposlunost prema zemaljskim zakonima i na preziranje javnog mnenja (ovo poslednje odnosi se na nedeljni rad), unose majstori zlu krv izmeu kapitala i rada i daju primer opasan po reli giju, moralnost i javni poredak... Odbor dri da je produavanje radnog dana preko 12 asova uzurpatorski zahvat u radnikov domai i privatni ivot, a meanje u domai ivot jednog oveka i u ispunjavanje njegovih porodinih dunosti kao sina,- brata, supruga i oca, vode rezultatima kobnima po moral. Rad preko 12 asova ima tendenciju da potkopa radnikovo zdravlje, vodi prevremenom starenju i ranoj smrti i tako baca u nesreu radnike porodice, kojima se ba u najnu nijem trenutku otima (are deprived) potpora i staranje glave porodice.
85

T o je to se tie Irske. S d r u g e strane K a n a l a , u kotskoj, poljo privredni radnik, ovek o d pluga, ogoreno ukazuje na svoj r a d od 13 i 14 asova p o d najsurovijom klimom i s dodatkom rada od 4 asa a nedelju (u toj zemlji s u b o t a r a ! ) . U isto v r e m e stoje p r e d jednim lon donskim G r a n d J u r y t r i eleznika radnika, kondukter, mainovoa i . ' t e t n i a r . Velika eleznika nesrea poslala je stotine putnika n a urugi svet. N e m a r n o s t eleznikih radnika uzrok je nesree. Oni su pred porotnicima jednoglasno izjavili da je p r e 10 do 12 godina njihov rad trajao s a m o 8 asova dnevno. Z a v r e m e poslednjih 5 do 6 godina r a d je postepeno doguran na 14, 18 i 2 0 asova, a pri osobito velikoj navali putnika, kao u sezonama izleta, traje rad esto neprekidno 4 0 d o 5 0 asova. A oni su obini ljudi, a ne kiklopi. N a izvesnoj taki radna ih snaga izdaje. O b u z i m a ih malaksalost. Njihov mozak prestaje da misli, a oi da vide. Skroz i skroz respectable British J u r y m a n * *
86 a 1

Isto. Javna skuptina poljoprivrednih radnika u Lasvejdu kod Glazgova odr ana 5. januara 1866. (Vidi: Workman's Advocate od 13. januara 1866.) Obra zovanje tredjuniona [sindikata] poljoprivrednih radnika krajem 1865, najpre u kotskoj, istorijski je dogaaj. U jednom od najpotlaenijih poljoprivrednih srezova Engleske, u Bakingemiru, stupie najamni radnici marta 1867. u veliki trajk za povienje nedeljne najamnine od 9 do 10 na 12 ilinga.(Iz izloenoga se vidi da pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata, koji je bio potpuno slomljen otkako su njegove silovite demonstracije posle 1830. bile uguene, a osobito posle uvoenja novih zakona o sirotinji, poinje iznova ezdesetih godina, dok najzad 1872. postaje epohalan. Na ovo, kao i na Plave knjige o poloaju en gleskih poljoprivrednih radnika, koje su izile posle 1867, vratiu se u drugoj knjizi. Dodatak uz tree izdanje.)
8 6

8 5

! * potovanja dostojni britanski porotnik

odgovorio im je presudom kojom ih alje narednom zasedanju krivi nog suda zbog manslaughter *, a u blagonaklonom dodatku izra ava skromnu elju da bi gospoda kapitalisti, elezniki magnati, mogli ubudue biti izdaniji u kupovini potrebnog broja radnih snaga i uzdrljiviji ili nesebiniji ili tedljiviji u isisavanju pla ene radne snage. Iz arene gomile radnika svih profesija, doba i polova, koji se oko nas ustrije tiskaju nego due pobijenih oko Odiseja, i na kojima se i kad ne nose Plavu knjigu pod pazuhom na prvi pogled opaa preteran rad, uzeemo jo dve figure ija upadljiva suprotnost dokazuje da su pred kapitalom svi ljudi jednaki, uzeemo krojaku radnicu i kovaa. Poslednjih nedelja juna 1863. doneli su svi londonski dnevni listovi beleku sa senzacionalnim natpisom: Death from simple Overwork (Smrt prosto od preteranog rada). Bila je re o smrti Mary Anne Walkley, dvadesetogodinje krojake zaposlene u jednom po tovanja dostojnom dvorskom krojakom salonu, koji je eksploatisala neka gospoa sa dobroudnim imenom Elise. Stara, toliko puta ispri ana pria, bila je sada ponovno otkrivena. Ove su devojke radile proseno I6V2 asova, ali za vreme sezone radile su esto i 30 asova bez prekida. Radna snaga koja ih je izdavala odravana im je time
1 87 88

Revnold's Paper od [21] januara 1866. Odmah zatim donosi ovaj nedeljni list iz broja u broj itavu masu novih eleznikih nesrea, pod sensational headings***: Fearful and fatal accidents* *, Appalling tragedies* * itd. N a to odgovara jedan radnik sa Nort-Staford pruge: Svako zna kakve su posledice kad panja vozovode ili loaa popusti za asak. A zar je mogue da bude druk ije kad se rad produuje bez mere, po najgorem vremenu, bez odmora? Neka vam sledei sluaj poslui kao primer za ono to se svakodnevno dogaa. Pro log ponedeljnika poeo je neki loa vrlo rano svoj radni dan. Zavrio ga je posle 14 asova i 50 minuta. Ali jo pre no to je dospeo da popije aj, pozvae ga ponovo na p o s a o . . . Sad je radio jo 14 asova i 25 minuta; on je, dakle, morao tegliti 29 asova i 15 minuta bez prekida. Ostatak njegovog nedeljnog rada bio je ovako rasporeen: sreda 15 asova, etvrtak 15 asova i 35 minuta, petak 1 4 / * asova, subota 14 asova i 10 minuta, ukupno 88 asova i 4 0 minuta nedeljno. A sad zamislite koliko se iznenadio kad mu isplatie samo est radnih dana! Bio je novajlija i pitao se ta kompanija razume pod jednim radnim danom. Odgovorie mu: 13 asova, dakle'78 asova nedeljno. A ko e mu platiti 10 asova i 3 0 mi nuta prekovremenog rada? Posle dugog natezanja, dadoe mu naknadu od 10 pensa. (Isto, od 4 . februara 1866.)
3 4 1 8 8

8 7

Upor.: Friedrich Engels, Die Lage etc., str. 253, 254.

1 * ubistva ** senzacionalnim naslovima * Strahoviti i tragini nesreni sluajevi * Uasne tragedije

4

to im je s vremena na vreme davan eri, porto ili kafa. A bio je ba vrhunac sezone. Trebalo je dok se okrene doarati gala-toalete ple menitih ledi za bal koji je davan u ast novouvezene princeze od Velsa. Mary Anne Walkley radila je 2 6 ^ 2 asova bez prekida zajedno sa 60 drugih devojaka, po 30 u jednoj sobi, u kojoj je bila jedva treina potrebne kubature vazduha; nou su spavale po dve u jednom krevetu u jednoj od onih jazbina u kojima je spavaa soba podeljena pregradama od dasaka. I to je bio jedan od boljih londonskih krojakih salona. Mary Anne Walkley razbole se u petak i umre u nedelju, ne svrivi pre toga, na uenje gospoe Elise, do kraja svoj posao. Lekar g. Keys, koji je prekasno pozvan pred samrtniku postelju, posvedoio je pred Coroner's J u r y * suvoparnim recima:
89 1

Mary Anne Walkley umrla je od preterano dugog rada u pretrpanoj radi onici, u pretesnoj, slabo provetravanoj spavaonici.

Nasuprot tome, izjavio je Coroner's Jury u nameri da lekaru da lekciju iz dobrog vladanja:
Pokojnica je umrla od kapi, ali ima mesta pretpostavci da je njena smrt ubrzana preteranim radom u prepunjenoj radionici itd.

D r Letheby, lekar sa slubom u Board of Health *, izjavio je tom pri likom: Minimum vazduha za odrasle trebalo bi da bude 3 0 0 kubnih stopa u spavaonici, a 5 0 0 kubnih stopa u sobi za stanovanje. D r Richardson, prima ri jus jedne londonske bolnice: valje svih vrsta, ukljuujui modiskinje, kroja k e i obine ivaice, pate od trostruke nevolje od preteranog rada, oskudice vazduha, nedovoljne hrane ili slabe probave. U celini uzevi, ovo je zanimanje, bez sumnje, podesnije za ene nego za mukarce. Ali je nedaa te profesije to je, osobito u prestonici, postala monopol nekih 2 6 kapitalista, koji pomou prinud nih sredstava koja potiu iz kapitala (that spring from capital) silom isteruju utedu iz rada (force economy out of labour; hoe da kae: tede na trokovima rasipajui radnu snagu). Njihovu m o osea cela klasa ovih radnica. Uzmogne li neka kro jaka da stekne mali krug muterija, konkurencija je nateruje da se ubije radei kod kue da bi ga odrala, a sila okolnosti nagoni je da i svoje pomonice opte reti istim preteranim radom. Ako joj posao ne poe za rukom, ili ako ne moe samostalno da radi, ona se obraa kakvom salonu gde rad nije manji, ali gde je plata sigurnija. U takvom poloaju postaje ona prosto robinja koju svako talasanje drutva baca tamo i a m o ; sad kod kue u nekom sobiku umire od gladi, ili je blizu toga, sad opet radi 15, 16, ak i 18 asova dnevno u jedva podnoljivom vazduhu i uz hranu koja, kad bi ak i bila dobra, ne moe da se probavi, jer nema ista vazduha. Od tih rtava ivi suica, bolest koju izaziva jedino pokva ren vazduh. ( D r Richardson, Work and Overwork u: Social Science Review od 18. jula 1863.)

8 9

' * Komisija za pregled mrtvaca

* Zdravstveni savet

Nae bele robove, uzviknuo je Morning Star, organ gospode pristalica slobodne trgovine Cobdena i Brighta, nae bele robove rad tera u grob, i oni propadaju i umiru bez pompe.
90

Ubiti se preteranim radom nije na dnevnom redu samo u pomodnim r a dionicama, ve na hiljadu mesta, ak moemo kazati na svakom mestu gde posao c v e t a . . . U z m i m o za primer kovae. Ako smemo verovati pesnicima, od kovaa nema snanijeg i veselijeg oveka. On se die u zoru i rasipa varnice pre sunca; on jede i pije i spava kao niko. Posmatrano isto fiziki, on se, ako u m e reno radi, nalazi doista u jednom od najboljih poloaja za oveka. Ali poimo za njim u grad, pogledajmo teret rada koji je navaljen na tog snanog oveka, i raspitajmo se koje on mesto zauzima na listama smrtnosti u naoj zemlji. U Merilebonu (jednoj od najveih londonskih etvrti) umire godinje od 1 0 0 0 ko vaa njih 3 1 , ili 11 iznad prosene smrtnosti odraslih ljudi u Engleskoj. Ovo zanimanje, ova gotovo instinktivna umetnost oveanstva, po sebi bez zamerke, postaje jedino usled preteranog rada razara ovekov. K o v a moe na dan uda riti toliko puta ekiem, uiniti toliko koraka, udahnuti toliko puta, obaviti t o liko posla i iveti proseno, recimo 50 godina. Ali njega prinuavaju da na dan udari mnogo vie udaraca, da uini mnogo vie koraka, da ee die, jednom rei, da svoj ivotni zadatak povea dnevno za jednu etvrtinu. On to i pokuava i rezultat je ovaj: za jedan ogranien period on obavi rad za jednu etvrtinu vie, ali umire u 37. umesto u 5 0 . godini.
81

Morning Star od 2 3 . juna 1 8 6 3 . L i s t Times je koristio ovaj sluaj da bi odbranio amerikanske vlasnike robova od Brighta i drugova. U lanku se kae: Mnogi od nas dre da mi, dokle god nae vlastite mlade ene ubijamo pre teranim radom, zamenjujui pucanje kamdije biem gladi, teko da imamo prava da diemo drvlje i kamenje na porodice koje su se rodile kao vlasnice robova i koje svoje robove barem dobro hrane i od njih zahtevaju umeren rad. (Times od 2. jula 1863.) N a isti nain Standard, jedan torijevski list, dri pridiku asnom ocu Newmanu Hallu. On iskljuuje iz crkve vlasnike robova, ali se bogu moli zajedno s dobrim ljudima koji koijae i omnibuske vozae iz Londona itd. teraju da rade dnevno samo 16 asova za gladnu nadnicu. Najzad je progovorio i prorok, g. Thomas Carlyle, o kome sam jo 1850. pisaol ': Genije je otiao do avola, kult je ostao. U kratkoj paraboli svodi on jedini veliki dogaaj savremene istorije, ameriki graanski rat, na t o da Petar sa Severa hoe svom snagom da razbije glavu Pavlu s Juga zato to Petar sa Severa najmljuje svog radnika na dan, a Pavle s Juga na ceo ivot. (Macmillan's Magazine. Ilias Americana in nuce. Sveska za avgust 1863.) Tako je, najzad, prskao mehur torijevske simpatije prema najamnim radnicima, naravno varokim, a nikako seoskim! A sr te sim patije zove se ropstvo!
84

9 0

D r Richardson, Work jula 1863.

9 1

and Overwork

u : Social Science Review od 18.

4. Dnevni

i noni rad.

Sistem

smena

Postojani kapital, t j . sredstva za proizvodnju, posmatrana sa sta novita procesa oploavanja vrednosti, imaju s a m o taj zadatak da usisavaju r a d , a sa svakom kapljicom rada i srazmernu koliinu vika rada. Ako ona t o n e ine, o n d a je i njihova gola egzistencija negativan gubitak za kapitalistu, jer za v r e m e dok lee neiskoriavana p r e d stavljaju beskorisno predujmljen kapital. T a j gubitak postaje pozitivan i m prekid iziskuje dopunske izdatke za ponovni poetak posla. P r o d u avanje radnog dana preko granice prirodnog dana do u n o deluje s a m o kao palijativ i s a m o donekle gasi vampirsku e z a ivom krvi rada. O t u d a je unutranji nagon kapitalistike proizvodnje da p r i svaja r a d preko itava 2 4 asa koliko ih dan ima. Ali je fiziki n e m o g u e da se iste r a d n e snage isisavaju dan i n o bez prestanka. D a bi se otklonila ova fizika smetnja, trebalo je uvesti smenjivanje radnih snaga troenih danju i n o u . Ovo se smenjivanje m o e vriti razliitim m e todima i m o e biti udeeno, n p r . ovako: da jedan deo radnog osoblja b u d e jednu nedelju na dnevnom r a d u , a d r u g u nedelju na n o n o m radu itd. Z n a se da je ovaj sistem smena, ovaj naizmenian r a d , p r e o vlaivao u p o e t n o m mladalakom dobu engleske p a m u n e industrije itd., a sada izmeu ostalog cveta u predionicama p a m u k a moskovske gubernije. Ovaj dvadesetetiriasovni proces proizvodnje postoji kao sistem jo i danas u m n o g i m dosad slobodnim industrijskim g r a n a m a Velike Britanije, izmeu ostalog kod visokih pei, u kovanicama, valjaonicama i d r u g i m metalskim fabrikama Engleske, Velsa i kotske. U t i m industrijama radi se 2 4 asa ne s a m o svih est radnih dana nego veinom i u nedelju. R a d n i c i su mukarci i ene, odrasli i deca oba pola. U z r a s t dece i mladih lica obuhvata sve nijanse izmeu 8 (u nekim sluajevima izmeu 6 ) i 18 g o d i n a . U nekim g r a n a m a r a d e i devojke i ene n o u zajedno s mukim o s o b l j e m .
92 93

D a i ne govorimo o optim tetnim posledicama nonog r a d a ,

9 4

CEC, III Report, 1864, str. IV, V, VI. Kako u Stafordiru tako i u Junom Velsu rade mlade devojke i ene u ugljenokopima i slagalitima koksa ne samo danju ve i nou. U izvetajima koji su podnoeni parlamentu vie se puta ukazivalo na velike i oigledne zle posledice takve prakse. T e ene koje rade zajedno s mukarcima i teko e po odelu mogu razlikovati od njih, prljave od blata i dima, izloene su kvarenju svog karaktera, poto gube potovanje prema sebi samima, to je gotovo neizbena posledica njihovog neenskog zanimanja. (Isto, 194, str. X X V I . Upor.: IV Report 1865, 61, str. X I I I ) . Isto je ovako i u fabrikama stakla. Izgleda prirodno, kae jedan fabrikant elika koji upotrebljava decu za noni rad, da deaci koji rade nou ne mogu danju da spavaju ni da se poteno odmore, ve preko dana neumorno vrljaju na sve strane. (Isto, IV Report,
9 3 9 4

9 2

neprekidno trajanje procesa proizvodnje u toku 24 asa prua vrlo dobru priliku da se prekorae granice nominalnog radnog dana. Tako, npr., u gore pomenutim vrlo napornim industrijskim granama zvanian radni dan za svakog radnika iznosi veinom 12 asova nonog ili dnevnog rada. Ali je prekovremeni rad preko te granice u mnogim sluajevima, da upotrebim reci engleskog zvaninog izvetaja, zbilja strahovit (truly fearful).
95

Nijedan ovek, kae se t a m o , ne moe razmiljati o masi rada koju prema iskazima svedoka obavljaju deaci od 9 do 12 godina, a da neminovno ne doe do zakljuka da se ta zloupotreba vlasti od strane roditelja i poslodavaca ne srne due doputati.
96

Metod da uopte primoravaju deake na naizmenian rad danju i nou vodi, kako za vreme poleta posla tako i za vreme obinog poslovanja, besramnom p r o duavanju radnog dana. T o produavanje nije u mnogim sluajevima samo ok rutno v e upravo i neverovatno. Silom okolnosti dogaa se da ponekad deak koji treba da smeni drugoga ne dode iz ovog ili iz onog razloga. T a d a ga m o r a zameniti jedan ili vie od prisutnih deaka iji je radni dan ve zavren/ T a j si stem je tako optepoznat da je direktor jedne valjaonice na moje pitanje kako se ispunjuju mesta odsutnih deaka odgovorio: Znam da V a m je to isto tako poznato kao i meni, i nije se ustruavao da prizna injenicu.
67

U jednoj valjaonici, u kojoj je nominalni radni dan trajao od 6 asova izjutra do 5 / 2 asova uvee, radio je neki deak 4 noi svake sedmice do n a j l

63, str. X I I I . ) O vanosti suneve svetlosti za odranje i razvitak tela izjavljuje jedan lekar, izmeu ostalog: Svetlost deluje neposredno i na tkivo tela dajui m u vrstinu i elastinost. Miii ivotinja kojima se uskrati normalna koliina svetlosti postaju mlitavi i neelastini, ivci gube svoj t o n * usled oskudice nadraaja i sve to se nalazi u rastenju k r l j a v i . . . to se dece tie, za njihovo je zdravlje skroz neophodno da za vreme jednog dela dana stalno pritiu obilna dnevna svetlost i neposredni sunevi zraci. Svetlost pomae da se hrana preradi u dobru plastinu krv, i ovruje miino vlakno kad se ono v e obrazuje. Isto tako, ona deluje kao sredstvo za nadraivanje organa vida i time izaziva veu delatnost u razliitim funkcijama mozga. Gospodin W . Strange, primarijus Opte bolnice u Vusteru, iz ijeg smo spisa O zdravlju uzeli gornje m e s t o ^ pie u pismu jed n o m lanu anketne komisije, g. W h i t e - u : Ranije sam imao prilike da u L a n k a iru posmatram posledice nonog rada na fabriku decu, i nasuprot omiljenom tvrenju nekih poslodavaca, izjavljujem odluno da je deje zdravlje od toga brzo stradalo. ( C E C , I V Report, 2 8 4 , str. 5 5 . ) D a ovakve stvari uopte m o g u biti predmet ozbiljne polemike, najbolje pokazuje kako kapitalistika proizvodnja de luje na funkcije mozga kapitalista i njihovih r e t a i n e r s * . )
1 [ 8 5 2 9

* C E C , I I I Report, 5 7 , str. X I I . Isto ( I V Report, 1 8 6 5 ) , 5 8 , str. X I I . Isto.

2

9 7

i * rastegljivost *

slugu

manje 8 / ! asova uvee sledeeg d a n a . . . i t o je trajalo 6 meseci. Neki drugi radio je kad m u je bilo 9 godina pokatkad 3 dvanaestoasovne smene uzastopce, a u uzrastu od 1 0 godina uzastopce 2 dana i 2 noi. Trei, kome je sad 10 godina, radio je triput nedeljno od 6 asova izjutra d o 1 2 asova nou, a ostalih dana od 6 asova izjutra d o 9 asova uvee. etvrti, kome je sada 13 godina, radio je cele sedmice od 6 asova p o podne do 12 asova u podne drugog dana, a ponekad 3 smene uzastopce, npr. o d ponedeljka izjutra do utorka uvee. Peti, sad m u je 12 godina, radio je 1 4 dana u jednoj livnici eleza u Stevliju od 6 asova izjutra do 12 asova n o u i nesposoban je da t o i dalje ini. Devetogodinji George A l linsworth: Doao sam ovamo prolog petka. Narednog dana imali smo da ponemo u 3 asa izjutra. Ostao sam zato ovde itavu no. Stanujem na 5 milja odavde. Spavao sam na patosu na konoj kecelji, a pokrivao se jednim kaputiem. D r u g a dva dana bio sam ovde u 6 asova izjutra. D a ! Ovde je vrlo toplo! P r e nego to sam doao ovamo, radio sam celu godinu kod visoke pei. T o je bilo vrlo veliko preduzee na selu. Subotom sam takoe poinjao u 3 asa izjutra, ali sam barem mogao ii kui na spavanje poto je bilo blizu. Drugih dana poinjao sam da radim u 6 asova izjutra, a svravao u 6 ili 7 asova uvee i t d .
98

Isto, str. X I I I . Stupanj obrazovanosti tih radnih snaga razume se da je m o r a o biti onakav kakav n a m se pokazuje iz sledeih dijaloga s jednim lanom anketne komisije.. Jeremiah Haynes, deak od 12 godina: . . . e t i r i puta etiri jesu osam, ali etiri etvorke jesu e s n a e s t . . . Kralj je onome koji ima sav novac i zlato. ( A king is him that has all the money and gold.) M i imamo kralja, kau da je on kraljica i zovu je princeza Alexandra. K a u da se ona udala za kraljiinog sina. Princeza je mukarac. W . T u r n e r , kome je 12 godina: Ne ivim u Engleskoj. Mislim da ima takva zemlja, ali dosad nisam nita znao o tome.* J o h n Morris od 1 4 godina: uo sam da govore da je bog stvorio svet, da se ceo svet podavio osim jednog oveka, uo sam da je taj ovek bio mala ptica. W i l liam Smith, 15 godina: Bog je napravio oveka, ovek je napravio enu. E d w a r d T a y l o r od 15 godina: Ne znam nita o Londonu. Henry Matthewman od 17 godina: Idem ponekad u c r k v u . . . Jedno ime o kome su propovedali bio je neki Isus Hristos, ali ne m o g u kazati nikakvo drugo ime, a ne mogu nita rei ni o njemu. O n nije bio ubijen, v e je u m r o kao i drugi ljudi. U izvesnom pogledu on nije bio kao ostali ljudi, jer je bio religiozan u izvesnom pogledu, a drugi t o nisu. ( H e was not the same as other people in some ways, because he was religious in some ways and others isn't. Isto, 7 4 , str. X V . ) avo je dobar ovek. J a ne znam gde on ivi. Hristos je bio nevaljalac. ( T h e devil is a good person. I d o n ' t ' k n o w where he lives. Christ was a wicked man.) Ta devojica (od 10 godina) znala je sricati G o d D o g [psovka], a nije znala kralji ino ime. ( C E C , V , 1 8 6 6 , str. 5 5 , br. 2 7 8 . ) Isti sistem kao u pomenutim m e talskim fabrikama vlada i u fabrikama stakla i hartije. U fabrikama hartije, gde se hartija izrauje p o m o u maina, noni je rad pravilo za sve poslove izuzev sor tiranje prnja. U nekim se sluajevima noni rad pomou smena produuje nepre kidno kroz itavu sedmicu, obino od nedelje nou do sledee subote u 12 a sova nou. Osoblje kome je red da radi u dnevnoj smeni radi 5 dana po 12 i jedan

9 8

Da ujemo sad kako sam kapital shvata taj dvadesetetiriasovni sistem. Razume se da on prelazi utke preko prekoraivanja sistema, preko njegove zloupotrebe, koja dovodi do svirepog i neverovatnog produavanja radnog dana. Kapitalisti govore samo o normalnom obliku sistema. Gospoda Naylor i Vickers, fabrikanti elika, koji zapoljavaju 600 do 700 osoba, a od toga samo 10% ispod 18 godina, a od ovoga opet samo 20 deaka kao nono osoblje, izjavili su ovo:
Deaci ne trpe od vruine ni najmanje. Temperatura je verovatno 86 do 90 [po Fahrenheitu; 30 do 3 2 po C e l s i u s u ] . . . U kovanicama i valjaonicama rade ruke dan i n o na smenu, ali se naprotiv sav ostali posao obavlja danju izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee. U kovanici se radi od 12 do 12 asova. Neke ruke rade stalno nou ne dolazei nikad u dnevnu s m e n u . . . M i ne drimo da dnevni ili noni rad razliito utie na zdravlje (gospode Naylora i Vickersa?) i ve rovatno je da ljudi bolje spavaju kad se stalno odmaraju u isto vreme nego kad se. to m e n j a . . . Otprilike 2 0 deaka ispod 18 godina radi u nonoj s m e n i . . . Bez nonog rada deaka ispod 18 godina ne bismo mogli dobro izai na kraj (not well do). Na prigovor je poveanje trokova proizvodnje. Teko je dobiti iskusne radnike i rukovodioce odeljenja, ali deaka moemo dobiti koliko hoemo . . . Razume se da ogranienje nonog rada, s obzirom na neznatnu srazmeru de aka koje mi zapoljavamo, ne bi za nas bilo ni od velike vanosti ni od velikog interesa.'*

Gospodin J . Ellis, lan firme John Brown et Co., fabrike elika i eleza, kod koje je zaposleno 3000 odraslih mukaraca i deaka, i to
dan 18 asova, a nona smena radi 5 noi po 12 i jednu no 6 asova svake n e delje. U drugim sluajevima radi svaka smena 2 4 asa, jedna za drugom, smenjujui se svaki dan. Jedna smena radi 6 asova ponedeljnikom, a 18 asova u subotu da namiri 24 asa. U drugim sluajevima uveden je nekakav srednji sistem: svi koji rade na mainama za pravljenje hartije rade preko cele nedelje 15 do 16 asova dnevno. U ovom sistemu, kae L o r d , lan anketne komisije, izgleda da su ujedinjena sva zla dvanaestoasovnih i dvadesetetiriasovnih smena. D e c a ispod 13 godina, mlada lica ispod 18 i ene rade po tom nonom sistemu. U dvanaestoasovnom sistemu morali su ponekad, zbog nedolaska smenjivaa, da rade dve smene uzastopce, dakle 2 4 asa. Iskazi svedoka potvruju da deaci i devojice vrlo esto rade prekovremeno, te esto sastave 2 4 , pa i 3 6 asova besprekidnog rada. U radionicama za glaziranje, u kojima je rad neprekidan i nepromenljiv, ima devojica od 12 godina koje preko celog meseca rade po 14 asova dnevno bez ikakvog redovnog odmora ili prekidanja, izuzev dve, najvie tri neuredne pauze po V2 asa za jelo. U nekim fabrikama, u kojima je redovan noni rad sasvim naputen, radi se strahovito mnogo prekovremeno, i .to esto na najprljavijim, najvrelijim i najjednolinijim poslovima. ( C E C , I V Report, 1865, str. X X X V I I I i X X X I X . ) C E C , I V Report, 1865, 7 9 , str. X V I .

j e d n i m d e l o m u t e k o m r a d u n a eliku i elezu dan i n o , u s m e n a m a , izjavljuje d a u velikim l i v n i c a m a elika dolaze 1 ili 2 deaka n a 2 o d rasla radnika. U n j i h o v o m p r e d u z e u i m a 5 0 0 d e a k a ispod 18 godina, a o d t o g a t r e i n a , ili 1 7 0 , ispod 13 godina. t o s e t i e predloene z a konske i z m e n e , g. Ellis misli: Ne drim da bi bilo vrlo pokudno (very objectionable) da se lica ispod 18 godina ne mogu zapoljavati due od 12 asova u 24 asa. Ali ne drim da bi se upoljavanje deaka iznad 12 godina u nonom radu moglo makar samo ograniiti, tavie, mi bismo radije prihvatili zakon po kome se deaci ispod 13, pa ak ispod 15 godina, uopte ne bi mogli uzimati na rad, nego zakon koji bi nam branio da upotrebljavamo preko noi deake koje ve imamo. De aci iz dnevne smene moraju raditi naizmence i u nonoj smeni, jer odrasli ne mogu neprestano obavljati noni rad; to bi upropastilo njihovo zdravlje. Ipak smatramo da noni rad svake druge nedelje nije tako kodljiv. ( G o s p o d a N a y l o r i V i c k e r s u skladu sa interesima svoga p r e d u z e a , n a p r o t i v m i s l e d a b a n a i z m e n i a n n o n i r a d m o e vie da kodi n e g o stalni n o n i r a d . ) Mi nalazimo da su ljudi koji naizmenino rade i nou isto tako zdravi kao i oni koji rade samo d a n j u . . . Na zabranu upoljavanja deaka ispod 18 go dina u nonom radu mi bismo stavili prigovor zbog poveanja trokova, ali je to ujedno i jedini razlog. (Da cinike li naivnosti!) Drimo da bi to poveanje bilo vee nego to bi nae preduzee, s dunim obzirom na svoje uspeno poslovanje, moglo pravino da podnosi. (As the trade with due regard to its be ing successfully carried out could fairly bear!) (Kakva ljigava frazeologija!) Rad je ovde redak i mogao bi postati nedovoljan kad bi se ovako regulisao (tj. E l l i s , B r o w n et C o . m o g l i bi doi u k o b n u nepriliku da m o r a d n u plaati p u n u v r e d n o s t r a d n e s n a g e ) .
1 0 0

Kiklop fabrika elika i eleza g o s p o d e C a m m e l l et C o . , radi u i s t o m velikom r a z m e r u kao i p o m e n u t o p o d u z e e J o h n B r o w n et C o . P o s l o v n i d i r e k t o r t e fabrike bio je p r e d a o v l a d i n o m k o m e s a r u W h i t e - u svoj iskaz n a p i s m e n o , ali k a d m u je docnije rukopis v r a e n radi r e v i zije, s m a t r a o je z a z g o d n o d a g a utaji. Ali g. W h i t e i m a d o b r o p a m e n j e . O n s e s a s v i m t a n o s e a d a j e z a t u g o s p o d u kiklope z a b r a n a n o n o g r a d a z a d e c u i m l a d a lica n e m o g u a s t v a r : t o b i bilo isto t o obustaviti r a d u n j i h o v o m p o d u z e u , a ipak njihovo p o d u z e e jedva da broji neto vie o d 6 % d e a k a ispod 18 i s a m o 1 % ispod 13 g o d i n a ! O i s t o m p r e d m e t u izjavljuje g. E . F . S a n d e r s o n , l a n firme B r a a S a n d e r s o n , B r o s . et C o . , valjaonica i k o v a n i c a elika u Aterklifu:
1 0 1

" Isto, 80, str. X V I , X V I I . Isto, 82, str. X V I I .

1 0 1

Velike bi tekoe nastale iz zabrane nonog rada za deake ispod 18 godina, a glavna bi bila u poveanju trokova koje bi zamenjivanje rada deaka radom odraslih nuno povuklo za sobom. Koliko bi to iznosilo, ne mogu rei, ali verovatno ne bi bilo toliko da bi fabrikant mogao da povisi cenu elika, a to znai da bi gubitak pao na njega, poto bi se odrasli (ba su tvrdoglavi!) prirodno opi rali da ga oni snose.

Gospodin Sanderson ne zna koliko plaa decu, ali

to moda iznosi 4 do 5 ilinga na glavu n e d e l j n o . . . R a d deaka takav je da je, uopte uzevi (generallv, razume se ne uvek u posebnom sluaju) snaga deaka upravo dovoljna, pa, prema tome, ne bi iz vee snage odraslih proisticala nikakva dobit koja bi izravnala gubitak, ili bi se to dogodilo jedino u nekim prilikama kad treba raditi s vrlo -tekim masama metala. Ni odraslima se ne bi svi alo da meu sobom vie nemadnu deake, poto su odrasli manje posluni. Osim toga, deaci moraju rano poeti da rade da bi izuili posao. Ograniavanjem deaka jedino na dnevni rad ovaj se cilj ne bi postigao.

A zato ne? Zato deaci ne mogu uiti zanat danju? Tvoj razlog?
Zato to bi u tom sluaju odrasli, koji rade jedne nedelje danju a druge nou, bili odvojeni od deaka svoje smene za polovinu vremena i tako bi propala polovina profita koji iz njih isteruju. Naime, pouavanje koje oni daju deacima rauna se kao deo najamnine deaka i stoga stavlja odrasle u mogunost da dou do jevtinijeg deakog rada. Svaki bi odrasli izgubio polovinu svog profita.

Drugim recima, gospoda Sanderson morali bi da jedan deo na jamnine odraslih radnika plate iz sopstvenog depa umesto nonim radom deaka. Profit gospode Sanderson neto bi pao u tom sluaju, i to i jeste za njih pravi razlog zato deaci ne mogu danju da ue svoj zanat. Osim toga, ovo bi odraslima, koje sad smenjuju deaci, natovarilo redovni noni rad i oni to ne bi izdrali. Kratko i jasno tekoe bi bile tolike da bi verovatno dovele do potpunog ukidanja nonog rada. Za samu proizvodnju elika, kae E . F . Sanderson, to ne bi inilo ni najmanju razliku, ali! Ali gospoda Sanderson imaju prea posla nego da prave elik. Pravljenje elika samo je izgovor za pravljenje_vika vrednosti. Talionice, valjaonice itd., zgrade, mai nerija, elez^, ugalj itd. imaju xia rade neto vie nego da se samo pre tvaraju u eljik. Sve su ove stvari tu zato da usisavaju viak rada, a ra zume se da za 24 asa usisaju vie nego za 12 asova. Doista, te stvari daju Sandersonima, u ime boga i prava, uputnicu na radno vreme izvesnog broja ruku za puna 24 asa u jednom danu, ali im se prekine
102

U nae doba, koje toliko razmilja i rezonuje, onaj koji ne ume nai dobar razlog za sve, pa i za najgore i najizopaenije, mora da jo nije daleko doterao. Sve to je u svetu upropaeno, bilo je upropaeno s dobrim razlogom. (Hegel, Enzyklopdie. Erster Teil. Die Logik, Berlin 1840, str. 2 4 9 . )

1 0 2

njihova funkcija usisavanja rada, one gube karakter kapitala, pa su, prema tome, ista teta za Sandersone.
Ali bi tada bilo gubitka na tako skupoj maineriji koja bi polovinu vre mena leala neiskoriavana, a za takvu masu proizvoda koju smo mi kadri izraditi pod sadanjim sistemom mi bismo morali da udvojimo prostorije i maine, a to bi udvojilo trokove.

Ali zato ba ovi Sandersoni trae da budu povlaeni, kad ostali kapitalisti smeju da rade samo danju, te im zbog toga zgrade, mainerija i sirovina lee nou neiskoriene?
Istina je, odgovara E . F . Sanderson u ime svih Sandersona, istina je da taj gubitak zbog neiskoriavanja mainerije podnose sve manufakture u kojima se radi samo danju. Ali upotreba pei za topljenje prouzrokovala bi u naem sluaju ekstragubitak. Ako bismo ih odravah pod vatrom, upropaivali bismo gorivo (umesto to sad upropauju ivote radnika), a ako ih ne bismo drali pod vat rom, imali bismo gubitak u vremenu zbog ponovnog paljenja i dobivanja pot rebnog stupnja toplote (dok je gubitak vremena za spavanje ak i osmogo dinje dece dobitak u radnom vremenu za sandersonovski soj), a i same bi pei stradale usled menjanja temperature (dok te iste pei nimalo ne stradaju od dnevnog i nonog menjanja r a d a ) . *
10

lira C E C , I V Report, 1 8 6 5 , 8 5 , str. X V I I . K a d su gospoda fabrikanti stakla na slian nain dali izraza svojoj nenoj bojazni da su redovne pauze za jelo deci nemogue, jer bi inae odreena koliina toplote koju pei zrae bila ist gubi tak, odnosno propala bi, odgovorio im je White, lan anketne komisije, sasvim drukije dirnut nego U r e , Senior itd., i njihovi jadni nemaki podraavaoci, kao Roscher i drugi, koji su bili dirnuti uzdrljivou, odricanjem i tedljivou kapitalista u izdavanju svoga novca i njihovim timur-tamerlanskim raspikustvom u troenju ljudskih ivota: Radi osiguranja redovnih pauza za jelo verovatno bi se rasipala neto vea koliina toplote nego sada, ali ni u novanoj vrednosti to nije nita prema rasipanju ivotne snage (the waste of animal po wer), rasipanju koje Kraljevina ima otuda to deca koja rade u fabrikama stakla, i koja su upravo u godinama kad se raste, nemaju ni toliko odmora da mogu svoje jelo na miru pojesti i probaviti. (Isto, str. X L V . ) I to u godini napretka, 1 8 6 5 ! D a i ne govorimo o troenju snage pri dizanju i noenju, takvo dete u fabrikama flaa i biljura prelazi za vreme neprekidnog obavljanja svoga posla 15 d o 2 0 (engleskih) milja za 6 asova! A rad traje esto puta 14 do 15 asova. U mnogim fabrikama stakla vlada sistem estoasovnih smena, kao u predionicama u Moskvi. U itavom nedeljnom radnom vremenu ima najvie 6 asova neprekidnog odmora, ali se od toga ima odbiti vreme za dolazak i odlazak iz fabrike, za umivanje, odevanje i jedenje, to sve trai vremena. N a taj nain ostaje samo minimalno vreme za odmor. N e m a vremena za igru ni za sve vazduh, osim na raun spavanja tako potrebnog deci koja u tako arkoj atmo sferi obavljaju tako naporan r a d . . . P a i kratki san se prekida time to nou dete mora samo da se budi, a danju ga budi larma spolja. Gospodin White

5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produavanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka ta je to radni dan? Koliko je vreme za koje kapital srne da troi radnu snagu iju dnevnu vrednost kupuje? Dokle se radni dan moe produavati preko radnog vremena potrebnog za reprodukovanje same radne snage? Na ova pitanja, videli smo, kapital odgovara: radni dan iznosi dnevno puna 24 asa uz odbitak od nekoliko asova za odmor bez kojih bi radna snaga bila apsolutno nesposobna da se ponovo prihvati posla. Pre svega, samo se po sebi razume da radnik celog svog ivota nije nita drugo do radna snaga i da je, prema tome, sve njegovo raspoloivo vreme, po prirodi i po pravu, radno vreme, dakle da pripada samooplodavanju kapitala. Vreme potrebno da se ovek izgradi, da se duhovno razvije, da vri drutvene funkcije i da ivi drutvenim ivotom, vreme za slobodnu igru fizikih i duhovnih snaga, ak i nedeljni praznikpa makar i u zemlji pobonih subotara kakva ludorija! Ah u svom bezmernom lepom nagonu,
104

navodi i ove sluajeve: neki deak radio je' 3 6 asova uzastopce; deca od 12 godina rintaju do 2 asa nou, onda spavaju u fabrici do 5 asova izjutra (3 asa!), da bi opet zapoela nov radni dan! Masa rada, kau redaktori opteg izvetaja Tremenheere i Tufnell, koju deaci, .devojke i ene daju dok se nalaze pod stegom dnevnog ili nonog rada (spell of labour) basnoslovna je. (Isto, str. X L I I I i X L I V . ) A za to vreme dogaa se moda da se kapitalista, fabrikant stakla, pun odricanja u pozni as noi tetura iz kluba kui, podnapit od portvajna i nesigurna koraka, pevuiei idiotski: Britons never, never shall be slaves l *!*!
1

U Engleskoj, npr., ima jo uvek sluajeva na selu da neki radnik bude osuen na zatvor zato to obesveuje nedelju radei u vrtiu pred svojom kuom. Istoga radnika kanjavaju za krenje ugovora ako nedeljom, pa makar i iz reli gioznih muica, ne doe u fabriku metala, hartije ili stakla. Pravoverni parlamenat ne zna za obesveenje nedelje kad se ono zbiva u procesu oploavanja kapitala. U jednom memorandumu (avgusta 1 8 6 3 ) , u kome nadniari londonskih prodavnica ribe i ivine trae ukidanje nedeljnog rada, kae se da njihov rad iznosi za prvih est dana u sedmici po 15 asova, a nedeljom 8 do 10 asova. Ujedno nam taj memorandum kae da je glavni razlog tog nedeljnog rada prefinjeno gurmanstvo aristokratskih pobonjaka iz Exeter Hall-a.1* ' T i sveci, tako revnosni in cute curanda * , pokazuju svoje hrianstvo smirenou s kojom podnose preterani rad, oskudicu i gladovanje treih lica. Obsequium ventris istis (radnici ma) perniciosius e s t . *
7 2 3

1 0 4

** Britanci nee nikad, nikad biti robovi! * u staranju za svoje blagoutrobije * Z a njih (radnike) opasno je da zadovolje svoje stomake.
s

u svojoj vampirskoj gladi za vikom rada, kapital rui ne samo moralne ve i isto fizike maksimalne granice radnog dana. On uzurpira vreme za rastenje, za razvijanje tela i njegovo odravanje u zdravlju. On otima v r e m e potrebno za troenje sveeg vazduha i suneva svetla. O n zakida od vremena z a jelo i gde god je mogue nastoji da ga pri poji procesu proizvodnje, tako da se radniku dodaje hrana kao da je kakvo sredstvo za rad, kao to se parnom kotlu dodaje ugalj, a maini loj ili ulje. Z d r a v san za pribiranje, obnavljanje i osveavanje ivotnih snaga on svodi na onoliko asova umrtvljenosti koliko je neophodno za ponovno oivljavanje apsolutno iscrpenog organizma. U m e s t o da normalno odravanje radne snage odredi ovde granicu radnog dana, ba obrnuto, najvee mogue dnevno izdavanje radne snage, pa m a kako ono bilo bolesno, nasilno i m u n o , odreuje granicu radnikovom poinku. Kapital ne pita za trajanje ivota radne snage. to njega zanima jedino je maksimum radne snage koji se moe staviti u pokret za jedan radni dan. Ovaj cilj on postizava skraivanjem trajanja radne snage, kao to lakom poljoprivrednik postizava vei prinos pljakajui plodnost zemljita. Produujui radni dan, kapitalistika proizvodnja, koja je po svojoj sutini proizvodnja vika vrednosti, usisavanje vika rada, ne proizvodi, dakle, samo krljavljenje ljudske radne snage, kojoj otima normalne moralne i fizike uslove za razvijanje i delatnost. Ona proiz vodi i prevremeno iscrpljenje i ubijanje same radne s n a g e . Ona produuje radnikov period proizvodnje u jednom datom roku skra ujui m u ivot. Ali vrednost radne snage ukljuuje vrednost roba potrebnih za reprodukciju radnika, ih' za produenje radnike klase. K a d , prema t o m e , kapital u svom bezmernom stremljenju za samooploavanjem nuno tei da produi radni dan protivno prirodnim zakonima, on time skrauje ivotni period pojedinih radnika, a time i trajanje nji hove radne snage, t e se javlja potreba z a to brom zamenom istro ene radne snage, dakle se imaju initi vei trokovi rabaenja za r e produkciju radne snage, upravo kao to je deo vrednosti neke maine koji treba dnevno reprodukovati utoliko vei ukoliko se ona bre troi. Stoga izgleda da je kapital u svom vlastitom interesu upuen na normalan radni dan. Vlasnik robova kupuje svog radnika kao to kupuje konja. K a d izgubi roba, on gubi i kapital koji se m o r a nadoknaditi novim izdatkom na tritu robova. Ali
105

ako mogu pirinana polja Dordije i movare Misisipija najkobnije i razorno delovati na ovekov organizam, ipak to pustoenje ljudskih ivota nije toliko da

i5 Mi smo u ranijim iz vestaj ima izneli izjave vie iskusnih fabrikanata... koje su dokaz da prekovremeni rad sigurno dovodi do toga da se radna snaga radnika prerano iscrpe. (CEC, IV Report, 1865, 64, str. XIII.)

se ne bi moglo popraviti crpenjem iz obilnih rezervoara Virinije i Kentakija. Ekonomski obziri koji bi, ukoliko izjednauju interese gospodara sa odranjem robova, u neku ruku mogli da budu jamstvo za oveno postupanje s robovima, pretvaraju se posle uvoenja trgovine robovima bal u razloge krajnjeg upropaivanja robova, jer im je moguno popuniti upranjeno mesto roba dovozom iz inostranih crnakih torova, postaje trajanje njegova ivota manje vano od nje gove proizvodnosti dok je u ivotu. Zbog toga u zemljama koje uvoze robove vlada vrhovno naelo robovske privrede da se najuspenija ekonomija sastoji u tome da se iz ljudske marve (human chattle) za Sto je mogue krae vreme iscedi to je mogue vea masa rada. Ba se u tropskoj privredi, gde su godinji pro fiti esto puta ravni celokupnom kapitalu plantaa, najbezobzirnije rtvuje ivot Crnaca. Tako je poljoprivreda zapadne Indije, te vekovne kolevke -basnoslovnog bogatstva, progutala milione ljudi afrikanske rase. T a k o je danas Kuba, iji prihodi iznose milione i iji su sopstvenici plantaa knezovi, ona oblast u kojoj vidimo kako se klasa robova ne samo hrani najgorom hranom i mui bez prekida i do potpunog iscrpljenja, nego i kako se jedan veliki deo robova svake godine di rektno unitava sporom torturom prekomernog rada i nedostatkom sna i od mora.
108

Mutato nomine de te fabula narraturU ' Mesto trgovina robo vima itaj trite rada, mesto Kentaki i Virdinija Irska i poljo privredni srezovi Engleske, kotske i Velsa, mesto Afrika Nemaka! uli smo kako prekomerni rad kosi pekare u Londonu, pa ipak je londonsko trite rada uvek prepuno nemakih i drugih kandidata smrti za pekarski posao. Lonarstvo je, kao to smo videli, ona indu strijska grana u kojoj se najkrae ivi. Znai li to da nema dovoljno lonara? Josiah Wedgwood, pronalaza modernog lonarstva, i sam poreklom obian radnik, izjavio je 1785. pred Donjim domom da cela manufaktura zapoljava 15 000 do 20000 lica. Godine 1861. iznosilo je stanovnitvo samo u gradskim centrima ove industrije u Velikoj Britaniji 101 302.
107

88

Pamuna industrija stara je 9 0 g o d i n a . . . Za tri generacije engleske rase pojela je ona devet generacija radnika.
108

Na svaki nain, u pojedinim epohama grozniavog poleta, trite rada pokazuje znatne praznine. Tako, npr., 1834. Ali su tada gospoda fabrikanti predloili Poor Law Commissioners * da suvino sta novnitvo poljoprivrednih krajeva poalju na sever, izjavljujui da
1

J . E . Cairnes, The Slave Power, str. 110, 111. John Ward, History of the Borough of Stoke-upon- Trent 1843, str. 42. Ferrandov govor u Donjem domu od 27. aprila 1863.
1 0 7 , 0 8

1 0 8

etc.,

London

* komesarima Sirotinjske uprave

bi ga fabrikanti mogli apsorbovati i potroiti. njihove rei.

109

Ba tako su glasile

U Manesteru bili su naznaeni agenti s pristankom lanova P o o r L a w Commission. Izraeni su i predati tim agentima spiskovi poljoprivrednih r a d nika. Fabrikanti su trali u urede i poto su izabrali to im je odgovaralo, slate su porodice sa juga na sever Engleske. Ovi ljudski paketi slati su sa etiketama ba kao obine trgovake bale, kanalima i teretnim kolima neki su se dovlaili peice, a mnogi su, izgubljeni i polugladni, lutali po industrijskim srezovima. Ovo se razvi u pravu trgovaku granu. Donji dom teko e u ovo poverovati. T a redovna trgovina, to prodavanje ljudskog mesa produilo se i dalje, i manesterski agenti kupovali su i prodavali te ljude manesterskim fabrikantima isto onako redovno kao to su Crnci prodavani sadiocima pamuka u junim dravama . . . Godine 1860. pamuna industrija bila je na svom v r h u n c u . . . Opet je bilo nedovoljno ruku. Fabrikanti se opet obratie na agente ljudskog mesa, kako ih nazivaju. Ovi pretraie sprudove Dorseta, bregove Devona i nizine Viltsa, ali je suvino stanovnitvo bilo ve poderano.

Bury Guardian se jadao kako bi posle zakljuenja engleskofrancuskog ugovora moglo biti apsorbovano 1 0 0 0 0 ruku vie, a da e zatrebati jo 3 0 0 0 0 ili 4 0 0 0 0 . Poto su agenti i podagenti trgovine mesom I860, uzaludno pretraili poljoprivredne krajeve,
obratila se deputacija fabrikanata g. Villiersu, predsedniku Poor L a w B o a r d - a * s molbom da
110 2 1

se *

ponovo

dozvoli

fabrikama da dobijaju

siromanu decu

iz

workhouses.

That the manufacturers would absorb it and use it up. Those were the very words used by the cotton manufacturers*;*. (Isto.) Isto. Uprkos najboljoj volji, Villiers je bio po zakonu primoran da odbije molbu fabrikanata. Ali predusretljivost mesnih sirotinjskih uprava pomoe toj gospodi da ipak postignu svoju svrhu. Gospodin A. Redgrave, fabriki inspek tor, uverava da u ovom sluaju sistem po kome se siroad i sirotinjska deca imaju zakonski smatrati kao apprentices (egrti) nije bio praen starim nepri likama(o ovim neprilikama uporedi Engels: Die Lage der arbeitenden Klasse etc )mada je u jednom sluaju sistem svakako bio zloupotrebljen, i to kad su devojke i mlade ene iz poljoprivrednih srezova kotske dovedene u L a n k a ir i eir. U ovom sistemu fabrikant zakljuuje ugovor sa upravom sirotinj skih domova za odreene rokove. On daje deci hranu, odelo i stan, kao i neki mali doplatak u novcu, u d n o v a t o zvue nie navedene rei g. Redgrave-a, a naroito ako imamo na u m u da je godina 1860. ak i meu godinama prospe riteta engleske pamune industrije bila jedinstvena i da su, osim toga, najamnine bile visoke, jer je izvanredna tranja rada naila na smetnje u depopulaciji Irske, u besprimernom iseljavanju iz engleskih i kotskih poljoprivrednih srezova u
f 1 1 0

1 0 9

Vrhovne sirotinjske uprave * domova

rada

Ono to iskustvo uglavnom pokazuje kapitalisti jeste stalno su vino stanovnitvo, tj. stanovnitvo suvino u odnosu prema trenut nim potrebama oplodavanja kapitala, mada njegov materijal sai njavaju zakrljale, kratkovene generacije, koje se brzo sustiu i koje su, tako rei, nezrele uzabrane. Istina, s druge strane, iskustvo pokazuje razumnom posmatrau kako je kapitalistika proizvodnja, koja, istorijski govorei, datira tek od jue, brzo i duboko zasekla u sam koren narodne snage, kako je izroavanje industrijskog stanov nitva usporeno samo stalnim usisavanjem primitivnog elementa sa sela, i kako i sami seoski radnici ve poinju da propadaju, uprkos sveem vazduhu i principle of natural selection * koji meu njima
111 1

Australiju i Ameriku, kao i u pozitivnom opadanju stanovnitva u nekim engle skim poljoprivrednim srezovima, delimino usled sreno postignutog sloma i votne snage, a delimino usled toga to su trgovci ljudskim mesom ve ranije bili iscrpli raspoloivo stanovnitvo, I svemu tome uprkos kae g. Redgrave: Ova vrsta rada (deca iz sirotita) trai se samo onda kad se druga ne moe nai, jer ovo je skup rad (high-priced labour). Obina najamnina za deaka od 13 godina iznosi otprilike 4 ilinga nedeljno. Ali 5 0 ili 1 0 0 takvih deaka hraniti, odevati, snabdeti krovom, lekarskom pomoi i odgovarajuim nadzorom, i jo im povrh toga dati mali doplatak u novcu ne moe se postii sa 4 ilinga na glavu nedeljno. ( R I F za 30. april I 8 6 0 , str. 2 7 . ) Gospodin Redgrave zaboravlja da kae kako e radnik sve ovo m o i sam da postigne za svoje maliane s njihovom najamninom od 4 ilinga, kad to fabrikant nije kadar za 5 0 ili 1 0 0 deaka koji zajedno stanuju, zajedno se hrane i imaju zajedniki nadzor. D a italac iz teksta ne bi izvukao pogrean zakljuak, m o r a m ovde primetiti da se engleska pamuna industrija, otkako je stavljena pod odredbe fabrikog zakona od 1 8 5 0 . njegovim propisima o radnom vremenu itd., m o r a smatrati kao uzorna industrija Engleske. Engleski pamuni radnik stoji u svakom pogledu bolje od svoga druga na K o n t i nentu. Pruski fabriki radnik radi najmanje 10 asova nedeljno vie od svoga en gleskog takmaca, a kad radi kod kue na vlastitom razboju, otpada ak i ta granica njegovih dopunskih asova rada. ( R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 5 , str. 1 0 3 . ) Gore p o m e nuti fabriki inspektor Redgrave putovao je posle industrijske izlobe od god. 1 8 5 L na Kontinent, specijalno u Francusku i Prusku, da bi ispitao prilike u t a monjim fabrikama. On kae da pruski fabriki radnik prima najamninu koja je dovoljna za nabavku proste hrane i malo komfora na koji je navikao i kojim je z a d o v o l j a n . . . On ivi gore i ima tei rad nego engleski radnik. ( R I F za 3 1 . ok tobar 1853, str. 8 5 . ) Oni koji prekomerno rade umiru zapanjujuom brzinom, ali mesta onih koji propaditu odmah se popune, i ovo esto menjanje lica ne izaziva na p o zornici nikakvu promenu. (England and America, L o n d o n 1 8 3 3 , sv. I , str. 5 5 ; pisac E . G . Wakefield.)
1 1 1

* zakonu prirodnog odabiranja

16 Marx-Engels (21)

svemono vlada doputajui da se odre samo najsnanije jedinke. Na praktino kretanje kapitala, koji ima tako dobre razloge da porie patnje radnike generacije koja ga okruuje, perspektiva budue apsolutne izroenosti oveanstva i depopulacije koja se najzad nee moi zaustaviti, ima isto toliko malo i isto toliko mnogo dejstva koliko i mogunost da se Zemlja surva u Sunce. U svakoj pekulaciji akcijama svako zna da oluja jednom mora rupiti, ali se svako nada da e ona mlatnuti po glavi njegovog blinjeg, poto je on sam sabrao zlatnu kiu i sklonio je na sigurno mesto. Apres moi le deluge!! to je lozinka svakog kapitaliste i svake kapitalistike nacije. Stoga je kapital bezobziran prema radnikovu zdravlju i trajanju njegovog ivota, gde god ga na taj obzir ne prisili drutvo. Na optubu o telesnom i du evnom lorljavljenju, preranoj smrti, muenju preteranim radom, on odgovara: Zato bi nas ta patnja muila, kad ona poveava nae zado voljstvo (profit) ?C J Ali, uglavnom, to i ne zavisi od dobre ili rave volje pojedinog kapitaliste. Slobodna konkurencija ini da unutranji zakoni kapitalistike proizvodnje vae za pojedinanog kapitalistu kao spoljanji prinudni zakon.
891 113 9 114

112

112 v i d i : Public Health. Sixth Report of the Medical Officer of the Privy Council 1863, objavljen u Londonu 1864. Ovaj izvetaj govori naroito o po ljoprivrednim radnicima. Neki su hteli da Saderlend predstave kao veoma na prednu grofoviju, ali je jedna skoranja anketa otkrila da su se ovde, u srezovima koji su nekad bili uveni s lepote ljudi i hrabrosti vojnika, itelji izrodili u mravu i zakrljalu rasu. N a najzdravijim poloajima, na padinama bregova okrenutih mqru, obrazi njihove dece bledi su kao to mogu biti samo u smradnoj atmo sferi zabaenih londonskih uliica. (Thornton, Over-Population and its Remedy, London 1846, str. 7 4 , 75.) Oni doista lie na onih 30 0 0 0 gallant Highlanders* * koji u glazgovskim wynds i closes * ive zajedno s prostitutkama i lopovima.
1 2

u s Mada je zdravlje stanovnitva tako vaan elemenat nacionalnog kapi tala, bojimo se da moramo priznati da kapitalisti nimalo ne paze da se to blago pdri i c e n i . . . Obzir prema zdravlju radnika bio je fabrikantima nametnut. (Times, 5. novembar 1861.) Ljudi iz Vest Raj dinga postadoe liferanti sukna za celi s v e t . . . Zdravlje radnoga naroda bi rtvovano, i rasa bi se izrodila za ne koliko generacija da nije nastupila reakcija. Ogranieno je radno vreme dece itd. (Twenty-second annual Report of the Registrar-General, 1861.) Zbog toga je, npr., poetkom 1863. 2 6 firmi koje imaju velike lonarnice u Stafordiru, medu kojima i J . Wedgwood i sinovi, molilo jednim memoran dumom za prinudnu intervenciju drave. Konkurencija s drugim kapitalistima ne dozvoljava im da dobrovoljno ogranie radno vreme dece itd. I zato, ma ko liko da mi alimo gore pomenuta zla, bilo bi nemogue otkloniti ih ma kakvim sporazumom izmeu f a b r i k a n a t a . . . S obzirom na sve te momente, mi smo do1 1 4

' * vitekih brana * sokacima i prolazima

Utvrivanje normalnog r a d n o g d a n a rezultat je b o r b e izmeu kapitalista i radnika, b o r b e koja je trajala nekoliko stotina godina. Ali istorija ove b o r b e pokazuje dve s u p r o t n e struje. U p o r e d i m o , n p r . , dananje englesko fabriko zakonodavstvo sa engleskim r a d n i m s t a t u tima od 14. d o sredine 18. v e k a . D o k m o d e r n i fabriki zakon nasilno skrauje radni dan, oni su statuti nastojavali da ga nasilno produe. Svakako, pretenzije kapitala u e m b r i o n a l n o m stanju, kada je on tek p o injao svoj ivot, dakle kad jo nije bio kadar da jedino silom e k o n o m skih odnosa osigura pravo usisavanja dovoljne koliine vika r a d a , v e je m o r a o da trai i p o m o dravne vlasti, svakako tadanje njegove p r e tenzije izgledaju sasvim skromne ako ih u p o r e d i m o . s koncesijama koje on m o r a da ini u svojem m u e v n o m d o b u , opirui se i g u n a jui. T r e b a da proteknu vekovi dok slobodan radnik, usled razvijenog kapitalistikog naina proizvodnje, dobrovoljno pristane, t j . b u d e drutveno prisiljen da za c e n u svojih uobiajenih ivotnih sredstava prodaje celo aktivno v r e m e svojeg ivota, ak i s a m u svoju r a d n u sposobnost, svoje pravo prvorodstva z a anak s o i v a . t S t o g a je p r i rodno to se produenje radnog dana, koje je kapital o d sredine 14. do kraja 17. veka pokuavao da p u t e m d r a v n e prinude naturi odraslim radnicima, poklapa otprilike sa o n o m g r a n i c o m r a d n o g v r e m e n a koju je u drugoj polovini 19. veka drava o v d e - o n d e povukla pretvaranju deje krvi u kapital. O n o to je danas, n p r . u M a s a u s e t s u , doskora najslobodnijoj dravi severnoamerike republike, proklamovano kao dravno ogranienje r a d a z a d e c u ispod 12 godina, bilo je u Engleskoj jo u sredini 17. veka n o r m a l a n radni dan za zadrigle zanatlije, snane poljoprivredne radnike i dinovske k o v a e .
1 1 5 911 1 1 6

li do uverenja da je potrebno doneti jedan prinudni zakon. (CEC, I Report, 1863, str. 322.) Dodatak primedbi H 4 . - S k o r a prolost prua nam jedan jo mnogo jai primer. Visoka cena pamuka, u eposi veoma ivog poslovanja, dala je povoda vlasnicima tkanica pamuka u Blekbernu da zajednikim sporazumom skrate radno vreme u svojim fabrikama za jedan odreeni rok. Rok je imao da istekne otprilike krajem novembra (1871). Meutim su bogatiji fabrikanti, u ijim se fabrikama i prede i tka, iskoristili smanjenje proizvodnje izazvano sporazumom i proirili svoja preduzea, te su tako na raun malih fabrikanata isterali velike profite. Naavi se u nevolji, ovi se sad obratie fabrikim radnicima i pozvae ih da se ozbiljno late agitacije za devetoasovni radni dan, obeavajui im i novane priloge u tu svrhu! Ovi radniki statuti, kakve istovremeno nalazimo u Francuskoj, Holandiji itd., bili su u Engleskoj formalno ukinuti tek 1813, poto su ih odnosi pro izvodnje ve odavno bili odbacili. Nijedno dete ispod 12 godina ne srne raditi ni u kojem fabrikom podu zeu due od 10 asova dnevno. (General Statutes of Massachusetts, gl. 60, 3. Pojedini zakoni doneti su od 1836. do 1858.) Radno vreme od 10 asova dnevno
1 1 6 1 1 5

Prvi Statute of Labourers * (23. Edward III, 1349) imao je svoj neposredan izgovor (ne svoj uzrok, jer je zakonodavstvo ove vrste trajalo vekovima bez tog izgovora) u velikoj kugtf koja je desetkovala stanovnitvo, tako da je, kao to neki torijevski pisac kae, tekoa da se najme radnici po razumnoj ceni (tj. ceni koja e njihovim poslo davcima davati razumnu koliinu vika rada) u stvari postala nepod noljiva. Stoga su silom zakona naturene razumne najamnine, a tako isto i granice radnog dana. Poslednja taka, koja nas na ovom mestu jedino i zanima, ponovljena je u statutu od 1496 (pod Henryjem VII). Radni dan svih zanatlija (artificers) i poljoprivrednih radnika trebalo je da u ono vreme od marta do septembra traje od 5 asova izjutra do izmeu 7 i 8 asova uvee, to, uostalom, nikad nije bilo sprovedeno; ali asovi za jelo iznosili su za doruak 1 as, za ruak IV2 as, za uinu V2 asa, dakle upravo jo jedanput onoliko koliko predvia fabriki zakon koji je sada na snazi. Zimi je trebalo da se radi bd 5 asova izjutra do mraka, sa istim prekidima. Jedan Elisa bethin statut od 1562. za sve radnike najmljene-na dan ili na nedelju, ostavlja netaknutu duinu radnog dana, ali pokuava da vreme za jelo
921 117 118

ima se smatrati kao zakonski radni dan kako u svima industrijskim poduzeima pamuka, vune, svile, hartije, lana i stakla, tako i u eleznoj i rudarskoj industriji. Propisuje se da ubudue nijedan mladi, zaposlen u kakvoj bilo fabrici, ne sme biti zadran ni prisiljen da radi due od 10 asova dnevno ili 60 asova nedeljno. Nijedan maloletnik ispod 10 godina ne sme biti nameten kao radnik u fabrici u ovoj dravi. (State of New Jersey. An act to limit the hours of labour etc., 1. i 2. Zakon od 11. marta 1855.) Nijedan deak izmeu 12 i 15 godina ne .sme biti zaposlen u kakvom bilo fabrikom poduzeu due od 11 asova dnevno niti pre 5 asova izjutra niti posle 7 /z asova uvee. (Revised Statutes of the State of Rhode Island etc., gl. 139, 2 3 , 1. jul 1857.)
1

[ J . B . Byles,] Sophisms of Free Trade, 7. izd., London 1850, str. 205. Isti torijevac inae priznaje: Zakoni koji su ureivali pitanje najamnina protiv radnika, a u korist poslodavaca odrali su se pune 4 6 4 godine. Stanovnitvo se povealo, te ovi zakoni postadoe suvinom smetnjom. (Isto, str. 206.) J . Wade s pravom primeuje povodom ovog statuta: Iz statuta od 1496. vidi se da su izdaci za hranu raunati kao treina prihoda zanatlije, a kao polovina prihoda poljoprivrednog radnika, to pokazuje da su radnici tada bili nezavisniji nego sad, kad hrana radnika u poljoprivredi i manufakturi iznosi mnogo vei deo njihovih najamnina. ( J . W a d e , History of the Middle and Working Classes, 3. izd., str. 2 4 , 2 5 . i 577.) I najpovrniji pogled na Chromeon Preciosum etc. By Bishop . Fleetwood, 1. izd., London 1707; 2. izd., London 1745, pobie miljenje da razlika potie moda iz razlike u odnosu izmeu sadanjih i ondanjih cena ivotnih na mirnica i odela.
1 1 8

1 1 7

* radniki statut

ogranii na 2 /2 asa leti, a 2 asa zimi. Ruak treba da traje samo 1 as, a popodnevno spavanje od V asa dozvoljava se samo od sre 2 dine maja d o sredine avgusta. Za svaki as odsustva treba da se od najamnine odbije 1 peni. U praksi je poloaj radnika bio mnogo po voljniji nego u statutu. William Petty, otac politike ekonomije i u neku ruku pronalaza statistike, kae u spisu koji je objavio u poslednjoj treini 17. veka:
Radnici (labouring men, zapravo tadanji poljoprivredni radnici) rade dnevno 10 asova, a pojedu nedeljno 2 0 obroka, naime radnim danima po tri obroka dnevno, nedeljom po d v a ; iz ovoga se jasno vidi da bi se, ako bi radnici hteli da poste petkom uvee i da ruaju za I V 2 as, dok im sada za ovaj obrok treba dva asa, od 11 do 1 preko podneva, ako bi, dakle, /2o vie radili, a V20 manje troili, deseti deo pomenutog poreza dao u t e r a t i .
119 J

Zar dr Andrew Ure nije imao prava da zakonski predlog o dvanaestoasovnom radnom danu od 1833. proglasi za vraanje u doba mraka? Istina je, odredbe pomenute .u statutima i kod Pettyja vae i za apprentices (egrte). Ali k a k o v e s dejim radom stajalo jo kra jem 17. veka, vidi se iz sledee tube:
Nai mladii u Engleskoj ne rade nita sve dok ne podu u egrte, a onda i m , naravno, treba jo mnogo vremena7 godinadok ne postanu svrene zanatlije.

Nemaka, naprotiv, ubira pohvalu zbog toga to se u njoj deca od kolevke bar za neto malo zanimanja vaspitavaju.
120
1 1 9

W . Petty, Political

Anatomy

of Ireland,

1672, izd. 1 6 9 1 , str. 1 0 J 1

5 9

A Discourse on the Necessity of Encouraging Mechanick Industry, Lon don 1 6 9 0 , str. 13. Macaulay, koji je englesku istoriju falsifikovao prema intere sima vigovaca i buroazije, ovako deklamuje: Praksa da se deca prerano upo ljavaju preovladivala je u 17. veku u stepenu gotovo neverovatnom za tadanje stanje industrije. U Norviu, sreditu vunarske industrije, smatralo se da je dete od 6 godina sposobno za rad. Razni pisci onoga doba, a m e u njima i takvi koji su bili smatrani kao vanredno dobronamerni, pominju sa exultation (ushienjem) injenicu kako u t o m gradu sami eaci i devojice stvaraju b o gatstvo koje prevazilazi njihovo vlastito izdravanje za 12 0 0 0 godinje. to tanije istraujemo istoriju prolosti, sve vie nalazimo razloga da odbijemo shvatanje po kome nae doba obiluje novim dmtvenim nevoljama. Ono to je novo jeste inteligencija, koja zlo otkriva, i ovenost, koja ga leci. (History of England, sv. I , str. 4 1 7 . ) Macaulay je mogao izneti i to kako vanredno dobronamerni amis du c o m m e r c e [prijatelji trgovine] u 17. veku sa exultation priaju kako je u nekom sirotitu u Holandiji bilo zaposleno jedno dete od 4 godine i da je primer ove vertu mise en pratique* * proao kroz sve spise humani taraca la
1

1 2 0

* primenjene vrline

Jo za vreme najveeg dela 18. veka, do epohe krupne industrije, nije kapitalu polazilo za rukom da se plaanjem nedeljne vrednosti radne snage domogne itave radnikove nedelje, ali izuzetak ine po ljoprivredni radnici. Okolnost da su mogli iveti itavu nedelju s na jamninom od 4 dana nije izgledala radnicima dovoljan razlog da i ostala dva dana rade za kapitalistu. Jedan deo engleskih ekonomista, u slubi kapitala, najbenje je napadao tu svojeglavost, drugi je branio radnike. Da ujemo, npr., polemiku izmeu Postlethwayta, iji je Trgovinski renik uivao u ono vreme isti glas kao danas slini spisi MacCullocha i MacGregora, i ranije navedenog autora knjige Essay on Trade and Commerce. Postlethwayt kae izmeu ostalog:
121

Ne mogu da zavrim ovo nekoliko napomena, a da se ne obazrem na otrcane fraze mnogih da radnik (industrious poor), kad bi za 5 dana primio do voljno za izdravanje, ne bi hteo da radi punih 6 dana. Iz ovoga oni zakljuuju da je nuno pomou poreza ili kojim bilo drugim sredstvima poskupljivati ak i najnunija ivotna sredstva da bi se zanatlije i manufakturni radnici prisilili da neprekidno rade 6 dana nedeljno. M o r a m moliti za doputenje da budem druk ijeg miljenja nego ti veliki politiari, koji lome koplja za neprekidno ropstvo radnog stanovnitva ove kraljevine (the perpetual slavery of the working people); oni zaboravljaju poslovicu ,all work and no play' (samo rad, bez igre) zaglupljuje. Zar se Englezi ne isprsavaju zbog genijalnosti i umenosti svojih zanatlija i manufakturnih radnika, koji su britanskoj robi pribavili opte poverenje i glas?

Macaulay do vremena A. Smith-a. T a n o je da se s nastajanjem manufakture, za razliku od zanatstva, pokazuju tragovi eksploatisanja dece koje u izvesnom stepenu oduvek postoji kod seljaka, i to utoliko vie to je tei jaram koji titi zemljoradnika. Tendencija kapitala jasna je, ali su same injenice jo toliko usam ljene kao pojava dvoglave dece. Zato su njih vidoviti amis du commerce sa exultation zabeleili, za svoje savremenike kao i za potomstvo, kao pojave oso bito znaajne i divljenja dostojne, preporuujui ih za podraavanje. Isti kotski leporeivi sikofant Macaulay kae: Danas se uje da ljudi govore samo o nazatku, a vidi se samo napredak. Kakve oi, a tek kakve ui! Najgoropadnije optube protiv radnika izneo je u tekstu pomenuti ano nimni pisac knjige An Essay on Trade and Commerce: containing Observations on Taxation etc., London 1770, a i ranije u svome spisu Considerations on Taxes, London 1765. I Polonius Arthur Young, neuven statistiki brbljivac, dolazi u isti red. Meu braniteljima radnika stoje na prvom mestu: Jacob Vanderlint s delom. Money answers all things, London 1734, svetenik Nathaniel Forster, D . D . u An Enquiry into the Causes of the Present High Price of Provisions, London 1767, dr Price, a osobito Postlethwayt, kako u dodatku uz njegov Universal Dictionary of Trade and Commerce, tako i u Great-Britain's Commercial Interest explained and improved, 2. izd., London 1759. Same injenice zabeleili su i mnogi drugi pisci iz istog vremena, meu ostalima Josiah Tucker.
1 8 1

Kojoj se okolnosti ima da zahvali za o v o ? Verovatno jedino nainu na koji se na radni narod, idui za svojim udima, u m e da razonodava. D a su oni bili pri nueni da cele godine rade svih 6 dana u nedelji, ponavljajui stalno isti posao, zar to ne bi otupilo njihovu genijalnost i uinilo ih glupo-umornim umesto ilim i okretnim, i zar ne bi nai radnici usled takvog veitog robovanja izgubili svoj glas umesto da ga o d r e ? . . . K a k v u vetinu moemo oekivati od ovako teko izmuenih ivotinja (hard driven a n i m a l s ) ? . . . Mnogi od njih obave za 4 dana toliko posla koliko Francuzi za 5 ik 6 dana. Ali ako Englezi treba da budu veiti robijai, bojati se je da e se izroditi (degenerate) gore od F r a n c u z a . Ako je na narod uven sa svoje hrabrosti u ratu, z a r m i ne kaemo da se za t o ima za hvaliti s jedne strane dobrom engleskom rostbifu i pudingu u njegovu telu, a s druge strane ne manje naem ustavnom duhu slobode? A zato veoj genijalnosti, energiji i umenosti naih zanatlija i manufakturnih radnika ne bi uzrok bila sloboda, kojom se oni na svoj sopstveni nain razonoavaju? N a d a m se da oni nikad vie nee izgubiti te povlastice ni dobar ivot, iz kojega podjednako p o t i e i njihova radna sposobnost i njihova s r a n o s t !
182

Na ovo odgovara pisac knjige Essay on Trade and Commerce:

Ako praznovanje sedmog dana u nedelji vai kao boanska ustanova, onda to ukljuuje da ostali dani nedelje pripadaju radu (on misli kapitalu, kao to emo odmah videti) i onda se ne mogu napadati zbog svireposti oni koji trae da se ta zapovest boja s p r o v o d i . . . D a je oveanstvo uopte po svojoj prirodi sklono udobnosti i lenosti, pokazuje n a m ravo iskustvo s naom m a n u fakturnom svetinom, koja proseno ne radi vie od 4 dana u nedelji, osim kad sredstva za ivot p o s k u p e . . . U z m i m o da buel penice predstavlja sva radnikova ivotna sredstva i da staje 5 ilinga, i da radnik svojim radom zaradi dnevno 1 iling. T a d a m u je dovoljno da radi samo 5 dana preko nedelie; a samo 4 ako buel bude stajao 4 i l i n g a . . . Ali poto je najamnina u ovoj kraljevini, u p o r e ena s cenom ivotnih sredstava, na mnogo veoj visini, manufakturni radnik koji radi 4 dana ima viak novca s kojim ostatak nedelje provodi u b e s p o s l i e n j u . . . Nadam se da sam dovoljno kazao da objasnim kako umeren rad za vreme od 6 dana u nedelji nije nikakvo ropstvo. Nai poljoprivredni radnici rade tako i, kako po svemu izgleda, oni su najsreniji m e u radnicima (labouring p o o r ) , ali Holanani rade tako i u manufakturama i izgleda da su vrlo srean narod. T a k o rade i Francuzi, ukoliko im ne smetaju mnogi p r a z n i c i . . , Ali naa je svetina uvrtela sebi u glavu fiksnu ideju da njoj, kao Englezima, pripada p o
1 2 3 1 2 4

Postlethwayt, isto, First Preliminary Discourse*, str. 14. An Essay etc. On sam pria na str. 9 6 . u e m u se v e 1 7 7 0 . godine sastojala srea engleskih poljoprivrednih radnika. Njihove su radne snage (their working powers) uvek do krajnosti napregnute (on the s t r e t c h ) ; oni ne m o g u iveti gore nego to ive (they cannot live cheaper than they d o ) , niti tee raditi (nor work harder).
1 2 8

1 2 2

V e samim pretvaranjem gotovo svih tradicionalnih praznika u radne dane, protestantstvo igra vanu ulogu u genezi kapitala.

1 2 4

pravu roenja povlastica da budu slobodniji i nezavisniji od (radnog naroda) ma u kojoj drugoj evropskoj zemlji. Ukoliko ta ideja utie na hrabrost naih vojnika, ona moe biti od neke koristi; ah to je manje budu imali manufakturni radpici, tim bolje po njih same i po dravu. Radnici ne treba nikad da se smatraju nezavisnim od svojih pretpostavljenih (independent of their s u p e r i o r s ) . . . Kraj nje je opasno uhvati hrabrost svetini u trgovakoj dravi kao to je naa, u kojoj su moda sedam osmina ukupnog stanovnitva ljudi s malo ih bez ikakve svojine.. . Leenje nee biti potpuno dok se naa industrijska sirotinja ne rei da radi 6 dana za istu sumu koju sada zarauje za 4 dana. *
1 2 S 18

U tu svrhu, kao i za istrebljenje besposharenja, razvrata i ro mantinog matanja o slobodi, ditto za smanjenje sirotinjske takse, za unapreenje duha radinosti i snienje cena rada u manufakturama predlae na verni borac za kapital kao oprobano sredstvo da se takvi radnici koji su na teret javnom milosru, jednom rei pauperi, zatvore u neki idealni dom rada (an ideal workhouse). Od takvog se doma mora nainiti dom uasa (house of terror). U ovom domu uasa, tom idealnom domu rada, treba da se radi 14 asova dnevno, rau najui tu svakako i odgovarajue odmore za jelo, tako da ostane punih 12 asova rada. Dvanaest radnih asova u idealnom domu rada, u kui uasa od 1770! ezdeset i tri godine kasnije, 1833, kad je engleski parla ment u etiri fabrike grane snizio radni dan za decu od 13 do 18 go dina na punih 12 radnih asova, inilo se da je engleskoj industriji doao sudni dan! Godine 1852, kad je Louis Bonaparta pokuao' da se uvrsti kod buroazije napadom na zakonski radni dan, kriknuo je francuski radni narod * kao jedan ovek: Zakon koji skrauje radni dan na 12 asova jedino je dobro koje nam je ostalo od republikanskog zakonodavstva! U Cirihu je rad dece preko 10 godina ogranien na
127 128 1 129

An Essay etc., str. 15, 4 1 , 96, 97, 5 5 , 5 6 , 57. Isto, str. 69. Jacob Vanderlint objasnio je jo 1734. da je tajna kapita listikih albi na lenost radnog naroda prosto u tome to bi za istu najamninu hteli da imaju 6 umesto 4 radna dana. An Essay etc., str. 242, 2 4 3 : Od ovakvog idealnog doma rada mora se nainiti ,dom uasa , a ne pribeite za sirotinju gde bi se ona dobro hranila, toplo i lepo odevala, i samo malo radila. In this ideal workhouse the poor shall work 14 hours in a day, allowing proper time for meals, in such manner that there shall remain 12 hours of neat labour.* (Isto [str. 260.]) Francuzi se, veli on, smeju naim zanesenjakim idejama o slobodi. (Isto, str. 78.)
1 8 8 1 2 7 1 1 8 8

1 2 8

Oni su se opirali da rade due od 12 asova zato to je zakon koji je propisivao dvanaestoasovno radno vreme jedino dobro to im je ostalo od repu-

1 2 9

' * U 3. i 4. nemakom izdanju: narod, umesto: radni narod.

12 asova; u Aargauu je 1862. rad dece izmeu 13 i 16 godina sveden od 12 /z na 12 asova; u Austriji 1860. za decu izmeu 14 i 16 godina takoe na 12 asova. Kakav napredak od 1770, uzviknuo bi Ma caulay s ushienjem! Dom uasa za paupere, koji je 1770. za kapitalovu duu jo bio san, podie se nekoliko godina docnije kao ogroman dom rada za same manufakturne radnike. Njegovo je ime bilo fabrika. A ovaj put ideal je izbledeo pred stvarnou.
1 130

6. Borba za normalan radni dan. Prinudno zakonsko ograniavanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1833. do 1864. Dok su kapitalu bili potrebni vekovi da radni dan produi do njegovih maksimalnih normalnih granica, a zatim preko njih do gra nice prirodnog dana od 12 asova , sada, posle roenja krupne indu strije u poslednjoj treini 18. veka, nastade silovita i bezmerna
181

blikanskog zakonodavstva. ( R I F za 3 1 . oktobar 1855, str. 80.) Francuski zakon o dvanaestoasovnom radnom danu od 5. septembra 1850, buroasko izdanje de kreta provizorne vlade od 2. marta 1848, protee se na sve radionice (ateliers) bez razlike. Pre tog zakona" bio je radni dan u Francuskoj neogranien. U fabrikama trajao je 14, 15 i vie asova. Vidi: Des classes ouvrires en France pendant l'an ne 1848. Par M . Blanqui. Gospodinu Blanquiju, ne revolucionaru nego ekonomisti, poverila je vlada voenje ankete o poloaju radnika. 130 Belgija se u pogledu ureivanja radnog dana takoe pokazuje kao uzorna buroaska drava. L o r d Howard de Waiden, opunomoeni ministar E n gleske u Briselu, izvetava 12. maja 1862. Foreign Office * u Londonu: Mi nistar Rogier izjavio mi je da deji rad nije ogranien niti optim zakonom, niti kakvim lokalnim uredbama; da se vlada poslednjih triju godina na svakoj sednici nosila milju da podnese parlamentu zakon o tome predmetu, ali da je uvek nailazila na nesavladljivu smetnju u ljubomornom strahu od svakog zakona koji bi bio u protivrenosti s naelom potpune slobode rada!
1

Nema sumnje, vrlo je alosno to se ma koja klasa ljudi mora muiti 12 asova dnevno. Ako tome dodamo i vreme za jelo i vreme za dolazak i odlazak iz radionice, onda to iznosi u stvari 14 asova od 24 koliko ih dan i m a . . . Da ne govorimo o zdravlju, svako e se, nadam se, saglasiti da je s moralnog sta novita ovakvo potpuno zauzimanje vremena radnih klasa, od rane mladosti (13 godina), a. u ,slobodnim industrijskim granama od mnogo mlae dobi, vanredno kodljivo i strahovito z l o . . . U interesu javnog morala i podizanja valjanog stanovc

1 8 1

ministarstvo spoljnih poslova

jurnjava slina lavini. Sruene su sve granice morala i prirode, uzrasta i pola, dana i noi. ak su se i pojmovi dana i noi, seljaki prosti u starim statutima, bili toliko rasplinuli da je engleski sudija jo 1860. morao da pokae doista talmudistiko otroumlje da bi merodavno objasnio ta je dan a ta n o . Kapital je orgijao. im se radnika klasa, zagluena galamom proizvodnje, unekoliko ponovo osvestila, zapoe njen otpor, najpre u Engleskoj, kolevci krupne industrije. Pa ipak su svi ustupci koje je ona otela ostali isto nomi nalni kroz trideset godina. Od 1802. do 1833. parlament je doneo 5 zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovo prinudno izvravanje, za potrebno inovnitvo i t d . Oni ostae mrtvo slovo na hartiji.
132 133

injenica je da su pre zakona od 1 8 3 3 . deca i mlada lica morala da rade (were worked) itavu n o , itav dan ili i oboje ad libitum * .
1 1 3 4

Tek s fabrikim zakonom od 1833koji obuhvata fabrike pamuka, vune, lana i svilepoinje u modernoj industriji normalan radni dan. Nita nije karakteristinije za duh kapitala od istorije engleskog fa brikog zakonodavstva od 1833. do 1864! Zakon od 1833. kae: obian fabriki radni dan poinje od 5 /2 asova izjutra, a svrava se u 8 /2 asova uvee, a u tim granicama, u tom periodu od 15 asova mogu se po zakonu uposliti mlada lica (tj. lica izmeu 13 i 18 godina) ma u koje doba dana, ali uvek s pretpostav kom da jedno isto mlado lice ne radi vie od 12 asova na dan, izuzev
x A

nitva,

radi omoguenja razumnog uivanja ivota ogromnoj masi naroda, mora poslovnim granama jedan deo radnog dana rezervie County
2

s e nastojati da se u svima

za odmor i dokolicu. ( L e o n a r d H o r n e r u : R I F za 3 1 . decembar 1841.) 132 v i d i : Judgment of M r . J . H . Otway, Belfast, Hilary Sessions, Antrim 1860. 133 Vrlo je karakteristino po reim Louis-a Philippe-a, roi bourgeois *, da jedini fabriki zakon, koji je pod njim donet 22. marta 1 8 4 1 , nikad nije bio iz vren. T a j se zakon ticao jedino dejeg rada. P o njemu je bilo propisano radno vreme od 8 asova za decu od 8 do 12 godina, 12 asova za decu izmeu 12 i 16 godina itd., s mnogo izuzetaka po kojima je dozvoljen noni rad ak i deci od 8 godina. U toj zemlji u kojoj se svaka sitnica ureuje policijskim putem, nadzor i prinudno sprovoenje
3

toga zakona bilo je preputeno dobroj volji amis

du

c o m m e r c e * * . T e k od 1 8 5 3 . postoji u jednom jedinom, Severnom okrugu, plaeni vladin inspektor. Nije manje karakteristino po razvitak francuskog drutva uopte Sto je zakon Louis-a Philippe-a sve do revolucije od 1 8 4 8 . bio jedini te vrste u itavoj francuskoj fabrici zakona, koja je svojom mreom obuhvatila sve i sva!
1 3 4

R I F za 3 0 . april 1 8 6 0 , str. 5 0 .

po volji

* kralja graanina

* prijatelja trgovine

izvesne naroito predviene sluajeve. esti odeljak zakona odreuje da u toku svakog dana svakom t a k v o m licu sa ogranienim r a d n i m v r e m e n o m t r e b a ostaviti z a jelo najmanje l 2 as. Zapoljavanje d e c e ispod 9 godina, sa izuzecima koje e m o docnije p o m e n u t i , zabranjeno je; r a d d e c e od 9 d o 13 godina ograniava se n a 8 asova dnevno. N o n i rad, t j . po o v o m zakonu r a d izmeu 8V2 asova uvee i 5 /2 asova izjutra, zabranjuje se za sva lica i z m e u 9 i 18 godina.
1 x

Zakonodavci su bili tako daleko od pomisli da dirnu u slobodu kapitala da isisava odrasle r a d n e snage, ili, kako t o oni nazivaju, slobodu rada, da s u izmudrovali naroit sistem da bi spreili takvu strahovitu posledicu fabrikog zakona. Veliko zlo fabrikog sistema kako je on danas ureen, kae se u prvom izvetaju Centralnog odbora Komisije od 25. juna 1833, sastoji se u tome to ini nunim da se deji rad produi do krajnje granice radnog dana odraslih. Jedini lek ovome zlu, bez ograniavanja rada odraslih,to bi bilo zlo vee od onog koje treba da se izbegne,izgleda da je plan da se upotrebe dve smene dece.^ '
8

Stoga je, pod i m e n o m relejnog sistema (System o f Relays; relej znai na francuskom i na engleskom smenjivanje potanskih konja na razliitim stanicama) ovaj plan i izveden, t a k o da se, n p r . , o d 5 /2 asova izjutra do U/2 as p o p o d n e uprezala jedna s m e n a d e c e izmeu 9 i 13 godina, a od l )2 d o 8V2 asova uvee druga s m e n a itd.
1 1

K a o nagrada z a t o to su najdrskije ignorisali sve zakone o dejem radu koji su bili doneti za poslednje 2 2 godine, bila je gospodi fabrikantima sada i pilula pozlaena. P a r l a m e n t odredi da posle 1. m a r t a 1834. nijedno dete ispod U godina, posle 1. m a r t a 1 8 3 5 . nijedno dete ispod 12 godina, a posle 1. m a r t a 1 8 3 6 . nijedno dete ispod 13 godina ne s m e raditi u fabrici due o d 8 a s o v a ! O v a liberalnost koja tako tedi kapital utoliko je vrednija priznanja to s u d r F a r r e , ser A . Carlisle, ser B . B r o d i e , ser C . Bell, g. G u t h r i e itd., ukratko najuveniji londonski physicians and s u r g e o n s * , bili izjavili u svojim iskazima pred D o n j i m d o m o m da je odlaganje periculum in m o r a H * D r F a r r e izrazio se jo m a l o grublje:
1 94

Potrebno je odmah doneti zakon radi spreavanja svih oblika prerane smrti, a sigurno je da ovaj (fabriki) sistem moramo smatrati kao jedan od najsvirepijih metoda za njeno nanoenje.
135

'Legislation is equally necessary for the prevention of death, in any form in which it can be prematurely inflicted, and certainly this must be viewed as a most cruel mode.of inflicting it.t**l

1 3 6

Isti taj reformisani parlament, koji je iz nenosti prema gospodi fabrikantima osudio decu ispod 13 godina da jo dugo godina rade u paklu sedamdesetdvoasovnog rada nedeljno, zabranio je, naprotiv, u Aktu o emancipaciji, kojim je sloboda isto tako davana kapljicu po kapljicu, sopstvenicima plantaa da odsada nijedan Crnac rob ne srne raditi due od 4 5 asova nedeljno! Ali se kapital s time nije nikako pomirio i povede viegodinju i bunu agitaciju. Ona se okretala poglavito oko uzrasta kategorija koje su pod imenom dece bile ograniene na osmoasovni rad i podvrg nute izvesnom prinudnom pohaanju kole. P o kapitalistikoj antroologiji, detinjstvo prestaje u desetoj ili najkasnije u jedanaestoj godini, to se vie bliio rok punog izvrivanja fabrikog zakona, kobna 1836, t o je benja bivala rulja fabrikanata. Oni su doista uspeh da toliko zastrae vladu da je ona 1 8 3 5 . predloila da se granica deje dobi snizi od 13 na 12 godina. Meutim, pressure from without * je opasno rasla. Donji dom izgubi smelost. On se odupre da se trinaestogodinja deca bacaju due od 8 asova dnevno pod Dagernatov toakt ' ka pitala, i zakon od 1833. stupi na snagu. On ostade neizmenjen do juna 1 8 4 4 . , Za vreme od 10 godina dok je zakon isprva delimino, a zatim potpuno regulisao rad u fabrikama, zvanini izvetaji fabrikih in spektora obiluju albama o nemogunosti njegovog izvoenja. Poto je, naime, zakon od 1833. ostavljao kapitalistikoj gospodi slobodu da u granicama petnaestoasovnog perioda od 5 lz asova izjutra do 8V2 asova uvee mogu svakom mladom licu i svakom detetu odreivati da m a u koje vreme zapone, prekine i dovri rad od 12 odnosno 8 asova, i da isto tako razliitim licima odrede razliite asove za jelo, iznaoe gospoda uskoro nov relejni sistem, po kome se radni konji ne menjaju na odreenim stanicama, ve se na relejnim stanicama stalno opet upreu. Neemo se dalje zadravati na lepoti toga sistema, poto se docnije na nj moramo vratiti. A h se ve na prvi pogled vidi da je on ponitavao ne samo duh itavog fabrikog zakona nego i samo slovo njegovo. Kako da fabriki inspektori pri onom komplikovanom knjigovodstvu o svakom pojedinom detetu i svakom mladom licu iznude zakonom odreeno radno vreme i da osiguraju zakonom propisane pauze za jelo? U mnogim fabrikama brzo je opet neka njeno procvetalo staro brutalno bezakonje. N a jednom sastanku s mini strom unutranjih poslova (1844) dokazali su fabriki inspektori da je svaka kontrola pod novoizmiljenim relejnim sistemom n e m o g u n a . Ali su se okolnosti dotle bile jako izmenile. Fabriki radnici, osobito

96

136

1 8 8

RIF za 31. oktobar 1849, str. 6.

** pritisak spolja

posle 1838, uzee zakonski predlog o desetoasovnom radnom danu za svoju ekonomsku lozinku, a C h a r t e r i ! za svoju politiku izbornu parolu. Jedan deo samih fabrikanata, koji su svoje fabrike bili uredili saobrazno zakonu od 1833, obasipao je parlament predstavkama o nemoralnoj konkurenciji lane brae kojima vea drskost ili srenije mesne prilike doputaju da kre zakon. U z to, ma koliko da su fabri kanti kao pojedinci eleli da slobodno puste uzde staroj gramzivosti, eksponenti i politike voe fabrikantske klase naredie drukiji stav i drukiji govor prema radnicima. Oni su zapoeli pohod za ukidanje zakona o itu, a za pobedu im je bila potrebna pomo radnika! Zato oni obeae ne samo dvaput vei komad hlebat !, nego i usvajanje zakona o desetoasovnom radu pod hiljadugodinjim carstvom slobodne t r g o v i n e . Stoga su utoliko manje smeli da se bore protiv jedne mere koja je ila samo za stvarnim sprovoenjem zakona od 1833. Najzad torijevci, ugroeni u svojim najsvetijim interesima, zemljinoj renti, zagrmea kao filantropi revoltirani sramnim p o s t u p c i m a svojih ne prijatelja. Tako je nastao dopunski fabriki zakon od 7. juna 1844. koji stupi na snagu 10. septembra 1844. Njime je meu zatiene r a d nike uvedena jedna nova kategorija, naime ene preko 18 godina. One su u svakom pogledu izjednaene s mladim licima, njihovo radno vreme ogranieno je na 12 asova, zabranjen im je noni rad itd. Prvi put, dakle, bilo je zakonodavstvo prinueno da neposredno i zvanino kontrolie i rad, punoletnih. U fabrikom izvetaju od 1 8 4 4 / 1 8 4 5 . primeuje se ironino:
97 98 187 138

Nije nam dostavljen ni jedan jedini sluaj da su se odrasle ene po tuile na ovo meanje u njihova prava. '
13

Rad dece ispod 13 godina bio je sveden n a 6 / 2 , a pod izvesnim uslovima na 7 asova d n e v n o . D a bi spreio zloupotrebe lanog relejnog sistema, zakon je izmeu ostalog propisao i ove vane pojedinosti:
140

Radni dan dece i mladih lica ima se raunati od vremena kad ma koje dete ili mlado lice zapone izjutra raditi u fabrici. Prema tome; ako, npr., A zapone u 8 asova izjutra, a B u 10, ipak se radni dan B-& mora svriti u isti as kad i onog prvog. Poetak

Isto, za 31. oktobar 1848, str. 98. Leonard Horner i zvanino upotrebljava izraz nefarious practices*. (Isto, za 31. oktobar 1859, str. 7.) RIF za 30. septembar 1844, str. 15. , Zakon je dozvoljavao da se deca zapoljavaju 10 asova ako ne rade svaki dan ve svaki drugi. Ta je odredba inae ostala bez dejstva.
1 3 3 13 1 4 0

1 3 7

radnog dana m o r a se oznaiti kakvim javnim asovnikom, npr. n a j bliim eleznikim asovnikom, p r e m a kome se ima udesiti fabriko zvono. Fabrikant m o r a okaiti u fabrici krupno natampanu objavu s naznaenjem poetka, kraja i odmora radnog dana. D e c a koja poinju rad p r e 12 asova u podne ne smeju se opet zaposliti posle 1 as po podne. Popodnevna smena m o r a se, dakle, sastojati iz druge dece nego prepodnevna. Svima zatienim radnicima m o r a se dati l 12 as za jelo u isto doba dana, najmanje 1 as p r e 3 asa po podne. D e c a i mlada lica ne smeju se upotrebljavati due od 5 asova do 1 as u podne a da nemaju b a r /2 asa odmora za jelo. D e c a , mlada lica i ene ne smeju se za v r e m e jela zadravati u fabrikim prostorijama gde s e vri m a kakav proces rada itd. Videli s m o : te odredbe koje idu u potankosti, koje period rada, njegove granice i odmore reguliu tako vojniki jednoobrazno prema udarcu zvona, nikako nisu bile proizvod mozgovanja parlamentaraca. One su se postepeno razvile iz prilika, kao prirodni zakoni modernog naina proizvodnje: to su one formulisane, to su dobile zvanino priznanje i bile proglaene od strane drave, jeste rezultat dugotrajnih klasnih borbi. Jedna od prvih njihovih posledica bila je da je praksa podvrgla pod iste granice i radni dan odraslih mukih fabrikih radnika, poto je u veini procesa proizvodnje neophodna kooperacija dece, mladih lica i ena. Stoga je, uopte uzevi, dvanaestoasovni radni dan vaio uopte i jednoobrazno za v r e m e od 1844. do 1847. u svim industrijskim granama na koje se fabriko zakonodavstvo odnosilo. Ipak fabrikanti ne bi dozvohh ovaj napredak da nisu kao o d tetu dobili i jedan nazadak. N a njihov podsticaj snizio je Donji dom minimalnu dob dece koja se mogu eksploatisati od 9 na 8 godina, d a bi se tako osigurao dodatak u prilivu fabrike dece, koji kapitalu pripada po bojim i po ljudskim z a k o n i m a . Godine 1 8 4 6 . i 1847. ine epohu u ekonomskoj istoriji Engleske. Opozivanje zakona o itu, ukidanje uvoznih carina na pamuk i druge sirovine, proglaenje slobodne trgovine zvezdom vodiljom zakonodav stva! Ukratko, nastade hiljadugodinje carstvo. S druge strane, tih istih godina, artistiki pokret i agitacija za desetoasovni radni dan dostigoe svoj vrhunac. Oni naoe saveznike u torijevcima, koji su goreh od elje za osvetom. Uprkos fanatinom otporu verolomnih pristalica slobodne trgovine, s Brightom i Cobdenom na elu, usvoji parlament zakonski predlog o desetoasovnom radu, za kojim se tako dugo teilo. N o v i fabriki zakon od 8. juna 1847. propisivao je da od 1. jula 1847. ima provizorno da stupi na snagu skraenje radnog dana mladih
1 1 141

Poto bi ogranienje njihovog radnog vremena izazvalo jaku tranju (deje radne snage), mislilo se da bi dopunski priliv dece od 8 do 9 godina pokrio poveanu potrebu. (Isto, str. 13.)

1 4 1

lica (od 13 do 18 godina) i svih radnica na 11 asova, a od 1. maja 1848. da stupi na snagu definitivno ogranienje n a 1 0 asova. U osta lome zakon je bio s a m o dodatak radi dopune zakona o d 1 8 3 3 . i 1 8 4 4 . K a p i t a l preduze prethodni pohod da bi spreio p o t p u n o s p r o v o enje zakona od 1. maja 1 8 4 8 . U z t o je trebalo da s a m i radnici, toboe opameeni iskustvom, p o m o g n u ruenju svog sopstvenog dela. T r e n u tak je bio zgodno izabran. Moramo se setiti da je usled strahovite krize od 1846. i 1847. vladala ve lika beda meu fabrikim radnicima, poto su mnoge fabrike radile samo skra eno radno vreme, a druge sasvim obustavile rad. Stoga je znatan broj radnika bio u tekom poloaju, mnogi u dugovima. Zbog toga se prilino pouzdano moglo pretpostaviti da e oni radije hteti da rade due kako bi izravnali ranije gubitke, moda isplatili dugove, izvadili svoj nametaj iz zalagaonice, ili nadoknadili pro date stvari, ili nabavili sebi i porodici novu odeu.
142

Gospoda fabrikanti pokuae da p r i r o d n u posledicu tih okolnosti pojaaju optim snienjem najamnina za 1 0 % . T o bee kao neko osveenje nove e r e slobodne trgovine. Z a t i m je dolo jo jedno sni enje za 8 / a % i m je radni dan bio skraen na 1 1 , a z a dvostruko i m je definitivno skraen na 10 asova. G d e g o d su prilike doputale, n a jamnine su bile sniene najmanje z a 2 5 % . P o d ovako povoljno p r i premljenim okolnostima, zapoee agitovati m e d u radnicima za o p o z ivanje zakona o d 1847. P r i o v o m e se nije prezalo ni o d kakvog sredstva prevare, zavoenja i pretnje, ali sve uzalud. t o se tie ono pola t u c e t a molbi u kojima su se radnici morali aliti da ih je zakon podjarmio, s a m i molioci su na u s m e n o m sasluanju izjavili da su i m potpisi iznueni. Oni jesu ugnjeteni, ali ih ugnjetava neko drugi, a n e fabriki z a k o n . Ali kad fabrikantima ne p o e z a r u k o m da radnike prinude da govore u njihovom smislu, nadadoe sami jo v e u dreku u ime radnika kroz tampu i u parlamentu. Oni denuncirahu fabrike inspektore kao neku vrstu konventovskih komesara^"!, koji su nesrenog radnika nemilo srdno rtvovali svojim reformatorskim m u i c a m a . I ovaj m a n e v a r propade. Fabriki inspektor L e o n a r d H o r n e r p o d u z e lino i preko svojih podinspektora sasluavanje mnogobrojnih svedoka u fabrikama
1 1 4 3 1 4 4

"

R I F za 31. oktobar 1848, str. 16.

Ustanovio sam da ljudima koji su primali 10 il. nedeljno odbijaju 1 il. na raun opteg snienja najamnine od 10%, a daljih 1 il. i 6 pensa to je radno vreme skraeno, svega, dakle, 2 il. i 6 pensa; pa ipak je veina uprkos svemu bila odluno za predlog o desetoasovnom radnom danu. (Isto.) Potpisujui molbu ujedno sam izjavio da inim neto ravo. Pa zato ste je onda potpisali? Zato to bi me u sluaju opiranja izbacili na ulicu. I izvestilac dodaje: Molilac se doista oseao ,ugnjeten', ali ne ba od fa brikog zakona. (Isto, str. 102.)
1 4 4

1 4 3

Lankaira. Otprilike 7 0 % sasluanih radnika izjasni se za 10 asova, m n o g o manji procenat z a 1 1 , a sasvim neznatna manjina za starih 12 a s o v a . D r u g i manevar izveden na lep nain bio je da odrasle muke radnike nateraju da rade 12 do 15 asova, pa da se onda t a injenica proglasi za najbolji izraz vruih elja proletera. A h nemilosrdni fabriki inspektor L e o n a r d H o r n e r stvori se opet n a licu mesta. V e ina prekovremenih izjavi da bi oni
145

mnogo vie voleli da rade 10 asova za manju najamninu, ali da ne mogu birati; toliki su od njih bez posla, toliki su prelci prinueni da rade kao prosti piecers *, a ako bi se usprotivili da rade due, na njihovo bi mesto odmah doli drugi, tako da se za njih pitanje postavlja ovako: ili raditi due radno vreme ih leati na ulici.
1 146

Prethodni pohod kapitala nije uspeo, i zakon o desetoasovnom r a d n o m danu stupi na snagu 1. maja 1 8 4 8 . Ali je za t o v r e m e neuspeh artistike partije, ije su voe pobacane u tamnice a organizacija r a sturena, v e bio pokolebao samopouzdanje engleske radnike klase. U s k o r o zatim parika junska pobuna i njeno krvavo uguenje ujedinie, kako u kontinentalnoj E v r o p i tako i u Engleskoj, sve frakcije vladajuih klasa, zemljoposednike i kapitaliste, berzanske kurjake i sitne trgovce, protekcioniste i pristalice slobodne trgovine, vladu i opoziciju, popove i slobodne mislioce, mlade kurve i stare kaluerice, pod zajednikom lozinkom: za spaavanje svojine, religije, porodice, drutva! Radnika klasa bi svugde stavljena van zakona, anatemisana, podvrgnuta pod L o i des s u s p e c t s l ! . Dakle se gospoda fabrikanti nisu morali ustru avati. Oni se otvoreno pobunie n e samo protiv zakona o deseto asovnom r a d n o m danu, ve i protiv celog zakonodavstva koje je od 1833. pokuavalo da bar donekle obuzda slobodno isisavanje radne snage. T o je bila proslaverv rebelhon^ ^ u malom koju su vodili vie od dve godine sa cininom bezobzirnou i teroristikom ener gijom; i jedno i drugo bilo je utoliko jevtinije to je pobunjeni kapita lista stavljao na kocku samo kou svojih radnika.
100 18

Isto, str. 17. U srezu g. Homera sasluano je ovako 10 270 odraslih mukih radnika u 181 fabrici. Njihovi iskazi nalaze se u Dodatku polugodinjem inspekcijskom izvetaju do oktobra 1848. Ova sasluanja svedoka sadre dragocen materijal i u drugom pogledu. Isto. Vidi iskaze koje je sakupio sam Leonard Homer pod br. 69, 70, 71, 72, 92, 93 i iskaze koje je zabeleio podinspektor A. pod br. 51, 52, 58, 59, 62, 70 u Dodatku. ak je i jedan fabrikant kazao istinu. Vidi br. 14 posle br. 265 u izvetaju.
1 4 8

1 4 8

** vezai

D a bi se bolje razumelo ovo to nie iznosimo, m o r a m o podsetiti d a su sva tri fabrika zakona, o d 1 8 3 3 , 1 8 4 4 . i 1847, bila u vanosti, ukoliko nisu jedan drugog menjali; da nijedan od njih nije ograniavao radni dan mukaraca iznad 18 godina i da je od 1 8 3 3 . petnaestoasovni period od 5^2 asova izjutra do 8V2 asova uvee ostao kao zakonski " dan, za v r e m e kojega su mlada lica i ene imali da pod propisanim uslovima obavljaju isprva rad od 12, a docnije od 10 asova. Fabrikanti otpoee ovde i onde d a otputaju jedan deo, ponekad i polovinu zaposlenih mladih lica i radnica, i zato uspostavie za o d rasle muke radnike gotovo zaboravljeni noni r a d . Zakon o deseto asovnom radnom danu, vikali su, n e dozvoljava i m drugi i z b o r !
1 4 7

Drugi se korak ticao zakonskih o d m o r a z a jelo. u j m o fabrike inspektore: Otkako su radni asovi svedeni na 10, fabrikanti tvrde, mada svoje gledite u praksi jo ne sprovode do krajnjih konsekvencija, da ako se, npr., radi od 9 asova izjutra do 7 asova uvee, oni udovoljavaju zakonskim propisima dajui 1 as za obed pre 9 asova izjutra i / 2 asa posle 7 asova uvee, dakle I V 2 as za jelo. U nekim sluajevima oni sad dozvoljavaju pola asa ili celi as za ruak, ali ujedno insistiraju na tome da nikako nisu duni da ijedan deo tog P/a asa dozvole u toku desetoasovnog radnog dana.
1 148

Dakle, gospoda fabrikanti su tvrdili da do krajnosti precizne odredbe o pauzama za obedovanje u zakonu od 1 8 4 4 . samo dozvolja vaju radnicima da jedu i piju p r e svog dolaska u fabriku i posle svog odlaska iz fabrike, dakle kod svoje k u e ! A zato radnici i ne bi ruali p r e 9 asova izjutra? Ali krunski pravnici reie ipak da se propisane pauze za jelo moraju davati za vreme odmora u toku stvarnog radnog dana, i da je neza konito goniti ljude da rade 10 asova uzastopce bez prekida od 9 asova izjutra do 7 asova uvee. *
14

Posle ovih dobroudnih demonstracija otpoeo je kapital svoju bunu korakom koji je odgovarao slovu zakona od 1 8 4 4 , koji je, dakle, bio legalan. Dodue, zakon od 1844. zabranjivao je upoljavanje dece o d 8 do 13 godina posle 1 asa po podne, ako su bila zaposlena p r e 12 a sova pre podne. Ali on nikako nije regulisao rad dece od 6V2 asova ije radno vreme poinje u 12 asova ili docnije! Osmogodinja deca mogla su, dakle, ako ponu rad u 12 asova, biti upotrebljeria od 12 do 1, 1 a s ; od 2 asa do 4 asa posle podne, 2 asa, i od 5 asova do 8V2

1 4 7

1 4 8

1 4 9

RIF za 31. oktobar 1848, str. 133, 134. Isto, za 30. april 1848, str. 47. Isto, za 31. oktobar 1848, str. 130.

u v e e , 3 /2 a s a , s v e g a zakonskih 6^2 a s o v a ! I h jo bolje. D a bi nji h o v u u p o t r e b u prilagodili r a d u o d r a s l i h m u k i h r a d n i k a d o 8V2 a s o v a u v e e , bilo je dovoljno d a ih fabrikanti n e z a p o s l e p r e 2 a s a p o p o d n e , a o n d a s u ih m o g l i d r a t i u fabrici b e z p r e k i d a d o 8V2 u v e e !
L

I sad se izriito priznaje da je u poslednje vreme, usled gramzivosti fa brikanata da im maine rade due od 10 asova, u Engleskoj uvedena praksa da se deca oba pola, od 8 do 13 godina, posle odlaska svih mladih lica i ena iz fabrike, ostavljaju da rade sama sa odraslim mukarcima do 8 V 2 asova uvee.
150

R a d n i c i i fabriki inspektori p r o t e s t o v a e iz higijenskih i m o r a l n i h r a z l o g a . A h kapital o d g o v o r i : Na moju duu greh! Ja zakon, kaznu I izvrenje obveznice traim !C 1
101

I d o i s t a j e , p r e m a statistikim p o d a c i m a iznetim p r e d D o n j i d o m 2 6 . jula 1 8 5 0 , u p r k o s s v i m p r o t e s t i m a , 1 5 . jula 1 8 5 0 . bilo 3 7 4 2 d e t e t a koja s u u 2 7 5 fabrika bila p o d v r g n u t a toj p r a k s i . I t o je kapitalu bilo m a l o ! N j e g o v e risovske o i otkrie da z a k o n o d 1 8 4 4 . n e d o z v o ljava p e t o a s o v n i r a d p r e p o d n e b e z o d m o r a o d n a j m a n j e 3 0 m i n u t a z a osveenje, a h d a z a p o p o d n e v n i r a d n e p r o p i s u j e nita. Z a t o o n z a t r a i i d o b i t o zadovoljstvo d a o s m o g o d i n j a r a d n i k a d e c a n e s a m o izdiru z a njih n e p r e k i d n o o d 2 d o 8 / 2 a s o v a u v e e , v e i da g l a d u j u !
v 181 1

Jest, grudi njegove, U obveznici pie. ^ '

152 101

T o t o s u se, kao ajlok, drali slova z a k o n a o d 1 8 4 4 , ukoliko s e n j i m e regulie deji r a d , t r e b a l o je d a f a b r i k a n t i m a s a m o o m o g u i p r i p r e m a n j e o t v o r e n e p o b u n e p r o t i v istog z a k o n a ukoliko s e n j i m e regulie r a d mladih lica i ena. S e t i m o s e d a je g l a v n a s v r h a i s a d r ina o n o g z a k o n a bila ukidanje lanog relejnog sistema. F a b r i k a n t i

Isto, str. 142. R I F za 31. oktobar 1850, str. 5, 6. 1 5 2 priroda kapitala ostaje ista, bilo da je on razvijenog ih nerazvijenog ob lika. U zakoniku koji su vlasnici robova nametnuli teritoriji Novog Meksika ne posredno pred poetak amerikog graanskog rata stoji ovo: Radnik je, ukoliko je kapitalista kupio njegovu radnu snagu, njegov (kapitalistov) novac. (The labourer is his [the capitalist's] money.) Isto shvatanje bilo je svojstveno i rimskim patri cijima. Novac koji su bili uzajmili plebejskom duniku pretvorio se preko nje govih ivotnih sredstava u meso i krv dunika. Stoga su to meso i ta krv bili njihov novac. Iz toga je ponikao Zakon od deset t a b h W ! dostojan ajloka! Neemo istraivati da li je tana Linguet-ovat ! pretpostavka da su patricijski verovnici s vremena na vreme prireivali sa one strane Tibra gozbe na kojima se sluilo kuvano meso dunika, kao ni Daumerova pretpostavka o hrianskoj tajnoj veeri, [ K M ]
1 5 1 1 0 2 103

1 6 0

zapoee svoju pobunu prostom izjavom da su odeljci zakona od 1844. koji su zabranjivali proizvoljnu upotrebu mladih lica i ena u proiz voljnim kraim odsecima petnaestoasovnog fabrikog dana bili
relativno bezazleni (comparatively harmless) dok god je radno vreme bilo ogra nieno na 12 asova. Pod zakonom o desetoasovnom radnom danu oni su ne podnoljiva nepravda (hardship).
153

Stoga oni sasvim hladno saoptie inspektorima da se nee drati slova zakona i da e na svoju ruku ponovo uvesti stari sistem. Oni tvrahu da je to u interesu samih ravo savetovanih radnika
184

da bi im se mogle platiti vee najamnine. To je jedini mogui plan da se pod zakonom o desetoasovnom radnom danu ouva industrijska prevlast Velike 3ritanije. Pod relejnim sistemom e, moda, biti teko otkrivati: nepravilnosti, ili ta mari? (what of that?) Zar da se veliki fabriki interesi ove zemlje tretiraju kao neka podreena stvar samo zato da bi se fabrikim inspektorima i podinspektorima utedelo malo vie truda (some little trouble) ? *
1M 15

Razume se, svi ovi izgovori ne pomogoe nita. Fabriki inspek tori preduzee korake kod suda. Uskoro je ministar unutranjih pcsslova ser George Grey bio obasut takvim oblakom fabrikantskih molbi da je jednom okrunicom od 5. avgusta 1848. preporuio inspektorima
da uglavnom ne interveniu zbog povrede slova zakona dok se ne 6ude imao dokaz da se relejni sistem zloupotrebljava da bi se mlada lica i ene nagnali da rade preko 10 asova.

Na to je fabriki inspektor J . Stuart dozvolio takozvani sistem smena za vreme petnaestoasovnog fabrikog dana u celoj kotskoj, gde je ubrzo procvetao na stari nain. Naprotiv, engleski fabriki inspektori izjavie da ministar nema diktatorske moi da stavlja za kone van snage i nastavie sa sudskim progonima protiv pobunjenih vlasnika robova. Ali emu svako izlaenje pred sud kad su sudovi, county magi strates , donosili oslobaajue presude? U tim su sudovima go167

Isto, za 30. april 1848, str. 2 8 . IM Tako meu ostalim i filantrop Ashworth u svome kvekerski odvratnom pismu Leonardu Homeru. ( R I F za 30. april 1849, str. 4 . ) Isto, za 3 1 . oktobar 1848, str. 138. Isto, str. 140.
1 8 8 1 8 8

Ovi county magistrates*, great unpaid *, kako ih naziva W. Cobbett, jesu neka vrsta neplaenih mirovnih sudija, koji se uzimaju meu vienim ljudima grofovije. Ovo su, u stvari, vlasteoski sudovi vladajuih klasa.

1 8 7

* veliki neplaeni

spoda fabrikanti bili sudije sami sebi. Primer. Neki Eskrigge, fabrikant pamuka, lan firme Kershaw, Leese et Co., predloio je fabrikom inspektoru svoga sreza emu relejnog sistema za svoju fabriku. Budui da je bio odbijen, drao se isprva pasivno. Nekoliko meseci docnije predstade pred Borough Justices * u Stokportu neka individua po imenu Robinson, takoe fabrikant pamuka, pa ako ne Petko, a ono bar srodnik Eskrigge-ov, optuen da je uveo isti relejni sistem koji je , Eskrigge bio izmislio. Zasedavale su 4 sudije, od kojih su trojica bili fabrikanti pamuka, a na elu im je bio isti neizbeni Eskrigge. Eskrigge opravda Robinsona i onda izjavi da ono to je dozvoljeno Robinsonu nije zabranjeno ni Eskrigge-u. Oslanjajui se na sopstveno punovano reenje, on odmah uvede taj sistem u svojoj vlastitoj fa brici. Svakako, ve sam sastav tih sudova bio je otvorena povreda zakona.
1 158 159

Ova sudska lakrdija, uzvikuje fabriki inspektor Howell, vapije za lekora. . . . Ili podesite zakon prema ovim presudama, ili neka ga primenjuju manje pogreivi sudovi, koji e u svim ovakvim sluajevima svoja reenja podeavati prema zakonu. Koliko se ezne za plaenim sudijom! '
1 0

' Krunski pravnici izjavie da je tumaenje zakona od 1848. od strane fabrikanata besmisleno, ah se spasioci drutva nisu dah zbuniti.
Poto sam, izvetava Leonard Horner, pokuao da preko 10 tubi u 7 razlinih sudskih srezova iznudim potovanje zakona, a samo u jednom sluaju bio pomognut sa strane m a g i s t r a t a . . . , smatram da je dalje gonjenje zbog obila enja zakona beskorisno. Onaj deo zakona koji je bio sastavljen da se stvori jedno obraznost u radnom v r e m e n u . . . ne postoji vie u Lankairu. Ni ja ni moji podreeni inovnici nemamo nikakvih sredstava da se uverimo da li se mlada lica i ene ne zapoljavaju preko 10 asova u fabrikama sa tzv. relejnim s i s t e m o m . . . Krajem aprila 1849. radilo je ve 114 fabrika u mome srezu po tom metodu, i njihov broj u poslednje vreme brzo raste. Uopte uzev, one rade sada 1 3 / i asova, od 6 izjutra do 7 /s asova uvee; u nekim sluajevima one rade 15 asova, od 5 ^ 2 asova izjutra do 8 V 2 asova uvee. *
x 1 1 1

Ve decembra 1848. imao je Leonard Horner spisak od 65 fa brikanata i 29 fabrikih nadzornika k o j i su jednoglasno izjavljivah
R I F za 30. april 1849, str. 2 1 , 22. Upor. sline primere na str. 4, 5. lanom 1. i 2. zakona izdatog pod Williamom IV, gl. 2 9 , 10, po znatog pod imenom Fabrikog zakona sera Johna Hobhouse-a, zabranjuje se svakom vlasniku predionice pamuka ili tkanice, ili njegovu ocu, sinu i bratu, da vri ulogu mirovnog sudije u pitanjima koja se tiu Fabrikog zakona.
1 8 9 M 0 1 8 1 1 8 8

R I F za 30. april 1849 [str. 2 2 ] . Isto, str. 5.

1 * gradske mirovne sudije

da pod ovim relejnim sistemom nikakav sistem vrhovnog nadzora ne moe spreiti najraireniji prekomerni r a d . Ista deca i mlada lica as se' guraju (shifted) iz predionice u tkanicu itd., as se, kroz period od 15 asova, premetaju iz jedne fabrike u d r u g u . K a k o da se vri nadzor nad sistemom koji zloupotrebljava r e smenu da bi radnike beskrajno raznoliko meao kao karte i svaki dan tako pomera asove rada i odmora za razliita lica, tako da jedna ista potpuna smena radnika nikad ne radi zajedno na istom mestu u isto v r e m e ! Ali bez obzira na stvarni prekomeran r a d , ovaj je takozvani r e lejni sistem bio izrod kapitalove fantazije kakvu F o u r i e r nikad nije p r e maio u svojim humoristikim skicama courtes s e a n c e s ' ] , s a m o to je privlanost rada bila ^pretvorena u privlanost kapitala. Pogle dajte one fabrikantske eme koje je dobra t a m p a hvalila kao uzor onoga to razuman stepen briljivosti i metoda m o e da uini (what a reasonable degree o f c a r e and method can accomplish*). Radno osoblje podeljeno je ponekad n a 12 do 15 kategorija, a ove opet stalno menjaju svoje sastavne delove. Z a vreme petnaestoasovnog perioda fabrikog dana privlaio je kapital radnika sad za 3 0 minuta, sad za 1 as, da bi ga onda ponovo privukao u fabriku i opet izbacio iz nje, gonei ga t a m o - a m o u ratrkanim komadiima vremena, ne gubei nikad vlast nad njim dok se ne navri 10 asova rada. K a o na pozor nici, morala su se ista lica jedna za drugim javljati u razliitim scenama razliitih inova. Ali kao to glumac za v r e m e itavog trajanja d r a m e pripada pozornici, tako sada i radnici pripadaju fabrici za v r e m e od 15 asova, ne raunajui u t o v r e m e za dolazak i odlazak. asovi o d mora pretvorie se tako u asove prinudnog besposlienja koji mlade radnike teraju u k r m u , a mlade radnice u bordel. Zbog svake nove dosetke koju je kapitalista svakodnevno izmiljao da bi mogao da odrava u kretanju svoje maine 12 ili 15 asova ne poveavajui broj radnog osoblja, radnici moraju da progutaju svoje jelo as u o v o m as u onom otpatku vremena. Z a v r e m e agitacije za desetoasovni radni dan vikali su fabrikanti da radnika banda podnosi peticije oekujui da e za desetoasovni rad primati dvanaestoasovnu najamninu. Sad su oni okrenuli medalju. Oni plaaju desetoasovnu najamninu za dvanaestoasovno i petnaestoasovno raspolaganje r a d n o m s n a g o m !
1 6 2 1 6 3 1 6 4 105 1 8 5

R I F za 31. oktobar 1849, str. 6. Isto, za 30. april 1849, str. 21. Isto, za 31. oktobar 1848, str. 95. i vidi R I F za 30. april 1849, str. 6, kao i opirno izlaganje shifting systenu-a * fabrikih inspektora Howella i Saundersa u: RIF za 31. oktobar 1848. Vidi i molbu koju je s prolea 1849. svetenstvo Atona i okoline uputilo kra ljici** protiv shift system-a.
1 8 3 1 8 4 1

1 6 2

* sistema prebacivanja * Victoriji

U t o m je g r m u leao zec, t o je bilo fabrikantsko izdanje zakona o desetoasovnom r a d n o m danu! T o behu iste slatkoreive pristalice slobodne trgovine iz kojih se cedila ljubav p r e m a oveanstvu i koji su punih 10 godina, za v r e m e agitacije protiv zakona o itu, izrau navali radnicima u paru kako je pri slobodnom uvozu ita potpuno dovoljan desetoasovni rad pa d a se kapitalisti, sa sredstvima engleske industrije, o b o g a t e .
146

Dvogodinja buna kapitala bi najzad krunisana presudom jednoga od etiri najvia suda u Engleskoj Court o f E x c h e q u e r * , koji je p o vodom jednog sluaja, iznetog preda nj 8. februara 1850, resio da su fabrikanti, dodue, radili protivno smislu zakona o d 1 8 4 4 , ah da sam taj zakon sadri izvesne rei koje ga ine besmislenim. Ovom p r e sudom bio je zakon o desetoasovnom radnom danu u k i n u t . M a s a fabrikanata koji su dotle jo zazirali od primene relejnog sistema za mlada lica i radnice, uhvatie se sada za nj o b e r u k e .
1 167 168

A h s t o m prividnom konanom pobedom kapitala nastupi odmah i preokret. Radnici davahu dotle pasivan, mada nesalomljiv i svako dnevno obnavljan otpor. Sad stadoe protestovati glasnim pretnjama na zborovima u Lankairu i Jorkiru. Dakle, tobonji zakon o deseto asovnom radnom danu puka je obmana, parlamentarna podvala, i nikad nije ni postojao! Fabriki inspektori hitno izvestie vladu da se klasni antagonizam neverovatno mnogo zaotrio. Izvestan broj samih fabrikanata gunae: Usled protivrenih reenja sudija zavladalo je sasvim abnormalno i anar hino stanje. Jedan zakon vai u Jorkiru, drugi u Lankairu, drugi u nekoj paro hiji Lankaira, drugi u njenom neposrednom susedstvu. Fabrikant u velikim gradovima moe da obilazi zakon, dok onaj na selu ne nalazi dovoljno potrebnog osoblja za relejni sistem, a jo manje za premetanje radnika iz jedne fabrike u drugu itd. A za" kapital prvo pravo oveka jeste jednako pravo eksploatisanja radne snage.

Upor., npr., R. H. Greg, The Factory Question and the Ten Hours Bill, London 1837. F. Engels, Die englische Zehnstundenbill (u asopisu koji sam ja izdavao Neue Rheinische Zeitung. Politisch - konomische Revue, u svesci za april 1850, str. 13. *) Isti visoki sud pronaao je i za vreme amerikog graanskog rata u zakonu protiv naoruavanja piratskih brodova zakoljicu kojom je taj zakon bio izvrgnut u direktnu suprotnost. R I F za 30. april 1850.
1 8 7 2 1 8 8

1 6 6

** Vii finansijski sud * Vidi u 10. tomu ovog izdanja.

P o d takvim okolnostima dolo je do k o m p r o m i s a izmeu fabri kanata i radnika, koji je p a r l a m e n t zapeatio novim dopunskim f a b r i kim zakonom od 5. avgusta 1 8 5 0 . R a d n i dan mladih lica i ena p r o duen je za prvih pet dana u nedelji od 1 0 n a l O ^ asova, z a s u b o t u je ogranien na 7 /2 asova. R a d se m o r a obaviti i z m e u 6 asova izjutra i 6 asova u v e e , sa o d m o r o m od 1 /z asa za obed, koji se ima dati u jedno isto v r e m e i shodno o d r e d b a m a o d 1 8 4 4 . itd. T i m je j e d n o m zauvek uinjen kraj relejnom s i s t e m u . Z a r a d d e c e ostao je na snazi zakon od 1 8 4 4 . godine. J e d n a kategorija fabrikanata osigurala je sebi ovog p u t a , kao i ranije, naroita feudalna p r a v a n a proletersku decu. T o su bili fabrikanti svile. G o d i n e 1 8 3 3 . oni su pretei urlikali: ako im se o d u z m e sloboda da decu svakog uzrasta teraju da r a d e p o 10 asova dnevno, njihove e se fabrike zaustaviti (if t h e liberty o f working children o f any age for 10 hours a day was taken away, it would stop their works). N e m o g u e im je da kupe dovoljan broj d e c e iznad 13 godina. I oni iznudie eljenu povlasticu. Poznijim istraivanjem utvrdilo se da je izgovor bio gola l a , to i m ipak nije smetalo da kroz 10 godina iz krvi male dece, koja su radi obavljanja svoga r a d a m o r a l a biti podi zana na stolice, p r e d u svilu 10 asova d n e v n o . Zakon od 1 8 4 4 . oduzeo im je, dodue, slobodu da d e c u ispod 11 godina zapolja vaju due od 6V2 asova, ali i m je zato osigurao povlasticu d a decu izmeu 11 i 13 godina eksploatiu 10 asova dnevno i ukinuo p r i n u d n o kolovanje propisano za ostalu fabriku d e c u . S a d je t o uinjeno pod izgovorom:
1 x 1 6 9 1 1 7 0 1 7 1 1 7 2

Finoa tkiva iziskuje takvu nenost prstiju koja se moe postii samo ra nim ulaskom u fabriku.
173

Radi nenih prstiju klana su, dakle, cela deca, kao rogata m a r v a u junoj Rusiji radi koe i loja. N a j z a d , 1 8 5 0 , povlastica koja j e bila data 1 8 4 4 . ograniena je na fabrike u kojima se u v r e i n a m o t a v a svi leni konac, ali je tu, kao odteta za slobodu oduzetu kapitalu, r a d n o v r e m e dece od 11 do 13 godina p o v e a n o od 10 n a IOV2 asova. I z g o v o r : Rad u fabrikama svile laki je nego u d r u g i m fabrikama i ni

Zimi se moe rad obavljati izmeu 7 asova izjutra i 7 asova uvee. Sadanji zakon (od 1850) rezultat je kompromisa kojim su se radnici odrekli blagodati desetoasovnog radnog dana u zamenu za prednost istovremenog poinjanja i zavravanja rada za one iji je rad bio ogranien. ( R I F za 30. april 1852, str. 14.) Isto, za 30. septembar 1844, str. 13. Isto. The delicate texture of the fabric in which they were employed re quiring a lightness of touch, only to be acquired by their early introduction to these factories.* ( R I F za 31. oktobar 1846, str. 20.)
1 7 0 1 7 1 1 7 2 1 7 3

1 3 9

na koji nain nije tako tetan po zdravlje. potvrdila je docnije da je, naprotiv,

174

Zvanina lekarska istraga

prosena stopa smrtnosti izuzetno visoka u svilarskim srezovima, a da je meu enskim delom stanovnitva ak i vea nego u pamunim srezovima Lankaira*.
175

Uprkos protestima fabrikih inspektora, koji su ih ponavljali svako pola godine, traje ova zloupotreba do ovog asa. ' Zakon od 1850. pretvorio je petnaestoasovni period pd 5 / asova izjutra do 8V2 uvee u dvanaestoasovni period od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, jedino za mlada lica i ene. Dakle ne i za decu, koja su se jo uvek mogla iskoriavati /z asa pre poetka i 2 /2 asa po svretku toga perioda, mada ukupno trajanje njihova rada nije smelo prelaziti 6 /2 asova. Za vreme diskusije 0 zakonu, fabriki inspektori podneli su parlamentu statistiku 0 bestidnim zloupotrebama te anomalije. No sve uzalud. Zadnja je misao bila da se, kad dodu godine poleta, radni dan odraslih radnika pomou dece opet izgura na 15 asova. Iskustvo narednih triju godina pokaza da takav pokuaj
17 1 1 1 1

Isto, str. 2 6 . Isto, str. 2 7 . Uopte uzev, radniko stanovnitvo koje je potpadalo pod fabriki zakon veoma se popravilo u telesnom pogledu. U tome se slau izjave svih lekara, a i vlastito m e je posmatranje u razlinim periodima o tome uverilo. Ipak, i uprkos ogromnoj stopi smrtnosti dece u prvim godinama ivota, zvanini izvetaji dr Greenhowa pokazuju nepovoljno zdravstveno stanje fabrikih srezova u poreenju s poljoprivrednim srezovima normalnog zdravlja. Z a dokaz neka iz meu ostalog poslui i sledea tabela iz njegovog izvetaja od 1 8 6 1 :
1 7 5

1 7 4

Procentna stopa odraslih muSkaraca zaposlenih u industriji 14,9 42,6 37,3 41,9 31,0 36,6 30,4

Stopa smrt nosti od plu nih bolesti Ime sreza na svakih 100000 muSkaraca 598 708 547 611 ' 691 721 726 Vigen Blekbern Halifaks Bredford Meklsfild Lik Stouk-epon-Trent Vulstenton

Stopa smrtno sti od plunih bolesti na sva kih 100000 ena 644 734 564 603 804 705 665 727 340

Procentna stopa odraslih Vrsta enskog tena zaposle zanimanja nih u industriji 18,0 34,9 20,4 30,0 26,0 17,9 19,3 13,9 Pamuk Celj. vuna Svila Grnarija 33

1 7 4

305

8 zdravih poljo privrednih srezova

Poznato je s koliko su se malo volje engleske pristalice slobodne tr govine odrekle zatitne carine za manufakturu svile. Namesto zatite protiv uvoza iz Francuske, dola je sad nezatienost engleske fabrike dece.

mora propasti usled otpora odraslih mukih r a d n i k a . Stoga je zakon od 1850. najzad dopunjen 1 8 5 3 . zabranom da se deca zapoljavaju ujutru pre i uvee posle mladih lica i ena. Od toga vremena fabriki zakon od 1850. regulisao je, s malim izuzecima, radni dan svih radnika u industrijskim granama koje su njim bile o b u h v a e n e . Od donoenja prvog fabrikog zakona bilo je do tada prolo pola v e k a .
178 1 7 9

177

Izvan svoje prvobitne sfere izilo je zakonodavstvo najpre sa Printvrork's A c t (zakonom o tamparijama katuna itd.) od 1 8 4 5 . Kako je nerado kapital dopustio ovu novu ekstravaganciju, vidi se iz svakog retka toga zakona! O n ograniava radni dan za decu od 8 do 13 godina i ene na 16 asova, izmeu 6 asova izjutra i 10 asova uvee, bez ikakvih zakonskih pauza za obed. On doputa da se muki radnici iznad 13 godina po miloj volji cede na radu\dan i n o . O n je parla mentarno n e d o n o e .
1 8 0 181

P a ipak je naelo pobedilo kad je pobedilo u krupnim industrij skim granama, koje su najkarakteristinija tvorevina modernog naina proizvodnje. Njihov udesan razvitak od 1 8 5 3 . do 1 8 6 0 , uporedo s telesnim i moralnim preporodom fabrikih radnika, pada i slepcu u oi. Sami fabrikanti, od kojih su pedesetogodinjim graanskim ratom korak po korak izvojevane zakonske granice i pravila za radni dan, hvalisavo ukazivahu na kontrast s jo slobodnim oblastima

RIF za 30. april 1853, str. 30. Za vreme najveeg procvata engleske pamune industrije, 1859. i 1860, pokuae neki fabrikanti da mamcem visokih plata za prekovremeni rad pridobiju odrasle radnike za produenje radnog dana. Radnici na runoj i na mehanikoj predilici uinie tome kraj predstavkom koju su uputili poslodavcima i u kojoj se pored ostaloga kae: Otvoreno govorei, na nam je ivot na teretu, i dok god za fabriku budemo vezani gotovo dva dana nedeljno (20 asova) due od ostalih radnika, oseaemo se kao heloti u ovoj zemlji, i sami sebi prebacujemo da ovekoveujcmo sistem koji i nama i naem potomstvu kodi telesno i moralno... Toga radi, mi vam s potovanjem izjavljujemo da od Nove godine neemo raditi ni minuta preko 60 asova nedeljno, od 6 do 6, po odbitku l / asa za zakonske odmore. (RIF za 30. april 1860, str. 30.) O sredstvima koja redakcija ovoga zakona prua za njegovo gaenje uporedi parlamentarni izvetaj Factorv Regulations Acts* (od 9. avgusta 1859) i u njemu: Leonard Homer, Suggestions for Amending the Factory Acts to enable the Inspectors to prevent illegal working, now become very prevalent. U mome srezu, za proteklo pola godine (1857), deca od 8 godina pa na vie dirindila su, u stvari, od 6 asova izjutra do 9 asova uvee. (RIF za 31. oktobar 1857, str. 39.) isi Zakon o tamparijama katuna (Printwork's Act) smatra se kao neuspeo kako u pogledu vaspitnih, tako i u pogledu zatitnih mera. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 52.)
1 7 8 1 1 7 8 1 8 0

1 7 7

eksploatacije. Sad fariseji politike ekonomije proglasie da je uvi anje nunosti zakonskog regulisanja radnog dana karakteristina nova tekovina njihove nauke. Lako je razumeti da je sad, poto su se fabriki magnati pokorili neizbenome i izmirili s njim, otporna snaga kapitala postepeno slabila, a udarna snaga radnike klase rasla s brojem njenih saveznika u drutvenim slojevima koji nisu bih neposredno zainteresovani. Otuda relativno brz napredak od 1860. Bojadisaonice i beljare bile su 1860. podvrgnute pod fabriki zakon od 1850, fabrike ipaka i arapa 1861. Posle prvog izvetaja Komisije za prouavanje upoljavanja dece (1863) zadesi ista sudbina i radionice svih roba od gline (ne samo lonarnice), ibica, kapsli, patrona, fabrike tapeta, radionice za strienje pamunog somota (fustian cutting) i mnogobrojne radove koji su obuhvaeni izrazom finishing (poslednje doterivanje). Godine 1863. stavljena su preduzea za beljenje na slobodnom vazduhu i pekarnice pod posebne zakone
183 184 185

182

1 8 2 T a k o , npr., E . Potter u pismu listu Times od 2 4 . marta 1863. Times ga podsea na pobunu fabrikanata protiv zakona o desctoasovnom radnom danu. Izmeu ostalih i g. W . Newmarch, saradnik i izdava Tooke-ovog dela of Prices. D a li je kukaviko poputanje javnom miljenju nauni napredak? Zakon o beljarama i farbarama, koji je donet 1860, propisuje da se radni dan od 1. avgusta 1861. privremeno sniava na 12, a od 1. avgusta 1862. konano skrati na 10 asova, t j . na 1 0 / s asova za obine radne dane i 7 / asova za subotu. Ali kad je nastupila zla godina 1862, stara se lakrdija ponovila. Gospoda fabrikanti uputie parlamentu molbu da samo jo jednu godinu dozvoli dvanaestoasovno zapoljavanje mladih lica i e n a . . . Pri sadanjem stanju poslova (u doba nestaice pamuka) bilo bi po radnike veoma korisno da im se dozvoli da rade 12 asova dnevno i da tako isteraju to veu n a d n i c u . . . Ve se bilo izdejstvovalo da u Donjem domu bude podnet zakonski predlog u tome smislu. On je propao usled agitacije radnika u kotskim beljarama. ( R I F za 31. okto bar 1862, str. 14, 15.) Poraen ovako od samih radnika, u ije je ime tobo go vorio, kapital je pomou pravnikih naoara otkrio da mu i zakon od 1860, sastav ljen u dvosmislenim frazama kao i svi zakoni o zatiti rada, omoguuje da radnike na presovanju sukna i apreturi (calenderers i finishers) iskljui iz zatite zakona. Englesko sudstvo, uvek veran sluga kapitala, sankcionisalo je ove smicalice presudom Common Pleas-a *. Ovo je izazvalo meu radnicima veliko nezadovoljstvo i za aljenje je da je jasna namera zakonodaveva osujeena pod izgovorom da je neka r e bila nejasno definisana. (Isto, str. 18.) History
1 8 4 l 1 1 1 8 3

185 Vlasnici beljara na slobodnom vazduhu izigrali su propise zakona od 1860. o beljarama pomou lai da kod njih ene nou ne rade. Fabriki inspektori razgolitie ovu la, a u isto vreme i radnike peticije liie parlament njegovih pred stava punih poljske sveine i mirisa o beljarama na slobodnom vazduhu. U tim

i * graanskog suda

od kojih prvi, izmeu ostalog, zabranjuje noni rad dece, mladih lica i ena (od 8 asova uvee do 6 asova izjutra), a drugi zapoljavanje pekarskih pomonika ispod 18 godina izmeu 9 asova uvee i 5 asova izjutra. Na kasnije predloge pomenute komisije, koji prete da oduzmu slobodu svima vanijim engleskim industrijskim granama, izuzev zemljoradnji, rudarstvu i saobraaju, jo emo se vratiti. *
185

poljskim beljarama upotrebljavane su suionice zagrevane od 9 0 do 100 po Fahrenheitu *, a u njima su poglavito radile devojke. Cooling (rashladiti se) teh niki je izraz za povremeno izlaenje iz suionice na ist vazduh. Petnaest devojaka u suionicama, vruina od 8 0 do 9 0 za laneno platno, 100 * i vie za c a m brics. * Dvanaest devojica glade i slau (batist itd.) u maloj sobi, otprilike 1 0 stopa u kvadratu, u sredini koje se nalazi zatvorena pe. Devojice stoje oko pei iz koje bije strahovita jara i brzo sui batist za one koje ga glade. Broj radnih asova za ove ruke neogranien je. K a d ima posla, rade one mnogo dana uzas topce do 9 ili 12 asova nou. ( R I F za 31. oktobar 1862, str. 56.) Neki lekar je izjavio: Preduzee ne dozvoljava posebne asove za rashlaivanje, ali kad tempe ratura postane suvie nepodnoljiva ili se ruke radnica isprljaju od znoja, doputa im se da izau na koji m i n u t . . . Iskustvo koje sam stekao leei bolesti ovih radnica prisiljava me da konstatujem da njihovo zdravstveno stanje stoji mnogo nie od zdravstvenog stanja pamunih prelja (dok ih je kapital u svojim mol bama parlamentu naslikao u Rubensovom maniru kao zdrave i prezdrave!). Najkarakteristinije njihove bolesti jesu: suica, bronhitis, bolesti materice, histerija u najuasnijem obliku i reumatizam. P o mom miljenju, sve su ove bolesti pro uzrokovane, posredno ili neposredno, preterano zagrejanim vazduhom radionica u kojima ove radnice rade i nemanjem dovoljno toplog odela koje bi ih, zimskih meseci, zatitilo od hladne i vlane atmosfere kad se vraaju s rada. (Isto, str. 56, 57.) O zakonu od 1863, koji je naknadno bio donesen uprkos otporu veselih beljara na slobodnom vazduhu, kau fabriki inspektori: Ovaj zakon nije pro maio samo u pogledu zatite radnika koju izgleda da p r u a . . . , on je tako formulisan da zatita stupa na snagu tek kad ene i deca budu na radu zateeni posle 8 asova uvee, pa i za ovo je propisani nain dokazivanja tako zapetljan da teko dolazi do kanjavanja. (Isto, str. 5 2 . ) Kao akt uinjen u ovene i vaspitne svrhe, on je potpuno promaio. Teko se moe nazvati ovenim to to se enama i deci dozvoljava, ili, to je jedno isto, to se primoravaju da rade na dan 14, pa i vie asova, bez pauza za jelo ili s pauzama, kako gde ve bude, bez ogranienja uzrasta, bez razlike pola i bez obzira na drutvene navike porodica iz okoline u kojoj se beljare nalaze. ( R I F za 30. april 1 8 6 3 , str. 4 0 . )
1 2 3

isss Primedba uz drugo izdanje. Od 1866, kad sam pisao gornji tekst, nastupila je opet reakcija.

32 do 3 8 po Celsiusu * * 27 - 3 2 , - 3 8 po Celsiusu * batist

7. Borba za normalan radni dan. Uticaj engleskog fabrikog zakonodavstva na druge

zemlje

italac se sea da je proizvoenje vika vrednosti, ili izvlaenje vika rada, specifini sadraj i svrha kapitalistike proizvodnje, neza visno od svakog preobraaja samog naina proizvodnje koji moe da proizide iz potinjavanja rada kapitalu. On se sea da sa dosad razvije-, nog gledita samo samostalan i prema t o m e zakonski punoletan radnik sklapa ugovor s kapitalistom kao prodava robe. Zato ako u naoj istorijskoj skici glavnu ulogu igra s jedne strane moderna industrija, a s druge rad telesno i pravno nedoraslih, to je stoga to smo u prvoj gledali samo naroitu oblast, a u drugome samo naroito snaan primer za isisavanje rada. N e zahvatajui unapred u docnija izlaganja, moemo iz samog sklopa istorijskih injenica izvesti ovo: P r v o . One industrije koje su prvo bile revolucionisane vodom, parom i mainom, te prve tvorevine modernog naina proizvodnje, predionice i tkanice pamuka, vune, lana i svile, bile su prve koje su zadovoljile nagon kapitala za bezmernim i bezobzirnim produavanjem radnog dana. Promenjeni nain materijalne proizvodnje i njemu odgo varajui izmenjeni drutveni odnosi p r o i z v o a a raaju najpre bezmerna preterivanja, a zatim, nasuprot tome, izazivaju drutvenu kon trolu, koja zakonskim putem ograniava, regulie i uniformie radni dan s njegovim prekidima. Stoga se ta kontrola u toku prve polovine 19. veka javlja samo u obliku iznimnih z a k o n a . im je ona osvojila oblast na kojoj je novi nain proizvodnje prvobitno nastao, pokazalo se da su u meuvremenu potpale pod pravi fabriki reim ne samo mnoge druge grane proizvodnje, ve da su i manufakture s vie ih manje zastarelim nainom rada, kao grnarnice, staklare itd., staromodni zanati, kao pekarski posao, i najzad ak ratrkani tzv. kuni rad, kao izrada klinaca i t d . , ve odavno potpali pod kapitalistiku eksplo ataciju ba kao i fabrike. Stoga je zakonodavstvo bilo prinueno da se postepeno oslobaa karaktera izuzetnosti, ili da u zemljama gde ono, kao u Engleskoj, postupa po rimskoj kazuistici, po volji proglasi fabri kom (factory) koju bilo kuu u kojoj se r a d i .
186 187 1 8 8 1 8 9

* Dranje i jedne i druge klase (kapitalistike i radnike) bilo je rezultat prilika u kojima se svaka od njih nalazila. (RIF za 31. oktobar 1848, str. 113.) Profesije na koje su se ogranienja odnosila bile su u vezi s izradom tekstilne robe pomou parne ili vodene snage. Svaka grana rada morala je ispu njavati dva uslova da bi se na nju mogla primeniti fabrika inspekcija: upotreba parne ili vodene snage i presaivanje odreenih tkanina. (RIF za 31. oktobar 1864, str. 8.) 1 8 8 Vanredno bogat materijal o stanju te takozvane kune industrije nalazi se u ooslednjim izvetajima Children's Employment Commission.
1 8 7

18

Drugo. Istorija regulisavanja radnog dana u nekim granama proizvodnje, u drugima borba koja se za to regulisanje jo vodi, oi gledan su dokaz da pojedinaan radnik, radnik kao slobodan proda va svoje radne snage, bez otpora podlee kad kapitalistika proizvodnja dostigne izvestan stepen zrelosti. Zato je ustanovljavanje normalnog radnog dana proizvod dugotrajnog, vie ili manje prikrivenog graan skog rata izmeu kapitalistike klase i radnike klase. Kao god to bor ba zapoinje na terenu moderne industrije, tako se ona i odigrava najpre u njenom zaviaju, u Engleskoj. Engleski fabriki radnici bili su prvoborci ne samo engleske, ve uopte moderne radnike klase, kao to su i njihovi teoretiari prvi bacili rukavicu teoriji kapitala. Zato filozof fabrike Ure igoe kao neizgladivu sramotu engleske radnike klase to je na svojoj zastavi ispisala lozinku robovanja fabrikim zakonima, protivno kapitalu, koji se muki bori za potpunu slobodu rada. Francuska polako hramlje za Engleskom. Trebalo je da doe fe bruarska revolucija da bi se rodio zakon o dvanaestoasovnom radnom danu , koji ima mnogo vie nedostataka nego njegov engleski original.
190 191 192 193

rada, u kojima vladaju vrlo razliiti obiaji. D a bi neko poduzee zakonski bilo oznaeno kao fabrika, nije vie nuan preduslov da za pogon maina radilica upotrebljava mehaniku snagu. ( R I F za 31. oktobar 1864, str. 8.) i* U Belgiji, tome raju evropskog liberalizma, nema ni traga od ovog pokreta. ak i u njenim ugljenokopima i rudnicima metala trae radnike oba pola i svih doba starosti potpuno slobodno u svako vreme i za svaku duinu radnog vremena. T u na 1000 zaposlenih lica dolazi 733 mukarca, 88 ena, 135 deaka i 44 devojice ispod 16 godina. Kod visokih pei itd. dolazi na svaku 1000 mu karaca 149 ena, 98 deaka i 85 devojica ispod 16 godina. Uz to je jo i najam nina niska, a eksploatacija odraslih i neodraslih radnika strahovita; prosena nadnica iznosi 2 Sil. i 8 pensa za mukarce, 1 Sil. i 8 pensa za ene, 1 Sil. i 2 J2 pensa za deake. Ali je zato Belgija 1863. gotovo udvostruila koliinu i vrednost izvoza uglja, eleza itd. u poredenju s izvozom od 1850.
0 1

ii Kad je Robert Owen, u poetku druge decenije ovoga veka, ne samo teoretski zastupao nunost ograniavanja radnog dana, ve i stvarno uveo deseto asovni radni dan u svojoj fabrici u Njulanarku [kotska], ismejavano je to kao komunistika utopija, a tako isto i njegovo spajanje proizvodnog rada s vaspitavanjem dece i radnika zadruna preduzea koja je on stvorio. Danas je ta prva utopija fabriki zakon, druga figurira kao zvanina fraza u svim fabrikim za konima, a trea, tavie, slui za prikrivanje reakcionarnih obmana. U r e (francuski prevod), Philosophie des Manufactures, Paris 1836, sv. I I , str. 39, 4 0 , 67, 77. i dalje. U Compte- r e n d u * Internacionalnog statistikog kongresa u Parizu 1855, stoji izmeu ostalog: Francuski zakon, koji trajanje dnevnog rada u fabri1 9 3 1 1 9 2

i* izvetaju

Uprkos tome, revolucionarni francuski metod pokazao je svoje osobene prednosti. Jednim mahom on diktira svima radionicama i fabrikama bez razlike istu granicu radnog daha, dok englesko zakonodavstvo protiv volje poputa pritisku prilika sad na ovoj, sad na onoj taki, i nalazi se na najboljem putu da izlee novu pravniku zbrku. S druge strane, francuski zakon proklamuje u naelu ono to je u Engleskoj izvojevano samo u ime dece, neodraslih i ena i to se tek odskora zahteva kao opte p r a v o . U Sjedinjenim Dravama Severne Amerike bio je koen svaki samostalni radniki pokret dokle god je jedan deo republike bio unakaen ropstvom. Radnik bele koe ne moe se osloboditi tamo gde je radnik crne koe igosan. Ali iz smrti ropstva odmah je iznikao iznova podmlaen ivot. Prvi plod graanskog rata bila je agitacija za osmoasovni radni dan, koja se arobnom brzinom lokomotive rairi od Atlantskog do Tihog okeana, od Nove Engleske do Kalifornije. Opti radniki kongres u Baltimorut ] (16. avgusta 1866) proglauje:
194 195 106

Prvi i veliki zahtev sadanjice, da bi se rad ove zemlje oslobodio od kapi talistikog ropstva, jeste donoenje zakona po kome bi 8 asova bili normalan radni dan u svim dravama Amerike Unije. M i smo reeni da zaloimo svu svoju m o radi postignua tog slavnog rezultata. *
19

kama i radionicama ograniava na 12 asova, ne odreuje tane granice izmeu kojih bi se ovaj rad kretao (periode), propisujui samo za deji rad period od 5 asova izjutra do 9 asova uvee. Stoga se jedan deo fabrikanata slui pravom koje im ovo kobno utanje daje, te rade bez prekida, iz dana u dan, izuzev moda nedeljom. U tu svrhu oni upotrebljavaju dve razne smene radnika, od kojih nijedna ne provodi u radionici vie od 12 asova, ali posao u preduzeu traje dan i no. Zakon su zadovoljili, ali da li i ovenost? Pored razornog uticaja nonog rada na ljudski organizam, podvlai se i ubitani uticaj toga to radnici oba pola rade nou zajedno u slabo osvetljenim radionicama. U mome srezu, npr., u zgradama koje pripadaju jednoj istoj fabrici, jedan je isti fabrikant beljar i farbar podvrgnut ,Zakonu o beljarama i farbarama', tampar ,Zakonu o tamparijama katuna' i finisher ,Fabrikom zakonu'. (Report of M r . Baker u: R I F za 3 1 . oktobar 1861, str. 20.) Poto je nabrojao nejednake odredbe tih zakona i komplikacije koje iz toga proizlaze, kae g. Baker: Vidi se koliko teko mora biti obezbediti izvrenje ova tri zakona ako vlasnik fabrike hoe da ih obilazi. Ali su gospodi pravnicima ovim obezbeeni procesi. Tako, najzad, fabriki inspektori nalaze smelosti da kau: Ovi prigovori (kapitala protiv zakonskog ograniavanja radnog vremena) moraju pasti pred viim naelom radnikih p r a v a . . . Dolazi vreme kad prestaje preduzetnikovo pravo na rad njegova radnika i kad on sam postaje gospodar svoga vremena, ak i kad se n e r a d i o iscrpenosti. ( R I F za 3 1 . oktobar 1862, str. 5 4 . ) Mi, radnici iz Dankerka, izjavljujemo da je duina radnog dana koju trai dananji sistem prevelika i da radniku ne ostavlja vremena za odmor i raz1 9 8 1 9 5 1 9 4

Istovremeno je (poetkom septembra 1866) Meunarodni radniki kongres * u enevi zakljuio na predlog Generalnog vea u Londonu: Mi objavljujemo da je ogranienje radnog dana jedan od prethodnih uslova bez kojega sva ostala nastojanja oko osloboenja moraju pro pasti . . . Mi predlaemo 8 asova rada kao zakonsku granicu radnog dana." ] Tako je radniki pokret, ponikavi spontano na obema stranama Atlantskog okeana iz samih odnosa proizvodnje, potvrdio rei en gleskog fabrikog inspektora R. J . Saundersa:
1 07

Dalji koraci na putu drutvene reforme ne mogu se preduzimati s izgle dom na uspeh ako se prethodno ne ogranii radni dan i ako pridravanje njegovih propisanih granica ne bude strogo prinudno.
197

Mora se priznati da na radnik izlazi iz procesa proizvodnje druk iji nego to u njega ulazi. Na tritu on se pojavio kao vlasnik robe radne snage prema vlasnicima drugih roba, kao vlasnik robe prema vlasniku robe. Ugovor kojim je on svoju radnu snagu prodao kapita listi dokazao je tako rei crno na belo da on sam sobom slobodno ra spolae. Posle svrene trgovine otkriva se da on nije bio slobodan agent, da je vreme kojim on raspolae za prodaju svoje radne sna ge vreme za koje je on prinuen da je prodaje , da ga, u stvari, njegova pijavica ne puta dokle god se ijedan njegov mii, ijedna tetiva, ijedna kap krvi mogu iskoristiti. Da bi se odbranili od zmije
198 199

vijanje, da ga, tavie, baca u podlonitvo koje je neto malo bolje od ropstva (a condition of servitude but little better than slavery). Stoga smo zakljuili da je za jedan radni dan dovoljno 8 asova i da se zakonom mora priznati kao dovoljno; da pozovemo* u pomo tampu, tu monu p o l u g u . . . i da sve koji nam tu pomo otkazu smatramo neprijateljima reforme rada i radnikih prava. (Zakljuci rad nika u Dankerku u dravi Njujork, 1866.) R I F za 31. oktobar 1848, str. 112. Povrh toga, ovi su postupci (manevri kapitala npr. od 1848. do 1850) pruili neoborive dokaze koliko su lane one toliko ponavljane tvrdnje kako rad nicima zatita nije potrebna, ve da ih treba smatrati kao potpuno slobodne u r a spolaganju jedinom svojinom koju imaju, radom svojih ruku i znojem svoga ela. ( R I F za 30. april 1850, str. 4 5 . ) Slobodan rad, ako se uopte moe ovako na zvati, potrebuje ak i u slobodnoj zemlji za svoju zatitu snane ruke zakona. ( R I F za 31. oktobar 1864, str. 34.) Dozvoliti, a to znai isto to i p r i s i l i t i . . . da se radi 14 asova na dan s pauzom za obed ili bez nje itd. ( R I F za 30. april 1863, str. 4 0 . ) ' "
1 9 8 1 9 7

1 9 9 Friedrich Engels, Die englische Zehnstundenbill u asopisu Neue Rheinische Zeitung, april 1850, str. 5 . *
2

* kongres Prve internationale * Vidi u 10. tomu ovog izdanja.

svojih mukatf , radnici moraju da zbiju svoje redove i da kao klasa izvojuju dravni zakon, monu drutvenu prepreku, koja e i njih same spreavati da dobrovoljnim ugovorima s kapitalom prodaju sebe i svoj porod u smrt i ropstvo. Na mesto gizdavog kataloga neotu ivih ovekovih prava stupa skromna Magna char-tat ' zakonski ogranienog radnog dana, koja najzad jasno pokazuje kad se svrava vreme koje radnik prodaje, a kad poinje vreme koje pripada njemu samom. Quantum mutatus ab illolt '
200 109 201 110

1081

Zakon o desetoasovnom radnom vremenu spasao je u industrijskim granama koje je obuhvatio radnike od potpune degeneracije i zatitio ih je u zdravstvenom pogledu. ( R I F za 3 1 . oktobar 1859, str. 4 7 . ) Kapital (u fabri kama) ne moe nikad da odrava maineriju u kretanju preko izvesnog ograni enog vremenskog perioda, a da to ne nakodi zaposlenim radnicima kako u po gledu zdravlja, tako i u pogledu morala; a njihov poloaj nije takav da se mogu sami zatititi. (Isto, str. 8.) soi Jo je vea blagodat u tome to je najzad povuena jasna granica iz meu onog radnikovog vremena koje pripada njemu samom i onoga koje pripada njegovom preduzetniku. Sada radnik zna kad se svrava vreme koje on prodaje, a kad poinje vreme koje m u samome pripada, i poto ovo unapred tano zna, moe unapred da raspolae vlastitim svojim minutima za vlastite svoje ciljeve. (Isto, str. 52.) Uinivi tako radnike gospodarima njihovog vlastitog vremena, fabriki zakoni dali su im moralne energije koja ih upuuje u pravcu eventualnog uzimanja politike vlasti. (Isto, str. 4 7 . ) S uzdranom ironijom i vrlo opreznim izrazima fabriki inspektori nagovetavaju da sadanji zakon o desetoasovnom radnom danu u neku ruku osloboava i kapitalistu od njegove prirodne brutal nosti koju ima kao puko olienje kapitala, i da m u je dao vremena da se malo obrazuje. Ranije je preduzetnik imao vremena samo za novac, a' radnik samo za rad. (Isto, str. 4 8 . )

2 0 0

G L A V A

D E V B T A

Stopa i masa vika vrednosti

K a o i dosad, tako se i u ovoj glavi pretpostavlja da je vrednost radne snage, dakle deo radnog dana potreban za reprodukovanje ili odravanje radne snage, data, postojana veliina. Poto se uini t a pretpostavka, onda je sa stopom data ujedno i masa vika vrednosti koju pojedinani radnik prua kapitalisti u odre enom periodu vremena. N a primer, ako potrebni rad iznosi dnevno 6 asova, a ovi se izraavaju koliinom zlata od 3 i l i n g a = 1 talir, onda je 1 talir dnevna vrednost jedne radne snage ili kapital-vrednost p r e dujmljena u najmljenje jedne radne snage. Ako stopa vika vrednosti iznosi 1 0 0 % , onda e ovaj promenljivi kapital od 1 talira proizvoditi masu vika vrednosti od 1 talira, t j . radnik e dnevno davati m a s u vika rada od 6 asova. Ali promenljivi kapital je novani izraz celokupne vrednosti svih radnih snaga koje kapitalista jednovremeno upotrebljava. Njegova vrednost jednaka je, dakle, prosenoj vrednosti jedne radne snage pomnoenoj brojem upotrebljenih radnih snaga. K a d je, dakle, vred nost radne snage data, onda veliina promenljivog kapitala stoji u upravnoj srazmeri p r e m a broju istovremeno zaposlenih radnika. Ako je dnevna vrednost jedne radne s n a g e = l talir, onda se m o r a p r e d u j miti 100 talira kapitala da bi se dnevno eksploatisalo 100 radnih snaga, a n talira da bi se dnevno eksploatisalo n radnih snaga. Isto tako: bude li promenljivi kapital od 1 talira, koji predstavlja dnevnu vrednost jedne radne snage, dnevno proizvodio 1 talir vika vrednosti, onda e promenljivi kapital od 100 talira proizvoditi dnevno 100 talira vika vrednosti, a kapital od n talira dnevno viak vrednosti od 1 talir X n. Dakle, masa proizvedenog vika vrednosti ravna je viku vrednosti koji daje radni dan pojedinanog radnika puta broj u p o trebljenih radnika. Ali poto osim toga, kad je vrednost radne snage data, masu vika vrednosti koju pojedini radnik proizvodi odreuje stopa vika vrednosti, dobijamo ovaj prvi zakon: M a s a proizvedenog vika vrednosti jednaka je veliini predujmljenog promenljivog k a p i tala pomnoenoj stopom vika vrednosti; ili odreena je sloenim

odnosom izmeu broja radnih snaga koje jedan kapitalista istovremeno eksploatie i stepena eksploatacije pojedinane radne s n a g e . * B u d e m o li, dakle, sa V oznaili masu vika vrednosti, sa v viak vrednosti koji pojedinani radnik daje proseno na dan, sa PR p r o m e n ljivi kapital koji se dnevno predujmljuje u kupovanje jedne radne snage, sa Pr celokupnu sumu promenljivog kapitala, sa RS vrednost jed1

ne prosene radne snage, sa

visak rada
potreban rad

stepen njenog eksploati-

sanja, a sa N broj upotrebljenih radnika, onda emo dobiti:

M i stalno pretpostavljamo ne samo da je vrednost jedne prosene radne snage postojana, nego i da su radnici koje kapitalista upotreb ljava svedeni n a prosene radnike. I m a izuzetnih sluajeva u kojima proizvedeni viak vrednosti n e raste srazmerno broju eksploatisanih radnika, ali onda ni vrednost radne snage ne ostaje postojana. U proizvodriji neke odreene mase vika vrednosti moe se zbog toga opadanje jednog inioca nadoknaditi porastom drugoga. Smanji li se promenljivi kapital, a jednovremeno se u istoj srazmeri povisi stopa vika vrednosti, masa proizvedenog vika vrednosti nee se promeniti. Ako, pod ranijim pretpostavkama, kapitalista mora da predujmi 100 talira da bi na dan eksploatisao 100 radnika, i ako stopa vika vrednosti iznosi 5 0 % , onda ovaj promenljivi kapital od 100 talira daje viak vrednosti od 50 talira, ili od 1 0 0 x 3 radna asa. Ako se stopa vika vrednosti udvostrui, ili se radni dan umesto od 6 na 9 produi od 6 na 12 asova, onda e i za polovinu smanjeni promenljivi kapital od 5 0 talira dati viak vrednosti od 5 0 talira ili od 5 0 x 6 radnih asova. Smanjivanje promenljivog kapitala moe se, dakle, izravnati srazmernim poveanjem stepena eksploatacije radne snage, ili opa danje broja uposlenih radnika izravnava se srazmernim produenjem radnog dana. U izvesnim granicama, dakle, kapital moe da iscedi vie rada nezavisno od toga da li poveava ili ne poveava broj rad nika. Obrnuto, opadanje stope vika vrednosti ostavlja masu proiz vedenog vika vrednosti nepromenjenu ako srazmerno poraste veliina promenljivog kapitala ili broj uposlenih radnika.
2 0 2

M e u t i m , naknaivanje broja radnika ili veliine

2 0 2

promenljivog

Ovaj osnovni zakon izgleda da je nepoznat gospodi iz vulgarne ekonomije. Ti naopaki Arhimedi misle da su u odreivanju trinih cena rada pomou tranje i ponude nali taku ne da svet dignu iz stoera nego da ga zaustave. * U autorizovanom francuskom izdanju drugi deo reenice glasi ovako: ili je, pak, ona jednaka vrednosti jedne radne snage pomnoene stepenom njene eksploatacije i brojem istovremeno eksploatisanih radnih snaga.
l

kapitala poveavanjem stope vika vrednosti ili produavanjem radnog dana, nailazi na nepremostive prepreke. M a kolika bila vrednost radne snage, dakle bilo da radno vreme potrebno za odranje radnika iznosi 2 ili 10 asova, celokupna vrednost koju radnik moe da proizvodi iz dana u dan uvek je manja od vrednosti u kojoj se opredmeuju 24 radna asa, manja je od 12 ilinga ili 4 talira ako j e t o novani izraz za 24 opredmeena radna asa. P o d naom ranijom pretpostavkom, po kojoj se iziskuje 6 radnih asova dnevno da se reprodukuje sama radna snaga ih da se nadoknadi kapital-vrednost predujmljena u njenu ku povinu, promenljiv kapital od 500 talira, koji upotrebljava 500 radnika uz stopu vika vrednosti od 100%, ili uz radni dan od 12 asova, proizvodi dnevno viak vrednosti od 500 talira, ili 6 x 5 0 0 radnih asova. Kapital od 100 talira, koji upotrebljava 100 radnika dnevno uz 200-procentnu stopu vika vrednosti, ili uz radni dan od 18 a sova, proizvodi masu vika vrednosti od samo 200 talira ili 1 2 x 1 0 0 radnih asova. Celokupna vrednost koju on proizvodi, ekvivalent predujmljenog promenljivog kapitala plus viak vrednosti, ne moe nikad, nijednog dana, dostii sumu od 400 talira ili od 24 x 100 radnih asova. Apsolutna granica prosenog radnog dana, koji je po prirodi manji od 24 asa, sainjava apsolutnu granicu za naknaivanje s m a njenog promenljivog kapitala poveanom stopom vika vrednosti, ili smanjenog broja eksploatisanih radnika poveanim stepenom eksplo atacije radne snage. Ovaj drugi zakon, tako oigledan, vaan je za objanjavanje mnogih pojava koje potiu iz tendencije kapitala koju emo kasnije izloiti da koliko je god vie m o g u e reducira broj radnika koje zapoljava ili svoj promenljivi sastavni deo preobraen u radnu snagu, to je u protivrenosti s njegovom drugom tendenci jom da proizvodi to je mogue veu masu vika vrednosti. I obrnuto. Ako poraste masa upotrebljenih radnih snaga ili veliina promenljivog kapitala, ali ne srazmerno smanjenju stope vika vrednosti, onda opada masa proizvedenog vika vrednosti. Iz toga to masu proizvedenog vika vrednosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i vehina predujmljenog promenljivog kapitala, potie jo jedan, trei zakon. K a d je data stopa vika vrednosti, ih stepen eksploatacije radne snage, i data vrednost radne snage ili vehina potrebnog radnog vremena, samo se po sebi razume da je masa proizvedene vrednosti i vika vrednosti utoliko vea ukoliko je vei promenljivi kapital. Ako je data granica radnog dana, a isto tako i granica njegovog potrebnog sastavnog dela, onda masa vrednosti i vika vrednosti koju proizvodi pojedini kapitalista oigledno zavisi iskljuivo od mase rada koji on pokree. A ova, pod datim pretpostav kama, zavisi od mase radne snage ili broja radnika koje on eksploatie, a ovaj broj je sa svoje strane odreen veliinom promenljivog kapitala koji je on predujmio. K a d je data stopa vika vrednosti i kad je data vrednost radne snage, mase proizvedenog vika vrednosti stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama predujmljenih promenljivih ka-

pitala. Ali mi znamo da kapitalista deli svoj kapital na dva dela. Jedan deo predujmljuje on u sredstva za proizvodnju. T o je postojani deo njegova kapitala. D r u g i deo preobraa u ivu radnu snagu. Ovaj deo sainjava njegov promenljivi kapital. N a osnovi istog naina proiz vodnje dolazi u razlinim granama proizvodnje do razliite podele kapitala n a postojani i na promenljivi sastavni deo. U okviru jedne iste grane proizvodnje ovaj se odnos menja kad se promeni tehnika osnovica i drutvena kombinacija procesa proizvodnje. Ali m a kako bila izvrena podela nekog datog kapitala na postojani i promenljivi deo, bilo da se promenljivi deo odnosi prema postojanom kao 1:2, kao 1 : 1 0 , ili kao 1 :x, to niim nee taknuti u gore postavljeni zakon, jer se prema naoj ranijoj analizi vrednost postojanog kapitala, dodue, ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali ne ulazi u novostvorenu pro izvedenu vrednost. Naravno, da se upotrebi 1000 prelaca, potrebno je vie sirovina, vretena itd. nego da ih se upotrebi 100. Ali vrednost tih sredstava za proizvodnju koja treba dodati moe se dizati, padati, ostati jednaka, moe biti velika ili mala, ona e ostati bez ikakva uticaja na proces oplodavanja vrednosti radnih snaga koje ih pokreu. Zakon koji smo gore konstatovali dobija, dakle, ovaj oblik: K a d je data vred nost radne snage i kad je stepen njene eksploatacije jednak, onda mase vrednosti i vika vrednosti koje razni kapitali proizvode stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama promenljivih sastavnih delova ovih kapi tala, t j . njihovih sastavnih delova preobraenih u ivu radnu snagu. Ovaj zakon oigledno protivrei svakom iskustvu koje se zasniva na spoljanjem vidu pojava. Svako zna da fabrikant pree, koji, vodei rauna o procentualnim delovima celokupnog primenjenog kapitala, upotrebljava relativno mnogo postojanog a malo promenljivog kapitala, ipak zbog toga ne isteruje manje dobiti ili vika vrednosti nego neki pekar koji pokree relativno mnogo promenljivog a malo postojanog kapitala. Z a reenje ove prividne protivrenosti potrebni su jo mnogi srednji lanovi, kao to su sa stanovita elementarne algebre potrebni mnogi srednji lanovi da se razume da -j- moe predstavljati neku stvarnu veliinu. Iako klasina ekonomija nikad nije formulisala ovaj zakon, ona ga se instinktivno pridrava, jer je on nuna posledica samog zakona vrednosti. Ona pokuava da ga na silu pravljenom apstrak cijom spase od protivrenosti koje pojava pokazuje. D o c n i j e emo videti kako se Ricardova kola spotakla o ovaj kamen spoticanja. Vul garna ekonomija, koja se doista niemu nije nauila! ^, hvata se i ovde, kao i svugde inae, za spoljanji izgled protiv zakona pojave. Protivno Spinozi, ona dri da je neznanje dovoljan r a z l o g ^ !
203 111 112

R a d to ga ukupni kapital nekog drutva pokree iz dana u dan m o e se smatrati kao jedan jedini radni dan. Ako broj radnika iznosi, npr., 1 milion, a proseni radni dan jednog radnika 10 asova, onda
2 0 3

Blie o ovome u etvrtoj knjizi. [ Teorije o vitku vrednosti. Red.]

se drutveni radni dan sastoji iz 10 miliona asova. K a d je duina ovog radnog dana data, bilo da je njegove granice povukla priroda ili d r u tvo, moe se m a s a vika vrednosti poveavati samo poveavanjem broja radnika, t j . radnikog stanovnitva. Porast stanovnitva ini ovde matematiku granicu za proizvoenje vika vrednosti od strane celokupnog drutvenog kapitala. I obrnuto. K a d je data veliina stanov nitva, onda tu granicu ini moguno produavanje radnog d a n a . U iduoj e se glavi videti da ovaj zakon vai samo za onaj oblik vika vrednosti o kojem smo dosad govorili. Iz dosadanjeg posmatranja proizvodnje vika vrednosti izlazi da nije mogue svaku koju bilo s u m u novca ili vrednosti pretvoriti u kapital, ve da je za ovo pretvaranje, naprotiv, pretpostavka da se u ruci pojedinog vlasnika novca ili r o b a nalazi izvestan odreen" minimum novca ili razmenske vrednosti. M i n i m u m promenljivog kapitala jeste cena kotanja jedne pojedinane r a d n e snage koja se preko cele godine iz dana u dan iskoriava radi sticanja vika vrednosti. D a je taj radnik sam vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, i kad bi se zadovoljio time da ivi kao radnik, bilo bi m u za ovo dovoljno ono radno v r e m e koje je potrebno za reprodukovanje njegovih ivotnih sredstava, r e cimo 8 asova dnevno. N j e m u bi, dakle, i sredstava za proizvodnju trebalo samo za 8 asova dnevno. Drukije je kod kapitaliste kome radnik osim tih 8 asova m o r a da radi recimo jo 4 asa vika r a d a : njemu je potrebna i jedna dodatna suma novca radi nabavke dodatnih sredstava za proizvodnju. Ali, da bi od svakodnevno prisvajanog vika vrednosti mogao da ivi kao to ivi radnik, t j . da bi mogao zadovolja vati svoje nune potrebe, on bi prema naoj pretpostavci ve morao da upotrebljava dva radnika. U t o m e sluaju svrha njegove proiz vodnje bila bi puko lino izdravanje, n e uveavanje bogatstva, a ovo drugo, meutim, ini pretpostavku u kapitalistikoj proizvodnji. D a bi iveo samo dvaput bolje nego obian radnik, i da bi samo polovinu proizvedenog vika vrednosti opet pretvarao u kapital, morao bi isto vremeno sa brojem radnika da povea minimum predujmljenog p r o menljivog kapitala za osam puta. Svakako da on moe i vlastitim r u kama neposredno da prione na proces proizvodnje, kao to ini njegov radnik, ali e tada biti samo neka sredina izmeu kapitaliste i radnika, sitan majstor. N a izvesnom viem stupnju razvitka kapitalistika proizvodnja zahteva da kapitalista bude kadar da upotrebljava na p r i svajanje, a stoga i na kontrolu tueg rada, kao i na prodavanje proiz voda toga rada, sve v r e m e za koje on funkcionie kao kapitalista, t j .
2 0 4

04 Rad, tj. vreme koje neko drutvo troi na privreivanje (economic time), odreena je veliina, recimo 1 milion radnika po 10 asova dnevno ili 10 miliona asova... Uveavanje kapitala ima svoju granicu. Za svaki dati period ova se granica moe dostii u stvarnom iznosu radnog vremena utroenog u pri vredi. (An Essay on the Political Economy of Nations, London 1821, str. 47, 49.)

kao olien kapital. Srednjovekovni esnafi gledali su da pretvaranje zanatlijskog majstora u kapitalistu silom spree time to su na vrlo malen maksimum ograniavali broj radnika koje je jedan majstor mogao upoljavati. Vlasnik novca ili robe pretvara se istinski u kapi talistu tek kad minimalna suma predujmljena u proizvodnju daleko premaa srednjovekovni maksimum. I ovde se kao i u prirodnim naukama potvruje tanost zakona koji je Hegel otkrio u svojoj Logici, zakona da isto kvantitativne promen na izvesnoj taki prelaze u kva litativne razlike. Minimum sume vrednosti kojim svaki vlasnik novca ili rob mora raspolagati da bi se iahurio u kapitalistu, menja se na razlinim stupnjevima razvitka kapitalistike proizvodnje, a na datom stupnju razvitka drukiji je u svakoj oblasti proizvodnje saobrazno njihovim posebnim tehnikim uslovima. Izveshe oblasti proizvodnje zahtevaju ve u poetku kapitalistike proizvodnje takav rninimum kapitala
205a

205

os Zakupnik se ne sme oslanjati na sopstveni r a d ; ako bi to ipak inio, on e, po mome miljenju, biti samo na gubitku. On treba da se bavi optim nad ziranjem svega: on mora nadzirati vraa, ako nee da mu najam plaa uludo i da m u ito ostane u snopu; kosci, eteoci itd. moraju se nadzirati; on stalno mora prolaziti itav zakupljeni prostor; mora paziti da se nita ne bi zanemarilo; a to bi se dogodilo ako bi se on vezao za jedno mesto. (An Inquiry into the Con nection between the present Price of Provisions, and the Size of Farms etc. By a F a r m e r , London 1773, str. 12.) Ovaj spis veoma je zanimljiv. U njemu se moe studirati postanak Kapitalist farmer-a *, ili mercbant farmer-a *, kako ga pisac izrino naziva, i videti njegovo samohvalisanje pred small farmer-om *, kome je u prvom redu stalo do linog izdravanja. U prvi mah biva kapitalistika klasa delimino, a posle toga potpuno osloboena od nunosti runog rada. (Text-book of Lectures on the Political Economy of Nations. B y the Rev. Richard Jones, Hertford 1852, Lecture I I I , str. 39.)
1 a 3

205a Molekularna teorija moderne hernije, koju su nauno razvili prvo Laurent i Gerhardt, poiva na istom zakonu. {Dodatak uz tree izdanje.Radi objanjenja ove napomene, koja je dosta nejasna za one koji se ne bave hernijom, primeujemo da pisac govori ovde o homolognim serijama ugljenovodoninih spojeva, koje je tako prvi nazvao C. Gerhardt 1843, i od kojih svaki ima svoju vlastitu algebarsku formulu. Tako, serija parafina: C H 2 n 2 ; normalnih alkohola: C H a n + 2 0 ; normalnih masnih kiselina: C H 2 n O 2 i mnoge druge. U ovim primerima dovoljno je samo kvantitativno dodavanje C H 2 molekularnoj formuli pa da se svaki put obrazuje kvalitativno drukije telo. to se tie uea Laurent-a i Gerhardta u utvrivanju ove vane injenice, koje je M a r x precenio, uporedi: Kopp, Ent wicklung der Chemie, Mnchen 1873, str. 7 0 9 . i 7 1 6 , i Schorlemmer, Rise and Progress of Orgariic Chemistry, London 1879, str. 5 4 . F . E . }
n + n n

kapitalistikog zakupnika * trgovakog zakupnika ** sitnim za

kupnikom

kakav se jo ne moe nalaziti u rukama pojedinaca. Ovo izaziva delom dravnu potporu privatnim licima za ovakve poslove, kao u v r e m e Colbert-a u Francuskoj i kao u nekim nemakim dravama sve do naih dana, a delom obrazovanje drutava sa zakonskim monopolom tih pretea modernih akcionarskih drutava za voenje izvesnih industrijskih i trgovakih g r a n a .
2 0 6

N e e m o se podrobno zadravati na promenama koje je odnos izmeu kapitaliste i najamnog radnika pretrpeo u toku procesa p r o izvodnje, dakle ni na daljem razvijanju odredaba kapitala. Naglasiemo ovde samo nekoliko glavnih taaka. U okviru procesa proizvodnje kapital se razvio u komandu nad radom, t j . nad delujuom radnom snagom, nad samim radnikom. Oli eni kapital, kapitalista, pazi da radnik, svoj posao vri kako treba i s dunim stepenom intenzivnosti. Dalje se kapital razvio u prinudni odnos koji prisiljava radniku klasu da obavi vie rada nego to uski krug njenih vlastitih ivotnih potreba propisuje. A kao proizvoa tue marljivosti, kao cedilac vika rada i eksploatator radne snage, natkriljuje on energijom, n e u m e renou i efektivnou sve ranije sisteme proizvodnje koji su poivali na neposredno prinudnom radu. U prvi mah kapital podvrgava sebi rad pod onim tehnikim uslovima u kojima ga u njegovom istorijskom razvitku zatekne. O n , dakle, ne menja odmah nain proizvodnje. Stoga se proizvoenje vika vrednosti, u obliku koji s m o dosad razmatrali, putem jednostav nog produavanja radnog dana, pokazivalo kao nezavisno od svake promen samog naina proizvodnje. U staromodnoj pekarnici ono nije bilo manje efektivno nego u modernoj predionici pamuka. K a d posmatramo proces proizvodnje sa stanovita procesa rada, onda se radnik p r e m a sredstvima za proizvodnju ne odnosi kao p r e m a kapitalu, ve kao pukom sredstvu i materijalu njegove svrsishodne proizvodne delatnosti. U tavionici koa, n p r . , koe su za njega prosto predmeti njegova rada. N e tavi on kou z a kapitalistu. Drukije je i m smo proces proizvodnje stali posmatrati s gledita procesa oploavanja vrednosti. Sredstva za proizvodnju smesta se pretvorie u sredstva za usisavanje tueg rada. Sad sredstva za proizvodnju vie ne u p o t r e b ljava radnik, v e sredstva za proizvodnju upotrebljavaju radnika. U m e s t o da on njih troi kao materijalne elemente svoje proizvodne delatnosti, ona troe njega kao ferment svog vlastitog ivotnog procesa, a ivotni proces kapitala sav je u t o m e to se on kree kao vrednost koja sama sebe oplouje. Talionike pei i radionike zgrade koje se nou odmaraju i ne usisavaju ivi rad jesu ist gubitak (mere loss)
2 0 4

Ovakve je ustanove Martin Luther nazivao Die Gesellschaft Mono-

polia.

z a kapitalistu. Z a t o talionike p e i i radionike z g r a d e predstavljaju pravni osnov n a noni rad radnih snaga. V e s a m o pretvaranje n o v c a u materijalne inioce procesa proizvodnje, u sredstva z a proizvodnju, p r e t v a r a o v a sredstva u osnovu z a p r a v n o i p r i n u d n o pravopolaganje n a t u i r a d i viak rada. N a j z a d , neka jo jedan p r i m e r pokae kako s e u svesti kapitahstikih glava o d r a a v a o v o izopaavanje, tavie iz vrtanje odnosa i z m e u m r t v o g i ivog r a d a , izmeu vrednosti i snage koja vrednost stvara, svojstveno kapitalistikoj proizvodnji i karakte ristino z a nju. Z a v r e m e p o b u n e engleskih fabrikanata o d 1 8 4 8 . d o 1 8 5 0 , napisao je ef predionice lana i pamuka u Pejsliju, jedne od najstarijih i najuglednijih firmi zapadne kotske, Carlile, sinovi i komp., koja je osnovana 1752. i kojom iz generacije u generaciju upravlja ista porodica ovaj krajnje inteligentni dentlmen napisao je u listu Glasgow Daily Mail o d 2 5 . aprila 1 8 4 9 . jedno p i s m o p o d naslovom Relejni sistem, u k o m e m u se, i z m e u ostalog, potkrala sledea groteskna naivnost:
2 0 7

Da pogledamo sad kakva zla povlai za sobom skraivanje radnog vremena od 12 na 10 a s o v a . . . Ona su od krajnje ozbiljne tete po fabrikantove izglede i svojinu. Ako je on (tj. njegove ruke) radio 12 asova, pa mu se rad ogranii na 10, onda se svakih 12 maina ili vretena njegova preduzea smanjuju na 10 (then every 12 machines or spindles, in his establishment, shrink to 10), a ako bi hteo fabriku da proda, 12 maina ili vretena cenilo bi se samo kao 10, tako da bi u celoj zemlji bila odbijena jedna estina od vrednosti svake fabrike.
208

U o v o m o d predaka nasleenom kapitalskom m o z g u zapadne kotske toliko se vrednost sredstava z a proizvodnju, vretena itd., slila u jedno s njihovim kapitalskim svojstvom d a s e s a m a oplouju, odnosno da svakodnevno gutaju o d r e e n u kohinu tueg besplatnog r a d a , da e f k u e Carlile i k o m p . uistinu uobraava da bi m u se pri prodaji njegove fabrike platila n e s a m o vrednost v r e t e n a , nego p o v r h t o g a i oploavanje njihove v r e d n o s t i ; n e s a m o r a d koji s e u njima s a dri i koji je potreban za proizvodnju vretena iste vrste, nego i viak rada koji se uz njihovu p o m o svakodnevno isisava iz valjanih kota u Pejsliju. I ba zbog toga on dri d a e s e i prodajna c e n a svakih 12 maina predilica sniziti na c e n u o d 1 0 m a i n a ako se radni dan b u d e skratio z a 2 a s a ! *>' R I F za 30. april 1849, str. 59. Isto, str. 60. Fabriki inspektor Stuart, i sam kot, a nasuprot engle skim fabrikim inspektorima, potpuno ogrezao u kapitalistiki nain miljenja, izrino napominje da je ovo pismo koje prilae svome izvetaju najkorisnije saoptenje koje je dao bilo koji od fabrikanata koji se slui relejnim sistemom, i da je naroito sraunato na to da otkloni predrasude u pogledu tog sistema i bojazan od njega.
2 0 8

etvrti odeljak

Proizvoenje relativnog vika vrednosti

G L A V A D E S E T A

Pojam relativnog vika vrednosti

Onaj deo radnog dana u kome radnik proizvodi samo ekvivalent vrednosti radne snage koju kapitalista plaa, uzimali smo dosad kao postojanu veliinu, a pod datim uslovima proizvodnje, na izvesnom datom stupnju privrednog razvitka drutva, on to u stvari i jeste. Preko tog svog potrebnog radnog vremena radnik je mogao raditi 2, 3, 4 , 6 itd. asova. O d veliine toga produenja zavisila je stopa vika vrednosti i veliina radnog dana. Ali, dok je potrebno radno v r e m e bilo postojano, celokupni radni dan bio je, naprotiv, promenljiv. P r e t postavi sada takav radni dan kod koga n a m je data i veliina i podela na potreban rad i viak rada. Neka linija ac, a b c, predstavlja, npr., dvanaestoasovni radni dan, komad ab 10 asova potrebnog rada, a komad bc 2 asa vika rada. K a k o se sad m o e p o veati proizvodnja vika vrednosti, t j . produiti viak rada a da s e linija ac vie nikako ne produi, odnosno nezavisno od svakog njenog daljeg produavanja? Uprkos datim granicama radnog dana ac izgleda da je bc p r o duivo, ako i ne protezanjem preko svoje krajnje take c, koja je u isto vreme i krajnja taka radnog dana ac, a ono pomeranjem svoje poetne take b u suprotnom pravcu prema a. U z m i da je b'b na liniji a b' b c ravno polovini od bc, ili jednom radnom asu. K a d se u dvanaestoasovnom r a d n o m danu ac, taka b pomeri na b', onda se bc rastee u b'c, viak rada raste za polovinu, od 2 na 3 asa, mada radni dan jo uvek ima samo 12 asova kao i ranije. N o ovo protezanje vika rada od bc na b'c, od 2 na 3 asa, oigledno je nemogue ako se istovremeno potrebni rad ne skupi od ab na ab', od 10 na 9 asova. Produenju vika rada odgovaralo bi skraenje potrebnog rada, drugim recimajedan deo radnog vremena koji je dotle radnik upotrebljavao stvarno za sebe, pretvara se u radno vreme za kapitalistu. Ono to bi se promenilo ne bi bila duina radnog dana, ve njegova podela na potrebni r a d i viak rada. S druge strane, sa datom veliinom radnog dana i sa datom v r e d nou radne snage, oigledno je data i veliina samog vika rada. Vrednost radne snage, t j . radno vreme potrebno za njenu proizvodnju,

odreuje se onim r a d n i m v r e m e n o m koje je potrebno za reproduk ciju njene vrednosti. A k o koliina zlata, o d pola ilinga ili 6 pensa p r e d stavlja jedan as rada, t e ako dnevna vrednost r a d n e snage iznosi 5 iil., o n d a radnik m o r a dnevno d a radi 10 asova da bi naknadio dnevnu vrednost svoje r a d n e snage koju m u kapital plaa, t j . da bi proizveo ekvivalent vrednosti svojih potrebnih dnevnih ivotnih sredstava. S vrednou ovih ivotnih sredstava data je vrednost njegove r a d n e s n a g e , s vrednou njegove r a d n e snage data je veliina njegovog potrebnog r a d n o g v r e m e n a . A veliina vika rada dobija se oduzi m a n j e m potrebnog radnog v r e m e n a o d ukupnog radnog dana. O d u z m e m o li 10 asova od 12, ostae 2 , i t u se n e da videti kako se pod d a t i m uslovima viak r a d a m o e produiti preko' 2 asa. Svakako, kapitalista m o e d a plati radniku i s a m o 4 il. i 6 pensa umesto 5 il., p a i jo manje. Z a reprodukovanje ove vrednosti od 4 il. i 6 pensa dovoljno bi bilo 9 radnih asova, usled ega bi od dvanaestoasovnog r a d n o g dana pripalo viku r a d a 3 umesto 2 asa, a s a m viak vred nosti popeo bi se o d 1 il. n a 1 il. i 6 pensa. Ali bi ovaj rezultat bio postignut jedino obaranjem radnikove najamnine ispod vrednosti njegove r a d n e snage. S a 4 il. i 6 pensa, koje proizvodi za 9 asova, raspolae s / i o ivotnih sredstava manje nego ranije, te e se zbog toga njegova r a d n a snaga s a m o skueno reprodukovati. Viak rada u o v o m sluaju produio bi se s a m o prekoraenjem svoje normalne granice, njegova bi se oblast proirila s a m o uzurpatorskim zakidanjem o d oblasti potrebnog radnog v r e m e n a . U p r k o s vanosti uloge koju ovaj m e t o d igra u s t v a r n o m kretanju najamnine, m i s m o ga ovde iskljuili n a o m pretpostavkom d a se r o b e , p a dakle i r a d n a snaga, kupuju i prodaju po punoj vrednosti. K a d se takva pretpostavka v e uini, o n d a se radno v r e m e potrebno za proizvodnju r a d n e snage, ili za reprodukovanje njene vrednosti, m o e da smanji n e stoga to bi radnikova najamnina pala ispod vrednosti njegove r a d n e snage, v e jedino ako sama t a vrednost padne. K a d je duina radnog dana data, produenje vika rada m o r a potei iz skraenja potrebnog radnog
1 1

Vrednost prosene dnevne najamnine odreuje se onim to je radniku potrebno da ivi, da radi i da se mnoi. (William Petty, Political Anatomy of Ireland, 1672, str. 64.) Cenu rada uvek odreuje cena ivotnih sredstava. Radnik ne dobija najamninu koja mu pripada i m . . . njegova najamnina ne stie da saobrazno radnikovom niskom poloaju izdrava porodicu kakvu rad nici esto imaju. (J. Vanderlint, Money answers etc., str. 15.) Prost radnik, koji ima samo svoje ruke i svoju umenost, nema niega osim ako uspe da drugima proda svoj r a d . . . U svakom radu, dakle, dolazi i mora da doe do toga da se radnikova najamnina ograniava na ono to je za njegovo odravanje bezuslovno potrebno. (Turgot, Reflexions etc., Oeuvres, izd. Daire, sv. I, str. 10.) Cena sredstava za odravanje stvarno sainjava trokove proizvodnje rada. (Malthus, Inquiry into etc. Rent, London 1815, str. 48, primedba.)

vremena, a ne obratno da skraenje potrebnog radnog vremena p o tee iz produenja vika rada. U naem primeru m o r a vrednost radne snage stvarno pasti za / i o da bi se potrebno radno v r e m e skratilo za lio, od 10 na 9 asova, i da se usled toga viak rada produi od 2 na 3 asa. N o sa svoje strane ovakvo padanje vrednosti radne snage za /io uslovljava da se ista masa ivotnih sredstava koja je ranije proizvoena za 10, sada proizvodi za 9 asova. A to je nemogue bez poveanja proizvodne snage rada. N a primer, s datim sredstvima m o e jedan obuar nainiti par izama za radni dan od 12 asova. T r e b a li da za isto vreme naini dva para izama, onda se proizvodna snaga njegova rada mora udvojiti, a ona se n e moe udvojiti bez neke promen u nje govim sredstvima za rad ili u metodu njegova rada ili u obojerhu isto vremeno. T o znai da mora da doe do revolucije u uslovima za p r o izvodnju njegova rada, t j . u njegovom nainu proizvodnje, a otud u samom procesu rada. P o d poveanjem proizvodne snage rada razumemo ovde uopte svaku promenu u procesu rada kojom se skrauje radno vreme drutveno potrebno za proizvoenje neke robe, kad, dakle, manja koliina rada stie snagu da proizvodi veu koliinu u p o trebne vrednosti. Dok smo, dakle, kod proizvodnje vika vrednosti u dosad posmatranom obliku polazili od pretpostavke da je nain proizvodnje dat, dotle za proizvodnju vika vrednosti putem pretva ranja potrebnog rada u viak rada nije nikako dovoljno da kapital zavlada procesom rada u njegovom istorijski nasleenom ili zateenom obliku p a da samo produi njegovo trajanje. On m o r a revolucionisati tehnike i drutvene uslove procesa rada, dakle sam nain proizvodnje, da bi poveao proizvodnu snagu rada, a poveavi proizvodnu snagu rada snizio vrednost radne snage i tako skratio onaj deo radnog dana koji je potreban za reprodukovanje te vrednosti.
1 l 1 2

Viak vrednosti koji se proizvodi produavanjem radnog dana nazivam apsolutnim vikom vrednosti; naprotiv, onaj viak vrednosti koji potie iz skraivanja potrebnog radnog vremena i odgovarajue promen u odnosu medu veliinama obadva sastavna del radnog dana nazivam relativnim vikom vrednosti. D a bi snizilo vrednost radne snage, mora poveanje proizvodne snage zahvatiti one industrijske grane iji proizvodi odreuju v r e d nost radne snage, koji, dakle, ili spadaju u krug uobiajenih ivotnih sredstava ili mogu biti zamena za njih. Ali vrednost neke robe ne od reuje se jedino koliinom rada koji joj daje poslednji oblik, ve isto

Usavriti vetine znai samo pronai nove vrste postupaka pomou kojih e se neki proizvodi izraivati s manje ljudi, ili (to je isto) za krae vreme. (Galiani, Della Moneta, str. 158, 159.) Uteda u trokovima proizvodnje moe biti samo uteda u koliini rada utroenoj na proizvodnju. (Sismoni, Etudes etc, sv. I, str. 22.)

tako i onom masom rada koju sadre sredstva za njenu proizvodnju. N a primer, vrednost jednih izama ne odreuje se samo obuarskim r a d o m , nego i vrednou koe, iria, ice itd. P r e m a tome, poveanje proizvodne snage i odgovarajue pojevtinjenje roba u industrijama koje liferuju materijalne elemente postojanog kapitala, sredstva za r a d i materijal za r a d koji slue proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, ujedno snizuju vrednost radne snage. Nasuprot tome, u onim grana m a proizvodnje koje n e liferuju ni potrebna ivotna sredstva, ni sredstva za proizvodnju potrebna za njihovu izradu, poveanje p r o izvodne snage n e dodiruje vrednost radne snage. Pojevtinjena roba, naravno, snizuje vrednost radne snage samo p r o tanto, t j . samo u onoj srazmeri u kojoj ona ulazi u reprodukciju radne snage. T a k o su, npr., koulje potrebna ivotna sredstva, ah samo jedna meu mnogima. K a d one pojevtine, smanjuju se jedino radnikovi izdaci na koulje. M e u t i m , celokupna suma potrebnih ivotnih sred stava sastoji se iz razlinih roba, sve proizvoda posebnih industrija, i vrednost svake takve robe sainjava uvek alikvotan deo vrednosti radne snage. Ova se vrednost smanjuje kad se skrati radno vreme potrebno za njeno reprodukovanje, a ukupno skraenje tog radnog v r e m e n a jednako je zbiru njegovih skraenja u svima onim posebnim granama proizvodnje. Ovaj opti rezultat uzimamo ovde kao da je neposredni rezultat i neposredna svrha u svakom pojedinom sluaju. K a d neki kapitalista poveavi proizvodnu snagu rada pojevtini, r e cimo, koulje, on ne m o r a sebi nuno da postavi kao svrhu da u odgo varajuoj meri snizi vrednost radne snage a time i potrebno radno v r e m e ; ah samo ukoliko na kraju krajeva doprinese takvom rezultatu, doprinee on i povienju opte stope vika vrednosti. M o r a se praviti razlika izmeu optih i nunih tendencija kapitala i oblika u kojima se one ispoljavaju. N e e m o sad ulaziti u to na koji se nain unutranji zakoni kapita listike proizvodnje ispoljavaju u spoljanjem kretanju kapitala, kako dejstvuju kao prinudni zakoni konkurencije, usled ega se u svesti indi vidualnog kapitaliste pokazuju kao pobude koje ga 'pokreu, ali je i unapred ovoliko jasno: nauna analiza konkurencije moguna je samo ako se shvati unutranja priroda kapitala, ba kao to je prividno kretanje nebeskih tela razumljivo samo onome koji poznaje njihovo stvarno ali ulima neprimetljivo kretanje. Ipak radi razumevanja pro izvoenja relativnog vika vrednosti, i t o iskljuivo na osnovici dosad postignutih rezultata, imamo da napomenemo sledee. Ako koliina zlata od 6 pensa ih V2 ilinga predstavlja jedan as
3

Kad poboljavi'maine fabrikant dobije dvaput vie proizvoda... bie (na kraju) u dobitku samo ukoliko ga to bude osposobilo da radnika jevtinije odeva... i da tako radniku pripadne manji deo ukupnog prinosa. (Ramsay, An Essay on the Distribution etc., str. 168, 169.)

rada, onda se u dvanaestoasovnom radnom danu proizvodi vrednost od 6 ilinga. U z m i m o da se s datom proizvodnom snagom rada izradi 12 komada robe u tih 12 radnih asova. Neka vrednost sredstava z a proizvodnju, sirovine itd., utroenih n a svaki komad iznosi 6 pensa. Pod tim okolnostima pojedina roba staje 1 il., naime 6 pensa za vrednost sredstava za proizvodnju, 6 pensa za novu vrednost dodatu u toku njenog izraivanja. A sad neka poe kojem kapitalisti za rukom da udvoji proizvodnu snagu rada, t e da tako u dvanaestoasovnom radnom danu proizvede 2 4 umesto 12 komada r o b e ove vrste. Ako se vrednost sredstava za proizvodnju nije promenila, onda se vrednost pojedine robe snizuje sada na 9 pensa, naime iznosi 6 pensa z a vrednost sredstava za proizvodnju i 3 pensa za novu vrednost dodatu poslednjim radom. Uprkos udvojenoj proizvodnoj snazi, radni dan stvara sad kao i ranije novu vrednost od 6 ilinga, no ova se sada razdeljuje na dvaput vie proizvoda. T o znai da na svaki pojedini proizvod otpada jo samo V24 mesto Via od t e ukupne vrednosti, 3 pensa umesto 6, ili, to je isto, sada se sredstvima za proizvodnju, pretvarajui ih u proizvod i raunajui svaki komad zasebno, pridodaje jo samo pola radnog asa umesto ranijeg itavog radnog asa. Individualna vrednost t e robe sada je ispod njene drutvene vrednosti, t j . ona staje manje radnog vremena nego velika gomila istih predmeta koja se proizvodi pod prosenim drutvenim uslovima. K o m a d proseno staje 1 il. ili p r e d stavlja 2 asa drutvenog r a d a ; s promenjenim nainom proizvodnje o n staje samo 9 pensa ili sadri samo l ^ radni as. Ali prava vrednost neke r o b e nije njena individualna, ve njena drutvena vrednost, t j . ne meri se radnim vremenom koliko je roba stvarno stajala proizvoaa u pojedinanom sluaju, ve radnim vremenom koje se drutveno zahteva za njeno proizvoenje. P r e m a t o m e , ako kapitalista koji p r i m e njuje novi metod bude prodavao svoju robu po njenoj drutvenoj v r e d nosti od 1 il., on e je prodavati z a 3 pensa iznad njene individualne vrednosti i tako ostvariti ekstraviak vrednosti od 3 pensa. Ali s druge strane, njemu se dvanaestoasovni radni dan predstavlja u 2 4 komada robe umesto u 12. P a da bi prodao proizvod jednog radnog dana, potrebna m u je dvostruka proda ili dvaput vee trite. Ako okolnosti ostanu iste, njegova roba e osvojiti iri prostor na tritu samo ako joj cena bude manja. Zbog toga e je o n prodavati iznad njene indivi dualne a ispod njene drutvene vrednosti, recimo po 10 pensa komad. N a ovaj nain iz svakog pojedinog komada izvlai on jo uvek ekstra viak vrednosti od 1 pensa. Z a njega se ovo poveanje vika vrednosti zbiva, pa bilo da njegova roba spada u krug potrebnih ivotnih sred stava ili ne, dakle bilo da utie na odreivanje opte vrednosti radne snage ili ne. P r e m a t o m e i bez obzira na ovu poslednju okolnost, za svakog pojedinog kapitalistu postoji pobuda da poveanjem proizvodne snage rada robu uini jevtinijom.
1

Meutim, poveana proizvodnja vika vrednosti potie ak i u worn sluaju iz skraenja potrebnog radnog vremena i odgovarajueg

produenja vika r a d a . Neka je potrebno radno vreme bilo 10 asova, ili neka je dnevna vrednost radne snage iznosila 5 il., viak rada 2 asa, a usled toga dnevno proizvodeni viak vrednosti 1 iling. Ali na kapitalista proizvodi sada 2 4 komada i prodaje ih po 10 pensa komad, ili sve za 2 0 il. K a k o je vrednost sredstava za proizvodnju jednaka 12 il., to 1 4 / s komada robe naknauju samo predujmljeni postojani kapital. Preostalih ^ / s komada predstavljaju dvanaestoasovni radni dan. Poto je cena radne s n a g e = 5 il., t o se potrebno radno vreme predstavlja u 6 komada proizvoda, a viak rada u 3 / s komada. Odnos potrebnog rada prema viku rada, odnos koji je pod prosenim drutvenim ulovima iznosio 5 : 1 , sada je samo jo 5 : 3 . Isti se rezultat dobija i ovako: Vrednost proizvoda dvanaestoasovnog radnog dana jeste 2 0 il. Od ovog otpada 12 il. na vrednost sredstava za proizvodnju, koja se samo nanovo javlja. Preostaje, dakle, 8 il. kao novani izraz vrednosti koja predstavlja radni dan. T a j nov ani izraz vei je od novanog izraza prosenog drutvenog rada iste vrste, od kojega se 12 asova izraavaju u samo 6 ilinga. R a d koji ima izuzetnu proizvodnu snagu deluje kao potenciran r a d , ili stvara u istim odsecima vremena vee vrednosti nego proseni drutveni rad iste vrste. A h na kapitalista plaa i sad kao i ranije samo 5 il. za dnevnu vrednost radne snage. Zbog toga je radniku, umesto ranijih 10, sada potrebno jo samo 7 / s asova za reprodukciju t e vrednosti. Zbog toga se njegov viak rada poveava za 2 / s asa, a viak vrednosti, koji on proizvodi, od 1 na 3 il. P r e m a t o m e , kapitalista koji primenjuje poboljani nain proizvodnje prisvaja vei deo radnog dana za viak rada nego ostah kapitalisti u istom poslu. On ini kao pojedinac ono to ini kapital kao celina pri proizvoenju relativnog vika vrednosti. Ali s druge strane, onoga ekstravika vrednosti nestaje im novi nain proizvodnje postane opti i time se izgubi razlika izmeu individualne vrednosti jevtinije proizvoenih roba i njihove drutvene vrednosti. Isti onaj zakon odreivanja vrednosti radnim vremenom, koji se ka pitalisti s novim metodom namee u t o m e obliku da svoju robu mora prodavati ispod njene drutvene vrednosti, goni njegove takmace, kao prinudni zakon konkurencije, da i oni uvedu novi nain proiz vodnje. C e o ovaj proces dodiruje, dakle, optu stopu vika vrednosti samo ako je poveanje proizvodne snage rada zahvatilo one grane
2 3 1 4 4

3 a

Profit nekog oveka ne zavisi od vlasti koju moe imati da raspolae proizvodom rada drugih ljudi, ve od njegove vlasti da raspolae samim radom. Bude U u stanju da svoju robu prodaje skuplje dok najamnine njegovih radnika ostaju iste, oigledno e on od toga imati dobit... Bie mu dovoljan manji deo onoga to proizvodi da onaj rad stavi u kretanje, a usled toga ostae njemu samom vei deo. ([J. Cazenove,] Outlines of Political Economy, London 1832, str. 49, 50.) Kad moj sused proizvede mnogo s malo rada i time uzmogne jevtinije prodavati, moram i ja teiti da prodajem isto tako jevtino. Tako svaki pronalazak, svaki postupak i svaka maina koji omoguavaju da se neki rad izvede s manje
4

3 a

proizvodnje, dakle pojevtinilo o n e r o b e koje ulaze u krug potrebnih ivotnih sredstava, t e usled t o g a sainjavaju elemente vrednosti r a d n e snage. Vrednost r o b a .stoji u obrnutoj srazmeri p r e m a proizvodnoj snazi rada. Isto tako i vrednost r a d n e snage, jer je odreuju r o b n e vrednosti. N a s u p r o t t o m e , relativni viak vrednosti stoji u upravnoj srazmeri" p r e m a proizvodnoj snazi rada. O n raste kad raste proizvodna snaga, a pada kad ona pada. Proseni drutveni radni dan od 12 asova, p o d pretpostavkom da se vrednost n o v c a n e menja, proizvodi stalno istu vrednost proizvoda, n p r . od 6 il., m a kako se ova s u m a vrednosti razdeljivala n a ekvivalent vrednosti r a d n e snage i viak vrednosti. Ali, bude li usled poveanja proizvodne snage vrednost dnevnih ivotnih sredstava, a usled t o g a i dnevna vrednost r a d n e snage, pala o d 5 n a 3 il., onda e viak vrednosti porasti o d 1 n a 3 ilinga. D a bi se r e p r o dukovala vrednost r a d n e snage, bilo je ranije p o t r e b n o 1 0 , a sada treba jo s a m o 6 radnih asova. etiri r a d n a a s a oslobodila su se i m o g u se pripojiti oblasti vika rada. P r e m a t o m e , unutranji n a g o n i stalna tendencija kapitala jeste da poveava proizvodnu snagu r a d a kako bi r o b u uinio jevtinijom i kako bi, pojevtinivi r o b u , uinio jevtinijim i samog r a d n i k a . Apsolutna vrednost r o b e s a m a je po sebi indiferentna za kapita listu koji je proizvodi. N j e g a interesuje s a m o viak vrednosti koji se u robi sadri a u prodaji ostvaruje. Ostvarivanje vika vrednosti s a m o po sebi ukljuuje naknadu z a predujmljenu vrednost. P a poto rela tivni viak vrednosti raste u upravnoj srazmeri p r e m a razvijanju p r o izvodne snage rada, dok vrednost roba pada u obrnutoj srazmeri p r e m a istom razvijanju, poto, dakle, identini proces pojevtinjava r o b e , a poveava viak vrednosti koji se u njima sadri, t o se reava i zagonetka zato kapitalista, k o m e je stalo s a m o do proizvo6

ruku, a otud i jevtinije, nagoni druge da se dadu na utakmicu, da primene ili isti pronalazak, isti postupak, ili istu mainu, ili da pronau to slino da bi svi ostali na istom nivou i da nijedan ne uzmogne prodavati jevtinije od svog suseda. (The Advantages of the East-India Trade to England, London 1720, str. 67.) Ma u kojoj se srazmeri smanjivali izdaci jednog radnika, u istoj e se srazmeri smanjivati i njegova najamnina ako se u isto vreme ukinu ogranienja nametnuta industriji. (Considerations concerning taking off the Bounty on Corn exported etc., London 1753, str. 7.) Interes industrije i trgovine zahteva da ito i sva ivotna sredstva budu to je mogue jevtinija, jer sve to njih po skupljuje, poskupljuje i r a d . . . U svima zemljama gde je industrija slobodna od ogranienja, mora cena ivotnih sredstava uticati na cenu rada. Ova e pasti kad god ivotna sredstva pojevtine. (Isto, str. 3.) Najamnine padaju u istoj sraz meri u kojoj proizvodne snage rastu. Maina na svaki nain smanjuje cenu i votnih sredstava, ali smanjuje i cenu radnika. (A Prize Essay on the Comparative Merits of Competition and Cooperation, London 1834, str. 27.)
5

denja razmenske vrednosti, stalno tei za tim da snizuje razmensku vrednost robe. T o je protivrenost kojom je jedan od osnivaa poli tike ekonomije, Quesnay, kinjio svoje protivnike i na koju su m u ovi ostali duni odgovora. Vi priznajete, veli Quesnay, da ukoliko se vie, bez utrba po proizvod nju, moe u fabrikaciji industrijskih proizvoda utedeti na trokovima ili skupocenim radovima, utoliko e ta uteda biti korisnija, jer smanjuje cenu izraevine''. A ipak smatrate da se proizvodnja bogatstva, koje potie iz radova industrijalaca, sastoji u poveavanju razmenske vrednosti njihovih izraevina.
6

P r e m a tome, tednji rada razvijanjem proizvodne snage r a d a u kapitalistikoj proizvodnji ni najmanje nije cilj da skrati radni dan. O n a cilja jedino n a skraenje-radnog vremena potrebnog za proizvo enje odreene koliine robe. t o pri poveanoj proizvodnoj snazi svoga rada radnik u jednom asu proizvodi, n p r . , deset puta vie robe nego ranije, to m u je, dakle, za svaki komad robe potrebno deset puta manje radnog vremena, nimalo ne spreava da ga primoravaju da i dalje radi 12 asova kao i ranije i da u 12 asova proizvede 1 2 0 0 komada umesto ranije 120. tavie, njegov se radni dan moe pri tome produiti, tako da sada u 14 asova proizvede 1 4 0 0 komada itd. Zbog toga se u ekonomista takvoga kova kakvi su MacCulloch, U r e , Senior i tutti q u a n t i * moe na jednoj strani itati da radnik treba da bude blagodaran kapitalu to razvija proizvodne snage, jer se time skrauje potrebno radno vreme, a na drugoj strani da tu z a hvalnost m o r a posvedoiti time to e odsad raditi 15 umesto 10 a sova. Razvijanje proizvodne snage rada ima u okviru kapitalistike proizvodnje za cilj da skrati onaj deo radnog dana u kome radnik m o r a da radi za sama sebe, da bi se ba time produio onaj drugi deo radnoga dana u kome on moe da radi besplatno za kapitalistu. U kolikoj se meri ovaj rezultat dade postii i bez pojevtinjavanja roba, pokazae se kod naroitih metoda za proizvoenje relativnog vika vrednosti, koje emo sad uzeti u razmatranje.
1

* Quesnay, Dialogues sur le Commerce et sur les Travaux des Artisans, str. 188 - 189. Ti pekulanti koji toliko gledaju da utede na radu radnika koje moraju plaati. (J. N. Bidaut, Du Monopole qui s'tablit dans les arts industriels et le com merce, Paris 1828, str. 13.) Poduzetnik e uvek uiniti to mu je u moi da utedi vremena i rada. (ugald Stewart, Works, ed. by Sir W. Hamilton, Edinburgh 18SS, sv. Ill, Lectures on Political Economy, str. 318.) Oni (kapitalisti) su zainteresovani za to da proizvodne snage radnika koje upoljavaju budu to vee. Sva njihova panja gotovo je iskljuivo upravljena na uveanje te snage. (R. Jones, Text-book of Lectures etc., Lecture III [str. 39].)
7

G L A V A

J B D A N A E S T A

Kooperacija

, ,

' \ r i

,
i

K a o to smo videli, kapitalistika proizvodnja poinje stvarno tek tamo gde jedan isti individualni kapital jednovremeno zapoljava vei broj radnika, dakle gde proces rada proiruje svoj obim i daje proizvod u veem kvantitativnom razmeru. Dejstvovanje veeg broja radnika u isto vreme i u istom prostoru (ili, ako se hoe, na istom polju rada) radi proizvoenja iste vrste robe, pod komandom istog kapita liste, istorijski je i logiki polazna taka kapitalistike proizvodnje. U pogledu samog naina proizvodnje, manufaktura se, npr., u svojim poecima razlikuje od esnafske zanatske radinosti jedino veim brojem radnika jednovremeno zaposlenih o d strane istog kapitala. Radionica esnafskog majstora samo se proirila. Razlika je, dakle, u prvi m a h samo kvantitativna. Videli smo da je masa vika vrednosti, koju proizvodi neki dati kapital, ravna viku vrednosti koji stvara pojedini radnik puta broj jednovremeno u p o slenih radnika. S a m po sebi ovaj broj ni u e m u n e menja stopu vika vrednosti, t j . stepen eksploatacije radne snage, a u pogledu proizvodnje robne vrednosti uopte svaka kvalitativna promena procesa rada izgleda indiferentna. T o proistie iz same prirode vrednosti. Ako se dvanaestoasovni "radni dan opredmeuje u 6 il., onda e se 1 2 0 0 takvih radnih dana opredmetiti u 6 il. x 1200. U jednom sluaju pripojeno je proizvodima 12 X 1 2 0 0 , u d r u g o m e 12 radnih asova. U proizvodnji vred nosti veliki broj radnika predstavlja samo mnoge pojedince. P r e m a tome, za proizvodnju vrednosti svejedno je da li 1 2 0 0 radnika proizvode svaki zasebno ili udrueni pod komandom istog kapitala. P a ipak, u izvesnim granicama nastaje neka modifikacija. R a d opredmeen u vrednosti r a d je prosenog drutvenog kvaliteta; dakle ispoljavanje prosene radne snage. A prosena veliina uvek postoji samo kao proek mnogih razliitih individualnih veliina iste vrste, U svakoj grani industrije, individualni radnik, P e t a r ili Pavle, odstupa vie ili manje od prosenog radnika. Ova individualna odstupanja, koja se u matematici zovu greke, uzajamno se potiru i iezavaju im uzmemo zajedno vei broj radnika. uveni solista i sikofant E d mund Burke smatra da iz svog praktinog iskustva koje je stekao kao
19 Mare - EngeU (21)

zakupnik moe tvrditi da se ve kod tako male etke od 5 poljopri vrednih nadniara gubi svaka individualna razlika u radu, da dakle m a koja petorica odraslih engleskih poljoprivrednih nadniara uzetih zajedno izvre za isto vreme upravo toliki posao koliko i m a koja druga petorica engleskih poljoprivrednih nadniara. Bilo kako m u drago, jasno je da je ukupni radni dan veeg broja jednovremeno uposlenih radnika, podeljen brojem radnika, sam po sebi dan prosenog dru tvenog rada. R e c i m o da je radni dan pojedinca dvanaestoasovan. U t o m e sluaju radni dan dvanaestorice jednovremeno zaposlenih radnika sainjava ukupni radni dan od 144 asa, i mada rad svakog od dvanaestorice vie ili manje odstupa od prosenog drutvenog rada, tako da pojedincu moe ustrebati neto vie ili manje vremena za isti posao, ipak radni dan svakoga pojedinca, kao V12 ukupnog radnog dana od 144 asa, ima proseni drutveni kvahtet. A za kapi talistu koji zapoljava dvanaest radnika radni dan postoji kao ukupni radni dan dvanaestorice. R a d n i dan svakog pojedinca postoji kao alikvotni deo ukupnog radnog dana, sasvim nezavisno od toga da li dvanaestorica rade povezano jedan s drugim ih se sva povezanost njihovih radova sastoji samo u t o m e to rade za istog kapitalistu. S u protno tome, ako od 12 radnika budu po 2 zaposlena kod sitnih majstora onda e biti stvar sluaja hoe li svaki pojedini majstor proizvesti istu m a s u vrednosti i t i m e ostvariti optu stopu vika vrednosti. Dogaala bi se individualna odstupanja. Ako bi koji radnik na proizvoenje neke robe utroio znatno vie vremena nego to je drutveno potrebno, ako bi radno vreme koje je za njega individualno potrebno znatno odstupalo od drutveno potrebnog ili prosenog radnog vremena, onda njegov rad ne bi vaio kao prosean rad ni njegova radna snaga kao prosena radna snaga. Ona se ne bi nikako prodavala ili bi se prodavala samo ispod prosene vrednosti radne snage. Dakle, pretpo stavlja se odreen minimum umenosti u radu, a docnije emo videti da kapitalistika proizvodnja nalazi sredstva da ovaj minimum meri. P a ipak minimum odstupa od proeka, m a d a se, s druge strane, m o r a plaati prosena vrednost radne snage. Zbog toga bi od onih 6 sitnih majstora jedan isterao vie, drugi manje no to iznosi opta stopa vika vrednosti. Z a drutvo bi se ove nejednakosti uzajamno potrle, ali
8

Nesumnjivo je da izmeu vrednosti radova raznih ljudi postoji prilina razlika u pogledu snage, umenosti i panje. Ah su me moja tana opaanja uverila da ma koja grupa od 5 ljudi pomenutog uzrasta u celini daje isto toliko rada koliko ma koja druga takva grupa. To znai da e meu 5 takvih ljudi jedan imati sve osobine dobrog radnika, jedan ravoga, dok ostala tri stoje na sredini i pribliuju se vie ili manje prvom ih drugom. Dakle, ve u ovako maloj gomi lici od 5 radnika nai ete pravilan proek onog to mogu da urade 5 ljudi. (E. Burke, Thoughts and Details etc, str. 15 - 16.) Upor. Qutelet-ova istraivanja o prosenoj individui. t l
u a

ne bi za pojedine majstore. P r e m a tome, zakon oploavanja vrednosti uopte potpuno se ostvaruje za pojedinog proizvoaa tek kad on proizvodi kao kapitalista, kad jednovremeno upotrebljava m n o g o radnika, kad, dakle, od samog poetka stavlja u pokret prosean d r u tveni r a d . I onda kada nain rada ostane isti, istovremena upotreba veeg broja radnika ima za posledicu revoluciju u materijalnim uslovima procesa rada. Z g r a d e u kojima radi mnogo njih, skladita sirovina itd., sudovi, orua, aparati itd., koji slue mnogima istovremeno ili naizmenino, ukratkojedan deo sredstava za proizvodnju sada se u p r o cesu rada troi zajedniki. S jedne strane, razmenska vrednost roba, dakle.i sredstava za proizvodnju, ni najmanje se ne uveava ako se bilo kako uvea iskoriavanje njihove upotrebne vrednosti. S druge strane, uveava se razmer sredstava za proizvodnju koja se zajedniki upotrebljavaju. Soba u kojoj 2 0 tkaa rade sa svojih 2 0 razboja m o r a biti prostranija od sobe nezavisnog tkaa koji ima dva pomonika. Ali proizvesti radionicu za 2 0 lica staje manje rada nego proizvesti 10 radionica za po 2 lica. Vrednost zajednikih i u masi koncentrisanih sredstava za proizvodnju ne raste, dakle, srazmerno njihovom obimu i korisnom uinku. Zajedniki troena sredstva za proizvodnju u s t u paju pojedinom proizvodu manji sastavni deo vrednosti, delom to se celokupna vrednost koju ustupaju istovremeno razdeljuje na veu masu proizvoda, delom to kad ih uporedimo sa izolovanim sred stvima za proizvodnju ulaze u proces proizvodnje dodue s apso lutno veom, ali, s obzirom na njihov delokrug, s relativno manjom vrednou. T i m e se smanjuje jedan sastavni deo vrednosti postojanog kapitala, pa dakle, srazmerno njegovoj veliini, i celokupna vrednost robe. Postie se isti uinak kao da su sredstva za proizvodnju te robe jevtinije proizvedena. Ova ekonomija u upotrebi sredstava za proiz vodnju potie samo iz njihovog zajednikog troenja u procesu rada mnogo njih. A ovaj karakter uslova drutvenog rada ili drutvenih uslova rada, protivno rasparanim i relativno skupim sredstvima za proizvodnju izolovanih samostalnih radnika ili sitnih majstora, dobijaju sredstva za proizvodnju ak i onda kad mnogo njih radi samo u istoj prostoriji, a ne jedni s drugima. Jedan deo sredstava za rad stie ovaj drutveni karakter pre no to ga stekne sam proces rada.
9

Ekonomiju sredstava za proizvodnju valja uopte razmatrati s dvostrukog gledita. Prvo, ukoliko robe ini jevtinijima i time s m a njuje vrednost radne snage. D r u g o , ukoliko menja odnos vika vred nosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu, t j . p r e m a sumi

G. profesor Roscher pretenduje da je otkrio da 1 valja, koju ga pro fesorica zaposli za 2 dana, uradi vie nego 2 valje koje zaposli jednog istog d a n a . ' Neka g. profesor svoja posmatranja procesa kapitalistike proizvodnje ne vri u dejoj sobi i pod okolnostima gde nema glavnog lica kapitaliste.
[l14

vrednosti njegovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. Ovu poslednju taku razmatraemo tek u p r v o m odeljku tree knjige ovog dela, kamo, veze radi, prebacujemo i poneto to ve ovamo spada. T o k analize namee ovo cepanje predmeta, koje ujedno odgovara i ' duhu kapitahstike proizvodnje. N a i m e , poto u njoj uslovi rada istu paju pred radnika samostalno, to se i njihova ekonomija ispoljava kao naroita operacija koja se radnika nita ne tie, te je stoga odvojena o d metoda koji poveavaju njegovu linu proizvodnost. Oblik rada velikog broja radnika koji u istom procesu proizvo dnje ili u razlinim ali povezanim procesima proizvodnje rade plan ski naporedo i zajedno zove se kooperacija. K a o to se udarna snaga konjikog eskadrona ili otporna snaga peadijskog puka bitno razlikuje od sume ofanzivne i odbrambene moi koju svaki konjanik i peak pojedinano razvija, tako se i zbir mehanikih snaga izolovanih radnika razlikuje od drutvene snage koja se razvija kad mnoge ruke istovremeno uestvuju u istoj nepodeljenoj operaciji, npr. kad treba podii kakav teret, okrenuti kakvu ruicu ili odstraniti kakvu s m e t n j u . T u pojedinani rad ili ne bi nikako mogao postii uinak kombinovanog rada ih bi ga postigao samo za mnogo due vreme ili samo u siunom razmeru. N e radi se ovde samo o poveanju individualne proizvodne snage putem ko operacije, ve o stvaranju proizvodne snage koja sama po sebi mora biti masovna s n a g a . Osim nove snage koja proizlazi iz stapanja mnogih snaga u jednu ukupnu snagu, izaziva sam drutveni dodir u veini proizvodnih r a dova takmienje i naroiti podraaj ivotnih duhova (animal spirits) koji uveavaju individualnu delotvornost pojedinaca, tako da 12 lica zajedno proizvedu u istovremenom radnom danu od 144 asa mnogo vei celokupni proizvod nego 12 izolovanih radnika od kojih svaki
10 11 l l a

1 0

Concours des forces * (Destutt de Tracy, Trait de la Volont etc.,

str. 80.) Ima mnogo operacija tako prostih da ne doputaju podrazdeljivanje, a ipak se dadu izvesti jedino zajednikim delovanjem mnogih pari ruku. Na primer, podizanje nekog velikog drveta na kola... ukratko, svaki rad koji se ne moe izvesti a da se mnogo pari ruku ne pomau uzajamno i istovremeno pri istoj nedeljivoj radnji. (E. G. Wakefield, A View of the Art of Colonization, London 1849, str. 168.) Dok jedan ovek uopte nije u stanju, a deset ljudi mora se naprezati da bi podigli teret od jedne tone, moe stotina ljudi to uraditi ako se svaki pri hvati samo jednim prstom. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of In dustry, London 1696, str. 21.)
l l a 1 1

* saradnja snaga

radi po 12 asova ili jedan radnik koji radi 12 dana uzastopce. T o dolazi otuda to je ovek od prirode ako ne politika ivotinja, kao to misli Aristotel , a ono svakako drutvena ivotinja. Mada mnogo njih istovremeno i zajedniki izvode isti posao ili posao iste vrste, ipak individualni rad svakoga, kao deo ukupnog rada, moe da predstavlja razne faze samog procesa rada kroz koje predmet rada, usled kooperisanja, bre prolazi. Na primer, kad zidari naine lanac od ruku da kamen za gradnju iznesu s podnoja na vrh skela, svaki od njih radi isti posao, pa ipak ove pojedinane radnje ine po vezane delove jedne ukupne radnje, ine posebne faze kroz koje mora da proe svaki kamen u procesu rada, i kroz koje ga, recimo, 24 ruke ukupnog radnika bre prenose negoli dve ruke svakog posebnog radni ka koji bi se na skele penjao i s njih silazio. Predmet rada prolazi isti prostor za krae vreme. S druge strane, rad je kombinovan kad se, npr., kakva gradnja otpone u isto vreme s vie strana mada kooperatori vre isti ili slini posao. Kombinovani radni dan od 144 asa koji se na predmet rada baca s mnogo strana u prostoru, jer kombinovani ili ukupni radnik ima oi i ruke spreda i pozadi, te je u izvesnom stepenu sposoban da se svugde nalaziubrzava rad na celokupnom proizvodu vie no to bi to uinilo 12 dvanaestoasovnih radnih dana vie ili manje izolovanih radnika, koji se svoga posla moraju jednostranije laati. Razni delovi proizvoda, prostorno odvojeni, sazrevaju ovde u isto vreme.
18 14

12

U tome (kad jedan zakupnik upotrebi isti broj radnika na 3 0 0 ekera umesto da ih upotrebi deset zakupnika na po 30 ekera) ima koristi i od broja m o maka koji zajedno rade, koristi koju samo praktini ljudi mogu lako da shvate. ini se da je samo sobom razumljivo da se 1:4 odnosi kao 3 : 1 2 , ali u praksi nije tako. J e r se o etvi, kao i pri mnogim drugim poslovima kad treba hitati, rad izvodi bolje i bre kad se okupe mnoge radne snage. T a k o o etvi 2 vozara, 2 natovarivaa, 2 dodavaa, 2 grabljaa i ostali na plastu ili u ambaru urade za jedno dvaput vie no to bi isti broj radnih snaga uradio ako bi bio razdeljen na razne grupe po raznim farmama. ( [ J . Arbuthnot,] An Inquiry into the Con nection between the present Price of Provisions and the Size of Farms. By a Farmer, ' London 1773, str. 7, 8.) Aristotelova definicija u stvari je u tome da je svaki ovek po prirodi graanin. Ona je za klasini stari vek isto toliko karakteristina koliko je za A m e rikanca karakteristina Franklinova definicija da je ovek od prirode izraiva alata.
1 3

1 2

Moramo napomenuti i to da ova delimina podela rada moe da se izvede i onde gde su svi radnici zaposleni istom radnjom. N a primer, zidari koji prenose ciglu na visoke skele dodajui je s ruke na ruku rade svi isti posao, pa ipak ima meu njima izvesna vrsta podele rada koja se sastoji u tome to svaki od njih prenosi ciglu na izvesnom delu staze i to je svi zajedno otpremaju do kraj njeg cilja mnogo bre nego kad bi svaki od njih sam nosio svoju ciglu na vrh skele. ( F . Skarbek, Thiorie des richesses sociales, 2. izd., Paris 1 8 3 9 , sv. I, str. 97, 9 8 . )

1 4

Naglasili s m o da m n o g o njih koji s e m e u s o b n o dopunjuju r a d e isti ili slini p o s a o z b o g t o g a to taj najprostiji oblik zajednikog r a d a igra veliku ulogu ak i u najizgraenijem tipu kooperacije. A k o je p r o c e s r a d a komplikovan, o n d a v e s a m a m a s a ljudi koji zajedno r a d e o m o g u a v a d a se r a z n e operacije razdele na r a z n e r u k e , d a se zato j e d n o v r e m e n o izvedu i t i m e skrati r a d n o v r e m e p o t r e b n o z a izradu celokupnog p r o i z v o d a . U m n o g i m g r a n a m a p r o i z v o d n j e i m a kritinih m o m e n a t a , t j . p e r i o d a o d r e e n i h s a m o m p r i r o d o m p r o c e s a r a d a , z a ije v r e m e r a d m o r a postii o d r e e n e rezultate. T r e b a li, n p r . , otrici stado o v a c a ili pokositi ito i s a b r a t i letinu sa izvesnog broja jutara zemlje, koli ina i kvalitet p r o i z v o d a zavisie o d t o g a h o e li se operacija poeti i zavriti u o d r e e n o v r e m e . O v d e je p r o p i s a n o koliko v r e m e n a m o e zauzeti p r o c e s r a d a , kao to je p r o p i s a n o v r e m e , r e c i m o , za lov n a h a ringe. I z jednoga d a n a p o j e d i n a c . m o e d a istera s a m o jedan r a d n i dan o d , r e c i m o , 12 a s o v a , ali kooperacija njih 1 0 0 , n p r . , proiruje jedan dvanaestoasovni dan u radni dan od 1 2 0 0 asova. Kratkoa radnog roka n a k n a d u j e s e v e l i i n o m m a s e r a d a koja se u o d l u n o m e m o m e n t u b a c a n a polje proizvodnje. B l a g o v r e m e n o dejstvo zavisi o v d e o d isto v r e m e n e u p o t r e b e m n o g i h k o m b i n o v a n i h r a d n i h d a n a , o b i m korisnog uinka o d broja radnika, ali je ovaj b r o j uvek m a n j i o d b r o j a radnika koji bi izolovani i m a l i d a postignu isti uinak u i s t o m r o k u . Z a t o to o v e kooperacije n e m a n a z a p a d u Sjedinjenih D r a v a , ni u o n i m delovim a I s t o n e Indije u kojima je engleska vladavina razorila s t a r u optinu, i d o g a a s e da s e svake godine o n a m o u p r o p a s t i m a s a ita, a ovamo masa pamuka.
15 1 6 1 7

Ako treba izvesti kakav komplikovan posao, onda se vie radnji mora jednovremeno izvriti. Ovaj vri jednu, dok onaj vri neku drugu radnju, a svi zajedno doprinose rezultatu koji nijedan pojedinac ne bi bio u stanju da po stigne. Ovaj vesla, dok onaj upravlja krmilom, a trei baca mreu ili harpun, i tako uspeva ribolov, koji bi bez te saradnje bio nemogu.* (Destutt de Tracy, Trait de la Volont etc., str. 78.) Njihovo izvravanje (poljoprivrednih radova) u odlunom asu, donosi utoliko vee rezultate. (An Inquiry into the Connection between the present Price etc., str. 7.) U poljoprivredi nema vanijeg inioca od inioca vremena. (Liebig, ber Theorie und Praxis in der Landwirthschaft, 1856, str. 23.) Jo jedna nezgoda koju bi teko ko mogao oekivati u zemlji koja izvozi rad vie no ma koja druga zemlja na svetu, izuzev, moda, Kinu i Englesku, jeste nemogunost da se prikupi dovoljno radnih snaga za berbu pamuka. T o ima za posledicu da velika masa ploda ostane neobrana, dok se drugi deo sakuplja sa zemlje poto je plod opao, te je pamuk, naravno, izgubio boju i delom se po kvario, tako da se sadilac zbog toga to se u pravo vreme oskudevalo u radnicima mora pomiriti s gubitkom velikog dela etve, na koju Engleska eka s toliko brige. (Bengal Hurkaru. Bi-Monthly Overland Summary of News, 22. jula 1861.)
1 7 1 8

1 5

N a jednoj strani, kooperacija omoguava da se protegne prostor na kome se rad vri, te je stoga za izvesne procese rada potrebna ve radi prostorne povezanosti predmeta rada, kao pri isuivanju zemljita, zagaivanju, navodnjavanju, graenju kanala, puteva, eleznica itd. S druge strane, ona omoguava da se p r e m a razmeri proizvodnje suzi prostor na kome se rad vri. Ovo ograniavanje prostora n a kome se rad vri uz istovremeno proirivanje oblasti njegova dejstva, ime se uteduje masa neproizvodnih trokova (faux frais), proistie iz nagomilavanja radnika, iz pribliavanja raznih procesa rada i iz koncentra cije sredstava za p r o i z v o d n j u . Uporeen s jednakim zbirom izolovanih individualnih radnih dana, kombinovani radni dan proizvodi vee mase upotrebne vrednosti, te stoga smanjuje radno v r e m e potrebno za proizvodnju nekog odreenog korisnog uinka. Bilo da u datom sluaju kombinovani radni dan tu poveanu proizvodnu snagu stie zato to poveava m e haniku potenciju rada, ili da proiruje prostornu oblast njegova dejstva, ili da u odnosu prema razmeru proizvodnje prostorno suava polje proizvodnje, ili da u kritinom momentu pokree mnogo rada u malo vremena, ili da budi revnost pojedinaca i razigrava njihove ivotne duhove, ili to jednorodnim operacijama mnogo njih udara ig kontinuiteta i mnogostranosti, ili to razne operacije vri u isto vreme, ili to tedi sredstva za proizvodnju upotrebljavajui ih z a jedniki, ili to individualnom radu daje karakter prosenog drutvenog rada, pod svima tim okolnostima specifina proizvodna snaga kombivanog radnog dana jeste drutvena proizvodna snaga rada ili proiz vodna snaga drutvenog rada. Ona proizlazi iz same kooperacije. U zajednikom planskom delovanju s drugima, radnik se oslobaa svojih individualnih granica i razvija snagu svojega r o d a .
18 1 9

Kako radnici uopte ne mogu neposredno saraivati a da ne budu zajedno, usled ega je, dakle, uslov za njihovu kooperaciju da budu zbijeni u odreenom prostoru, to ni najamni radnici ne m o g u kooperisati a da ih jedan isti kapital, isti kapitalista jednovremeno n e u p o trebljava, dakle ako jednovremeno n e kupi njihove radne snage. Zbog Kad se obraivanje zemlje unapredi, onda se sav kapital i sav rad koji je ranije bio rasturen na 500 ekera, a moda i na vie, koncentrie na temeljitije obra ivanje 100 ekera. Mada se prostor smanjio u odnosu prema iznosu primenjenog kapitala i rada, ipak se oblast proizvodnje proiruje u poredenju sa onom oblasti proizvodnje koju je ranije posedovao i obraivao izolovani, nezavisni proizvo a. (R. Jones, An Essay on the Distribution of Wealth. On Rent, London 1831, str. 191.) Snaga pojedinca veoma je neznatna, ali ujedinjenje tih neznatnih snaga stvara ukupnu snagu koja je vea od zbira deliminih snaga. Pa zbog toga ve i samo ujedinjenje snaga moe da skrati rok i da proiri prostor njihove akcije. (G. R. Carli, beleka uz: P. Verri, Meditazioni sulla Economa Poltica, sv. XV, str. 196.)
1 9 1 8

toga celokupna vrednost tih radnih snaga, ih suma najamnina radnika za dan, nedelju itd., m o r a biti ujedinjena u kapitalistovu depu pre no to same radne snage budu ujedinjene u procesu proizvodnje. Isplatiti najedanput 3 0 0 radnika, makar i za cigli dan, zahteva vei predujam kapitala nego isplaivanje manjeg broja radnika iz nedelje u nedelju za v r e m e itave godine. Broj radnika koji kooperiu, ili razmer kooperacije, zavisi, dakle, na prvom mestu od veliine kapi tala koji pojedini kapitahsta moe predujmiti za kupovinu radne snage, tj. od toga u kolikom obimu svaki pojedini kapitalista raspolae ivot nim sredstvima mnogih radnika. A kako je s promenljivim, tako je i s postojanim kapitalom. N a primer, predujam za sirovinu 3 0 puta je vei za kapitalistu koji zapo ljava 3 0 0 negoh z a svakog o d 3 0 kapitalista koji zapoljavaju po 10 radnika. Dodue, obim vrednosti i materijalna masa zajedniki t r o enih sredstava za rad ne rastu u istom stepenu kao broj zaposlenih radnika, ali rastu znatno. Koncentracija veih masa sredstava za p r o izvodnju u rukama pojedinih kapitalista jeste, dakle, materijalni uslov za kooperaciju najamnih radnika, a obim kooperacije, ili razmer p r o izvodnje, zavisi od obima te koncentracije. U poetka se pokazalo da je potrebna izvesna minimalna veliina individualnog kapitala da bi broj istovremeno eksploatisanih radnika, a otud masa proizvoenog vika vrednosti bila dovoljna da samog poslodavca oslobodi od runog rada, da od sitnog majstora naini kapi talistu i da tako formalno ustanovi kapitalistiki odnos. Sada se ona ispoljava kao materijalan uslov za pretvaranje mnogih rasparanih i meusobno nezavisnih individualnih procesa rada u kombinovan dru tveni proces rada. Isto se tako komanda kapitala nad radom isprva pokazivala samo kao formalna posledica toga to radnik umesto za sebe radi za kapitalistu, pa usled toga pod njegovim zapovednitvom. S koopera cijom mnogih najamnih radnika razvija se komanda kapitala u nunost za samo izvoenje procesa rada, u pravi uslov za proizvodnju. Sada kapitalistova komanda na polju proizvodnje postaje isto onoliko neop hodna koliko generalova komanda na bojitu. Svaki neposredni drutveni ili zajedniki rad u velikom razmeru trai vie ih manje da se njime upravlja, kako bi se dovele u sklad individualne delatnosti i izvrile opte funkcije koje proizlaze iz kre tanja celokupnog proizvodnog tela, za razliku od kretanja njegovih samostalnih organa. Violinista koji svira sam, diriguje sam sobom, orkestru je potreban dirigent. Ova funkcija upravljanja, nadziranja i posredovanja postaje funkcijom kapitala im rad koji m u je podloen postane kooperativan. K a o specifina funkcija kapitala dobija funkcija upravljanja specifina obeleja. Pobuda koja pokree i svrha koja odreuje kapitalistiki proces proizvodnje jeste p r e svega to je m o g u e vee samooploavanje kapi-

t a l a , t j . to je m o g u e v e e proizvoenje vika vrednosti, p a , p r e m a t o m e , to je m o g u e vee eksploatisanje r a d n e snage od strane kapi taliste. S m a s o m istovremeno zaposlenih radnika raste i njihov o t p o r , a s njime nuno i pritisak kapitala radi savlaivanja t o g a otpora. K a pitalistova uprava nije s a m o naroita funkcija koja proizlazi iz prirode drutvenog procesa rada i koja pripada t o m e p r o c e s u ; ona je ujedno funkcija eksploatisanja jednog drutvenog procesa rada, a usled t o g a uslovljena je neizbenom suprotnou izmeu eksploatatora i m a t e r i jala njegove eksploatacije. Isto tako, s p o r a s t o m o b i m a sredstava za proizvodnju koja p r e m a radniku stoje kao t u a svojina, raste nunost kontrole nad njihovom svrsishodnom u p o t r e b o m . Z a t i m je k o o p e racija najamnih radnika jednostavno dejstvo kapitala koji ih j e d n o vremeno zapoljava. Povezanost njihovih funkcija i njihovo jedinstvo kao proizvodne celine lee izvan njih, u kapitalu koji ih okuplja i dri u zajednici. Usled t o g a im se povezanost njihovih radova u ideji p r i kazuje kao plan, a u praksi kao autoritet kapitaliste, kao sila t u e volje koja njihovo delanje podvrgava svojoj svrsi.
2 1

2 0

Dok je usled toga kapitalistiko upravljanje p o svojoj sadrini dvostruko zbog dvostrukosti samog procesa proizvodnje kojim ima da se upravlja, a koji je s jedne strane drutveni proces r a d a z a izradu izvesnog proizvoda, a s d r u g e strane proces oploavanja kapitala, po svome obliku ono je despotsko. S razvijanjem kooperacije u v e e m razmeru, ovaj despotizam razvija oblike koji su m u svojstveni. K a o to se u poetku kapitalista oslobaa r u n o g r a d a i m njegov kapital d o stigne onu minimalnu veliinu kojom tek i poinje prava kapitalistika proizvodnja, tako sad funkciju neposrednog i neprekidnog nadzora nad pojedinim radnicima i radnikim g r u p a m a o n s a m ustupa p o s e b noj vrsti najamnih radnika. K a o to su vojsci potrebni oficiri i p o d o ficiri, tako su i masi radnika koji r a d e zajedno p o d k o m a n d o m istog kapitala potrebni industrijski vii oficiri (upravnici, m a n a g e r s ) i p o d o ficiri (nadzornici, Arbeitsaufseher, foremen, overlookers, c o n t r e - m a i 20 Profiti s u . . . jedina svrha poslova. (J. Vanderlint, Money answers etc., str. 11.) Spectator, list engleskih filistara, pie u br. od 26. maja 1866. da je posle uvoenja neke vrste ortaine izmeu kapitaliste i radnika u Wirework company of Manchester * prvi rezultat bio naglo smanjenje rasipanja materijala, jer radnici nisu uviali zato bi oni svoju svojinu vie rasipali nego drugi poduzetnici svoju; a rasipanje materijala, pored lakomislenih dugova, izvor je najteih gubitaka u fabrikaciji. Isti list istie kao osnovnu manu Rochdale cooperative experiments! !: Oni su pokazali da radnike kooperative mogu uspeno rukovoditi duanima, fabrikama i skoro svim oblicima industrije, a osim toga izvanredno su popravili poloaj samih tih ljudi, ali! ali! onda nisu ostavili nijedno vidno mesto za kapi talistu. Quelle horreur! *
2 1 1 115 2

* Manesterska kompanija za fabrikaciju ice * Kakva strahota!

tres), koji za v r e m e procesa r a d a komanduju u ime kapitala. Nadzi ranje postaje njihovom iskljuivom funkcijom. K a d uporeduje nain proizvodnje nezavisnih seljaka ili samostalnih zanatlija s robovskom p r i v r e d o m na plantaama, politiki ekonomist rauna taj nadzorniki r a d u faux frais de p r o d u c t i o n . * * N a p r o t i v , kad posmatra kapita listiki nain proizvodnje, on tu funkciju upravljanja, ukoliko ona proizlazi iz prirode zajednikog procesa rada, identifikuje s istom funkcijom ukoliko je uslovljena kapitalistikim a otud antagonistikim karakterom t o g a p r o c e s a . K a p i t a h s t a nije kapitalista zato to upravlja industrijom, v e postaje industrijskim zapovednikom zato to je kapi talista. V r h o v n o zapovednitvo u industriji postaje atribut kapitala, kao to je u feudalno doba vrhovno zapovednitvo u ratu i u sudstvu bilo atribut zemljine s v o j i n e . Radnik je dotle vlasnik svoje r a d n e snage dok se kao njen p r o dava pogaa s kapitalistom, a prodavati m o e s a m o ono to ima, svoju individualnu, izolovanu r a d n u snagu. Ovaj se odnos ni u e m u ne menja time to kapitalista kupi 1 0 0 radnih snaga umesto jedne, ili to zakljui ugovor sa 1 0 0 meusobno nezavisnih radnika umesto s jednim. O n m o e tu stotinu radnika da upotrebi a da oni i ne kooperiu. Stoga kapitalista plaa vrednost stotine samostalnih radnih snaga, ali n e plaa kombinovanu r a d n u snagu njih 1 0 0 . K a o nezavisna lica, radnici su pojedinci koji stupaju u odnos sa istim kapitalom, ali ne i izmeu sebe. Njihova kooperacija poinje tek u procesu rada, ali u procesu r a d a oni su v e prestali pripadati sebi samima. K a d u taj proces u u , oni postaju jedno telo s kapitalom. K a o kooperanti, kao udovi jednog radnog organizma, oni su s a m o poseban nain egzi stencije kapitala. Stoga je proizvodna snaga koju radnik razvija kao drutveni radnik proizvodna snaga kapitala. D r u t v e n a proizvodna snaga r a d a razvija se besplatno i m radnici budu stavljeni pod o d r e 2 1 1 22 221

Profesor Cairnes, poto je superintendence of labour * prikazao kao jedno od glavnih obeleja robovske proizvodnje u junim dravama Severne Ame rike, nastavlja: Seljakom vlasniku (Severa) pripada sav proizvod njegova zem ljita *, zato njemu ne treba podstreka za napor. T u nadzor postaje potpuno su vian. (Cairnes, The Slave Power, str. 48, 49.) Ser James Steuart, koji se uopte odlikuje jasnim uoavanjem karak teristinih drutvenih razlika raznih naina proizvodnje, primeuje: ime velika preduzea u manufakturi unitavaju male radionice (private industry) ako ne time to se pribliuju jednostavnosti robovskog rada? (Principles of Political Economy, London 1767, sv. I, str. 167, 168.) Otuda bi Auguste Comte i njegova kola na isti nain mogli dokazi vati i venu nunost feudalnih gospodara, kao to su to uinili za kapitalistike gospodare.
3 2 2 2 2 a

2 1 a

* neproizvodne trokove * nadzor nad radom *kod Cairnesa: pro izvod njegovog rada

d e n e u s l o v e , a k a p i t a l ih p o d t e u s l o v e stavlja. Z a t o t o d r u t v e n a proizvodna snaga r a d a n e staje kapital nita, zato to, s d r u g e strane, r a d n i k n j u n e razvija p r e n o t o s a m n j e g o v r a d n e p r i p a d n e k a p i t a l u , ispoljava s e o n a k a o p r o i z v o d n a s n a g a k o j u k a p i t a l p o s e d u j e o d p r i r o d e , kao n j e g o v a i m a n e n t n a p r o i z v o d n a s n a g a . Delovanje p r o s t e kooperacije kolosalno se pokazuje u dinovskim d e l i m a s t a r i h A z i j a c a , E g i p a n a , E t r u r a c a itd. Dogaalo se u minula vremena da su te azijske drave, podmirivi svoje civilne i vojne trokove, raspolagale izvesnim suvikom ivotnih sredstava koji su mogle troiti na sjajna i korisna dela. Njihova komanda nad rukama i miicama skoro itavog nezemlioradnikog stanovnitva i iskljuivo pravo monarha i svetenstva da raspolau tim vikom pruie im sredstva za po dizanje onih velikih spomenika kojim ispunie zemlju... Za pokretanje di novskih statua i ogromnih masa, iji transport izaziva divljenje, rasipniki je upotrebljavan skoro samo ljudski rad. Broj radnika i koncentrisanje njiho vih napora bili su za ovo dovoljni. Tako vidimo kako se veliki sprudovi ko rala diu iz dubina okeana, narastaju u ostrva i obrazuju vrsto tlo, mada je svaki individualni ulaga (depositary) siuan,' slab i neugledan. Nezemljoradniki radnici azijskih monarhija malo ta mogu doprineti delu osim svojih individualnih telesnih napora, ali njihov broj ini njihovu snagu, a m o upravljanja tim masama dala je ivot onim dinovskim delima. Takvi su po duhvati bili omogueni time to su dohoci od kojih su radnici iveli bili koncentrisani u jednoj ruci ili u malo ruku. *
2

O v a m o azijskih i egipatskih k r a l j e v a ili e t r u r s k i h t e o k r a t a i t d . p r e l a je u m o d e r n o m d r u t v u n a kapitalistu, bilo d a o n i s t u p a kao izolovan kapitalista ili, k a o k o d a k c i o n a r s k i h d r u t a v a , u v i d u k o m b i n o v a n o g kapitaliste. Kooperacija u procesu rada kakvu vidimo da prevlauje u p o e c i m a k u l t u r e o v e a n s t v a , k o d l o v a k i h n a r o d a * ili r e c i m o u p o l j o p r i v r e d i indijske o p t i n e , p o i v a s j e d n e s t r a n e n a z a j e d n i k o j svojini uslova z a p r o i z v o d n j u , a s d r u g e s t r a n e n a t o m e t o s e i z o l o v a n a i n d i v i d u a jo nije bila odvojila o d p u p a n e v r p c e k o j o m je bila v e z a n a z a svoje p l e m e ili z a j e d n i c u , k a o t o s e n i k o d p e l a i n d i v i d u a n e m o e o t r g n u t i o d k o n i c e . I p o j e d n o m i p o d r u g o m o n a s e razlikuje o d k a pitalistike k o o p e r a c i j e . S p o r a d i n a p r i m e n a k o o p e r a c i j e u v e l i k o m razmeru u antikom svetu, srednjem veku i m o d e r n i m kolonijama poiva n a odnosima neposrednog gospodstva i potinjenosti, veinom
2 3

R. Jones, Text-book of Lectures etc., str. 77, 78. Staroasirske, egipatske i druge zbirke u Londonu i drugim evropskim prestonicama ine nas oevicima onih kooperativnih procesa rada. ** Linguet u svojoj Thorie des Lois civiles moda ne govori krivo kad lov oznauje kao prvi oblik kooperacije, a lov na ljude (rat) kao jedan od prvih oblika lova.

2 3

na ropstvu. Nasuprot tome, kapitalistika kooperacija unapred ima za pretpostavku slobodnog najamnog radnika, koji svoju radnu snagu prodaje kapitalu. Istorijski, meutim, ona se razvija u suprotnosti prema" seljakoj privredi i nezavisnom zanatlijskom radu, bilo da ovaj ima esnafski oblik ili n e . P r e m a njima se kapitalistika kooperacija ne javlja kao neki naroiti istorijski oblik kooperacije, nego se sama ko operacija javlja kao istorijski oblik koji je svojstven kapitalistikom procesu proizvodnje, i po kome se on specifino razlikuje. K a o to se drutvena proizvodna snaga rada koju kooperacija razvija ispoljava kao proizvodna snaga kapitala, tako se i sama ko operacija ispoljava kao specifian oblik kapitalistikog procesa pro izvodnje, u suprotnosti prema procesu proizvodnje izolovanih neza visnih radnika, p a i sitnih majstora. T o je prva promena koju stvarni proces rada pretrpi kad se podredi kapitalu. Ova se promena vri spontano. Njena pretpostavka, istovremena zaposlenost veeg broja najamnih radnika u istom procesu rada, polazna je taka kapitalistike proizvodnje. Ova polazna taka poklapa se sa samim postojanjem kapitala. Dok se usled toga kapitalistiki nain proizvodnje s jedne strane ispoljava kao istorijska nunost za pretvaranje procesa rada u drutveni proces, s druge strane se ovaj drutveni oblik procesa rada ispoljava kao metod koji kapital upotrebljava da bi sa veim profitom eksploatisao proces rada poveavajui njegovu proizvodnu snagu. Kooperacija, u ovom prostom obliku u kome smo je dosad posmatrah, poklapa se s proizvodnjom u veem razmeru, ah nije neki vrsti, karakteristini oblik neke posebne epohe razvitka kapitalistikog naina proizvodnje. U najboljem sluaju, ona se otprilike takvom ispoljava jo u zanatskim poecima m a n u f a k t u r e i u onoj vrsti krupne poljoprivrede koja odgovara manufakturnom periodu i koja se od seljakog gazdovanja bitno razlikuje jedino masom istovremeno upotrebljavanih radnika i obimom koncentrisanih sredstava za proizvodnju. Prosta kooperacija jo je uvek oblik koji preovlauje u takvim granama proizvodnje u kojima kapital operie u velikom razmeru, a u kojima podela rada ili maine ne igraju znaajnu ulogu. Kooperacija ostaje osnovni oblik kapitalistikog naina proiz vodnje, m a d a se sam njen prosti vid javlja kao poseban oblik pored njenih razvijenih oblika.
2 4 25

Sitno seljako gazdinstvo i nezavisno zanatstvo, koji oboje delom ine osnovicu feudalnog naina proizvodnje, a delom se posle njegova raspada javljaju pored kapitalistikog naina privreivanja, bili su i ekonomska osnovica klasinih zajednica u njihovo najbolje doba, kada se primitivna istonjaka zajednika svojina bila raspala, a sistem ropstva jo nije bio ozbiljno ovladao proizvodnjom. Zar ujedinjavanje umenosti, marljivosti i takmienja mnogo njih na jednom istom poslu nije metod da se posao unapredi? I zar bi Engleskoj bilo mogue da na drugi nain svoju vunarsku manufakturu dovede do ovakvog savrenstva? (Berkeley, The Querist, London 1750, str. 56, 521.)
2 5

2 4

G L A V A

D V A N A E S T A

Pdela rada i manufaktura

/. Dvojako

poreklo

manufakture

Kooperacija koja poiva na podeli rada dobija klasian oblik u manufakturi. K a o karakteristian oblik kapitalistikog procesa pro izvodnje, ona preovlauje za v r e m e pravog manufakturnog perioda, koji traje otprilike od sredine 16. do poslednje treine 18. veka. Manufaktura nastaje n a dva naina. 1. Radnici raznovrsnih, samostalnih zanata, kroz ije ruke neki proizvod mora da proe dok potpuno ne bude zreo, bivaju okupljeni u jednoj radionici, pod komandom istog kapitaliste. N a primer, koije su bile zajedniki proizvod radova velikog broja nezavisnih zanatlija: kolara, sedlara, krojaa, bravara, remenara, strugara, iritara, staklara, farbara, lakirera, pozlatara itd. U manufakturi koija sve ove razliite zanatlije ujedinjene su u jednoj radionici gde jednovremeno rade do dajui jedan drugom svoj proizvod. Istina, koije se n e m o g u pozlatiti pre nego to budu napravljene. Ali ako se u isto v r e m e pravi mnogo koija, onda se neke mogu stalno pozlaivati, dok druge prolaze kroz koju raniju fazu procesa proizvodnje. Dok se ovako radi, stojimo jo na tlu proste kooperacije, koja radi sa onakvim ljudskim i stvarnim materijalom kakav je zatekla. Ali ubrzo nastupa bitna promena. Kroja, bravar, remenar itd., koji su zaposleni samo u izradi koija, postepeno gube naviku a s tim i sposobnost da svoj stari zanat rade u p u n o m njegovom obimu. S druge strane, njihova delatnost, postavi jedno strana, dobija sad oblik najcelishodniji za sueni delokrug. M a n u faktura koija pojavila se isprva kao kombinacija samostalnih zanata. Postepeno ona se pretvorila u podelu proizvodnje koija n a njene razne posebne operacije i svaka od ovih kristalie se u iskljuivu funk ciju jednog radnika, a celinu svih operacija izvruju ti delimini radnici udrueni. Isto tako je i manufaktura sukna i itav niz drugih manufak tura postao spajanjem raznih zanata pod komandom istog kapitala.
26

Navodimo sledei tekst da bismo pruili noviji primer za ovaj nain obra zovanja manufakture. Predionice i tkanice svile u Lionu i Nimu sasvim su patri-

2 6

2 . Ali manufaktura postaje i o b r n u t i m putem. J e d a n isti kapital zaposli jednovremeno u istoj radionici m n o g o zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao, n p r . prave hartiju, slova ili igle. T o je koopera cija u najprostijem obliku. Svaki od ovih zanatlija (moda s jednim ili dva pomonika) izrauje itavu r o b u vrei p o redu razne opera cije koje njena izrada zahteva. O n i dalje radi n a svoj stari zanatlijski nain. N o uskoro spoljanje okolnosti stvaraju povod da se koncentrisanost radnika u istom prostoru i jednovremenost njihovih radova drukije iskoristi. Z a t r e b a , n p r . , d a se u o d r e e n o m roku izliferuje vea koliina gotove robe. Stoga se r a d podeli. U m e s t o da se ostavi da isti zanatlija vri razne operacije jednu z a d r u g o m , one se razdvoje, izoluju, rasporede u prostoru jedna pored druge i svaka se poveri d r u g o m zanatliji, tako da svi kooperanti zajedno jednovremeno vre sve operacije. O v a sluajna podela ponovi se, pokae svoje osobene prednosti i postepeno dobije vrstinu sistematske podele rada. Od individualnog proizvoda samostalnog zanatlije, koji radi razne poslove, roba se pretvara u drutveni proizvod jednog skupa zanatlija, od kojih svaki stalno vri s a m o jednu istu deliminu operaciju. Iste operacije koje su se kod nemakog esnafskog proizvoaa hartije slivale jedna u drugu kao uzastopne delimine operacije, postaju u holandskoj m a n u fakturi hartije samostalne kao delimine operacije mnogih radnika koji ih vre uporedo u kooperaciji. Esnafski iglar iz N i r n 6 e r g a osnovni je element engleske manufakture igala. A h dok je onaj jedan iglar reao m o d a 2 0 operacija jednu za d r u g o m , ovde 2 0 iglara jedan pored drugog uskoro v r e svaki s a m o p o jednu o d 2 0 operacija, a i ove se, pod uticajem iskustva, jo m n o g o vie cepaju, podvajaju i postaju samostalne kao iskljuive funkcije pojedinanih radnika. Dakle, nain postanka manufakture, njeno izrastanje iz zanata je dvojako. S jedne strane, o n a proizlazi iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata, koji g u b e samostalnost i postaju u tolikoj m e r i jednostrani da u procesu proizvodnje jedne iste r o b e sainjavaju jo samo delimine operacije koje se m e u s o b n o dopunjuju. S druge

jarhalne. U njima je zaposleno mnogo ena i dece, ali bez preterana rada i bez tete po njihovo zdravlje; one ih ostavljaju u njihovim lepim dolinama Droma, Vara, Izera i Vokliza da tamo gaje svilenu bubu i odmotavaju ahure; one nikad ne po staju pravim fabrikim preduzeima. Kad se tanije posmatra... princip podele rada pokazuje ovde posebnu odliku. Ima mnogo namotaica, prelaca svilenog konca, farbara, glaara osnove, pa i tkaa; ali oni nisu sjedinjeni u istoj radionici i ne zavise od istog kapitaliste. Svi su oni samostalni. (A. Blanqui, Cours d'co nomie Industrielle. Recueilli par A. Biaise, Paris 1838 1839, str. 79.) Otkako je Blanqui ovo napisao, razni nezavisni radnici bili su delimino udrueni u fabri kama. {Uz etvrto izdanje.A otkako je Marx ovo pisao, odomaio se u tim fa brikama mehaniki razboj i brzo potiskuje runi razboj. I industrija svile u Krefeldu umela bi o tome neto ispriati.F. E . }

strane, ona proizlazi iz kooperacije zanatlija istog zanata, rastavlja isti individualni zanat n a razliite njegove posebne operacije, izoluje i osamostaljuje t e operacije u tolikoj m e r i da svaka postaje iskljuivom funkcijom posebnog radnika. Z n a i , dakle, da m a n u f a k t u r a s jedne strane u neki proces proizvodnje uvodi podelu r a d a ili je jo vie r a z vija, a s d r u g e strane kombinuje ranije odvojene zanate. Ali m a kakva joj bila polazna t a k a u o v o m ili o n o m sluaju, njen zavrni lik ostaje uvek isti o n a je m e h a n i z a m proizvodnje iji su organi ljudi. Z a pravilno razumevanje podele r a d a u manufakturi bitno je imati na u m u sledee m o m e n t e . U p r v o m r e d u , ralanjenje procesa proizvo dnje na njegove posebne faze poklapa se ovde apsolutno sa rastavljanjem neke zanatlijske delatnosti na r a z n e njene delimine operacije. Bila sloena ili prosta, operacija ostaje zanatska i zbog t o g a je zavisna od snage, umenosti, brzine i pouzdanosti kojima pojedinani radnik rukuje svojim o r u e m . Z a n a t ostaje osnovicom. O v a uska tehnika osnova iskljuuje stvarno n a u n u analizu p r o c e s a proizvodnje, jer svaki delimini proces, kroz koji proizvod prolazi, m o r a biti izvodljiv kao delimini r a d zanatlije. B a zbog toga to zanatlijska umenost ovako ostaje osnovicom procesa proizvodnje, svaki se radnik prilagoava iskljuivo jednoj deliminoj funkciji, a njegova r a d n a snaga pretvara se u doivotni organ te delimine funkcije. Naposletku, ova podela r a d a je jedna posebna vrsta kooperacije, te poneke njene p r e d nosti n e proizlaze iz tog posebnog oblika, v e iz opte prirode ko operacije.

2. Delimini

radnik

i njegov

alat

U e m o li sad blie u pojedinosti, bie n a m p r e svega jasno da radnik koji doivotno vri jednu istu jednostavnu operaciju pretvara celo svoje telo u iskljuiv i automatski organ t e operacije, usled ega troi n a nju m a n j e v r e m e n a n e g o zanatlija koji naizmenino izvodi itav niz operacija. A kombinovani ukupni radnik, koji sainjava ivi mehanizam manufakture, sastoji se iz samih takvih deliminih radnika. Z b o g toga se, u poreenju sa samostalnim z a n a t o m , proizvodi vie za manje v r e m e n a , odnosno poveava se proizvodnost r a d a . Osim toga, poto delimian r a d postane samostalan kao iskljuiva funkcija jednog lica, usavrava se i m e t o d deliminog rada. Iskustvo pokazuje da stalno ponavljanje istog ogranienog ina i usredsreivanje panje na taj ogranieni in u e radnika da eljeni korisni uinak postigne s najmanje napora. A poto u istom v r e m e n u uvek zajedno ive razne
2 7

to se vea podela rada izvri u kakvoj veoma raznolikoj grani manu fakture i rad dodeli raznim deliminim radnicima, to e bolja i bra biti izrada, a manji gubitak u vremenu i radu. (The Advantages of the East-India Trade, London 1720, str. 71.)

2 7

radnike generacije i zajedno rade u istim manufakturama, to se tako steena tehnika umenja ubrzo ustaljuju, gomilaju i prenose. Manufaktura doista stvara virtuoznost deliminog radnika time to u unutranjosti radionice reprodukuje i tera do krajnosti samoniklu podelu zanata koju je u drutvu zatekla. S druge strane, to to ona delimini rad pretvara u ivotni poziv jednog oveka odgovara nagonu ranijih drutava da zanate uine naslednim, da ih okamene u kastama, ili da ih skoanje u esnafima, ako odreeni istorijski uslovi dovedu do promenljivosti individue, promenljivosti koja protivrei kastinstvu. Kaste i esnafi proizlaze iz istog prinudnog zakona po kojem se vri odvajanje bilja i ivotinja u vrste i podvrste, samo to se na izvesnom stupnju razvitka naslednost kasta ih iskljuivost esnafa dekretuje kao drutveni zakon.
28 29

Nikad niko nije nadmaio finou muslina iz ake, niti krasotu i posto janost boja na katunima i drugim tkaninama iz KorOmandela. P a ipak se oni pro izvode bez kapitala, bez maina, bez podele rada ili m a kojeg drugog sredstva koje evropskoj fabrikaciji prua tolike prednosti. T k a je izolovana individua koja izrauje tkanine po porudbini kupca, i to na razboju najprostije graenom, koji se katkad sastoji samo iz drvenih, grubo sklopljenih letava. Na tome razboju nema ak ni vratila za namotavanje osnove, tako da se razboj mora razapeti elom du inom i postaje tako nezgrapan i dugaak da mu u kolibi proizvoaevoj nema mesta; zato on mora raditi i pod vedrim nebom, gde ga svaka promena vremena prekida.
80

T u virtuoznost dala je Indijcu, ba kao i pauku, jedino ona nasleena posebna umenost koja se gomilala od generacije do genera cije i prenosila s oca na sina. Pa ipak takav indijski tka izvodi veoma sloen rad ako ga uporedimo s veinom manufakturnih radnika.
Rad koji glatko tee samo je prenesena umenost. ( T h . Hodgskin, Political Economy, [ L o n d o n 1 8 2 7 ] , str. 4 8 . ) I vetine s u . . . u Egiptu dostigle veliko savrenstvo. J e r samo u ovoj zemlji zanatlije nikako ne smeju zahvatati u poslove neke druge klase graana, ve moraju vriti samo poziv koji njihovom rodu pripada po n a s l e d s t v u . . . U drugih naroda zanatlije rasturaju svoju panju na suvie mnogo p r e d m e t a . . . as pokuavaju sa zemljoradnjom, as se uputaju u trgovake poslove, as se bave dvema-trima vetinama jednovremeno. U slobodnim dravama veinom tre na narodne s k u p t i n e . . . U Egiptu, naprotiv, svaki zanatlija dopada teke kazne ako se umea u dravne poslove ili se istovremeno bude zanimao s vie vetina. N a taj nain nita nije u stanju da poremeti njihovu profesionalnu marlji vost . . . Osim toga, kako od svojih predaka imaju mnoga pravila, revno misle o tome da iznau jo i nove prednosti. (Diodorus Siculus, Historische Bibliothek, knj. I , gl. 7 4 [str. 117, 118].) Popular
2 9 2 8

Historical and descriptive Account of British India etc. By Hugh Murray, James Wilson etc., Edinburgh 1832, sv. I I , str. 4 4 9 , 4 5 0 . N a indijskom razboju osnova je zategnuta vertikalno.

3 0

Zanatlija, koji uzastopno vri razne delimine procese u p r o i z vodnji kakve izraevine, m o r a menjati as mesto, as orue. P r e l a enjem s jedne operacije na drugu prekida se tok njegova rada i u neku ruku stvaraju se pore u njegovom radnom danu. T e pore bivaju ue im on itav dan bez prekida vri jednu te istu operaciju, t j . to se manje njegova operacija menja, t o se vie gube te pore. Poveana proizvodnost ima se tu pripisati ili poveanom troenju radne snage u jednom datom periodu vremena, dakle poveanoj intenzivnosti rada, ili opadanju neproizvodnog troenja radne snage. Naime, onaj viak u troenju snage koji se zahteva pri svakom prelazu iz mirovanja u kretanje, naknauje se kad se produi trajanje jednom postignute normalne brzine. S druge strane, neprekidno trajanje jednoobraznog rada razara napon i duhovni elan, koji nalaze okrepljenje i dra ba u menjanju delatnosti. Proizvodnost rada ne zavisi jedino od virtuoznosti radnika, ve i od savrenosti njegovih alata. Alati iste vrstekao orua za seenje, buenje, tucanje, udaranje itd.upotrebljavaju se u raznim procesima rada, a u istom procesu rada isti instrument slui za razne operacije. Ali im se razline operacije kakvog procesa rada rastave i svaka d e limina operacija dobije u ruci deliminog radnika najcelishodniji i zato iskljuiv oblik, nastaje potreba da se izmeni oblik alata koji su dotle sluili u razne svrhe. U kome e se pravcu njihov oblik menjati, zavisi od posebnih tekoa koje radnici iskuse prjmenjujui neizmenjeni oblik. Karakteristino po manufakturu jeste diferenciranje i specijaliziranje orua za r a d ; putem diferenciranja dobijaju o r u a iste vrste posebne vrste oblike udeene za svaku posebnu upotrebu, a specijaliziranjem svako takvo posebno orue m o e da ima punoga uinka samo u ruci specijalizovanog deliminog radnika. S a m o u Birmingemu pravi se oko 5 0 0 raznih vrsta ekia, od kojih svaki ne samo to slui za poseban proces proizvodnje, ve esto mnoge vrste slue samo za razne operacije jednog istog procesa. Manufak turni period uproava alate, poboljava ih i daje im razne oblike prilageavajui ih iskljuivim posebnim funkcijama deliminih r a d n i k a . S "tim ona ujedno stvara i materijalne uslove za mainu, koja s e sastoji iz kombinacije jednostavnih instrumenata.
31

Delimini radnik i njegovo orue prosti su elementi ture. Pogledajmo je sad kao celinu.
3 1

manufak

U svome epohalnom delu Postanak vrsta primeuje Darwin u pogledu prirodnih organa biljaka i ivotinja: Dokle god jedan isti organ treba da slui za izvoenje raznih radova, moe se uzrok njegove promenljivosti nai moda u tome Sto prirodno odabiranje s manje briljivosti odrava ili uguuje svako malo od stupanje od oblika nego kad bi taj isti organ bio odreen samo za neku posebnu svrhu. Tako i noevi kojima se seku svakojake stvari mogu uglavnom imati manje-vie isti oblik, dok alat odreen samo za jednu upotrebu mora imati drukiji oblik za svaku drugu upotrebu.

3. Dva

osnovna oblika manufakture heterogena manufaktura i organska manufaktura

P o svome ustrojstvu, manufaktura ima dva osnovna oblika koji se bitno razlikuju, mada se katkad mogu i izmeati, i koji, naroito u kasnijem pretvaranju manufakture u mainsku, krupnu industriju, igraju sasvim razline uloge. Ovaj dvostruki karakter potie iz prirode s a m e izraevine. Ova je ili rezultat isto mehanikog sastavljanja samo stalnih deliminih proizvoda, ili za svoj gotovi oblik zahvaljuje nizu povezanih procesa i manipulacija. Lokomotiva se, npr., sastoji od preko 5 0 0 0 samostalnih delova. N o ona ne m o e posluiti kao primer za prvu vrstu prave manufakture, jer je tvorevina krupne industrije. Ali moe asovnik, koji je i William Petty uzeo za ilustrovanje manufakturne podele rada. Od individualne tvorevine nirnberkog zanatlije, pretvorio se asovnik u drutveni proizvod ogromnog broja deliminih radnika kao to su: livci sirova metala, izraivai opruga, brojanika, spiralnih opruga, buai rupa za kamenje i izraivai rubinske poluge, izraivai skazaljki, kutije, zavrtnjeva, pozlatari. A h se i ovi dele na mnoge podvrste kao to su: izraiva tokova (mesinganih zasebno, elinih zasebno), malih zup anika, tokova skazaljki, acheveur de pignon (koji udeava tokove na mali zupanik, glaa fasete itd.), izraiva osovina, planteur de finissage (koji nameta razne tokove i male zupanike u mehanizam), finisseur de barillet (koji ree zupce n a tokovima, doteruje rupe na potrebnu veliinu, kali regulator i zatvara), izraiva zapinjae, kod cilindarske zapinjae opet izraiva cilindra, zapinjae etalice, usponskog toka, rakete (na kojoj se regulie asovnik), planteur d'chappe ment (koji nameta zapinjau), repasseur de barillet (sasvim dovrava leite opruge i regulatora), glaar elika, glaar tokova, glaar zavrt njeva, slikar cifara, izraiva brojanika (tali emalj n a bakar), fabricant d e pendants (pravi samo alku na kutiji), finisseur de charnire (udeava mesingani avao u arku itd.), faiseur de secret (pravi oprugu od koje odskae zaklopac), "graver, cizeler, polisseur de bote (glaar kutije) itd., itd. inaposletku repasseur, koji sastavlja celi asovnik i liferuje g a u ispravnom stanju. Samo m a h broj delova asovnika proe kroz nekoliko ruku i sva ova m e m b r a d i s j e c t a * sjedinjuje se tek u ruci koja ih naposletku spaja u mehaniku celinu. Ovde, kao i kod slinih izraevina, ovaj isto spoljanji odnos gotovog proizvoda p r e m a razno vrsnim njegovim elementima ostavlja sluaju hoe li se delimini rad nici spojiti u istoj radionici. Delimini radovi m o g u se vriti ak i ne zavisno, kao zasebna zanimanja, kao to je sluaj u kantonima Vat i Nefatel, dok, npr., u Zenevi postoje velike manufakture asovnika, t j . t a m o vlada neposredna kooperacija deliminih radnika pod komandom jednog kapitala. P a i u ovom poslednjem sluaju retko da se u samoj
1

* rasparani lanovi, udovi

manufakturi izrauju brojanik, o p r u g a i kutija. K o m b i n o v a n o m a n u fakturno p r e d u z e e o v d e je u n o s n o s a m o p o d izuzetnim okolnostima, jer je konkurencija najvea m e u r a d n i c i m a koji h o e da r a d e k o d k u e , jer r a s p a r a n o s t proizvodnje n a m n o g e h e t e r o g e n e p r o c e s e n e d o p u t a neku v e u u p o t r e b u zajednikih sredstava z a r a d , a kapitalista, kad je fabrikacija ratrkana, uteuje izdatke n a radioniku z g r a d u i d r u g o . P a ipak se poloaj i ovih deliminih radnika, koji r a d e k o d svoje k u e ali z a kapitalistu ( f a b r i k a m a , etablisseur-a), p o t p u n o razlikuje od poloaja samostalnog zanatlije, koji r a d i z a vlastite k u p c e . D r u g a v r s t a m a n u f a k t u r e , koja predstavlja njen s a v r e n oblik, proizvodi izraevine koje p r o l a z e k r o z v e z a n e faze razvitka, k r o z niz postupnih p r o c e s a , kao t o , n p r . , ica u m a n u f a k t u r i ivaih igala prolazi kroz r u k e 7 2 , p a ak i 9 2 specifina delimina radnika. A k o takva m a n u f a k t u r a k o m b i n u j e ranije r a s t u r e n e z a n a t e , o n a smanjuje p r o s t o r n u odvojenost p o s e b n i h faza p r o i z v o d n j e o d n o s n e izraevine. S k r a u j e se v r e m e n j e n a prelaska iz jednog s t a d i j u m a u drugi, kao i r a d koji t e prelaske v r i . N a ovaj n a i n se, u u p o r e d e n j u sa zanatskim r a d o m , dobija v e a p r o i z v o d n a s n a g a , a ovaj dobitak potie iz opteg kooperativnog karaktera m a n u f a k t u r e . S d r u g e s t r a n e , osobeni njen p r i n c i p podele r a d a z a h t e v a da se izdvoje r a z l i n e faze proizvodnje koje jedna p r e m a drugoj postaju s a m o s t a l n i m zanatlijskim deliminim r a d o v i m a . D a bi se uspostavila i o d r a v a l a v e z a m e u izdvojenim funkcijama, izraevina m o r a stalno d a se prenosi iz r u k e u ruku i iz p r o c e s a u p r o c e s . S gledita k r u p n e industrije, t a okolnost s e pokazuje kao o g r a n i e n o s t k a r a k t e r i s t i n a z a m a n u f a k t u r u i koja p o v e a v a t r o k o v e , a koja je i m a n e n t n a s a m o m p r i n c i p u m a n u f a k t u r e .
3 2 3 3 3 4 3 5

Godine 1854. proizvedeno je u enevi 80 000 asovnika, ni petina pro izvodnje kantona Nefatel. Sam L a o-de-Fon, koji se sav moe smatrati kao jedna jedinstvena manufaktura asovnika, liferuje godinje dvaput vie od eneve. Od 1850. do 1861. liferovala je eneva 750 000 asovnika. Vidi: Report from Geneva on the Watch Trade u Reports by H. M.'s Secretaries of Embassy and Legation on the Manufactures, Commerce etc., No 6, 1863. Ako ve sama neveza nost procesa na koje je rastavljena proizvodnja izraevina koje se samo sastavljaju, jako oteava pretvaranje takvih manufaktura u krupno industrijsko mainsko po duzee, kod asovnika postoje pored toga jq i druge dve smetnje: siunost i tananost njegovih elemenata i njegov luksuzni karakter, a otud i raznolikost. Tako se, npr., u najboljim londonskim firmama preko itave godine izradi jedva tuce asov nika koji bi bili slini, dok fabrika Vacheron & Constantin, koja sa uspehom upo trebljava maine, proizvodi najvie tri do etiri vrste razline po veliini i obliku. U asovniarstvu, tom klasinom primeru heterogene manufakture, moe se vrlo tano prouavati gore pomenuto diferenciranje i specijaliziranje instrumenata za rad kao posledica raspadanja zanatlijske delatnosti. Gde su ljudi zajedno u takvoj blizini, mora rad oko prenosa biti manji. (The Advantages of the East-India Trade, London 1720, str. 106.) Razdvajanje raznih stupnjeva proizvodnje kroz koje prolazi proizvod u
3 4 3 6 3 3

3 2

Posmatramo li kakvu odreenu koliinu sirovine, npr. krp u manufakturi hartije, ih ice u manufakturi igala, vidimo da ta sirovina prolazi u rukama raznih deliminih radnika kroz niz uzastopnih faza proizvodnje dok ne dobije svoj zavrni oblik. Nasuprot tome, posma t r a m o li radionicu kao jedan ukupan mehanizam, vidimo da se sirovina jednovremeno nalazi odjedanput u svim fazama proizvodnje. Ukupni radnik, kombinovan o . deliminih radnika, jednim delom svojih mnogih ruku naoruanih alatima istee icu, dok je u isto vreme dru gim rukama i alatom ispravlja, drugim see, ilji itd. Razni postupni procesi, vreni vremenski jedan za drugim, pretvoreni su u procese koji se vre jedan pored drugoga u prostoru. Stoga se za isti period v r e mena dobije vie gotove r o b e . Istina, ova jednovremenost proistie iz opteg kooperativnog oblika celokupnog procesa, ah manufaktura ne samo da zatie uslove za kooperaciju, ve ih delimice tek sama stvara razlaganjem zanatlijske delatnosti. S druge strane, ona postie ovu drutvenu organizaciju rada samo prikivanjem istog radnika za istu deliminu radnju (detalj). Poto je delimini proizvod svakog deliminog radnika ujedno samo poseban stupanj razvitka jedne iste izraevine, to radnik radniku, ili grupa'radnika drugoj grupi dodaje njenu sirovinu. Rezultat rada jednoga ini polaznu taku za rad drugoga. Stoga ovde jedan radnik neposredno daje posla drugom radniku. Iskustvom se ustanovljava koliko je radno v r e m e potrebno da se postigne eljeni korisni uinak u svakom dehminom procesu, a celokupni mehanizam manufakture poiva na pretpostavci da se za dato radno vreme postie neki dati rezultat. Jedino pod tom pretpostavkom mogu razlini procesi rada koji se meusobno dopunjuju tei neprekidno, istovremeno i prostorno naporedo. J a s n o je da ova neposredna zavisnost meu radovima, a otud i meu radnicima, nagoni svakog pojedinca da za svoju funkciju upotrebi samo potrebno vreme, na koji se nain postie i sasvim drukiji kontinuitet, jednoobraznost, pravilnost, r e d , a osobito i intenzivnost rada negoli u nezavisnom zanatu, pa ak i u prostoj kooperaciji. T o to se na jednu robu upotrebljava samo radno vreme drutveno potrebno
36 3 7

manufakturi, a to je posledica primene runog rada, izvanredno poveava trokove proizvodnje. Gubitak potie poglavito iz same udaljenosti pojedinog procesa proizvodnje od drugog. (The Industry of Nations, London 1855, deo II, str. 200.) Ona (pdela rada) prouzroava i utedu vremena, jer rastavlja rad na razne radnje koje se sve mogu vriti u isti a s . . . To to se svi razlini procesi rada koje bi pojedinac morao da izvodi jedan za drugim vre istovremeno, omo guava, npr., da se izradi velika koliina igala za isto vreme za koje bi inae jedna igla bila tek odseena ili zailjena. (Dugald Stewart, Works, sv. III, 1855, Lec tores on Political Economy, str. 319.) to je vea raznovrsnost specijalnih radnika u kakvoj manufakturi to su vei red i pravilnost svakog posla; ovaj e nuno biti izveden za manje vre mena i rada e biti manje. (The Advantages of the East- India Trade, str.
3 8 3 7

za njenu izradu, ispoljava se u proizvodnji r o b e uopte kao neto t o se n a m e e spolja, konkurencijom, jer povrno r e e n o , svaki pojedini proizvoa m o r a r o b u prodavati p o njenoj trinoj ceni. M e u t i m , u manufakturi izraivanje date koliine proizvoda za dato r a d n o v r e m e postaje tehnikim zakonom samog procesa p r o i z v o d n j e . Ali, razline operacije iziskuju neke due, neke krae v r e m e , usled ega u jednakim periodima v r e m e n a liferuju nejednake koliine deliminih proizvoda. Stoga, ako se h o e da jedan isti radnik iz dana u dan vri s a m o jednu istu operaciju, onda se za d r u g e operacije m o r a uzeti srazmerno drukiji broj radnika, npr. 4 livca i 2 prelamaa na jednog glaara u manufakturi tamparskih slova, g d e jedan livac izlije za 1 as 2 0 0 0 slova, prelama prelomi 4 0 0 0 , a glaar oisti 8 0 0 0 . Ovde i m a m o princip kooperacije ponovo u njegovom najprostijem o b liku, t j . jednovremenu zaposlenost m n o g o njih koji r a d e posao iste v r s t e ; ali on sada izraava organski odnos. P r e m a t o m e , manufakturna podela rada ne samo da uproava i u m n o a v a kvalitativno razline o r gane ukupnog drutvenog radnika, nego stvara i matematiki postojanu srazmeru za kvantitativni obim tih o r g a n a , t j . za relativni broj radnika ili relativnu veliinu radnikih g r u p a u svakoj posebnoj funkciji. R a z vijajui kvalitativnu ralanjenost, ona razvija kvantitativne n o r m e i srazmernost drutvenog procesa rada. K a d iskustvo utvrdi najprikladniji srazmerni broj raznih g r u p a deliminih radnika za neki odreen r a z m e r proizvodnje, o n d a se ovaj razmer m o e proiriti s a m o ako se broj radnika svake posebne g r u p e pomnoi jednim istim b r o j e m . O v o m e treba dodati jo i t o da ista individua m o e podjednako d o b r o d a izvodi izvesne r a d o v e p r i v e e m kao i pri m a n j e m r a z m e r u proizvodnje, n p r . nadzor, transport deli minih proizvoda iz jedne faze proizvodnje u d r u g u itd. Osamostaljenje ovih funkcija, ili njihovo prenoenje na naroite radnike, postaje, dakle, korisno tek kad se povea broj zaposlenih radnika, ali to poveanje m o r a o d m a h obuhvatiti s r a z m e r n o sve grupe. Pojedinana grupa, koju sainjava izvestan broj radnika koji vre istu deliminu funkciju, sastoji se iz jednorodnih elemenata i posebni je organ celokupnog m e h a n i z m a . Ali je u nekim manufakturama i s a m a grupa organizovano r a d n o telo, dok se ukupni mehanizam obrazuje ponavljanjem ili mnoenjem tih elementarnih proizvodnih organizama.
38 3 9

Meutim, u mnogim granama, manufakturno poduzee postie ovaj rezultat samo nepotpuno, jer ne ume da sigurno kontrolie opte hemijske i fizike uslove procesa proizvodnje. Kad iskustvo, ve prema posebnoj prirodi proizvodS svake manufak ture, naui ljude i najkorisnijem nainu na koji e proizvodnju ralaniti na delimine radnje, i broju radnika potrebnom za njih, onda e sva poduzea koja ne upotrebljavaju broj radnika koji toj srazmeri tano odgovara fabrikovati s vie trokova... Ovo je jedan od uzroka ogromnog uveavanja industrijskih poduzea. (Ch. Babbage, On the Economy of Machinery, London 1832, gl. X X I , str. 172,173.)
3 9

3 8

U z m i m o , npr., manufakturu staklenih flaa. T u imamo tri bitno raz line faze. P r v o , pripremnu fazu, spremanje staklene kae, meanje peska, krea itd. i topljenje t e meavine u tenu staklenu m a s u . U ovoj su prvoj fazi zaposleni razni delimini radnici, kao u zavrnoj fazi vaenja flaa iz sunica, njihovog sortiranja, pakovanja itd. Izmeu tih dveju faza stoji pravi'staklarski posao, t j . preraivanje tene staklene mase. K o d istog otvora jedne staklarske pei radi grupa koja se u Engleskoj zove hole (rupa) i koja je ovako sastavljena: jedan bottle maker ili finisher, jedan blower, jedan gatherer, jedan putter up ili whetter off i jedan taker i n * . Ova petorica deliminih radnika sa injavaju pet posebnih organa jednog jedinog radnog tela koje moe da deluje samo kao celina, dakle samo neposrednom kooperacijom njih petorice. Nedostaje li jedan u ovom telu od pet udova, ono je paralizovano. Ali ista staklarska pe ima vie otvora, u Engleskoj npr. 4 do 6, i u svakom je zemljani tiganj s tenim staklom, kod kojega je zaposlena po jedna g r u p a od pet radnika sastavljena na isti nain. Sa stav svake posebne grupe poiva ovde neposredno na podeli rada, dok je veza koja spaja razne jednorodne grupe prosta kooperacija; ova kooperacija omoguava da se, zajednikom potronjom, ekonominije upotrebljava jedno sredstvo za proizvodnju, u naem primeru staklar ska pe. T a k v a pe sa svojih 4 do 6 grupa ini jednu staklaru, a jedna manufaktura stakla ima vie ovakvih staklara, zajedno sa ure ajima i radnicima za pripremne i zavrne faze proizvodnje.
4 0 1

Naposletku, manufaktura, kao god to delimino potie iz spajanja raznih zanata, moe i sama da se razvije u spoj raznih manufaktura. T a k o , vee engleske staklare same proizvode svoje zemljane tiganje za topljenje, jer od njihove kakvoe bitno zavisi uspeh ili neuspeh posla. T u je s manufakturom proizvoda skopana i proizvodnja jednog sredstva za proizvodnju. I obrnuto, manufaktura proizvoda moe da se vee s manufakturama u kojima isti proizvod slui kao sirovina ili sa ijim se proizvodima docnije sastavlja. T a k o , npr., nalazimo m a nufakturu biljura spojenu s brusionicom stakla i s livnicom mesinga; s o v o m poslednjom radi optakanja raznih staklenih predmeta metalom. U t o m e sluaju razline spojene manufakture jesu odeljenja jedne ukupne manufakture, prostorno vie ili manje razdvojena, a u isto su v r e m e meusobno nezavisni procesi proizvodnje, svaki s posebnom podelom rada. Uprkos izvesnim prednostima koje spojena manufaktura prua, ona, dok ostaje na vlastitoj osnovi, ne postie stvarno tehniko jedinstvo. D o ovoga dolazi tek kad se manufaktura pretvori u mainsku industriju. U Engleskoj je pe za taljenje odvojena od pei na kojoj se staklo prera uje; u Belgiji, npr., ista pe slui za oba procesa. * izraiva flaa ili udeiva, duva, skuplja, radnik koji reda na gomilu li brusa, i pomoni radnik koji duvano staklo nosi u hladionicu
l 4 0

Manufakturni period, u k o m e se u b r z o svesno postavlja princip skraivanja r a d n o g v r e m e n a p o t r e b n o g z a p r o i z v o d n j u r o b e , r a z v i j a tu i t a m o i upotrebu maina, osobito za izvesne proste uvodne procese koji s e m o r a j u vriti u m a s a m a i s v e l i k i m u t r o k o m s n a g e . T a k o se, n p r . , u m a n u f a k t u r i h a r t i j e m l e v e n j e k r p a u b r z o p o e l o vriti u n a r o itim mlinovima, a u talionicama metala r u d e su t u c a n e u takozvanim r u d a r s k i m m l i n o v i m a . R i m s k o C a r s t v o o s t a v i l o n a m je v o d e n i c u k a o o s n o v n i oblik s v a k e m a i n e r i j e . Zanatlijski p e r i o d z a v e t a o n a m je velike p r o n a l a s k e k o m p a s a , b a r u t a , t a m p e i a u t o m a t s k o g a s o v n i k a . Ali u g l a v n o m m a i n a ipak i g r a o n u s p o r e d n u u l o g u k o j u joj A d a m Smith pripisuje pored podele r a d a . Sporadina upotreba maina postala je v e o m a v a n a u 1 7 . v e k u , j e r je v e l i k i m m a t e m a t i a r i m a onoga v r e m e n a pruila praktine oslonce i podsticaje za stvaranje moderne mehanike.
4 1 4 2 4 3 4 4

Specifinom mainerijom manufakturnog perioda ostaje s a m u k u p n i r a d n i k sastavljen iz m n o g i h d e l i m i n i h r a d n i k a . R a z l i n e operacije koje proizvoa neke r o b e naizmenino vri i koje s e prepleu u celini n j e g o v a p r o c e s a r a d a z a o k u p l j a j u g a n a r a z n e n a i n e . U o v o j m o r a d a razvija v i e s n a g e , u o n o j v i e v e t i n e , u t r e o j , o p e t , v i e p a n j e itd., a ista i n d i v i d u a n e m a s v i h o v i h o s o b i n a u j e d n a k o m s t e p e n u . P o t o se razne operacije rastave, izdvoje i osamostale, vri se i podela, klasifikovanje i g r u p i s a n j e r a d n i k a p r e m a p r e t e n i m n j i h o v i m o s o b i n a m a . A k o njihove p r i r o d n e osobenosti i ine osnovu n a koju se podela r a d a n a k a l e m l j u j e , m a n u f a k t u r a , k a d s e v e u v e d e , razvija r a d n e s n a g e Ovo se moe nai, pored ostalih, i u ovih pisaca: W. Pettyja, Johna Bellersa, Andrew-a Yarrantona, u The Advantages of the East-India Trade i kod J . Vanderlinta. U Francuskoj se jo krajem 16. veka slue avanom i reetom za tucanje i pranje rude. itava istorija razvitka maine dade se pratiti na istoriji itnog mlina. Fabrika se engleski jo uvek zove mili *. U nemakim tehnolokim spisima iz prvih decenija 19. veka jo se nalazi izraz M h l e * ne samo za svaku mainu kojoj pogon daju prirodne sile, nego i za sve manufakture koje upotrebljavaju mainske aparate.
4 2 4 8 1 2 4 1

Kao to e se blie videti iz etvrte knjige ovoga spisa *, A. Smith nije dao ni jednu jedinu novu postavku o podeli rada. Ali ono to mu daje obeleje politikog ekonomiste koji je sintetiki obuhvatio manufakturni period jeste nje govo snano naglaavanje podele rada. Podreena uloga koju je dodeljivao ma inama izazvala je u poetku krupne industrije Lauderdale-ovu, a u razvijenoj eposi Ure-ovu polemiku. Osim toga, A. Smith brka i diferenciranje instrumenata u emu su sami delimini radnici manufakture bili vrlo aktivnis pronalaskom maine. Ne manufakturni radnici, ve naunici, zanatlije, ak i seljaci (Brindley) itd. igraju ulogu u pronalasku maine.
l

4 4

* mlin * mlin * tj. iz Teorija o viku vrednosti

koje su po prirodi sposobne samo za jednostranu posebnu funkciju. Sada ukupni radnik ima sve proizvodne osobine u jednakom stepenu virtuoznosti, a ujedno ih i najekonominije troi, jer sve svoje organe, koji su individualisani u posebnim radnicima ili radnikim grupama, upotrebljava iskljuivo na posebne njihove funkcije. Jednostranost i ak nesavrenost deliminog radnika pretvaraju se u njegovo savr enstvo kad je on deo ukupnog radnika. Navika na jednu jednostranu funkciju pretvara ga u organ te funkcije koji deluje *sa sigurnou prirodnog organa, dok ga povezanost celokupnog mehanizma nagoni da radi tano kao deo neke maine. Poto su razline funkcije ukupnog ldnika prostije ili sloenije, nie ili vie, to i njegovi organi, indiviu. ilne radne snage, zahtevaju veoma razline stepene obrazovanja, usled ega su one veoma razline vrednosti. T o znai da manufaktura razvija hijerarhiju radnih snaga, kojoj odgovara izvesna skala radnikih najamnina. Ako je, s jedne strane, individualni radnik prilagoen i doivotno vezan za neku jednostranu funkciju, onda se i razline operacije rada prilagoavaju hijerarhiji prirodnih i steenih umenosti. Ali u svakom procesu proizvodnje ima izvesnih prostih radnji za koje je bez daljeg sposoban svaki ovek. Sada se i ove radnje izdvajaju iz svog labavog jedinstva s vanijim momentima delatnosti i okamenjuju se kao iskljuive funkcije.
45 46 47 48

Delei izradu nekog predmeta na vie razlinih operacija, od kojih svaka zahteva vetinu i snagu razlinog stepena, vlasnik manufakture moe da nabavi tano onu koliinu snage i vetine koja odgovara svakoj operaciji. Ako bi naprotiv itav posao imao da obavi jedan radnik, onda bi jedna ista individua morala imati dovoljno vetine za najfinije operacije i dovoljno snage za najnapornije. ( C h . Babbage, On the Economy of Machinery, L o n d o n 1832, gl. X V I I I . )
4 6

4 5

N a primer, jednostrana razvijenost miia, iskrivljenost kostiju itd.

N a pitanje lana anketne komisije kako se medu zaposlenim mladim radnicima odrava marljivost, vrlo je tano odgovorio g. W . Marshall, general m a n a g e r * jedne manufakture stakla: Svoj posao oni ba i ne mogu zanemarivati; im jednom ponu, moraju i produiti; oni su sasvim isto to i delovi maine. ( C E C , I V R e p o r t , 1 8 6 5 , str. 2 4 7 . )
1

4 7

Veliajui krupnu industriju, dr U r e otrije osea obeleja svojstvena manufakturi od ranijih ekonomista, koji nisu bili kao on polemiki zainteresovani, pa ak i od svojih savremenika, npr. Babbage-a, koji ga, dodue, nadmauje kao matematiar i mehaniar, ali koji krupnu industriju ipak posmatra samo sa stano vita manufakture. U r e primeuje: Sutinu podele rada ini prilagoavanje radnika svakoj posebnoj operaciji. S druge strane, on tu podelu oznauje kao prilago avanje radova razlinim individualnim sposobnostima, i naposletku karakterie itav manufakturni sistem kao sistem siepenovanja rada prema rangu umenosti, kao podelu rada prema raznim stepenima umenosti itd. ( U r e , Philosophy of Manufactures, str. 19 - 2 3 . i dalje.) * glavni upravitelj

4 8

Stoga, u svakom zanatu koji zahvati, manufaktura s t v a r a klasu takozvanih nekvalifikovanih radnika, kakve je zanatska radinost strogo iskljuivala. P o t o je na r a u n itave r a d n e sposobnosti razvila do virtuoznosti skroz jednostranu specijalnost, manufaktura poinje d a pravi specijalitet v e i od pomanjkanja svake razvijenosti. U z hijerar hijsku podelu na stupnjeve ide t a d a i prosta podela radnika n a kvalifikovane i nekvalifikovane. Z a ove poslednje potpuno otpadaju trokovi oko izuavanja, a za one prve, kad ih u p o r e d i m o sa zanatlijom, smanjuju se usled uproenja funkcije. U oba sluaja vrednost r a d n e snage pada. Izuzetaka ima ukoliko rastavljanje procesa r a d a r a a n o v e opte funkcije kakvih u zanatskoj radinosti nije bilo nikako ili bar ne u t o m obimu. Relativno opadanje vrednosti r a d n e snage koje potie iz otpadanja ili opadanja trokova oko izuavanja, donosi s a m o s o b o m neposredno vee oplodavanje kapitala, jer sve ono to skrauje v r e m e potrebno za reprodukovanje r a d n e snage proiruje oblast vika rada.
49

4. Podela

rada

u manufakturi

i podela

rada

drutvu

Posmatrali s m o isprva poreklo manufakture, o n d a njene proste elemente, deliminog radnika i njegov alat, naposletku celokupni njen mehanizam. S a d a e m o ukratko dodirnuti odnos izmeu m a nufakturne podele rada i drutvene podele rada koja ini optu osnovu svake r o b n e proizvodnje. I m a m o li u vidu jedino rad s a m , onda razdvajanje drutvene proizvodnje na velike njene r o d o v e , kao poljoprivredu, industriju itd., m o e m o oznaiti kao optu podelu rada, deljenje ovih r o d o v a proizvodnje na vrste i podvrste kao posebnu podelu rada, a podelu rada u okviru jedne radionice kao pojedinanu podelu r a d a .
; 5 0

Poto je svakom zanatliji... bilo omogueno da se vebanjem usavri u jednoj operaciji, postao je on i jevtiniji radnik. (Ure, Philosophy of Manufac tures:, str. 19.) Podela rada polazi od razdvajanja najrazlinijih profesija, a zavrava se takvom podelom kod koje se proizvodnja jednog artikla razdeljuje medu vie radnika, kao u manufakturi. (Storch, Cours d'Economie Politique, pariko izdanje, knj. I, str. 173.) U naroda koji su dostigli izvestan stupanj civilizacije nalazimo tri vrste podele rada: prva, koju nazivamo podelom rada uopte, vodi podeli pro izvoaa na poljoprivrednike, industrijalce i trgovce; ona se tie triju glavnih grana nacionalne radinosti; druga vrsta, koja bi se mogla nazvati posebnom pode lom rada, jeste rastavljanje svakog roda proizvodnje na v r s t e . . . ; trea vrsta, koju treba oznaiti kao podelu radnje ili podelu rada u pravom smislu, jeste ona koja se ustanovljava u okviru pojedinanih zanata i profesija... a rasprostranjena je u veini manufaktura i radionica. (Skarbek, Thiorie des richesses sociales, Paris 1840, 2. izd., sv. I, str. 84, 85.)
5 0

4 9

Podela rada u okviru drutva i odgovarajue ograniavanje indi vidua na posebne sfere zanimanja polazi u svome razvitku, kao god i podela r a d a u okviru manufakture, sa suprotnih polaznih taaka. U okviru p o r o d i c e * , a daljim razvitkom u okviru plemena, nastaje s a m o nikla podela rada iz razlika u polu i uzrastu, dakle n a isto fiziolokoj osnovi, koja sa irenjem zajednice, s p o r a s t o m stanovnitva, a osobito usled sukoba m e u r a z n i m plemenima i podjarmljivanja jednog ple m e n a od strane drugog, uveava svoj materijal. S druge strane, kao to s a m ranije n a p o m e n u o * , r a z m e n a proizvoda pojavljuje se na o n i m t a k a m a gde razne porodice, plemena, zajednice dou u d o dir m e u s o b o m ; jer se u p r v i m p o e c i m a kulture samostalno ne sueljavaju privatna lica v e porodice, plemena itd. Svaka zajednica nalazi u svojoj prirodnoj okolini drukija sredstva za proizvodnju i drukija sredstva za ivot. Z a t o se i razlikuju po nainu proizvodnje, p o nainu ivota i proizvodima. O v a samonikla razlinost jeste ono t o pri dodiru m e d u zajednicama izaziva razmenjivanje njihovih proiz voda, a t i m e postepeno i pretvaranje tih proizvoda u robe. R a z m e n a n e stvara razlinost oblasti proizvodnje, v e t e razline oblasti dovodi u odnos i tako ih pretvara u vie ili manje meusobno zavisne grane celokupne drutvene proizvodnje. T u drutvena podela rada postaje p u t e m r a z m e n e prvobitno razliitih ali meusobno nezavisnih sfera proizvodnje. T a m o gde polaznu taku ini fizioloka podela rada, posebni organi jedne neposredno povezane celine razluuju se jedni od drugih, raspadaju se, a glavni podsticaj za ovaj proces raspadanja dolazi o d r o b n e r a z m e n e s t u i m zajednicama, i ti organi postaju samostalni sve do granice do koje postoji mogunost da se r a z m e n o m proizvoda kao r o b a odrava jedinstvo svih razlinih radova. U jednom pravcu o v o je gubi enje samostalnosti za one koji su je ranije imali, u d r u g o m sricanje samostalnosti za one koji je ranije ni u imali.
50 1

Svaka razvijena podela rada dobijena posredstvom r o b n e razmene ima za osnovu razdvajanje grada i s e l a . M o e se rei da se itava ekonomska istorija drutva svodi n a kretanje ove suprotnosti, ali u nju ovde ipak n e e m o dalje ulaziti.
51

50a {Primedba uz tree izdanje. Kasnije veoma temeljne studije o prvobit nom stanju ljudi dovele su pisca do rezultata da se prvobitno nije porodica razvila u pleme, ve obrnutoda je pleme prvobitni samonikli oblik udruivanja ljudi zasnovanog na krvnom srodstvu, tako da su se tek docnije, kad su se plemenske veze poele kidati, iz toga cepanja razvili toliki razliiti oblici porodice. F. E . } Ovu je taku najbolje obradio ser James Steuart. Koliko je danas malo poznato njegovo delo, koje je izilo deset godina pre Wealth of Nations, vidi se izmeu ostalog i iz toga to Malthusovi oboavaoci i ne znaju da je ovaj u prvom izdanju svoga spisa o zakonu stanovnitva, ako ostavimo na stranu njegov isto deklamatorski deo, pored popova Wallace-a i Townsenda, skoro jedino prepisao Steuarta.
5 1

K a o to materijalnu pretpostavku za podelu rada u manufakturi ini izvestan broj istovremeno uposlenih radnika, tako materijalnu pretpostavku za podelu rada u drutvu ini broj stanovnitva i njegova gustina, koji ovde dolaze na m e s t o zbijenosti radnika u istoj r a d i o n i c i . Ali ta gustina je neto relativno. Z e m l j a koja je relativno retko naseljena, ali su joj saobraajna sredstva razvijena, i m a g u e stanovnitvo nego gue naseljena zemlja s nerazvijenim saobraajnim sredstvima i u t o m smislu su, n p r . , severne drave A m e r i k e U n i j e gue naseljene nego I n d i j a . P o t o r o b n a proizvodnja i r o b n i p r o m e t jesu opta pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje, manufakturna podela rada zahteva da je podela r a d a u okviru drutva v e sazrela do izvesnog stepena razvitka. I o b r n u t o , manufakturna podela r a d a reakcijom razvija i umnoava drutvenu podelu rada. U p o r e d o sa diferenciranjem instru menata za r a d ide i sve jae diferenciranje z a n a t a koji te i n s t r u m e n t e p r o i z v o d e . Zahvati li manufaktura neki zanat koji je dotle kao glavni ili kao sporedan bio vezan s d r u g i m zanatima, a vrio ga je isti proiz voa, onda se ovi zanati o d m a h razdvajaju i postaju samostalni jedan p r e m a d r u g o m . Zahvati li manufaktura koji posebni stupanj proiz vodnje neke robe, onda se razni stupnjevi njene proizvodnje pretvaraju u razline nezavisne zanate. V e s m o bili nagovestili da t a m o g d e je izraevina s a m o mehaniki iz deliminih proizvoda sastavljena celina, i sami delimini radovi m o g u stei samostalnost posebnih zanata. D a bi se podela r a d a u okviru jedne manufakture izvela savrenije, epa se jedna ista grana proizvodnje na razne, delom sasvim nove manufakture, p r e m a t o m e kakva je razlika m e u njenim sirovinama ili m e d u oblicima koje jedna ista sirovina m o e dobiti. T a k o je v e u prvoj polovini 18. veka s a m o u F r a n c u s k o j tkano preko 1 0 0 raznih vrsta svilenih tkanina, a u Avinjonu, n p r . , vaio je zakon da se svaki uenik m o e posvetiti s a m o jednoj vrsti fabrikacije i da n e s m e jednovrerrieno izuavati izraivanje vie vrsta tkanina. Teritorijalna podela rada, koja posebne g r a n e proizvodnje progoni u posebne krajeve neke zemlje, dobija nov podstrek o d manufakturnog naina rada, koji
52 53 54

Postoji izvesna gustina stanovnitva koja je pogodna kako za drutveno saobraanje, tako i za ono kombinovanje snaga kojim se uveava proizvod rada. (James Mill, Elements of Political Economy, London 1821, str. 50.) to vie raste broj radnika to je vea i proizvodna snaga drutva, srazmerno tome porastu, a po mnoeno dejstvom podele rada. (Th. Hodgskin, Popular Political Economy, str. 120.) ss Usled velike tranje pamuka, poev od 1861, proirena je u nekim inae gusto naseljenim srezovima Istone Indije proizvodnja pamuka na raun proiz vodnje pirina. Zbog toga je u mnogim mestima nastala glad, jer se usled oskudice saobraajnih sredstava, pa zbog toga i oskudice fizikog jedinstva, manjak jednog sreza u pirinu nije dao izravnati dovozom iz drugih srezova. Tako je u Holandiji ve u 17. veku fabrikacija tkakih unkova bila po sebna industrijska grana.
5 4

5 2

iskoriava o v e o s o b e n o s t i . Proirenje svetskog trita i kolonijalni sistem, koji spadaju u krug optih uslova za postojanje manufakture, pruaju m a n u f a k t u r n o m periodu bogat materijal z a podelu rada u drutvu. Nije o v d e mesto da dublje zalazimo u dokazivanje kako ona p o r e d ekonomske zahvata i svaku drugu oblast drutvenog ivota i svugde u d a r a temelj o n o m izgraivanju strunosti, specijalnosti i rasparavanju oveka koje je jo uitelju A . S m i t h - a , A . F e r g u s o n u , izmamilo usklik: Mi s m o nacija helota i n e m a vie slobodnih graana meu nama. Ipak, uprkos m n o g i m analogijama i v e z a m a izmeu podele rada u drutvu i podele rada u radionici, o v e se dve podele r a d a razlikuju ne s a m o po stepenu v e i u sutini. Analogija izgleda najneospornija kad izmeu raznih poslovnih g r a n a postoji intimna veza, npr. o d g a jiva stoke proizvodi sirove koe koje tavlja prerauje, a o b u a r od njih pravi obuu. T u svako proizvodi postupno deo proizvoda, a p o slednji njegov lik kombinovan je proizvod njihovih posebnih radova. O v o m e t r e b a dodati jo i razne g r a n e r a d a koje odgajivau stoke, tavljau koe i o b u a r u pruaju sredstva za proizvodnju. S a d bi neko m o g a o sa A . S m i t h - o m uobraziti da se ova drutvena podela rada r a z likuje o d manufakturne s a m o subjektivno, naime za posmatraa koji u ovoj jednim pogledom m o e da obuhvati razne delimine radove zajedno, dok m u u onoj rasturenost tih radova po prostranim povrina m a i veliki broj ljudi zaposlenih u svakoj posebnoj grani smetaju da uoi j e d i n s t v o . Ali ta uspostavlja jedinstvo m e d u nezavisnim radovi m a odgajivaa stoke, tavioca i o b u a r a ? T o to proizvodi svakoga od
56 57

55

Zar manufaktura vune u Engleskoj nije podvojena na razne delove ili grane koje su se odomaile u odreenim mestima, gde se jedino i poglavito pro izvode vrste dotine grane: fine tkanine u Somersetiru, grube u Jorkiru, dvo struke irine u Ekseteru, svila u Sedberiju, krep u Norviu, poluvunene materije u Kendalu, cebad u Hvitneju itd.?! (Berkeley, The Querist, 1750, 520.) A. Ferguson, History of Civil Society, Edinburgh 1767, deo IV, odeljak II, str. 285. U pravim manufakturama, veli on, podela rada izgleda vea, jer oni to su zaposleni u svakoj pojedinoj grani rada mogu esto biti na okupu u istoj radio nici i svi biti obuhvaeni jednim pogledom posmatraa. A, naprotiv, u onim velikim manufakturama (!) koje treba da zadovolje bitne potrebe velike mase stanovnitva, svaka pojedina grana rada zapoljava toliki broj radnika da je nemogue okupiti ih u istoj radionikoj zgradi... T a podela nije ni izdaleka ovako oigledna. (A. Smith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 1.) uveni stav u istoj glavi, koji poinje re cima: Posmatrajte imovinu najprostijeg zanatlije ili nadniara u nekoj civilizovanoj i cvatuoj zemlji itd., a onda dalje opisuje kako su nebrojeni i raznoliki zanati koji sarauju da bi se zadovoljile potrebe obinog radnika, skoro je od reci do rei kopiran iz primedaba koje je B. de Mandeville dao uz tekst svoga dela Fable of the Bees, or Private Vices, Publick Benifits. (Prvo izdanje bez primedaba 1705, s primedbama 1714.)
5 6 8 7

5 5

njih postoje kao robe. A ta pak karakterie manufakturnu podelu rada? Da delimini radnik ne proizvodi robu. Tek se zajedniki proizvod deliminih radnika pretvara u r o b u . Do podele rada u drutvu dolazi posredstvom kupovanja i prodavanja proizvoda raznih grana rada, a do jedinstva deliminih radova u manufakturi prodajom razlinih radnih snaga jednom istom kapitalisti koji ih upotrebljava kao kombinovanu radnu snagu. Manufakturna podela rada ima za pretpostavku koncentrisanje sredstava za proizvodnju u rukama jednog kapitaliste,, a drutvena podela rada rasparanost sredstava za proiz vodnju medu mnoge meusobno nezavisne proizvoae roba. Dok u manufakturi gvozdeni zakon srazmernoga broja ili srazmernosti namee odreenim masama radnika odreene funkcije, dotle sluaj i samovolja gospodare raspodelom proizvoaa roba i njihovih sred stava za proizvodnju meu razline grane drutvenog rada. Istina, razline oblasti proizvodnje stalno tee da uspostave ravnoteu meu sobom time to, s jedne strane, svaki proizvoa robe mora da pro izvodi upotrebnu vrednost, dakle mora da zadovolji neku posebnu drutvenu potrebu, ali je opseg tih potreba razliit po kvantitetu i unutranja veza spaja razline mase potreba u prirodan sistem; s druge , strane time to zakon vrednosti roba odreuje koliko drutvo moe od svog ukupnog raspoloivog radnog vremena utroiti na proizvo enje svake posebne robne vrste. Ali ova stalna tenja razlinih oblasti proizvodnje da se uravnotee dejstvuje samo kao reakcija na
58 58a

Nema vie niega to bismo mogli oznaiti kao prirodnu najamninu za rad pojedinaca. Svaki radnik proizvodi samo deo od celine, a kako je svaki deo sam za sebe bez vrednosti i bez koristi, to nema niega to bi radnik mogao prisvo jiti i o emu bi mogao rei: ovo je proizvod moga rada, ovo u zadrati za se be! (Labour defended against the Claims of Capital, London 1825, str. 25.) Pisac ovog odlinog spisa jeste ranije navoeni T h . Hodgskin. Primedba uz drugo izdanje. Ilustraciju ove razlike izmeu drutvene i manufakturne podele rada dobili su Jenkiji * na praktian nain. Jedan od novih poreza koji su izmiljeni u Vaingtonu za vreme graanskog rata bio je prirez od 6% na sve industrijske proizvode. Pitanje: ta je industrijski proizvod? Od govor zakonodavca: neka je stvar proizvedena kad je napravljena (when it is made), a napravljena je kad je gotova za prodaju. E v o sad jednog primera izmeu mnogih: manufakture u Njujorku i Filadelfiji pravile su ranije kiobrane sa svim priborom. Ali poto je kiobran mixtum compositum * sasvim razliitih sastavnih delova, postae ovi postepeno izraevinama poslovnih grana nezavisnih meu sobom i vodenih na raznim mestima. Sad su njihovi delimini proizvodi ulazili kao samostalne robe u manufakturu kiobrana koja ih je jo samo sastavljala u celinu. Takve artikle Jenkiji okrstie assembled articles (sabrani artikli), a to su ime sasvim i zasluili kao sabiralita poreze. Tako je kiobran sabirao prvo 6 % prireza na cenu svakog svog dela, a onda opet 6% na svoju ukupnu cenu.
1 2 5 8

6 8

' * Amerikanci * meavina

stalno naruavanje ove ravnotee. Pravilo koje se pri podeli rada u radionici a p r i o r i * i planski sprovodi deluje pri podeli rada u drutvu s a m o a p o s t e r i o r i * kao unutranja, n e m a prirodna nunost koja se zapaa na p r o m e n i b a r o m e t r a trinih cena i koja savlauje haotinu samovolju proizvoaa r o b a . Manufakturna podela rada ima za pret postavku bezuslovan autoritet kapitaliste nad ljudima koji ine proste u d o v e ukupnog m e h a n i z m a koji njemu p r i p a d a ; drutvena podela r a d a stavlja jedne n a s p r a m drugih nezavisne proizvoae roba, koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoritet konkurencije, pri n u d u koju n a njih vri pritisak njihovih meusobnih interesa, kao to i u ivotinjskom carstvu bellum o m n i u m contra o m n e s i vie ili m a n j e odrava uslove egzistencije svih vrsta. Z a t o ista buroaska svest koja manufakturnu podelu rada, t j . doivotno prikivanje radnikovo za jednu parcijalnu radnju i bezuslovno potinjavanje deliminih radnika pod kapital, slavi kao organizaciju rada koja poveava njegovu proizvodnu snagu, isto tako p u n i m glasom igoe svaku svesnu d r u tvenu kontrolu i regulisanje drutvenog procesa proizvodnje kao zahvatanje u nepovrediva prava svojine, u slobodu i u samoopredeljivu genijalnost individualnog kapitaliste. V e o m a je karakteristino da najgore to oduevljeni apologeti fabrikog sistema umeju da kau protiv svake opte organizacije drutvenog r a d a jeste da bi se pod njim itavo drutvo pretvorilo u fabriku.
1 2 [ 1 1 6

D o k se u drutvu kapitalistikog naina proizvodnje anarhija drutvene podele rada i despotizam manufakturne podele rada m e u sobno uslovljavaju, dotle, naprotiv, raniji drutveni oblici, u kojima se specijaliziranje zanata razvilo spontano, zatim kristalizovalo i najzad uzakonilo, pruaju s jedne strane sliku planske i autoritativne organi zacije drutvenog rada, a s d r u g e strane potpuno iskljuuju podelu r a d a u samoj radionici, ili je razvijaju s a m o u siunom r a z m e r u , ih s a m o sporadino i s l u a j n o . O n e prastare, male indijske zajednice, n p r . , koje su jednim delom jo u ivotu, poivaju n a zajednikoj svojini zemlje, na neposrednoj povezanosti poljoprivrede i zanata i na ustaljenoj podeli rada, koja pri zasnivanju novih zajednica slui kao dati plan i osnova. O n e ine celine koje proizvode sve to im je potrebno i ija se oblast proizvodnje kree izmeu sto do nekoliko hiljada ekera. Glavna m a s a proizvoda zrauje se za neposrednu vlastitu p o t r e b u zajednice, a ne kao roba,
59

Moe se ak postaviti kao opte pravilo da to manje autoritet uprav lja podelom rada u drutvu, to je razvijenija podela rada u samoj radionici i to je vie ovde potinjena autoritetu jednog oveka. Prema tome, autoritet u radionici i autoritet u drutvu stoje jedan prema drugom, s obzirom na podelu rada, u obr nutoj srazmeri. (Karl Marx, Misere de la Philosophie, Paris 1847, str. 130, 131. *)
3

5 9

usled ega je i sama proizvodnja nezavisna od one podele rada do koje robna r a z m e n a dovodi u indijskom drutvu kao celini. S a m o suviak proizvoda pretvara se u r o b u , delimino opet tek u r u c i drave, kojoj od pamtiveka odreena koliina proizvoda pritie kao naturalna renta. Razni krajevi Indije imaju razne oblike zajednice. U najprostijem obliku optina obrauje zemlju zajedniki i deli njene proizvode m e u svoje lanove, dok se svaka porodica bavi i predenjem, tkanjem itd., kao u z grednim kunim zanatom. P o r e d ove jednoobrazno zaposlene m a s e nalazimo i glavnog stanovnika, sudiju, policajca i poreznika u jednom licu; knjigovou koji vodi r a u n o zemljoradnji i katastruje i registruje sve to se na to odnosi; treeg inovnika, koji goni zloince, titi strane putnike i prati ih od sela do sela; graniara, koji u v a granice optine p r e m a susednim o p t i n a m a ; nadzornika v o d a , koji iz zajedni kih vodnih rezervoara deli vodu z a potrebe zemljoradnje; b r a m a n a , koji vri verske funkcije; uitelja, koji optinsku d e c u n a pesku u i itati i pisati; kalendarskog b r a m a n a , koji kao astrolog kazuje kad je v r e m e za setvu i etvu i kad je r a v ili d o b a r as za svaki poseban zemljoradniki p o s a o ; jednog kovaa i jednog drvodelju, koji izrauju i popravljaju sav zemljoradniki alat; l o n a r a , koji pravi sve sudove z a selo; berberina, istaa odela, kujundiju, ponegde i pesnika, koji u nekim optinama zamenjuje kujundiju, a u nekim uitelja. O v o t u c e lica izdrava se o troku cele optine. P o r a s t e li stanovnitvo, o n d a se na neobraenom zemljitu naseljava nova optina po obrascu stare. M e h a n i z a m optine pokazuje plansku podelu rada, ali je manufak t u r n a podela r a d a n e m o g u a , poto se trite za kovaa, drvodelju itd. ne menja, i to u najboljem sluaju, p r e m a veliini sela, u m e s t o jednog kovaa, lonara itd. b u d u njih dvojica ili t r o j i c a . Zakon koji ureuje podelu rada u optini deluje ovde nepobitnim a u t o r i t e t o m prirodnoga zakona, dok svaki posebni zanatlija, kao kova itd., vri na tradicionalan nain, ali samostalno i ne priznajui nikakav autoritet u svojoj radionici, sve radnje koje spadaju u njegovu struku. J e d n o stavni proizvodni organizam ovih zajednica koje su dovoljne s a m e sebi, koje se stalno reprodukuju u istom obliku i koje se, kad sluajno budu razorene, o p e t podiu na istom m e s t u i p o d istim i m e n o m ,
80 6 1

Lieut. Col. Mark Wilks, Historical Sketches of the South of India, London 1810-1817, sv. I, str. 1 1 8 - 1 2 0 . Dobar pregled raznih oblika indijske zajednice daje George Campbell: Modem India, London 1852. U ovim jednostavnim oblicima... iveli su domoroci od pamtiveka. Granice sela samo su retko menjane; i mada su ratovi, glad i epidemije esto oteivah, pa ak i unitavah sela, ipak se ime njihovo, granice, interesi pa ak i porodice odravahu kroz vekove. Stanovnici ne vode brigu o propadanju i deobama kraljevstava; sve dok selo ostaje nepodeljeno, njima je svejedno kojoj e vlasti biti ustupljeno, ili kome e vladaru pripasti. Njihova unutranja privreda ne menja se. (Th. Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of Java, The History of Java, London 1817, sv. I I , str. 285.)
8 1

daje n a m klju za reenje tajne nepromenljivosti azijskih drutava, prema kojoj stalno raspadanje i ponovno obrazovanje azijskih drava i neprekidno menjanje dinastija ine tako upadljivu suprotnost. Struk tura osnovnih ekonomskih elemenata drutva ostaje izvan dejstva politikih oluja. Esnafski zakoni, kao to smo v e napomenuli, ograniavajui do krajnosti broj kalfa koje je pojedini majstor smeo zapoljavati, spre avah su ovoga da se pretvori u kapitalistu. Osim toga, on je mogao .zapoljavati kalfe iskljuivo u zanatu u kome je sam bio majstor. E s n a f je surevnjivo odbijao svako meanje trgovakog kapitala u proizvodnju tog jedinog slobodnog oblika kapitala koji je imao prema sebi. T r g o v a c je mogao kupiti svaku robu, jedino ne rad kao robu. Trpeli su ga samo kao agenta zanatlijskih proizvoda. K a d a bi spoljanje okolnosti izazvale dalju podelu rada, postojei esnafi cepali su se na podvrste, ili su se uz stare nadovezivah novi, ah koji nisu obuhvatali razne zanate u jednoj radionici. Zbog toga je esnafska organizacija iskljuivala manufakturnu podelu rada, pa m a koliko da je esnafsko izdvajanje, izolovanje i razvijanje zanata spadalo u uslove za materijalnu egzistenciju manufakturnog perioda. Uglavnom, radnik i njegova sredstva za proizvodnju ostadoe vezani jedan s drugim kao pu i njegova kuica, pa je tako nedostajala prva osnova za manufakturu: da sredstva za proizvodnju postanu, u obliku kapitala, nezavisna p r e m a radniku. Dok podela rada u drutvu kao celini, poticala ili ne poticala iz robne razmene, pripada najrazlinijim drutvenim ekonomskim for macijama, dotle je manufakturna podela rada sasvim specifina tvo revina kapitalistikog naina proizvodnje.

5. Kapitalistiki

karakter

manufakture

Vei broj radnika pod komandom jednog istog kapitala prirodna je polazna taka kako kooperacije uopte, tako i manufakture. Obratno, manufakturna podela rada ini da poveanje broja upotrebljenih radnika postane tehnikom nunou. Sad postojea podela rada propisuje svakom pojedinom kapitalisti m i n i m u m radnika koji m o r a upotreb ljavati. S druge strane, prednosti jo vee podele rada imaju za uslov jo vee poveavanje broja radnika, ali se ovo moe izvesti jo samo u mnogostrukoj srazmeri. A h s promenljivim sastavnim delom kapitala m o r a da raste i postojani, dakle obim zajednikih uslova za proiz vodnju kao to su zgrade, pei itd., a naroito sirovine, i to mnogo bre no broj radnika. M a s a sirovina koju data koliina rada troi za dato v r e m e poveava se u istoj srazmeri kao i proizvodna snaga rada usled njegove podele. D a minimalni kapital u ruci pojedinanih kapi talista m o r a bivati sve vei, ili da se drutvena ivotna sredstva i sred-

stva za proizvodnju sve vie moraju pretvarati u kapital, zakon je koji, dakle, proizlazi iz tehnikog karaktera m a n u f a k t u r e . K a o u prostoj kooperaciji, tako je i u manufakturi dejstvujue radno telo oblik egzistencije kapitala. Drutveni mehanizam proiz vodnje, sastavljen iz mnogih individualnih deliminih radnika, pripada kapitalisti. Z a t o se proizvodna snaga koja potie iz kombinovanja radova javlja kao proizvodna snaga kapitala. Prava manufaktura ne samo da nekada samostalnog radnika podvrgava komandi i disciplini kapitala, ve povrh toga stvara hijerarhijsku podelu m e u samim radnicima. Dok prosta kooperacija uglavnom n e menja nain rada pojedinaca, manufaktura ga iz osnova revolucionie i zaseca u sam koren individualne radne snage. O n a radnika pretvara u nakazu, podiui njegovu detaljnu umenost kao u kakvoj toploj leji, dok m u zato uni tava itav svet proizvodnih nagona i sposobnosti, kao to u dravama L a Plate kolju celu ivotinju da bi joj uzeli samo kou ili loj. N e samo da se posebni delimini radovi razdeljuju meu razne individue, nego se i sama individua deli i pretvara u automatski mehanizam kakvog deliminog r a d a , te se tako ostvaruje otrcana bajka Menenija A g r i p e t ] koja oveka prikazuje kao puki deli vlastitog njegovog t e l a . Dok u poetku radnik prodaje kapitalu svoju radnu snagu jer m u nedostaju materijalna sredstva da proizvodi kakvu robu, sada i sama njegova individualna radna snaga otkazuje slubu im se ne proda kapitalu. Ona funkcionie jo jedino u nekoj celini koja postoji tek posle njene prodaje, u kapitalistovoj radionici. Manufakturni radnik, po svom prirodnom svojstvu onesposobljen da ita samostalno napravi, razvija proizvodnu delatnost jo jedino kao pripadak kapitalistove r a d i o n i c e .
62 83 117 64 65

Nije dovoljno da kapital (trebalo bi rei ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju), potreban za razdeljivanje zanata ve postoji u drutvu. Pored toga potrebno je da ga ima akumulisanog u dovoljnim masama u rukama poduzet nika da bi ih on osposobio za rad u veem razmeru... to podela biva vea, to stalno zapoljavanje istog broja radnika zahteva sve znatniji kapital u alatima, sirovinama, ttd. (Storch, Cours d'Economic Politique, pariko izdanje, krij. I, str. 250, 251.) Koncentracija orua za proizvodnju i podela rada isto su tako nerazdvojne jedna od druge kao to su na podruju politike nerazdvojne centrali zacija javne vlasti i podela privatnih interesa. (K. Marx, Misere de la Philosophie, str. 134 *.) Dugald Stewart naziva manufakturne radnike ivim automatima... koji se upotrebljavaju u deliminim radovima. (Works, sv. III, Lectures on Politi cal Economy, str. 318.) Kod korala svaka je individua doista stomak itave grupe. Ali ona joj hranu dovodi, a ne odvodi, ka rimske patricije. Radnik koji vlada itavim zanatom moe ii svuda a radi svoj zanat i da nae sebi izdravanje; onaj drugi pak (manufakturni radnik) samo je pripadak,
1 8 8 6 4 9 5

6 2

K a o to je izabranome narodu na elu bilo pisano da je svojina J e h o v e , tako podela rada u d a r a manufakturnom radniku ig koji ga oznauje kao svojinu kapitala. Z n a n j e , rasuivanje i volja koje samostalni seljak ili zanatlija razvija m a k a r i u m a l e n o m e r a z m e r u , kao to i divljak svu ratniku vetinu izvodi kao lino lukavstvo, trae se sada jo jedino za celinu radionice. D u h o v n e snage proizvodnje gomilaju se u v e e m r a z m e r u n a jednoj strani zato to se na m n o g i m s t r a n a m a gube. O n o to delimini radnici gube, t o se p r e m a njima koncentrie u k a p i t a l u . Manufakturna podela r a d a urodila j e t i m e da su se d u h o v n e snage procesa materijalne proizvodnje protivstavile radnicima kao t u a svojina i kao sila koja n a d njima gospodari. Ovaj proces odvajanja zapoinje u prostoj k o operaciji, g d e kapitalista p r e m a pojedinanim radnicima predstavlja jedinstvo i volju drutvenog r a d n o g tela; razvija se dalje u manufak t u r i , koja radnika obogaljuje u deliminog radnika, a zavrava se u krupnoj industriji, koja nauku odvaja od rada kao nezavisnu snagu proizvodnje i silom je stavlja u slubu k a p i t a l a . U k u p n i radnik u manufakturi, a otud i kapital, m o e se obogatiti drutvenom proizvodnom s n a g o m s a m o pod uslovom da radnik osi r o m a i u individualnim proizvodnim snagama.
69 67

Neznanje je mati industrije kao i sujeverja. Razmiljanje i uobrazilja pod loni su greenju, ali navika da se kree noga ili ruka ne zavisi ni od jednoga ni od drugoga. Manufakture uspevaju, dakle, najvie tamo gde se trai najmanje razuma, tako da se radionica moe smatrati za mainu iji su delovi ljudi. I doista su neke manufakture sredinom 18. veka rado upotreblja vale poluidiote za izvesne proste operacije, ali koje su bile fabrika tajna.
69

88

Duh velike veine ljudi, veli Adam Smith, nuno se razvija iz njihovih svakodnevnih radnji i na tim radnjama. ovek koji itav svoj ivot troi na izvrii ako ga razdvoje od njegove brae po radu, nije vie ni upotrebljiv ni nezavisan, i zbog toga je primoran da se pokori svakom zakonu koji mu izvole propisati. (Storch, Cours d'conomie Politique, St-Ptersbourg 1815, sv. I, str. 204.) A. Ferguson, History of Civil Society, str. 281: Onaj prvi dobio je ono to je drugi izgubio. Oovek od nauke i proizvodni radnik mnogo su se udaljili jedan od dru goga, i nauka, umesto da u ruci radnikovoj poveava njegovu sopstvenu proiz vodnu snagu za njega samog, skoro.se svugde postavlja protiv njega... Znanje postaje oruem koje je kadro da se odvoji od rada i da mu se suprotstavi. (W. Thompson, An Inquiry into the Principles of the Distribution of Wealth, London 1824, str. 274.) A. Ferguson, History of Civil Society, str. 280. J . D. Tuckett, A History of the Past and Present State of the Labouring Population, London 1846, sv. I , str. 148.
8 8 8 7 8 8

vanje malog broja prostih o p e r a c i j a . . . nema prilike

da veba svoj r a z u m , , .

On postaje toliko tup i neznalica koliko je to ljudskom stvorenju uopte mogue.

Poto je opisao tupavost delimincjg radnika, A. Smith nastavlja:

Naravno da jednoobraznost njegova ivota,'u kome nema nikakve promene, upropauje i smelost njegova d u h a . . . Ona m u razorava ak i telesnu energiju i onesposobljava ga da svoju snagu upotrebljava sa zamahom i istrajnou, osim u poslu na detalju na koji su ga namestili. N a taj nain umenost koju on ima u svom posebnom poslu izgleda da je steena na raun njegovih intelektualnih, drutvenih i vojnikih vrlina. Ali u svakom industrijskom i civilizovanom drutvu radna sirotinja (the labouring poor), tj. .velika masa naroda, nuno mora da zapadne u to stanje.

Da bi se spreilo potpuno degenerisanje narodnih masa do kojega podela rada dovodi, A. Smith preporuuje da drava uvede obaveznu osnovnu nastavu, mada u opreznim, homeopatskim dozama. Njegov francuski prevodilac i komentator Garnier, koji se pod Napoleonovim Prvim Carstvom prirodno iahurio u senatora, dosledan je u polemici protiv tog zahteva. Po njemu se obavezna nastava protivi osnovnim zakonima podele rada i njome bi se osudio na propast itav na dru tveni sistem.
Kao i sve ostale podele rada, veli on, tako i podela izmeu runog i umnog r a d a postaje izrazitija i odlunija ukoliko se drutvo (on pravilno u p o trebljava ovaj izraz za kapital, zemljoposed i njihovu dravu) vie bogati. K a o i sve ostale podele rada, i ova je posledica prolih napredaka i "uzrok novim n a p r e c i m a . . . P a srne li vlada raditi protiv te podele rada i zadravati je u njenom prirodnom toku? Srne li ona jedan deo dravnih prihoda upotrebljavati na p o kuaj da pobrka i izmea dve klase rada koje tee da se podele i r a z d v o j e ?
71 72

Izvesno duhovno i telesno krljanje nerazdvojno je ak i od po dele rada u drutvu kao celini. Ali poto manufakturni period sprovodi
A. Smith, Wealth of Nations, knj. V , gl. I , l. I I . - K a o uenik A. F e r gusona, koji je izloio tetne posledice podele rada, bio je A . Smith u ovoj taki potpuno naisto. U uvodu u svoje dlo, gde ex p r o f e s s o * velia podelu rada, on je samo uzgred pominje kao izvor drutvenih nejednakosti. T e k u petoj knjizi o dravnom dohotku reprodukuje on Fergusona. J a sam u Misre de la Philosophic izneo koliko je potrebno o istorijskom odnosu izmeu Fergusona, A. Smith-a, Lemonteya i Saya u njihovoj kritici podele rada, a t a m o sam takoe prvi put pri kazao manufakturnu podelu rada kao specifian oblik kapitalistikog naina proiz vodnje. ( S t r . 122. i dalje.)
1 7 0

V e u History of Civil Society, deo I V , od. I , str. 2 8 1 , kae F e r g u s o n : ak i miljenje moe u ovom veku podele rada postati naroitim pozivom.
7 2

7 1

G . Garnier, knjiga V njegovog prevoda [ S m i t h - a ] , str. 4 - 5 .

** po dunosti, zvanino

mnogo dalje ovo drutveno cepanje grana rada, a s druge strane tek svojom svojstvenom podelom pogaa individuu u samom njenom ivotnom korenu, to on prvi i daje materijal i podstrek industrijskoj patologiji.
73

Podrazdeliti oveka znai izvriti nad njim smrtnu kaznu ako je zasluuje, a podmuklo ga ubiti ako ne zasluuje. Podrazdeliti rad jeste muko ubijanje na roda.
74

Kooperacija na osnovici podele rada, ili manufaktura, u svome je poetku spontana tvorevina. im se njeno postojanje u izvesnoj meri uvrsti i rasprostrani, postaje ona svesnim, planskim i sistemat skim oblikom kapitalistikog naina proizvodnje. Istorija prave manu fakture pokazuje kako njoj svojstvena podela rada dobija odgovarajue oblike, isprva na' osnovu iskustva, u neku ruku iza lea uesnika, a kako zatim, kao i esnafsko zanatstvo, tei da zadri kao tradiciju jednom naeni oblik, a u pojedinim ga sluajevima vekovima i zadrava. Promeni li se taj oblik, onda to uvek, osim u sporednim stvarima, biva samo kao posledica kakve revolucije u oruima za rad. Moderna manu fakturane govorim ovde o krupnoj industriji na mainskoj osnovi nalazi u velikim gradovima, u kojima nastaje, svoje disjecta membra poetael ! ve gotove, mada rasturene, i ima samo da ih prikupi kao, npr., manufaktura pdela; ili je pak princip podele rada jasan kao na dlanu kada se razne radnje zanatlijske proizvodnje (npr. u kniigovezakom zanatu) prosto povere iskljuivo specijalizovanim radi.'.cima. Ne treba ni nedelja dana iskustva da se u takvim sluajevima iznae koliko je ruku potrebno za svaku funkciju.
49 76

Ramazzini, profesor praktine medicine u Padovi, objavio je 1713. svoje delo De morbis artificum, prevedeno 1777. na francuski, nanovo tampano 1841. u 'Encyclopdie des Sciences Mdicales. 7 m e Division: Auteurs Classiques. Naravno da je period krupne industrije jako proirio njegov katalog radnikih bo lesti. Vidi, izmeu ostalog : Hygine physique et morale de l'ouvrier dans les grandes villes en gnral, et dans la ville de Lyon en particulier. P a r le D r . A. L . Fonteret, Paris 1858, i [R. H . Rohatzsch,] Die Krankheiten, welche verschiednen Stnden, Altern und Geschlechtern eigenthmlich sind, 6 Bnde, Ulm 1840. Godine 1854. obrazovala je Society of A r t s t ' komisiju za ispitivanje industrijske patologije. Lista doku menata'koje je ova komisija prikupila nalazi se u katalogu Twickenham Economic Museum-a. Vrlo su vani zvanini Reports on Public Health. Vidi i: Eduard Reich, M . D.j> lieber die Entartung des Menschen, Erlangen 1868.
1 1 8

7 8

To subdivide a man is to execute him, if he deserves the sentence, to assassinate him, if he does n o t . . . the subdivision of labour is the assassination of a people.* ( D . Urquhart, Familiar Words, London 1855, str. 119.)Hegel je o podeli rada imao veoma jeretike poglede. Pod obrazovanim ljudima mogu se u prvom redu razumeti oni koji su kadri uraditi sve to drugi ine, veli on u Filozofiji pravaM *)
1 7 5

7 4

Dobroudna vera u pronalazaki genije koji pojedini kapitalista a priori

Ralanjavajui zanatlijsku delatnost, specifikujui o r u a z a r a d , stvarajui delimine radnike, grupiui i kombinujui ih u jedan jedin stveni mehanizam, .manufakturna podela r a d a stvara kvalitativnu razdeljenost i kvantitativnu srazmernost drutvenog p r o c e s a proiz vodnje, dakle odreenu organizaciju drutvenog r a d a , a sa t i m ujedno razvija novu, drutvenu proizvodnu snagu rada. K a o specifian kapi talistiki oblik drutvenog procesa proizvodnjea n a temeljima koje je zatekla nije se ni mogla razviti osim u kapitalistikom oblikuona je s a m o naroit m e t o d da se proizvodi relativni viak vrednosti ili da se na r a u n radnika poveava samooploivanje kapitalaono to nazivaju drutvenim bogatstvom, Wealth o f Nations itd. O n a n e s a m o da razvija proizvodnu snagu r a d a za kapitalistu umesto z a radnika, nego t o postie pretvarajui individualnog radnika u bogalja. O n a stvara nove uslove za vladavinu kapitala nad r a d o m . A k o se ona, usled toga, s jedne strane pokazuje kao istorijski napredak i nuan m o m e n a t razvitka u procesu ekonomskog izgraivanja drutva, s d r u g e s t r a n e pokazuje se kao sredstvo z a civilizovanu i rafiniranu eksploataciju. Politika ekonomija, koja se kao samostalna nauka pojavljuje tek u manufakturnom periodu, p o s m a t r a drutvenu podelu rada u o p t / / s a m o sa stanovita manufakturne pdele r a d a , kao sredstvo da se "istom koliinom rada proizvede vie r o b e , da se t i m e pojevtini roba i ubrza proces akumulacije kapitala. U najotrijoj suprotnosti prema ovom naglaavanju kvantiteta i razmenske vrednosti, pisci klasinog starog veka dre se iskljuivo kvaliteta i u p o t r e b n e v r e d n o s t i . Zbog razdvajanja g r a n a drutvene proizvodnje, r o b a se izrauje
7 6 77

unosi u podelu rada, nalazi se jo jedino u nemakih profesora, kao, npr., u g. Roschera, koji kapitalisti, iz ije jupiterovske glave izlazi gotova podela rada, iz zahvalnosti posveuje razne najamnine. Vea ili manja primena pdele rada zavisi od dubine kese, a ne od veliine genija. Kapitalistiki karakter manufakturne pdele rada utvrdili su bolje od Smith-a stariji pisci, kao Petty, anonimni autor dela Advantages of the East-India Trade i drugi. Izuzetak meu modernima ini nekoliko pisaca 18. veka, koji "u pogledu pdele rada skoro jedino ponavljaju stare pisce; takvi su Beccaria i James Harris. Prvi kae: Vlastito iskustvo pokazuje svakome da onaj koji svoju umenost i svoj razum upravlja stalno na istu vrstu radova i proizvoda, proizvodi lake, obil nije i bolje nego kad bi svaki sam proizvodio sve to mu t r e b a . . . Na taj se nain ljudi dele na razline klase i pozive, kako na korist celine, tako i na korist poje dinaca. (Cesare Beccaria, Elementi di Economa Pubblica, izd. Custodi, Parte Mo derna, sv. X I , str. 28.) James Harris, docnije eri od Mamzberija, uven po svojim Diaries * o svome poslanikovanju u Petrogradu, sm kae u jednoj primedbi uz svoj Dialogue concerning Happiness, London 1741, docnije ponovo .tampano u Three Treatises etc., 3. izd., London 1 7 7 2 : Svi dokazi (koji polaze od ,podele
7 8 7 7 1 1201

bolje, razlini nagoni i talenti ljudi biraju sebi odgovarajue sfere delathosti , a bez ogranienja se ni u emu ne da uraditi nita znaajno. Podela rada poboljava, dakle, proizvod i proizvoaa. Ako klasini pisci kojom prilikom i pomenu porast mase proizvoda, ine to jedino s obzirom na vee obilje upotrebne vrednosti. Nijedna se re ne po sveuje razmenskoj vrednosti, pojevtinjavanju robe. Ovo stanovite upotrebne vrednosti gospodari kako u Platona , koji podelu rada
78 79 80

profesija') za to da je drutvo neto prirodno, uzeti su iz druge knjige ^Platonove Drave. T a k o u Odiseji, pevanje 14, stih 2 2 8 : Jer ovome se svia ovaj, onome onaj r a d . . . , i Arhiloh u Sekstusa Empirika: Svako razgaljuje svoje srce na drugom poslu. t 3
1 2 1 7 8

J > I I O X X ' ^nlatccvo Spya, xaxo>t; 8' 7J7raTaTo i t i v r a . * K a o proizvoa roba Atinjanin se oseao iznad Spartanca, jer je ovaj u radu mogao raspo lagati ljudima, ali ne i novcem, kao to prema Tukididu Perikle govori Atinjanima podbadajui ih na peloponeski r a t : Oni koji proizvode za vlastitu upotrebu pripravniji su voditi rat svojim telima negoli novcem. (Tukidid, Istorija peloponeskog rata, knj. I , odeljak 1 4 1 . ) Ipak je njihov ideal, ak i u materijalnoj pro izvodnji, ostala a6Tapxe[a *, suprotna podeli rada, jer ova obezbeuje blago stanje, ali ona i nezavisnost. U z to, treba imati na u m u da ni u vreme sloma tridesetorice t i r a n a ^ ! nije bilo jo ni 5 0 0 0 Atinjana bez zemljinog poseda.
7 9

122

Podelu rada u okviru zajednice Platon izvodi iz mnogostranosti potreba i jednostranosti sposobnosti u individua. Glavno m u je stanovite da se radnik m o r a upravljati prema poslu, a ne posao prema radniku, to je neizbeno ako se jednovremeno zanima s vie vetina, ako m u , dakle, ova ili ona bude sporedna. Posao ne eka na dokolicu onoga koji treba da ga uradi, naprotiv, radnik je duan da prione na r a d , ali ne lakomisleno. T o je nuno. Sve e se, dakle, proizvo diti obilnije, lepe i s manje muke ako svaki radi samo jedno, shodno svome daru i u pravi as, neometan drugim poslovima. (De Republica, knj. I , gl. 12, izd. Baiter, Orelli i d r . ) Slino u Tukidida, Istorija peloponeskog rata, knj. I , odeljak 1 4 2 : Pomorstvo je vetina kao i svaka druga, i ne moe se njime zanimati uz gredno, v e se, naprotiv, pored njega ne srne imati uzgredno zanimanje. Ako posao, veli Platon, m o r a ekati n a radnika, onda se esto proputa kritini as 3 proizvodnje i izraevina propada, pyou xcupov 8iXXuTai.* Istu Platonovu ideju nalazimo ponovo u protestu engleskih vlasnika beljara protiv odredbe fa brikog zakona koja je ustanovila odreeni as za jelo za sve radnike. Njihov se posao, vele gospoda, ne moe upravljati prema radnicima, jer se od raznih r a dova: prljenja, pranja, beljenja, valjanja, presovanja i bojadisanja ne moe u jedan odreen momenat nijedan prekinuti bez opasnosti da nastane t e t a . . . Prinudno uvoenje istog asa za jelo za sve radnike moe skupocena dobra even tualno izloiti opasnosti usled nezavrene obrade. L e platonisme ou va-t-il se nicher! *
4

8 0

* U mnogim se poslovima razumevao, ali ih je sve znao loe * autarkija

4

propada pravo vreme za rad

K u d a se sve platonizam ne uvlai!

smatra temeljem drutvene podele na stalee, tako i u Ksenofona , kojega njegov karakteristino graanski instinkt ve pribliuje podeli rada u okviru radionice. Platonova republika^ ], ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dravnog ustrojstva, samo je atinjansko idealiziranje egipanskog kastinstva, kao to Egipat i drugim njegovim savremenicima slui kao uzor industrijske zemlje, npr. Izokratu , a taj znaaj zadrava ak i za Grke iz vremena Rimskog Carstva. Za vreme pravog manufakturnog perioda, tj. perioda u kome je manufaktura vladajui oblik kapitalistikog naina proizvodnje, pot puno izvoenje vlastitih njenih tenji nailazi na mnogostruke prepreke. Mada ona, kao to smo videli, stvara pored hijerarhijske podele radnika i prostu deobu na kvalifikovane i nekvalifikovane radnike, broj ovih poslednjih ostaje vrlo ogranien usled pretenog uticaja onih prvih. Mada ona posebne radnje prilagodava razlinim stupnjevima zrelosti, snage i razvijenosti svojih ivih radnih organa, usled ega podstie na proizvodno eksploatisanje ena i dece, navike i otpor mukih rad nika obino osujeuju ovu tenju. Mada raspadanje zanatlijske delatnosti sniava trokove oko obrazovanja, a otud i vrednost radnika, ipak je za tei delimian rad potrebno due uenje, a i tamo gde je izlino, radnici ga surevnjivo odravaju. Tako vidimo da su u Engle123 82

81

83

Ksenofon pripoveda da nije samo velika ast jesti za trpezom persijskog kralja, nego su ta jela i mnogo ukusnija od drugih. A to nije nikakvo udo, jer kao god to su u velikim gradovima ostale vetine osobito usavrene, tako se i kra ljevska jela sasvim naroito spremaju. U malim gradovima isti ovek pravi krevet, vrata, plug i sto; esto zida i kue, povrh toga, a zadovoljan je ako i tako nae do voljno muterija da se moe izdravati. Prosto je nemogue da ovek s tolikim za nimanjima sve radi dobro. Ali u velikim gradovima, u kojima svaki pojedinac nalazi mnogo kupaca, dovoljan je i jedan zanat da oveka ishrani. Da, esto nije za to potreban ni itav zanat, ve jedan pravi muku, a drugi ensku obuu; ovde ili onde ivi poneko samo od ivenja, drugi od krojenja obue; jedan samo kroji haljine, drugi samo sastavlja iseke. Zato je nuno da izvrilac najprostijeg posla bezuslovno najbolje uradi taj posao. Isto je tako i sa vetinom kuvanja. (Xenophon, Cyropaeia, 1. V I I I , gl. 2.) Ovde se uzima u obzir iskljuivo dobra kakvoa upo trebnih vrednosti kao svrha, iako Ksenofon ve zna da razmer podele rada zavisi od obima trita. On (Buziris) podeli sve na posebne k a s t e . . . Zapovedi da uvek isti ljudi rade iste poslove, jer znadijae da oni koji menjaju svoja zanimanja ne postaju te meljiti ni u jednom poslu; oni pak koji se stalno dre istih zanimanja dovode svako do savrenstva. Pa doista emo i nai da su oni u pogledu umetnosti i zanata nadma ili svoje takmace daleko vie nego to obino majstor nadmauje eprtlju, a u pogledu poretka kojim odravaju kraljevsku vlast i ostalo dravno ureenje tako su odlini da su i najslavniji filozofi koji su o tome govorili uzdizali egipansko dravno ureenje iznad ostalih. (Izokrat, Buziris, gl. 8.)
8 3 8 2

8 1

Upor.: Diodor von Sicilien, Historische

Bibliothek,

knj. I .

skoj laws o f apprenticeship * sa sedam godina uenja bili u punoj snazi sve do kraja manufakturnog perioda, i tek ih je krupna indu strija unitila. Poto zanathjska vetina ostaje temeljem manufakture i poto celokupni mehanizam koji. u njoj funkcionie nema objektivnog kostura koji bi bio nezavisan od samih radnika, kapital se stalno nalazi u borbi s neposlunou radnika. Slabost ovekove prirode, uzvikuje prijatelj Ure, tako je velika da je radnik utoliko samovoljniji i nepristupaniji ukoliko je vetiji, i zbog toga svojim jogunstvom nanosi teke tete ukupnom mehanizmu.
84

Zbog toga se kroz itav manufakturni period uju albe na nedo statak discipline kod r a d n i k a . ak i da nemamo svedoanstava pisaca iz istog vremena, same jednostavne injenice da od 16. veka pa do epohe krupne industrije kapitalu ne polazi za rukom da se doepa itavog raspoloivog radnog vremena manufakturnih radnika i da su manufakture kratkovene, te useljavanjem i iseljavanjem radnika na putaju svoje sedite u jednoj zemlji, pa se sele u neku drugu zemlju, govorile bi za itave biblioteke. Ovako ili onako, red se m o r a zavesti! uzvikuje 1770. vie puta navedeni autor Essay on Trade and Commerce. Red! uje se 6 6 godina kasnije iz usta dr Andrew-a U r e - a ; u m a n u fakturi koja poiva na skolastikoj dogmi podele rada nije bilo reda, i Arkwright stvori red. U isto v r e m e , manufaktura nije bila kadra niti da zahvati d r u tvenu proizvodnju u itavom njenom obimu, niti da je iz temelja prevrne. K a o ekonomsko umetniko delo, ona je bila vrhunac na i rokom temelju gradskog zanatstva i seljake kune radinosti. Vlastita njena uska tehnika osnova dospela je na izvesnom stupnju razvitka u protivrenost s potrebama proizvodnje koje je sama stvorila. J e d n a od najsavrenijih njenih tvorevina bila je radionica za proizvodnju samih orua za rad, a osobito komplikovanih mehanikih aparata, koji su v e bih u upotrebi.
85

Takva je radionica, veli Ure, pruala sliku podele rada u raznim njenim stupnjevima. Svrdao, dleto, strugarska tezga imah su svaki svog radnika i ovi su bili hijerarhijski rasporeeni prema stepenu njihove umenosti.! '
124

Ovaj proizvod manufakturne podele rada proizveo je sa svoje strane maine. One ukidaju zanatlijsku delatnost kao princip koji regulie drutvenu proizvodnju. T a k o je, s jedne strane, uklonjena teh nika osnova doivotnog prikivanja radnika za jednu deliminu funk ciju, a s druge strane, rue se granice koje je isti princip jo nametao vladavini kapitala. Philosophy of Manufactures, str. 20. to je reeno u tekstu vai za Englesku vie nego za Francusku, a za Fran cusku vie nego za Holandiju.
8 5 84

i* zakoni o egrtima

G L A V A

T R I N A E S T A

Maine i krupna industrija

/. Razvitak U svojim Naelima politike

88

maina veli J o h n Stuart Mili:

ekonomije

Pitanje je jesu li svi dosad uinjeni mehaniki pronalasci olakali svakidanji trud ijednog ljudskog stvora. Ali ovo nikiko i nije svrha maina u kapitalistikoj primeni. K a o svakom drugom razvitku proizvodne snage rada, tako je i njima zadatak da robu ine jevtinijom i da skrauju deo radnog dana potreban samom radniku, da bi se produio onaj drugi deo njegovog radnog dana koji on besplatno daje kapitalisti. One su sredstvo za proizvodnju vika vrednosti. Revolucionisanje naina proizvodnje polazi u manufakturi od radne snage, u krupnoj industriji od sredstva za rad. P r v o , dakle, treba da ispitamo kojim se putem sredstvo za rad pretvara od alata u mainu, ili ime se maina razlikuje od zanatlijina alata. Ovde se radi samo o krupnim, optim karakternim c r t a m a ; jer ni epohe drutvene istorije, ni epohe Zemljine istorije ne moemo odeliti apstraktnim otrim graninim linijama. Matematiari i oni koji se bave mehanikom a t o ponavljaju ovde-onde i engleski ekonomisti proglauju alat za prostu mainu, a mainu za sloen alat. Oni tu ne vide neku bitnu razliku, te ak i proste mehanike snage, kao polugu, kosu ravan, zavrtanj, klin itd. nazivaju m a i n a m a . Doista, svaka maina sastoji se iz tih jednostavnih
87

It is questionable, if all the mechanical inventions yet made have ligh tened the day's toil of any human being. Trebalo je da Mill kae of any human being not fed by other people's labour* *, jer je mainerija neosporno mnogo po veala broj otmenih besposliara. Vidi, npr., Hutton, Course of Mathematics.
1 8 7

8 6

* ijednog ljudskog stvora koji ne ivi od rada drugih

snaga, ma kako bile preruene ili kombinovane. Ali sa ekonomskog stanovita ovo tumaenje ne vredi nita jer mu nedostaje istorijski element. Drugi, opet, trae razliku izmeu alata i maine u tome to je kod alata pokretaka snaga ovek, a kod maine neka prirodna snaga razlina od ljudske, ivotinja, voda, vetar itd. Po ovome bi plug s volovskom zapregom, koji pripada najrazlinijim epohama proizvod nje, bio maina, dok bi Claussenov circular loom *, koji, pokretan rukom jednog jedinog radnika, pravi 96 000 petlji na minut, bio samo alat. I ne samo to, nego bi isti razboj bio alat ako bi se pokretao rukom, a maina ako bi ga pokretala para. Poto je upotreba ivotinjske snage jedan od najstarijih pronalazaka oveanstva, to bi u stvari znailo da je mainska proizvodnja starija od zanatske. Kad je John Wyatt 1735. oglasio svoju mainu predilicu, a s njom navestio industrijsku revoluciju 18. stolea, nije ni jednom rei pomenuo da mainu nee okretati ovek nego magarac, pa ipak je ta uloga pripala magarcu. Wyaftov je program bio: maina da bi se prelo bez prstiju. Svaka razvijena mainerija sastoji se iz tri bitno razliita dela: iz pogonske maine, transmisionog mehanizma i maine alatljike, ili
88 1 89

Sa ovog stanovita ipak je moguno povui otru granicu izmeu alata i maine: aov, eki, dleto itd., poluge i zavrtnjevi, koje, m a kako inae bili savreni, ovek pokree svojom s n a g o m . . . sve to spada u pojam alata; dok plug, pokretan ivotinjskom snagom, vetrenjae i druge mlinove treba uvrstiti u maine. (Wilhelm Schulz, Die Bewegung der Produktion, Zrich 1843, str. 38.) Ovaj spis je u mnogom pogledu vredan hvale. Jo pre njega upotrebljavane su maine za grubo predenje, istina vrlo nesavrene, verovatno najpre u Italiji. Kritika istorija tehnologije svakako bi do kazala kako malo m a koji pronalazak 18. veka pripada pojedincima. Dosad takvog dela jo nema. Darwin je privukao panju na istoriju prirodne tehnologije, tj. na stvaranje biljnih i ivotinjskih organa kao istrumenata za proizvodnju u ivotu bilja i ivotinja. Zar istorija stvaranja proizvodnih organa drutvenog oveka, koji ine materijalnu osnovicu svake pojedine drutvene organizacije, ne zasluuje jednaku panju? I zar ne bi ovu istoriju bilo lake napisati, jer, kako Vico kae, istorija ljudi razlikuje se od istorije prirode po tome to smo onu pravili mi, a ovu nismo? Tehnologija otkriva aktivni stav ovekov prema prirodi, neposredni proces proizvodnje njegova ivota, a s time i drutvene prilike u kojima ivi i duhovne predstave koje iz njih izviru. ak je i svaka istorija religije nekritika ako ne uzima u obzir ovu materijalnu osnovicu. Doista je mnogo lake putem analize nai zemalj sku jezgru religioznih himera nego obrnuto iz datih odreenih stvarnih ivotnih prilika izvesti njihove verske idealizovane oblike. A ovaj poslednji metod je jedino materijalistiki i stoga nauni metod. Nedostaci apstraktnog prirodnonaunog materijalizma, koji iskljuuje istorijski proces, opaaju se ve na apstraktnim i ideolokim predstavama njegovih predstavnika im se usude da iziu izvan svoje struke.
x 8 9

8 8

* kruni razboj

radne maine. Pogonska maina deluje kao pogonska snaga itavog mehanizma. O n a s a m a proizvodi svoju pogonsku snagu, kao p a r n a maina, kalorina m a i n a ^ ] , elektromagnetska maina itd., ili dobija podstrek o d koje v e g o t o v e p r i r o d n e sile izvan nje, kao vodeno kolo od vodopada, krilo vetrenjae o d v e t r a itd. T r a n s m i s i o n i m e h a n i z a m , koji sainjavaju zamajni tokovi, pogonsko vreteno, zupanici, vitla, poluge, konopci, remenje, svakovrsne spojnice i prenosnice, regulie kretanje, a gde je p o t r e b n o , m e n j a oblik kretanja, r e c i m o iz verti kalnog u kruno, raspodeljuje ga i prenosi n a r a d n e maine. O b a ova dela mehanizma slue jedino t o m e da prenose kretanje n a mainu alatljiku, koja onda dohvata p r e d m e t rada i celishodno g a menja. Industrijska revolucija 18. stolea polazi od ovog dela mainerije, od maine alatljike. A ona je i sad jo svakim d a n o m p o n o v o polazna taka kad god zanatlijski ili manufakturni r a d prelazi u mainski.
125

Pogledamo li sad izblie m a i n u alatljiku, ili p r a v u r a d n u mainu, vidimo uglavnom, m a d a esto u m n o g o izmenjenom obliku, opet aparate i alate kojima radi zanatlijski ili manufakturni radnik, s a m o to t o . v i e nisu alati ovekovi, v e alati jednog m e h a n i z m a , ili m e h a niki alati. U nekim sluajevima itava je maina samo vie ili m a n j e izmenjeno mehaniko izdanje starog zanatlijskog o r u a , kao to je sluaj s mehanikim r a z b o j e m ; u drugim sluajevima, alati uglav ljeni na telu radne maine jesu nai stari poznanici, kao v r e t e n o n a maini predilici, igle na pletaoj maini, testere n a strugarskoj maini, noevi na maini za seckanje itd. a k s e i s a m i m svojim postankom ovi alati razlikuju od samog tela r a d n e maine. N a i m e , oni se jo uvek veinom proizvode u zanatskoj ili manufakturnoj radionici i tek se docnije uglavljuju na telo maine radilice proizvedeno p o m o u m a ina. M a i n a alatljika jeste, dakle, m e h a n i z a m koji, primivi p o trebno kretanje, izvruje svojim alatima iste operacije koje je ranije vrio radnik slinim alatima. D a li sad pogonska snaga dolazi o d oveka ili od neke d r u g e maine, n e menja nita u sutini stvari. i m pravi alat p r e e o d oveka n a m e h a n i z a m , maina dolazi n a m e s t o alata samog. Razlika je o d m a h oigledna, ak kad s a m ovek jo ostaje prvi m o t o r . Broj o r u a z a r a d kojima o n m o e jednovremeno raditi o g r a nien je b r o j e m njegovih prirodnih o r u a z a proizvodnju, njegovih s o p stvenih telesnih organa. U N e m a k o j su se isprva inili pokuaji da jedan prelac okree dva kolovrata, htelo se, dakle, da istovremeno radi o b e m a n o g a m a i r u k a m a . T o je bilo previe n a p o r n o . Kasnije
9 0 91

Naroito se u prvobitnom obliku mehanikog razboja na prvi pogled moe prepoznati stari razboj. U svom modernom obliku on je ve bitno izmenjen. Otprilike tek posle 1850. poinje se u Engleskoj izraivati sve vei deo alata maina radilica mainskim putem, mada ih ne izrauju isti fabrikanti koji prave same maine. Takve maine za izradu mehanikih alata jesu, npr.: automatska maina za pravljenje kalemova, maina za pravljenje grebenova, maina za kovanje mule-vretena i throsde-vretena itd.
9 1

9 0

iznaoe kolovrat s dva vretena, ali su prelci-virtuozi, kadri da isto vremeno predu dve ice, bili gotovo tako retki kao ljudi sa dve glave. Naprotiv, JennyE J od samog poetka prede s 12 do 18 vretena, pletaa maina plete s m n o g o hiljada igala najedanput itd. Broj alatki kojima maina alatijika jednovremeno radi unapred je osloboen organske granice koja skuava radnikov runi alat. K o d mnogih runih alata razlika izmeu oveka kao isto pokre take snage i kao radnika koji izvodi sam r a d dobija punu otrinu. N a primer, kod kolovrata noga radi samo kao pokretaka snaga, dok ruka koja radi na vretenu izvlai i uvre icu, izvruje stvarnu opera ciju predenja. Industrijska revolucija zahvata najpre ba ovaj drugi deo zanatskog orua, ostavljajui oveku u prvi m a h , pored novoga rada koji se sastoji u t o m e da paljivo motri na mainu i da svojom rukom ispravlja njene greke, jedino jo isto mehaniku ulogu pogon ske snage. A naprotiv, alati na koje ovek od poetka deluje jedino kao prosta pogonska snaga, kao, n p r . , okreui ruicu kakvog m l i n a , crpui p u m p o m , diui i sputajui ruice kakvog meha, tucajui u avanu itd., prvi su izazvali prjmenu ivotinja, vode i v e t r a kao pogonskih snaga. Ovi s e pretvaraju u maine delom u manufakturnom periodu, a pojedinano ve davno p r e njega, ah ne revolucioniu nain proizvodnje. D a su oni maine ve i u svom zanatskom obliku, poka zuje se u periodu krupne industrije. T a k o su pumpe, kojima su Holanani 1 8 3 6 / 3 7 . ispumpah Harlemsko jezero, bile konstruisane po prin cipu obinih pumpi, samo to su njihove klipove terale dinovske parne maine mesto ljudskih ruku. J o se ponegde u Engleskoj dogaa da se prosti i veoma nesavreni kovaev m e h pretvori u mehaniku vazdunu p u m p u jednostavnim spajanjem njegove ruice s parnom m a inom. S a m a parna maina, kakva je pronaena krajem 17. stolea, za vreme manufakturnog perioda i kakva je ostajala sve do osamde setih godina 18. s t o l e a , nije izazvala industrijsku revoluciju. A ba
126 92 93 94

Mojsije iz Misira kae: Nemoj zavezati usta volu kad vre.' ] Naprotiv, hriansko-germanski ovekoljupci stavljali su kmetu, kad su ga upotrebljavali kao pogonsku snagu pri mlevenju, veliki kolut oko vrata da ne bi mogao uzimati brano u usta. Na upotrebljavanje vetra kao pogonske snage bili su Holanani prinu eni delom usled nemanja prirodnih vodopada, delom radi borbe protiv suvine vode. Samu vetrenjau primili su iz Nemake, gde je taj izum izazvao ljutu borbu izmeu plemstva, svetenstva i cara oko toga kome od njih pripada vetar. Vazduh podjarmljuje, govorilo se u Nemakoj, dok je u Holandiji vetar bio os lobodilac, jer nije potinio Holananina, nego zemlju Holananinu. Jo 1*836. bilo je u Holandiji u upotrebi 12 000 vetrenjaa od 6000 konjskih snaga, koje su titile dve treine zemlje da se ponovo ne pretvore u movaru. , Istina, ona je bila ve mnogo usavrena prvom Wattovom parnom mai nom s takozvanim jednostavnim dejstvom, ali je u tom obliku ostala prosta pumpa za vodu i slatinu.
9 3 9 4

9 2

127

naprotiv, maine alatljike izazvae potrebu da se p a r n a maina r e v o lucionie. i m ovek u m e s t o d a deluje alatom n a p r e d m e t r a d a , deluje jo samo kao pogonska snaga na neku mainu alatljiku, p o t r e b a da ljudski miii budu ta pogonska snaga postaje sluajna, p a se ovi m o g u zameniti v e t r o m , v o d o m , p a r o m itd. R a z u m e se d a o v o n e znai d a takva p r o m e n a esto n e e zahtevati velike tehnike p r o m e n u m e h a nizmu koji je prvobitno bio izgraen jedino za ljudsku pogonsku snagu. Danas se sve maine koje tek t r e b a da sebi p r o k r e p u t , kao ivae maine, hlebarske maine itd., konstruiu istovremeno i z a ljudski i za isto mehaniki pogon, ako s a m a njihova n a m e n a u n a p r e d n e iskljuuje njihovu primenu u m a l o m . Maina, od koje polazi industrijska revolucija, zamenjuje radnika koji rukuje jedinim alatom, m e h a n i z m o m koji u isti m a h radi m a s o m istovetnih ili slinih alata, a kretanje p r i m a o d jedne jedine koje bilo pogonske s n a g e . O v d e i m a m o p r e d s o b o m mainu, ali tek kao jedno stavan element mainske proizvodnje. D a bi se poveao obim maine radilice i broj njenih alata koji istovremeno r a d e , zahteva se vei pokretaki m e h a n i z a m , a ovaj m e h a nizam, da bi m o g a o savlaivati svoj vlastiti o t p o r , zahteva jau pogonsku snagu nego to je ljudska, d a i n e g o v o r i m o o t o m e da je ovek vrlo nesavreno sredstvo za proizvodnju kad se trai jednoobrazno i n e p r e kidno kretanje. Ako u z m e n o da ovek deluje jo jedino kao p r o s t a pogonska snaga, da je, dakle, na m e s t o njegova alata stupila maina alatljika, onda ga sada prirodne snage m o g u zameniti i kao pogonsku snagu. O d svih velikih pokretakih snaga koje su n a m ostale od m a n u fakturnog perioda najloija je bila konjska, jedno to konj ima svoju sopstvenu glavu, a d r u g o to je skup i to se u fabrikama m o e u p o t r e b ljavati u veoma skuenoj m e r i . I p a k je u rano d o b a k r u p n e industrije
95 9 6

Ujedinjenje svih tih jednostavnih instrumenata, koje pokree jedan jedini motor, sainjava mainu. (Babbage, On the Economy of Machinery, London 1832, [str. 136].) John C. Morton proitao je decembra 1859. u Society of Arts raspravu o snagama koje se upotrebljavaju u zemljoradnji. Tamo se izmeu ostaloga kae: Svako poboljanje koje poveava jednoobraznost zemljita ini da parna maina po staje upotrebljivi ja za proizvoenje isto mehanike s n a g e . . . Konjska snaga zahteva se tamo gde krivudave ivice i druge smetnje spreavaju jednoobraznu akciju. Te smetnje svakim danom sve vie iezavaju. Pri operacijama koje trae vie napor volje, a manje stvarnu snagu, moe se primeniti samo snaga kojom svaki as upravlja ljudski duh, dakle ljudska snaga. Zatim g. Morton svodi parnu snagu, konjsku snagu i ljudsku snagu na jedinicu mere uobiajenu kod parnih maina, tj. na snagu koja 33 000 funti digne za 1 minut na visinu od 1 stope, i rauna trokove 1 parne konjske snage kod parne maine na 3 pensa, a kod konja na 5 /s pensa za 1 as. Osim toga, konj se moe upotrebljavati samo 8 asova dnevno ako hoemo da ostane zdrav. Upotrebom parne snage mogu se preko cele godine od 7 konja za obraivanje zemlje utedeti najmanje 3, i to po ceni kotanja koja nije vea od cene kotanja
M 1

9 5

konj esto upotrebljavan, kao to t o , osim jadikovanja tadanjih agro noma, dokazuje i do danas odrano izraavanje mehanike snage konjskim snagama. Vetar je bio odvie nestalan i izvan kontrole, a osim toga primena vodene snage pretezala je u Engleskoj, kolevci krupne industrije, ve za v r e m e manufakturnog perioda. V e se u 17. veku bilo pokualo da se p o m o u jednog vodeninog kola pokreu dva gornjaka, dakle i dva para rvanja. Ali, poveani obim transmisionog mehanizma doao je tada u sukob s vodenom snagom, koja je postala nedovoljna za taj obim, a ovo je jedna meu okolnostima koje su podsticale na tanije ispitivanje zakona trenja. Isto je tako kod mlinova koji su pokretani guranjem ili vuenjem ruica nejednoobrazno delovanje pokretake snage dovelo do teorije i do primene zamajnog t o k a , koji kasnije igra tako znaajnu ulogu u krupnoj industriji. N a taj nain je manufakturni period razvio p r v e naune i tehnike elemente krupne industrije. Arkwrightova throstle-predionica bila je terana od samog poetka p o m o u vode. Ali je i upotreba vodene snage kao glavne p o gonske snage bila skopana s velikim nezgodama. Ona se nije mogla po volji poveavati; kada je nije bilo dovoljno, nije bilo pomoi; po nekad je nije bivalo nikako, a p r e svega bila je isto lokalne p r i r o d e . T e k je s W a t t o v o m drugom p a r n o m mainom, tzv. mainom s dvo strukim delovanjem, bio pronaen prvi m o t o r koji, gutajui vodu i ugalj, sam proizvodi svoju pogonsku snagu, ija je snaga potpuno pod ovekovom kontrolom, m o t o r koji je pokretljiv i koji je sredstvo za po kretanje, gradski a n e seoski kao vodeno kolo, koji omoguuje koncentrisanje proizvodnje po gradovima, dok je vodeno kolo rastura po s e l i m a , koji je univerzalan u svojoj tehnolokoj primeni, a u svom
97 98 99

otputenih konja za vreme od 3 ili 4 meseca, kada se oni jedino u stvari i iskori tavaju. Naposletku, parna snaga, uporeena s konjskom, poboljava i kakvou proizvoda u poljoprivrednim operacijama u kojima se moe upotrebljavati. Da bi se obavljao posao parne maine, moralo bi se upotrebljavati 66 radnika, koji zajedno primaju 15 il. na 1 as, a da bi se obavio posao konja, potrebna su 32 oveka koji zajedno staju 8 il. po asu. Faulhaber, 1625; De Cous, 1688. Moderni pronalazak turbina oslobodio je industrijsko eksploatisanje vodene snage mnogih ranijih prepreka. U ranom periodu tekstilne manufakture zavisio je poloaj poduzea od blizine vode iji su padovi bih dovoljni da teraju vodeno kolo. Ali mada je uvoenje fabrika s vodenim pogonom znailo poetak raspadanja sistema kune radinosti, ipak su te fabrike, koje su se nuno morale podizati na tekuim vodama, i koje su esto bile dosta daleko jedne od drugih, pre bile deo seoskog nego gradskog sistema. Tek je zamenjivanje vodene snage parnom snagom izazvalo zbijanje fabrika u gra dovima i u mestima gde ima u dovoljnoj koliini uglja i vode potrebnih za proiz- , voenje pare. Parna maina je mati industrijskih gradova. (A. Redgrave u: RIF za 30. april 1860, str. 36.)
8 4 9 9

stajalitu srazmerno malo uslovljen lokalnim okolnostima. Veliki genije W a t t o v oituje se u objanjenju patenta koji je on uzeo 1 7 8 4 , a u kome on svoju p a m u mainu n e opisuje kao pronalazak za neku posebnu svrhu, nego kao univerzalnog pokretaa u krupnoj indu striji. T u on nagovetava i takve primene od kojih su neke, kao npr. parni eki, uvedene tek vie od pola veka kasnije. Ipak je sumnjao da e se parna maina moi upotrebiti u pomorstvu. Njegovi sledbenici Boulton i W a t t izloie 1 8 5 1 . na londonskoj industrijskoj iz lobi ogromnu parnu mainu za ocean s t e a m e r s * . T e k kad su se alati iz alata ovekova organizma pretvorili u alate mehanikog aparata, maine alatljike, dobila je i pogonska maina samostalan oblik, potpuno osloboen granica ljudske snage. Ovim je pojedinana maina alatljika, koju smo dosad razmatrali, bila svedena na prost element mainske proizvodnje. Sada je jedna pogonska maina jednovremeno mogla da tera m n o g o maina radilica. S brojem jednovremeno pokretanih maina radilica raste i pogonska maina, a t r a n s misioni mehanizam postaje veoma obiman aparat. Sad imamo da razlikujemo dvoje: kooperaciju mnogih jednorodnih maina i sistem maina. U prvom sluaju ista maina radilica izrauje ceo proizvod. Ona izvodi sve razline operacije koje je zanatlija izvodio svojim alatima, recimo tka na svome razboju, ili koje su zanatlije r e d o m izvodile raznim alatima, bilo samostalno, bilo kao udovi jedne m a n u f a k t u r e . T a k o je, n p r . , u modernoj manufakturi omota za pisma jedan radnik savijao hartiju noem savijaem, drugi mazao ivice lepkom, trei p r e vijao jezik na koji je utiskivan m o n o g r a m , etvrti je utiskivao m o n o gram itd., a pri svakoj od ovih deliminih operacija morao je svaki pojedinani omot prelaziti u druge ruke. J e d n a jedina maina za omote vri sve ove operacije odjedanput i pravi 3 0 0 0 i vie omota n a as. J e d n a amerikanska maina za pravljenje papirnih kesa, koja je bila izloena na londonskoj industrijskoj izlobi od 1 8 6 2 , see hartiju, lepi, savija i zavrava 3 0 0 kesa na minut. Celokupni proces, koji je u manufakturi bio podeljen i uzastopno vren, ovde obavlja jedna maina radilica koja deluje kombinacijom raznih alata. Bilo da je takva maina radilica samo mehanika obnova komplikovane zanatske alatke, bilo da
1 100

Sa stanovita manufakturne podele, tkanje nije bilo prost ve, naprotiv, sloen zanatski posao; tako je i mehaniki razboj maina koja obavlja veoma raznolike radnje. Uopte, pogreno je zamiljati da su moderne maine u poetku zavladale operacijama koje je manufakturna podela rada bila uprostila. Predenje i tkanje bili su za vreme manufakturnog perioda rastavljeni u nove vrste rada, alati su im bili poboljani i izmenjeni, ali sam proces rada nije nikako bio podeljen i ostao je zanatlijski. Maina ne polazi od rada, nego od sredstva za rad.

1 0 0

je kombinacija raznolikih prostih orua specijalizovanih manufak t u r o m , u fabrici, t j . u radionici zasnovanoj na mainskom radu, stalno se iznova javlja prosta kooperacija. I t o (pri t o m e ne uzimamo u obzir radnika), kooperacija se pokazuje u prvom redu kao prostorno nago milavanje jednorodnih maina radilica koje rade zajedno i u isto vreme. T a k o se tkaka fabrika sastoji iz mnogih mehanikih razboja, a ivara iz mnogih ivaih maina, koje su nametene jedna pored druge u istoj radionici. Ali tu postoji tehniko jedinstvo, poto mnoge jednorodne maine radilice istovremeno i ravnomerno primaju svoje kretanje od impulsa zajednikog prvog m o t o r a , a ovo kretanje prenosi na njih transmisioni mehanizam koji im je delimino i sam zajedniki, poto se o d njega granaju posebni izdanci za svaku pojedinu mainu radilicu. I kao god to mnoge alatke sainjavaju organe jedne maine radilice, tako sada maine radilice sainjavaju jo samo jednoobrazne organe istog pogonskog mehanizma. M e u t i m , pravi mainski sistem stupa na mesto pojedinanih samostalnih maina tek kad premet rada prolazi kroz neprekidan niz razlinih uzastopnih procesa koje izvodi niz maina radilica, a ove se meusobno razlikuju, ah se i uzajamno dopunjuju. Ovde se ponovo javlja kooperacija zasnovana na podeli rada, kooperacija koja je svoj stvena manufakturi, ah sad kao kombinacija deliminih maina radilica. Specifini alati razliitih deliminih radnika, npr. alatKdrndara, grebe nara, striara, prelaca itd. u manufakturi vune, pretvaraju se sada u alate specifikovanih maina radilica, od kojih svaka ini poseban organ za posebnu funkciju u sistemu kombinovanog mehanizma alatljika. Uglavnom, u onim granama u kojima se mainski sistem tek uvodi, sama manufaktura prua t o m e sistemu prirodnu osnovu podele, a time i organizacije procesa p r o i z v o d n j e . M e u t i m , odmah nastupa i jedna bitna razlika. U manufakturi moraju radnici, usamljeni ili u grupama, izvoditi svaki posebni delimini proces pomou svojih alata.
101

Pre epohe krupne industrije bila je manufaktura vune glavna manufak tura Engleske. Zato je u njoj u toku prve polovine 18. veka i napravljena veina opita. Iskustva steena na ovijoj vuni koristie i pamuku, za iju mehaniku preradu nije potrebno toliko napornih priprema, kao to se kasnije, obrnuto, mehanika industrija vune razvija'na osnovi mehanikog predenja i tkanja pamuka. Poneki elementi manufakture vune uli su u fabriki sistem tek poslednjih decenija, npr. eljanje vune. Upotreba mehanike snage u procesu eljanje v u n e . . . a otkako je uvedena maina ,eljarka* osobito Listerova, ovo se vri u velikom razmeru... nesumnjivo je imalo kao posledicu da je veliki broj radnika izbaen sa posla. Ranije je vuna eljana rukom, veinom u kolibi eljaevoj. Sada se ona svugde elja u fabrici i runi rad postao je izlian, izuzev nekoliko naroitih vrsta postupak^ kod kojih se jo daje prednost vuni rukom eljanoj. Mnogi runi eljai nali su rada u fabrici; ali je proizvod runog eljanja u poredenju s proizvodom maine tako neznatan da je vrlo veliki broj eljaa ostao nezaposlen. (RIF za 31. oktobar 1856, str. 16.)

1 0 1

Ako radnik i jeste prilagoen procesu, i proces je prethodno prilagoen radniku. U mainskoj proizvodnji otpada ovo subjektivno naelo podele. Ovde se celokupan proces posmatra objektivno, sam po sebi, i rastavlja se na faze koje ga sainjavaju, a problem kako e se svaki delimini proces izvoditi i kako e se razlini delimini procesi p o v e zati, reava se tehnikom primenom mehanike, hernije i t d . , pri emu se, naravno, isto kao i ranije, teorijsko reenje m o r a usavriti praktinim iskustvom steenim u velikom razmeru. Svaka delimina maina prua onoj do sebe sirovinu, a poto sve rade u isto vreme, to se i proizvod neprekidno nalazi na raznim stupnjevima procesa njegova izraivanja i stalno prelazi iz jedne faze proizvodnje u drugu. K a o to u manufakturi neposredna kooperacija deliminih radnika stvara odreene brojne odnose m e u posebnim radnikim grupama, tako i u sloenom mainskom sistemu stalno zapoljavanje jedne delimine maine od strane druge stvara odreenu srazmeru meu njihovim brojem, obimom i brzinom. Kombinovana maina radilica, postavi sada organizovani sistem raznovrsnih posebnih radilica i grupa takvih radilica, utoliko je savrenija ukoliko joj je celokupni proces povezaniji, t j . ukoliko se prelaenje sirovine od prve do poslednje faze vri s manje prekida, dakle ukoliko sirovinu iz jedne'faze proizvodnje u drugu vie prenosi mehanizam, a ne ljudska ruka. Dok je u manufakturi izolovanje posebnih procesa naelo koje postavlja sama podela rada, u razvijenoj fabrici vlada, naprotiv, konti nuitet posebnih procesa.
1 0 2

Bilo da poiva samo ha kooperaciji jednorodnih maina radilica, kao u tkanici, ili na kombinacijj raznovrsnih radilica, kao u predionici, sistem maina sam po sebi sainjava veliki automat im ga u pogpn stavlja prvi motor koji se sam pokree. Meutim, celokupni sistem moe da pokree recimo parna maina, mada pojedine maine alatljike jo mogu trebati radnike za izvesne pokrete, kao to su radnici bili potrebni za pokretanje mule * pre nego to je uvedena automatska mule-predilica (selfacting mule), i kao to su i do danas potrebni u p r e dionicama fine pree; ili pak radnici moraju da rukuju kakvim delom maine kao kakvom alatkom da bi taj deo mogao vriti svoj r a d , kao to je bio sluaj pri gradnji maina pre no to je slide rest (naprava za s t r u ganje eleza *) bio pretvoren u automat. i m maina radilica vri sve pokrete potrebne za obraivanje sirovine bez ovekove saradnje i samo sa izvesnim njegovim ispomaganjem, imamo automatski sistem maina koji se stalno moe doterivati u detaljima. T a k o , npr., aparat koji z a u 1 2

Princip fabrikog sistema sastoji se, dakle, u tome to se razdeljivanje nekog procesa na njegove bitne sastavne delove zamenjuje podelom ili stupnje vanjem rada meu zanatlijama. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 20.) ** maina predilica * obrtni kotur, kliznik
22 Marx - Engels (20
2

1 0 2

stavlja predilicu im se neka ica prekine, i selfacting s t o p * , koja zau stavlja poboljani parni razboj im na srdaki unka nestane ice za potku, sasvim su moderni pronalasci. K a o primer kontinuiteta proiz vodnje i sprovodenja automatskog principa moe vaiti moderna fab rika hartije. U o p t e , na proizvodnji hartije, na bazi razlinih sredstava za proizvodnju, moe se detaljno i uspeno prouavati razlika meu razliitim nainima proizvodnje, kao i veza izmeu drutvenih odnosa proizvodnje i tih naina proizvodnje, poto nam stara nemaka fabrikacija hartije daje uzorak zanatske proizvodnje, Holandija u 17, a Francuska u 18. veku uzorak prave manufakture, a moderna Engleska uzorak automatske fabrikacije u ovoj grani. Pored ovoga, postoje u Kini i Indiji dva razlina staroazijska oblika iste industrije. U sistemu sloenom iz maina radilica kojima kretanje daje cen tralni automat iskljuivo preko transmisione maine, imamo najraz vijeniji oblik mainske proizvodnje. N a mesto pojedinane maine stupa ovde mehanika grdosija, koja svojim telom ispunjava itave fabrike zgrade i ija demonska snaga, najpre pritajena gotovo sve ano odmerenim kretanjem njenih dinovskih udova, izbija u besnom i vrtoglavom poigravanju njenih bezbrojnih pravih radnih organa. Bilo je mule-predilica, parnih maina itd. pre no to je bilo radnika kojima je iskljuivi posao bio da prave parne maine, mule-predilice itd., ba kao to su ljudi nosili odelo i pre no to je bilo krojaa. Ali su pronalasci Vaucansona, Arkwrighta, W a t t a i dr. mogli biti izvedeni samo zato to su ti pronalazai zatekli gotov i znatan broj vetih mehanikih radnika koje je dao manufakturni period. Jedan deo ovih radnika sastojao se iz samostalnih zanatlija raznih profesija, drugi je bio okupljen u manufakturama gde je, kao to je ranije reeno, vladala osobito stroga podela rada. to su se pronalasci vie mnoili i to je jaa bivala tranja maina novoga izuma, t o se sve vie i vie razvijalo s jedne strane podvajanje fabrikacije maina u raznolike samostalne grane, a s druge strane podela rada u manufak t u r a m a koje su gradile maine. Ovde vidimo, dakle, da je manufak tura neposredna tehnika osnovica krupne industrije. Manufaktura je proizvela maine p o m o u kojih je krupna industrija u oblastima proizvodnje koje je najpre zahvatila, ukinula zanatski i manufakturni sistem rada. Mainski sistem rada, dakle, prirodno je izrastao na mate rijalnoj osnovi koja m u nije odgovarala. Dostigavi izvestan stupanj razvitka, on je morao revolucionisati samu t u osnovu, koju je isprva zatekao gotovu, a onda je u starom obliku dalje izraivao, i stvoriti sebi novu bazu koja odgovara vlastitom njegovom nainu proizvodnje. K a o god to pojedinana maina ostaje siuna dok joj pogonska snaga dolazi jedino od oveka, kao god to se mainski sistem nije mogao slobodno razviti pre no to je namesto zateenih pogonskih snaga

i* automatska konica

ivotinja, vetra, ak i vode dola p a r n a maina, tako je isto i itav razvitak krupne industrije bio paralizovan dok god je njeno karakteri stino sredstvo za proizvodnju, s a m a maina, m o r a l a da za svoj o p stanak zahvaljuje linoj snazi i linoj umenosti deliminog radnika u manufakturi i zanatlije izvan nje, dok god je, dakle, zavisila od r a z vijenosti miia, otrine pogleda i virtuoznosti ruke kojima su oni vodili svoje siuno orue. P o r e d toga to su m a i n e bile skuplje zbog takvoga svog porekla okolnost koja rukovodi kapital kao svesna p o buda, irenje industrije koja je v e radila m a i n a m a i prodiranje maina u nove grane proizvodnje bili su uslovljeni brojnim p o r a s t o m takve kategorije radnika kakva se, usled poluumetnike prirode njena posla, mogla umnoiti samo postepeno, a ne n a skokove. Ali je n a izvesnom stupnju razvitka krupna industrija dospela i u tehnikom pogledu u sukob sa svojom zanatskom i m a n u f a k t u r n o m podlogom. Proirenje obima pogonskih maina, transmisionog m e h a n i z m a i maina alatljika; vea komplikovanost, raznolikost i stroa pravilnost njiho vih sastavnih delova ukoliko se maina alatljika vie oslobaala z a n a t skog uzorka p o k o m e je isprva poglavito graena i dobijala slobodan oblik odreen jedino njenim m e h a n i k i m z a d a t k o m ; izgraivanje automatskog sistema i sve neizbenija u p o t r e b a teko obradivog m a t e r i jala, npr. eleza, u m e s t o drveta t o su zadaci koji su se p r i r o d n o p o stavili i ije je reenje svugde nailo na line prepreke, koje r a d n o osoblje kombinovano u manufakturi s a m o donekle savlauje, ali ne otklanja potpuno. T a k o manufaktura nije mogla davati maine kakve su, npr., m o d e r n a tamparska maina, m o d e r n i parni razboj ili m o d e r na grebenara.
1 0 3

P r e v r a t u nainu proizvodnje jedne industrijske sfere izaziva prevrat i u drugoj. Ovo vai u p r v o m r e d u za takve industrijske g r a n e koje je drutvena podela rada, istina, izdvojila, tako da svaka proiz vodi samostalnu r o b u , ali koje se ipak prepleu kao faze jednog jedin stvenog procesa. T a k o je mainsko predenje izazvalo p o t r e b u m a inskog tkanja, a oba zajedno potrebu mehaniko-hemijske revolu cije u b d j e n j u , tampanju i bojenju. T a k o je, s d r u g e strane, revolu cija u predenju pamuka izazvala i pronalazak gin-maine za o d v a -

Mehaniki razboj bio je u prvom svom obliku poglavito od drveta, a usavreni, moderni, od eleza. Koliko stari oblik sredstva za proizvodnju gospodari s poetka njegovim novim oblikom, vidi se izmeu ostalog iz najpovrnijeg poreenja modernog parnog razboja sa starim, moderne duvaljke u livnicama eleza s prvom grubom mehanikom reprodukcijom obinog meha, a moda oiglednije nego iz svega drugog iz poreenja jedne lokomotive, probane pre pronalaska sadanje lo komotive, koja je stvarno imala dve noge i dizala ih naizmence kao konj. Tek kad se mehanika jae razvije i praktino se iskustvo nagomila, oblik se odreuje isklju ivo prema mehanikom principu oslobaajui se time potpuno tradicionalnih telesnih oblika alata koji se pretvaraju u mainu.

1 0 3

janje pamunih vlakana od semena, i tek je time omoguena proizvodnja pamuka u sada traenom velikom r a z m e r u . Ali je revolucija u nainu proizvodnje u industriji i poljoprivredi izazvala i revoluciju naroito u optim uslovima drutvenog procesa proizvodnje, t j . u saobraajnim i transportnim sredstvima. Saobraajna i transportna sredstva jednoga drutva iji je p i v o t * , kako bi t o rekao Fourier, bila sitna poljopri vreda s njenom uzgrednom k u n o m radinou i gradsko zanatstvo, nisu vie nikako mogla biti dovoljna za potrebe proizvodnje u manu fakturnom periodu s njegovom proirenom podelom drutvenog rada, njegovim koncentrisanjem sredstava za rad i radnika i s njego vim kolonijalnim tritima, pa su stoga doista bila revolucionisana. Isto tako su se saobraajna i transportna sredstva, nasleena od m a n u fakturnog perioda, ubrzo pretvorila u nesnoljive konice za krupnu industriju s njenom grozniavom brzinom u proizvodnji, s masovnou njene proizvodnje, s njenim stalnim prebacivanjem velikih masa kapitala i radnika iz jedne oblasti proizvodnje u drugu, i s njenim novostvorenim vezama na svetskom tritu. Stoga su, pored potpunog prevrata u graenju jedrilica, saobraaj i transport postepeno bili prilagoeni nainu proizvodnje krupne industrije sistemom renih parobroda, eleznica, okeanskih parobroda i telegrafa. A strahovite mase eleza koje je sad trebalo kovati, spajati, ei, buiti i uobliavati, zahtevale su, opet, sa svoje strane, dinovske maine, za ije graenje manufakturna izrada' maina nije bila dorasla.
1 0 4 1

K r u p n a industrija morala je, dakle, da ovlada svojim karakteri stinim sredstvom za proizvodnju, s a m o m mainom, i da maine pravi p o m o u maina. T e k na ovaj nain je ona sebi stvorila adekvatnu tehniku podlogu i stala na svoje noge. Sa irenjem mainske proizvodnje prvih decenija 19. stolea, maina je zaista postepeno ovladala proiz vodnjom maina alatljika. Ipak su tek poslednjih d e c e n i j a * ogromni elezniki radovi i okeansko parobrodarstvo rodili dinovske maine za graenje prvih motora. Najbitniji uslov za proizvoenje maina pomou maina bila je takva pogonska maina koja je kadra da razvije koju bilo snagu, ali da se ujedno m o e i potpuno kontrolisati. T a k v a je ve postojala u parnoj maini. Ali, u isto v r e m e bilo je potrebno mainskim putem proizvoditi i tane geometrijske oblike, kao liniju, ravan, krug, valjak,
2

Cottongin [maina za ienje pamuka od semenja], izum Jenkija Elija Whitneya, u svojoj se sutini manje izmenila no ikoja druga maina 18. veka sve do dananjih dana. Tek poslednjih decenija * nadmaio je Whitneyevu mainu drugi jedan Amerikanac, g. Emery iz Albanija, Njujork, jednim koliko prostim toliko i uspenim poboljanjem.
2

1 0 4

"

stoer * pre 1867.

kupu i loptu, potrebne z a pojedine mainske delove. T a j p r o b l e m r e s i o je H e n r y M a u d s l a y u prvoj deceniji 19. veka pronaavi slide^ rest, koji je brzo automatizovan i sa strugarske tezge, kojoj je isprva bio namenjen, prenet u izmenjenom obliku n a d r u g e konstrukcione maine. Ova mehanika naprava n e zamenjuje neku posebnu alatku, v e samo ovekovu ruku postiui odreen oblik dranjem, prilagoavanjem i upravljanjem seiva instrumenata z a seenje itd. p r e m a materijalu ili nad materijalom koji se obrauje n p r . elezom. N a taj nain se postiglo da se geometrijski oblici pojedinih mainskih delova proizvode s takvim stepenom lakoe, tanosti i brzine koji nikakvo nagomi lano iskustvo nije moglo dati ruci ni najvetijeg radnika.
105

P o s m a t r a m o li sad onaj deo mainerije koji je'primenjen z a g r a enje maina koji sainjava pravu mainu alatljiku, vidimo da je t o opet zanatski instrument, ali dinovskog obima. T a k o je, n p r . , radni organ maine za buenje o g r o m a n svrdao koji pokree parna maina, a bez kojega se, opet, ne bi mogli proizvoditi cilindri velikih parnih maina i hidraulikih presa. M e h a n i k a strugarska tezga je dinovska reprodukcija obine strugarske tezge koja se n o g o m pokree, maina za rendisanje je elezni tesar koji obraduje elezo istim alatima kojima drvodelja obrauje d r v o ; alatka koja u londonskim brodogradilitima see furnire je dinovska b r i t v a ; deo maine za rezanje eleza, koji ga ree kao to krojaeve noice seku tkaninu, jesu divovske makaze, a parni eki operie o b i n o m glavom ekia, ali toliko tekom da ni sam T o r ne bi n j o m e m o g a o z a m a h n u t i . N p r . , jedan od tih parnih ekia koje je izumeo N a s m y t h teak je preko 6 tona, i sa visine od 7 stopa pada vertikalno na nakovanj teak 3 6 tona. Igrajui se o n s m r v i u prah granitnu stenu, a isto tako je sposoban da u m e k o d r v o ukuca avao nizom lakih u d a r a c a .
1 0 6 1 0 7

The Industry of Nations, London 1855, deo II, str. 239. Tamo se kae i ovo: Ovaj dodatak strugarskoj tezgi moe izgledati prost i naoko beznaajan; ali drimo da neemo preterati ako reemo da je njegov utkaj na usavravanje i irenje upotrebe maina bio isto toliko velik koliko i Wattovo usavravanje parne maine. Njegovo je uvoenje odmah izazvalo usavravanje i pojevtinjavanje svih maina i dalo podstreka za nove pronalaske i poboljanja. i U Londonu se jedna maina za kovanje paddle-wheel shafts * zove Thor. Ta maina kuje osovinu teku 16 /s tona s istom lakoom s kojom kova kuje potkovicu. Maine koje obrauju drvo, a mogu se upotrebiti i u malom razmeru, veinom su amerikanski pronalazak.
1 x 1 0 7

1 0 5

* osovine za parobrodska krila

U vidu maine sredstvo za r a d dobija takav oblik materijalne egzistencije koji zahteva da se ljudska snaga zameni prirodnim sna g a m a , a steena rutina svesnom p r i m e n o m prirodnih nauka. U s t r o j stvo drutvenog procesa rada u manufakturi je sasvim subjektivno, to je kombinacija deliminih radnika; mainski sistem krupne indu strije sasvim je objektivan organizam proizvodnje koji radnik zatie kao gotov materijalni uslov za proizvodnju. U prostoj kooperaciji, pa ak i u specifikovanoj kooperaciji koja poiva na podeli rada, jo uvek zavisi vie-manje o d sluaja hoe li kolektivni radnik istisnuti izolovanog radnika. Maine, m e u t i m , pored izuzetaka koje e m o docnije navesti, funkcioniu s a m o vodene neposredno podrutvljenim ili zajednikim r a d o m . Sada, dakle, kooperativni karakter procesa rada postaje tehnikom nunou koju n a m e e sama priroda sred stva za rad.

2. Prenoenje

vrednosti

maine

na

proizvod

Videli s m o da proizvodne snage koje potiu iz kooperacije i p o dele rada ne staju kapital nita. O n e su prirodne snage drutvenog rada. T a k o isto ni prirodne snage, kao para, voda itd., koje se prilagoavaju proizvodnim procesima, ne staju nita. Ali kao to su oveku p o t r e b n a plua radi disanja, tako m u je potrebno i delo ljudske ruke radi proizvodne potronje prirodnih snaga. P o t r e b n o je vodeno kolo da bi se iskoristila pogonska snaga vode, parna maina da bi se isko ristilo svojstvo p a r e da se iri i skuplja. A kako je s prirodnim snagama tako je i s naukom. J e d n o m otkriven, zakon o deklinaciji magnetne igle u oblasti delovanja elektrine struje, ili o stvaranju magnetizma u elezu oko kojega krui elektrina struja, ne staje ni p a r e . Ali, za iskoriavanje tih zakona u telegrafiji itd. potreban je veoma skup i razgranat aparat. M a i n a , kao to s m o videli, ne istiskuje alatku. P o v e avajui svoj obim i broj, alatka se od majunog orua ovekova o r g a nizma pretvara u alatku m e h a n i z m a koji je ovek stvorio. Kapital vie ne ostavlja radnika da radi r u n o m alatkom, v e mainom koja sama operie svojima a l a t i m a . ' D o k je zbog toga na prvi pogled jasno da krupna industrija, uvlaei u proces proizvodnje o g r o m n e prirodne snage i prirodne nauke, m o r a izvanredno poveavati proizvodnost rada, nikako nije isto tako jasno da li se ova poveana proizvodna snaga ne otkup
1 0 8

io Nauka ne staje kapitalistu uopte nita, ali mu to nikako ne smeta da je iskoriuje. Kapital pripojava sebi tuu nauku kao i tui rad. Ali kapitalistiko prisvajanje i lino prisvajanje, bilo nauke bilo materijalnog bogatstva, dve su skroz razliite stvari. I sam dr Ure alio se na to to njegovi ljubljeni fabrikanti, koji iskoriavaju maine, nemaju ni pojma o mehanici, a Liebig navodi mnoge primere o strahovitom nepoznavanju hernije od strane engleskih fabrikanata hemikalija.

ljuje poveanim utrokom rada n a drugoj strani. K a o i svaki d r u g i sastavni deo postojanog kapitala, ni maina ne stvara vrednost, ali prenosi svoju vlastitu vrednost n a proizvod ijoj izradi slui. Ukoliko o n a ima vrednosti, t e je stoga prenosi na proizvod, ona sainjava s a stavni deo njegove vrednosti. U m e s t o da ga uini jevtinijim, ona ga ini skupljim s r a z m e r n o svojoj vlastitoj vrednosti. I oigledno je da vrednost maine i sistematski razvijene mainerije, toga karakteristi nog sredstva za r a d k r u p n e industrije, n e s r a z m e r n o raste u poredenju sa sredstvima za r a d zanatskog i manufakturnog naina r a d a . Sad i m a m o na p r v o m m e s t u da p r i m e t i m o d a m a i n a u p r o c e s rada svakad ulazi cela, a u proces oplodavanja vrednosti vazda s a m o delimino. Ona nikad ne dodaje vie vrednosti nego to proseno gubi svojim rabaenjem. Dolazi, dakle, do velike razlike izmeu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji se periodino s nje prenosi n a p r o izvod. Dolazi do velike razlike izmeu maine kao elementa koji stvara vrednost i kao elementa koji stvara proizvod. to je vei period u k o m e ista maina uvek ponovo slui u istom procesu rada, to je ta razlika vea. Istina, videli s m o da svako p r a v o sredstvo za r a d ili i n s t r u m e n t za proizvodnju ulazi u proces r a d a uvek ceo, a u proces oplodavanja vrednosti uvek s a m o delimino, s r a z m e r n o s v o m d n e v n o m p r o s e n o m rabaenju. Ali ova razlika izmeu u p o t r e b e i rabaenja m n o g o je v e a kod mainerije nego kod alatke; jer mainerija j'e sagraena od trajnijeg materijala i zato due ivi; njena p r i m e n a , regulisana strogo n a u n i m zakonima, omoguuje veu tednju u troenju njenih sastavnih delova i sredstava koja ona troi i, naposletku, njeno polje proizvodnje je nesrazmerno prostranije nego u alata. K a d od maine i o d alata odbijemo njihovo proseno dnevno kotanje, ih sastavni deo vrednosti koji dodaju proizvodu svojim prosenim dnevnim rabaenjem i potronjom p o monih materija, kao ulja, uglja itd., onda oni rade besplatno, ba kao prirodne snage, koje postoje bez uea ljudskog rada. to je vei delokrug proizvodnosti maine p r e m a delokrugu proizvodnosti alata, t o je vei opseg njene besplatne usluge u poredenju s alatom. T e k u krupnoj industriji ovek u i d a u velikom r a z m e r u , besplatno kao kakvu prirodnu snagu, iskoriuje proizvod svog prolog, v e o p r e d meenog r a d a .
1 0 9

Ricardo na ovo delovanje maina koje on inae nije ni razvio, kao to nije razvio ni optu razliku izmeu procesa rada i procesa stvaranja vrednosti obraa esto toliku panju da ponekad zaboravlja na onaj sastavni deo vrednosti koji maine ustupaju proizvodu i potpuno trpa maine na jednu kamaru s prirodnim snagama. Tako, npr.: Adam Smith nigde ne potcenjuje usluge koje nam ine pri rodne snage i mainerija, ali vrlo tano razlikuje prirodu vrednosti koju one dodaju robama... Poto one svoj rad vre besplatno, pomo koju nam ukazuju ne dodaje nita razmenskoj vrednosti. (Ricardo, Principies etc., str. 336, 337.) Naravno da je Ricardova primedba tana kad se protivstavi trabunjanju J . - B . Saya, po kome je usluga maina u tome to stvaraju vrednost koja ini deo profita.

1 0 9

Posmatrajui kooperaciju i manufakturu doli smo do zakljuka da se na izvesnim optim uslovima proizvodnje, kao zgradama itd., u poreenju s rasparanim uslovima proizvodnje izolovanih radnika, vie uteduje, jer se zajedniki troe, ime se proizvod manje poskup ljuje. A kod mainerije ne samo da mnoge alatke jedne maine radi lice zajedniki koriste njeno telo, ve i mnoge maine radilice zajedniki iskoriuju istu mainu pokretaicu i jedan deo transmisionog meha nizma. Kad je data razlika izmeu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji ona prenosi na svoj dnevni proizvod, onda stepen u kome e ovaj deo vrednosti uiniti proizvod skupljim zavisi u prvom redu od obima proizvoda, tako rei od njegove povrine. U predavanju koje je objavio 1857, g. Bavnes iz Blekberna ceni da
svaka s t v a r n a * mehanika konjska snaga tera 4 5 0 automatskih mule-vretena s komunikatorom, ili 2 0 0 vretena 'na throstle-predilici, ili 15 razboja za 4 0 inch c l o t h * pored naprava za zatezanje i glaenje osnove i t d . I l
1 128 109

Dakle, dnevno kotanje jedne parne konjske snage i rabaenje mainerije koju ona pokree razdeljuje se u prvom sluaju na dnevni proizvod 450 mule-vretena, u drugom 200 throstle-vretena, a u treem 15 mehanikih razboja, tako da se na uncu pree ili na arin platna prenosi samo siuan deo vrednosti. Isto tako je i u gornjem primeru s parnim ekiem. Poto se njegovo dnevno rabaenje, po tronja uglja itd. razdeljuje na ogromne mase eleza koje on svaki
{Primedba uz tree izdanje'.Jedna konjska snaga jednaka je snazi 33 0 0 0 stopa-funti u minutu, tj. snazi koja die 33 0 0 0 funti u minutu na visinu od 1 stope (engleske), ili 1 funtu na visinu od 33 0 0 0 stopa. U tekstu se misli na ovu konjsku snagu. Meutim, u obinom poslovnom jeziku, a ovde-onde i u ci tatima u ovoj knjizi, pravi se razlika izmeu nominalnih i trgovakih ili indiciranih konjskih snaga iste maine. Stara ili nominalna konjska Bnaga izraunava se iskljuivo na osnovu udara klipa i prenika cilindra, nikako ne uzimajui u obzir pritisak pare i brzinu klipa. T j . ona faktino kae: Ova parna maina ima, npr., 5 0 konjskih snaga ako bi se terala istim slabim pritiskom pare i istom neznatnom brzinom klipa kao u vreme Boultona i Watta. Ali, od onda su oba poslednja inioca vanredno porasla. D a bi se merila mehanika snaga koju danas neka maina stvarno daje, pronaen je indikator koji belei pritisak pare. Brzina klipa da se lako utvrditi. N a ovaj nain, mera indiciranih ili trgovakih konjskih snaga neke maine jeste matematika formula koja jednovremeno uzima u obzir prenik cilindra, visinu udara klipa, brzinu klipa i pritisak pare, i time pokazuje koliko puta u minutu m a ina stvarno daje po 33 0 0 0 stopa-funti. Prema tome, nominalna konjska snaga moe u stvari da da 3, 4 pa i 5 indiciranih ili stvarnih konjskih snaga. Ovo radi razumevanja docnijih citata.F. E . )
1 4 9 a

i * tkanina od 4 0 cola

dan tue, to se na svaku centu eleza prilepi samo malen deo vrednosti, koji bi bio veoma velik ako bi se dinovski instrument upotrebljavao za ukucavanje sitnih avala. Ako je dat delokrug maine radilice, dakle broj njenih alatljika, ili, kad se radi o snazi, njen obim, masa proizvoda zavisie od brzine kojom ona operie, dakle, npr., od brzine kojom se okree vreteno, ili od broja udaraca koje eki daje u minutu. Neki od onih kolosalnih ekia daju 70 udaraca, Rvderova kovaka patent-maina, koja radi s parnim ekiima manjih dimenzija za iskivanje vretena, pravi 700 udaraca u minutu. Kad je data srazmera u kojoj maina prenosi vrednost na proizvod, veliina toga dela vrednosti zavisi od veliine vrednosti same maine. to manje rada ona sama sadri, to manje vrednosti dodaje proizvodu. Ukoliko manje vrednosti ustupa, utoliko je ona proizvodnija i utoliko se vie njena usluga pribliava uslug.ma prirodnih sila. A proizvodnja maina pomou maina smanjuje njihovu vrednost srazmerno nji hovom obimu i dejstvu. Uporednim ispitivanjem cena roba koje se zanatlijski ili manu fakturno proizvode i cena istih roba proizvedenih pomou maina dolazimo do opteg zakljuka da kod mainskog proizvoda onaj sastavni deo vrednosti koji potie od sredstava za rad relativno raste ali se apsolutno smanjuje. To znai da se smanjuje njegova apsolutna ve liina, ali se poveava njegova veliina u odnosu prema celokupnoj vrednosti proizvoda, npr. jedne funte pree.
110 111

Razume se, italac obuzet kapitalistikim predstavama pita se ovde gde je kamata koju maina dodaje proizvodu pro rata [srazmerno] svojoj kapital-vrednosti. Lako je, meutim, uvideti da maina, budui da kao i bilo koji drugi sastavni deo postojanog kapitala ne stvara novu vrednost, ne moe ovu dodavati ni pod imenom kamate. Zatim je jasno da se ovde, gde se radi o proizvodnji vika vrednosti, nijedan njegov deo ne moe a priori pretpostaviti kao kamata. Kapi talistiki nain raunanja, koji prima f a c i e * izgleda besmislen i protivrean za konima stvaranja vrednosti, objasniemo u treoj knjizi ovog spisa.
1

1 1 0

Ovaj sastavni deo vrednosti koji maina dodaje opada i apsolutno i rela tivno ako ona istiskuje konje ili uopte radne ivotinje koje slue samo kao pogonska snaga, a ne kao maine za razmenu materije. Uzgred emo napomenuti da Descartes, definiui ivotinje kao puke maine, gleda oima manufakturnog perioda, dok je u srednjem veku, kao i docnije, opet, g. fon Halleru u njegovoj knjizi Restauration der Staatszvissenschaften ivotinja vaila kao ovekov pomonik. D a su i Descartes i Bacon u promenjenom liku proizvodnje i u ovekovom praktinom savlaivanju prirode gledali rezultat promenjenog metoda miljenja, pokazuje Descartes-ov Discours de la Mithode, u kojem, izmeu ostalog, stoji: Mogue je (metodom koju je on uveo u filozofiju) doi do saznanja koja su vrlo korisna

1 1 1

* na prvi pogled

J a s n o je d a s e r a d s a m o p r e m e t a , d a se, dakle, u k u p n a s u m a r a d a koja s e z a h t e v a z a p r o i z v o d n j u izvesne r o b e n e s m a n j u j e , ili d a se p r o i z v o d n a s n a g a r a d a n e p o v e a v a ako proizvodnja neke maine staje toliko r a d a koliko o n a u t e d u j e s v o j o m p r i m e n o m . M e u t i m , razlika i z m e u r a d a koji o n a staje i r a d a koji uteduje, ili stepen njene p r o i z v o d n o s t i , o e v i d n o n e zavisi o d razlike i z m e u njene vlastite v r e d n o s t i i v r e d n o s t i alatke koju je zamenila. Razlika traje dotle dokle r a d n i trokovi m a i n e , a o t u d a i d e o v r e d n o s t i koji o n a p r o i z v o d u dodaje, ostaju m a n j i o d v r e d n o s t i koju bi radnik sa s v o j o m a l a t k o m d o d a o p r e d m e t u r a d a . P r e m a t o m e , p r o i z v o d n o s t m a i n e m e r i se s t e p e n o m u k o m e o n a z a m e n j u j e ljudsku r a d n u snagu. P o g. B a v n e s u , n a 4 5 0 m u l e - v r e t e n a s p a r n i m k o m u n i k a t o r o m , koje t e r a j e d n a p a r n a konjska s n a g a , dolazi 2 / 2 r a d n i k a , a sa svakim a u t o m a t s k i m m u l e - v r e t e n o m o n i i s p r e d u , r a u n a j u i r a d n i d a n o d 1 0 a s o v a , 13 u n c a p r e e ( p r o s e n e n u m e r e ) , dakle 3 6 5 / s funti p r e e nedeljno. D a k l e , oko 3 6 6 funti pamuka (radi uproenja ne u z i m a m o u r a u n otpatke), pretvarajui se u p r e u , usisavaju s a m o 1 5 0 r a d n i h a s o v a ili 1 5 desetoasovnih r a d n i h d a n a , dok bi p r o i z v e d e n a p o m o u kolovrata, kojim r u n i p r e l a c izradi 13 u n c a p r e e z a 6 0 a s o v a , ista koliina p a m u k a zahtevala r a d o d 2 7 0 0 desetoasovnih r a d n i h d a n a , ili . 2 7 0 0 0 r a d n i h a s o v a .
: 1 1 2 5 1 1 3

za ivot i umesto spekulativne filozofije koja se predaje po kolama, nai jednu praktinu filozofiju kojom bismo mogli, poto upoznamo silu i dejstvo vatre, vo de, vazduha, zvezda, neba i svih ostalih stvari koje nas okruuju isto tako dobro kao to poznajemo razne zanate svojih zanatlija, sve ove stvari na isti nain koristiti u svim poslovima za koje su one podobne i tako postati gospodari i sopstvenici prirode. U predgovoru knjizi ser Dudleya North-a Discourses upon . Trade (1691) stoji da je Descartes-ov metod, primenjen u politikoj ekonomiji, poeo ovu oslobaati starih gatki i sujevernih pojmova o novcu, trgovini itd. Ipak se engleski ekonomisti ranijeg perioda proseno prikljuuju Baconu i Hobbesu kao svojim filozofima, dok je docnije Locke bio xaT'lox^v * filozof* politike ekono mije za Englesku, Francusku i Italiju.
l

Prema godinjem izvetaju Trgovake komore u Esenu (oktobar 1863), Kruppova fabrika livenog elika proizvela je 1862. pomou 161 pei za taljenje, usijavanje i cementovanje, 32 parne maine (1800. bilo je u Manesteru svega to liko parnih maina u upotrebi) i 14 parnih ekia, to ukupno predstavlja 1236 konjskih snaga; 49 kovakih tiganja, 203 maine alatljike i oko 2400 radnika proiz velo je 13 miliona funti livenog elika. Ovde ne dolaze ni 2 radnika na 1 konjsku snagu. u s Babbage rauna da se na Javi vrednosti pamuka dodaje 117% gotovo samo prelakim radom. U isto vreme (1832) iznosila je u Engleskoj ukupna vrednost koju su maine i rad zajedno dodavali pamuku u predionicama za fino predenje oko 33% od vrednosti sirovine. (On the Economy of Machinery, London 1832, str. 165, 166.) pre svega

1 1 2

G d e je stari m e t o d blockprinting-a, t j . r u n o g tampanja p a m u n o g platna, zamenjen mainskom t a m p o m , jedna jedina maina, u z p o m o jednog oveka ili deaka, tampa toliko arenog katuna z a 1 as koliko ranije 2 0 0 l j u d i . P r e no to je E l i W h i t n e y pronaao 1 7 9 3 . c o t t o n g i n * , stajalo je odvajanje funte p a m u k a o d semena jedan prosean radni dan. Njegov pronalazak o m o g u i o je d a jedna Crnkinja oisti na dan 1 0 0 funti pamuka, a od o n d a je ..uinak dina jo znatno povean. "Funta p a m u n i h vlakana koja je ranije proizvoena za 5 0 centa, prodavana je docnije s v e i m profitom z a 10 centa, t j . sadra vala je vie neplaenog rada. U Indiji se za odvajanje vlakana od semena upotrebljava jedan polumainski instrument, tzv. urka, p o m o u koje jedan ovek i jedna ena dnevno oiste 2 8 funti. S a u r k o m koju je p r e neku godinu izumeo d r F o r b e s , 1 ovek i 1 d e ak proizvode dnevno 2 5 0 funti; a gde se za pogon upotrebljavaju volovi, para ili voda, potreban je s a m o m a h broj deaka i devojica kao feeders (hranioci maine materijalom). esnaest ovakvih maina, teranih volovima, obavljaju n a dan r a d z a koji je ranije p r o s e n o bilo potrebno 7 5 0 l j u d i .
114 1 115

K a o to s m o v e n a v e l i * , p a r n a maina kod parnog pluga obavi za jedan as, po ceni od 3 pensa ili / 4 il., toliko posla koliko 6 6 ljudi po ceni od 15 il. n a as. V r a a m se na ovaj p r i m e r da bih suzbio jedno netano shvatanje. N a i m e , 15 il. nikako nisu izraz rada koji 6 6 ljudi dodaju za 1 as. Ako je odnos vika r a d a p r e m a p o t r e b n o m r a d u bio stoprocentan, onda je tih 6 6 radnika na as proizvodilo vrednost o d 3 0 il., m a d a se o d ovih 6 6 radnih asova s a m o 3 3 predstavljaju u ekvi valentu za s a m e radnike, t j . u najamnini od 15 il. U z m i m o , dakle, da neka maina staje isto onoliko koliko i godinja najamnina 1 5 0 radnika koje je ona potisnula, r e c i m o 3 0 0 0 , o n d a ove 3 0 0 0 nikako nisu novani izraz rada koji su 1 5 0 radnika obavili i dodah p r e d m e t u r a d a , v e samo onog dela njihovog godinjeg r a d a koji se z a njih s a m e p r e d stavlja u najamnini. M e u t i m , novana vrednost maine o d 3 0 0 0 izraava sav rad utroen u toku njene proizvodnje, m a u kakvom o d nosu taj r a d stvarao najamninu za radnika i viak vrednosti z a kapita listu. Ako maina, dakle, staje isto toliko koliko i r a d n a snaga koju je ona zamenila, onda je i r a d koji je u njoj samoj ovaploen uvek m n o g o manji nego ivi r a d koji o n a z a m e n j u j e .
1 116

Osim toga, kad se tampa mainom, troi se manje boje. Uporedi: Paper read by Dr. Watson, Reporter on Products to the Go vernment of India, before the Society of Arts, 17. april 1860. Ovi nemi agenti (maine) uvek su proizvod rada mnogo manjeg nego to je rad koji zamenjuju, ak i onda kad su iste novane vrednosti. (Ricardo, Principles etc., str. 40.)
1 1 5 1 1 8

1 1 4

' * mainu za ienje pamuka * Vidi

u ovom tomu, str. 334.

K a d maine p o s m a t r a m o iskljuivo kao sredstvo za pojevtinjavanje p r o i z v o d a , vidimo da ie granica njihove p r i m e n e data u t o m e to njihova sopstvena proizvodnja staje m a n j e r a d a nego to je r a d koji njena p r i m e na zamenjuje. Ali za kapital ova granica je jo ua. P o t o on ne plaa primenjeni r a d , v e vrednost primenjene r a d n e snage, t o se za njega upotreba maina ograniava razlikom izmeu vrednosti maine i v r e d nosti r a d n e snage koju ona zamenjuje. P o t o je podela radnog dana n a potrebni r a d i viak rada razlina u razlinim zemljama, a tako isto u istoj zemlji u r a z n i m periodima ili u istom periodu u raznim p o slovnim g r a n a m a ; zatim, poto stvarna radnikova najamnina as pada ispod vrednosti njegove r a d n e snage, a as se die iznad nje, t o se razlika izmeu c e n e maine i c e n e r a d n e snage koju ona zamenjuje m o e jako menjati, p a m a k a r razlika izmeu koliine rada potrebne za proizvodnju m a i n e i u k u p n e koliine r a d a koji zamenjuje ostala ista. Ali s a m o p r v a od ovih dveju razlika odreuje trokove p r o izvodnje robe za samog kapitalistu i utie n a njega p u t e m prinudnih zakona konkurencije. Z b o g toga se danas u Engleskoj iznalaze maine koje se upotrebljavaju s a m o u Severnoj A m e r i c i , kao to je N e m a k a u 16. i 17. veku izumevala maine koje su bile primenjivane samo u Holandiji, i kao to je poneki francuski pronalazak 18. veka bio iskoriavan s a m o u Engleskoj. U zemljama sa starijim razvitkom, s a m a maina svojom p r i m e n o m u nekim poslovnim g r a n a m a proizvodi takvo preobilje r a d a ( r e d u n d a n c y o f labour, veli R i c a r d o ) u drugim g r a n a m a da u njima padanje najamnine ispod vrednosti radne snage spreava upotrebu maine, t e ova sa stanovita kapitala, iji dobitak ionako ne potie iz smanjenja primenjenog nego plaenog rada, postaje izlina, a esto i n e m o g u a . U nekim g r a n a m a engleske manufakture v u n e deji r a d se poslednjih godina m n o g o smanjio, a mestimino se gotovo izgubio. Z a t o ? F a b r i k i zakon n a m e t n u o je dve deje smene, od kojih jedna radi 6 , a d r u g a 4 asa, ili svaka s a m o po 5 asova. Ali roditelji nisu hteli da half-timers-e (poluvremenjake) prodaju jevtinije no to su ranije prodavali full-timers-e (celovremenjake). Z b o g toga su poluvremenjaci zamenjeni m a i n a m a . P r e no to je
1 1 6 a 1 1 7

H6a Primedba uz drugo izdanje. Stoga bi u komunistikom drutvu maine imale sasvim drukije polje rada nego u buroaskom drutvu. 'i' Poduzetnici nee bez potrebe da zadravaju dve smene dece ispod 13 godina... Jedna grupa fabrikanata, prelci vune, danas zaista retko zapoljavaju decu ispod 13 godina, tj. poluvremenjake. Oni su uveli usavrene i nove maine raznih vrsta, to je upotrebu dece (tj. ispod 13 godiria) uinilo potpuno suvinom. Kao ilustraciju za smanjenje hroja dece naveu proces rada pri kojem je postojeim mainama pridodat jedan, aparat nazvan piecing machine [nastavljaka maina] pomou kojega jedan mladi (iznad 13 godina), ve prema osobini dotine maine, obavlja rad estorice ili etvorice poluvremenjaka... Sistem poluvremenjaka stimulirao je pronalazak nastavljake maine. ( R I F za 31. oktobar 1858.)

bio zabranjen rad ena i dece (ispod 10 godina) u rudnicima, nalazio je kapital metod da gole ene i devojke esto zajedno s mukarcima u p o trebljava u rudnicima uglja i drugim rudnicima, to se toliko slagalo s njegovim moralnim zakonikom, a osobito s njegovom glavnom knjigom, da je tek posle zabrane poeo primenjivati maine. Jenkiji su izumeli maine za tucanje kamena. Englezi ih ne upotrebljavaju, jer se bedniku (wretchbednik, jeste odomaeni termin engleske politike ekonomije za poljoprivrednog radnika) koji taj posao radi plaa tako m a h deo njegova rada da bi maine kapitalisti poskupile proizvodnju. Mestimino se u Engleskoj umesto konja jo uvek upotrebljavaju ene za vuu itd. kod kanalskih a m a c a , jer je rad potreban za proizvodnju konja i maina matematiki data koliina, dok rad za odranje ena suvinog stanovnitva stoji izvan svakog rauna. I zbog toga se ljudska snaga nigde sramnije ne rasipa na tri arije nego ba u Engleskoj, zemlji maina.
1 118 1 1 9

3. Prva

dejstva mainskog

naina rada na

radnika

K a o to smo pokazali, polaznu taku krupne industrije ini revo lucija sredstva za rad, a revolucionisano sredstvo za rad nalazi svoj najrazvijeniji oblik u organizovanom mainskom fabrikom sistemu. P r e nego to pogledamo kako se ovom objektivnom organizmu pripaja ljudski materijal, razmotrimo nekoliko optih reakcija ove revolucije na samog radnika.

a) K a p i t a l prisvaja dopunske radne snage. R a d ena i dece Maine, ukoliko ine snagu miia suvinom, postaju sredstvom da se upotrebe radnici bez miine snage ili nezrele telesne razvije nosti, ali vee gipkosti udova. Zbog toga je rad ena i dece bio prva parola kapitalistike primene maina! Ovo m o n o sredstvo za z a m e njivanje rada i radnika pretvorilo se time odmah u sredstvo za pove anje broja najamnih radnika, neposredno potinjavajui kapitalu sve lanove radnike porodice, bez razlike pola i uzrasta. Prinudni rad za kapitalistu n e samo da je iz radnike porodice istisnuo igru

Maina esto moe . . . biti primenjena tek kad se rad (misli se najamni na) popne. (Ricardo, Principles etc., str. 479.) Vidi: Report of the Social Science Congress at Edinburgh, Oct. 1863.
1 1 9

1 1 8

dece, nego i slobodni rad u domaem krugu, u okviru moralnih granica, za samu porodicu. Vrednost radne snage bila je odreivana ne samo radnim vre menom potrebnim za odranje individualnog odraslog radnika, ve i radnike porodice. Bacajui na trite rada sve lanove radnike poro dice, maine razdeljuju vrednost radne snage mua na itavu poro dicu. Stoga ona obara vrednost njegove radne snage. Kupiti porodicu, rascepkanu recimo na 4 radne snage, staje moda vie nego to je ranije stajala kupovina radne snage glave porodice, ah se zato dobiju 4 radna dana umesto jednog, a cena njihova pada srazmerno preteku vika rada njih etvoro preko vika rada onog jednoga. Da bi jedna porodica mogla iveti, njih etvoro moraju davati kapitalu ne samo rad, ve i viak rada. I tako maine, poveavajui ljudski materijal za eksploata ciju, to pravo poprite kapitalistike eksploatacije , od samog poetka poveavaju ujedno i stepen eksploatacije. One isto tako temeljno revolucioniu i formalni. akt kojim se utvruje kapitalistiki odnos, ugovor izmeu radnika i kapitaliste. Na osnovi robnog prometa, prva je pretpostavka bila da su se kapi talista i radnik susreli kao slobodna lica, kao nezavisni vlasnici robe,
120 121

Za vreme krize pamuka koja je pratila ameriki graanski rat, engleska vla da uputila je u Lankair, eir itd. dr Edwarda Smith-a da proui zdravstveno sta nje radnika u pamunoj industriji i da o tome podnese izvetaj. U izvetaju kae on izmeu ostalog: Pored toga to su radnici izgnani iz fabrike atmosfere, kriza je donela i mnoge druge koristi s higijenskog gledita. Radnike ene imaju sada vremena da podoje svoju decu umesto da ih truju Godfrey's Cordial-om (nekim opijatom). Dobile su vremena da naue kuvati; nesrea je to je ta njihova vetina kuvanja pala u vreme kad nemaju ta jesti. Ali se vidi kako je kapital za svoje samooploavanje uzurpirao porodini rad potreban za potronju. Kriza je iskoriena i za to da u naroitim kolama radnike keri naue siti. Bilo je potrebno da doe do jedne amerike revolucije i jedne svetske krize da bi mlade radnice, koje predu za ceo svet, nauile siti! Broj radnika silno je porastao, poto je rad ena u sve veoj meri zamenjivao rad mukaraca, a osobito deji rad rad odraslih. T r i devojice od 13 godina, plaene nedeljno 6 - 8 ilinga, zamenjuju zrelog oveka ija se nedeljna najamnina kree izmeu 18 i 4 5 ilinga. ( T h . de Quincey, The Logic of Political Economy, London 1 8 4 4 , str. 147, prim.) Poto se izvesne porodine funkcije, npr. uvanje i dojenje dece itd., ne mogu sasvim ukinuti, majke koje je kapital konfiskovao, vie ili manje moraju naimati zamenu. Radovi koje zahteva porodina potronja, kao ivenje, krpljenje itd., moraju se zameniti kupovanjem gotove robe. Smanjenom utroku kunog rada odgovara, dakle, vei izdatak u novcu. Stoga trokovi proiz vodnje radnike porodice rastu i potiru viak prihoda. Povrh toga, ekonomija i celishodnost u troenju i spravljanju ivotnih sredstava postaju nemogue. O ovim injenicama, koje zvanina politika ekonomija prikriva, nai e italac bogat m a terijal u Reports fabrikih inspektora, u izvetajima Children's Employment Commission, a naroito u Reports on Public Health.
1 2 1

1 2 0

onaj k a o posednik n o v c a i s r e d s t a v a z a p r o i z v o d n j u , ovaj kao posednik r a d n e snage. Ali sad kapital k u p u j e malolethike i polumaloletnike. Ranije je radnik p r o d a v a o svoju s o p s t v e n u r a d n u s n a g u , r a s p o l a u i n j o m e kao lice f o r m a l n o slobodno. S a d p r o d a j e e n u i d e c u . O n postaje trgovac r o b l j e m . T r a n j a dejeg r a d a e s t o a k i p o f o r m i lii n a tranju c r n a k o g robija, kakvu s m o bili navikli sretati u o g l a s i m a amerikih listova.
1 2 2

Moju panju, kae, npr., jedan engleski fabriki inspektor, privukao je jedan oglas u lokalnom listu jednog od najznamenitijih manufakturnih gradova u mom srezu. Oglas je glasio: ,Trai se 12 do 20 deaka koji po izgledu imaju najmanje 13 godina. Plata 4 il. nedeljno. Upitati itd.'
123

F r a z a : koji p o izgledu i m a j u n a j m a n j e 13 godina odnosi se n a t o t o p o f a b r i k o m zakonu d e c a ispod 13 godina s m e j u raditi s a m o 6 asova. Koliko dete i m a godina, m o r a p o t v r d i t i lekar z v a n i n o o d r e e n za t o (certifying s u r g e o n ) . F a b r i k a n t , dakle, t r a i d e c u koja izgledaju kao da v e imaju 13 godina. Z a poslednjih 2 0 g o d i n a b r o j d e c e ispod 13 godina koja r a d e u f a b r i k a m a o p a d a o je p o engleskoj statistici p o nekad n a skokove i u iznenaujuoj m e r i ; t o j e , p o iskazima s a m i h fabrikih inspektora, u velikoj m e r i delo certifying s u r g e o n s - a , koji su uzrast d e c e penjali p r e m a eksploatatorskoj pohlepi kapitalista i p o t r e b a m a prljave t r g o v i n e roditelja. U ozloglaenom l o n d o n s k o m p r e d g r a u B e t n e l G r i n u dri s e svakog ponedeljka i u t o r k a u j u t r o pijaca p o d v e d r i m n e b o m n a kojoj s e d e c a o b a pola o d 9 godina navie s a m a naimaju kod londonskih fabrikanata svile. Obini su uslovi: 1 il. i 8 p e n s a nedeljno (to p r i p a d a roditeljima) i 2 p e n s a z a m e n e lino, p o r e d aja. U g o v o r i v a e s a m o nedelju d a n a . P r i z o r i n a toj pijaci i r e i koje se t a m o uju zaista r e v o l t i r a j u . U Engleskoj s e jo u v e k d o g a a d a ene uzimaju d e c u iz w o r k h o u s e [ d o m a r a d a ] i d a ih k o m e bilo
124

Kao suprotnost znaajnoj injenici da su ogranienje rada ena i dece u engleskim fabrikama izvojevali od kapitala odrasli muki radnici, moemo jo u poslednjim izvetajima Children's Employment Commission nai da radniki roditelji, koji trguju svojom decom, pokazuju doista odvratne crte trgovca robljem. A kapitalistiki farisej, kao to se moe videti iz istih izvetaja, ukazuje sam na ovu bestijalnost koju je sam stvorio, ovekoveio i koju eksploatie, a koju inae krsti slobodom rada. Uzet je u pomo rad d e c e . . . ak zato da bi sama zarai vala nasuni hleb. Nemajui snage da izdre napor koji im tako malo odgovara, nepouavana kako da ubudue vode svoj ivot, ona su bila preputena fizikom i moralnom propadanju. Jevrejski istoriar koji je pisao o Titovom razorenju Jerusalima kae da nije bilo nikakvo udo to je grad bio tako strahovito razruen kad je jedna neovena mati rtvovala svoje dete da bi utolila glad koja ju je morila. (Public Economy Concentrated, Carlisle 1833, str. 66.) A. Redgrave u: R I F za 31. oktobar 1858, str. 40, 41. C E C , V Report, 1866, str. 81, br. 31. { U z etvrto izdanje.-Sada je svilarska industrija u Betnel Grinu gotovo unitena.F. E . l
1 8 4 1 2 3

1 2 2

kupcu izdadu pod najam za 2 il. i 6 pensa n e d e l j n o . Uprkos zako nodavstvu, roditelji u Engleskoj jo uvek prodaju bar 2 0 0 0 svojih deaka kao ive maine za ienje dimnjaka (iako postoje naroite maine za njihovu z a m e n u ) . Prevrat u pravnom odnosu izmeu kupca i prodavca radne snage, koji je maina izazvala i kojim itava transakcija gubi ak i prividnost ugovora m e u slobodnim licima, pruio je docnije engleskom parlamentu pravni razlog da opravd? meanje drave u stanje u fabrikama. Svaki put kad fabriki zakoi ogranii na 6 asova rad dece u industrijskim granama u koje zakon dotle nije dirao, fabrikanti udaraju u nov lelek: da jedan deo rodi telja sada povlai decu iz industrije koja je potpala pod zakon i prodaje je u drugim gde jo vlada sloboda rada, t j . gde se deca ispod 13 go dina prisiljavaju da rade kao odrasli, pa se, dakle, mogu skuplje prodati. A poto je kapital po svojoj prirodi leveller, t j . poto u svima oblastima proizvodnje trai kao svoje priroeno ljudsko pravo da uslovi eksplo atacije rada budu jednaki, t o zakonsko ograniavanje dejeg rada u jednoj grani postaje uzrokom njegova ograniavanja i u drugoj.
1 2 6

128

V e s m o ranije nagovestili kako se deca i mlada lica, kao i radni ke ene, koje maina podvrgava kapitalistikoj eksploataciji, fiziki upropauju, p r v o neposredno u fabrikama koje se podiu na bazi m a ina, a zatim posredno u svima ostalim industrijskim granama. Zbog toga e m o se ovde zadrati samo na jednom, m o m e n t u : na ogromnoj smrtnosti, radnike dece u prvim godinama njihova ivota. U Engleskoj ima 16 registracionih srezova, gde godinje na 100 0 0 0 ive dece ispod 1 godine dolazi proseno samo 9 0 8 5 smrtnih sluajeva (u 1 srezu samo 7 0 4 7 ) , 2 4 sreza sa preko 1 0 0 0 0 ali ispod 11 0 0 0 smrtnih sluajeva, 39 srezova sa preko 11 0 0 0 a ispod 1 2 0 0 0 , 4 8 srezova sa preko 12 0 0 0 , a ispod 13 0 0 0 , 2 2 sreza sa preko 2 0 0 0 0 , 2 5 srezova sa preko 21 0 0 0 , 17 sa preko 2 2 0 0 0 , 11 sa preko 2 3 0 0 0 , srezovi H u , Vulverhempton, E t o n - a n d e r - L a j n i Preston sa preko 2 4 0 0 0 , Notingem, Stokport i Bredford sa preko 2 5 0 0 0 , Vizbi sa 2 6 0 0 0 i Manester sa 2 6 1 2 5 . K a o to je jedna zvanina lekarska anketa od 1 8 6 1 . pokazala, glavni uzrok visoke stope smrtnosti, ako se apstrahuju lokalne okolnosti, jeste zaposlenost majki van kue i zaputenost i ravo postupanje s d e c o m koje iz toga potie, izmeu ostalog njihovo hranjenje neodgo varajuom h r a n o m , ostavljanje bez hrane, kljukanje opijatima itd., a uz t o i n e p r i r o d n o * otuivanje majki o d roene dece, to dovodi
1 2 7 1

i CEC, III Report, 1864, str. 53, br. 15. Isto, V Report, str. X X I I , br. 137. Sixth Report on Public Health, London, 1864, str. 34.
1 8 7

' * U 3. i 4. izdanju: prirodno.

do njihovog namernog izgladnjivanja i trovanja. U onim poljopriv rednim srezovima u kojima je zaposlenost ena minimalna, stepen smrtnosti je, naprotiv, najnii. Ali je anketna komisija od 1861. utvrdila i neto to se nije oekivalo, naime da u nekim isto zemljo radnikim srezovima pored Severnoga mora stopa smrtnosti dece ispod 1 godine skoro dostie stopu najozloglaenijih fabrikih srezova. Zbog toga je dr Julin Hunter dobio nalog da ovu pojavu ispita na licu mesta. Njegov je izvetaj prikljuen uz Sbrth Report on Public Health. Dotle se dralo da decu kose malarija i druge bolesti svojstvene niskim i movarnim krajevima. Anketa je utvrdila ba pro tivno, naime da je
129 130

128

isti uzrok koji je suzbio malariju, t j . pretvaranje u plodnu oranicu zemljita koje je zimi bilo barutina, a leti mrava ispaa, izazvao i vanredno visoku smrtnost dojenadi.
181

Sedamdeset lekara praktiara koje je dr Hunter u tim srezovima sasluao, pokazae u ovome zadivljujuu jednodunost. Stvar je u tome da je s revolucijom u zemljoradnju bio uveden industrijski si stem.
ovek koji se zove ,gangmaster' uzima u najam udate ene, koje rade u grupama s devojkama i mladiima, i za izvesnu sumu stavlja ih na raspolaganje zakupcima. Ove grupe esto putuju mnogo milja daleko od svojih sela; jutrom i veerom sretamo ih po drumovima. ene nose kratke donje i gornje suknje i izme, katkad i pantalone; na izgled su vrlo snane i zdrave, ali iskvarene raspojasanou na koju su se privikle i bezobzirne prema kobnim posledicama koje zbog njihove sklonosti prema ovom aktivnom i nezavisnom nainu ivota stiu njihovu odojad, koja kod kue ska pavaju.
1 M

Ovde se ponavljaju sve pojave poznate iz fabrikih srezova, a jo u veem stepenu prikriveno ubijanje dece i kljukanje dece opijatima.
133

Ona (anketa od 1861) . . . pokazala je, osim toga, da pod opisanim okol nostima s jedne strane propadaju deca usled zaputenosti i ravog postupanja koje sobom donosi fabriki rad njihovih majki, a s druge strane majke gube u tako stra hovitoj m e n prirodna oseanja prema roenoj deci da ih njihova smrt obino ne rastuuje mnogo, a p o n e k a d . . . i same pribegavaju direktnim merama da do nje dovedu. (Isto.)
1 2 9

1 2 8

Isto, str. 4 5 4 .

1 Isto, str. 4 5 4 - 4 6 2 . Repprts by D r . Henry Julian Hunter on the exces sive mortality of infants in some rural districts of England.
1 8 1 1 3 2

3 0

Isto, str. 3 5 , 4 5 5 , 4 5 6 . Isto, str. 4 5 6 .

138 Potronja opijuma iri se iz dana u dan meu odraslim radnicima i radni cama i u engleskim poljoprivrednim srezovima, kao to se rairila u industrijskim.

23 Marx - Engels (21)

Duboko gaenje s kojim ja gledam na svako jae zapoljavanje odraslih ena u industriji, veli dr Simon, lekar nameten kod engleskog Privy Council-at ' i glavni urednik izvetaja o Public Health, objanjivo je mojim poznavanjem zala koja ono donosi. Za manufakturne srezove u Engleskoj bie doista srea, uzvikuje u jednom zvaninom izvetaju fabriki inspektor R. Baker, ako se svima udatim enama, koje imaju porodicu, zabrani rad ma u kojoj fabrici.
80 184 135

Moralno propadanje prouzrokovano kapitalistikom eksploata cijom enskog i dejeg rada opisao je. F. Engels u knjizi Poloaj rad nike klase u Engleskoj *, a i drugi pisci, tako iscrpno da ja ovde na to samo podseam. Ali umna pusto, vetaki proizvodena pretvaranjem nezrelih ljudi u puke maine za pravljenje vika vrednosti, pusto koju treba dobro razlikovati od onog prirodnog neznanja koje um ostavlja neobraenim ne kvarei njegove sposobnosti za razvijanje, samu njegovu prirodnu plodnost, nagnala je naposletku ak i engleski parlamenat da u svima industrijama na koje se protee fabriki zakon vee produktivnu upotrebu dece ispod 14 godina za zakonski uslov da deca primaju osnovnu nastavu. Duh kapitalistike proizvodnje jasno izbija iz aljkave redakcije takozvanih vaspitnih odredaba fa brikih zakona, iz odsustva administrativnog aparata, usled ega ova prinudna nastava postaje iluzorna; iz otpora fabrikanata ak i protiv toga zakona o nastavi i iz njihovih praktinih smicalica i ujdurmi koje su preduzimali da ga zaobiu.
1

Prekor mora pasti samo na zakonodavstvo, jer je ono izdalo jedan iluzoran zakon (delusive law) koji, tobo brinui se za vaspitanje dece, ne sadri ni jednu jedinu odredbu koja bi obezbedila ostvarenje postavljene svrhe. On propisuje je dino to da deca imaju da provode odreen broj asova (3 asa) dnevno zatvorena u etiri zida okrtena imenom kole, i da poslodavac deteta mora o tome svake nedelje uzimati uverenja od linosti koja se svojeruno potpie kao uitelj ili ui teljica.
138

Pre no to su donete izmene i dopune fabrikog zakona od 1844, nisu bila retka i takva uverenja o poseivanju kole na kojima je mesto potpisa uitelja ih uiteljice stajao krst, jer ni sami nisu znali pisati.
Glavni cilj nekih preduzimljivih g r o s i s t a . . . jeste da poveaju prou opijata. Drogeristi ih smatraju za najvie traeni artikal. (Isto, str. 459.) Dojenad koja dobijaju opijate smeuraju se u male starce ili se zbrkaju u male majmune. (Isto, str. 460.) Eto kako se Indija i Kina svete Engleskoj. Isto, str. 37.
1 8 4 1 3 5

R I F za 31. oktobar 1862, str. 59. Ovaj fabriki inspektor bio je ranije Leonard Homer u: R I F za 30. april 1857, str. 17.

lekar.
1 8 8

* Vidi u 4 . tomu ovog izdanja.

Posetivi

takvu jednu kolu koja izdaje uverenja, toliko m e je zapanjilo

uiteljevo neznanje da s a m m u rekao: ,Molim V a s , gospodine, znate li Vi itati?' Odgovorio mi je: J e s ' , znam neto malo ( s u m m a t ) . a bi se opravdao, dodao j e : U svakom sluaju, znam vie od svojih uenika'.

U vreme pripremanja zakona od 1844. fabriki inspektori igosali su sramno stanje tih prostorija okrtenih imenom kole, ije su svedodbe po zakonu morali priznavati kao ispravne. Sve to su po stigli bilo je da je 1844.
uitelj morao svojeruno da ispisuje brojeve na kolskoj svedodbi pisuje svoje ime i p r e z i m e .
137

i da sam pot

Ser John Kincaid, fabriki inspektor za kotsku, pria o slinim zvaninim iskustvima:
Prvu kolu koju smo posetili drala je neka ga A n n Killin. N a moj zahtev da odsrie svoje ime, odmah je pogreila poevi slovom C , ali se smesta popravila i rekla da poinje sa K . K a d sam razgledao njen potpis u kolskim dnevnicima, opazio sam da ga je razlino pisala, a sudei p o rukopisu nesumnjivo je bila nespo sobna da druge pouava. Ona je i sama priznala da ne u m e voditi d n e v n i k . . . bilo 75 dece koja su mrmljala neto nerazumljivo.
138

jednoj drugoj koli uionica je bila 15 stopa dugaka, a 10 iroka, i u tome je prostoru Ali nisu sve kole takve bedne jazbine u kojima deca dobijaju svedodbe a ne i nastavu; jer u mnogim kolama, gde je uitelj dovoljno obrazovan, sva njegova nastojanja gotovo sasvim propadaju zbog zbunjujue meavine dece svakog uzrasta, poev od trogodinjaka. Njegova plata, u najboljem sluaju vrlo bedna, potpuno zavisi od broja pensa koje e dobiti, a dobie ih utoliko vie to se vie dece strpa u jednu sobu. T o m e treba dodati oskudan kolski nametaj, nemanje knjiga i drugih uila, i ubitano dejstvo zagu ljivog i pokvarenog vazduha na samu jadnu decu. Bio s a m u m n o g i m takvim kolama u kojima sam video itave gomile dece koja apsolutno nita nisu radila; ipak je ovo potvrivano kao pohaanje kole i ovakva deca vae u zvaninim statistikama kao vaspitana ( e d u c a t e d ) .
139

U kotskoj fabrikanti nastoje da po mogunosti iskljue s posla decu koja moraju pohaati kolu.
To je dovoljno da pokae koliko su fabrikanti nenaklonjeni odredbama o vaspitanju.
140

Ovo se i groteskno i smeno pokazuje u tamparijama katuna itd. koje dolaze pod poseban fabriki zakon. Po propisima toga zakona

1 3 7

Isti u: R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 5 , str. 1 8 , 19. Sir J o h n Kincaid u: R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 8 , str. 3 1 , 3 2 . L e o n a r d H o m e r u: R I F za 3 0 . april 1 8 5 7 , s u . 17, 18. Sir J . Kincaid u: R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 6 , str. 6 6 .

1 8 8

1 8 9

1 4 0

svako dete, pre nego to se zaposli u takvoj tampariji, moralo je ii u kolu najmanje 3 0 dana, a ne manje od 1 5 0 asova u toku est meseci koji su protekli neposredno p r e prvog dana njegova zaposlenja. Dokle god je zaposleno u tampa riji, svako dete m o r a svakog polugoa pohaati kolu opet 3 0 dana ili 150 a s o v a . . . kolski asovi moraju biti izmeu 8 izjutra i 6 po podne. Ako kola traje manje od 2 / a asa ili due od 5 asova u isti dan, onda se t o ne rauna kao deo onih 150 asova. Obino idu deca u kolu 3 0 dana pre i posle podne, 5 asova dnevno, a po isteku tih 3 0 dana, kad je namiren broj od 1 5 0 asova koliko zakon trai, ili, kako to sama deca kau, kad su svrili knjigu, vraaju se u tampariju gde ponovo ostaju 6 meseci dok ne doe drugi kolski rok, posle ega opet ostaju u koli dok opet ne svre k n j i g u . . . Mnogi deaci koji idu u kolu za vreme propisanih 150 asova znaju, kad se vrate posle est meseci boravka u tampariji, koliko su znali u p o e t k u . . . Oni su, naravno, ponovo zaboravili sve to su ranije u koli nauili. U drugim tamparijama katuna pohaanje kole potpuno zavisi od p o slovnih potreba fabrike. T r a e n i broj asova u svakom estomesenom periodu namiruje se upisivanjem u jedan m a h po 3 do 5 asova, koji su moda bili odrani kroz celi estomeseni period. N a primer, jednog se dana ide u kolu od 8 do 11 asova pre podne, drugog dana od 1 do 4 po podne; dete zatim izo staje itav niz dana i pojavi se opet iznenada od 3 do 6 asova po podne; zatim moda dolazi 3 ili 4 dana uzastopno, ili celu nedelju, iezava ponovo na 3 nedelje ili ceo mesec, vraa se, kad nema posla, za nekoliko dana na nekoliko asova kad sluajno nije potrebno svom poslodavcu; i tako se dete muva (buffeted) od kole do fabrike i od fabrike d o kole dok se ne skrpi broj od 1 5 0 a s o v a .
1 141

Dodajui kombinovanom radnom osoblju decu i ene u sve pretenijem broju, maina je najzad skrila otpor koji su muki radnici u manufakturi jo davali despotiji kapitala.
142

A . Redgrave u : R I F za 3 1 . oktobar 1857, str, 41 - 4 3 . U onim engle skim industrijskim granama u kojima pravi fabriki zakon (ne Print Work's Act, koji smo u tekstu ranije pomenuli) vai v e due vremena, poslednjih godina su unekoliko savladane prepreke na koje su nailazile odredbe o vaspitanju. U in dustrijama koje ne potpadaju pod fabriki zakon u velikoj meri vladaju jo shvatanja fabrikama stakla J . Geddesa, koji je lanu anketne komisije White-u dao ovakvu pouku: Koliko m o g u da vidim, ova vea mera vaspitanja koju je jedan deo radnike klase poslednjih godina dobijao, tetna je. Ona je opasna, jer rad nike ini odvie nezavisnima. ( C E C , I V Report, 1 8 6 5 , str. 2 5 3 . ) Gospodin E . , fabrikant, obavestio m e je da kod njega za mehanikim razbojima rade iskljuivo ene; prvenstvo daje udatim enama, naroito ako imaju porodicu koja od njih ivi; one su mnogo paljivije i radije ue nego neudate, a prinuene su da do krajnosti napreu snagu kako bi mogle nabaviti po trebna ivotna sredstva. T a k o se vrline, i to one svojstvene enskom karakteru, izvru njemu nautrb, tako se sve to je moralno i neno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihovo ropstvo i njihove patnje. (Ten Hours' Factory Bill. The Speech of Lord Ashley, 15th March, London 1844, str. 2 0 . )
1 4 2

1 4 1

b ) P r o d u a v a n j e r a d n o g dana Ako maine i jesu najmonije sredstvo za poveavanje proiz vodnosti rada, t j . z a skraivanje.radnog v r e m e n a potrebnog za p r o izvodnju neke robe, kao nosilac kapitala one postaju najsilnijim s r e d stvom za produenje radnog dana preko svake prirodne granice i t o prvo u onim industrijama kojima su neposredno zavladale. S jedne strane, one stvaraju nove uslove koji osposobljavaju kapital d a d a d e punog m a h a toj svojoj stalnoj tendenciji, a s d r u g e s t r a n e n o v e p o b u d e koje jo vie podbadaju njegovu kurjaku glad z a t u i m r a d o m . P r e svega, u maini kretanje i r a d n a delatnost sredstva z a r a d postaju nezavisni u odnosu na radnika. Sredstvo z a r a d postaje s a m o po sebi industrijski p e r p e t u u m mobile, koji bi neprekidno proizvodio kad ne bi nailazio na izvesne p r i r o d n e p r e p r e k e : n a telesnu slabost i samovolju svog ljudskog pomonika. K a o kapital, a u t o m a t i m a u kapitalistovoj linosti svest i volju; stoga je o n n a d a h n u t tenjom d a b u n tovnu ali elastinu ljudsku prirodnu g r a n i c u svede n a minimalan otpor. Ovaj je i bez toga smanjen prividnom lakoom r a d a n a maini i pokornijim i savitljivijim enskim i dejim e l e m e n t o m . Videli smo da proizvodnost maine stoji u obrnutoj srazmeri p r e m a veliini onog sastavnog dela vrednosti koji ona prenosi na p r o izvod. t o je dui period u k o m e ona funkcionie, t o je vea m a s a proizvoda na koje se razdeljuje vrednost koju ona dodaje i to je manji deo vrednosti koji o n a dodaje pojedinoj robi. Ali je period aktivnog ivota maine oevidno odreen duinom radnog dana, ili d n e v n i m trajanjem procesa rada, p u t a broj dana koliko se proces ponavlja.
1 4 3 1 4 4

Otkako su svugde uvedene skupe maine, trai se od ljudske prirode da da mnogo vie svoje prosene snage. (Robert Owen, Observations on the effects of the manufacturing system, 2. izd., London 1817, [str. 16].) Englezi, koji prvi empirijski oblik u kome se neka stvar pojavljuje rado uzimaju kao njen razlog, esto navode kao razlog dugog radnog vremena u fa brikama onu veliku herodovsku pljaku dece iz sirotinjskih domova i domova za siroad, koju je kapital izveo u poecima fabrikog sistema i kojom je sebi pri pojio potpuno bezvoljni ljudski materijal. Tako, npr., kae Fielden, koji je i sam engleski fabrikant: Nesumnjivo je da je produenje radnog vremena bilo pro uzrokovano time to su naputena deca iz najrazlinijih krajeva zemlje bila stav ljena na raspolaganje poduzetnicima u tolikom broju da su ovi postali nezavisni od radnika. A poto su pomou bednog ljudskog materijala koji su na ovakav na in dobavili uveli u obiaj dugo radno vreme, to su ga lake mogli naturiti i svojim susedima. (J. Fielden, The Curse of the Factory System, London 1836, str. 11.) 0 enskom radu kae fabriki inspektor Saunders u izvetaju od 1844: Meu radnicama ima ena koje su, izuzev samo nekoliko dana, mnogo nedelja uzastopce radile od 6 asova izjutra do 12 asova nou sa odbitkom manje od 2 asa za jelo, tako da im kroz 5 dana u nedelji od 24 asa dnevno ostaje samo 6 asova za dolazak u radionicu, odlazak kui i odmor u postelji.
1 4 4

1 4 3

R a b a e n j e maine nikako n e odgovara matematiki tano v r e m e n u njenog iskoriavanja. P a i s t o m pretpostavkom, neka maina koja radi 7 / 2 godina po 16 asova dnevno, obuhvata, kad je uporedimo s istom m a i n o m koja bi za 15 godina radila s a m o po 8 asova dnevno, isto toliki period proizvodnje kao i ova, i n e dodaje ukupnom proiz vodu vie vrednosti od nje. Ali, u p r v o m sluaju vrednost maine dvaput bi se bre reprodukovala nego u drugom, a kapitalista bi p o m o u nje za 7 ^ 2 godina progutao onoliko vika rada koliko bi inae progutao za 15 godina. Materijalno rabaenje maine dvojako je. O n a se rabati, prvo, to se upotrebljava, kao to se zlatnici liu u p r o m e t u , a drugo, to se n e upotrebljava, kao to u koricama r a m a koji se n e potee. T o nju razaraju elementi. R a b a e n j e p r v e vrste stoji manje-vie u upravnoj srazmeri, a drugo u izvesnom stepenu u obrnutoj srazmeri prema upotrebi m a i n e . Ali p o r e d materijalnog, maina podlee i jednom tako rei m o r a l n o m rabaenju. O n a gubi od svoje razmenske vrednosti ukoliko p o stoji m o g u n o s t d a se jevtinije reprodukuju maine iste konstrukcije ih joj se kao konkurenti jave bolje m a i n e . U oba sluaja njenu vrednost vie ne odreuje radno v r e m e koje je u njoj samoj stvarno o p r e d m e e n o , m a koliko ona inae' jo bila m l a d a i p u n a ivotne snage, nego radno v r e m e potrebno da se o n a s a m a reprodukuje ih da se r e p r o dukuje bolja maina. Stoga je njena vrednost vie ili manje pala. to je krai period u k o m e se reprodukuje celokupna njena vrednost, to je m a n j a opasnost moralnog rabaenja, a to je dui radni dan, to je krai onaj period. K a d se u neku g r a n u proizvodnje maina uvede prvi put, o n d a se jedan za d r u g i m redaju novi metodi za njeno jevtinije reprodukovanje i usavravanja koja n e zahvataju samo pojedine delove ili aparate, v e itavu njenu konstrukciju. Z b o g toga ova naroita pobuda za produavanje radnog dana najee deluje u p r v o m periodu njena i v o t a .
1 1 4 5 1 4 6 147 148

Ako se ne radi, kvare se osedjivi pokretni delovi metalnog mehanizma. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 281.) Ve ranije spomenuti manesterski fabrikant pree (Times od 26. no vembra 1862) nabraja meu trokovima maine: Ono (naime otpisivanje zbog rabaenja maine") treba da pokrije i gubitak koji neprekidno proistie iz toga to nove i bolje konstrukcije istiskuju maine jo pre no to se one stvarno istroe. Ceni se da graenje prvog primerka kakve novoizumljene maine staje otprilike pet puta vie od graenja drugoga. (Babbage, On the Economy of Machi nery etc., str. 211.) U fabrikaciji tila izvedena su poslednjih godina tako znaajna i tolika poboljanja da je dobro ouvana maina koja je u poetku stajala 1200 , nekoliko godina docnije prodata za 60 . . Poboljanja su se redala takvom brzinom da su maine ostajale nedovrene u rukama svojih graditelja, jer su usled srenijih izu ma ve bile zastarele. Zato su u ovom periodu burnog poleta fabrikanti tila
1 4 8 1 4 7 1 4 8

1 4 5

Pod inae jednakim okolnostima, i kad je radni dan dat, eksplo atiranje dvaput veeg broja radnika zahteva da se udvoji i deo posto janog kapitala koji je predujmljen u mainama i zgradama, kao i deo koji je predujmljen u sirovinama, pomonim materijama itd. S pro duenim radnim danom poveava se obim proizvodnje, dok deo kapi tala predujmljen u mainama i zgradama ostaje nepromenjen. Zbog toga ne samo da raste viak vrednosti, nego i opadaju izdaci potrebni da se on izvlai. Dodue, ovo se manje-vie dogaa i inae kad god se radni dan produuje, ali ovde je to mnogo presudnije, jer je deo kapitala pretvoren u sredstvo za rad ovde uopte odluniji. Naime, razvitak mainske proizvodnje vezuje jedan sve vei sastavni deo kapitala za oblik u kome se on, s jedne strane, moe neprekidno oploavati, dok s druge strane gubi i upotrebnu i razmensku vrednost im bude pre kinut njegov doticaj sa ivim radom.
149 150

Ako zemljoradnik ostavi svoj aov, pouavao je g. Ashworth, engleski magnat pamuka, profesora Nassaua W. Seniora, njemu za taj period ostaje neiskorien kapital od 18 pensa. Kad neki od naih ljudi (tj. fabrikih radnika) na pusti fabriku, on ini nekorisnim kapital koji je stajao 100 0 0 0 .
1 5 1

Pomislite samo! Uiniti nekorisnim, ma i za cigli trenutak, kapital koji je stajao I O O O O O J C ! Doista je vapijua nepravda to neki od naih ljudi uopte ikad naputa fabriku! Sve vei obim maina ini poeljnim, kao to uvia g. Senior primivi pouku od Ashworth-a, sve vee produavanje radnog dana.
162

ubrzo produili radno vreme, isprva osmoasovno, pomou dveju smena na 24 asa. (Isto, str. 233.) Po sebi se razume da se s kolebanjima na tritu i s naizmeninim po veavanjem i smanjivanjem tranje, fabrikantu stalno pruaju prilike kad on moe da upotrebi dopunski opticajni (floating) kapital, a da ne mora upotrebiti dopunski stalni k a p i t a l . . . ako se dopunska koliina sirovina moe preraditi bez dopunskih izdataka na zgrade i maine. (R. Torrens, On Wages and Combination, London 1834, str. 64.)
14

1 0 Okolnost pomenuta u tekstu, pomenuta je samo radi potpunosti, poto 5 u tek u treoj knjizi govoriti o profitnoj stopi, tj. o odnosu vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu. When a'labourer, said M r . Ashworth, lays down his spade, he renders useless, for that period, a capital worth 18 d. When one of our people leaves the mill, he renders useless a capital that has cost 100 000 pounds.* * (Senior, Letters on the Factory Act, London 1837, str. 14.) Kad stalni kapital pretee nad opticajnim kapitalom... onda je po eljno dugo radno vreme. t o vie raste obim maina itd., to vie jaaju pobude za produavanje radnog dana, jer je to jedino sredstvo da se velike mase stalnog kapitala uine rentabilnim. (Isto, str. 1 1 - 1 4 . ) U fabrici j m a raznih izdataka
1 5 1 1 1 , 2

i* Kod Seniora: 1 0 0 .

Maina proizvodi relativni viak vrednosti ne samo time to n e posredno obara vrednost radne snage i ovu posredno pojevtinjuje time to pojevtinjuje robe koje ulaze u njenu reprodukciju, nego i time to r a d koji vlasnik maina koristi u v r e m e kad se one poinju sporadino uvoditi pretvara u potenciran rad, podiui tako drutvenu vrednost mainskog proizvoda iznad njegove individualne vrednosti i osposobljavajui tako kapitalistu da manjim delom vrednosti dnevnog proizvoda naknadi dnevnu vrednost radne snage. Zato su za v r e m e tog prelaznog perioda, kada mainska proizvodnja ima neku vrstu monopola, dobici izvanredni i kapitalista se trudi da ovo prvo doba mlade ljubavi^ *} to temeljnije iskoristi produujui radni dan ko liko god je mogue. Veliki dobitak potpiruje nezasitljivu glad za jo veim dobitkom. K a d upotreba maina u istoj grani proizvodnje postane opta, drutvena vrednost mainskog proizvoda pada na njegovu individualnu vrednost, i tako se potvruje zakon po kome viak vrednosti proistie ne iz radnih snaga koje je kapitalista zamenio mainom, ve, naprotiv, iz radnih snaga koje on na njoj zapoljava. Viak vrednosti proistie samo iz promenljivog dela kapitala, a videli s m o da masu vika vred nosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i broj istovremeno zaposlenih radnika. K a d je duina radnog dana data, stopu vika vred nosti odreuje odnos u kome se radni dan deli na potrebni rad i viak rada. Broj istovremeno zaposlenih radnika zavisi, opet, od odnosa promenljivog dela kapitala p r e m a postojanom delu. Sad je jasno da mainska proizvodnja, m a kako ona poveavanjem proizvodne snage rada proirivala viak rada na raun potrebnog rada, postizava ovaj rezultat samo smanjujui broj radnika koje neki dati kapital zapoljava* J e d a n deo kapitala, koji je ranije bio promenljiv, t j . pretvarao se u ivu radnu snagu, pretvara ona u maine, dakle u postojani kapital koji ne proizvodi viak vrednosti. N e m o g u e je, npr., iz 2 radnika iscediti vika vrednosti koliko iz njih 2 4 . Ako od 2 4 radnika svaki bude na 12 asova rada davao samo 1 as vika rada, davae oni zajedno 2 4 asa vika rada, dok sveukupni rad dvojice radnika iznosi samo 2 4 asa. P r i m e n a maina za proizvodnju vika vrednosti sadri, dakle, unu tranju protivrenost, poto se njima od dva inioca vika vrednosti koji daje izvesni kapital date veliine, jedan inilacstopa vika v r e d nosti, samo tako poveava to se drugi inilacbroj radnika, smanjuje. Ova unutranja protivrenost pojavljuje se im maina zavlada nekom industrijskom g r a n o m i time vrednost mainski proizvedene robe p o
12

koji ostaju postojani, radila fabrika vie ili manje vremena; npr. zakupnina za zgra de, lokalne i opte poreze, osiguranja od poara, najamnine za razne stalne rad nike, kvarenje maina i razni drugi tereti, koji u odnosu na profit opadaju u sraz meri u kojoj proizvodnja raste. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 19.)

stane vrednost p o kojoj se upravlja d r u t v e n a v r e d n o s t svih r o b a iste v r s t e ; a t o je i p r o t i v r e n o s t koja n a g o n i kapital, a d a o n t o g a nije s v e s t a n , da nasilno p r o d u u j e r a d n i d a n d a bi o p a d a n j e s r a z m e r n o g broja eksploatisanih radnika nadoknadio p o v e a n j e m n e s a m o r e l a tivnog, nego i apsolutnog vika r a d a . A k o , dakle, kapitalistika p r i m e n a m a i n e , s j e d n e s t r a n e , s t v a r a nove snane p o b u d e z a b e z m e r n o p r o d u a v a n j e r a d n o g d a n a i r e v o l u cionie s a m nain r a d a i karakter d r u t v e n o g r a d n o g tela n a takav n a i n da lomi svaki o t p o r , o n a , s d r u g e s t r a n e , jednim d e l o m u v l a e i u proizvodnju slojeve r a d n i k e klase dotle n e p r i s t u p a n e kapitalu, a delom osloboavajui radnike koje je istisnula m a i n a , proizvodi s u vino radniko s t a n o v n i t v o koje m o r a t r p e t i d a m u kapital kroji zakon. O t u d a o n a z n a a j n a pojava u istoriji m o d e r n e industrije d a maina rui sve m o r a l n e i p r i r o d n e g r a n i c e r a d n o g d a n a . O t u d a ekonomski paradoks da se najsilnije sredstvo z a skraivanje r a d n o g v r e m e n a p r e o b r a a u najpouzdanije sredstvo z a p r e t v a r a n j e itavog v r e m e n a radnikovog ivota i ivota njegove p o r o d i c e u r a d n o v r e m e raspoloivo z a oploavanje kapitala.
1 5 3 154

Kad bi, snevao je Aristotel, najvei mislilac staroga veka, kad bi svaki alat mogao da vri svoj posao na zapovest ili ak slutei nau elju, kao to su se Dedalova umetnika dela sama kretala ili kao to su Hefestovi tronoci iz vlastite pobude ili na sveti rad, kad bi tako unkovi sami od sebe tkali, tada ne bi tre balo ni majstoru pomonika, ni gospodaru robova.
155

A A n t i p a t r o s , grki pesnik pronalazak v o d e n i c e z a m l e v e n j e vodnih m a i n a , kao osloboenje ka! Da, da, ti pagani! O n i
1 5 6

iz C i c e r o n o v a v r e m e n a , p o z d r a v i o je ita, taj p r v o b i t n i oblik svih p r o i z robinja i uspostavljanje zlatnog v e se nita n e r a z u m e v a h u u politikoj

Zato pojedinani kapitalista, a stoga i politika ekonomija koja je ogrezla u njegovim shvatanjima, nisu svesni ove unutranje protivrenosti, videemo iz prvih odeljaka tree knjige. Jedna od velikih Ricardovih zasluga geste to maine nije shvatio samo kao sredstvo za proizvodnju roba, nego i za stvaranje redundant population. * F . Biese, Die Philosophie des Aristoteles, Berlin 1842, sv. II, str. 408. 156 Navodimo Stolbergov C i prevod te pesme, jer je ona podjednako ka rakteristina za suprotnost izmeu antikog i modernog shvatanja kao i raniji citati o podeli rada: Odmorite ruke kojima okretaste rvanj, o, mlinarice, i spavajte mirno! Nek vam pevac uzalud objavljuje zoru!
1 5 4 1 1 5 5 13

1 5 3

* suvinog stanovnitva

ekonomiji ni u hrianstvu, kako je t o otkrio m u d r i Bastiat, a pre njega jo pametniji M a c C u l l o c h . I z m e u ostalog, nisu shvatili da je maina najuspenije sredstvo za produavanje radnog dana. Oni su pravdali ropstvo jednoga oveka kao sredstvo da se drugi razvije kao p o t p u n ovek. Ali da bi propovedali r o p s t v o m a s a samo zato da nekohko neotesanih ili poluobrazovanih skorojevia postanu emminent s p i n n e r s * , extensive sausage m a k e r s * i influential shoe black d e a l e r s * , za to im je nedostajalo specifino hriansko oseanje.
1 2 3

c) Intenzifikacija rada B e z m e r n o produavanje radnog dana do koga dovodi maina u r u k a m a kapitala izaziva kasnije, kao to smo videli, reakciju drutva iji je ivot ugroen u s a m o m korenu, a t i m e i zakonski ogranien normalan radni dan. N a osnovi takvog dana razvija se i dobiva od luujui znaaj jedna pojava koju smo v e ranije bili susreliinten zifikacija rada. P r i analizi apsolutnog vika vrednosti radilo se u p r v o m r e d u o ekstenzivnoj veliini r a d a , dok se stepen njegove inten zivnosti s m a t r a o kao dat. Sad n a m valja posmatrati kako se eksten zivna veliina p r e o b r a a u intenzivnu ili stepensku veliinu. S a m o se p o sebi r a z u m e da s n a p r e t k o m mainizma i nagomila- . vanjem iskustva posebne klase mainskih radnika prirodno raste brzina, a s njom i intenzivnost rada. T a k o je u Engleskoj produa vanje r a d n o g dana ilo u toku pola veka ruku pod ruku sa sve ve o m intenzivnou fabrikog rada. M e u t i m , pojmljivo je da u radu koji se n e vri s prolaznim nastupima grozniave delatnosti, v e s pravilnom jednolinou koja se iz dana u dan ponavlja, m o r a nastu piti m o m e n a t kad se produavanje radnog dana i intenzivnost rada m e u s o b n o iskljuuju, tako da se radni dan m o e produiti samo ako se snizi stepen intenzivnosti r a d a i, o b r n u t o , stepen intenzivnosti rada m o e se pojaati s a m o ako se skrati radni dan. i m je ogorenje radnike klase koje je postepeno raslo prisililo dravu da prinudnim m e r a m a skrati r a d n o v r e m e i da najpre propie normalni radni dan u p r a v i m fabrikama, dakle od o n o g a asa kad je zauvek bio uinjen

Deo * je nimfama odredila rad devojaka, i sad one skakuu lako po kolu, te se obru potresene osi sa svojim paocima i okreu u krug teinu pokretna kamena. ivimo ivotom naih otaca i bez rada uivajmo darove to nam ih boginja daje. * istaknuti fabrikanti pree * fabrikanti kobasica na veliko * utiajni trgovci viksom za obuu * linost iz grke mitologije, boginja zemljo radnje (Demetra)
4 x 2 3

kraj pojaanoj proizvodnji vika vrednosti produavanjem radnog dana, kapital se, p o m o u ubrzanog razvitka mainskog sistema, s v o m snagom i s p u n o m sveu bacio na proizvoenje relativnog vika vrednosti. U isto v r e m e izmenio se i karakter relativnog vika v r e d nosti. U g l a v n o m , m e t o d proizvoenja relativnog vika vrednosti s a stoji se u t o m e da se poveanjem proizvodne snage rada radnik ospo sobi da istim utrokom rada z a isto v r e m e vie proizvede. I s t o r a d n o v r e m e dodaje celokupnom proizvodu istu vrednost kao i ranije, m a d a se ova nepromenjena razmenska vrednost sada predstavlja u veoj koliini upotrebnih vrednosti i stoga vrednost pojedine r o b e pada. Ali je drukije i m nasilno skraivanje r a d n o g dana, sa o g r o m n i m podstrekom koji ono daje razvijanju proizvodne snage i ekonomisanju uslova za proizvodnju, ujedno prisili radnika d a z a isto v r e m e troi vie rada, da jae napinje radnu snagu, d a g u e ispunjuje p o r e radnog vremena, t j . da zgunjava r a d , i t o u stepenu koji se m o e postii samo u skraenom r a d n o m danu. T o zbijanje vee m a s e rada u nekom datom periodu v r e m e n a r a u n a se kao ono to jeste, kao vea koliina rada. Sad radno v r e m e i m a dve m e r e : o n o s e m e r i i kao ekstenzivna veliina i po stepenu njegove g u s t o e . Inten zivniji as desetoasovnog radnog dana sadri sada istu ili v e u koli inu rada, t j . utroene radne snage, n e g o porazniji a s dvanaestoasovnog radnog dana. S t o g a njegov proizvod ima isto toliko ili vie vrednosti nego proizvod U / s poroznijeg asa. N e uzimajui u obzir poveanje relativnog vika vrednosti usled poveanja proizvodne snage rada, sada, n p r . , 3 / 3 asa vika r a d a n a 6 / 3 asova potrebnog r a d a pruaju kapitalisti istu m a s u vrednosti kao ranije 4 asa vika rada n a 8 asova potrebnog rada.
1 5 7 x 2

Sada se postavlja pitanje: kako se r a d intenzifikuje? P r v o dejstvo skraenog r a d n o g dana poiva n a p o sebi r a z u m ljivom zakonu da akciona sposobnost radne snage stoji u obrnutoj srazmeri p r e m a v r e m e n u njena delovanja. U s l e d toga se, u izvesnim granicama, ono to se izgubi u trajanju ispoljavanja snage dobija u stepenu njenog ispoljavanja. A da radnik i stvarno pusti u tok vie radne snage, za t o s e kapital brine m e t o d o m p l a a n j a . U manu fakturama, n p r . u g r n a r n i c a m a , u kojima maine n e igraju nikakvu ili igraju beznaajnu ulogu, uvoenje fabrikog zakona oito je doka158

Razume se da je u razliitim granama proizvodnje intenzivnost radova razliita. Kao to je to ve A. Smith pokazao, ove se razlike delimino potiru sporednim okolnostima svojstvenim svakoj vrsti rada. Ali se uticaj na radno vreme kao meni vrednosti i ovde vri samo ukoliko se intenzivna i ekstenzivna veliina ispoljavaju kao izrazi iste koliine rada koji su suprotni jedan drugom i koji se uza jamno iskljuuju. 158 Naroito pomou najamnine od komada, o kojoj e biti govora u estom odeljku.

1 5 7

zalo da samo skraenje radnog dana divno poveava pravilnost, jedno obraznost, red, stalnost i energinost rada. Meutim se sumnjalo da e isto dejstvo biti u pravoj fabrici, poto je ovde radnikova za visnost od stalnog i jednolinog kretanja maine odavno uspostavila najstrou disciplinu. Zato su 1844, kada se raspravljalo -o snienju radnog dana ispod 12 asova, fabrikanti gotovo jednoglasno izjavili da
159

njihovi nadzornici u raznim radionicama paze da ruke ne dangube, a da se stepen budnosti i panje radnika (the extent of vigilance and attention on the part of the workmen) teko moe poveati, i da bi stoga, pod pretpostavkom da sve ostale okolnosti, kao hod maine itd., ostanu jednake, bila besmislica oekivati u dobro ureenim fabrikama ma kakav znatan rezultat od poveane paljivosti itd radnika.
160

Eksperimenti opovrgoe ovu tvrdnju. Gospodin R. Gardner uveo je od 20. aprila 1844. u svojim dvema velikim fabrikama u Prestonu jedanaestoasovni radni dan umesto dvanaestoasovnog. Otprilike posle godinu dana rezultat je bio da je
izraena ista koliina proizvoda uz iste trokove, i da su svi radnici primah za 11 asova istu najamninu kao ranije za 1 2 .
161

Prei u preko eksperimenata u odeljenjima za predenje i e ljanje, jer su oni vreni u vezi s poveanjem brzine maine (za 2%). Ali u tkakom odeljenju, gde su, osim toga, tkane vrlo raznolike vrste lakih fantaisie-artikala s figurama, nisu bile izvrene nikakve promen u objektivnim uslovima proizvodnje. Rezultat:
Od 6. januara do 20. aprila 1844, svaki radnik je radei dnevno 12 asova proseno zaraivao 10 il. i P / a pensa nedeljno; od 20. aprila do 29. juna 1844. radei 11 asova dnevno svaki je primao prosenu nedeljnu plam od 10 il. 3 / 2 pensa.
1 162

Ovde je za 11 asova proizvoeno vie nego pre za 12, isklju ivo usled vee, ravnomerne izdrljivosti radnika i tednje njihova vremena. Dok su oni primah istu platu i dobivah 1 as slobodnog vremena, kapitalista je dobijao istu masu proizvoda troei pri tom za 1 as manje uglja, plina itd. Slini eksperimenti bili su izvedeni i u fabrikama gospode Horrocksa i Jacsona s jednakim uspehom.
1 5 9

163

1 6 0

Vidi: R I F za 31. oktobar 1865. R I F za 1844. i tromeseje koje se svrava sa 30. aprilom

1845, str.

20, 21. Isto, str. 19. Poto je najamnina od komada ostala ista, veliina nedeljne najamnine zavisna je od koliine proizvoda. Isto, str. 2 0 . Isto, str. 2 1 . Moralni elemenat igrao je u gore pomenutim eksperimen tima vanu ulogu. Mi radimo s vie revnosti, izjavie radnici fabrikom inspek1 8 3 1 8 2 1 6 1

 i m s e skraenje r a d n o g d a n a , koje p r e svega s t v a r a subjektivni uslov za kondenzovanje r a d a , t j . s p o s o b n o s t d a r a d n i k u d a t o m v r e m e n u pusti u tok vie snage, s p r o v e d e p r i n u d n o , p u t e m z a k o n a , maina postaje u r u k a m a kapitala objektivno i sistematski p r i m e n j i v a n o sredstvo da s e iz radnika z a isto v r e m e iscedi vie r a d a . O v o s e vri n a d v a n a i n a : p o v e a v a n j e m b r z i n e m a i n a i p r o i r e n j e m o b i m a m a i n a koje isti radnik i m a d a n a d z i r e , t j . p r o i r e n j e m njegovog polja rada. U s a v r a v a n j e konstrukcije m a i n a d e l o m je n u n o r a d i v e e g pritiska n a radnika, a d e l o m s a m o s o b o m p r a t i intenzifikaciju r a d a , jer g r a n i c e r a d n o g d a n a prisiljavaju kapitalistu da u t r o k o v i m a p r o i z vodnje b u d e krajnje tedljiv. U s a v r a v a n j e p a r n e m a i n e p o v e a v a broj u d a r a c a klipa u m i n u t u , a u isto v r e m e o m o g u u j e d a se v e o m t e d n j o m snage istim m o t o r o m p o k r e e v e i m e h a n i z a m u z isti, p a ak i uz manji potroak uglja. U s a v r a v a n j e m t r a n s m i s i o n o g m e h a n i z m a s m a n j u j e se t r e n j e , a p r e n i k i teina velikih i m a l i h vratila transmisije s v o d e se n a sve m a n j i m i n i m u m , p o e m u s e m o d e r n a m a i n a tako upadljivo razlikuje o d starije. N a j z a d , u s a v r a v a n j e m r a d n e m a i n e s m a n j u j e se njen o b i m , a p o v e a v a telo m a i n e i t i m e broj i obim alata kojima o n a radi, kao to je sluaj k o d predilice, ili se n e z n a t n i m detaljnim i z m e n a m a p o v e a v a pokretljivost tih alata, kao to je n a ovaj n a i n s r e d i n o m pedesetih g o d i n a b r z i n a v r e t e n a na automatskoj predilici (selfacting m u l e ) bila p o v e a n a z a Skraenje r a d n o g a d a n a n a 12 a s o v a u Engleskoj 1 8 3 2 . V e 1 8 3 6 . izjavio je jedan engleski f a b r i k a n t : datira od

Kad se uporedi s predanjim, rad koji se sada mora obavljati u fabrikama mnogo je vei, jer znatno poveana brzina maina iziskuje od radnika vie panje i aktivnosti.
164

L o r d Ashley, s a d a g r o f S h a f t e s b u r y , d o m u sledee d o k u m e n t o v a n e izjave:

dao

je

1844. u

Donjem

Rad zaposlenih u fabrikim procesima sada je tri puta vei nego u vreme uvoenja takvih operacija. Maine su, nema nikakve sumnje, izvrile posao koji zamenjuje tetive i miice miliona ljudi, ali su u ogromnoj (prodigiously) meri po veale rad ljudi kojima svojim strahovitim kretanjem gospodare... Pratiti dve predilice za predenje pree br. 40 dvanaest asova, znailo je'1815. prei rastojanje od 8 milja. Godine 1832. ovo je rastojanje iznosilo kod jednog para predilica za istu preu za 12 asova 20 milja, a esto i vie. Godine 1815. prelac je mo rao da preu na svakoj predilici zategne za 12 asova 820 puta, to ukupno iznosi

toru, i stalno imamo na umu kakva je za nas nagrada moi uvee ranije otii kui; u itavoj fabrici svi su obuzeti duhom aktivnosti i vedrine, poev od najmlaeg okretaa do nastarijeg radnika; a i uzajamno se moemo bolje pomagati u radu. (Isto.) John Fielden, The Curse ere, str. 32.
1 8 4

1640 puta za 12 asova. Godine 1832. morao je prelac za vreme svog 12-asovnog radnog dana na svakoj predilici zatezati preu 2 2 0 0 , ukupno 4 4 0 0 puta, 1844. god. 2 4 0 0 , ukupnp 4 8 0 0 puta, a u nekim sluajevima iziskivana masa rada (amount of labour) jo je v e a . . . Ovde mi je pri ruci jedan drugi dokumenat iz 1842, u kome se dokazuje da rad progresivno raste ne samo zato to se mora prelaziti sve vea daljina, ve i to se poveava koliina proizvedene robe dok broj radnika srazmerno opada, a jo i zato to se sad esto radi s loijim pamukom pa se mora vie z a p i n j a t i . . . Isto je tako znatno povean rad i u eljaonici. Jedno lice radi sada posao koji je nekad bio razdeljen na d v a . . . U tkanicama, u kojima je zaposlen veliki broj lica, naroito enskih, rad je zbog vee brzine ma ina poslednjih godina porastao za itavih 1 0 % . Godine 1838. bio je broj hanks * ispredenih za nedelju dana 18 0 0 0 , godine 1843. iznosio je 21 0 0 0 . Godine 1819. bio je broj p i c k s * kod parnog razboja 6 0 u minutu; godine 1842. iznosio je 140, a sve ovo pokazuje veliko poveanje r a d a .
1 2 185

S obzirom na ovako znatnu intenzivnost koju je rad bio do stigao ve 1844. pod vladavinom zakona o dvanaestoasovnom rad nom danu, izgledala je u ono vreme opravdana izjava engleskih fa brikanata da je svaki dalji napredak u tom pravcu nemogu i da zato svako dalje skraivanje radnog vremena znai isto to i opadanje proizvodnje. Prividnu tanost njihovog rezonovanja najbolje dokazuje sledea u isto vreme data izjava njihovog neumornog cenzora, fabri kog inspektora Leonarda Homera:
Poto se proizvedena koliina poglavito upravlja prema brzini maina, interes fabrikanata mora biti da ove tera to veom brzinom, ali pod ovim uslovima: da se maine uvaju od suvie brzog kvarenja, da kakvoa proizvedenog artikla ostane ista i da je radnik kadar da prati njihovo kretanje bez veeg na pora od onoga koji moe stalno initi. esto se deava da fabrikant u svojoj urbi odvie ubrza kretanje. Lomljenje maina i lo kvalitet proizvoda tada e pretegnuti nad efektom brzine, i on je prisiljen da umeri hod maina. Poto ak tivan i razborit fabrikant iznalazi koliki maksimum moe postii, doao sam do zakljuka da je za 11 asova nemogue proizvesti koliko za 12. Osim toga, pret postavljao sam da se radnik kome se plaa od komada do krajnosti napree, ukoliko moe stalno izdrati isti stepen r a d a . *
16

Iz toga je Homer zakljuio da uprkos i dr. dalje skraivanje radnog dana ispod koliinu proizvoda. Deset godina kasnije rezervu iz 1845. kao dokaz koliko je malo
167
1 6 5 1

eksperimentima Gardnera 12 asova mora smanjiti on sam navodi ovu svoju on onda razumevao elas-

1 6 8

1 8 7

L o r d Ashley, The Ten Hours' Factory Bill etc., str. 6 - 9. i dalje. R I F za 30. april 1845, str. 2 0 . Isto, str. 22.

* povesama * udaraca unka

tinost maine i ljudske radne snage, koje se prinudnim skraivanjem radnog dana obe podjednako do krajnosti napreu. Preimo sad na period posle 1847. kad je u engleskim fabrikama pamuka, vune, svile i lana uveden zakon o desetoasovnom radnom danu.
Na throstle-predilicama brzina vretena porasla je za 5 0 0 , a na mule-predilicama za 1000 obrta u minutu, t j . brzina throstle-vretena, koja je 1839. bila 4 5 0 0 obrta u minutu, iznosi sada (1862) 5000, a brzina mule-vretena r a nije 5000, iznosi sada 6 0 0 0 obrta u minutu; u prvom sluaju brzina se pove ala za /io, a u drugom za I. **
1 1 1 16S

James Nasmvth, uveni privatni inenjer iz Petrikrofta kod Manestera, objasnio je 1852. u jednom pismu Leonardu Homeru usa vravanja parne maine koja su izvedena od 1848. do 1852. Poto najpre primeuje da je parna konjska snaga, koja se u zvaninoj fabri koj statistici jo uvek ceni po svom dejstvu iz 1 8 2 8 , jo samo no minalna i moe posluiti samo kao indeks stvarne snage, kae on izmeu ostalog i ovo:
169

Nema sumnje da parne maine iste teine, a esto iste maine na kojima su samo izvrene moderne popravke, obavljaju proseno za 5 0 % posla vie nego ranije i da, u mnogim sluajevima, potpuno iste parne maine koje su dok im je brzina bila ograniena na 2 2 0 stopa u minutu davale 5 0 konjskih snaga, daju danas preko 100 uz manji utroak u g l j a . . . Moderna parna maina iste nomi nalne konjske snage radi s mnogo vie snage nego pre usled savrenije konstruk cije, smanjenoga obima i gradnje parnih kotlova i t d . . . . Stoga, mada je u odnosu prema nominalnoj konjskoj snazi broj zaposlenih radnika isti, on je manji u odnosu prema radnoj maineriji.i?

Godine 1850. fabrike Ujedinjene Kraljevine upotrebljavale su 134 217 nominalnih konjskih snaga za pokretanje 25 638 716 vretena i 301 445 razboja. Godine 1856. broj vretena bio je 33 503 580, a razboja 369 205. Da se iziskivalo isto toliko konjskih snaga kao 1850,
1 8 8

R I F za 3 1 . oktobar 1862, str. 6 2 .

16 Ovo se izmenilo s parlamentarnim izvetajem (Parliamentarv Return) od 1862. T u stvarna parna konjska snaga modernih parnih maina i vodenih kola stupa na mesto nominalne konjske snage (vidi primedbu 1 0 9 * * ) . Isto se tako vie ne meaju vretena za uvrtanje prede s pravim vretenima za predenje (kao u Returns od 1839, 1850. i 1 8 5 6 ) ; zatim se za fabrike vune dodaje broj gigs-a *, a fabrike jute i kudelje uzimaju se odvojeno od fabrika lana; naposletku, ple tenje arapa ulazi prvi put u izvetaj.
2 8

"o R I F za 31. oktobar 1856, str. 14, 2 0 .

i * U izdanjima od 1. do 4 : / s -
3

* na str. 3 4 4 . u ovom

tomu

* mainS za vlaenje (vlaara)

o n d a bi 1 8 5 6 . bilo n u n o 1 7 5 0 0 0 konjskih snaga. A h je njih p r e m a z v a n i n o m izvetaju bilo s a m o 161 4 3 5 , dakle preko 10 0 0 0 m a n j e nego kad bismo raunali na bazi 1 8 5 0 .
1 7 1

Poslednji izvetaj iz 1856. (zvanina statistika) utvrdio je ove injenice: fabriki sistem iri se strahovitom brzinom, broj ruku opao je u odnosu prema mainama; parna maina, utedom snage i drugim metodama, tera maine vee teine, a zahvaljujui savrenijim mainama radilicama, promenjenim metodima izrade, poveanoj brzini maina i mnogim drugim uzrocima, proizvodi se vea koliina izraevina. Maine svih vrsta uveliko su usavrene, to je veoma po vealo njihovu proizvodnu snagu. Van svake je sumnje da je skraivanje radnog d a n a . . . dalo podstrek za ta usavrenja. Usavrenja i intenzivnije naprezanje rad nika uzrok su to se u skraenom radnom danu (skraenom za 2 asa ili za le), izrauje bar isto onoliko proizvoda koliko ranije u duem radnom danu.
172 1 173

K a k o je sa intenzivnijom g a e n j e fabrikanata, p o t v r u j e p a m u n i h i d r u g i h fabrika o d 3 2 % godinje, a o d 1 8 5 0 . d o

eksploatacijom r a d n e snage raslo i b o v e i t a okolnost to se broj engleskih 1 8 3 8 . do 1 8 5 0 . p r o s e n o poveavao za 1 8 5 6 , naprotiv, za 8 6 % . t i 3 i ]

M a kako d a je velik bio napredak engleske industrije za 8 g o d i n a o d 1 8 4 8 . d o 1 8 5 6 . p o d vladavinom desetoasovnog radnog d a n a , opet je o n daleko n a d m a e n u sledeem estogodinjem p e r i o d u , o d 1 8 5 6 . d o 1 8 6 2 . N a p r i m e r , u fabrikama svile bilo je v r e t e n a : 1 8 5 6 . g o d . 1 0 9 3 7 9 9 ; 1 8 6 2 . god. 1 3 8 8 5 4 4 ; razboja 1 8 5 6 . god. 9 2 6 0 ; 1 8 6 2 . g o d . 10 7 0 9 . N a s u p r o t t o m e , broj r a d n i k a : 1 8 5 6 . god. 5 6 1 3 1 , a 1 8 6 2 . g o d . 5 2 4 2 9 . T o ini prirataj broja v r e t e n a od 2 6 , 9 % i razboja o d 1 5 , 6 % , dok je istovremeno b r o j radnika o p a o z a 7 % . G o d i n e 1 8 5 0 . bilo je u fabrikama tkanina o d eljane v u n e "[kamgarna] 8 7 5 8 3 0 v r e t e n a , 1 8 5 6 . god. 1 3 2 4 5 4 9 ( 5 1 , 2 % vie), a 1 8 6 2 . god. 1 2 8 9 1 7 2 ( 2 , 7 % m a n j e ) . K a d odbijemo v r e t e n a z a uvrtanje, koja su ula u popis o d 1 8 5 6 . a nisu ula u popis o d 1 8 6 2 , o n d a broj vretena ostaje otprilike isti kao 1 8 5 6 . god. N a s u p r o t t o m e , brzina vretena i razboja bila je od 1 8 5 0 . u m n o g o sluajeva udvojena. B r o j parnih razboja u fabrikama k a m g a r n a bio j e : 1850."god. 3 2 6 1 7 ; 1 8 5 6 . god. 3 8 9 5 6 , a 1 8 6 2 . god.^43 0 4 8 . P r i t o m je broj uposlenih lica b i o : 1 8 5 0 . god. 7 9 7 3 7 ; 1 8 5 6 . g o d . 8 7 7 9 4 , a 1 8 6 2 . god. 8 6 0 6 3 ; ali o d ovoga broja, bilo je d e c e ispod 1 4 g o d i n a : 1 8 5 0 . god. 9 9 5 6 ; 1 8 5 6 . g o d . l l 2 2 8 ; a 1 8 6 2 . god. 13 1 7 8 . U p r k o s jako p o v e a n o m b r o j u razboja, o p a o je 1 8 6 2 . god. u poreenju s 1 8 5 6 . g o d . celokupni b r o j zaposlenih radnika, a porastao broj eksploatisane d e c e .
1 7 4

1 Isto, str. 14, 15. Isto, str. 20. R I F za 31. oktobar 1858, str. 9, 10. Upor.: R I F za 30. april 1860, str. 30. i dalje. R I F za 31. oktobar 1862, str. 100, 103, 129, 130.
1 7 2 1 7 8 1 7 4

1 7

Dvadeset sedmog Donjem domu:

aprila 1863. izjavio je poslanik

Ferrand

Radniki delegati iz 16 srezova Lankaira i eira, u ije ime govorim, saoptili su mi da usled usavravanja maina rad u fabrikama neprekidno raste. Umesto da jedno lice kao nekada posluuje s pomonicima 2 razboja, posluuje sada 3 razboja bez pomonika, a nije nita neobino da jedno lice posluuje i 4 razboja itd. K a o to iz saoptenih injenica izlazi, sada je 12 asova rada sabi jeno u manje p d 10 asova. Pojmljivo je stoga koliko su se strahovito poslednjih godina povea i napori fabrikih radnika.
175

Zbog toga fabriki inspektori, mada neumorno i s punim pravom hvale povoljne posledice fabrikih zakona od 1844. i 1850, ipak priz naju da je skraivanje radnoga dana ve izazvalo takvu intenzivnost rada koja razara zdravlje radnika, dakle samu radnu snagu.
Izgleda da je u veini fabrika pamuka, vunenih tkanina i svile ona iscrpljujua uzbudljivost potrebna za rad oko maina, ije je kretanje zadnjih godina tako izvanredno ubrzano, jedan od uzroka prevelike smrtnosti od plunih bolesti, kao to je to dokazao dr Greenhow u svom nedavnanjem divnom izvetaju. "
1

Nema nikakve sumnje da je tendencija kapitala im mu zakon jednom zasvagda presee mogunost da produuje radni dan da tetu nadoknauje sistematskim pojaavanjem stepena intenzivnosti rada i da svako usavravanje maina preokrene u sredstvo za vee isisavanje radne snage, i ta tendencija ubrzo opet mora dovesti do kri tine take na kojoj ponovno skraivanje radnog dana postaje neizbeno. S druge" strane, burno napredovanje engleske industrije od 1848. do danas, tj. u toku perioda desetoasovnog radnog dana, daleko vie nadmauje period od 1833. do 1847, tj. period dvanaesto177

Sa modernim parnim razbojem tka sada za 6 0 asova nedeljno na 2 razboja izradi 2 6 komada izvesne vrste tkanine odreene duine i irine, dok je na starom parnom razboju mogao izraditi samo 4 komada. Trokovi oko tkanja takvog jednog komada pali su jo poetkom 50-ih godina od 2 il. i 9 pensa na 5 / 8 pensa.
1

1 7 5

Dodatak uz drugo izdanje. Pre 3 0 godina (1841) zahtevalo se od prelca pamune pree da sa tri pomonika nadzire samo jedan par ,mules' s 3 0 0 do 324 vretena. Sada (krajem 1871) on mora s pet pomonika nadzirati ,mules' koje imaju 2200 vretena, a proizvodi najmanje 7 puta vie pree nego 1841. (Alexander Redgrave, fabriki inspektor, u: Journal of the Society o f Arts od 5. januara 1872.) R I F za 31. oktobar 1861, str. 2 5 , 2 6 . Agitacija za osmoasovni radni dan otpoela je sada (1867) u Lankairu meu fabrikim radnicima.
1 7 7 17

24

MARI

- Engels (Zt)

asovnog radnog dana, nego to je ovaj nadmaio onu polovinu veka od uvoenja fabrikog sistema, tj. period neogranienog radnog dana.
178
1 7 8

O v o nekoliko brojki pokazuje napredak prvih

2

Factories * u U[nited]

K i n g d [ o m ] * od 1 8 4 8 . godine: 1848. Fabrike pamuka P a m u n a preda (funti) K o n a c (funti) Tkanine (jarda) Fabrike kudelje % lana Prea (funti) Tkanine (jarda) Fabrike svile Prea (funti) Tkanine (jarda) Fabrike vune 14 6 7 0 8 8 0 151 231 153 27 533 968 1 9 0 371 537 31 6 6 9 2 6 7 278 837 418 Izvezena koliina 1851. 1860. 1865.

135 831 162 1 0 9 1 373 9 3 0

143 9 6 6 106 4 3 9 2 176 1 5 4 3 161 7 8 9

197 343 6 5 5 6 297 554 2776218427

103 7 5 1 4 5 5 4 6 4 8 611 2015237851

U 7 2 2 182 88 901 5 1 9

18 841 3 2 6 129 1 0 6 7 5 3

31 2 1 0 6 1 2 143 9 9 6 7 7 3

36 777 334 2 4 7 0 1 2 592

466 8 5 2 *

462 513 1 181 4 5 5 *

4

897 4 0 2 1 307 2 9 3 *
4

812 5 8 9 2 8 6 9 837

Prea (funti) Tkanine (jarda)

1848. Fabrike pamuka Prea Tkanine Fabrike kudelje i lana 493 449 2 802 789

Vrednost izvoza u 1851. I860.

1865.

5 9 2 7 831 16 7 5 3 3 6 9

6 634 026 23 4 5 4 8 1 0

9 870 875 4 2 141 505

10 3 5 1 0 4 9 46 903 796

Prea Tkanine Fabrike svile

951426 4 1 0 7 396

1 801272 4 804 803

2 505 497 9 155 3 5 8

Prea Tkanine Fabrike vune Prea i vunica Tkanine

77 7 8 9

196 3 8 0 1 130 3 9 8

8 2 6 107 1 587 303

768 064 1 4 0 9 221

776 975 5 733 828

1 484 544 8 377 183

3 843 450 1 2 1 5 6 998

5 424 047 2 0 1 0 2 259

(Vidi Plave knjige: Statistical Abstract for the United Kingdom, br. 8 i br. 13, L o n d o n 1 8 6 1 . i 1 8 6 6 . ) U Lankairu se broj fabrika poveao izmeu izmeu 1 8 5 0 . i 1 8 5 6 . za 1 9 % , a izmeu 1856. i 1 8 3 9 . i 1850. samo za 4 % , 1862. za 3 3 % , dok je u oba

* f a b r i k a * Ujedinjenoj Kraljevini * 1 8 4 6 * funti

4.

Fabrika

U p o e t k u o v e glave p o s m a t r a l i s m o telo fabrike, sklop m a i n skog sistema. Z a t i m s m o videli kako m a i n a , prisvajajui enski i deji r a d , p o v e a v a ljudski materijal koji kapital eksploatie, kako b e z m e r n i m p r o d u a v a n j e m r a d n o g d a n a zaplenjuje i t a v radnikov ivot i naposletku kako njen n a p r e d a k , koji o m o g u a v a d a se z a sve k r a e v r e m e izrauje m a s a p r o i z v o d a koja se udovino p o v e a v a , slui kao sistematsko s r e d s t v o d a s e u s v a k o m t r e n u t k u v r e m e n a stavi u tok vie r a d a , t j . d a se r a d n a s n a g a sve intenzivnije eksploatie. S a d e m o pogledati fabriku u njenoj celini, i t o u n j e n o m najrazvijenijem obliku. D r U r e , Pindar automatske s t r a n e kao fabrike, opisuje nam je s jedne

kooperaciju razliitih klasa radnika, odraslih i neodraslih, koji umeno i mar ljivo nadziru sistem proizvodne maine, koju neprekidno tera jedna centralna snaga (prvi motor), a s d r u g e s t r a n e kao ogroman automat sastavljen iz bezbrojnih mehanikih i samosvesnih organa, koji usklaeno i bez prekida deluju da bi proizveli jedan isti predmet, tako da su svi ti organi potinjeni jednoj pokretakoj snazi koja se sama od sebe kree. O v a dva izraza nikako n e z n a e j e d n o isto. U j e d n o m e se k o m binovani ukupni radnik, ili d r u t v e n o r a d n o t e l o , pokazuje kao n a d m o n i subjekt, a m e h a n i k i a u t o m a t kao o b j e k t ; u d r u g o m je s a m a u t o m a t subjekt, a r a d n i c i su p r i d o d a t i s a m o k a o svesni o r g a n i n j e g o v i m nesvesnim o r g a n i m a i s n j i m a s u potinjeni c e n t r a l n o j p o kretakoj snazi. P r v i izraz vai z a svaku m o g u u primeriu m a i n a u velikom r a z m e r u , drugi karakterie kapitalistiku p r i m e n u m a i n e , pa o t u d i m o d e r n i fabriki sistem. Z a t o U r e i voli d a c e n t r a l n u m a inu, o d koje polazi kretanje, predstavlja n e s a m o k a o a u t o m a t , v e i kao a u t o k r a t u . U tim velikim radionicama, blagotvorna sila pare skuplja oko sebe mili jarde svojih podanika.
179

jedanaestogodinja perioda broj zaposlenih lica apsolutno porastao, a relativno opao. Upor.: R I F za 31. oktobar 1862, str. 63. U Lankairu prebvlauje fabrikacija pamuka. Ali koliko srazmerno mesta ona zauzima u fabrikaciji prede i tkanina uopte vidi se iz toga to od svih slinih fabrika u Engleskoj, Velsu, kot skoj i Irskoj samo na nju otpada 45,2%, od svih vretena 83,3%, od svih par nih razboja 81,4%, od svih parnih konjskih snaga koje ih pokreu 72,6%, i od celokupnog broja zaposlenih lica 58,2%. (Isto, str. 62, 63.) Ure, PhUosophy of Manufactures, str. 18.
1 7 9

K a d radna alatka prede na mainu, prelazi s radnika na nju i vetina rukovanja alatkom. R a d n a sposobnost alata oslobodila se linih granica ljudske radne snage. T i m e biva unitena tehnika osnovica na kojoj poiva podela rada u manufakturi. Stoga se namesto hije rarhije specijaliziranih radnika, karakteristine za manufakturu, u automatskoj fabrici javlja tendencija za izjednaavanjem ili nivehsanjem radova, koje pomonici maine imaju da i z v o d e ; mesto vetaki stvorenih razlika medu deliminim radnicima dolaze, kao p r e tene po vanosti, prirodne razlike u godinama starosti i polu. Ukoliko se podela rada ponovo javlja u automatskoj fabrici, ona je u prvi m a h raspodela radnika medu specijalizirane maine, i rad nikih iriasa, koje vie nisu organski povezane grupe, meu razna odeljenja fabrike, gde one rade za jednorodnim mainama alatljikama poredanim jedne pored drugih; m e u njima, dakle, postoji samo prosta kooperacija. Organski povezana grupa manufakture zamenjena je vezom koja spaja glavnog radnika s malim brojem po monika. Bitna podvojenost koja postoji jeste podela na radnike koji stvarno r a d e na mainama radilicama (ovamo spada i nekoliko rad nika koji paze, odnosno hrane pokretaku mainu), i na pomone radnike (gotovo iskljuivo decu) koji prvima pomau. U pomone radnike raunaju se vie ili manje svi feeders (oni koji mainama samo dodaju materijal za r a d ) . P o r e d ovih glavnih klasa, postoji brojem neznatno osoblje koje nadgleda i stalno popravlja celokupnu maineriju: inenjeri, mehaniari, stolari itd. T o je via, delom nauno obrazovana, delom zanatlijska radnika klasa; ona je izvan kruga fabrikih radnika i samo im je p r i d o d a t a . Ova je podela rada isto tehnika.
180 181

i '

Svaki rad na maini zahteva da m u se radnik priui od ranih go dina da bi sopstveno kretanje prilagodio jednoobraznom i neprekid n o m kretanju nekog automata. Ukohko sama celokupna mainerija sainjava sistem raznolikih, kombinovanih maina koje istovremeno rade, utohko i kooperacija koja n a njoj poiva zahteva da se meu razliite maine raspodele razliite radnike grupe. A h mainska proiz vodnja ukida nunost da se ova raspodela uvrsti po nainu m a n u fakture neprestanim prilagoavanjem istih radnika istim funkcija-

Isto, str. 20. Upor.: Karl Marx, Misere de la Philosophie, str. 140, 141. Karakteristino po namerno obmanjivanje putem statistike, koje se i inae moe dokazati u pojedinostima, jeste da englesko fabriko zakonodavstvo izriito iskljuuje iz svog delokruga kao nefabrike one radnike koji su u tekstu poslednji spomenuti, dok s druge strane izvetaji koje je parlamenat objavio isto tako izriito raunaju u kategoriju fabrikih radnika ne samo inenjere, mehaniare itd., nego i direktore fabrika, nametenike, raznosae, magacionere, radnike na pakovanju itd., ukratko sve ljude osim samog vlasnika fabrike.
1 8 1

1 8 0

ma. Poto celokupno kretanje fabrike ne polazi od radnika ve od maine, osoblje se moe stalno menjati a da se proces rada ne prekida. Najoitiji dokaz za to prua nam relejni sistem *, uveden za vreme pobune engleskih fabrikanata od 1848. do 1 8 5 0 . 1 ) Najzad, brzina kojom se naui rad na maini u mladim godinama takode otklanja nunost da se naroita klasa radnika iskljuivo priprema za mainske radnike. A usluge prostih pomonika radnika u fabrici delom su zamenjive mainama , a delom, zbog svoje savrene jednostav nosti, omoguavaju brzo i stalno menjanje osoblja na koje pada teret toga dirindenja. Ali mada maina tehniki rui stari sistem podele rada, taj se sistem isprva po navici i dalje provlai u fabrici kao tradicija manu fakture, da bi ga kapital zatim sistematski u jo odvratnijem obliku
1 132 183 184

1 8 2

D r U r e t o priznaje. On kae da radnik u sluaju nude moe p o volji direktora biti premeten s jedne maine na drugu i trijumfalno uzvikuje: Ovakvo premetanje u otvorenoj je protivrenosti sa starom rutinom koja deli rad i trai da glavu pribadae izrauje jedan radnik, a da joj drugi otri v r h . t l A , naprotiv, trebalo je da se zapita zato se u automatskoj fabrici ta stara rutina naputa samo u sluaju nude.
133

1 8 2

K a d nedostaju ljudi, kao npr. za vreme amerikog graanskog rata, buruj izuzetno upotrebljava fabrike radnike i za najgrublje poslove, kao to je graenje puteva itd. Engleski ateliers n a t i o n a u x * iz 1862. i sledeih godina za nezaposlene radnike pamune industrije razlikuju se od francuskih iz 1 8 4 8 . po tome to je u ovima radnik vrio neproizvodan rad za raun drave, a u onim proizvodne gradske radove u korist buruja, i uz to jevtinije od radnika kojima je t o posao i s kojima je, tako, nateran u konkurenciju. Telesni izgled radnika pa mune industrije nesumnjivo se popravio. Ukoliko su u pitanju m u k a r c i . . . p r i pisujem to njihovom zanimanju javnim radovima na slobodnom vazduhu. (Ovde je re o fabrikim radnicima iz Prestona koji su bili zaposleni na Prestonskoj m o vari.) ( R I F za oktobar 1 8 6 3 , str. 5 9 . )
a

1 8 3

Primer: razni mehaniki aparati, koji su posle zakona od 1844. uve deni u fabrikama vune radi zamene dejeg rada. i m deca same gospode fabri kanata budu imala da ue kolu kao pomoni fabriki radnici, ovo skoro neobraivano podruje mehanike ubrzo e dobiti znaajan polet. Selfacting m u l e s * moda su isto toliko opasne maine kao i m a koje druge. Veina nesrenih slu ajeva pogaa malu decu i t o usled toga to puze ispod maine da pometu pod dok predilica radi. Mnogi ,minders (radnici na predilicama) sudski su progonjeni (od fabrikih inspektora) i osuivani na novane kazne za ovakve prekraje, ali bez ikakve op e koristi. K a d bi graditelji maina hteli da pronau samo jednu automatsku metlu kojom bi bila otklonjena potreba da ova mala deca puze ispod maina, bio bi to srean doprinos naim zatitnim merama. ( R I F za 3 1 . oktobar 1866, str. 6 3 . )
3 c

1 8 4

* Vidi u ovom tomu, str. 251 - 2 5 3 . * nacionalne radionice * auto matske predilice

reprodukovao i uvrstio kao sredstvo za eksploatisanje r a d n e snage. Doivotna specijalnost d a se rukuje jednim deliminim alatom pret vara se u doivotnu specijalnost da se posluuje neka delimina m a ina. M a i n a se zloupotrebljava da bi se sam radnik izmalena pret vorio u deo delimine m a i n e . N a taj nain ne s a m o da se znatno smanjuju trokovi potrebni za njegovu vlastitu reprodukciju, v e se ujedno upotpunjuje i njegova bespomona zavisnost od fabrike c e line, dakle o d kapitaliste. I ovde kao i svugde m o r a se praviti razlika izmeu v e e proizvodnosti koja je plod razvitka drutvenog procesa proizvodnje, i v e e proizvodnosti koja je plod kapitalistike eksplo atacije procesa proizvodnje. U manufakturi i zanatu radnik se slui alatom, u fabrici on slui mainu. T a m o kretanje sredstva za r a d polazi od njega, ovde on m o r a da ide za njegovim kretanjem. U manufakturi radnici sai njavaju u d o v e jednog ivog mehanizma. U fabrici postoji m r t a v m e h a nizam, nezavisan od njih, a oni su m u pripojeni kao iv dodatak.
1 8 5

Taj neprekidni, muni, beskrajni rad, u kome se isti mehaniki proces ne prestano ponavlja, slian je Sizifovom poslu; sav teret rada kao stena neprestano iznova pada na iznurenog radnika.
186

Mainski r a d do krajnosti iznurava ivani sistem i istovremeno priguuje m n o g o s t r a n u igru miia i oduzima oveku svaku slobodnu telesnu i duhovnu d e l a t n o s t . a k i olakanje rada postaje sred s t v o m za muenje, jer maina n e oslobaa radnika od rada, v e nje gov r a d od sadraja. Svakoj kapitalistikoj proizvodnji, ukoliko nije s a m o proces rada nego ujedno i proces oploavanja kapitala, zajed niko je t o da ne primenjuje radnik uslov za r a d , v e obratno uslov za r a d primenjuje radnika, ali ovo izvrtanje postaje tehniki opipljiva stvarnost tek s mainom. Pretvorivi se u automat, sredstvo za r a d istupa p r e m a radniku za v r e m e samog procesa rada kao kapital, kao m r t a v r a d koji gospodari ivim r a d o m i isisava ga. Odvajanje du187

185 p ovome se moe oceniti fabulozna ideja P. - J. Proudhona, koji ma inu ne konstruie kao sintezu sredstava za rad, ve kao sintezu deliminih ra dova za same radnike. * F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 217. * ak i g. Molinari, inae ordinarni, optimistiki pristalica slobodne trgovine, kae: ovek se troi bre ako 15 asova na dan nadgleda jednolino kretanje kakvog mehanizma nego kad bi za isto vreme naprezao svoju fiziku snagu. Ova nadglednika sluba, koja moda moe posluiti kao korisna gimnastika duha ako ne traje predugo, upropauje, ako due potraje, svojom preteranou i duh i telo. (G. de Molinari, tudes conomiques, Paris 1846, [str. 49].) F . Engels, Die Lage der arbeitenden Klsse in England, str. 216 *.
0 1 1 8 6 a 1 8 7 2

'* Vidi u 7. tomu ovog izdanja. * Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

hovnih snaga procesa proizvodnje od runog rada i njihovo pretvaranje u sile kapitala nad radom zavrava se, kao to smo ve ranije nagovestili, u krupnoj industriji, podignutoj na temelju maina. Delimina umenost individualnog, opustoenog mainskog radnika iezava kao sporedna sitnica pred naukom, pred ogromnim prirodnim silama i masovnim drutvenim radom, koji su olieni u mainskom sistemu i koji s njime ine mo gazde (master-a). Zato, kad doe do sukoba, ovaj gazda, u ijem su mozgu nerazdvojno srasli maina i njegov monopol na nju, prezrivo dovikuje rukama: *
1

Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvalitet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantove maine igraju doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost, koja se moe stei za est m e seci i koju moe nauiti svaki seljaki s l u g a .
188

Tehniko potinjavanje radnika jednolinome hodu sredstva za rad i naroiti sastav radnog tela od lica oba pola i najrazlinijih go dina starosti stvaraju kasarnsku disciplinu koja se izgrauje u savren fabriki reim i potpuno razvija ve ranije pomenuti rad vrhovnog nadzora, ujedno, dakle, i podelu radnika na rune radnike i nad zornike, na industrijske redve i industrijske podoficire.
Glavna tekoa u automatskoj fabrici bila je disciplina potrebna da se ljudi odue od nepravilnih navika u radu i budu dovedem u saglasnost s nepromenljivom pravilnou velikog automata. Ali izmisliti i uspeno sprovesti neki disci plinarni zakonik koji bi odgovarao potrebama i brzini automatskog sistema, bio je pothvat dostojan Herkula; to plemenito delo izvri Arkwright! ak i dan-danas, kad je sistem organizovan u punoj svojoj savrenosti, gotovo je nemogue nai meu radnicima zrelih godina pomonike korisne za automatski sistem.
1 8 8

189

The factory operatives should keep in wholesome remembrance the fact that, theirs is really a low species of skilled labour and that there is none which is more easily acquired or of its quality more amply remunerated, or which, by a short training of the least expert can be more quickly as well as abun dantly acquired... T h e master's machinery really plays a far more important part in the business of production than the labour and the skill of the operative, which six months' education can teach, and a common labourer can learn. (The Master Spinners' and Manufacturers' Defence Fund. Report of the Committee*, Manchester 1854, str. 17.) Videemo docnije da master duva u sasvim druge diple im mu zapreti opasnost da izgubi svoje ive automate. is9 U r e , Philosophy of Manufactures, str. 15. Niko kome je poznata Arkwrightova biografija nee nikad prikaiti re plemenit tom genijalnom berberinu.
J

* tj. radnicima

Fabriki zakonik, u kome kapital kao privatan zakonodavac i samovlasno formulie svoju autokratiju nad radnicima, bez podele vlasti, koju buroazija inae tpliko voli, i bez predstavnikog sistema, koji joj je jo miliji, samo je kapitalistika karikatura drutvenog regulisanja procesa rada koje postaje nuno im se kooperacija vri u velikom razmeru i im se upotrebljavaju zajednika sredstva za rad, osobito maine. Na mesto bia gonia robova dolazi nadzornikova kaznena knjiga. Naravno, sve se kazne svode na novane kazne i odbijanje od plate, a zakonodavako otroumlje fabrikih Likurga takvo je da im se gaenje njihovih zakona moda vie isplauje nego njihovo potovanje.
190

Od svih velikih pronalazaa 18. veka on je neosporno bio najvei kradljivac tu ih pronalazaka i najprostiji nevaljalac. Ropstvo kojim je buroazija okovala proletarijat nigde se ne ispoljava jasnije nego u fabrikom sistemu. T u prestaje svaka sloboda i pravno i stvarno. Radnik mora ujutro da bude u fabrici u pet i po doe li samo'dva-tri minuta docnije, biva kanjavan, a zadocni li deset minuta, ne putaju ga unutra sve dok ne proe pauza za doruak, a on gubi od najamnine onoliko koliko mu se plaa za etvrtinu dana. On mora po komandi i jesti, i piti, i spavati... Despotsko zvono ga zove iz postelje, poziva ga s doruka i s ruka. A kako mu je tek u fabrici! T u je fabrikant apsolutni zakonodavac. On propisuje fabrika pravila kako mu je volja; menja i dopunjuje svoj zakonik kako mu je drago, i kad bi stavio u njega i togod najlue, ipak bi sud rekao radniku: ,Vi ste bili svoj gospodar, nije trebalo da sklapate takav ugovor kad Vam nije bio po volji; ali sad, kad ste dragovoljno pristali na taj ugovor, Vi ga se morate i drati'... Ovi radnici su uz to osueni da od svoje devete godine pa do smrti ive pod duhovnom i telesnom ibom. ( F . Bngels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 217. i dalje.) ta kau sudovi, objasniu sa dva primera. Jedan se sluaj dogodio u efildu kra jem 1866. T u se jedan radnik najmio za dve godine u jednoj metalskoj fabrici. Zbog neke svae s fabrikantom, napustio je fabriku i izjavio da vie ni pod kojim uslovom nee da radi za njega. Optuen zbog prekraja ugovora, osuen je na dva meseca zatvora. ( K a d fabrikant prekri ugovor, radnik ga moe tuiti samo civilit e r * i fabrikant rizikuje jedino novanu kazmO Poto je odleao 2 meseca, isti ga fabrikant pozva da se po starom ugovoru vrati u fabriku. Radnik izjavi: ne. Prekren)e ugovora ve je odsedeo. Fabrikant ga ponovo tui, sud ga ponovo osudi mada je to jedan od sudija, g. Shee, javno igosao kao pravni monstrum, po kome neko moe celog ivota biti periodino kanjavan za jedan isti prestup, odnosno zloin. Ovu osudu nisu izrekli great u n p a i d i J , provincijski Dogberrvji, ve je dan od najviih sudova u Londonu. { U z etvrto izdanje. Sad je to ukinuto. Izuzev nekoliko sluajeva npr. u javnim plinaramaradnici su u Engleskoj u stvari prekrenja ugovora sada izjednaeni s poslodavcima i mogu biti tueni samo p o graanskom pravnom postupku. F . E . } D r u g i se sluaj dogodio u Viltiru krajem novembra 1863. Oko 30 tkalja na parnim razbojima, zaposlenih kod
1 9 0 > 1 1S4

t * po graanskom pravnom postupku

Mi samo napominjemo materijalne uslove pod kojima se obavlja fabriki rad. Svi ulni organi podjednako pate od vetaki poviene temperature, od vazduha zasienog otpacima sirovina, od zagluujue buke itd., da i ne govorimo o ivotnoj opasnosti izmeu naikanih maina, koje donose svoje izvetaje o industrijskim bitkama s redovnou godinjih d o b a . Ekonomisanje drutvenih sredstava za
190a

nekog H a r r u p p a , fabrikama sukna u Leower's Millu, W e s t b u r y L e i g h , stupi u. trajk, jer je taj isti H a r r u p p imao lepu naviku da zbog jutarnjih zakanjavanja zakida od najamnine, i t o : 6 pensa za 2 minuta zakanjenja, 1 il. za 3 minuta, 1 il. i 6 pensa za 10 minuta. T o iznosi 9 il. na as, 4 i 10 il. n a dan, d o k njihova prosena najamnina u godini nikad ne prelazi 1 0 do 12 il. nedeljno. H a r rupp je bio najmio i nekog deaka da trubom objavljuje poetak rada, to je ponekad i sam radio pre 6 asova ujutro, a ako ruke nisu t u , im prestane truba kapija se zatvara, a ruke koje su ostale napolju "bivaju kanjavane; poto u zgradi nema asovnika, nesrene su ruke u vlasti mladog trubaa koji radi pod H a r x

ruppovom inspiracijom. Ruke koje su bile u trajku, majke i devojke, izjavie da e ponovo ii na posao ako se truba koji objavljuje v r e m e zameni asovnikom i ako se bude uvela razumnija kaznena tarifa. H a r r u p p izvede pred magistrat 19 ena i devojaka zbog prekrenja ugovora. U z ogorene glasove publike, sud osudi svaku na po 6 pensa globe i 2 il. i 6 pensa trokova. H a r r u p p a je masa naroda otpratila iz suda zvidanjem. Omiljena operacija fabrikanata jeste da radnike kanjavaju zakidanjem najamnine za manjkavost materijala koji im oni sami p r e daju. Ovaj metod je 1866. izazvao opti trajk u engleskim srezovima u kojima se izrauje grnarija. Izvetaji Children's E m p l o y m e n t Commission* (1863- 1866) navode sluajeve kad su radnici, umesto da prime najamninu, postajali aristokrata u zakidanju najamnine pruila je sko

svojim radom, a pomou kaznene uredbe, dunicima svog vrlog gazde. P o u n e primere otroumlja fabrikih ranja pamuna kriza. Fabriki inspektor R . Baker kae: Pre kratkog vremena poveo sam lino sudski proces protiv jednog fabrikanta pamuka zato to je u ovim munim i tekim vremenima uzeo nekim ,mladim radnicima' (starijim od 13 godina), koji su kod njega radili, 10 pensa za lekarsko uverenje o godinama sta rosti koje ga je stajalo samo 6 pensa, a za koje po zakonu srne uzeti samo 3 pensa, dok se p o obiaju ne uzima n i t a . . . D r u g i neki fabrikant, da bi postigao cilj a da ne doe u sukob sa zakonom, uzimao je od sirote dece lekarsko uverenje oglasi sposobnim za t o zanimanje. Postoje, dakle, isti koja su za podzemna

njega radila, po 1 iling kao taksu za izuavanje vetine i tajne predenja im ih strujanja koja moramo poznavati ako h o e m o da shvatimo ovako izvanredne pojave kao to je trajk u vreme kakvo je dananje. (Misli se na trajk mainskih tkaa u fabrici u Darvenu juna 1 8 6 3 ) . ( R I F za 3 0 . april 1 8 6 3 , str. 5 0 , 5 1 . ) (Fabriki i z vetaji uvek idu preko zvaninog datuma koji nose.)
i90a

zakoni za zatitu od opasnih maina delovali su blagotvorno. A l i . . .

sad postoje novi uzroci nesrenih sluajeva koji pre 2 0 godina nisu postojali, n a r o ito vea brzina maina. Tokovi, valjci, vretena i razboji teraju se sad veom s n a gom koja i dalje stalno raste; prsti moraju bre i sigurnije hvatati prekinutu icu, jer e stradati ako ih prinesemo neoprezno i o k l e v a j u i . . . Velik broj nesrenih

proizvodnju, koje je tek pod fabrikim sistemom sazrelo kao u stak lenoj bati, postaje u rukama kapitala ujedno i sistematskim plja kanjem radnikovih ivotnih uslova za vreme rada: prostora, vazduha, svetlosti i linih zatitnih sredstava protiv okolnosti procesa proiz vodnje opasnih po ivot ili tetnih po zdravlje, da i ne govorimo o ureajima za radnikovu udobnost. Zar Fourier nije imao pravo kad je fabrike nazvao ublaenim robijanicama? t l
191 192 135

sluajeva dogaa se zbog nastojanja radnika da brzo urade svoj posao. Moramo imati na u m u da je za fabrikama od najvee vanosti da svoje maine neprekidno odrava u kretanju, t j . da proizvodi preu i tkanje. Svako stajanje od jednog minuta gubitak je ne samo u pogonskoj snazi, nego i u proizvodnji. Zato nadzornici, zainteresovani za t o da se proizvede to vie, gone radnike da maine odravaju u kretanju; a i za radnike kojima se plaa po teini ili od komada ovo nije manje vano. Mada je u veini fabrika formalno zabranjeno da se maine iste dok su u kretanju, ipak se to svugde radi. Samo je ovo za poslednjih 6 meseci dovelo do 9 0 6 nesrenih s l u a j e v a . . . Iako se ienje obavlja svaki dan, ipak je veinom subota odreena za temeljno ienje maina, a t o se ponajvie radi za vreme kretanja m a i n a . . . T a j se posao ne plaa i radnici nastoje da s tim svre to je mogue bre. Zato je broj nesrenih sluajeva mnogo vei u petak, a osobito u subotu, negoli u druge dane. Petkom iznosi ovaj viak, preko prosenog broja u prva etiri dana, oko 1 2 % , a subotom, preko prosenog broja prvih pet dana, 2 5 % . Ali, ako uzmemo u raun da fabriki dan ima subotom samo 7 / asova, a ostali dani po lOVs asova, onda viak u subotu iznosi preko 65%. ( R I F za 3 1 . oktobar 1866, str. 9, 15, 16, 17.)
1 3

U prvom odeljku tree knjige izneu podatke o jednoj skoranjoj kam panji engleskih fabrikanata protiv odredaba fabrikog zakona o zatiti udova radnika od opasnih maina. Ovde e biti dovoljan citat iz zvaninog izvetaja fa brikog inspektora Leonarda H o m e r a : Sluao sam fabrikante kako s neoprostivom frivolnou govore o nekim nesrenim sluajevima; npr., gubitak jednog prsta za njih je malenkost. ivot i budunost radnika toliko zavise od njegovih prstiju da je takav gubitak za njega krajnje ozbiljan dogaaj. Kad ujem takvo besmisleno nagvadanje, obino pitam: ,Recimo, trebate jo jednog radnika, a jave se dvojica, obojica su u svakom pogledu podjednako valjani, samo to jednom nedostaje palac ili kaiprst; koga biste vi izabrali?' Oni nisu nikad ni asak oklevali da se odlue za onoga koji ima sve p r s t e . . . Ova gospoda fabrikanti imaju lane pred rasude protiv onoga to oni nazivaju pseudonlantropskim zakonodavstvom. ( R I F za 3 1 . oktobar 1855.) Ova gospoda fabrikanti su pametni ljudi i ne oduevljavaju se uzalud pobunom vlasnika robova ! *1
[1

1 9 1

U fabrikama koje su ve dugo vremena podvrgnute fabrikom zakonu i njegovom prinudnom ogranienju radnog vremena i ostalim propisima, iezle su mnoge ranije nevolje. Samo usavravanje maina zahteva na izvesnoj taki da se pobolja konstrukcija fabrikih zgrada, to je i radnicima od koristi. ( U p o r . : R I F za 31. oktobar 1863, str. 109.) '

1 9 2

5.

Borba

izmeu radnika i maine

Borba izmeu kapitaliste i najamnog radnika poinje sa samim kapitalistikim odnosom. Ona besni kroz celi manufakturni period. Ali tek sa uvoenjem maina radnik poinje borbu protiv samog sredstva za rad, tog materijalnog naina postojanja kapitala. On se buni protiv tog odreenog oblika sredstva za proizvodnju kao pro tiv materijalne osnovice kapitalistikog naina proizvodnje. U 17. veku bilo je gotovo u celoj Evropi radnikih pobuna pro tiv maine za tkanje pantljika i irita (tzv. Bandmuhle nazvane i Schnurmuhle ih Muhlenstuhl). Krajem prve treine 17. veka svetina je sruila jednu pilanu na vetar, koju je u blizini Londona podigao neki Holananin. Jo poetkom 18. veka imale su u Engleskoj vodom terane maine za rezanje drveta veliku muku dok su savladale otpor naroda, koji je pomagao parlament. Kada je 1758. Everet sagradio prvu mainu za strienje vune koju je terala voda, spalilo ju je 100 000 ljudi koji ostadoe bez posla. Protiv Arkwrightovih scribbhng rnills * i maina vlaara 50 000 radnika, koji su dotle iveli
193 194 1

Vidi, izmeu ostalog: John Houghton, Husbandry and Trade improved, London 1727; The Advantages of the East-India Trade, 1 7 2 0 ; John Bliers, Propo sais for raising a Colledge of Industry, London 1696. Gazde su, na nesreu, u stal nom ratu sa svojim radnicima. Nepromenljivi cilj onih prvih jeste da dou do to je mogue jevtinijeg rada, a u tu svrhu upotrebljavaju oni svako lukavstvo, dok oni drugi s jednakom revnou hvataju svaku zgodu da svoje gazde nateraju da im povise najamninu. An Inquiry into the causes of the Prsent High Pries of Provisions, 1767, str. 6 1 , 62. (Pisac, svetenik Nathaniel Forster, potpuno je na strani radnika.) Maina za tkanje traka izumljena je u Nemakoj. Talijanski opat L a n cellotti pripoveda u spisu, koji je tampan u Veneciji 1 6 3 6 , ovo: Anton Millier iz anciga video je otprilike pre 5 0 godina ( L . je pisao 1 6 2 9 ) u tom gradu ve oma vesto napravljenu mainu koja je izraivala 4 do 6 komada tkanine odjedan put. Poto se Gradsko vee pobojalo da bi taj pronalazak mogao masu radnika oterati u prosjake, ono je pronalazak unitilo i naredilo da "se pronalaza potajno za davi ih utopi.t l U Lajdenu je ista maina prvi put primenjena 1629. Pobune iritara prisilile su isprva optinu da je zabrani; razne uredbe Magistrata od 1623, 1639. itd. ograniie njenu primenu. Naposletku, uredbom od 15. decembra 1661. bi dozvoljena pod izvesnim uslovima. U tome gradu, kae Boxhorn (Institutiones politicae, Leyden 1663) o uvoenju maine za pantljike u Lajdenu, pro nalo je nekoliko ljudi pre dvadesetak godina spravu za tkanje kojom je jedan jedini radnik mogao da izradi vie tkanina i s veom lakoom nego inae vie njih za isto vreme. Zato nastadoe nemiri i albe tkaa, dok optina naposletku
1S6 1 9 4

1 9 3

* grebenara

od grebenanja vune, podnese peticiju parlamentu. Razoravanje m a ina naveliko u engleskim manufakturnim srezovima u toku prvih 15 godina 19. veka, naroito usled uvoenja parnog razboja, poznato pod imenom luditskog pokreta, pruilo je antijakobinskoj vladi Sidmouth-a, Castlereagh-a i drugih izgovor za najreakcionarnije nasilnike mere. T r e b a l o je vremena i iskustva dok je radnik nauio da razli kuje mainu od njene kapitalistike primene i da svoje napade prenese sa samog materijalnog sredstva za proizvodnju na drutveni oblik njegovog iskoriavanja. Borbe za najamninu u manufakturi imale su manufakturu kao pretpostavku i nisu bile uperene protiv njena opstanka. Ukoliko je bilo borbe protiv stvaranja manufaktura, nju su vodili esnafski m a j stori i povlaeni gradovi, a n e najamni radnici. Z a t o pisci manufak turnog perioda shvataju podelu rada preteno kao sredstvo da se zamene potencijalni radnici, a ne da se radnici stvarno istisnu. T a razlika je razumljiva sama po sebi. K a d , npr., kaemo da bi u E n gleskoj bilo potrebno 1 0 0 rriiliona ljudi da na starinskom kolovratu ispredu pamuk koji sada isprede pola miliona ljudi na mainama, to, naravno, n e znai da su te maine zauzele mesto onih miliona, koji nikada niti- postojali. T o znai samo da bi trebalo mnogo miliona radnika da zamene predionike maine. A naprotiv, kad kaemo da je parni razboj u Engleskoj bacio 8 0 0 0 0 0 tkaa na ulicu, onda nije re o postojeoj maim koju bi trebalo zameniti odreenim brojem radnika, nego o postojeem broju radnika koje je maina stvarno zamenila, tj. istisnula. Z a vreme manufakturnog perioda zanatska proizvodnja ostala je osnovica, m a d a je bila rastavljena na delove. N o v a kolonijalna trita nisu mogla biti zadovoljena relativno m a lim brojem gradskih radnika koji su ostali o d srednjega veka, a prave manufakture stvorile su ujedno nova podruja rada seoskom stanov nitvu, koje je u v r e m e r a s p a d a n j a ' feudalizma najureno sa svoje zemlje. U ono se vreme, dakle, vie isticala pozitivna strana podele
195

nije zabranila upotrebu te sprave. Ista maina zabranjena je u Kelnu 1676. dok je njeno uvoenje u Engleskoj u isto vreme izazvalo radnike nemire. Carskim ediktom od 19. februara 1685. bi zabranjena njena upotreba u celoj Nemakoj. U Hamburgu je, po nareenju optine, javno spaljena. Karl VI obnovio je 9. februara 1719. edikt od 1685, a Izborna Kneevina Saksonija dozvolila je njenu javnu upotrebu tek 1765. Ta maina, koja je izazvala toliku graju u svetu, bila je, u stvari, pretea mainskih predilica i razboja, dakle industrijske revolucije 18. stolea. Ona je mladica, sasvim nevina tkanju, inila kadrim da, gura jui tamo - amo jednu polugu, pokree ceo razboj sa svim njegovim uncima, i davala je u svom usavrenom obliku 40 do 50 komada najedanput. U staromodnim manufakturama ponavljaju se ponekad jo i danas grubi oblici radnikih buntova protiv maina, kao, npr., u brusionicama turpija u efildu 1865.
1 9 5

r a d a i k o o p e r a c i j e u r a d i o n i c a m a , a o n a je bila u t o m e t o s u i j e d n a i druga poveavale proizvodnost zaposlenih r a d n i k a . Istina, kada se primene u poljoprivredi, kooperacija i kombinacija sredstava za rad u r u k a m a m a l o g b r o j a ljudi izazivaju u m n o g i m z e m l j a m a , m n o g o p r e k r u p n e i n d u s t r i j e , velike, i z n e n a d n e i silovite r e v o l u c i j e u n a i n u p r o i z v o d n j e , a s t o g a i u u s l o v i m a i v o t a i s r e d s t v i m a zapoljavanja seoskog s t a n o v n i t v a . A l i s e o v a b o r b a p r v o b i t n o o d i g r a v a vie iz m e u k r u p n i h i sitnih zemljovlasnika n e g o i z m e u k a p i t a l a i n a j a m n o g r a d a ; s d r u g e s t r a n e , ukoliko r a d n i c i bivaju istiskivani s r e d s t v i m a z a r a d , o v c a m a , k o n j i m a i t d . , akti n e p o s r e d n o g nasilja o v d e su u p r v o m r e d u p r e t p o s t a v k a z a industrijsku revoluciju. N a j p r e se r a d n i c i n a j u r e sa z e m l j e , a o n d a d o l a z e o v c e . T e k je k r a a z e m l j e u velikom stilu, k a o u E n g l e s k o j , s t v o r i l a t e r e n z a p r i m e n u k r u p n e poljoprivrede. Z a t o ovaj p r e v r a t u p o l j o p r i v r e d i i m a u svojim p o e c i m a vie izgled politike r e v o l u c i j e .
3 9 6 1 9 6 a

U vidu maine sredstvo za r a d postaje o d m a h konkurentom sa mog radnika. S a m o o p l o a v a n j e k a p i t a l a p o m o u m a i n e stoji u upravnoj srazmeri p r e m a broju radnika kojima maina unitava usl o v e z a egzistenciju. i t a v s i s t e m kapitalistike p r o i z v o d n j e p o i v a n a t o m e d a r a d n i k svoju r a d n u s n a g u p r o d a j e k a o r o b u . P o d e l a r a d a ini t u r a d n u s n a g u j e d n o s t r a n o m s v o d e i je n a s a s v i m p o s e b n u vetinu da r u k u j e d e l i m i n o m a l a t k o m . i m r u k o v a n j e a l a t k o m p r i p a d n e m a i n i , r a d n a s n a g a , izgubivi u p o t r e b n u v r e d n o s t , g u b i i razmensku vrednost. Radnik se vie n e m o e prodati, kao papirni
1 9 7

196 s James Steuart shvata ak i dejstvo maina potpuno u tom s mislu Ja,dakle, smatram maine za sredstvo koje (prema svojoj moi dejstva) poveava broj radnih ljudi koje ne moramo h r a n i t i . . . ime se dejstvo maine razlikuje od dejstva novih stanovnika? (Principes etc., francuski prevod, sv. I, knj. 1, gl. 19.) Mnogo je naivniji Petty kad kae da ona zamenjuje poligamiju. Ovo gle dite moe u najboljem sluaju vaiti za neke delove Sjedinjenih Drava. Naprotiv: Maine se retko s uspehom mogu upotrebiti u svrhu smanjenja rada pojedinca; za njihovu bi izradu trebalo vie rada nego to bi se njihovom primenom moglo utedeti. Sa stvarnom koriu one su primenjive samo onde gde deluju na velike mase, gde jedna maina potpomae rad hiljada ljudi. Stoga njih u najveem broju ima u najvie naseljenim zemljama u kojim ima najvie nezaposlenih l j u d i . . . One se primenjuju ne zbog nedostatka radnih snaga, ve ba zbog lakoe kojom se ove u masama mogu privui na rad. (Piercy Ravenstone, Thoughts on the Funding Sy stem and its Effects, London 1824, str. 45.)
e r

i96a { r j etvrto izdanje. Ovo vredi i za Nemaku. Tamo gde kod nas po stoji krupna poljoprivreda, dakle osobito u istonoj Nemakoj, postala je mogua tek ienjem seljaka (Bauernlegen), koje je uzelo maha od 16. veka, a osobito posle 1 6 4 8 . - F . E . }
z 1 9 7

Maine i radnici u stalnoj su utakmici. (Ricardo,

Principles etc., str.

n o v a c p o v u e n iz opticaja. Ovaj d e o r a d n i k e klase koji m a i n e n a ovaj n a i n p r e t v a r a j u u suvino stanovnitvo, t j . u stanovnitvo koje vie nije n e p o s r e d n o p o t r e b n o z a s a m o o p l o a v a n j e kapitala, s jedne s t r a n e p r o p a d a u n e r a v n o j b o r b i s t a r e zanatske i m a n u f a k t u r n e p r o i z vodnje p r o t i v mainske, a s d r u g e s t r a n e preplavljuje sve industrijske g r a n e koje s u lake p r i s t u p a n e , p r e p u n j u j e trite r a d a i stoga o b a r a e n u r a d n e s n a g e ispod n j e n e vrednosti. Velika u t e h a za p a u p e r i z o v a n e r a d n i k e t r e b a d a b u d e to s u njihova s t r a d a n j a delom s a m o privremena (a t e m p o r a r y inconvenience), a d e l o m to maine s a m o p o s t e p e n o osvajaju celo polje neke proizvodnje, i m e se suzbija o b i m i intenzivnost njihovog r a z o r n o g dejstva. J e d n a u t e h a pobija d r u g u . T a m o g d e m a i n a p o s t e p e n o z a h v a t a neko polje proizvodnje, o n a s t v a r a h r o n i n u b e d u u o n o m sloju radnika koji njoj konkurie. G d e je prelaz n a g a o , deluje o n a o t r o i p o g a a m a s e . Svetska istorija n e p r u a uasniji p r i z o r n e g o to je p r o p a d a n j e engleskih r u n i h t k a a p a m u k a , p r o p a d a n j e koje je ilo p o s t e p e n o , nastavljalo se d e c e n i j a m a , dok nije z a p e a e n o 1 8 3 8 . M n o g i su u m r l i o d gladi, m n o g i su sa svojim p o r o d i c a m a d u g o ivotarili sa 2 * / 2 pensa d n e v n o . N a p r o t i v , engleske m a i n e z a p a m u k imale su akutno dejstvo n a I s t o n u I n d i j u , iji je generalni g u v e r n e r 1 8 3 4 / 1 8 3 5 . k o n s t a t o v a o :
1 9 8

Ovoj bedi nema sline u istoriji trgovine. Od kostiju tkaa pamuka bele se ravnice Indije. N a r a v n o , p o t o s u ovi t k a i napustili zemaljski ivot, m a i n a i m je priredila s a m o p r i v r e m e n e neprijatnosti. U o s t a l o m , privremeno dejstvo m a i n a t r a j n o je, poto o n e zahvataju sve n o v e i n o v e oblasti proizvodnje. T a k o s e osamostaljeno i o t u e n o oblije, koje kapitali-

198 p uvoenja zakona o sirotinji od 1834. produavala se u Engleskoj konkurencija izmeu runog i mainskog tkanja na taj nain to su parohijskim potporama dopunjavane najamnine koje su bile duboko pale ispod minimuma. Preani g. Turner bio je 1827. paroh u Vilmslou, u. fabrikom srezu eiru. Pitanja Odbora za anketu o iseljavanju i Turnerovi odgovori pokazuju na koji se nain odrava runi rad u konkurenciji s mainom. Pitanje: Zar primena main skog razboja nije istisnula runi razboj? Odgovor: Nesumnjivo; on bi ga jo i vie bio istisnuo da runi tkai nisu bili kadri da podnesu obaranje najamnina. Pitanje: Ali zar nije runi tka, pokorivi se, pristao na najamninu koja je ne dovoljna za njegovo izdravanje, i zar nije upuen na sirotinjsku potporu da bi dopunio to mu za izdravanje treba? Odgovor: Jeste, konkurentska sposob nost runog razboja prema mainskom u stvari se i omoguuje jedino putem siro tinjskih potpora. Tako se korist koju radni ljudi imaju od uvoenja maina sa stoji u poniavajuem prosjaenju ili u gubitku zaviaja; oni su od ranije cenjenih i donekle nezavisnih zanatlija postali bednici koji puze na kolenima i jedu poni avajui hleb milostinje. T o se naziva privremenom nevoljom. (A Prize Essay on the comparative merits of Competition and Co-opei tion, London 1834, str. 29.)
r e

stiki nain proizvodnje uopte daje sredstvima za rad i proizvodu rada, prema radniku razvija blagodarei maini u potpunu suprot nost. Zato se s njome prvi put javljaju estoke pobune radnika protiv sredstva za rad. Sredstvo za rad ubija radnika. Ova se direktna suprotnost ispoljava svakako najoiglednije kad god novouvedena maina konkurie tradicionalnoj zanatskoj ili manufakturnoj proizvodnji. Ali u samoj krupnoj industriji stalno usavravanje maina i razvitak automatskog sistema imaju isto dejstvo.
199

Stalna svrha usavrene maine jeste da smanjuje runi rad ili da proces proizvodnje u fabrici usavri time to na mesto ljudskih aparata postavlja gvozde ne. Primenjivanje parne i vodene snage na maine koje su dotle bile p o kretane rukom svakodnevni je dogaaj... Mala usavravanja na mainama, kojima je svrha ekonomija pogonske snage, poboljanje proizvoda, poveanje proizvodnje za dato vreme ili istiskivanje kakvog deteta, ene ih oveka, stalno se vre, pa iako ne izgledaju znaajni, ipak imaju vane rezultate. Svuda gde neka operacija zahteva mnogo umenosti i pouzdanu ruku, oduzima se ona to je mogue bre iz ruku odvie umenog radnika, esto sklonog nepravilnostima svake vrste, i poverava se naroitom mehanizmu, koji tako pravilno radi da ga dete moe nadgledati. U automatskom sistemu radnikov talenat sve se vie istiskuje.
200 201 202 208

i Isti uzrok koji moe da povea ist dohodak zemlje (tj., kao to R i cardo to na istom mestu objanjava, dohodak zemljoposednika i kapitalista ije je bogatstvo, sa ekonomskog gledita = bogatstvu nacije), moe jednovremeno stvoriti suvino stanovnitvo i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles etc., str. 4 6 9 . ) Stalan cilj i tendencija svakog usavravanja mehanizma u stvari je potpuno osloboenje od ljudskog rada ili obaranje njegove cene zamenjivanjem odraslih mukih radnika enskim i dejim radom ili kvalifikovanih radnika nekvalifikovanim. ( U r e , Philosophy etc., str. 2 3 . ) R I F za 31. oktobar 1858, str. 4 3 . R I F za 3 1 . oktobar 1856, str. 15. U r e , Philosophy etc., str. 19. Velika korist od maina u ciglanama jeste u tome to one poslodavca ine sasvim nezavisnim od kvalifikovanih radnika. ( C E C , V Report, 1866, str. 130, br. 4 6 . )
2 0 1 2 0 2 2 0 0

Dodatak uz drugo izdanje.to se tie graenja maina (lokomotiva itd.), g. A. Sturrock, generalni direktor mainskog odseka drutva Great Northern Railway, kae ovo: Skupi engleski radnici svakim se danom manje trae. Proiz vodnja se poveava primenjivanjem savrenijih instrumenata, a te instrumente posluuje niska vrsta radnika (a low class of l a b o u r ) . . . Ranije je kvaliflkovan rad bio neophodan za proizvodnju svih delova parne maine. Isti se delovi sada proizvode manje kvalifikovanim radom, ali s dobrim i n s t r u m e n t i m a . . . Pod in strumentima razumem maine koje se primenjuju u graenju maina. (Royal Commission on Railways. Minutes of Evidence, br. 17 862. i 17 8 6 3 , London 1867.)
2 0 3

U r e , Philosophy

etc., str. 20.

Usavravanje maina ne samo da dozvoljava da se smanji broj zaposlenih odraslih radnika potrebnih za postizanje odreenog rezultata, nego i zamenjuje jednu klasu, ljudskog rada drugom, umenije manje umenim, odrasle decom, mukarce ena ma. Sve te promen izazivaju stalna kolebanja najamnine. Maine nepre stano izbacuju odrasle iz fabrike.
204 205

Rapidni razvitak mainskog sistema pod pritiskom skraenog radnog dana pokazao je njegovu izvanrednu elastinost, koja je posledica nagomilavanog praktinog iskustva, ve zateenog obima mehanikih sredstava i stalnog napretka tehnike. Ali ko je 1860, u vreme kad je engleska pamuna industrija bila na vrhuncu, mogao i naslutiti ono burno usavravanje maina i odgovarajue istiskivanje runog rada to su ih izazvale sledee tri godine, podstaknute ameri kim graanskim ratom? Dovoljno je navesti ovde o tome nekoliko primera iz zvaninih izvetaja engleskih fabrikih inspektora. Jedan manesterski fabrikant kae: Mesto 75 maina za grebenanje treba nam sad samo -12, koje daju istu koliinu jednake, ako ne i bolje k a k v o e . . . Uteda na najamnini iznosi nedeljno 10 , na otpacima pamuka 10%. U jednoj manesterskoj predionici finog prediva bila je, zahvaljujui ubrzanom kretanju i uvoenju raznih selfacting * procesa, otputena u jednom odeljenju etvrtina radnika, a drugome preko po lovine, dok je maina za eljanje doav na mesto druge maine grebenare jako smanjila broj ruku zaposlenih dotle u odeljenju za grebenanje. Druga jedna fabrika prediva rauna da je utedela 1 0 % od svih svojih. ruku. Gospoda Gilmore, fabrikanti prede iz Manestera, iz javljuju : Raunamo da nam je nova mainerija u blowing departement-u * utedela punu treinu ruku i n a j a m n i n e . . . ; u jack frame i drawing frame r o o m * uteda u broju ruku i trokovima iznosi oko treine; u predionici uteujemo oko treine trokova. Ali to nije sve; kad sada naa prea ide tkaima, ona je toliko pobolj ana primenom novih maina da oni mogu proizvoditi bolje tkanine i u veoj ko liini nego dok su radili sa starom mainskom preom.
8 208 2 1

Fabriki inspektor A. Redgrave dodaje:

2 0 4

2 0 5

2 0 8

Isto, str. 3 2 1 . Isto, str. 2 3 . R I F za 31. oktobar 1863, str. 108. i dalje.

* automatskih * odeljenju za ienje pamuka * odeljenju za suka nje i namotavanje

Proizvodnja se poveava, a broj radnika smanjuje se brzim koracima; pre kratkog vremena otpoelo je u vunarama novo smanjivanje ruku koje jo traje; pre neki dan rekao mi je uitelj iz okoline Rodela da veliko opadanje broja uenica u enskoj koli nije samo posledica pritiska krize, v e i izmena na m a inama u vunarama, usled ega je otputeno proseno po 7 0 poluvremenjaka.
207

Celokupni rezultat mehanikih usavravanja u engleskoj pamu noj industriji, za koja je dao podstreka ameriki graanski rat, poka zuje sledea tabela:
[1 3 7 J

Broj

fabrika 1856. 2 046 152 12 2 210

1861. 2 715 163 9 2 887

1868. 2 405 131 13 2 549

Engleska i Veis kotska Irska

...

;..

Ujedinjena Kraljevina Broj parnih Engleska i Veis kotska Irska Ujedinjena Kraljevina Broj Engleska i Veis kotska Irska Ujedinjena Kraljevina ... ...

razboja 368 125 30 110 1 757 399 9 9 2 344 719 31 8 6 4 2 746 379 329

275 590 21 6 2 4 1 633 298 847 vretena

25 818 576 2 0 4 1 129 150 5 1 2 28 0 1 0 217 lica

2 8 3 5 2 152 1 915 398 119 9 4 4 30 387 4 6 7

30 478 228 1 397 5 4 6 124 2 4 0 32 0 0 0 0 1 4

Broj zaposlenih Engleska i Veis kotska Irska Ujedinjena Kraljevina

341 170 34 698 3 345 379 213

407 598 41 237 2 734 451 569

357 0 5 2 39 809 4 203 401 0 6 4

Isto, str. 109. Naglo usavravanje maina za vreme pamune krize omoguilo je engleskim fabrikantima da odmah po svretku amerikog graanskog rata opet prepune svetsko trite. V e u drugoj polovini 1 8 6 6 . tkanine se gotovo nisu mogle prodavati. T a d a je poelo slanje robe u K i n u i Indiju, to je, naravno, jo pojaalo glut *. Poetkom 1867. fabrikanti pribegoe svom uobiajenom sredstvu: snienju najamnine za 5 % . Radnici se usprotive i izjave, teorijski sa1

2 0 7

* prepunjenost trita

25 Marx - Erpels (21)

O d 1 8 6 1 . do 1 8 6 8 . nestalo je, dakle, 3 8 8 p a m u n i h fabrika; t j . proizvodnije i krupnije maine koncentrisale su se u r u k a m a manjeg broja kapitalista. B r o j parnih razboja opao je z a 2 0 6 6 3 , ali se njihov proizvod u isto v r e m e poveao, tako da je savreniji razboj sada proizvodio vie o d starog p a r n o g razboja. Najzad, broj vretena porastao je z a 1 6 1 2 5 4 7 , dok je broj zaposlenih radnika opao za 5 0 5 0 5 . Privremena beda, u koju je p a m u n a kriza gurnula r a d nike, bila je, dakle, pojaana i ustaljena usled brzog i nezadrivog napretka maina. Ali m a i n a n e deluje s a m o kao n a d m o n i konkurent uvek s p r e m a n d a najamnog radnika uini suvinim. K a p i t a l nju glasno i s o d r e e n o m n a m e r o m proglaava z a silu koja je neprijatelj radniku, p a tako n j o m e i rukuje. O n a postaje najmonije r a t n o sredstvo z a uguivanje periodinih radnikih ustanaka, trajkova itd. protiv a u t o kratije k a p i t a l a . P o Gaskellu, p a r n a je maina o d svog poetka bila protivnik ljudske snage i osposobila je kapitalistu d a srui sve v e e pretenzije radnika, koje su pretile d a dovedu u krizu tek nastali fabriki s i s t e m . M o g l a bi se napisati itava istorija pronalazaka od 1 8 3 0 . n a o v a m o koji su se javili s a m o kao r a t n o sredstvo kapitala protiv radnikih pobuna. P o d s e t i e m o p r e svega n a automatsku p r e dilicu (selfacting m u l e ) , jer ona o t v a r a n o v u epohu automatskog sistema.
208 2 0 9 2 1 0

U s v o m e iskazu p r e d komisijom tredjuniona, N a s m v t h , p r o n a laza p a r n o g ekia, saoptio je sledee o usavrenjima koja je on iz veo n a m a i n a m a usled velikog i dugog trajka mainskih radnika 1851. Karakteristina crta naih modernih mehanikih usavravanja jeste uvo enje automatskih maina alatljika. Sve to mehaniki radnik sada ima da radi, i to moe uraditi svaki deak, nije da on sam radi, nego da nadgleda lep rad maine. itava klasa radnika koji zavise iskljuivo od svoje umenosti, sada je odstranjena. Ranije sam zapoljavao etiri deaka na jednog mehaniara. Zahvaljusvim tano, da je jedini lek da se radi kratko vreme, 4 dana nedeljno. Posle dugog opiranja, morala su gospoda, koja su se sama nazvala kapetanima industrije, pri hvatiti taj predlog, u nekim mestima uz snienje najamnine za 5%, a u nekim bez snienja. 208 odnos meu fabrikantima i rukama u fabrikama biljura i flaa jeste hronian trajk. Otuda polet u fabrikaciji presovanog stakla, u kojoj glavne ope racije vri maina. Jedna firma blizu Njukasla, koja je ranije proizvodila 350 000 funti duvanog biljurnog stakla godinje, proizvodi sada mesto toga 3 000 500 funti presovanog stakla. (CEC, IV Report, 1865, str. 262, 263.) Gaskell, The Manufacturing Population of England, London 1833, str. 11, 12.
2 0 8

Gospodin Fairbairn, podstaknut trajkom u svojoj fabrici maina, pro naao je nekoliko veoma vanih primena maina za graenje maina.

2 1 0

jui ovim novim mehanikim sredstvima, smanjio sam broj odraslih mukaraca od 1500 na 7 5 0 . Posledica je bila znatno uveanje moga profita.t l
188

O jednoj maini za tampanje u bojama u tamparijama katuna kae Ure:

Najzad kapitalisti pokuae da se oslobode tog nesnosnog ropstva (naime, za njih tegobnih uslova ugovora s radnicima) prizivajui pomona vrela nauke i ubrzo povratie svoja zakonita prava, prava glave prema ostalim delovima tela.

O jednom pronalasku za gladenje osnove, kome je neposredni povod bio trajk, Ure veli:
Horda nezadovoljnika, koja je uobrazila da je nepobedivo uanena iza starih linija podele rada, bila je tako napadnuta s boka, i moderna mehanika tak tika unitila je njena odbrambena sredstva. Ona se morade predati na milost i nemilost.

O pronalasku automatske predilice

(selfacting mule) on kae:

Ona je bila pozvana da uspostavi red medu industrijskim k l a s a m a . . . T a j pronalazak potvruje doktrinu, koju smo ve razvili, da kapital, prisiljavajui nauku da mu slui, uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku r a d a .
211

Mada je Ure-ov spis izaao 1835, dakle u vreme relativno jo slabo razvijenog fabrikog sistema, ipak on ostaje klasian izraz fa brikog duha, ne samo zbog njegova otvorena cinizma, nego i zbog naivnosti kojom Ure izbrbljava besmislene protivrenosti kapitali stikog mozga. Poto je, npr., razvio doktrinu da kapital, pomou nauke koju je uzeo u najam,
uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku rada, on se buni protiv toga to se sa izvesne strane optuuje mehaniko-fizika nauka da slui despotizmu bogatih kapitalista kao sredstvo za podjarmljivanje siromanih klasa.

Poto je nadugako i nairoko pripovedao o koristi od brzog razvitka maina po radnike, on ih opominje da svojim otporom, traj kovima itd. sami ubrzavaju razvitak maina.
Takve nasilne pobune, kae on, pokazuju ljudsku kratkovidost u njenom najprezrenijem obeleju, u obeleju oveka koji sam sebi see glavu.

Nekoliko stranica napred govorio je suprotno:

Bez tih estokih sukoba i prekida izazvanih pogrenim shvatanjima radni ka, fabriki bi se sistem jo mnogo bre razvijao i bio bi korisniji po sve zainteresovane strane.

2 1 1

U r e , Pmlosophy of Manufactures,

str. 367 - 370.

Zatim opet uzvikuje: Na sreu stanovnitva pamunih srezova Velike Britanije, mehanika usa vravanja vre se samo postepeno. Nepravedno, veli on, okrivljuju maine da smanjuju najamninu odraslih istiskujui izvestan njihov deo, usled ega njihov broj nadmauje potrebu za radom. Ali one poveavaju tranju za dejim radom i time poveavaju stopu deje najamnine. Isti ovaj uteitelj brani s druge strane niski nivo dejih najamnina time to one uzdravaju roditelje da svoju decu prerano poalju u fabrike. Cela njegova knjiga je apologija neogranienog radnog dana, a kad zakonodavstvo zabranjuje da deca od 13 godina izdiru vie od 12 asova, t o njegovu liberalsku duu podsea na najmranije doba srednjeg veka. Ali m u t o n e smeta da od fabrikih radnika zahteva da zahvale provienju koje im je pomou maina pribavilo doko licu da bi mogli razmiljati o svojim besmrtnim i n t e r e s i m a .
212

6. Teorija kompenzacije

koja se odnosi na radnike istisnute

mainama

itav niz buroaskih ekonomista, kao James Mili, MacCulloch, T o r r e n s , Senior, J . St. Mili i dr., tvrdi da svaka maina koja istisne radnike uvek u isto v r e m e i nuno osloboava odgovarajui kapital za zapoljavanje ba tih istih r a d n i k a . U z m i m o da neki kapitalista, recimo u fabrici tapeta, zapoljava 100 radnika s po 3 0 godinje. Promenljivi kapital koji on godinje izdaje iznosi, dakle, 3 0 0 0 . R e c i m o da u datom momentu kapitalista otpusti 5 0 radnika i zaposli preostalih 5 0 za mainama koje ga staju 1 5 0 0 . Radi uproenosti, nisu uzeti u obzir zgrade, ugalj itd. Dalje se pretpostavlja da godinje utroena sirovina staje kao i ranije 3000. D a li je ovaj preobraaj oslobodio ikakav kapital? Pri starom~ nainu rada, ukupna uloena suma od 6 0 0 0 sastojala se pola iz postojanog, pola iz promenljivog kapitala. Sada se ona sastoji iz 4 5 0 0 ( 3 0 0 0 za sirovinu i 1 5 0 0 za maine) postojanog i 1 5 0 0 promenljivog kapitala. Promenljivi kapital, ili deo kapitala preobraen u ivu radnu snagu, ini jo samo etvrtinu umesto polovine celokupnog kapitala. U m e s t o osloboenja, ovde se vri vezivanje kapitala u obliku u kome on prestaje da se razmenjuje za
218 2 1 4

2 Ure, nov. delo, str. 368, 7, 370, 280, 321, 281, 475. Ricardo je isprva bio istoga miljenja, ali ga je docnije izriito porekao s onom naunom nepristrasnou i ljubavlju prema istini kojima se odlikovao. Vidi: Ricardo, Principles etc., gl. X X X I . On Machinerv. Napominjem da ovaj primer dajem potpuno na nain gore pomenutih ekonomista.
2 1 3 2 1 4

radnu snagu, t j . preobraavanje kapitala iz promenljivog u postojani. Sada kapital od 6 0 0 0 ne moe, pod inae jednakim okolnostima, nikad zaposliti vie od 5 0 radnika. S a svakim poboljanjem maina zapoljavae ih sve manje. Ako novouvedene maine staju manje od zbira radne snage i alata koje su one istisle, recimo samo 1 0 0 0 umesto 1 5 0 0 , onda bi se jedan promenljivi kapital od 1 0 0 0 pretvorio ih vezao u postojani, dok bi se jedan kapital od 5 0 0 oslobodio. Ako pretpostavimo istu godinju najamninu, ovaj poslednji kapital sainjava fond iz koga se moe zaposliti otprilike 16 radnika, dok je otputeno njih 5 0 ; pa ak i mnogo manje nego 16 radnika, poto se 5 0 0 , kad se pretvaraju u kapital, jednim delom opet moraju pret voriti u postojani kapital, dakle samo jednim delom mogu se p r e t voriti u radnu snagu. Pri izradi novih maina bie, svakako, zaposlen vei broj m e h a niara; hoe li to biti kompenzacija tapetarima izbaenim na ulicu? U svakom sluaju, pri izradi tih maina zaposleno je manje radnika nego to ih njihova primena istiskuje. S u m a od 1 5 0 0 , koja je p r e d stavljala samo najamninu otputenih tapetara, predstavlja sad u ob liku maina: 1. vrednost sredstava za proizvodnju potrebnih za nji hovu izradu, 2. najamninu mehaniara koji ih izrauju; 3. viak vrednosti koji pripada njihovom fabrikantu. J o neto: kad se jednom napravi, maina se vie ne obnavlja do njene smrti. D a bi, dakle, dodati broj mehaniara bio trajno zaposlen, moraju fabrikanti tapeta jedan za drugim istiskivati radnike p o m o u maina. Ali, u stvari, oni branioci kapitala i ne misle na ovu vrstu os loboenja kapitala. Oni misle na ivotna sredstva osloboenih radnika. Neosporno je, npr., da u gornjem sluaju maine ne samo to oslo baaju 50 radnika, inei ih time raspoloivima, nego istovremeno unitavaju i njihovu vezu sa ivotnim sredstvima u vrednosti od 1 5 0 0 , i tako oslobaaju ta ivotna sredstva. Jednostavna i nimalo nova injenica da maina osloboava radnika od ivotnih sredstava, glasi, dakle, kod tih ekonomista da maina osloboava ivotna sred stva za radnika, ili ih pretvara u kapital pomou koga e se radnik zaposliti. Vidi se, dakle, da sve zavisi od toga kako se kae. N o m i nibus mollire licet m a l a . t ! P r e m a toj teoriji, ivotna sredstva u vrednosti od 1 5 0 0 bila su kapital koji je oploavan radom 5 0 otputenih tapetarskih radnika. Iz toga izlazi da taj kapital ostaje bez upotrebe im onih 5 0 radnika ostanu bez rada i nema mira ni o d m o r a dok se ponovo ne plasira, pri e m u e ga reena pedesetorica opet m o i proizvodno utroiti. Pre ili posle moraju se, dakle, kapital i rad opet sresti i onda je kom penzacija gotova. Patnje radnika istisnutih mainom prolazne su, dakle, kao i dobra ovog sveta. ivotna sredstva u iznosu od 1 5 0 0 nisu nikad stajala p r e m a radnicima kao kapital. Ono to je p r e m a njima stajalo kao kapital jesu ovih 1 5 0 0 koje su se sad pretvorile u maine. Blie posmatrano,
139

ovih 1 5 0 0 predstavljalo je s a m o jedan deo tapeta koje su o t p u tenih 5 0 radnika godinje proizvodili i koje su od svog poslodavca primali kao najamninu u n o v c u u m e s t o u naturi. T a p e t i m a p r e t v o r e n i m u 1 5 0 0 oni su kupovali ivotna sredstva u istom iznosu. S t o g a su ova sredstva za njih postojala n e kao kapital, nego kao robe, a oni sami su opet z a t e r o b e postojali ne kao najamni radnici, nego kao kupci. Okolnost da ih je maina oslobodila kupovnih sredstava p r e t v a r a ih o d k u p a c a u nekupce. T o g a radi smanjuje se tranja onih roba. Voila t o u t . * Ako se ova smanjena tranja ne izravna pove a n o m t r a n j o m s koje d r u g e strane, pae trina cena roba. Ako padanje c e n a potraje due v r e m e n a i u v e e m obimu, doi e do otputanja radnika zaposlenih u proizvodnji onih roba. D e o kapitala koji je ranije proizvodio p o t r e b n a ivotna sredstva reprodukovae se sada u d r u g o m obliku. D o k trine c e n e b u d u padale i dokle bude trajalo premetanje kapitala, bie i radnici, zaposleni u proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, osloboavani jednog dela svoje n a j a m nine. Dakle, u m e s t o da dokae da maina, oslobaajui radnika od ivotnih sredstava, u isto v r e m e p r e t v a r a o v a sredstva u kapital za zaposlenje onih prvih, gospodin apologet dokazuje p o m o u o p r o banog zakona tranje i p o n u d e ba o b r n u t o : da maina izbacuje na ulicu radnike n e s a m o iz onih g r a n a proizvodnje u kojima je uve dena, nego i iz onih u kojima nije uvedena.
1

E v o kakve su s t v a r n e injenice, koje je ekonomski optimizam izvitoperio: radnici koje je m a i n a istisnula izbacuju se iz radionice n a trite r a d a i t a m o uveavaju broj radnih snaga v e raspoloivih za kapitalistiku eksploataciju. U s e d m o m odeljku pokazaemo kako ovo dejstvo maina koje n a m se ovde prikazuje kao kompenzacija za radniku klasu, naprotiv p o g a a radnika kao najstraniji bi. Ovde s a m o ovoliko: radnici, izbaeni iz jedne industrijske grane, svakako m o g u potraiti posla u nekoj d r u g o j . Ako ga nau t e se time b u d e ponovo uspostavila veza i z m e u njih i ivotnih sredstava koja su s njima bila osloboena, bie t o posredstvom novog, dodatnog kapi tala, koji tei d a se plasira, a nikako delovanjem kapitala koji je v e p r e funkcionisao a sada se pretvorio u maine. P a ak i tada kako su ni tavni njihovi izgledi! Obogaljeni podelom rada, ovi jadnici tako malo v r e d e izvan svog starog kruga rada da m o g u dobiti posla samo u malobrojnim niim g r a n a m a r a d a stalno prepunjenim i slabo pla enim. P o v r h t o g a , svaka industrijska g r a n a privlai svake godine
2 1 5

Govorei o tome, jedan rikardovac kae protiv besmislica J . - B . Saya ovo: Kad je pdela rada razvijena, umenost radnika primenjiva je samo u onoj posebnoj grani u kojoj je ta umenost steena; sami su radnici neka vrsta maina. Stoga apsolutno nita ne vredi papagajski torokati kako stvari imaju tendenciju

2 1 5

novu reku ljudi koja joj daje kontingent potreban za pravilnu zamenu jednog dela radnika i proirenje proizvodnje. i m maine oslobode jedan deo radnika zaposlenih dotle u nekoj odreenoj industrijskoj grani, rezervni radnici ponovo se raspodeljuju i bivaju apsorbovani u drugim granama rada, dok u prelaznom periodu prvobitne rtve veinom stradaju i propadaju. Nesumnjiva je injenica da maine same po sebi nisu odgovorne za osloboavanje radnika od ivotnih sredstava. One pojevtinjavaju i poveavaju proizvod u grani koju zahvate, a u prvi m a h n e menjaju masu ivotnih sredstava koja se proizvode u drugim industrijskim granama. I posle kao i pre uvoenja maine drutvo ima, dakle, isto toliko ili i vie ivotnih sredstava za osloboene radnike, da i n e govo rimo o ogromnom delu godinjeg proizvoda koji rasipaju. I u t o m e je poenta ekonomske apologetike! Protivrenosti i antagonizmi, n e razdvojni od kapitalistike primene maine, ne postoje, zato to ne potiu iz same maine, ve iz njene kapitalistike p r i m e n e ! Dakle, poto maina, uzeta kao takva, skrauje radno vreme, dok kapita listiki primenjena produuje radni d a n ; poto sama po sebi olakava rad, dok kapitalistiki primenjena poveava njegovu intenzivnost; poto sama po sebi znai pobedu ovekovu nad prirodnim silama, dok kapitalistiki primenjena znai podjarmljivanje oveka pomou prirodnih sila; poto sama po sebi poveava bogatstvo proizvoaa, a kapitalistiki primenjena pretvara ga u paupera itd., buroaski eko nomista jednostavno izjavljuje da posmatranje maine kao takve prua apsolutan dokaz da su sve one opipljive protivrenosti puka prividnost obine stvarnosti, ah da kao takve, pa dakle i . u teoriji, uopte ne postoje. T a k o on sebi uteuje svako dalje lupanje glave, a povrh toga natura svom protivniku glupost da se ne bori protiv kapitali stike primene maina, v e protiv samih maina. Buroaski ekonomist nikako ne porie da se pri t o m m o g u do goditi i privremene neprijatnosti; ali ge ima medalje bez nalija! A neko drugo iskoriavanje maine osim kapitalistikog za njega je nemoguno. Eksploatisanje radnika pomou maine znai, dakle, za njega isto to i eksploatisanje maine p o m o u radnika. P a ko bude otkrivao kako stvarno stoji s kapitalistikom primenom maine, taj uopte nee njenu primenu, taj je protivnik drutvenog n a p r e t k a ! Upravo kao to je rezonovao uveni grlosek Bili Sikes:
218

da se uravnotee. Pogledajmo oko sebe pa emo videti da se one dugo ne mogu uravnoteiti; a ako i nadu ravnoteu, ona je nia nego na poetku procesa. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., London 1821, str. 72.) 2i8 Pored ostalih, i MacCulloch je virtuoz u ovom nadutom kretenizmu. Ako je korisno, kae on s izvetaenom naivnou osmogodinjeg deteta, da se radnikova umenost sve vie i vie razvija, tako da se on osposobi da istom

Gospodo porotnici, tom trgovakom putniku zaista je preseen grkljan. Ali ta injenica nije moja krivica, to je krivica noa. Treba li zbog ovakvih pro laznih neprijatnosti ukinuti upotrebu noa? Pomislite samo! Gde bi zemljo radnja i zanati bili bez noa? Zar on nije podjednako spasonosan u hirurgiji kao to je uen u anatomiji? Pa usluan pomonik pri veseloj gozbi? Ukinite no i vi ste nas bacili natrag' u najdublje varvarstvo. *
216

M a d a maina nuno istiskuje radnika iz g r a n a rada u kojima je uvedena, o n a ipak m o e d a p o v e a zaposlenost u d r u g i m g r a n a m a rada. Ali ovo dejstvo n e m a nieg zajednikog s takozvanom teorijom kompenzacije. P o t o je svaki mainski proizvod, r e c i m o arin mainske tkanine, jevtiniji o d r u n o g proizvoda iste vrste koji je on istisnuo, vai kao apsolutan z a k o n : ako celokupna koliina mainski proiz vedenog artikla ostane jednaka celokupnoj koliini zanatski ili m a n u fakturno proizvoenog artikla koji je zamenjen mainskim, onda se smanjuje ukupna s u m a utroenog rada. U v e a n j e rada potrebno eventualno z a proizvodnju samih sredstava za r a d , maina, uglja itd., m o r a biti m a n j e o d smanjenja r a d a koje se postie p r i m e n o m maine. I n a e bi mainski proizvod bio podjednako skup ili i skuplji od r u nog. Ali, u stvari, celokupna m a s a mainskog artikla koju je proiz veo manji broj radnika n e ostaje ista, v e raste daleko iznad celokupne m a s e istisnutog zanatskog proizvoda. U z m i m o da je za proiz voenje 4 0 0 0 0 0 arina mainske tkanine potrebno manje radnika nego z a proizvodnju 1 0 0 0 0 0 arina r u n e tkanine. U etiri puta v e e m proizvodu ima etiri puta vie sirovine. Proizvodnja sirovine m o r a se, dakle, uetvorostruiti. A to se t i e potroenih sredstava za r a d , kao zgrada, uglja, maina itd., t o se granica u ijem okviru m o e rasti dodatni r a d potreban z a njihovu proizvodnju menja p r e m a razlici izmeu m a s e mainskog proizvoda i m a s e r u n o g proiz voda koju bi m o g a o izraditi isti broj radnika. Sa irenjem mainske proizvodnje u jednoj industrijskoj grani raste, dakle, proizvodnja u d r u g i m g r a n a m a koje p r v u snabdevaju sredstvima z a proizvodnju. Dokle e s t i m rasti m a s a zaposlenih r a d nika, zavisi, ako su dati duina r a d n o g d a n a i intenzivnost rada, od sastava upotrebljenih kapitala, t j . od odnosa njihovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. A ovaj se odnos, opet, jako menja s o b i m o m u k o m e je maina zahvatila ili zahvata o n e d r u g e grane. B r o j ljudi osuenih d a r a d e u rudnicima uglja i metala strahovito je ili manjom koliinom rada proizvodi sve vee koliine robe, onda mora biti ko risno i to da se slui takvom mainom koja ga najuspenije pomae da postigne takav rezultat. (MacCulloch, The Principles of Political Economy, London 1830, str. 182.) sis Pronalaza maine predilice upropastio je Indiju, to se nas, meutim, malo tie. (A. Thiers, De la Proprit [str. 275].) Gospodin Thiers pobrkao je ovde predilicu s mehanikim razbojem, to se nas, meutim, malo tie.

porastao usled napretka mainskog sistema u Engleskoj, m a d a je p o slednjih decenija ovo poveavanje u s p o r e n o u p o t r e b o m novih maina u rudarstvu. S m a i n o m se r a d a i nova v r s t a radnika, njen proiz voa. Z n a m o v e da mainska proizvodnja zavlauje i s a m o m o v o m g r a n o m proizvodnje, i t o u sve v e e m r a z m e r u . Dalje, to se s i r o v i n e tie, nesumnjivo je, n p r . , da je burni razvitak p a m u n i h predionica o g r o m n o unapredio gajenje p a m u k a u Sjedinjenim D r a v a m a , a s time n e s a m o i afriku trgovinu robljem, nego je istovremeno uinio gajenje C r n a c a glavnim zanimanjem takozvanih pograninih robovskih drava. K a d je 1 7 9 0 . izvren prvi popis robova, njihov broj iznosio je 697 0 0 0 , a 1 8 6 1 . oko 4 miliona. S d r u g e strane, isto tako je sigurno da je procvat mehanikih vunarskih fabrika u z sve v e e pretvaranje oranica u panjake izazvao najurivanje u m a s a m a poljoprivrednih radnika, koji postadoe prekobrojni. U Irskoj se jo sada produuje proces koji njeno stanovnitvo, smanjeno gotovo za polovinu od; 1 8 4 5 , t r e b a jo vie da snizi n a m e r u koja t a n o odgovara potrebi njenih lendlordova i engleske gospode vunarskih fabrikanata.
2 1 7 2 1 8 219

Ako maina zahvati p r e t h o d n e ih srednje stupnjeve kroz koje predmet rada m o r a da p r o e do svog poslednjeg oblika, o n d a se sa m a terijalom za r a d uveava tranja r a d a u g r a n a m a u koje ulazi mainski proizvod, a u kojima se radi zanatski ih manufakturno. N a p r i m e r , mainsko predenje davalo je p r e d u u takvom izobilju i tako jevtino da su r u n i tkai u prvi m a h , n e poveavajui trokove, mogli da r a d e p u n o v r e m e . T a k o se njihov dohodak p o v e a o . O t u d a priliv ljudi
2 2 0

Prema popisu od 1861 (London 1863, drugi svezak) iznosio je broj radnika zaposlenih u ugljenokopima Engleske i Velsa 246 613, od ega 73 545 ispod, a 173 067 iznad 20 godina. U prvu rubriku spada i 835 dece od 5 do 10 godina, 30 701 lice od 10 do 15 godina i 42 010 lica od 15 do 19 godina. Broj radnika zaposlenih u rudnicima eleza, bakra, olova, kalaja i svih drugih metala iznosio je 319 222. U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. u proizvodnji maina zaposleno 60 807 lica, raunajui tu i fabrikante, njihove nametenike itd., kao i sve agente i trgovce iz te struke. Naprotiv, proizvoai manjih maina, kao ivaih itd., zatim proizvoai alata za maine radilice, kao vretena itd., nisu ubrojeni. Ukupan broj civilnih inenjera iznosio je 3329. Poto je elezo jedna od najvanijih sirovina, napominjemo da je 1861. u Engleskoj i Velsu bilo livaca eleza 125 771, od toga 123 430 mukih i 2341 enskih. Od prvih 30 810 ispod, a 92 620 iznad 20 godina. Porodica od 4 odrasla lica (tkaa pamuka), s dvoje dece kao winders *, dobijala je krajem poslednjeg i poetkom ovog veka, radei 10 asova dnevno, 4 nedeljno; ako se moralo jako uriti s poslom, mogli su zaraditi i v i e . . . Ranije su uvek trpeli zbog nedovoljnog dovoza pree. (Gaskell, The Manufacturing Population etc., str. 34, 35.)
2 1 8 2 1 9 2 2 1

2 1 7

u tkanice pamuka, dok naposletku parni razboj nije pomlatio onih 8 0 0 0 0 0 tkaa koje su u Engleskoj stvorile predice Jenny, throstle i mule. T a k o s obiljem mainski proizvedenu! tkanina za odelo raste broj krojaa, krojaka, valja itd., dok se ne pojavi ivaa maina. t o se vie poveava masa sirovina, poluizraevina, orua za rad itd., koje mainska proizvodnja liferuje s relativno neznatnim b r o j e m ' radnika, t o se i prerada tih sirovina i poluizraevina deli na sve' vei broj podvrsta, to vie, dakle, raste raznolikost drutvenih grana pro izvodnje. Mainska proizvodnja tera drutvenu podelu rada nesravnjeno dalje nego manufaktura, jer u nesravnjeno veem stepenu p o veava proizvodnost radinosti koje je zahvatila. Prvi rezultat maine jeste da poveava viak vrednosti, a ujedno i m a s u proizvoda koja ga predstavlja, dakle da poveavajui supstanciju koju troi kapitalistika klasa sa svojim prirepcima poveava i same t e drutvene slojeve. Njihovo sve v e e bogatstvo i relativno sve manji broj radnika potrebnih za proizvodnju osnovnih ivotnih sredstava stvaraju sa novim luksuznim potrebama i nova sredstva da se one zadovolje. Vei deo drutvenog proizvoda pretvara se u Viak proiz voda, a vei deo vika proizvoda reprodukuje se i troi u prefinjenim i raznolikim oblicima. D r u g i m r e c i m a : raste proizvodnja luksuznih predmeta. Proizvodi se profinjuju i postaju raznolikiji jo i usled no vih odnosa koje krupna industrija stvara na svetskom tritu. Sada se vie ne vri samo razmena domaih proizvoda za luksuzne predmete iz inostranstva, nego se i u domau industriju unosi vea masa stranih sirovina, pomonih materija, poluizraevina itd., kao sredstva za p r o izvodnju. S ovakvim odnosima n a svetskom tritu raste tranja za radnicima u transportnoj industriji, i ova se deli na m n o g e nove pod vrste.
2 2 1 2 2 2

Umnoavanje sredstava na proizvodnju i ivotnih sredstava, pri relativnom opadanju broja radnika, daje podstreka proirivanju rada u industrijskim granama iji e proizvodi, kao to su kanali, stovarita, tuneli, mostovi itd. tek u daljoj budunosti donositi plod. Bilo nepo sredno na osnovici mainske proizvodnje, ili bar na osnovici opteg indu strijskog prevrata koji joj odgovara, stvaraju se sasvim nove industrij ske grane, a otud i nova polja rada. Ali mesto koje one zauzimaju u celokupnoj proizvodnji nikako nije znatno ak ni u najrazvijenijim zem ljama. Broj radnika koji je u njima zaposlen raste u upravnoj srazmeri s potrebom reprodukovanja najgrubljeg runog rada. K a o glavne industrije ove vrste m o g u se danas smatrati: plinare, telegrafija, foto-

F. Engels u delu Die Lage der arbeitenden Klasse in England dokazao je kako je bedan poloaj velikog dela ba tih radnika koji izrauju luksuzne predmete. Mnotvo novih dokaza za ovo ima u izvetajima CEC. ** U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. zaposleno u trgovakoj mornarici 94 665 lica.

1 , 1

grafija, parobrodarstvo i eleznice. P r e m a popisu od 1861 (za E n glesku i Vels) izlazi da je u industriji plina (plinare, proizvodnja m e h a nikih aparata, agenti plinskih drutava itd.) bilo zaposleno 15 211 lica, u telegrafiji 2 3 9 9 , fotografiji 2 3 6 6 , parobrodarskoj slubi 3 5 7 0 , a na eleznicama 7 0 5 9 9 , medu kojima oko 2 8 0 0 0 manje ih vie trajno zaposlenih nekvalifikovanih kopaa, pored itavog administrativnog i komercijalnog osoblja. Dakle, ukupan broj lica u ovih pet novih indu strija iznosio je 9 4 1 4 5 . Naposletku, vanredno poveanje proizvodne snage u oblastima krupne industrije, praeno onako intenzivno i ekstenzivno pojaanom eksploatacijom radne snage u svima ostalim oblastima proizvodnje, dozvoljava da se sve vei deo radnike klase neproizvodno upotrebljava i da se tako, pod imenom posluge, t j . slugu, sluavki, lakeja itd., u sve veim masama reprodukuju stari kuni robovi. P r e m a popisu od 1861. brojalo je celokupno stanovnitvo Engleske i Velsa 2 0 0 6 6 2 2 4 lica, od toga 9 7 7 6 2 5 9 mukih, a 1 0 2 8 9 9 6 5 enskih. K a d od toga odbi jemo to je za rad prestaro ili premlado, sve neproizvodne ene, mlada lica i decu, zatim ideoloke stalee, kao predstavnike vlasti, popove, pravnike, vojnike itd., dalje sve kojima j e jedino zani manje da ive od tueg rada koji koriste u obhku zemljine rente, kamate itd., i naposletku, paupere, skitnice, zloince itd., onda ostaje okruglo 8 mihona oba pola i najrazlinijih godina, raunajui tu i sve kapitaliste koji vre m a kakvu funkciju u proizvodnji, trgovini, finansijama itd. O d ovih 8 mihona i m a : Poljoprivrednih radnika (ukljuivo s pastirima, slugama i sluavkama koji stanuju kod zakupnika) 1 098 261 Svega u fabrikama pamuka, vune, vunice, lana, ko noplje, svile, jute i u mehanikoj fabrikaciji arapa i ipaka zaposlenih lica Svega u rudnicima uglja i metala zaposlenih lica ... Svega u metalurgiji (visoke pei, valjaonice eleza itd.) i metalskim manufakturama svih vrsta zaposlenih lica Posluge
2 2 3

642 6 0 7 565 835

22S

396 9 9 8 1 208 6 4 8

224

22S

Od toga samo 177 596 mukog pola iznad 13 godina. Od toga enskog pola 30 501. Od toga mukog pola 137 447. Od ovih 1 208 648 izuzete su sve osobe koje ne slue po privatnim kuama. Dodatak uz drugo izdanje.Od 1861. do 1870. broj mukih slugu gotovo se udvostruio, porastao je na 267 671. Godine 1847. bilo je 2694 uvara divljai (na aristokratskim lovitima), a 1869. njihov broj je iznosio 4921. Mlade devojke koje slue kod londonske purgarije zovu se narodnim jezikom little slavevs, male robinje.
2 2 4 2 2 5

3 9 6 IV oeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti S a b e r e m o li broj radnika iz svih tekstilnih fabrika s brojem r u darskih radnika dobiemo 1 2 0 8 4 4 2 lica; saberemo h g a s brojem r a d nika svih metalskih fabrika i manufaktura dobiemo ukupni broj o d 1 0 3 9 6 0 5 lica, oba p u t a broj manji od broja m o d e r n i h kunih robova. K a k a v uzvien rezultat kapitalistike p r i m e n e maina!

7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka proizvodnje. Krize pamune industrije

mainske

Svi uraunljivi predstavnici politike ekonomije priznaju da uvo enje novih maina deluje kao kuga na radnike u tradicionalnim z a n a t i m a i m a n u f a k t u r a m a s kojima one p r v o stupaju u konkurenciju. G o t o v o svi jecaju n a d r o p s t v o m fabrikog radnika. A ta je glavni adut koji svi oni izigravaju? T o da maine, posle strahota perioda njihovog uvoenja i razvijanja, n a kraju krajeva poveavaju broj r o b o v a r a d a u m e s t o da g a definitivno s m a n j e ! D a , politika ekonomija opija se o d v r a t n o m t e o r e m o m , o d v r a t n o m svakom filantropu koji je uveren u veitu p r i r o d n u nunost kapitalistikog naina proizvodnje, t e o r e m o m p o kojoj fabrika zasnovana na mainskoj proizvodnji, posle kraeg ih dueg prelaznog perioda, cedi vei broj radnika nego to ih je u poetku izbacila n a u l i c u ! Istina, v e se n a nekoliko p r i m e r a , kao kod engleskih fabrika vunice i fabrika svile, pokazalo da n a izvesnom stupnju razvitka v a n redno irenje fabrikih grana m o e biti spojeno n e s a m o s relativnim,
2 2 6

Ganilh smatra, naprotiv, da je krajnji rezultat mainske proizvodnje apsolutno smanjenje broja robova rada, na iji raun ivi uveani broj gens honnetes * razvijajui svoju poznatu perfectibilit perfectible* *. Ma koliko slabo razumeo kretanje proizvodnje, Ganilh bar osea da je maina kobna ustanova ako njeno uvoenje pretvara zaposlene radnike u paupere i ako njen razvitak stvara vie robova rada nego to ih je ona satrta. Kretenstvo njegovog shvatanja mo guno je izraziti jedino njegovim vlastitim recima: Klase koje su osuene da proizvode i troe smanjuju se, a klase koje upravljaju radom, koje pomau, tee i prosveuju itavo stanovnitvo, umnoavaju s e . . . i prisvajaju sve blagodati koje potiu iz smanjivanja trokova rada, iz obilja rob i iz niske cene predmeta za potronju. Idui tim smerom, ljudski se rod uzdie do najviih koncepcija genija, prodire u tajanstvene dubine religije, postavlja spasonosna naela morala (koji se sastoji u tome da prisvajaju sve blagodati itd.), zakone za zatitu slobode (slo bode za klase koje su osuene da proizvode?) i vlasti, poslunosti i pravinosti, dunosti i ovenosti. Ovaj mutljag nalazi se u: M. Ch. Ganilh, Des Systmes d'conomie Politique etc., 2. izd., Paris 1821, sv. II, str. 224. Upor.: isto, str. 212.
1 2

2 2 6

ve i s a p s o l u t n i m o p a d a n j e m b r o j a upotrebljenih r a d n i k a * . G o d i n e 1 8 6 0 , kad je p o n a r e e n j u p a r l a m e n t a obavljen specijalan popis svih fabrika u Ujedinjenoj K r a l j e v i n i , bilo je u o n o m o d s e k u fabrikih srezova L a n k a i r a , e i r a i J o r k i r a koji je d o z n a e n f a b r i k o m in spektoru R . B a k e r u , 6 5 2 fabrike; o d ovih je 5 7 0 fabrika i m a l o : 8 5 6 2 2 p a r n a razboja, 6 8 1 9 1 4 6 v r e t e n a (bez v r e t e n a z a u v r t a n j e ) , 2 7 4 3 9 k o n j skih snaga u p a r n i m m a i n a m a , 1 3 9 0 u h i d r a u l i n i m t o k o v i m a , i 9 4 1 1 9 zaposlenih lica. G o d i n e 1 8 6 5 . iste su fabrike n a p r o t i v i m a l e : 9 5 1 6 3 p a r n a razboja, 7 0 2 5 0 3 1 v r e t e n o , 2 8 9 2 5 konjskih s n a g a u p a r n i m m a i n a m a , 1 4 4 5 u v o d e n i m kolima i 8 8 9 1 3 zaposlenih lica. D a k l e , o d 1 8 6 0 . d o 1 8 6 5 . u t i m f a b r i k a m a p o r a s t a o je b r o j p a r n i h r a z b o j a z a 1 1 % , v r e t e n a za 3 % , p a r n i h konjskih snaga z a 5 % , dok je u isto v r e m e broj zaposlenih lica o p a o z a 5 , 5 % . Izmeu 1852. i 1862. u Engleskoj je z n a t n o porasla fabrikacija v u n e , dok je b r o j upotrebljenih radnika ostao skoro jednak.
2 2 7

Ovo pokazuje u kako su velikoj meri nove maine istisle rad prethodnih perioda.
228

U nekim sluajevima p o v e a n j e b r o j a zaposlenih r a d n i k a s a m o je prividno, t j . nije rezultat proirenja fabrike u kojoj se r a d i mainski, n e g o postepenog pripajanja s p o r e d n i h g r a n a . N a p r i m e r , u v e a n j e broja m e h a n i k i h r a z b o j a i p o m o u njih zaposlenih fabrikih r a d n i k a u (britanskoj) p a m u n o j proizvodnji, o d 1 8 3 8 . d o 1 8 5 8 , bilo je p r o s t o plod irenja o v e p o s l o v n e g r a n e ; u d r u g i m f a b r i k a m a , n a p r o t i v , bilo je p l o d n o v e p r i m e n e p a r n e s n a g e n a r a z b o j e z a ilime, t r a k e , p l a t n o itd. koje je dotle pokretala s n a g a ljudskih m i i a . U v e a n j e b r o j a tih fabrikih radnika bilo je, dakle, s a m o izraz o p a d a n j a celokupnog b r o j a zaposlenih radnika. N a p o s l e t k u , o v d e s e s a s v i m a p s t r a h u j e d a s v u g d e ,
2 2 9

227 R J J J 3 ] _ oktobar 1 8 6 5 , str. 5 8 . i dalje. Ali je u isto vreme 1 1 0 novih fabrika s l i 6 2 5 parnih razboja, 6 2 8 7 5 6 vretena i 2 6 9 5 parnih i vodenih konj skih snaga dalo materijalnu osnovicu za upoljavanje sve veeg broja radnika. (Isto.)
Z A

R I F za 3 1 . oktobar 1 8 6 2 , str. 7 9 . Dodatak uz drugo izdanje. Krajem decembra 1 8 7 1 . rekao je fabriki in spektor A. Redgrave u predavanju odranom u Bredfordu u New Mechanics' Institution: Od neko doba palo mi je u oi koliko se izgled vunarskih fabrika izmenio. Ranije su one bile ispunjene enama i decom, sad izgleda da maine obav ljaju sav rad. Na moje pitanje, jedan mi je fabrikant dao sledee obavetenje: ,Pod starim sistemom radilo je kod mene 6 3 lica; posle usavravanja maina sveo sam broj svojih radnika na 3 3 , a tu skoro bio sam u stanju da ih, usled novih ve likih promena, svedem od 3 3 na 1 3 /
2 2 9

2 2 8

R I F za 3 1 . oktobar 1 8 5 6 , str. 1 6 .

izuzev u metalskim fabrikama, mladi radnici (ispod 18 godina), ene i deca sainjavaju preteni element fabrikog osoblja. Ipak je, uprkos radnikoj masi koju je mainska proizvodnja stvarno istisnula i virtuelno zamenila, pojmljivo kako s njenim ire-, njem, izraenim u uveanju broja fabrika ili u poveanim dimenzijama postojeih fabrika, m o e na kraju krajeva biti vie fabrikih radnika nego to j e bilo manufakturnih radnika ili zanatlija koje su fabriki radnici istisli. U z m i m o , n p r . , da se pri starom nainu proizvodnje nedeljno primenjivani kapital od 5 0 0 sastoji od 2/5 iz postojanog, a od / 5 iz promenljivog sastavnog dela, t j . 2 0 0 izdaje se na sredstva za proizvodnju, a 3 0 0 na radnu snagu, recimo po 1 po radniku. S mainskom proizvodnjom menja se sastav celokupnog kapitala. Sada se on deli, npr., na / s postojanog i /s promenljivog kapitala; ih, sada se za radnu snagu,izdaje jo samo 1 0 0 . Dakle, otputaju se / s ranije zapoljavanih radnika. Ako se ovaj fabriki sistem proiri, i ako, pod inae jednakim uslovima proizvodnje, primenjeni celokupni kapital pora ste od 5 0 0 na 1 5 0 0 , onda e sad biti zaposleno 3 0 0 radnika, upravo koliko i p r e industrijske revolucije. Poraste li primenjeni kapital jo vie, na 2 0 0 0 , zaposlie se 4 0 0 radnika, dakle za / 3 vie nego pri starom nainu rada. Apsolutno, broj upotrebljenih radnika porastao je za 1 0 0 , relativno, t j . srazmerno celokupnom predujmljenom kapitalu, opao je za 8 0 0 , jer bi kapital od 2 0 0 0 pri starom nainu rada zaposlio 1200 umesto 4 0 0 radnika. Relativno opadanje broja zaposlenih radnika moe, dakle, da ide uporedo s njegovim apsolutnim uveavanjem. G o r e s m o bili uzeli da s uveavanjem celokupnog kapitala njegov sastav ostaje isti, jer se uslovi proizvodnje ne menjaju. Ali mi ve znamo da sa svakim napretkom mainskog sistema raste postojani deo kapitala, koji se sastoji iz maina, sirovina itd., dok promenljivi deo, predujmljen u radnoj snazi, o p a d a ; a znamo i t o da se ni pri kojem drugom nainu rada ne vre ovako stalna usavravanja, da, dakle, ni sastav celokupnog kapitala nije ovako promenljiv. Ali se ovo stalno menjanje isto tako stalno preseca takama mirovanja i prostim kvan titativnim irenjem na datoj tehnikoj podlozi. T i m e raste broj zapo slenih radnika. T a k o je 1 8 3 5 . u fabrikama za preradu pamuka, vune, vunice, lana i svile u Ujedinjenoj Kraljevini broj svih radnika iznosio svega 3 5 4 6 8 4 , dok je 1 8 6 1 . samo broj parnih tkaa (oba pola i svakojakog uzrasta, poev od 8 godina) iznosio 2 3 0 6 5 4 . Ovo uveanje iz gleda svakako neznatnije kad se ima na u m u da je 1 8 3 8 . broj britan skih runih tkaa pamuka i njihovih porodica koje su oni sami zapo ljavali iznosio 8 0 0 0 0 0 , ne uzimajui u r a u n tkae istisnute u Aziji i na evropskom kopnu.
3 4 l 2 A 2 3 0

Stradanja runih tkaa (pamuka i materija meanih s pamukom) bila su predmet istraivanja kraljevske komisije, ah iako je njihova beda bila priznata i oaljena, popravljanje (!) njihovog poloaja bi preputeno vremenu i sluaju,

2 3 0

U nekoliko n a p o m e n a koje jo i m a m o da uinimo o ovoj taki dotai e m o se delimino isto stvarnih odnosa, do kojih u s a m o m teorijskom razlaganju jo nismo stigli. D o k se mainska proizvodnja u nekoj industrijskoj grani iri na r a u n tradicionalnog zanata ili manufakture, njen uspeh je tako siguran kako bi bio siguran uspeh r e c i m o vojske naoruane p u k a m a o s t r a g u a m a protiv vojske naoruane lukovima. Ovaj prvi period, u k o m e maina tek osvaja za sebe polje rada, od presudne je vanosti zbog izvanrednih profita iju proizvodnju ona p o m a e . Ovi profiti n e s a m o da sami po sebi sainjavaju izvor u b r z a n e akumulacije, n e g o privlae u povlaenu oblast proizvodnje i velik deo dodatnog drutvenog kapi tala koji se stalno stvara i trai novo investiranje. P o s e b n e prednosti prvog perioda burnog poleta stalno se ponavljaju u o n i m g r a n a m a proizvodnje u koje se maine tek uvode. Ali i m se fabriki sistem do izvesne m e r e proiri i dostigne odreen stepen zrelosti, n a r o i t o i m se njegova tehnika podloga, maine, p o n u proizvoditi p o m o u maina, i m se revolucionie vaenje uglja i eleza, kao i prerada m e t a l a i t r a n s p o r t ; uopte, i m se uspostave opti uslovi proizvodnje koji o d g o v a raju krupnoj industriji, dobija ovaj nain r a d a elastinost, sposobnost da se naglo u skokovima iri, sposobnost ogranienu jedino sirovinama i tritem. M a i n e su, s jedne strane, neposredan uzrok u m n o a v a n j u sirovina, kao to je, n p r . c o t t o n g i n * poveala proizvodnju p a m u k a . druge strane, jevtinoa mainskih proizvoda i revolucionisani t r a n sport i saobraaj jesu oruja za osvajanje stranih trita. U p r o p a a vajui zanatsku proizvodnju tih zemalja, mainski nain rada pretvara ih prinudnim p u t e m u polja za proizvodnju njegovih sirovina. T a k o je I s t o n a Indija bila prisiliena da za Veliku Britaniju proizvodi p a muk, v u n u , konoplju, jutu, indigo i t d . Stalno stvaranje suvika radnika u zemljama krupne industrije vanredno u b r z a v a iseljavanje i kolonizaciju stranih zemalja, koje se pretvaraju u plantae sirovina za maticu zemlju, kao to ie Australija, n p r . , postala plantaa v u n e za
1 2 3 1 2 3 2

smemo se nadati da su ta stradanja sada (20 godina docnije!) skoro (nearly) ezla, emu je, po svoj prilici, doprinelo i sadanje veliko irenje parnih razboja. R I F za 31. oktobar 1856, str. 15.) Drugi metodi kojima maine utiu na proizvodnju sirovina bie pomenuti u treoj knjizi. Izvoz pamuka iz Istone Indije u Veliku Britaniju: 1846. g. 34 540 143 funte 1860. g. 204 141 168 funti 1865. g. 445 947 600 funti
2 3 1 2 3 2

Izvoz vune iz Istone Indije u Veliku Britaniju: 1846. g. 4 570 581 funta 1860. g. 20 214 173 funte 1865. g. 20 679 111 funti

Englesku. S t v a r a s e n o v a i n t e r n a c i o n a l n a podela r a d a koja o d g o v a r a g l a v n i m s e d i t i m a m a i n s k e p r o i z v o d n j e i koja^ jedan deo Z e m l j i n e k u g l e p r e t v a r a u polje p r v e n s t v e n o poljoprivredne proizvodnje za d r u g i d e o , koji je polje p r e t e n o industrijske' p r o i z v o d n j e . O v a r e v o lucija je u vezi s p r e v r a t i m a u poljoprivredi; ali o v d e jo nije m e s t o d a se njima p o z a b a v i m o .
2 3 4

2 3 3

N a podsticaj g. G l a d s t o n e - a , D o n j i d o m je 17. f e b r u a r a 1 8 6 7 . n a r e d i o d a s e n a p r a v i statistika c e l o k u p n o g u v o z a i izvoza itarica, ita i b r a n a svih v r s t a , z a U j e d i n j e n u K r a l j e v i n u o d 1 8 3 1 . d o 1 8 6 6 . P r e gledni r e z u l t a t d a j e m u priloenoj tabeli. (Vidi s t r . 4 1 9 * . ) B r a n o je svedeno na kvartere i t a J !
1 1 4 0

O g r o m n a s p o s o b n o s t fabrikog s i s t e m a d a se n a m a h o v e iri i n j e g o v a zavisnost o d svetskog t r i t a n u n o izazivaju g r o z n i a v u p r o i z v o d n j u koja povlai z a s o b o m p r e p u n j e n o s t t r i t a , s a ijim s u a v a aas Izvoz vune sa Rta dobre nade u Veliku Britaniju: 1846. g. 2 9 5 8 457 funti 1860. g. 16 574 345 funti 1865. g. 29 920 623 funte Izvoz vune iz Australije u Veliku Britaniju: 1846. g. 21 789 346 funti 1860. g. 59 166 616 funti
2 8 4

1865. g. 109 734 261 funta

Ekonomski razvitak Sjedinjenih Drava i sam je proizvod evropske, osobito engleske krupne industrije. U njihovom sadanjem obliku (1866) moraju se jo uvek smatrati za kolonijalnu zemlju Evrope. { U z etvrto izdanje. Otada su se one razvile u drugu industrijsku zemlju sveta, ne izgubivi ipak sasvim svoj kolonijalni karakter.F. E . } Izvoz pamuka iz Sjedinjenih Drava u Veliku Britaniju (u funtama): 1846. g. 401 949 393 1859. g. 961 707 264 1852. g. 765 630 544 1860. g. 1 115 890 608

Izvoz ita i dr. iz Sjedinjenih Drava u Veliku Britaniju (1850. i 1862): (u engleskim centama) 1850. 1862. 202 312 41 033 503 669 653 6 624 800 174 801 4 426 994 388 749 7 108 819 440 7 207 113 19 571 1054 473 161 11 694 818 2 039 7 675 1 0 2 4 722 811 620 822 972 2 037 137 74 083 441

Penica 16 Jeam 3 3 Zob Ra Penino brano 3 Heljda 5 Kukuruz Bere ili big (naroita vrsta jema) Graak Pasulj 1 Ukupan uvoz
x

35 365 801

U ovom tomu str. 403.

njem nastupa paraliza. ivot industrije pretvara se u niz perioda srednje ivahnosti, poleta, hiperprodukcije, krize i zastoja. Neizvesnost i nestalnost kojima mainska proizvodnja izlae radnikovo zaposlenje, a s tim i radnikov ivotni poloaj, postaju normalna pojava usled naizmeninosti tih perioda industrijskog ciklusa. Sem u periodima poleta, medu kapitalistima besni najea borba oko individualnog mesta na tritu. T o mesto stoji u upravnoj srazmeri prema jevtinoi proizvoda. Pored toga to to raa suparnitvo u primeni usavrenijih maina koje zamenjuju radnu snagu i novih metoda proizvodnje, nastupa uvek i jedan moment kad se za pojevtinjenjem roba tei nasilnim obaranjem najamnine ispod vrednosti radne snage. Porast broja fabrikih radnika uslovljen je, dakle, srazmerno mnogo brim porastom celokupnog kapitala investiranog u fabrikama. Ali se ovaj proces vri samo u periodima oseke i plime industrijskog ciklusa. Osim toga, njega stalno rjreseca tehniki napredak, koji radnike as potencijalno zamenjuje, as stvarno istiskuje. Ova kvalitativna promena u mainskoj proizvodnji stalno udaljava radnike iz fabrike ili zatvara njena vrata novoj bujici regruta; dok prosto kvantitativno
235

U julu 1866. radnici koje su fabrikanti cipela u Lesteru lokautom izbacili na ulicu uputili su proglas na Trade Societies of England * u kome, izmeu ostalog, kau: Ima oko 2 0 godina kako je uvoenjem zakivanja namesto ivenja izvren prevrat u proizvodnji obue u Lesteru. Onda su se mogle dobiti dobre nadnice. Uskoro se ovaj novi posao jako rairio. Nastupi velika konkurencija meu firmama koja e dati ukusniju robu. Ali, ubrzo zatim nastalo je konkurisanje na lo nain, naime gledalo se ko e kome na tritu pobiti cenu (undersell). Uskoro se pokazae tetne posledice, t j . nastupi sniavanje najamnine icena rada tako je strahovito brzo padala da mnoge firme plaaju sada jo samo polovinu nekadanje najamnine. P a ipak, iako najamnine padaju sve nie, pro fiti izgleda da rastu pri svakoj promeni radne tarife.Fabrikanti se koriste ak i nepovoljnim periodima industrije da bi preteranim obaranjem najamnina, tj. direktnom kraom najnunijih radnikovih ivotnih sredstava, isterali vanredne profite. Jedan primer. R e je o krizi u tkanicama svile u Koventriju: Prema po dacima koje sam dobio od fabrikanata i od radnika nesumnjivo izlazi da su najam nine oborene vie nego to je na to prisiljavala konkurencija stranih proizvoaa ili druge okolnosti. Veina tkaa radi za najamninu oborenu za 3 0 do 4 0 % . K o m a d pantljike za koji je tka pre 5 godina dobijao 6 ili 7 il. donosi m u sada samo 4 il. i 3 pensa, ili 3 il. i 6 pensa; drugi rad, ranije plaan 4 il. i 4 il. i 3 pensa, sada se plaa samo 2 il., ili 2 il. i 3 pensa. Obaranje najamnine vee je no to je potrebno za podsticaj tranje. injenica je da u proizvodnji mnogih vrsta pantljika sniavanje nadnica nije ak imalo za posledicu bilo kakvo snienje cena a r tikla. (Izvetaj poverenika F . D . Longe-a u: C E C , V Report, 1866, str. 114, br. 1.)
1

8 3 5

* engleske sindikate

26 Marx - Engels (21)

proirivanje fabrika guta i nove kontingente radnika pored onih izba enih. T a k o se radnici stalno odbijaju i privlae, bacaju t a m o i a m o , a pri t o m se stalno menjaju jo i pol, godine starosti i kvalifikacija novih radnika. Letimian pregled sudbine engleske pamune industrije pruie n a m najjasniju sliku sudbine fabrikog radnika. O d 1 7 7 0 . do 1 8 1 5 . samo pet godina depresije ili zastoja u p a m u noj industriji. U toku ovog prvog perioda od 4 5 godina engleski fa brikanti imali su monopol n a maine i na svetsko trite. Od 1815. do 1 8 2 1 . depresija; 1 8 2 2 . i 1 8 2 3 . polet; 1 8 2 4 . ukidanje zakona o koalic i j a m a t ! , opte veliko irenje fabrika; 1 8 2 5 . kriza; 1826. velika beda i pobune m e d u radnicima p a m u n e industrije; 1827. lagano pobolj anje; 1 8 2 8 . veliki porast broja parnih razboja i porast izvoza; 1829. izvoz, naroito u Indiju, nadmauje sve ranije godine; 1 8 3 0 . trita prepunjena, velika beda; od 1 8 3 1 . do 1833. neprekidna depresija; Istonoindijskoj kompaniji oduzet monopol trgovine sa istonom Azijom (Indijom i K i n o m ) ; 1 8 3 4 . veliki porast fabrika i mainske proizvodnje, oskudica u radnicima. N o v i zakon o sirotinji olakava seobu poljoprivrednih radnika u fabrike srezove. Iz poljoprivrednih grofovija deca se u m a s a m a gone u industriju. T r g o v i n a belim robljem. Godine 1 8 3 5 . veliki polet. Istovremeno runi tkai pamuka umiru od gladi; 1 8 3 6 . veliki polet; 1 8 3 7 . i 1 8 3 8 . depresija i kriza; 1839. oivlja vanje; 1 8 4 0 . velika depresija, ustanci, intervencija vojske; 1 8 4 1 . i 1842. strahovita stradanja fabrikih radnika; 1842. fabrikanti izbacuju rad nike iz fabrika da bi naterali vladu da ukine zakone o itu. M n o g e hiljade radnika okupljaju se u Jorkiru, vojska ih goni nazad; njihove voe izvedene pred sud u Lankasteru. Godine 1 8 4 3 . velika beda; 1844. oivljavanje; 1 8 4 5 . veliki polet; 1 8 4 6 . isprva dui polet, zatim znaci reakcije. Opozivanje zakona o itu; 1847. kriza. Opte sniavanje najam nina za 10 i vie procenata u slavu big l o a f - a . Godine 1 8 4 8 . depresi ja traje dalje. Manester pod zatitom vojske; 1 8 4 9 . oivljavanje; 1850. polet; 1 8 5 1 . cene roba padaju, najamnine niske, trajkovi esti; 1852. poinje poboljanje, trajkovi traju i dalje, fabrikanti prete uvozom stranih radnika; 1 8 5 3 . izvoz raste. Osmomeseni trajk i velika beda u P r e s t o n u ; 1 8 5 4 . polet, prepunjenost trita; 1 8 5 5 . izvetaji o bankrotstvima stiu iz Sjedinjenih Drava, K a n a d e , sa istonoazijskih trita; 1856. veliki polet; 1857. kriza; 1 8 5 8 . poboljanje; 1859. veliki polet, uveavanje broja fabrika; 1 8 6 0 . v r h u n a c razvoja engleske pamune in dustrije. Indijska, australijska i druga trita tako prepunjena da su tek 1863. jedva uspela da apsorbuju sve zalihe. Francuski trgovinski ugo vor. O g r o m n o umnoavanje fabrika i mainske proizvodnje; 1 8 6 1 . polet traje neko vreme, reakcija, ameriki-graanski rat, nestaica p a muka. O d 1 8 6 2 . do 1 8 6 3 . potpuni slom.
141 t98]

Istorija nestaice pamuka odvie je karakteristina da se za asak n e bismo na njoj zaustavili. I z onih nekoliko nagovetaja o stanju svetskog trita u 1 8 6 0 . i 1 8 6 1 . vidi se da je nestaica pamuka fabrikan-

Petogodinji
1831 -1835 1836 -1840

periodi

i godina

1866

1840 -1845

1846 -1850

1851 - 1855

Godinji proek Uvoz (kvartera) Godinji proek Izvoz (kvartera) Viak uvoza n a d iz vozom u godinjem proeku 225 363 251 770 139 056 155 461 307 491 1 096 373 2 389 729 2 843 865 8 776 552 8 345 237

871 110

2 1 3 7 959

2 704 809

8 621 091

8 037 746

Stanovnitvo. Proseni godinji broj u svakom periodu 24 621 107

25 929 507

27 262 569

27 797 598

27 572 923

t i m a bila dobrodola, d a i m je delom" bila i korisna; t a je injenica priznata u izvetajima M a n e s t e r s k e trgovinske komore, a u parlamentu su je izneli n a javnost P a l m e r s t o n i D e r b y , a dogaaji su je p o t v r d i l i . N a svaki nain, m e u 2 8 8 7 p a m u n i h fabrika Ujedinjene Kraljevine bilo je 1 8 6 1 . m n o g o malih. P r e m a izvetaju fabrikog inspektora A . R e d g r a v e - a , iji je delokrug obuhvatao 2 1 0 9 od onih 2 8 8 7 fabrika, s a m o su 3 9 2 fabrike, ili 1 9 % , upotrebljavale m a n j e o d 10 parnih konjskih s n a g a ; 3 4 5 , ili 1 6 % , 10 do 2 0 , 1 3 7 2 pak 2 0 i vie konjskih snaga. M a l e fabrike bile su u veini tkanice, koje su u periodu poleta posle 1 8 5 8 . osnovali m a h o m pekulanti, od kojih je ovaj davao p r e d u , onaj maine, t r e i z g r a d u , a vodio ih je kakav bivi fabriki nadzornik ili kakav drugi n e i m u a n ovek. Veina ovih malih fabri kanata je propala. I s t u bi im sudbinu bila priredila i trgovinska kriza, koju je nestaica p a m u k a spreila. M a d a su oni inili treinu broja fabrikanata, njihove fabrike predstavljale su nesravnjeno manji deo kapitala plasiranog u p a m u n u industriju. t o se t i e o b i m a paralize, p r e m a autentinoj p r o c e n i mirovalo je u oktobru 1 8 6 2 . god. 6 0 , 3 % v r e t e n a i 5 8 % razboja. O v o se odnosi n a itavu ovu g r a n u , a u p o j e dinim srezovima p r o c e n t je bio v e o m a razliit. S a m o je m a l o fabrika radilo p u n o v r e m e ( 6 0 asova nedeljno), ostale s prekidima. a k i m a l o b r o j n i m r a d n i c i m a koji su radili p u n o v r e m e i sa s t a r o m najamninom o d k o m a d a , nedeljna najamnina smanjila se v e zbog toga to je bolji p a m u k zamenjen loijim, Sea Island egipatskim (u predionicama fine p r e e ) , ameriki i egipatski s u r a t o m (istonoindijskim), a ist p a m u k m e a v i n o m p a m u n i h otpadaka sa s u r a t o m . K r a a vlakna s u r a t a , njegova neistoa, lake kidanje njegovih niti, zamenjivanje brana svakojakim teim sastojcima pri glaenju osnove itd., sve je t o usporavalo brzinu maina ili broj razboja koje je jedan radnik m o g a o nadgledati, povealo r a d u m n o a v a j u i pogreke maina, a smanjivalo najamninu od k o m a d a ograniavajui m a s u proizvoda. U p o t r e b l j a vajui s u r a t , radnik je gubio 2 0 , 3 0 pa i vie p r o c e n a t a , m a d a je radio p u n o v r e m e . Ali je veina fabrikanata i stopu najamnine od komada snizila za 5 , 7 / 2 i 10 % . P o o v o m e se o n d a m o e shvatiti poloaj onih koji r a d e s a m o 3 , 3 / 2 , 4 d a n a nedeljno, ili s a m o 6 asova dnevno. P o t o je 1 8 6 3 . v e nastupilo relativno poboljanje za tkae, prelce itd., jo uvek je bilo nedeljnih najamnina od 3 il. i 4 pensa, 3 il. i 10 pensa, 4 il. i 6 pensa, 5 il. i 1 peni i t d . a k i pod ovako m u n i m okol n o s t i m a , pronalazaki d u h fabrikanata bio je n e u m o r a n u iznalaenju novih razloga za kresanje najamnine. J e d n i m delom, najamnina je zaki dana u i m e kazne zbog m a n a proizvoda, kojima je uzrok bio lo pamuk, nepogodna maina itd. G d e je f a b r i k a n t b i o vlasnik radnikih kuica, on je s a m sebi isplaivao stanarinu odbijajui je o d nominalne najamnine.
236 2 3 7 1 1 2 3 8

2 3 8

2 3 7

3 3 8

Upor.: R I F za 31. oktobar 1862, str. 30. Isto, str. 19. R I F za 31. oktobar 1863, str. 4 1 - 4 5 , 51.

Fabriki inspektor "Redgrave pria o selfacting minders (radnicima koji nadgledaju jedan par automatskih mules-a) koji su
na kraju rada od punih 14 dana primali 8 il. i 11 pensa, a od te sume odbijana im je stanarina; ali im je fabrikant ipak vraao polovinu stanarine kao poklon, tako da su ovi radnici nosili k u i punih 6 il. i 11 pensa. Nedeljna najam nina tkaa iznosila je poslednjih meseci 1 8 6 2 . od 2 il. i 6 pensa pa n a v i e .
239

Stanarina je esto odbijana od najamnine ak i onda kad su ruke radile samo kratko v r e m e . Nikakvo udo to je u nekim krajevima Lankasira izbila neka vrsta gladnog tifusa! Ali je od svega ovog bilo karakteristinije na koji se nain revolucionisanje procesa proizvodnje vrilo na raun radnika. T o su bili pravi experimenta in corpore vili *, kao opiti anatoma na abama.
240 1

Mada sam naveo stvarne prihode radnika u mnogim fabrikama, veli in spektor Redgrave, iz toga se ne srne zakljuiti da oni svake nedelje primaju istu svotu. Radnici su izloeni najveim kolebanjima zbog stalnog eksperimentisanja (experimentalizing-a) f a b r i k a n a t a . . . ; njihova zarada raste ili opada s kvalitetom pamune meavine; as se pribliuje za 1 5 % njihovom ranijem primanju, a a s , naredne ili druge nedelje, opada za 5 0 d o 60%.i
2 4 1

Ovi eksperimenti ne vre se samo na raun ivotnih sredstava radnika. Svih pet njihovih ula plaaju za te eksperimente.
Ljudi koji otvaraju bale pamuka saoptili su mi da im se od neizdrljivog
2

smrada s m u i . . . Onima koji rade u odeljenjima za meanje, scribbling * i e ljanje, praina i prljavtina koje pamuk isputa ulaze u u s t a , nos, oi i ui, izazi vaju kaalj i oteavaju d i s a n j e . . . Zbog kratkoe vlakana dodaje se predi pri gladenju mnogo lepka; ranije se za ovo upotrebljavalo brano, a sada svakojaki surogati, i otuda gaenje i ravo varenje kod tkaa. Najvie se oboljeva od bron hitisa zbog praine, isto tako od katara grla, zatim od jedne kone bolesti usled draenja koe neistoom iz surata.

S druge strane, surogati za brano bili su izvor bogatstva za go spodu fabrikante, jer su poveali teinu pree. Zahvaljujui njima, 15 funti sirovine tei 26 funti kad se izatka. U izvetaju fabrikih inspektora od 30. aprila 1864. itamo:
242

U ovaj mah industrija se koristi ovim pomonim vrelom doista u nepri stojnoj meri. Z n a m s jedne merodavne strane da se tkanina teka 8 funti pravi

R I F za 31 oktobar 1 8 6 3 . str. 4 1 , 4 2 .
2 4 0

Isto, str. 57. Isto, str. 5 0 , 5 1 . Isto, str. 6 2 , 6 3 ,

2

2 4 1

2 4 2

* eksperimenti na bezvrednom ivom telu

* grebenanje

od S /4 funti pamuka i 2 U funti lepka. Druga tkanina od 5 U funti sadrala je 2 funte lepka. T o su bili prosti shirtings * za izvoz. U drugim vrstama dodavalo se ponekad 5 0 % lepka, tako da su se neki fabrikanti mogli pohvaliti, a doista su se i hvalili, kako se bogate prodajui tkanine jevtinije no to ih staje prea koju one nominalno sadre. '
i l 1 243

Ali radnici nisu imali da pate samo od eksperimenata fabrikanata u fabrikama i optinskih vlasti izvan fabrike, ne samo od sniavanja najamnine i nezaposlenosti, od oskudice i milostinje, od hvalospeva lordova i lanova Donjeg doma.
Ostavi bez posla usled nestaice pamuka, nesrene ene postadoe izmetom drutva i ostadoe t a k v e . . . Zato sada i ima vie mladih prostitutki nego Sto ih je bilo za poslednjih 25 godina.
244

U prvih 45 godina razvoja britanske pamune industrije, od 1770. do 1815, bilo je samo 5 godina krize i zastoja, ali to je bio period njenog svetskog monopola. U drugom, 48-godinjem periodu, od 1815. do 1863, bilo je svega 20 godina oivljavanja i poleta, a 28 godina depre sije i zastoja. Od 1815. do 1830. poinje konkurencija s kontinentalnom Evropom i Sjedinjenim Dravama. Posle 1833. nasilno se proiruju azijska trita unitavanjem ljudskog rodaJ l Posle ukidanja zakona o itu, od 1846. do 1863, dolazi na 8 godina srednje ivahnosti i poleta 9 godina depresije i zastoja. italac e iz dodate primedbe oceniti poloaj odraslih mukih pamunih radnika, ak i u periodu poleta.
142 245

R I F za 30. april 1864, str. 27. Iz pisma Chief Constable-a * Harrisa u Boltonu u: R I F za 31. oktobar 1865, str. 6 1 , 62. U jednom proglasu radnika pamune industrije koji je izdat u prolee 1863. za osnivanje Drutva za iseljavanje, stoji izmeu ostaloga: Nee gotovo niko osporavati da je sada apsolutno potrebno veliko iseljavanje fabrikih radnika. Ali da je potrebno stalno iseljavanje u svako doba i da je bez toga nemogue odrati na poloaj pod obinim okolnostima, pokazuju ove injenice: 1814. iz nosila je zvanina vrednost (koja je samo indeks koliine) izvezene pamune robe 17 665 378 , njena stvarna trina vrednost 2 0 0 7 0 824 . Godine 1858. zvanina vrednost izvezene pamune robe iznosila je 182 221 681 , njena stvarna trina vrednost samo 43 001 332 , tako da je deset puta vea koliina predstavljala malo vie od dvostruke cene. Razni uzroci koji su zajedniki delovali doveli su do rezultata ovako kobnog po zemlju uopte, a napose po fabrike radnike. Jedan od najizrazitijih jeste stalan suviak rada, neophodan ovoj poslovnoj grani, kojoj je potrebno stalno proirivanje trita ako nee da propadne. Nae pamune fabrike mogu obustavljati rad zbog periodinih zastoja u trgovini, koji su pod dananjim ureenjem neizbeni kao i sama smrt. Ali ba zbog toga ne miruje ovekov pro2 4 4 2 2 4 6

2 4 3

* materije za koulje

* efa policije

8. Revolucionisanje manufakture, kao delo krupne

zanatstva industrije

i kunog

rada

a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada Videli s m o kako maina ukida kooperaciju zasnovanu na zanatu i manufakturu zasnovanu n a podeli zanatskog rada. P r i m e r za p r v u vrstu jeste maina kosaica; ona zamenjuje kooperaciju kosaca. O i gledan p r i m e r za drugu vrstu jeste maina z a izradu ivaih igala. P o A d a m u S m i t h - u , u njegovo v r e m e je 10 ljudi p o d e l o m r a d a izrai valo preko 4 8 0 0 0 ivaih igala dnevno. M e u t i m , jedna jedina maina izrauje 145 0 0 0 igala za radni dan o d 11 asova. J e d n a ena ih devojka nadzire obino 4 takve maine, dakle proizvodi p o m o u maina dnevno 6 0 0 0 0 0 komada, nedeljno preko 3 0 0 0 0 0 0 ivaih i g a l a . Ukoliko n a m e s t o kooperacije ih manufakture stupa jedna pojedinana maina radilica, i ona s a m a m o e ponovo postati osnovicom za zanatski sistem rada. Ali ova reprodukcija zanatske proizvodnje, zasnovana na maini, s a m o je prelaz ka fabrikoj proizvodnji, koja po pravilu nastupa i m mehanika pogonska snaga, p a r a ili voda, zameni u pokretanju m a ine ljudske miie. Ovde-onde, a h s a m o prolazno, m o e se i sitno preduzee spojiti s mehanikom pogonskom s n a g o m , uzimajui p a r u u najam, kao to se radi u nekim fabrikama u B i r m i n g e m u , ih u p o t r e b o m malih kalorinih m a i n a ^ ] , kao u nekim g r a n a m a tkanja itd. U proizvodnji svilenih tkanina u K o v e n t r i j u samoniklo se razvio eksperiment s cottage *-fabrikama. R e d o v i koteda ine jedan kva drat, a u njemu u sredini podignuta je tzv. engine h o u s e * z a p a r n u mainu, koja je p o m o u vretenaka spojena s razbojima u kotedima.
246 148 2 4 7 1 2

nalazaki duh. Iako je za poslednjih 25 godina ovu zemlju ostavilo, po najnioj proceni, 6 miliona ljudi, ipak usled neprekidnog istiskivanja rada, a u svrhu pojevtinjavanja proizvoda, postoji veliki procent odraslih ljudi koji ak ni u peri odima najveeg poleta nisu u stanju da u fabrikama nau ma kakvo zaposlenje, ma pod kakvim uslovima. (RIF za 30. april 1863, str. 51, 52.) Videemo u jednoj docnijoj glavi kako su gospoda fabrikanti za vreme pamune katastrofe na sve naine pokuavali, ak i intervencijom vlasti, da spree iseljavanje fabrikih radnika. CEC, III Report, 1864, str. 108, br. 447. U Sjedinjenim Dravama ovakvo reprodukovanje zanata na podlozi maina esta je pojava. Tamo e, kad bude nastupio neizbeni prelazak na fa briku proizvodnju, koncentracija ba zbog toga ii koracima od sedam milja u poreenju s Evropom, pa ak i sa Engleskom.
2 4 7 l

* cottage koted, kuica siromanog seljaka ili nadniara * mainska

zgrada

U svim ovim sluajevima para je bila davana u zakup, npr. po 2 / 2 ilinga o d razboja. Ova zakupnina za paru plaala se nedeljno, radili razboji ili ne. U svakom kotedu bilo je 2 do 6 razboja koji su pripa dali radnicima, ili su kupljeni na kredit ili uzeti pod zakup. Borba iz-; m e d u koted-fabrike i prave fabrike trajala je 12 godina. Svrila se potpunom propau 3 0 0 k o t e d - f a b r i k a . T a m o gde priroda procesa nije v e unapred iziskivala proizvodnju u velikom razmeru, sve su industrije koje su nikle poslednjih decenija, kao, npr., izrada koverata, elinih pera itd., po pravilu prole prvo kroz zanatski, zatim kroz manufakturni oblik proizvodnje, kao kratkotrajne prelazne faze ka fabrikom sistemu. Ovaj je preobraaj najtei tamo gde manufak turnu izradu proizvoda ne sainjava niz uzastopnih procesa razvitka, nego mnotvo disparatnih procesa. T o je, npr., bila velika zapreka stvaranju fabrike elinih pera. P a ipak je ve p r e petnaestak godina p r o naen automat koji je u jednom m a h u vrio 6 disparatnih procesa. P r v a elina pera, izraena zanatski 1820. prodavana su po 7 4 il. 12 t u c e t a ; manufaktura je 1830. liferovala istu koliinu po 8 il., a danas je fabrika liferuje krupnoj trgovini po 2 do 6 p e n s a .
248 249

b) Reakcija fabrikog sistema na manufakturu i kuni rad Razvitak fabrikog sistema i prevrat u poljoprivredi koji prat taj razvitak ne samo da proiruju razmer proizvodnje u svima drugim industrijskim granama, nego i m menjaju i karakter. Svugde postaje merodavan princip mainskog sistema da se proces proizvodnje ra lani na faze koje ga sainjavaju i da se ovako dati zadaci ree primenom mehanike, hernije itd., jednom rei prirodnih nauka. Zato maina prodire u manufakture sad za ovaj, sad za onaj delimini proces. T i m e se raspada njihova vrsta organizacija koja je poticala iz stare podele rada, i ustupa mesto stalnim promenama. Osim toga, iz osnova se revolucionie sastav ukupnog radnika ili kombinovanog radnog osoblja. Nasuprot manufakturnom periodu, sada se plan podele rada zasniva na primeni enskog rada, rada dece svih godina starosti, nekvalifikovanih radnika, gde god se samo moe, ukratko na primeni cheap labour-a, jevtinog rada, kako ga Englezi karakteristino nazi vaju. Ovo vai ne samo za svu proizvodnju koja se kombinovano vri

Upor.: R I F za 31. oktobar 1865, str. 64. Gospodin Gillott podigao je u Birmingemu prvu veliku manufakturu elinih pera. U njoj se ve 1851. izraivalo preko 180 miliona pera, a troilo 120 tona elinog lima godinje. Birmingem, koji je monopolisao ovu industriju u Ujedinjenoj Kraljevini, proizvodi sada godinje milijarde elinih pera. Prema popisu od 1861, broj zaposlenih lica iznosio je 1428, meu njima 1268 radnica,poev od petogodinjih devojica.
2 4 9

2 4 8

u velikom razmeru, s upotrebom ili bez upotrebe maina, nego i z a tzv. kunu industriju, bilo da se vri u privatnim stanovima radnika, bilo u sitnim radionicama. Ova tzv. moderna kuna industrija nema, osim imena, nieg zajednikog sa starinskom, koja je imala za p r e t p o stavku nezavisan gradski zanat, samostalno seljako gazdinstvo, a p r e svega kuu radnike porodice. O n a je sada pretvorena u spoljanje odeljenje fabrike, manufakture ili velike trgovake radnje. P o r e d fa brikih i manufakturnih radnika i zanatlija, koje zbija na jednom prostoru u velikim masama i neposredno im zapoveda, kapital p o kree pomou nevidljivih konaca jo i vojsku kunih radnika ratrkanih u velikim gradovima i po selima. J e d a n p r i m e r : fabrika koulja gospode Tillie u Londonderiju u Irskoj, koja zapoljava 1 0 0 0 fabrikih radnika i 9 0 0 0 kunih radnika ratrkanih po s e l i m a .
250

Eksploatisanje jevtinih i nezrelih radnih snaga postaje u modernoj manufakturi besramnije nego u pravoj fabrici, jer u onoj velikim delom otpada tehnika osnovica fabrike: zamena miine snage mainama i lakoa rada, a osim toga se na najbesavesniji nain enska ili jo n e zrela tela izlau uticajima otrovnih supstancija itd. U tzv. kunom radu ono postaje bestidnije nego u manufakturi zato to rascepkanost radnika smanjuje njihovu otpornu snagu, to se izmeu pravog poslo davca i radnika utiskuje itav niz pljakakih nametnika, to se kuni rad svugde bori s mainskim ili b a r s manufakturnim u istoj grani proizvodnje, to siromatvo otima radniku najnunije uslove rada: prostor, svetlost, zraenje itd., to raste neredovnost zaposlenja, i naposletku, to u ovim poslednjim pribeitima, za one koje su krupna industrija i poljoprivreda uinile prekobrojnima, konkurencija m e u radnicima nuno dostie maksimum. Ekonomisanje sredstava za p r o izvodnju, sistematski izgraeno tek u mainskom sistemu, koje od samog poetka ujedno znai najbezobzirnije traenje radne snage i otimainu normalnih pretpostavki za funkciju rada, ispoljava sada ovu svoju antagonistiku i po ljude ubitanu stranu utoliko vie ukoliko je u nekoj industrijskoj grani manje razvijena drutvena proizvodna snaga rada i tehnika osnovica kombinovanih procesa rada.

c ) Moderna manufaktura Sad hou da na nekolikim primerima objasnim gornje postavke. U stvari, itaocu su ve poznati mnogi dokazi iz odeljka o r a d n o m danu. Metalske manufakture u Birmingemu i okolini zapoljavaju pored 1 0 0 0 0 ena jo i 3 0 0 0 0 dece i mladih lica, i to velikim delom na vrlo tekom radu. M i ih tamo nalazimo u po zdravlje tetnim livnicama bakra, fabrikama dugmadi, na radovima na gleejisanju, galva-

2 5 0

CEC, II Report, 1864, str. LXVIII, br. 415.

nizovanju i l a k o v a n j u . Prekomerni rad za odrasle i maloletne osi gurao je mnogim londonskim tamparijama novina i knjiga slavno ime klanica. Isto preterivanje nalazimo i u knjigovenicama, u kojima su rtve poglavito ene, devojke i deca. Teki rad za neodrasle u ua r a m a , noni rad u solanama, u manufakturama sveca i u drugim hemijskim g r a n a m a ; u tkaonicama svile, u kojima n e m a mehanikog pogona, ubilako upotrebljavanje mladia za okretanje r a z b o j a . J e d a n od najgadnijih, najprljavijih i najmanje plaenih poslova jeste sortiranje krpa, za ta se najradije upotrebljavaju mlade devojke i ene. Z n a se da je Velika Britanija, bez obzira na njene vlastite nebro jene krpe, emporijum za trgovinu krpa itavog sveta. T u pritiu krpe iz Japana, iz najudaljenijih drava J u n e Amerike i sa Kanarskih ostrva. Ali, glavna vrela za njihov dovoz su Nemaka, Francuska, Rusija, Italija, Egipat, T u r s k a , Belgija i Holandija. One slue za ubrenje, za fabrikaciju vune od krpa (za punjenje posteljine), vetake vune (shoddy) i kao sirovina za hartiju. 2 e n e koje sortiraju krpe po srednici su za raznoenje malih boginja i drugih zaraznih boletina, ije su one same prve r t v e . Klasinim primerom prekomernog, tekog i neprilinog rada, a otud i brutalnog postupanja prema radni cima koji se na ovaj posao uzimaju od ranog detinjstva, moe se p o red rudarske proizvodnje i proizvodnje uglja smatrati pravljenje cigli i opeke, za to se u Engleskoj tek ovde-onde upotrebljavaju skoro pronaene maine ( 1 8 6 6 ) . O d maja do septembra rad traje od 5 asova izjutra do 8 asova uvee, a gde se suenje vri na slobodnom vazduhu, radi se esto od 4 izjutra do 9 uvee. Radni dan od 5 izjutra do 7 uvee vai kao reduciran, umeren. D e c a oba pola upotrebljavaju se od njihove este, ak i od etvrte godine. Ona rade koliko i odrasli, esto i vie. R a d je teak, a letnja ega jo poveava iscrpenost. U jednoj ciglani kod Moslija, n p r . , neka devojka od 2 4 godine pravila je uz p o m o dveju neodraslih devojica, koje su nosile ilovau i slagale opeke, 2 0 0 0 opeka dnevno. Ove su devojice nosile dnevno 10 tona ilovae uz klizave padine jame duboke 3 0 metara, prelazei razmak od 2 1 0 stopa.
251a 252 2 5 3

251

Nemogue je da dete proe kroz istilite ciglane a da se u moralnom pogledu jako ne s r o z a . . . Bestidni govor koji ona sluaju od svojih najranijih godina, prostake, nepristojne i bestidne navike u kojima rastu neuka i podivljala, uzrok je to su u kasnijem ivotu rasputena, pokvarena i porona... Nain A tek deca zaposlena na bruenju turpija u efildu! 2 CEC, V Report, 1866, str. 3, br. 24; str. 6, br. 55, 56; str. 7, br. 59, 60. Isto, str. 114, 115, br. 6 - 7 . Komesar tano primeuje da dok inae maina zamenjuje oveka, ovde deak bukvalno zamenjuje mainu. 253 vjdj izvetaj i mnogobrojna dokumenta o trgovini prnjama u: Public Health, VIII Report, London 1866, Appendix, str. 1 9 6 - 2 0 8 .
61 2 5 2 2 8 1

stanovanja strahovit je izvor

demoralizacije.

Svaki moulder (kalupar zapravo porodici ili ne, u kolibi

kvalinkovani radnik i ef jedne radnike grupe) daje svojoj grupi od 7 lica stan i hranu u svojoj kolibi ili kotedu. Pripadali njegovoj spavaju ljudi, mladii i devojke. Koted ima obino 2 , izuzetno 3 sobe, sve u p r i zemlju, s loom ventilacijom. T e l a su tako iznurena od tekog dnevnog rada da se ne pazi ni na kakve zdravstvene propise, ni na istou, ni na pristojnost. Mnogi kotedi pravi su uzorci nereda, prljavtine i p r a i n e . . . Najvee zlo ovog sistema, koji za taj rad uzima mlade devojke, u t o m e je to se one po pravilu od detinjstva pa kroz ceo svoj ivot prikivaju za najpokvareniji olo. One se p r e tvaraju u gruba derita pogana jezika (rough, foul-mouthed boys) pre no to ih priroda naui da su ene. Obuene u neto prljavih dronjaka, golih nogu do iznad kolena, blatnjave kose i blatnjava lica, one se ue da preziru sva oseanja morala i stida. Z a vreme podnevnog odmora one se izvale na ledini ili gledaju kako se mladii kupaju u oblinjem kanalu. K a d se njihov teki dnevni najzad zavri, oblae bolje haljine i idu s mukarcima u krmu. posao

Sasvim je prirodno to se itava ova klasa uveliko odaje piu jo iz detinjstva.

Najgore je to sami ciglari oajavaju zbog samih sebe. J e d a n od boljih ciglara rekao je kapelanu u Sautholfildu: Gospodine, ako moete podii i popra viti vraga, onda ete moi i ciglara. (You might as well try, t o raise and improve the devil as a brickie, S i r ! )
2 5 4

-O kapitalistikom ekonomisanju na uslovima rada u modernoj manufakturi (pod kojom ovde razumemo sve radionice gde se radi na veliko, osim pravih fabrika) postoji veoma obilan, zvanini materijal u etvrtom (1863) i estom (1864) Public Health Report-u. Opisi workshops (radionica), osobito londonskih tampara i krojaa, prevazilaze i najgnusnije to je fantazija naih romanopisaca stvorila. Ra zumljivo je kako to deluje na zdravlje radnika. Dr Simon, po inu najvii lekar u slubi Privy Council-a^ ! i zvanini izdava Public Health Reports-a, kae, izmeu ostalog:
144

U etvrtom svom

izvetaju

( 1 8 6 1 ) pokazao sam kako je radnicima prak

tiki nemogue nastojavati na onom to je osnovno pravo njihova zdravlja, pravo po kome je poslodavac, ma kakav bio posao za koji ih je skupio, duan da oslobodi rad svih po zdravlje tetnih okolnosti koje se dadu otkloniti, ukoliko t o od njega zavisi. Pruio sam dokaze da radnici, dok god su praktiki nesposobni da sami izvojuju to zdravstveno zakonodavstvo, ne mogu dobiti neku stvarnu p o m o ivot desetinama od zvaninih inovnika zdravstvene p o l i c i j e . . . Beskrajne fizike patnje koje prosto potiu iz njihovog zanimanja bez potrebe mrcvare i skrauju hiljada radnika i r a d n i c a .
255

8 5 4

C E C , V Report, 1 8 6 6 , str. X V I - X V I I I , br. 8 6 - 9 7 . Public Health, V I Report, L o n d o n 1 8 6 4 , str. 2 9 , 3 1 .

i str. 1 3 0 - 1 3 3 ,

b r . 3 9 - 7 1 . U p o r . : isto, I I I Report, 1 8 6 4 , str. 4 8 , 5 6 .

2 5 5

Za ilustrovanje uticaja radionice na zdravstveno stanje, dr Simon daje sledeu listu smrtnosti:
Broj osoblja svih godina starosti zapotenog u dotinim granama proizvodnje Industrije uporeene u pogledu zdravlja Stopa smrtnosti na 100 000 ljudi u dotinim granama proizvodnje i prema godinama starosti 25-35 god. 35 - 45 god. 45 - 55 god.

958 265 2 2 301 muki) 12 377 ene ) 13 803

Poljoprivreda u Engleskoj i Velsu Londonski krojai Londonski tipografi ...

743 958 . 894

805 1262 1747

1145 2093 2367

a M

d) Moderni kuni rad Preimo sad na tzv. kuni rad. Ko hoe da sebi stvori predstavu o ovoj oblasti kapitalistike eksploatacije koja ini pozadinu krupne industrije, i o njenim strahotama, nek posmatra, npr., jedno naoko sasvim idilino zanimanje, pravljenje eksera u nekim zabaenim en gleskim selima. Ovde e nam biti dovoljno nekoliko primera iz ipkarstva i pletenja slame, dveju grana u kojima s e ili jo nikako ne radi mainama ili, se konkurie mainskoj ili manufakturnoj proiz vodnji [Manufakturbetrieb *]. Od 150 000 lica zaposlenih u engleskoj proizvodnji ipaka, pod fabriki zakon od 1861. potpada oko 10000. Preostalih 140000 jesu ogromnom veinom ene, mlade i deca oba pola, ali je mukaraca veoma malo. Zdravstveno stanje ovog jevtinog materijala za eksplo ataciju vidi s e iz sledeeg prikaza dr Truemana, lekara General Di257 1

Isto, str. 30. D r imon primeuje da je smrtnost londonskih krojaa i tipografa od 2 5 do 35 godina u stvari mnogo vea, jer njihovi londonski poslo davci primaju veliki broj mladih ljudi do 3 0 godina koji dolaze sa sela kao e grti ili improvers (koji ele da se u zanatu usavre). U statistici oni vae kao Londonci, te poveavaju broj lica prema kojemu se rauna stopa smrtnosti L o n donaca, a da ne doprinose u istoj srazmeri broju smrtnih sluajeva u Londonu. Naime, veliki njihov deo vraa se na selo, a osobito u sluaju tekog oboljenja. (Isto.) 257 Ovde se radi o kovanim ekserima za razliku od rezanih koji se izrauju pomou maina. Vidi: C E C , I I I Report, str. X I , X I X , br. 1 2 5 - 130, str. 52, br. 1 1 ; str. 1 1 3 - 114, br. 4 8 7 ; str. 137, br. 6 7 4 .

4 5 6

** Od 1. do 4 . izdanja: Manufakturtrieb.

s p e n s a r v * u N o t i n g e m u . O d svakih 6 8 6 pacijenata, ipkarki, koje su veinom imale izmeu 17 i 2 4 godine, bilo je tuberkuloznih: 1852. 1853. 1854. 1855. 1856. 1 1 1 1 1 na na na na na 45 28 17 18 15 1857. 1858. 1859. 1860. 1861. 1 1 1 1 1
na na na na na

13 15 9 8
g258

Ovaj porast stope tuberkuloze m o r a biti dovoljan i najoptimistikijem naprednjaku kao i najlaljivijem b e a r u m e u n e m a k i m torbarima slobodne trgovine. Fabriki zakon od 1 8 6 1 . regulie p r a v u proizvodnju ipaka u k o liko se ona vri p o m o u maina, a t o je u Engleskoj pravilo. G r a n e n a koje se m i ovde ukratko o s v r e m o , i t o n e ukoliko su radnici k o n c e n trisani u manufakturama, m a g a c i n i m a itd., v e s a m o ukoliko s u oni tzv. kuni radnici, dele se, p r v o , n a finishing (poslednje doterivanje mainski proizvedenih ipaka, a i u ovoj kategoriji opet ima m n o g o pododeljaka), drugo na pletenje ipaka. L a c e finishing * vri se kao kuni r a d , bilo u tzv. mistresses houses *, bilo u privatnim stanovima, u kojima ga v r e ene s a m e ili sa svojom d e c o m . e n e koje d r e mistresses houses i s a m e su siro mane. Radionica je deo njihovog privatnog stana. O n e primaju n a rudbe o d fabrikanata, vlasnika velikih radnji itd., i uzimaju na posao ene, devojke i m a l u decu, v e p r e m a veliini stana i promenljivoj tranji posla. U nekim o d ovih lokala broj zaposlenih r a d n i c a k r e e se izmeu 2 0 i 4 0 , u d r u g i m i z m e u 10 i 2 0 . P r o s e a n minimalan uzrast u k o m d e c a poinju da r a d e jeste 6 godina, ali m n o g a poinju i p r e 5 godina. R a d n o v r e m e obino traje od 8 izjutra do 8 uvee, s o d m o r o m o d I V 2 asa z a obedovanje; uzimanje jela neredovno je, a esto se jede u smrdljivim u m e z i m a u kojima se radi. K a d i m a dosta posla, r a d esto traje o d 8 (katkad i od 6 ) izjutra do 1 0 , 11 i 12 asova u n o . U engleskim k a s a r n a m a p r o s t o r propisan za svakog vojnika iznosi 5 0 0 do 6 0 0 kubnih stopa, u vojnim bolnicama 1 2 0 0 . U onim u m e z i m a dolazi na svako lice 6 7 d o 1 0 0 kubnih stopa. U z t o i gasno osvetljenje troi kiseonik iz vazduha. D a bi ipke ostale iste, deca esto moraju izuti obuu, ak i zimi, m a d a je pod od kamenih ploa ili od opeka.
2 3

U Notingemu je sasvim obina stvar nai 14 do 20 dece nabijeno u maloj sobi koja nema vie od 12 stopa u kvadratu, gde se 15 asova dnevno bave ra dom koji ih iscrpljuje samom svojom dosadnou i jednolinou, i koji se uz to
2 5 8

CEC, II Report, str. X X I I , br. 166.

obavlja pod svakojakim okolnostima koje razaraju zdravlje... ak i najmlaa deca rade s tako napetom panjom i brzinom da se ovek mora diviti, ona rade ne dajui skoro nikad odmora svojim prstima i ne usporavajui njihovo kretanje. Kad ih ko togod zapita, ne diu oi s rada, bojei se da ne izgube ni trenutak. Dugaki tap slui mistresses [majstoricama] kao sredstvo za podsticanje utoliko vie ukoliko s e r a d n o v r e m e produuje. Deca se postepeno zamore i kao ptice se uznemire pred kraj dana, u toku kojeg su bila tako dugo privezana za jednolino zanimanje koje kodi vidu, a i telo iscrpljuje drei ga stalno u istom poloaju. T o je pravi robovski rad. (Their work is like slavery.*)
258

G d e ene sa svojom r o e n o m d e c o m r a d e kod kue, t j . u m o d e r n o m smislu, u iznajmljenoj sobi, esto u mansardi, stanje je jo i g o r e ukoliko m o e biti g o r e . N a ovaj nain se ipke daju n a r a d 8 0 milja uokrug N o t i n g e m a . K a d d e c a zaposlena u r a d n j a m a polaze kui u 9 ili 1 0 asova u v e e esto i m daju jo i zaveljaj da ga dovre kod kue. Kapitalistiki farisej kojega zastupa neki njegov najamnik, ini t o , r a z u m e se, sa s v e a n o m f r a z o m : T o je za majku, ali vrlo dobro zna d a jadno dete m o r a sedeti i p o m a g a t i m a j c i . Pletenje ipaka razvijeno je poglavito u dva engleska poljopri vredna s r e z a : u ipkarskom srezu H o n i t o n u , koji s e prostire 2 0 do 3 0 milja d u june m o r s k e obale Devonira, ukljuiv t u i manja mesta severnog D e v o n a , i u d r u g o m srezu koji obuhvata veliki deo grofovija Bekingem, Bedford, N o r t h e m p t o n i susedne delove Oksfordira i Hantingdonira. K a o radionice slue obino kotedi poljoprivrednih nadniara. N e k i vlasnici m a n u f a k t u r a zapoljavaju preko 3 0 0 0 ovakvih kunih radnika, poglavito d e c u i m l a d a lica, iskljuivo enskog pola. I o v d e nalazimo iste prilike koje s m o opisali kod lace finishing*. S a m o to sad n a m e s t o mistresses houses dolaze tzv. lace schools (ipkarske kole), koje d r e siromane ene u svojim kotedima. Poev od pete godine, pokadto i ranije, d e c a r a d e u t i m kolama d o dvanaeste ili petnaeste godine; u toku p r v e godine, najmlaa deca r a d e 4 d o 8 a s o v a ; kasnije o d 6 asova izjutra d o 8 i 1 0 asova uvee.
2 6 0

Sobe su uglavnom obine sobe za stanovanje u malim kotedima; kamin je zapuen da ne bi bilo promaje, i oni koji tu rade zagrevaju se ponekad i zimi samo vlastitom telesnom toplotom. U drugim sluajevima te su tzv. uionice prostorije sline malim smonicama, bez ognjita... T e su rupe esto prenatrpa ne, a zato je i vazduh krajnje kuan. Ovome treba dodati jo i kodljivo delovanje pomijara, zahoda, truleih materija i drugog gada, obino kod ulazi u manje kotede.

* C E C , II Report, 1864, str. X I X , X X , X X I . * Isto, str. X X I , X X I I .

to se tie prostora: U jednoj ipkarskoj koli ima 18 devojica i jedna majstorica; na svako lice dolazi 35 kubnih stopa; u jednoj drugoj, u kojoj je smrad bio neizdrljiv, bilo je 18 lica sa 24'/a kubne stope na glavu. U ovoj se industriji mogu nai uposlena i deca od 2 do 2 / godine.
1 861

Onde gde u poljoprivrednim grofovijama Bekingem i Bedford prestaje pletenje ipaka, poinje pletenje slame. O n o se prostire v e , likim delom Hertfordira i zapadnim i severnim delovima Eseksa. Godine 1 8 6 1 . bilo je zaposleno na pletenju slame i pravljenju slamnih eira 4 0 0 4 3 lica, od kojih 3 8 1 5 mukog pola svih godina starosti, ostalo enskog pola i to 1 4 9 1 3 ispod 2 0 godina, a od toga opet 7 0 0 0 dece. U m e s t o ipkarskih, ovde se javljaju straw plait schools (kole z a pletenje slame). D e c u poinju obuavati u pletenju slame obino o d njihove etvrte, katkad i izmeu t r e e i etvrte godine. R a z u m e se da decu niko ne vaspitava. S a m a deca nazivaju osnovne kole natural schools (prirodne kole), za razliku od onih krvopilakih zavoda u k o jima ih dre na radu dok ne izrade onoliko proizvoda, veinom 3 0 jarda na dan, koliko su im propisale njihove polugladne majke. Z a t i m ih t e majke esto nagone da rade jo i kod kue do 10, I l i 12 asova u no. Slama im porezuje prste i usta kojima je stalno moraju vlaiti. P r e m a zajednikom miljenju londonskih sanitetskih inovnika, koje je rezi mirao d r Ballard, najmanji prostor potreban jednom licu u spavaonici ili radionici jeste 3 0 0 kubnih stopa. U pletarskim kolama prostor je jo oskudniji nego u ipkarskim, 1 2 / 3 , 17, 1 8 ^ 2 i ispod 2 2 kubne stope na svako lice.
2

Manji meu ovim brojevima, kae komesar White, predstavljaju manje od polovine, prostora koji bi zauzelo dete spakovano u kutiju koja sa svih strana ima po 3 stope. Ovako deca uivaju ivot do svoje dvanaeste ih etrnaeste godine. Bedni, propali roditelji misle samo n a t o kako da iz dece isteraju to je mogue vie. K a d odrastu, razume se da deca nimalo n e haju za roditelje i naputaju ih. Nije udo to neznanje i porok preovlauju u stanovnitvu koje je tako vaspitano... Njegov moral je na najniem stupnju... Velik broj ena ima ne zakonitu decu, a mnoge u tako ranim godinama, da to zgranjava i one koji su posveeni u kriminalnu statistiku.
282

Zaviaj ovih uzornih porodica jeste ona zemlja koju g r o f M o n t a lembert, svakako kompetentan u hrianstvu, naziva uzorom m e u hrianskim zemljama E v r o p e !
3 8 1

Isto, str. X X I X , X X X . m CEC, II Report, 1864, str. X L , X L I .

Najamnina, uopte bedna u industrijskim granama o kojima smo sad raspravljali (izuzetna maksimalna najamnina dece u pletarskim kolama iznosi 3 il. nedeljno), obara se jo nie ispod njenog nomi nalnog iznosa putem truk-sistema, koji preovladuje svuda, a osobito u ipkaTskim s r e z o v i m a .
263

e) Prelaz moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na t e naine rada Pojevtinjavanje radne snage jednostavnom zloupotrebom enske i nezrele radne snage, otvorenim pljakanjem svih normalnih uslova rada i ivota i prostom brutalnou prekomernog i nonog rada, udara naposletku na izvesne prirodne, neprekoraive granice, a s time nai lazi na granice i pojevtinjavanje roba koje poiva na toj podlozi, kao i kapitalistika eksploatacija uopte. Dugo traje dok se dotle doe, ali kad se najzad doe do te take, onda je kucnuo as za uvoenje maina i rascepkani kuni rad (ili i manufaktura) brzo se pretvara u fabriku proizvodnju. Najgorostasniji primer toga kretanja prua proizvodnja vvearing apparel-a (artikala za odevanje). Prema klasifikaciji Komisije za ispi tivanje dejeg rada, ova industrija obuhvata: radnike slamnih i enskih eira, kapadije, krojae, milliners i dressmakers , kouljare i valje, korzetare, rukaviare, obuare, pored mnogih manjih grana kao to su: izrada kravata, okovratnika itd. ensko osoblje zaposleno u ovim in dustrijama u Engleskoj i Velsu iznosilo je 1861. g. 5 8 6 2 9 8 , a od toga je bilo najmanje 1 1 5 2 4 2 ispod 2 0 , a 16 560 ispod 15 godina. Broj ovih radnica u Ujedinjenoj Kraljevini iznosio je (1861) 7 5 0 3 3 4 . Broj mukih radnika, koji su u to isto vreme bili zaposleni u proizvodnji eira, obue, rukavica i odela u Engleskoj i Velsu, bio je 4 3 7 969, od ega 1 4 9 6 4 ispod 15, 8 9 2 8 5 izmeu 15 i 2 0 , a 333 117 preko 2 0 godina. U ovim podacima izostale su mnoge manje grane koje spadaju ovamo. Ako uzmemo ove brojeve onakve kakvi su, onda, prema popisu od 1861, samo za Englesku i Vels dobijamo zbir od 1 0 2 4 2 6 7 lica, dakle priblino onoliko koliko apsorbuju zemljoradnja i stoarstvo. Poinje se razumevati u kom cilju maine pomau da se kao maijom proizvedu tako ogromne koliine proizvoda i da se osloboavaju tako ogromne mase radnika.
284

Proizvodnja w e a r i n g apparel-a vri se u manufakturama, koje su u svojoj unutranjosti samo reprodukovale podelu rada ije su ratr kane udove zatekle gotove; zatim dolaze sitni zanatski majstori, ali

CEC, I Report, 1863, str. 185. Milliners izrauju poglavito enske eire, ali i ogrtae i mantile za dame, dok dressmakers izrauju samo haljine.
2 6 4

2 6 3

koji vie ne rade kao ranije za individualne potroae, nego z a m a n u fakture i velike radnje, tako da se esto itavi gradovi i krajevi bave ponekom takvom granom, npr. obuarstvom, kao specijalitetom; naposletku dolaze tzv. kuni radnici, koji proizvode ove artikle u n a j veem razmeru i koji predstavljaju spoljanje odeljenje manufaktura, velikih radnji, pa ak i sitnih m a j s t o r a . M a s u materijala z a r a d , sirovine, polufabrikate itd. liferuje krupna industrija, a masa jevtinog ljudskog materijala (taillable m e r c i et m i s r i c o r d e * ) sastoji se iz ljudi koje su krupna industrija i poljoprivreda oslobodile. Manufak ture ove oblasti imaju da za svoj postanak blagodare poglavito potrebi kapitalista da uvek imaju pri r u c i spremnu armiju koja bi odgovarala svakom kretanju t r a n j e . T e su manufakture, meutim, doputale da pored njih i dalje postoji ratrkana zanatska i kuna radinost kao iroka osnovica. Velika proizvodnja vika vrednosti u ovim granama rada, a ujedno s time i progresivno pojevtinjavanje njihovih proiz voda imah su i imaju kao glavni uzrok minimum najamnine dovoljan samo za bedno ivotarenje i maksimum radnog vremena koji ovek moe podneti. Bila je to ba jevtinoa ljudskog znoja i krvi pretvaranih u robu koja je stalno proirivala trita i svakodnevno ih proiruje; to se tie Engleske, t o naroito vai za kolonijalno trite, na kojem, uostalom, preovlauju engleske navike i ukus. Naposletku je dolo do prekretnice. Podloga starog metoda, gola brutalna eksploatacija radni kog materijala, vie ih manje praena sistematski razvijanom podelom rada, nije vie mogla biti dovoljna sve irem tritu niti konkurenciji meu kapitalistima, koja je rasla jo bre nego trite. K u c n u as maine. Maina, kojoj pripada presudna revolucionarna uloga i koja je ravnomerno zahvatila sve bezbrojne grane ove oblasti proizvodnje, kao pomodnu manufakturu, krojenje, obuarstvo, ivenje, pravljenje eira itd. jeste ivaa maina.
265 1 266

Neposredno njeno dejstvo na radnike otprilike je isto kao i svake maine koja u periodu krupne industrije osvaja nove poslovne grane. Najmaloletnija deca, odstranjuju se. Najamnina mainskog radnika relativno raste prema najamnini kunih radnika, od kojih mnogi spa daju u najbednije meu bednima (the poorest o f t h e poor). P a d a zarada bolje situiranih zanatlija, a kojima maina konkurie. N o v i

U Engleskoj se millinery i dressmaking obavljaju veinom u zgradama preduzetnika, a na tim poslovima su zaposlene delom stalne radnice, koje tu i stanuju, delom nadniarke, koje stanuju van radionice. Komesar White posetio je jednu manufakturu vojne odee u kojoj je bilo zaposleno 1000 do 1200 lica, mahom enskih, jednu manufakturu obue s 1300 lica, od kojih su skoro polovina bila deca i mlada lica itd. (CEC, II Re port, str. XLVII, br. 319.)
2 4 8

2 8 5

i * ostavljen na milost i nemilost

27 Marx - Engels (21)

mainski radnici iskljuivo su devojke i mlade ene. P o m o u m e h a nike snage one unitavaju monopol mukog rada na teim poslovima, a s lakih poslova gone mase starih ena i nezrele dece. M o n a konku rencija ubija najslabije rune radnike. Uasan porast smrti od gladi (death frbm starvation) u L o n d o n u z a poslednjih 10 godina ide uporedo sa irenjem mainskog i v e n j a . N o v e radnice n a ivaim mainama troe mnogo radne snage, jer ih pokreu rukom i nogom, ili samo rukom, stojei ili sedei, ve p r e m a teini, veliini i osobenosti maine. Njihov posao postaje tetan po zdravlje zbog duine procesa, m a d a je o n veinom krai nego u starom sistemu. Svuda gde se ivaa maina ugnezdi, kao u izradi obue, korzeta, eira itd., ona u ionako tesnim i zakrenim radionicama umnoava inioce tetne po zdravlje.
267

Kad ovek ue u radionice s niskim tavanicama u kojima radi 30 do 40 mainskih radnika, veli inspektor Lord, na njega dejstvuje neto nepodno ljivo . . . Jara, koju jednim delom stvaraju gasne pei za zagrevanje utija, straho vita j e . . . ak i onda kad se u ovakvim prostorijama radi samo tzv. umereno radno vreme, tj. od 8 asova izjutra do 6 uvee, svaki dan 3 ili 4 lica redovno padaju u nesvest. * ,
24

Prevrat u drutvenom nainu proizvodnje, taj nuni proizvod preobraaja sredstava za proizvodnju, vri se u arenoj meavini p r e laznih oblika. Ovi se oblici menjaju prema t o m e u kome je obimu i o d kada je ivaa maina ve zahvatila ovu ili onu industrijsku granu; p r e m a t o m e u kakvom su poloaju radnici zateeni, prema tome da li p r e t e e manufakturna, zanatska ili kuna radinost, p r e m a zakupnini radionica i t d . U proizvodnji enskih haljina, n p r . , u kojoj je rad veinom bio, organizovan, poglavito na bazi proste kooperacije, ivaa maina isprva je samo jedan nov inilac manufakturnog rada. U krojakom, kouljarskom, obuarskom i d r u g i m zanatima, ukrtavaju se svi oblici. Ovde pravo fabriko preduzee. T a m o posrednici-poslodavci primaju sirovinu od kapitaliste en c h e f * i okupljaju u sobama
2 6 9 1

Evo jednog primera: 26. februara 1864. zabeleio je nedeljni izvetaj o smrtnosti, koji izdaje Registrar general 5 sluajeva smrti od gladi. Istog dana list Times je javio o jo jednom ovakvom sluaju. est rtava smrti od gladi za nedelju dana! CEC, II Report, 1864, str. LXVII, br. 4 0 6 - 4 0 9 ; str. 84, br. 124; str. L X X I I I , br. 141; str. 68, br. 6; str. 84, br. 126; str. 78, br. 85; str. 76, br. 69; str. L X X I I , br. 438. Zakupnina radionica izgleda da je onaj faktor koji u krajnjoj liniji od reuje granicu. Zbog toga se ba u glavnom gradu najdue odrao stari sistem da se izdaje rad malim preduzetnicima i porodicama, i tamo su se najbre opet vratili na taj sistem. (Isto, str. 83, br. 123.) Zavrna reenica tie se isklju ivo obuarstva.
tl45] 2 6 8 2 8 9 x

2 6 7

* glavnog kapitaliste

ili mansardama po 10 do 50, pa i vie najamnih radnika oko ivaih maina. Naposletku, kao to je sluaj sa svim mainama koje ne pred stavljaju neki ralanjen sistem i koje su primenjive i u majunom formatu, upotrebljavaju zanatlije i kuni radnici sa lanovima svoje porodice, ili u drutvu s nekoliko radnika sa strane, i sopstvene ivae maine. U Engleskoj sada u stvari preovlauje sistem da kapita lista koncentrie u svojim zgradama vei broj maina, a onda razdeljuje mainski proizvod na dalju obradu vojsci kunih r a d n i k a . arenilo prelaznih oblika ipak ne prikriva tendenciju za prelaz u pravi fabriki sistem. Ovu tendenciju podrava sam karakter ivae maine, ija raznostruka primenljivost nagoni na to da se u istoj zgradi i pod komandom istog kapitala spoje ranije odvojene grane rada; zatim okolnost da se neki pripremni ivaki radovi i jo neke operacije naj bolje obavljaju tamo gde je sedite maina; najzad, neizbena ekspro prijacija zanatlija i kunih radnika koji proizvode sopstvenim mai nama. Jednim delom ova ih je sudbina ve stigla. Sve vea masa kapi tala plasiranog u ivae m a i n e daje podstreka proizvodnji i izaziva zastoje na tritu, a ovi su zastoji za kune radnike signal za prodaju njihovih ivaih maina. Hiperprodukcija samih tih maina prisiljava njihove proizvoae, kojima je potrebna njihova proda, da ih izdaju pod nedeljni zakup, a time stvara konkurenciju ubistvenu po male vlasnike m a i n a . Stalno menjanje konstrukcije ivaih maina, menjanje koje se jo uvek vri, kao i njihovo pojevtinjavanje takoe stalno obaraju vrednost starih primeraka, usled ega se oni mogu s profitom primenjivati jo samo u velikom broju, u rukama krupnih kapitalista koji ih kupuju za bagatelu. Naposletku, presudni znaaj pripada ovde, kao i u svima slinim procesima prevrata, zamenjivanju oveka parnom mainom. Primena parne snage nailazi isprva na isto tehnike smetnje, kao drmanje maina, tekoa da se zagospodari njihovom brzinom, brzo propadanje lakih maina itd., sve smetnje koje se iskustvom ubrzo dadu savladati. Ako s jedne strane koncen tracija mnogih maina radilica u veim manufakturama i nagoni na primenjivanje parne snage, s druge strane konkurencija pare ljudskim miiima ubrzava koncentrisanje radnika i maina radilica u velikim fabrikama. Sada Engleska preivljava u ogromnoj oblasti w e a r i n g
270 271 272 273 274

(70 Ovoga nema u rukaviarstvu itd., gde je poloaj radnika jedva mogue razlikovati od poloaja paupera. 'i CEC, II Report, 1864, str. 83, br. 122. Samo u industriji izama i cipela u Lesteru, koja proizvodi za velikcprodaju, bilo je 1864. u upotrebi ve 800 ivaih maina. * CEC, II Report, 1864, str. 84, br. 124. " Takav sluaj je u slagalitu vojne odee u Pimlikou, London; u fabrici koulja Tillie i Henderson u Londonderiju; u fabrici odela firme Tait u Lime nku, u kojoj radi oko 1200 ruku.
a t 4

apparel-a, kao i u veini ostalih grana, preobraaj manufakture, zanata i kunog rada u fabriku proizvodnju, poto su svi ovi oblici, potpuno izmenjeni, razloeni, izopaeni pod uticajem krupne industrije, ve odavno reprddukovali, pa ak i premaili svu udovinost fabrikog sistema, n e reprodukujui i njegove pozitivne razvojne e l e m e n t e . Ova industrijska revolucija, koja se spontano odigrava, vetaki se ubrzava proirivanjem fabrikih zakona na sve industrijske grane u kojima r a d e ene, mlada lica i deca. Prinudno regulisanje radnog dana u pogledu duine, pauza, poetka i svretka, sistem smena za decu, iskljuivanje dece ispod izvesnog doba starosti itd., prisiljavaju s jedne strane n a primenu maina u veem r a z m e r u i na zamenjivanje miia p a r o m kao pogonskom s n a g o m . S druge strane, d a bi se dobilo u prostoru ono to se gubi u vremenu, proiruje se primena zajedniki upotrebljavanih sredstava za proizvodnju pei, zgrada itd., dakle, jednom rei, vri se vee koncentrisanje sredstava za proizvodnju i odgovarajue vee zbijanje radnika. Glavni prigovor, koji strasno ponavlja svaka manufaktura ugroena fabrikim zakonom u stvari je u o v o m e : ako se h o e da se pod fabrikim zakonom posao nastavi u svom s t a r o m r a z m e r u , onda su potrebni vei izdaci u kapitalu. A to se tie prelaznih oblika izmeu manufakture i kunog rada, kao i samog kunog rada, ograniavanje radnog dana i dejeg rada odu zima i m tlo ispod nogu. Bezgranina eksploatacija jevtinih radnih snaga jedina je podloga njihove konkurentske sposobnosti.
275 2 7 6 277

Tendencija k fabrikom sistemu. (CEC, II Report, 1864, str. LXVII.) itava ova grana danas je u prelaznom stanju i proivljuje iste promene koje su se odigrale u industriji ipaka, u tkakoj industriji itd. (Isto, br. 405.) To je potpuna revolucija. (Isto, str. X L V I , br. 318.) U vreme delovanja Komisije za ispitivanje dejeg rada od 1840. bilo je pletenje arapa joi runi rad. Od 1846. uvedene su svakojake maine, koje danas pokree para. Godine 1862. iznosio je ukupan broj lica oba pola i svih uzrasta, poev od 3 godine pa navie, zaposlenih u engleskim fabrikama arapa, oko 129 000. Ali je 1862, prema parlamentarnom izvetaju od 11. februara, od toga broja samo 4063 lica potpadalo pod fabriki zakon. Tako, npr., u lonarstvu izvetava firma Cochran iz Britannia Potter>, Glasgow: Da bismo odrali nau proizvodnju na visini, upotrebljavamo sada u velikom obimu maine koje posluuju nekvalifikovani radnici, i svaki dan nas uverava da moemo proizvoditi vee koliine nego po starom postupku. (RIF za 31. oktobar 1865, str. 13.) Dejstvo fabrikog zakona jeste u tome da prinuava na dalje uvoenje maina. (Isto, str. 13, 14.) Tako su posle uvoenja fabrikog zakona u lonarstvu. handmoved jiggers * uveliko zamenjena s power jiggers**.
m 2 7 7 1

Bitan uslov fabrike proizvodnje, naroito otkako ona podlee regulisanju radnog dana, jeste normalna sigurnost rezultata, t j . p r o izvodnje odreene koliine robe ili postizanje nameravanog korisnoguinka za dati period vremena. P o r e d toga, zakonski odmori regulisanog radnog dana pretpostavljaju iznenadne i periodine prekide rada bez tete po izraevinu koja se nalazi u procesu proizvodnje. Naravno da se ova sigurnost rezultata i ova sposobnost prekidanja rada lake postiu u isto mehanikim granama negoli t a m o gde h e mijski i fizikalni procesi igraju izvesnu ulogu, kao n p r . u grnarstvu, beljenju, bojenju, pekarstvu i veini metalskih manufaktura. G d e se zacarila rutina neogranienog radnog dana, nonog rada i slobodnog pustoenja ljudi, tamo ubrzo gledaju u svakoj spontanoj prepreci veitu prirodnu granicu proizvodnje. N e m a otrova koji bi tako si gurno zatirao gamad kao to fabriki zakon uklanja takve prirodne granice. Niko nije vikao o nemogunostima glasnije od gospode lonara. Godine 1864. bio im je naturen fabriki zakon, a v e 16 meseci kasnije bile su iezle sve nemogunosti. Usavravanja koja je izazvao fabriki zakon, savreniji metod za pravljenje lonarske kae (slip) pomou pritiska umesto po mou isparavanja, nova konstrukcija pei za suenje nepeene robe itd., doga aji su od velike vanosti u lonarskoj vetini i znae u njoj takav napredak kakav proli vek ne moe pokazati... Temperatura pei znatno je sniena, potronja uglja znatno je smanjena, a dejstvo je na robu bre.
278

Uprkos svim proricanjima, cena kotanja grnarske robe nije se poveala, ah se uveala masa proizvoda, tako da je izvoz za 12 m e seci, o d decembra 1 8 6 4 . do decembra 1 8 6 5 , bio vei od prosene sume prethodnih triju godina za 138 6 2 8 . U fabrikaciji igica vailo je kao prirodni zakon da deaci, ak i za v r e m e dok gutaju svoj ruak, u m a u drvca u toplu fosfornu meavinu, ija im je otrovna para udarala u lice. Prinuavajui na tednju vremena, fabriki zakon (od 1 8 6 4 ) izazvao je primenu dipping machine (maine za umakanje), ija para ne moe da dopre do r a d n i k a . T a k o se sada u onim granama ipkarstva koje jo ne podleu fabrikom zakonu tvrdi da obedi n e m o g u biti vezani za odreene asove, koji variraju izmeu 3 minuta i 1 asa i vi e. N a ovo su odgovorili lanovi Children's E m p l o y m e n t Commission:
279

Prilike su iste kao i u tamparijama tapeta. Neki od glavnih fabrikanata u ovoj grani ivo su dokazivali da priroda upotrebljavanog materijala i raznoli kost procesa kroz koje on prolazi ne doputaju da se za vreme jela rad prekida bez velikog gubitka... estom odredbom estog odeljka Factory Acts Exten ds RIF za 31. oktobar 1865, str. 96, 127. Uvoenjem ove i drugih maina u fabrici igica bilo je samo u jednom njenom odeljenju 230 mladih lica zamenjeno s 32 deaka i devojice od 14 do 17 godina. Upotrebom parne snage, ova uteda na radnicima je 1865. bila jo vea.
2 7 9

sion Act-a * (1864) dat im je rok od 18 meseci od dana donoenja zakona, s tim da se po isteku toga roka moraju pokoriti odredbama o odmorima za vreme rada koji su propisani fabrikim zakonom.
280

T e k to je zakon bio dobio sankciju parlamenta, gospoda fabri kama otkrie: Nezgode koje smo oekivali od uvoenja fabrikog zakona nisu se javile. Proizvodnja, kako vidimo, ne trpi nikakvu tetu. U stvari, proizvodimo vie za isto vreme.
281

Vidi se, dakle, kako je engleski parlament, kome sigurno niko nee prebaciti za genijalnost, iskustvom doao do saznanja da jedan prinudni zakon moe svojim odredbama jednostavno da zbrie sve tzv. prirodne granice proizvodnje koje ometaju ogranienje i regulisanje radnog dana. Z a t o se pri uvoenju fabrikog zakona u neku granu industrije ustanovljava rok od 6 do 18 meseci, a stvar je fabrikanata da za to v r e m e odstrane tehnike smetnje. R e i M i r a b e a u - a : Impos sible? N e m e dites jamais c e bte de m o t ! * * vrede naroito za modernu tehnologiju. Ali dok fabriki zakon ovako brzo kao u staklenoj bati dovodi do sazrevanja materijalne elemente potrebne za pretvaranje manufakturne proizvodnje u fabriku, on ujedno ubrzava i propast sitnih majstora i koncentraciju kapitala, jer su sada potrebni vei izdaci u k a p i t a l u .
2 282

Ako se ostave p o strani isto tehnike i tehniki otklonjive smet nje, regulisanje radnog dana sudara se s neurednim navikama samih radnika, osobito t a m o gde preovlauje najamnina od komada i gde se v r e m e izgubljeno u toku jednog del dana ili nedelje moe nakna diti prekovremenim ili nonim r a d o m m e t o d koji odraslog radnika dmoralise, a njegovog maloletnog ili enskog druga u p r o p a u j e .
283

CEC, II Report, 1864, str. I X , br. 50. R I F za 31. oktobar 1865, str. 22. Potrebna usavravanja... u mnogim starim preduzeima ne mogu se uvesti bez takvih izdataka u kapitalu koji prevazilaze sredstva mnogih sadanjih preduzetnika... Izvesna prelazna dezorganizacija nuno prati uvoenje fabrikih zakona. Veliina ove dezorganizacije stoji u upravnoj srazmeri prema veliini nez goda koje treba uklanjati. (Isto, str. 96, 97.) Kod visokih pei, npr., rad se krajem nedelje obino jako produuje usled navike radnika da praznuju ponedeljak, a ponekad i jedan deo utorka ili i ceo utorak. (CEC, III Report, str. VI.) Kod sitnih majstora radno je vreme obino neuredno. Oni izgube po 2 i 3 dana, a onda rade po cele noi da to nadoknade... Oni uvek zapoljavaju svoju roenu decu, ako je imaju. (Isto, str. VII.) Vlada
2 8 1 2 8 2 2 8 8

2 8 0

* Zakona o proirenju fabrikog zakona ** Nemogue? Ne izgovorite mi nikad tu glupu re!

Iako je ta neurednost u troenju radne snage prirodna, gruba reakcija protiv dosade jednolinog izdiranja, ona ipak u nesravnjivo veem stepenu proistie iz anarhinosti same proizvodnje, koja sa svoje strane ima za pretpostavku neobuzdanu eksploataciju radne snage od strane kapitala. Pored optih periodinih promena industrijskog ciklusa i posebnih kolebanja trita u svakoj grani proizvodnje, dolazi u obzir naroito tzv. sezona, bilo da poiva na periodinosti godinjih doba povoljnih za brodarstvo, ih na modi, kao i iznenadnost velikih naru daba koje se imaju izvriti u najkraem roku. Ova poslednja navika razvija se jo vie sa eleznicom i telegrafom. Tako, npr., jedan london ski fabrikant kae:
Proirenje eleznike mree po celoj zemlji mnogo je uticalo na razvijanje navike kratkoronih narudaba; sad kupci iz Glazgova, Manestera i Edinburga dolaze otprilike svakih 14 dana u velika stovarita Sitija, kojima mi liferujemo robu' Oni ine narudbe koje se moraju odmah izvriti, umesto da kupuju sa stovarita' kao to je ranije bilo u obiaju. Ranijih godina bih smo uvek kadri da za vreme mrtve sezone unapred izradimo robu za tranju sledee sezone, a sad niko ne moe proreci ta e se t r a i t i .
284

U fabrikama i manufakturama koje jo ne potpadaju pod fabriki zakon periodino vlada najstraniji prekomerni rad za vreme tzv. sezone, koji se vri na mahove usled iznenadnih narudaba. U spoljanjem podruju fabrike, manufakture i skladita roba, u oblasti kunog rada, koji je i inae skroz neredovan, a u pogledu sirovine i narudaba potpuno zavisan od udi kapitaliste, kojega ovde ne vezuju nikakvi rauni s obzirom na zgrade, maine itd., i koji ovde rizikuje jedino kou svojih radnika, u toj oblasti stvara se sistematska rezervna industrijska armija, kojom se uvek moe raspolagati i koja se u toku jednog dela godine proreuje najneovenijim prisiljavanjem na rad, a u toku drugog dela propada zato to nema posla.
Poslodavci, kae Children's Employment Commission, iskoriavaju neredovnost na koju su kuni radnici privikli, da bi ih, kad zatreba zapeti, naterali da rade do 11, 12 i 2 asa nou, a u stvari, kako se to kae uobiajenom frazom, da rade ,sve asove', i to u lokalima gde je takav smrad da vas moe sruiti (the stench is enough to knock you down). Doi ete, moda, do vrata i otvoriete ih, ah ete ustuknuti nazad puni u a s a .
285

Smeni su ljudi ovi nai poslodavci, rekao

neurednost u otpoinjanju rada, emu pomae mogunost i navika da se izgubljeno naknadi prekovremenim radom. (Isto, str. X V I I I . ) Ogromno gubljenje vremena u B i r m i n g e m u . . . , jer jedan deo vremena dangube, dok drugi deo rintaju kao r o bovi. (Isto, str. X I . ) C E C , I V Report, str. X X X I I . Tvrdi se da je irenje eleznica mnogo doprinelo ovoj navici iznenadnih narudaba, kao i uurbanosti, zanemarivanju jela i prekovremenom radu, koji su posledica toga. (Isto, str. X X X I . )
2 2 8 4

C E C , I V Report, str. X X X V , br. 235. i 237.

je jedan od sasluanih svedoka, neki obuar, oni misle da jednom mladiu nita ne kodi da pola godine crkava na preteranom radu, dok ga ono drugo pola godine gotovo prisiljavaju da lunja besposlen. "
28

Kako su to inili za tehnike smetnje, tako su zainteresovani kapitalisti tvrdih i tvrde i za ove tzv. poslovne navike (usages which have grown with the growth of trade) da su one prirodne granice proizvodnje; ta je fraza bila omiljeni krik lordova pamuka u vreme kad su prvi put bih ugroeni fabrikim zakonom. Mada njihova indu strija vie no ma koja druga poiva na svetskom tritu, a stoga i na plovidbi, iskustvo ih je uteralo u la. Otada se engleski fabriki inspek tori prema svakoj tobonjoj poslovnoj smetnji odnose kao prema upljoj frazi. Temeljita savesna istraivanja Children's Employ ment Commission doista pruaju dokaz da bi u nekim industrijama regulisanjem radnog dana ve upotrebljena masa rada samo bila ravnomernije raspodeljena na celu godinu ; da je regulisanje radnog dana prvi racionalni korak za obuzdavanje ubilakih, besmislenih, vetropirskih udi mode, koje su same sobom u neskladu sa sistemom krupne industrije ; da je razvitak okeanske plovidbe i saobraajnih sredstava uopte unitio pravi tehniki razlog sezonskog r a d a ; i da se sve ostale okolnosti, koje se tobo ne mogu kontrohsati, uklanjaju dodavanjem novih zgrada i maina, poveanjem broja jednovremeno zaposlenih radnika i reakcijom koja sama od sebe nastupa na sistem
287 288 289 890 291

Isto, str. 127, br. 56. to se tie gubitka koji trpi trgovina od toga to se nalozi za utovar na brodove ne mogu blagovremeno izvriti, seam se da je to bio omiljeni argumenat gospode fabrikanata u godinama 1832. i 1833. Nita od onoga to se danas o ovom predmetu iznosi ne moe imati vanost kao onda, kada para jo nije bila prepolovila sve daljine i kada jo nije bila otvorila sasvim nove saobraajne ustanove. U prak tinoj proveri taj se argumenat onda pokazao nepravilan, pa e se sigurno i sad pokazati takvim ako se ponovo ispita. ( R I F za 31. oktobar 1862, str. 54, 55.)
1 8 1

* C E C , I I I Report, str. X V I I I , br. 118. Jo je 1699. primetio John Bellers: Neizvesnost koja vlada u modi pove ava broj siromaha. Ona skriva u sebi dve velike nevolje: 1. zimi radnici ive u bedi usled toga to nema posla, jer se ni trgovci ni fabnkanti tkanina ne usuuju preduimati svoj kapital da bi zaposlili radnike dok ne doe prolee i dok ne vide kakva e biti moda; 2. u prolee broj radnika nije dovoljan, i fabrikanti tkanina moraju da uzmu veliki broj egrta da bi podmirili trgovinu Kraljevine za tri ili est meseci. Tako se ratar otkida od pluga, polja se liavaju radnika, gradovi se pune prosjacima, a mnogi koji se stide prositi, zimi umiru od gladi. (Essays about the Poor, Manufactures etc, str. 9.)
2 8 9

* C E C , V Report, str. 171, br. 34. Tako se, npr., kae u iskazima koje su kao svedoci dah izvoznici iz Bredforda: Pod tim okolnostima jasno je da nema potrebe drati deake u stovaritima na radu due nego od 8 izjutra do 7 ih 7*/s asova uvee. T o je samo pitanje
2 9 1

trgovine na v e l i k o . Ali kapital pristaje n a ovakav p r e v r a t , kao t o je t o toliko puta izjavio n a usta svojih predstavnika, samo p o d pritiskom opteg parlamentarnog z a k o n a , koji prinudnim p u t e m regulie radni dan.
293

292

9. Fabriko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju i Njegovo proirivanje na celu Englesku

vaspitanju.)

K a o to s m o videli, fabriko zakonodavstvo, t a p r v a svesna i planska reakcija drutva na spontano nastali oblik njegovog procesa proizvodnje, isto tako je nuan proizvod k r u p n e industrije kao g o d i p a m u n a preda, automat i elektrini telegraf. P r e no to b u d e r e i o njegovom proirenju n a celu Englesku, potrebno je da ukratko p o m e n e m o jo neke o d r e d b e engleskog fabrikog zakona, koje se n e o d nose n a broj asova radnog dana. D a i ne govorimo o redakciji zdravstvenih o d r e d a b a koja kapi talisti olakava da ih obilazi, t e su odredbe krajnje m r a v e i u stvari se svode n a propise o kreenju zidova i na jo neke m e r e istoe, p r o vetravanje i zatitu o d opasnih maina. U treoj knjizi v r a t i e m o se n a fanatinu borbu fabrikanata protiv o d r e d b e koja i m n a m e e m a h izdatak radi zatitu udova njihovih ruku. O v d e se ponovo sjajno potvruje dogma slobodne trgovine da u drutvu suprotnih interesa svako koristi zajednikom d o b r u idui z a svojom sopstvenom koristi. J e d a n e p r i m e r biti dovoljan. P o z n a t o je da se u Irskoj z a poslednjih dvadeset godina znatno razvila industrija lana, a s n j o m i scutching mills (fabrike z a nabijanje i trljenje lana). G o d i n e 1 8 6 4 . tih fabrika t a m o bilo je oko 1 8 0 0 . Svake jeseni i zime uzimaju se s poljskog rada poglavito m l a d a lica i ene, sinovi, keri i ene malih zakupnika iz okoline sve lica kojima je maina skroz nepoznata da lanom dopunskog izdatka i poveanja broja radnika. (Deca ne bi morala produavati da rade do kasno u no kad neki poslodavci ne bi bili tako gladni profita; dodati jo jednu mainu staje samo 16 ili 18 .) Sve tekoe dolaze od nedovoljnog ureaja i oskudice u prostorijama. (CEC, V Report, str. 171, br. 35, 36. i 38.) ' Isto. Jedan londonski fabrikant, koji, uostalom, smatra prinudno regulisanje radnog dana kao sredstvo za zatitu radnika od fabrikanata, kao i samih fabrikanata od krupnih trgovaca, izjavljuje: Pritisak u naem poslu dolazi od izvoznika. Oni, npr., hoe da alju robu jedrilicom, da im roba bude na mestu za jednu odreenu sezonu i da ujedno strpaju u dep razliku izmeu vozarine jedri licom i parnim brodom, ili pak od dva parobroda biraju onaj koji ranije polazi, da bi se na stranom tritu javih pre svojih konkurenata. 293 Ovome bi se moglo doskoiti, kae jedan fabrikant, ako bi se pod pritiskom kakvog opteg parlamentarnog zakona proirile radionice. (Isto, str. X , br. 38.)
2 9 2

hrane valjke scutching mills-ova. U istoriji maina nema primera za nesrene sluajeve takvog obima i intenzivnosti kao ovde. S a m o u jednoj takvoj fabrici u Kildinenu (kod Korka) bilo je od 1852. do 1856. g. 6 smrtnih sluajeva i 6 0 tekih osakaenja, a svi su mogli biti spreeni samo da su preduzete najprostije m e r e , koje bi stajale nekoliko iUnga. D r W . W h i t e , fabriki certifying s u r g e o n * u Daunpetriku, izjavljuje u jednom zvaninom izvetaju od 16. decembra 1 8 6 5 :
1

Nesreni sluajevi na scutching mills najstranije su vrste. U mnogo slu ajeva maina otkida etvrtinu tela od trupa. Smrt ih budunost u bednoj nemoi i patnji obine su posledice povreda. Mnoenje fabrika u ovoj zemlji umnoie, na ravno, ove grozne rezultate. Uveren sam da bi se valjanim dravnim nadzorom nad scutching mills-ovima izbegle velike rtve u ivotima i telesnim povredama. ^
28

ta bi moglo bolje okarakterisati kapitalistiki nain proizvodnje nego injenica da m u drava prinudnim-zakonom m o r a naturiti uvo enje najprostijih m e r a istoe i zatite zdravlja? Fabriki zakon od 1864. okreio je i oistio u grnarnicama preko 200 ra dionica, gde su se itavih 20 godina ili oduvek sustezali od svake takve operacije (to je apstinencija kapitala!), i to u mestima gde je zaposleno 27 878 radnika, koji su dosad, za vreme preteranog dnevnog i esto nonog rada, udisali kunu atmosferu, koja je od jednog relativno bezazlenog zanimanja uinila izvor bolesti i smrti. Zakon je jako umnoio sredstva za provetravanje. * '
28

O v a oblast primene fabrikog zakona pokazuje jasno i to kako kapitalistiki nain proizvodnje, preko izvesne take, samim svojim biem iskljuuje svako racionalno poboljanje. Vie puta s m o napo menuh da engleski lekari u jedan glas izjavljuju da je 5 0 0 kubnih stopa prostora n a jedno h c e jedva dovoljno za neprekidan rad. P a d o b r o ! K a d fabriki zakon posrednim putem, svima svojim prinud nim m e r a m a , ubrzava pretvaranje manjih radionica u fabrike, a time posredno zadire u pravo svojine sitnijih kapitalista, dok krupnima obezbeuje monopol, onda bi zakon koji bi prinudno odredio prostor potreban z a svakog radnika u radionici, jednim. m a h o m direktno eksproprisao hiljade sitnih kapitalista! Ova zakonska prinuda direktno bi u korenu zasekla kapitalistiki nain proizvodnje, t j . samooploavanje kapitala p u t e m slobodne kupovine i potronje radne snage, bio taj kapital krupan ih sitan. Stoga je fabrikom zakonodavstvu, kad je dolo pred ovih 5 0 0 kubnih stopa vazduha, nestao dah. Sanitetske vlasti, industrijske anketne komisije i fabriki inspektori ponavljaju i

** CEC, V Repprt, str. XV, br. 72. i dalje. ** R I F za 31. oktobar 1865, str. 127.

zvanini lekar koji izdaje uverenja

13. glava Maine i krupna industrija

427

ponavljaju nunost 500 kubnih stopa i nemogunost da se one nature kapitalu. Na taj nain oni u stvari proglaavaju suicu i druge plune bolesti za jedan od ivotnih uslova kapitala. Vaspitne odredbe fabrikog zakona, mada su jadne kad se uzmu u celini, propisale su kao prinudan uslov za rad osnovnu nastavu. Njihov uspeh pruio je prve dokaze za mogunost spajanja nastave i gimnastike s runim radom, pa, dakle, i runog rada s nastavom i gimnastikom. Sasluavajui uitelje kao svedoke, fabriki su inspek tori ubrzo otkrili da fabrika deca, iako u koli provode upola manje vremena od redovnih uenika, naue isto toliko koliko i ovi, a esto i vie.
296 297 298

Stvar je jednostavna. Oni koji u koli probave samo pola dana, stalno su svezi i gotovo uvek sposobni i voljni da prime nastavu. Sistem pola rada a pola kole ini da se dete na jednom od ovih zanimanja odmara i krepi za drugo, pa je zato mnogo zgodniji za dete nego neprekidno trajanje jednog istog posla. Dete koje od ranog jutra sedi u koli, a osobito kad je vruina, ne moe se takmiiti s detetom koje veselo i bodro dolazi s r a d a .
299

Dalje podatke nalazimo u Seniorovom govoru koji je on odrao na

as* Iskustvom je utvreno da zdrava prosena individua potroi pri jednom udisaju srednje intenzivnosti oko 2 5 kubnih cola vazduha, a da na minut dolazi oko 2 0 udisaja. Prema tome bi potronja vazduha jedne individue za 2 4 asa bila otprilike 7 2 0 0 0 0 kubnih cola ili 4 1 6 kubnih stopa. Ali je poznato da jednom udah nuti vazduh vie ne moe posluiti za isti proces ako se ne proisti u velikoj radi onici prirode. Prema Valentinovim i Brunnerovim opitima, izgleda da zdrav ovek izdahne za jedan as oko 1 3 0 0 kubnih cola ugljenine kiseline i to znai da plua za 2 4 asa izbace oko 8 unca vrstog ugljena. Trebalo bi da svaki ovek ima naj manje 8 0 0 kubnih stopa vazduha. (Huxley.) P o engleskom godina u kontrolisane Z a ispunjavanje zakona je za rad. ( R I F za 3 1 .
2 9 8 2 9 7

fabrikom zakonu, roditelji ne mogu slati decu ispod 14 fabrike, a da im u isto vreme ne prue i osnovnu nastavu. odgovara fabrikarvt. Fabrika nastava obavezna je, i uslov oktobar 1 8 6 5 , str. 111.)

O korisnim posledicama spajanja gimnastike (a za deake i vojnikih vebi) s prinudnom nastavom fabrike dece i aka iz sirotinjskih domova, vidi govor N . W . Seniora na V I I godinjem kongresu National Association for the Promotion of Social Science u: Report o f Proceedings etc., L o n d o n 1 8 6 3 , str. 6 3 , 6 4 , kao i izvetaj fabrikih inspektora za 3 1 . oktobar 1 8 6 5 , str. 1 1 8 , 1 1 9 , 1 2 0 , 126. i dalje. s* R i p za 3 1 . oktobar 1865, str. 1 1 8 , 119. Neki naivni fabrikant svile izjavio je pred lanovima Children's Employment Commission: Ja sam potpuno uveren da je prava tajna proizvoenja valjanih radnika naena u spajanju rada s nastavom jo od detinjstva. Naravno da rad ne srne biti ni odvie naporan, niti odvratan ili nezdrav. J a bih eleo da i moja roena deca imaju, radi promen, pored kole i rada i igre. ( C E C , V Report, str. 8 2 , br. 3 6 . )

sociolokom kongresu u Edinburgu 1 8 6 3 . Izmeu ostaloga, on t u pokazuje i t o da jednostrani, neproizvodni i produeni kolski dan dece viih i srednjih klasa beskorisno poveava r a d uitelja, dok on ne samo besplodno, ve i potpuno tetno upropauje vreme, zdravlje i energiju d e c e . Iz fabrikog sistema ponikla je, kao to to moemo u pojedmostima propratiti kod Roberta Owena, klica vaspitanja u budunosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i t o n e samo kao metod za poveavanje drutvene proizvodnje nego i kao jedini metod za proiz voenje svestrano razvijenih ljudi. Videli smo da krupna industrija tehniki ukida manufakturnu podelu rada i njeno doivotno vezivanje itavog oveka za jednu delim i n u operaciju, a da u isto v r e m e kapitalistiki oblik krupne indu strije jo strahovitije reprodukuje tu podelu rada: u pravoj fabrici pretvarajui radnika u svestan pribor kakve delimine maine, a svugde inae, bilo mestiminom upotrebom maina i mainskog r a d a , bilo uvoenjem enskog, dejeg i nekvalifikovanog rada kao nove osnovice podele rada. Protivrenost izmeu manufakturne podele rada i sutine krupne industrije probija s e silom. Ona se izmeu ostaloga ispoljava u strahovitoj injenici da se veliki deo dece, zaposlene u modernim fabrikama i manufakturama, i k o j a . s u od svojih najnenijih godina
800 3 0 1

Senior u: Report of Proceedings VII godinjeg kongresa National As sociation for the Promotion of Social Science, str. 66. Kako krupna industrija, dospevi do izvesnog stupnja razvitka, revolucijom koju vri u nainu materijalne proizvodnje i odnosima drutvene proizvodnje revolucionie i glave, jasno se vidi kad uporedimo govor N. W. Seniora od 1863. s njegovomfilipikomprotiv fabrikog zakona od 1833, ili ako uporedimo gledite pomenutog kongresa sa injenicom da u nekim poljoprivrednim oblastima Engleske siromani roditelji ne smeju ko lovati svoju decu, jer im inae preti smrt od gladi. Tako, npr., saoptava g. Snell da se u Somersetiru uobiajila praksa da se siromaak koji moli za parohijsku pomo natera da svoju decu izvadi iz kole. Tako i g. Wollaston, svetenik iz Felthema, navodi sluajeve kad je nekim porodicama bila uskraena svaka pomo poto decu alju u kolu! i Tamo gde zanatlijske maine, pokretane ljudskom snagom, neposredno ili posredno konkuriu savrenijoj maini, koja ima za pretpostavku mehaniku pogonsku snagu, zbiva se veliki preobraaj u pogledu radnika koji pokree mainu. U poetku je parna maina zamenjivala toga radnika, sad on treba da zameni parnu mainu. Stoga napon i utroak njegove snage postaju ogromni, osobito za neodrasle koji su osueni na ovo muenje! Tako je komesar Longe naao u Koventriju i oko lini da se deaci od 10 do 15 godina upotrebljavaju za okretanje razboja za pantljike, pored jo mlae dece koja su okretala razboje manjih dimenzija. To je vanredno tegoban posao. Deak je puka zamena parne snage. (CEC, V Report, 1866, str. 114, br. 6.) O ubistvenim posledicama ovog robovskog sistema, kako ga naziva zvanini izvetaj, vidi na istom mestu i na narednim stranama izvetaja.
M l

3 0 0

13. glava Maine i krupna industrija 4 2 9 prikovana z a najjednostavnije manipulacije, g o d i n a m a eksploatie a da ne naui nikakav r a d koji bi ih osposobio d a bi se kasnije m o g l a u p o t r e b n i b a r u istoj m a n u f a k t u r i ili fabrici. U z m i m o z a p r i m e r t a m parski posao. R a n i j e je u engleskim t a m p a r i j a m a e g r t u i o n a j p r e lake, a zatim sve t e e poslove, to je o d g o v a r a l o s i s t e m u s t a r e m a n u f a k t u r e i zanatstva. D a bi postali svreni tipografi, oni su izuavali itav z a n a t . S a m zanat zahtevao je da svi znaju itati i pisati. t a m p a r s k a m a i n a sve je t o izmenila. O n a upotrebljava d v e v r s t e r a d n i k a : jednog o d raslog, koji n a d z i r e m a i n u , i p o m o n e deake, v e i n o m o d 11 d o 17 godina, iji se posao sastoji iskljuivo u t o m e da u m a i n u s t a v e ist arak hartije i da g a n a t a m p a n o g izvuku. Ovaj m u n i p o s a o oni o b a v ljaju, osobito u L o n d o n u , p o 1 4 , 15 i 16 a s o v a d n e v n o b e z p r e k i d a , nekoliko d a n a u nedelji, a esto r a d e 3 6 a s o v a u z a s t o p c e , s o d m o r o m o d svega d v a asa z a o b e d i s p a v a n j e ! Veliki deo tih deaka n e z n a itati, i p o pravilu s u sasvim zadivljala, a b n o r m a l n a stvorenja.
3 0 2

Da bi se osposobili za svoj posao, nije im potrebno nikakvo obrazovanje; oni imaju malo prilike da se naue umenosti, a jo manje rasuivanju; njihova najamnina, mada donekle visoka za deake, ne raste srazmerno njihovim godinama, a velika veina nema izgleda da dobije unosnije i odgovornije mesto nadgledaa maine, poto na svaku mainu dolazi samo jedan nadgleda, a deaka esto po etiri.
308

i m suvie o d r a s t u z a svoj detinjski r a d , dakle najkasnije k a d i m je 17 godina, otputaju ih iz t a m p a r i j e . O n i postaju r e g r u t i zloina. Nekoliki pokuaji da i m se n a e z a n i m a n j e n a d r u g o m m e s t u propali su z b o g njihovog neznanja, surovosti, telesne i d u h o v n e zakrljalosti. t o vai z a m a n u f a k t u r n u p o d e l u r a d a u radionici, vai i z a podelu r a d a u d r u t v u . D o k g o d zanat i m a n u f a k t u r a sainjavaju o p t u p o d logu d r u t v e n e proizvodnje, j e d a n n u a n m o m e n t razvitka b i e podreivanje p r o i z v o a a jednoj jedinoj g r a n i p r o i z v o d n j e , r u e n j e p r v o b i t n e raznolikosti njegovih r a d o v a . N a toj podlozi svaka p o s e b n a
3 0 4

C E C , V Report, 1866, str. 3, br. 24. Isto, str. 7, br. 60. Prema ,Statistical account'-u *, u nekim delovima gornje kotske mnogo ovara i ,cotters * nosili su, sa svojim enama i decom, obuu koju su sami pravili od koe koju su sami tavili, odelo koje nije dodirnula niija ruka osim njihove, iji su materijal sami ostrigu s ovaca ili za koji su sami gajili lan. Pri izradi odela jedva da je bio upotrebljen kakav kupljeni artikal, sem ila, igle, naprstka i neto malo gvozdenih delova upotrebljavanih pri tkanju. Boje su pravile same ene od drvea, dbunja i trava itd. (Dugald Stewart, Works, izd. Hamilton, sv. V I I I , str. 327 - 328.)
8 0 8 3 0 4 1 t2

3 0 2

* Statistikom izvetaju poljoprivredni nadniari

* seljaci koji imaju kuu, ali ne i imanje,

grana proizvodnje nalazi empirikim putem tehniki oblik koji njoj odgovara, lagano ga usavrava i brzo skristalie im dostigne izvestan stupanj zrelosti. O n o to ovde-onde izaziva promen, jeste, osim no vog materijala za r a d koji se dobija iz trgovine, postepeno menjanje orua za rad. Ali kad se iskustvom jednom doe do odgovarajueg oblika, onda se i on okameni, kao to n a m dokazuje njegovo esto puta hiljadugodinje prelaenje iz ruku jednog pokolenja u ruke drugog. Karakteristino je da su se do u 1 8 . vek naroiti zanati zvali mysteries ( m y s t r e s * ) , u iji je mrak mogao prodreti samo onaj koji je" bio empiriki i profesionalno posveen. K r u p n a industrija zderala je veo koji je od ljudi skrivao njihov sopstveni drutveni proces proizvodnje, koji je razliite, prirodno odeljene grane proizvodnje inio zagonetnima jednu drugoj, p a ak i onome koji je bio posveen u svaku granu. Njen princip da se svaki proces proizvodnje kao takav, bez voenja rauna najpre o ljudskoj ruci, rastavi na svoje sastavne elemente, stvorio je potpuno modernu nauku, tehnologiju. areni, prividno nepovezani i okamenjeni oblici drutvenog procesa proizvod nje svode se na svesno plansko primenjivanje prirodnih nauka, siste matski specijalizovano v e prema korisnom uinku koji se namerava postii. Tehnologija je takoe otkrila i ono nekoliko velikih osnovnih oblika kretanja u kojima se nuno vri svekolika aktivnost ljudskog tela, uprkos svoj raznolikosti upotrebljavanih orua, ba kao to se mehanika ni najveom komplikovanou maine n e dade obmanjivati u pogledu stalnog ponavljanja prostih mehanikih snaga. M o d e r n a industrija nikad n e posmatra i n e tretira dati oblik procesa proizvodnje kao konaan. Z a t o je njena tehnika osnovica revolucionarna, dok je kod svih ranijih naina proizvodnje bila u sutini konzervativna.
1 8 0 5 806

30s Tj uvenoj knjizi Etienne-a Boileau-a Livre des mtiers propisuje se iz meu ostaloga da pomonik, kad se prima meu majstore, poloi zakletvu da e, svaki u svom zanatu, svoju brau bratski ljubiti, svakoga pomagati i da svojevoljno nee izdavati tajne zanata i, tavie, da nee, u interesu celine, preporuujui svoju robu upozoravati kupca na nedostatke u izraevinama lanova svog esnafa. so Buroazija ne moe da postoji a da neprekidno ne revolucionie orua za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne drutvene odnose. A svima ranijim industrijskim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka nepromenjeno zadravanje starog naina proizvodnje. Stalno revoludonisanje proiz vodnje, neprekidno potresanje svih drutvenih stanja, vena nesigurnost i kre tanje odlikuju buroasku epohu od svih ranijih. Ona rastvara sve vrste, zarale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koja ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to mogu da ovrsnu. Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve to je sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na svoje meusobne odnose pogledaju trezvenim oima. (F. Engels und Karl Marx, Manifest der Kommunistischen Partei, London 1848, str. S. *)
1

13. glava Maine i krupna industrija- 431 Mainom, hemijskim procesima i drugim metodima ona stalno revolucionie tehniku osnovicu proizvodnje, a s njom i funkcije radnika i drutvene kombinacije procesa rada. T i m e ona stalno revolucionie i podelu rada u drutvu i neprestano baca mase kapitala i radnika iz jedne grane proizvodnje u drugu. P r e m a t o m e , priroda krupne indu strije uslovljava menjanje rada, nestalnost funkcija, svestranu p o kretljivost radnika. S druge strane, ona reprodukuje u svom kapitali stikom obliku staru podelu rada s njenim okamenjenim specijalno stima. Videli smo kako ova apsolutna protivrenost unitava svaki mir, stalnost, sigurnost radnikova ivota, kako m u pomou sredstva za rad neprekidno otima iz ruku sredstvo za i v o t , i preti m u , uinivi suvinom njegovu deliminu funkciju, da uini suvinim i njega samog; kako se ta protivrenost istutnjava u neprekidnim hekatombama rad nike klase, u bezmernom traenju radne snage i u haranju drutvene anarhije. T o je negativna strana. Ali dok se menjanje rada sada ostva ruje samo kao nadmoni prirodni zakon i sa slepim razornim dejstvom nekog prirodnog zakona koji svuda obara p r e p r e k e ; sama krupna industrija svojim katastrofama ini pitanjem ivota ili smrti da se m e njanje rada, a otud i to je mogue vea mnogostranost radnika, prizna kao opti zakon drutvene proizvodnje i da se odnosi prilagode nje govom normalnom ostvarivanju. Ona ini pitanjem ivota ili smrti da se udovini fakt bednog radnog stanovnitva, koje se dri u rezervi, raspoloivo za promenljive eksploatacione potrebe kapitala, zameni apsolutnom raspoloivou oveka za promenljive zahteve rada; da se delimina individua, koja je samo nosilac jedne delimine drutvene funkcije, zameni svestrano razvijenom individuom, za koju su r a z line drutvene funkcije naini delatnosti koji se uzajamno smenjuju. Jedan od momenata ovog procesa revolucionisanja, m o m e n t koji se spon tano razvija na podlozi krupne industrije, jesu politehnike i poljopriv redne kole; drugi su moment ecoles d'enseignement professionel *,
387 808 1

Uzimate mi ivot, Uzimajui sredstva od kojih ivim. (ekspir)t ' Jedan francuski radnik, vrativi se iz San Franciska, pie: Nikad ne bih verovao da sam sposoban da radim sve zanate kojima sam se bavio u Kaliforniji. vrsto sam bio ubeden da nisam ni za ta osim za tamparski posao... Ali kad sam se ve naao u sredini tog sveta pustolova, koji svoje zanate menjaju lake nego koulju, ja sam, bogme, radio kao i ostali. Poto se rad u rudnicima nije pokazao dovoljno unosan, napustio sam ga i vratio se u grad, gde sam redom bio: tipograf, pokriva krovova, livac olova itd. Stekavi tako iskustvo da sam sposoban za sve radove, oseam se manje mekuac, a vie ovek. (A. Corbon, De Venseignement professionel, 2. izd., str. 50.)
146 3 0 8

3 0 7

u kojima radnika deca dobijaju neto nastave iz tehnologije i prak tinog rukovanja razlinim oruem za proizvodnju. Dok je fabriko zakonodavstvo, kao prvi ustupak koji je kapitalu s mukom otet, spo' jilo samo osnovnu nastavu s fabrikim radom, nesumnjivo je da e neizbeno osvajanje politike vlasti od strane radnike klase osvojiti i za tehnoloku nastavu, teoretsku i praktinu, mesto koje joj pripada u radnikim kolama. Isto tako je nesumnjivo da kapitalistiki oblik proizvodnje, i ekonomski odnosi radnika koji m u odgovaraju, stoje u najpunijoj protivrenosti s takvim revolucionarnim fermentima i njihovim ciljem: ukidanjem stare podele rada. Ali, razvijanje protiv renosti jednog istorijskog oblika proizvodnje jedini je istorijski put za njegovo ukidanje i preobraavanje. Ne sutor ultra c r e p i d a m W ] . Ovaj n e c plus u l t r a * zanatlijske mudrosti postao je krajnja ludost otkako je asovniar W a t t pronaao parnu mainu, berberin A r k wright throstle-predilicu, a juvelirski radnik Fulton p a r o b r o d . Ukoliko fabriko zakonodavstvo regulie rad u fabrikama, manufak turama itd., t o se isprva ispoljava samo kao meanje u eksploatatorska prava kapitala. Naprotiv, svako regulisanje tzv. kunog r a d a po kazuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria p o t e s t a s * , t j . m o d e r n o reeno, u roditeljski autoritet, a t o je korak od kojega se boleivi engleski parlament dugo liemerno ustruavao. Ali, snaga injenica nagnala je d a se najzad prizna da krupna industrija, razarajui ekonomsku osnovicu stare porodice i porodini rad koji njoj odgovara, razara i s a m e stare porodine odnose. Pravo dece moralo je biti pro glaeno. U zavrnom izvetaju Children's Employment Commis sion od 1866. stoji:
147 1 309 8 1 0 2

Iz iskaza svih svedoka izlazi, na alost, da deci oba pola ni od koga ne-treba toliko zatite koliko od njihovih roditelja. Sistem bezmerne eksploatacije dejeg so* John Bellers, pravi fenomen u istoriji politike ekonomije, shvatio je ve krajem 17. veka sasvim jasno nunost ukidanja sadanjeg vaspitanja i podele rada, koji na jednom ekstremu drutva stvaraju hipertrofiju, a na drugom atrofiju, mada u suprotnom pravcu. Izmeu ostalog, on lepo kae: Prazno uenje ne vredi mnogo vie nego uiti se besposlienju... Telesni rad primarna je boja ustanova... Za zdravlje tela rad je isto tako potreban kao jelo za njegovo odranje, jer patnje koje budemo utedeli neradom naplatie nam se u vidu bolesti... Rad lije ulje u svetiljku ivota, miljenje pali njen plamen... Detinjski glupo zanimanje (ovde on nasluuje Basedowe i njihove moderne eprtljanske podraavaoce) ostavlja deji duh u gluposti. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry of all useful Trades and Husbandry, London 1696, str. 12, 14, 16, 18.) T o se, uostalom, deava veinom i u manjim radionicama, kao to smo videli u manufakturi ipaka i pletenja slame *, a podrobnije bi se moglo pokazati osobito na manufakturama metala u efildu, Birmingemu itd.
8 8 1 0

i* vrhunac * oinsku vlast * Vidi u ovom tomu, str. 412-416. I

rada uopte, a kunog rada posebno, odrava se tako to roditelji vre nad svojim mladim i nenim izdancima samovoljno i opako nasilje bez uzde ili kontrole... Roditelji ne smeju imati apsolutnu vlast da od svoje dece prave proste maine, kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najamnine... Deca i omladina imaju prava na zatitu od strane zakonodavstva od zloupotrebe roditeljske vlasti, koja pre vremena lomi njihovu telesnu snagu, a njih moralno i intelektualno srozava na nia bia.
811

M e u t i m , nije zloupotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posrednu eksploataciju nezrele radne snage od s t r a n e kapitala, ve je, o b r n u t o , , kapitalistiki nain eksploatacije, ukidajui ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlasti, ovu vlast pretvorio u zlo upotrebu. N o m a kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo stare p o r o dice u kapitalistikom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujui izvan oblasti domainstva, u drutveno organizovanim procesima proizvodnje, odluujuu ulogu enama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za vii oblik porodice i odnosa oba pola. R a z u m e se da je podjednako ludo smatrati hriansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatrati takvim starorimski oblik, ih starogrki, ih orijentalni, koji, uostalom, ine jedan niz u istorijskom razvitku. T a k o e je shvatljivo da sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua obaju polova i najrazhitijih uzrasta, koje se u svom prvobitnom brutalnom, kapitalistikom obliku u k o jem radnik postoji radi procesa proizvodnje, a ne proces proizvodnje radi radnika prikazuje kao kuno vrelo kvarei i ropstva, pod odgovarajuim uslovima m o r a postati izvor humanog r a z v i t k a .
312

K a o to smo videli, istorijski tok razvitka krupne industrije stvara nunost da se fabriki zakon, koji je bio izuzetan zakon z a p r e dionice i tkanice, t e p r v e tvorevine mainskog sistema, proiri na itavu drutvenu proizvodnju. Tradicionalni oblik manufakture, zana ta i kunog rada, kada u njihovoj pozadini stoji krupna industrija, pot puno se revolucionie, manufaktura se stalno pretvara u fabriku, zanat stalno u manufakturu, dok oblasti zanata i kune industrije ne postanu najzad, u relativno neobino kratko v r e m e , jazbinama bede, u kojima slobodno besne najlue grozote kapitalistike eksploatacije. D v e su okolnosti bile o d presudnog znaaja: prvo, iskustvo, stalno iznova sticano, da se kapital, ako se stavi pod kontrolu drave samo n a nekim takama drutvenog opsega, utoliko neumerenije obeteuje n a drugim t a k a m a ; drugo, dreka samih kapitalista da se izjednae uslovi
818

" CEC, V Report, str. X X V , br. 162, i II Report, str. X X X V I I I , br. 285, 289, str. X X V , XXVI, br. 191. i Fabriki rad mogao bi biti isto tako ist i odlian kao i kuni rad, moda jo u veem stepenu. (RIF za 31. oktobar 1865, str. 129.) ** R I F za 31. oktobar 1865, str. 27, 32.

1
314

konkurencije, tj. granice eksploatacije rada. ujmo o ovoj stvari dva vapaja. Gospoda W. Cooksley (fabrikanti klinaca, lanaca itd. u Bristolu) dobrovoljno su sproveli u svom preduzeu sve propise fabrikog zakona.
Poto u susednim preuzeima i dalje traje stari, neureeni sistem, oni su izvrgnuti nepravdi da gledaju kako njihove mlade radnike, posle 6 asova uvee, namamljuju (enticed) u druga preduzea, u kojima produuju rad. Prirodno je to oni kau: , T o je nepravda prema nama, a i gubitak, jer se iscrpljuje deo snage mladia, koja potpuno nama pripada.'
316

Gospodin J . Simpson (Paper-Box Bag maker * u Londonu) izjavljuje lanovima Children's Employment Commission:
On bi potpisao svaku peticiju za uvoenje fabrikih zakona. U stanju koje sada vlada on se uvee, kad zatvori radionicu, uvek osea nespokojan (he always felt restless at night) pri pomish da drugi rade due i da e mu oteti narudbe ispred n o s a . Rezimirajui sve, kae Children's Employment Commission: Bilo bi nepravino prema krupnim poslodavcima da se njihove fabrike potine propisima zakona, dok sitna preduzea u istoj poslovnoj grani ne podleu zakonskom ogra nienju radnog vremena. Osim nepravinosti to bi uslovi konkurencije bili nejednaki s obzirom na radno vreme kad bi male radionice ostale van domaaja zakona, imah bi krupniji fabrikanti i tu tetu to ne bi mogli nai dovoljno enske i mlade radne snage, jer bi ova strujala u radionice koje je zakon potedeo. Naposletku, ovo bi bilo i podstrek za mnoenje sitnih radionica, koje su gotovo bez izuzetka najnepovoljnije po zdravlje, udobnost, vaspitanje i opte poboljanje stanja n a r o d a . '
816 81

U svom zavrnom izvetaju Children's Employment Commission predlae da se preko 1 400 000 dece, mladih lica i ena, od kojih se otprilike polovina eksploatie u sitnim preuzeima i kunom radu, podvedu pod fabriki zakon.
318
8 1 4

8 1 8

Bezbroj dokaza za to u R I F . C E C , V Report, str. X , br. 35. Isto, str. I X , br. 2 8 .

8 1 6

Isto, str. X X V , br. 165 - 167. O preimustvima krupnog preduzea nad sitnim uporedi: C E C , I I I Report, str. 1 3 , br. 1 4 4 ; str. 2 5 , br. 1 2 1 ; str. 2 6 , br. 1 2 5 ; str. 2 7 , ' b r . 140. itd. Industrije koje treba podvri pod zakon jesu: ipkarstvo, araparstvo, pletenje slame, odevna industrija s njenim mnogim vrstama, pravljenje vetakog cvea, cipela, eira i rukavica, izrada odela; sve metalske fabrike od visokih pei do fabrika igala itd.; fabrike hartije, stakla, duvana, India-Rubber fabrike *, izrada gajtana (za tkanje), runo tkanje ilimova, manufakture kiobrana i suncobrana, izrada vretena i kalemova, tamparije, knjigovenice; trgovine pisaeg pribora
2 8 1 8

8 1 7

i * fabrikant kesa i kutija od hartije

* fabrika gume

Ako bi parlament, kae komisija, u celini usvojio na predlog, onda je nesumnjivo da bi ovakvo zakonodavstvo izvrilo najblagotvorniji uticaj ne samo na mlada i nejaka lica, n a koja se ono u prvom redu odnosi, nego i na jo veu masu odraslih radnika koji neposredno (ene) ih posredno (mukarci) spadaju u njegov delokrug. Zakon bi njima nametnuo redovne i umerenije asove rada; uvao bi i gomilao rezervu fizike snage, od koje mnogo zavisi blagostanje i njihovo i itave zemlje; zatitio bi mlado pokolenje od prekomernog naprezanja u ranoj mladosti, koje potkopava njihovu konstrukciju i vodi ih preranoj propasti; naposletku, pruio bi bar deci do 13 godine priliku za osnovnu nastavu i time uinio kraj neverovatnom neznanju, verno prikazanom u izvetajima komisije, neznanju koje ostavlja tako muan utisak i koje se ne moe gledati bez dubokog oseanja nacionalnog ponienja.
319

Torijevska vlada objavila je u prestonoj besedi od 5. februara 1867. da je ona predloge industrijske istrane komisije formulisala u zakonskim predlozima. Za ovo je bio potreban nov dvadesetogodinji experimentum in corpore vili *. Jo 1840. bila je obrazovana jedna parlamentarna komisija za ispitivanje dejeg rada. Prema recima N . W. Seniora, njen izvetaj od 1842, otkrio je
319a 1

najstrahovitiju sliku gramzivosti, sebinosti i svireposti kapitalista i roditelja, bede, degradacije i unitavanja dece i omladine, kakve svet jo nije bio v i d e o . . . Covek bi pomislio da izvetaj opisuje uase kakvog prohujalog doba. Ah, na alost, pred nama su izvetaji iz kojih se vidi da ti uasi i danas traju, i to intenzivno kao i ranije. U jednoj brouri koju je objavio pre dve godine, Hardwicke je izjavio da su zloupotrebe koje su igosane 1842. i dan danas (1863) u punom j e k u . . . Punih 2 0 godina nije se obaziralo na taj izvetaj (od 1 8 4 2 ) i za t o se vreme dopustilo da ona deca koja su odrasla bez i najmanjeg pojma o onome to mi zovemo moral, o kolskom obrazovanju, religiji ih prirodnoj porodinoj ljubavi,da ta deca pos tanu roditelji sadanjeg pokolenja.
320

(stationery*, u to spada izrada kutija od hartije, karata, bojenje papira itd.), uarija, izrada nakita od crnog ilibara, ciglane, rune manufakture svile, coventry-tkanje, solare, voskare, cementna industrija, rafinerije eera, pekarnice dvopeka, razline prerade drveta i razni drugi meani radovi. C E C , V Report, str. X X V , br. 169. 8i Factory Acts Extension A c t * usvojen je u parlamentu 12. avgusta 1867. On regulie sve livnice, kovanice i manufakture metala, ukljuiv i fabrike maina, zatim manufakture stakla, hartije, gutaperke, kauuka i duvana, tamparije, knjigovenice i naposletku sve radionice gde je zaposleno vie od 50 lica.Hours of Labour Regulation A c t * , koji je u parlamentu usvojen 17. avgusta 1867, od nosi se na manje radionice i tzv. kuni rad.Na ove zakone, na novi Mining A c t * od 1872. itd. vratiu se u drugoj knjizi. [Beleka uz drugo nemako izdanje.]
2 3 4 3 2 0 3 1 9

Senior, Social

Science

Cortgress, str. 55 - 5 8 .
8

' * opit na bezvrednom ivom telu * Zakon o proirenju fabrikog za kona * Zakon o regulisanju radnog vremena * Zakon o rudnicima
3 4

Meutim, drutveni poloaj se bio izmenio. Parlament se n e usudi da odbije zahteve komisije od 1 8 6 3 , kao to je uinio 1842. Zato su v e 1 8 6 4 , kada je komisija bila objavila tek jedan deo svojih izves t a j a , stavljene pod zakone koji su vaili za tekstilnu industriju jo i industrija zemljane robe (ukljuivo s lonarstvom), izrada tapeta, i bica, patrona i kapsh, kao i ianje kadife. U prestonoj besedi od 5. februara 1867. navestila je tadanja tprijevska vlada nove zakonske predloge, spremljene na temelju zakljunih predloga komisije, koja je u meuvremenu 1866. zavrila rad. F a c t o r y Acts Extension A c t d o b i o j e kraljevu potvrdu 15. avgusta 1867, a 2 1 . avgusta Workshops' Regulation A c t * ; prvi se odnosi na krupna, drugi n a sitna preduzea. F a c t o r y Acts Extension A c t regulie visoke pei, fabrike eleza i bakra, livnice, fabrike maina, radionice metala, fabrike gutaperke, hartije, stakla, duvana; zatim tamparije i knjigovenice i uopte sve industrijske radionice ove "vrste u kojima istovremeno radi 5 0 ili vie lica u toku najmanje 100 dana u godini. D a bi italac sebi stvorio predstavu o irini podruja koje taj zakon obuhvata, evo nekoliko njegovih definicija:
1

Zanat (u tom zakonu) znai: bilo koji runi rad vren profesionalno, ili radi zarade, ili pri izraivanju, menjanju, ukraavanju, popravci ili spremanju za prodaju bilo kakvog artikla ili kakvog njegovog dela. Radionica znai: bilo kakva soba ili mesto, natkriveno ili pod vedrim nebom, u kojoj radi ,zanat' neko dete, mlad radnik ili ena i gde onaj koji zapoljava takvo dete, mladog radnika ili enu, ima pravo pristupa i nadzora. Zaposlen znai: raditi u nekom ,zanatu', bilo za nagradit ili ne, pod majstorom ili pod jednim od roditelja kako su dole definisani. Roditelji znai: otac, mati, staralac ili drugo koje lice koje vodi brigu ili nadzor nad nekim... etetom ili mladim radnikom. lan 7, koji propisuje kazne za zapoljavanje dece, mladih radnika i ena uprkos propisima ovog zakona, ustanovljava novane kazne ne samo za vlasnika radionice, bio on jedan od roditelja ih ne, nego i za roditelje ili druga lica koja imaju pod svojim okriljem dete, mladog radnika ili enu, ili koja vuku neposrednu korist iz njihova rada. F a c t o r y Acts Extension A c t , koji se tie krupnih preduzea, nazadak je u poreenju sa osnovnim fabrikim zakonom, jer sadri mnotvo mizernih odredaba o izuzecima i kukavikih kompromisa, s kapitalistima. Workshops' Regulation Act, bedan u svim svojim pojedmostima, ostao je m r t v o slovo u ruci gradskih i mesnih vlasti koje su se imale starati o njegovom izvrenju. K a d a im je parlament 1 8 7 1 . oduzeo tu Zakon o radnom vremenu u radionicama

punomo i preneo ju n a fabrike inspektore, nadzorni delokrug ovih poveao se jednim m a h o m za vie od 1 0 0 0 0 0 radionica (samo ciglana 3 0 0 ) ; ipak je s puno briljivosti poveao njihovo osoblje samo sa 8 inspektorskih pomonika, mada je ono i dotle bilo sasvim n e d o v o l j n o . to pada u oi na engleskom zakonodavstvu od 1867. jeste, dakle, s jedne strane nunost, nametnuta parlamentu vladajue klase, da u naelu usvoji ovakve vanredne i iroke m e r e protiv zloupotreba kapi talistike eksploatacije, a s druge strane polovinost, protivljenje i mala fides * s kojima je on te m e r e posle stvarno oivotvorio. Anketna komisija od 1862. predloi, takode, da se ponovo r e g u lie i rudarska industrija, industrija koja se o d svih drugih razlikuje po t o m e to u njoj interesi zemljoposednika i industrijskih kapita lista idu ruku pod ruku. Suprotnost ovih dvaju interesa bila je p o voljna po fabriko zakonodavstvo; odsustvo t e suprotnosti dovoljno je da objasni odugovlaenje i ikanacije s rudarskim zakonodavstvom. Anketna komisija od 1840. otkrila je tako jezovite i odvratne stvari i izazvala takav skandal pred licem-ele E v r o p e da je parlament bio primoran da spaava svoju savest p o m o u Mining A c t - a * od 1842, u kome se ograniio na t o da z a ene i za decu mlau o d 1 0 g o dina zabrani rad ispod zemlje. Zatim je 1 8 6 0 . doao Mines' Inspection A c t * , po kome naroito imenovani inovnici vre nadzor nad rudnicima; deca izmeu 10 i 12 godina ne smeju se zaposliti osim ako imaju kolsku svedodbu ili pohaaju kolu izvestan brdj asova. Ovaj je zakon ostao m r t v o slovo na hartiji, jer je broj imenovanih inspektora bio smeno malen, jer su njihova prava bila skuena, a i iz drugih razloga, koji e u daljem izlaganju biti izblie pokazani. Jedna od najnovijih Plavih k n j i g a ^ o rudnicima jeste Report from the Select Committee on Mines, together w i t h . . . Evidence, 2 3 July 1866. T o je delo jednog odbora lanova Donjeg doma, koji je bio ovlaen da poziva i sasluava svedoke; debela knjiga u folio-formatu, u kojoj sam Report obuhvata samo 5 redaka ija je sadrina: odbor nema ta da kae i da se jo mnogi svedoci moraju sasluati! Nain sasluavanja svedoka podsea na cross e x a m i n a t i o n s * pred engleskim sudovima, kad advokat bezobraznim i zbunjujuim
321 1 2 3 4

Osoblje fabrike inspekcije sastojalo se od 2 inspektora, 2 pomonika inspektora i 41 podinspektora. Godine 1871. imenovano je 8 novih podinspektora. Ukupni trokovi za sprovoenje fabrikih zakona u Engleskoj,' kotskoj i Irskoj iznosili su 1871/72. samo 25 347 , raunajui u ovu sumu i sudske trokove u parnicama zbog prekraja zakona.

8 2 1

* zlonamernost * Rudarskog zakona * Zakon o rudarskoj inspekciji unakrsna sasluanja

unakrsnim pitanjima nastoji da smete svedoka i da m u izvrne rei u ustima. T u ulogu advokata igraju ovde sami parlamentarni istrai telji, medu njima i vlasnici i eksploatatori rudnika; svedoci su rudarski radnici, veinom iz ugljenokopa. itava ova lakrdija odvie je karakte ristina po duh kapitala da ovde ne bismo dali nekoliko izvadaka. Radi bolje preglednosti, dajem rezultate istrage itd. u rubrikama. Napominjem da su u engleskoj Plavoj knjizi pitanja i obavezni o d g o vori numerisani i da su svedoci, iji se iskazi ovde navode, radnici u ugljenokopima. 1. Zapoljavanje u rudnicima deaka od 10 godina navie. R a d zajedno sa dolaenjem u rudnik i vraanjem iz njega traje po pravilu 1 4 - 1 5 asova, izuzetno i due, o d 3 , 4 i 5 asova izjutra do 4 i 5 uvee. ( B r . 6, 4 5 2 , 8 3 . ) Odrasli radnici rade u dve smene, po 8 asova, ali radi utede trokova n e m a takvih smena za decu. ( B r . 8 0 , 2 0 3 , 2 0 4 . ) Mlai deaci poglavito su zaposleni n a otvaranju i zatvaranju promajnica u raznim odeljenjina rudnika, stariji na tekom radu, prenoenju uglja itd. ( B r . 1 2 2 , 7 3 9 , 7 4 0 . ) D u g o radno vreme pod zemljom traje za deake do njihove 18 ili 2 2 godine, kad prelaze na pravi rudarski rad. ( B r . 1 6 1 . ) D e c a i mlada lica rintaju danas gore nego m a u kom ranijem periodu. ( B r . 1 6 6 3 - 1 6 6 7 . ) Rudarski radnici gotovo jednoduno z a htevaju da parlament zakonom zabrani rad u rudniku deci ispod 14 godina. A n a t o pita Hussev Vivian (i sam eksploatator rudnika): Ne zavisi li ovaj zahtev od veeg ili manjeg siromatva roditelja?A g. Bra ce: Zar ne bi bilo svirepo liiti porodicu ovog vrela prihoda ako je otac umro ili je psakaen itd.? A ipak mora biti nekog opteg pravila. Hoete li da se podzemni rad zabrani za decu ispod 14 godina u svim sluajevima? Odgovor: U svim sluajevima. (Br. 107 - 110.) Vivian: Kad bi se rad pre 14 godina zabranio u rud nicima, ne bi li roditelji slali decu u fabrike itd.?Po pravilu ne. (Br. 174.) Radnik: Otvaranje i zatvaranje promajnica izgleda lako. Taj posao je vrlo muan. Da i ne govorimo o stalnoj promaji, deak je meu promajnicama ba kao hapenik u mra noj eliji. Bourgeois * Vivian: Ne bi li deko mogao itati, ako bi imao svecu, dok uva promajnice ? -- Prvo, morao bi sam kupiti svece. Ali, osim toga, ne bi mu to ni dozvolili. On je tu da pazi na svoj posao, on ima da izvruje svoju dunost. Nikad nisam video da koji deak ita u oknu. (Br. 139, 141 - 160.)
1

2. Vaspitanje. Rudarski radnici zahtevaju zakon o prinudnoj nastavi za decu, kao u fabrikama. Oni izjavljuju da propis zakona od 1 8 6 0 , po k o m e se z a zapoljavanje deaka od 10 do 12 godina trai kolska svedodba, n e m a nikakva dejstva. Savesno sasluavanje kapitalistikih istranih sudija postaje ovde doista smeno. (Br. 115.) Je li zakon vie potreban protiv poslodavaca ili protiv roditelja i I protiv jednih i protiv drugih. (Br. .116.) Da li vie protiv jednih nego protiv

13. glava Maine i krupna industrija 4 3 9 drugih?Kako da odgovorim na to? ( B r . 137.) Pokazuje li se u poslodavaca ikakva elja da asove rada prilagode kolskoj nastavi?Nikada. (Br. 2 1 1 . ) Da li rudarski radnici docnije poboljavaju svoje vaspitanje?Oni ga obino pogoravaju; stiu loe navike; odaju se piu, kocki i tome slino dok sasvim ne propadnu. (Br. 4S4.) Zato se deca ne bi slala u veernje kole?U veini ugljarskih srezova njih nema. Ali glavno je da su od dugog prekomernog rada toliko iscrpena da im se oi sklapaju od umora. Dakle, zakljuuje bourgeois, Vi ste protiv vaspitavanja? Nikako, ah itd. (Br. 4 4 3 . ) Zar zakon od 1860. ne primorava vlasnike rudnika itd. da trae kolske svedodbe kad uzimaju na rad decu izmeu 10 i 12 godina? Zakon ih doista obavezuje, ali poslodavci to ne ine. ( B r . 4 4 4 . ) Vi mislite da se ta zakonska odredba ne sprovodi svugde?Ona se uopte ne sprovodi. ( B r . 7 1 7 . ) Da U se rudari mnogo interesuju za pitanje vaspitanja?Velika veina. ( B r . 7 1 8 . ) Da li ih zabrinjava sprovoenje zakona?Veliku veinu. ( B r . 7 2 0 . ) Zato se onda ne bore za njegovo sprovoenje?Mnogi bi se radnik odupro da radi sa deakom koji nema kolske svedodbe, ali bi ga to uinilo obeleenim ovekom (a marked ' man). ( B r . 7 2 1 . ) Ko bi ga obeleio? Njegov poslodavac. (Br. 7 2 2 . ) Valjda tek ne drite da bi poslodavci progonili nekog zato to se pokoravao zakonu? Drim da bi to radili. ( B r . 7 2 3 . ) Zato radnici ne odbiju upotrebu takve dece? Nije njima ostavljeno da biraju. ( B r . 1634.) Vi traite intervenciju parlamenta? Ako se hoe da se za vaspitanje dece rudarskih radnika uradi ita efikasno, onda to mora uraditi parlament prinudnim zakonom. ( B r . 1636.) Treba li to da vai za decu svih radnika Velike Britanije ih gamo za rudarske radnike?Ja sam ovde da govorim u ime rudarskih radnika. (Br. 1638.) Zato da se rudarska deca razlikuju od druge?Zato to su ona izuzetak od pravila. ( B r . 1639.) U kom pogledu? U fizikom. (Br. 1640.) Zato bi vaspitanje za njih imalo vee vrednosti nego za deake drugih klasa?Ne kaem da bi za njih imalo vee vrednosti, ah zbog svog prekomernog rada u rudnicima ona imaju manje izgleda da se obrazuju u dnevnim i nedeljnim kolama. ( B r . 1644.) Zar ne, nemogue je da se o tim pitanjima ras pravlja apsolutno? ( B r . 1646.) Ima U dosta kola u ovim srezovima?Nema. (Br. 1647.) Ako bi drava zahtevala da se svako dete alje u kolu, gde bi se nale kole za svu decu?Drim da bi se kole same pojavile im bi okolnosti na to prisilile. Velika veina rudarskih radnika, ne samo dece ve i odraslih, ne zna itati ni pisati. ( B r . 7 0 5 , 7 2 6 . )

3. Rad ena. Od 1842. radnice se, istina, ne upotrebljavaju na radu pod zemljom, ali se mnogo upotrebljavaju na radu nad zemljom, za tovarenje uglja itd., vuenje abrova do kanala i vagona, sortiranje uglja itd. Upotreba ena jako se uveala poslednje 3 do 4 godine. (Br. 1727.) T o su veinom ene, keri i udovice rudara, od 12 do 50 i 60 godina. (Br. 647, 1779, 1781.)
(Br. 6 4 8 . ) ta misle rudari o zapoljavanju ena u rudnicima? Oni ga svi osuuju. ( B r . 6 4 9 . ) Zato?Zato to smatraju da je to poniavajue za enski p o l . . . One nose neku vrstu mukog odela. U mnogo sluajeva one zato gube svako oseanje stida. Neke ene pue. R a d je prljav, kao god i u rudniku. M e u njima je mnogo udatih ena, koje ne mogu ispunjavati svoje kuevne dunosti. ( B r . 651 i dalje.) ( B r . 7 0 9 . ) Mogu li udovice na kom drugom mestu nai ovakvo unosno

zanimanje (8 - 10 il. nedeljno)?O tome ne umem nita rei. ( B r . 7 1 0 . ) Pa ipak ste (kameno srce!) voljni da im uskratite ovo izdravanje?Svakako! ( B r . 1715.) Odakle to raspoloenje?Mi rudari odvie potujemo lepi pol da bismo ga mogli gledati osuenog na rad u ugljenokopima... Rad je veinom vrlo teak. Mnoge - o d tih devojaka diu po 10 tona dnevno. ( B r . 1732.) Drite U da su radnice za poslene u rudnicima nemoralnije od fabrikih radnica?Procent ravih vei je nego meu fabrikim devojkama. (Br. 1733.) Ali Vi niste zadovoljni ni stanjem moralnosti u fabrikama?Nisam. ( B r . 1734.) Hoete U da se enski rad zabrani i u fabrikama?Ne, to neu. (Br. 1735.) Zato n e ? O n je za enski pol pristojniji i podesniji. ( B r . 1736.) Pa ipak drite da je on tetan za njihov moral?Ne, ni izdaleka koliko rad u rudniku. Uostalom,, govorim ne samo iz moralnih nego i iz fizikih i drutvenih razloga. Devojke su alosno degradirane u drutvenom pogledu. K a d ove devojke poptanu rudarske ene, mukarci duboko pate zbog te degradacije i to ih od kue tera u krmu. ( B r . 1737.) Ali zar to isto ne vredi i za ene koje rade u elezarama?Ne mogu govoriti za druge poslovne grane. (Br. 1740.) Ah kakva je razlika izmeu ena koje rade u elezarama i onih to rade u rudnicima? Nisam se bavio tim pitanjem. ( B r . 1741.) Moete li otkriti kakvu razliku izmeu jedne i druge kategorije?Nita sigurno o tome ne mogu rei, ali idui od kue do kue video sam kako je alosno stanje u naem srezu. (Br. 1750.) Da li biste V i rado ukinuli enski rad gde je god p o n i a v a j u i ? D a ! . . . najbolja oseanja kod dece razvija materinska nega. ( B r . 1751.) Ah to vai i za rad ena u poljopriv redi?On traje samo dva godinja doba; u rudniku one rade sva etiri godinja doba. Pokatkad rade dan i no mokre do koe; njihov telesni sastav slabi, njihovo se zdravlje rui. ( B r . 1753.) Vi se niste bavili optim prouavanjem tog pitanja (naime, enskog r a d a ) ? J a sam gledao oko'sebe i mogu rei toliko da nigde nita nisam naao to bi se dalo uporediti sa zaposlenjem ena u ugljenokopima. ( B r . 1793, 1794, 1808.) T o je rad za mukarce, i to za snane mukarce. Bolja klasa rudara, koja nastoji da se podigne i oblagorodi, ne nalazi potporu kod svojih ena, ve propada zbog njih.

Naposletku, poto je bourgeois postavio jo mnogo unakrsnih pitanja, otkrila se tajna njegovog saaljenja prema udovicama, siro manim porodicama itd.:
Vlasnici ugljenokopa postavili su izvesne dentlmene za nadzornike, a ovi da bi se dodvorili svojim gospodarima, vode takvu politiku da na svemu utede to je mogue vie. Oni uzimaju na rad devojke, jer devojke primaju 1 iling do iling i po dnevno za rad na kome bi mukarac morao dobijati 2 i po ilinga. (Br. 1816.)

4. Porote za pregled mrtvaca.

(Br. 3 6 0 . ) U pogledu coroner's inquests * u vaim srezovima, da h su radnici zadovoljni sudskim postupkom u sluajevima nesrea?Ne, nisu. (Br. 361 - 3 7 5 . ) Zato nisu?Nisu naroito zbog toga to se za porotnike uzimaju ljudi koji o
1

* istraga pregledaa mrtvaca

rudnicima ne znaju apsolutno nita. Radnici se nikad ne uzimaju u porotu, oni bivaju samo svedoci. Uglavnom se uzimaju okolni trgovii, koji su pod uticajem vlasnika rudnika, svojih muterija, i koji ne razumeju ak ni tehnike izraze svedoka. Traimo da jedan deo porotnika budu rudari. Proseno, presuda je u protivrenosti s iskazima svedoka. ( B r . 3 7 8 . ) Treba li da porotnici budu nepristrasni?Da. (Br. 3 7 9 . ) Bi li radnici to bili?Ne vidim razloga zato oni ne bi bili nepristrasni. Oni stvari poznaju. ( B r . 3 8 0 . ) Ali zar oni ne bi bili skloni da donose nepravedno teke osude u interesu radnika?Ne, ne verujem.

5. Lana mera, lana teina itd. Radnici trae isplatu na sedam dana umesto na etrnaest, meru prema teini umesto prema kubnoj zaprernini abrova, zatitu protiv lanih tegova itd.
, (Br. 1071.) Ako se abrovi na prevaru poveaju, radnik valjda moe da napusti rudnik posle etrnaestodnevnog otkaza?Ali ako ode na drugo mesto, nalazi isto. (Br. 1072.) Ali on moe da napusti mesto gde se vri nepravda? Ona vlada svugde. (Br. 1073.) Ali radnik moe svako svoje mesto da napusti etrnaest dana po otkazu?Da.

Preimo preko ovoga! 6. Rudarska inspekcija. Nesree usled eksplozivnih gasova nisu jedina nevolja od koje radnici pate.
(Br. 2 3 4 i dalje.) Isto toliko moramo se aliti na rdavo provetravanje ugljenokopa; tamo ljudi jedva mogu disati; to ih onesposobljava za bilo kakav posao. Tako je, npr., ba sada, u onom delu rudnika gde ja radim, kuni vazduh svalio mnoge ljude u postelju na vie nedelja. Glavni hodnici veinom su dovoljno zrani, ali ba ona mesta gde m i radimo nisu. Ako se neko zbog venti lacije poali inspektoru, biva otputen i postaje ,obeleen' ovek, koji nigde ne moe da nae posla. ,Mining inspecting A c t * od 1860. samo je komad hartije. Inspektora ima malo. Z a 7 godina inspektor obie rudnik moda svega jedanput i to formalno. Na inspektor je jedan sasvim nesposoban sedamdesetogodinji ovek, i on treba da nadzire vie od 130 ugljenokopa. Pored veeg broja inspek tora, potrebni su nam i podinspektori. (Br. 2 8 0 . ) Treba li, prema tome, da vlada dri takvu armiju inspektora da bi oni sami uinili sve to zahtevate, ne obavetavajui se kod radnika?To je nemogue, ali bi trebalo da dolaze u same rudnike da bi se obavestili. (Br. 2 8 5 . ) Zar ne mislite da bi to imalo za posledicu da se odgovornost (!) za zraenje itd. svali sa vlasnika rudnika na vladine i novnike?Nikako; njihov bi posao morao biti u tome da pribave potovanje ve postojeim zakonima. (Br. 2 9 4 . ) Kad govorite o podinspektorima, mislite li na ljude s manjom platom i nieg ranga nego to su sadanji inspektori?Ne elim da budu nii ako moete dobiti bolje. ( B r . 2 9 5 . ) elite li vie inspektora ili niu klasu ljudi nego to su inspektori?Nama su potrebni ljudi koji e se muvati po rudnicima ne strahujui za svoju sopstvenu kou. (Br. 2 9 7 . ) Kad bi vam se ispunila elja u pogledu inspektora nie vrste, zar ne bi nedostatak umenosti stvarao opasnosti itd.?Ne, stvar je vlade da namesti podesne ljude.
c l

Zakon o inspekciji

rudnika

Ovakav nain ispitivanja najzad je i samom predsedniku komi sije dozlogrdio.

Vi elite, upade on u re, praktine i izveitavali inspektora, koji bi onda mogao 531.) Me bi li provetravanje svih tih starih Da, trokovi bi porasli, ali ljudski ivoti ljude koji bi sami obilazili rudnike da primeni svoju viu nauku. (Br. rudnika zahtevalo mnogo trokova? bi bili zatieni.

(Br. 581.) Jedan od kopaa uglja protestuje protiv lana 7. zakona od 1860.
Sada, kad neki inspektor pronae da se u nekom delu rudnika ne moe raditi, mora o tome obavestiti vlasnika rudnika i ministra unutranjih poslova. Posle toga vlasnik rudnika ima 20 dana za razmiljanje; posle toga roka moe odbiti svaku popravku. Ali ako pristane, mora pisati ministru unutranjih po slova i predloiti mu 5 rudarskih inenjera, izmeu kojih ministar bira mirovne sudije. Tvrdimo da u ovom sluaju stvarno vlasnik rudnika imenuje sopstvene sudije.

(Br. 586.) Bourgeois koji vri sasluanje, i sam vlasnik rudnika:

To je isto spekulativan prigovor. (Br. 588.) Vi, dakle, imate jako nepo voljno miljenje o ispravnosti rudarskih inenjera?Ja velim samo to da takav postupak nije ni prav ni pravian. (Br. 589.) Zar rudarski inenjeri nemaju u neku ruku zvanian karakter, koji njihove odluke die iznad pristrasnosti koje se Vi bojite?Odbijam da odgovaram na pitanja o linom karakteru tih ljudi. Uveren sam da su oni u mnogim sluajevima vrlo pristrasni i da im tu mo treba oduzeti, jer su u pitanju ivoti ljudi.

Isti bourgeois bio je drzak da pita:

Ne drite li da i vlasnici rudnika imaju tete kad se dogode eksplozije?

Naposletku (br. 1042.):

Zar se vi radnici ne moete sami postarati za svoje interese, a da ne pri zivate vladu u pomo?Ne moemo.

Godine 1865. bilo je u Velikoj Britaniji 3217 ugljenokopa i 12 inspektora. Jedan vlasnik rudnika iz Jorkira (Times od 26. janu ara 1867) sam je izraunao da bi ti inspektori, ako ostavimo po strani njihove isto birokratske poslove, koji im odnose sve vreme, mogli da pregledaju svaki rudnik samo jedanput u 10 godina. Nije udo to su poslednjih godina (osobito 1866. i 1867) nesree sve brojnije i sve vee (ponekad sa po 200 do 300 radnikih rtava). To su krasote slobodne kapitalistike proizvodnje! U svakom sluaju, zakon od 1872, ma koliko imao nedostataka, prvi je koji regulie broj radnih asova dece zaposlene u rudnicima, a u izvesnoj meri ini eksploatatore i vlasnike rudnika odgovornim za takozvane nesrene sluajeve.

J e d n a kraljevska komisija, formirana 1867. radi ispitivanja z a poljavanja dece, omladine i ena u poljoprivredi, objavila je neko liko vrlo vanih izvetaja. Uinjeno je vie pokuaja da se naela fabrikog zakonodavstva, makar i u izmenjenom obliku, primene i n a poljoprivredu, ali su dosad svi ti pokuaji ostali bez ikakvog uspeha. Ono na ta ovde m o r a m o upozoriti jeste postojanje nesavladljive te nje za optom primenom tih principa. Dok je opte primenjivanje fabrikog zakonodavstva postalo neizbeno kao sredstvo za fiziku i duhovnu zatitu radnike klase, ono s druge strane, kao to s m o ve napomenuli, uoptava i ubrzava pret varanje ratrkanih procesa rada siunog razmera u kombinovane procese rada n a viem, drutvenom stepenu, dakle koncentraciju kapitala i samovolju fabrikog reima. Ono razara sve starinske i p r e lazne oblike iza kojih se vladavina kapitala jo ponekad sakriva, i z a menjuje ih njegovom neposrednom, neprikrivenom vladavinom. T i m e ono ini da neposredna borba protiv te vladavine postane opta. Dok u pojedinanim radionicama to zakonodavstvo prisiljava na jednoobraznost, pravilnost, red i ekonomiju, ono usled ogromnog podstreka koji tehnika dobija ograniavanjem i pravilnou radnog dana, poveava anarhiju i katastrofe kapitalistike proizvodnje uopte, poveava intenzivnost rada i konkurenciju izmeu maine i radnika. Unitavajui oblast sitne proizvodnje i kunog rada, ono unitava poslednja pribeita prekobrojnih, a time i dosadanji ventil sigurnosti itavog drutvenog mehanizma. Ono dovodi do sazrevanja materijalne uslove i drutvenu kombinaciju procesa proizvodnje, a s njima i p r o tivrenosti i antagonizme njegovog kapitalistikog oblika, a s time istovremeno i elemente stvaranja novog drutva i m o m e n t e koji e prevrnuti staro d r u t v o .
322

Robert Owen, otac zadrunih fabrika i duana, ali koji, kao to smo ranije ve napomenuli, nije delio iluzije svojih podraavalaca o zamaaju ovih usamljenih elemenata preobraaja, nije samo u svojim pokuajima stvarno polazio od fabrikog sistema, ve ga je i teorijski objasnio kao polaznu taku socijalne revolucije. Gospodin Vissering, profesor politike ekonomije na Lajdenskom uni verzitetu, izgleda da neto slino nasluuje kad u svojoj knjizi Handboek van Prak tische Staathuishoudkunde, 1860- 1862, u kojoj se plitkosti vulgarne ekonomije izlau u odgovarajuem obliku, vatreno zastupa zanatsku proizvodnju protiv krupne industrije.{Uz etvrto izdanje.Nova pravnika zbrka (vidi str. 264 *) koju je englesko zakonodavstvo stvorilo meusobno protivrenim fabrikim zako nima, Zakonom o proirenju fabrikog zakona i Zakonom o radionicama [Factory Acts, Factory Acts Extension Act i Workshops' Act] postade najzad nepodno ljiva, te je u Factory and Workshop Act od 1878. dolo do kodifikacije itavog fabrikog zakonodavstva. Razume se da mi ovde; ne moemo dati iscrpnu kritiku
1

3 2 2

1 0 . Krupna industrija i poljoprivreda Revoluciju koju krupna industrija izaziva u zemljoradnji i u drutvenim odnosima agenata njene proizvodnje moi emo izloiti tek docnije. Ovde je dovoljno dotai se ovla nekih anticipiranih rezul tata. Dok upotreba maina u zemljoradnji veim delom ne nanosi one fizike tete koje priinjava fabrikom radniku , ona tu jo intenzivnije i bez ikakve protutee deluje na pretvaranje radnika u prekobrojne, kao to emo posle videti i u pojedinostima. U grofovijama^ Kembrid i Sofolk, npr., povrina obraene zemlje mnogo se poveala za poslednjih 20 godina, dok je seosko stanovnitvo u istom periodu opalo ne samo
323

tog industrijskog zakonika Engleske, koji je sad na snazi. Stoga emo se ogra niiti na sledee primedbe. Zakon obuhvata: l) Tekstilne fabrike. Uglavnom ovde ostaje sve po starom: doputeno radno vreme za decu preko 10 godina jeste 5 / s asova dnevno, ih 6 asova, a subota slobodna; za mlada lica i ene 10 asova u pet dana, subotom najvie 6 / asova.2) Netekstilne fabrike. Ovde su propisi mnogo blii onima iz br. 1 nego ranije, ali jo ima izuzetaka povoljnih po kapi taliste, a koji se u nekim sluajevima mogu jo i proiriti posebnom dozvolom ministra unutranjih poslova.3) Workshops [radionice] su u ovom zakoniku definisani otprilike kao i ranije; ukoliko su u njima zaposlena deca, mladi rad nici ih ene, radionice su otprilike izjednaene s netekstilnim fabrikama, ali opet s nekim olakicama u pojedinostima.4) workshops u kojima nisu zaposlena' deca ni mladi radnici, ve samo lica oba pola preko 18 godina; za ove kategorije vae jo i druge olakice.5) Domestic workshops [domae radionice] gde su za posleni samo lanovi porodice u porodinom stanu; ovde su propisi jo elastiniji, a osim toga, inspektor je u svojim pravima tako ogranien da bez naroite doz vole ministra ih suda sme ulaziti samo u prostorije koje ne slue istovremeno i za stanovanje; naposletku, izrada predmeta od pletene slame, izrada ipaka i rukavica u porodici bezuslovno su osloboeni nadzora. Kraj svih nedostataka, ovaj zakon, pored vajcarskog federalnog fabrikog zakona od 23. marta 1877, jo uvek ostaje najbolji zakon o tom predmetu. Uporeivanje ovog zakona sa pomenutim vajcarskim federalnim zakonom jeste od naroitog interesa, jer se njime vrlo jasno ispoljavaju kako prednosti tako i nedostaci oba zakonodavna metoda istorijskog engleskog metoda, koji intervenie od sluaja do sluaja, i konti nentalnog metoda, koji vie generalise i koji je izgraen na tradicijama francuske revolucije. N a alost, ukoliko se tie njegove primene na workshops, engleski za konik je veim delom jo uvek mrtvo slovozbog nedovoljnog broja nadzornog osoblja.F. E . }
l 1

Iscrpan prikaz maina koje se primenjuju u engleskoj zemljoradnji na lazi se u knjizi D r W . H a m m a Die Aandmirthschaftliche Gerthe und Maschinen Englands, 2. izd., 1856. U svojoj skici o razvitku engleske poljoprivrede g. Hamm suvie nekritiki ide stopama g. Leonce-a de Lavergne-a. { U z etvrto izdanje. Sad je knjiga, naravno, zastarela.F. E . }

3 2 3

relativno ve i apsolutno. U Sjedinjenim Dravama Severne Amerike poljoprivredne maine zamenjivale su radnike u prvi mah samo vhtuelno, tj. one su omoguavale proizvoau da obrauje veu povrinu, ali nisu najurivale stvarno zaposlene radnike. U Engleskoj i Velsu iznosio je 1861. broj lica zaposlenih u fabrikaciji poljoprivrednih maina 1034, dok je broj poljoprivrednih radnika zaposlenih na parnim mai nama i na mainama radilicama iznosio samo 1205. Dejstvo krupne industrije u oblasti poljoprivrede utoliko je najre volucionarnije to ona rui stub starog drutva, seljaka, stavljajui na njegovo mesto najamnog radnika. Tako se potrebe za drutvenim prevratom i suprotnosti na selu izjednauju s onima u gradu. Namesto najtradicionalnijeg i najneracionalnijeg naina rada dolazi svesna tehno loka primena nauke. Raskidanje prvobitne porodine veze izmeu poljoprivrede i manufakture, koja je spajala detinjske, nerazvijene oblike obeju, dovrava se pod kapitalistikim nainom proizvodnje. Ah on ujedno stvara i materijalne preduslove za novu, viu sintezu, za ujedinjenje poljoprivrede i industrije na osnovici njihovih oblika koji su se izradili u suprotnosti. Sa sve veom pretenou gradskog stanovnitva, koje ona gomila u velikim centrima, kapitalistika proiz vodnja gomila s jedne strane istorijsku pokretaku snagu drutva, a s druge strane ometa razmenu materije izmeu oveka i zemlje, t j . vraanje zemljitu onih njegovih sastavnih delova koje je ovek potroio u obliku hrane i odela, ometa, dakle, veiti prirodni uslov trajne plodnosti zemljita. T i m e ona ujedno razara telesno zdravlje gradskih radnika i duhovni ivot seoskih r a d n i k a . A h razarajui uslove razmene materije, koji su nastali samoniklo, kapitalistika proizvodnja prisiljava da se ta razmena sistematski uspostavi kao zakon koji regulie drutvenu proizvodnju, u obliku koji odgovara punom razvitku ovekovom. I u poljoprivredi i u industriji kapitalistiki preobraaj procesa proiz vodnje fepoljava se ujedno kao martirologija proizvoaa; sredstvo za rad kao sredstvo za podjarmljivanje i kao sredstvo za eksploatisanje i osiromaavanje radnika; drutveno kombinovanje procesa rada kao organizovano potinjavanje njegove line ivahnosti, slobode i samo stalnosti. Rasturenost seoskih radnika po velikim povrinama slama njihovu otpornu snagu, dok koncentracija pojaava otpornu snagu^ gradskih radnika. K a o i u gradskoj industriji, tako se i u modernoj p o ljoprivredi poveanje proizvodne snage i jae realizovanje rada ot824

Vi delite narod na dva neprijateljska tabora, na neotesane seljake i na razneene patuljke. Blagi boe! Nacija, koju su pocepali suprotni interesi poljo privrede i trgovine, naziva samu sebe zdravom, tavie ona se smatra kao prosveena i civilizovana ne uprkos toj strahovitoj i neprirodnoj podeli, nego upravo zbog nje. (David Urquhart, Familiar Words, str. 119.) Ovo mesto pokazuje jednovremeno i snagu i slabost one kritike koja o sadanjici sudi i osuuje je, ah ne ume da je shvati.

8 8 4

kupljuje opustoavanjem i iscrpljivanjem same radne snage. A svaki napredak kapitalistike poljoprivrede nije samo napredak u vetini pljakanja radnika, nego u isto vreme i u vetini pljakanja zemlje; svaki napredak u poveavanju njene plodnosti za neko dato vreme ujed no je i napredak u upropaivanju trajnog izvora te plodnosti. to vie neka zemlja, npr. Sjedinjene Drave Severne Amerike, polazi od krupne industrije kao osnovice svog razvitka, to je ovaj proces razaranja b r i . Kapitalistika proizvodnja razvija, dakle, tehniku i kombinaciju drutvenog procesa proizvodnje samo istovremenim potkopavanjem izvora svakog bogatstva: zemlje i radnika.
325

325 Uporedi: Liebig, Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, 7. izd., 1 8 6 2 , osobito u prvoj svesci: Einleitung in die Naturgesetze des Feldbaus. Jedna od neumrlih Liebigovih zasluga jeste izlaganje negativne strane moderne poljoprivrede s prirodnonaunog gledita. I njegova istorijska za paanja o razvoju poljoprivrede sadre dobrih misli, mada nisu bez grubih za bluda. T r e b a aliti to on ima smelosti da nasumce daje izjave kao to je ova: Daljim usitnjavanjem i eim oranjem ubrzava se menjanje vazduha u unutra njosti upljikavih delova zemlje, a poveava se i obnavlja povrina delova zemlje na koje vazduh treba da dejstvuje, ali je lako razumeti da vei prinos od oranice ne moe biti srazmeran radu utroenom na nju, nego da prinos raste u mnogo manjoj srazmeri. Taj zakon je, dodaje Liebig, najpre izrekao J . St. Mili u svom delu Principles of Political Economy, sv. I , str. 17. na ovaj nain: ,Opti zakon poljoprivrede je da zemljini proizvodi caeteris p a r i b u s * rastu u manjoj meri od broja zaposlenih radnika/ (Gospodin Mili ponavlja ak i Ricardov kolski zakon u netanoj formulaciji, jer poto je the decrease of the labourers employed*, opadanje broja zaposlenih radnika, ilo u Engleskoj stalno ukorak s napredovanjem poljoprivrede, taj se zakon, pronaen u Engleskoj i za Englesku, ne bi mogao primeniti bar na Englesku.) Dosta udnovato, jer Millu nije bilo poznato na e m u se ovaj zakon zasniva. (Liebig u navedenom delu, sv. I , str. 143. i primedba.) N e uzimajui u obzir pogreno tumaenje rei rad, pod kojom Liebig razume neto drugo nego politika ekonomija, svakako je dosta udnovato da on g. J . St. Milla naziva prvim tvorcem teorije koju je prvo izneo James A n derson u vreme A. Sfnith-a, ponavljajui je u raznim spisima sve do poetka 19. veka; koju je 1 8 1 5 . godine anektirao Malthus, i inae majstor u knjievnim kra ama (itava njegova teorija o stanovnitvu je sraman plagijat), koju je u isto vreme i nezavisno od Andersona razvio i W e s t , koju je 1 8 1 7 . godine Ricardo doveo u vezu sa optom teorijom vrednosti, te je otada pod Ricardovim imenom obila ceo svet; koju je 1 8 2 0 . godine vulgarizovao James Mili (otac J . St. Milla), i koju je, naposletku, pored drugih, kao kolsku dogmu koja je ve postala opte mesto, ponavljao i g. J . St. Mili. Neosporno je da J . St. Mili za svoj svakako udnovat autoritet ima da zahvali gotovo jedino ovakvim qui pro q u o * .
1 2

* ako su ostali uslovi jednaki * zamenjivanjima (namernim ili iz zabune)

Peti odeljak

Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti

G L A V A E T R N A E S T A

Apsolutni i relativni visak vrednosti

Proces rada posmatran je (vidi petu glavu) najpre apstraktno, nezavisno od njegovih istorijskih oblika, kao proces izmeu oveka i prirode. T a m o smo rekli: Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju, a sam rad kao proizvodan rad [str. 166]. A u primedbi 7. dodali smo: Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog procesa rada, ni kako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje. T o emo sad ovde dalje razviti. Dok je proces rada isto individualan, u istom su radniku sjedi njene sve funkcije koje se docnije razdvajaju. U individualnom pris vajanju prirodnih predmeta radi svog odranja on kontrolie sam sebe. Docnije njega kontroliu drugi. Pojedinac ne moe delovati na prirodu bez pokretanja sopstvenih miia pod kontrolom sopstvenog mozga. Kao to u sistemu prirode glava i ruka idu zajedno, tako i proces rada sjedinjuje umni i runi rad. Docnije se oni rastavljaju do neprijatelj ske suprotnosti. Od neposrednog proizvoda individualnog proizvoaa proizvod se uopte pretvara u drutven, zajedniki proizvod ukupnog radnika, tj. kombinovanog radnog osoblja, iji su udovi blii ili dalji od rukovanja predmetom rada. Stoga se sa samim kooperativnim karakterom procesa rada nuno proiruje i pojam proizvodnog rada i njegovog nosioca, proizvodnog radnika. D a bi proizvodno radio, on sad vie ne mora fiziki da radi; dovoljno je da bude organ ukupnog radnika, da ispunjava koju bilo njegovu potfunkciju. Gornja prvobitna definicija proizvodnog rada, izvedena iz same prirode materijalne proizvodnje, ostaje uvek tana za ukupnog radnika posmatranog kao celina. Ali ne vai vie za svaki njegov ud uzet ponaosob. S druge strane, pak, pojam proizvodnog rada se suava. Kapitali stika proizvodnja nije samo proizvodnja robe, ona je u sutini proiz vodnja vika vrednosti. Radnik ne proizvodi za sebe ve za kapital.

Zato nije vie dovoljno da on proizvodi uopte. On mora da proizvodi viak vrednosti. Proizvodan je samo onaj radnik koji proizvodi viak vrednosti za kapitalistu, koji, dakle, slui samooploavanju kapitala. Izaberemo li primer izvan oblasti materijalne proizvodnje, onda je neki uitelj proizvodan radnik kad ne radi samo na obraivanju detinjih glava, nego kad i sam izdire radi bogaenja poduzetnika. Ovaj se odnos ni u emu ne menja time to je kapitalista uloio svoj kapital u fabriku znanja mesto u fabriku kobasica. Prema tome se u pojmu proizvodnog radnika nikako ne sadri samo odnos izmeu delatnosti i korisnog uinka, izmeu rada i proizvoda rada, nego i specifian dru tveni, istorijski nastao odnos proizvodnje, koji radniku daje obeleje neposrednog sredstva za oploavanje kapitala. Zbog toga nije nikakva srea, ve je nesrea biti proizvodan radnik. U etvrtoj knjizi ovoga spisa, gde je izloena istorija teorije, videe se izblie da je klasina politika ekonomija odvajkada proglaavala proizvodnju vika vrednosti bitnim obelejem proizvodnog radnika. Stoga se s njenim shvatanjem prirode vika vrednosti menja i njena definicija proizvodnog radnika. Tako, fiziokrati tumae da je samo poljoprivredni rad proizvodan, jer jedino on donosi viak vrednosti. A viak vrednosti postoji za fiziokrate jedino u obliku zemljine rente. Produavanje radnog dana preko vremena za koje bi radnik proiz veo samo ekvivalent vrednosti svoje radne snage i prisvajanje tog -vika rada od strane kapitala to je proizvodnja apsolutnog vika vrednosti. Ona sainjava optu osnovicu kapitalistikog sistema i polaznu taku proizvodnje relativnog vika vrednosti. U ovoj proizvodnji je radni dan unapred podeljen na dva dela: na potreban rad i viak rada. Da bi se viak rada produio, skrauje se potrebni rad pomou metoda kojima se ekvivalent najamnine proizvodi za krae vreme. Proizvodnja apsolutnog vika vrednosti vrti se jedino oko duine radnog dana; proizvodnja relativnog vika vrednosti potpuno revolucionie tehnike procese rada i drutvene grupacije. Proizvodnja relativnog vika vrednosti ima, dakle, za pretpostavku jedan specifino kapitalistiki nain proizvodnje, koji sa svojim metodima, sredstvima i uslovima nastaje i razvija se spontano tek na podlozi formalnog potinjavanja rada kapitalu. N a mesto formalne potinjenosti stupa stvarna potinjenost rada kapitalu. Dovoljno je samo da ukaemo na melezne oblike^ kod kojih niti se viak rada isisava iz proizvoaa neposrednom prinudom, niti je pak ve nastupila formalna potinjenost proizvoaa kapitalu. T u kapital jo nije neposredno zagospodario procesom rada. Pored sa mostalnih proizvoaa koji na tradicionalni, pradedovski nain rada obavljaju zanate ili zemljorad, javlja se zelena ili trgovac, zelenaki ili trgovinski kapital, koji ih sisa kao parazit. U drutvu u kojem preovlauje takav oblik eksploatisanja iskljuen je kapitalistiki nain proizvodnje, ali, s druge strane, on moe, kao u poznijem srednjem

veku, biti prelaz k njemu. Najzad, kao to pokazuje primer m o d e r nog kunog rada, izvesni melezni oblici reprodukuju se mestimino na bazi krupne industrije, m a d a s potpuno izmenjenim izgledom. Dok je, s jedne strane, za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti dovoljna samo formalna potinjenost rada kapitalu, npr. da zanatlije koje su ranije radile za sebe ili k a o kalfe kakvog esnafskog majstora stupe sad kao najamni radnici pod neposrednu kontrolu kapitaliste, dotle se, s druge strane, pokazalo da su metodi za proizvodnju relativnog vika vrednosti ujedno i metodi za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti. tavie, bezmerno produavanje radnog dana pokazalo se kao pravi pravcati proizvod krupne industrije. Specifino kapitalis tiki nain proizvodnje uopte prestaje biti puko sredstvo za proizvodnju relativnog vika vrednosti im zavlada itavom g r a n o m proizvodnje, a jo vie im zavlada svim glavnim granama proizvodnje. O n postaje sada opti oblik procesa proizvodnje, oblik koji vlada u drutvu. K a o poseban metod za proizvodnju relativnog vika vrednosti deluje on jo s a m o : prvo, ukoliko zahvata industrije koje su dotle bile samo formalno podreene kapitalu, dakle ukoliko proiruje svoj delokrug, i drugo, ukoliko se industrije koje su ve potpale poda nj neprestano revolucioniu menjanjem metoda proizvodnje. Sa izvesnog stanovita izgleda da je razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti uopte prividna. Relativni viak vrednosti apsolutan je, jer ima za uslov apsolutno produenje radnog dana preko radnog vremena potrebnog za opstanak samog radnika. Apsolutni viak vrednosti relativan je, jer ima za uslov takvu razvijenost proizvod nosti rada koja dozvoljava da se potrebno radno v r e m e ogranii na jedan deo radnog dana. N o u z m e m o li u obzir kretanje vika vrednosti, onda se ovaj privid istovetnosti gubi. i m se kapitalistiki nain proiz vodnje ve uspostavi i postane opti nain proizvodnje, ispoljava se razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti i m se rai o tome da se uopte povisi stopa vika vrednosti. Onda, pod pretpostav kom da se radna snaga plaa po vrednosti, stojimo pred ovom alterna tivom : ako su dati proizvodna snaga rada i normalni stepen njene in tenzivnosti, moe se stopa vika vrednosti podii samo apsolutnim produenjem radnog dana; s druge strane, ako je data granica radnog dana, moe se stopa vika vrednosti podii samo ako se promene r e lativne veliine sastavnih delova radnog dana, potrebnog rada i vika r a d a ; sa svoje strane ovo ima za pretpostavku promenu u proizvod nosti ih intenzivnosti rada, inae e najamnina pasti ispod vrednosti radne snage. B u d e li radniku potrebno sve njegovo v r e m e da bi proizvodio ivotna sredstva nuna za izdravanje njegovo lino i njegove porodice, onda m u ne pretie vremena da besplatno radi za trea lica. Bea izvesnog stupnja proizvodnosti rada n e m a takvog raspoloivog vremena za radnika, bez takvog vika vremena nema vika rada pa stoga nemz

ni kapitalista, ali nema ni vlasnika robova, ni feudalnih barona, jednom rei n e m a klase krupnih vlasnika. T a k o je moguno govoriti o prirodnoj osnovi vika vrednosti, ali samo u sasvim optem smislu, naime da n e postoji neka apsolutna prirodna prepreka koja bi nekome mogla smetati da rad, potreban za njegovu sopstvenu egzistenciju, svali sa sebe na drugoga, kao to, recimo, nema apsolutnih prirodnih smetnji koje bi nekoga odvratile da upotrebljava meso drugih kao svoju h r a n u . * Z a ovu prirodnu proizvodnost rada nikako ne treba, kako se ovde-onde inilo, vezivati neke mistine predstave. T e k kad su se ljudi iupah iz svog prvog ivotinjskog stanja, kad im je rad ve bio podrutvljen u izvesnom stepenu, nastupaju okolnosti u kojima viak rada jednog oveka postaje uslovom za egzistenciju drugoga. U poecima kulture, steene proizvod n e snage rada malene su, ah su malene i potrebe koje se razvijaju sa sredstvima i pomou sredstava za njihovo zadovoljenje. Zatim, u tim poecima broj drutvenih lanova koji ive od tueg rada nitavno je malen p r e m a masi neposrednih proizvoaa. S napretkom drutvene proizvodne snage rada taj broj raste i apsolutno i relativno. Uostalom, kapitalistika proizvodnja nie n a takvom ekonomskom tlu koje je proizvod dugog procesa razvitka. Zateena proizvodnost rada, od koje ona polazi kao o d svog temelja, nije dar prirode, ve istorije, koja obuhvata hiljade stolea.
1 1 2

Ako apstrahujemo vie ili manje razvijen oblik drutvene proiz vodnje, proizvodnost rada ostaje vezana za prirodne uslove. Svi se oni dadu svesti na prirodu samog oveka, kao n a rasu itd., i na-prirodu oko njega. Spoljanji prirodni uslovi dele se u ekonomskom pogledu na dve velike klase: na prirodno bogatstvo u ivotnim sredstvima!, dakle na plodnost zemlje, vode bogate ribom itd., i na prirodno bogat stvo u sredstvima za rad, kao to su ivi vodopadi, plovne reke, drvo, metali, ugalj itd. U poecima kulture odluujui znaaj pripada prvoj, na viem stupnju razvitka ovoj drugoj vrsti prirodnog bogatstva. Neka se samo uporedi, npr., Engleska s Indijom, ih u antikom svetu Atina i Korint s pribrenim zemljama C r n o g mora. to je manji broj prirodnih potreba koje se apsolutno moraju

Ve i samo postojanje kapitalistikih preduzetnika kao naroite klas zavisi od proizvodnosti rada. (Ramsay, An Essay on the Distribution etc., str. 2 0 6 . ) Kad bi rad svakog oveka mogao da proizvede jedino sredstva za njegovu sopstvenu ishranu, ne bi moglo biti svojine. (Ravenstone, Thoughts on the Fun ding System etc., str. 1 4 , 1 5 . ) Pre nekog vremena izraunato je da samo u onim delovima sveta koji su ve istraeni ima jo najmanje 4 miliona ljudodera. Kod divljih amerikih Indijanaca pripada radniku gotovo sve; 99% pro izvoda ima se pripisati radu. U Engleskoj radniku ne pripada moda ni dve tre ine. (The Advantages of the East-India Trade etc., str. 72, 73.)
1 4 2

zadovoljavati i t o je t l o plodnije a klima povoljnija, t o je m a n j e p o t r e b n o r a d n o v r e m e koje se t r a i z a o d r a n j e i r e p r o d u k c i j u p r o i z v o aa. Z a t o utoliko vei m o e d a b u d e viak n j e g o v a r a d a z a d r u g e p r e ko njegova r a d a z a sebe s a m a . T a k o je v e D i o d o r n a v e o z a s t a r e E g i p ane: Prosto je neverovatno koliko ih malo truda i trokova staje podizanje njihove dece! Skuvaju im kojegod prosto jelo; daju im da jedu ak i donji deo papiru sa, ukoliko ga je mogue ispei na vatri, i korenje i stabljike barskog bilja, delom sirove, delom kuvane ili peene. Veina dece ide bez obue i bez odela, jer je vazduh vrlo blag. Zbog toga dete dok ne odraste ne staje roditelje ukupno uzev vie od 20 drahmi. Ovim se uglavnom dade objasniti to je stanovnitvo Egipta tako mnogobrojno, i to su zbog toga mogli biti izvedeni toliki veliki radovi.
3

M e u t i m , z a velike g r a d n j e s t a r o g E g i p t a i m a se blagodariti n e toliko m n o t v u njegova stanovnitva, koliko velikoj s r a z m e r i u kojoj se n j i m e m o g l o raspolagati. K a o t o individualni r a d n i k m o e dati utoliko vie vika r a d a ukoliko m a n j e b u d e njegovo p o t r e b n o r a d n o v r e m e , tako je i k o d r a d n o g s t a n o v n i t v a : t o je m a n j i d e o t o g s t a n o v nitva p o t r e b a n z a proizvodnju p o t r e b n i h ivotnih s r e d s t a v a , t o je vei njegov deo koji je raspoloiv z a d r u g e r a d o v e . K a d v e p r e t p o s t a v i m o kapitalistiku p r o i z v o d n j u , o n d a e s e p o d ostalim jednakim okolnostima, a uz d a t u d u i n u r a d n o g d a n a , veliina vika r a d a m e n j a t i s m e n j a n j e m p r i r o d n i h u s l o v a z a r a d , osobito plodnosti tla. Ali iz t o g a niukoliko n e izlazi i o b r n u t o d a je najplodnije tlo najpogodnije z a u s p e v a n j e kapitalistikog n a i n a p r o i z vodnje. O n i m a z a p r e t p o s t a v k u vladavinu o v e k a n a d p r i r o d o m . Odvie rasipnika p r i r o d a dri g a z a r u k u kao m a t i d e t e koje u i h o d a t i ^ ! O n a je u z r o k to n j e g o v o s o p s t v e n o razvijanje n e p o s t a j e prirodnom nunou. P o s t o j b i n a kapitala nisu t r o p s k i krajevi sa svojom b u j n o m v e g e t a c i j o m , v e u m e r e n a z o n a . N e a p s o l u t n a
148 4

Diodorus Siculus, Bibliotheca Histrica, knj. I , gl. 80. Ma koliko da je ono prvo (prirodno bogatstvo) odlino i korisno, ipak je ono uzrok da stanovnitvo postane bezbrino, oholo i sklono svakojakim razuzdanostima; naprotiv, ovo ga drugo prisiljava na razvijanje budnoe, nauke, vetine i politike. (England's Treasure by Foreign Trade. Or the Balance of our Foreign Trade is the Rule of our Treasure. Written by Thomas Mun, of London, Merchant, and now published for the common good by his son John Mun, Lon don 1669, str. 181, 182.) Ne mogu zamisliti teega prokletstva za neki narod nego da bude baen na takvo tie na kome se proizvodnja sredstava za opstanak i ishranu u velikoj meri sama od sebe vri i gde klima gotovo liava oveka brige oko odevanja i zatite od nepogoda... Svakako, krajnosti moe biti i na drugoj strani. Zemljite iz koga rad ne moe da izvue nikakve proizvode, ravo je kao god i zemljite koje bez rada donosi bogate plodove. (An Inquiry into the Pre sent High Price of Provisions, London 1767, str. 10.)
4

plodnost zemljita, ve njegova diferenciranost, raznolikost njegovih prirodnih proizvoda, sainjava prirodnu osnovicu drutvene podele rada, a menjajui prirodne okolnosti u ijem okviru ovek obitava, podstie ovoga da povea raznolikost svojih potreba, sposobnosti, sredstava za rad i naina rada. Nunost da se nad nekom prirodnom snagom vri drutvena kontrola, da se njome gazduje, da se ona delima ljudskih ruku tek potini ili ukroti u velikom razmeru, igra pre sudnu ulogu u istoriji industrije. Tako, npr., regulisanje reka u Egiptu , Lombardiji, Holandiji itd. Ili u Indiji, Persiji itd., gde je navodnja vanje vetakim kanalima dovodilo zemljitu ne samo neophodnu vodu, ve s njenim talogom i mineralno gnojivo s planina. Tajna cvetanja industrije u paniji i na Siciliji pod arapskom vlau obja njava se kanalizacijom. Povoljni prirodni uslovi uvek pruaju samo mogunost za viak rada; oni nikad ne ostvaruju viak rada, pa dakle ni viak vrednosti ni viak proizvoda. Razliiti prirodni uslovi za rad deluju tako da ista koliina rada u razlinim zemljama zadovoljava razliite mase potreba , te da, prema tome, pod drugim jednakim okolnostima, i potrebno radno vreme bude razhito. Na viak rada oni utiu samo kao prirodna granica, tj. time to odreuju od koje take moe poinjati
5 6 7

Potreba da se izraunavaju periodi kretanja Nila stvorila je egipansku astronomiju, a s njome i vladavinu svetenike kaste koja je upravljala zemljo radnjom. Suneva prekretnica je onaj moment u godini kad Nil poinje rasti, i Egipani su ga zbog toga morali posmatrati s najveom p a n j o m . . . Za njih je bilo vano da ustanove taj godinji period, kako bi prema njemu mogli udesiti svoje poljoprivredne radove. Zato su na nebu morah traiti jasan znak njegova povratka. (Cuvier, Discours sur les rvolutions de la surface du globe, izd. Hoefer, Paris 1863, str. 141.) Regulisanje navodnjavanja bilo je u Indiji jedna od materijalnih osnova dravne vlasti nad nevezanim sitnim organizmima proizvodnje. Muhamedanski vladaoci Indije razumevali su to bolje negoh njihovi engleski naslednici. Podsetiemo na glad od 1866, koja je stala ivota preko milion Indijaca u okrugu Orisa, u bengalskoj oblasti. Nema ni dve zemlje koje proizvode isti broj ivotnih sredstava u istoj koliini i sa istim utrokom rada. Ljudi imaju vee ili manje potrebe prema tome da li je klima u kojoj ive otra ili blaga. Zato je razliita i mera zanatske radi nosti (proportion of trade) koju su ljudi primorani da vre u raznim zemljama, a kolika je ta razlika ne moe se odrediti drukije nego stepenima toplote ih hlad noe. Stoga se moe izvui opti zakljuak da je koliina rada potrebnog za izvestan broj stanovnitva najvea pod hladnom, a najmanja pod toplom klimom. Jer pod prvom je ljudima potrebno ne samo vie odela, nego se i zemlja mora vie obraivati. (An Essay -on the Governing Causes of the Natural Rate of In terest, London 1750, str. 60.) Pisac ovog epohalnog anonimnog spisa jeste J . Massie. Hume je iz ovog spisa izveo svoju teoriju kamate.
7 8

rad za druge. Z a koliko industrija korakne napred, za toliko se ova prirodna granica povlai nazad. U sredini zapadnoevropskog drutva, u kojoj radnik dozvolu da radi za sopstveni opstanak otkupljuje jedino vikom rada, lako se uobraava da oveji rad ima od prirode svojstvo da stvara viak proizvoda. Ali pogledajmo npr. stanovnika istonih otoka azijskog arhipelaga na kojima sago raste u umi kao divlje drvo.
8

Kad se stanovnici, probuivi rupu u drvetu, uvere da je srika zrela, obaraju stablo i iseku ga na vie komada, zgrebu sriku, pomeaju je s vodom i procede; tako imaju potpuno upotrebljivo sagovo brano. Jedno drvo daje obino 300 funti, a moe dati i 500 do 600. Tamo, dakle, ljudi idu u umu i seku sebi hleb kao to se u nas see drvo za gorivo.
9

U z m i m o da takvom istonoazijskom hlebosei treba 12 radnih asova nedeljno za zadovoljavanje svih njegovih potreba. Ono to m u blagonaklonost prirode neposredno prua jeste mnogo dokolice. D a bi ovu upotrebio proizvodno za sama sebe, potreban je itav niz istorijskih okolnosti, a da bi je utroio n a viak rada za druge ljude, potrebna je prinuda spolja. K a d bi se uvela kapitalistika proizvodnja, na hlebosea bi m o r a o raditi moda i 6 dana nedeljno da bi sebi mogao prisvojiti proizvod jednog radnog dana. Blagonaklonost prirode ne objanjava zato on sada radi 6 dana nedeljno, ili zato daje 5 dana vika rada. Ona objanjava samo t o zato je njegovo potrebno radno vreme ogranieno na jedan dan nedeljno. Ali ni u kom sluaju ne moe viak njegova proizvoda poticati iz nekakvog tajnog svojstva uroenog ljudskom radu. K a o i istorijski razvijene, drutvene proizvodne snage rada, tako se i one proizvodne snage rada koje su uslovljene prirodom ispoljavaju kao proizvodne snage kapitala kome je r a d pripojen. Ricardu nikad ne zadaje muke poreklo vika vrednosti. O n govori o njemu kao o neemu to je svojstveno kapitalistikom nainu proizvod nje, a ovaj je u njegovim oima prirodni obhk drutvene proizvodnje. G d e govori o proizvodnosti rada, n e trai u njoj uzrok postojanja vi ka vrednosti, v e jedino uzrok koji odreuje njegovu veliinu. N a s u prot tome, njegova kola je proglasila proizvodnu snagu rada za uzrok postanka profita (itaj: vika vrednosti). Svakako da je ovo napredak prema merkantilistima, koji viak cene proizvoda preko trokova nji hove proizvodnje izvode iz razmene, iz prodaje proizvoda iznad njiho ve vrednosti. Uprkos tome, i Ricardova kola je problem samo zaobila Svaki rad mora (i izgleda da to spada u droits i devoirs du citoyen * da d viak. (Proudhon) I l F. Schouw, Die Erde, die Pflanzen und der Mensch, 2. izd., Leipzig 1854, str. 148.
149 9 8 1

!* prava i dunosti graanina

a n e resila. T i su buroaski ekonomisti u stvari imali instinkt da je veo m a opasno odvie duboko ulaziti u kakljivo pitanje iz ega potie viak vrednosti. A ta da se kae kad pola veka iza Ricarda g. J o h n Stuart Mili dostojanstveno utvruje svoju nadfnonost nad merkantilistima ravo ponavljajui loe izgovore prvih Ricardovih prevakala? Mili veli: Uzrok profita je u tome to rad proizvodi vie no to mu je za njegovo izdravanje potrebno. Dotle je pesma stara, ali Mili h o e da doda neto i sa svoje strane. Ili, drukije izraeno: kapital donosi profit zato to hrana, odelo, sirovine i sredstva za rad traju due vremena no to je potrebno za njihovu proizvodnju. Ovde Mili brka trajanje radnog vremena s trajanjem njegovih proizvoda. P o ovakvom gleditu, neki hlebar iji proizvodi traju samo 1 dan, ne bi iz svojih najamnih radnika nikad mogao da izvue isti profit kao neki graditelj maina iji proizvodi traju 2 0 i vie godina. N a svaki nain, ako se ptija gnezda n e bi mogla odrati due vremena nego to je potrebno da se sagrade, ptice bi se morale nekako snalaziti i bez gnezda. Poto je ve utvrdio tu osnovnu istinu, Mili utvruje i svoju nadmonost nad merkantilistima: Prema tome, vidimo da profit ne postaje sluajnim inom razmene, ve da potie iz proizvodne snage rada; celokupni profit jedne zemlje uvek je odreen proizvodnom snagom rada, bez obzira na to ima li ili nema razmene. Kad ne bi bilo podele zanimanja, ne bi bilo ni kupovine ni prodaje, ali bi jo uvek bilo profita. Dakle, razmena, kupovanje i prodavanje, ti opti uslovi kapitalisti ke proizvodnje, ovde su puka sluajnost, a profita ima i bez kupovanja i prodavanja r a d n e snage! Dalje: Ako svi radnici neke zemlje zajedno proizvode 20% iznad sume najamnina, profiti e iznositi 20%, pa ma kakvo bilo stanje cena roba. svojih

S jedne strane, ovo je krajnje uspela tautologija, jer kad radnici proizvedu za svoje kapitaliste viak vrednosti o d 2 0 % , profiti e se odnositi p r e m a ukupnoj najamnini radnika kao 2 0 : 100. S druge strane, apsolutno je netano da e profiti iznositi 2 0 % . Oni uvek moraju biti manji, jer se raunaju na ukupnu s u m u predujmljenoga kapitala. Recimo da je kapitalista predujmio 5 0 0 > od kojih 4 0 0 u sredstvima za proizvodnju, a 100 u najamnini radnika. Neka stopa vika vrednosti bude 2 0 % , kao to je MUl uzeo, profitna e stopa biti 2 0 : 5 0 0 , t j . 4 % , a ne 2 0 % .

Na ovo dolazi jedan sjajan primer kako Mili tretira razline istorijske oblike drutvene proizvodnje:
Ja svugde uzimam sadanje stanje stvari, koje osim malo izuzetaka, vlada svugde gde kapitalisti i radnici sainjavaju dve razliite klase; naime da kapi talista preduima sve, raunajui u to i platu radnika.

udna optika obmana: videti svuda jedno stanje koje dosad postoji samo izuzetno na Zemaljskoj kugli! Ali hajdemo dalje. Mili je dosta ljubazan da dri da nije apsolutno nuno da tako bude. * Naprotiv.
1

Dok rad ne bude potpuno gotov, radnik bi mogao priekati na isplatu ak i itavog iznosa najamnine kad bi imao sredstava da se u meuvremenu iz drava. Ali bi u ovom sluaju on u izvesnom stepenu bio kapitalista koji je ulo io kapital u posao i koji je dao jedan deo fondova potrebnih za njegovo voenje.

Isto tako Mili bi mogao rei da je radnik, koji sebi predujmljuje ne samo ivotna sredstva ve i sredstva za rad, u stvari svoj sopstveni najamni radnik. Ili da je ameriki seljak svoj sopstveni rob, jer kului samom sebi, a ne tuinu gospodaru. Poto nam je Mili ovako bistro dokazao da bi kapitalistika pro izvodnja i kad ne bi postojala, ipak uvek postojala, bio je i dovoljno dosledan da dokae da ona ne postoji ni onda kad postoji:
ak se i u gornjem sluaju (kad kapitalista predujmljuje sve ivotne na mirnice za radnika) radnik moe posmatrati sa istog stanovita (tj. kao kapita lista). Jer dajui svoj rad ispod trine cene (!) moe se smatrati da on razliku (?) predujmljuje svome poslodavcu itd.*
a

U istinskoj stvarnosti radnik predujmljuje svoj rad kapitalisti besplatno za nedelju dana itd., da bi na kraju nedelje itd. dobio nje govu trinu cenu; i ovo ga, po Millu, ini kapitalistom! Na goloj ravnici gomilica zemlje izgleda kao breuljak; pa izmerite duhovnu golotinju nae dananje buroazije po kalibru njenih velikih duhova.
> J . St. Mili, Principles of Political Economy, London 1 8 6 8 , str. 2 5 2 - 2 5 3 . i dalje [knj. I I , gl, X V , 5 1 . J {Gornja su mesta prevedena prema francuskom izdanju Kapitala. F . E . } * U svom pismu N. F . Danielsonu od 28. novembra 1878. Marx je pred loio sledeu redakciju ovog pasusa: Sledi sjajan primer o tome kako Mili postupa s razliitim istorijskim obli cima drutvene proizvodnje: J a svugde pretpostavljam', veli on, ,sadanje stanje stvari, koje postoji, s malim izuzecima, svugde gde radnici i kapitalisti stoje jedni prema drugima kao klase, t j . da kapitalista sve predujmljuje, ukljuujui i plaanje radnika.' Gospodin Mili bi rado verovao da nije nikakva apsolutna nunost da to tako bude ak i u ekonomskom sistemu u kome su radnici i kapitalisti suprotstavljeni jedni drugima kao klase.
l a

G L A V A

P E T N A E S T A

Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti

Vrednost radne snage odreuje se vrednou uobiajenih pot> rebnih ivotnih sredstava prosenog radnika. M a d a se oblik tih i votnih sredstava m o e menjati, njihova je masa u odreenoj epohi odreenog drutva data, i stoga se s njom ima postupati kao s postojanom veliinom. O n o to se menja jeste vrednost t e mase. J o dva inioca ulaze u odreivanje vrednosti radne snage. S jedne strane, trokovi njenog razvijanja, koji se menjaju s nainom proizvodnje; s druge strane, njene prirodne razlike: da li je muka ili enska, zrela ili nezrela. Potronja ovih razliitih radnih snaga, i sama uslovljena nainom proizvodnje, stvara veliku razliku u trokovima z a reprodukciju r a d nike porodice i u vrednosti odraslog mukog radnika. Ipak emo ova dva inioca iskljuiti pri sledeem i s t r a i v a n j u .
9b

M i uzimamo, 1. da se r o b e prodaju po vrednosti, 2. da se cena rad ne snage katkad popne iznad vrednosti, ali da nikad ne pada ispod nje. K a d t o v e pretpostavimo, nalazimo da tri okolnosti odreuju relativne veliine cene radne snage i vika vrednosti: 1. duina radnog dana, ili ekstenzivna veliina rada, 2. normalna intenzivnost rada, ili njegova intenzivna veliina, tako da se za odreeno vreme utroi odre ena koliina rada, 3. naposletku, proizvodna snaga rada, tako da p r e m a stupnju razvijenosti uslova za proizvodnju ista koliina rada daje za isto v r e m e veu ili manju koliinu proizvoda. Oevidno je da su m o gune v e o m a razliite kombinacije ako od t a tri inioca jedan bude postojan, a dva promenljiva, ili dva postojana, a jedan promenljiv, ili, najzad, sva tri istovremeno promenljiva. Ove kombinacije postaju jo raznolikije t i m e to pri istovremenom variranju razlinih inilaca ve liina i pravac varijacije m o g u biti razlini. U ovome to sledi izloi e m o samo glavne kombinacije.

- * Sluaj koji smo razmatrali na str. 2 8 1 . * ovde je, naravno, takoe is kljuen. {Napomena uz tree izdanje.F. E . }

/.

Veliina radnog dam proizvodna

i intenzivnost rada postojane snaga rada promenljiva

(date),

Pod ovom pretpostavkom, vrednost r a d n e snage i viak vrednosti odreeni su trima zakonima. P r v o : Radni dan date veliine uvek se predstavljau istoj proiz vedenoj vrednosti m a kako se menjala proizvodnost rada, s njome masa proizvoda, a stoga i cena pojedine robe. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom r a d n o m danu iznosi npr. 6 ilinga, iako se sa produktivnom snagom rada menja m a s a proizvedenih upotrebnih vrednosti, p a se p r e m a t o m e vrednost od 6 ilinga razdeljuje na vie ih manje roba. D r u g o : Vrednost radne snage i viak vrednosti menjaju se u suprotnim pravcima. P r o m e n a proizvodne snage rada, njeno uveavanje ih smanjivanje, deluje na vrednost radne snage u obrnutom pravcu, a na viak vrednosti u upravnom pravcu. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom r a d n o m danu je postojana veliina, npr. 6 ilinga. Ova postojana veliina jednaka je sumi vika vrednosti plus vrednost radne snage, koju vrednost radnik naknauje izvesnim ekvivalentom. P o sebi se r a z u m e da se od dva dela neke postojane veliine jedan moe uveati jedino ako se drugi smanji. Vrednost radne snage ne moe se popeti od 3 na 4 i linga, a da viak vrednosti ne padne od 3 na 2 ilinga, niti se viak vrednosti moe popeti od 3 na 4 ilinga a da vrednost radne snage n e padne od 3 na 2 ilinga. P o d takvim okolnostima, dakle, nemogue je da se promeni apsolutna vehina bilo vrednosti radne snage, bilo vika vrednosti, a da se istodobno ne promene njihove relativne ih srazmerne veliine. N e m o g u e je da oni istovremeno padaju ih da se istovremeno penju. Dalje, vrednost radne snage n e m o e pasti, pa se, dakle, ni viak vrednosti ne moe popeti, a da se ne povea proizvodna snaga r a d a ; npr. u gornjem sluaju, vrednost radne snage ne moe se spustiti od 3 n a 2 ilinga, a da uveanje proizvodne snage rada ne omogui da se za 4 asa proizvede ista masa ivotnih sredstava za iju je proizvodnju ranije bilo potrebno 6 asova. I obrnuto, vrednost radne snage n e moe se popeti od 3 na 4 ilinga a da n e opadne proizvodna snaga rada, dakle d a za proizvodnju iste mase ivotnih sredstava, za koju je ranije bilo dovoljno 6 asova, ne bude potrebno 8 asova. Iz ovoga izlazi da uveanje proizvodnosti rada obara vrednost radne snage poveavajui viak vrednosti, dok obrnuto, opadanje proizvodnosti die vrednost radne snage, a obara viak vrednosti. Formuliui ovaj zakon, Ricardo je prevideo jednu okolnost: mada svaka promena veliine vika vrednosti, ih vika rada, uslovljava obrnutu promenu u veliini vrednosti radne snage, ili potrebnog rada, t o nikako ne znai d a se oni menjaju u istoj srazmeri. Oni se penju ih se sniavaju za istu veliinu. Ali u kojoj se srazmeri penje ih sniava

jedan ili drugi deo proizvedene vrednosti, odnosno radnog dana, zavisi o d prvobitne podele izvrene p r e n o to je nastupila p r o m e n a u proizvodnoj snazi rada. A k o je vrednost r a d n e snage bila 4 ilinga, ili p o t r e b n o r a d n o v r e m e 8 asova, a viak vrednosti 2 ilinga, ili viak r a d a 4 a s a , i ako sad, usled u v e a n e proizvodne snage rada, vrednost r a d n e snage p a d n e n a 3 ilinga, ili p o t r e b n o radno v r e m e n a 6 asova, o n d a e se viak vrednosti popeti n a 3 ilinga, ili viak rada na 6 asova. Veliina o d 2 a s a ili 1 ilinga, koja se o n a m o dodaje a o v a m o oduzima, ista je. Ali se veliina n e m e n j a u istoj srazmeri n a c b e m a stranama. D o k v r e d n o s t r a d n e snage p a d a o d 4 n a 3 ilinga, dakle za ili za 2 5 % , viak vrednosti se penje od 2 ilinga n a 3 , dakle za J 2 ili za 5 0 % . Izlazi, dakle, da je s r a z m e r n o poveanje ili s r a z m e r n o smanjenje vika vrednosti, koje nastupa usled date p r o m e n u proizvodnoj snazi rada, utoliko vee ukoliko je prvobitno manji bio onaj deo radnog dana koji se predstavlja u viku vrednosti, a utoliko manji to je on bio vei.
l

T r e e : U v e a n j e ili smanjenje vika vrednosti uvek je posledica, a nikad uzrok odgovarajueg smanjenja ili uveanja vrednosti r a d n e snage. P o t o je veliina r a d n o g dana postojana, poto se predstavlja vrednou postojane veliine, poto svakoj p r o m e n i veliine vika vrednosti odgovara suprotna p r o m e n a veliine vrednosti r a d n e snage, i poto se vrednost r a d n e snage m o e da p r o m e n i s a m o ako se p r o m e n i proizvodna snaga rada, iz tih uslova oevidno sledi da svaka p r o m e n a veliine vika vrednosti potie iz s u p r o t n e p r o m e n veliine vrednosti r a d n e snage. I poto s m o , dakle, videli da nikakva apsolutna p r o m e n a veliine vrednosti r a d n e snage i vika vrednosti nije m o g u n a bez p r o m e n njihovih relativnih veliina, t o sada sleduje da nikakva p r o m e n a relativnih veliina njihove vrednosti nije m o g u n a bez p r o m e n apso lutne veliine vrednosti r a d n e snage.
1 0

P o t r e e m zakonu, p r o m e n a koliine vika vrednosti ima za p r e t postavku t a k v o kretanje vrednosti r a d n e snage koje je izazvano p r o m e n o m u proizvodnoj snazi rada. G r a n i c a t e p r o m e n data je n o v o m g r a n i c o m vrednosti r a d n e snage. Ali se, i kad okolnosti dozvole zakonu da dejstvuje, m o g u dogaati i meukretanja. N a p r i m e r , b u d e li v r e d nost r a d n e snage usled uveanja proizvodne snage rada pala od 4 iUz ovaj trei zakon stavio je MacCulloch izmeu ostaloga i besmisleni dodatak da se viak vrednosti moe popeti i bez smanjenja vrednosti radne snage ukidanjem poreza kpje je kapitalista ranije plaao. Ukidanje tih poreza ne menja apsolutno ni u emu koliinu vika vrednosti koju kapitalista isisava nepo sredno iz radnika. Njime se samo menja srazmera u kojoj on viak vrednosti trpa u vlastiti dep ili ga mora deliti s treim licima. Time se, dakle, ni u emu ne menja odnos izmeu vrednosti radne snage i vika vrednosti. T o znai da MacCullochov izuzetak dokazuje jedino to da nije shvatio pravilo; njemu se u vulgarizovanju Ricarda dogaa ova nezgoda isto toliko esto kao i J . - B . Savu pri vulgarizovanju A. Smith-a.
1 0

linga na 3 , ili potrebno radno v r e m e od 8 asova na 6, ipak e biti m o gue da cena radne snage padne samo n a 3 ilinga i 8 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 2 pensa itd., zbog ega e se viak vrednosti popeti samo na 3 ilinga i 4 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 10 pensa itd. Stepen padanja, kome je minimalna granica 3 ilinga, zavisi od relativne teine koju budu bacili n a terazije s jedne strane pritisak kapitala, a s druge otpor radnika. Vrednost radne snage odreena je vrednou odreene koliine ivotnih sredstava. Ono to se menja kad se menja proizvodna snaga rada jeste vrednost tih ivotnih sredstava, a n e njihova masa. S a m a ta masa moe, kad raste proizvodna snaga rada, da raste istovremeno i u istoj srazmeri i za radnika i za kapitalistu, a da izmeu veliine cene radne snage i veliine vika vrednosti ne bude nikakve promene. Ako je prvobitna vrednost radne snage 3 ilinga, a potrebno radno vreme 6 asova, ako je viak vrednosti takoe 3 ilinga, ili viak rada opet 6 asova, onda e udvajanje proizvodne snage rada, ne menjajui podelu radnog dana, ostaviti nepromenjene i cenu radne snage i viak vrednosti. S a m o to bi se tada i cena radne snage i viak v r e d nosti predstavljah u dvaput vie upotrebnih vrednosti, ali koje bi bile srazmerno jevtinije. M a d a se cena radne snage ne bi promenila, ona bi se popela iznad njene vrednosti. Ako bi cena radne snage pala, ali ne do minimalne granice od l /2 ilinga, koja n a m je data njenom novom vrednou, nego na 2 ilinga i 10 pensa, 2 ilinga i 6 pensa itd., onda bi ova smanjena cena jo uvek predstavljala porast m a s e ivotnih sredstava. T a k o bi cena radne snage mogla, kad raste proizvodna snaga rada, stalno padati, a da u isto vreme neprekidno raste .masa radnikovih ivotnih sredstava. Ali relativno, t j . u poreenju s vikom vrednosti, vrednost radne snage stalno bi padala^ a stoga bi se proi rivao i jaz izmeu poloaja radnika i poloaja kapitaliste.
1 11

Strogo formulisanje gornja tri zakona prvi je dao Ricardo. N e d o staci njegovog izlaganja u ovome s u : prvo, to posebne uslove u ijem okviru ti zakoni vae on smatra kao po sebi razumljive opte i isklju ive uslove kapitalistike proizvodnje. On ne zna za promenu ni u duini radnog dana, ni u intenzivnosti rada, tako da kod njega proiz vodnost rada postaje jedinim promenljivim iniocem; d r u g o a t o njegovu analizu ini netanom u daleko veem stepenuni on, kao ni drugi ekonomisti, nije nikad istraivao viak vrednosti kao takav, t j . nezavisno od njegovih posebnih oblika, kao to su profit, zemljina renta itd. Stoga on neposredno brka zakone stope vika vrednosti sa zakonima profitne stope. K a k o v e rekosmo, profitna stopa je odnos Kad u proizvodnosti industrije nastupi kakva promena, pa se sa odre enom koliinom rada i kapitala proizvodi vie ili manje nego ranije, moe se udeo najamnine oigledno promeniti, a da masa proizvoda, koja taj udeo pred stavlja, ostane ista, ili se moe masa proizvoda promeniti, a da udeo ostane isti. [J. Cazenove,] Outlines of Political Economy etc., London 1832,. str. 67.)
1 1

vika vrednosti p r e m a celokupnom predujmljenom kapitalu, dok je stopa vika vrednosti odnos vika vrednosti samo prema promenljiv o m delu tog kapitala. U z m i da se kapital od 5 0 0 ( K ) deli na sirovine, sredstva za rad itd. u ukupnom iznosu od 4 0 0 ( P ) , i na 1 0 0 najam nine ( P R ) ; zatim da je viak vrednosti = 1 0 0 (v). Onda je stopa vika vrednosti - = = i 0 % . Ali je profitna stopa - = 12_ = 2 0 % . PR 100 /o , v K 500 Osim toga, jasno je da profitna., stopa m o e zavisiti od okolnosti koje nemaju nikakvog dejtva na stopu vika vrednosti. Docnije, u treoj knjizi ovog spisa, dokazau da se ista stopa vika vrednosti moe da izrazi u najrazlinijim profitnim stopama, a razliite stope vika v r e d nosti, p o d odreenim okolnostima, u istoj profitnoj stopi.
0 / 0

//.

Postojan radni dan, postojana proizvodna intenzivnost rada promenljiva

snaga

rada,

D a bi se poveala intenzivnost rada, trai se da se za isti period vremena utroi vie rada. Stoga se intenzivniji radni dan ovaplouje u vie proizvoda negoli manje intenzivni koji ima jednak broj asova. Dodue, i kad se povea proizvodna snaga rada, isti radni dan e da vati vie proizvoda. Ali u ovom poslednjem sluaju pada vrednost pojedinog proizvoda, jer staje manje rada nego ranije, dok u prvom sluaju ona ostaje neizmenjena, poto proizvod i dalje staje istu koli inu rada. T u raste broj proizvoda bez pada njihove cene. S njihovim brojem raste i zbir njihovih cena, dok se t a m o ista suma vrednosti predstavlja samo u uveanoj masi proizvoda. Dakle, bude li broj asova ostao jednak, intenzivniji radni dan e se ovaplotiti u veoj proizve denoj vrednosti, znai, ako se ne menja vrednost novca, u vie novca. Njegova proizvedena vrednost menja se p r e m a t o m e koliko njegova intenzivnost odstupa od normalnog drutvenog stepena. Isti radni dan ne predstavlja se, dakle, kao ranije u postojanoj, v e u promenljivoj proizvedenoj vrednosti; intenzivniji, recimo dvanaestoasovni radni dan u 7, 8 ilinga itd. umesto u- 6 ilinga kao dvanaestoasovni radni dan obine intenzivnosti. Jasno j e : promeni li se vrednost proiz vedena u radnom danu, recimo od 6 n a 8 ilinga, onda oba dela te proizvedene vrednosti, cena radne snage i viak vrednosti, mogu istodobno porasti bilo u jednakom bilo u nejednakom stepenu. I cena radne snage i viak vrednosti mogu u isto vreme porasti od 3 na 4 ilinga kad se proizvedena vrednost popne od 6 na 8 ilinga. Ovde uveanje cene r a d n e snage n e ukljuuje nuno uveanje njene cene iznad njene vrednosti. Naprotiv, ono moe biti praeno padom ispod *
1

** U 4. nemakom izdanju (oigledno omakom) izostavljena je re ispod.

njene vrednosti. To se zbiva uvek kad uveanje cene radne snage ne izravna njeno ubrzano troenje. Zna se da, osim prolaznih izuzetaka, promena u proizvodnosti rada samo onda izaziva promenu u veliini vrednosti radne snage, a stoga i u veliini vika vrednosti, kad proizvodi dotinih industrijskih grana spadaju u uobiajenu radnikovu potronju. Ovde to ogranienje otpada. Bilo da se veliina rada menja ekstenzivno, bilo da se menja intenzivno, promeni njegove veliine odgovarae promena veliine vrednosti koju on proizvodi, nezavisno od prirode artikla u kome se ta vrednost predstavlja. Uvea h se intenzivnost rada jednovremeno i ravnomerno u svima industrijskim granama, onda novi, vii stepen intenzivnosti postaje obinim normalnim drutvenim stepenom, i time prestaje vaiti kao ekstenzivna veliina. Meutim, ak i tada bi proseni stepeni inten zivnosti rada ostali razhiti kod raznih naroda, a stoga bi modihkovah primenu zakona vrednosti na razne nacionalne radne dane. Intenziv niji radni dan jedne nacije predstavlja se u veem novanom izrazu nego manje intenzivni radni dan druge nacije.
12

III. Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv Radni dan moe da se menja u dva pravca; moe se skratiti i moe se produiti.*
' Pod inae jednakim uslovima, engleski fabrikant moe da u jednom odreenom vremenu izvue znatno veu koliinu rada nego neki strani fabrikant, i to toliko da se izravna razlika izmeu radnog dana u Engleskoj, koji iznosi 60 asova nedeljno, i radnog dana u inostranstvu od 72 do 80 asova. ( R I F za 31. oktobar 1855, str. 65.) Vee zakonsko skraenje radnog dana u fabrika ma na evropskom kontinentu bilo bi najsigurnije sredstvo da se smanji ova ra zlika izmeu engleskog i kontinentalnog radnog asa. * Primedba prevodioca. Na ovom mestu dao je Marx u francuskom iz danju sledei umetak: Pod ovim okolnostima dobijamo sledee zakone: 1. Radni dan ovaplouje se u vrednosti ija se veliina menja u istom smislu kao i radni dan, raste i opada s njim; ona je, dakle, promenljiva, a ne postojana. 2. Svaka promena u odnosu izmeu veliine vika vrednosti i vrednosti radne snage potie iz promene apsolutne veliine vika rada, a otud i vika vrednosti.' 3. Apsolutna vrednost radne snage moe se promeniti samo reakcijom "koju produenje vika rada vri na troenje te snage. Dakle, svaka promena njene
1 2

1. Skraenje r a d n o g dana p o d datim uslovima, t j . kad se proiz v o d n a snaga i intenzivnost r a d a n e menjaju, n e donosi p r o m e n u u vrednosti r a d n e snage, p a dakle ni u p o t r e b n o m r a d n o m vremenu. O n o skrauje viak rada i viak vrednosti. Sa apsolutnom veliinom vika vrednosti p a d a i njegova relativna veliina, t j . njegova veliina u odnosu p r e m a nepromenjenoj veliini vrednosti r a d n e snage. K a p i talista bi tetu m o g a o naknaditi jedino obarajui cenu r a d n e snage ispod njene vrednosti. S v e o t r c a n e fraze koje se navode protiv skraivanja radnog dana polaze o d pretpostavke da se fenomen zbiva pod ovde izloenim okol nostima, dok u stvarnosti, naprotiv, p r o m e n u proizvodnosti i inten zivnosti r a d a ili p r e t h o d e skraenju r a d n o g dana, ili m u neposredno sleduju. 2. P r o d u e n j e r a d n o g d a n a : N e k a je potrebno r a d n o v r e m e 6 asova, ili vrednost r a d n e snage 3 ilinga, a isto tako viak rada 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga. O n d a ukupni radni dan iznosi 12 asova i predstavlja se u proizvedenoj vrednosti od 6 ilinga. Ako se radni dan produi z a 2 asa, a vrednost r a d n e snage ostane n e p r o m e njena, onda sa apsolutnom veliinom vika vrednosti raste i njegova relativna veliina. Iako veliina vrednosti r a d n e snage ostaje apsolutno nepromenjena, ona relativno pada. P o d uslovima iz I . relativna veli ina vrednosti r a d n e snage nije se m o g l a menjati bez p r o m e n u njenoj apsolutnoj veliini. O v d e je, naprotiv, relativna p r o m e n a veliine u vrednosti r a d n e snage rezultat apsolutne p r o m e n veliine vika vrednosti.
13

P o t o proizvedena vrednost, u kojoj se predstavlja radni dan, raste kad se radni dan produi, t o c e n a r a d n e snage i viak vrednosti m o g u jednovremeno porasti, bilo za jednaki, bilo za nejednaki pri rataj. Ovaj jednovremeni porast m o g u a n je, dakle, u dva sluaja, kad se radni d a n produi apsolutno, i kad se povea intenzivnost rada bez produavanja r a d n o g dana. S produenjem radnog dana c e n a r a d n e snage m o e da padne ispod njene vrednosti iako se ona nominalno ne p r o m e n i ili se ak i p o p n e . N a i m e , dnevna v r e d n o s t - r a d n e snage ceni se, kao to se se a m o , p r e m a n j e n o m n o r m a l n o m p r o s e n o m trajanju, odnosno p r e m a Ima okolnosti koje ovo izravnavaju... koje je delovanje zakona o desetoasovnom radu iznelo na videlo. (RIF za 1. decembar 1848, str. 7.) apsolutne vrednosti je posledica, a nikad uzrok neke promen u veliini vika vrednosti. U ovoj glavi, kao i docnije, polazimo uvek od pretpostavke da radni dan prvobitno iznosi 12 asova, 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada; pro izvod iznosi 6 ilinga, od ega polovina pripada radniku, a polovina kapitalisti. Ovaj umetak preneo je Engels iz francuskog izdanja u tekst engleskog iz danja, ali ga nije uneo u 4. nemako izdanje.
1 3

V
\

15. glava Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 4 6 3 normalnom radnikovom veku, i p r e m a odgovarajuem normalnom preobraanju ivotne supstancije u kretanje, preobraanju koje je saobraeno ovekovoj p r i r o d i . Vei utroak radne snage, nerazdvojan od produenja radnog dana, m o e se do izvesne take izravnati veom naknadom. Preko te take utroak raste geometrijskom progresijom te se ujedno razaraju svi normalni uslovi za reprodukovanje i funkcionisanje radne snage. Cena radne snage i stepen. njene eksploatacije prestaju biti samerljive veliine.
14

IV. Istovremene promen u trajanju, proizvodnoj snazi i intenzivnosti rada Ovde je oigledno m o g u veliki broj kombinacija. M o g u se menjati po dva inioca, a jedan ostajati postojan, ili se sva tri mogu istovremeno menjati. M o g u se menjati u jednakom ili nejednakom stepenu, u istom ili suprotnom pravcu, pa se stoga njihove promen mogu delimino ili sasvim potirati. Meutim, sve te m o g u e sluajeve lako je analizovati prema o n o m to je izloeno pod I , I I i I I I . Rezultat svake mogue kombinacije nai e se kad se redom bude postupalo sa po jednim iniocem kao promenljivim, a s ostala dva kao s postojanima. Stoga emo se ovde ukratko osvrnuti jo samo na dva vana sluaja. 1. Opadanje proizvodne snage rada uz istovremeno produenje radnog dana: K a d ovde govorimo b opadanju proizvodne snage rada, mislimo na one grane rada iji proizvodi odreuju vrednost radne snage, dakle npr. na opadanje proizvodne snage rada usled poveane neplodnosti zemljita i odgovarajueg poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. U z m i m o da je radni dan dvanaestoasovan i da u njemu proizvedena vrednost iznosi 6 ilinga, od ega jedna polovina naknaujff vrednost radne snage, a druga je viak vrednosti. Dakle, radni dan se deli na 6 asova potrebnog rada i na 6 asova vika rada. Neka se, usled poskup ljenja poljoprivrednih proizvoda, vrednost radne snage popne od 3 na 4 ilinga, dakle i potrebni rad od 6 na 8 asova. Ostane li radni dan nepromenjen, onda e viak rada pasti od 6 n a 4 asa, viak vrednosti od 3 na 2 ilinga. Produi li se radni dan za dva asa, dakle od 12 na 14 asova, onda e viak rada i dalje ostati 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga, ali e njegova veliina pasti u poreenju s vrednou radne snage merenom potrebnim radom. Produi li se radni dan za 4 asa, od 12 na 16 asova, onda e srazmerne veliine vika vrednosti i v r e d Koliina rada koju je neko dao u toku od 24 asa, moe se priblino' odrediti istraivanjem hemijskih promena koje su se izvrile u njegovu telu, jer promen oblika materije ukazuju na delovanje pokretakih snaga pre ovih promena. (Grove, On the Correlation of Physical Forces, [str. 308, 309,] London 1864.)
1 4

nosti r a d n e snage, vika r a d a i potrebnog rada, ostati nepromenjene, ali e apsolutna veliina vika vrednosti porasti o d 3 n a 4 ilinga, a p s o lutna veliina vika r a d a od 6 n a 8 asova, dakle za / a ili za 3 3 / s % . Dakle, kad o p a d n e proizvodna snaga r a d a i kad se u isto v r e m e produi radni dan, apsolutna veliina vika vrednosti m o e d a ostane nepromenjena dok m u s r a z m e r n a veliina o p a d a ; njegova srazmerna veliina m o e ostati nepromenjena dok m u apsolutna veliina raste, a m o g u i o b e rasti, p r e m a t o m e u kojem je stepenu produen radni d a n * . U v r e m e n u o d 1 7 9 9 . do 1 8 1 5 . porast cena ivotnih sredstava izazvao je u Engleskoj nominalno poveanje najamnina, m a d a su s t v a r n e najamnine, izraene u ivotnim sredstvima, bile pale. I z toga su W e s t i R i c a r d o zakljuili da je smanjenje proizvodne snage poljo privrednog r a d a prouzrokovalo padanje stope vika vrednosti, pa su t u pretpostavku, koja je vaila s a m o u njihovoj fantaziji, uinili p o laznom t a k o m za vana istraivanja o relativnom odnosu izmeu veliine najamnine, veliine profita i zemljine r e n t e . U stvarnosti, pak, viak vrednosti bio je t a d a porastao i apsolutno i relativno, blagodarei poveanoj intenzivnosti r a d a i iznuenom produenju radnog dana. T o bee period u k o m e je b e z m e r n o produavanje radnog dana steklo p r a v o g r a a n s t v a , period koji je naroito obeleen ubrzanim p o r a s t o m n a jednoj strani kapitala, a n a drugoj p a u p e r i z m a .
1 1 1 15 16

ito i rad retko se kreu potpuno jednako, ali je oevidno da postoji izvesna granica preko koje ih nije mogue rastaviti. to se tie neobinih napora koje radne klase ine u periodima skupoe, koja prouzrokuje padanj najamnina istaknuto u iskazima (pred parlamentarnim anketnim komisijama 1814/15), oni ine ast pojedincima, a sigurno idu u korist kapitalu. Ali nijedan ovekoljubac nee poeleti da se takvi napori vre stalno i neogranieno. Oni zasluuju div ljenje kao privremeno ispomono sredstvo, ali ako bi se stalno vrili, dolo bi do takvih posledica kao kad bi stanovnitvo neke zemlje naraslo do krajnje gra nice mogunosti svoje ishrane. (Malthus, Inquiry into the Nature and Progress of Rent, London 1815, str. 48, primedba.) ast Malthusu to podvlai produ enje radnog dana, o kome govori direktno i na drugom mestu svoga spisa, dok Ricardo i drugi, uprkos dreeim injenicama, uzimaju postojanu veliinu rad nog dana za osnovicu svih svojih istraivanja. Ali, kao sluga konzervativnih in teresa, Malthus nije mogao da vidi da je bezmerno produavanje radnog dana, uporedo sa izvanrednim razvitkom maina i eksploatacije enskog i dejeg.rada, moralo uiniti prekobrojnim veliki deo radnike klase, osobito im prestade ratna potranja i engleski monopol na svetsko trite. Naravno da je bilo mnogo udobnije i da je mnogo vie odgovaralo interesima vladajuih klasa,, kojima Malthus kadi kao pravi pop, da se ta prenaseljenost objasni venim zakonim prirode, a ne iskljuivo istorijskim prirodnim zakonima kapitalistike proizvodnje
v a

1 5

** Umetak u francuskom izdanju: Ovaj rezultat moe se postii jo bre kad istovremeno s duinom raste intenzivnost rada. Prev.

2. Rastua intenzivnost i proizvodna snaga rada uz istovremenoskraivanje radnog dana. Poveana proizvodna snaga rada i njegova pojaana intenziv nost deluju u jednom pravcu jednoobrazno. I jedno i drugo poveava m a s u proizvoda postignutu m a u kom vremenskom periodu. I jedno i drugo skrauje, dakle, onaj deo radnog dana koji je radniku potreban za proizvodnju njegovih ivotnih sredstava, odnosno njihovog ekvi valenta. Uopte, ovaj njegov potrebni sastavni deo, ah koji se m o e skratiti, ini apsolutnu minimalnu granicu radnog dana. K a d bi itav radni dan splasnuo na taj deo, nestalo bi vika rada, a t o je pod r e imom kapitala nemogue. Uklanjanje kapitalistikog oblika proiz vodnje dozvoljava da se radni dan ogranii na potreban rad. Ali tada bi se, pod ostalim jednakim okolnostima, proirio obim potrebnog rada. S jedne strane zato to bi radnik imao vie uslova za ivot i to bi vie zahtevao od ivota. S druge strane, jedan deo sadanjeg vika rada uraunao bi se u potrebni r a d , naime u r a d potreban da se o b r a zuju rezervni i akumulacioni drutveni fond to vie raste proizvodna snaga rada, t o se vie m o e skratiti radni dan, a to se vie skrauje radni dan, t o vie m o e da poraste intenzivnost rada. Posmatrano s drutvenog gledita, proizvodnost rada raste i kad se vri ekonomija rada. Ova ekonomija ne obuhvata samo tednju sredstava za proizvodnju,, nego i izbegavanje svakog beskorisnog rada. Dok kapitalistiki nain proizvodnje silom nagoni na ekonomiju u svakom individualnom preduzeu, dotle njegov a n a r hini sistem konkurencije stvara neizmerno rasipanje drutvenih sredstava za proizvodnju i radnih snaga, pored bezbroja sad neophod nih ah u sutini suvinih funkcija. K a d su intenzivnost i proizvodna snaga rada date, onda je deo drutvenog radnog dana, potreban za materijalnu proizvodnju, u t o liko krai, a otud i deo vremena osvojen za slobodnu, duhovnu i d r u tvenu delatnost individua utoliko dui, ukoliko je rad ravnomernije podeljen meu sve lanove drutva koji su sposobni za rad, ukoliko manje neki drutveni sloj ima mogunosti da prirodnu potrebu rada svali sa sebe na neki drugi sloj. U t o m e sluaju, apsolutna granica za skraenje radnog dana jeste optost rada. U kapitalistikom drutvu slobodno vreme za jednu klasu stvara se na. taj nain to se itav ivot irokih masa pretvara u radno vreme.

Jedan od glavnih uzroka porasta kapitala za vreme rata proisticao je iz veih napora, a moda i iz veeg oskudevanja radnih klasa, najmnogobrojnijih u svakom drutvu. Silom prilika bio je vei broj ena i dece prinuen da se lati najamnog rada; a oni koji su ve ranije bih radnici naoe se iz istih uzroka pri nueni da na poveanje proizvodnje utroe jo vei deo svog vremena. (Essays on Political Economy in which are illustrated the Principal Causes of the Present Na tional Distress, London 1830, str. 248.)

G L A V A

E S N A E S T A

Razline formule za stopu vika vrednosti

Videli smo da se stopa vika vrednosti predstavlja sledeim for mulama :

J_ vidk vrednosti /VV promenljivi kapital \PR/ viak vrednosti vrednost radne snage viak rada potrebni rad

Prve dve formule predstavljaju kao odnos vrednosti ono to trea pred stavlja kao odnos vremena u kojima su te vrednosti proizvedene. Ove formule, koje se uzajamno dopunjuju, strogo su odreene i precizne. Zato ih nalazimo u klasinoj politikoj ekonomiji razraene u sutini, ali ne svesno. T u mi, naprotiv, sreemo sledee izvedene formule:
JJ_ viak rada'* radni dan viak vrednosti vrednost proizvoda viak proizvoda celokupni proizvod'

Jedna ista srazmera izraena je ovde naizmence u obliku radnih vre mena, vrednosti u kojima su ona ovaploena i proizvoda u kojima te vrednosti postoje. Naravno da se pod vrednou proizvoda ima razumeti samo proizvedena vrednost koju daje radni dan, a da je postojani deo vrednosti proizvoda iskljuen. U svima ovim formulama netano je izraen pravi stepen eksplo atacije rada, ili stopa vika vrednosti. Neka radni dan ima 1 2 asova. Uz ostale pretpostavke naeg ranijeg primera, pravi stepen eksploata cije predstavlja se u" ovom sluaju u ovim srazmerama:
6 asova vika rada 6 asova potrebnog rada

viak vrednosti od 3 il. promenljivi kapital od 3 il.

\Qoy
0

Naprotiv, po obrascima pod I I dobiemo:

6 asova vika rada ^ viak vrednosti od 3 iil. radni dan od 12 asova proizvedena vrednost od 6 Sil.

- U autorizovanom

francuskom

izdanju stavio je M a r x prvi ekonomiji pojam vika rada

obrazac ne

jer se u buroaskoj politikoj

nalazi

16. glava Razline formule za stopu vika vrednosti 4 6 7

U stvari, ove izvedene formule izraavaju u kojoj se srazmeri radni dan, odnosno njegova proizvedena vrednost, deli meu kapi talistom i radnikom. Zato ako te formule treba da vae kao neposredni izrazi stepena samooploavanja kapitala, vaio bi lani zakon: viak rada, ili viak vrednosti, ne moe nikad dostii 1 0 0 % . Poto viak rada moe da sainjava uvek samo deo radnog dana, ili viak vrednosti uvek samo deo proizvedene vrednosti, onda je viak rada nuno uvek manji od radnog dana, ili viak vrednosti uvek manji od proizvedene vrednosti. A da bi se odnosili kao morali bi biti jednaki. Da bi viak rada apsorbovao itav radni dan (re je o prosenom danu radne nedelje, radne godine itd.), morao bi se potrebni rad svesti na nulu. Ali, bude li nestalo potrebnog rada, nestae i vika rada, poto je ovaj
17

r-

viSak rada

viak vrednosti
n e m o z

v
e

samo funkcija onoga. Srazmera a S T i a ~ proizvedena vrednost > dakle, nikad dostii granicu od j ^ , a jo se manje moe popeti na o . Ali to moe stopa vika vrednosti, ili stvarni stepen eksplo atacije rada. Uzmi kao primer procenu g. L . de Lavergne-a, po kojoj engleski poljoprivredni radnik dobija samo V-a, a kapitalista (zakupnik) naprotiv / 4 proizvoda , ili njegove vrednosti, pa ma kako se plen posle delio meu kapitalistom, velikoposednikom itd. Dakle, viak
10 x 0 3 18

T a k o je, npr., u Dritter Brief an v. Kirchmann von Rodbertus. Widerle gung der Ricardo sehen Theorie von der Grundrente und Begrndung einer neuen Rententheorie-, Berlin 1 8 5 1 . Docnije u se vratiti na ovaj spis, u kome je pisac, uprkos svojoj netanoj teoriji o zemljinoj renti, prozreo sutinu kapitalistike proizvodnje. {Dodatak uz tree izdanje. P o ovome se vidi kako je blagonaklono M a r x sudio o svojim prethodnicima im je kod njih nalazio stvarni napredak, ispravnu novu misao. Ali se posle objavljivanja Rodbertusovih pisama Rudolfu Meyeru gornje priznanje m o r a unekoliko suziti. T a m o se kae: Mi m o r a m o kapital spaavati ne samo od rada, v e i od njega sama, a to e se, u stvari, naj bolje uiniti kad se delatnost kapitaliste-poduzetnika shvati kao narodna i d r avno-privredna funkcija koja je na nj prenesena putem svojine nad kapita lom, a njegova dobit kao oblik njegove plate, jer m i jo ne poznajemo d r u g u so cijalnu organizaciju. Plate se smeju regulisati, pa i umeravati ako uzimaju su vie od najamnine. T a k o treba odbiti i M a r x o v u provalu u drutvoja bih tako nazvao njegovu knjigu . . . Uopte, M a r x o v a knjiga nije u tolikoj meri istra ivanje o kapitalu koliko je polemika protiv dananjeg oblika kapitala, koji on brka sa samim pojmom kapitala, iz ega ba i proistiu njegove zablude. (Briefe usw. von Dr. Robertus-Jagetzow> herausgg. von D r . Rudolf M e y e r , Berlin 1 8 8 1 , sv. I , str. I I I , 4 8 . pismo Rodbertusovo.) N a ovakav pliak ideolokih optih mesta nasukao se Rodbertus posle stvarno smelog zaleta u sdcijalnim pismima. - F . E.}
1

1 7

P o sebi se razume da je u ovom raunu odbijen onaj deo proizvoda koji naknauje s a m o predujmljeni postojani kapital. Gospodin L . de Lavergne, slepi oboavalac Engleske, radije daje odvie nisku negoli odvie visoku srazmeru.

1 8

rada engleskog poljoprivrednog radnika odnosi se prema njegovom potrebnom r a d u kao 3 : 1 , to znai da je stepen e k s p l o a t a c i j e = 3 0 0 % . kolski m e t o d koji s radnim danom postupa kao s postojanom veliinom bio je poduprt p r i m e n o m formula pod I I , jer se tu viak rada stalno uporeuje s radnim danom date veliine. Isti je sluaj kad se u obzir uzima iskljuivo podela proizvedene vrednosti. Radni dan koji se v e opredmetio u kakvoj proizvedenoj vrednosti uvek je radni dan datih granica. Prikazivati viak vrednosti i vrednost radne snage kao razlomke proizvedene vrednosti a t o je nain prikazivanja koji proistie iz samog kapitalistikog naina proizvodnje i na iju emo se vanost docnije vratiti znai prikrivati specifini karakter kapitala, naime razmenu promenljivog kapitala za ivu radnu snagu i odgovarajue iskljuenje radnikovo iz prava na proizvod. N a m e s t o toga dobijamo lanu prividnost jednog odnosa udruivanja u kome radnik i kapita lista dele proizvod p r e m a odnosu raznih inilaca njegovog stvaranja. *
1

U o s t a l o m , formule p o d I I uvek je moguno svesti n a . formule pod I . Ako imamo, n p r . , onda je potrebno radno v r e m e = r a d n i dan od 12 asova manje viak rada od 6 asova, i tako izlazi da je:
visak rada od 6 asova _ 100 potreban rad od 6 asova 100'

Evo

i tree formule, koju s a m jednom prilikom ve anticipirao:

JJJ, viak vrednosti vrednost radne snage viak rada _ neplaen rad potreban rad plaen rad
1 n d

Nesporazum koji bi formula "pf fa " ' mogla izazvati time to izgleda da kapitalista plaa rad a n e radnu snagu, otpada prema onome to smo ranije izloih. F o r m u l a - " p ^ * " , ^ - samo je popularan izraz za po^tanrad"' Kapitalista plaa vrednost radne snage, odnosno njenu cenu koja od nje odstupa, a u razmenu za t o dobija raspolaganje s a m o m ivom r a d n o m snagom. Njegovo iskoriavanje t e radne snage deh se n a dva perioda. U p r v o m periodu radnik proizvodi samo vred nost koja je ravna vrednosti njegove radne snage, dakle samo ekvivalent. T a k o kapitalista za predujmljenu cenu radne snage dobija proizvod
a n ra

Poto su svi razvijeni oblici kapitalistikog procesa proizvodnje oblici kooperacije, naravno da'je najlake okrenuti glavu od njihovog specifino anta gonistikog karaktera i premotati ih u pripovetku o oblicima slobodnog udrui vanja, kao u spisu grofa A. de Laborde-a De l'Esprit de l'Association dans tous les intrts de la Communaut, Paris 1818. Jenki H. Carey izvodi ovaj hokus-pokus s istim uspehom ponekad ak i za odnose robovskog sistema.

1 9

od iste c e n e . T o je kao d a je p r o i z v o d kupio g o t o v n a t r i t u . N a p r o t i v , u p e r i o d u vika r a d a iskoriavanje r a d n e s n a g e s t v a r a z a kapitalistu v r e d n o s t koju o n n e m o r a naknaditi nikakvom v r e d n o u . O v o funkcionisanje r a d n e snage dobija o n b a d a v a . U t o m e smislu m o e s e viak r a d a nazvati n e p l a e n i m r a d o m . P r e m a t o m e , kapital nije s a m o k o m a n d a n a d r a d o m , kao to kae A . S m i t h . O n je u biti k o m a n d a n a d n e p l a e n i m r a d o m . Svaki viak v r e d n o s t i , m a u k o m se p o s e b n o m obliku posle skristalisao, u profitu, k a m a t i , renti itd., u svojoj sutini je o v a p l o e n j e n e p l a e n o g r a d n o g v r e m e n a . T a j n a s a m o o p l o e n j a kapitala svodi se n a njegovo raspolaganje i z v e s n o m koliinom n e p l a e n o g t u e g r a d a .
2 0

Mada fiziokrati nisu prozreli tajnu vika vrednosti, ipak su dovoljno jasno uviali da je on samostalno i raspoloivo bogatstvo koje (njegov sopstvenik) nije kupio a prodaje ga. (Turgot, Rflexions sur la formation et la distribution des richesses, str. 11.)

2 0

esti odeljak

Najamnina
G L A V A S E D A M N A E S T A

Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu

Na povrini buroaskog drutva radnikova najamnina javlja s e kao cena rada, kao odreena koliina novca koja se plaa za odreenu koliinu rada. T u se govori o vrednosti rada i njen novani izraz na ziva se nunom ili prirodnom cenom rada. S druge strane, govori s e o trinim cenama rada, tj. o cenama koje se kreu iznad ili ispod njegove nune cene. Ali ta je vrednost neke robe? Opredmeeni' oblik drutvenog rada utroenog na njenu proizvodnju. A ime merimo veliinu njene vrednosti? Veliinom rada koji se u njoj sadri. ta bi, dakle, odrei valo vrednost recimo dvanaestoasovnog radnog dana? Odreivalo bi je 1 2 radnih asova sadranih u jednom radnom danu od 1 2 asova a to je besmislena tautologija. Da bi se mogao prodavati na tritu kao roba, rad bi svakako morao postojati pre no to se proda. Ali, kad bi mu radnik mogao dati samostalnu egzistenciju, prodavao bi robu, a ne r a d .
21 22

Ricardo izbegava dosta vesto jednu tekou koja na prvi pogled izgleda da stoji na putu njegovoj teoriji, naime da vrednost zavisi od koliine rada upotrebbljene u proizvodnji. Ako ovaj princip doslovno primenimo, izlazi da vrednost rada zavisi od koliine rada upotrebljene za njegovu proizvodnju, a to je oe vidno besmisleno. Stoga, inei vest obrt, Ricardo dovodi vrednost rada u za visnost od koliine rada koja je potrebna za proizvodnju najamnine, ili, da se izrazimo na njegov nain, on tvrdi da vrednost rada treba meriti onom kolii nom rada koja se zahteva za proizvodnju najamnine; time misli na onu koliinu rada koja je potrebna za proizvodnju novca ili robe koje radnik dobija. T o je isto to i tvrditi da se vrednost sukna ima oceniti ne po koliini rada koja je utro ena na njegovu proizvodnju, ve po koliini rada utroenoj na proizvodnju srebra za koje se sukno razmenjuje. ( [ S . Bailey,] A Critical Dissertation on the Na ture etc. of Value, str. 5 0 , 5 1 . ) . Ako vi rad i nazivate robom, ipak on nije kao druga roba, koja se prvo proizvede u cilju razmene, a onda iznosi na trite, gde se mora razmeniti u od2 2

2 1

Ako izuzmemo ove protivrenosti, neposredna razmena novca, t j . o p r e d m e e n o g r a d a , z a ivi r a d ukinula bi ili z a k o n v r e d n o s t i , koji s e s l o b o d n o razvija u p r a v o tek n a podlozi kapitalistike p r o i z v o d n j e , ili s a m u kapitalistiku p r o i z v o d n j u , koja p o i v a u p r a v o n a n a j a m n o m radu. R e c i m o da se radni dan od 12 asova predstavlja u novanoj vrednosti o d 6 ilinga. A k o s e r a z m e n j u j u ekvivalenti, r a d n i k e z a dvanaestoasovni r a d dobiti 6 ilinga. C e n a n j e g o v o g r a d a bila bi r a v n a c e n i njegovog p r o i z v o d a . U o v o m sluaju o n n e bi p r o i z v e o viak v r e d nosti z a k u p c a s v o g r a d a , o n i h 6 ilinga n e bi s e p r e t v o r i l o u kapital, a osnovica kapitalistike p r o i z v o d n j e bila bi izgubljena; m e u t i m , o n b a n a toj osnovici i p r o d a j e svoj r a d , ba n a njoj n j e g o v r a d i jeste n a j a m n i r a d . A ako z a 1 2 a s o v a r a d a dobije m a n j e o d 6 ilinga, t j . m a n j e o d 1 2 a s o v a r a d a , 12 a s o v a r a d a r a z m e n j i v a e s e z a 1 0 , z a 6 itd. asova. O v o izjednaavanje nejednakih veliina n e s a m o da ukida svaku o d r e d b u v r e d n o s t i , n e g o j e n e m o g u e izgovoriti i formulisati kao zakon o v a k v u p r o t i v r e n o s t koja s a m u s e b e p o t i r e .
2 3

N e v o d i n i e m u objanjavati r a z m e n u v e e koliine r a d a z a m a n j u razlikom oblika, to je o n j e d a n p u t o p r e d m e e n , a d r u g i p u t i v . O v o j e utoliko besmislenije to s e v r e d n o s t neke r o b e n e o d r e u j e k o l i i n o m r a d a koja je u njoj s t v a r n o o p r e d m e e n a , n e g o koliinom ivog r a d a p o t r e b n o g d a s e o n a proizvede. U z m i m o d a neka r o b a predstavlja 6 asova rada. A k o kakvi novi i z u m i o m o g u e d a s e o n a p r o i z v e d e z a 3 asa, o n d a e i v r e d n o s t v e p r o i z v e d e n e r o b e pasti z a polovinu. S a d e o n a predstavljati 3 m e s t o ranijih 6 a s o v a p o t r e b n o g d r u t v e n o g r a d a . Veliinu n j e n e v r e d n o s t i o d r e u j e , dakle, k o h i n a r a d a koja s e z a h t e v a z a n j e n u p r o i z v o d n j u , a n e o p r e d m e e n i oblik t o g a r a d a .
2 4

reenim koliinama za robe koje se upravo nalaze na tritu. Rad se stvara u onom asu kad se donosi na trite, tavie on se donosi na trite i pre no to je stvoren. (Observations on some verbal disputes etc., str. 75, 76.) Ako bismo rad smatrali kao robu, a kapital, koji je proizvod rada, kao drugu robu, i ako bi vrednost obeju roba bila odreena istim koliinama rada, onda bi se odreena koliina r a d a . . . morala razmenjivati za izvesnu koliinu kapitala stvorenu istom koliinom rada; proli r a d . . . razmenjivao bi se za istu koliinu sadanjeg rada. Ali, vrednost rada u odnosu prema drugim r o b a m a . . . ne odreuje se jednakim koliinama rada. (E. G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog del Wealth of Nations, London 1836, knj. I , str. 230, 231, primedba.)
8 8

Trebalo je ugovoriti (evo opet jednog izdanja contrat social* *) da svaki put kad razmenjuje proli rad s buduim radom, ovaj poslednji (le capi taliste *) ima da dobije veu vrednost nego onaj prvi Qt travailleur *).* (Simonde de Sismondi, De la Richesse Commerciale, Genve 1803, sv. I, str. 37.)
8 8

8 4

, /

,
8

** drutvenog ugovora ** kapitalista * radnik

Ono s ime se vlasnik novca neposredno sueljava na robnom tritu u stvari nije rad, ve radnik. A ono to ovaj prodaje jeste njegova radna snaga. im njegov rad stvarno otpone, ve je prestao da mu pripada, pa ga, dakle, ne moe vie ni prodavati. Rad je supstancija i unutranja mera vrednosti, ali on sam nema vrednosti. U izrazu vrednost rada pojam vrednosti ne samo to je potpuno iezao, nego se izopaio u svoju suprotnost. T o je imaginaran izraz, kao recimo izraz vrednost zemlje. Ali ovi imaginarni izrazi proiz laze iz samih odnosa proizvodnje. Oni su kategorije za oblike u kojima se ispoljavaju sutinski odnosi. Da se u svojoj pojavi stvari esto pred stavljaju izvrnuto, poznato je gotovo u svim naukama osim u politi koj ekonomiji. Kategoriju cena rada uzela je klasina politika ekonomija iz svakidanjeg ivota bez ikakvog kritikog rasuivanja, pa se tek onda poela pitati kako se ta cena odreuje. Ona je ubrzo uvidela da promene u odnosu tranje i ponude ne objanjavaju nita u pogledu cene rada, kao i ma koje druge robe, osim samih tih promena, tj. kolebanje tri nih cena ispod ili iznad neke izvesne veliine. Ako se tranja i ponuda podudare, a ostale okolnosti se ne izmene, onda prestaje i kolebanje cena. Ali tada tranja i ponuda vie nita ne mogu ni objasniti. Kad se tranja podudara s ponudom, onda je cena rada njegova prirodna
25 28

Rad, iskljuivo merilo v r e d n o s t i . . . tvorac svekolikog bogatstva, nije roba. (Th. Hodgskin, Popular Political Economy, str. 186.) Meutim, proglaavati takve izraze za prostu licentia poetica * pokazuje samo nemo analize. Zato sam na Proudbonovu frazu: Veli se za rad da ima vrednost ne kao prava roba, nego s obzirom na vrednosti za koje drimo da ih u sebi potencijalno sadri. Vrednost rada jeste figurativan izraz itd., primetio: U robi-radu, koji je strahovita stvarnost, on vidi samo gramatiku elipsu. Prema tome, celo dananje drutvo koje poiva na robnom karakteru rada, poiva odsada na jednoj pesnikoj slobodi, na jednom figurativnom izrazu. Ako drutvo eli da otkloni sve neprilike od kojih pati, pa lepo! neka otkloni izraze koji loe zvue, neka izmeni jezik, a za ovo je dovoljno da se obrati Akademiji i da trai od nje novo izdanje renika. ( K . Marx, Misre de la Philosophie, str. 34, 35.) Naravno da je jo ugodnije ne zamiljati pod vrednou nita; u tom se sluaju pod tu kategoriju moe svata podvesti. Tako, npr., J . - B . Say pita: ta je valeur? * Odgovor: Ono to jedna stvar vredi. A ta je prix? * Odgovor: Vrednost neke stvari izraena u novcu. A zato rad zemljin ima vrednost? Jer joj se daje cena. Dakle, vrednost je ono to neka stvar vredi, a zemlja ima vrednost zato to se njena vrednost izraava novcem. E t o doista jednostavnog metoda da ljudi sebi objasne why** i wherefore * vih stvari.
2 6 1 2 s 5

2 5

* pesniku * zbog ega

slobodu

* vrednost

** tcena

zato

cena, koja se odreuje nezavisno od odnosa tranje i p o n u d e , i tako s e nalo da je t a prirodna c e n a r a d a pravi p r e d m e t istraivanja. Ili je uzi m a n dui period kolebanja trine cene, n p r . godina dana, p a se o n d a nalo da se njena odstupanja nanie i navie potiru dajui neku p r o senu, postojanu veliinu. O v u c e n u valjalo je, n a r a v n o , drukije o d r e ivati nego ona odstupanja od nje koja se m e u s o b n o potiru. O v a c e n a koja prelazi okvir sluajnih trinih c e n a r a d a i slui i m kao regulator, ova nuna cena (kod fiziokrata) ili prirodna cena r a d a (kod A d a m a S m i t h - a ) m o e , kao i kod drugih r o b a , biti s a m o njegova vrednost izraena u novcu. N a ovaj nain mislila je politika ekonomija da preko sluajnih c e n a rada p r o d r e do njegove vrednosti. Z a t i m je t u vrednost, kao i kod ostalih r o b a , odreivala trokovima proizvodnje. Ali ta su trokovi proizvodnjeradnika, t j . trokovi za proizvoenje i reprodukovanje samog radnika? O v o se pitanje i nesvesno poturilo politikoj ekonomiji n a m e s t o prvobitnoga, poto se s trokovima p r o izvodnje r a d a kao takvog vrtela u k r u g u i nije se makla s m e s t a . P r e m a t o m e , ono to ona naziva v r e d n o u rada (value o f labour) u stvari je vrednost r a d n e snage koja postoji u radnikovoj linosti i koja se od svoje funkcije, od rada, razlikuje u p r a v o toliko koliko se m a i n a razli kuje od svojih operacija. Zabavljena razlikom i z m e u trinih c e n a rada i njegove takozvane vrednosti, o d n o s o m t e vrednosti p r e m a p r o fitnoj stopi, p r e m a r o b n i m vrednostima koje se proizvode r a d o m itd., ona nije nikad uoila da je tok analize doveo ne s a m o od trinih c e n a rada do njegove tobonje vrednosti, nego i dotle da se i s a m a ova vrednost r a d a rastvorila u vrednost r a d n e snage. N e s v e s n a ovog r e zultata svoje sopstvene analize, nekritiki prihvatajui kategorije vrednost rada, prirodna c e n a rada itd. kao najvie adekvatne izraze odnosa vrednosti koji je bio u pitanju, klasina politika ekonomija, kako e m o docnije videti, zaplela se u nerazreivu konfuziju i p r o t i v renosti, dok je vulgarnoj ekonomiji pruila sigurnu operacionu bazu za njenu plitkost, koja principijelno priznaje s a m o privid. Sad da vidimo p r v o kako se vrednost i c e n e r a d n e snage p r e d stavljaju u s v o m p r e o b r a e n o m obliku kao najamnina. Z n a m o da se dnevna vrednost r a d n e snage r a u n a p r e m a izvesnoj duini trajanja radnikova ivota, kojoj odgovara izvesna duina r a d n o g dana. U z m i m o da uobiajeni radni dan iznosi 12 asova, a dnevna vrednost r a d n e snage 3 ilinga, novani izraz koji predstavlja 6 asova rada. Dobije li radnik 3 ilinga, onda dobija vrednost svoje r a d n e snage koja funkcionie 12 asova. Ako bismo sad t u dnevnu vrednost r a d n e snage izrazili kao vrednost dnevnog rada, dobiemo f o r m u l u : dvanaestoasovni r a d ima vrednost od 3 ilinga. T a k o vrednost r a d n e snage odreuje vrednost rada ili, izraeno u n o v c u , njegovu nunu cenu. A ako pak c e n a r a d n e snage odstupi od njene vrednosti, onda e tako isto i c e n a rada odstupiti od njegove takozvane vrednosti. K a k o je vrednost rada s a m o iracionalan izraz za vrednost r a d n e snage, prirodno izlazi da vrednost r a d a stalno m o r a biti m a n j a od

vrednpsti koju o n proizvodi, jer kapitalist r a d n u snagu uvek tera da funkcionie due nego to je p o t r e b n o za reprodukovanje njene s o p stvene vrednosti. U g o r n j e m p r i m e r u , vrednost r a d n e snage koja funk cionie 12 asova iznosi 3 ilinga, a t o je vrednost z a iju reprodukciju joj je potrebno 6 asova. M e u t i m , vrednost koju ona proizvodi iznosi 6 ilinga, jer ona u stvari funkcionie 12 asova, a proizvedena v r e d nost ne zavisi od vrednosti s a m e r a d n e snage, nego od trajanja njene funkcije. T a k o dolazimo do rezultata, n a prvi pogled apsurdnog, da rad koji stvara vrednost o d 6 ilinga i m a vrednost od 3 ilinga. Vidimo dalje: vrednost o d 3 ilinga, koja predstavlja plaeni deo r a d n o g dana, t j . estoasovan r a d , ispoljava se kao vrednost ili cena ukupnog r a d n o g d a n a o d 12 asova, koji sadri 6 asova neplaenog rada. Oblik najamnine u t i r e , dakle, svaki trag podeli radnog dana na potreban r a d i viak r a d a , n a plaen i neplaen rad. Sav rad se ispoljava kao plaen r a d . K o d kuluka, r a d koji kuluar vri za sebe, i prinudni r a d koji vri z a spahiju, razlikuje se i prostorno i -vremenski, opipljivo jasno. K o d robovskog r a d a ak se i onaj deo radnog dana, za ije v r e m e radnik nadoknauje s a m o vrednost sopstvenih ivotnih sredstava, , kad, dakle, stvarno radi z a sebe, ispoljava kao r a d za gospodara. Sav se njegov r a d ispoljava kao neplaen r a d . K o d najamnog rada se, n a p r o tiv, i s a m viak r a d a ih neplaen r a d ispoljava kao plaen. Dok onamo odnos svojine prikriva r a d r o b a za sebe samog, dotle ovamo novani odnos prikriva besplatni r a d najamnog radnika.
27 2 8

Stoga je shvatljiva presudna vanost koju ima pretvaranje v r e d nosti i c e n e r a d n e snage u oblik najamnine, ih u vrednost i c e n u samog rada. N a o v o m pojavnom obliku, koji o d naih oiju prikriva stvarni odnos i, tavie, pokazuje ba njegovu suprotnost, poivaju svi pravni pojmovi i radnika i kapitaliste, sve mistifikacije kapitalistikog naina proizvodnje, sve njegove iluzije o slobodi, sva apologetska truanja vulgarne ekonomije. A k o svetskoj istoriji i treba m n o g o v r e m e n a da odgonetne tajnu najamnine, nita nije lake nego razumeti nunost, raison d ' e t r e * toga pojavnog oblika.
1

Upor.: Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 40, gde sam objavio da e pri ispitivanju kapitala biti reen problem: Kako proizvodnja na bazi razmenske vrednosti, koju iskljuivo odreuje radno vreme, dovodi do rezultata da razmenska vrednost rada bude manja od razmenske vrednosti njegovog proizvoda. Morning Star, do gluposti naivan organ londonskih pristalica slobodne trgovine, tvrdio je za sve vreme amerikog graanskog rata, zgraajui se moralno na sve mogue naine, kako Crnci u Confederate States ^ rade sasvim bes platno. Trebalo je da taj list izvoli uporediti dnevne trokove kakvog Crnca s dnevnim trokovima npr. slobodnog radnika londonskog Istenda.
2 8 1150

2 7

R a z m e n a izmeu kapitala i rada predstavlja se naim o i m a u prvi m a h isto kao i kupovina i prodaja svih drugih roba. K u p a c daje izvesnu s u m u n o v c a , p r o d a v a izvesnu r o b u drukiju o d novca. P r a v n a svest saznaje u o v o m e u najboljem sluaju s a m o materijalnu razliku, koja se izraava u f o r m u l a m a koje su pravno ekvivalentne: D o ut des, do ut facias, facio ut des i facio u t f a c i a s * . Dalje: poto su razmenska vrednost i u p o t r e b n a vrednost s a m e po sebi nesamerljive veliine, ni izraz vrednost rada, cena rada n e izgleda iracionalniji od izraza vrednost pamuka, cena pamuka. U z t o dolazi jo i t o da se radnik plaa poto je v e dao svoj r a d . Ali, u svojoj funkciji platenog sredstva n o v a c naknadno ostvaruje vrednost ili cenu ustupljenog artikla, dakle u d a t o m sluaju vrednost ili c e n u ustupljenog rada. Naposletku, upotrebna vrednost koju radnik ustupa kapitalisti stvarno nije njegova radna snaga, v e njeno funkcionisanje, odreen koristan r a d , krojenje, pravljenje cipela, predenje itd. D a je isti r a d , s d r u g e strane, opti element koji stvara vrednost, svojstvo kojim se razlikuje od svih ostalih roba, t o stoji van domaaja obine svesti.
1 (

Stavimo li se na gledite radnika koji z a dvanaestoasovni r a d dobija n p r . vrednost proizvedenu za 6 asova rada, r e c i m o 3 ilinga, onda je njemu njegov dvanaestoasovni r a d doista kupovno sredstvo za 3 ilinga. M o e se vrednost njegove r a d n e snage menjati s v r e d nou njegovih obinih ivotnih sredstava, o d 3 na 4 ili od 3 na 2 i linga, ili, kad vrednost njegove r a d n e snage ostane ista, m o e se njena cena, usled promenljivog odnosa tranje i p o n u d e , popeti na 4 ili pasti na 2 ilinga, radnik e stalno davati dvanaest asova rada. Stoga m u se svaka p r o m e n a veliine ekvivalenta koji dobija nuno ini kao p r o m e n a vrednosti ili c e n e njegovih 12 asova rada. M e u t i m , ista ova okolnost zavela je A d a m a Smith-a, koji radni dan tretira kao p o s t o janu v e l i i n u , na u p r a v o s u p r o t n u t v r d n j u : da je vrednost rada postojana, m a d a se vrednost ivotnih sredstava menja, i m a d a se stoga isti radni dan predstavlja za radnika U vie ili u m a n j e novca.
29

Ako pak, s druge strane, u z m e m o kapitalistu, vidimo, dodue, da on za to m a n j e n o v c a eli da dobije to vie rada. Stoga ga praktino interesuje s a m o razlika izmeu c e n e r a d n e snage i vrednosti koju stvara njeno funkcionisanje. Ali on gleda da to jevtinije kupi sve r o b e i svoj profit on uopte objanjava p r o s t o m p r e varom, kupovinom ispod a prodajom iznad vrednosti. Z a t o on i ne uvia da kad bi doista postojalo neto kao vrednost rada, i kad bi on

A. Smith samo sluajno aludira na promene radnog dana govorei o najamnini od komada.

2 9

4 7 6 VI odeljak Najamnina t u vrednost doista plaao, ne bi postojao nikakav kapital, njegov se novac ne bi pretvorio u kapital. Osim toga, ima u stvarnom kretanju najamnine pojava koje kao da dokazuju da se ne plaa vrednost radne snage, v e vrednost njene funkcije, samog rada. T e pojave m o e m o svesti n a dve velike klase. P r v o : menjanje najamnine s menjanjem duine radnog dana. Isto bi se tako moglo zakljuiti d a se n e plaa vrednost maine, ve njenih operacija, jer je kirija za neku mainu vea za nedelju dana nego za jedan dan. D r u g o : individualna razlika meu najamninama raznih radnika koji vre istu funkciju. Ovu individualnu razliku, samo bez povoda za iluzije, nalazimo i u robovskom sistemu, u kojem se prosto i jasno, bez uvijanja, prodaje sama radna snaga. S a m o to korist od toga to j e radnikova radna snaga iznad prosene, ili teta to je ona ispod prosene radne snage, ide u robovskom sistemu vlasniku robova, a u sistemu najamnog rada s a m o m radniku, jer u jednom sluaju on lino prodaje svoju radnu snagu, a u drugom nju prodaje neko tree lice. U pogledu pojavnog oblika vrednost i cena rada ih najamnina, za razliku od bitnog odnosa koji se u tom obliku pojavljuje, tj. vrednosti i cene radne snage, vai, uostalom, ono isto to i za sve pojavne oblike i njihovo skriveno pozae. Prvi se reprodukuju neposredno i spontano, kao uobiajeni oblici miljenja, a drugo mora nauka tek da otkrije. Klasina politika ekonomija pribliava se pravom stanju stvari, ah ga ipak svesno n e formulie. Ona to i ne moe dok god bude bila u svojoj buroaskoj koi.

GLAVA

OSAMNAESTA

Najamnina od vremena

Sa svoje strane sama najamnina uzima v e o m a raznovrsne oblike, a to je okolnost koja se ne vidi iz ekonomskih udbenika; g r u b o zainteresovani za materiju, oni zanemaruju svaku razliku u obliku. Ali izla ganje svih tih oblika spada u specijalnu teoriju najamnine, dakle n e u ovo delo. Ipak m o r a m o ovde ukratko izloiti dva vladajua, osnovna oblika. K a o to se s e a m o , radna snaga prodaje se uvek za odreene periode vremena. Preobraeni oblik u k o m e se neposredno predstavlja dnevna, nedeljna itd. vrednost r a d n e snage, jeste, dakle, oblik najam nine od vremena, t j . nadnica itd. I m a m o p r e svega da primetimo da se zakoni o menjanju veliine cene r a d n e snage i vika vrednosti, izloeni u petnaestoj glavi, p r e t v a raju p r o s t o m p r o m e n o m oblika u zakone najamnine. Isto se tako razlika izmeu razmenske vrednosti r a d n e snage i m a s e ivotnih s r e d stava u koju se ta vrednost p r e o b r a a , sada ispoljava kao razlika izmeu nominalne i realne najamnine. Bilo bi beskorisno da kod pojavnog oblika ponavljamo ono to s m o v e izloili kod sutinskog oblika. Z a t o e m o se ograniiti na nekoliko taaka koje su karakteristine po najamninu od vremena. N o v a n a s u m a koju radnik p r i m a za svoj dnevni, nedeljni itd. rad, sainjava iznos njegove nominalne ili po vrednosti procenjene najamnine. Ali je jasno da v e p r e m a duini radnog dana, dakle p r e m a koliini rada koju on dnevno daje, ista nadnica, nedeljna najamnina itd. m o e predstavljati vrlo razliitu cenu rada, t j . v e o m a razline s u m e novca za istu koliinu r a d a . K o d najamnine od v r e m e n a m o r a
3 0 3 1

Samu novanu vrednost uzimamo ovde uvek kao postojanu. Cena rada jeste ona suma koja se plaa za odreenu koliinu rada. (Sir Edward West, Price of Corn and Wages of Labour, London 1826, str. 67.) West je autor anonimnog spisa koji ini epohu u istoriji politike ekonomije: Essay on the Application of Capital to Land. By a Fellow of University College of Oxford, London 1815.
3 1

3 0

se, dakle, opet praviti razlika i z m e u celokupnog iznosa najamnine, n a d n i c e , n e d e l j n e n a j a m n i n e itd. i e n e r a d a . K a k o s a d n a i t u c e n u , tj. n o v a n u vrednost date koliine r a d a ? P r o s e n u cenu rada dobijamo ako p r o s e n u d n e v n u v r e d n o s t r a d n e s n a g e p o d e l i m o b r o j e m a s o v a p r o s e n o g r a d n o g d a n a . A k o je n p r . d n e v n a v r e d n o s t r a d n e s n a g e 3 ilinga, v r e d n o s t koja s e p r o i z v o d i z a 6 a s o v a r a d a , i a k o r a d n i d a n i z n o s i 1 2 a s o v a , o n d a j e c e n a j e d n o g a s a r a d a l. '^" * = 3 p e n s a . O v a k o n a e n a c e n a j e d n o g a s a r a d a slui k a o jedinica m e r e z a c e n u rada.
8 8

I z o v o g a sledi d a n a d n i c a , n e d e l j n a n a j a m n i n a itd. m o e ostati i s t a , m a d a c e n a r a d a n e p r e s t a n o p a d a . N a p r i m e r , ako je u o b i a j e n i r a d n i d a n i m a o 1 0 a s o v a , a d n e v n a v r e d n o s t r a d n e s n a g e iznosila 3 ilinga, o n d a je c e n a j e d n o g a s a r a d a bila 3 / s p e n s a ; i m s e r a d n i dan p o p n e n a 12 asova, o n a p a d a n a 3 pensa, a n a 2 / s pensa i m se radni dan popne na 15 asova. U p r k o s t o m e , nadnica i nedeljna n a j a m n i n a o s t a j u n e p r o m e n j e n e . O b r n u t o , n a d n i c a ili n e d e l j n a n a j a m n i n a m o g u p o r a s t i , m a d a c e n a r a d a o s t a j e p o s t o j a n a ili a k p a d a . N a p r i m e r , a k o je r a d n i d a n i z n o s i o 10 a s o v a , a d n e v n a v r e d n o s t r a d n e .snage 3 ilinga, o n d a j e c e n a 1 a s a r a d a bila 3 / s p e n s a . A k o r a d n i k , u s l e d p o v e a n j a p o s l a , a u z istu c e n u r a d a , b u d e r a d i o 12 a s o v a , o n d a m u s e n a d n i c a p e n j e n a 3 il. l \f, p e n s a , d o k u c e n i r a d a n e m a p r o m e n . D o istog rezultata bi dolo i u sluaju da u m e s t o ek stenzivne veliine rada poraste njegova intenzivna v e l i i n a . Prema t o m e , p o v e a n j e n o m i n a l n e n a d n i c e ili n e d e l j n e n a j a m n i n e m o e biti p r a e n o n e p r o m e n j e n o m ili o b o r e n o m c e n o m r a d a . I s t o vai z a p r i h o d radnike p o r o d i c e i m s e koliina rada koju daje glava porodice p o v e a r a d o m l a n o v a p o r o d i c e . Z a o b a r a n j e c e n e r a d a p o s t o j e , dakle, i m e t o d i koji s u n e z a v i s n i o d s n i a v a n j a n o m i n a l n e d n e v n e ili n e d e l j n e najamnine.
3 2 3 x 32 3 3

Najamnina zavisi od cene rada i od koliine obavljenog r a d a . . . Pove anje najamnine jo ne mora znaiti i poveanje cene rada. Ako se radi due i ako je napor vei, najamnina se moe znatno popeti a da cena rada ipak ostane ista. (West, Price of Corn etc., str. 67, 68, 112.) Uostalom, na glavno pitanje kako se odreuje cena rada, West odgovara banalnim frazama. Ovo je vrlo dobro razumeo najfanatiniji zastupnik industrijske bur oazije 18. veka, esto od nas navoeni pisac dela Essay on Trade and Commerce, mada stvar konfuzno iznosi: Cena ivotnih namirnica i drugih predmeta po tronje odreuje koliinu rada, a ne njegovu cenu. (Pod ovom on razume nomi nalnu dnevnu ih nedeljnu najamninu.) Ako znatno oborimo cenu predmeta potronje, mi emo time srazmerno oboriti i koliinu r a d a . . . Fabrikanti znaju da ima razliitih metoda za dizanje i obaranje cene rada osim menjanja njenog nominalnog iznosa. (U pomenutom spisu, str. 4 8 , 61.) U svome spisu Three Lectures on the Rate of Wages, London 1830, u kome N. W. Senior iskoriuje
3 3

3 2

M e u t i m , opti zakon koji iz ovoga sledi jeste: K a d je data koli ina dnevnog, nedeljnog itd. rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi o d cene rada, koja se i s a m a m e n j a bilo s vrednou r a d n e snage bilo s odstupanjima njene cene od njene vrednosti. K a d je, naprotiv, data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi o d koliine dnevnog ili nedeljnog rada. Jedinicu m e r e za najamninu o d v r e m e n a , c e n u jednog asa rada, dobijamo ako dnevnu vrednost r a d n e snage podelimo b r o j e m asova uobiajenog radnog dana. U z m i m o da ovaj iznosi 12 asova, da je dnevna vrednost r a d n e snage 3 ilinga, vrednost koja se proizvodi za 6 asova rada. P o d t i m okolnostima c e n a jednog asa r a d a jeste 3 pensa, a vrednost koju o n proizvodi 6 pensa. Ako sad radnik b u d e zaposlen m a n j e o d 12 asova dnevno (ili m a n j e od 6 dana u nedelji), npr. s a m o 6 ili 8 asova, a c e n a r a d a ostane ista, on e primiti nadnicu od s a m o 2 ili l /2 ilinga. P o t o o n p r e m a pretpostavci m o r a da radi proseno 6 asova dnevno da bi proizveo s a m o nadnicu koja odgovara vrednosti njegove r a d n e snage, poto on p r e m a istoj pretpostavci o d svakoga asa radi s a m o polovinu za sebe, a drugu polovinu za kapita listu, jasno je da o n n e m o e isterati tu vrednost, koja se proizvodi za 6 asova rada, ako b u d e zaposlen m a n j e o d 12 asova. Ranije s m o p o s matrali r a z o r n e posledice prekomernog rada, a ovde otkrivamo izvor patnji koje za radnika proistiu iz njegove nepotpune zaposlenosti. Ako se najamnina od asa utvrdi tako da kapitalista nije obavezan da plaa nadnicu ili nedeljnu najamninu, v e s a m o asove r a d a za v r e m e kojih m u se svia da radnika zaposli, o n d a g a o n m o e zaposliti manje v r e m e n a nego to je v r e m e n a ijoj osnovici je isprva bila i z v r e na procena najamnine od asa, ili jedinice m e r e za c e n u rada. P o t o t u jedinicu m e r e odreuje s r a z m e r a : Plodno je da ona gubi svaki smisao i m radni dan prestane imati odreeni broj asova. Rui se jedinstvo plaenog i neplaenog rada. S a d a kapitalista m o e da istera iz radnika odreenu koliinu vika r a d a , a d a m u n e da radno v r e m e potrebno za njegovo samoodranje. O n m o e unititi svaku redovnost u zaposlenju, i kako m u je zgodno, p o udi i p o t r e n u t 1 34

t~tZZZZZ>

Westovo delo ne navodei ga, kae on izmeu ostalog: Radnika poglavito interesuje visina najamnine (str. 15). Dakle, radnika interesuje poglavito ono to prima, nominalni iznos najamnine, a ne ono to daje, koliina rada! Posledica takve anormalne, nepotpune zaposlenosti sasvim je razlina od posledice opteg prinudnog zakonskog skraenja radnog dana. Ona prva nema veze s apsolutnom duinom radnog dana, i moe se javiti i kod petnaestoasovnog kao i kod estoasovnog radnog dana. TJ prvom sluaju normalna cena rada sraunata je na to da radnik radi proseno 15 asova dnevno, u drugom 6 a sova. Zato posledica ostaje ista ako u prvom sluaju radnik bude zaposlen samo a u drugom samo 3 asa.
4 4

n o m interesu, smenjivati strahovit prekomeran rad s relativnom ili potpunom nezaposlenou. P o d izgovorom da plaa normalnu cenu rada, on moe anormalno produavati radni dan bez ikakve odgovara jue naknade za radnika. Stoga je bio sasvim razuman ustanak london skih graevinskih radnika ( 1 8 6 0 ) protiv pokuaja kapitalista da im nature takvu najamninu od asa. Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava takvu zloupotrebu, m a d a , r a z u m e se, ne spreava n e potpunu zaposlenost koja potie iz konkurencije maina, iz menjanja kvaliteta upotrebljavanih radnika i iz deliminih i optih kriza. D o k nadnica ili nedeljna najamnina rastu, cena rada moe no minalno da ostane postojana, a da ipak padne ispod svog normalnog nivoa. T o se dogaa kad god se radni dan produi preko njegovog obinog trajanja dok cena rada, odnosno cena radnog asa ostaje postojana. Ako u razlomku " ' ^Z'Z^ imenitelj, onda brojitelj raste jo b r e . Vrednost r a d n e snage, koja i nije drugo nego njeno troenje, raste kad r a d n a snaga due funkcionie, i to srazm e r n o bre nego to raste trajanje njene funkcije. U mnogim indu strijskim g r a n a m a u kojima preovlauje najamnina od vremena i u kojima r a d n o v r e m e nije zakonom ogranieno, dolo je zbog toga p r i r o d n i m p u t e m do navike da se radni dan samo do izvesne take, r e c i m o dok se ne navri 10 asova rada, s m a t r a kao normalan (normal working day, the day's works*, the regular hours o f work * ) . Preko te granice radno v r e m e je prekovremeno (overtime) i plaa se, uzimajui as kao jedinicu m e r e , bolje (extra pay), m a d a esto u smeno maloj s r a z m e r i . Ovde normalni radni dan po stoji kao razlomak stvarnog radnog dana, a ovaj esto preko cele godine traje due od n o r m a l n o g . U mnogim engleskim industrijskim gra n a m a poveanje cene rada usled produenja radnog dana preko iz vesne normalne granice dobilo je takav oblik da niska cena rada u tzv. normalnom vremenu prisiljava radnika na bolje plaeni prekovreJ 85 36 d v n a r a s t e

Stopa plaanja za prekovremeni rad (u manufakturama ipaka) tako je mala, /a penija itd. na as, da stoji u munoj suprotnosti sa ogromnom tetom koju prekovremeni rad nanosi zdravlju i ivotnoj snazi radnika... Osim toga, ovako dobijeni mali dodatak mora se esto potroiti na dopunu u sredstvima za okrepljenje. (CEC, II Report, str. X V I , br. 117.) Na primer, u tamparijama tapeta pre nedavnog uvoenja fabrikog zakona. Mi smo radili bez odmora za jelo, tako da se dnevni posao od IO /! asova svrava u 4Va asa po podne; sve ostalo je prekovremen rad, koji retko prestaje pre 8 asova uvee, tako da mi stvarno celu godinu radimo prekovre meno. (Mr. Smith's Evidence u: CEC, I Report, str. 125.)
1 3 6 1

8 5

* normalni radni dan, dnevni rad, regularno radno vreme

meni rad ako on uopte eli da istera dovoljnu najamninu. Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava ovo zadovoljstvo. Opte je poznata injenica da je najamnina u nekoj industrijskoj grani utoliko nia ukoliko je radni dan dui. Fabriki inspektor A. Redgrave ilustrovao je to uporednim pregledom dvadesetogodinjeg perioda od 1839. do 1859. iz koga se vidi da je u fabrikama koje su bile podvrgnute zakonu o desetoasovnom radu najamnina rasla, dok je u fabrikama u kojima se radilo dnevno 14 do 15 asova padala. Iz zakona: Kad je data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavise od koliine obavljenog rada, izlazi pre svega: to je nia ceha rada, to vea mora biti koliina rada, ili to dui mora biti radni dan da bi radnik sebi obezbedio barem i oskudnu prosenu najamninu.
38 39 40

37

N a primer, u kotskim beljarama. U nekim delovima kotske vladao je u toj industriji (pre uvoenja fabrikog zakona od 1 8 6 2 ) sistem prekovremenog rada, t j . 10 asova vailo je kao normalan radni dan. Z a taj rad primao je rad nik 1 iling i 2 pensa. Ali, uz to je dnevno dolazio prekovremeni r a d od 3 ili 4 asa, za to se plaalo 3 pensa po asu. Posledica tog sistema jeste da je rad nik koji je radio jedino normalno radno vreme mogao zasluiti samo 8 ilinga nedeljno. Bez prekovremenog rada najamnina nije bila dovoljna. ( R I F za 3 0 . april 1 8 6 3 , str. 10.) Posebno plaanje prekovremenog rada iskuenje je kome radnik ne moe odoleti. ( R I F za 3 0 . april 1 8 4 8 , str. 5.) U knjigovenicama lon donskog Sitija radi vrlo mnogo devojica od 1 4 do 15 godina i to po ugovoru o izuavanju zanata koji propisuje odreene asove rada. P a ipak one u poslednjoj neelji svakog meseca rade do 10, 1 1 , 12 i 1 as nou zajedno s odraslim radni cima, u vrlo meovitom drutvu. Njih poslodavci namamljuju (tempt) posebnom nagradom i novcem za dobru veeru, koju one uzimaju u oblinjim krmama. Veliki razvrat koji se tako stvara ( C E C , V Report, str. 4 4 , b r . 191) m e u ovim young immortals* * izravnava se time to one uvezuju i mnogo Biblija i pounih knjiga.
1

3 7

Vidi: R I F za 30. april 1 8 6 3 , isto. Oceniujui stanje stvari potpuno tano, izjavili su londonski graevinski radnici, za vreme velikog trajka i lokauta od I 8 6 0 , da e pristati na najamninu o d asa samo pod dva uslova: 1. da se cenom radnog asa ustanovi normalan radnf dan od 9 odnosno 10 asova i da cena za 1 as desetoasovnog radnog dana bude vea od cene za 1 as devetoasovnog radnog dana; 2. da se svaki as preko normalnog radnog dana kao prekovremeni rad srazmerno vie plaa. Poznata je injenica da je t a m o gde je radno vreme p o pravilu dugo najamnina po pravilu niska. ( R I F za 3 1 . oktobar 1 8 6 3 , str. 9 . ) Rad koji radniku donosi najmanje hrane veinom je prekomerno dug. (Public Health, V I R e port, 1 8 6 3 , str. 15.)
4 0 3 9

8 8

R I F za 30. april I 8 6 0 , str. 3 1 , 32.

* veito mladim svetom

31 Marx - Engela (21)

Niska cena r a d a deluje ovde kao podsticaj z a produavanje radnog vremena. Ali, o b r n u t o , produavanje radnog v r e m e n a proizvodi sa svoje strane padanje cene r a d a , a s t i m e i nadnice ili nedeljne najamnine. . . . . , . . dnevna vrednost radne snage I z odreenja c e n e r a d a razlomkom . . . v~r;= ' radni dan datog broja asova izlazi d a p u n o produavanje r a d n o g dana obara cenu rada, ako n e nastupi kakva kompenzacija. Ali iste okolnosti koje kapitalisti pruaju m o g u n o s t d a trajno produi radni dan o m o g u u j u m u isprva, a onda g a i prisiljavaju, d a i nominalno o b a r a cenu rada dok ne padne celokupna c e n a poveanog broja asova, t j . nadnica ili nedeljna najamnina. O v d e je dovoljno ukazati n a dve okolnosti. A k o jedan ovek obavlja posao oveka i p o ili dva oveka, raste p o n u d a rada, m a d a p o n u d a radnih snaga, koje se nalaze n a tritu ostaje ista. Konkurencija koja se n a ovaj nain stvara m e u radnicima o m o g u u j e kapitalisti d a obori cenu rada, a padanje cene rada o m o g u u j e m u , o p e t , d a r a d n o v r e m e jo vie p r o d u i . U b r z o , pak, ovo raspolaganje anormalnim koliinama neplaenog r a d a , t j . koliinama koje prevazilaze proseni drutveni nivo, postaje sredstvo z a konkurenciju m e u s a m i m kapitalistima. J e d a n deo c e n e r o b a sastoji se iz c e n e rada. Neplaeni deo cene rada n e m o r a se u r a u n a t i u c e n u r o b e . O n se m o e pokloniti njenom kupcu. T o je p r v i korak n a koji konkurencija nagoni. D r u g i korak n a koji o n a p r i m o r a v a jeste d a se iz prodajne c e n e r o b e takode iskljui bar jedan deo anormalnog vika vrednosti stvorenog produenjem radnog dana. N a ovaj nain se obrazuje, u prvi m a h t u i t a m o , a onda se malo-pomalo utvruje anormalno niska prodajna cena r o b e i ona otada slui kao postojana podloga kukavne najamnine u z p r e k o m e r n o dugo r a d n o v r e m e , dok je prvobitno bila proizvod tih okolnosti. M i s a m o nagovet a v a m o ovo kretanje, poto analiza konkurencije n e spada ovamo. Ali dajmo za asak r e s a m o m kapitalisti: U Birmingemu je konkurencija medu fabrikantima tolika da je mnogi od nas prisiljen da kao poslodavac ini ono ega bi se inae stideo, pa ipak se ne
41 42

Npr., runi izraivai avala u Engleskoj moraju zbog niske cene rada da rade dnevno 15 asova da bi isterali sasvim bednu nedeljnu najamninu. Mnogo i veoma mnogo asova u toku dana moraju oni dirinditi da isteraju 11 pensa il, 1 iling, a od toga idu 2 / do 3 pensa na rabaenje alata, loenje i otpatke eleza. (CEC, III Report, str. 136, br. 671.) Za isto radno vreme ene dobijaju samo 5 ilinga nedeljno. (Isto, str. 137, br. 674.) Ako bi se, npr., neki fabriki radnik protivio da radi tradicionalno dugo radno vreme, njega bi za najkrae vreme zamenili drugim, koji je voljan da radi bez obzira na duinu radnog vremena, i tako bi ostao bez posla. (RIF za 31. oktobar 1848, Evidence, str. 39, br. 58.) Ako jedan ovek radi za dvojicu... profitna stopa uglavnom e se popeti... jer je ova dodata ponuda rada snizila njegovu cenu. (Senior, Three Lectures on the Rate of Wages, str. 15.)
1 4 2

4 1

pravi vie novaca (and yet no more money korist od toga.

43

is made); jedino publika izvlai

italac se sea onih dveju vrsta londonskih hlebara, od kojih jedni prodaju hleb po punoj ceni (the fuhpriced bakers) a drugi ispod njegove normalne cene (the underpriced, the udersellers). Oni to prodaju hleb po punoj ceni ovako su pred parlamentarnom anketnom komisijom optuivali svoje konkurente:
Oni mogu opstati samo zato to, prvo, varaju publiku (falsifikujui robu i, drugo, to za najamninu za dvanaestoasovni rad izgule od svojih ljudi 18 asova r a d a . . . Sredstvo kojim se vodi konkurentska borba jeste neplaeni rad radnika (the unpaid l a b o u r ) . . . Konkurencija meu hlebarima uzrok je to je teko ukinuti noni rad. Oni koji hleb prodaju ispod cene kotanja, koja se men ja s cenom brana, naknaduju to time to iz svojih ljudi isteruju vie rada. Ako ja iz mojih ljudi isterujem samo 12 asova rada, a moj sused naprotiv 18 ih 2 0 , onda me on mora tui u prodajnoj ceni. Kad bi radnici mogh nastojati na tome da im se plaa prekovremeni rad, ovom bi manevru brzo doao k r a j . . . Velik broj radnika zaposlenih kod hlebara koji prodaju ispod cene jesu stranci, mladii i drugi koji su prinueni da se zadovolje gotovo svakom najamninom koju mogu dobiti.
44

Ova jeremijada interesantna je i zbog toga to pokazuje kako se u mozgu kapitaliste odraava samo privid odnosa proizvodnje. Kapitalista ne zna da i normalna cena rada ukljuuje odreenu koliinu neplaenog rada i da je upravo taj neplaeni rad normalno vrelo njegovog dobitka. Za njega uopte ne postoji kategorija vika radnog vremena, jer se taj viak sadri u normalnom radnom danu koji on misli da plaa s nadni com. Ali za njega postoji prekovremeni rad, produavanje radnog da na preko granice koja odgovara obinoj ceni rada. tavie, on zahteva da njegov konkurent, koji prodaje ispod cene, posebno plaa (extra pay) taj prekovremeni rad. Ali opet ne zna da ta posebna plata isto tako sadri neplaen rad kao i cena obinih asova rada. Recimo da je cena jednog asa dvanaestoasovnog radnog dana 3 pensa, vrednost koja se proizvodi za /z asa rada, dok je cena prekovremenog asa 4 pensa, vrednost koja se proizvodi za /s asa rada. U prvom sluaju kapitalista prisvaja bez plaanja jednu polovinu, a u drugom jednu treinu radnog asa.
1 z

C E C , I I I Report, Evidence, str. 6 6 , br. 22. Report etc. relative to the Grievances complained of by the journeymen bakers*, London 1862, str. L I I , i na istom mestu, Evidence, br. 4 7 9 , 359, 27. Meutim, i kod onih koji prodaju po punoj ceni rad poinje, kao to je ranije pomenuto i kao to priznaje sam njihov vo Bennet, u l i asova nou ih i ranije, i esto traje do 7 asova sledee veeri. (Isto, str. 22.)
4 4

4 8

GLAVA

D E V E T N A E S T A

Najamnina od komada
Najamnina od komada samo je preinaen oblik najamnine od vremena, kao to je najamnina od vremena preinaen oblik vrednosti ili cene radne snage. Kod najamnine od komada izgleda na prvi pogled kao da upotrebna vrednost koju radnik prodaje nije funkcionisanje njegove radne snage, ivi rad, nego rad koji se ve opredmetio u proizvodu, i kao da se cena toga rada ne odreuje, kao kod najamnine od vremena, razlomkom
dnevna vrednost radne snage radni dan datog broja asova' ,
n e

,
n o m

K
A

sposobnou proizvoaa. Pre svega, ve i injenica da u isto vreme i u istim poslovnim granama naporedo postoje i jedan i drugi oblik najamnine, morala bi pokolebati pouzdanost onih koji veruju u taj privid. Na primer:
*
0

Londonski slagai rade obino od komada, dok je najamnina od vremena kod njih izuzetak. Kod slagaa u provinciji sluaj je obrnut: najamnina od vre mena je pravilo, a najamnina od'komada izuzetak. Laarske drvodelje u london skom pristanitu imaju najamninu od komada, u svima ostalim engleskim pristaiiitima najamninu od vremena. *
4

Sistem rada na komad oznaka je jedne odreene epohe u radnikovoj istoriji; on je srednji lan izmeu poloaja obinog nadniara, koji zavisi od kapi talistove volje, i kooperativnog radnika koji obeava da e u nedalekoj budu nosti u svojoj linosti ujediniti i radnika i kapitalistu. Radnici na komad stvarno su svoji gospodari, i kad rade s kapitalom preduzetnika. (John Watts, Trade Societies and Strikes, Machinery and Cooperative Societies, Manchester 1865, str. 52, 53.) Citiram ovu knjiicu zato to je to shvnica svih davno izanalih, apolo getskih optih mesta. Isti g. Watts bio je ranije pristalica ovenizma i objavio je 1842. drugu jednu knjiicu: Facts and Fictions of Political Economy, u kojoj je, pored ostaloga, property * proglaavao za robbery *. Ali to je bilo davno.
1 8 4 4

4 1

T . J . Dunning, Trade's Unions and Strikes, London 1860, str. 22.

* svojinu * krau

esto se u jednim istim sedlarskim r a d n j a m a u L o n d o n u z a isti posao F r a n c u z i m a plaa od k o m a d a , a E n g l e z i m a o d v r e m e n a . U pravim fabrikama, u kojima je najamnina o d k o m a d a opte pravilo, pojedini poslovi n e m o g u se iz tehnikih razloga meriti p o k o m a d u i zato se plaaju o d v r e m e n a . M e u t i m je p o sebi jasno d a raznolikost oblika u isplaivanju najamnine niukoliko n e m e n j a njenu sutinu, m a d a jedan oblik m o e biti povoljniji p o razvitak kapitalistike p r o i z vodnje od drugog oblika. U z m i m o da obian radni dan iznosi 12 asova, o d kojih su 6 pla eni, a 6 neplaeni. N e k vrednost koja se u t o m r a d n o m d a n u proizvodi b u d e 6 ilinga, dakle 6 pensa z a jedan as. N e k a iskustvo pokae da radnik koji radi s prosenim stupnjem intenzivnosti i umenosti, koji, dakle, z a izradu nekog proizvoda stvarno upotrebljava s a m o drutveno potrebno r a d n o v r e m e , z a 12 asova izrauje 2 4 k o m a d a , bilo d a su t o odvojeni komadi ili da su merljivi delovi kakvog sloenog proizvoda. U t o m sluaju vrednost ova 2 4 'komada, p o odbitku postojanog dela kapitala koji u sebi sadre, iznosi 6 ilinga, a vrednost svakog k o m a d a 3 pensa. Radnik p r i m a l 12 peni po k o m a d u i tako z a 12 asova zaslui 3 ilinga. K a o to je kod najamnine o d v r e m e n a svejedno h o e m o li uzimati da radnik radi 6 asova z a sebe a 6 za kapitalistu, ili da o d svakog asa radi polovinu z a sebe a polovinu z a kapitalistu, tako je i ovde svejedno da li e m o kazati da je svaki pojedini k o m a d pola plaen a pola neplaen, ili da c e n a od 12 k o m a d a nadoknauje s a m o vrednost radne snage, dok onih drugih 12 ovaplouju viak vrednosti.
47 1 1

Oblik najamnine o d k o m a d a isto je tako iracionalan kao i oblik najamnine od v r e m e n a . D o k , r e c i m o , dva k o m a d a r o b e , p o odbitku vrednosti u njima utroenih sredstava z a proizvodnju, kao proizvod 1 asa rada v r e d e 6 pensa, dotle radnik p r i m a za njih c e n u o d 3 pensa. Stvarno, najamnina od k o m a d a n e izraava neposredno neki odnos vrednosti. N e radi se o t o m e da se izmeri vrednost k o m a d a p o m o u r a d nog v r e m e n a koje je u njemu ovaploeno, v e naprotiv o t o m e da se rad koji radnik troi izmeri p o m o u broja k o m a d a koje je proizveo. K o d najamnine od v r e m e n a r a d se m e r i njegovim neposrednim v r e Evo kako istovremeno naporedo postojanje ova dva oblika najamnine pogoduje fabrikantskim prevarama. U jednoj fabrici radi 400 ljudi, od kojih po lovina radi za najamninu od komada i stoga joj je u neposrednom interesu da radi prekovremeno. Ostali radnici rade na nadnicu, rade isto koliko i drugi, a za prekovremeni rad ne dobijaju n i t a . . . Rad ovih 200 ljudi za vreme od V* asa ravan je radu jednog lica za vreme od 50 asova, odnosno /e nedeljnog rada jednog oveka i znatna je dobit za preduzetnika. ( R I F za 31. oktobar 1860, str. 9.) Prekovremeni rad je jo uvek jako rasprostranjen; u veini sluajeva sve je udeeno da se ne otkrije i da se ne iskusi kazna koju sam zakon predvia. Ja sam u mnogim ranijim izvetajima... ukazivao na nepravdu koja se nanosi radnicima koji ne rade na komad nego na nedeljnu najamninu. (Leonard Horner u: R I F za 30. april 1859, str. 8, 9.)
6 4 7

menskim trajanjem, kod najamnine od komada koliinom proizvoda u kojoj se zgusnuo r a d utroen za jedno odreeno v r e m e . Cena samog radnog vremena konano je odreena jednainom: vrednost dnevnog r a d a = d n e v n a vrednost r a d n e snage. Najamnina od komada, prema t o m e , samo je izmenjen oblik najamnine od vremena. Razmotrimo sad neto blie karakteristine osobine najamnine od komada. Ovde kakvou rada kontrolie sama izraevina, koja m o r a biti prosene valjanosti, ako se hoe da cena od komada bude potpuno isplaena. U ovom pogledu najamnina od komada postaje vanredno bogat izvor zakidanja najamnine i prevara od strane kapitalista. Ona prua kapitalistima potpuno odreenu m e r u za intenzivnost rada. Samo ono radno vreme koje se ovaploti u unapred odreenoj i iskustvom utvrenoj koliini robe vai kao drutveno potrebno radno vreme i kao takvo se plaa. Stoga se u veim krojakim radionicama izvestan komad rada, npr. prsluk itd., zove as, pola asa itd. raunajui as po 6 pensa. Iz prakse se zna kolik je proseni proizvod jednog asa. K a d se m o d a promeni, kad su u pitanju popravke itd., nastaje izmeu poslodavaca i radnika spor da li je neki odreeni komad r a d a = jednom asu itd., dok i ovde ne odlui iskustvo. Slino je i u londonskim r a dionicama nametaja itd. Ako radnik n e m a prosenu proizvoaku sposobnost i usled toga nije kadar davati minimum dnevnog posla, otputaju g a .
48 4 9

Poto ovde sam oblik najamnine kontrolie kakvou i intenzivnost rada, veliki deo nadzora nad r a d o m postaje suvian. Zato najamnina od komada sainjava i podlogu ranije izloenog modernog kunog rada i podlogu hijerarhijski ralanjenog sistema eksploatacije i ugnjetavanja. Ovaj sistem ima dva osnovna oblika. S jedne strane, najamnina od komada olakava uvlaenje parazita izmeu kapitaliste i najamnog radnika, davanje rada u podzakup (subletting o f labour). Dobit tih posrednika proistie iskljuivo iz razlike izmeu cene rada koju plaa kapitalista i onog dela t e cene koju posrednici stvarno daju r a d n i c i m a .

60

Najamnina se moe meriti na dva naina: ili trajanjem rada, ili njego vim proizvodom. (Abrg lmentaire des principes de l'conomie Politique, Paris 1796, str. 32.) Autor ovog anonimnog spisa jeste G. Gamier. Prelcu se daje odreena koliina pamuka, a on ima da posle izvesnog vremena umesto pamuka preda odreenu teinu konca ili pree izvesne finoe, i dobije toliko i toliko za funtu predate izraevine. Ako mu je rad manjkav u pogledu kakvoe, on biva kanjen; ako je za jedno dato vreme izradio koliinu ispod odreenog minimuma, onda ga otputaju i dovode na njegovo mesto umesnijeg radnika. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 316, 317.) Kad posao prolazi kroz ruke mnogo njih, koji svi hoe da sudeluju u dobiti, a stvarno radi samo poslednji, onda je plata koja najzad doe u ruke rad nice bedna i nesrazmerna. (CEC, II Report, str. L X X , br. 424.)
4 9 6 0

4 8

Ovaj sistem nosi u Engleskoj karakteristino ime sweating-systerm (znojni sistem). S druge strane, najamnina od komada dozvoljava kapitalisti da s glavnim radnikomu manufakturi s vodom grupe, u rudniku s kopaem itd., u fabrici s pravim mainskim radnikom ugovori toliko i toliko od komada, po ceni kojom sam glavni radnik uzima i plaa svoje pomone radnike. Eksploatacija radnika od strane kapitala ostvaruje se u ovom sluaju pomou eksploatacije radnika od strane radnika. Kad najamnina od komada ve postoji, onda je prirodno da je u radnikovu linom interesu da svoju radnu snagu to vie napregne, a ovo olakava kapitalisti da podigne normalni stepen intenzivnosti. * Isto tako je radnikov lini interes da produi radni dan, jer to poveava njegovu nadnicu ili njegovu najamninu. Tako nastupa reakcija koju smo ve pomenuli kod najamnine od vremena, s tom razlikom to produenje radnog dana, ak i kad najamnina od komada ostaje posto jana, samo sobom ukljuuje padanje cene rada.
51 51 52

ak i apologet Watts kae: Sistem najamnine od komada znatno bi se popravio kad bi svi radnici zaposleni na jednom poslu neposredno uestvo vali u ugovoru srazmerno svojim sposobnostima, umesto to je jedan ovek zainteresovan da preterano iscrpljuje svoje drugove mislei samo na svoju korist. (Isto, 5 3 . ) O gadostima ovog sistema vidi: C E C , I I I Report, str. 6 6 , br. 22, str. 11, br. 124, str. X I , br. 13, 5 3 , 59. itd. Ovaj prirodni rezultat esto se podstie vetakim putem. T a k o Se u londonskim engineering t r a d e * praktikuje stari trik da kapitalista izabere za vou neke radnike grupe oveka vanredne telesne snage i vetine. Svaka tri meseca ili u drugim rokovima on m u plaa posebnu nagradu pod pogodbom da ini sve to moe da svoje saradnike, koji primaju samo obinu najamninu, podstie da dre korak s n j i m . . . Ovo e nam bez daljeg komentara objasniti zato se kapitalisti ale na tredjunione da koe delatnost, veu umenost i radnu snagu (stinting the action, superior skill and working power). (Dunning, Trade's Unions and Strikes, L o n d o n I 8 6 0 , str. 2 2 , 2 3 . ) Poto je pisac i sam r a d nik i sekretar jednog tredjuniona, moglo bi se ovo uzeti kao preterano. Ali p o gledajte, npr., u highly respectable * poljoprivrednoj enciklopediji J . C h . M o r lona lanak Labourer *, gde se ovaj metod preporuuje zakupnicima kao odlian.
1 2 3 5 1 a

5 1

Svi koji su plaeni od k o m a d a . . . imaju koristi od prekoraivanja za konskih granica radnog dana. Ova gotovost na prekovremeni rad opaa se osobito kod ena koje rade kao tkalje i namotaice. ( R I F za 30. april 1 8 5 8 , str. 9 . ) Ovaj sistem najamnine od komada, tako koristan po k a p i t a l i s t e . . . ide direktno za tim da mladog lonarskog radnika podstakne na veliki prekovremeni rad za onih 4 do 5 godina kad ga plaaju od komada, ali po niskoj ceni. T o je jedan od glavnih uzroka kojima treba pripisati to su lonari fiziki degenerisani. ( C E C , I Report, str. X I I I . )

5 2

* fabrikama maina * visoko potovanoj * poljoprivredni radnik

P r i najamnini o d v r e m e n a vlada s m a l o izuzetaka jednaka najamnina z a iste funkcije, dok se p r i najamnini o d k o m a d a c e n a r a d n o g v r e m e n a dodue m e r i o d r e e n o m koliinom proizvoda, ali se nadnica i nedeljna najamnina menjaju p r e m a mdividualnim razlikama radnika, o d kojih jedan izrauje s a m o m i n i m u m proizvoda za dato v r e m e , drugi prosenu koliinu, a t r e i preko prosene. T u se u pogledu stvarnih prihoda javljaju velike razlike, v e p r e m a razlici u umenosti, snazi, energiji, izdrljivosti itd. pojedinog r a d n i k a . R a z u m e se d a ovo n e menja nita u o p t e m o d n o s u i z m e u kapitala i najamnog rada. P r v o , individualne razlike potiru se z a celokupnu radionicu, t e o n a za odreeno radno v r e m e daje prosean p r o i z v o d ; plaena ukupna najamnina bie prosena najamnina u toj poslovnoj grani. D r u g o , s r a z m e r a izmeu najamnine i vika vrednosti ostaje nepromenjena, poto individualnoj najamnini svakog radnika o d g o v a r a m a s a vika vrednosti koju o n individualno stvara. A h m o g u n o s t veeg z a m a h a , koju najamnina o d komada p r u a individualnosti, i m a s jedne strane tendenciju da razvije indi vidualnost, a s t i m i oseanje slobode, samostalnost i samokontrolu radnika, dok s d r u g e s t r a n e tei d a razvije konkurentsku borbu m e u s a m i m radnicima. Stoga najamnina o d k o m a d a i m a tenden ciju a diui individualne najamnine iznad prosenog nivoa snizi s a m taj nivo. A h t a m o g d e se odreena najamnina o d k o m a d a v e odavno tradicijom ustalila i g d e je zbog toga njeno obaranje naila zilo n a n a r o i t e tekoe, t u fabrikanti izuzetno pribegoe i njenom nasilnom pretvaranju u najamninu od v r e m e n a . P r o t i v toga je npr. bio 1 8 6 0 . veliki trajk t k a a pantljika u K o v e n t r i j u . Naposletku,
53 5 4

U svakoj grani u kojoj se rad plaa od komada po toliko za svaki po sao . . . najamnine mogu u iznosu vrlo jako odstupati jedna od d r u g e . . . Ali gde se radi na nadnicu, postoji uglavnom najamnina jednake visine... koju i poslo davci i radnici smatraju kao meru za prosenu proizvoaku sposobnost radnika u dotinoj grani. (Dunning, Trade's Unions and Strikes, str. 17.) Rad ' zanatlij skin pomonika regulie se od dana ili od komada ( la journe ou la p i c e ) . . . Majstori priblino znaju koliko posla radnici na dan mogu da obave u svakom mtier-u *, pa ih zato esto plaaju srazmerno poslu koji izvre; na taj nain ovi pomonici rade u svom interesu to vie mogu i bez ikakvog nadzora. (Cantillon, Essai sur la Nature du Commerce en gnral, Am sterdam 1756, str. 185, 202. Prvo izdanje izilo je 1755.) Cantillon, iz koga su Quesnay, ser James Steuart i A. Smith izobilno crpli, ve ovde prikazuje najamninu od komada samo kao izmenjen oblik najamnine od vremena. Cantillonovo fran cusko izdanje obeleeno je u naslovu kao prevod s engleskog, ah englesko iz danje: The Analysis of Trade, Commerce etc., by Philip Cantillon, late of the City of London, Merchant, ne samo to je kasnijeg datuma (od 1759), nego i svojom sadrinom pokazuje da je docnija prerada. Tako se, npr., u francuskom izdanju jo ne pominje Hume, dok naprotiv u engleskom Petty skoro i ne figu5 4 1

5 3

najamnina o d k o m a d a glavni najamnine od a s a .

5 5

je

oslonac

ranije

izloenog

sistema

I z dosadanjeg izlaganja izlazi d a je n a j a m n i n a o d k o m a d a oblik najamnine koji najbolje o d g o v a r a kapitalistikom n a i n u proizvodnje. I a k o nije n o v a i z m e u ostaloga, o n a z v a n i n o figurie p o r e d n a j a m n i n e o d v r e m e n a u f r a n c u s k i m i engleskim r a d n i k i m z a k o n i m a 1 4 . v e k a dobila je vei z a m a h tek z a v r e m e p r a v o g m a n u f a k t u r n o g p e r i o d a . U periodu b u r n o g poleta k r u p n e industrije, n a r o i t o o d 1 7 9 7 . d o 1 8 1 5 , o n a slui kao p o l u g a z a p r o d u a v a n j e r a d n o g v r e m e n a i o b a r a n j e najamnine. V e o m a v a a n materijal o k r e t a n j u n a j a m n i n e u t o m p e riodu nalazi se u P l a v i m k n j i g a m a : R e p o r t a n d E v i d e n c e f r o m t h e Select C o m m i t t e e o n Petitions r e s p e c t i n g t h e C o r n Lavvs ( p a r l a m e n t a r n a sesija o d 1 8 1 3 / 1 8 1 4 ) i R e p o r t s f r o m t h e L o r d s ' C o m m i t t e e , o n t h e state o f t h e G r o w t h , C o m m e r c e , and Consumption o f Grain, and all L a w s relating thereto. (Sesija o d 1 8 1 4 / 1 8 1 5 . ) T u n a l a z i m o d o k u m e n t o v a n dokaz z a stalno p a d a n j e c e n e r a d a o d p o e t k a antijakobinskog rata. U t k a n i c a m a , n p r . , n a j a m n i n a o d k o m a d a bila je toliko p a l a d a je uprkos jako p r o d u e n o m r a d n o m d a n u n a d n i c a stajala n i e n e g o ranije. Stvarni tkaev prihod mnogo je manji nego pre; nekada je on daleko nadmaivao obine radnike, sad je gotovo jednak s njima. Doista, razlika izmeu najamnine kvalifikovanog i prostog radnika sada je mnogo neznatnija negoli ma u kom ranijem periodu.
58

K a k v u je slabu korist i m a o seoski proletarijat o d p o j a a n e i n t e n zivnosti i produenja r a d a , nastalih usled n a j a m n i n e o d k o m a d a , p o kazae sledee m e s t o u z e t o iz jednog spisa koji b r a n i interes z e m l j o posednika i zakupnika. rira. Englesko je izdanje manje znaajno u teorijskom pogledu, ali sadri svako jakih podataka koji se odnose na .englesku trgovinu, na trgovinu plemenitim me talima itd., ega u francuskom tekstu nema. Prema tome, rei u naslovu: Taken chiefly from the Manuscript of a very ingenious Gentleman deceased, and adap ted etc. * izgleda da su gola izmiljotina, to odgovara tadanjem obiaju.f Koliko puta smo videli da je u ponekim radionicama bilo nameteno mnogo vie radnika nego to je rad stvarno iziskivao! Radnici se esto uzimaju u oekivanju kakve narudbine koja je jo sasvim neizvesna i koja ponekad postoji samo u uobrazilji; poto ih plaaju po komadu, fabrikanti znaju da se ne izlau nikakvoj opasnosti, poto sve izgubljeno vreme pada na teret nezaposlenih. (H. Gregoir, Les Typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles, Bruxelles 1865, str. 9.) Remarks on the Commercial Policy of Great Britain*, London 1815, str. 48.
1 lsl] 5 6 5 8

* Uzeto poglavito iz rukopisa jednog vrlo otroumnog, sada pokojnog gospodina i preudeeno itd.

Najvei deo poljoprivrednih radova vre ljudi koji su najmljeni na dan ili od komada. Njihova nedeljna najamnina iznosi otprilike 12 ilinga; i mada se moe uzeti da ovek koji radi od komada, imajui jai podsticaj za rad, zaslui 1 ili moda 2 ilinga nedeljno vie nego kad bi radio na nadnicu, ipak, kad se uzme u raun njegov celokupni dohodak, izlazi da se ovaj dobitak potke nje govom manjom zaposlenou u toku g o d i n e . . . Osim toga, nai e se da najam nine tih ljudi stoje u izvesnom odnosu prema cenama potrebnih ivotnih sred-' stava, tako da je ovek s dvoje dece kadar izdravati svoju porodicu bez paro hijske potpore.
57

U pogledu injenica koje je parlament bio objavio, izjavio je tada Malthus:

Priznajem da s nezadovoljstvom gledam kako se praksa najamnine od ko mada jako rairila. Raditi uistinu teak posao 12 ili 14 asova dnevno, u iole duim periodima vremena, i suvie je za jedno ljudsko bie.
58

U radionicama na koje se protee fabriki zakon najamnina od komada postaje opte pravilo, poto u njima kapital moe proiriti radni dan jo samo veom intenzivnou. Kad se menja proizvodnost rada, ista koliina proizvoda preds tavlja vee ili manje radno vreme. Menja se, dakle, i najamnina od komada, poto je ona izraz cene nekog odreenog radnog vremena. U naem gornjem primeru proizvodilo se 24 komada za 12 asova, dok je vrednost proizvedena za 12 asova bila 6 ilinga, dnevna vred nost radne snage 3 ilinga, ceha jednog asa rada 3 pensa, a najamnina od jednog komada U/2 peni. Jedan komad usisavao je V2 asa rada. Ako se sada, moda usled udvostruene proizvodnosti rada, za isti radni dan izrauje 48 komada umesto 24, a sve ostale okolnosti ostanu neizmenjene, onda najamnina od komada pada od I 12 penija na \ \ , poto sada svaki komad predstavlja samo / 4 , a ne vie l% radnog asa. 1 2 4 x l V 2 peni=3 ilinga, a isto je tako i 4 8 x / 4 penija=3 ilinga. Drugim recima: najamnina od komada pada u istoj srazmeri u kojoj raste broj komada proizvedenih za jedno isto vreme , dakle u istoj
59 1 3 1 x 3 60

A Defence of the Landowners and Farmers of Great Britain, str. 4, 5.

5 8

5 7

London 1814,

Malthus, Inquiry into the Nature and Progress of Rent, London 1815, [str. 4 9 , primedba]. Radnici koji rade od komada sainjavaju verovatno etiri petine svih fabrikih radnika. ( R I F za 30. april 1858, str. 9.) Proizvodna snaga njegove maine predilice tano je izmerena, i stopa plate za rad, koji se pomou nje vri, opada sa porastom njene proizvodne snage, mada ne u istoj srazmeri. ( U r e , Philosophy of Manufactures, str. 317.) Zadnju apologetsku postavku Ure je sam porekao. On priznaje, npr., da zbog produenja mule-predilice radnik mora neto vie raditi. Rad, dakle, ne opada u onoj meri u kojoj raste njegova proizvodnost. Zatim: Ovim poveanjem podie se proizvodna
6 9 8 0

srazmeri u kojoj opada radno vreme utroeno na jedan isti komad. Ovo menjanje najamnine od komada, ukoliko je isto nominalno, izaziva stalne borbe izmeu kapitaliste i radnika. Bilo zato to ka pitalista iskoriava priliku da cenu rada stvarno snizi, bilo zato to s poveanjem proizvodne snage rada ide uporedo i poveanje njegove intenzivnosti. Ili zato to radnik uzima ozbiljno prividnost kao da mu se najamninom od komada plaa proizvod, a ne radna snaga, te se stoga odupire snienju najamnine kojemu ne odgovara snienje prodajne cene robe.
Radnici briljivo motre na cenu sirovina i na cenu fabrikovanih dobara, te su stoga kadri da tano procene profite svojih poslodavaca.
61

Takvu pretenziju * kapital s pravom odbija kao krupnu zabludu u pogledu prirode najamnog rada. On die graju protiv te drske elje da se udari poreza na napredak industrije, i izjavljuje bez okolienja da se proizvodnost rada * radnika uopte ne tie.
62 2 68

snaga maine za / s . K a d to nastupi, prelcu se za izraeni posao vie ne plaa ista stopa kao pre. Ali poto se njegova najamnina ne sniava za / s , to pobolj anje maine poveava njegov prihod za svaki as radaali, aligornje izlaga nje treba unekoliko i s p r a v i t i . . . Sada prelac mora iz / a ilinga to ima vie da plati neto vie za mlade pomone snage, a osim toga istiskuju se odrasli radnici (isto, str. 320, 3 2 1 ) , to nikako ne odaje tendenciju za penjanjem najamnine.
1 2

H. Fawcett, The Economic Position of the British and London 1865, str. 178.
8 8 8

9 1

Labourer,

Cambridge

U londonskom listu Standard od 2 6 . oktobra 1861. nalazi se izvetaj o procesu koji je pred magistrates * u Rodelu vodila firma John Bright et C o . protiv predstavnika sindikata tkaa tepiha radi zastraivanja. Ortaci Bright bili su uveli novu mainu koja je mogla proizvoditi 2 0 0 jarda tepiha za isto vreme i istim radom (!) koji je ranije bio potreban za proizvodnju 160 jarda. Radnici nisu mogli imati nikakve pretenzije da uestvuju u dobiti koju su njihovi poslodavci postigli na taj nain to su svoje kapitale upotrebili na mehanika usavravanja. Stoga gospoda Bright predloie da se stopa najamnine snizi od P / z na 1 peni od jarda, pri emu su, dakle, ostavljali radnicima potpuno isti prihod za isti rad. Ali je ovo bilo nominalno snienje najamnine, o emu radnici, kako se tvrdi, nisu prethodno bili obaveteni. U svojoj tenji da odre najamninu, tredjunioni trae da uestvuju u dobiti koju donosi usavrena maina! (Quelle horreur! * ) . . . oni zahtevaju veu najamn inu zato to je rad s k r a e n . . . drugim recima, oni tee da udare porez na usavravanja u industriji. (On Combination of Trades, novo izd., L o n don 1834, str- 4 2 . )
4 8 8

* U 3. i 4. izdanju: izjavu (Ausspruch), a ne zahtev, pretenziju (Anspruch). * U 4. izdanju: radnika * mirovnim sudijama * Kakav uas!
8 4

G L A V A

D V A D E S E T A

Nacionalna razlinost najamnina

U petnaestoj glavi bavili smo se raznovrsnim kombinacijama koje m o g u da izazovu promenu u apsolutnoj ili u relativnoj (tj. uporedenoj s vikom vrednosti) veliini vrednosti radne snage, dok se opet s druge strane koliina ivotnih sredstava, u kojima se ostvaruje cena radne snage, mogla kretati nezavisno ili drukije od promena te cene. K a k o smo ve napomenuli, svi se oni zakoni prostim prelaskom vred nosti, odnosno cene radne snage, u egzoterini oblik najamnine pretva raju u zakone kretanja najamnine. Ono to se u okviru ovoga kretanja ispoljava kao promena kombinacije, moe se za razline zemlje poka zivati kao istovremena razlinost nacionalnih najamnina. P r i uporeivanju nacionalnih najamnina moraju se, dakle, imati u vidu svi m o menti koji odreuju promenu veliine vrednosti radne snage: cena i obim prirodnih i istorijski razvijenih najpreih ivotnih potreba, trokovi obrazovanja radnika, uloga enskog i dejeg rada, proizvodnost rada, njegova intenzivna i ekstenzivna veliina. a k i najpovrnije poreenje zahteva da se pre svega prosena nadnica za iste poslovne grane u razlinim zemljama svede na radne dane jednake duine. Poto se nadnice tako budu izjednaile, m o r a se opet najamnina od vremena prevesti n a najamninu o d komada, jer je samo ova najamnina merilo kako za proizvodnost, tako i za intenzivnu veliinu rada.
64

U svakoj zemlji postoji izvesna srednja intenzivnost rada. Ako je rad, utroen na proizvodnju neke robe, manje intenzivan, znai da je utroeno vie radnog vremena nego to je drutveno potrebno; zato se takav rad ne rauna kao rad normalne kakvoe. Jedino onaj stepen intenzivnosti koji stoji iznad prosenog nacionalnog stepena menja u nekoj datoj zemlji m e r u vrednosti koju imamo "u prostom trajanju radnog vremena. Drukije je na svetskom tritu, iji su sastavni delovi pojedinane zemlje. Srednja intenzivnost rada u svakoj zemlji je drukNetano je rei da se najamnina popela (re je ovde o njenoj ceni) zato Sto se njome moe kupiti vea koliina jevtinijeg artikla. (David Buchanan u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth of Nations, 1814, sv. I, str. 417, primedba.)
4 4

ija: ovde vea, tamo manja. Ove nacionalne prosene veliine sa injavaju, dakle, skalu, ija je jedinica mere prosena jedinica svetskog rada. Prema tome, intenzivniji nacionalni rad, uporeen s manje intenzivnim, proizvodi za jednako vreme vie vrednosti, koja se izra ava u vie novca. Ali se zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni jo vie modifikuje time to na svetskom tritu proizvodniji nacionalni rad vai i kao intenzivniji, dok god konkurencija ne prisili proizvodniju naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na njenu vrednost. to je u nekoj zemlji razvijenija kapitalistika proizvodnja, to se vie u njoj i prosena intenzivnost i proizvodnost nacionalnog rada izdiu iznad meunarodnog nivoa. Razliite koliine robe iste vrste, koje su u raznim zemljama proizvedene za jednako radno vreme, imaju, dakle nejednake meunarodne vrednosti koje se izraavaju u razli itim cenama, tj. u novanim sumama koje se razlikuju ve prema meunarodnim vrednostima. - Prema tome, relativna vrednost novca bie manja u naciji kod koje je kapitalistiki nain proizvodnje raz vijeniji nego u naciji kod koje je malo razvijen. Iz toga sledi da e kod prve nacije biti vea i nominalna najamnina, novani ekvivalent radne snage, nego kod druge, to nikako ne znai da to vai i za stvarnu najamninu, tj. za ivotna sredstva koja se radniku stavljaju na raspo laganje. Ali i kad ne uzmemo u obzir ovu relativnu razlinost novane vrednosti u raznim zemljama, esto emo nai da je nadnica, nedeljna najamnina itd. vea kod prve nacije nego kod druge, dok je relativna cena rada, tj. cena rada u odnosu prema viku vrednosti kao i prema vrednosti proizvoda, vea kod druge nacije nego. kod prve.
646 65

Na drugom mestu emo ispitati koje okolnosti mogu, u pogledu proiz vodnosti, izmeniti ovaj zakon za pojedine grane proizvodnje. Polemiui protiv A. Smith-a kae James Anderson: Vredi pomenuti i to da je u siromanijim zemljama, u kojima su zemljini proizvodi, a naroito ito, jevtiniji, prividna cena rada, dodue, obino nia, pa ipak je ona tamo stvarno veinom via nego u drugim zemljama. Jer najamnina koja se daje rad niku za dan ne predstavlja istinsku cenu rada, mada je ona njegova prividna cena; prava se cena sastoji u onome to odreena koliina obavljenog rada stvarno staje preduzetnika. Kad stvar posmatramo iz ovog ugla, vidimo da je rad gotovo u svim sluajevima jevtiniji u bogatim zemljama nego u siromanim, mada je cena ita i drugih ivotnih namirnica po pravilu mnogo nia u ovim drugim nego u p r v i m . . . Rad meren na dan mnogo je jevtiniji u kotskoj nego u Engleskoj... kad od komada uglavnom je jevtiniji u Engleskoj. (James Anderson, Observations on the means of exciting a pirit of National Industry etc., Edinburgh 1777, str. 350, 351.)Obrnuto, nisko stanje najamnine povlai sa svoje strane poskupljivanje rada. Rad je skuplji u Irskoj nego u Engleskoj... zbog toga to su najamnine tamo mnogo nie. (Br. 2079 u: Royal Commission on Railways. Minutes*, 1867.)
9 6

J . W . Cowell, lan fabrike komisije od 1883, doao je posle bri ljive ankete u predionicama do -zakljuka da su u Engleskoj najamnine za fabrikante u stvari nie nego na Konti nentu, mada za radnike mogu biti vie. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 314.) Engleski fabriki inspektor Alexander Redgrave dokazuje u fabrikom izvetaju od 3 1 . oktobra 1866. pomou uporedne statistike s dravama na evropskom kontinentu da je kontinentalni rad, uprkos nioj najamnini i mnogo duem radnom vremenu, skuplji u odnosu prema proizvodu nego engleski. Jedan engleski direktor (manager) fabrike pamuka u Oldenburgu izjavio je da radni dan tamo traje od 5 / a izjutra do 8 uvee ukljuujui i subotu, i da tamonji radnici, pod engleskim nadzornicima, ne izrauju za to vreme toliko proizvoda koliko Englezi za 10 asova, a jo ih mnogo manje izrauju kad rade pod nemakim nadzornicima. Najamnina je, veli on, mnogo nia nego u Engleskoj, u mnogim sluajevima i za 5 0 % , ali je broj radnika u odnosu prema mainama mnogo vei; u mnogim odeljenjima odnos je 5 : 3. A. Redgrave daje tane pojedinosti o ruskim fabrikama pamuka. Podatke m u je dobavio neki engleski direktor koji je tamo jo nedavno bio zaposlen. N a t o m ruskom tlu, tako plodnom svakojakim bestidno stima, u punom su cvetanju i stari uasi iz perioda detinjstva engleskih factories *. Upravitelji su, razume se, Englezi, poto domai ruski kapitalista nije sposoban za fabrike poslove. Uprkos prekomernom, besprekidnom danononom radu i bednim nadnicama, ruski fabrikant vegetira jedino zahvaljujui zatitnim carinama. N a kraju dau i jedan uporedni pregled g. Redgrave-a o prosenom broju vretena na fabriku i prelca u razliitim evropskim zemljama. Sam g. Redgrave napominje da je ove brojke prikupio pre nekoliko godina, a da je od tog vremena u Engleskoj porasla i veliina fabrika i broj vretena na radnika. Ali on pretpostavlja srazmemo jednako napredovanje u pobrojanim kontinentalnim zemljama, tako da su podaci zadrali svoju vrednost za poreenje.
x 1

Proselan broj vretena na fabriku: u u u u u u u Engleskoj vajcarskoj Austriji ... Saksoniji Belgiji Francuskoj Pruskoj 12 600 8 000 7 000 4 500 4 000 1 500 1 500

Prosean broj vretena na jedno lice: u u u u u u u u u u Francuskoj Rusiji Pruskoj Bavarskoj Austriji Belgiji Saksoniji manjim nemakim dravama vajcarskoj Velikoj Britaniji 14 28 37 46 49 50 50 55 55 74

Ovo poredenje je, kae g. Redgrave, pored drugih razloga nepovoljno za Veliku Britaniju naroito i zbog toga to u njoj postoji vrlo velik broj fabrika u kojima je s predenjem spojeno i mainsko tkanje,, dok na tabeli nije izuzeto nijedno lice zaposleno na tkakom razboju. Inostrane fabrike, naprotiv, veinom su samo, predionice. Kad bismo mogli uporeivati potpuno jednake stvari, ja bih mogao navesti mnoge predionice pamuka u svom srezu u kojima predilica sa 2200 vre tena, koju nadzire jedan jedini ovek (minder) s dvema pomagaicama, izrauje dnevno 220 funti pree u duini od 400 engleskih milja. ( R I F za 3. oktobar 1866, str. 3 1 - 3 7 . passim) P o z n a t o je da su engleske k o m p a n i j e p r e d u z e l e g r a e n j e eleznica kako u istonoj E v r o p i , tako i u Aziji, i d a p r i t o m upoljavaju p o r e d d o m a i h i izvestan broj engleskih radnika. Prisiljeni p r a k t i n i m p o t r e b a m a da v o d e r a u n a o n a c i o n a l n i m r a z l i k a m a u intenzivnosti rada, nisu od t o g a imali nikakve tete. N j i h o v o iskustvo nas u i d a se relativna c e n a r a d a (u o d n o s u p r e m a p r o i z v o d u ) u g l a v n o m k r e e u s u p r o t n o m p r a v c u o d visine n a j a m n i n e , iako t a visina m a n j e - v i e o d g o v a r a srednjoj intenzivnosti r a d a . U Ogledu o stopi najamnine , j e d n o m o d svojih najranijih e k o nomskih spisa, pokuava H . C a r e y da dokae d a r a z h i t e n a c i o n a l n e n a j a m n i n e stoje u u p r a v n o j s r a z m e r i sa s t e p e n o m proizvodnosti n a cionalnih r a d n i h d a n a , t e iz t o g internacionalnog o d n o s a zakljuuje da se n a j a m n i n a u o p t e die i p a d a s p r o i z v o d n o u r a d a . i t a v a naa analiza proizvodnje vika vrednosti dokazuje besmislenost t o g zakljuka, ak da je C a r e y jo i dokazao svoju p r e m i s u u m e s t o t o je, p o s v o m obiaju, bez ikakvog r e d a i s p r e m e t a o nekritiki i p o v r n o n a p a b i r e n statistiki materijal. Najlepe je t o to o n i n e t v r d i d a s t v a r zbilja stoji tako kako bi p o teoriji m o r a l a stajati. O n , n a i m e , nalazi d a je m e anje d r a v e patvorilo p r i r o d n i ekonomski odnos. Z a t o se nacionalne
66

Essay on the Rate of Wages: with an Examination of the Causes of the Dif ferences in the Conditions of the Labouring Population throughout the World, Phi ladelphia 1835.

9 6

najamnine moraju tako izraunavati kao da onaj njihov deo koji drava uzima u obliku poreze pripada samim radnicima. Z a r g. Carey nije mogao razmisliti i o tome nisu h ti dravni trokovi takode prirodni plodovi kapitalistikog razvitka? Ovo rasuivanje sasvim je dostojno oveka koji je najpre objavio da su kapitalistiki odnosi proizvodnje veiti zakoni prirode i u m a , iju slobodnu harmoninu igru ometa jedino meanje drave, a posle otkrio kako demonski uticaj Engleske na svetskom tritu, uticaj koji kao da ne potie iz prirodnih zakona kapi talistike proizvodnje, ini nunim meanje drave, t j . dravnu zatitu onih zakona prirode i uma, a l i a s * protekcionistiki sistem. O n je, pored toga, otkrio da teoreme Ricarda i drugih, u kojima su formulisane postojee drutvene suprotnosti i protivrenosti, nisu misaoni proizvod stvarnog ekonomskog kretanja, nego da su, naprotiv, stvarne suprotnosti kapitalistike proizvodnje u Engleskoj i drugde rezultat teorije Ricarda i drugih! Najzad, on je otkrio da je u krajnjoj liniji trgovina ona sila koja unitava uroene lepte i harmonije kapitali stikog naina proizvodnje. Jo jedan korak dalje, pa bi moda otkrio da je jedina nezgoda kapitalistike proizvodnje sam kapital. Samo je ovako strahovito nekritian i tako de faux a l o i * ovek zasluio da uprkos svojoj protekcionistikoj jeresi postane tajno vrelo harmonine 'mudrosti jednog Bastiat-a i svih drugih savremenih optimistikih pristalica slobodne trgovine.
1 2

* drugim recima, ili * lane uenosti (tj. lano uen)

Sedmi odeljak

Proces akumulacije kapitala

P r v o kretanje koje izvri koliina vrednosti odreena da funkcionie kao kapital jeste pretvaranje izvesne sume novca u sredstva za proizvodnju i radnu snagu. O n o se odigrava na tritu, u oblasti p r o meta. D r u g a faza kretanja, proces proizvodnje, zavrena je im su se sredstva za proizvodnju pretvorila u robu ija vrednost nadmauje vrednost njenih sastavnih delova, koja dakle sadri vrednost prvobitnog predujmljenog kapitala poveanu vikom vrednosti. Ove robe moraju se zatim opet baciti u oblast prometa. Valja ih prodati, unoviti njihovu vrednost, pretvoriti taj novac ponovo u kapital, i tako stalno iznova. Ovaj kruni tok, koji uvek ide kroz iste uzastopne faze, sainjava promet kapitala., Prvi uslov akumulacije jeste da kapitalisti poe za rukom da proda svoju robu i da najvei deo novca koji je na taj nain dobio ponovo pretvori u kapital. U sledeem izlaganju polazi se od pretpostavke da kapital prolazi kroz proces svoga prometa na normalan nain. Podrobnija analiza toga procesa spada u drugu knjigu. Kapitalista koji proizvodi viak vrednosti, t j . koji neposredno isisava neplaen rad iz radnika i fiksira ga u r o b a m a , jeste, dodue, prvi prisvaja, ali nikako nije i poslednji vlasnik ovog vika vrednosti. O n ga docnije m o r a deliti s kapitalistima koji u celini drutvene proizvodnje vre druge funkcije, sa zemljoposednikom itd. Stoga se viak vrednosti epa na razline delove. Njegovi odlomci pripadaju licima razliitih kategorija i dobijaju razline obhke, koji su jedan p r e m a drugom n e zavisni, kao to su profit, kamata, trgovinska dobit, zemljina renta itd. O ovim preobraenim oblicima vika vrednosti m o i emo rasprav ljati tek u treoj knjizi. P r e m a tome mi ovde pretpostavljamo, s jedne strane, da kapitalista koji proizvodi robu nju prodaje po vrednosti, t e se neemo dalje z a dravati na njegovom vraanju na robno trite, niti na novim oblicima koje kapital uzima u prometnoj oblasti, niti na konkretnim uslovima reprodukcije koji se iza tih oblika kriju. S druge strane, smatramo kapitalistikog proizvoaa kao vlasnika itavog vika vrednosti ih, ako se hoe, kao predstavnika svih njegovih sauesnika u plenu. T o

-498

VII odeljak Proces akumulacije kapitala

-znai da akumulaciju posmatramo najpre apstraktno, t j . prosto kao m o m e n t neposrednog procesa proizvodnje. Uostalom, ukoliko doe do akumulacije, kapitalisti polazi za rukom da proizvedenu robu proda i da novac koji je za nju dobio ponovo pretvori u kapital. Z a t i m : razlamanje vika vrednosti na razli ite komade niukoliko ne menja njegovu prirodu, niti uslove koji su potrebni da on postane element akumulacije. M a koliku srazmeru vika vrednosti kapitalistiki proizvoa zadravao za samoga sebe ili ustupio drugima, uvek je on prvi koji ga prisvaja. Ono, dakle, to nam u izlaganju akumulacije slui kao pretpostavka, pretpostavlja se i u njenom stvarnom procesu. S druge strane, cepanje vika vrednosti i posredniko kretanje prometa zamrauju jednostavni osnovni oblik procesa akumulacije. Zbog toga njegova ista analiza zahteva da zasad apstrahujemo od svih pojava koje prikrivaju unutranju igru njegovog mehanizma.

G L A V A

P R V A

Prosta reprodukcija

M a kakav bio drutveni oblik procesa proizvodnje, on uvek m o r a biti kontinuelan, t j . m o r a periodino prolaziti stalno nanovo kroz iste stadijume. K a o god to drutvo ne moe prestati da troi, tako ne moe prestati ni da proizvodi. Z b o g toga, posmatran u svojoj stalnoj povezanosti i u neprekidnom toku svog obnavljanja, svaki je proces drutvene proizvodnje ujedno i proces reprodukcije. Uslovi proizvodnje ujedno su i uslovi reprodukcije. Nijedno drutvo ne moe neprestano proizvoditi, t j . reprodukovati, a da jedan deo svojih proizvoda neprestano n e pretvara ponovo u sredstva z a proizvodnju, ili u elemente nove proizvodnje. Ako inae sve okolnosti ostaju iste, drutvo moe reprodukovati ili odravati svoje bogatstvo na istom stepenu samo ako sredstva za proizvodnju, t j . sredstva za r a d , sirovine i pomone materije, utroene recimo za godinu dana, zameni u naturi jednakom koliinom novih primeraka i tu koliinu izdvoji iz godinje mase proizvoda i ponovo je prikljui procesu proizvodnje. Izvesna odreena koliina godinjeg proizvoda pripada, dakle, proiz vodnji. Budui unapred odreena za proizvodnu potronju, ona v e inom postoji u takvim naturalnim oblicima koji sami sobom iskljuuju individualnu potronju. I m a li proizvodnja kapitalistiki oblik, ima ga i reprodukcija. K a o to se proces rada u kapitalistikom nainu proizvodnje ispoljava samo kao sredstvo za proces oploavanja vrednosti, tako se i reproduk cija ispoljava samo kao sredstvo da se predujmljena vrednost reprodukuje kao kapital, t j . kao vrednost koja se sama oplouje. Neki ovek nosi ekonomsku masku kapitaliste samo zato to njegov novac stalno funkcionie kao kapital. Ako se, npr., predujmljena suma novca od 1 0 0 pretvorila ove godine u kapital i proizvela viak vrednosti od 2 0 , onda ona m o r a i idue godine i dalje ponoviti istu radnju. K a o periodian prirataj kapital-vrednosti, ili periodian plod kapitala u procesu, viak vrednosti dobija oblik dohotka koji proistie iz kapitala.
1

Bogatai, koji troe proizvode rada drugih ljudi, dobijaju ih samo putem inova razmene (kupovinama robe). Zato izgleda da bi oni brzo morali iscrpsti svoje rezervne fondove... Ali, u drutvenom poretku bogatstvo je steklo mo

Bude li ovaj dohodak sluio kapitalisti samo kao fond za potronju, ili ako se on periodino troi kako je i dobijen, onda se, pod inae neizmenjenim okolnostima, vri prosta reprodukcija. Mada je ova samo puko ponavljanje procesa proizvodnje u istom razmeru, ipak i to puko ponavljanje, ili kontinuitet, daje procesu izvesna nova obeleja ili, bolje rei, ukida ona prividna obeleja koja on ima kao samo izolovan Proces. U v o d u proces proizvodnje jeste kupovina radne snage za neko odreeno vreme, i taj uvod stalno se obnavlja kad god istekne rok za koji je rad prodat i time istekne odreen period proizvodnje: nedelja, mesec itd. Ali radnik se plaa tek poto je njegova radna snaga dejstvovala i poto je u robama ostvarila i svoju sopstvenu vrednost i viak vrednosti. On je, dakle, viak vrednosti, koji mi za ovaj mah uzimamo samo kao kapitalistov fond potronje, a isto tako i fond iz koga se njemu samom plaa, promenljivi kapital, proizveo pre nego to mu se taj fond vraa u obliku najamnine, i on je zaposlen samo dotle dokle ga stalno reprodukuje. Iz ovoga je potekla ona formula ekonomista, koju smo pod I I pomenuli u esnaestoj glavi, a u kojoj se najamnina predstavlja kao udeo u samom proizvodu. Ono to se radniku stalno vraa u obliku najamnine jeste jedan deo proizvoda koji radnik stalno repro dukuje. Svakako, kapitalista m u vrednost robe plaa u novcu. Ali taj novac je samo preobraeni oblik proizvoda rada. Dok radnik pretvara jedan deo sredstava za proizvodnju u proizvod, jedan deo proizvoda njegovog ranijeg rada ponovo se pretvara u novac. Ono ime se plaa njegov dananji rad ili rad idueg polugoa, jeste njegov rad od prole nedelje ili od prolog polugoa. Iluzija koju stvara novani oblik smesta iezava im se umesto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika posmatraju kapitalistika klasa i radnika klasa. Kapitalistika klasa stalno daje radnikoj klasi, u novanom obliku, uputnice na jedan deo proizvoda koji je radnika klasa proizvela a kapitalistika prisvojila. T e uputnice radnik isto tako stalno vraa kapitalistikoj klasi i tako uzima od nje onaj deo svog sopstvenog proizvoda koji njemu pripada. Robni oblik proizvoda i novani oblik robe prikrivaju ovu transakciju.
2

Dakle, promenljivi kapital je samo poseban istorijski pojavni oblik fonda ivotnih sredstava ili fonda rada koji je radniku potreban za njegovo samoodravanje i reprodukciju i koji u svim sistemima drutvene

da se reprodukuje pomou tueg r a d a . . . Kao i rad, tako i bogatstvo daje pomou rada godinji plod koji se svake godine moe unititi, a da bogata ne postane si romaniji. Taj plod je dohodak, koji potie iz kapitala. (Sismondi, Nouveaux Prineipes d'Economie Politique, sv. I, str. 81, 82.) Kao i profiti, i najamnine se imaju smatrati delom gotovog proizvoda. (G. Ramsay, An Essay on. the Distribution of Wealth, str. 142.) Udeo u proizvodu, koji radniku pripada u obliku plate. (James Mili, EUmens d'Economie politique, francuski prevod od Parisot-a, Paris 1823, str. 33, 34.)
2

proizvodnje m o r a on s a m stalno. proizvoditi i reprodukovati. N j e m u fond rada pritie stalno u obliku platenih sredstava za njegov r a d samo zato to se njegov sopstveni proizvod stalno udaljava od njega u obliku kapitala. Ali ovaj pojavni oblik fonda rada ni u e m u n e menja injenicu da kapitalista predujmljuje radniku njegov sopstveni o p r e d meeni r a d . U z m i m o kmeta-kuluara. S a svojim vlastitim sredstvima za proizvodnju, na vlastitoj oranici, on radi r e c i m o 3 dana nedeljno. D r u g a tri dana on kului n a spahijskom d o b r u . O n stalno reprodukuje svoj vlastiti fond rada, a ovaj nikad ne dobija p r e m a njemu oblik pla tenih sredstava koja neko trei preduima za njegov rad. U naknadu za t o n e dobija ni njegov neplaeni prinudni r a d nikad oblik dobrovolj nog i plaenog rada. Ako Sutra spahija prisvoji sebi oranicu, tegleu m a r v u , seme, ukratko sva kmetova sredstva z a proizvodnju, o n d a e ovaj odsad biti prinuen da svoju r a d n u snagu spahiji prodaje. P o d ostalim neizmenjenim okolnostima, o n e i sada raditi 6 dana nedeljno, 3 za sebe, 3 za biveg spahiju, koji se sada pretvorio u najamnog gospo dara. O n e i dalje sredstva za proizvodnju troiti kao sredstva za proizvodnju i prenositi njihovu vrednost na proizvod. I sada e kao i p r e jedan odreen deo proizvoda ulaziti u reprodukciju. A h kao to kuluk uzima oblik najamnog rada, tako i fond rada, koji kmet i sad proizvodi i reprodukuje kao i ranije, uzima oblik kapitala koji m u predujmljuje njegov bivi spahija. Buroaski ekonomist, iji ogranieni mozak nije kadar da odvoji pojavni oblik neke stvari od s a m e stvari, zatvara oi pred injenicom da se na Zemljinoj kugli, ak i u dananje v r e m e , fond rada s a m o izuzetno javlja u obliku kapitala.
3 4

N a svaki nain, promenljivi kapital gubi obeleje vrednosti koju je kapitalista predujmio iz vlastitog f o n d a tek kad kapitalistiki proces proizvodnje p o s m a t r a m o u neprekidnom toku njegovog obnavljanja. Ali on m o r a negde i nekad imati svoj poetak. Z a t o je s naeg dosa danjeg stanovita verovatnp da je kapitalista t a m o nekad p o m o u neke prvobitne akumulacije n o v c a , nezavisne od neplaenog tueg rada, postao vlasnik n o v c a i stoga m o g a o izii n a trite kao k u p a c
48

Kad. se kapital upotrebi na to da se radniku predujmi najamnina, onda taj kapital ne dodaje nita fondu za odranje radnika. (Cazenove u jednoj primedbi svog izdanja Malthusovog spisa Definitions in Political Economy, London 1853, str. 22.) Jo ni na jednoj etvrtini Zemljine kugle nisu kapitalisti oni koji radniku predujmljuju sredstva za opstanak. (Richard Jones Text-book of Lectures on the Political Economy of Nations, Hertford 1852, str. 36.) Mada fabrikant predujmljuje manufacturer-u (tj. manufakturnom radniku) njegovu najamninu, ipak to za njega stvarno nisu neki trokovi, jer se vrednost najamnine zajedno sa izvesnim profitom ponovo proizvodi u poveanoj vrednosti predmeta na koji je bio primenjen njegov rad. (A. Smith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 3, str. 355.)
4 4 1

radne snage. M e u t i m , puki kontinuitet kapitalistikog procesa proiz vodnje, ili prosta reprodukcija, prouzrokuje i druge osobite promene, koje ne zahvataju samo promenljivi nego i celokupni kapital. Ako viak vrednosti, koji se periodino, recimo godinje, stvara s kapitalom od 1 0 0 0 , iznosi 2 0 0 , i ako se ovaj viak vrednosti svake godine potroi, onda je jasno d a je posle petogodinjeg ponav ljanja istog procesa suma potroenog vika v r e d n o s t i = 5 x 2 0 0 , odnosno da je jednaka prvobitnoj predujmljenoj kapital-vrednosti o d 1 0 0 0 . K a d bi se godinji viak vrednosti troio samo delimino, recimo samo po polovinu, dobio bi se isti rezultat posle desetogodinjeg ponav ljanja procesa proizvodnje, jer je 1 0 x 1 0 0 = 1 0 0 0 . U o p t e : preduj mljena kapital-vrednost podeljena vikom vrednosti koji se potroi svake godine, daje broj godina ili broj perioda reprodukcije, posle ijeg isteka je kapitalista potroio prvobitno predujmljeni kapital i kapital iezao. Ova injenica n e m o e se ni najmanje izmeniti time to kapitalista zamilja da troi proizvod tueg neplaenog rada, viak vrednosti, a da odrava prvobitnu kapital-vrednost. K a d protekne izvestan broj godina, kapital-vrednost koja m u je pripadala jednaka je sumi vika vrednosti koji je on za taj isti broj godina prisvojio bez ekvivalenta, a s u m a vrednosti koju je potroio jednaka je prvobitnoj kapital-vrednosti. N a svaki nain, on dri u ruci kapital ija se veli ina nije izmenila i od koga je jedan deo, zgrade, maine itd., ve po stojao kad je pokrenuo svoj posao. Ali ovde se radi o vrednosti kapi tala, a n e o njegovim materijalnim sastavnim delovima. K a d neko sve svoje imanje potroi pravei dugove koji iznose koliko i vrednost toga imanja, onda celo imanje predstavlja samo ukupnu sumu nje govih dugova. Isto tako, kad je kapitalista potroio ekvivalent svog predujmljenog kapitala, vrednost tog kapitala predstavlja jo samo ukupnu sumu vika vrednosti koji je on besplatno prisvojio. Nijedan atom vrednosti njegovog starog kapitala vie n e postoji. Sasvim nezavisno od svake akumulacije, sam kontinuitet procesa proizvodnje, ili prosta reprodukcija, pretvara, dakle, nuno posle dueg ili kraeg perioda svaki kapital u akumulisani kapital ili kapitalizovani viak vrednosti. Ako je taj kapital pri svome ulasku u proiz vodnju i bio lino steena svojina svoga vlasnika, ranije ili kasnije on postaje vrednost prisvojena bez ekvivalenta, ili ovaploenje nepla enog tueg rada,* bilo u novanom ili k o m d r u g o m obliku. Videli smo u etvrtoj glavi: da bi se novac pretvorio u kapital, nije bilo dovoljno samo da postoje robna proizvodnja * i robni promet. B u o je jo potrebno da se kao kupac i prodava susretnu ovde vlasnik vrednosti ili novca, t a m o vlasnik supstancije koja stvara vrednost; ovde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, tamo vla snik jedino radne snage. P r e m a t o m e , stvarno data osnovica, polazna
1

' * U 4. izdanju: proizvodnja vrednosti (Wertproduktion).

taka kapitalistikog procesa proizvodnje, bilo je odvajanje proizvoda rada od samog rada, objektivnih uslova rada od subjektivne radne snage. Ali ono to je u poetku bilo samo polazna taka docnije se, zahva ljujui samom kontinuitetu procesa, prostoj reprodukciji, stalno iznova proizvodi i ovekoveava kao sopstven rezultat kapitalistike proizvodnje. S jedne strane, proces proizvodnje neprekidno pretvara materijalno bogatstvo u kapital, u sredstva za oploavanje vrednosti i sredstva potronje za kapitalistu. S druge strane, radnik stalno izlazi iz toga procesa onakav kakav je u nj uao kao lini izvor bogatstva, ah hen svih sredstava da t o bogatstvo ostvari za sebe. Poto je, pre njegovog ulaska u proces, njegov sopstveni rad otuen od njega, prisvojen od kapitaliste i pripojen kapitalu, to se on za v r e m e procesa stalno opredmeuje u tuem proizvodu. Poto je proces proizvodnje ujedno i proces potronje radne snage od strane kapitahste, radnikov se proizvod n e prekidno pretvara n e samo u robu nego u kapital, u vrednost koja isi sava snagu to stvara vrednost, u ivotna sredstva koja kupuju ljude, u sredstva za proizvodnju koja upotrebljavaju proizvoaa. Stoga sam radnik stalno proizvodi objektivno bogatstvo kao kapital, kao silu koja m u je tua, koja njime vlada i eksploatie g a ; a kapitalista isto tako stalno proizvodi radnu snagu kao subjektivno vrelo bogatstva, vrelo rastavljeno od sredstava za svoje opredmeenje i ostvarivanje, apstraktno, postojee jedino u radnikovoj telesnosti, jednom rei on proizvodi radnika kao najamnog radnika. Ovo stalno reprodukovanje i ovekoveavanje radnika jeste sine qua n o n * kapitalistike proizvodnje.
8 6 1

Radnikova potronja je dvostruka. U samoj proizvodnji on svojim radom troi sredstva za proizvodnju i pretvara ih u proizvode ija je vrednost vea od vrednosti predujmljenog kapitala. T o je njegova proizvodna potronja. U isti m a h to je potronja njegove radne snage od strane kapitaliste koji je tu snagu kupio. S druge strane, novac kojim je plaena kupovina njegove radne snage radnik troi n a ivotna sred-

* To je naroito udna osobina proizvodne potronje. Ono to se proizvodno troi jeste kapital i postaje kapital putem potronje. (James Mili, Elmens d'co nomie Politique, str. 242.) Ipak James Mili nije uao u trag toj naroito udnoj osobini. * Stvarno je istina da neka novouvedena manufaktura daje posla mnogim siromasima, ali oni i dalje ostaju siromasi, a vremenom manufaktura stvara i mnogo novih. (Reasons for a limited Exportation of Wool, London 1677. str. 19.) Sasvim je besmisleno kad zakupnik sada tvrdi da on izdrava sirotinju. U stvari on nju samo odrava u bedi. (Reasons for the late Increase of the Poor Rates: or a compa rative view of the prices of labour and provisions, London 1777, str. 31.)

s t v a : t o je njegova individualna potronja. P r e m a tome, radnikova proizvodna i individualna potronja potpuno su razline. U prvoj on dela kao pokretna snaga kapitala i pripada kapitalisti; u drugoj on pri pada sam sebi i vri ivotne funkcije izvan procesa proizvodnje. R e zultat jedne je ivot kapitaliste, rezultat druge je ivot samog radnika. P r i razmatranju radnog dana itd. videlo se uzgred kako je radnik esto primoran da svoju individualnu potronju pretvori u sluajni dogaaj procesa proizvodnje. U t o m e sluaju on dodaje sebi ivot na sredstva da bi svoju radnu snagu odrao u toku, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, a toku ulje. Njegova sredstva za potronju tada su samo sredstva za potronju jednog sredstva za proizvodnju, a njegova individualna potronja neposredno je proizvodna potronja. Ali se ovo pokazuje kao zloupotreba koja nije bitna po kapitalistiku proizvodnju. Stvar izgleda drukije im ne posmatramo pojedinanog kapita listu i pojedinanog radnika, ve kapitalistiku klasu i radniku klasu, ne izolovane procese proizvodnje robe, ve kapitalistiki proces proiz vodnje u njegovom toku i njegovom drutvenom obimu. K a d kapitalista preobraa jedan deo svog kapitala u radnu snagu, on time oplouje svoj celokupni kapital. On ubija dve m u v e jednim udarcem. On ne profitira samo na onome to od radnika prima, nego i na onome to m u daje. Kapital koji je u razmeni otuen za radnu snagu, pretvara se u ivotna sredstva ija potronja slui reprodukovanju miia, ivaca, kostiju, mozga postojeih radnika i za stvaranje novih radnika. Stoga, ako se dri u granicama onoga to je apsolutno potrebno, individualna potronja radnike klase jeste ponovno pretvaranje ivotnih sredstava, koje je kapital otuio za radnu snagu, u radnu snagu koju kapital moe iznova eksploatisati. Ona je proizvodnja i reprodukcija onog sredstva za proizvodnju koje je kapitalisti najneophodnije: samog radnika. Individualna radnikova potronja ostaje, dakle, moment proizvodnje i reprodukcije kapitala, bilo da se ona vri u radionici, fabrici itd., ili izvan nje, u procesu rada ili izvan njega, upravo kao i ienje maina, bilo da se vri za vreme procesa rada ili za vreme odreenih odmora. Stvar se niukoliko ne menja zbog toga to radnik svoju individualnu potronju vri sebi za ljubav, a ne za ljubav kapitalisti. T a k o i potronja teglee m a r v e ne prestaje biti potreban moment procesa proizvodnje zbog toga to sama m a r v a troi ono to dere. Stalno odravanje i reprodukovanje radnike klase ostaje stalan uslov za reprodukovanje kapitala. Kapitalista m o e mirne due da ostavi ispunjavanje toga uslova nagonu radnika za odranjem i produenjem vrste. Sve za ta se on stara jeste da njihovu individualnu potronju ogranii to vie moe na najnunije, i on je beskrajno daleko o d one junoamerike
7

Rossi ne bi s tolikim naglaskom deklamovao o toj taki da je stvarno prodro u tajnu proizvodne potronje.

surovosti kojom se radnik prisiljava da uzima jau umesto slabije hrane. Zbog toga i kapitalista i njegov ideolog, politiki ekonomist, sma traju za proizvodan samo onaj deo radnikove individualne potronje koji je potreban da bi se radnika klasa ovekoveila, koji se, dakle, stvarno m o r a utroiti da bi kapital mogao troiti radnu snagu; ono to radnik moe preko toga potroiti za svoje zadovoljstvo jeste n e p r o izvodna potronja. Ako bi akumulacija kapitala prouzrokovala pove anje najamnine, p a dakle i umnoavanje radnikovih sredstava za potronju, a da ne izazove potronju vee koliine radne snage od strane kapitala, onda bi dodatni kapital bio neproizvodno u t r o e n . I doista, radnikova individualna potronja neproizvodna je za samog radnika, jer ona reprodukuje samo individuu koja ima potrebe; ona je proizvodna za kapitalistu i za dravu, jer je ona proizvodnja snage koja proizvodi t u e b o g a t s t v o .
8 9 10 11

P r e m a t o m e , s drutvenog gledita, radnika klasa je i van nepo srednog procesa rada isto tako pribor kapitala kao i mrtvi alat. ak je i njena lina potronja u izvesnim granicama samo m o m e n t procesa reprodukcije kapitala. A proces se, meutim, brine za t o da ta samosvesna orua za proizvodnju n e pobegnu, stalno premetajui njihov proizvod s njihovog pola n a suprotni pol kapitala. Individualna p o tronja brine se s jedne strane za njihovo vlastito odranje i reproduk ciju, a s druge strane, unitavajui ivotna sredstva, za t o da se oni stalno nanovo pojavljuju na tritu rada. Z a svoga vlasnika rimski rob je bio vezan lancima, najamni radnik vezan je nevidljivim koncima. Prividnost njegove nezavisnosti odrava se stalnim menjanjem indi vidualnog najamnog gospodara i putem fictio j u r i s * ugovora.
1

* U rudnicima June Amerike, radnici koji svakodnevno iznose na svojim leima tovar rude teak 180 do 200 funti iz dubine od 450 stopa (to je moda najtei posao na svetu) ive iskljuivo od hleba i pasulja; oni bi radije jeli samo hleba, ali njihovi gospodari, koji su iznali da oni ne bi mogh raditi tako naporan posao ako bi se hranili samo hlebom, postupaju s njima kao s konjima i silom ih teraju da jedu pasulj. Pasulj je srazmerno mnogo bogatiji kalcijevim fosfatom nego hieb. (Liebig, Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, I deo, str. 194, primedba.) James Mill, Elements of Political Economy, str. 238. i dalje. Ako bi se cena rada popela toliko da se uprkos uveanju kapitala ne moe upotrebiti vea koliina rada, onda bih rekao da se takvo uveanje kapitala nepro izvodno troi. (Ricardo, Principles of Political Economy, str. 163.) Jedina u pravom smislu proizvodna potronja jeste potronja ili razaranje bogatstva (on misli troenje sredstava za proizvodnju) od strane kapitalista u cilju reprodukcije... Radnik... je proizvodan potroa za lice koje ga upotrebljava i za dravu, ali tano govorei, nije to za sebe. (Malthus, Definitions etc., str. 30.)
9 1 0 1 1 x

* pravnom fikcijom

K a d m u je to bilo,potrebno, kapital je ranije i prinudnim zako nom ostvarivao svoje pravo svojine na slobodnog radnika. T a k o je npr. do 1 8 1 5 . iseljavanje mainskih radnika bilo u Engleskoj zabranjeno pod pretnjom teke kazne. Reprodukcija radnike klase ukljuuje u sebi i nagomilavanje i prenoenje umenosti sa jednog pokolenja na d r u g o . U kolikoj meri postojanje takve umene radnike klase kapitalista rauna u uslove proizvodnje koji njemu pripadaju, koliko on tu klasu stvarno smatra za realnu egzistenciju svog promenljivog kapitala, pokazuje se im neka kriza donese opasnost da e je izgubiti. K a o to se zna, u Lankairu itd. je usled amerikog graanskog rata i nestaice pamuka koja je za njim dola, veina pamunih radnika bila baena na ulicu. Iz same radnike klase, a i iz drugih drutvenih slojeva, digao se glas za drav nu p o m o ili dobrovoljne narodne priloge da bi se suvinima omogu ilo da se isele u engleske kolonije ili u Sjedinjene Drave. T a d a list Times (od 2 4 . m a r t a 1 8 6 3 ) objavi pismo E d m u n d a Pottera, biveg predsednika T r g o v a k e komore u Manesteru. Njegovo pismo je u Donjem domu s pravom obeleeno kao manifest fabrikanata. Naveemo ovde nekolika karakteristina mesta u kojima je kapitalovo pravo svojine na radnu snagu izreeno bez uvijanja.
12 13

Radnicima koji prerauju pamuk moe se kazati da je ponuda takvih radnika prevelika.../da bi se ona, moda, morala smanjiti za jednu treinu, pa da onda nastupi zdrava tranja za ostale dve treine... Javno miljenje navaljuje na ise ljavanje . . . Majstor (tj. fabrikant pamuka) ne moe mirno gledati da mu se odmakne ponuda radnika, on moe misliti da je to i nepravedno i pogreno... Ako se iseljavanje pomae iz javnih fondova, on ima prava da trai da bude sasluan, moda i da protestuje. Isti Potter zatim izlae kako je pamuna industrija korisna, kako je nesumnjivo usisala stanovnitvo Irske i engleskih poljoprivrednih srezova, kako je njen opseg ogroman, kako je 1860. dala 1a celokupnog engleskog izvoza, kako e se kroz nekoliko godina ponovo proiriti usled proirenja trita, naroito indijskog, i usled toga to e izdejstvovati uvoz dovoljne koliine pamuka po 6 pensa po funti. Zatim n a stavlja :
5

Jedina stvar o kojoj se moe kazati da je nagomilana i prethodno prip remljena, jeste radnikova umenost... Ako uzmemo u obzir veliku masu radnika, nagomilavanje i nagrtanje umenog rada, ta najvanija operacija vri se bez ikakvog kapitala. (Hodgskin, Labour Defended against the Claims oj Capital, str. 13.) To pismo moe se smatrati manifestom fabrikanata. (Ferrand, Motion on the cotton famine *, sednica Donjeg doma od 27. aprila 1863.)
1 3 1

1 2

* Predlog o oskudici pamuka

Vreme jedna, dve, moda tri godine proizvee potrebnu k o l i i n u . . . I ja bih onda postavio pitanje: ne zasluuje li ova industrija da se odri, ne vredi li truda odrati njenu maineriju (tj. ive radne maine) u redu, i zar nije najvea ludost misliti na njeno naputanje! Drim da jeste. Priznajem da radnici nisu svojina ( I allow that the workers are not a property), nisu svojina ni Lankaira ni fabrikanata; ah oni su njihova snaga; oni su duhovna i kolovana snaga koja se ne moe naknaditi za jedno pokolenje; naprotiv, onu drugu mainu na kojoj oni rade (the mere machinery which they work) moemo veim delom korisno zameniti ih usavriti za 12 m e s e c i . Podstaknite ili dozvolite (1) iseljavanje radne snage, pa ta e biti s kapitalistom? (Encourage or allow the working power to emigrate, and what o f the capitalist?)* (Ovaj vapaj podsea na dvorskog marala K a l b a . )
14 [ 1 5 2 ]

. . . Uklonite najbolje radnike, pa e stalnom kapitalu uveliko pasti vrednost, a opticajni kapital nee se izlagati borbi sa slabom ponudom nie vrste r a d a . . . Kazae nam se da sami radnici ele da se isele. Sasvim je prirodno da oni to e l e . . . Smanjite, skuite pamunu industriju oduzimajui joj njene radne snage (by taking away its working power), smanjujui njene izdatke na najamninu recimo za jednu treinu ili 5 miliona, pa ta e biti od prve klase koja stoji nad njima, od duandija? ta od zemljine rente, ta od zakupnina za k o t e d e ? . . . ta od sitnog zakupnika, od boljeg kuegazde i zemljoposednika? Pa recite sad moe U biti ubitanijeg plana za sve klase jedne zemlje od ovoga koji slabi naciju izvozom njenih najboljih fabrikih radnika i obaranjem vrednosti jednog dela njenog najproizvodnijeg kapitala i bogatstva? Savetujem da se napravi zajam od 5 do 6 miliona, da se raspodeli na 2 ih 3 godine, da njime po specijalnim zakonskim propisima rukuju naroiti komesari koji e biti pridodati sirotinjskim upravama u pamunim srezovima, sa izvesnim prinudnim radom, kako bi se odrala moralna vrednost primalaca m i l o s t i n j e . . . Moe U za zemljovlasnika ili fabrikama biti neto gore (can anything be worse for landowners o r masters) nego da napuste svoje najbolje radnike, a ostale da demorahu i oneraspoloe velikim pustonim iseljavanjem, koje bi itavu jednu pokrajinu liilo vrednosti i kapitala?

Potter, odabrani zastupnik fabrikanata pamuka, razlikuje dve vrste maina, a obe pripadaju kapitalisti; jedna stoji u njegovoj faitalac se sea da taj isti kapital duva u druge diple u obinim uslovima, kad treba oboriti najamninu. T a d a fabrikanti u jedan glas izjavljuju (vidi etvrti odeljak, primedba 188, str. 3 8 9 * ) : Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvahtet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantova mainerija (koja, kako sad doznajemo, moe za 12 meseci da se zameni s koriu i da se po boljava) igra doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost (koji se sad ne mogu zameniti za trideset godina) koja se moe stei za est meseci i koju moe nauiti svaki seoski sluga.
1 1 4

* Vidi u ovom tomu, str. 3 7 5 .

brici, a druga preko noi i nedeljom stanuje van fabrike u kotedima. Jedna je mrtva, druga iva. Mrtva maina ne samo to se svakim da nom pogorava i gubi vrednost, nego jedan veliki deo njene mase stalno zastareva usled neprekidnog tehnikog napretka, i to u tolikoj meri da se s koriu moe zameniti novom mainom za nekoliko meseci. Naprotiv, iva maina biva sve bolja to due traje, to vie na gomilava u sebi umenosti itavih pokolenja. Times je ovom fabrikom magnatu odgovorio izmeu ostaloga i-ovo:
Gospodin E . Potter toliko je proet vanrednom i apsolutnom vanou fabrikanata pamuka da" radi odranja te klase i ovekoveenja njenog poziva hoe da zatvori pola miliona radnika, protiv njihove volje, u veliki moralni workhouse *. Zasluuje li ova industrija da se odri? pita g. Potter. Sva kako, svim asnim sredstvima, odgovaramo mi. Vredi li truda da se njena maSinerija odri u r e d u ? p i t a opet g. Potter. Ovde mi zapinjemo. Pod m a inerijom g. Potter razume ljudsku maineriju, jer nas uverava. da nema n a metu da je tretira kao apsolutnu svojinu. Moramo priznati, mi ne drimo da je jVredno truda', ak ni da je mogue odravati u redu ljudsku maineriju, tj. zatvoriti je i mazati uljem dok ne zatreba. Ljudska mainerija ima tu oso binu da ra kad ne radi, m a kako je vi mazali ili ribah. Osim toga, oiglednost nas ui da je ljudska mainerija kadra da se sama od sebe ispuni parom i eksplodira, ih da u naim velikim gradovima besno zaigra vrtoglavo kolo. Neka i bude, kako kae g. Potter, da je za reprodukciju radnika potrebno due vreme, ah s mainistima i novcem u ruci mi emo uvek nai preduzimljive, izdrljive ljude da od njih napravimo vie fabrikih gazda ho to ih ikad moemo p o t r o i t i . . . Gospodin Potter ereta o novom oivljavanju industrije krcz 1, 2 , 3 godine i zahteva od nas da ne podstiemo ili ne dozvolimo iseljavanje radne snage! O n veli da je prirodno to radnici ele da se isele, ali misli da nacija m o r a uprkos njihovim zahtevima da zatvori u pamune srezove t o pola miliona radnika sa 7 0 0 0 0 0 lanova njihovih porodica i dato je nuna posledicasilom suzbije njihovo neraspoloenje, a oni sami da moraju ivotariti od milostinje! I sve t o samo radi toga to bi oni tamo nekog dana opet mogli zatrebati fabrikantima p a m u k a . . . Dolo je vreme kad veliko javno miljenje ovih ostrva mora neto uiniti da se ova ,radna snaga' spase od onih koji s njom hoe da postupaju kao to postupaju s ugljem, elezom i pamukom (to save this ,working power' from those who would deal with it as they deal with iron, coal and cotton).*
1 15

lanak lista Times bio je samo jedan jeu d'esprit *. Veliko javno miljenje bilo je, u stvari, miljenja g. Pottera da su fabriki

1 5

Times od 2 4 . marta 1863.

** dom rada

* duhovita igra recima

radnici pokretan pribor fabrika. Njihovo iseljavanje bi spreeno. ' Zatvorie ih u moralni workhouse* * pamunih srezova i oni su i dalje ostali snaga (the strength) fabrikanata pamuka u Lankairu. Kapitalistiki proces proizvodnje reprodukuje, dakle, samim svojim zbivanjem razdvojenost radne snage od uslova za rad. Time on reprodukuje i ovekoveava uslove za eksploataciju radnika. On stalno primorava radnika da prodaje svoju radnu snagu da bi iveo, a kapitalistu stalno osposobljava da je moe kupiti da bi se bogatio. Vie nije sluajno da se kapitalista i radnik susreu na robnom tritu kao kupac i prodava. Sam mehanizam procesa stalno baca radnika kao prodavca svoje radne snage natrag na robno trite i stalno pretvara njegov sopstveni proizvod u kupovno sredstvo u ruci dru goga. U stvari radnik pripada kapitalu i pre no to se proda kapi talisti. Njegovo ekonomsko podlonitvo ostvaruje se i ujedno pri kriva periodinim obnavljanjem njegove samoprodaje, menjanjem nje1 17 18

Parlament nije odobrio ni paru za iseljavanje, ve je samo doneo zakone koji su optinama pruili mogunost da radnike odravaju izmeu ivota i smrti, ili da ih eksploatiu ne plaajui im normalne najamnine. A naprotiv, kad je tri godine kasnije izbila govea kuga, parlament je divljaki pogazio ak i par lamentarnu etikeciju i za tren oka odobrio milione za odtetu milionerima, veleposednicima, iji su se zakupnici i bez toga naplatili dizanjem cena mesu. ivo tinjska rika zemljoposednika prilikom otvaranja parlamenta od 1866. pokazala je da ovek ne mora bid Hindus da bi oboavao kravu Sabalu, niti Jupiter da bi se pretvorio u vola. "Radnik je traio ivotne namirnice da bi-mogao iveti, preduzetnik je traio rad da bi mogao zaraivati. (Sismondi, Nouveaux Principes d'Economie Politique, sv. I , str. 91.) U grofoviji Darem postoji seljaki grub oblik ovog podlonitva. T o je jedna od nekoliko grofovija u kojima okolnosti ne obezbeuju zakupniku neos porno pravo svojine na poljoprivredne nadniare. Rudarska industrija prua nad niarima mogunost da biraju. Protivno pravilu, zakupnik uzima ovde u zakup samo zemljita na kojima se nalaze kotedi za radnike. Kirija za koted sastavni je deo najamnine. Ti se kotedi zovu hind's houses* *. Oni se radnicima iznajm ljuju pod izvesnim feudalnim obavezama, po ugovoru koji se zove bondage (podlonitvo), i koji radnika obavezuje da ga za vreme kad radi na kom drugom mestu zamenjuje njegova ki itd. Sam radnik se zove bondsman, podlonik. Ovaj odnos baca sasvim novu svetlost na radnikovu individualnu potronju kao potronju za kapital ili proizvodnu potronju: Zanimljivo je videti da raundija gospodar smatra ak i pogan svoga bondsmena kao svoj sporedan dohodak... zakupnik ne trpi u itavoj okolini drugih nunika osim svojih i ne podnosi da se u tome pogledu zakida od njegovih sizerenskih prava. (Public Health, V I I Report 1864, str. 188.)
1 8 2

1 4

govih individualnih najamnih gospodara i kolebanjem trinih cena rada. Prema tome, kapitalistiki proces proizvodnje, posmatran u svojoj povezanosti ili kao proces reprodukcije, ne proizvodi samo robu, samo viak vrednosti, on proizvodi i reprodukuje sam kapita listiki odnos: na jednoj strani kapitalistu, na drugoj najamnog radnika.
1 8 20

italac se sea da kod rada dece itd. iezava ak i formalnost samoprodaje. * Kapital pretpostavlja najamni rad, a najamni rad pretpostavlja kapital. Oni se uzajamno uslovljavaju; oni se uzajamno stvaraju. D a li radnik u fabrici pamuka proizvodi samo pamune tkanine? Ne, on proizvodi kapital. On proizvodi vrednosti koje iznova slue tome da komanduju njegovim radom i da pomou njegovog rada stvaraju nove vrednosti. (Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital u : Neue Rheinische Zeitung, br. 266. od 7. aprila 1849.) lanci koje sam pod gor njim naslovom objavio u Novim rajnskim novinama jesu odlomci predavanja koja sam o toj temi drao 1847. u Udruenju nemakih radnika u B r i s e l u i ije je tampanje bilo prekinuto februarskom revolucijom- *
U53] 1

1 9

t * Vidi u 9. tomu ovog izdanja.

G L A V A

D V A D B S B T

D R U G A

Pretvaranje vika vrednosti u kapital

/. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru. Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja Ranije smo videli kako viak vrednosti proistie iz kapitala; sad treba da vidimo kako kapital proistie iz vika vrednosti. Primenjivanje vika vrednosti kao kapitala ili ponovno pretvaranje vika vrednosti u kapital zove se akumulacija kapitala. Pogledajmo ovaj proces najpre sa stanovita pojedinanog ka pitaliste. Recimo da je neki fabrikant pree predujmio kapital od 10 0 0 0 , od kojih etiri petine u pamuku, mainama itd., a jednu petinu u najamnini. Neka godinje proizvodi 2 4 0 0 0 0 funti pree u vrednosti od 12 0 0 0 . Ako je stopa vika vrednosti 1 0 0 % , viak vred nosti predstavlja se u viku proizvoda ili u neto-proizvodu od 4 0 0 0 0 funti pree, to ini jednu estinu celokupnog bruto-proizvoda, u vrednosti od 2 0 0 0 , koje e se realizovati u prodaji. Suma vrednosti od 2 0 0 0 jeste suma vrednosti od 2 0 0 0 . N a tom se novcu ne da ni omirisati ni videti da je on viak vrednosti. Karakter vika vrednosti to ga neka vrednost ima pokazuje kako je ona dola u ruke svome vlasniku, ali ni u emu ne menja prirodu vrednosti ili novca. D a bi ovu novopridolu sumu od 2 0 0 0 pretvorio u kapital, fabrikant pree mora ako sve druge okolnosti ostanu iste od toga predujmiti etiri petine u kupovinu pamuka itd., a jednu petinu u kupovinu novih prelaca, koji e na tritu nai ivotna sredstva iju im je vrednost on predujmio. Zatim novi kapital od 2 0 0 0 funkcionie u predionici i sa svoje strane donosi viak vrednosti od 4 0 0 . Kapital-vrednost bila je prvobitno predujmljena u obliku novca;
21

Akumulacija kapitala: upotrebljavanje jednog dela dohotka kao kapitala. (Malthus, Definitions in Political Economy, izd. Cazenove, str. 11.) Pretvaranje dohotka u kapital. (Malthus, Principles of Political Economy, 2. izd., London 1836, str. 320.)

8 1

naprotiv, viak vrednosti postoji od prvog asa kao vrednost odreenog dela bruto-proizvoda. Ako se ovaj proda, pretvori u novac, kapital-vrednost ponovo dobija svoj prvobitni oblik, ali viak vrednosti menja svoj prvobitni nain postojanja. N o od toga asa i kapital-vrednost i viak vrednosti jesu novane sume i njihovo ponovno pret varanje u kapital vri se na potpuno jsti nain. I jednu i drugu sumu kapitalista ulae u kupovinu roba koje m u omoguavaju da iznova zapone s proizvoenjem svoga artikla, i to sad u proirenom razmeru. A h da bi ove robe mogao kupiti, on ih mora nai na tritu. Vlastite njegove pree promeu se samo zato to on svoj godinji proizvod donosi na trite kao to to ine i svi ostali kapitalisti sa svojim robama. Ali pre no to su dospele na trite, one su se ve na lazile u fondu godinje proizvodnje, t j . u celokuphoj masi predmeta svih vrsta u koju se ukupna suma pojedinanih kapitala, ih celokupni drutveni kapital, pretvara u toku godine, a od koje svaki pojedinani kapitalista ima u rukama samo alikvotni deo. Dogaaji na tritu izvruju samo promet pojedinih sastavnih delova godinje proizvodnje, alju ih iz jedne ruke u drugu, ah ne mogu ni poveati ukupnu godi nju proizvodnju, niti promeniti prirodu proizvedenih predmeta. Kakva, dakle, moe da bude upotreba ukupnog godinjeg proizvoda, zavisi od samog njegovog sastava, a nikako od prometa. Pre svega, godinja proizvodnja mora da prui sve one predmete (upotrebne vrednosti) kojima se imaju zameniti materijalni sastavni delovi kapitala utroeni u toku godine. K a d se to odbije, ostaje neto-proizvod, ih viak proizvoda u kome je sadran viak vrednosti. A u emu se taj viak proizvoda sastoji? Moda u stvarima odreenim da zadovoljavaju potrebe i prohteve kapitalistike klase, koje, dakle, ulaze u njen fond potronje? A h ako bi to bilo sve, onda bi sav viak vrednosti bio profukan i vrila bi se samo prosta reprodukcija. D a bi se akumulisalo, mora se jedan deo vika vrednosti pretvarati u kapital. A h , ne pravei uda, ovek moe u kapital pretvarati samo takve stvari koje su upotrebljive u procesu rada, t j . sredstva za proiz vodnju, a zatim stvari koje slue radnikovom odravanju, t j . ivotna sredstva. P r e m a tome, jedan deo godinjeg vika rada mora se upotreb ljavati za izradu dodatnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sred stava, kao viak preko koliine koja bi bila potrebna za zamenu predujmljenog kapitala. Jednom rei: viak vrednosti moe se pretvoriti u kapital samo zato to viak proizvoda, ija je on vrednost, ve sadri materijalne sastavne delove nekog novog kapitala. *
21

21 Ovde se apstrahuje izvozna trgovina pomou koje neka nacija moe da preobraa luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva, i obrnuto. Da bismo predmet prouavanja shvatili u njegovoj istoti, osloboen sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo evde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistika proizvodnja svugde uspostavila i da je zavladala svima granama industrije.

A sad, da bi ovi sastavni delovi stvarno funkcionisali kao kapital, kapitalistikoj klasi potreban je dodatak rada. Ako eksploatacija ve zaposlenih radnika ne treba da poraste ni ekstenzivno ni intenzivno, moraju se zaposliti dodatne radne snage. I za ovo se ve pobrinuo mehanizam kapitalistike proizvodnje reprodukujui radniku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a ija obina najamnina dostie ne samo za njeno odranje, ve i za njeno mnoenje. Ove dodatne radne snage razliite dobi, kojima radnika klasa svake godine snabdeva kapital, ima kapital jo samo da pripoji dodatnim sredstvima za proiz vodnju koja se ve nalaze u godinjoj proizvodnji i pretvaranje vika vrednosti u kapital je gotovo. S konkretne take gledita, akumulacija se svodi na reprodukovanje kapitala u progresivnom razmeru. Kruni tok proste reprodukcije menja se i pretvara se, po Sismondijeviml *! recima, u s p i r a l u .
15 216

Vratimo se sad naem primeru. T o je stara pria: Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova i t d . i ! Prvobitni kapital od 10 0 0 0 donosi viak vrednosti od 2 0 0 0 i ovaj se kapitalizuje. Novi kapital od 2 0 0 0 , koji eme nazvati kapital I , donosi viak vrednosti od 4 0 0 ; ovaj, kad se opet kapitalizuje, kad se, dakle, pretvori u I I dodatni ka pital, donosi viak vrednosti od 8 0 itd. Ovde m i ne uzimamo u obzir onaj deo vika vrednosti koji kapita lista troi. Takoe nas za ovaj mah ne zanima da li se dodatni kapitali dodaju prvobitnom kapitalu ili se od njega odvajaju radi samostalnog oploavanja da li ih iskoriava isti kapitalista koji ih je akumulisao; ili ih prenosi na druge. Samo, ne smemo zaboraviti da pored novoobrazovanih kapitala prvobitni kapital produuje da se reprodukuje i da proizvodi viak vrednosti, i da to isto vai za svaki akumulisani kapital u odnosu prema dodatnom kapitalu koji je on stvorio. Prvobitni kapital obrazovao se preduimanjem 1 0 0 0 0 . Odakle su one njihovom vlasniku? Stekao ih je radom on sam i njegovi preci! odgovaraju nam u jedan glas predstavnici politike ekonomije. Ova njihova pretpostavka doista izgleda da je jedina koja se slae sa zakonima robne proizvodnje. Sasvim je drukije s dodatnim kapitalom od 2 0 0 0 . Proces nje govog postanka sasvim nam je tano poznat. On je kapitalizovani viak vrednosti. Od samog svog poetka on ne sadri ni jedan jedini atom vrednosti koji ne potie od tueg neplaenog rada. Sredstva za proizvodnju kojima se prisajedinjuje dodatna radna snaga, kao i ivot na sredstva pomou kojih se ona odrava, samo su sastavni delovi vika proizvoda, toga danka koji kapitalistika klasa godinje otkida
155 210

Sismondijeva analiza akumulacije ima tu veliku manu to se on suvie zadovoljava frazom pretvaranje dohotka u kapital ne ulazei dublje u istraivanje materijalnih uslova te operacije. * Prvobitni rad kome njegov kapital ima da zahvali za svoj postanak. (Sismondi, Nouveaux Principes etc, izd. Pari, sv. I, str. 109.)
lc

2 1 b

33 Mani - Bngela (21)

od radnike klase. K a d jednim delom toga danka kapitalistika klasa kupuje od radnike dodatnu radnu snagu, makar i po punoj ceni, tako da se razmenjuju ekvivalent za ekvivalent t o je jo uvek stari postupak osvajaa koji od pobeenih kupuje robu novcem koji je od njih oteo. Ako dodatni kapital zapoljava istog radnika koji ga je proizveo, onda ovaj ne samo da mora produiti da oplouje prvobitni kapital, nego m o r a i plod svog ranijeg neplaenog rada ponovo kupovati s vie rada no to je on stajao. Posmatramo li ovo kao transakciju izmeu kapitalistike i radnike klase, onda se stvar niukoliko ne menja tim to se neplaenim radom dotle zaposlenih radnika zapoljavaju do datni radnici. Kapitalista je dodatni kapital moda pretvorio u kakvu mainu koja proizvoaa dodatnog kapitala izbacuje na ulicu i zamenjuje ga s nekoliko dece. U svakom sluaju, radnika klasa je svojim ovo godinjim vikom rada stvorila kapital koji e idue godine zaposliti dodatni r a d . T o je ono to se zove: stvarati kapital pomou kapitala. Pretpostavka za akumulaciju prvog dodatnog kapitala od 2 0 0 0 bila je suma vrednosti od 10 0 0 0 koju je kapitalista predujmio i koja mu pripada na osnovu njegovog prvobitnog rada. Z a drugi dodatni kapital od 4 0 0 pretpostavka je, naprotiv, samo prethodna akumulacija prvoga, onih 2 0 0 0 , iji je on kapitalizovani viak vrednosti. P o sedovanje prolog neplaenog rada ispoljava se sada kao jedini uslov za sadanje prisvajanje ivog neplaenog rada u sve veem obimu. to je kapitalista vie akumulisao, t o vie moe da akumulie. Ukoliko je viak vrednosti, iz kojega se sastoji dodatni kapital br. I , bio rezultat kupovine radne snage pomou jednog dela poetnog kapitala, kupovine koja je odgovarala zakonima robne razmene i koja, s pravnog gledita, ima kao jedini uslov da radnik slobodno raspolae sopstvenim sposobnostima, a vlasnik novca i roba vrednostima koje njemu pripadaju; ukoliko je dodatni kapital br. I I itd. samo rezultat dodatnog kapitala br. I , dakle posledica onog prvog odnosa; ukoliko svaka pojedina transakcija stalno odgovara zakonu robne razmene, tj. kapitalista stalno kupuje a radnik stalno prodaje radnu snagu, uzeemo ak i po stvarnoj njenoj vrednosti, jasno je da se zakon prisvajanja ili zakon privatne svojine, koji poiva na robnoj proizvodnji i robnom prometu, preobraa samom svojom unutranjom neizbenom dijalek tikom u neposrednu svoju suprotnost. Razmena ekvivalenata, koja je bila poetna operacija, tako se izvitoperila da je razmena sada samo prividna, budui da je, prvo, onaj deo kapitala koji se razmenjuje za radnu snagu i sam samo deo proizvoda tueg rada prisvojenog bez ekvivalenta; drugo, da proizvoa, radnik, ne samo to mora
2 2

Rad stvara kapital pre nego to kapital upotrebljava rad. (Labour creates capital, before capital employs labour.*) (E. G. Wakefield, England and America, London 1833, sv. II, str. 110.)

2 2

nadoknaditi taj deo, ve ga m o r a nadoknaditi novim vikom. T a k o odnos razmene izmeu kapitaliste i radnika postaje samo privid koji spada u prometni proces, gola forma, tua samoj sadrini, i koja nju samo mistifikuje. F o r m a je stalno kupovanje i prodavanje radne snage. Sadrina je da kapitalista jedan deo ve opredmeenog tueg rada, koji on neprekidno prisvaja bez ekvivalenta, stalno iznova razmenjuje za veu koliinu ivoga tueg rada. U poetku n a m se inilo da je pravo svojine zasnovano na linom radu. B a r se tako moralo p r e t postavljati, poto se samo ravnopravni vlasnici roba sueljavaju, a tua roba moe se prisvajati samo otuivanjem vlastite robe, koja se, opet, moe jedino radom stvoriti. Sada se svojina, na kapitalistovoj strani, ispoljava kao pravo na prisvajanje tueg neplaenog rada, odnosno njegovog proizvoda, a na radnikovoj strani kao n e m o gunost prisvajanja svog vlastitog proizvoda. Odvajanje svojine od rada postaje nuna posledica zakona koji je na izgled proizlazio iz njihove istovetnosti.
23

M a koliko se inilo da se kapitalistiki metod prisvajanja direktno protivi prvobitnim zakonima robne proizvodnje, on ipak nikako ne potie iz krenja, ve naprotiv iz primene tih zakona. D a bismo ovo jo jednom razjasnili, dovoljno je da bacimo pogled unazad na niz faza kretanja koje se zavravaju akumulacijom kapitala. Najpre smo videli da se prvobitno pretvaranje neke sume vrednosti u kapital vrilo sasvim saobrazno zakonima razmene. Jedan ugovara prodaje svoju radnu snagu, drugi je kupuje. Prvi p r i m a vrednost svoje robe, ija je upotrebna vrednostradna taj nain otuena drugome. Sada ovaj pretvara sredstva za proizvodnju, koja m u ve pripadaju, pomou rada, koji m u isto tako pripada, u nov proizvod, koji m u , takoe, po pravu pripada. Vrednost ovog proizvoda sadri: prvo, vrednost utroenih sred stava za proizvodnju. Korisni rad ne moe utroiti ova sredstva za proizvodnju a da njihovu vrednost ne prenese na novi proizvod; ah da bi ovaj bio sposoban za prodaju, radna snaga m o r a biti kadra da obavlja koristan rad u industrijskoj grani u kojoj treba da se upotrebi. Zatim vrednost novog proizvoda sadri: ekvivalent vrednosti radne snage i neki viak vrednosti. A to zbog toga to radna snaga, prodata za neko odreeno vreme, za dan, nedelju itd., ima manje vrednosti nego to njena upotreba za to v r e m e stvara. Ali radniku je plaena razmenska vrednost njegove radne snage i time je on otuio njenu upotrebnu vrednost kao to se zbiva pri svakoj kupovini i prodaji. to ova naroita roba, radna snaga, ima svojstvenu upotrebnu Kapitalistova svojina na proizvod tueg rada jeste stroga posledica zakona prisvajanja, iji je osnovni princip, naprotiv, bio da svaki radnik ima iskljuivo pravo na proizvod svog vlastitog rada. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvret, Paris 1841, str. 58; ipak pisac ne razvija ispravno ovaj dijalektiki preokret.)
2 3

vrednost da daje rad, dakle da stvara vrednost, nikako n e pogaa opti zakon robne proizvodnje. to se, dakle, suma vrednosti, predujmljena u najamninu, nanovo pojavljuje u proizvodu n e samo kakva je bila, v e poveana za neki viak vrednosti, n e potie iz neke prevare izvrene nad prodavcem, jer je on dobio vrednost svoje robe, v e samo iz p o t r o nje te robe od strane kupca. Zakon razmene zahteva jednakost samo za razmenske vrednosti roba koje su date jedna za drugu. t o se tie njihovih upotrebnih vrednosti, on ak unapred uslovljava da budu razliite i nema ba nikakva posla s njihovim troenjem, koje poinje tek posle zakljuene i izvrene trgovine. P o e t n o pretvaranje novca u kapital vri se, dakle, u najpotpunijem skladu s ekonomskim zakonima r o b n e proizvodnje i s pravom svojine koje se iz njih izvodi. P a ipak ono donosi sobom: 1. da proizvod pripada kapitalisti, a ne radniku; 2. da vrednost toga proizvoda sadri pored vrednosti predujmljenog kapitala i viak vrednosti koji je radnika stajao rada a kapita listu nita, a koji ipak postaje zakonitom svojinom kapitaliste; 3. da je radnik odrao svoju radnu snagu i da je ponovo moe prodati, ako nae kupca. Prosta reprodukcija samo je periodino ponavljanje ove prve operacije; svaki put se uvek iznova novac pretvara u kapital. Zakon se, dakle, n e kri, naprotiv, on samo nalazi prilike da se trajno izvruje. Plusieurs changes successifs n'ont fait du dernier que le reprsentant du premier* *. (Sismondi, Nouveaux Principes etc., str. 70.)
1

P a ipak smo videli da je prosta reprodukcija dovoljna da se iz osnova izmeni karakter koji je ova prva operacija imala dok smo je posmatrali kao usamljeno zbivanje. Parmi ceux qui se partagent le revenu national, les uns (radnici) y acqui rent chaque anne un nouveau droit par un nouveau travail, les autres* (kapi talisti) y ont acquis antrieurement un droit permanent par un travaU primitif* *. (Sismondi, isto, str. 110, 111.)
2

Podruje rada, kako je poznato, nije jedino n a kojem p r v o r o d stvo uda stvara. Nita ne pomae ni kad se prosta reprodukcija zameni reprodukci jom u proirenom r a z m e r u , akumulacijom. U p r v o m sluaju kapitalista utroi sav viak vrednosti, u drugome ispoljava svoju graansku vrli n u troei n a sebe samo jedan deo i pretvarajui ostatak u novac. Viak vrednosti je njegova svojina, on nikad nije pripadao nekom drugom. Ako g a predujmi u proizvodnju, on ini, tano kao onog dana * Kad vie inova razmene slede jedan za drugim, onda poslednji postaje samo predstavnik prvoga. * Medu onima koji dele nacionalni dohodak, jedni (radnici) stiu svake godine novim radom novo pravo na to; drugi (kapitalisti) ve su ranije stekli na to trajno pravo prvobitnim radom.
2 l

kad je prvi put doao n a trite, preduima iz vlastitog fonda. to sada ovaj fond potie iz neplaenog rada njegovih radnika, n e menja apso lutno nita n a stvari. Ako se radnik B zaposli vikom vrednosti koji je proizveo radnik A, onda je, prvo, A stvorio taj viak vrednosti a da m u o d prave cene njegove r o b e nije bila zakinuta nijedna para, a drugo, ovaj se posao nita n e tie radnika B. Jedino to B zahteva, i to ima pravo da zahteva, jeste da m u kapitalista plati vrednost nje gove radne snage. Tous deux gagnaient encore; l'ouvrier parce qu'on lui avanait les fruits de son travail* (treba da stoji: du travail gratuit d'autres ouvriers) avans qu'il ft fait (treba d stoji: avant que le sien ait port de fruit) le mfiitre, parce que le travail de cet ouvrier valait plus que le salaire (treba da stoji: produisait plus de valeur que celle de son salaire) * (Sismondi, isto, str. 135.)
1

Svakako, stvar izgleda sasvim drukije kad kapitalistiku proiz vodnju posmatramo u neprekidnom toku njenog obnavljanja i kad mesto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika obuhvatimo celinu: kapitalistiku klasu i nasuprot njoj radniku klasu. A h t o bi znailo primeniti merilo koje je robnoj proizvodnji potpuno strano. U robnoj proizvodnji stoje jedan p r e m a drugom, i nezavisno jedan od drugog, samo prodava i kupac. Njihovi meusobni odnosi svravaju se s istekom ugovora koji su m e u sobom sklopili. Ako se posao ponovi, ponavlja se n a osnovu novog ugovora koji n e m a nikakve veze s pret hodnim, a samo sluaj m o e t a d a * ponovo dovesti u vezu istog kupca s istim prodavcem. Z a t o , ako hoemo da o robnoj proizvodnji ih kakvom njenom zbivanju donesemo sud p r e m a njenim sopstvenim ekonomskim z a konima, m o r a m o svaki in razmene posmatrati odvojeno, izvan svake povezanosti sa inom razmene koji m u je prethodio kao i s onim koji m u sledi. I poto se kupovine i prodaje zakljuuju samo izmeu p o jedinanih individua, nedopustivo je u njima traiti odnose izmeu itavih drutvenih klasa. M a koliko dug bio niz periodinih reprodukcija i prethodnih akumulacija kroz koje je proao kapital koji danas funkcionie, on uvek ostaje u svom prvobitnom devianstvu. D o k god se pri svakom inu razmene pojedinano uzev budu odravali zakoni razmene, moe se u nainu prisvajanja izvriti potpun prevrat, a da se nikako ne dira u pravo svojine koje odgovara robnoj proizvodnji. Isto ovo
8

* Jo su pri tome obojica dobili; radnik, jer su mu plodove njegova rada platili (treba da stoji: neplaenim radom drugih radnika) pre nego to je rad bio dovren (treba da stoji: pre no to je njegov rad doneo ploda); fabrikant, jer je rad ovog radnika vredeo vie od njegove najamnine (treba da stoji: proi zveo je vrednost veu od vrednosti svoje najamnine). * U 4. izdanju: jer (denn).
2

pravo u snazi je, kako na poetku, kad proizvod pripada proizvoau i kad se ovaj, razmenjujui ekvivalent za ekvivalent, m o e bogatiti samo sopstvenim radom, tako i u kapitalistikom periodu, kad dru tveno bogatstvo u sve veoj meri postaje svojinom onih koji su u stanju da stalno iznova prisvajaju neplaen rad drugih. Ovaj rezultat postaje neizbean im sam radnik slobodno prodaje radnu snagu kao robu. Ali tek od tada robna proizvodnja i postaje opti i tipini oblik proizvodnje; tek od tada se svaki proizvod ve unapred proizvodi za prodaju i sve proizvedeno bogatstvo prolazi kroz promet. T e k tu gde joj najamni rad postane osnovicom, robna se proizvodnja namee celokupnom drutvu; ali tek tu ona i razvija sve svoje prikrivene snage. R e i da je pojava najamnog rada falsifikovala robnu proizvodnju znai rei da se robna proizvodnja n e s m e razvijati da bi ostala nefalsifikovana. U istoj onoj meri u kojoj se ona, prema svojim sopstvenim zakonima, sve vie razvija u kapitalistiku proiz vodnju, preobraaju se i zakoni svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja. Videli s m o d a se ak i u prostoj reprodukciji sav predujmljeni kapital, m a kako prvobitno bio steen, pretvara u akumulisani kapital, ili kapitalizovan viak vrednosti. Ali u bujici proizvodnje sav prvobitno predujmljeni kapital postaje iezavajua veliina (magnitudo evanescens u matematikom smislu) u poreenju s neposredno akumulisanim kapitalom, t j . s vikom vrednosti ili vikom proizvoda ponovo pretvo renim u kapital, bilo da sad funkcionie u rukama koje su gu akumulisale bilo u tuim. Zbog toga politika ekonomija uopte prikazuje ka pital kao akumulisano bogatstvo (preobraeni viak vrednosti ili doho dak) koje se ponovo upotrebljava za proizvodnju vika vrednosti , a kapitalistu kao vlasnika vika proizvoda. Isti ovaj nain gledanja izraava se, samo u drukijem obliku, recima da je sav. postojei kapital akumulisana ili kapitalizovana kamata, jer je kamata samo jedan deo vika vrednosti.
24 25 26 27

Treba zato'da se divimo prevejanom Proudhonu, koji hoe da ukine ka pitalistiku svojinu pozivajui se protiv nje na veite zakone svojine robne proiz vodnje! Kapital je akumulisano bogatstvo koje se upotrebljava radi pravljenja pro fita. (Malthus, Principles etc. [str. 262].) Kapital s e . . . sastoji iz bogatstva koje se zateduje od dohotka, a upotrebljava radi izvlaenja profita. (R. Jones, Text-book of lectures on the Political Economy of Nations, Hertford, 1852, str. 16.) Vlasnici vika proizvoda (Surplus produce) ili kapitala. (The Source and Remedy of the National Difficulties. A Letter to Lord John Russell, London 1821, [str. 4.] Kapital s kamatom na kamatu za svaki deo uteenog kapitala raste tako strahovito da je celokupno svetsko bogatstvo iz kojega se izvlai dohodak ve odavno postalo kamatom na kapital. (Londonski Economist od 19. jula 1851.) Economist* je doista odve skroman.
2 5 2 6 2 7

2 4

2. Pogreno shvatanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije P r e no to preemo na neke blie odredbe akumulacije ili ponovnog pretvaranja vika vrednosti u kapital, valja n a m ukloniti jednu dvo smislenost koju je izmudrovala klasina ekonomija. K a o to robe koje kapitalista kupuje jednim delom vika vrednosti za svoju vlastitu potronju ne slue njemu kao sredstva za proizvodnju i oplodavanje vrednosti, tako isto ni rad koji on kupuje radi zadovo ljavanja svojih prirodnih i drutvenih potreba nije proizvodan rad. Mesto da kupovinom onih roba i rada pretvara viak vrednosti u kapital, on ga, naprotiv, troi ili izdaje kao dohodak. Dok se staro plemstvo, kako Hegel tano veli, dralo naela da troi ono to i m a t l , a naroito se bakarilo u raskoi linih inidaba, dotle je za buroasku ekonomiju bilo od odluujueg znaaja da akumuhsanje kapitala proglasi prvom graanskom dunou i da neumorno propoveda: ne moe se akumulisati ako se sav svoj dohodak pojede umesto da se dobar njegov deo iz da za dobavljanje dodatnih proizvodnih radnika koji vie unose nego to staju. S druge strane, ona je imala da se bori protiv narodne predrasude koja brka kapitalistiku proizvodnju sa zgrtanjem b l a g a i zbog toga uobraava da je akumulisano bogatstvo bogatstvo koje se u svom prirodnom obliku spaava od unitenja, dakle od potronje ili da se ak povlai iz prometa. N e putati novac u promet znailo bi upravo suprotnost njegovom oploavanju kao kapitala, a akumuhsanje roba u smislu zgrtanja blaga bilo bi prava l u d o s t . Akumulacija roba u velikim masama rezultat je zastoja u prometu ili hiperprodukcije. Svakako da je podloga narodnom shvatanju s jedne strane slika dobara nagomilanih u fondu potronje bogataa, koji ih polako troe, a s druge strane stvaranje zaliha, pojava koja pripada svim nainima proizvodnje i na kojoj emo se malo zadrati kad budemo analizovali prometni proces.
156 28 28a 29

Klasina ekonomija je, dakle, utoliko u pravu kad naglaava da je karakteristian moment procesa akumulacije t o to viak proizvoda troe proizvodni radnici, a ne neproizvodni. Ali tu poinje i njena Nijedan politiki ekonomist naih dana ne moe pod tednjom razumeti prosto zgrtanje blaga. A kad ostavimo po strani ovaj ogranieni i nedovoljni pos tupak, onda se izraz tednja moe na nacionalno bogatstvo primeniti samo u jednom smislu, naime da se uteevina razliito upotrebi, pravei stvarnu razliku izmeu razlinih vrsta rada koje se njome odravaju. (Malthus, Principles etc., str. 38, 39.) 28 Tako je kod Balzaca, koji je veoma temeljno prouio sve nijanse tvrdienja, stari zelena Gobseck ve podetinjio kad poinje da stvara blago iz nago milanih robS. Akumulacija kapitala... zastoj u razmeni... hiperprodukcija. (Th. Cor bet, An Inquiry etc., str. 104.)
2 9 2 8

zabluda. A . Smith je uveo m o d u da se akumulacija prikazuje prosto kao potronja vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili da se kapitalizovanje vika vrednosti prikazuje prosto kao njegovo pretva ranje u radnu snagu. ujmo, npr., R i c a r d a : Moramo razumeti da se svi proizvodi neke zemlje troe; ali je najvea razlika koju moemo zamisliti da li njih troe oni koji reprodukuju kakvu drugu vrednost ili oni koji je ne reprodukuju. Kad kaemo da se dohodak uteduje i dodaje kapitalu, onda mislimo da onaj deo dohotka za koji se kae da je dodat kapitalu, troe pro izvodni, a ne neproizvodni radnici. Nema vee zablude nego zamiljati da se kapital uveava nepotronjom.
80

N e m a vee zablude od one koju su za A . Smith-om ponavljali Ricardo i svi njegovi sledbenici, da onaj deo dohotka za koji se kae da je dodat kapitalu, troe proizvodni radnici. P o ovom shvatanju, sav viak vrednosti koji se pretvara u kapital postao bi promenljiv kapital. A on se, naprotiv, kao i prvobitno predujmljena vrednost, deli n a postojani i promenljivi kapital, na sredstva za proizvodnju i radnu snagu. R a d n a snaga je oblik pod kojim promen ljivi kapital postoji u procesu proizvodnje. U t o m e procesu kapitalista je onaj koji troi radnu snagu. O n a svojim funkcionisanjem radom troi sredstva za proizvodnju. Ujedno se novac izdat na kupovinu radne snage pretvara u ivotna sredstva koja ne troi proizvodni rad v e proizvodni radnik. Svojom iz osnove pogrenom analizom dolazi A. Smith do besmislenog rezultata da se, m a d a se svaki individualni kapital deli na postojani i promenljivi sastavni deo, drutveni kapital ipak svodi samo na promenljivi kapital, odnosno izdaje samo za pla anje najamnine. R e c i m o da neki fabrikant sukna pretvori 2 0 0 0 u kapital. On ulae jedan deo novca u kupovinu tkaa, drugi deo u vunenu predu, vunarske maine itd. Ali ljudi od kojih on kupuje preu i maine plaaju od toga jedan deo za rad itd. sve dok se cela svota od 2 0 0 0 ne izda kao najamnina, ili dok sav proizvod, koji one 2 0 0 0 predstavljaju, ne potroe proizvodni radnici. Vidi se: sva teina ovog argumenta lei u onom itd., koje nas alje od Pontija do Pilata. I doista, A . Smith prekida istraivanje ba onde gde ono poinje bivati teko.
81

Sve dok imamo u vidu samo fond ukupne godinje proizvodnje, godinji proces reprodukcije lako je razumljiv. Ali se svi sastavni deRicardo, Principles etc, str. 163, primedba. Uprkos svojoj Logicfi ^ g. J . St. Mili nigde nije otkrio ak ni one greke u analizi svojih prethodnika koje u okviru buroaskog vidokruga, sa isto strunjakog stanovita, vapiju za ispravkom. On svugde s uenikim dogmatizmom reprodukuje zbrku u mislima svojih uitelja. Tako i ovde: Sam kapital svodi se konano potpuno na najamnine, a kad bude nadoknaen prodajom proizvoda, on se ponovo pretvara u najamnine.
8 1 1 8 0

lovi godinje proizvodnje moraju doneti n a trite, i t u poinje tekoa. Kretanja pojedinanih kapitala i linih dohodaka ukrtaju se, meaju se i gube u jednom optem premetanju u p r o m e t u drutvenog b o gatstva koje zbunjuje pogled i postavlja istraivau veoma zamrene zadatke. U t r e e m odeljku druge knjige dau analizu stvarnih veza tog procesa. Velika zasluga fiziokrata jeste to su u svojoj Tableau conomique t l uinili prvi pokuaj da dadu sliku godinje proizvod nje onakvu kakva proizlazi iz p r o m e t a . Inae se samo po sebi razume da politika ekonomija nije p r o p u stila da u interesu kapitalistike klase iskoriuje postavku A . S m i t h - a : da je radnika klasa ona koja troi sav deo neto-proizvoda koji se pretvara u kapital.
1 5 8 32

3. Podela

vika vrednosti na kapital Teorija uzdravanja

dohodak.

U prethodnoj glavi posmatrah smo viak vrednosti, odnosno viak proizvoda, samo kao fond kapitalistove individualne potronje, a u ovoj dosad samo kao fond akumulacije. A h on nije ni samo jedno, ni samo drugo, v e oboje u isti mah. Jedan deo vika vrednosti kapitalista troi na sebe kao d o h o d a k , drugi deo upotrebljava kao kapital, akumulie ga. K a d a je data masa vika vrednosti, bie jedan od tih delova utoli ko yei ukoliko drugi bude manji. Uzevi da su sve druge okolnosti ostale neizmenjene, veliinu akumulacije odreuje srazmera u kojoj se ova podela vri. A tu podelu vri vlasnik vika vrednosti, kapitalista. Ona je, dakle, akt njegove volje. O o n o m e delu od njega ubranoga
88

Kad uporedimo izlaganje procesa reprodukcije, pa, dakle, i akumulacije, u A. Smith-a i njegovih prethodnika, videemo da Smith u mnogom pogledu ne samo da nije napredovao, ve je jako nazadovao, osobito u odnosu na fiziokrate. S njegovom iluzijom, o kojoj je re u tekstu, u vezi je ona istinski basnoslovna teorija koju je politika ekonomija takode od njega nasledila da se robna cena sastoji iz najamnine, profita (kamate) i zemljine rente, dakle samo iz najamnine i vika vrednosti. Polazei s te osnove, Storch bar priznaje naivno: Nunu cenu nije mogue rastvoriti na njene najprostije elemente. (Storch, Cours etc, izd. u Petrogradu 1815, sv. II, str. 140, primedba.) Lepe U ekonomske nauke koja izjav ljuje da je cenu robi nemogue rastvoriti na njene najprostije elemente! O ovom e biti povie govora u treem odeljku druge i u sedmom odeljku tree knjige. italac e zapaziti da re dohodak upotrebljavam u dvostrukom smislu, prvo, da oznaim viak vrednosti kao plod koji periodino izvire iz kapitala, i drugo, da oznaim deo toga ploda koji kapitalista periodino troi ili koji se dodaje nje govom fondu potronje. Zadravam ovaj dvostruki smisao, jer je u skladu sa uo biajenim renikom engleskih i francuskih ekonomista.
8 8

8 2

danka koji o n akumulie kae se da ga je utedeo, jer ga nije pojeo, t j . jer vri svoju iunkciju kao kapitalista, naime funkciju da se bogati. Kapitalista ima istorijske vrednosti i ono istorijsko pravo na opstanak koje, po recima duhovitog Lichnowskog, nema datuma* ^, samo ukoliko je olieni kapital. S a m o se utoliko u prolaznoj nunosti kapitalistikog naina proizvodnje sadri i prolazna nunost same njegove linosti. Ali m u utoliko i pobuda koja ga pokree nije upotrebna vrednost i uivanje, v e razmenska vrednost i njeno uveavanje. K a o fanatik oplodavanja vrednosti, on bezobzirno prisiljava oveanstvo na proizvodnju radi proizvodnje, a stoga i na razvijanje drutvenih proizvodnih snaga i na stvaranje onih materijalnih uslova proizvodnje koji jedino m o g u biti stvarna osnovica nekog vieg drutvenog oblika iji je osnovni princip puno i slobodno razvijanje svake individue. Kapitalista se m o e respektovati samo kao olienje kapitala. U toj ulozi ima kapitalista isti apsolutni nagon za bogaenjem kao i zgrta blaga. Ali ono to se kod ovoga ispoljava kao individualna manija, kod kapitaliste je t o dejstvo drutvenog mehanizma, u kome je on samo jedan zamajni toak. Osim toga, razvitak kapitalistike proizvodnje ini nunim neprekidno poveavanje kapitala plasiranog u neko indu strijsko preduzee, a svakom individualnom kapitalisti konkurencija n a m e e unutranje zakone kapitalistikog naina proizvodnje kao spoljanje prinudne zakone. O n a g a primorava da svoj kapital nepreki dno poveava da bi ga odrao, a poveavati ga m o e samo progre sivnom akumulacijom.
159

Z b o g toga, ukoliko su njegovi postupci samo funkcija kapitala koji je u njemu doao do volje i svesti, utoliko m u njegova vlastita privatna potronja vai kao pljakanje akumulacije njegovog kapitala, kao to u talijanskom knjigovodstvu privatni izdaci figuriraju na strani kapitalistovog dugovanja kapitalu. Akumulacija je osvojenje sveta dru tvenog bogatstva. Poveavajui m a s u eksploatisanog ljudskog m a t e rijala, ona ujedno iri neposrednu i posrednu vladavinu kapitaliste.
34

ZelenaS, taj staromodni ili stalno obnavljani oblik kapitaliste, posluio je Lutheru vrlo dobro kao primer da vlastoljublje prikae kao elemenat nagona za bogaenjem. Paganima je sam njihov um govorio da je zelena etvorostruki lopov i ubica. A mi hriani drimo ih u tolikoj asti da ih prosto oboavamo zbog njihova n o v c a . . . Ko drugome isisava, pljaka i krade hranu, ini isto tako veliko ubistvo (ukoliko od njega zavisi) kao i onaj koji drugoga puta da umre od gladi ili ga potpuno upropauje. A to ba ini zelena, pa ipak mirno sedi u svojoj naslonjai, dok bi pravednije bilo da visi na vealima i da ga kljuje onoliko gavranova koliko je forinti ukrao, samo kad bi na njemu bilo toliko mesa da svakoga gavrana dopadne bar komadi. Ali male lopove veaju... Male lopove steu u kvrge, veliki lopovi epure se u zlatu i svili... Zato i nema na zemlji (posle avola) veeg neprijatelja bveku nego to je tvrdica i zelena, jer on hoe da bude bog nad svima ljudima. Turci, ratnici, tirani takoe su zli ljudi, ali ipak moraju ostavljati ljude da ive, i priz-

3 4

Ali p r v i g r e h .svugde deluje. S r a z v i t k o m kapitalistikog n a i n a proizvodnje, akumulacije i b o g a t s t v a , kapitalista p r e s t a j e bivati g o l o otelovljenje kapitala. O n o s e a ljudsko g a n u e ! ! p r e m a s v o m t e l e s n o m b i u i postaje toliko o b r a z o v a n d a o d r i c a n j e o d p u t i i s m e v a kao p r e d r a s u d u starinskog z g r t a a blaga. D o k starinski kapitalista igoe linu p o t r o n j u kao g r e h p r o t i v svoje funkcije i kao uzdravanje o d akumulacije, dotle je m o d e r n i z o v a n i kapitalista k a d a r d a shvati akumulaciju kao odricanje o d svoga n a g o n a z a u i v a n j e m . D v e d u e obitavaju, v a j , u n j e g o v i m g r u d i m a , i svaka v u e n a svoju s t r a n u ! l l
1 6 0 161

U istorijskim p o e c i m a kapitalistikog n a i n a p r o i z v o d n j e a svaki kapitalistiki skorojevi proivljava individualno ovaj istorijski stadijumnagon za bogaenjem i tvrdienje preovlauju kao apso lutne strasti. Ali n a p r e d o v a n j e kapitalistike p r o i z v o d n j e n e s t v a r a s a m o svet uivanja. S a pekulacijom i k r e d i t o m o n o o t v a r a t i s u e vrela iznenadnog b o g a e n j a . tavie, n a izvesnoj visini r a z v i t k a izvestan konvencionalan stepen rasipnitva, koje u isto v r e m e sluzi z a p o k a zivanje b o g a t s t v a , a o t u d i kao s r e d s t v o z a dobijanje k r e d i t a , postaje p o s l o v n o m n u n o u z a nesrenog kapitalistu. L u k s u z ulazi u r e p r e z e n t a c i o n e t r o k o v e kapitala. I i n a e s e kapitalista n e b o g a t i k a o z g r t a blaga s r a z m e r n o s v o m l i n o m r a d u i l i n o m u z d r a v a n j u o d potronje, n e g o p r e m a t o m e koliko isisava t u u r a d n u s n a g u i koliko n a t e r u j e radnika d a se o d r e e svih uivanja ivota. I m a d a s t o g a k a pitahstovo rasipnitvo nikada n e m a o n a j b o n a f i d e * k a r a k t e r k a o rasipnitvo galantnog feudalnog g o s p o d a r a , v e s e z a n j i m n a p r o t i v uvek krije najpoganije t v r d i e n j e i najsitniaviji r a u n , ipak n j e 1

nati da su zloinci i neprijatelji. Ponekad oni se mogu, pa se ak i moraju smilovati na poneke. Ali zelena i tvrdica eli da sav svet propadne od gladi i ei, od alosti i bede, samo ako to moe postii, da bi tako mogao sve imati sam, a da svi drugi primaju od njega kao od Boga i da veito budu njegovi kmetovi... Hoe da nose kaftane, zlatne lance i prstenje, tia briu usta, da se drugima izdaju kao valjani i poboni ljudi, vredni hvale... Zelena je veliko i strahovito udovite kao vukodlak koji sve pustoi gore nego ikoji Kakus, Gerion ih Antej. Pa ipak se kiti i eli da vai kao poboan, da se ne bi videlo kud idu volovi koje on natrake uvlai u svoju jazbinu. Ah Herkul treba da uje riku volova i zarobljenika i da potrai Kakusa makar i na liticama i u stenju i da volove oslobodi od zloinca. Jer Kakus je ime zlikovca, pobonog zelenaa, koji sve krade, pljaka i prodire. A tvrdi da nije to uinio, jer ih niko nee nai, poto su volovi natrake uvueni u jazbinu i po tragu se ini kao da su puteni napolje. Tako zelena eh da nama gari svet kao da je on koristan i da daje svetu volove iako ih samo sebi vue i sam d e r e . . . Pa kao to se drumski razbojnici, ubice i napasnici meu na toak i gla ve im se seku, tako bi i jo vie trebalo sve zelanae metnuti na t o a k . . . razjuriti ih, prokleti ih i odrubiti im glave. (Martin L u t h e r l , An die Pjarrherrn etc.)
[68

dobronameran

govo rasipnitvo raste s njegovom akumulacijom, a da jedno drugom ne mora ii nautrb. T i m e se u grudima kapitalistike individue razvija istovremeno faustovski sukob izmeu nagona za akumulaci jom i nagona za uivanjem. Manesterska industrija, kae se u jednom spisu koji je dr Aikin objavio 1795, moe se podeliti na etiri perioda. U prvom, fabrikanti su morali naporno da rade za svoje izdravanje.
x

Oni su se bogatili poglavito potkradanjem onih roditelja koji su im davali decu za apprentices (uenike) i koji su morali mnogo plaati, dok su egrti bili mueni glau. S druge strane, proseni profiti bili su niski i akumulacija je zahtevala veliku tedljivost. Oni su iveli kao zgrtai blaga i nisu troili ak ni kamate od svog kapitala. U drugom periodu poeli su sricati male imetke, ali su radili naporno, kao i ranije, jer neposredna eksploatacija rada staje rada, kao Sto zna svaki goni robova, i iveli su skromno kao i dotad... U treem periodu otpoe luksuz, a poslovi se razgranae slanjem konjanika (konjanika commis voyageurs *) po narudbe u sve trgovake gradove Kraljevine; Verovatno da je pre 1690. bilo malo ili nimalo kav pitala od 3000 do 4000 C steenih u industriji. A u to vreme, ili neSto docnije, industrijalci su ve bili nagomilali novaca i poee da grade kue od kamena umesto od drveta i maltera... Jo prvih decenija 18. veka izlagao se manesterski fabrikant, koji bi svoje goste posluio bokalom stranog vina, ogovaranju i negodovanju svih svojih suseda.
1 1

P r e pojave maina, veernji troak fabrikanata u krmama u kojima su se oni sastajali nikad nije prelazio 6 pensa za au puna i 1 peni za svitak duvana. T e k 1758 i to je epohalan dogaaj, provezlo se u vlastitim koijama prvi put jedno lice koje stvarno pripada poslov nom svetu! etvrti period, poslednja treina 18. veka, jeste period velikog luksuza i rasipanja zasnovanog na uveanju poslova. Sta bi. rekao dobri d r Aikin kad bi danas uskrsao u Manesteru! Akumulirajte! Akumulirajte! U tome su sav Mojsije i proroci!r 3 Radinost prua materijal koji tedljivost akumulira. Dakle, tedite, tedite, t j . pretvarajte to je mogue vei deo vika vrednosti ili vika proizvoda ponovo u kapital! Akumulacija radi akumulacije, proiz vodnja radi proizvodnje, to je formula kojom je klasina ekonomija izrazila istorijski poziv buroaskog perioda. Ona se nijednog aska nije
85 l6a 84

Dr Aikin, Description of the Country from 30 to 40 milts round Manchester, London 1795, str. [181], 182. i dalje [188], A. Smith, Wealth of Nations, knj. II, gl. Ill, [str. 367.]

8 8

i* trgovakih putnika

obmanjivala u pogledu poroajnih muka bogatstva , ali ta vredi jadikovati nad istorijskom nunou? Ako klasina ekonomija gleda u proleteru samo mainu za proizvoenje vika vrednosti, ona i u kapita listi gleda samo mainu za pretvaranje tog vika vrednosti u viak kapitala. Ona uzima njegovu istorijsku funkciju strano ozbiljno. D a bi s njegove due skinuo ini kobnog sukoba izmeu nagona za uivanjem i nagona za bogaenjem, Malthus je, poetkom dvade setih godina ovog veka, branio takvu podelu rada koja kapitalisti stvarno zaposlenom u proizvodnji dodeljuje posao akumulacije, a ostalim uesnicima u viku vrednosti, zemljoposednikoj aristokratiji, dravnim i crkvenim prebendarima itd. posao rasipanja. O n kae da je od najvee vanosti drati razdvojene strast za troenjem i strast za akumuliranjem (th<* passion for expenditure and the pas sion for accumulation*). Gospoda kapitalisti, koji su ve odavno bili postali bonvivani i svetski ljudi, podigoe graju. ta, uzviknuo je jedan njihov zastupnik, rikardijanac, g. Malthus propoveda vi soke zemljine rente, visoke poreze itd. da bi neproizvodni potroai bili stalni podstrekai industrijalaca! Razume se da je lozinka proiz vodnja, proizvodnja u stalno proirivanom razmeru, ali ovakav proces vie koi proizvodnju nego Sto je pomae. A nije ni sasvim pravo (nor is it quite fair) da izvestan broj lica lenstvuje samo zato da se pritegnu drugi, iz ijih se karaktera moe zakljuiti (who are likely, from their characters) da bi s uspehom funkcionisali kad biste ih mogli nagnati da funkcioniu.
88 89

87

Koliko god on smatra da je nepravedno da industrijski kapi talista bude podstican na akumulaciju time to e drugi skidati skorup s njegova mleka, toliko mu se ini nunim da se radnik ogranii na to je mogue niu najamninu da bi ostao marljiv. Osim toga, on nikako i ne krije da je prisvajanje neplaenog rada tajna pravljenja profita. Uveana tranja za poslom od strane radnika ne znai apsolutno nita drugo do njihovu sklonost da za sebe same uzmu manje od svog vlastitog proizvoda, a da svome poslodavcu prepuste vei deo; i kad se kae da ovo, smanjivanjem po tronje! (na strani radnika), stvara glut (pretrpanost trita, hiperprodukciju), onda mogu da odgovorim da je glut sinonim za visoki profit,
40

Uena prepirka o tome kako bi pljaku isceenu iz radnika va ljalo podeliti meu industrijskim kapitalistom i besposlenim zemljoak i J . - B . Say veli: Utede bogataa vre se na raun sirotinje.^ ' Rimski proleter iveo je gotovo iskljuivo na raun drutva... Gotovo bi se moglo rei da moderno drutvo ivi na raun proletera, od onoga dela koji im oduzima od prinosa rada. (Sismondi, tudes etc., sv. I, str. 24.) Malthus, Principles etc., str. 319, 320. An Inquiry into those principles respecting the Nature of Demand etc., str. 67. Isto, str. 59.
8 8 8 9 4 0 8 7 188

posednikom itd., a da b u d e n a korist akumulacije, zamukla je pred julsku revoluciju. Uskoro zatim gradski proletarijat u L i o n u zazvoni n a uzbunu, a seoski proletarijat pusti crvenog petla po Engleskoj. S a ove strane K a n a l a irio se ovenizam, sa one sensimonizam i furijerizam. Bio je kucnuo as za vulgarnu ekonomiju. U p r a v o godinu dana p r e n o to je u M a n e s t e r u otkrio da je profit kapitala (zaje dno s k a m a t o m ) proizvod neplaenog poslednjeg, dvanaestog radnog asa, objavio je Nassau W . Senior svetu jo jedno otkrie. Re kapital, govorae on sveano, ako kapital posmatramo kao orue za proizvodnju, ja zamenjujem reju a p s t i n e n c i j a (uz dravanje). Zaista jedan nenadmaiv uzorak otkria vulgarne eko nomije! Ekonomsku kategoriju ona zamenjuje sikofantskom frazom. Voil t o u t . * Kad divljak, ui nas Senior, izrauje luk, on se bavi industrijom, ali n e praktikuje apstinenciju. T o n a m objanjava kako su i zato sredstva za r a d bila u ranijim drutvenim stanjima proizvoena bez kapitalistove apstinencije. to drutvo vie napreduje, to vie apstinencije zahteva , naime od onih koji se bave industri jom prisvajanja tue radinosti i njenog proizvoda. Svi uslovi procesa rada pretvaraju se odsad u isto toliko naina praktikovanja kapita listove apstinencije. T o to se ito n e samo jede nego i seje, jeste kapitalistova apstinencija! to vino dobija vremena da prevri, i t o je kapitalistova apstinencija! Kapitalista pljaka sebe kao oveka
41 1 42 48

Senior, Principes fondamentaux 'de Vconomie Politique. Preveo Arrivabene, Paris 1836, str. 309. Ovo je pristalicama stare klasine kole ipak prevrilo meru. Mesto izraza rad i kapital, g. Senior podmee izraz rad i apstinencija... Apstinencija je gola negacija. Nije apstinencija, ve upotreba proizvodno primenjenoga kapitala izvor profita. (John Cazenove u svom izdanju Malthusovog spisa Definitions in Political Economy, London 18S3, str. 130, primedba.) J . St. Mill, naprotiv, na jednoj strani ponavlja Ricardovu teoriju profita, a na drugoj usvaja za sebe Seniorovu rmunration of abstinence. * Koliko mu je tuda Hegelova protivrenost, vrelo svekolike dijalektike, toliko su mu bliske povrne protivrenosti. Dodatak drugom izdanju. Vulgarni ekonomist nikad nije doao na jednostavnu misao da se svaka ljudska radnja moe shvatiti kao uzdravanje od njene sup rotnosti. Jesti znai uzdravati se od posta, ii .uzdravati se od stajanja, raditi uzdravati se od lenstvovanja, lenstvovati uzdravati se od rada itd. Valjalo bi da ta gospoda jednom porazmisle o Spinozinom: Determinatio est negation* !. Senior, isto, str. 342. Niko... ne bi, npr., posejao svoje ito i drao ga u zemlji godinu dana, niti bi svoje vino uvao godinama u podrumu, umesto da odmah potroi bilo same ove stvari, bilo njihov ekvivalent... kad ne bi oekivao da na ovaj nain stekne dodatnu vrednost itd. (Scrope, Political Economy, izd. A. Potter, New York 1841, str. 133.)["1
2 4 4 2 4 8

4 1

pozajmljujui radniku orua za proizvodnju ( ! ) , drugim recima, kad ih dodavanjem radne snage oplouje kao kapital, umesto da pojede parne maine, pamuk, eleznice, gnojiva, teglee konje itd., ih da, kako to vulgarni ekonomist detinjasto zamilja, profuka njihovu vrednost na luksuz i druge predmete p o t r o n j e . K a k o bi kapita listika klasa to izvela, tajna je koju je vulgarna ekonomija dosad uporno uvala. Glavno da je svet ivi jo samo od samoodricanja kapita liste, tog modernog pokajnika Vine. I n e samo akumulacija, nego i prosto odravanje kapitala iziskuje stalan napor protiv iskuenja da se pojede. Jasno je, dakle, da sama ovenost nalae da se ka pitalista oslobodi muenitva i iskuenja, na onaj isti nain na koji je pre kratkog vremena ukidanjem ropstva dordijski vlasnik robova bio osloboen tekih muka pri izboru da li da viak proizvoda, koji je iskandijao iz crnakog roba, sasvim proerda na ampanjac, ih da jedan njegov deo ponovo pretvori u vie C r n a c a i vie zemlje.
44 45

U najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama vri se n e samo prosta reprodukcija nego, m a d a u razliitom stepenu, i r e p r o dukcija u proirenom razmeru. Proizvodi se i troi progresivno vie, dakle se i pretvara vie proizvoda u sredstva za proizvodnju. A h , ovaj proces se sve dotle ne ispoljava kao akumulacija kapitala, a otud ni kao funkcija kapitaliste, dok god sredstva za proizvodnju, a stoga i proizvod i ivotna sredstva radnikova, ne stoje prema r a d niku u obliku kapitala. R i c h a r d J o n e s , Malthusov naslednik na ka tedri politike ekonomije na istonoindijskom koledu u Hejliberiju, koji je u m r o pre nekoliko godina, lepo to objanjava primerom dveju krupnih injenica. Poto veliku veinu indijskog naroda sainjavaju seljaci koji samostalno privreuju, njihov proizvod, njihova sredstva za rad i sredstva za ivot nikad n e postoje u obliku (in t h e shape)
46

Oskudevanje koje kapitalista sebi namee pozajmljujui radniku svoja sredstva za proizvodnju (ovaj eufemizam upotrebljen je za to da se, po oprobanom maniru vulgarnih ekonomista, najamni radnik, eksploatisan od strane industrijskog kapitaliste, identifikuje sa samim industrijskim kapitalistom, koji uzajmljuje novac od finansijskog kapitaliste!) umesto da sam potroi njihovu vrednost pretvarajui ih u predmete upotrebe ih luksuza. (G. de Molinari, tudes conomiques etc.,"" str. 36.) La conservation d'un capital exige . . . un effort... constant pour rsister la tentation de le consommer.* (Courcelle-Seneuil, Trait thorique etc., str. 57.) Posebne klase dohotka, koje ponajvie doprinose napredovanju nacionalnog kapitala, menjaju se u razlinim stadijumima toga napredovanja, i stoga su potpuno razliite kod naroda koji se nalaze na razlinim stupnjevima toga napredovanja... Profit... u ranijim drutvenim stupnjevima neznatno vrelo akumulacije u odnosu prema najamnini i renti... im snage nacionalnog rada znatno narastu, poveava se srazmerna vanost profita kao vrela akumulacije. (Richard Jones, Text-book etc., str. 16, 21.)
4 5 4 8

4 4

fonda koji je uteen iz tueg dohotka (saved from revenue) te, prema t o m e , nisu nikad proli kroz neki prethodni proces akumu lacije (a previous process o f accumulation). S druge strane, u provincijama u kojima je engleska vladavina najmanje razorila stari sistem, nepoljoprivredne radnike direktno zapoljavaju velikai, ko jima jedan deo seljakog vika proizvoda pritie kao danak ili zemljina renta. J e d a n deo ovog proizvoda velikai potroe u pri r o d n o m obliku, drugi deo radnici im pretvaraju u luksuzne i druge predmete potronje, a ostatak slui kao plata radnicima koji su vlasnici svojih orua za rad. Ovde proizvodnja i reprodukcija u proirenom razmeru idu svojim tokom bez ikakvog meanja onog udnog sveca, onog viteza alosnoga lica, kapitaliste punog s a m o odricanja.
47

4. Okolnosti koje nezavisno od srazmeme podele vika vrednosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije: stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada, poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog kapitala, veliina predujmljenog kapitala Ako pretpostavimo da je data srazmera u kojoj se viak vrednosti epa n a kapital i dohodak, onda se veliina akumulisanog kapitala oigledno upravlja p r e m a apsolutnoj veliini vika vrednosti. U z m i m o da se o d vika vrednosti kapitalie 8 0 % a pojede 2 0 % ; u tom sluaju akumulisani kapital iznee 2 4 0 0 ili 1 2 0 0 , prema tome da li je celokupni viak vrednosti iznosio 3 0 0 0 ili 1500jC. P r e m a t o m e , pri odreivanju veliine akumulacije sudeluju sve one okolnosti koje odreuju i masu vika vrednosti. Ovde emo ih jo jednom razmotriti, ali samo ukoliko n a m pruaju nova gledita u pogledu akumulacije. italac se sea da stopa vika vrednosti zavisi u prvom redu od stepena eksploatacije radne snage. Politika ekonomija toliko ceni tu ulogu da ponekad izjednauje ubrzanje akumulacije putem povea nja proizvodne snage rada s njenim ubrzanjem putem poveanja eks ploatacije r a d n i k a . U odeljcima o proizvodnji vfeka vrednosti stalno
48

Isto, str. 36. i dalje. {Primedba uz etvrto izdanje. Mora biti omaka, ovo mesto nije se moglo nai.F. E.} [U ruskom prevodu, izdanje od 1955, navedena je str. 37, bez Engelsove napomene, a uz to i strana na kojoj se citirano mesto nalazi u ruskom prevodu Jonesovih ekonomskih dela.Prev.] Ricardo kae: ,U razliitim stadijumima drutva, akumulacija kapitala ili sredstava za primenu' (itaj: eksploatisanje) ,rada ide veom ili manjom brzinom, a u svim sluajevima mora zavisiti od proizvodnih snaga rada. Proizvodne snage rada obino su najvee tamo gde ima u izobilju plodnog zemljita.' Ako u ovoj re4 8

47

smo se drali pretpostavke da je najamnina bar jednaka vrednosti radne snage. Ali u praksi nasilno obaranje najamnine ispod te vred nosti igra odve vanu ulogu a da se za asak na tome ne zadrimo. U okviru izvesnih granica, ono faktino pretvara potrebni radnikov fond potronje u fond za akumulaciju kapitala.
Najamnine, veli J . St. Mili, nemaju proizvodne snage; one su cena neke proizvodne snage; one, pored samog rada, ne doprinose nita proizvodnji roba, ba kao ni cena samih maina. K a d bi se rad mogao dobiti bez kupovanja, najamnine bi bile suvine. '
4

Ali kad bi radnici mogli da ive od vazduha, onda ih niko ni po koju cenu ne bi mogao kupiti. Njihovo nekotanje je, dakle, gra nica u matematikom smislu, granica nikad dostina, ali kojoj se uvek moe prii blizu. Stalna tendencija kapitala je da ih svede na tu nihilistiku taku. Jedan pisac iz 18. veka, kojega sam esto na vodio, autor knjige Essay on Trade and Commerce, odaje samo naj intimniju tajnu engleskog kapitala kad obaranje engleske najamnine na francuski i holandski nivo proglaava ivotnim istorijskim zadat kom Engleske. Izmeu ostalog, kae on naivno:
50

Ali ako nai siromasi (tehniki izraz za radnike) hoe da ive l u k s u z n o . . . njihov rad, prirodno, mora biti s k u p l j i . . . Pogledajte samo strahovitu masu suvinih stvari (heap of superfluities,) koje nai manufakturni radnici troe: rakiju, smrekovau, aj, eer, strano voe, jako pivo, impregnirano platno, burmut, duvan it.
81

On navodi spis nekog fabrikama iz Northemptonira koji ki ljei u nebo ovako jadikuje:
Rad je za itavu treinu jevtiniji u Francuskoj nego u Engleskoj, jer francu ska sirotinja radi naporno, a hrani se i odeva skromno; ona se uglavnom hrani

enici proizvodne snage rada znae siunost onog dela svakog proizvoda koji pripada onima iji ga je runi rad proizveo, onda je reenica tautologina, jer je deo koji preostaje fond iz kojega vlasnik njegov, ako ima volje za to (if the owner pleases), moe akumulisati kapital. Ali veinom to ruje sluaj tamo gde je zemlja najplodnija. (Observations on certain verbal disputes etc., str. 7 4 . ) J . St. Mill, Essays on some unsettled Questions of Political Economy, London 1844, str. 9 0 , 9 1 . An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 4 4 . Slino je i Times u decembru 1866. i januaru 1867. doneo izlive srdaca engleskih vlasnika rudnika o srenom stanju belgijskih rudara, koji niti trae niti primaju vie nego koliko je upravo potrebno da ive za svoje masters [poslodavce]. Belgijski radnici mnogo podnose, ali da slue kao primer u listu Times! Poetkom 1867. odgovor je bio trajk belgijskih rudara (kod Marjena) koji je bio uguen prahom i olovom.
5 0 5 1 1 9

Isto, str. 4 4 , 4 6 .

34 Marx - Engel (21)

hlebom, voem, eljeni, korenjem i suenom ribom; meso jede vrlo retko, a kad je penica skupa, jede i hleba vrlo malo. A pored toga, dodaje pisac eseja, oni piju samo vodu ili slina slaba pia, tako da stvarno troe zaudo malo n o v a c a . . . Svakako je teko i kod nas dovesti do takvog stanja stvari, ali da se ono dade postii, jasan je dokaz to to ono postoji u Francuskoj i u Holandiji.
92 58

Dve decenije kasnije, jedan ameriki varalica, baronizirani Jenki Benjamin Thompson (alias grof Rumford), udario je istim ovekoljubivim pravcem, na veliku radost i boga i ljudi. Njegovi Ogledi su jedan kuvar pun svakojakih recepata da bi se obina skupa radnikova jela zamenila surogatima. Osobito je uspeo sledei recept tog udnovatog filozofa:
Pet funti jema, pet funti kukuruza, za 3 pensa haringa, za 1 peni soli, 1 peni sireta, 2 pensa bibera i mirodije sve zajedno 2 0 / 4 pensa, daje orbu za 64 oveka; tavie, ako su cene ita prosene, trokovi se mogu sniziti i na */ penija na glavu (manje od tri pfeniga).
3 54

Pia fraus * koju ini fabrikant iz Northemptonira opravdava se njegovim uzbuenjem. On toboe uporeuje ivot engleskih i francuskih manufakturnih radnika, ali u gore navedenim recima opisuje, kao to docnije u pometnji i sam priznaje, francuske poljoprivredne radnike! Isto, str. 7 0 , 7 1 . Primedba uz tree izdanje. Danas smo znatno odmakli zahvaljujui konkurenciji na svetskom tritu koja se otada pojavila. Ako Kina, rekao je g. Stapleton, lan engleskog parlamenta, svojim biraima, postane velika industrijska zemlja, ne vidim kako bi industrijsko stanovnitvo Evrope moglo izdrati borbu, a da se ne spusti na nivo svojih konkurenata. (Times od 3. sep tembra 1873.) Sada vie nisu kontinentalne, ve kineske nadnice cilj kome tei engleski kapital. Benjamin Thompson, Essays, political, economical and philosophical etc., 3 sveske, London 1796 - 1802, sv. I , str. 2 9 4 . U svojoj knjizi The State of the Poor, or an History of the Labouring Classes in England etc., ser F . M . Eden najtoplije preporuuje upravnicima domova rada Rumfordovu prosjaku orbu, i s prekorevanjem podsea engleske radnike kako u kotskoj ima mnogo porodica koje mesecima mesto od penice, rai i mesa, ive od zobene kae i jemenog brana, za koje su im jedini zaini so i voda, i pri svemu tome ive vrlo udobno (and that very comfortably too). (Isto, sv. I , knj. I I , gl. 2 , str. 5 0 3 . ) Slinih uputa ima i u 19. veku. N a primer: Engleski poljoprivredni radnici nee da jedu meavinu itarica niih vrsta. U kotskoj, gde su ljudi bolje vaspitani, ova pred rasuda je verovatno nepoznata. (Charles H . Parry M . D The Question of the Necessity of the existing Cornlaws considered, London 1816, str. 6 9 . ) Ipak se isti Parry ali da je engleski radnik sada (1815) mnogo propao u poreenju s Edenovim vremenom ( 1 7 9 7 ) .
5 4 8 3

5 2

i * oprostiva pobona prevara

Falsifikovanje roba, koje je dolo s napretkom kapitalistike proiz vodnje, uinilo je Thompsonove ideale suvinim. Krajem 18. i prvih decenija 19. veka doterae engleski zakupci i velikoposednici poljoprivredne nadniare na apsolutnu minimalnu najamninu, isplaujui im u obliku najamnine manje od minimuma, a ostatak u obliku parohijalne sirotinjske pomoi. Evo primera lakrdijakog postupanja engleskih Dogberryja prilikom njihovog zakonitog utvrivanja platnih tarifa:
55

Kad su squires [seoski plemii] utvrivali najamninu za Spinhemlend 1 7 9 5 , oni su pojeli svoj ruak, ali su oevidno drali da radnicima t o nije p o t r e b n o . . . Oni reie da nedeljna najamnina bude 3 ilinga na glavu ako bi somun hleba od 8 funti i 11 unca stajao 1 iling, i da se pravilno penje sve dok somun ne doe na 1 iling i 5 pensa. i m hleb pree ovu cenu, najamnina treba srazmerno da opada, tako da kad cena hlebu bude 2 ilinga, hrana na glavu bude za / s manja nego ranije.*
1 6

Pred anketnim odborom Gornjeg doma, 1814, postavljeno je nekom A. Bennettu, krupnom zakupniku, mirovnom sudiji, upravi telju sirotinjskog doma i regulatoru najamnine, ovo pitanje:
Odrava li se kakva srazmera izmeu vrednosti dnevnog rada i parohijalne sirotinjske pomoi radnicima? Odgovor: Da. Nedeljni dohodak svake porodice dopunjuje se preko njene nominalne najamnine do jednog somuna hleba (8 funti i 11 unca) i 3 pensa na g l a v u . . . Drimo da je toliko hleba dovoljno da nedelju dana odri svakog lana porodice, a 3 pensa su za odeu; kad se parohiji svidi da sama da odeu, onda se ta 3 pensa odbijaju. Ovako se postupa ne samo u itavom zapadnom kraju Viltira nego, drim, i u itavoj zemlji." Tako su, uzvikuje jedan buroaski pisac onoga vremena, zakupnici godinama poniavali jednu potovanja dostojnu klasu svojih zemljaka, silei ih da trae pribeita u domu rada [ w o r k h o u s e ] . . . Zakupnik je poveao svoj vlastiti dobitak spreivi na strani radnika akumulaciju ak i najneophodnijeg fonda potronje.
7 58

Iz izvestaja poslednje parlamentarne anketne komisije o falsifikovanju ivotnih sredstava, vidi se da je u Engleskoj ak i falsifikovanje lekova pravilo, a ne izuzetak. Tako su, npr., ispitana 34 uzorka opijuma uzeta iz 34 razliite lon donske apoteke i dobijen je ovaj rezultat: u 31 uzorku opijum je bio falsifikovan makovim ahurama, peninim branom, gumenom penom, ilovaom, peskom itd. Mnogi uzorci nisu sadravah ni atoma morfina. G. L . Newnham (barrister at law), A Review of the Evidence before the Committees of the two Houses of Parliament on the Comlaws, London 1815, str. 20, primedba. Isto, str. 19, 20. C h . H . Parry, The Question etc., str. 7 7 , 6 9 . Sa svoje strane gospoda lendlordovi ne samo da su se odtetili za gubitke u antijakobinskom ratu, koji su oni vodili u ime Engleske, nego su se strahovito obogatili. Za vreme od 18
5 8 5 7 5 8

5 8

Kakvu ulogu u stvaranju vika vrednosti, a otud i akumulacionog fonda kapitala, danas igra neposredna pljaka radnikovog potrebnog fonda potronje, pokazao je npr. takozvani kuni rad (vidi trinaestu glavu, 8, d). Druge injenice izneu dalje u ovom odeljku. Mada u svim industrijskim granama onaj deo postojanog ka pitala koji se sastoji iz sredstava za rad mora dostizati za izvestan, veliinom preduzea odreen broj radnika, ipak t o nikako ne znai da on uvek mora rasti u istoj srazmeri kao koliina upotrebljenog rada. Recimo da u nekoj fabrici 100 radnika, radei po 8 asova, daju 8 0 0 asova rada. Ako kapitalista hoe da ovu sumu popne za polovinu, mora uzeti na rad jo 5 0 radnika; ali u tom sluaju mora predujmiti i nov kapital, n e samo za najamnine nego i za sredstva za rad. Ali on moe udesiti i tako da starih 100 radnika rade 12 asova dnevno umesto 8 , a u t o m sluaju dovoljna su ve postojea sredstva za rad, samo to se ova sad bre rabate. N a ovaj nain, do datni rad, proizveden veim naprezanjem radne snage, moe poveati viak proizvoda i viak vrednosti, supstanciju akumulacije, bez srazmernog poveanja postojanog dela kapitala. U ekstraktivnoj industriji,, npr. u rudnicima, sirovine ne sai njavaju sastavni deo predujmljenog kapitala. T u predmet rada nije proizvod ranije izvrenog rada, ve je besplatan poklon prirode metalna rudaa, minerali, kameni ugalj, kamen itd. Postojani kapital sastoji se ovde gotovo iskljuivo iz sredstava za rad, koja vrlo dobro mogu da podnesu poveanu koliinu rada (npr. dnevnu i nonu smenu radnika). Ako su sve druge okolnosti jednake, masa i vrednost proizvoda poveavae se u upravnoj srazmeri prema primenjenom radu. K a o prvoga dana proizvodnje, ovde prvobitni tvorci vrednosti, pa, dakle, i tvorci'materijalnih elemenata kapitala: ovek i priroda, idu zajedno. Zahvaljujui elastinosti radne snage, podruje akumu lacije proirilo se a da postojani kapital nije prethodno povean. U poljoprivredi se obraena povrina ne moe uveati bez pred ujma dodatnog semena i ubriva. Ali kad je taj predujam ve uinjen, tada i isto mehaniko obraivanje zemlje vri udotvorno dejstvo na masovnost proizvoda. T a k o vea koliina rada, koju daje dosadanji broj radnika, poveava plodnost n e traei preduimanje novih sred stava za rad. I u ovom sluaju imamo opet neposredno delovanje ovekovo na prirodu, koje postaje neposrednim izvorom pojaane akumulacije bez intervencije kakvog novog kapitala. Naposletku, u pravoj industriji svaki dodatni utroak rada ima za pretpostavku i odgovarajui vei utroak sirovina, ali ne nuno i sredstava za rad. A poto ekstraktivna industrija i poljoprivreda snabdevaju preraivaku industriju i sirovinama koje ona obrauje i si-

godina njihove rente su se podvostruile, potrostruile, poetvorostruile, a u izu zetnim sluajevima i poSestostruile. (Isto, str. 100, 101.)

rovinama za njena sredstva za rad, t o se ova koristi i onim vikom u proizvodima koji su one proizvele bez preduimanja dodatnog kapitala. Iz ovoga izlazi ovaj opti rezultat: Pripajajui sebi oba pratvorca bogatstva, radnu snagu i zemlju, kapital stie takvu ekspanzivnu snagu koja m u doputa da elemente svoje akumulacije protegne i preko granica koje m u prividno postavlja njegova vlastita veliina, granica koje m u postavlja vrednost i masa v e proizvedenih sredstava za proizvodnju u obliku kojih on postoji. Drugi vaan inilac u akumulaciji kapitala jeste steperi proiz vodnosti drutvenog rada. S proizvodnom snagom rada raste i masa proizvoda u kojoj je predstavljena neka odreena vrednost, dakle i viak vrednosti date veliine. K a d se stopa vika vrednosti n e menja, pa ak i kad pada, samo ako pada sporije nego to se poveava proizvodna snaga rada, masa vika proizvoda raste. Stoga, kad podela istoga na dohodak i dodatni kapital ostane ista, kapitalistova potronja moe da raste a da se akumulacioni fond ne smanjuje. Srazmerna veliina a k u m u lacionog fonda moe da raste i na r a u n fonda potronje, dok pad robnih cena stavlja kapitalisti na raspolaganje isto onoliko ili i vie sredstava za potronju nego ranije. Ali, kao to smo videli, s poveanjem proizvodnosti rada ide ruku p o d ruku pojevtinjavanje radnika, dakle poveanje stope vika vrednosti, ak i kad se penje realna najamnina. Ova se nikad ne penje srazmerno proizvodnosti rada. Dakle, ista promenljiva kapital-vrednost pokree vie radne snage i otud vie rada. Ista postojana kapital-vrednost predstavlja s e u veoj masi sredstava za proizvodnju, t j . sredstava za r a d , materijala za rad i pomonih materija, prua, dakle, i veu m a s u elemenata za stvaranje proizvoda kao i veu masu elemenata za stvaranje vrgdnosti ili za usisavanje rada. Stoga se akumulacija ubrzava i pri nepromenjenoj, pa ak i pri opaloj vrednosti dodatnog kapitala. N e samo da se razmer reprodukcije materijalno poveava, nego i proizvodnja vika vrednosti raste bre od vrednosti dodatnog kapitala. Razvijanje proizvodne snage rada reaguje i na originalni kapital ili kapital koji se ve nalazi u procesu proizvodnje. J e d a n deo posto janog kapitala koji se nalazi u funkcionisanju sastoji se iz sredstava za rad, kao maina itd., koja se troe i zbog toga reprodukuju o d n o sno zamenjuju novim primercima iste vrste tek u duim periodima. Ali svake godine izumire jedan deo tih sredstava za r a d , odnosno dostie krajnju m e t u svoje proizvodne funkcije. O n se stoga svake godine nalazi u stadijumu svog periodinog reprodukovanja ili svog zamenjivanja novim primercima iste vrste. Ako se u granama koje ta sredstva za rad izrauju proizvodna snaga poveala, a ona se nepre stano razvija usled neprekidnog napredovanja nauke i tehnike, onda na mesto starih dolaze nove maine, novi alati, aparati itd. iji je uinak vei, i koji su zbog toga jeftiniji. Stari kapital reprodukuje se u proizvodnijem obliku, a da i ne govorimo o stalnim pojedinac-

nim izmenama u postojeim sredstvima za rad. Drugi deo postoja nog kapitala, sirovine i pomone materije, reprodukuje se stalno u toku godine; ako potie iz poljoprivrede, veinom od godine do godine. Ovde, dakle, svako uvoenje boljih metoda itd. deluje gotovo istovremeno na dodatni kapital i n a kapital koji ve funkcionie. Svaki napredak u herniji umnoava broj korisnih tela i primene ve poznatih, a sem toga s poveavanjem kapitala poveava i oblasti njegovog plasiranja. On nas u isto vreme ui da ekskremente p r o cesa proizvodnje i procesa potronje bacamo natrag u kruni tok procesa reprodukcije; on, dakle, bez prethodnog izdatka u kapitalu stvara materiju za nov kapital. Slino poveanom eksploatisanju pri rodnog bogatstva jednostavnim poveanjem napona radne snage, n a uka i tehnika sainjavaju jednu potenciju za irenje aktivnog kapi tala koja je nezavisna od date veliine kapitala koji funkcionie. Ona u isto vreme reaguje i na onaj deo originalnog kapitala koji je uao u stadijum svoga obnavljanja. Svome novom obliku kapital prisajedinjuje besplatno drutveni napredak koji je bio izvren za leima njegovog starog oblika. N a svaki nain, ovaj razvitak proizvodne sna ge praen je u isti m a h deliminim obezvreenjem kapitala koji se nalaze u funkcionisanju. Ukoliko konkurencija dovede do toga da se ovo obezvreenje otro oseti, glavni teret pada na radnika, jer kapi talista gleda da tetu naknadi poveanom eksploatacijom radnika. R a d prenosi na proizvod vrednost sredstava za proizvodnju koja je utroio. S druge strane, ukoliko rad biva proizvodniji, utoliko su srazmerno vei i vrednost i masa sredstava za proizvodnju koje jedna data koliina rada pokree. Iako, dakle, ista* koliina rada dodaje svojim proizvodima uvek samo jednu istu sumu nove vrednosti, ipak se stara kapital-vrednost, koju istovremeno na njih prenosi, pove ava s pojaavanjem proizvodnosti rada. Ako uzmemo da neki engleski i neki kineski prelac rade isti broj asova sa istom intenzivnou, njih e dvojica za jednu nedelju stvarati jednaku vrednost. Uprkos toj jednakosti postoji ogromna razlika izmeu vrednosti nedeljnog proizvoda Engleza, koji radi s jed nim silnim automatom, i Kineza, koji ima samo kolovrat. Z a isto vreme za koje Kinez isprede jednu funtu pamuka, Englez isprede vie stotina funti. Nekoliko stotina puta vea suma starih vrednosti uveava vrednost njegovog proizvoda, u kome se one odravaju u novom korisnom obliku, tako da mogu ponovo funkcionisati kao kapital. Godine 1782, govori nam F . Engels, usled nedostajanja radnika ostala je nepreraena vuna skupljena za prethodne tri godine; ona bi morala ostati nepreraena da nisu prile u pomo novopronaene maine. Naravno, rad opredmeen u mainama nije nepo sredno doneo na svet nijednog radnika, ali je uinio da je manji
59

5 9

F. Engels, Lage der arbeitenden Klasse in England, Leipzig 1845, str. 20.

broj radnika, dodajui relativno malo ivog rada, ne samo mogao da vunu proizvodno utroi i da joj doda novu vrednost, nego i da u ob liku pree itd. odri i njenu staru vrednost. Time je on ujedno pru io sredstva i podstrek za proirenu reprodukciju vune. ivi rad ima taj dar od prirode da stvarajui novu vrednost odrava staru. Stoga rad odrava i ovekoveava uvek u novom obliku sve vee kapital-vrednosti to vie rastu efikasnost, obim i vrednost njegovih sred stava za proizvodnju, dakle to vie napreduje akumulacija koja prati razvitak njegove proizvodne snage. Ova prirodna mo rada
60

Usled manjkave analize procesa rada i procesa oplodavanja vrednosti klasina ekonomija nije nikad pravilno razumela ovaj vani momenat reprodukcije, kao-to se, npr., moe videti u Ricarda. On kae, npr. : M a kako se menjala proiz vodna snaga, jedan milion ljudi proizvodi u fabrikama stalno istu vrednost. T o je tano ako su dati obim i stepen intenzivnosti njihova rada. Ali to nita ne smeta, a Ricardo to previa u nekim svojim zakljucima, da milion ljudi pretvara u proizvod veoma razliite mase sredstava za proizvodnju prema razlinosti pro izvodne snage njihova rada da otuda u svome proizvodu odravaju veoma raz liite mase vrednosti, i da su prema tome veoma razhite i vrednosti proizvoda koji su plod njihova rada. Uzgred budi reeno, Ricardo je na ovom primera uzalud pokuavao da J.-B. Sayu objasni razliku izmeu upotrebne vrednosti (koju ovde naziva wealth, materijalno bogatstvo) i razmenske vrednosti. Say mu je odgo vorio: Sto se tie tekoe na koju ukazuje Ricardo govorei da primenjivanjem savrenih metoda mihon ljudi moe proizvesti dva ih tri puta vie bogatstva a da ne proizvedu vie vrednosti, ova se tekoa gubi im u proizvodnji, kao to i treba, vidimo razmenu u kojoj dajemo proizvodne usluge svog rada, svog zemljita i svojih kapitala da bismo dobili proizvode. Ove proizvodne usluge jesu ono pomou ega mi dobijamo sve proizvode koji postoje na s v e t u . . . D a k l e . . . ukoliko je vea koliina korisnih stvari koje u proizvodnji nazvanoj razmena postiemo naim proizvodnim uslugama, utoliko je vea vrednost tih naih usluga, to veim bo gatstvom raspolaemo. ( J . - B . Say, Lettres M. Malthus, Paris 1 8 2 0 , str. 1 6 8 , 169.) Ova difficulte * koja postoji za njega a ne za Ricarda, i koju Say treba da objasni; jeste u ovome: Zato se vrednost upotrebnih vrednosti ne poveava kad se usled poveanja proizvodne snage rada povea njihova koliina? Odgovor: Tekoa se reava na taj nain to se upotrebna vrednost izvoljeva nazvati razmenskom vrednou. Razmenska vrednost je stvar koja one way or a n o t h e r * ima veze s razmenom. P a nazovimo sada proizvodnju razmenom rada i sredstava za proizvodnju za proizvod i bie nam jasno kao sunce da emo dobijati toliko vie razmenske vrednosti koliko nam vie upotrebne vrednosti bude pruala proizvodnja. Drugim recima, to vie upotrebnih vrednosti, recimo arapa, bude radni dan davao fabrikantu arapa, tim bogatiji e on biti u arapama. Ah se Say iznenada prisea da s p o veanjem koliine arapa pada njihova cena (koja, naravno, nema nikakva posla s razmenskom vrednou), poto konkurencija primorava njih (proizvoae) da
1 2

8 0

* tekoa * ovako ih onako

ispoljava se kao m o samoodranja kapitala kome je rad pripojen, u p r a v o kao to se drutvene proizvodne snage rada ispoljavaju kao osobine kapitala, a stalno prisvajanje vika vrednosti od strane kapi taliste kao stalno samooploavanje kapitala. S v e snage rada dobijaju izgled snaga kapitala, kao to svi oblici vrednosti robe dobijaju izgled novanih oblika. S porastom kapitala raste razlika izmeu primenjenog i utroenog kapitala. D r u g i m recima: sredstva za r a d , kao: zgrade, maine, cevi za odvodnjavanje, teglea stoka, aparati svih vrsta, koji kroz dui ili krai period, u p u n o m s v o m obimu u stalno ponavljanim procesima proizvodnje, funkcioniu ili slue za postizanje odreenih korisnih uinaka, rastu i u vrednosti i u svojoj masi, dok se tek postepeno rabate, te' stoga samo malo-pomalo gube svoju vrednost, pa je tako samo malo-pomalo i prenose n a proizvod. U onoj meri u kojoj ta sredstva za r a d slue za stvaranje proizvoda ne dodajui proizvodu nikakvu vrednost, t j . ukoliko se primenjuju u potpunosti a troe samo delimino, ine ona, kao to je ranije izloeno, istu besplatnu uslugu kao i prirodne sile, voda, para, vazduh, elektricitet itd. Ova besplatna sluba prolog rada, kada je prihvati i nadahne ivi rad, akumulie uporedo s rastuom r a z m e r o m akumulacije. Poto se proli rad uvek preodeva u kapital, t j . poto pasiva rada radnika A, B , C itd. dobija oblik aktive ne-radnika X , t o su buruji i politiki ekonomisti puni hvale za zasluge prolog rada.

svoje proizvode prodaju po toliko koliko ih staju. Ali, odakle onda profit ako ka pitalista robu prodaje po ceni kotanja? Ali, never mind *. Say izjavljuje da sada svaki, usled pojaane proizvodnosti, u zamenu za isti ekvivalent dobija dva para arapa umesto ranijeg jednog itd. Rezultat do kojeg on dolazi upravo je onaj Ricardov stav koji je on hteo pobiti. Posle ovog ogromnog umnog naprezanja Say se ovako pobedonosno obraa Malthusu: Ovo je, gospodine, dobro povezana teorija bez koje je, izjavljujem, nemogue objasniti najvee tekoe politike eko nomije, a naroito pitanje kako jedna nacija moe bivati sve bogatija dok njenim proizvodima opada vrednost, a ovamo se bogatstvo ipak sastoji iz vrednosti. (Isto, str. 170.) O ovakvim i slinim majstorijama u Sayevim Lettres pie jedan engleski ekonomist: Ovi izvetaeni maniri brbljanja (those affected ways of talking) sainjavaju u celini ono to se g. Savu dopada da naziva svojom doktrinom, i to on od srca preporuuje Malthusu da predaje u Hertfordu ,kao to se to ve ini dans plusieurs parties de l'Europe'**. On kae: ,Ako u svim ovim postavkama naete neeg paradoksnog, onda pogledajte stvari koje one izraavaju, i smem se nadati da e vam se uiniti veoma jednostavne i veoma razumne/ Nema sumnje, a ujedno e, usled istog procesa, ispasti sve drugo samo ne originalne i vane. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., str. 110.)
1

nita za to ** u vie delova Evrope

kotski genije MacCulloch odredio je prolom radu ak i naroitu platu (kamatu, profit i t d . ) . Sve vea vanost prolog rada, koji u obliku sredstava za proizvodnju sarauje u ivom procesu rada, pri pisuje se, dakle, njegovom kapitalskom obliju, onom obliju koje je postalo tue samome radniku, iji je on proli i neplaeni rad. Praktini agenti kapitalistike proizvodnje i njihovi ideoloki b r b ljivci isto tako su nesposobni da sredstvo za proizvodnju zamisle odvojeno od antagonistike drutvene karakterne maske koja m u je danas prilepljena, kao to i vlasnik robova ne moe da zamisli samog radnika odvojenog od njegovog robovskog karaktera. K a d je dat stepen eksploatacije radne snage, masu vika vred nosti odreuje broj istovremeno eksploatisanih radnika, a ovaj odgo vara, mada u promenljivoj srazmeri, veliini kapitala. Dakle, to kapital vie raste usled uzastopne akumulacije, to vie raste i suma vrednosti koja se epa na fond potronje i fond akumulacije. Kapi talista moe i da ivi veselije i da se ujedno vie odrie. I naposletku, sve opruge proizvodnje odskau utoliko energinije to se vie proiruje njen razmer s poveanjem mase predujmljenog kapitala.
81

J. Takozvani

fond

rada

U toku ovog istraivanja pokazalo se da kapital nije neka stalna veliina, ve da je elastian deo drutvenog bogatstva, koji se s podelom vika vrednosti na dohodak i dodatni kapital stalno menja. Zatim smo videli da, ak i kad je data veliina kapitala koji funkcionie, njemu pripojena radna snaga, nauka i zemlja (pod kojom se u ekonomiji imaju razumeti i svi predmeti rada koji postoje od pri rode, bez ovekove saradnje) sainjavaju elastine potencije kapitala i da m u one u izvesnim granicama doputaju slobodniji zamah, n e zavisan od same njegove veliine. Pri tome smo bili apstrahovali sve okolnosti u prometnom procesu koje dovode do toga da iste mase kapitala imaju uinke veoma razliitog stepena. Bili smo apstra hovali svaku racionalniju kombinaciju koja se neposredno i planski dade postii postojeim sredstvima za proizvodnju i postojeim r a d nim snagama, jer smo kao pretpostavku uzeli ogranien okvir kapi talistike proizvodnje, dakle isto spontan oblik drutvenog procesa proizvodnje. Klasina ekonomija oduvek je volela da drutveni kapital shvata kao stalnu veliinu sa stalnim stepenom uinka. Ali>

MacCulloch je uzeo patent na wages of past labour* * davno pre nego $to je Senior uzeo patent na wages of abstinences *. i* nagradu za proli rad * nagradu za uzdravanje
a

8 1

predrasuda je postala pravom dogmom tek pod rukom Jeremy Benthama, toga ultrafilistra, toga trezveno-pedantnog, brbljivog pro roka obine buroaske pameti 19. veka. Bentham je meu filozo fima to je Martin Tupper meu pesnicima. I jednog i drugog mo gla je da isfabrikuje samo Engleska. S njegovom dogmom da je drutveni kapital u svakom datom vremenu stalna veliina, postaju potpuno nepojmljive i najobinije pojave procesa proizvodnje, kao npr. njegova iznenadna skupljanja i irenja, pa ak i akumulacija. T u dogmu iskoriavali su u apologetske svrhe, pored samog Bent hama, i Malthus, James Mili, MacCulloch itd., naroito da bi kao stalnu veliinu prikazali jedan deo kapitala, promenljivi kapital, kapi tal koji se moe preobraati u radnu snagu. Oni su materijalnu egzistenciju promenljivog kapitala, tj. masu ivotnih sredstava koju on za radnika predstavlja, ili takozvani fond rada, prebajali u odvojen
62 63 64

Uporedi, izmeu ostalog*. J . Bentham, Thorie des peines et des penses, preveo E t . D u m o n t , 3. izd., Paris 1 8 2 6 , sv. I I , knj. I V , gl. I I .
6 3

6 3

recom

Jeremy B e n t h a m je isto engleski fenomen, a k i da ne izuzmemo naeg filozofa Christiana Wolfa, nikada se ni u jednoj zemlji najprozainija banalnost nije ovako samodopadljivo bakarila. Princip korisnosti nije bio Benthamovo otkrie. On je, samo bez duha, reprodukovao ono to su Helvetius i ostali F r a n cuzi 1 8 . veka bili duhovito kazali. Ako, npr., elimo znati ta je psu korisno, onda m o r a m o prouiti pseu prirodu. Sama ova priroda ne da se iskonstruisati iz prin cipa korisnosti. K a d taj princip primenimo na oveka, t j . kad njime hoemo da ocenjujemo sve ljudske radnje, pokrete, odnose itd., onda je tu u pitanju prvo ljudska priroda uopte, a potom ona koja se menja u svakoj istorijskoj epohi. Sve se to Benthama mnogo ne tie. S najnaivnijom suvoparnou on modernog filistra, osobito engleskog filistra, uzima kao tip normalnog oveka. Sve 5to je tom uzor-tipu normalnog oveka i njegovom svetu korisno, to je i samo po sebi korisno. T i m merilom on onda meri prolost, sadanjost i budunost. N a primer, hrianska religija je korisna jer sa verskog gledita osuuje iste zloine koje s pravnog gle dita osuuje i kazneni zakonik. Umetnika kritika tetna je jer smeta potenom svetu da uiva u Martinu T u p p e r u itd. T a k v i m ubretom ispunio je taj potenjakovi, ija je deviza nulla dies sine lineat l, itava brda knjiga. K a d bih imao smelost svoga prijatelja H . Heinea, nazvao bih g, J . Benthama genijem u buroaskoj gluposti.
166

Politiki ekonomisti odvie su skloni da odreuju koliinu kapitala, i odreen broj radnika tretiraju kao orua za proizvodnju koja imaju jednoobraznu snagu i koja deluju sa izvesnom jednoobraznom i n t e n z i v n o u . . . Oni koji tvrde da su robe jedini agenti proizvodnje dokazuju da se proizvodnja uopte ne moe proiriti, jer bi se za takvo proirenje prethodno morala umnoiti ivotna sredstva, sirovine i alati, a to stvarno izlazi na to da nema poveanja proizvodnje bez njenog prethodnog poveanja, ili drugim recima, da je svako poveanje nemogue. ( S . Bailey, Money and its Vicissitudes, str. 58. i 7 0 . ) Bailey kritikuje dogmu pogla vito sa stanovita prometnog procesa.

6 4

deo drutvenog bogatstva, deo koji je- o m e e n lancima p r i r o d e i koji se n e m o e prekoraiti. D a bi se stavio u kretanje onaj deo drutvenog bogatstva koji treba da funkcionie kao postojani kapital, ili, d a . se izrazimo materijalno, kao sredstva za proizvodnju, iziskuje se odreena m a s a ivog rada. O v a je data tehnoloki. Ali, niti je dat broj radnika koji se trai d a t u m a s u r a d a ostvari, jer se t o m e n j a sa stepenom eksploatacije individualne r a d n e snage, niti je data c e n a te r a d n e snage, v e s a m o njena minimalna, i t o jo vrlo elastina granica. injenice n a kojima ova d o g m a poiva jesu o v e : S jedne strane, radnik n e m a p r a v a da uestvuje u reavanju o podeli d r u t v e nog bogatstva na sredstva potronje za ne-radnike i n a sredstva za proizvodnju. S druge s t r a n e , on m o e s a m o u izuzetno povoljnim sluajevima uveati tzv. fond rada na r a u n dohotka b o g a t a a . D o kakve se besmislene tautologije dolazi kad se kapitalistika granica fonda r a d a h o e d a prikae kao njegova drutvena prirodna granica, pokazae n a m i z m e u ostalog profesor F a w s e t t .
68

Opticajni kapital neke zemlje, kae on, jeste njen fond rada. Stoga, da bismo izraunali prosenu novanu najamninu koju svaki radnik dobija, imamo prosto da podelimo taj kapital brojem radnikog stanovnitva.
87

88

T o e , dakle, r e i : p r v o s a b e r e m o u jednu s u m u sve stvarno isplaene individualne najamnine, a o n d a postavljamo tvrdnju kako t a s u m a sainjava zbir vrednosti o d boga i prirode utvrenog fonda rada. T a k o dobijenu s u m u delimo naposletku b r o j e m radnika, da bismo opet otkrili koliko svakom radniku individualno m o e p r o s e n o pripadati. M o r a se priznati da je ovaj postupak osobito p r e p r e d e n ! O n n e smeta g. F a w s e t t u da u i s t o m d a h u kae:

J . St. Mili kae u Principles of Political Economy [knj. II, gl. 1, 3 ] : Proizvod rada deli se u dananje vreme u obrnutoj srazmeri prema radunajvei deo pripada onima koji nikad ne rade, sledei po veliini onima iji je rad skoro samo nominalan, i tako se nagrada sve vie srozava to je rad tei i neugodniji, tako da najzamorniji telesni rad, koji najvie iscrpljuje, ne moe pouzdano raunati ni na ono to mu je za ivot najpotrebnije. Da bi se izbegli nesporazumi, napomenuu da bi, iako se ljudi kao J . St. Mili itd. moraju prekoravati zbog protivrenosti izmeu njihovih starih ekonomskih dogmi i njihovih modernih tendencija, bilo potpuno nepravedno trpati ih na jednu gomilu sa apologetima vulgarne eko nomije. H. Fawcett, profesor politike ekonomije u Kembridu, The Economic Position of the British Labourer, London 1865, str. 120. Na ovom mestu podseam itaoca da sam ja prvi upotrebio kategorije promenljivi i postojani k a p i t a l . Politika ekonomija posle A. Smith-a nainila je od odredaba koje su u njima sadrane i od razlike izmeu oblika stalnog i opticajnog kapitala, koja potie iz prometnog procesa, jednu arenu meavinu. Blie o tome u drugom odeljku druge knjige.
8 8 8 7

4 5

Celokupno bogatstvo koje se u Engleskoj akumulira za godinu dana deli se na dva dela. Jedan deo upotrebljava se u Engleskoj radi odranja nae vlastite industrije. Drugi deo izvozi se u druge z e m l j e . . . Deo koji se upotrebljava na nau industriju ne ini neki znatan deo bogatstva koje se u ovoj zemlji godinje akumulie.
68

Dakle, vei deo vika vrednosti koji se dobija svake godine i koji je engleskom radniku otet bez ekvivalenta ne pretvara se u kapi tal u Engleskoj, ve u stranim zemljama. Ali, sa ovako izvezenim dodatnim kapitalom izvozi se i jedan deo fonda rada, toga fonda koji su izmislili bog i Bentham.
89

Fawcett, The Economic Position etc, str. 123, 122. Moe se rei da se iz Engleske svake godine izvozi ne samo kapital, nego da se izvoze i radnici pod formom iseljavanja. Ali se u tekstu nikako ne govori o peculiumt ! koji sa sobom ponesu iseljenici, koji veinom nisu radnici. Oni su velikim delom zakupniki sinovi. Engleski dodatni kapital, koji se godinje alje u inostranstvo na ukamaenje, nesravnjivo je vei u srazmeri prema godinjoj akumulaciji nego godinje iseljavanje prema godinjem prirataju stanovnitva.
8 9 187

8 8

O L A V A

D V A D E S E T

T R E A

Opti zakon kapitalistike akumulacije

1. Pri nepromenjenotn sastavu kapitala, tranja za radnom snagom raste s akumulacijom U ovoj glavi raspravljaemo o uticaju koji porast kapitala vri na sudbinu radnike klase. Najvaniji inioci u ovom istraivanju jesu sastav kapitala i promen kroz koje taj sastav prolazi u toku procesa akumulacije. Sastav kapitala treba posmatrati s dvostrukog gledita. K a d se radi o vrednosti, on se odreuje srazmerom u kojoj se kapital deli na postojani kapital, odnosno vrednost sredstava za proizvodnju, i na promenljivi kapital, odnosno vrednost radne snage, ukupnu sumu najamnina. K a d je re o materiji, t j . o t o m e kako ona funkcionie u procesu proizvodnje, svaki kapital deli se na sredstva za proizvodnju i ivu radnu snagu; ovaj sastav odreuje se srazmerom izmeu mase upotrebljavanih sredstava za proizvodnju, s jedne strane, i koliine rada koja se za njihovo upotrebljavanje zahteva, s druge strane. Prvi sastav nazivamo vrednosnim sastavom, a drugi tehnikim sastavom kapitala. Izmeu jednog i drugog postoji tesan meusobni odnos. D a bih taj odnos izrazio, ja vrednosni sastav, ukoliko on biva odre ivan svojim tehnikim sastavom ije se promen u njemu ogledaju, nazivam organskim sastavom kapitala. G d e bude bilo rei jedno stavno o sastavu kapitala, valja da italac podrazumeva njegov organ ski sastav. Mnogobrojni pojedinani kapitali koji su plasirani u nekoj od reenoj grani proizvodnje imaju vie ili manje razliit sastav. Proek njihovih pojedinanih sastava daje nam sastav ukupnog kapitala te grane proizvodnje. Naposletku ukupni proek prosenih sastava svih grana proizvodnje prikazuje nam sastav drutvenog kapitala neke zemlje, i u krajnjoj liniji, u sledeim izlaganjima samo je o njemu re. Porast kapitala ukljuuje i porast njegovog promenljivog sastav nog del, odnosno del preobracenog u radnu snagu, jedan deo kapitalizovanog vika vrednosti mora se uvek ponovo pretvoriti u pro menljivi kapital ili dodatni fond rada. ko pretpostavimo da uz

inae jednake okolnosti sastav kapitala ostaje neizmenjen, tj. da od reena masa sredstava za proizvodnju, ili postojani kapital, stalno iziskuje istu masu radne snage da bi bila stavljena u pokret, onda je oevidno da e se tranja za radom i fond radnikih ivotnih sredstava poveati srazmerno poveanju kapitala, i to tim bre to bre raste kapital. Poto kapital svake godine proizvodi izvestan viak vrednosti, od kojega se svake godine jedan deo prisajedinjuje originalnom ka pitalu; poto i sam ovaj prirataj svake godine biva vei, jer raste obim kapitala koji se ve nalazi u funkciji; naposletku, poto se pod naroitim podsticajima nagona za bogaenjem, npr. otvaranjem no vih trita, novih oblasti za plasiranje kapitala usled novorazvijenih drutvenih potreba itd., razmer akumulacije moe iznenadno uveati prostom promenom podele vika vrednosti ih vika proizvoda na kapital i dohodak, to akUmulacione potrebe kapitala mogu premaiti uveanje radne snage, tj. broja radnika, tranja za radnicima pre maiti njihovu ponudu i usled toga se najamnine popeti. tavie, ovo se najzad i mora dogoditi ako gornja pretpostavka potraje bez pro men. Poto se svake godine zapoljava vie radnika nego prethodne godine, pre ih posle mora nastupiti momenat kada potrebe akumu lacije poinju premaivati obinu ponudu rada, kada se, dakle, na jamnina poinje penjati. Kroz celu prvu polovinu 18. veka uju se u Engleskoj albe na tu pojavu. Ipak, vie ih manje povoljne okolnosti u kojima se radnici odravaju i mnoe ni u emu ne menjaju osnovni karakter kapitalistike proizvodnje. K a o to prosta reprodukcija nepre kidno reprodukuje kapitalistiki odnos, kapitaliste na jednoj, najamne radnike na drugoj strani, tako i reprodukcija u proirenom razmeru, ih akumulacija, reprodukuje kapitalistiki odnos u proirenom razme ru, vie kapitalista ih krupnije kapitaliste na jednom polu, vie naja mnih radnika na drugome. Reprodukcija radne snage, koja se ne prekidno mora pripojavati kapitalu kao sredstvo za oploavanje v r e dnosti, koja se njega ne moe osloboditi i ija se podlonost kapitalu prikriva jedino menjanjem individualnih kapitalista kojima se prodaje, u stvari je jedan moment reprodukcije samog kapitala. Akumulacija kapitala znai, dakle, umnoavanje proletarijata.
70

10 Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital. *Kad je ugnjetavanje masa jed nako, neka je zemlja utoliko bogatija to vie ima proletera. (Colins, L'conomie Politique, Source des Rvolutions et des Utopies prtendues socialistes, Paris 1857, sv. III, str. 331.) Pod proleterom se ekonomski ima razumeti iskljuivo najamni radnik koji proizvodi kapital i oplouje ga, i kojeg bacaju na plonik im postane suvian za potrebe oploavanja Gospodina Kapitala, kako je Pecqueur nazvao tu osobu. Boleljivi proleter praume rodio se tek u Roscherovoj uobrazilji. Praumski

Ovu postavku je klasina ekonomija tako dobro razumela da su A. Smith, Ricardo i dr., kao to sam ve spomenuo, akumulaciju ak pogreno izjednaili s potronjom itavog kapitalizovanog dela vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili s njegovim pret varanjem u dodatne najamne radnike. John Bellers rekao je jo 1696:
Mogao bi kogod imati 100 0 0 0 ekera zemlje, i isto toliko funti novca, i isto toliko stoke, ta bi taj bogati ovek bez radnika bio drugo nego i sam jedan radnik? I poto su radnici ti koji ljude bogate, onda to vie radnika, to vie b o g a t a a . . . Rad siromahov rudnik je bogataev.
71

Tako i Bernard de Mandeville poetkom 18. veka:

Tamo gde je svojina dovoljno zatiena bilo bi lake iveti bez novca nego bez sirotinje, jer ko bi obavljao rad? . . . Kao god to radnike treba zatititi da ne skapavaju od gladi, tako im ne treba dati nita to je vredno da se utedi. Ako se tu ili tamo neko iz najnie klase neobinim trudom i skomraenjem izdigne iznad poloaja u kome je odrastao, niko ga u tome ne mora spreavati; tavie, za svako privatno lice, za svaku privatnu porodicu u drutvu neosporno je naj pametniji plan da budu uvarni; ali je u interesu svih bogatih nacija da najvei deo siromaha nikad ne bude besposlen, a da ipak uvek potroe sve to p r i m e . . . Oni koji se izdravaju svakodnevnim radom nemaju drugog podstreka za svoju uslunost sem svojih potreba, koje je mudro ublaavati, a bilo bi ludo leiti. Jedina stvar koja radnog oveka goni na vrednou jeste umerena najamnina. Premala najamnina uinie ga, ve prema njegovom linom temperamentu, malodunim ili oajnim, prevelika drskim i l e n j i m . . . Iz dosadanjeg izlaganja izlazi da se u jednoj slobodnoj naciji, kod koje robovi nisu doputeni, najpouzdanije bogatstvo sastoji iz mnotva radnih siromaha. Pored toga to su oni i nepresuni izvor za flotu i vojsku, bez njih ne bi bilo nikakvog uivanja, niti bi se mogla iskoristiti vrednost proizvoda ma koje zemlje. D a bi se drutvo (a ono se, naravno, sastoji iz nc-radnika) uinilo srenim, a narod ak i u bednim prilikama zadovoljnim, potrebno je da velika veina ostane u neznanju i u siromatvu. Znanje uveava i umnoava nae elje, a to manje neki ovek i m a elja, to je lake zadovoljiti nje gove potrebe.
78

ovek je vlasnik praume i postupa s praumom kao sa svojim vlasnitvom isto onako bez okolienja kao i orangutan. On, dakle, nije proleter, i bio bi to samo kad bi prauma njega eksploatisala umesto on nju. to se tie njegovog zdravstve nog stanja, ovo bi izdralo poreenje ne samo s modernim proleterom nego i sa sifilistinom i krofuloznom potovanom gospodom. Meutim, verovatno je da g. Wilhelm Roscher pod praumom razume svoju zaviajnu Lineburku pustaru. As the Labourers make men rich, so the more Labourers, there will be the more rich m e n . . . the Labour of the P o o r being the Mines of the Rich. (John Bellers, Proposals for raising etc., str. 2.) B . de Mandeville, The Fable of the Bees, 5. izd., London 1728, Remarks, str. 2 1 2 , 2 1 3 , 328.Umeren ivot i stalan rad jesu za siromaha put ka materijalnoj srei (pod tim on razume to je mogue dui radni dan, a to je mogue manje
7 2 7 1

Ono to Mandeville, poten ovek i bistra glava, jo nije shvatio jeste da sam mehanizam procesa akumulacije, poveavajui kapital poveava i masu radnih siromaha, tj. najamnih radnika, koji svoju radnu snagu pretvaraju u sve veu oplodnu snagu rastueg kapitala, i koji upravo time moraju ovekoveavati svoj odnos zavisnosti prema svom vlastitom proizvodu, olienom u kapitalisti. U pogledu ovog odnosa zavisnosti napominje ser F . M. Eden u svojoj knjizi Poloaj sirotinje, ili istorija radnike klase Engleske:
Naa zona zahteva rad za zadovoljavanje potreba i zbog toga bar jedan deo drutva mora neumorno r a d i t i . . . Nekima koji ne rade proizvodi radinosti ipak stoje na raspolaganju. Ali za ovo ti sopstvenici duguju samo civilizaciji i redu; oni su ista tvorevina graanskih ustanova. J e r ove su ustanove priznale da se plodovi rada mogu prisvajati i drukije, a ne samo radom. Ljudi s nezavisnim imetkom imaju biti zahvalni za svoj imetak gotovo potpuno radu drugih, a ne svojim sopstvenim sposobnostima, koje nikako nisu bolje nego u drugih ljudi; bogatai se od sirotinje ne razlikuju po tome to poseduju zemlju i novac, ve po tome to imaju komandu nad radom (the command o f l a b o u r ) . . . Ono to odgovara sirotinji nije bedan i ropski poloaj, ve poloaj ugodne i liberalne zavisnosti (a state of easy and liberal dependence), a za sopstvenike dovoljan uticaj i vlast nad onima koji rade za n j i h . . . Takav odnos zavisnosti, kao to zna svaki poznavalac ljudske' prirode, potreban je za dobrobit samih radnika.
73 74

Uzgred budi reeno, ser F . M. Eden jedini je uenik Adama Smith-a koji je u 18. veku dao neto od znaaja.
76

ivotnih sredstava), a za dravu ka bogatstvu (naime za zemljoposednike, kapi taliste i njihove politike dostojanstvenike i agente). An Essay on Trade and Com merce, London 1770, str. 5 4 . ) E d e n je morao pitati: ija su tvorevina graanske ustanove? Sa stano vita pravne iluzije, on zakon ne smatra proizvodom materijalnih odnosa proiz vodnje, nego naprotiv smatra odnose proizvodnje za proizvod zakona. Samo sa o v o nekoliko rei: L'Esprit des lois, c'est la proprit* *, Linguet^ ! je sruio Montesquieu-ov iluzorni Esprit des Lois *.
7 3 1 168 2

E d e n , The State of the Poor etc., tom I , knj. 1, gl. 1, str. 1, 2. i predgovor, str. X X . Ako bi italac hteo da podseti na Malthusa, iji je Essay on Population iziao 1798, ja u mu napomenuti da je taj spis u svom prvom obliku samo jedan aki povran i popovski izdeklamovan plagijat iz Defoe-a, ser Jamesa Steuarta, Townsenda, Franklina, Wallace-a i dr., i da u njemu nema ni jedne jedine originalne misli. Velika senzacija koju je taj spis izazvao izvirala je iskljuivo iz partijskih interesa. Francuska revolucija nala je u Engleskoj strasne branioce; naelo sta novnitva, koje se lagano izgradilo u 18. veku, a onda bilo usred jedne velike so7 8

7 4

* Duh zakona, to je svojina. * Duh

zakona

Pod uslovima akumulacije povoljnim za radnike, kakve smo dosad pretpostavljali, odnos zavisnosti radnika od kapitala dobija snoljive ili, kako Eden kae, ugodne i liberalne oblike. Umesto da s uveavanjem kapitala postane intenzivniji, on postaje samo ekstenzivniji, tj. oblast eksploatacije i vladavine kapitala iri se samo s njegovom sopstvenom razmerom i brojem njegovih podanika. Od

cijalne krize uz velike talambase proglaeno za najefikasnije sredstvo protiv teorija Condorcet-a i drugih, engleska oligarhija je oduevljeno pozdravila kao istrebitelja svih prohteva za ljudskim razvitkom. Malthus, kojega je njegov uspeh neobino iznenadio, dao se onda na to da povrno skupljen materijal sabije u stari okvir i da m u doda nov materijal, ali ne svoj nego od drugih uzet.Uzgred e m o n a p o m e nuti da je Malthus, iako je bio pop anglikanske crkve, ipak poloio monaki zavet neenstva. T o je, naime, jedan od uslova za fellowship * na protestantskom uni verzitetu u Cembridzu. Mi ne dozvoljavamo da oenjeni budu lanovi kolegija. Naprotiv, im se neko oeni, samim tim prestaje biti lan. (Reports of C a m b ridge University Commission, str. 1 7 2 . ) Ova okolnost ide u prilog Malthusu u poredenju s ostalim protestantskim popovima, koji su odbacili katoliku obavezu neenstva i u tolikoj meri usvojili zakon Budite plodni i mnoite se kao svoju specifinu biblijsku misiju da svugde u doista nepristojnom stepenu doprinose umnoavanju stanovnitva, dok u isto vreme radnicima propovedaju naelo sta novnitva. Karakteristino je da su gospoda iz protestantske teologije, ili bolje rei crkve, monopolisali i dalje monopoliu za sebe t u kakljivu taku, ekonomski 2 prerueni prvi greh, Adamovu jabuku, taj urgent appetit *, the checks which tend to blunt the shafts of C u p i d * , kako se veselo izraava pop Townsend. I z u zev venecijanskog kaluera Ortesa, knjievnika originalnog i duhovitog, veina propovednika teorije stanovnitva jesu protestantski popovi. T a k a v je sluaj sa Brucknerom vidi: Thorie du Systme animal, L e y d e n 1767, gde je itava moderna teorija stanovnitva iscrpena i za koju je sve ideje dala prolazna prepirka izmeu Quesnaya i njegova uenika Mirabeau p r e - a * o istom predmetu; zatim s popom Wallace-om, s popom T o w n s e n d o m , s popom Malthusom i njegovim ueni kom arhipopom T h . Chalmersom, da i ne pominjemo manja popovska piskara la in this line *. Politikom ekonomijom bavili su se u poetku filozofi, kao Hobbes, L o c k e , H u m e ; poslovni ljudi ili dravnici kao T h o m a s M o r u s , T e m p l e , Sully, de W i t t , N o r t h , L a w , Vanderlint, Cantillon, Franklin, a teorijski i s velikim uspehom osobito lekari, kao Petty, Barbon, Mandeville, Quesnay. Jo polovinom 18. veka izvinjavao se preasni g. T u c k e r , za svoje vreme znaajan ekonomist, to se bavi M a m o n o m , Docnije kucnu as i za protestantske popove, i t o s principom stanovnitva. U p r a v o kao da je naslutio t u prljavu konkurenciju, Petty, koji je u stanovnitvu gledao temelj bogatstva i kao A d a m Smith bio zakleti neprijatelj p o pova, pisao je: Religija cveta najbolje tamo gde se popovi najvie odriu zemaljskih
1 3 4 5

* lanstvo * neodoljivu p o h l e p u * prepreke koje tee da otupe

4

Kupidonove strele 35 Marx-Engel (21)

* starijeg (tj. oca Mirabeau-a iz revolucije)

* ove vrste

njihovog vlastitog vika proizvoda, koji se neprekidno poveava i koji se u sve veoj meri pretvara u dodatni kapital, vraa im se tada vei deo u obliku platenih sredstava, tako da mogu proiriti krug svoje potronje, bolje se snabdevati odelom, nametajem itd. i stvarati male novane rezervne fondove. Ali, kao god to bolje odevanje, bolja

uivanja, a pravo tamo gde advokati umiru od gladi. Zato on savetuje protestant skim popovima da, kad ve ne sluaju apostola Pava i nee da se umrtvljuju neenstvom, bar ne prave vie popova (not to breed more Churchmen) nego to ih postojee prebende (benefice ) mogu apsorbovati; tj. kad u Engleskoj i Velsu ima samo 12 0 0 0 prebenda, nerazumno je napraviti 2 4 0 0 0 popova (it will not be safe to breed 24 0 0 0 ministers), jer e onih 12 0 0 0 nezbrinutih stalno morati da gledaju kako e se izdravati, a kako e to lake moi nego da odu u narod i ubede ga da 12 0 0 0 prebendara truju due, da im otimaju hieb i da ih odvode s puta spa senja? (Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 57.) Za stav Adama Smith-a prema protestantskoj popovtini njegova vremena karakte ristino je sledee. U A Letter to A. Smith, L. L. D. On the Life, Death and Phi losophy of his Friend David Hume. By One of the People called Christians, 4. izd., Oxford 1784, dr H o m e , anglikanski biskup iz Norvia, ita lekciju A. Smith-u zato to ovaj u otvorenom pismu g. Strahanu balsamira svoga prijatelja Davida (tj. H u m e - a ) , zatim to iznosi pred publiku kako se Hume na samrtnikoj postelji zabavljao Lukijanom i vistom, i to je ak imao drskost da napie: I za njegova ivota, i posle njegove smrti, ja sam Hume-a uvek smatrao ovekom koji se toliko pribliio idealu potpuno mudrog i kreposnog oveka koliko to slabost ljudske pri rode uopte doputa. Biskup uzvikuje ogoreno: Zar je pravo od Vas, gospodine, da nam kao potpuno mudre i kreposne prikazujete karakter i nain ivota oveka koji je potpuno bio pod vlau neizleivog gaenja prema svemu to se zove religijom, i koji je naprezao svaki ivac ne bi li, ukoliko je to u njegovoj moi, iz seanja ljudskog izbrisao ak i njeno ime. (Isto, str. 8.) Ali, ne gubite hrabrost, ljubitelji istine, ateizam je kratka veka. (Isto, str. 17.) Adam Smith je tako strano pokvaren (the atrocious wickedness), da po zemlji propoveda ateizam (naroito svojom Theory of moral sentiments) ... Poznajemo mi Vae smicalice, g. doktore! Vi dobro mislite, ali ovaj put pravite raun bez krmara. N a primera blagorodnog g. Davida Hume-a Vi hoete da nas obmanete kako je ateizam jedino okrepljenje (cordial) za neki utuen duh i jedini ustuk protiv straha od s m r t i . . . Samo se smejte nad ruevinama Vavilona i estitajte okorelom zlikovcu faraonu! (Isto, str. 2 1 , 2 2 . ) Jedan od pravovernih pametnjakovia, koji je poseivao predavanja A. Smith-a, pisao je posle Smith-ove smrti: Prijateljstvo prema Hume-u spreavalo je Smith-a da bude hri a n i n . . . On je Hume-u sve verovao na re. D a m u je Hume rekao da je mesec zelen sir, on bi mu poverovao. Zato m u je verovao i to da nema boga ni u d a . . . U svojim politikim principima bio je blizak republikanstvu. (The Bee. By James Anderson, 18 svezaka, Edinburgh 1791 - 1793, sv. I I I , str. 1 6 4 , 1 6 5 . ) Pop T h . Chal mers osumnjiio je A. Smith-a da je kategoriju neproduktivnih radnika izmislio iz iste pakosti ba za protestantske popove, uprkos njihovom blagoslovenom radu u vinogradu gospodnjem.
8

ishrana i postupanje i vei p e c u h u m ' ! ne ukidaju odnos zavi snosti i eksploataciju za roba, tako ih n e ukidaju ni za najamnog r a d nika. Dizanje cene rada usled akumulacije kapitala kae u stvari s a m o to da obimnost i teina zlatnog lanca koji je najamni radnik s a m sebi ve iskovao doputaju da se on malo manje zategne. U kontrover zama o ovom pitanju veinom se previala glavna stvar, naime dif ferentia specifica * kapitalistike proizvodnje. U njoj se radna snaga ne kupuje zato da bi se njenom uslugom ih njenim proizvodom zadovoljile line potrebe kupeve. K u p e v cilj je da oplouje svoj kapital, da proizvodi robe koje sadre vie rada nego to on plaa, ija vrednost, dakle, sadri jedan deo koji ga nita ne staje, a ipak se prodajom roba realizuje. Proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika jeste apsolutni zakon ovog naina proizvodnje. Radna snaga moe da se prodaje samo ukoliko sredstva za proizvodnju odrava kao kapital, ukoliko svoju vlastitu vrednost reprodukuje kao kapital i ukoliko u neplaenom radu prua izvor .dodatnog kapitala. Uslovi pod kojima se radna snaga prodaje, bih oni za radnika vie ih manje povoljni, ukljuuju, dakle, nunost da se ona stalno nanovo prodaje i da se reprodukcija bogatstva kao kapitala stalno proiruje. K a o to smo videli, priroda najamnine zahteva da radnik stalno daje o d reenu kohinu neplaenog rada. ak da nikako i ne govorimo o dizanju najamnine s a uporednim padanjem cene rada itd., povea nje najamnine znai u najboljem sluaju samo smanjivanje koliine neplaenog rada koji radnik mora dati. T o se smanjivanje nikad ne moe produiti do take na kojoj bi ugrozilo sam sistem. I ne uzev u obzir otre sukobe oko stope najamnine a ve je A d a m Smith pokazao da u takvom sukobu gazda uglavnom uvek ostaje gazda dizanje cene rada koje proistie iz akumulacije kapitala pretpostavlja sledeu alternativu:
1 76

167

I h cena rada produuje da se die zato to njeno dizanje n e ometa napredovanje akumulacije; a u t o m e nema nieg udnovatog, jer, kae A. Smith, ak i sa smanjenim profitom moe kapital ne samo produiti da se uveava, nego, tavie, da se mnogo bre uveava... Obino krupni kapital raste ak uz manji profit bre nego mali kapital uz veliki profit. (Wealth of Nations, II, str. 189.)

Primedba uz drugo izdanje. Meutim, granica zapoljavanja indust rijskih kao i poljoprivrednih radnika jedna je ista: naime, mogunost za preduzetnika da istera neki profit iz proizvoda njihovog r a a . . . Poraste li stopa najamnine toliko da majstorova dobit padne ispod prosenog profita, onda on prestaje da ih zapoljava ili ih zapoljava samo pod uslovom da dopuste snienje najamnine. (John Wade, History of the Middle and Working Classes, str. 240.)

7 6

** specifino obeleje

U ovom sluaju je oigledno da smanjivanje neplaenog rada niukoliko ne ometa irenje vladavine kapitala. Ili, a ovo je druga strana alternative, akumulacija poputa usled dizanja cene rada, jer aoka zarade otupljuje. Akumulacija opada. Ali s njenim opadanjem iezava i uzrok njenog opadanja, naime nesrazmera izmeu kapi tala i izrabljive radne snage. Mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koje sebi prolazno stvara. Cena rada pada ponovo na nivo koji odgovara potrebama oploavanja kapitala, bilo da je taj nivo ispod ili iznad nivoa ili jednak nivou koji je vaio kao normalan pre nego to je nastupilo dizanje najam nine. Jasno je: ne ini, u prvom sluaju, opadanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital preobilnim, v e naprotiv, uveanje kapitala ini da je izrabljiva radna snaga nedovoljna. I ne ini, u drugom sluaju, poveanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital nedovoljnim, ve naprotiv, opadanje kapitala ini izrabljivu radnu snagu suvinom i sniava joj cenu. T o su ova apsolutna kre tanja u akumulaciji kapitala koja se u masi izrabljive radne snage odraavaju kao relativna kretanja, zbog ega se ini kao da potiu iz kretanja same t e mase. D a upotrebimo jedan matematiki izraz: veliina akumulacije je nezavisna promenljiva, veliina najamnine je zavisna, a ne obrnuto. T a k o se u fazi krize u industrijskom ciklusu opti pad robnih cena izraava kao dizanje relativne vrednosti novca, a u fazi prosperiteta opte dizanje robnih cena kao pad relativne vrednosti novca. Iz ovoga tzv. c u r r e n c y - k o l a izvodi zakljuak da visoke cene znae da je u prometu previe novca, a niske cene da ga i m a p r e m a l o *. Njeno neznanje i potpuno neshvatanje injenica imaju dostojan pandan u ekonomistima koji one pojave akumulacije tako t u m a e da jedanput ima premalo, a drugi put odvie najamnih radnika.
[61] 1 77

Zakon kapitalistike proizvodnje, na kojemu se temelji tobonji prirodni zakon stanovnitva, svodi se prosto na ovo: odnos izmeu kapitala, akumulacije i stope najamnine samo je odnos izmeu nepla enog rada pretvorenog u kapital i dodatnog rada potrebnog za kre tanje dodatnog kapitala. T o , dakle, nikako nije odnos izmeu dve meusobno nezavisne veliine, s jedne strane veliine kapitala, s druge broja radnog stanovnitva, ve je, naprotiv u krajnjoj instanciji samo odnos izmeu neplaenog i plaenog rada istog radnog stanov-

7 7

Upor.: Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 166. i dalje.

' * U 3, i 4. izdanju: da visoke cene znae da je u prometu premalo novca, a niske cene da ga ima previe.Ispravka se slae s tekstom autorizovanog francuskog prevoda.

nitva. Ako koliina neplaenog rada, koji radnika klasa daje, a ka pitalistika klasa akumulie, raste dovoljno brzo da bi se samo iz vanrednim dodatkom plaenog rada mogla pretvarati u kapital, onda se najamnina die i, ako je sve drugo jednako, neplaeni r a d srazmerno opada. Ali im t o opadanje dospe do take n a kojoj se viak rada, kojim se kapital hrani, ne nudi vie u normalnoj koliini, nastupa reakcija: o d dohotka se kapitalie manji deo, akumulacija se koi, a kretanje najamnine navie dobija protivudar. Povienje cene rada ostaje, dakle, ukljeteno u granicama koje ne samo da ostavljaju netaknutim temelje kapitalistikog sistema, nego jo obezbeuju nje govu reprodukciju u sve veem razmeru. P r e m a t o m e , zakon kapi talistike akumulacije, izmistificiran u jedan prirodni zakon, izraava u stvari samo to da njena priroda iskljuuje svako takvo opadanje stepena eksploatacije rada, ili svako takvo dizanje cene rada koje bi ozbiljno moglo ugroziti stalnu reprodukciju kapitalistikog odnosa i njegovu reprodukciju u sve veem razmeru. Drukije ne moe ni biti u jednom nainu proizvodnje u kome radnik postoji za potrebe oplodavanja postojeih vrednosti, umesto da, naprotiv, materijalno bogatstvo postoji za potrebe radnikova razvitka. K a o to u religiji ovekom gospodari proizvod njegove roene glave, tako i u kapitali stikoj proizvodnji njime gospodari proizvod roenih m u r u k u .
7 7 a

2. Relativno opadanje promenljivog u toku akumulacije i koncentracije

dela kapitala koja je prati

P o miljenju samih ekonomista, do povienja najamnine ne do vodi niti postojei obim drutvenog bogatstva, niti veliina ve ste enog kapitala, nego jedino neprestani porast akumulacije i stepen brzine njenog porasta (A. Smith, Wealth of Nations, .knj. I , gl. 8 ) . M i smo dosad posmatrali samo jednu posebnu fazu tog procesa, onu u kojoj se kapital poveava bez menjanja svog tehnikog sastava. Ali proces ide i dalje od te faze.' K a d su opte osnovice kapitalistikog sistema ve date, u toku akumulacije svakad nastupa m o m e n t kad razvitak proizvodnosti dru tvenog rada postaje najmonijom polugom akumulacije. Ali ako se sad vratimo na prvo nae istraivanje, gde smo dokazali... da je kapital samo proizvod ljudskog r a d a . . . onda se ini potpuno neshvatljivo da je ovek mogao dospeti pod vlast svog vlastitog proizvodakapitalai njemu se potiniti; meutim, poto je neosporno da je to u stvarnosti doista tako, onda se i nehotice namee pitanje: kako je radnik od gospodara nad kapitalombudui da je njegov tvoracmogao postati robom kapitala? (Von Thnen, Der isolierte Staat, Zweiter Teil. Zweite Abtheilung, Rostock 1863, str. 5, 6.) Thnenova je zasluga to je postavio pitanje. Odgovor koji je on dao prosto je detinjast.
7 7 a

Isti uzrok, kae A. Smith, koji podie najamnine, naime uveanje kapitala, nagoni na pojaavanje proizvodnih sposobnosti rada i postizava da manja koliina rada bude kadra da izrauje veu koliinu proizvoda.^ !
169

Ako apstrahujemo prirodne uslove, kao plodnost tla itd., i u m e nost nezavisnih proizvoaa koji r a d e izdvojeni, umenost koja se ipak vie ispoljava kvalitativno u valjanosti negoli kvantitativno u masi izraevine, drutveni stepen proizvodnosti rada izraava se u relativnom obimu veliine sredstava za proizvodnju koja jedan radnik s istim naprezanjem r a d n e snage pretvara u proizvod za dato vreme. M a s a sredstava za proizvodnju s kojima o n funkcionie uveava se s proizvodnou njegova rada. T u ova sredstva za proizvodnju igraju dvostruku ulogu. U v e a n j e jednih jeste posledica, uveanje drugih jeste uslov za porast proizvodnosti rada. N p r . : uz manufakturnu podelu rada i p r i m e n u maina prerauje se za isto v r e m e vie sirovina, u p r o c e s r a d a ulazi, dakle, v e a m a s a sirovina i p o m o n i h materija. T o je posledica porasta proizvodnosti rada. S druge strane, m a s a primenjenih maina, teglee stoke, mineralnog gnojiva, cevi za odvod njavanje itd., jeste uslov z a p o r a s t proizvodnosti rada. Isto tako i m a s a onih sredstava za proizvodnju koja je koncentrisana u zgradama, dinovskim p e i m a , t r a n s p o r t n i m sredstvima itd. Ali, bilo uslov ili posledica, uveanje o b i m a sredstava za proizvodnju, u poreenju s r a d n o m s n a g o m koja i m je pripojena, izraava rastuu proizvodnost r a d a . * U v e a n j e ove poslednje ispoljava se, dakle, u opadanju m a s e rada u odnosu p r e m a m a s i sredstava za proizvodnju koja ona pokree, ili u opadanju veliine subjektivnog faktora procesa rada u p o r e enju s njegovim objektivnim faktorima.
1

* U francuskom izdanju (iz 1873) nalazi se na ovom mestu (str. 273. i dalje) sledei umetak: U vreme nastajanja krupne industrije otkriven je u Engleskoj naroit metod za pretvaranje sirovog eleza u kovno elezo pomou koksa. Taj postupak, koji se zove pudlovanje, i koji se sastoji u oduzimanju ugljenika livenom elezu u peima naroite konstrukcije, izazvao je ogromno uveavanje visokih pei, uvoenje pos trojenja za dodavanje toplog vazduha itd., ukratko takvo umnoavanje sredstava za rad i materijala za obradu prema jednakoj koliini rada utroenog na njih da se elezo uskoro moglo dobiti u dovoljno velikim koliinama i dovoljno jeftino, to je omoguilo da kamen i drvo budu istisnuti iz itavog niza upotreba. Poto su elezo i ugalj velike poluge moderne industrije, nije mogue preceniti vanost ove novine. Ali pudler, radnik koji oduzima ugljenik livenom elezu, ima da vri takav runi rad da njegove line sposobnosti ograniavaju veliinu pei koju je on kadar posluivati; zbog ove prepreke je sad zaustavljen onaj neobini polet u koji je metalna industrija ula od 1780. s pronalaskom pudlovanja. injenica je ali se The Engineering, organ engleskih inenjera, da je stari metod runog pudlovanja samo ostatak varvarstva... Tenja nae industrije ide sada za tim da se na razlinim stupnjevima fabrikacije prerauju sve vee mase

Ova promena u tehnikom sastavu kapitala, uveavanje mase sredstava za proizvodnju u poreenju s masom radne snage koja im daje ivota, odraava se u njegovom vrednosnom sastavu, u uveanju postojanog sastavnog dela kapital-vrednosti na raun njenog promenljivog sastavnog dela. Na primer, od izvesnog kapitala predujmljuje se isprva, raunato u procentima, 50% u sredstvima za proizvodnju i 50% u radnoj snazi; docnije, kad se podigne stupanj proizvodnosti rada, predujmljuje se 80% u sredstvima za proizvodnju, a 20 % u radnoj snazi itd. Ovaj zakon rastueg uveavanja postojanog dela kapitala u odnosu prema promenljivome potvruje se na svakom koraku (kao to smo gore ve izloili) uporednom analizom robnih cena, bez razlike da h uporeujemo razne ekonomske epohe jedne jedine nacije ih razne nacije u istoj epohi. Relativna vehina onog elementa cene koji zastupa samo vrednost utroenih sredstava za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, stajae u upravnoj srazmeri prema napretku akumulacije, relativna vehina drugog elementa cene, kojim se rad plaa, ili koji predstavlja promenljivi deo kapitala, bie, uopte uzev, u obrnutoj srazmeri prema tom napretku. Ah opadanje promenljivog dela kapitala prema postojanome, ih izmenjeni sastav kapital-vrednosti pokazuje samo priblino promenu

materijala. Zato vidimo kako se svake godine diu sve dinovskije visoke pei, sve tei parni ekii, sve ogromnije valjaonice, sve gigantskiji alati u razliitim granama metalne industrije. Usred toga opteg bujanja uveavanja sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu postupak pudlovanja ostao je gotovo neizmenjen i danas nesnosno skuava kretanje industrije... Zato se sad namerava da se u svima velikim preduzeima pudlovanje zameni rotacionim peima koje mogu savlaivati ogromne koliine materijala, kakvima nikakav runi rad nije do rastao. (The Engineering od 13. juna 1874.) Metod pudlovanja bio je, dakle, revolucionisao eleznu industriju i izazvao silno uveanje sredstava za rad i mase sirovog materijala koju prerauje odreena koliina rada, a onda je u daljem toku akumulacije postao ekonomskom smetnjom koje sad gledaju da se oslobode pomou novih metoda, kadrih da otklone prepreke koje je pudlovanje istavilo daljem uveavanju materijalnih sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu. T o je istorija svih otkria i pronalazaka koji se javljaju usled akumulacije, kao to smo ve pokazali kad smo izloili razvoj moder ne proizvodnje od njena postanka do naeg vremena. Mi, dakle, u daljem toku akumulacije ne nalazimo samo kvantitativno i jednovremeno uveanje razlinih materijalnih elemenata kapitala: razvitak proiz vodnih snaga drutvenog rada, koji taj napredak sobom donosi, oituje se i u kva litativnim promenama, u postupnim izmenama tehnikog sastava kapitala, iji objektivni inilac progresivno raste u odnosu prema subjektivnom iniocu, tj. masa sredstava za rad i sirovina sve se vie uveava u odnosu prema zbiru radnih snaga potrebnih za njihovu upotrebu. to vie poveanje kapitala ini rad proizvodnijim, to manja biva, u odnosu prema njegovoj veliini, njegova tranja za radom. Prev.

izvrenu u sastavu njegovih materijalnih sastavnih delova. Ako je, npr., danas sastav kapital-vrednosti uloene u predenje, sa / s postojan, i sa l$ promenljiv, dok je poetkom 18. veka bio sa \z postojan i sa j% promenljiv, dotle je naprotiv masa sirovine, sredstava za rad itd., koje odreena koliina prelakog rada danas proizvodno utroi, nekoliko stotina puta vea nego u poetku 18. veka. Razlog je prosto u t o m e to rastua proizvodnost rada ne samo da uveava obim sred stava za proizvodnju koja rad troi, nego im i sniava vrednost u odnosu prema njihovom obimu. Njihova vrednost, dakle, raste u apsolutnom smislu, ali n e srazmerno njihovom obimu. Stoga se razlika izmeu postojanog i promenljivog kapitala mnogo manje uveava nego razlika izmeu mase sredstava za proizvodnju u koju se preobraa postojani i mase radne snage u koju se preobraa promenljivi kapital. Prva razlika uveava se zajedno s drugom, ali u manjem stepenu.
7 l x l

Uostalom, ako napredak akumulacije i smanjuje relativnu veliinu promenljivog dela kapitala, on time nikako ne iskljuuje uveanje njegove apsolutne veliine. U z m i m o da se neka kapital-vrednost u poetku deli na 5 0 % postojanog i 5 0 % promenljivog kapitala, a docnije na 8 0 % postojanog i 2 0 % promenljivog. Ako se z a to v r e m e prvobitni kapital, recimo 6 0 0 0 , popeo na 18 0 0 0 , onda je i njegov promenljivi sastavni deo porastao za Vs- Iznosio je 3 0 0 0 , sada je 3 6 0 0 . Ali dok je ranije bio dovoljan prirataj kapitala od 2 0 % da bi se tranja za radom popela za 2 0 % , sada je za ovo potrebno da se prvobitni kapital utrostrui. U etvrtom odeljku pokazali smo kako razvitak drutvene proiz vodne snage rada ima za pretpostavku kooperaciju u velikom razmeru, kako se samo pod t o m pretpostavkom m o e organizovati podela i kombinovanje rada, sprovesti uteda sredstava za proizvodnju nji hovom masovnom koncentracijom, stvoriti sredstva za rad koja su ve materijalno samo u zajednici upotrebljiva, npr. sistem maina itd., podvrgnuti ogromne prirodne snage da slue proizvodnji, i pretvoriti proces proizvodnje u tehnoloku primenu nauke. N a osnovici robne proizvodnje, gde su sredstva za proizvodnju svojina privatnih lica, gde runi radnik zbog toga ili izolovano i samostalno proizvodi robe ili kao r o b u prodaje svoju radnu snagu, jer nema sredstava za samostalno voenje posla, ova s e pretpostavka ostvaruje jedino putem uveavanja individualnih kapitala, ili u toj m e r i u kojoj se drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvaraju u privatnu svojinu ka pitalista. Osnova robne proizvodnje moe da nosi proizvodnju velikog razmera samo u kapitalistikom obliku. Zbog toga izvesna akumulacija kapitala u rukama individualnih proizvoaa roba jeste pretpostavka specifino kapitalistikog naina proizvodnje. Zbog toga smo je morali pretpostaviti pri prelazu od zanata ka kapitalistikoj proizvodnji. N j u moemo nazvati prvobitna akumulacija, jer mesto da bude istorijski rezultat ona je istorijska osnovica specifino kapitalistike proizvodnje. N a ovom mestu jo ne m o r a m o ui u pitanje kako je ona sama nastala.

Dosta je da znamo da ona ini polaznu taku. Ali, svi metodi za uvea vanje drutvene proizvodne snage rada, koji izrastaju na toj osnovici, ujedno su i,metodi za uveanje proizvodnje vika vrednosti, ili vika proizvoda, koji je sa svoje strane element stvaranja akumulacije. Oni su, dakle, ujedno i metodi za proizvodnju kapitala pomou kapitala, ili metodi njegove ubrzane akumulacije. Neprekidno ponovno pret varanje vika vrednosti "u kapital predstavlja se kao rastua veliina kapitala koji ulazi u proces proizvodnje. Ova rastua veliina postaje sa svoje strane osnovicom proirenog razmera proizvodnje, metoda za uveanje proizvodne snage rada koji ovo proirivanje prate i ubrzane proizvodnje vika vrednosti. Ako se, dakle, izvestan stepen akumulacije kapitala ispoljava kao uslov za specifino kapitalistiki nain proiz vodnje, ovaj reakcijom prouzrokuje ubrzanu akumulaciju kapitala. Sa akumulacijom kapitala razvija se, dakle, specifino kapitalistiki nain proizvodnje, a sa specifino kapitalistikim nainom proizvodnje akumulacija kapitala. Ova dva ekonomska faktora stvaraju, p r e m a sloenom odnosu podsticaja koje jedan d r u g o m daju, promenu u tehnikom sastavu kapitala, usled ega promenljivi sastavni deo biva sve manji i manji u poreenju s postojanim. Svaki individualni kapital vea je ili manja koncentracija sredstava za proizvodnju sa odgovarajuom komandom nad nekom veom ih manjom armijom radnika. Svaka akumulacija postaje sredstvo za novu akumulaciju. Uveavajui masu bogatstva koje funkcionie kao kapital, ona uveava i njegovu koncentraciju u rukama individualnih kapita lista, a stoga i osnovicu proizvodnje velikog razmera i specifino ka pitalistikih metoda proizvodnje. Uveavanje drutvenog kapitala vri se uveavanjem mnogih individualnih kapitala. Ako pretpostavimo da sve druge okolnosti ostaju jednake, individualni kapitali, a s njima i koncentracija sredstava za proizvodnju, uveavaju se u srazmeri u kojoj oni ine alikvotne delove ukupnog drutvenog kapitala. Ujedno se od originalnih kapitala odvajaju izdanci i funkcioniu kao novi samostalni kapitali. Pri tome, izmeu ostalog, igra veliku ulogu i deoba imanja u kapitalistikim porodicama. Z a t o s akumulacijom kapitala raste vie ili manje i broj kapitalista. Z a ovu vrstu koncentracije, koja poiva neposredno na akumulaciji, ili koja je, bolje rei, istovetna s njome, karakteristina su dva momenta. P r v o : rastua koncentracija drutvenih sredstava za proizvodnju u rukama individualnih kapita lista, ako su ostale okolnosti inae jednake, ograniena je stepenom uveanja drutvenog bogatstva. D r u g o : svaki deo drutvenog kapitala koji obitava u nekoj posebnoj oblasti proizvodnje razdeljen je medu mnoge kapitaliste, koji jedni prema drugima stoje kao nezavisni proiz voai roba i jedni drugima konkuriu. P r e m a t o m e , ne samo da su akumulacija i koncentracija koja nju prati raparane na mnogo taaka, nego se porast aktivnih kapitala preseca i stvaranjem novih i cepanjem starih kapitala. Stoga, ako se s jedne strane akumulacija predstavlja kao rastua koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad

radom, s druge strane se predstavlja kao uzajamno odbijanje mnogih individualnih kapitala. Protiv ovog rasparavanja ukupnog drutvenog kapitala n a mnogo idividualnih kapitala, ili protiv tog uzajamnog odbijanja nje govih delova, deluje njihovo privlaenje. T o vie nije prosta, s akumu lacijom istovetna koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad radom. T o je koncentracija ve obrazovanih kapitala, ukidanje njihove individualne samostalnosti, eksproprijacija jednog kapitaliste od strane drugog, pretvaranje mnogih manjih kapitala u manji broj krupnih. Ovaj proces razlikuje se od prvoga time to ima za pretpo stavku samo drukiju raspodelu ve postojeih i aktivnih kapitala, to, dakle, njegov zamah nije sputavan apsolutnim uveavanjem drut venog bogatstva ili apsolutnim granicama akumulacije. Kapital ovamo buja u ogromne mase u jednoj ruci, jer se onamo gubi iz mnogih ruku. T o je centralizacija u pravom smislu, za razliku od akumulacije i koncentracije. Zakone ove centralizacije kapitala, ili privlaenja jednog kapitala od strane drugog, ne moemo izlagati na ovom mestu. Dovoljno je kratko ukazati na injenice. Konkurentska borba vodi se pojevtinjavanjem roba. Jevtinoa roba zavisi, caeteris p a r i b u s * , od proizvod nosti rada, no ova zavisi od razmere proizvodnje. Zato krupniji kapitali tuku sitnije. Osim toga, italac se sea da se razvijanjem kapitalistikog naina proizvodnje uveava minimalni obim individualnog kapitala kakav se iziskuje da bi se neki posao vodio pod njegovim normalnim uslovima. Stoga se manji kapitali tiskaju u oblasti proizvodnje kojima je krupna industrija tek sporadino ili nepotpuno zavladala. T u kon kurencija besni u upravnoj srazmeri prema broju, a u obrnutoj srazmeri prema veliini kapitala koji se takmie. Ona se uvek zavrava propau mnogih sitnijih kapitalista, iji kapitali delom prelaze u ruke pobedioca, a delom propadaju. Pored toga, s kapitalistikom proizvodnjom stvara se jedna sasvim nova sila, kredit, koji se u svome poetku uvlai kriom, kao skroman pomaga akumulacije i pomou nevidljivih konaca priv lai u ruke individualnih ili udruenih kapitalista novana sredstva razasuta po povrini drutva u veim ili manjim masama, ali koji ubrzo postaje novim i strahovitim orujem u konkurentskoj borbi, a najzad se pretvara u ogroman drutveni mehanizam za centraUzovanje kapitali.
1

U istoj meri kao kapitalistika proizvodnja i akumulacija razvijaju se i konkurencija i kredit, te dve najmonije poluge centralizacije. Pored toga, napredovanje akumulacije umnoava materijal koji se moe centralizovati, t j . pojedinane kapitale, dok proirivanje kapita listike proizvodnje stvara ovamo drutvenu potrebu, a onamo tehnika sredstva za ona dinovska industrijska preduzea koja se ne mogu iz vesti bez prethodne centralizacije kapitala. Tako su danas uzajamna

pod ostalim jednakim uslovima

privlana snaga pojedinih kapitala i tenja za centralizacijom jae nego ikada ranije. Ali, iako ve dostignuta veliina kapitalistikog bogatstva i nadmonost ekonomskog mehanizma u izvesnom stepenu odreuju relativnu irinu i energiju kretanja centralizacije, ipak na predak centralizacije nikako ne zavisi od pozitivnog uveavanja dru tvenog kapitala. T o je ono po emu se centralizacija specijalno razlikuje od koncentracije, koja je samo drugi izraz za reprodukciju u proirenom razmeru. Centralizacija moe nastupiti prostom promenom u raspodeli ve postojeih kapitala, prostom promenom kvantitativnog grupisanja sastavnih delova drutvenog kapitala. Kapital moe ovamo da naraste u jednoj ruci u silne mase zato to je onamo istrgnut iz mnogo p o jedinanih ruku. U nekoj datoj poslovnoj grani, centralizacija bi dola do svoje krajnje granice kad bi se svi u njoj plasirani kapitali slili u jedan pojedinani kapital. U nekom datom drutvu ova bi granica bila dostignuta tek kad bi se sav drutveni kapital ujedinio bilo u ruci jednog odvojenog kapitaliste, bilo u ruci jednog jedinog kapitalistikog drutva.
7 7b

Centralizacija dopunjuje delo akumulacije time to industrijske kapitaliste stavlja u poloaj da mogu poveati razmer svojih operacija. Bilo da je ovaj poslednji rezultat posledica akumulacije ili centrali zacije; bilo da se centralizacija izvodi putem nasilnih aneksija tamo gde neki kapitali postanu tako nadmona privlana sredita za druge da lome njihovu individualnu koheziju i onda privlae sebi odvojene odlomke ili da se stapanje mnogih ve stvorenih kapitala, ili takvih koji su u stvaranju, vri na uglaeniji nain: obrazovanjem akcionarskih drutava ekonomski uinak uvek je isti. Uveane dimenzije industrij skih postrojenja svugde su polazna taka za iru organizaciju celokupnog rada mnogo ljudi, za jai razvitak njegovih materijalnih pokretnih sila, tj. za progresivno pretvaranje izolovanih i na tradicionalan nain izvoenih procesa proizvodnje u drutveno kombinovane i nauno postavljene procese proizvodnje. Meutim, jasno je da je akumulacija, postepeno uveanje kapitala pomou reprodukcije koja iz krunog oblika prelazi u spiralu, prilino spor metod u poreenju sa centralizacijom, kojoj je dovoljno da samo izmeni kvantitativno grupisanje odvojenih delova drutvenog kapitala koji zajedno ine jednu celinu. Svet bi jo bio bez eleznica da je morao ekati dok akumulacija ne osposobi nekoliko pojedinanih kapitala za graenje neke eleznice. Meutim, centralizacija je to postigla za tren oka putem akcionarskih drutava. I dok tako pojaava i ubrzava dejstva akumulacije, centralizacija u isto vreme proiruje i ubrzava prevrate u tehnikom sastavu kapitala, prevrate koji uveavaju njegov

" {TJz etvrto izdanje.Najnoviji engleski i ameriki trustovi ve streme tome cilju, pokuavajui da bar sva krupna preduzea jedne poslovne grane ujedine u jedno veliko akcionarsko drutvo, koje e praktino imati monopol.F. E.}

postojani deo na raun promenljivoga i time umanjuju relativnu tranju za radom. M a s e kapitala koje je centralizacija prekono slila u jedno repro dukuju se i uveavaju kao i druge, samo bre, i postaju tako novim silnim polugama drutvene akumulacije. K a d se, dakle, govori o napretku drutvene akumulacije, onda se u dananje vreme tu preutno podrazumevaju i dejstva centralizacije. Dodatni kapitali obrazovani u toku normalne akumulacije (vidi gl. 2 2 , 1) slue preteno kao nosioci iskoriavanja novih prona lazaka i otkria, i uopte industrijskih usavravanja. Ali i stari kapital dolazi vremenom do asa kad treba da se obnovi od glave do pete, kada menja kouljicu i iznova se raa u savrenijem tehnikom obliku, u kome je manja masa rada dovoljna da pokrene veu masu maina i sirovina. P o sebi se razume da apsolutno opadanje tranje rada koje odatle proistie postaje utoliko vee ukoliko su se kapitali, koji prolaze kroz ovaj proces obnove, ve nagomilali u velike mase pomou centralizacionog kretanja. S jedne strane, prema tome, dodatni kapital koji se obrazovao u razvoju akumulacije privlai strazmerno svojoj veliini sve manje i manje radnika. S druge strane, stari kapital koji se periodino reprodukuje u novom sastavu odbija sve vie i vie radnika, koje je ranije zapoljavao.

3. Progresivna

proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije

Akumulacija kapitala, koja se u prvi mah pokazivala samo kao njegovo kvantitativno uveavanje, vri se, kao to smo videli, uz ne prekidno kvalitativno menjanje njegovog sastava, uz stalno poveavanje njegovog postojanog sastavnog dela na raun promenljivog. Specifino kapitalistiki nain proizvodnje, razvitak proizvodne snage rada koji njemu odgovara, i time prouzrokovana promena u organskom sastavu kapitala, ne samo da idu ukorak s napretkom aku mulacije, ili sa uveavanjem drutvenog bogatstva, nego koraaju nesravnjivo bre, jer prostu akumulaciju, odnosno apsolutno uveavanje ukupnog kapitala, prati centralizacija njegovih individualnih elemenata, a tehniki prevrat dodatnog kapitala tehniki prevrat originalnog
770

" {Primedba uz tree izdanje. U Maraovom runom primerku ima na ovom mestu ova primedba: Ovde valja radi docnijeg izlaganja napomenuti: ako je uveanje samo kvantitativno, onda se profit veeg i manjeg kapitala u istoj poslovnoj grani odnose kao veliine predu'mljenih kapitala. Ako kvantitativno uveanje deluje kvalitativno, onda se ujedno penje i profitna stopa za vei kapital. F. E.}

kapitala. Tako se, dakle, s nastavljanjem akumulacije, razmera pos tojanog prema promenljivom delu kapitala, ako je isprva bila 1 : 1, menja u 2 : 1, 3 : 1, 4 : 1, 5 : 1, 7 : 1 itd., tako da se, prema uveanju kapitala, sada preobraa u radnu snagu mesto lz progresivno samo h, /4, Vs V V itd. njegove ukupne vrednosti, a naprotiv u sredstva za proizvodnju / s , / 4 , / s , / s , / s itd. Poto tranju za radom ne odreuje obim ukupnog kapitala, ve obim njegovog promenljivog sastavnog dela, ona biva sve manja to vei biva ukupni kapital, umesto da se srazmerno s njime uveava, kao to smo ranije pretpostavljali. Ona se smanjuje u odnosu prema veliini ukupnog kapitala i u ubrzanoj progresiji s porastom ove veliine. Istina, s porastom ukupnog kapitala raste i njegov promenljivi sastavni deo, ili njemu pripojena radna snaga, ali u srazmeri koja stalno opada. Intervali u kojima se akumu lacija vri kao prosto proirenje proizvodnje na datoj tehnikoj osnovici bivaju sve krai. N e samo da biva potrebno da se akumulacija ukupnog kapitala ubrzava u rastuoj progresiji da bi se mogao apsorbovati neki dodatni broj radnika date veliine ih ak da bi se, usled stalnog preobraavanja starog kapitala, uposlili bar oni koji su ve na radu. Sama ova rastua akumulacija i centralizacija pretvaraju se sa svoje strane opet u izvor novih promena u sastavu kapitala, ih ponovnog ubrzanog opadanja njegovog promenljivog sastavnog dela u poreenju s postojanim. Ovo relativno opadanje promenljivog sastavnog dela kapitala, koje se ubrzava s porastom ukupnog kapitala i ubrzava bre od toga porasta, predstavlja se na drugoj strani tako kao da se, obrnuto, apsolutni porast radnikog stanovnitva vri stalno bre nego porast promenljivog kapitala, ih sredstava za zapoljavanje toga stanovnitva. Kapitalistika akumulacija, tavie, stalno proizvodi, i to srazmerno svojoj energiji i svome obimu, relativno, t j . za srednje potrebe oploavanja kapitala prekobrojno i zbog toga suvino ih dodatno radniko stanovnitvo.
x 1 1 2 3 4 8 7

Uzev ukupni drutveni kapital, videemo da kretanje njegove akumulacije as izaziva periodinu promenu, a as da se momenti tog kretanja jednovremeno razdeljuju na razline oblasti proizvodnje. U nekim oblastima sama koncentracija * dovodi do promen u sastavu kapitala bez porasta njegove apsolutne veliine; u drugima je apsolutno uveanje kapitala spojeno sa apsolutnim smanjivanjem njegovog pro menljivog dela, odnosno sa opadanjem radne snage koju on apsorbuje; opet u drugima, as kapital produuje da se uveava na svojoj datoj tehnikoj osnovici, te privlai dodatnu radnu snagu srazmerno svome uveavanju, a as nastupa organska promena, te se njegov promenljivi deo smanjuje; u svim oblastima uveavanje promenljivog dela kapitala, a otud i broja zaposlenih radnika, uvek je skopano s jakim kolebanjima
1

* U 3. izdanju: centralizacija. Ispravka je izvrena prema tekstu engleskog izdanja u redakciji F. Engelsa.

i prolaznom proizvodnjom prenaseljenosti, bilo da ova uzima upadljiviji oblik odbacivanja ve zaposlenih radnika ili manje uoljiv, ali ne i manje efikasan oblik oteanog apsorbovanja dodatnog radnikog sta novnitva u njegove obine odvodne kanale. S veliinom drutvenog kapitala koji ve funkcionie i sa stepenom njegovog uveanja, s pro irenjem razmera proizvodnje i mase pokrenutih radnika, s razvitkom proizvodne snage njihova rada, sa irim i punijim izbijanjem svih ivih izvora, bogatstva proiruje se i razmera u kojoj je jae privlaenje radnika od strane kapitala u sve veoj meri skopano s njihovim odbijanjem, sve bre biva menjanje organskog sastava kapitala i nje govog tehnikog oblika i sve se bre uveava opseg onih oblasti proiz vodnje koje ovaj proces as jednovremeno as naizmenino zahvata. Proizvodei akumulaciju kapitala, radniko stanovnitvo, dakle, samo proizvodi u sve veem obimu i sredstva koja njega samog ine re lativno prekobrojnim. To je zakon stanovnitva koji je svojstven
78 79

Popis stanovnitva Engleske i Velsa za 1861. pokazuje izmeu ostaloga: Sva lica zaposlena u poljoprivredi (zajedno s vlasnicima, zakupnicima, vrtla rima, pastirima i t d . ) - 1 8 5 1 : 2 011 447, 1 8 6 1 : 1 924 110, smanjenje-87 3 3 7 ; Wor sted m a n u f a c t u r e * - 1 8 5 1 : 102 714 lica, 1861: 79 2 4 2 ; s v i l a r e - 1 8 5 1 : 1 1 1 9 4 0 , 1861: 101 6 7 8 ; tampari k a t u n a - 1 8 5 1 : 12 0 9 8 , 1 8 6 1 : 12 5 5 6 ; ovaj neznatni po rast uprkos ogromnom proirenju posla znai veliko srazmerno smanjenje broja zaposlenih radnika; eirdije 1851: 15 957, 1 8 6 1 : 13 8 1 4 ; radnici slamnih i enskih e i r a - 1 8 5 1 : 20 3 9 3 , 1 8 6 1 : 18 1 7 6 ; spravljai s l a d a - 1 8 5 1 : 10 566, 1861: 1 0 6 7 7 ; livci sveca1851: 4 949, 1 8 6 1 : 4 686. Ovo smanjenje izazvano je pored ostalog i rasprostiranjem gasnog osvetljenja. eljari1851: 2 0 3 8 , 1861: 1478; testerai1851: 3 0 5 5 2 , 1 8 6 1 : 31 647, mali porast usled irenja maina za testerisanje; izraivai eksera1851: 2 6 940, 1 8 6 1 : 26 130; opadanje usled konkuren cija maina; radnici u rudnicima kalaja i bakra1851: 31 360, 1861: 32 041. Naprotiv, predionice i tkanice p a m u k a - ' 1 8 5 1 : 371 777, 1861: 4 5 6 6 4 6 ; ugljenok o p i - 1 8 5 1 : 183 389, 1 8 6 1 : 2 4 6 6 1 3 . Broj radnika poveao se od 1851. uglav nom u onim granama u kojima dosad maina jo nije s uspehom primenjena. (Census of England and Wales for 1861, sv. I l l , London 1863, str. 35 - 39.)
1

7 8

Zakon progresivnog opadanja relativne veliine promenljivog kapitala bio je, zajedno s njegovim dejstvima na poloaj klase najamnih radnika, vie na sluivan negoli shvaen od nekoliko odlinih ekonomista klasine kole. U tome pitanju najvea zasluga pripada Johnu Bartonu, mada i on kao i svi drugi mea postojani kapital sa stalnim, a promenljivi sa opticajnim. On veli: Tranja za radom zavisi od uveanja opticajnog, a ne stalnog kapitala. Kad bi bilo tano da je srazmera izmeu ove dve vrste kapitala jednaka u svim vremenima i u svim zemljama, onda bi to u stvari znailo da broj zaposlenih radnika stoji u izvesnom odnosu prema bogatstvu drave. Ali ovakav poloaj ne izgleda vero-

7 9

tkanice tkanina od eljane vune (kamgarna)

kapitalistikom nainu proizvodnje, kao to u stvari svaki posebni istorijski nain proizvodnje ima svoje posebne, istorijski vaee zakone stanovnitva. Neki apstraktni zakon stanovnitva postoji samo za biljke i ivotinje ukoliko ovek n e intervenie u istorijskom smislu. Ali ako suvino radniko stanovnitvo i jeste nuan proizvod akumulacije, ili razvitka bogatstva na kapitalistikoj osnovici, sa svoje strane to suvino stanovnitvo postaje polugom kapitalistike akumu lacije, pa ak i uslovom postojanja kapitalistikog naina proizvodnje. Ono sainjava raspoloivu industrijsku rezervnu armiju, koja u tako apsolutnoj meri pripada kapitalu kao da je ba o njegovom troku bila odgajena. Z a promenljive potrebe oploavanja njegove vrednosti ono stvara ljudski materijal uvek spreman za eksploatisanje, nezavisno od granica stvarnog prirataja stanovnitva. Sa akumulacijom i uporednim razvitkom proizvodne snage rada raste i sposobnost kapitala za iznenadnu ekspanziju ne samo zato to raste elastinost dejstvujueg kapitala i apsolutno bogatstvo od kojega je kapital samo jedan elas tian deo, ne samo zato to kredit, na svaki poseban nadraaj, za tren oka stavlja proizvodnji na raspolaganje znatan deo toga bogatstva kao dodatni kapital. Sami tehniki uslovi procesa proizvodnje, maine, transportna sredstva itd., omoguavaju, u najveem razmeru, najbre pretvaranje vika proizvoda u dodatna sredstva za proizvodnju. M a s a drutvenog bogatstva, koja- je s napretkom akumulacije postala p r e o bilna, a sposobna je da se pretvori u dodatni kapital, besno nadire u

vatan. to se vie razvijaju tehnika znanja i Siri civilizacija, to vie stalni kapital pretee nad opticajnim. Onaj iznos stalnog kapitala koji se upotrebljava za pro izvodnju jednog komada britanskog muslina najmanje je sto, a verovatno i hi ljadu puta vei od stalnog kapitala koji se upotrebljava za izradu slinog komada indijskog muslina. A opticajni kapital srazmerno je sto ili hiljadu puta manji... Kad bi sav iznos godinjih uteda dodao stalnom kapitalu, onda one ne bi imale nikakav uticaj na tranju za radom. (John Barton, Observations on the Circum stances which influence the Condition of the Labouring Classes of Society, London 1817, str. 16, 17.) Isti uzrok koji uveava ist dohodak neke zemlje moe u isti mah uiniti stanovnitvo odvie brojnim i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles of Political Economy, London 1821, str. 469.) Sa uveanjem kapitala tranja (za radom) kretae se u opadajuoj srazmeri. (.Isto, str. 480, primedba.) Iznos onog kapitala koji je namenjen odravanju rada moe se menjati nezavisno od svakog kolebanja ukupnog iznosa kapitala... Dok sam kapital biva obilniji, ve lika kolebanja u stepenu zaposlenosti i velika beda mogu postati ee. (Richard Jones, An Introductory Lecture on Political Economy, London 1833, str. 13.) Tranja (za radom) nee r a s t i . . . srazmerno akumulaciji opteg kapitala... Stoga e svako uveanje nacionalnog kapitala koji je odreen za reprodukciju imati u toku drutvenog napretka sve manji uticaj na poloaj radnika. (G. Ram say, An Essay on the Distribution of Wealth, 1836, str. 90, 91.)

stare grane proizvodnje ije se trite iznenada proiruje, ili u nove grane, kao eleznice itd., ija je potreba nastala iz razvitka starih. U svima ovakvim sluajevima neophodno je da postoji mogunost d a se velike mase ljudi, iznenada i bez utrba po razmer proizvodnje u drugim oblastima, bace na odlune take. T e mase prua suvino stanovnitvo. Karakteristini tok kojim ide ivot moderne industrije, oblik desetogodinjeg ciklusa perioda srednje ivosti, velikog poleta u proizvodnji, krize i zastoja, ciklusa prekidanog manjim kolebanjima, poiva na stalnom formiranju, na veem ili manjem apsorbovanju, i na ponovnom formiranju industrijske rezervne armije, ili suvinog stanovnitva. Sa svoje strane, promen industrijskog ciklusa regrutuju suvino stanovnitvo i postaju jednim od najenerginijih inilaca nje gove reprodukcije. Ovaj osobiti ivotni tok moderne industrije, kakav ne nalazimo ni u kojoj ranijoj epohi oveanstva, bio je nemogu i u periodu detinjstva kapitalistike proizvodnje. Sastav kapitala menjao se veo m a sporo. Njegovoj akumulaciji uglavnom je, dakle, odgovaralo srazmerno uveavanje tranje za radom. M a kako spor bio napredak njegove akumulacije kad ga uporedimo s modernom epohom, udarao je on na prirodne granice radnikog stanovnitva koje se moe eksploatisati, a ove se mogahu ukloniti samo nasilnim sredstvima, koja e docnije biti pomenuta. Naglo i grevito proirenje razmera proizvodnje pretpostavka je za naglo skupljanje toga stanovnitva; ovo skupljanje opet izaziva ono irenje, ali je t o irenje nemogue bez raspoloivog ljudskog materijala, bez takvog namnoavanja radnika koje je nezavisno od apsolutnog porasta stanovnitva. Ovo namnoavanje radnika postie se prostim procesom koji stalno oslobaa jedan deo radnika, m e t o dima koji smanjuju broj zaposlenih radnika u odnosu prema uveanju proizvodnje. Dakle, itav obhk kretanja moderne industrije proizlazi iz neprestanog pretvaranja jednog dela radnikog stanovnitva u ne zaposlene ili poluzaposlene ruke. Povrnost politike ekonomije oituje se izmeu ostalog u t o m e to od irenja i skupljanja kredita, koji su samo simptom naizmeninih perioda industrijskog ciklusa, pravi njihove uzroke. U p r a v o kao to nebeska tela stalno ponavljaju jedno odreeno kretanje kad su jednom ve upala u nj, tako i drutvena proizvodnja ponavlja ono kretanje naizmeninog irenja i skupljanja im bude u nj ubaena. Sa svoje strane posledice se pretvaraju u uzroke, a naizmenine promen itavog procesa, koji stalno reprodukuje svoje vlastite uslove, dobijaju oblik periodinosti. * K a d se ova perio: 1

* U autorizovanom francuskom izdanju dodao je Marx na ovom mestu sledei stav: Tek u vreme kad je mehanika industrija bila uhvatila tako dubok koren da je mogla vriti presudan utkaj na nacionalnu proizvodnju; kad je njenom pomoi spoljna trgovina poela prebacivati unutranju; kad je svetsko trite sebi

dinost jednom ve konsoliduje, tada ak i politika ekonomija razume da je proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, tj. suvinog s obzirom na prosenu potrebu oploavanja kapitala, ivotni uslov moderne industrije.
Uzmimo, kae H . Merivale, najpre profesor politike ekonomije u Oksfordu, a donije inovnik engleskog Ministarstva kolonija, uzmimo da prilikom neke krize nacija napne svu snagu da se pomou iseljavanja oslobodi nekoliko stotina hiljada suvinih siromaha; ta bi bila posledica? Zavladala bi oskudica prvi put im bi tranja za radom ponovo nastala. M a kako brza bila reproduk cija ljudi, u svakom sluaju treba joj razmak od jedne generacije da bi zamenila odrasle radnike. Meutim, profiti naih fabrikanata zavise poglavito od moi da iskoriste .povoljan moment ive tranje i da se tako odtete za period zastoja. T u mo im obezbeduje jedino komanda nad mainama i runim radom. Oni moraju zaticati raspoloive ruke; oni moraju biti sposobni da, ve prema stanju trita, po potrebi pojaaju ili oslabe aktivnost svojih poslova, inae nee u hajci konkurencije apsolutno moi da odre premo na kojoj se zasniva bogatstvo ove zemlje.
80

ak i Malthus uvida da je prenaseljenost, koju on na svoj ograni eni nain objanjava apsolutnim preteranim porastom radnikog sta novnitva, a ne time da je ovo uinjeno relativno prekobrojnim, nunost za modernu industriju. On kae:
Ako bi se u nekoj zemlji koja poglavito zavisi od manufakture i trgovine, medu radnikom klasom do izvesnog stepena odravali pametni obiaji u po gledu braka, bilo bi to za zemlju od t e t e . . . Shodno prirodi stanovnitva, moe se, povodom neke naroite tranje, izvesti na trite suviak radnika tek posle 16 ili 18 godina, a pretvaranje dohotka u kapital pomou tednje moe se izvriti mnogo bre; svaka zemlja je uvek izloena tome da joj se fond rada bre uve ava nego stanovnitvo.
81

H . Merivale, Lectures on Colonization and Colonies, London 1841. i 1842, sv. I , str. 146. Malthus, Principles of Political Economy, str. 2 1 5 , 319, 3 2 0 . U ovom delu Malthus najzad otkriva, pomou Sismondija, lepo trojstvo kapitalistike proizvodnje: hiperprodukciju prenaseljenost preteranu potronju, three very
8 1

8 0

otvorilo ogromna podruja Amerike, Azije i Australije; naposletku, kad su se industrijske nacije koje su stupile u konkurentsku borbu dovoljno namnoile tek od onda nastadoe ti stalno ponavljani ciklusi, ije uzastopne faze obuhvataju godine i uvek dovode do opte krize kojom se zavruje jedan, a otpoinje novi ciklus. Dosad je ovakav ciklus hvatao po pravilu deset - jedanaest godina. Ali nemamo razloga da smatramo da je ovaj broj neizmenjiv. Naprotiv, gore izlo eni zakoni kapitalizma daju nam osnova da pretpostavimo da je ovaj broj pro menljiv i da e se postepeno smanjivati.Prev. 36 Marx - Engeli UIJ

Poto je politika ekonomija na ovaj nain stalnu proizvodnju relativno suvinog radnikog stanovnitva proglasila nunou za kapitalistiku akumulaciju, stavila je ona, i to adekvatno u liku usedelice, svome beau i d a l * , kapitalisti, u usta sledee rei upuene prekobrojnima koje je na ulici izbacilo njihovo sopstveno delo, do datni kapital:
1

Mi fabrikanti inimo za vas sve to moemo time to uveavamo kapital od koga vi morate iveti; a ostalo morate initi vi, prilagodavajui svoj broj ivotnim sredstvima.
88

Kapitalistikoj proizvodnji nikako nije dovoljna ona koliina raspoloive radne snage koju prua prirodni porast stanovnitva. Z a slobodan razvoj njoj je potrebna industrijska rezervna armija, ne zavisna od t e prirodne granice. Dosad smo uzimali da uveavanju ili smanjivanju promenljivog kapitala tano odgovara uveavanje ili smanjivanje broja zaposlenih radnika. Ali kad broj radnika kojim on komanduje ostaje isti ili se ak i smanjuje, promenljivi kapital se uveava ako pojedinani radnik daje vie rada, usled ega m u se najamnina die, m a d a cena rada ostaje ista ili ak i pada, samo sporije no to se uveava masa rada. Uveavanje promenljivog kapitala pokazuje u t o m sluaju veu koliinu rada, a ne vei broj zaposlenih radnika. Svaki kapitalista ima svoj apsolut ni interes da odreenu koliinu rada iscedi iz manjeg broja radnika umesto po istoj, ili ak p o manjoj ceni, iz veeg broja. U poslednjem sluaju predujam postojanog kapitala raste srazmerno masi pokre nutog rada, a u prvom m n o g o sporije. to je razmer proizvodnje vei, t o je ovaj motiv odsudniji. Njegova zamanost raste sa akumulacijom kapitala. Videli s m o da razvitak kapitalistikog naina proizvodnje i pro izvodne snage rada ujedno i uzrok i posledica akumulacije ospo sobljava kapitalistu da pomou ekstenzivnije ili intenzivnije eksploa tacije individualnih radnih snaga pokrene veu koliinu rada istim predujmom' promenljivog kapitala. Zatim s m o videli da istom kapital-vrednou kupuje vie radnih snaga, poto kvalifikovanije radnike progresivno potiskuje manje kvalifikovanima, zrele nezrelima, muke enskima, odraslu radnu snagu omladinskom ili dejom.

delicate monsters, indeed! *. Upor.: F. Engels, Umrisse zu einer Kritik der Na tionalkonomie, str. 107. i dalje. * Harriet Martineau, The Manchester Strike, 1842, str. 101.
8 8 2

* divnom idealu * tri mila udovita, doista! ** Vidi u 4. tomu ovog izdanja.

P r e m a t o m e , vei promenljivi kapital pokree u produenju aku mulacije, s jedne strane, vie r a d a n e regrutujui vie radnika, a s druge strane, promenljivi kapital iste veliine pokree vie r a d a istom m a s o m r a d n e snage, i najzad, potiskujui r a d n e snage vie v r s t e , zapoljava vei broj radnih snaga nie vrste. Stoga proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, ih oslobodavanje radnika, napreduje jo b r e o d tehnikog revolucionisanja procesa proizvodnje, koje je i bez toga u b r z a v a n o n a p r e t k o m a k u m u lacije, i bre o d odgovarajueg s r a z m e r n o g smanjivanja promenljivog dela kapitala p r e m a postojanome. D o k sa uveavanjem svoga o b i m a i svoje efikasnosti sredstva z a proizvodnju postaju u m a n j e m stepenu sredstva z a zapoljavanje radnika, s a m ovaj odnos se opet modifikuje t i m e to kapital, s r a z m e r n o uveavanju proizvodne snage rada, bre uveava p o n u d u r a d a nego svoju tranju radnika. P r e k o m e r a n r a d zaposlenog dela radnike klase ini da nabujavaju redovi njene rezerve, a pojaani pritisak koji ova rezerva svojom konkurencijom vri na zaposlene prisiljava, opet, o v e n a p r e k o m e r a n r a d i n a potinjavanje zapovestima kapitala. O s u d a jednog dela radnike klase na prinudno besposhenje p r e k o m e r n i m r a d o m drugog dela, i o b r a t n o , postaje sredstvom za bogaenje pojedinanog kapitaliste , ubrzavajui ujedno
83

ak se i za vreme nestaice pamuka, 1863, u jednoj brouri prelaca pamuka iz Blekberna nalaze estoke optube protiv prekomernog rada, koji je usled fabrikog zakona pogodio naravno samo odrasle muke radnike. Od od raslih radnika u ovoj fabrici traeno je da rade dvanaest i trinaest asova dnevno, dok su stotine radnika prinuene da besposlice, iako su spremni da rade pola vre mena samo da bi odrali svoje porodice i spasli svoje drugove od prerane smrti usled prekomernog rada. Mi bismo, kau oni dalje, eleli da upitamo da li ova praksa prekovremenog rada omoguava kako-tako snoljive odnose izmeu gospodara i ,slugu'? rtve, prekomernog rada oseaju nepravdu jednako kao i oni to su time osueni na prinudno lenstvovanje (condemned to forced idleness). Kad bi se rad pravedno rasporedio, bilo bi u ovom srezu dovoljno posla da svi budu delimino zaposleni. Mi zahtevamo samo svoje pravo kad tra imo od gospodara da se svuda radi samo kratko vreme, bar dok traje sadanje stanje, mesto da jedan deo nateruju na prekomeran rad, dok je drugi prinuen da zbog nemanja rada ivotari od milostinje. (RIF za 31. oktobar 1863, str. 8.) Sa svojstvenim mu obino nepogrenim buroaskim instinktom shvatio je pisac knjige Essay on Trae and-Commcrce posledice relativne prenaseljenosti po zaposlene radnike. Drugi razlog lenstvovanju (idleness) u ovoj kraljevini jeste to nema radnih ruku u dovoljnom broju. Kad god masa rada postane nedo voljna usled kakve neobine tranje fabrikih izraevina, radnici oseaju svoju sopstvenu vanost i hoe da nju osete i njihovi gospodari; to je udna stvar; ali ti tipovi tako su pokvareni da se u takvim sluajevima udruuju u grupe i jedan ceo dan nita ne rade da bi time doveli u nepriliku svoje gospodare. (An Essay on Trae and Commerce, London 1770, str. 27, 28.) Naime, tipovi su traili povienje najamnine.

8 3

proizvodnju industrijske rezervne armije u razmeru kakav odgovara napretku drutvene akumulacije. Koliko je ovaj moment vaan u stvaranju relativno suvinog stanovnitva, dokaz je npr. Engleska. Njena tehnika sredstva za utedu rada kolosalna su. P a ipak, kad bi se sutra u celoj zemlji rad sveo na razumnu meru, i kad bi se zatim za . razne slojeve radnike klase pravilno raspodelio prema uzrastu i polu, bilo bi dananje radniko stanovnitvo apsolutno nedovoljno da nacionalnu proizvodnju nastavi u njenom sadanjem razmeru. Velika veina sada neproizvodnih radnika morala bi se pretvoriti u proizvodne. Uzevi u celini, opta kretanja najamnine upravljaju se iskljuivo prema irenju i skupljanju industrijske rezervne armije koja odgova raju periodinim menama industrijskog ciklusa. Njih, dakle, ne odre uje kretanje apsolutnog broja radnikog stanovnitva, ve promenljivi odnos izmeu aktivne i rezervne vojske na koje se radnika klasa deli, uveavanje i smanjivanje relativnog obima suvinog stanovnitva, stepen u kome se ono as apsorbuje, as opet oslobaa. Z a modernu industriju s njenim desetogodinjim ciklusom i njegovim periodinim fazama, koje su, osim toga, s daljim tokom akumulacije presecane nepravilnim kolebanjima koja se sve bre niu jedna za drugim, bio bi to doista krasan zakon koji bi tranju i ponudu rada regulisao ne irenjem i skupljanjem kapitala, dakle ne prema tome kakve su mu kad potrebe oploavanja vrednosti, tako da trite rada izgleda as nedovoljno puno, jer se kapital iri, as opet prepuno, jer se kapital skuplja, ve koji bi, naprotiv, kretanje kapitala uinio zavisnim od apsolutnog kretanja mase stanovnitva. A ipak je t o dogma ekonomista. Po njoj usled akumulacije kapitala raste najamnina radnika. Uveana najamnina podstie na bre mnoenje radnikog stanovnitva, i to traje dok se trite rada ne prepuni, t j . dok kapital ne postane nedovo ljan u odnosu prema ponudi radnika. Najamnina pada, i sad dolazi nalije medalje. Padanje najamnine postepeno proreuje radniko stanovnitvo, tako da kapital u odnosu prema njemu opet pokazuje viak; ili, pak, kako drugi to objanjavaju, padanje najamnine i odgo varajue poveavanje eksploatacije radnika ponovo ubrzavaju akumu laciju, dok u isto vreme niska najamnina koi umnoavanje radnike klase. T a k o ponovo nastaje odnos u kome je ponuda rada nia od tranje rada, najamnina se die itd. D a krasnog li metoda kretanja za razvijenu kapitalistiku proizvodnju! Rok u kome se mora sprovesti industrijska kampanja, biti i odluiti bitka, istekao bi nekoliko puta pre no to bi se stanovnitvo stvarno sposobno za rad, moglo pozitivno uveati usled podizanja najamnine. Izmeu 1849. i 1859. nastupilo je u engleskim poljoprivrednim srezovima uporedo s padanjem cena ita, dizanje najamnine, praktino uzev samo nominalno. Npr. u Viltiru nedeljna najamnina popela se od 7 na 8 il., u Dorsitiru od 7 ili 8 na 9 il. itd. T o je bila posledica neobino velikog odliva poljoprivrednog suvinog stanovnitva, prouz-

rokovanog ratnom t r a n j o m , ogromnim proirenjem eleznikih radova, fabrika, rudnika itd. to je najamnina nia, t o se u viim p r o centnim brojevima izraava svako, m a kako neznatno njeno uveanje. Ako je nedeljna najamnina n p r . 2 0 il., i popne se na 2 2 , porast iznosi 1 0 % ; ako je naprotiv samo 7 il., i popne se na 9, onda porast iznosi 28 *h%, to zvui veoma krupno. U svakom sluaju, zakupnici zaurlae, pa je ak i londonski Economist sasvim ozbiljno brbljao o a general and supstantial a d v a n c e * govorei o ovim gladnim najamninama. ta uradie zakupnici? J e s u li priekali da se poljoprivredni radnici usled ovako sjajne plate toliko namnoe da im najamnina opet m o r a pasti, kao to se to deava u glavama dogmatiarskih ekonomista? Oni uvedoe vie maina, t e radnici za tren oka postadoe opet prekobrojni u takvoj srazmeri da su i sami zakupnici bili zadovoljni. Sada je u p o ljoprivredu bilo plasirano vie kapitala nego ranije, i to u proizvodnijem obliku. T i m e tranja rada pade n e samo relativno nego i apsolutno.
84 1

[ 1 7 0 ]

Ona ekonomska fikcija brka zakone koji reguliu opte kretanje najamnine, t j . srazmeru izmeu radnike klase, odnosno celokupne radne snage, i ukupnog drutvenog kapitala, sa zakonima p o kojima se radniko stanovnitvo raspodeljuje meu posebne oblasti proizvodnje. K a d je u nekoj odreenoj oblasti proizvodnje akumulacija osobito ivahna, recimo usled povoljne konjunkture, a profiti u njoj vei od prosenih profita, t e u nju nagrne dodatni kapital, onda, naravno, raste tranja rada i najamnina radnika. Poviena najamnina privlai vei deo radnikog stanovnitva u povlaenu sferu dok ova ne bude zasiena radnom snagom i dok najamnina najzad opet ne padne na svoj raniji proseni nivo, ili ispod njega, ako je navala bila odvie jaka. T a d a ne samo da radnici prestaju priticati u dotinu poslovnu granu, nego se sele iz nje. Ovde politiki ekonomist uobraava da vidi gde i kako s poveanjem najamnine nastupa apsolutno uveanje broja radnika, a sa apsolutnim uveanjem broja radnika smanjivanje najam nine, dok u stvari vidi samo lokalno kolebanje trita rada neke odvojene sfere proizvodnje, samo pojave raspodeljivanja radnikog stanovnitva na razne oblasti plasiranja kapitala, ve prema njegovim promenljivim potrebama. U periodima zastoja i srednjeg poleta vri industrijska rezervna armija pritisak na aktivnu radniku armiju, a u periodima hiperpro dukcije i paroksizma [vrhunca delatnosti] obuzdava je u njenim zahtevima. T a k o , dakle, relativno suvino stanovnitvo sainjava pozadinu za kretanje zakona tranje i ponude rada. Ono sabija delokrug toga zakona u granice koje apsolutno odgovaraju eksploatatorskoj

8 4

Economist od 21. januara 1860.

* optem i znatnom dizanju (najamnina)

poudi i vlastoljublju kapitala. Ovde je mesto da se vratimo na jedan od podviga ekonomske apologetike. italac se sea da kad se uvoenjem novih ih uveanjem starih maina jedan deo promenljivog kapitala pretvori u postojan, ekonomist-apologet ovu operaciju, kojom se kapital vezuje i ba time radnik osloboava, naprotiv tako tumai kao da maina oslobaa kapital za radnika. Tek sad se moe potpuno oceniti bestidnost apologeta. J e r ne samo da se osloboavaju radnici koje je maina neposredno istisla, ve takoe i njihova zamena, kao i onaj dodatni kontingent koji se redovno uzima na rad kad se posao uveava na svojoj staroj osnovici. Svi su oni sad osloboeni, i svaki novi kapital koji ima elju da funkcionie moe njima raspolagati. Bilo da on privlai njih ili koje druge, uinak na optu tranju rada bie jednak nuli sve dok taj kapital bude upravo dostizao da trite rada oslobodi od onoliko radnika koliko su maine bacale na trite. Bude h zaposlio manji broj, porae masa prekobrojnih; bude h za poslio vei broj, poveae se opta tranja za radom samo onoliko koliko broj zaposlenih prelazi broj osloboenih. Polet koji bi dodatni kapi tali, traei da se plasiraju, mogh dati optoj tranji rada, potire se, dakle, u svakom sluaju utoliko ukoliko budu dovoljni radnici koje je maina izbacila na ulicu. T o znai, dakle, da se mehanizam kapi talistike proizvodnje brine za to da apsolutno uveanje kapitala ne bude praeno odgovarajuim pojaanjem opte tranje rada. I to apo loget naziva kompenzacijom za bedu, stradanja i moguu propast radnika u prelaznom periodu, kada su izbaeni iz posla i gurnuti u industrijsku rezervnu armiju! Tranja rada ne znai isto to i uveanje kapital-a ponuda rada ne znai isto to i uveanje radnike klase, tako da tu uza, jamno ne deluju dve sile meusobno nezavisne. L e s des sont pipes *. Kapital dejstvuje jednovremeno na obe strane. Ako njegova akumula cija s jedne strane uveava tranju rada, s druge strane ona uveava ponudu radnika osloboavajui ih, dok pritisak nezaposlenih istovre meno nagoni zaposlene da daju vie rada, dakle u izvesnom stepenu ini da ponuda rada bude nezavisna od ponude radnika. Kretanje zakona tranje i ponude rada dovodi na toj osnovici do punog izraaja despotiju kapitala. Zbog toga, im radnici prozni kako uopte dolazi do toga da u istoj meri u kojoj oni vie rade, vie tueg bogatstva proizvode i u kojoj vie raste proizvodna snaga njihovog rada, vie postaje za njih nesigurni)a ak i njihova funkcija kao sredstva za oploavanje kapitala; im oni otkriju da stepen intenzivnosti njihove meusobne konkurencije potpuno zavisi od pritiska relativno suvinog stanovnitva; im oni zbog toga pokuaju da pomou tredjuniona itd. organizuju plansku saradnju zaposlenih i nezaposlenih da bi slomih ih oslabili po njihovu klasu ubitane posledice onog prirodnog zakona kapitalisti ke proizvodnje, kapital, a s njim i njegov advokat, politiki ekonomist,
1

* Kocke su falsifikovane.

smesta e nadati dreku zbog povrede veitog i tako rei svetog zakona tranje i ponude. Naime, svaka povezanost meu zaposlenima i nezaposlenima naruava isto kretanje tog zakona. A s druge strane, i m nepovoljne okolnosti, npr. u kolonijama, onemogue stvaranje industrijske rezervne armije, a s njom i apsolutnu zavisnost radnike klase od kapitalistike, kapital i njegov trivijalni Sano Pansa diu bunu protiv svetog zakona tranje i ponude i pokuavaju da spree njegovo neugodno dejstvo pomou prinudnih sredstava.

4. Razliiti

oblici egzistencije relativno suvinog stanovnitva. Opti zakon kapitalistike akumulacije

Relativno suvino stanovnitvo postoji u svim moguim nijansama. Svaki radnik spada u nj za ono v r e m e dok je zaposlen upola ili nikako. Osim velikih periodinih oblika koje relativna prenaseljenost dobija s menama faza industrijskog ciklusa, tako da je as akutna u v r e m e kriza a as hronina u vreme slabog posla, ona stalno ima tri oblika: teni, latentni i stagnantni. U sreditima moderne industrije u fabrikama, manufakturama, talionicama, rudnicima itd. radnici se as odbijaju, a as opet privlae u veem broju, tako da uglavnom broj zaposlenih raste, mada u stalnoj opadajuoj srazmeri p r e m a razmeru proizvodnje. Ovde imamo teni oblik prenaseljenosti. K a k o u pravim fabrikama, tako i u svim velikim radionicama u koje maina ulazi kao faktor ili gde je samo sprovedena moderna podela rada, potrebne su m a s e mukih radnika, sve dok ne preu mladike godine. Posle toga roka samo mali broj ostaje upotrebljiv u istim poslovnim granama, dok se veina redovno izbacuje. Ona sa injava jedan element tene prenaseljenosti koji raste sa obimom industrije. Jedan njen deo iseljava s e ; u stvari samo putuje za kapitalom koji se iseljava. Ovo povlai za sobom da se ensko stanovnitvo bre mnoi o d mukoga, kao to pokazuje Engleska. T o to prirodni porast radnike mase ne zasiuje potrebe akumulacije kapitala, a da ih u isto vreme ipak prekoraava, jeste protivrenost samog kretanja kapitala. Njemu su potrebne vee mase radnika mlae dobi, a manje u m u evnoj. Ova protivrenost nije upadljivija od one druge kad se kuka na nestaicu ruku u isto vreme kad mnoge hiljade lee na ploniku, jer ih je podela rada prikovala za neku odreenu granu r a d a . U z t o k a 85

** Dok je u drugom polugou 1866. bilo u Londonu izbaeno s posla 80 000 do 90 000 radnika, dotle u fabrikom izvetaju o istom polugou stoji ovo: Ne izgleda da je sasvim tano da tranja uvek stvara ponudu ba u onom asu kad je potrebna. Kod rada to nije bio sluaj; jer su prole godine mnoge maine morale mirovati zbog oskudice ruku. (RIF za 31. oktobar 1866, str. 81.)

pital tako b r z o troi r a d n u snagu da je radnik srednjih godina veinom vie ili m a n j e preiveo. O n p a d a u redove prekobrojnih ili se potiskuje s vieg stupnja n a nii. B a kod radnika k r u p n e industrije nailazimo na najkrai ljudski vek. Dr Lee, sanitetski inovnik iz Manestera, utvrdio je da u tom gradu ivot ljudi imune klase proseno traje 38 godina, a radnike klase samo 17. U Liverpulu ove brojke su za prvu klasu 35, a za drugu 15. Vidi se, dakle, da je povlaena klasa uzela pod zakup (have a lease of life) vie nego dvaput dui ivot nego njeni manje zatieni sugraani. "
85

P o d t i m okolnostima, apsolutno uveavanje ovog dela proletari jata zahteva takav oblik koji uveava njegov b r o j , m a d a se njegovi elementi troe. Dakle, b r z o smenjivanje radnikih generacija! ( Z a ostale klase stanovnitva ovaj zakon n e m a vanosti.) O v a drutvena p o t r e b a zadovoljava s e r a n i m brakovima, koji su nuna posledica prilika u kojima ive radnici k r u p n e industrije, i p r e m i j o m koja se eksploatacijom radnike dece daje z a njihovu proizvodnju. i m kapitalistika proizvodnja zavlada poljoprivredom, ili u stepenu u k o m e je n j o m zavladala, akumulacija ovde dejstvujueg ka pitala povlai za s o b o m apsolutno smanjenje tranje seoskog r a d n i kog stanovnitva, a da njegovo odbijanje n e biva kao kod nepoljoprivredne industrije dopunjeno v e i m privlaenjem. Z a t o se jedan deo seoskog stanovnitva stalno nalazi pripravan da uskoi u gradski ili manufakturni proletarijat, i s a m o vreba povoljne okolnosti za taj preobraaj. ( R e manufaktura u z i m a m o o v d e u smislu svih nepoljoprivrednih i n d u s t r i j a . ) Ovaj izvor relativno suvinog stanovnitva, t e e , dakle, neprekidno. Ali njegovo stalno odlivanje u gradove ima za pretpostavku stalno latentnu prenaseljenost n a s a m o m selu, iji se o b i m vidi tek onda kad se odvodni kanali izuzetno iroko otvore. S t o g a je poljoprivredni radnik osuen n a minimalnu najamninu, i o n stalno stoji j e d n o m n o g o m u glibu pauperizma.
86

Govor koji je pri otvaranju konferencije za zdravstvenu reformu u Birmingemu, 15. januara 1875, odrao J . Chamberlain, tada predsednik optine, a sada (1883) ministar trgovine. ** U popisu stanovnitva Engleske i Velsa od 1861. nabrojan je 781 grad sa 10 960 998 stanovnika, dok je u selima i varoicama nabrojano samo 9 105 226 . . . Godine 1851. figuriralo je u popisu 580 gradova, ije je stanovnitvo bilo otprilike jednako stanovnitvu poljoprivrednih srezova oko njih. Ali dok je u ovim poslednjim stanovnitvo u toku sledeih 10 godina poraslo za /s miliona, poraslo je ono u onih 580 gradova za 1 554 067. Porast stanovnitva bio je u seoskim parohijama 6,5%, u gradovima 17,3%. Razlika u stopi porasta posle dica je prelaenja sa sela u gradove. Tri etvrtine celokupnog porasta stanovni tva dolazi na gradove. (Census etc, sv. III, str. 11, 12.)
1

8 5 i

T r e a kategorija relativno suvinog stanovnitva, stagnatna, ini deo aktivne radnike armije, ali sa sasvim neredovnom zaposlenou. T a k o ona za kapital predstavlja neiscrpan rezervoar raspoloive radne snage. Njen poloaj pada ispod prosenog normalnog nivoa radnike klase, i ba je to ini irokom osnovicom za posebne grane kapi talistike eksploatacije. Z a nju su karakteristini maksimalno radno vreme i minimalna najamnina. S njenim glavnim oblikom mi smo se ve upoznali kad smo govorili o kunom radu. Ona se neprekidno regrutuje iz prekobrojnih radnika krupne industrije i poljoprivrede, a naroito iz onih grana radinosti koje propadaju, u kojima m a n u faktura potiskuje zanat, a mainska proizvodnja manufakturu. Njen obim biva sve vei to bre napreduje prekobrojnost kao posledica uveanog obima i energije akumulacije. Ali u isto v r e m e ona je i jedan element radnike klase koji se sam reprodukuje i ovekoveava, koji u celokupnom porastu te klase uzima srazmerno vei udeo nego ostali elementi. I doista, ne samo masa roenja i smrtnih slu ajeva, nego i apsolutna veliina porodica stoji u obrnutoj srazmeri prema veliini najamnine, dakle p r e m a masi ivotnih sredstava ko jima raspolau razline kategorije radnika. Ovaj zakon kapitalistikog drutva zvuao bi besmisleno m e u divljacima, pa ak i meu civilizovanim kolonistima. O n podsea na masovno reprodukovanje indi vidualno slabih i ustopice gonjenih ivotinjskih v r s t a .
87

Naposletku, najnii talog relativno suvinog stanovnitva obi tava u sferi pauperizma. Ostavljajui po strani skitnice, zloince, p r o stitutke, ukratko pravi lumpenproletarijat, ovaj drutveni sloj sastoji se iz triju kategorija. P r v o : sposobni za rad. T r e b a samo povrno pogledati statistiku engleskog pauperstva, p a e se nai kako njegova masa raste sa svakom krizom, a opada sa svakim oivljenjem poslova. D r u g o : siroad i pauperska deca. Ovo su kandidati industrijske rezervne armije i bivaju u vremena velikog poleta, kao npr. 1 8 6 0 , brzo i u masama uvrstani u aktivnu radniku armiju. T r e e : p r o p a lice, goli siromasi, za rad nesposobni. T o su osobito lica koja p r o padaju zato to ih je podela rada uinila nepokretnima, zatim lica koja ive preko normalnog radnikog veka, najzad rtve industrije,

Izgleda da siromatvo pogoduje rasplodavanju. (A. Smith ,) [Wealth of Nations, knj. I, gl. 8, izd. Wakefield, tom I, str. 195.] Po duhovitom i galant nom opatu Galianiju, to je tavie bog osobito mudro uredio: Bog je tako udesio da se ljudi iji su pozivi od najvee koristi, raaju u velikom broju. (Galiani, Delia Moneta, str. 78.) Beda, makar ila do svojih krajnjih granica, do gladi i epidemija, ne spreava porast stanovnitva, ve pre ima tendenciju da ga um noi. (S. Laing, National Distress, 1844, str. 69.) Poto je za ovo pruio stati stike ilustracije, Laing nastavlja: Kad bi sav svet bio u blagostanju, na zemlji bi brzo nestalo ljudi. (If the people were all in easy circumstances, the world would soon be depopulated.*)

8 7

11711

iji broj raste sa irenjem opasnih maina, rudarstva, hemijskih fab rika itd., invalidi, bolesnici, udovice itd. Pauperstvo je invalidski dom aktivne radnike armije i mrtvi balast industrijske rezervne armije. Njegova proizvodnja je ukljuena u proizvodnji relativno suvinog stanovnitva, njegova nunost u njegovoj nunosti, i s njime pauperstvo predstavlja jedan uslov postojanja kapitalistike proizvod nje i razvitka bogatstva. Pauperstvo spada u faux frais kapitalistike proizvodnje, ali koje kapital velikim delom u m e da sa sebe svali na leda radnike klase i sitne srednje klase. to je vee drutveno bogatstvo, to je vei kapital koji funkcionie, i obim i energija njegovog porasta, pa prema tome i apso lutna veliina proletarijata i proizvodna snaga njegova rada, t o je vea industrijska rezervna armija. Isti oni uzroci koji razvijaju ekspan zivnu m o kapitala razvijaju i raspoloivu radnu snagu. Relativna veli ina industrijske rezervne armije raste, dakle, s potencijama bogatstva. Ali to je ova rezervna armija .vea u odnosu p r e m a aktivnoj radni koj armiji, to vie raste masa konsolidovanog suvinog stanovnitva, ija beda stoji u o b r n u t o j * srazmeri prema mukama njegova rada. Naposletku, ukoliko su vei uboki sloj radnike klase i industrijska rezervna armija, utoliko je vei zvanini pauperizam. Ovo je apsolutni, opti zakon kapitalistike akumulacije. U svome ostvarivanju, ovaj za kon se kao i svi drugi zakoni modifikuje raznolikim okolnostima ija analiza n e spada ovamo.
1

Sad je lako razumeti budalatinu ekonomske mudrosti koja r a d . nicima propoveda da svoj broj prilagode potrebama oplodavanja vred nosti kapitala. K a o da mehanizam kapitalistike proizvodnje i akumu lacije stalno ne prilagodava ovaj broj tim potrebama oplodavanja. Prva r e tog prilagoavanja jeste: stvaranje relativno suvinog stanov nitva ili industrijske rezervne armije, a poslednja: beda sve veih slojeva aktivne radnike armije i mrtvi balast pauperizma. Zakon po kome se, zahvaljujui napredovanju proizvodnosti dru tvenog rada, m o e uz sve manji utroak ljudske snage stavljati u pokret sve vea masa sredstava za proizvodnjutaj zakon se na ka pitalistikoj osnovici, gde ne upotrebljava radnik sredstva za rad ve sredstva za rad radnika, izraava u t o m obliku da ukoliko je vea proizvodna snaga rada, utoliko je vei i pritisak radnika na sred stva za njihovo zapoljavanje, i utoliko je, dakle, nesigurniji uslov

i * Ovde je u 2. ruskom izdanju ovog Marxovog dela (K. MapKC H <t>. SHreJibc, CoHmeHUH, MocKBa 1960, TOM 23, str. 659) izvrena ispravka, tako da zavretak reenice glasi: . . .ija beda stoji u pravoj srazmeri prema mukama rada aktivne radnike armije. Ispravka je izvrena prema autorizovanom fran cuskom izdanju. U nemakom izdanju ova ispravka nije uinjena. Ipak izgleda da je tanije: stoji u pravoj srazmeri. (Karl Marx, Das Kapital, Dietz Verlag, Berlin 1962, Erster Band, str. 673.)-J?ed.

njihova opstanka: prodaja svoje sopstvene snage radi uveavanja tueg bogatstva, ili radi samooploavanja kapitala. T o to sredstva za proizvodnju i proizvodnost rada rastu bre nego proizvodno sta novnitvo izraava se kapitalistiki, dakle, obrnuto, u t o m e : da rad niko stanovnitvo raste stalno bre nego potreba kapitala za oploavanjem. U etvrtom odeljku, pri analizi proizvodnje relativnog vika vred nosti, pokazalo se: u okviru kapitalistikog sistema svi metodi za uveavanje drutvene proizvodne snage rada izvode se na raun individualnog radnika; sva sredstva za razvijanje proizvodnje izopaavaju se u sredstva za eksploataciju proizvoaa i gospodarenje nad njima, pretvaraju radnika u bogalja, deliminog oveka, svode ga na obian dodatak maine, unitavaju sadrinu njegovog rada pret varajui mu rad u pravo muenje, ine radniku duhovne snage pro cesa rada tuim u istoj meri u kojoj se nauka prisajedinjuje tome procesu kao samostalna snaga; unakaavaju uslove u ijem okviru on radi, podvrgavaju ga za vreme procesa rada odvratnoj i sit niavoj despotiji, pretvaraju sav njegov ivot u radno vreme i ba caju m u enu i dete pod Dagernatov t o a k a kapitala. Ali su svi metodi za proizvodnju vika vrednosti ujedno i metodi za akumu laciju, a svako uveanje akumulacije postaje opet sredstvom za raz vijanje tih metoda. Iz ovoga izlazi da radnikov poloaj mora bivati sve gori to vie kapital akumulira, m a kako radnik bio plaen, vi soko ili nisko. Naposletku, zakon koji relativno suvino stanovnitvo, ili industrijsku rezervnu armiju, stalno odrava u ravnotei sa obi mom i energijom akumulacije prikiva radnika uz kapital vre nego Hefestovi klinci Prometeja za stenu. T a j zakon uslovljava akumulaciju bede koja odgovara akumulaciji kapitala. I tako je nagomilavanje bogatstva na jednom polu u isti mah nagomilavanje bede, munog rada, ropstva, neznanja, podivljavanja i moralne degradacije na sup rotnom polu, t j . na strani klase koja svoj vlastiti proizvod proizvodi u obliku kapitala. Politiki ekonomisti izrazili su ovaj antagonistiki karakter ka pitalistike akumulacije u raznim oblicima, mada oni s njome b r 88

Tako iz dana u dan biva sve jasnije da odnosi proizvodnje u kojima se buroazija kree nemaju jedinstven i jednostavan, ve dvojak karakter; da se u istim srazmerama u kojima se proizvodi bogatstvo proizvodi i beda; da se u istim odnosima u kojima se razvijaju proizvodne snage razvija i jedna snaga koja proizvodi ugnjetavanje; da ti odnosi stvaraju buroasko bogatstvo, tj. bogatstvo buroaske klase, jedino neprekidno unitavajui bogatstvo pojedinih lanova te klase i stvarajui stalno brojniji proletarijat. (Karl Marx, Misere de la Philosophie, str. 116.*)

8 8

kaju i pojave prekapitalistikih naina proizvodnje, pojave delimino analogne, ali ipak u sutini razline. Mletaki kaluer Ortes, jedan od najveih ekonomskih pisaca 18. veka, shvata antagonizam kapitalistike proizvodnje kao opti prirodni zakon drutvenog bogatstva.
Ekonomsko dobro i ekonomsko zlo stalno su u ravnotei u jednoj naciji (il bene ed il male economico in una nazione sempre ali' istessa misura); obilje dobara za poneke uvek je jednako oskudici dobara za druge (la copia dei beni in alcuni sempre eguale alia mancanza di essi in altri). Veliko bogatstvo neko licine uvek je praeno apsolutnim otimanjem najnunijega kod mnogo veeg broja drugih. Bogatstvo neke nacije odgovara njenom stanovnitvu, a njena beda njenom bogatstvu. Radinost jednih prisiljava druge na lenost. Siromasi i bespo sliari nuan su plod bogatuna i poslenika i t d .
89

Otprilike 10 godina posle Ortesa veliao je Townsend, protes tantski pop, siromatvo na sasvim grub nain kao nuan uslov bo gatstva.
Zakonsko prisiljavanje na rad skopano je sa odvie truda, nasilja i galame, dok, naprotiv, glad ne samo da izaziva miran, utljiv i neprekidan pritisak, nego i najsilnije napore kao najprirodniji podstrek za industriju i rad.

Sve se, dakle, svodi na to da se glad uini trajnom u radnikoj klasi, a za ovo se, po Townsendu, brine naelo naseljenosti, koje je kod sirotinje osobito aktivno.
Izgleda da je to prirodni zakon to su siromasi u izvesnom stepenu lako misleni (improvident)* (naime tako lakomisleni da dolaze na svet bez zlatnih kaika u ustima), tako da ih uvek ima (that there always may be some) za vrenje najniih, najprljavijih i najprostijih funkcija u zajednici. Zaliha ljudske sree (the fund of human happiness) se time mnogo uveava, delikatniji ljudi (the more delicate) osloboeni su dirindenja, te se nesmetano mogu posvetiti viim po zivima * itd Zakon o sirotinji ima tendenciju da razori harmoniju i lepotu, simetrinost i red ovog sistema, koji su na svetu uspostavili Bog i priroda.
90

G. Ortes, Della Eccmomia Nazionale libri set 1777, u Custodija, Parte moderna, sv. X X I , str. 6, 9, 22, 2 5 . itd. N a str. 3 2 , Ortes kae: Umesto da nabacujem nekorisne planove za usreavanje naroda, ograniiu se na to da istra im uzroke njihove nesree. A Dissertation on the Poor Lcnvs. By a Wellwisher of Mankind ( T h e Reverend M r . J . Townsend), 1786, republished London 1817, ste. 15, 3 9 , 4 1 . Ovaj delikatni pop, iz ijeg upravo navedenog spisa kao i putopisa iz pahije Malthus esto po vie strana prepisuje, uzeo je najvei deo svoje teorije od ser J . Steuarta, ali iskrivljujui ga. Npr., kad Steuart kae: Tu, u ropstvu, postojao je jedan nasilni metod da se ljudi nagone na rad (za ne-radnike) . . . Ljudi su tada bili prisiljavani da rade (tj. da besplatno rade za druge), jer su bili robovi
9 0

8 9

Dok je mletaki kaluer u reenju sudbine kojim beda ostaje vena, video opravdanje za postojanje hrianskog milosra, neenstva, manastira i bogougodnih zadubina, dotle je ono za protestant skog prebendara, naprotiv, izgovor da prokune zakone o sirotinji, na osnovu kojih je sirotinja imala pravo na mravu javnu pomo.
Napredak drutvenog bogatstva, kae Storch, stvara tu korisnu drutvenu k l a s u . . . koja izvodi najdosadnije, najprostije i najgadnije poslove, koja, jednom reci, uzima na svoja plea sve to je u ivotu neprijatno i ropsko i upravo time pribavlja drugim klasama vremena, vedrinu duha i uobiajeno (c'est b o n ! * ) dostojanstvo (dignite conventioneile) itd.* \
1 1

Storch se pita kakvo je zapravo preimustvo ove kapitalistike civilizacije, s njenom bedom i degradacijom masa, nad varvarstvom? Jedini odgovor koji on nalazi jeste bezbednost!
Usled napretka industrije i nauke, kae Sismondi, svaki radnik je kadar da svaki dan proizvodi mnogo vie nego to m u treba za potronju. Ali u isto vreme, dok njegov rad proizvodi bogatstvo, bogatstvo bi njega, kad bi on bio pozvan da ga sam potroi, uinilo malo pogodnim za rad. On dri da bi se ljudi (tj. ljudi koji ne rade) verovatno odrekli svih usavravanja vetina, kao i svih uivanja koja nam pribavlja industrija, kad bi ih morali iskupljivati stalnim radom kao to je rad r a d n i k a . . . Danas napori nemaju veze sa svojom nagradom; onaj ovek koji se odmara nije onaj koji je pre toga radio; naprotiv, jedan moe da se odmara ba zato to drugi r a d i . . . Beskonano mnoenje proizvodnih snaga rada moe, dakle, imati samo jedan rezultat uveanje luksuza i uivanja dokonih bogataa.
92

Naposletku, Destutt de Tracy, hladni buroaski doktrinr, kae brutalno:

Siromane nacije jesu one u kojima je narodu dobro, a bogate nacije su one iji je narod obino siromaan. *
9

drugima; sad su ljudi prisiljeni da rade (tj. da besplatno rade za ne-radnike), jer su robovi svojih vlastitih potreba^ on iz toga ne izvlai zakljuak kao ugojeni pop da najamne radnike treba uvek drati na uzici gladi, ve naprotiv eli da uvea njihove potrebe i da stalno uveavanje njihovih potreba uini podsticajem njihovog rada za delikatnije ljude.
1721

Storch, Cours d'conomie etc., sv. I I I , str. 2 2 3 . Sismondi, Nouveaux Principes etc., sv. I , str. 7 9 , 8 0 , 8 5 . Destutt de T r a c y , Trait de la Volont etc., str. 2 3 1 . Les nations pauvres, c'est l o peuple est son aise; et les nations riches, c'est l o il est ordinairement pauvre.*
9 2 9 8

9 1

* ova mu valja!

5. Ilustracija

opteg zakona

kapitalistike

akumulacije

a) Engleska od 1 8 4 6 . do 1 8 6 6 . Nijedan period modernog drutva nije tako povoljan za prou avanje kapitalistike akumulacije kao period posiednjih 2 0 godina. K a o da je pronaao Fortunatovu kesu. A m e u svim zemljama n a j klasiniji primer opet je Engleska, zato to, zauzima prvo mesto na svetskom tritu, to je jedino u njoj kapitalistiki nain proizvodnje potpuno razvijen, i najzad to je hiljadugodinje carstvo slobodne trgovine, uvedeno t a m o o d 1 8 4 6 , isteralo vulgarnu ekonomiju iz njenog poslednjeg skrovita. Napredak proizvodnje, tako dinovski da je druga polovina ovog dvadesetogodinjeg perioda daleko nad maila prvu, nagovestili smo ve dovoljno u etvrtom odeljku. Iako je apsolutni porast engleskog stanovnitva bio veoma velik za posiednjih 5 0 godina, ipak je relativni porast ili stopa prirataja stalno opadala, kao to pokazuje sledea tabela uzeta iz zvaninog popisa. Godinji procentualni prirataj stanovnitva u Engleskoj i Velsu u decimalnim brojkama: 1811-1821 1,533% 1821 - 1831 1,446% 1831 - 1841 1,326% 1841 - 1851 1,216% 1851 - 1861 1,141% D a vidimo sad kako je na drugoj strani raslo bogatstvo. Ovde n a m najpouzdaniji oslonac prua kretanje profita, zemljine rente itd., podvrgnutih porezu n a dohodak. Porast profita obaveznih na porez (zakupnici i jo neke rubrike nisu uraunati), iznosio je za Veliku Britaniju od 1 8 5 3 . do 1 8 6 4 . g. 5 0 , 4 7 % (ili na godinu proseno 4 , 5 8 % ) , a porast stanovnitva u istom t o m periodu bio je otpri like 1 2 % . Uveanje oporezivih renti od zemlje (raunajui i kue, eleznice, rudnike, ribnjake itd.) iznosilo je od 1 8 5 3 . do 1 8 6 4 . g. 3 8 % , ili 3 / i 2 % godinje. U t o m uveanju najvanije su ove rubrike:
M 5

dohotka 1853. do 1864 uveanje Od

9 4

Vilak godihdeg 38,60% 84,76% 68,85% 39,92% 57 37% 126,02% 83,29%

GodiSnjt

kua kamenoloma rudnika elezara ribnjaka plinara eleznica ...

3,50% 7,70% 6,26% 3,63% 5,21% 11,45% 7,57%

Tenth Report of the Commissioners of H. M's Inland Revenue*, Lon don 1866, str. 38. Isto.
9 5

Ako uporedimo po etiri godine iz perioda od 1853. do 1864, videemo da stepen uveanja dohodaka neprestano raste. Npr., za dohotke od profita iznosio je od 1853. do 1857. 1,73% godinje, od 1857. do 1861. g. 2,74% godinje, a od 1861. do 1864. 9,30% go dinje. Ukupna suma dohodaka koji podleu porezu na dohodak iz nosila je u Ujedinjenoj Kraljevini: 1856. g. 307 068 898, 1859. g. 328 127 416, 1862. g. 351 745 241 , 1863. g. 359 142 897, 1864. g. 362 462 279, 1865. g. 385 530 020. Akumulaciju kapitala pratila je ujedno i njegova koncentracija i centralizacija. Mada za Englesku nije bilo zvanine poljoprivredne statistike (za Irsku je bilo), ipak je nju deset grofovija dalo dobrovoljno. Ona pokazuje da su u njima od 1851. do 1861. zakupi ispod 100 jutara pali od 31 583 na 26 597, dakle da je 5016 zakupa pripojeno velikim zakupima. Od 1815. do 1825. nije pod porez na naslea pala nijedna pokretna imovina vea od 1 milion; od 1825. do 1855. bilo ih je 8, od 1856. do juna 1859, tj. za 4 / godine, 4 . Ali se centralizacija najbolje vidi iz kratke analize poreza na dohodak za rubriku D (profiti, izuzev zakupnine itd.) u godinama 1864. i 1865. Prethodno napominjem da se income tax [porez na dohodak] iz ovog izvora plaa poev od 60 dohotka. Ovi oporezivi dohoci iz nosili su u Engleskoj, Velsu i kotskoj 1864. g. 95 844 222, a 1865. g. 105 435 579"; broj oporezovanih 1864: 308 416 lica na ukupno 23 891 009 stanovnika, 1865: 332 431 lice na ukupno 24 127 003 sta novnika. O raspodeli ovih dohodaka za te dve godine govori sledea tabela:
97 1 98 2

Godina koja se zavriava s 5. aprilom 1S64 Dohodak od profita Lica Ukupan dohodak: 95 844 222 308 416 od toga 57028290 23 334 od toga 36415 225 3 619 od toga 22 809 781 832 od toga 8 744 762 91
M

Godina koja se zavriava s 5. aprilom 865 Dohodak od profita Lica Ukupan dohodak: 105 435 787 332 431 od toga 64 554 297 24 075 od toga 42 535 576 4 021 od toga 27 555 313 973 od toga 11077238 107

Ovi brojevi dovoljni su za poreenje, ali, posmatrani u apsolutnom smislu, nisu tani, poto se svake godine preuti moda 100 miliona doho tka. alba lanova komisije of Inland Revenue [poreske uprave] na sistematske prevare, osobito od strane trgovaca i industrijalaca, ponavlja se kroz sve njihove izvetaje. Tako npr. u jednom stoji: Jedno akcionarsko drutvo prijavilo je kao svoju oporezivu dobit sumu od 6000 , procenitelj je tu sumu ocenio na 88 0O0, i najzad je porez bio plaen na ovu sumu. Drugo neko drutvo prijavilo je sumu od 190 000 , ali je bilo primorano da prizna da je stvarna suma 250 000. (Isto, str. 42.) Census etc, sv. I I I , str. 29. Tvrdnju Johna Brighta da 150 zemljoposednika imaju polovinu engleskog, a njih 12 polovinu kotskog zemljinog poseda, niko nije opovrgao. Fourth Report etc. of Inland Revenue, London 1860, str. 17. Ovo su isti dohoci, dakle posle izvesnih odbitaka po zakonu.
8 M 7

Godine 1855. proizvedeno je u Ujedinjenoj Kraljevini 61 453 079 tona uglja u vrednosti od 16 113 267, 1864: 92 787 873 tone u vrednosti od 23 197 968, 1855: 3 218 154 tone sirova eleza u vred nosti od 8 045 385, 1864: 4 767 951 tona u vrednosti od 11 919877. Duina eleznica iznosila je u Ujedinjenoj Kraljevini 1854: 8 054 milje, s uplaenim kapitalom od 286 068 794, 1864. duina je bila 12 789 milja, a uplaeni kapital 425 719 613. Ukupni izvoz i uvoz Ujedi njene Kraljevine bio je 1854: 268 210 145, 1865: 489 923 285. Sledea tabela pokazuje kretanje izvoza:
1847. 1849. 1856. 1860. 1865. 1866. 58 63 115 135 165 8 4 2 377 596 0 5 2 826 9 4 8 8 4 2 817 862 4 0 2
1 0 0

188 917 563

Ovo nekoliko podataka dovoljno je da se razume oseanje tri jumfa s kojim je Registrar generali ! engleskog naroda uzviknuo:
145

Ma kako da je brzo raslo, stanovnitvo ipak nije dralo korak s napret kom industrije i bogatstva.
101

Okrenimo se sad neposrednim agentima te industrije, proizvoa ima toga bogatstva, radnikoj klasi.
Jedno od najtunijih obeleja socijalnog stanja zemlje, rekao je Gladstone, jeste da se potroaka sposobnost naroda nalazi u opadanju, a nematina i beda radnike klase sve vie rastu, dok se u isto vreme vri stalno akumulisanje bogat stva u viim klasama i stalni porast kapitala.
102

Tako govorae ovaj slatkoreivi ministar u Donjem domu 13. februara 1843. Dvadeset godina docnije, 16. aprila 1863, rekao je u govoru prilikom podnoenja svog budeta ovo:
too u j marta 1867, indijsko-kinesko trite ve je ponovo sasvim preplavljeno poiljkama robe britanske pamune industrije. Godine 1866. poelo je obaranje najamnine pamunim radnicima za 5 % , sledee godine izbio je zbog sline operacije u Prestonu. trajk u kome je uestvovalo 2 0 0 0 0 radnika. {Ovo je bila predigra krize koja je odmah zatim izbila.F. E . }
o v a 1 0 1

Census e t c , sv. I I I , str. 11.

Gladstone u Donjem domu, 13. februara 1 8 4 3 : It is one of the most melancholy features in the social state of this country that we see, beyond the possibility of denial, that while there is at this moment a decrease in the consu ming powers of the people, an increase of the pressure of privations and distress; there is at the same time a constant accumulation o f wealth in the upper clas ses, an increase in the luxuriousness of their habits, and o f their means of en joyment.* (Times od 14. februara 1843.Hansard od 13. februara.)

1 0 2

Od 1842. do 1852. uveao se oporezivi dohodak zemlje za 6 % . . . Z a 8 godina, od 1853. do 1 8 6 1 , uveao se za 2 0 % , ako uzmemo za bazu 1853. Fakat je toliko udan da se ini skoro n e v e r o v a t a n . . . Ovo upravo omamno poveanje bogatstva i m o i . . . potpuno je ogranieno na sopstvenike klase, a l i . . . ali po sredno ono mora biti od koristi po radniko stanovnitvo jer smanjuje cenu a r tikala opte potronje i dok su bogatai postali bogatiji, siromasi su svakako postali manje siromani. N e usuujem se rei da je u krajnostima siromatva na stalo kakvo s m a n j e n j e . *
1 108

Da sakatog antiklimaksa! Ako je radnika klasa ostala siro mana, samo manje siromana u odnosu prema upravo omamnom poveanju bogatstva i moi koje je ona proizvela za sopstveniku klasu, onda je ona ostala relativno jednako siromana. Ako se kraj nosti siromatva nisu umanjile, one su se uveale, jer se uvealo kraj nje bogatstvo. to se tie pojevtinjenja ivotnih sredstava, to zvanina statistika, npr. podaci London Orphan Asylum *, pokazuje poskup ljenje od 20% proseno za tri godine od 1860. do 1862. u poreenju sa 1851. do 1853. A naredne 3 godine, 1863. do 1865, imali smo stalno poskupljivanje mesa, maslaca, mleka, eera, soli, uglja i mase drugih potrebnih ivotnih sredstava. Naredni Gladstone-ov bu detski govor, od 7. aprila 1864, bio je pindarovska slavopojka na pretku pravljenja vika vrednosti i narodnoj srei koju siromatvo umerava. On govori o masama na rubu pauperstva, o poslovnim granama u kojima se najamnina nije popela, i naposletku rezimira sreu radnike klase recima:
2 104

Ljudski ivot u devet od deset sluajeva samo je borba za opstanak.

105

From 1842 to 1852 the taxable income o f the country increased by 6 per c e n t . . . In the 8 years from 1853 to 1 8 6 1 , it had increased from the basis taken in 1853, 2 0 per cent! T h e fact is so astonishing as to be almost incredible . . . this intoxicating augmentation of wealth and p o w e r . . \ entirely confined to classes of p r o p e r t y . . . must be of indirect benefit to the labouring population, because it cheapens the commodities of general consumptionwhile the rich have been growing richer, the poor have been growing less poor! at any rate, whether the extremes of poverty are less, I do not presume to say. (Gladstone u Donjem domu, 16. aprila 1863. Morning Star od 17. aprila.) Vidi zvanine podatke u Plavoj knjizi Miscellaneous Statistics of the United Kingdom. Deo V I , London 1866, str. 2 6 0 - 2 7 3 . i dalje. Umesto sta tistike domova siroadi itd. mogle bi kao dokaz posluiti i deklamacije vladinih novina kad zastupaju davanje miraza deci iz kraljevskog doma. T u se nikad ne zaboravlja skupoa ivotnih sredstava. Think of those who are on the border of that region (pauperism), w a g e s . . . in others not i n c r e a s e d . . . human life is but, in nine cases out o f ten,
1 0 5 1 0 4

1 0 3

' * U 4. izdanju: nastala kakva promena 37 Mara - Engels (21)

Londonski dom siroadi

P r o f e s o r F a w s e t t , koji nije k a o G l a d s t o n e s p u t a v a n o b z i r i m a , izjavljuje bez okolienja:

zvaninim

Naravno, ja ne sporim da je uz ovo poveanje kapitala (poslednjih dece nija) ilo i penjanje novane najamnine, ali se ova prividna dobit ukupno uzev gubi, poto mnoge ivotne potrebe stalno poskupljuju (on smatra zbog padanja vrednosti plemenitih m e t a l a ) . . . Bogatai brzo bivaju bogatiji (the rich grow rapidly richer), dok se u udobnosti radnike klase ne zapaa nikakvo poveanje... Radnici su gotovo postali robljem trgovia iji su dunici.
106

U o d e l j c i m a o r a d n o m d a n u i o m a i n a m a pokazale s u s e okol nosti u k o j i m a je b r i t a n s k a r a d n i k a klasa z a poslednje d v e - t r i d e cenije stvorila omamljivo p o v e a n j e b o g a t s t v a i m o i z a sopstvenike klase. Ali t a d a n a je p r v e n s t v e n o z a n i m a o r a d n i k z a v r e m e n j e g o v e d r u t v e n e funkcije. D a bi s e zakoni kapitalistike a k u m u l a cije p o t p u n o osvetlili, n u n o je d a u o i m o i radnikov poloaj izvan r a d i o n i c e , kako s e o n h r a n i i kako stanuje. G r a n i c a o v e knjige n a lae n a m d a o v d e u z m e m o u p r v o m r e d u u o b z i r n a j g o r e plaeni d e o industrijskog proletarijata i poljoprivrednih radnika, t j . v e i n u r a d n i k e klase. P r e t o g a jo koju r e o z v a n i n o m p a u p e r s t v u , t j . o o n o m delu r a d n i k e klase koji j e o s t a o b e z uslova z a opstanak, t j . koji ne m o e p r o d a v a t i svoju r a d n u s n a g u , t e ivotari o d javne milostinje. N a z v a n i n o j listi p a u p e r a u E n g l e s k o j bilo je 1 8 5 5 : 8 5 1 3 6 9 , 1 8 5 6 : 8 7 7 7 6 7 , 1 8 6 5 : 9 7 1 4 3 3 lica. U s l e d nestaice p a m u k a p o r a s t a o je ovaj
1 0 7

a struggle for existence.* (Gladstone, House of Commons, 7. april 1864.) Ver zija Hansarda glasi: Again; and yet more at large, what is human life but, in the majority of cases, a struggle for existence.* [Drugim recima: ta je ljud ski ivot u veini sluajeva drugo ako ne borba za opstanak.] Stalne, dreee protivrenosti u Gladstone-ovim budetskim govorima od 1863. i 1864. okarakterisao je jedan engleski knjievnik ovim citatom iz Boileau-a *:
1

Voil l'homme en effet. Il va du blanc au noir. Il condamne au matin ses sentiments du soir. Importun tout autre, soi mme incommode, Il change tous moments d'esprit comme de mode. * ([citirano kod H. Roya,] The Theory of Exchanges etc., London 1864, str. 135.)
2

H. Fawcett, The Economic Position etc., str. 67, 82. to se tie sve vee zavisnosti radnika od trgovia, ona je posledica sve jaih kolebanja i prekida u zaposlenosti radnika. U Englesku je uvek uraunat i Vels, u Veliku Britaniju raunaju se Engleska, Vels i kotska, u Ujedinjenu Kraljevinu te tri zemlje i Irska.
1 0 7

1 0 8

* U izdanjima od 1. do 4: iz Moliere-a * Takav je taj ovek. I crno i belo./Jutrom osuuje svoje jue celo./Svakom smeta, sebi dosadan zaelo,/ I ud svakog asa menja kd odelo.! *]
17

broj 1 8 6 3 . i 1 8 6 4 . na 1 0 7 9 3 8 2 i 1 0 1 4 9 7 8 . K r i z a od 1 8 6 6 , koja je najtee pogodila L o n d o n , izazvala je u t o m seditu svetskog trita, koje ima vie stanovnika nego Kraljevina kotska, z a 1 8 6 6 . porast broja paupera od 1 9 , 5 % u poreenju sa 1 8 6 5 , a od 2 4 , 4 % u p o r e enju sa 1 8 6 4 , a za prve mesece 1867. jo vei porast u poreenju sa 1866. P r i analizi statistike paupera valja istai dva momenta. S jedne strane u opadanju i porastu pauperske mase ogledaju se peri odine promen industrijskog ciklusa. S druge strane, to se vie sa akumulacijom kapitala razvija klasna borba, stoga i samosvest radnika, t o nas zvanina statistika vie obmanjuje o stvarnom obimu pauperstva. N p r . , varvarski nain u postupanju p r e m a pauperima, o k o m e je engleska tampa toliko galamila kroz poslednje dve godine (Times, Pali Mali Gazette itd.), starog je datuma. F . Engels je 1844. k o n statovao sasvim iste uase i sasvim istu prolaznu, licemernu galamu, kakva spada u senzacionalnu knjievnost, i ] Ali strahovito u m n o avanje smrtnih sluajeva od gladi (deaths b y starvation) u L o n donu poslednjeg decenija nesumnjivo pokazuje koliko je poraslo g a enje radnika prema ropstvu w o r k h o u s e - a , toj robijanici bede.
174 108

b) R a v o plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase Preimo sad na ravo plaene slojeve industrijske radnike klase. Z a v r e m e nestaice pamuka 1 8 6 2 . dobio je d r Smith nalog od Privy C o u n c i l - a l da proui stanje ishrane bedom pogoenih pamunih radnika u Lankairu i eiru. Dugogodinje ranije posmatranje do velo ga je do zakljuka da dnevna hrana prosene ene, da bi se izbegle bolesti od gladi (starvation diseases), m o r a sadrati najmanje 3 9 0 0 granova [1 g r a n = 5 9 miligrama] ugljenika sa 1 8 0 granova duika, dnevna hrana prosenog mukarca najmanje 4 3 0 0 granova ugljenika sa 2 0 0 granova duika; za enu otprilike toliko hranljive materije koliko je ima u dvema funtama dobrog peninog hleba, za mukarca jz vie; za odrasla mukarca ili enu nedeljno proseno najmanje 2 8 6 0 0 granova ugljenika i 1 3 3 0 granova duika. Ovaj njegov r a u n dobio je u praksi neoekivanu potvrdu: on se podudara s bednom koliinom hrane na koju je nevolja svela potronju pamunih
l8 x

los N napredak koji je uinjen od A. Smith-a naovamo b a c a karakteri stinu svetlost to to je on kadikad re workhouse * uzimao jo u smislu manu factory *. Npr., na poetku glave o podeli rada: Oni radnici koji su zaposleni u raznim granama istog posla esto mogu biti okupljeni u istoj kui rada (workhouse).[" I
a 1 8 8

* doslovno: kua rada, u stvarisirotinjski dom ** fabrika

radnika. D e c e m b r a 1862. oni su nedeljno dobijali 2 9 211 granova ugljenika i 1 2 9 5 granova duika. Godine 1 8 6 3 . Privy Council naredi anketu o nevolji najgore hranjenog dela engleske radnike klase. D r Simon, lekar u slubi Privy Council-a, izabrao je za taj posao pomenutog dr Smith-a. N j e govo istraivanje obuhvatalo je s jedne strane poljoprivredne radnike, a s druge strane tkae svile, valje, rukaviare (konih rukavica), arapare, rukaviare (pletenih rukavica) i obuare. Poslednje kategorije, izuzev arapara, iskljuivo su gradske. U istraivanju je uzeto za pravilo da se iz svake kategorije izaberu najzdravije i relativno naj bolje situirane porodice. Opti rezultat bio je da je samo u jednoj od ispitivanih kategorija gradskih radnika koliina dobijenog duika neznatno prelazila apsolutnu minimalnu meru ispod koje nastupaju bolesti od gladi; da je u dvema kategorijama vladala oskudica, a u jednoj od njih ak vrlo velika oskudica u hrani koja sadri ugljenika i duika; da je od ispitivanih zemljoradnikih porodica preko jedne petine dobijalo manje od neophodne ko liine hrane koja sadri ugljenika, vie od jedne treine manje od neophodne ko liine hrane koja sadri duika, i da je u tri grofovije (Berkir, Oksfordir, Somersetir) proseno vladala oskudica u minimumu hrane koja sadri duika.
109

M e u poljoprivrednim radnicima najgore su bili hranjeni rad nici iz Engleske, najbogatijeg dela Ujedinjene K r a l j e v i n e . Nedo voljna ishrana pogaala je kod poljoprivrednih radnika poglavito ene i decu, jer mu m o r a jesti da bi mogao obaviti svoj posao. J o vea oskudica besnela je m e u ispitanim kategorijama gradskih radnika. Oni se hrane tako ravo da m o r a dolaziti do mnogih slu ajeva grozne i po zdravlje tetne o s k u d i c e . (Sve je ovo kapitalistovo odricanje, t j . odricanje plaanja ivotnih sredstava neophodnih za golo ivotarenje njegovih ruku!). Sledea tabela pokazuje odnos u kome stoji ishrana gore nave denih isto gradskih kategorija radnika p r e m a minimalnoj meri koju je uzeo dr. Smith i prema koliini hrane pamunih radnika za v r e m e njihove najvee bede: Nedeljno proseno Nedeljno proseno , . ugljenika azola Oba pola &
110 111 pan

Pet gradskih poslovnih grana Nezaposleni fabriki radnici u Lankairu Minimalna koliina, predloena za radnike u Lankairu na jednak broj mukih i enskih
1 0 9

28 876 29 211 28 600

1192 1295 1330

112

1 1 0

1 1 1

1 1 2

Public Health, VI .Report etc. for 1863, London 1864, str. 13. Isto, str. 17. Isto, str. 13. Isto, Appendix, str. 232.

J e d n a polovina, / i 2 5 > ispitivanih kategorija industrijskih r a d n i k a n e dobija nikako piva, 2 8 % n e dobija m l e k a . N e d e l j n i p r o e k t e n i h ivotnih n a m i r n i c a p o p o r o d i c a m a k r e t a o se p r o s e n o o d 7 u n c a k o d valja d o 2 4 % u n c e k o d a r a p a r a . V e i n u o v i h koji n i s u dobijali mleka sainjavale s u l o n d o n s k e valje. K o l i i n a nedeljno troenih hlebnih m a t e r i j a ila je o d 7 % f u n t e k o d valja d o li 1 i f u n t e k o d o b u a r a , a u k u p n i p r o e k z a o d r a s l o lice z a nedelju d a n a iznosio je 9 , 9 funti. e e r ( s i r u p i t d . ) k r e t a o se o d 4 u n c e nedeljno z a i z r a i v a e konih r u k a v i c a d o 11 u n c a z a a r a p a r e ; u k u p n a p r o s e n a koliina n a s e d m i c u z a s v e kategorije 8 u n c a n a o d r a s l o h c e . U k u p n a nedeljna p r o s e n a koliina m a s l a c a ( m a s t i i t d . ) 5 u n c a n a o d r a s l o lice. P r o s e n a nedeljna koliina m e s a (slanine i t d . ) v a r i r a l a j e z a o d rasle i z m e u 7 * / 4 u n c e kod t k a a svile i 1 8 / 4 u n c e k o d i z r a i v a a konih r u k a v i c a ; u k u p n a p r o s e n a koliina z a r a z l i i t e kategorije 1 3 , 6 u n c a . Nedeljni t r o a k z a h r a n u o d r a s l o g l i c a izgleda u p r o s e n i m b r o j k a m a o v a k o : t k a a svile 2 il. i 2 ^ 2 p e n s a , valje 2 il. i 7 p . , i z r a i v a a konih r u k a v i c a 2 il. i 9 % p . , o b u a r a 2 il. i 7 % p . , a r a p a r a 2 il. i 6 * / 4 P- Z a t k a e svile u Meklsfildu nedeljni proek je iznosio s a m o 1 U. i 8 / 2 p . N a j g o r e h r a n j e n e kategorije bile s u : valje, tkai svile i izraivai k o n i h r u k a v i c a .
6 0

1 1 8

O o v o m stanju i s h r a n e kae d r S i m o n u s v o m o p t e m z d r a v s t v e n o m izvetaju: Svako ko je upuen u lekarsku praksu kod sirotinje ili bolnikih paci jenata, bilo da lee u bolnici ili van nje, potvrdie da su bezbrojni sluajevi da oskudica hrane prouzrokuje ili pogorava bolesti... Ah sa zdravstvenog gle dita valja ovde uzeti u raun joS jednu veoma znaajnu okolnost... Moramo se setiti da se nemanje hrane veoma teko podnosi i da, po pravilu, jako .manj kava ishrana dolazi tek posle drugih prethodnih liSavanja. Mnogo pre nego Sto oskudica u hrani pokae Sta znai u higijeni, mnogo pre no Sto fiziolog doe na misao da broji one granove duika i ugljenika izmeu kojih lebdi ivot i smrt od gladi, bie kuanstvo potpuno heno svake materijalne udobnosti. Odevanje i loenje bie jo oskudniji nego jelo. Nema dovoljne zatite od surovosti vre mena; stambeni prostor skuava se toliko da se izazivaju ili pogoravaju bolesti; od pokustva i nametaja jedva da ima kakva traga; i sama e istoa postati skupa ih teka. Bude U se iz samopotovanja pokualo da se ona ipak odri, svaki takav pokuaj e poveati muke gladi. Stanovi e biti tamo gde se krov nad glavom moe najjevtinije kupiti: u kvartovima gde sanitetska policija postie naj manje uspeha, gde su odvodni kanali najmizerniji, gde je najmanji saobraaj, gde je najvie uline neistoe, gde ima najmanje vode ih gde je ona najgora, i gde vlada, kad je re o gradovima, najvea oskudica u svetlosti i vazduhu. T o su one opasnosti po zdravlje kojima je sirotinja neizbeno izvrgnuta im je s njenom bedom spojena i oskudica u hrani. Ako je. suma tih nevolja tako strahovito ve lika za ivot, oskude'vanje u hrani uasno je samo po s e b i . . . Bolno je misliti

Isto, str. 232, 233.

na to; osobito ako se setimo da beda o kojoj je re nije beda koju ljudi sami skrive lenstvovanjem. Ovo je beda radnika. tavie, svaki mravi zalogaj hrane gradski radnici otkupljuju radom produenim preko svake mere. Pa ipak se samo uslovno moe kazati da ovaj rad omoguava radniku da se odri... Ovo tobonje samoodravanje je u vrlo velikoj meri samo krai ili dui zaobilazni put u pauperizam.
114

Unutranja povezanost izmeu gladi koja mui najmarljivije radnike slojeve i izmeu grube ili rafinirane rasipnike potronje bogataa koja poiva na kapitalistikoj akumulaciji moe se otkriti jedino ako se poznaju ekonomski zakoni. Drukije je sa stambenim prilikama. Svaki nepristrasni posmatra vidi: to je vea centralizacija sredstava za proizvodnju utoliko je vee i zbijanje radnika na istom prostoru, dakle da su stambene prilike radnika utoliko bednije uko liko je kapitalistika akumulacija bra. Oigledno je da poboljanja i ulepavanja (improvements) gradova, pojava koja prati uveanje bogatstva kao to su ruenje loe izgraenih kvartova, podizanje palata za banke, robne kue itd., proirivanje ulica za poslovni promet i luksuzne koije, uvoenje gradskih eleznica itd., teraju sirotinju u sve gore i sve nabijenije jazbine. S druge strane, svako zna da skupoa stanova stoji u obrnutoj srazmeri prema njihovoj kakvoi i da oni koji pekuliu kuama eksploatiu ove rudnike bede s vie dobiti, a s manje trokova no to su ikad eksploatisani rudnici u Potosiju. T u antagonistiki karakter kapitalistike akumulacije, a stoga i uopte kapitalistikih odnosa s v o j i n e , postaje toliko oevidan da ak i zvanini engleski izvetaji o ovom predmetu vrve jeretikim ispadima protiv svojine i njenih prava. Ovo zlo je tako ilo ukorak s razvit kom industrije, akumulacijom kapitala, uveliavanjem i ulepavanjem gradova da je samo iz straha od zaraznih bolesti, koje ne tede ni potovanu gospodu, parlament doneo od 1847. do 1864. ne manje od deset sanitetsko-policijskih zakona, i da je u nekim gradovima, kao u Liverpulu, Glazgovu i dr., uplaeno graanstvo intervenisalo i preko svojih optinskih vlasti. P a ipak dr Simon uzvikuje u svom izvetaju iz 1 8 6 5 : Govorei uopte, ova zla ne podleu u Engleskoj nikakvom nadzoru. P o nareenju Privy CouncU-a voena je 1864. anketa o stambenim prilikama poljoprivrednih radnika, a 1865. siro manijih klasa u gradovima. Majstorski radovi dr Juliana Huntera nalaze se u 7. i 8. izvetaju o Public Health-u. N a poljoprivred ne radnike vratiu se docnije. Z a gradske stambene prilike naveu najpre jednu optu napomenu dr Simona:
115

"* Public Health, VI Report, 1863, str. 14, 15. Prava linosti nisu nigde tako otvoreno i tako besramno rtvovana pravu svojine kao u stambenim prilikama radnike klase. Svaki veliki grad mesto je za podnoenje ljudskih rtava, oltar na kome se svake godine kolju hiljade u slavu Moloha gramzivosti. (S. Laing, National Distress, 1844, str. 150.)
1 1 5

23.

glava

Opti zakon kapitalistike akumulacije

583

Mada zvanino govorim samo s lekarskog stanovita, kae on, najobi nija ovenost ne doputa da se zaboravi druga strana ovoga zla. K a d se stanovi prepune preko izvesnog stepena, onda to nuno dovodi do takvog unitenja svake pristojnosti, do takvog prljavog meanja telesa i telesnih funkcija, do tak vog otkrivanja polne golotinje da je t o ivotinjski, a ne ljudski. Biti potinjen takvim uticajima jeste ponienje koje biva sve dublje to due traje. Z a decu koja se raaju pod ovim prokletstvom to je krtenje u bestidnosti (baptism into infamy). A elja da lica koja su dovedena u ovakav poloaj u nekom drugom po gledu tee za onom atmosferom civilizacije ija je sutina u fizikoj i moralnoj istotij beznadna je preko svake m e r e .
116

U pogledu prepunjenih stambenih prostorija, a i takvih u kojima je apsolutno nemoguno stanovati, na prvom mestu stoji London.
Dve stvari su van sumnje, kae dr Hunter, prvo, da u Londonu ima oko 20 velikih naselja, svako otprilike sa po 1 0 0 0 0 lica, iji bedni poloaj prevazilazi sve to je ikad bilo vieno u Engleskoj i koji je gotovo u potpunosti r e zultat ravog stanja njihovih kua; drugo, da su prenatrpanost i oronulost kua ovih naselja sada daleko gore nego pre 2 0 godina. Neemo preterati kad ka emo da je ivot u mnogim delovima Londona i Njukasla paklen.
117 118

ak i onaj deo radnike klase koji je u boljem poloaju, zajedno sa sitnim trgoviima i drugim elementima sitne srednje klase, pada u Londonu sve vie i vie pod prokletstvo ovih nedostojnih stam benih prilika, i to sve dublje to vie napreduju poboljanja, a s njima i ruenje starih ulica i kua, to se vie mnoe fabrike i mase doljaka u prestonici, i najzad to se vie penju zakupnine za sta nove i gradska zemljina renta.
Kirije su postale toliko preterane da retko koji radnik moe platiti vie od jedne s o b e .
118

Nema u Londonu gotovo nijednog kunog poseda koji ne bi bio optereen bezbrojem middlemen-a *. Naime, u Londonu je
1

1 1 6

Public Health, V I I I Report, 1 8 6 6 , str.

14, primedba.

Isto, str. 89. O deci u ovim naseljima kae dr H u n t e r : Mi ne znamo kako su zbrinjavana deca pre ovog veka gustog zbijanja sirotinje, i bio bi smeo prorok ko bi hteo da predskae kakvo se ponaanje moe oekivati od dece koja se, u okolnostima kojima nema ravnih u ovoj zemlji, vaspitavaju za buduu praksu kao opasne klase, sedei po pola noi s licima svih godina, pijanim, po ganim i svadljivim. (Isto, str. 56.)
1 1 8 1 1 8

1 1 7

Isto, str. 62. Report of the Officer of Health of St. Martin's in the Fields, 1865.

* posrednika

cena zemljita uvek veoma visoka u odnosu prema godinjem prihodu od njega, jer svaki kupac pekulie s tim da ga se pre ili posle otrese po jury prie (taksi koju porotnici utvruju prilikom ekspro prijacije), da mu podvalom znatno podigne vrednost usled blizine bilo kakvog velikog preduzea. Posledica ovoga jeste stalno trgovanje zakupnim ugovorima koji se blie isteku roka.
Od dentlmena koji se bave ovim poslom moe se oekivati samo to da rade onako kako rade, da iz stanara isteraju to je mogue vie, a da svojim n a slednicima samu kuu ostave u to je mogue bednijem s t a n j u .
120

Zakup za stanove plaa se nedeljno, i ova gospoda ne rizikuju nita. Zbog graenja unutranje gradske eleznice
moglo se pre nekog vremena, jedne subotnje veeri, videti u istonom delu Londona nekoliko porodica najurenih iz svojih starih stanova, kako lutaju uli cama s ono malo zemna blaga na leima, nemajui drugog sklonita osim vvorkhouse-a.
121

Workhouse-i su ve prepunjeni, a poboljanja koja je parla ment usvojio tek su uzeta u rad. Kad ih ruenje njihovih starih kua otera, radnici nikad ne ostavljaju svoju parohiju ili se u krajnjem slu aju nastane u susednoj, koja je najblia staroj.
Prirodno je da oni gledaju da ostanu to je mogue blie svojim radio nicama. T o ima za posledicu da se porodica sad mora smestiti u jednu umesto u dve sobe. Gak i s veom kirijom stan je gori od ravoga iz kojeg su najureni. Polovina radnika sa Strenda ve mora putovati 2 milje do svoje radionice.

Ovaj Strend, ija glavna ulica ostavlja na stranca impozantan utisak londonskog bogatstva, moe posluiti kao primer nabijenosti ljudi u Londonu. U jednoj parohiji Strenda izbrojao je sanitetski inovnik 581 lice na eker, mada je tu bila uraunata i polovina irine Temze. Po sebi se razume da svaka zdravstveno-policijska mera, koja, kao to je dosad bio sluaj u Londonu, ruei nepodesne kue tera radnike iz jednoga kvarta, moe sluiti samo tome da ih u ne kom drugom utoliko tenje zbije.
Ili se sav ovaj postupak, veli dr Hunter, nuno mora obustaviti zbog svoje besmislenosti, ili se javna simpatija (!) mora probuditi za ono to se danas bez preterivanja moe nazvati nacionalnom dunou, naime da se pribavi krov ljudima koji ga sami ne mogu pribaviti jer nemaju kapitala, ali koji periodinim otplatama mogu odtetiti stanodavce.
122

1 2 0

1 2 1

Public Health, V I I I Report, 1866, str. 9 1 . Isto, str. 8 8 . Isto, str. 89.

1 2 2

D i v i m o se kapitalistikoj p r a v d i ! K a d s e z b o g takvih improvem e n t s * , kao eleznica, graenja novih ulica itd., eksproprie z e m ljoposednik, kuevlasnik i t r g o v a c , o n n e dobija s a m o p u n u odtetu. Z a ovo iznueno odricanje on m o r a u i m e b o g a i p r a v d e biti uteen i velikim profitom. Radnika sa e n o m , d e c o m i i m o v i n o m izbacuju n a ulicu, a ako oni u suvie velikim g o m i l a m a navaljuju u kvartove u kojima optina vodi r a u n a o pristojnosti o n d a ih p r o g o n i sani tetska policija!
1

P o e t k o m 19. veka nije osim L o n d o n a bilo u Engleskoj nijed nog g r a d a s a 1 0 0 0 0 0 stanovnika. S a m o je pet gradova imalo preko 5 0 0 0 0 stanovnika. S a d ih i m a 2 8 s preko 5 0 0 0 0 . Rezultat ove promene nije bio samo ogroman prirataj gradskog stanov nitva, nego i to da su stari, ljudima nabijeni mali gradovi postali sredita koja su sa svih strana opkoljena zgradama i niotkuda nemaju istog vazduha. Poto su oni prestali biti prijatni za bogatae, ovi se sele u veselija predgraa. Naslednici tih bogataa useljavaju se u velike kue, po jedna porodica u svaku sobu, esto jo i s podstanarima. Tako je jedan deo stanovnitva bio strpan u kue koje nisu njemu bile namenjene i koje su za nj sasvim nepodesne, s takvom oko linom koja odrasle istinski poniava, a decu upropauje.
128

t o se kapital b r e a k u m u h e u n e k o m industrijskom ih t r g o v a k o m g r a d u , t o je b r e priticanje izrabljivog ljudskog materijala, a utoliko s u bedniji stanovi, udeeni na b r z u r u k u z a radnike. Njukasl na T a j n i , c e n t a r sve znaajnijeg rudarskog sreza, zauzima u pogledu paklenih stambenih prilika d r u g o m e s t o , o d m a h iza L o n d o n a . N i t a manje od 3 4 0 0 0 ljudi stanuje u g o m i l a m a u p o jednoj sobi. N e d a v n o je po nareenju policije u Njukaslu i G e t s h e d u p o r u e n z n a t a n b r o j kua kao apsolutno kodljivih p o zdravlje g r a a n a . G r a d n j a novih kua ide v e o m a sporo, a poslovi s e razvijaju v e o m a b r z o . S t o g a je 1 8 6 5 . grad bio pretrpaniji n o ikad ranije. J e d v a se m o g l a iznajmiti jedna sobica. D r E m b l e t o n , lekar njukaselske bolnice z a groznicu, kae: Van svake sumnje uzrok trajanja i irenja tifusa lei u prenagomilavanju ljudi i u neistoi njihovih stanova. Kue u kojima radnici esto ive nalaze se u zatvorenim uliicama i dvoritima. U pogledu svetlosti, vazduha, prostora i istoe, one su pravi uzori manjkavosti i nezdravosti, sramota za svaku civilizovanu zemlju. T u nou lee mukarci, ene i deca na jednoj gomih. to se mukaraca tie, oni se neprekidno smenjuju, nona smena za dnevnom, dnevna za nonom, tako da postelje jedva stignu da se ohlade. Snabdevanje vodom loe je, a s nunicima je jo gore, jer su zagaeni, nezrani, kuni.
124 1 2 8

1 2 4

Isto, str. 55, 56. Isto, str. 149.

Nedeljna cena za ovakve r u p e kree se od 8 pensa do 3 ilinga. Njukasl na Tajni, veli dr Hunter, prua nam primer kako je jedno od najlepih plemena naih zemljaka palo u gotovo divljaku degeneraciju usled uticaja spoljanjih okolnosti stana i ulice. -,
m

Usled plime i oseke u kretanju kapitala i rada mogu stambene prilike jednog industrijskog grada danas biti i podnoljive, ali sutra e biti uasne. M o e se dogoditi i to da optinska vlast naposletku smogne volje i snage da ukloni najgora zla. Ali s e sutradan usele, kao roj skakavaca, mase odrpanih I r a c a ili propalih engleskih poljopri vrednih radnika. Njih guraju u stranu, u podrume i na tavane, ili se ranije pristojna radnika kua pretvara u stan iji se obitavaoci m e njaju tako brzo kao vojniki kvartiri u v r e m e tridesetogodinjeg rata. P r i m e r : Bredford. T a m o su optinski filistri upravo bili zauzeti oko gradske reforme. P o r e d toga, bila je u t o m mestu 1 8 6 1 . jo 1751 nenastanjena kua. Ali je sad doao dobar posao, o kome je krotki liberal g. F o r s t e r , prijatelj C r n a c a , nedavno tako lepo kretao. N a ravno, s dobrim poslovima ide i poplava uvek ustalasane rezervne armije ili relativno suvinog stanovnitva. U groznim podrumima i jazbinama navedenim u jednom spisku koji je d r H u n t e r dobio od agenta jednog osiguravajueg d r u t v a , veinom su stanovali dobro
1 2 8

1 8 5

1 8 8

Isto, str. 50. Spisak pomenutog agenta jednog drutva za osiguranje radnika u Bred1 * i * 1 1 * * * 1 l
1
J

fordu: Vulcanstreet br. 122 Lumleystreet br. 13 Bowerstreet br. 41 Portlandstreet br. 112 Hardystreet br. 17 x Northstreet br. 18 Northstreet br. 17 Wymerstreet br, 19 Jowettstreet br. 56 Georgestreet br. 150 Rifle Court, Marygate br. 11 Marshallstreet br. 28 Marshallstreet br. 49 Georgestreet br. 128 Georgestreet br. 130 Edwardstreet br. 4 [Georgestreet br. 49 Yorkstreet br. 34 Salt Piestreet ... ... soba 16 lica 11 11 10 ' 10 16 13 8 odraslih 12 lica 3 porodice 11 lica
M

to
3 18 16 17 2 2 26 porodice lica porodice] lica

1 1 1 1
... ... ...
1

plaeni radnici. Oni izjavie da bi rado platili bolje stanove, samo kad bi ih bilo. Meutim su svi odreda propadali i porazboljevali se, dok je krotki liberal Forster, lan parlamenta, sa suzama govorio o blagodatima slobodne trgovine i o profitima bredfordske gospode koja su radila s worsted-om *. U izvetaju od 5. septembra 1865. dr Bell, jedan od sirotinjskih lekara u Bredfordu, objanjava straho vitu smrtnost od groznice u svom srezu stambenim prilikama bo lesnika:
1

U jednom podrumu od 1500 kubnih stopa stanuje 10 lica... U Vincentstreet-u, na Green Air-trgu i na Lejsu nagomilano je 2 2 3 kue sa 1 4 5 0 stanovnika, 435 postelja i 36 nunika... Na svaku postelju, a pod tim razumem svaki zamotuljak neistih prnja ili pregrt uki, dolazi proseno 3,3 osobe, ponegde i 4 i 6. Mnogi spavaju bez postelje na golom podu, u odelu, mladi ljudi i ene, oenjeni i neoenjeni, svi na gomili. Zar je po trebno dodati da su ti stanovi veinom mrane, vlane, prljave i smradne jazbine, sasvim nepodesne kao' ljudski stan? T o su sredita iz kojih se ire bolesti i smrt, a grabe rtve i medu bolje situiranim (of good circumstances) koji su dopustili da se u naoj sredini zagnoje ove kune guke.
127

Tree mesto iza Londona po stambenoj bedi zauzima Bristol.

Ovde, u jednom od najbogatijih gradova Evrope, vlada izobilje njeg siromatva (blank poverty) i stambene bede.
188

najcr

c) Pokretno stanovnitvo Sad dolazimo na jedan narodni sloj poreklom seljaki, a ije zanimanje je veinom industrijsko. To je laka peadija kapitala koju on prema svojoj potrebi baca as na ovu as na onu taku. Kad nije u pokretu, ona logoruje. Ovi letei radnici uzimaju se za razne gradjevinske i drenane radove, u ciglanama, kreanama, pri
Podrumi Regent Square Acrestreet Robett's Court br. 33 Back Prattstreet, slui kao kotlarska radionica Ebenezerstreet br. 27
l

podrum
n

8 -lica

7 7 7 6 (Isto, str. 111.)

1 8 8

Public Health, V I I I Report, 1866, str. 114. Isto, str. 50. ' * s tkaninama od eljane vune, kamgarnom

graenju eleznica itd. U mesta, u ijoj se blizini ulogore, oni donose, kao pokretna legla zaraze, boginje, tifus, koleru, arlah i t d . Pri preduzimanju poslova s veim kapitalom, kao to je graenje eleznica itd., veinom sam preduzetnik podie za svoju armiju dr vene kolibe ili neto slino, brzo improvizovana sela bez ikakvih zdrav stvenih instalacija, van domaaja nadzora mesnih vlasti, to je za go spodina preduzetnika veoma unosno, jer radnika dvostruko eksploatie: kao industrijskog vojnika i kao stanara. Ako koliba ima 1, odnosno 2 ili 3 rupe, plaa njen stanovnik, kubika itd., 1 odnosno 3 ili -4 il. nedeljno. Jedan primer e biti dovoljan. Septembra 1864, izvetava dr Simon, uputio je ministru unutranjih poslova ser George-u Greyu predsednik Nuisance Removal Committee * parohije Sevenoks ovu tubu:
129 130 1

Do pre 12 meseci ova parohija nije znala za boginje. Kratko vreme pre toga zapoeSe radovi na pruzi od Ljushema za Tenbrid. Pored toga Sto su glavni radovi izvoeni u neposrednoj blizini ovoga grada, bilo je tu podignuto i glavno, skladite itavog preduzea. Zato je broj ovde zaposlenih velik. Kako ih je bilo nemogue smestiti sve u kotede, to je g. J a y , preduzetnik, podigao na raznim takama du pruge kolibe za smetaj radnika. U tim kolibama nije bilo ni venti lacije ni nunika, a osim toga su morale biti prepunjene, jer je svaki zakupac morao uzimati i druge stanare, m a kolika da m u je bila sopstvena porodica i mada je svaka koliba imala samo dve sobe. P o lekarskom izveStaju koji smo dobili imalo je to za posledicu da su ti jadni ljudi preko noi morali podnositi sve muke zaguivanja, da bi se spasli od kunih' isparenja iz prljavih ustajalih lokava i nunika, koji su bili pod samim prozorima. Najzad je jedan lekar, koji je imao prilike da obie te kolibe, podneo tubu naem odboru. On je o stanju ovih takozvanih stanova govorio s velikim ogorenjem, i strahovao da e nastupiti vrlo ozbiljne posledice ako se ne preduzmu kakve zdravstvene mere. Otprilike pre godinu dana obavezao se g. Jay da podigne jednu kuu u koju bi se, u sluaju da izbije zaraza, mogla odmah izdvojiti lica koja su kod njega zaposlena. Krajem jula proSle godine on je to obeanje ponovio, ali nije preduzeo ni najmanji korak za njegovo ostvarenje, mada je od toga datuma bilo vie sluajeva oboljenja od boginja, od kojih dva smrtna. Devetog septembra izvestio me je lekar Kelson o novim sluajevima boginja u istim kolibama opisujui njihovo stanje kao uasno. D a biste Vi (ministar) bili obaveteni, moram dodati da naa parohija ima jednu izdvojenu kuu, tzv. zaraznu kuu, gde se neguju oni lanovi parohije koji boluju od zaraznih bolesti. Sada je ova kua ve mesedma neprekidno prepuna bole snika. U jednoj porodici umrlo je petoro dece od boginja i groznice. Od 1. aprila do 1. septembra ove godine bilo je ne manje od 10 smrtnih sluajeva od boginja, 4 u pomenutim kolibama, tim izvorima zaraze. Nemogue je navesti

* Isto, V I I Report, 1 8 6 5 , str. 18.

1 4 0

Isto, str. 165.

* Komiteta zdravstvene policije

broj sluajeva oboljenja, poto zaraene porodice to dre u tajnosti to vie mogu. *
1 1

Radnici u ugljenokopima i drugim rudnicima spadaju u naj bolje plaene kategorije britanskog proletarijata. Po kakvu cenu oni otkupljuju svoju najamninu, pokazali smo ranije. Ovde jedan brz pogled na njihove stambene prilike. Po pravilu, eksploatator rud nika, bio on njegov vlasnik ili zakupac, podie izvestan broj koteda za svoje radnike. Ovi dobijaju besplatno kotede i ugalj za loenje, tj. kao deo najamnine koji im se daje u naturi. Radnici koje nije mogue smestiti na ovaj nain dobijaju 4 godinje kao naknadu. Rudarski srezovi brzo privlae brojno stanovnitvo, koje sainjavaju rudari sami, a onda zanatlije, duandije itd., koji se oko njih grupiu. Kao i svugde gde je stanovnitvo gusto, tako je i ovde zem ljina renta visoka. Zato rudarski preduzetnik nastoji da na to ma njem prostoru, na rubu okna, podigne toliko koteda koliko je upravo nuno da se u njih strpaju njegovi radnici sa svojim porodicama. Ako se u blizini otvore nova okna, ili se stara ponu iznova eksploatisati, stiskanje biva jo vee. Kod graenja koteda vai samo jedno naelo: odricanje kapitaliste od svih trokova u gotovom koji nisu apsolutno neizbeni.
182

Stanovi rudarskih i drugih radnika, koji su vezani s rudnicima Northamberlenda i Darema, kae dr Julian Hunter, moda su proseno najgore i najskuplje to od ove vrste postoji u Engleskoj u velikom razmeru, izuzevi jedino sline srezove u Monmautiru. Najvee zlo sastoji se u tome to se veliki - broj ljudi trpa. u jednu sobu, to je uzak graevni prostor na kome se sabija velika masa kua, to vlada oskudica u vodi i nema nunika, to se esto jedna kuca podie iznad neke druge ili to se raspodeljuje na spratove (flats) (tako da raz liiti kotedi sainjavaju spratove postavljene vertikalno jedan iznad d r u g o g ) . . . Preduzetnik postupa prema koloniji kao da ona samo logoruje, a ne kao da stalno stanuje. . Po nalozima koje sam dobio, kae dr Stevens, obiao sam najvei
133

Isto, V I I Report, 1865, str. 18, primedba. Sirotinjski staratelj Chapel-en-le-Frith-unije alje ovaj izvetaj generalnom registratoru^ !: U Davhoulsu napravili su izvestan broj malih udubljenja u jednom velikom bregu od krenjaka. Ove peine slue za stanovanje kopaima i drugim radnicima zapo slenim na gradnji eleznice. Peine su tesne, vlane, bez kanala za neistou, bez nunika. U njima nema nikakvih sredstava za provetravanje, osim jedne rupe na tavanici, koja ujedno slui i kao dimnjak. Boginje besne i ve su (meu stanov nicima ovih jama) prouzroile vie smrtnih sluajeva. (Isto, primedba 2.)
1 6

1 3 1

Pojedinosti koje smo izneli na str. 4 6 0 . * i dalje odnose se osobito na radnike u ugljenokopima. O jo gorem stanju u rudnicima metala vidi savesni izvetaj kraljevske komisije od 1864.
1 3 3

1 3 2

Public Health, V I I Report, str. 180, 182.

! * Vidi u ovom tomu, str. 437 - 442.

deo velikih rudarskih naselja D a r e m - u n i j e . . . S veoma retkim izuzecima moe se za sve kazati da se zanemaruje svako sredstvo za osiguranje zdravlja s t a n o v n i k a . . . Svi rudarski radnici vezani su za zakupca (lessee) ili vlasnika rudnika za 12 meseci (bound, vezati, izraz koji kao i bondage * potie iz doba kmetstva). Ako dadu oduka svom nezadovoljstvu ili m a na koji nain smetaju svome nadzorniku (viewer), ovaj stavlja u nadzornoj knjizi iza njihova imena kakav znak ili primedbu, i otputa ih pri prvom novom godinjem poga anju . . . ini mi se da nijedan deo truk-sistema ne moe biti gori od ovoga koji vlada u ovim gusto naseljenim srezovima. Radnik je prinuen da kao deo svoje najamnine prima kuu koja je sva opkoljena kunim uticajima. Sam on sebi ne moe pomoi. On je u svakom pogledu kmet (he is to all intents and pur poses' a serf). Uopte je pitanje moe li m u iko drugi pomoi osim njegova vla snika, a ovaj vlasnik prvo pita svoj bilans za savet, i rezultat je prilino siguran. Radnik prima od vlasnika i vodu koju troi. Bila ona dobra ih* loa, dobio je ili ne dobio, platiti je mora, ili tanije, mora dozvoliti da mu je odbiju od najam nine.
1 184

Kad se sukobi s javnim miljenjem, pa ak i sa sanitarnom policijom, kapital se nimalo ne ustruava da delom opasne, delom poniavajue uslove u koje stavlja i radnikovo funkcionisanje i radnikov domazluk opravdava time da je to potrebno, radi njegove uno snije eksploatacije. Tako je kada se odrie mera za zatitu od opasnih maina u fabrici, ventilatora i sredstava za sigurnost u rudnicima itd. Tako je i ovde sa stanovima rudarskih radnika.
Kao izvinjenje, kae dr Simon, lekar u slubi Privy Council-a, u svom zvaninom izvetaju, kao izvinjenje za nedostojno ureenje kua navodi se da se rudnici obino eksploatiu pod. zakupom, da je trajanje zakupnog ugovora (u radnicima uglja veinom 21 godinu) suvie kratko da bi zakupac smatrao za vredno truda da radnicima, zanatlijama i drugima koje preduzee privue, uredi dobre,stanove; ali ba i kad bi sam hteo da bude izdaniji u ovom pogledu, spreio bi ga zemljovlasnik. Naime, ovaj ima tendenciju da odmah trai vanredno visok dodatak na rentu, za povlasticu da se na povrini zemlje podigne pristojno i udobno naselje za obraivae njegovog podzemnog imanja. Ova pro hibitivna cena, iako nije direktna prohibicija, plai i druge koji bi inae hteli gra diti . . . N e u se uputati u ispitivanje vrednosti ovog pravdanja, niti u to na koga bi na kraju krajeva pao dodatak u trokovima za pristojnije stanove, na zemljovlasnika, zakupnika rudnika, na radnike ili na p u b l i k u . . . Ali, imajui pred sobom ovako sramne injenice kakve nam otkrivaju priloeni izvetaji (dr Huntera, Stevensa i d r . ) , neki' lek se mora p o t r a i t i . . . Prava zemljine svojine iskoriavaju se, dakle, da se uini velika javna nepravda. U svojstvu vlasnika rudnika,

1 3 4

Isto, str. 5 1 5 , 517.

i * vezanost, zavisnost

zemljovlasnik poziva industrijsku koloniju da radi na njegovom terenu, a onda u svojstvu vlasnika zemljine povrine onemoguava radnicima, koje je okupio, da dou do dobrih stanova, neophodnih za njihov ivot. Zakupcu rudnika (kapita listikom eksploatatoru) nije u novanom interesu da se protivi ovakvom deljenju pogodbe, jer dobro zna da posledice nee pasti na njega ako su oni drugi zahtevi zemljovlasnika neumereni, da su radnici, na koje one padaju, odvie neuki da bi poznavali svoja zdravstvena prava, i da ni najuasniji stambeni uslovi ni najpokva renija voda nikad nee dati povoda kakvom trajku. "
1 5

d) Dejstvo kriza n a najbolje plaeni deo radnike klase P r e n o to p r e d e m n a p r a v e poljoprivredne radnike, t r e b a da n a jednom p r i m e r u pokaem kako dejstvuju krize i n a najbolje pla eni deo radnike klase, n a njenu aristokratiju. italac se s e a : g o dina 1 8 5 7 . donela je jednu o d onih velikih kriza kojima se zavrava svaki industrijski ciklus. N a r e d n i rok padao je 1 8 6 6 . U s l e d n e s t a i c e pamuka o n a je u p r a v i m fabrikim srezovima v e p r e roka iz-, bila i oterala velike m a s e kapitala iz njegovih obinih sfera investira nja u velika centralna sedita n o v a n o g t r i t a ; zato je kriza sad imala preteno finansijski karakter. N j e n o izbijanje u m a j u 1 8 6 6 . bilo je signalizirano p a d o m jedne o g r o m n e londonske banke, z a kojim je u stopu doao slom bezbrojnih finansijskih varalikih kompanija. J e d n a o d velikih londonskih industrijskih g r a n a koje je katastrofa pogodila bila je gradnja eleznih brodova. N a j v e a p r e d u z e a ove g r a n e n e s a m o da su za v r e m e cvetanja poslova preko svake m e r e preterala u proizvoenju, nego su jo primila n a sebe i o g r o m n e n a r u d b e , pekuliui t i m e d a e izvor kredita i nadalje biti obilan. Sad n a stupi uasna reakcija, koja jo d o ovog asa, do kraja m a r t a 1 8 6 7 , traje i u d r u g i m londonskim i n d u s t r i j a m a . K a o ilustraciju polo aja radnika n a v o d i m o sledee m e s t o iz opirnog izvetaja jednog
136

Isto, str. 16. Londonska sirotinja u masama umire od gladi! (Wholesale starvation of the London P o o r ! ) . . . Ovih dana bih su zidovi u Londonu izlepljeni veli kim plakatima sa ovim udnim sadrajem: , Ugojeni volovi, izgladneli ljudi! Ugo jeni volovi napustili su svoje staklene palate da bi tovili bogatae u njihovim luksuznim odajama, dok izgladneli ljudi propadaju i umiru u svojim bednim jazbinama!' Ovi plakati sa ovako zloslutnim tekstom stalno se lepe. Tek to se jedna partija uniti i pokrije drugim plakatima, ve se pojavi nova partija na istom mestu ili na kom drugom javnom m e s t u . . . Ovo podsea na zle predznake koji su pripremah francuski narod na dogaaje od 1 7 8 9 . . . U ovom asu, dok engle ski radnici sa enama i decom umiru od gladi i studeni, plasiraju se milioni engleskog novca, proizvod engleskih radnika, u ruske, pahske, talijanske i druge strane zajmove. (Revnolds' Newspaper* od 20. januara 1867.)
1 8 8

1 8 5

dopisnika lista Morning Star, koji je poetkom 1867. posetio glavne centre radnikih stradanja.
U istonom delu Londona, u distriktima Poplar, Milvol, Grini, Deptford, Lajmhaus i Kening T a u n , nalazi se najmanje 15 0 0 0 radnika zajedno s porodicama u krajnje bednom poloaju; meu njima je preko 3 0 0 0 kvalifikovanih mehaniara. Njihovi rezervni fondovi su iscrpeni usled nezaposlenosti od est i osam m e s e c i . . . Stalo m e je mnogo muke da se probijem do vrata workhouse-a (u Poplaru), jer su bila opsednuta izgladnelom gomilom. Ona je ekala na ku pone za hleb, ali jo ne bee vreme za njihovo izdavanje. Dvorite je etvorougaono, a uokolo du zidova ima nastrenica. U sredini dvorita pokrivahu plo nik guste gomile snega. Ovde su pojedina mestaca odeljena pleterom od vrbe, nalik na torove, i t u ljudi rade kad je lepo vreme. N a dan moje posete torovi su bili tako zavejani snegom da u njima niko nije mogao sedeti. Ali su ljudi pod zatitom streha bili zaposleni tucanjem kamena za plonik. Svaki je sedeo na oveoj kamenoj kocki i udarao tekim ekiem po zamrzlom granitu dok ne bi natucao 5 buela. T i m e bi zavrio svoj dnevni posao, za koji prima 3 pensa i kupon za hleb. U drugom delu dvorita nalazila se jedna rasklimatana drvena uderica. Otvorivi vrata, zatekosmo t u puno mukaraca, oslonjenih leima jedni na druge da bi se zagrejali. Oni su eljali laarsku uad i prepirali se ko od njih moe najdue raditi s najmanje hrane; izdrljivost je bila point d'honneur *. Samo u ovom workhouse-u primalo je potporu 7 0 0 0 ljudi, meu kojima i mnogo stotina koji su pre 6 ili 8 meseci primali'najvee najamnine kvalifikovanog rada u ovoj zemlji. Njihov broj bio bi dvaput vei kad ne bi bilo toliko mnogo njih koji, kad potpuno utroe svoju novanu rezervu, ipak bee od parohijske pomoi sve dok imaju makar neto za z a l a g a n j e . . . Iziavi iz workhouse-a, proao sam ulicama s kuama veinom jednospratnim kojih ima tako mnogo u Poplaru. Vodio me je jedan lan odbora za nezaposlene. U prvoj kui u koju smo uli nali s m o nekog elezarskog radnika, koji je 2 7 nedelja bez posla. T o g oveka sam za tekao kako sa elom porodicom sedi u zadnjoj sobi. U njoj je jo bilo ostalo neto nametaja, a bilo je i zaloeno. T o je bilo nuno da bi se zatitile od hladnoe bose noge deice, jer je dan bio opako hladan. N a jednom tanjim prema vatri stajala je izvesna koliina kuine, koju su ena i deca eljali da bi dobili hleb iz workhouse-a. M u je radio u jednom od gore opisanih dvorita za kupon za hleb i 3 pensa na dan. Sad je doao kui na ruak, jako gladan kao to nam ree s gorkim osmejkom, a ruak m u se sastojao iz nekoliko kriaka hleba namazanih mau i olje aja bez m l e k a . . . Sledea vrata na koja smo zakucali otvorila nam je ena srednjih godina, koja nas, ne govorei ni reci, uvede u malu stranju sobu u kojoj je cela njena porodica sedela utei, s pogledima uprtim u vatru, koja se brzo gasila. Ovi ljudi i njihova mala soba bili su utonuli u takvu praz ninu i beznadnost da ne elim vie videti slian prizor. Nita nisu zaradili, gospodine, rekla je ena pokazujui svoje sinove, nita za 2 6 nedelja, a sav na novac smo potroili, sav novac koji smo ja i otac u bolja vremena ostavili na stranu uobraavajui da e nam pomoi da preguramo zla vremena. E t o , vidite, uz1

i * pitanje asti

viknu ona gotovo besno, pokazujui ulonu knjiicu sa svima njenim redov nim potvrdama o uplati i isplati, tako da smo mogli videti kako je mali imetak poeo s prvim ulogom od S Sil., kako je postupno narastao na 2 0 , a onda se opet rastopio, od funti na ilinge, dok poslednja zabeleka nije knjiicu ui nila bezvrednom kao komad iste hartije. Ova porodica je dobijala iz workhouse-a ' svaki dan samo jedan mrav o b e d . . . Zatim posetismo enu jednog Irca, koji je ranije radio na brodogradilitima. Zatekosmo je bolesnu zbog oskudice u hrani; leala je na slamnjai u haljinama, pokrivena komadom ilima, jer je sva posteljina bila zaloena. Jadna deca su je negovala, a izgledala su tako kao da je, naprotiv, njima nuna materina nega. Devetnaest nedelja prinudne besposlice srozae je do tog stepena, i dok nam je priala istoriju gorke prolosti, jecala je kao d a j e izgubila svaku nadu u bolju b u d u n o s t . . . Kad iziosmo iz kue, pritra nam jedan mlad ovek molei nas da svratimo u njegovu kuu i vidimo moe li se za njega neto uiniti. Sve to nam je on mogao pokazati bili su mlada ena, dva lepa deteta, gomila zalonica i potpuno gola soba.

O nevoljama koje su bile odjek krize od 1866. posvedoie sledei izvod iz jednog torijevskog lista. italac mora imati u vidu da istoni deo Londona, o kome je re, ovde nije samo sedite radnika zaposlenih u gradilitima eleznih brodova pomenutih u tekstu glave, nego i tzv. kunih radnika, koji su uvek plaeni ispod minimuma.
U jednom delu prestonice odigrao se jue jezovit prizor. Mada hiljade ne zaposlenih ljudi Istenda nisu paradirale u masi sa svojim crnim zastavama a losti, ipak je ljudska bujica inila dovoljno dubok utisak. Setimo se kakve su pat nje toga stanovnitva. Ono umire od gladi. T o je jednostavna i uasna injenica. Ima ih 4 0 0 0 0 . . . U naem prisustvu, u jednoj etvrti ove divne prestonice, uz samu najogromniju akumulaciju bogatstva koju je svet ikad video, tu u neposred noj blizini, 4 0 0 0 0 ljudi umire od gladi bez pomoi! T e hiljade upadaju sada. i u druge etvrti; te hiljade, koje su uvek bile poluizgladnele, dovikuju nam svoj bol da ga ujemo mi, da ga uje nebo, priaju nam o svojim stanovima koje je beda pogodila, i o tome da im je nemogue nai rada, a da je beskorisno da prose. Oni lanovi optine koji su obavezni da plaaju sirotinjsku porezu, i sami su u s led prevelikih zahteva parohije dovedeni na ivicu pauperizira. (Standard od 5. aprila 1867.)

Poto je kod engleskih kapitalista u modi da Belgiju prikazuju kao radniki raj, jer se tamo sloboda rada, ih, to je isto, sloboda kapitala, ne skuava ni despotizmom tredjuniona ni fabrikim zako nima, kazaemo neku re o srei belgijskog radnika. Sigurno da niko nije bio dublje posveen u misterije te sree od pokojnog g. Ducptiaux-a, generalnog inspektora belgijskih tamnica i dobrotvor nih ustanova i lana centralne komisije za belgijsku statistiku. Uzeemo njegovo delo Budgets conomiques des classes ouvrires en Belgique, Bruxelles 1855. Izmeu ostaloga nalazimo tu i jednu nor malnu belgijsku radniku porodicu ije je godinje primanje i izda vanje izraunato prema veoma tanim podacima i ija se ishrana onda
38 M a n - Engel (21)

uporeuje sa ishranom vojnika, mornara i zatvorenika. Porodica se sastoji od oca, matere i etvoro dece. Od ovih 6 lica mogu 4 biti korisno zaposlena preko cele godine; pretpostavlja se da medu njima nema ni bolesnih ni za rad nesposobnih, da ne postoje ni izdaci u religiozne, moralne i intelektualne svrhe, izuzev neznatni izdatak za klecala u crkvi, niti uplate u tedionice ih blagajne za osiguranje starosti, niti luksuznih ih drugih suvinih izdataka. Ipak otac i najstariji sin treba da pue duvan i da mogu nedeljom ii u birtiju, za ta im se daje itavih 86 santima nedeljno.
Iz celokupnog spiska najamnina koje primaju radnici raznih poslovnih grana i z l a z i . . . da je najvia prosena dnevna najamnina 1,56 fr. za mukarce, 89 santima za ene, 5 6 santima za deake i 55 santima za devojke. Po ovakvom raunu, izneo bi godinji prihod porodice najvie 1068 f r a n a k a . . . Z a doma instvo koje smo uzeli kao tipino uraunah smo sve prihode koji su moguni. Ali ako majci takoe uraunamo najamninu, onda kuanstvo nema rukovaoca; ko e se brinuti o kui, ko o maloj deci? K o da kuva, pere, krpi? Ovo pitanje stoji svaki dan pred radnicima.

Prema tome, porodini budet izgleda ovako: otac mati najstariji sin najstarija ki 300 radnih dana po 300 300 300 fr. ,, 1,56 0,89 0,56 0,55 fr. 468 267 168 165

Svega fr. 1068 Godinji izdaci porodice i njen nik hranio kao: fr. mornar vojnik zatvorenik ... deficit iznosili bi, ako bi se rad 1828, deficit fr. 760 1473, 405 1112, 44.

Vidi se da malo koja radnika porodica moe sebi pribaviti hranu za tvorenika, a kamoli hranu mornara ili vojnika. Od 1847. do 1849. stajao je u Bel giji svaki zatvorenik proseno 63 santima dnevno, 13 santima vie nego to iznosi radnikovo dnevno izdravanje. Administrativni i nadzorni trokovi izravnavaju se time to zatvorenik ne plaa s t a n a r i n u . . . Ali kako veliki broj, moemo rei velika veina radnika, uspeva da ivi u jo bednijim uslovima? T o se postie sred stvima koja su samo radniku poznata: otkidajui od svakodnevne porcije, jedui raeni hleb mesto peninog, jedui manje ili nimalo mesa, a isto je i sa masla cem i zainima; zatim trpajui porodicu u 1 ili 2 sobice, u kojima mladii i de vojke zajedno spavaju, esto na istoj slamarici; utedujui na odelu, na rublju, na sredstvima za odravanje istoe; zatim odriui se svakog zadovoljstva koje prua nedelja, jednom reci odluujui se na najbolnija liavanje. Kad se ve jed n o m dospe do ove krajnje granice, onda i najmanje poskupljenje ivotnih sred stava, najmanji zastoj u radu ili bolest uveavaju radnikovu bedu i potpuno ga

upropauju. Dugovi se gomilaju, kredit mu se otkazuje, najnuniji nametaj i odea putuje u zalagaonicu, i naposletku porodica moli za upis u sirotinjski spisak. *
1 7

I doista, u ovom raju kapitalista i najmanja promena u ceni najpotrebnijih ivotnih sredstava povlai za sobom promenu u broju smrtnih sluajeva i zloina! (Vidi: Manifest Maatschappij: D e Vlamingen Vooruit!, Brusel 1 8 6 0 , str. 12.) Cela Belgija ima 9 3 0 0 0 0 porodica; od toga je, po zvaninoj statistici, 9 0 0 0 0 bogatih ( b i r a a ) = 4 5 0 0 0 0 lica; 3 9 0 0 0 0 porodica spadaju u sitnu srednju kla su, u gradu i na selu, i veliki njen deo stalno pada u proletarijat = 1 9 5 0 0 0 0 lica. Naposletku, 4 5 0 0 0 0 radnikih p o r o d i c a = 2 2 5 0 0 0 0 lica, od kojih porodice koje slue za primer uivaju onu sreu koju je Ducptiatuc opisao. Od 4 5 0 0 0 0 radnikih porodica nalazi se preko 2 0 0 0 0 0 na sirotinjskom spisku.

e) Britanski poljoprivredni proletarijat Antagonistiki karakter kapitalistike proizvodnje i akumulacije nigde se ne potvruje brutalnije nego u napretku engleske poljopriv rede (ukljuujui i stoarstvo) i u nazadovanju engleskog poljoprivred nog radnika. P r e no to preem n a njegov sadanji poloaj, da b a cimo kratak pogled unazad. M o d e r n a poljoprivreda Engleske datira od sredine 18. veka, mada je prevrat u odnosima zemljine svojine, koji je bio polazna osnovica za izmenjeni nain proizvodnje, mnogo ranijeg datuma. Ako uzmemo podatke Arthura Y o u n g a , tanog posmatraa, m a d a povrnog mislioca, o poljoprivrednom radniku iz 1 7 7 1 , videemo da je uloga ovog radnika bedna kad je uporedimo s ulogom njegovog prethodnika s kraja 14. veka, kad je on mogao da ivi u izobilju i da akumulira bogatstvo" , a da i ne pominjemo 15. vek, zlatni vek engleskih radnika u gradu i na selu. Ali nije nuno da idemo tako daleko u prolost. U jednom veoma sadrajnom spisu iz 1777. i tamo ovo:
188

i*i Ducpetiaux, Budgets iconomiques etc., str. 151, 154, 155, 156. James E. Th. Rogers (prof, politike ekonomije Oksfordskog univer ziteta), A History of Agriculture and Prices in England, Oxford 1866, sv. I, str. 690. Ovo marljivo raeno delo obuhvata u dva dosad izila toma samo period od 1259. do 1400. U drugom tomu iskljuivo je statistiki materijal. Ovo je prva autentina History of Prices * koju imamo za ono doba.
1 8 8 1

Krupni zakupnik gotovo se podigao na stepen plemia, dok je jadni po ljoprivredni radnik gotovo zgaen... Nesreni njegov poloaj vidi se jasno kad njegove dananje prilike uporedimo s prilikama otpre 40 godina... Zemljovlasnici i zakupnici rade slono na podjarmljivanju radnika. ''
13

Z a t i m se u pojedinostima dokazuje da je od 1737. do realna najamnina n a selu pala gotovo za etvrtinu ili 2 5 % .

1777.

Moderna politika, pie u isto vreme dr Richard Prie, favorizuje vie narodne klase; posledica toga bie da e se ranije ili docnije cela Kraljevina sa stojati samo od dendemena i prosjaka, od velikaa i robova.
140

P a ipak je poloaj engleskog poljoprivrednog radnika od 1770. do 1 7 8 0 , kako u pogledu njegovih stambenih prilika i ishrane, tako i njegove samosvesti, njegovih razonodenja itd., ideal koji docnije i nikad nije vie dostignut. Njegova prosena najamnina, izraena u pintama penice, iznosila je od 1 7 7 0 . do 1 7 7 1 . g. 9 0 pinta, u Edenovo vreme ( 1 7 9 7 ) samo 6 5 , a 1 8 0 8 . g. 6 0 . Kakvo je bilo stanje poljoprivrednih radnika krajem antijakobinskog rata, za ije v r e m e su se zemljini aristokrati, zakupnici, fabrikanti, trgovci, bankari, berzanski vitezovi, vojni liferanti itd. tako vanredno obogatili, v e s m o ranije napomenuli. Nominalna nadnica bila se popela delom usled pada vrednosti novanica, delom usled poskupljivanja najnunijih ivotnih sredstava, nastalog nezavisno od devalvacije novanica. Ali se stvarno kretanje najamnine moe sa svim prosto utvrditi, ne pribegavajui pojedinostima koje su ovde iz line. Zakon o sirotinji i sirotinjska uprava bili su isti 1 7 9 5 . i 1 8 1 4 . Seamo se kako je taj zakon sprovoden n a selu: parohije su u vidu milostinje dopunjavale nominalnu najamninu do s u m e koja je bila nuna za golo radnikovo ivotarenje. Odnos izmeu najamnine koju je plaao zakupnik i deficita u najamnini koji je pokrivala parohija pokazuje n a m , prvo, da je najamnina sniena ispod njenog minimuma, a drugo, u k o m e je stepenu poljoprivredni radnik bio sastavljen iz najamnog radnika i paupera, odnosno u kome je stepenu bio pretvoren
1 4 1

Reasons for the late Increase of the Poor-Rates; or, a comparative view of the price of labour and provisions, London 1777, str. 5, 11. Dr Richard Price, Observations on Reversionary Payments, 6th ed. By W. Morgan, London 1803, sv. II, str. 158, 159. Na strani 159. kae Price: No minalna cena radnog dana danas je samo oko 4 ili u najboljem sluaju 5 puta vea nego 1514. god. Ali je cena ita vea za 7 puta, a mesa i odela oko 15 puta. Znai da je cena rada tako mnogo zaostala za poveanjem trokova izdravanja da ona danas ne iznosi ni polovinu nekadanje cene, ako je uporedimo tira izdacima. Barton, Observations etc., str. 2 6 . Za kraj 18. veka uporedi: Eden, The State of the Poor.
1 4 0 1 4 1

1 8 8

u kmeta svoje parohije. Izabraemo jednu grofoviju koja predstavlja proseno stanje svih drugih grofovija. Godine 1 7 9 5 . iznosila je p r o sena nedeljna najamnina u Northemptoniru 7 Sil. i 6 pensa, ukupni godinji izdaci jedne porodice od 6 lanova 3 6 , 12 il. i 5 pensa, njen ukupni prihod 2 9 i 18 il., a deficit koji je parohija pokrivala 6 , 14 U. i 5 pensa. U istoj grofoviji iznosila je 1 8 1 4 . nedeljna najamnina 12 il. i 2 pensa, sav godinji rashod jedne porodice od 5 osoba 5 4 , 18 il. i 4 pensa, sav njen prihod 3 6 i 2 il., a de ficit koji je pokrivala parohija 1 8 , 6 il. i 4 p e n s a ; 1 7 9 5 . deficit je iznosio manje od etvrtine najamnine, 1814. preko polovine. P o sebi se razume da je pod takvim okolnostima 1 8 1 4 . bilo nestalo i ono malo udobnosti na koje je jo E d e n nailazio u kotedima poljopriv rednih r a d n i k a . Od toga vremena je, m e u svima ivotinjama koje zakupnik dri, radnik, taj instrumentum vocale *, najvie m u e n , najgore hranjen i s njim se najsvirepije postupa. Ovakvo stanje stvari mirno je trajalo dalje, dok swing-ustanci l od 1830. nisu nama (tj. vladajuim klasama) na svetlosti zapaljenih ambara otkrili da beda i mrano buntovniko nezadovoljstvo plamte pod povrinom poljoprivredne Engleske istom divljinom kao ispod industrijske.
1 4 2 148 1 [l76 144

Sadler je tada u D o n j e m domu nazvao poljoprivredne radnike belim robovima (white slaves), a neki biskup ponovio je te rei u Gornjem domu. Najznaajniji engleski ekonomist onoga perioda E . G . Wakefield kae: Poljoprivredni radnik june Engleske nije ni rob ni slobodan ovek, on je pauper.
146

Vreme neposredno pred ukidanje itnih zakona bacilo je novu svetlost na poloaj poljoprivrednih radnika. S jedne strane, bilo je u interesu buroaskih agitatora da dokau kako ti zatitni zakoni slabo zatiuju pravog proizvoaa ita. S druge strane, industrijska buroazija zapenila je od besa zbog toga to je zemljoposednika aristokratija osuivala stanje u industriji, zbog izvetaene simpatije ovih do sri pokvarenih, bezdunih i otmenih besposliara prema stradanjima fabrikoga radnika i zbog njihove diplomatske revnosti za fabriko zakonodavstvo. Stara engleska poslovica kae: kad se dva lopova posvaaju, m o r a ispasti neto korisno. I doista, buna i strasna prepirka dveju frakcija vladajue klase o t o m e koja od njih
1 4 2

148

1 4 4

1 4 s

Parry, The Question etc., str. 80. Isto, str. 213. S. Laing, National Distress, 1844, str. 62. England and America, London 1833, sv. I, str. 47.

* orue koje govori

r a d n i k a bestidnije eksploatie p o m o g l a je d a s e istina otkrije i l e v o i d e s n o . G r o f S h a f t e s b u r y , alias l o r d A s h l e y , bio je v o d a a r i s t o k r a t a u njihovoj filantropskoj vojni p r o t i v fabrikanata. Z b o g t o g a j e o n 1 8 4 4 . i 1 8 4 5 . b i o h s t u M o r n i n g C h r o n i c l e omiljena t e m a u o t k r i i m a o poloaju p o l j o p r i v r e d n i h r a d n i k a . T a j h s t , u o n o v r e m e najznaajniji o r g a n liberala, posla u p o l j o p r i v r e d n e s r e z o v e s o p s t v e n e k o m e s a r e , koji s e nikako nisu zadovoljavali o p t i m opisima i stati s t i k o m , n e g o s u objavljivali kako i m e n a ispitivanih r a d n i k i h p o r o d i c a , t a k o i njihovih g o s p o d a r a . S l e d e a t a b e l a pokazuje n a j a m n i n e p l a e n e u t r i sela u s u s e d s t v u B l e n f o r d a , V i m b o r n a i P u l a . T a su sela svojina g. G . B a n k e s a i g r o f a Shaftesburyja. i t a l a c e zapaziti da ovaj p a p a low c h u r c h - a ! ! , o v a glava engleskih pijetista, kao i n j e g o v s a b r a t B a n k e s , i o d o n i h p s e i h n a j a m n i n a svojih r a d n i k a t r p a jedan z n a t a n d e o p o n o v o u d e p p o d i z g o v o r o m d a je t o k u n a kirija.
1 7 7

Deca

Broj lano va porodice

Nedeljna najamnina muSeva

f.

Nedeljna najamnina dece

f.

Nedeljni dohodak cele porodice

/.

Nedeljna kirija za kuu l. P-

Celokupna nedeljna najamnina po odbitku kirije S. p-

Nedeljna najamnina na 1 glavu S. p-

p-

P-

Prvo selo 2 3 2 2 6 3 4 5 4 4 8 5 8 8 8 8 7 7 i.

_
1 2 i.

P.

8 8 8 8 10 7 f.

6 P-

2 1 1 1 2 1 l.

4 p.

6 6 7 7 8 5 1.

6 8 p-

1 1 1 1 1 1 J.

6 3i/ 9 9
8

/4

P.

Drugo selo 6 6 8 4 3 8 8 10 6 5 7 7 7 7 7 i. 1 1 6 6 10 7 7 7 7 i.

- f. P-

P-

1 1 1 1 1 f.

6 3Va 31/2 6*/ 6i/

a

8 5 5 5 5 J.

6 8Vi 8i/ S/i

a

/4

1 i.

8V 7 11 1 p-

p.

p.

Tree selo 4 3 0 6 5 2 7 7 5

2 2

7 11 5

10 1

6 10 4

1 2 2

IV
Q14

1 4 4

Londonski Economist od 29. marta 1845, str. 290.

Ukidanje itnih zakona silno je pokrenulo englesku zemljoradnju. Ova epoha obeleena je isuivanjima u najveem r a z m e r u , novim sistemom stajskog hranjenja i vetakog gajenja k r m e , uvoenjem mehanikih aparata za ttubrenje, novim nainom obraivanja glinovite zemlje, poveanom upotrebom mineralnih gnojiva, primenom parne maine i svakojakih novih radnih maina itd., i uopte inten zivnijom kulturom. Predsednik Kraljevskog poljoprivrednog drutva g. Pusey tvrdi da su se (relativni) trokovi voenja gazdinstva gotovo prepolovili usled uvoenja novih maina. S druge strane, pozitivni prinos zemljita brzo se popeo. Osnovni uslov novog metoda bio je vei izdatak u kapitalu po ekeru, pa, dakle, i ubrzano koncentrisanje z a k u p a . Ujedno se povrina obraenog zemljita poveala: od 1 8 4 6 . do 1 8 5 6 . za 4 6 4 119 ekera, a da i ne govorimo o velikim povrinama istonih grofovija, koje su zbog zabrana za kunie i m r avih panjaka kao maijom pretvorene u bogate njive. italac v e zna da je u isto v r e m e opao ukupni broj lica zaposlenih u poljo privredi. to se tie pravih zemljoradnika, oba pola i svih godina, njihov broj od 1 241 2 6 9 u g. 1 8 5 1 . spao je na 1 163 2 2 7 u 1 8 6 1 . g . I kad zbog toga e f engleske dravne statistike^ ] s pravom izjav ljuje da: Uveanje broja zakupnika i poljoprivrednih radnika od 1 8 0 1 . naovamo n e stoji ni u kakvoj srazmeri p r e m a uveavanju poljo privrednog p r o i z v o d a , onda ova nesrazmernost jo vie vai za poslednji period, u kome je pozitivno opadanje seoskog radnog s t a novnitva ilo ruku pod ruku sa uveavanjem obraene povrine, sa intenzivnijom kulturom, neuvenom akumulacijom kapitala pripo jenog zemljitu i posveenog njegovom obraivanju, s poveanjem zemljinog prinosa kome nema ravnog u istoriji engleske poljopriv rede, sa ogromnim rentama zemljoposednika i s bujanjem bogatstva kapitalistikih zakupnika. U z m e m o li ovo zajedno s neprekidnim brzim proirivanjem gradskog trita i vladavinom slobodne trgovine,
1 4 7 148 1 4 9 145 150

Veleposednika aristokratija predujmi) ivala je sebi ak i u te svrhe ka pitale iz dravne kase, naravno preko parlamenta, s veoma niskom kamatom; zakupnici imaju da joj plate dvaput veu. Opadanje broja srednjih zakupnika naroito se vidi iz sledeih rubrika popisa: Zakupnikov sin, unuk, brat, neak, ki, unuka, sestra, neaka, ukratko svi lanovi porodice samog zakupnika, koji ih zapoljava kod sebe. U tim rubri kama je 1851. bilo 216 851 lice, a 1861. samo 176151. Od 1851. do 1871. sma njio se u Engleskoj broj zakupnika ispod 20 ekera za vie od 900; zakupi od 50 do 75 ekera pali su od 8253 na 6370; slino je kod svih zakupa ispod 100 ekera. Nasuprot tome, u toku tih istih 20 godina broj velikih zakupa uveao se; zakupi od 300 do 500 ekera popeli su se od 7771 na 8410, zakupi od preko500 ekera od 2755 na 3914, zakupi od preko 1000 ekera od 492 na 582.
1 4 8 1 4 8 1 5 0

1 4 7

Broj ovara porastao je od 12 517 na 25 559. Census etc, sv. III, str. 36.

o n d a je poljoprivredni radnik post tt discrimina r e r u m * najzad bio doveden u poloaj koji ga je secundum a r t e m * morao uiniti ludim od sree. Protivno t o m e doao je profesor Rogers do rezultata da se po loaj dananjeg engleskog poljoprivrednog radnika, ako ga uporedimo s a m o s poloajem njegovog prethodnika iz perioda od 1770. do 1780, a da i ne pominjemo njegovog prethodnika iz druge polovine 14. veka i iz 15. veka, vanredno pogorao i da je on ponovo postao kmet, i to ravo hranjen i ravo okuen k m e t . U svom epohal nom izvetaju o stambenim uslovima poljoprivrednih radnika kae dr Julin H u n t e r :
2 1 5 1

Trokovi odravanja hajnda (,hind je ime davano poljoprivrednim rad nicima u doba kmetstva) procenjeni su prema najnioj moguoj sumi od koje moe i v e t i . . . njegova najamnina i stan nisu izraunati prema profitu koji se iz njega isteruje. U zakupnikovim proraunima on je n u l a . . . Njegova sredstva odravanja tretiraju se uvek kao neka stalna Koliina. to se tie kakvog bilo -daljeg sniavanja njegova dohotka, on moe kazati: nihil habeo, nihil c u r o * . On se ne plai za budunost, jer ne raspolae niim drugim osim onim to je apsolutno neophodno za njegovu egzistenciju. On je dospeo do nulte take, od koje poinju zakupnikovi rauni. M a ta da doe, on nema udela ni u srei, ni u nesrei.
1 6 2 153 3 154

Godine 1863. izvrena je anketa o ishrani i zaposlenju zloinaca osuenih na progonstvo u kaznenu koloniju ili na prinudni rad. R e zultati su izneti u dvema debelim Plavim knjigama. T a m o se izmeu ostalog kae: Briljivo poreenje ishrane zloinaca u engleskim kaznenim zavodima sa ishranom paupera u workhouse-ima i slobodnih poljoprivrednih radnika iste zemlje neosporno pokazuje da se prvi hrane daleko bolje nego ijedna od poslednje dve

Rogers, A History of Agriculture etc., sv. I , str. 693. The peasant has again become a serf*. Isto, str. 10. Rogers pripada liberalnoj koli, lini prija telj je Cobdena i Brighta, dakle nije neki laudator temporis a c t i l . Public Health, V I I Report, str. 242. The cost of the hind is fixed a t the lowest possible amount on which he can l i v e . . . the supplies of wages or shelter are not calculated on the profit to be derived from him. H e is a zero in farming calculations.* Zato nije nita neobino da izdava stana podigne radniku zakupnu cenu im uje da ovaj neto vie zarauje, ili da zakupnik obori rad niku nadnicu zato to je njegova ena nala zaposlenje. (Isto) Isto, str. 135. Isto, str. 134.
tl78 1 5 8 1 5 3 1 5 4

1 5 1

i * posle tolikih lutanja * p o pravilima vetine * nemam nita i ne haj em ni za ta

kategorije , dok je koliina rada koja se trai od osuenoga na prinudni r a d otprilike upola manja od one koju obavlja obian poljoprivredni radnik. *
16

165

Da navedemo nekoliko karakteristinih iskaza svedoka. Smith, upravnik kaznione u Edinburgu, sasluanje

John

br. 5 0 5 6 : Hrana u engleskim kaznenim zavodima mnogo je bolja o d hrane obinih poljoprivrednih radnika. B r . 5 0 5 7 : injenica je da obini p o ljoprivredni radnici kotske veoma retko dobiju kakvog bilo mesa. B r . 3 0 4 7 : Poznajete li kakav bilo razlog iz koga je potrebno hraniti zloince mnogo bolje (much better) nego obine poljoprivredne radnike? Sigurno nikakav. B r . 3 0 4 8 : Smatrate li za umesno da se uine novi eksperimenti u cilju da se hrana osu enih na prinudni rad priblii hrani slobodnih poljoprivrednih radnika? ' Po ljoprivredni radnik, kae se tamo, mogao bi rei: Moj rad je teak, a nemam dosta da jedem. Kad sam bio u kaznionici, nisam radio tako teko, a imao sam obilno hrane, i zato je za mene bolje da leim na robiji nego da budem na slo bodi.
16 158

Iz tabela koje su priloene uz prvi svezak toga izvetaja sastav ljen je sledei uporedni pregled:
Nedeljni iznos hrane *** Sastojci bez azota unca 150,06 152,91 114,49 162,06 100,83 118,06 Mineralni sastojci unca 4,68 4,52 3,94 4,23 3,12 3,29 Ukupan zbir unco 183,69 187,06 143,98 190,82 125,19 139,08
1

Sastojci koji sadre azot unca Zloinac u kaznenom zavodu u Portlendu Mornar kraljevske mornarice Vojnik Kolar (radnik) Slaga Poljoprivredni radnik 28,95 29,63 25,55 24,53 21,24 17,73

Opti rezultat rada lekarske anketne komisije od 1863. o stanju ishrane loije hranjenih narodnih klasa itaocu je ve poznat. On se sea da hrana velikog dela porodica poljoprivrednih radnika stoji ispod minimuma za odbranu od bolesti koje dolaze od gladi. Ovo je oso bito sluaj u isto poljoprivrednim srezovima Kornvala, Devona, Somerseta, Viltsa, Staforda, Oksforda, Berksa i Hertsa.
Report of Servitude*, London Report of Servitude*, London
1 8 8 1 6 7 1 6 8 1 6 5

the C o m m i s s i o n e r s . . . relating to Transportation and Penal 1863, str. 4 2 , 50. the Commissioners . . . relating to Transportation and Penal 1863, str. 77. Memorandum by the L o r d Chief Justice.*-

1 8 8

Isto, sv. I I , Evidence. Isto, sv. I , Appendix, str. 2 8 0 . Isto, str. 2 7 4 , 2 7 5 .

Hrana koju dobija poljoprivredni radnik, veli dr Smiith, vea je no to pokazuje prosena koliina, jer on sam dobija mnogo vei, za njegov rad neop hodan deo ivotnih sredstava, nego ostali lanovi njegove porodice; u siroma nijim srezovima gotovo samo meso ili slaninu. Koliina hrane koja dolazi na enu, a takode i na decu u doba kad ona brzo rastu, u mnogim je sluajevima, i to gotovo u svim grofovijama, oskudna, osobito u a z o t u .
168

Sluge i slukinje koji stanuju kod samog zakupnika hranjeni su dobro. Njihov broj spao je od 288 277 u 1851. na 204 962 u 1861.
Rad ena u polju, kae d r Smith, ma kako inae bio tetan, u sada njim okolnostima je od velike koristi po porodicu, jer joj donosi sredstva za obu vanje, odevanje, plaanje stanarine i time joj omoguava da se bolje hrani. "
1 0

Jedan od najudnijih rezultata ove ankete bio je da se poljopri vredni radnik u Engleskoj mnogo gore hrani nego u drugim delovima Ujedinjene Kraljevine (is considerably the worst fed), kao to po kazuje sledea tabela.
Nedeljna potronja ugljenika i duika prosecnog poljoprivrednog Ugljenih Engleska Vels kotska Irska 4 0 673 grana 48 354 4 8 9 8 0 granova 43 3 6 6 Duiik 1594 grana 2031 gran 2 3 4 8 granova 2 4 3 4 grana radnika
161

" 8 Public Health, V I Report, 1863, str. 2 3 8 , 2 4 9 , 2 6 1 , 262. Isto, str. 262. ii Isto, str. 17. Engleski poljoprivredni radnik dobija mleka samo et vrtinu, a hleba samo polovinu koliine koju dobija irski. D a je stanje ishrane ovog poslednjega bolje, zapazio je jo A. Young poetkom 19. veka u svojem spisu Tour through Ireland. Razlog je prosto u tome to je siromani irski zakupnik nesravnjivo oveniji od bogatog engleskog zakupnika. to se tie Velsa, navod u tekstu ne vai za njegov jugozapad. Svi tamonji lekari slau se u tome da po veanje smrtnosti od tuberkuloze, krofula itd. biva intenzivnije s pogoravanjem fizikog stanja stanovnitva, a ovo pogoravanje svi pripisuju siromatini. Dnevno izdravanje poljoprivrednog radnika tamo se ceni na 5 pensa; u mnogim srezovima plaa zakupnik (i sam siromaan) jo manje. Zalogaj usoljenog mesa, isuenog toliko da je tvrdo kao mahagoni i da jedva zasluuje muni proces varenja, ili slanine, sluj kao zain za veliku koliinu orbe od brana i belog luka, ili jemene kae, i iz dana u dan je to ruak poljoprivrednog r a d n i k a . . . Napredak industrije imao je za njega tu posledicu da je u ovoj surovoj i vlanoj klimi jevtina pamuna tkanina istisnula vrsto sukno od domae pree, a takozvani aj jaa p i a . . . Poto je duge asove bio izloen vetru i kii, vraa se zemljoradnik u svo ju kolibu da sedne kraj vatre od treseta ili od grudava napravljenih od ilovae i ugljenih otpadaka, s kojih se diu oblaci ugljenine i sumporne kiseline. Zidovi
1 8 0

Svaka strana izvetaja dr Huntera, kae dr Simon u svom zvaninom zdravstvenom izvetaju, svedoi o nedovoljnoj koliini i bednoj kakvoi stana naeg poljoprivrednog radnika. A ve je mnogo godina kako njegov poloaj u tome pogledu biva sve gori. Sada je njemu mnogo tee da nae krov nad glavom, a ako ga nae, on njegovim potrebama odgovara mnogo manje nego to je to moda vekovima bio sluaj. Osobito je poslednjih 3 0 ili 2 0 godina zlo brzo raslo, i danas su zemljoradnikovi stambeni uslovi alosni da ne mogu biti alosniji. On je u ovoj stvari potpuno bespomoan, osim ako oni koje on svojim radom obogauje ne smatraju vrednim da prema njemu postupaju s izvesnim obzirom iz saaljenja. Da li e on nai sklonita na zemlji koju obrauje, da li e ono biti ljudsko ili svinjsko, da li uz njega ima mali vrt, koji toliko olakava priti sak bede, sve to ne zavisi od njegove gotovosti ili sposobnosti da plati odgova rajuu stanarinu, ve od toga kako drugi budu izvoleli upotrebiti svoje pravo da sa svojom svojinom ine to hoe. Moe neki zakup biti ne znam kako velik, nema zakona koji bi propisivao da na njemu mora biti podignut odreen broj radnikih stanova, a pogotovu ne pristojnih stanova; niti zakon obezbeuje rad niku ikakvo pravo na tlo kojemu je njegov rad potreban koliko i kia i s u n c e . . .

kolibe su od blata i kamenja, pod je ona gola zemlja koja je tu bila pre no to je koliba sagraena, krov je gomila nevezane i nabrekle slame. Svaka pukotina je zapuena da bi se sauvala toplota, i u toj atmosferi avolskog smrada, s blatnjavim podom pod nogama, esto u mokrom odelu, jedinom koje ima i koje se na njemu sui, veera on sa enom i decom. Akueri, koji su morali u d m koli bama provesti jedan deo noi, opisivali su kako su im noge tonule u blato poda i kako su morali da u zidu, lak posao!, provrte rupu da bi sebi stvorili mali poseban izvor vazduha. Mnogobrojni svedoci razliitog poloaja svedoe da je nedovoljno hranjeni (underfed) seljak svake noi izloen ovim \ drugim uticajima kodljivim po zdravlje, i doista se ne oskudeva u dokazima za zakljuak: t o je narod islabeo i krofulozan... Saoptenja parohijskih inovnika iz Kermartenira i K a r digenira upadljivo pokazuju isto stanje stvari. U z ovo dolazi jedna jo vea nevolja, irenje idiotizma. A onda jo i klimatske prilike. Osam do devet meeci godinje duvaju estoki jugozapadni vetrovi u elom kraju, donosei bujice koje se slivaju osobito na zapadne obronke bregova. Drvee je retko osim na zaklonjenim mestima, gde su drveta nezatiena vetar ih pretvara u nakaze, kolibe se podvlae pod kakav zaravanak, esto su i u kakvom klancu ili kamenolomu, na panjacima pak mogu iveti samo najsitnije ovce i domaa rogata m a r v a . . . Mladi ljudi iseljavaju se u istone rudarske srezove Glamorgen i M o n m a u t . . . Kermartenir je rasadnik i invalidski dom rudarskog s t a n o v n i t v a . . . Stanovnitvo muno odrava svoj broj. Tako u Kardigeniru: 1851. 4 5 155 52 4 5 9 97 6 1 4 1861. 44 446 52 9 5 5 97401.

mukih enskih

(Izvetaj dr Huntera u: Public Health, V I I Report, 1864, 1 8 6 5 , str. 4 9 8 - 502. i d.)

Jedna vana okolnost baca protiv njega na tas terazija jo jedan velik t e g . . . uticaj sirotinjskog zakona s njegovim odredbama o naseljima i optereenjem za sirotinjsku p o r e z u . Pod njegovim uticajem, svakoj parohiji je u novanom interesu da broj u njoj nastanjenih poljoprivrednih radnika svede na minimum} jer, na nesreu, umesto da radniku koji teko izdire i njegovoj porodici zajami sigurnu i trajnu nezavisnost, poljoprivredni rad vodi veinom, posle dueg ili kraeg zaobilaenja, u pauperstvo, u pauperstvo kome je radnik na elom tom putu tako - blizu da ga svaka bolest ili prolazna nezaposlenost smesta nagoni da trai pomo od parohije; i zato svako nastanjivanje poljoprivrednih radnika u nekoj parohiji oevidno znai poveanje njene sirotinjske p o r e z e . . . Krupni zemljovlasnici treba samo da odlue da na svojim dobrima nee trpeti radnike stanove i samim tim odmah se oslobodavaju od polovine odgovornosti za sirotinju. Ukoliko su engleski ustav i zakon imali nameru da utvrde takvu vrstu bezuslovne zemljine svojine koja lendlorda, koji sa svojom svojinom ini ta hoe, ospo sobljava da sa obradivaima zemlje postupa kao sa strancima i da ih goni sa svoje teritorije, pitanje je o kojem ja nisam nadlean da diskutujem... Ova vlast go njenja nije neka gola teorija. Ona se u praksi sprovodi u najveem razmeru. Ona je jedna od okolnosti od kojih zavise stambeni uslovi poljoprivrednog r a d n i k a . . . Koliko je zlo veliko, moe se oceniti po poslednjem popisu, po kome je u toku poslednjih 10 godina u 821 razliitom srezu Engleske ruenje kua uprkos poveanoj mesnoj tranji napredovalo tako da se stanovnitvo, koje se 1861. spram 1851. uvealo za 5 / s % , moralo da zgura u stambene prostorije smanjene za 4 / s % , pri emu tu ne ubrajamo lica koja su bila primorana da izgube mesnu pripadnost (naime u parohijama u kojima su r a d i l a ) . . . im proces raseljavanja postigne svoj cilj, imamo kao rezultat, kae dr Hunter, selo za pokazivanje (show-village) gde su kotedi svedeni na malen broj i gde niko ne srne iveti osim ovara, vrtlara i uvara divljai, redovne posluge, a sa ovom klasom milostiva gospotija po obiaju postupa d o b r o . Ali zemlju treba obraivati, i mi vidimo da radnici koji na njoj rade ne sede u kuama zemljovlasnika, ve dolaze iz kakvog otvorenog sela, udaljenog moda tri milje, gde su ih, posle ruenja njihovih koteda u zatvore188 183 1 x 184

Godine 1865. ovaj zakon je neto ispravljen. Iskustvo e ubrzo pokazati da takav krpe ne pomae. Radi boljeg razumevanja daljeg teksta: close villages (zatvorena sela) zovu se ona ija je zemlja svojina jednog ili nekolicine velikih lendlordova; open villages (otvorena sela) jesu ona ija zemlja pripada mnogim sitnijim sopstvenicima. U ovim poslednjim mestima mogu graevinski pekulanti podizati kotede i kue za izdavanje. Takvo selo za pokazivanje izgleda vrlo lepo, ali je isto tako nestvarno kao i sela to ih je Katarina I I videla prilikom svog putovanja na Krim. U poslednje vreme. esto se i ovar isteruje iz tih show-villages. Npr. kod Market Harboroa nalazi se ovarnica od oko 5 0 0 ekera na kojoj je dovoljan rad samo jednog oveka. D a bi se skratili dugi marevi preko tih velikih polja, lepih panjaka Lestera i N o r themptona, davali su ovaru obino jedan koted na majuru. Sada m u daju trinaesti iling za stan, i on ga mora traiti daleko, u otvorenom selu.
1 8 4 1 8 3

1 8 2

nim selima, primili mnogobrojni sitni kuevlasnici. T a m o gde se stvari razvijaju u pravcu ovog rezultata, kotedi pokazuju svojim bednim izgledom na kakvu su sudbinu osueni. I m a ih na razliitim stupnjevima prirodnog propadanja. Dok god se skloniste ne raspadne, radniku se doputa da plaa kiriju i on je esto vrlo srean to mu je to moguno, ak i onda kad plaa cenu kao za dobar stan. Ah nikakve popravke, nikakvog doterivanja osim onog to moe uiniti sam stanar, ubogi siromah. P a kad se najzad u njemu vie ne moe stanovati, onda ima samo jedan sruen koted vie, a toliko i toliko sirotinjske poreze manje. Dok tako krupni zemljoposednici svaljuju sa sebe sirotinjsku porezu terajui stanovnitvo sa svojih imanja, najblia varoica ili otvoreno selo prihvataju izbaene radnike; kaem najblia, ah to najblia moe biti tri ih etiri milje daleko od zakupnog imanja na kome radnik ima svaki dan da izdire. Tako se, kao da to nije nita, njegovom radu dodaje i est ih osam milja svakodnevnog marovanja radi zarade nasunog hleba. Svi poljski radovi koje obavljaju njegova ena i njegova deca izvode se sada pod istim oteanim okolnostima. I nije to sve zlo koje m u udaljenost donosi. G r a evinski pekulanti kupuju u otvorenim selima siune komadie zemlje i naikavaju ih to gue najjevtinijim moguim udericama. U tim bednim stanovima, koji, ak i onda kad gledaju na otvoreno polje, imaju sva ona najudovinija obeleja najgorih gradskih stanova, gue se poljoprivredni radnici E n g l e s k e . . .* Samo ne smemo, s druge strane, uobraavati da bar radnik koji stanuje na zemljitu koje obrauje nalazi stan kakav po svom ivotu punom proizvodnog rada zasluuje, a k je i na kneevskim dobrima njegov koted esto do krajnosti mizeran. Ima Radnike kue (u otvorenim selima, koja su, naravno, uvek prepunjena) obino su poredane u redove, tako da zadnja strana stoji na krajnjoj ivici onog siunog pareta zemlje koje graevinski pekulant naziva svojim. Zato svedost i vazuh ulaze samo s prednje strane. (Izvetaj dr Huntera u: Public Health, V I I Report, 1864, str. 135.) Vrlo esto je seoski krmar ili duandija ujedno i izdava stanova. U tom sluaju on postaje, pored zakupnika, drugi gospodar poljoprivrednog radnika. Radnik mu mora biti ujedno i muterija. Sa 10 il. to ih dobija nedeljno, i od kojih godinje treba oduzeti 4 za kiriju, on je obavezan da kupi svoj modicum * aja, eera, brana, sapuna, sveca i piva, po ceni koja se duandiji svidi. (Isto, str. 134.) Ova otvorena sela u stvari su kaznene kolonije engleskog poljoprivred nog proletarijata. Mnogi kotedi su prenoita kroz koja prolazi sav skitniki olo okolice. Seoski radnik i njegova porodica, koji su esto na doista udan nain i u najprljavijim okolnostima ouvah valjanost i istotu karaktera, ovde prosto propa daju. Naravno, meu otmenim ajlocima vlada moda da farisejski sleu ramenima nad graevinskim pekulantima, nad sitnim sopstvenicima i nad otvorenim mestima. Oni vrlo dobro znaju da su se otvorena mesta rodila u njihovim zatvo renim selima i selima za pokazivanje i da bez njih ne bi mogla postojati. Da nema sitnih sopstvenika otvorenih mesta, najvei deo poljoprivrednih radnika morao bi spavati pod drveem imanja na kojima radi. (Isto, str. 135.) Sistem otvorenih i zatvorenih sela postoji u svim grofovijama M i d l a n d - a * i u itavoj istonoj Engleskoj.
1 2 1 8 5

skromnu (malu) koliinu

* srednje Engleske

lendlordova koji misle da je za njihove radnike i porodice ovih dobra i tala, p a se ne libe ni toga da im na kiriji isteruju to vie gotovog n o v c a . Prema tome zlu radnik je bespomoan, ak i kad m u je stan kakva trona koliba s jednim odeljenjem, bez ognjita, bez nunika, bez prozora koji se mogu otvoriti, bez vode osim iz jarka, bez vrta. A nai sanitarno-policijski zakoni ( T h e Nuisances Removal Acts) mrtvo su slovo. Njihovo sprovoenje povereno je upravo vlasnicima koji takve jazbine i z n a j m l j u j u . . . N e smemo se dati zavesti izuzetnim svetlijim pri zorima, pa zaboraviti koliko ogromno preteu injenice koje su ljaga engleske civilizacije. Stanje stvari mora biti doista uasno kad su struni posmatrai, uprkos oevidnoj grozoti sadanjih stanova, jednoduno doli do zakljuka da je ak i ta opta mizernost stanova ipak mnogo manje zlo nego njihova isto brojana nedovoljnost. V e godinama je pretrpanost stanova poljoprivrednih radnika predmet dubokog aljenja ne samo za lica kojima je stalo do zdravlja, nego i za sve koji dre do uljudnog i moralnog ivota. J e r , uvek nanovo i s tako jednoobraznim izrazima da se to ini ve stereotipno, podnosioci izvetaja o irenju zaraznih bolesti u po ljoprivrednim srezovima ale se na pretrpanost po kuama kao na jedan od uzroka toga to potpuno propada svaki pokuaj da se zaustavi irenje epidemije kad ona ve izbije. I uvek nanovo dokazuju da ta zbijenost stanara, koja tako silno ubrzava rasprostiranje zaraznih bolesti, dovodi uprkos zdravim uticajima seoskog ivota i do izbijanja nezaraznih bolesti. A ljudi koji su to stanje otkrili ne ute ni o drugim nevoljama. ak i tamo gde im je prvobitna tema bila higijena, bili su gotovo pri siljeni da uu i u druge strane predmeta. Iznosei dokaze koliko se esto dogaa da odrasle osobe oba pola, u branim odnosima ili ne, ine jednu izmeanu gomilu (huddled) u tesnim spavaonicama, njihovi izvetaji morali su izazvati uverenje da se pod opisanim okolnostima najgrublje vrea oseanje stida i pristojnosti, i da se gotovo neminovno unitava svaka m o r a l n o s t . . . . N a primer, u prilogu
m 187

Stanodavac (zakupnik ili lendlord) obogauje se neposredno ili posredno radom oveka kome plaa 10 ilinga nedeljno, a onda tome siromahu otkida opet 4 ili 5 godinje kirije, za kuu koja na otvorenom tritu ne vredi ni 20. Ali se one odravaju na vetakoj ceni time to vlasnik ima silu da kae: ,Uzmi moju kuu ili se gubi pa trai gde e se smestiti, a ja ti neu dati svedodbu o r a d u * . . . Ako neki ovek eli da popravi svoj poloaj i da ide na prugu kao postavlja tranica ili u kamenolom, opet e m u ta ista sila rei: ,Radi za mene po ovu nisku najam ninu, ili se seli za nedelju dana; svoje svinje, ako ga ima, nosi sa sobom i gledaj ta e isterati od krompira to raste u tvome vrtu.' Ali ako mu interes drukije nalae, onda e vlasnik (ili zakupnik) u takvim sluajevima ponekad radije podii kiriju i time kazniti radnika to je dezertirao iz njegove slube. ( D r Hunter, isto, str. 132.) Parovi mladih suprunika nisu podesna kola za odraslu brau i sestre u istoj spavaoj sobi; i mada se primeri ne smeju registrovati, ipak imamo pred tobom dovoljno podataka koji opravdavaju tvrdnju da enskog uesnika u zloinu sodoskvrnjenja stie teka paenika sudbina, a esto i smrt. ( D r Hunter, isto, rtr. 137.) Jedan seoski policijski inovnik, koji je mnoge godine proveo kao desektiv u najgorim londonskim etvrtima, kae o devojkama svoga sela: Za vreme
1 8 7

1 6 6

t mom poslednjem izvetaju, a u svom izvetaju o izbijanju tifusa u Vingu u Badngemiru, pominje dr Ord kako je tamo doao jedan mlad ovek iz Vingreva tifusom. Prvih dana svoje bolesti spavao je s jo 9 lica u jednom odeljenju. Za Ive nedelje dobilo je tifus vie lica, u toku od nekoliko nedelja dobilo je tifus 5 lica >d tih 9, a jedno je umrlo 1 U isto vreme dobio sam slian izvetaj i od dr Hareya, lekara Bolnice sv. orda, koji je po privatnoj praksi posetio Ving u vreme araze: Jedna mlada ena, bolesna od tifusa, spavala je nou u istoj sobi s ocem, oajkom, svojim vanbranim detetom, s dva mlada oveka, svojom braom, i sa Ive sestre, od kojih je svaka imala vanbrano dete, u svemu 10 osoba. Nekoliko tedelja pre ovoga spavalo je u toj sobi 13 dece.'
188

D r H u n t e r ispitivao je 5 3 7 5 koteda poljoprivrednih radnika, ne a m o u isto poljoprivrednim srezovima, v e u svima grofovijama Ingleske. O d tih 5 3 7 5 koteda imalo je 2 1 9 5 s a m o jednu spavau obu (koja je esto i soba z a stanovanje), 2 9 3 0 s a m o dve, a 2 5 0 preko L elim d a itaocu p r u i m kratku zbirku uzoraka iz dvanaest g r o bvija. 7. Bedfordir

Restlingvert. S p a v a a soba otprilike 1 2 stopa dugaka, a 10 iroka, m a d a su m n o g e i manje. M a l a jednospratna koliba esto je lomou dasaka podeljena n a dve spavae sobe, esto ima krevet i u :uhinji visokoj 5 stopa i 6 cola. Kirija 3 funte sterlinga. Nunike m o aju graditi sami stanari, kuevlasnik daje s a m o r u p u . K a d neko agradi nunik, koristi se njime itavo susedstvo. K u a u kojoj s t a luje neka porodica R i c h a r d s o n nedostine je lepote. Njeni malteriani zidovi naduveni su kao enska suknja pri kniksu. J e d a n k r a , abata iskrivio se napolje, drugi u n u t r a , a n a o v o m je, n a nesreu, tajao dimnjak, kriva c e v o d ilovae i drveta, slina slonovoj surli. >imnjak je bio p o d u p r t d u g a k o m m o t k o m da n e bi pao, prozori vrata imaju oblik r o m b a . O d 17 poseenih k u a s a m o 4 imaju vie d 1 spavae sobe, i te 4 su prenatrpane. U jednoj o d koliba ( c o t s ) a samo jednom s p a v a o m s o b o m bilo je troje odraslih sa t r i deteta, drugoj brani p a r sa estoro dece itd. D a n t o n . Visoke kirije, o d 4 do 5 ; nedeljna najamnina m u k a aca 10 il. Oni se nadaju da kiriju isteraju na taj nain to cela orodica plete slamu. t o je kirija v e a , t o se vie ljudi m o r a zbiti jedno da bi je platili. estoro odraslih, koji sa e t v o r o d e c e spavaju 1 spavaoj sobi, plaaju za t o 3 i 10 il. Najjevtinija k u a u D a n tog policijskog slubovanja u Londonu nisam nikad ni u najgorim kvartovima ideo takvu grubu nemoralnost u mladim godinama, takvu drskost i bestidnost 10 to je one imaju... ive kao svinje, momci i devojke, oevi i majke, sve to >ava zajedno u istoj sobi. (CEC, VI Report, London 1867, Appendix, str. 77,. r. 155.) Public Health, VII Report 1864, str. 9 - 1 4 . i dalje.
1 8 8

t o n u , sa spoljne strane duga 15 stopa, a iroka 10, izdata za 3 . S a m o jedna od 14 ispitanih kua imala je 2 spavae sobe. Neto ispred sela jedna kua, pred ijim spoljnim zidovima ukuani vre nudu; pet cola donjeg dela vrata iezlo prosto usled raspadanja, i tu rupu preko noi dovitljivo zapuavaju ciglama i komadom asure. Polovina prozora, zajedno sa staklom i okvirom, izgubila se netragom. Ovde su, bez nametaja, leala na gomili 3 odrasla lica i petoro dece. Danton nije gori od ostalog dela Biglsvejd-Juniona. 2. BakUr

Binhem. J u n a 1 8 6 4 . iveli su u 1 c o t - u (jednospratnom kotedu) ovek, ena i etvoro dece. Jedna ki doe kui s posla sa arlahom. Ona umre. J e d n o dete se razbole i u m r e . K a d je dr Hunter bio po zvan, mati i jedno dete leahu od tifusa. O t a c i jedno dete spavahu van kue, ah je izolaciju bilo teko obezbediti, jer je rublje zaraene porodice lealo n a natrpanom t r g u bednoga sela ekajui da bude oprano. Kirija koju plaa H . 1 iling nedeljno; jedna jedina spa vaa soba za roditelje i estoro dece. J e d n a kua, izdata za 8 pensa (nedeljno), dugaka 14 stopa i 6 cola, iroka 7 stopa, kuhinja vi soka 6 stopa; spavaa soba bez prozora, bez ognjita, bez vrata, bez ikakvog otvora osim p r e m a hodniku, bez vrta. T u je p r e kratkog vremena iveo jedan ovek s dve odrasle keri i nedoraslim sinom; otac i sin spavahu u krevetu, devojke na podu hodnika. Svaka je imala po jedno dete dok je porodica ovde ivela, ah je jedna otila u workhouse da rodi i onda se vratila ovamo. 3. Bakingemir

U 3 0 k o t e d a n a 1 0 0 0 ekera zemlje ivi oko 130 do 140 osoba. Parohija Bredenhem obuhvata 1000 ekera zemlje; ona je 1851. imala 36 kua sa 8 4 muka i 5 4 enska stanovnika. Ova nejed nakost broja mukih i enskih iezla je 1 8 6 1 , kad je bilo 9 8 m u kih i 87 enskih; za 10 godina, broj mukih popeo se za 14, broj enskih za 3 3 . M e u t i m se broj kua smanjio za 1. Vinslou. Veliki deo kua novogradnje u dobrom stilu; tranja za kuama izgleda znatna, jer su veoma mizerni cots izdati po 1 il. i 1. il. i 3 pensa nedeljno. Voter Iton. Ovde su vlasnici videvi da se stanovnitvo uve ava, sruili oko 2 0 % postojeih kua. J e d a n siromani radnik koji je na posao iao 4 milje daleko, odgovorio je na pitanje ne moe li stan nai blie: Ne, vraki se uvaju da ne prime oveka koji ima toliku porodicu. Tinkers E n d kod Vinsloua. Jedna spavaa soba, u kojoj spa vaju etvoro odraslih i etvoro dece, duga 11 stopa, iroka 9, na najvioj taki visoka 6 stopa i 5 cola; u drugoj, dugakoj 11 stopa

i 3 cola, irokoj 9, visokoj 5 stopa i 10 cola, stanovalo je 6 lica. Svaka od ovih porodica imala je manje prostora nego to je potrebno za osuenika na galiji. Nijedna kua nije imala vie od 1 spavae sobe, nijedna nije imala stranjih vrata, vode veoma retko. Nedeljna kirija 1 iling i 4 pensa do 2 ilinga. U 16 pregledanih kua samo jedan jedini ovek koji zarauje 10 ilinga nedeljno. Kohina vazduha koja u pomenutom sluaju dolazi na svaku osobu odgovara koliini koju bi svaka od njih imala ako bi nou bila zatvorena u kutiji od 4 kubne stope. Naravno da stare kolibe imaju u izobilju prirodne ven tilacije. 4. Kembristr

Gemblingej pripada raznim vlasnicima. T u su najbedniji cots koji se igde mogu nai. Mnogo se plete slama. Gemblingejem je zavladala samrtnika malaksalost, beznadna utonulost u prljavtinu. Zaputenost u njegovom centru pretvara se u propadanje na junoj i sevemoj periferiji, na kojima kue trunu i raspadaju se komad po komad. Odsutni lendlordovi i suvie siu krv ovom siromanom gnezdu. Kirije su veoma visoke; po 8 i 9 osoba natrpano u jednoj spavaoj sobi, u dva sluaja po 6 odraslih jednim ih dva deteta u maloj spavaoj sobi. 5. Eseks U mnogim parohijama ove grofovije broj hca i broj koteda opadaju uporedo. P a ipak, u 2 2 parohije ruenje kua nije zausta vilo porast stanovnitva, odnosno nije izazvalo isterivanje radnika koje se svugde ini pod imenom seoba u gradove. U Fingringhou, jednoj parohiji od 3443 ekera, bilo je 1851. g. 145 kua, 1861. samo jo 110, ah narod nije hteo da se seli, pa se jo i namnoio ak i pod tak vim okolnostima. U Ramsden-Krejsu stanovale su 1851. g. 2 5 2 osobe u 61 kui, a 1861. nagruvale se 2 6 2 osobe u 4 9 kua. U Basildenu ivelo je 1851. na 1827 ekera u 35 kua 157 osoba, a krajem iste decenije 180 osoba u 27 kua. . U parohijama Fingringhou, Saut Farnbrid, Vidford, Basilden i Ramsden Krejs ivele su 1851. na 8449 ekera u 3 1 6 kua 1392 osobe, a 1861. na istoj povrini u 249 kua 1473 osobe. 6. Herfordiir.

Ova mala grofovija propatila je od duha isterivanja vie n o ' ikoja druga u Engleskoj. U Nadbiju pripadaju dupkom prepunjeni kotedi, ponajvie sa po 2 spavae sobe, velikim delom zakupnicima zemlje. Oni ih lako izdaju za 3 ili 4 godinje kirije, a plaaju najam ninu od 9 ilinga nedeljno!
39 Mara - Engeb (21)

7.

Hantingdonir

U Hartfordu je 1 8 5 1 . bilo 8 7 kua, malo zatim srueno je u toj maloj parohiji o d 1 7 2 0 ekera 19 koteda; stanovnitvo: 1 8 3 1 . g. 4 5 2 lica, 1852. g. 8 3 2 , a 1 8 6 1 . g. 3 4 1 . Pregledano 1 4 c o t s sa po 1 spavaom sobom. U jednome: 1 brani p a r , 3 odrasla sina, 1 odrasla devojka, 4 deteta, svega njih desetoro, u d r u g o m troje odraslih, estoro dece. J e d n a o d tih soba, u kojoj je spavalo 8 h c a , bila je duga 12 stopa i 10 cola, iroka 12 stopa i 2 cola, visoka 6 stopa i 9 cola, proseno, bez odbitka izboina, dolazilo je otprilike 1 3 0 kubnih stopa na glavu. U svih 14 spavaih soba 3 4 odraslih i 33 dece. Ovi kotedi su retko kad s malim v r t o m , a h su mnogi od stanovnika mogli uzeti pod zakup male komadie zemlje, 10 ili 1 2 ilinga po rudu (1 r u d = / 4 ekera). O v e parcele su daleko od kua, koje su bez nunika. D a stovari svoje ekskremente, porodica m o r a ii ili na parcelu, ili pak, s oprotenjem govorei (no to se ovde radi), puni njima fioku ormana. i m se ona napuni, izvlae je i prazne t a m o gde je njena sadrina potrebna. U J a p a n u se ovo kruenje ivotnih uslova vri istije.
x

8.

Linkolnir

Langtoft. J e d a n ovek ivi ovde u Wrightovoj kui sa svojom enom, njenom majkom i petoro d e c e ; kua ima kuhinju i perionicu, nad kuhinjom spavau sobu; kuhinja i spavaa soba: duina 12 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola, cela povrina zemljita: duina 21 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola. Spavaa soba je potkrovnjara, zidovi se gore sastavljaju u obliku glave eera, spreda je jed no tavansko prozore. Zato stanuje ovde? Radi v r t a ? N e , vrt je vanredno siuan. R a d i kirije? Ona je visoka, 1 iling i 3 pensa nedeljno. Z a t o to je blizu radnoga m e s t a ? N e , on radi 6 milja odavde, tako da onamo i natrag m o r a prelaziti 12 milja dnevno. O n stanuje tu zato to je ovaj cot bio za izdavanje, i to je hteo da ima cot za sebe s a m a , m a gde i m a po koju cenu, m a u kakvom stanju. E v o statistike o 12 kua u Langtoftu sa 12 spavaih soba, 38 odraslih i 36 dece: 12 kuca u Langtoftu Spava Kua Br. 1 2 3 soba
ih

tlih 3 4 4 5 2 -5

5 3 4 4 2 3

Broj lica 8 7 8 9 4 8

Spava Kua soba Br. 7 8 9 10 11 12

ih

Odra slih 3 3 2 2 3 2

Dece 3 2 0 3 3 4

Broj lica 6 5 2 5 6 6

9. Kent
Kenington, 1 8 5 9 . krajnje alosno pretrpan, kad izbi difterija i lekar parohije udesi zvaninu istragu o poloaju siromanije klase. Naao je da je u ovom kraju, gde je potrebno m n o g o radnika, vie cots srueno, a da novi nisu graeni. U jednom srezu bile su 4 kue, nazvane birdcages (ptije krletke); svaka je imala po 4 prostorije ovih dimenzija u stopama i colima: Kuhinja Perionica Spavaa soba Spavaa soba 10. Northemptonir 9,5x8,11x6,6 8 , 6 x 4 , 6 x 6,6 8,5x5,10x6,3 8 , 3 x 8 , 4 x 6,3

Brinvert, Pikford i F l o r . U ovim selima lunja zimi 2 0 do 3 0 ljudi ulicama usled nezaposlenosti. Zakupnici ne obrauju uvek do voljno itna i repna polja-i lendlord je naao za umesno da sve svoje zakupe skupi u dva ili tri. Otuda besposlica. Dok s jedne strane jarka polje vapije za radom, dotle s druge strane obmanuti radnici bacaju na nj enjive poglede. L e t i su strano pretovareni r a d o m , a zimi su polugladni, pa nije udo to u svome nareju kau da the parson and gentlefolks seem frit to death at t h e m . U F l o r u ima, npr., parova sa etvoro, petoro i estoro dece u jednoj spavaoj sobi najmanjeg obima; takoe i 3 odraslih s petoro dece, takoe 1 par s dedom i estoro dece bolesne od arlaha ifd.; u 2 kue sa po 2 spavae sobe 2 porodice sa po 8 i 9 odraslih.
1 6 8 a

11.

Viltir

Straton. Poseena 31 kua, 8 sa samo 1 spavaom sobom. P e n til, u istoj parohiji: jedan cot izdat za 1 iling i 3 pensa nedeljnoj; stanuju u njemu etvoro odraslih i etvoro dece; osim dobrih zidova, nije imao nieg valjanog, poev o d grubog kamenog poda do trulog slamnog krova. 12. Vusterir

Ruenje kua nije ovde tako strano; ali se broj lica na 1 kuu poveao od 1 8 5 1 . do 1 8 6 1 . od 4 , 2 na 4 , 6 individua. Bedsi. M n o g o cots i malih vrtova. Nekoliko ovdanjih zakupnika vele da su cots a great nuisance here, because they bring the poor (veliko zlo, jer dovode sirotinju). J e d a n dentlmen je izjavio: Sirotinji ti cots ne pomau nita; i kad se 500 cots izgradi, razgrabe se kao hleb; doista, to se vie njih sagradi, to ih vie treba. i*8 p p i plemii kao da su se zakleli da ih izmue do smrti.
t 0

O n dri da kue stvaraju ukuane, koji po prirodnim zakonima vre pritisak na sredstva za stanovanje. N a t o odgovara d r H u n t e r : Ali ova sirotinja mora odnekuda dolaziti, pa poto u Bedsiju nema neke osobito privlane sile, recimo milostinje, to mora da neto odbija sirotinju od drugih nepovoljnijih mesta i tera je ovamo. Kad bi svako mogao nai jedan cot i komadi zemlje u blizini mesta gde radi, on bi to svakako vie voleo nego Bedsi, gde za aicu svoje zemlje plaa dvaput vie nego zakupnik za svoju. Stalno iseljavanje u gradove, neprekidno stvaranje prekobroj nog stanovnitva na selu p u t e m koncentracije zakupa, pretvaranjem oranica u panjake, mainama itd., ide ruku pod ruku s neprekidnim rasterivanjem seoskog stanovnitva usled razoravanja koteda. to je neki srez siromaniji stanovnitvom, to je vee njegovo relativno suvino stanovnitvo, t o je vei pritisak toga stanovnitva na sred stva z a njegovo zapoljavanje, t o je vei apsolutni suviak seoskog stanovnitva preko sredstava za njegovo stanovanje, to je, dakle, vea njegova lokalna prenaseljenost i najnezdravija zbijenost ljudi u selima. Stezanje ljudskog klupeta u ratrkanim malim selima i varo icama odgovara nasilnom odstranjivanju ljudi s povrine zemlje. Pauperstvo poljoprivrednih radnika potie iz toga to oni stalno po staju prekobrojni, m a d a i m se broj smanjuje, a uveava masa nji hovog proizvoda. Eventualno njihovo pauperstvo povod je njihovom najurivanju i glavni izvor njihove stambene bede, koja im lomi poslednji ostatak otporne snage i ini ih pravim robovima zemljovlasnika i zakupnika, tako da za njih minimalna najamnina dobija silu prirodnog zakona. S druge strane, selo je uprkos svojoj stalnoj relativnoj prenaseljenosti u isto v r e m e nedovoljno naseljeno. Ovo se ne pokazuje samo lokalno na onim takama s kojih se odvie brzo vri oticanje ljudi u gradove, rudnike, n a graenje eleznica itd., t o se pokazuje svuda, kako za v r e m e etve, tako s prolea i u leto, u mnogobrojnim momentima kad veoma briljivoj i intenzivnoj en169

Bogomdani rad seoskog nadniara daje dostojanstvenost ak i. njegovom poloaju. On nije rob, ve je vojnik mira i zasluuje jedno mesto u kakvom stanu za oenjene ljude, a ovaj treba da mu dade zemljoposednik, koji od njega isto tako zahteva prinudan rad kao drava od vojnika. Za svoj rad ne dobija ni on pijanu cenu kao ni vojnik za svoj. Kao i vojnika, tako i njega' hvataju u mladim godinama, dok u svome neznanju on poznaje jedino svoj poziv i svoj najui zaviaj. Rana e nidba i posledice raznih zakona o naseljima znae za jednoga isto to je za dru goga regrutacija i vojni kazneni zakonik. (Dr Hunter u: Public Health, VII Report, 1864, str. 132.) Ponekad se neki lendlord, izuzetno boleiva srca, ras tui zbog pustoi koju je stvorio. Tuno je to biti sam u svome zaviaju, rekao je grof od Lestera kad su mu estitali dovretak graenja zamka Holkhema, gledam oko sebe i ne vidim druge kue osim svoje vlastite. Ja sam zmaj iz zma jeve kule i pojeo sam sve svoje susede.

1 6 8

gleskoj poljoprivredi z a t r e b a . dopunskih r u k u . Z a srednje p o t r e b e zemljoradnje uvek i m a suvie poljoprivrednih radnika, a z a izuzetne ili povremene potrebe uvek ih je odvie m a l o . Z a t o se u z v a ninim spisima i nalazi protivrena alba jednih istih m e s t a o j e d n o vremenom nedostatku i obilju radnika. P o v r e m e n i ili lokalni n e d o statak n e povlai dizanje najamnine, nego tera ene i d e c u n a poljske radove, i t o stalno sve m l a u d e c u . A i m eksploatacija ena i d e c e u z m e vei z a m a h , onda i o n a postaje n o v i m s r e d s t v o m z a stvaranje prekobrojnih mukih poljoprivrednih radnika i z a odravanje njihove najamnine n a niskom nivou. N a istoku Engleske uspeva jedan k r a san plod ovog c e r c l e v i c i e u x * takozvani gang-system (sistem g a n gova ili g r u p a ) , n a koji u se o v d e kratko o s v r n u t i .
1 7 0 1 1 7 1

Sistem grupa o d o m a e n je gotovo iskljuivo u Linkolniru, H a n tingdoniru, K e m b r i d i r u , Norfolku, Safolku i N o t i n g e m i r u , a mestimice i u susednim grofovijama N o r t h e m p t o n u , Bedfordu i Ratlendu. N e k n a m o v d e kao p r i m e r poslui Linkolnir. Velik deo ove grofovije jeste nova zemlja, ranija m o v a r a ili, kao to je sluaj u d r u g i m p o menutim istonim grofovijama, zemlja koja je tek odskora oteta o d mora. P a r n a maina uinila je u d a pri odvodnjavanju. N a nekadanjoj

Slino kretanje zapaa se poslednjih decenija u Francuskoj u istoj meri u kojoj i tamo kapitalistika proizvodnja osvaja poljoprivredu i tera prekobrojno seosko stanovnitvo u gradove. Isto su i tu na vrelu prekobrojnih loi uslovi sta novanja i ostale okolnosti. O specifinom proltariat foncier* *, kojega je rodio sistem sitnih parcela, vidi izmeu ostalog i ranije navedene spise: Colins, L'Econo mie politique, i Karl Marx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte *, 2. izd., Hamburg 1869, str. 88. i dalje. Godine 1846. brojalo je gradsko stanovnitvo Fran cuske 24,42%, seosko 75,58%, 1861. g. gradsko 28,26%, a seosko 71,14%. Posled njih 5 godina je opadanje procentualnog del seoskog stanovnitva jo vee. Ve 1846. peva Pierre Dupont u pesroi Ouvriers* : Mal vtus, logs dans des trous, Sous les combles, dans les dcombres, Nous vivons avec les hiboux Et les larrons, amis des ombres.*** ' esti i zavrni izvetaj Children's Employment Commission, objavljen marta 1867, govori samo o poljoprivrednom gang-sistemu. *
2 9 1 7 1 1 5

1 7 0

i,

' ! * zaaranog kruga * zemljinom proletarijatu ** Vidi u l i . tomu : >vog izdanja ** Loe odeveni, stanujui u rupama, u potkrovljima, u ruevi nama, mi ivimo s buljinama i lupeima, prijateljima pomrine ** Engleska * 5 C gang znai ovde grupu poljoprivrednih radnika pod nekim voom. U Voj'"Sdini se takve grupe poljoprivrednih radnika koje rade pod jednim voom zovu ^lande, a njihov vod bandigazda. U raznim naim krajevima postoje za to razni drugi izrazi. Prev.

movari ili peari talasa se sad bujno m o r e ita i vlasnici vuku naj vee rente. Isto vai i za vetaki dobijeno podvodno zemljite kao n a ostvru Aksholmu i u drugim parohijama na obali T r e n t a . to se vie stvaralo novih zakupa, n e samo da nisu graeni novi kotedi, v e su sve vie rueni stari, a radnici su dovoeni iz otvorenih sela, miljama udaljenih, koja lee du drumova to se vijugaju pored o b ronaka brda. Nekada je stanovnitvo samo tamo nalazilo zatite od dugotrajnih zimskih poplava. Radnici koji stanuju na zakupima od 4 0 0 do 1 0 0 0 ekera (oni se ovde zovu confined labourers * ) slue iskljuivo z a stalno teki poljski r a d koji se obavlja s konjima. N a svakih 100 ekera (4 e k e r a c r e = 4 0 , 4 9 ari ih 1,584 pruskog jutra) proseno jedva dolazi jedan koted. J e d a n zakupnik s movarnog zemljita, npr., rekao je pred anketnom komisijom:
1

Moj zakup hvata preko 320 ekera, sve itnih polja. Na njemu nema koteda. Sad jedan radnik stanuje kod mene. Imam etiri konjuara koji stanuju u okolici. Lake poslove, za koje treba mnogo ruku, vre grupe.
172

Zemljite iziskuje mnogo lakog poljskog rada, kao to je plevljenje korova, opraivanje; izvesne poslove oko gnojenja, uklanjanje kamenja itd. T o rade gangovi, organizovane grupe, koje stanuju u otvorenim mestima. G r u p u sainjava 10 do 4 0 ili 5 0 lica, osobito ene, mlada lica oba pola (od 13 do 18 godina), m a d a deaci veinom naputaju grupu kad navre 13 godina, najzad deca oba pola (od 6 do 13 go dina). N a elu stoji g a n g m a s t e r * , uvek obian poljoprivredni rad nik, veinom o d onih koje nazivaju nevaljalcima, pokvarenjacima, prevrtljivcima, pijanicama, ali sa izvesnim preduzimljivim duhom i savoir- f a i r e * . O n vrbuje grupu, koja radi pod njim, a ne pod zakupnikom. S ovim se o n veinom pogaa od komada, i njegov prihod, koji proseno nije m n o g o vei o d prihoda obinog poljoprivrednog rad n i k a , zavisi gotovo sasvim o d umenosti kojom e iz svoje grupe za najkrae v r e m e isterati to vie rada. Zakupnici su pronali da ene valjano rade samo pod diktaturom mukaraca, ali da ene i deca, kad se jednom zagreju, s neobinom silinom troe svoju i votnu snagu, to je v e i F o u r i e r - u bilo poznato, dok je odrasli muki radnik tako podmukao da je tedi koliko god moe. Voa grupe prelazi s jednog dobra na drugo i tako zapoljava svoju grupu 6 do
2 3 173

CEC, VI Report, 1867, Evidence, str. 37, br. 173. Pojedine vode grupe ipak su dogurale do zakupnika od 500 ekera ih do vlasnika itavih redova kua.
1 7 3

1 7 2

t * vezani radnici * voda ili ef grupe ** okretnou u poslovima, umenou

8 meseci u godini. Zato je za radnike porodice m n o g o unosnije i sigurnije da se najme kod njega nego kod pojedinanog zakupnika, koji decu samo ponekad zapoljava. Ova okolnost toliko uvruje njegov poloaj u otvorenim mestima da se u mnogima deca mogu, unajmiti samo njegovim posredovanjem. Individualno iznajmljivanje dece, odvojeno od grupe, spada u njegove sporedne poslove. Tamne strane ovog sistema jesu preteran rad dece i mladih lica, dugi marevi koje moraju svakog dana praviti idui na dobro i vraajui se s njega, a ono lei 5, 6, pa i 7 milja daleko, i najzad demoralizovanje grupe. M a d a je voa grupe, koga u nekim k r a jevima nazivaju i the driver (goni), naoruan dugakim tapom, on ga ipak retko upotrebljava i albe n a njegovo brutalno postupanje ine izuzetak. O n je neka vrsta demokratskog cara ili hamelnkog lovca p a c o v a . * N j e m u je, dakle, potrebna popularnost meu nje govim podanicima, i on ih vezuje za sebe ciganskim ivotom koji cveta pod njegovim pokroviteljstvom- Sirova neobuzdanost, vesela rasputenost i najbestidnija drskost daju grupi poleta. Voa grupe vri isplatu veinom u nekoj krmi, posle ega se vraa kui na elu povorke, dobro se klatei i poduprt sleva i zdesna snanim mukobanama, a za njim idu deca i mlade pocikujui i pevajui podrugljive i nepristojne pesme. P r i vraanju kui, na dnevnom redu je ono to Fourier naziva fanerogamijom l. D a trinaesto godinje i etrnaestogodinje devojice zatrudne od svojih mukih vrnjaka, est je sluaj. Otvorena sela, koja daju kontingent grupi, postaju Sodoma i G o m o r a , u kojima ima dvaput vie vanbranih poroaja nego u ostalim delovima Kraljevine. V e je ranije bilo govora kakva je moralnost devojaka koje su prole kroz ovu kolu kad postanu udate ene. Njihova deca, ukoliko ih ne atre opijum, roeni su regruti grupe.
1 179 1 7 4

Grupa, u svom klasinom obliku koji smo upravo opisali, zove se javna, prosta ili putujua grupa (public, c o m m o n or tramping gang). N a i m e , postoje i privatne grupe (private gangs). One su sa stavljene kao i prosta grupa, ali je u njima manje osoba i rade, mesto pod voom grupe, pod kakvim starim seoskim slugom, koga zakupnik ne zna bolje upotrebiti. Ovde nestaje ciganskog raspoloenja, ali se svi iskazi svedoka slau da se plata dece smanjuje, a postupanje s njima pogorava.

Sistem grupa upropastio je polovinu devojaka iz Ludforda. (CEC, VI Report, 1867, Appendix, str. 6, br. 32.)

1 7 4

* Hameln' je mesto kraj Hanovera u Nemakoj. Pria se da je 1284. jedan svira uspeo da pomou svoje svirale rastera iz tog grada sve pacove. Druge verzije jo kau da je decu tog grada poveo u krstaku vojnu.Prev.

Sistem grupa, koji se poslednjih godina stalno iri , oigledno ne postoji voama grupa za ljubav. On postoji radi bogaenja krup nih zakupnika , odnosno zemljoposednika. Za zakupnika nema smiljenijega metoda da svoje radnike dri nisko ispod normalnog ni voa, a da ipak za svaki vanredni posao uvek ima spremne vanredne radnike, da sa to manje novca istera to vie r a d a i da odraslog mukog radnika uini prekobrojnim. Posle naeg ranijeg izlaganja, italac razume to se, s jedne strane, priznaje vea ili manja neza poslenost seoskog radnika, a ujedno s druge strane sistem grupa proglaava kao nuan usled oskudice u mukim radnicima i njihovog iseljavanja u gradove. Polja oiena od korova i ljudski korov Linkolnira itd. jesu dva suprotna pola kapitalistike proizvodnje.
176 177 178 179 180

175

Sistem se jako razgranao poslednjih godina. U nekim mestima uveden je tek odskora, u drugima, gde je stariji, radi u grupama vie i mlade dece. (Isto, str. 7 9 , br. 174.) Sitni zakupnici ne uzimaju grupe na rad. Grupe se ne upotrebljavaju na siromanom zemljitu, ve na takvom koje po ekeru donosi 2 do 2 i 10 il. rente. (Isto, str. 17. i 14.) Jednom od te gospode toliko prijaju njegove rente da je anketnoj ko misiji uzrujan izjavio kako je sva ta vika dignuta samo zbog naziva ovog sistema. K a d bi se umesto grupa kazalo: omladinsko-industrijsko-poljoprivredno-kooperativno udruenje za samoodranje, .sve bi bilo all r i g h t * .
1 1 7 7 1 7 4

1 7 6

Rad grupa jevtiniji je od drugog rada, to i jeste razlog njegove upotrebe, kae jedan bivi voda grupe. (Isto, str. 17, b r . 14.) Sistem grupa nesumnjivo je najjevtiniji za zakupnika, a isto tako nesumnjivo najpogubniji po decu, kae jedan zakupnik. (Isto, str. 16, br. 3.) Nema sumnje da su mnoge poslove koje sada izvruju deca u grupama, ranije vrili ljudi i ene. Gde se uzimaju ene i deca, tamo je sada vei broj neza poslenih ljudi (more men are out of work) nego ranije. (Isto, str. 4 3 , br. 2 0 2 . ) Iz meu ostaloga, nasuprot ovome: Pitanje rada (labour question) postaje u mnogijm poljoprivrednim srezovima, osobito u itorodnim, toliko ozbiljno usled iseljavanja i lakoe koju eleznice pruaju za udaljavanje u velike gradove, da ja (ovaj ja e poljoprivredni agent jednog velikog gospodina) smatram da su deje usluge apso lutno neophodne. (Isto, str. 8 0 , br. 1 8 0 . ) U engleskim poljoprivrednim srezovima pitanje rada (labour question) ne znai, naime, ono to znai u ostalom civilizovanom svetu, ve je to pitanje zemljovlasnika i zakupnika (the landlords' and farmers' question): kako da se, uprkos sve veem odlaenju zemljoradnika, na selu ovekovei dovoljno relativno suvinog stanovnitva, a time i minimalna najamnina za poljoprivrednog radnika? Public Health Report, koji sam ranije navodio, i gde se povodom smrt nosti dece mimogred govori o sistemu grupa, ostao je nepoznat tampi, pa i engles1 8 0 1 7 9

1 7 8

* u redu

23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije

617

f) Irska Na zavretku ovog odeljka moramo se za asak osvrnuti na Ir sku. Fre svega injenice koje spadaju ovamo. Stanovnitvo Irske bilo je 1841. naraslo na 8 222 664 lica, 1851. spalo je na 6 623 985, 1861. na 5 850 309, a 1866. na 5V miliona, otprilike na nivo od 1801. Opadanje je otpoelo s gladnom godinom 1846, tako da je Irska za manje od 20 godina izgubila preko /ie svoga stanovnitva. Ukupan broj njenih iseljenika iznosio je od maja 1851. do jula 1865. g. 1 591 487 lica, emigracija za poslednjih 5 godina, od 1861. do 1865, vie od /z miliona. Broj nastanjenih kua smanjio se od 1851. do 1861. za 52 990. Od 1851. do 1861. porastao je broj zakupnih dobara od 15 do 30 ekera za 61 000, broj zakupnih dobara preko 30 ekera za 109 000, dok je ukupan broj svih zakupa opao za 120 000; ovo opadanje je, dakle, prouzrokovano iskljuivo uni tavanjem zakupa ispod 15 ekera, drugim recima njihovom centra lizacijom.
2 5 181 1

koj publici. Naprotiv je poslednji izvetaj Children's Employment Commission pruio tampi dobrodolu sensational * novinsku hranu. Dok je liberalna tampa pitala kako to da su vrli gentlemen-i, ladies i prebendari dravne crkve, kojima L i n kolnir obiluje, sve te krupne linosti koje alju k antipodima naroite misije za popravljanje naravi divljaka Junog mora, mogli dopustiti da na njihovim ima njima na njihove oi izraste ovakav sistem, dotle se finija tampa iskljuivo bavila razmatranjima o surovoj pokvarenosti zemljoradnika, koji su kadri prodavati svoju decu u takvo ropstvo! U prokletim uslovima u koje su delikatnija gospoda naterala zemljoradnika, bilo bi objanjivo kad bi on svoju decu i pojeo. Ono to je doista udno jeste vrstina karaktera koju je on veim delom sauvao. Zvanini izvestioci potvruju da se roditelji, ak i u srezovima u kojima postoje grupe, gnuaju takvog sistema. U prikupljenim iskazima svedoka nalazi se dovoljno dokaza da bi roditelji u mnogim sluajevima bili zahvalni za prinudan zakon koji bi ih osposobio da se odupru iskuenjima i pritisku kojima su esto podvrgnuti. Pod pretnjom da e i njih otpustiti tera ih as parohijski inovnik as poslodavac da decu alju na zaradu umesto u k o l u . . . Sve upropaeno vreme i snaga, sve patnje koje poljoprivrednom radniku i njegovoj porodici stvara prekomerno i nekorisno zamaranje, svaki sluaj u kome roditelji svode moralni pad svoje dece na prepunjenost koteda ili prljave uticaje sistema grupa, raa u grudima radne sirotinje oseanja koja je lako razumeti i u koja nije potrebno blie ulaziti. Oni su svesni toga da telesno i duhovno teko pate zbog okolnosti za koje oni ni u kom sluaju nisu odgovorni, za koje oni ne bi nikad dali svoj pristanak, kad bi to bilo u njihovoj vlasti, i protiv kojih su nemoni da se bore. (Isto, str. X X , br. 82. i X X I I I , br. 9 6 . )
1

Stanovnitvo Irske 1 8 0 1 : 5 3 1 9 8 6 7 lica, 6 869 544, 1 8 3 1 : 7 828 347, 1 8 4 1 : 8 222 664. * senzacionalnu

1811: 6 0 8 4 9 9 6 ,

1821:

Razume se da je opadanje stanovnitva bilo praeno, uzeto u celini, i opadanjem mase proizvoda. Za nau svrhu je dovoljno da posmatramo period od 5 godina, od 1861. do 1865, kada se iselilo preko lz miliona dua, a apsolutni broj stanovnika opao za vie od k mihona. (Vidi tabelu A.)
1 1

Tabela

Stanje stoke Godina 1860 1861 1862 1863 1864 1865 Kon|i ukupan broj 619 811 614 2 3 2 602 8 9 4 579 9 7 8 562 158 547 867 Ovce manje 13 9 7 0 9 9 918 147 928 58 737 321 801 tnanje 5 579 11 338 22916 17 8 2 0 14 291 ukupan broj 3 3 3 3 3 3 606 374 471 688 254 890 144 231 262 2 9 4 493 4 1 4 ukupan broj 1 1 1 1 1 1 271 0 7 2 102 0 4 2 154 3 2 4 067 4 5 8 058 4 8 0 299 893 Rogata marva manje 134 6 8 6 216 798 110 6 5 9 118 0 6 3 231 120 Svinje manje 169 0 3 0 52 2 8 2 86 866 8 978 241 4 1 3 vie viSt

Godina 1860 1861 1862 1863 1864 1865

ukupan broj 3 3 3 3 542 0 8 0 556 0 5 0 4 5 6 132 308 204

3 366 941 3 688 7 4 2

Iz gornje tabele izlazi:

Konja apsolutno manje 71 9 4 4 Rogate marve apsolutno manje 112 9 6 0 Ovaca apsolutno vile 146 6 6 2 Svinja apsolutno viSe 28 8 2 1 " *

Pogledajmo sad zemljoradnju koja daje ivotna sredstva za stoku i ljude. U sledeoj tabeli izraunato je smanjivanje ili uveavanje za svaku pojedinu godinu prema godini koja neposredno prethodi. Zr nasti plodovi obuhvataju penicu, ovas, jeam, ra, pasulj i graak, zelen obuhvata krompir, turnips *, blitvu i belu repu, kupus, mrkvu, parsnips *, grahoricu itd.
1 2

Rezultat bi se pokazao jo nepovoljnijim ako bismo poli jo dalje unatrag. Tako je ovaca bilo 1865. g. 3 688 742, a 1856. g. 3 6 9 4 294, svinja 1865. g. 1 299 893, a 1858. g. 1 4 0 9 8 8 3 .

1 8 2

* stonu repu ** patrnak

Tabela B Poveanje ili smanjenje povrine zemljita pod itom ili travom (odnosno panjaka) u ekerima Sva zemlja keja Zrnasti slui za zemljora Travnjaci plodovi Konoplja dnju i stoarstvo Zelen i detelina manje manje vile manje vile manje vile manje vile 19 271 2 055 63 922 87 761 50159 81 373 138 841 92 431 10 4 9 3

Godina

47 969 15 701 36 974 1861 1862 72 734 74 785 6 623 1863 144 719 19 358 7 724 2 317 1864 122 437 47 486 72450 1865 25 241 68 9 7 0 1861-65 428 041 108 013 82 834

28 218 122 850 330 370

Godine 1865. ulo je u rubriku travnjaci jo 127 470 ekera, poglavito stoga to je povrina pod rubrikom neiskoriavana pusta zemlja i tresetita opala za 101 543 ekera. Kad uporedimo godi nu 1865. s 1864. vidimo da je zrnastih plodova manje 246 667 kvartera, od ega 48 999 penice, 166 605 ovsa, 29 892 jema itd.; manjak u krompiru, mada je 1865. porasla povrina zasaena njime, 446 398 tona itd. (Vidi tabelu C.) Sa kretanja irskog stanovnitva i zemljine proizvodnje prei emo na kretanje u kesi irskih lendlordova, veih zakupnika i indu strijskih kapitalista. Ono se odraava u smanjivanju i uveavanju po reza na dohodak. Radi razumevanja sledee tabele D napominjem da rubrika D (profiti izuzev zakupnikih) obuhvata i tzv. profesionalne profite, tj. dohotke advokata, lekara itd., a rubrike C i E , koje nismo posebno naveli, dohotke inovnika, oficira, dravnih sinekurista, dr avnih poverilaca itd.
Tabela D Dohoci koji podleu porezu na dohodak u 1860
Rubrika A
1 8 3

1861

1862

1863

1864

1865

Zemljina renta
Rubrika B

12 893 829 13 003 554 13 398 938 13 4 9 4 0 9 1

13 4 7 0 7 0 0 13 801 6 1 6

Zakupnika zarada 2 765 387

Rubrika D

2 773 644

2 937 899

2 938 823

2 930 874

2 946 072

Industrijski i drugi 4 850 199 profiti S A do E

e U r e

4 891 652

4 836 203

4 858 8 0 0

4 846497

4 546147 23 9 3 0 340

22 962 885 22 998 394 23 597 574 23 658 631 23 236 298

Tenth Report of the Commissioners of Inland Revenue*, London 1866.

6 2 0 VII odeljak . Proces akumulacije kapitala

O N *n T N 2 ON Q 0 \ L*> C O \ NO 0 0
M

rt .
I ? I 1

rt

L L I I L I I I

VO 0 0

N NO

U N

-f <r

<0

OO NO O \ < S N V I <TI, O O V O R**

0 O V> ON M

ON O O M < O N> I ON ^ O ON N / I

T -

J
?

J-H

rt

OO

i/~> "-H <' O

ON 0 0 V O O O N V I F O G

ci
OO M NO P NO O O RV M rt - I

CI

O O ON ^ N V P <*> OO < N OO T-- R ;C* T - R ' NO T- * ON NO

2 1 - > < N VO
SOO OO

S O

NO ^

I I

ON I O I I I

3 I I

0 0

I-" I

,*\

>

*\

A _#* *-

A CS

#\

H !RN F ^ I O A O ' O O I

RO < A F > O

O R F O **

ONT* TO

rt
0 0 O N VI ON

rt
,

rt

iRl
NO ON V . M OO rt

l | l
ON * 0 0 NO

NO

Pod rubrikom D iznosilo je uveanje dohotka o d 1 8 5 3 . do 1 8 6 4 . godinje proseno samo 0 , 9 3 , dok je u istom periodu u Velikoj B r i taniji iznosilo 4 , 5 8 . T a b e l a E pokazuje raspodelu profita (sa isklju enjem zakupnikih profita) za 1 8 6 4 . i 1865. Tabela E Rubrika D. Dohoci iz profita (iznad 60 ) u Irskoj
186

Ukupni godinji prihod Godinji dohodak iznad 60, a ispod 100 Od ukupnog god. prihoda Ostatak ukupnog god. prihoda

4 368 610

1864 1865 Rasporeeno Rasporeeno na lica na lica 17 467 4 6 6 9 979 18 081 5 015 11321 1 131 1010 121 95 26 3 222 575 2 028 571 2 4 1 8 833 1 097 927 1 320 906 584 458 736 448 274 528 4 703 12184 1 194 1 044 150 122 28 3

Od toga

238 726 1 979 066 2 1 5 0 818 1073 906 1 076 912 430 535 646 377 262 819

Engleska, zemlja razvijene kapitalistike proizvodnje i preteno industrijska, uginula bi kad bi joj se krv pustila kao Irskoj. Ali je Irska sada samo jedan poljoprivredni srez Engleske, ograen irokim jarkom vode, i liferuje ovoj ito, vunu, stoku i industrijske i vojne regrute. Zbog opadanja stanovnitva, mnogo zemljita prestalo se obra ivati, koliina zemljinog proizvoda znatno se s m a n j i l a i, uprkos proirenju stoarskog podruja, dolo je u nekim stoarskim granama do apsolutnog opadanja, a u nekim do napretka jedva vrednog pomena i prekidanog stalnim nazadovanjima. P a ipak su, uz opadanje n a rodne mase, zemljine rente i zakupniki profiti neprestano rasli, mada ovi poslednji ne onako stalno kao rente. Razlog se fako dade razumeti. S jedne strane, zbog ukljuivanja malih zakupnih dobara u velika zakupna dobra i zbog pretvaranja oranica u panjake, vei deo ukupnog proizvoda pretvarao se u viak proizvoda. Viak proiz voda rastao je, iako je opadao ukupni proizvod od kojega je on samo jedan deo. S druge strane, novana vrednost tog vika proiz186

Godinji ukupni dohodak pod rubrikom D odstupa ovde od prethodne tabele usled izvesnih zakonom doputenih odbitaka. Ako proizvod opada i srazmerno po ekeru, ne smemo zaboraviti da je Engleska ve jedan vek i po indirektno izvozila irsko zemljite, ne dajui njego vim obraivaima ak ni sredstva za naknadu sastavnih delova zemljita.
1 8 8

1 8 6

voda rasla je jo bre nego njegova masa, kao posledica dizanja cena mesu, vuni itd. na engleskim tritima za poslednjih 2 0 , a naroito za poslednjih 10 godina. ' Rasparana sredstva za proizvodnju koja slue samim proizvo aima kao sredstvo za zaposlenje i odranje ne oploavajui se pri pajanjem tueg rada nisu kapital, upravo kao to proizvod koji p o troi sam njegov proizvoa nije roba. Ako je s m a s o m naroda opala i masa sredstava za proizvodnju koja se primenjuju u poljoprivredi, porasla je masa u njoj upotrebljenog kapitala, jer je jedan deo ranije rasparanih sredstava za proizvodnju bio pretvoren u kapital. Ukupni kapital Irske plasiran van poljoprivrede, u industriji i trgovini, akumulisao se za poslednjih 2 0 godina lagano i uz stalna velika kolebanja. Ali se zato utoliko bre razvijala koncentracija nje govih individualnih sastavnih delova. Naposletku, ma" koliko neznatan bio njegov apsolutni porast, on je relativno, u odnosu prema smanje nom broju stanovnitva, nabujao. Ovde se, dakle, pred naim oima odvija u velikom razmeru jedan proces da ortodoksna ekonomija ne bi mogla poeleti lepi kao dokaz za svoju dogmu po kojoj beda proistie iz apsolutne pre naseljenosti, a ravnotea se ponovo uspostavlja opadanjem stanov nitva. O v o je vaan eksperiment, sasvim drukiji nego k u g a t ! iz sredine 14. veka, koju su maltuzijanci toliko veliali. Uzgred da napomenemo: ako je po sebi bilo pedantski naivno primenjivati na odnose proizvodnje i odgovarajue odnose stanovnitva u 19. veku merilo 14. veka, ta naivnost je povrh 'toga previdela i to da je, ako je za onom kugom i opadanjem stanovnitva koje je nju pratilo dolo na ovoj strani Kanala, u Engleskoj, osloboenje i obogaenje seoskog stanovnitva, na onoj strani, u Francuskoj, u stopu su sledili jo vee porobljavanje i jo vea b e d a . "
92 1 8 8

Godine 1846. pomorila je glad u Irskoj preko milion ljudi, ali samo najbednijih. Bogatstvu zemlje ona nije nanela ni najmanju te tu. Dvadesetogodinje iseljavanje koje je zatim nastalo, i koje stalno jo raste, nije s brojem ljudi ujedno smanjilo i njihova sredstva za proizvodnju, kao to je uimo npr. tridesetogodinji rat. Irski genije pronaao je sasvim nov metod da se jedan siromaan narod otprati na hiljade milja daleko od pozornice svoje bede. Iseljenici koji su se nastanili u Sjedinjenim Dravama alju svake godine kui novana sredstva, putni troak za preostale. Svaka gomila koja se ove godine

-lesa Poto se Irska smatra za obeanu zemlju naela naseljenosti, napisao je Th. Sadler, pre no to je objavio svoje delo o stanovnitvu, uvenu knjigu Ireland, its Evils and their Remedies, 2. izd., London 1829, u kojoj uporeujui statistiku pojedinih provincija, a u svakoj provinciji pojedinih grofovija, do kazuje da tamo beda ne vlada, kako to Malthus hoe, .srazmerno broju stanov nitva, nego u obrnutoj srazmeri prema njemu.

iseli povlai idue godine drugu gomilu za sobom. U m e s t o da ise ljavanje Irsku neto staje, ono je n a ovaj nain jedan od njenih najunosnijih izvoznih poslova. Naposletku, iseljavanje je sistematski proces koji u narodnoj masi n e pravi tek prolaznu prazninu, v e iz nje svake godine isisava vie ljudi nego to podmladak naknauje, tako da se apsolutni broj stanovnitva iz godine u godinu s n i a v a . Kakve su bile posledice po preostale radnike Irske osloboene suvinog stanovnitva? D a je relativno suvino stanovnitvo danas veliko kao pre 1 8 4 6 , da je najamnina isto toliko niska i da radnici jo vie dirine, da beda na selu opet tera u novu krizu. U z r o c i su jednostavni. Revolucija u poljoprivredi ila je ukorak sa iseljavanjem. Proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ila je jo bre nego apso lutno opadanje stanovnitva. Samo jedan pogled na tabelu C poka zuje kako pretvaranje oranica u panjake mora u Irskoj delovati jo otrije nego u Engleskoj. U ovoj se sa stoarstvom uveava gajenje povra, tamo opada. Dok velike povrine ranije obraivanih oranica lee na ugaru ili se pretvaraju u travnjake, veliki deo ranije neiskoriavanog pustog zemljita i tresetita slui za proirenje stoarstva. Sitni i srednji zakupniciraunam u njih sve koji ne obrauju preko 100 ekerajo uvek sainjavaju /io od celokupnog b r o j a . Njih sve vie, i u sasvim drukijem stepenu nego p r e , uguuje konku rencija kapitalistiki' voene zemljoradnje i zato oni daju stalno nove regrute klasi najamnih radnika. Jedina krupna industrija Irske, platnarska, potrebuje srazmerno m a l o odraslih mukaraca i zapoljava srazmerno neznatan deo stanovnitva, uprkos svome proirenju posle poskupljenja pamuka u 1 8 6 1 . do 1 8 6 6 . K a o i svaka krupna industrija, tako i ona neprestanim kolebanjem u svojoj vlastitoj sferi stalno proizvodi relativno suvino stanovnitvo, ak i onda kad ljudska m a sa koju ona apsorbuje raste u apsolutnom smislu. Beda seoskog sta novnitva osnovica je dinovskih fabrika koulja itd., ija je radnika vojska veinom razasuta po selima. Ovde se ponovo susreemo s napred izloenim sistemom kunog rada, koji sa svojim niskim najam ninama i prekomernim r a d o m predstavlja metodino sredstvo za stva ranje prekobrojnih. Najzad, mada opadanje stanovnitva nema onako razorne posledice kao u zemlji s razvijenom kapitalistikom proiz vodnjom, ono ipak ne ostaje bez stalnog dejstva na unutranje trite. Praznina koju ovde stvara iseljavanje n e suava samo lokalnu tranju rada, nego i prihode trgovia, zanatlija, sitnih privrednika uopte. Otud nazadovanje dohodaka izmeu 6 0 i 100 u tabeli E .
1 8 6 b 8 1 8 6 c

Poloaj poljoprivrednih nadniara u Irskoj jasno je prikazan u

isob Za. vreme od 1851. do 1874. iznosi ukupan broj iseljenika 2 325 922. Primedba uz drugo izdanje.Prema jednoj tabeli u: Murphy, Ireland, Industriell, Political and Social, 1870, 94,6% zemljita sainjavaju zakupi do 100 ekera, a 5,4% zakupi preko 100 ekera.
1 8 8 0

izvetajima irskih inspektora Sirotinjske uprave (od 1 8 7 0 ) . inov nici vlade koja se odrava samo pomou bajoneta i as otvorenim as prikrivenim opsadnim stanjem morali su govoriti obazrivim jezikom za koji njihove kolege u Engleskoj inae n e m a r e ; uprkos tome oni ne doputaju svojoj vladi da se uljuljkuje iluzijama. P o njima se jo uvek niska stopa najamnine na selu za poslednjih 2 0 godina ipak popela za 5 0 do 6 0 % , i iznosi sada proseno 6 do 9 ilinga nedeljno. Ali se iza ovog prividnog poveanja prikriva stvarno snienje najam nine, jer povienje ne pokriva ak ni poviicu cene potrebnih ivotnih sredstava do koje je u meuvremenu dolo; to potvruje sledei iz vod iz zvaninih rauna jednog irskog workhouse-a: Proseni nedeljni trokovi izdravanja na 1 glavu Godina Od 29. septembra 1848. do 29. sep tembra 1849. godine Od 29. septembra 1868. do 29. sep tembra 1869. godine Hrana 1 8 . 3^4 p. 2 . 7'/4 p. Odtca 0 . 3 p. 0 . 6 p. ' Ukupno 1 l. 6 / 4 p. 3 . l / 4 p.
l l

1 8 8 d

Dakle, cena potrebnih ivotnih sredstava skoro je dvaput, a cena odee tano dvaput vea nego p r e 2 0 godina. ak i. da apstrahujemo ovu nesrazmeru, puko uporeivanje u n o v c u izraene stope najamnine ni izdaleka ne bi dalo, taan rezultat. P r e gladi je velika masa poljoprivrednih najamnina plaana u naturi, a samo neznatan deo u n o v c u ; danas je plaanje u novcu pravilo. V e iz toga izlazi da se novana stopa najamnine morala popeti, m a kako se kretala stvarna najamnina. Pre gladi, poljoprivredni nadniar imao je komadi zemlje gde je sadio krompir i drao svinje i ivinu. Danas on ne samo da mora kupovati sva svoja ivotna sredstva nego je ostao i bez prihoda od prodaje svinja, ivine i jaja.
187

Poljoprivredni radnici ranije se u stvari nisu razlikovali od sitnih zakupnika i veinom su bili pazakupnici na srednjim i krupnim z a kupima n a kojima su nalazili zaposlenja. T e k posle katastrofe od 1846. poee oni sainjavati deo klase istih najamnih radnika, po seban stale koji je za svog poslodavca vezan jo samo novanim od nosima. Z n a m o kakvi su bili njihovi stambeni uslovi pre 1846. Od onda su se jo pogorali. Jedan deo seoskih nadniara, koji meutim iz dana u dan biva manji, stanuje jo na zemljitima zakupnika, u IMA Reports from the Poor Law Inspectors on the wages of Agricultural Labourers in Ireland*, Dublin, 1870.Upor. i: 'Agricultural Labourers (Ireland) Return etc.*, 8. March 1861. " 1st, str. 29, 1.

prepunjenim kolibama, iji uasi daleko prevazilaze i ono najgore to nam u tom pogledu pruaju engleski poljoprivredni srezovi. I t o je opta pojava, izuzev neke krajeve Elstera; na jugu u grofovijama Kork, Limerik, Kilkeni itd.; na istoku u Viklou, Veksfordu itd.; u sreditu Irske u grofovijama King i Kvin, Dablinu itd.; na severu u grofovijama Daun, Antrim, T i r o u n itd.; na zapadu u Slajgou, R o s komonu, Mejou, Golveju itd. To je, uzvikuje jedan od inspektora, sramota za religiju i civilizaciju ove zemlje. D a bi nadniarima njihove jazbine za stanovanje postale snoljivije, sistematski im se odu zima komadi zemlje koji tim kolibama pripada od pamtiveka.
1878.

Svest o ovakvoj anatemi kojoj su ih podvrgli zemljoposednici i njihovi upravnici izazvala je u poljoprivrednim nadniarima odgovarajue oseanje protiv ljenja i mrnje prema onima koji s njima postupaju kao s kakvom bespravnom rasom. *
1878

Prvi in revolucije u zemljoradnji bio je da u ogromnom razmeru, i kao po nekoj paroli datoj odozgo, zbrie kolibe koje su le ale na radnim poljima. T a k o su mnogi radnici bili prisiljeni da potrae sklonite u selima i gradovima. T a m o ih bacahu kao kakvo smee na mansarde, u rupe, podrume i budake najgorih etvrti. Hiljade irskih porodica koje se, ak i po tvrenju Engleza ogrezlih u nacionalne predrasude, odlikovahu retkom privrenou svojem domaem ognjitu, bezbrinom veselou i istotom porodinog m o rala, naoe se ovako iznenada presaeni u rasadnike poroka. M u karci sada moraju da trae posla kod oblinjih zakupnika, koji ih najmljuju samo za jedan dan, to je najnesigurniji oblik najamnog rada; uz to oni sada moraju da prevaljuju dugi put do zakupa i nazad, esto mokri kao miSevi, izloeni i drugim nedaama koje mnogo puta povlae za sobom slabljenje, bolest, a s njom i bedu.
187b

Gradovi su iz godine u godinu morali primati sve radnike koji su u poljoprivrednim srezovima vaili kao suvini , i onda se jo ude to u gradovima i selima ima radnika i odvie, dok ih je na p o ljima m a l o ! Istina je u t o m e da se ova oskudica osea samo u vreme hitnih poljskih radova u prolee i u jesen; u ostala doba godine mnoge ruke su bez p o s l a ; da posle etve, od oktobra do prolea, za njih gotovo nema r a d a ' i da oni ak i u doba za1870 187d 187e 187

187

1 8 7

1 8 7 0

1 8 7

1 8 7 6

1 8 7 1

Reports from the Poor Law Inspectors eto, str. 12. Isto, str. 25. Isto, str. 27. Isto, str. 26. Isto, str. 1. Isto, str. 32.

40 Muz - Bngch (21)

poslcnosti esto gube itave dane i izloeni su svakojakim prekidima rada. Ove posledice revolucije u poljoprivredi, t j . pretvaranja oranica u panjake, primene maina, najstroe tednje rada itd.jo vie pogoravaju uzorni zemljoposednici, ljudi koji svoje rente nee da troe u inozemstvu, v e su toliko milostivi da stanuju na svojim dob rima u Irskoj. D a zakon o ponudi i tranji n e bi ni n a koji nain bio povreden, ova gospoda podmiruju
187

gotovo svu svoju potrebu za radnom snagom kod sitnih zakupnika, te su ovi tako prisiljeni da tegle za svoje emljoposednike za manju najamninu nego to je najamnina obinog nadniara i bez ikakva obzira na sve neugodnosti i gubitke koji zakupniku nastaju iz toga to u kritino doba setve ili etve mora zanemarivati svoja vlastita polja. '
1 8711

Nesigurnost i neredovnost zaposlenja, esto ponavljanje i dugo trajanje zastoja u r a d u , svi ovi znaci relativne prenaseljenosti izneti su, dakle, u izvetajima inspektora Sirotinjske uprave kao isto toliko nevolja irskog poljoprivrednog proletarijata. italac se sea da smo kod engleskog poljoprivrednog proletarijata naili na sline pojave. Ali je razlika u t o m e to se u Engleskoj, toj industrijskoj zemlji, in dustrijska rezerva regrutuje n a selu, dok se u Irskoj, zemlji poljo privrednoj, zemljoradnika rezerva regrutuje u gradovima, pribeitima najurenih poljoprivrednih radnika. U Engleskoj se preko brojni poljoprivredni radnici pretvaraju u fabrike radnike; u Irskoj oni ostaju poljoprivrednim radnicima, iako su se sabili u gradove, jer, vrei u ovima istovremeno pritisak na gradske najamnine, m o raju u potrazi za radom stalno opet natrag na selo. Zvanini izvestioci ovako privrednih nadniara: rezimiraju materijalni poloaj poljo

Mada oni ive do krajnosti tedljivo, ipak im njihova najamnina jedva stie da nabave hranu za sebe i svoju porodicu i da plate kiriju za stan; za odevanje su im potrebni drugi prihodi... Atmosfera stanova u kojima ive, kao i druga oskudevanja, ine ovu klasu osobito prijemljrVom za tifus i suicu.

1871

Onda nije udo to, po jednoglasnom svedoanstvu izvestilaca, ovu klasu proima m r a n o nezadovoljstvo; to ona prieljkuje vra anje prolosti, gnua se sadanjice, ne veruje u budunost, podaje se zavodljivom uticaju demagoga, i ima jedinu fiksnu ideju: da se iseli u Ameriku. T o je, dakle, ona obeana zemlja u kojoj teku med i mleko, a u koju je depopulacija, taj veliki Malthusov lek za sve, pretvorila zeleni E r i n ! l l
18

1 8 7

1 8 7 1 1

1 8 7 1

Isto, str. 25. Isto, str. 30. Isto, str. 21, 13.

Kakav ugodan ivot vode industrijski radnici Irske, pokazuje dovoljno ovaj primer:
Prilikom moje nedavne inspekcije severne Irske, kae engleski fabriki inspektor Robert Baker, mene su iznenadili napori jednog kvalifikovanog irskog radnika da iz svojih tako oskudnih sredstava pribavi vaspitanje svojoj deci. N a vodim doslovno izjavu kakvu sam uo iz njegovih usta. D a je on zaista vest fabriki radnik, dokaz je to Sto m u daju da izrauje artikle za manestersko trite. Johnson: J a sam b e e d e r * i radim od 6 asova izjutra do 11 asova nou, od ponedeonika do petka, subotom zavravamo u 6 asova uvee i imamo 3 asa za veeru i odmor. I m a m petoro dece. Z a ovaj rad dobijam nedeljno 10 il. i 6 pensa; moja ena takoe radi i zarauje 5 ilinga nedeljno. Najstarija ker, kojoj je 12 godina, vodi kuanstvo. Ona nam je kuvarica i jedina ispomo. Ona sprema mlau decu za kolu. ena ustaje kad i" ja i odlazi sa mnom na rad. Jedna devojka koja prolazi pored nae kue budi me u S /a asova izjutra. P r e polaska na rad ne jedemo nita. Dvanaestogodinja ker brine se za male preko dana. Dorukujemo u 8 i zbog toga idemo kui. Jedanput nedeljno pijemo a j ; inae imamo neku kau (stirabout), katkad od ovsenog, katkad od kukuruznog brana, ve prema tome ta smo kadri da nabavimo. Zimi meemo i malo eera i vode u nae kukuruzno brano. Leti iskopamo neto malo krompira koji sami gajimo na komadiu zemlje, a kad ga potroimo, vraamo se opet kai. Tako to ide iz dana u dan, u radne dane i nedeljom, preko itave godine. Uvee sam uvek jako umoran od dnevnog rada. Zalogaj mesa vidimo izuzetno, i to veoma retko. T r o j e nae dece idu u kolu, a za to na svako plaam po 1 peni nedeljno. Kirija nam je 9 pensa nedeljno, a za treset i loenje izdajemo najmanje 1 il. i 6 pensa za 14 d a n a .
1 1 188

Takve su irske najamnine, takav je ivot u Irskoj! Doista, irska beda ponovo je dnevna tema u Engleskoj. Krajem 1866. i poetkom 1867. latio se u listu Times jedan irski velikoposednik, lord Dufferin, da rei problem. Kakva ovenost od tako velikog gospodina ! Iz tabele E videli smo da su godine 1864. od 4 368 610 ukupnog profita trojica profitaa strpali u dep samo 262 610, a da su 1865. ista ova tri virtuoza odricanja od 4 669 979 ukupnog profita odneli 274 528 , 1864: 26 profitaa 646 377, 1865: 28 profitaa 736 448, 1864: 121 profita 1 076 912, 1865: 150 profitaa 1 320 906, 1864: 1131 profita 2 150 818, gotovo polovinu ukupnog godinjeg profita; 1865: 1194 profitaa 2 418 833, vie od polovine ukupnog godinjeg profita. Ali je lavovski deo koji od godinje sume zemljinih renti proguta nitavan broj zemljinih velikaa u Engleskoj,
[ 1 8 1 ]

1 8 8

R I F za 31. oktobar 1866, str. 9 6 .

* radnik koji lupa rublje pri pranju

kotskoj i Irskoj tako ogroman da engleska dravnika mudrost nalazi za umesno da za podelu zemljine rente n e prui isti stati stiki materijal kao za podelu profita. J e d a n od tih velikoposednika jeste i lord Dufferin. D a renta i profiti ikad m o g u biti prekobrojni, ili d a njihovo obilje m o e stajati m a u kakvoj vezi s obiljem narodne bede, naravno da je isto tako nepristojna (irrespectable) kao i ne zdrava (unsound) zamisao. O n se dri injenica. A injenica je da to vie opada broj irskog naroda utoliko vie rastu irske rente, da opadanje stanovnitva ini dobro zemljovlasnicima, dakle i samom zemljitu, pa, dakle, i narodu, koji je samo dodatak u z zemlju. T a k o on, dakle, izjavljuje da je Irska jo uvek prenaseljena i da iseljavanje tee jo uvek odvie sporo. D a bi Irska bila potpuno srena, treba da iz nje ode b a r jo / s miliona radnih ljudi. Neka italac ne misli da je ovaj lord, koji je povrh toga i poetian, neki lekar iz kole Sangradove, koji je za bolesnike, i m se nisu oseali bolje, propisivao putanje krvi, p a opet putanje krvi, sve dok pacijent n e bi s krvlju izgubio i bolest. L o r d Dufferin trai novo putanje krvi samo od /s miliona umesto od oko 2 miliona, bez ijeg oticanja je doista n e mogue uvesti u E r i n u hiljadugodinje carstvo. Dokaz je lako dati.
1 1

Broj-i veliina zakupa u Irskoj 1 8 6 4 1. Zakupi do l ekera

broj 4 8 6S3 ekera 2 5 394

2. Zakupi iznad I, do 5 tktra

broj 82 037 ekera 288 916

3. Zakupi prtko 5, do 15 ekera

broj 176 368 ekera 1 836 310

4.

Zakupi preko 15, do 30 ekera

broj 136 5 7 8 ekera 3 0 5 1 343

5. Zakupi iznad 30, do 50 tktra

broj 71961 ekera 2 906 274

6. Zakupi iznad 50, do 100 ekera

broj 54 247 cicera 3 983 880 broj

7. Zakupi prtko 100 ekera

ekera 8 2 2 7 807 31 9 2 7

8. Ukupna povrina
ekera 20 319 924"

Centralizacija je o d 1 8 5 1 . do 1 8 6 1 . unitila poglavito zakupe prvih triju kategorija, ispod 1 pa d o 15* ekera. Oni moraju p r e svega ieznuti. T o je dalo 3 0 7 0 5 8 prekobrojnih zakupnika, a ako p o rodicu raunamo po niskom prosenom broju od 4 glave, 1 2 2 8 2 3 2 lica. P o d preteranom pretpostavkom da e )A od toga broja ponovo nai zaposlenje posle izvrene revolucije u poljoprivredi, ostaje za iseljavanje 9 2 1 174 lica. Kategorije 4 , 5 i 6, preko 15 a ispod 100 ekera, jesu, kao to je u Engleskoj v e odavno poznato, odvie male za kapitalistiku kulturu ita, a za ovarstvo gotovo beznaajne veli ine. P o d istim pretpostavkama kao i ranije, ima, dakle, za iselja vanje jo 7 8 8 761 osoba, ukupno 1 7 0 9 5 3 2 . A, c o m m e l'apptit
X

issa Ukupna povrina obuhvata i tresetita i pusta zemljita.

vient en mangeant *, oi velikoposednika ubrzo e otkriti da je Irska sa 3 / 2 miliona jo uvek u bedi, a da je u bedi zato to je prenaseljena, dakle da njena depopulacija mora ii jo mnogo dalje da bi ta zemlja ispunila svoj pravi poziv: da Englezima bude ispaa za ovce i m a r v u . Kao svako dobro na ovome svetu, ima i ovaj unosni metod svoje zlo. Sa akumulacijom zemljine rente u Irskoj ide ukorak, i akumu lacija Iraca u Americi. Irac koga su prognali ovce i volovi uskrsava s one strane Okeana kao fenijanact '. I nasuprot staroj kraljici mora die se sve opasnije mlada dinovska republika.
1 188b 182

Acerba fata Romanos agunt Scelusque fraternae necis.l '

183

i88b o tome kako su pojedini lendlordovi, pa i englesko zakonodavstvo planski iskoristili nevolju gladi i prilike koje su s njome nastale, u cilju da nasilno sprovedu revoluciju u poljoprivredi i da stanovnitvo Irske smanje na broj koji odgovara interesima lendlordova, izneu podrobnije dokaze u treoj knjizi ovog spisa, u odeljku o zemljinoj svojini. N a istom mestu vratiu- se i na odnose izmeu sitnih zakupnika i poljoprivrednih radnika. Ovde samo jedan citat. U svom posmrtnom spisu Journals, Conversations and Essays relating to Ireland, 2 toma, London 1868, tom. I I , str. 2 8 2 , kae Nassau W . Senior izmeu ostalog: Tano je primetio dr G. da imamo svoj zakon o sirotinji i da je on veliko orue za pobedu lendlordova; drugo orue jeste iseljavanje. Nijedan prijatelj Irske ne moe eleti da se ovaj rat (izmeu lendlordova i sitnih keltskih zakupnika) pro duijo manje da se on zavri pobedom z a k u p n i k a . . . to on (taj rat) bre proe, to bre Irska postane panjak (grazing country) sa srazmerno neznat nim brojem stanovnika, kako to panjaci iziskuju, to bolje za sve klase.En gleski zakoni o itu od 1815. g. osigurali su Irskoj monopol slobodnog uvoza ita u Veliku Britaniju. Oni su, dakle, vetaki pomagali kulturu ita. Kad su 1846. ukinuti zakoni o itu, ukinut je iznenada i taj monopol. Bez obzira na sve druge okolnosti, bio je sam ovaj dogaaj dovoljan da dade snanog poleta pret varanju irskih oranica u panjake, koncentraciji zakupa i najurivanju sitnih seljaka. Poto su od 1815. do 1846. hvalili plodnost irskog zemljita i glasno izjavljivali da ga je sama priroda odredila za kulturu penice, engleski agronomi, ekonomisti i politiari posle toga iznenada otkrie da o n o nije ni za ta sem za proizvodnju stone hrane! Gospodin L e o n c e de Lavergne pourio se da t o ponovi s one strane Kanala. Treba biti ovek ozbiljan kao g. de Lavergne pa pasti na lepak takvim detinjarijama.

* kako apetit dolazi pri jelu

GLAVA

D V A D E S E T

E T V R T A

Takozvana prvobitna akumulacija

1. Tajna prvobitne

akumulacije

Videli smo kako se novac pretvara u kapital, kako se pomou kapitala pravi viak vrednosti, a iz vika vrednosti vie kapitala. M e utim, akumulacija kapitala ima za pretpostavku viak vrednosti, viak vrednosti kapitalistiku proizvodnju, a ova pak postojanje ve ih masa kapitala i radne snage u rukama proizvoaa rob. itavo ovo kretanje izgleda, dakle, kao da se vrti u zaaranom krugu, iz ko jega moemo izii samo ako pretpostavimo jednu prvobitnu aku mulaciju (previous accumulation u A. Smith-a) koja prethodi kapi talistikoj, akumulaciju koja nije rezultat kapitalistikog naina proiz vodnje, ve njegova polazna taka. Ova prvobitna akumulacija igra u politikoj ekonomiji otprilike istu ulogu koju u teologiji igra greh prvog oveka. Adam zagrize u jabuku i time se greh svali na ljudski rod. Poreklo greha objanjava se prianjem jedne anegdote iz prolosti. Isto je tako u davno minulo doba bila na jednoj strani elita vrednih, razboritih i pre svega ted ljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proerdah sve to su imah, pa i vie od toga. Svakako, legenda o teolokom prvom grehu pria nam kako je ovek bio proklet da u znoju lica svoga jede nasuni hleb; no pria o ekonomskom prvobitnom grehu otkriva nam kako to da ima ljudi za koje ova boja zapovest ne vai. Svejedno. T e k tako se dogodilo da su prvi nagomilali bogatstvo, a oni drugi nisu vie nita imali da prodadu osim roene koe. I od tog praroditeljskog greha postoji siromatvo velike mase, koja jo i danas, uprkos svemu radu, nema ta da proda do sebe samu, i bogatstvo jedne ake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni odavno prestali da rade. Ovakve bljutave detinjarije jo prevakuje g. Thiers, sa sveanom dravni kom ozbiljnou, pred nekad tako duhovitim Francuzima, radi odbra ne proprit *. A im je u pitanju svojina, namee se sveta dunost
1

da se stanovite dejeg bukvara utvrdi kao jedino ispravno za staro i mlado i za sve stupnjeve razvitka. U stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljaka i ubijanje, jednom rei nasilje, igra, zna se, glavnu ulogu. U krotkoj politikoj ekonomiji oduvek je vladala idila. Pravo i rad bili su oduvek jedina sredstva za sticanje bogatstva, razume se uvek sa izuzetkom ove godine. Stvarno, pak, metodi prvobitne akumulacije sve su drugo samo ne idilini. N o v a c i roba nisu unapred kapital, kao to to nisu ni sredstva za proizvodnju ni ivotna sredstva. Oni se moraju pretvarati u kapital. Ali se samo ovo pretvaranje moe izvriti jedino pod odreenim okolnostima, koje se stiu u o v o m : v e veoma razliite vrste vlasnika roba moraju se sueliti i stupiti u dodir; s jedne strane vlasnici novca, sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, koji hoe da vrednost kojom gospodare oplode kupovinom tue radne snage; s druge strane slobodni radnici, prodavci sopstvene radne snage, dakle prodavci rada. Radnici slobodni u dvostrukom smislu: da sami ne spadaju neposredno u sredstva za proizvodnju, kao robovi, kmetovi itd., niti da sredstva za proizvodnju njima pripadaju, kao to je sluaj kod samostalnog seljaka itd., nego da su oni, naprotiv, svega toga osloboeni, lieni. O v o m polarizacijom robnog trita dati su osnovni uslovi kapitalistike proizvodnje. Kapitalistiki odnos ima za p r e t postavku da su radnici odvojeni od svojine na uslove za ostvarenje rada. A i m kapitalistika proizvodnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo to odrava ovu podvojenost, ve je i reprodukuje u sve veem razmeru. P r o c e s koji stvara kapitalistiki odnos ne moe, dakle, biti drugo nego proces odvajanja radnika od svojine na uslove njegova rada, proces koji s jedne strane pretvara drutvena ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju u kapital, a s druge strane nepo sredne proizvoae u najamne radnike. Takozvana prvobitna a k u m u lacija nije, dakle, nita drugo do istorijski proces odvajanja proizvo aa od sredstava za proizvodnju. O n je prvobitan zato to sai njava predistoriju kapitala i naina proizvodnje koji m u odgovara. Ekonomska struktura kapitalistikog drutva proizila je iz eko nomske strukture feudalnog drutva. Raspadanje ovog drugog oslo bodilo je elemente prvog. Neposredni proizvoa, radnik, m o g a o je raspolagati svojom l i nou tek onda kad je prestao biti vezan za zemlju i kad vie nije nekom drugom bio kmet ili podlonik. Zatim, da bi mogao postati slobodan prodava radne snage koji svoju robu nosi svugde gde ima proe za nju, m o r a o se osloboditi vlasti esnafa, njegovih pravila o egrtima i kalfama i ogranienja njegovih propisa o radu. T a k o s e istorijsko kretanje, koje pretvara proizvoae u najamne radnike, pokazuje, s jedne strane, kao njihovo osloboenje od inidaba i esnafske stege; za nae buroaske istoriare samo t a strana i postoji. Ali, s druge strane, ovi novoosloboeni postaju prodavci sebe samih tek poto im se o t m u sva njihova sredstva za proizvodnju i s v a

jamstva za opstanak koja su im pruale stare feudalne ustanove. Istorija ove njihove eksproprijacije zapisana je u analima oveanstva neizbrisivim potezima krvi i ognja. S a svoje strane, industrijski kapitalisti, ti novi vladari, morali su potisnuti ne samo esnafske zanatlije, nego i feudalne gospodare, koji su U svojim rukama drali izvore bogatstva. S t e strane njihovo uzdizanje predstavlja se kao plod pobedonosne borbe protiv feudalne vlasti i njenih mrskih povlastica, kao i protiv esnafa i okova koje su ovi udarili slobodnom razvitku proizvodnje i slobodnom eksploatisanju oveka o d strane oveka. Ali su vitezovi industrije samo na taj nain uspeli da potisnu vitezove m a a to su iskoristili dogaaje za koje oni ba nita nisu doprineli. Oni su se uzdigli isto onako niskim sredstvima kakva su bila sredstva p o m o u kojih je nekad rimski osloboenik postao gospodarem svoga patrona. Polazna taka razvitka koji je stvorio i najamnog radnika i ka pitalistu bilo je ropstvo radnika. Napredak se sastojao u promeni oblika tog ropstva, u pretvaranju feudalne eksploatacije u kapitali stiku. D a bismo razumeli kako je on tekao, nije potrebno da zahva timo daleko u prolost. M a d a prve poetke kapitalistike proizvod nje zatiemo sporadino jo u 14. i 15. stoleu u nekim gradovima oko Sredozemnog m o r a , kapitalistika era datira tek od 16. veka. T a m o gde se ona pojavljuje v e je odavno bilo izvreno ukidanje kmetstva, a najsvetlija taka srednjeg veka, suvereni gradovi, ve se due v r e m e gasila. U istoriji prvobitne akumulacije epohalni su svi oni prevrati koji su sluili kao poluga kapitalistikoj klasi u njenom formiranju; ali p r e svega su to bili oni m o m e n t i kada su velike mase ljudi bile iznebuha i nasilno otkidane od svojih sredstava za ivot i bile bacane n a trite rada kao obespravljeni proleteri. Osnovicu itavog ovog procesa ini eksproprijacija poljoprivrednog proizvoaa, seljaka, od zemlje. Njena istorija je u svakoj zemlji drukija i razne njene faze teku drukijim r e d o m i u razlinim istorijskim epohama. Klasian oblik ima o n * samo u Engleskoj, i zato ovu zemlju uzimamo kao primer.
1 8 9

!89 u Italiji, u kojoj se najranije razvila kapitalistika proizvodnja, naj ranije su ukinuti i kmetovski odnosi. Kmet je ovde osloboen pre nego to je mogao sebi osigurati ma kakvo pravo zastarevanja na zemljite. Njegovo oslo boenje ga je, dakle, odmah pretvorilo u obespravljenog proletera, koji je uz to naao i gotove nove gospodare u gradovima nasleenim u veini jo od rimskog doba. Kad je revolucija svetskog trita^ , poev od kraja 15. veka, unitila premo trgovine severne Italije, nastalo je kretanje u suprotnom pravcu. Gradski radnici u masama su terani na selo, gde su sitnoj kulturi, vrenoj na batovanski nain, dali dotle nevien polet.
1845

2. Eksproprijacija seljatva od zemlje Kmetstvo je u Engleskoj bilo stvarno iezlo krajem 14. veka. Tada, a jo vie u 15. veku, ogromnu veinu stanovnitva sai njavahu slobodni seljaci sa samostalnim gazdinstvom, ma kakva da je bila feudalna firma pod kojom se prikrivala njihova svojina. Na veim vlastelinskim dobrima istisnuo je slobodni zakupnik bailiff-a (upravitelja), koji je ranije i sam bio u kmetskom odnosu. Poljopriv redni najamni radnici sastojahu se delom iz seljaka koji su svoju dokolicu iskoriavali radei kod velikoposednika, a delom iz samo stalne, relativno i apsolutno malobrojne klase pravih najamnih rad nika. ak su i ovi u stvari bili u isto vreme seljaci sa samostalnim gazdinstvom, jer im je osim najamnine davano i 4 ili vie ekera ora nice zajedno s kotedom. Uz to su oni s pravim seljacima koristili optinsko zemljite, na kome su napasali svoju stoku i odakle su ujedno dobijali sredstva za loenje, drvo, treset itd. Po feudalnu proizvodnju u svima evropskim zemljama karakteristina je podela zemlje na to je mogue vie zavisnih seljaka. Mo feudalnog go spodara, kao i svakog suverena, nije poivala na iznosu njegovih renta, ve na broju podanika, a ovaj je zavisan od broja seljaka sa samostalnim gazdinstvom. Mada je posle normanskog osvajanja
190 191 192

Sitni zemljo vlasnici koji su svojim rukama obraivali svoja polja i koji su iveli u skromnom blagostanju... sainjavahu tada daleko znaajniji deo na cije nego d a n a s . . . Od obraivanja svojih malih freehold-selita (freehold je potpuno slobodna svojina) ivelo je ne manje od 160 0 0 0 zemljovlasiuka, koji su sa svojim porodicama verovatno iznosili vie od ji ukupnog stanovnitva. Proseni dohodak tih sitnih zemljoposednika.;. ceni se na 60 do 70 . Izraunato je da je broj onih koji obraivahu vlastitu zemlju bio vei od broja zakupnika tueg zemljita. (Macaulay, History of England, 10. izd., London 1854, sv. I, str. 333-334.) Jo u poslednjoj treini 17. veka bavila se / engleske narodne mase poljoprivredom. (Jsto, str. 413.) Navodim Macaulaya zbog toga to on, kao sistematski falsifikator istorije, to je mogue vie obrezuje ovakve injenice.
l 1 5

1 9 0

Ne srne se nikad zaboraviti da je ak i kmet bio ne samo vlasnik zem ljinih parcela koje su mu pripadale uz njegovu kuu mada je bio vlasnik sa obavezom danka nego da je bio i suvlasnik optinske zemlje. Seljak je tamo (u leziji) kmet. Pa ipak ti servs * poseduju optinska dobra. Seljake u leziji jo niko nije uspeo navesti na deobu optinskih dobara, dok u Nojmarku jedva da postoji kakvo selo gde ta deoba nije s najveim uspehom izvrena. (Mirabeau, De la Monarchic Prussienne, Londres 1788, sv. I I , str. 125, 126.)
1

1 9 1

Japan, sa svojom isto feudalnom organizacijom zemljine svojine i razvijenom sitnom seljakom privredom, prua nam mnogo verniju sliku evropskog srednjeg veka nego sva naa istorijska dela, koja su veinom diktovale buroaske predrasude. Dabome, i odvie je lako biti liberalan na raun srednjeg veka.
l

1 9 2

* kmetovi

englesko zemljite bilo podeljeno na ogromna baronatstva, od kojih je esto jedno jedino obuhvatalo 9 0 0 starih anglosaksonskih lordovstava, ono je ipak bilo posuto sitnim seljakim gazdinstvima koja su tek t u i t a m o prekidana veim vlastelinskim dobrima. T a k v i od nosi uz istovremeno cvetanje gradova, kojim se 15. vek odlikovao, omoguie ono narodno bogatstvo koje je kancelar F o r t e s c u e onako reito opisao u svom delu Laudibus Legum Angliae, ali su oni isklju ivali bogatstvo u kapitalu. Predigra prevrata koji je stvorio osnovu kapitalistikog naina proizvodnje odigrala se u poslednjoj treini 15. i prvih decenija 16. veka. Rasturanjem feudalnih pratnji baena je n a trite rada masa obespravljenih proletera, koji su, po tanim recima sera Jamesa Steuarta, tsvugde beskorisno ispunjavali kue i imanja.t J M a d a je kraljevska vlast, budui i sama proizvod buroaskog razvitka, u svojoj tenji za apsolutnom vlau nasilno ubrzala rasputanje tih pratnji, ipak ona nije bila jedini uzrok tome. Naprotiv, nalazei se u najprkosnijoj suprotnosti p r e m a kralju i parlamentu, stvorio je krupni feudalni gospodar nesravnjivo vei proletarijat nasilnim najurivanjem seljaka sa zemlje, na koju su imali isto feudalno pravo kao i on, kao i uzur piranjem njihove optinske zemlje. Neposredni podstrek za ovo dalo je u Engleskoj naroito cvetanje flamanske vunarske manufakture i odgovarajue skakanje cena vune. Veliki feudalni ratovi progutali su staro feudalno plemstvo, a novo je bilo edo svoga vremena, za koje je novac bio sve i sva. Z a t o njegovom lozinkom postade pret varanje oranica u panjake za ovce. U svojoj knjizi Description of En gland. Prefixed to Holinshed's Chronicles, opisuje Harrison kako eks proprijacija sitnih seljaka upropauje zemlju. What care o u r great incroachers! (ta m a r e za t o nai veliki uzurpatori!) Stanovi seljaka i kotedi radnika bili su nasilno porueni ili su puteni da propadnu.
185

Uporedi li ko starije inventare ma kog vitekog dobra, veli Harrison, nai e da su iezle nebrojene kue i sitna seljaka gazdinstva, da zemlja hrani mnogo manje ljudi, da je mnogo gradova propalo, mada su neki novi procvet a l i . . . Mogao bih vam tota ispriati o gradovima i selima koji su razorem radi ispae ovaca i gde su ostale jo jedino vlastelinske kue. albe tih starih letopisa uvek su preterane, ali one tano odra avaju utisak revolucije u odnosima proizvodnje na same savremenike. Uporeujui-spise kancelara F o r t e s c u e - a i T h o m a s a Morusa vidimo p r e d oima provaliju izmeu 15. i 16. veka. Iz svog zlatnog veka survala se, kao to T h o r n t o n tano kae, engleska radnika klasa u svoj gvozdeni vek bez ikakve postupnosti. Zakonodavstvo se uplailo od tog prevrata. Ono jo nije bilo dolo na onu visinu civilizacije na kojoj Wealth o f the Nation* *,
1

bogatstvo nacije

tj. stvaranje kapitala i bezobzirna eksploatacija i osiromaivanje na rodne mase, vae kao ultima Thule * svekolike dravnike mud rosti. U svojoj istoriji o Henryju VII kae Bacon:
1

U ono vreme (1489) namnoie se albe protiv pretvaranja oranica u panjake (za ispau ovaca itd.) na kojima je maleni broj pastira dovoljan, a zakupi na vie godina, doivotni i na godinji otkaz (od ega je iveo veliki deo jomena *), bili su pretvoreni u plemika dobra. T o izazva propadanje na roda, a stoga i propadanje gradova, crkava, d e s e t k a . . . Mudrost koju su kralj i parlament pokazali u suzbijanju toga zla bila je u ono doba dostojna divljenja. . . Oni preduzee mere protiv te uzurpacije optinskih imanja koja je smanjivala stanovnitvo (depopulating inclosures) i protiv irenja panjaka, koje joj je u stopu sledilo s istim posledicama (depopulating pasture).*
2

Jedan zakon Henryja VII iz 1489, l. 19, zabranjivao je ruenje svih seljakih kua uz koje je pripadalo bar 20 ekera zemlje. Zakonom 25. Henryja VIII, isti zakon je obnovljen. Tu izmeu ostaloga stoji
da se mnogi zakupi i krda stoke, osobito ovaca, gomilaju u malo ruku, to je mnogo podiglo zemljine rente, da je zemljoradnja (tillage) jako unaza ena, da su crkve i kue poruene i da su strahovito velike mase naroda izgubile mogunost da odravaju sebe i svoje porodice.

Stoga zakon nareuje da se propale seljake kue ponovo podignu i odreuje odnos izmeu oranica i panjaka itd. Zakon od 1833. tui se da neki vlasnici imaju po 24 000 ovaca i ograniava broj ovaca na 2 0 0 0 . I narodne albe i zakonodavstvo protiv eksproprijacije sitnih zakupnika i seljaka, koje je trajalo 150 godina poev od Hen ryja VII, ostadoe bez uspeha. Bacon nam je, i ne znajui, odao tajnu toga neuspeha.
193

Zakon Henryja VII, kae on u Essays, civil and moral, sect. 2 9 , bio je dubok i dostojan divljenja, jer je on stvorio seljaka gazdinstva i zemljoradnike kue odreene normalne mere, tj. obezbeivao je seljacima toliko zemlje da su oni bili kadri raati podanike dovoljno bogate i nezavisne, i ostavljao plug u rukama vlasnika, a ne najamnika (to keep the plough in the hand of the owners and not rurelings). * '
1 8

U svojoj Utopiji Thomas Morus govori o neobinoj zemlji gde ovce prodiru ljude (JJtopia, preveo Robinson, izd. Arber, London 1869, str. 41.) Bacon objanjava vezu izmeu slobodnog imunog seljatva i dobre peadije. Za mo i civilizaciju kraljevine bilo je od izvanrednog znaaja da po stoje zakupi dovoljno veliki, da valjani ljudi budu van nevolje, i da velik deo zem-

1 , 8

* Bukvalno znaenje: poslednja Tula. Upotrebljava se u smislu: krajnja granica, vrhunac. (Tulaostrvska zemlja, koja se, po starom verovanju, nalazila na krajnjem severu Evrope.Red. ruskog izdanja iz 1 9 6 0 . ) * slobodnih seljaka
2

O n o t o je kapitalistiki sistem iziskivao bio je, naprotiv, ropski poloaj n a r o d n e m a s e , pretvaranje s a m e . n j e u najamnike, a njenih sredstava z a r a d u kapital. Z a v r e m e ovog prelaznog perioda zakono davstvo je nastojalo d a o u v a i o n a 4 ekera zemlje u z koted poljo privrednog najamnog radnika i branilo m u je da u s v o m kotedu dri stanare. J o 1 6 2 7 , p o d C h a r l e s o m I , osuen je R o g e r Crocker sa F o n t m i l a to je n a m a n o r - u * F o n t m i l a sagradio jedan koted bez 4 ekera zemlje koji bi u z njega morali pripadati; jo 1 6 3 8 , pod C h a r lesom I , bila je imenovana jedna kraljevska komisija koja je silom imala d a sprovede s t a r e zakone, osobito o n e koji se tiu 4 ekera o k u n i c e ; jo je i C r o m w e l l zabranjivao graenje kue n a daljini o d 4 milje o d L o n d o n a ako uz nju nije bilo 4 ekera zemlje. J o j se u p r voj polovini 18. veka uju albe ako koted poljoprivrednog radnika n e m a , okunice b a r od 1 do 2 ekera. D a n a s je o n srean ako i m a mali vrt ili ako m o e i daleko od svog koteda iznajmiti nekoliko hvati zemlje.
1

Veleposednici i zakupnici, kae dr Hunter, rade ovde slono. Nekoliko ekera okunice uz koted uinilo bi radnika odvie nezavisnim. *
1 4

Proces nasilne eksproprijacije n a r o d n e m a s e u 16. veku dobio je nov strahovit podstrek reformacijom i o g r o m n o m kraom c r kvenih dobara koja je nju pratila. U v r e m e reformacije katolika ljita kraljevine bude siguran posed jomena ili ljudi koji se nalaze na sredini iz meu plemia i kuara (cottagers) [hiar, stanar, eljir, malokuanin itd. ozna ava podlonog ili i slobodnog seljaka bez zemlje, a samo s kuicom i okuni com, te koji je obino i nadniarprev. ] i seljakih slugu... Jer je opte mi ljenje merodavnih poznavalaca vojne vetine... da je glavna snaga svake vojske u peadiji. Ali da bi se stvorila dobra peadija, potrebni su ljudi koji nisu od rasli u ropskom poloaju ili nematini, ve u slobodi i izvesnom blagostanju. I stoga, ako se drava i odvie okrene u plemie i finu gospodu', dok su seljaci i orai samo njihovi radnici ili sluge, ili i kuari, tj. nastanjeni prosjaci, moete imati dobru konjicu, ali nikad dobru, izdrljivu peadiju... T o vidimo u Fran cuskoj i Italiji i u jo nekim stranim zemljama u kojima je doista sve plemi ili bedan seljak... u tolikoj meri da su prinueni da za svoje peadijske bataljone upotrebljavaju najamnike bande vajcaraca i si. j od ega dolazi i to da te nacije imaju mnogo naroda, a malo vojnika. (The Reign of Henry VII etc. Verbatim Reprint from Rennet's England, izd. 1719, London 1870, str. 308.) Dr Hunter u: Public Health, VII Report, 1864, London 1865, str. 134. Koliina zemlje koja je predviena (starim zakonima) danas bi se smatrala za radnika prevelikom, i pre bi bila razlog da se ti ljudi pretvore u sitne zakup nike (farmers). (George Roberts, The Social History of the People of the Sout hern Counties of England in past centuries, London 1856, str. 184.)
1 9 4

crkva bila je feudalni vlasnik velikog dela engleskog zemljita. Ukidanje manastira itd. gurnulo je njihove stanovnike u proletarijat. Sama crkvena dobra bila su velikim delom poklonjena gramljivim kraljevim ljubimcima ili prodata u bescenje pekulantima, zakupni cima ili graanima, koji u masama odagnae stare nasledne feudalne sime draoce i sjedinie njihova gazdinstva. Svojina siromanijih se ljaka na jednom delu crkvenog desetka, garantovana zakonom, bi preutno konfiskovana. Pauper ubique jacetr i, uzviknula je kraljica Elisabeth posle jednog puta po Engleskoj. Najzad se, u 43. godini njenog vladanja, uvoenjem sirotinjske poreze pauperizam morao zvanino priznati.
195 i86

Tvorci toga zakona stideli su se da iznesu razloge njegovog donoenja te ga pustile u svet, protivno svim tradicijama, bez ikakvog ,preamble' (uvodnog obrazloenja).
148

Zakonom 16. Charlesa I, 4 , * proglaen je trajnim i doista je tek 1834. dobio nov, stroi oblik. Ove neposredne posledice refor197

1 9 5 Pravo sirotinje na jedan udeo crkvenog desetka utvreno je tekstom starih propisa. ( J . D. Tuckett, A History etc., sv. I I , str. 804, 805.) William Cobbett, A History of the Protestant Reformation, 4 7 1 . Protestantski duh vidi se izmeu ostalog i iz ovog. U junoj Engleskoj vile veleposednika i bogatih zakupnika zdruie se i postavile o tanom tuma enju Elisabethinog zakona o sirotinji deset pitanja, koja su podneli na miljenje jednom uvenom pravniku onog vremena, sergeant-u Snigge-u (docnije sudija pod Jamesom I ) . Deveto pitanje: Nekoliko bogatih zakupnika parohije izmislie mudar plan kako da se otkloni svaka zabuna u sprovoenju zakona. Oni pred lau da se u parohiji podigne zatvor. Svakom siromahu koji- se ne bude hteo dati zatvoriti u reeni zatvor, potpora bi bila uskraena. Zatim bi se u susedstvu objavilo da svaki koji je voljan uposliti siromahe ove parohije mora u odreeni dan podneti zapeaen predlog s naznaenjem najnie cene po koju hoe da ih uzme od nas. Tvorci ovog plana pretpostavljaju da u susednim grofovijama ima ljudi koji nee da rade, a nemaju ni imetka ni kredita da uzmu u zakup neko zemljite ili brod, pa da bi mogli iveti bez rada (so as to live without labour). Takvi bi bili skloni da uine parohiji vrlo korisne predloge. Bude li se dogodilo da siromasi ovde ili onde propadnu pod okriljem tih unajmitelja, greh e pasti na duu poslednjih, poto je parohija ispunila svoju dunost prema dotinim si romasima. Ali mi se ipak bojimo da sadanji zakon ne dozvoljava ovakvu razum nu meni (prudential measure); no morate znati da e nam se ostatak freeholders a * ove i susednih grofovija prikljuiti, da bismo prisilili poslanike tih grofovija u Donjem domu da podnesu zakonski predlog koji dozvoljava zatvaranje i prinu dan rad siromanih, tako da nijedno lice koje se bude protivilo zatvaranju nee imati pravo na potporu. Mi se nadamo da e ovakva mera uiniti da se ljudi koji
1 8 8 1 9 7 8

1 +

Zakon iz 16. godine vladavine Charlesa I - * nezavisnih zemljovlasnika

macije nisu bile i najtrajnije. Crkvena svojina bila je religiozna tvr ava starinskih odnosa zemljine svojine. Kad je ona pala, nisu se ni ovi vie mogli drati. Jo je poslednjih decenija 17. veka jomenrija, klasa nezavisnih seljaka, bila brojnija od klase zakupnika. Ona je sainjavala glavnu snagu Cromvvellovu i bila je, ak i po Macaulavevu priznanju, u preimustvu nad pijanim junkerima i njihovim slugama, seoskim popovima, koji su morali da se ene ljubimicom slukinjom svojih gospodara. ak su i seoski najamni radnici jo bili suvlasnici optinske , zemlje. Otprilike 1750. jomenrija je iezla , a u poslednjim decenijama 18. veka iezoe i poslednji tragovi .optinske svojine zemljo radnika. Mi ovde ne uzimamo u obzir isto ekonomske povode po ljoprivredne revolucije. Nas interesuju njena nasilna sredstva. Pod restauracijom Stuarta veleposednici sprovedoe zakonskim putem uzurpaciju, koja je svuda na Kontinentu izvrena i bez zakon skog uvijanja. Oni ukidoe feudalne zemljine odnose, tj. otresoe sa svojih zemalja inidbe dravi, odtetie dravu oporezivanjem
198 199

se nalaze u bedi uzdre od traenja potpore (will prevent persons in distress from wanting relief).* (R. Blakey, The History of Political Literature from the earliest times, London 1855, sv. I I , str. 84, 85.) U kotskoj je ukidanje kmet stva izvreno nekoliko vekova docnije nego u Engleskoj. Jo 1698. izjavio je Fletcher od Saltouna u kotskom parlamentu: Broj prosjaka u kotskoj ceni se na ne manje od 200 000. Jedini izlaz koji ja mogu predloiti kao naelni reipublikanac jeste da se uspostavi staro stanje kmetstva i da se svi oni koji su nespo sobni da se brinu za svoje izdravanje pretvore u robove. Tako i Eden, The State of the Poor, knj. I , gl. 1, str. 60, 6 1 : Pauperizam datira od osloboenja seljaka... Manufakture i trgovina jesu dva roditelja sirotinje u naoj naciji. Eden kao i onaj kotski republikanac od naela, grei samo u tome to nije uki danje kmetstva, nego ukidanje seljakove svojine nad zemljom uinilo seljaka pro leterom, odnosno pauperom.Engleskim zakonima o sirotinji odgovaraju u Fran cuskoj, u kojoj je eksproprijacija izvedena na drugi nain, ordonansa izdata u Mulenu 1566. i edikt od 1656. Gospodin Rogers, mada je u ono vreme bio profesor politike' eko nomije na Oksfordskom univerzitetu, tome uporitu protestantskog pravoverja, naglaava u predgovoru svoje History of Agriculture pauperizovanje narodne mase usled reformacije. A Letter to Sir T. C. Bunbury, Brt.: On the High Price of Provisions By a Suffolk Gentleman*, Ipswich 1795, str. 4. ak i fanatini branilac krupnih zakupa, autor knjige Inquiry into the Connection of large farms etc., London 1773, str. 139, kae: Neobino alim propast nae jomenrije, tog reda ljudi koji su u stvari odravali nezavisnost ove nacije, i teko mi je gledati sada njihovu zem lju u rukama lordova monopolista, iznajmljenu sitnim zakupnicima, ije je pravo zakupa spojeno s takvim uslovima da su jedva to bolje od slugu koji kod svake nezgode moraju biti spremni za otputanje.
1 8 8 1 9 8

seljaka i ostale narodne mase, prisvojile sebi pravo moderne svojine na dobra na koja su imali samo feudalna prava i, najzad, naturie engleskim poljoprivrednim radnicima one zakone o naseljavanju (laws o f settlement) koji su, mutatis mutandis, imali na engleske zemljorad nike isto dejstvo kao ukaz Tatarina Borisa Godunova n a ruske seljakd ! Glorious r e v o l u t i o n s dovela je s Williamom I H Oranskim na vlast veleposednike i kapitalistike i a r d i j e . N o v o doba p o svetili su oni tako to su dotadanju skromnu kradu dravnih d o bara poeli vriti u ogromnom razmeru. T a zemljita bila su pokla njana, prodavana u bescenje, ili su neposrednom uzurpacijom pri kljuivana privatnim d o b r i m a . Sve ,se ovo zbivalo bez ikakvog obaziranja na zakonske forme. Ovako lopovski prisvojena dravna imovina, zajedno s plenom iz opljakane crkve, ukoliko taj nije nestao za vreme republikanske revolucije, ini osnovicu dananjih kneevskih poseda engleske o l i g a r h i j e . Buroaski kapitalisti podupirali su ovu operaciju, izmeu ostalog i zato da se zemlja pretvori u isto t r g o vinski artjkal, da se proiri podruje krupne poljoprivredne proizvod nje, da se povea priliv obespravljenih proletera sa sela itd. Osim toga je nova zemljina aristokratija bila prirodan saveznik nove b a n kokratije, krupnih finansijera, koji tek to su se bili ispilili iz jajeta, i krupnih manufakturista koji su se u ono v r e m e oslanjali n a zatitne carine. Engleska buroazija radila je za svoje interese isto onako p r a vilno kao vedski graani, koji su ba obratno, zajedno sa svojim ekonomskim bedemom, sa seljatvom (od 1 6 0 4 , docnije pod K a r l o m
1 8 7 1881 200 2 0 1 202

O privatnom moralu ovog buroaskog junaka naveu izmeu ostalog: Znatna doeljivanja zemlje ledi Orkney u Irskoj godine 1695. jesu javan primer kraljeve naklonosti i uticaja ove d a m e . . . Dri se da su dragocene usluge ledi Orkney bile foeda labiorum ministeria *. (U Sloane Manuscript Collection* u Britanskom muzeju, Nr. 4224. Rukopis nosi naslov: The character and behaviour of King William, Sunderland etc. as represented in Original Letters to the Duke of Shrewsbury from Somers, Halifax, Oxford, Secretary Vernon etc. On je pun kurioziteta.) Nezakonito otuivanje krunskih dobara, delom putem prodaje, delom putem poklona, jedno je skandalozno poglavlje engleske istorije... jedna ogromna prevara nad nacijom (gigantic fraud on the nation).* (F. W. Newman, Lectures on Political Economy, London 1851, str. 129, 130). {Kako su dananji engleski veleposednici doli do svoga poseda, videti u pojedinostima u, [N. H. EvansJ Our old Nobility. By Noblesse Oblige, London 1 8 7 9 . - F . E.} Proitajte, npr., spis E . Burke-a o domu vojvode od Bedforda, iji je potomak lord John Russell the tomtit of liberalism* *
1 2 0 1 2 0 2 2

2 0 0

** prljave ljubavne usluge ** cari liberalizma

X i K a r l o m X I ) , pomagali kraljeve u nasilnom povraanju krunskih imanja koje je aristokratija bila pokrala. Optinska svojina sasvim razliita od dravne svojine koju s m o ovaj as razmatrali bila je starogermanska ustanova koja je produila svoje postojanje pod plastom feudalizma. italac je ve video kako je nasilna uzurpacija t e svojine, praena u veini pret varanjem oranica u panjake, otpoela krajem 15. i produila se u 16. veku. Ali se u ono v r e m e taj proces vrio kao individualan in nasilja, protiv kojega se zakonodavstvo uzaludno borilo 150 godina. Napredak 18. veka pokazuje.se u t o m e to sada i sam zakon postaje sredstvo za ubrzavanje pljake narodne zemlje, mada krupni zakup nici uzgred primenjuju i svoje, male, nezavisne, privatne m e t o d e . Svoj parlamentarni oblik dobila je pljaka u Bills for Inclosures o f Commons (zakoni o ograivanju optinske zemlje), drugim recima u dekretima kojima su lendlordovi sami sebi poklanjali narodnu zemlju u privatnu svojinu, dekretima narodne eksproprijacije. Ser F . M . E d e n protivrei svojoj lukavoj advokatskoj odbrani, u kojoj nastoji da predstavi optinsku zemlju kao privatnu svojinu krupnih zemljovlasnika koji su doli na mesto feudalaca, time to sam zahteva da parlament donese opti zakon za ograivanje optinskih zemalja, dakle priznaje da je za njihovo pretvaranje u privatnu svojinu nuan parlamentarni dravni udar, a s druge strane trai od zakonodav stva naknadu tete za eksproprisanu s i r o t i n j u .
208 204

Dok su na mesto nezavisnih jomena doli tenants-at-will, sitni zakupnici na jednogodinji otkaz, posluna gomila zavisna od s a m o volje lendlordova, dotle je sistematski terana kraa optinske svojine, pored pljake dravnih dobara, naroito doprinela da nabujaju oni veliki zakupi koji su u 18. veku nazvani kapitalistikim ili trgova kim zakupima i koji su narod na selu oslobodili kao proletarijat za" industriju. Ipak 18. vek jo nije bio shvatio kao 19. identinost izmeu nacionalnog bogatstva i narodne bede. Otuda ona krajnje estoka po205 2 0 6

sos Zakupnici zabranjuju kotederima (kuarima) da hrane ma ijednog ivog stvora osim same sebe, pod izgovorom da e krasti hranu iz ambara ako budu drali stoku i ivinu. Oni jo kau: drite kotedere u siromatvu pa ete ih drati u vrednoi. Ali je stvarna injenica u tome da su zakupnici na ovaj nain uzurpirali sva prava na optinska zemljita. (A Political Enquiry into the Conse quences of enclosing Waste Lands, London 1785, str. 75.) Eden, The State of the Poor, predgovor, [str. XVII, X l X ] . Capital-farms. (Two Letters on the Flour Trade and the Dearness of Com. By a Person in Business, London 1767, str. 19, 20.) 2oa Merchant-farms. (An Inquiry into the Present High Prices of Provisions., London 1767, str. 11, primedba) Ovaj dobri spis, koji je anonimno objavljen, delo je svetenika Nathaniela Forstera.
2 0 4 2 0 5

lemika u ekonomskoj knjievnosti onoga vremena o inclosure of commons (ograivanju optinskih zemalja). Iz mase materijala koji imam pred sobom, naveu samo nekoliko mesta, jer ona ivo predo avaju tadanje prilike.
U mnogim parohijama Hertfordira, pie jedan revoltirani pisac, 24 za kupa, koji proseno imaju po 50 do 150 ekera, slili su se u 3 . U Northemptoniru i Linkolniru jako je preovladalo ograivanje optinskih zemalja, a veina novih lordovskih dobara, koja su postala ograivanjem, pretvorena je u panjake; zbog toga se na mnogim lordovskim dobrima ne ore vie ni 50 ekera onde gde je ranije orano 1 5 0 0 . . . Ruevine nekadanjih kua, itnica, staja itd. jedini su tragovi ranijih stanovnika. Hiljadu kua i porodica spalo je na mnogim m e s t i m a . . . na 8 ili 1 0 . . . U veini parohija, u kojima je ograivanje vreno tek poslednjih 15 ili 20 godina, broj zemljovlasnika veoma je malen u sravnjenju s brojem onih koji su tu zemlju obraivali dok je bila neograena. Nije nita neo bino videti kako su 4 ili 5 bogatih odgajivaa stoke uzurpirali velika pre kratkog vremena ograena lordovstva, koja su ranije bila u rukama 20 do 30 zakupnika i isto toliko malih vlasnika i kuara. Svi ovi oterani su sa svoga poseda zajedno s porodicama, pored mnogih drugih porodica koje su od njih dobijale rada i tako se izdravale.
2 0 7 808

Zemlja koju su susedni lendlordovi prisvajali pod izgovorom og raivanja nije bila samo neobraivana zemlja, ve esto i zemlja koja je obraivana zajedniki ili uz odreenu taksu optini.
Ja govorim ovde o ograivanju otvorenih polja i zemljita koja su ve obra ena. ak i pisci koji brane ograivanja priznaju da ona pojaavaju monopolski poloaj velikih zakupa, da podiu cene ivotnim sredstvima i da smanjuju stanov nitvo . . . pa ak i ograivanje pustih zemljita, koje se sada sprovodi, otima si rotinji deo njenih ivotnih sredstava i poveava zakupe koji su ve i onako pre veliki. Kad zemlja dopadne u ruke nekolicine krupnih zakupnika, kae dr Prie, pretvorie se sitni zakupnici (njih je on ranije obeleio kao masu sitnih vlasnika i zakupnika koji sebe i svoje porodice izdravaju proizvodom zemlje koju obraduju, ovcama, ivinom, svinjama itd. koje alju na optinska polja, tako da go tovo nikakve namirnice ne moraju kupovati) u ljude koji za svoj opstanak moraju zaraivati radei za druge i koji su prinueni da idu na trite po svaku stvar koja im t r e b a . . . Moda e se obaviti vie rada, jer je moranje sada vee . . . Gradovi i
209

farms,

Thomas Wright, A short address to the Public on the Monopoly of large 1779, str. 2, 3. sos Svetenik Addington, Enquiry into the Reasons for or against enclosing open fields, London 1772, str. 37 - 4 3 . i dalje. D r R . Price, Observations etc., sv. I I , str. 155. T r e b a itati Forstera, Addingtona, Kenta, Price-a i Jamesa Andersona, pa t o uporediti s bednim sikofantskim nagvadanjem MacCullocha u njegovom katalogu The Literature of Political Economy, London 1845.
41 Marx - Engels fZJ>
2 0 9

8 0 7

manufakture uveae se, poto se u njih nagoni vie ljudi koji trae zaposlenja. T o je pravac u kome prirodno deluje koncentrisanje zakupa i u kome je ve mnogo godina u ovoj kraljevini stvarno i delovalo.
210

Prie ovako rezimira celokupno dejstvo ograivanja:

Uglavnom se poloaj niih narodnih klasa pogorao gotovo u svakom po gledu; sitniji zemljovlasnici i zakupnici srozani su na stepen nadniara i najam nika; a u isto vreme je u ovom stanju postalo mnogo tee zaraivati za ivot.

211

Uzurpacija optinske zemlje i revolucija u poljoprivredi koja je nju pratila doista su na poljoprivredne radnike dejstvovale tako otro da je po samom Edenu izmeu 1765. i 1780. njihova najamnina po ela padati ispod minimuma i dopunjavati se sirotinjskom potporom od strane vlasti. Njihova najamnina, veli on, bila je dovoljna upravo samo za apsolutne ivotne potrebe. ujmo za asak i jednog branioca ograivanja i protivnika dr Price-a.
Nije taan zakljuak da stanovnitvo opada, jer se vie ne viaju ljudi kako na otvorenim poljima trae svoj r a d . . . Ako se, posle pretvaranja sitnih seljaka u ljude koji moraju raditi za druge, dobija vie rada, onda je to korist koju nacija (u koju, razume se, ne spadaju oni pretvoreni) mora e l e t i . . . Proizvod e biti vei kad se njihov ujedinjeni rad upotrebi na jednom zakupu: tako se stvara viak proizvoda za manufakture, i time e manufakture, jedan od zlatnih majdana ove nacije, porasti srazmerno proizvedenoj koliini i t a .
212

Isto, str. 147, 148. Isto, str. 159. T o podsea na stari R i m : Bogatai su bili prigrabili najvei deo nepodeljenog zemljita. Oni verovahu da su prilike takve da im zemlja vie nee biti oduzeta, te su stoga pokupovali susedne parcele siromaha, delom s nji hovim pristankom, a delom otimajui im ih silom, tako da su sad umesto po jedinanih polja obraivali samo imanja velikog prostranstva. Uz to su oni za obradu zemlje i za stoarstvo uzimali robove, jer bi im slobodni ljudi bili s rada uzimani na vojnu slubu. Dranje robova bilo je za njih utoliko probitanije to su se ovi, budui osloboeni vojne slube, mogli nesmetano mnoiti, te su imali masu dece. Tako su silnici prigrabili sve bogatstvo, i cela zemlja je vrvela robovima. A Italaca je, naprotiv, bivalo sve manje, budui da su bili satrti siromatvom, porezima i vojnom slubom. A i kad je nastupalo mirno doba, bivali su oni osuivani na potpun nerad, jer su bogatai bili gospodari zemlje i nisu im u zemljoradnji biti potrebni slobodni ljudi ve robovi. (Apijan, Rimski graanski ratovi, knj- I> 7 ) . Ovo mesto odnosi se na doba pre Licinijeva z a k o n a . ' ' Ratna sluba, koja je tako jako ubrzala propast rimskih plebejaca, bila je i Karlu Velikom glavno sred stvo pomou koga je on vetaki ubrzao pretvaranje slobodnih nemakih seljaka u podlonike i kmetove.
2 1 1 189

2 1 0

[ J . Arbuthnot,] An Inquiry into the Connection between the prsent Price of Provisions etc., str. 124, 129. Slino, ali s protivnom tendencijom: Radnici

8 1 8

T u stoiku duevnu m i r n o u s kojom politiki ekonomist p o smatra najbezonije skrnavljenje svetog p r a v a svojine i najgrublje nasilje p r e m a ljudima, i m su oni potrebni za udaranje temelja k a pitalistikom nainu proizvodnje, pokazuje izmeu ostalih i ser F . M . E d e n , koji je povrh toga jo i torijevski obojen i filantropski r a s p o loen. C e o niz pljaki, grozota i narodnih m u k a koje p r a t e nasilnu eksproprijaciju naroda od poslednje treine 15. do kraja 18. veka, naveo g a je s a m o n a ovo uteno zavrno rezonovanje: Prava (due) srazmera izmeu oranica i panjaka morala se uspostaviti. Jo u itavom 14. i u veem delu 15. stolea dolazio je 1 eker panjaka na 2, 3, pa i 4 ekera oranice. Sredinom 16. veka odnos se izmenio u 2 ekera panjaka na 2 ekera oranice; kasnije u 2 ekera panjaka na 1 eker oranice, dok se najzad nije dolo do prave srazmere od 3 ekera panjaka na 1 eker oranice. U 19. veku izgubilo se, n a r a v n o , i s a m o seanje n a vezu izmeu zemljoradnika i optinske svojine. D a o docnijem v r e m e n u i n e g o v o rimo, jesu li seljaci ikad dobili ijedne p a r e odtete za 3 511 7 7 0 ekera optinske zemlje koja im je bila oteta o d 1 8 0 1 . do 1 8 3 1 , a koju su lendlordovi parlamentarnim p u t e m poklonili lendlbrdovima? Najzad, poslednji veliki proces eksproprijacije zemljoradnika o d zemlje jeste tzv. clearing o f estates (ienje dobara, u stvari i enje ljudi sa njih). Svi dosad posmatrani engleski metodi dostigoe vrhunac u ienju. K a o to s m o prilikom naeg prikazivanja m o dernog stanja u prolom odeljku videli, sada se, poto vie n e m a n e zavisnih seljaka koji bi se mogli izmesti, produuje sa ienjem koteda, tako da poljoprivredni radnik n e m o e vie na zemljitu koje obrauje da nae potrebno m e s t o ak r i za svoje kuite. Ali ta clea ring o f estates znai u p r a v o m smislu rei, t o m o e m o nauiti u obeanoj zemlji m o d e r n i h r o m a n a , u kotskim b r d i m a . T a m o se p r o ces odlikuje sistematskim karakterom, veliinom r a z m e r a u k o m e je izvren jednim u d a r c e m (u Irskoj je veleposednicima polazilo z a rukom da istovremeno oiste vie sela; u kotskim b r d i m a radi se o povrinama velikim kao n e m a k a vojvodstva) i, najzad, osobitim oblikom ukradene zemljine svojine. K e l t i su u kotskim b r d i m a bili podeljeni n a klanove i svaki klan bio je vlasnik zemlje n a kojoj je bio naseljen. Predstavnik klana, poglavica ili veliki ovek, bio je s a m o titularni vlasnik toga z e m ljita, kao to je i engleska kraljica t i t u l a m a vlasnica celokupnog n a cionalnog zemljita. K a d je engleskoj vladi polo z a r u k o m da ugui unutranje r a t o v e tih velikih ljudi i neprestane njihove upade u r a v nice D o n j e kotske, poglavice klanova nikako ne napustie svoj stari razbojniki z a n a t ; oni m u s a m o promenie oblik. Vlastitim autorise izgone iz svojih koteda i teraju u gradove da tamo potrae posla;ali se na taj nain dobija vei viak i tako se poveava kapital. ([R. B. Seelev,] The Perils of the Nation, 2. izd., London 1843, str. XIV.)

tetom pretvorie oni svoje titularno pravo svojine u privatno pravo svojine, a naiavi kod lanova klana na otpor, odluie da lanove klana najure otvorenom silom. Profesor Newman kae:
Sa istim pravom mogao bi se kakav engleski kralj drznuti da svoje podanike satera u m o r e .
2 1 8

Prve faze ove revolucije, koja je u kotskoj otpoela nakon poslednjeg pretendentovog ustanka^ !, moemo pratiti kod sera Jamesa Steuarta i Jamesa Andersona. Kad je u 18. veku zapoelo teranje Gela^ ! sa zemlje, bilo im je u isti mah zabranjeno iselja vanje, da bi silom bili nagnani u Glazgov i druge fabrike gradove. Kao primer metoda koji je vladao u 19. veku bie dovoljno da ovde navedemo ienja vojvotkinje od Sutherlanda. Ova ekonomski kolovana osoba odlui, im je stupila na vlast, da preduzme radi kalno ekonomsko leenje i da celu grofoviju, ije se stanovnitvo
190 214 215 191 216 217

213 F
2 1 4

N e w m a n , Lectures

on Political

Economy,
192

L o n d o n 1 8 5 1 , str. 132.

Steuart kae: Renta ovih zemalja (on pogreno prenosi ekonomsku kategoriju zemljine rente na tribut koji su taksmen^ ! plaali klanskom po glavici) sasvim je neznatna prema njihovu opsegu, ali u pogledu broja lica koja jedan zakup ishranjuje nai e se moda da komad zemlje u kotskim brdima hrani deset puta vie ljudi nego zemlja iste vrednosti u najbogatijim pokrajinama. (Works etc., ed. by General Sir J a m e s Steuart, his son, L o n d o n 1 8 0 1 , sv. I , gl. 16, str. 1 0 4 . )
2 1 5

Industry
2 1 6

J a m e s Anderson, Observations etc., Edinburgh 1777.

on the means of exciting a spirit of

National

Godine 1 8 6 0 . bili su nasilno eksproprisani seljaci izvezeni u Kanadu pod lanim obeanjima. Neki pobegoe u planine ili na oblinja ostrva. Policajci ih poterae, dode do tunjave, i oni umakoe. U kotskim brdima, kae 1814, Buchanan, komentator A. Smith-a, danomice se nasilno vri prevrat starog poretka s v o j i n e . . . Lendlord, bez obzira na nasledne zakupnike (i ovo je pogreno upotrebljena kategorija), daje zemlju onom koji najvie ponudi, a ako je ovaj modernizator (improver), on smesta uvodi nov sistem kulture. Zemlja, ranije naikana sitnim seljacima, bila je naseljena srazmerno prema svome proizvodu; pod novim sistemom poboljanog obdelavanja i uveanih renti dobija se maksimum proizvoda s najmanje trokova, i zato se u tu svrhu udaljuju ruke koje su sad postale i z l i n e . . . Oni koje je zaviaj odbacio trae hleba i zarade u fabrikim gradovima itd. (David Buchanan, Observations on etc. A. Smith's Wealth of Nations, Edinburgh 1 8 1 4 , sv. I V , str. 144.) kotski velikai eksproprisali su porodice kao to se trebi korov; oni su sa selima i njihovim stanovnitvom postupali kao Indijci kad se svete jazbinama divljih z v e r o v a . . . ovek se prodaje za jedno ovje runo, za jedan ovji but, ak i za m a n j e . . . Kad su Mongoli upali u severnu Kinu, pao je predlog u Savetu Mongola da se stanovnici istrebe, a njihova zemlja pretvori u panjak. Ovaj predlog su mnogi lendlordovi iz kotskih brda izveli u roenoj zemlji prema roenim zemljacima. (George E n s o r , An Inquiry concerning the Population of Nations, L o n d o n 1818, str. 2 1 5 , 2 1 6 . )
2 1 7

ranijim slinim p r o c e s i m a v e bilo srozalo n a 1 5 0 0 0 , p r e t v o r i u panjake za o v c e . O d 1 8 1 4 . d o 1 8 2 0 . ovih 15 0 0 0 stanovnika, oko 3 0 0 0 p o r o dica, sistematski je p r o g n a n o i istrebljeno. S v a njihova sela bila s u p o r u e n a i spaljena, sva njihova polja p r e t v o r e n a u panjake. Z a izvrenje o v o g a bili su poslani engleski vojnici i dolo je d o b o j a sa stanovnicima. J e d n a s t a r i c a je izgorela u p l a m e n u kolibe koju nije htela napustiti. T a k o je ova m a d a m prisvojila 7 9 4 0 0 0 ekera z e m l j e koja je o d p a m t i v e k a pripadala klanu. O t e r a n i m s t a n o v n i c i m a dala je oko 6 0 0 0 ekera n a m o r s k o j obali, p o 2 ekera n a p o r o d i c u . O v i h 6 0 0 0 ekera leali su dosad pusti i nisu vlasnicima donosili nikakav dohodak. Vojvotkinja je tako daleko otila u s v o m p l e m e n i t o m o s e anju da je l a n o v i m a klana, koji su v e k o v i m a Uli k r v z a n j e n u p o r o dicu, dala t u zemlju u zakup p r o s e n o p o 2 / ilinga o d ekera. S v u otetu zemlju klana podeli o n a n a 2 9 velikih z a k u p a z a gajenje o v a c a i n a svakom nastani p o jednu jedinu p o r o d i c u , v e i n o m sluge sa e n gleskih zakupa. V e 1 8 2 5 . bilo je onih 15 0 0 0 G e l a z a m e n j e n o sa 131 0 0 0 o v a c a . D e o a b o r i g i n e s - a * b a e n i h n a m o r s k u obalu pokua da ivi o d ribolova. O n i p o s t a d o e v o d o z e m c i i ivljahu, kao to veli jedan engleski pisac, pola n a s u v u pola n a vodi, a p o r e d s v e g a t o g a od obojega su s a m o upola i v e l i .
1 1 218

Ali su valjani G e l i m o r a l i jo skuplje d a plate svoje b r a n s k o r o m a n t i n o p o t o v a n j e p r e m a velikim ljudima klana. Riblji m i r i s u d a r i o je velikim ljudima u nos. O n i nanjuie da se iza t o g a krije profit i d a d o e m o r s k u o b a l u p o d z a k u p k r u p n i m r i b a r s k i m t r g o v c i m a iz L o n d o n a . Geli bie najureni p o d r u g i p u t .
2 1 9

N a p o s l e t k u , jedan d e o panjaka z a o v c e p r e t v o r e n je n a k n a d n o u lovita. P o z n a t o je d a u Engleskoj n e m a p r a v i h u m a . D i v l j a u velikakim p a r k o v i m a p r o p i s n a je d o m a a stoka, u g o j e n a kao l o n d o n Kad je sadanja vojvotkinja od Sutherlanda s velikim sjajem primila u Londonu gu Beecher-Stowe, autora romana Uncle Tom's Cabin * da bi svetu po kazala svoje simpatije prema crnakim robovima amerike republike to je ona, zajedno sa svojim drugaricama iz aristokratije, mudro propustila za vreme gra anskog rata kad je svako mobi englesko srce kucalo za draoce robova izneo sam u listu New-York Tribune prilike saderlendskih robova.t l (Ovaj lanak je mestimice citirao Carey u The Slave Trade, London 1853, str. 202, 203.) Moj lanak pretampao je jedan kotski list i izazvao je otru polemiku izmeu redakcije i ankoliza vojvodske kue Sutherland.
2 19S 2 1 8

Zanimljivi podaci o ovoj ribarskoj trgovini kod g. Davida Urquharta, Portfolio. New Series. Nassau W. Senior u svom napred pomenutom posmrtnom spisu Journals, Conversations and Essays relating to Ireland, London 1868, okarakterisao je proceduru u Saderlendiru kao jedno od najblagotvornijih ienja (clearings) otkako je sveta i veka.

2 1 9

ski aldermen. * Zato je kotska poslednje utoite te plemenite strasti.

U brdima, kae Somers 1 8 4 8 , ume su se mnogo proirile. S ove strane Geka imate novu umu Glenfei, sa one strane je nova uma Ardveriki. U istom pravcu imate Blek-Maunt, nedavno stvorenu ogromnu pustinju. O d istoka prema zapadu, od okoline Aberdina do grebena Obana, imate sada umu u neprekidnoj liniji, dok se na drugim delovima brda nalaze nove Sume L o Areg, Glengari, Glenmoriston itd. . . . Pretvaranje njihove zemlje u p a n j a k e . . . oteralo je Gele na neplodnije zemljite. Sad jeleni poinju zamenjivati ovce, i Gele to baca u jo oaj ni ju b e d u . . . Lovita d i v l j a i * i narod ne mogu postojati jedno pored dru goga. Jedno ili drugo svakako m o r a odstupiti. Ako lovita u sledeoj etvrti stolea porastu brojem i opsegom kao u proloj, neete nai vie ni jednog jedinog Gela na rodnoj m u grudi. Ovaj pokret meu vlasnicima u brdima delimino je izazvan m o d o m , aristokratskom tatinom, strau z a lovom itd., ali se oni delimino bave i trgovinom sa divljai iskljuivo racjj profita. J e r injenica je da komad planinske zemlje udeen za lov donosi u mnogo sluajeva nesravnjeno vie koristi nego udeen kao panjak za o v c e . . . Ljubitelj lova koji trai lovite ograniava svoju ponudu samo opsegom svoje k e s e . . . N a kotska brda sruile su se patnje ne manje grozne od onih koje je politika normanskih kraljeva bila sruila na Englesku. Jeleni su dobili ire polje za slobodno kretanje, dok su ljudi gonjeni u sve ui i ui k r u g . . . N a r o d u je otimana jedna sloboda za d r u g o m . . . I iz dana u dan podjarmljivanje se jo uveava. ienje i rasterivanje naroda vlasnici sprovode kao utvreno naelo, kao poljoprivrednu nunost, upravo kao to se u divljim predelima Amerike i Australije trebi drvee i dbunje, i operacija tee mirno i poslovno.
219 220

2i9a eer forests (umama za, divlja) kotske nema ni jednog jedinog drveta. Oteraju se ovce, a doteraju se jeleni na gola brda, i to se onda zove deer forest. N e m a , dakle, ak ni kulture ume!

Robert Somers, Letters from the Highlands: or, the Famine of 1847, L o n d o n 1848, str. 12 - 2 8 . passim. Ova pisma su najpre objavljena u listu Times. Razume se da su engleski ekonomisti glad Gela od 1847. objanjavali^ njihovomprenaseljenou. U svakom sluaju, oni su vrili pritisak na svoja sredstva za ishranu. U Nemakoj je Clearing o f estates, ili kako se to tamo zvalo Bauernlegen, bilo osobito ivo posle tridesetogodinjeg rata i jo je 1790. izazvalo seljake ustanke u Izbornoj Kneevini Saksoniji. ienje je preovlaivalo naroito u istonoj N e makoj. U veini pruskih pokrajina tek je Friedrich I I osigurao seljacima pravo svojine. Posle osvajanja lezije prisilio je veleposednike da obnove kolibe, koeve itd. i da seljaka dobra snabdeju stokom i oruima. Njemu su bili potrebni vojnici za vojsku i poreski obveznici za dravnu kasu. K a k o su inae seljaci krasno Uveli pod Friedrichovim finansijama i njegovom vladavinom, koja je bila meavina despotizma, birokratizma i feudalizma, moe se videti iz sledeeg mesta njegovog oboavaoca Mirabeau-a. Lan je jedno od najveih bogatstava zemljoradnikovih u severnoj Nemakoj. Ali, na nesreu ljudskog roda, on je samo sredstvo za odbranu

2 2 0

optinski

asnici

Pljaka crkvenih dobara, lopovsko otuivanje dravnih dobara, kraa optinske svojine, uzurpatorsko i s bezobzirnim nasiljem sprovoeno pretvaranje feudalne i plemenske svojine u modernu privatnu
od krajnje bede, a ne vrelo blagostanja. Neposredne poreze, kuluenje i svakovrsne druge inidbe dave nemakog seljaka, koji osim toga plaa i posredni porez n a sve to k u p u j e . . . a da bi njegova propast bila potpuna, on ne srne svoje proizvode prodavati t a m o gde hoe i kako hoe. U z to on ne srne ni kupovati kod trgovca koji bi m u robu davao jevtinije. Svi ovi uzroci neprimetno ga upropauju, i kad se ne bi bavio predenjem, ne bi mogao na vreme plaati neposredne poreze; pre denjem se ispomae, jer ono korisno zapoljava njegovu enu, decu, njegove momke, sluge i njega samog. Ali kako bedno ivi ak i s t o m ispomoi! L e t i za v r e m e oranja i etve on radi kao robija na galiji. L e e u 9 asova uvee, a ustaje u 2 izjutra, samo da bi sve uradio. Zimi bi se zapravo morao vie odmarati da bi se okrepio, ali njemu ne bi ostalo ita ni za hleb ni za setvu ako bi prodao svoj proizvod da bi doao do novca za porez. Zato on m o r a presti da bi t u r u p u za puio . . . i mora zapinjati iz sve snage. I tako seljak zimi lee oko ponoi ili u 1 as, a ustaje u 5 ili 6 ; ili lee u 9 , a ustaje u 2 ; i to tako ide iz dana u dan, izuzev nedelje, kroz celi njegov ivot. Ovo prekomerno bdenje i rad istroe ljude, i zbog toga mukarci i ene bre ostare na selu nego u gradu. (Mirabeau, De la Monarchie Prussierme, L o n d r e s 1 7 8 8 , sv. I I I , str. 2 1 2 . i dalje.) Dodatak drugom izdanju. M a r t a * 1 8 6 6 , 18 godina posle pojave gore navedenog spisa Roberta Somersa, drao je profesor L e o n e L e v i u Society o f A r t s t ' predavanje o pretvaranju panjaka u ume za divlja, u kome je prikazao koliko se otilo dalje u pustoenju kotskih brda. Izmeu ostaloga, on kae: Depopula cija i pretvaranje zemlje u same panjake pruie najzgodnije sredstvo da se dode do prihoda bez t r o k o v a . . . Sad je u brdima postalo obino pretvoriti panjake u deer forest. N a mesto ovaca dolaze sada divlje ivotinje, kao to su pre razgonjeni ljudi da bi se nainilo mesto o v c a m a . . . O d imanja grofa od Dalhausi u Forfariru pa sve do Dona o'Grotsa moete proi a da ne izaete iz ume. U mnogim od tih uma odomaili su se lisica, divlja maka, kuna, tvor, lasica i zec, a odskora su se uvukli i kuni, veverica i pacov. Ogromni kompleksi zemlje, koji su u statistici kotske figurirali kao livade izvanredne plodnosti i veliine, sada su iskljueni iz svakog obraivanja i poboljavanja i posveeni su iskljuivo lovakom zadovoljstvu malog broja lica a to traje samo kratko vreme preko godine.
1 1 8 1

Londonski Economist od 2. juna 1 8 6 6 . kae: Jedan kotski list doneo je prole nedelje meu ostalim novostima i sledee: Jedna od najboljih farmi za ovce u Saderlendiru, za koju je t u skoro, pri isteku tekueg zakupa, nuena godinja renta od 1 2 0 0 / : , pretvara se u umu za divlja! Izbijaju feudalni n a g o n i . . . kao u doba kad su normanski o s v a j a i . . . razorili 3 6 sela da bi napravili N j u F o r i s t . . . Dva miliona ekera, koji obuhvataju i neka najplodnija kotska zemljita, pretvoreni su potpuno u divljinu. Prirodna trava iz Glen Tilta smatrana je za najhranljiviju u grofoviji P e r t ; deer forest u Ben Olderu bila je najbolji travnjak velikog sreza

* U izdanjima 2, 3. i 4 : aprila.

svojinu t o su bili idilini metodi prvobitne akumulacije. Oni osvojie polje za kapitalistiku poljoprivredu, pripojie zemlju kapitalu i stvorie gradskoj industriji potrebnu masu obespravljenog proleta rijata. 3. Krvavo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15. veka. Zakoni za obaranje najamnine Manufaktura, koja je tek nastajala, nije nikako bila kadra da ljude razjurene rasturanjem feudalnih pratnji i plahom i nasilnom ekspro prijacijom njihove zemlje, taj obespravljeni proletarijat, usisa onom brzinom kojom je on bio bacan u svet. S druge strane, nisu se ni ti ljudi, iznenadno izbaeni iz koloseka svoga ivota na koji su bili navildi, mogli tako napreac snai u disciplini novog stanja. Oni se u masama pretvorie u prosjake, razbojnike i skitnice, delom iz sklo nosti, a veinom silom prilika. Otuda krajem 15. i kroz itav 16. vek krvavo zakonodavstvo protiv skitnienja u celoj zapadnoj Evropi. Oevi dananje radnike klase bih su najpre kanjeni zato to su si lom bih pretvoreni u skitnice i paupere. Zakonodavstvo ih je smatralo za dobrovoljne zloince i polazilo je od pretpostavke da od njihove dobre volje zavisi da i dalje rade u starim uslovima koji vie nisu postojali. U Engleskoj je ovo zakonodavstvo poelo pod Henryjem V I I . H e n r y V I I I , 1 5 3 0 : Stari i za rad nesposobni prosjaci dobijaju dozvolu za pronju. Snane skitnice, naprotiv, kandijaju se i zatva raju. Oni se imaju vezati pozadi za kola i ibati dok im iz tela ne ikne k r v ; zatim e se zakleti da e se vratiti u svoje rodno mesto ili u mesto u kome su boravili poslednje tri godine i prihvatiti se rada (to put himself to labour). Svirepe U ironije! Zakonom 2 7 . H e n ryja V I I I * , gornji zakon se ponavlja, ah pootren novim dodacima. K o se po drugi put uhvati u skitnji, opet se iiba i odsee m u se pola
1

Bejdeno; jedan deo Blek Maunt-ume bio je u kotskoj najbolja ispaa za crnoglave ovce. O prostranstvu zemljita, opustoenog radi lovakog zadovoljstva, moemo dobiti pojam iz injenice da ono obuhvata vei prostor nego itava grofo vija Pert. Kolike je izvore proizvodnje izgubila zemlja ovim nasilnim pustoenjem, moe se oceniti po ovome: zemljite pod umom Ben Oldera moglo bi hraniti 15 000 ovaca, a ono iznosi samo trideseti deo svih kotskih lovita... Sva ta lovita su sasvim neproizvodna... i mogla bi se mirne due pustiti da ih potope talasi Severnog mora. Jaka ruka zakonodavstva morala bi uiniti kraj ovakvom pustoenju, koje stvara ef pojedinaca. * T o znai zakon iz 27. godine vladavine Henrvja VIII. U sledeim po dacima cifre date na drugom mestu jesu brojevi koji oznaavaju godinu vladavine odnosnog vladara u kojoj je zakon izdat. .
l

uveta, a kod treeg povrata kanjava se s m r u kao teak zloinac i neprijatelj drave. Edward V I : Jedan zakon iz prve godine njegove vlade, 1547, odreuje da se svako ko nee da radi preda kao r o b o n o m e licu koje ga je potkazalo kao besposliara. Gospodar ima da hrani svoga roba hlebom i vodom, slabim piem i takvim otpacima mesa kakve nae za shodno. On ima pravo da ga ibanjem i okivanjem nagoni i n a najodvratniji rad. Ako se rob udalji za 14 dana, osuen je na doi votno ropstvo i na elu ili licu udara m u se ig, slovo S * , a ako i trei put pobegne, osuuje se na smrt kao veleizdajnik. Gospodar ga moe prodati, zavetati, dati u najam kao roba, ba kao i svako drugo pokretno dobro ili stoku. P r e d u z m u U robovi to protiv gos podara, imaju se takode pogubiti. Mirovne sudije dune su da na dostavu tragaju za tim mangupima. Ako se ustanovi da je koja skit nica tri dana dangubila, proteruje se u mesto roenja, n a prsa joj se usijanim elezom udara ig V * , okiva se i t a m o upotrebljava n a drumu ili na kom drugom radu. Ako skitnica navede lano rodno mesto, postaje za kaznu doivotni r o b toga mesta, stanovnika ili kor poracije, i igoe se slovom S. Svako ima pravo oduzeti skitnici njegovu decu i drati ih kod sebe kao egrte, mladie do 2 4 . godine, devojke do 2 0 . godine. Ako pobegnu, moraju do t e dobi biti majstorovi robovi, i on ih moe okivati, ibati itd., kako m u je volja. Svaki gospodar s m e svome robu namai gvozden prsten oko vrata, ruke ili noge, da bi ga bolje poznavao i bio sigurniji za n j e g a . Poslednji deo ovog zakona predvia da mesta ili individue koji izvesnim siromasima daju da jedu i piju i nau im posla, m o g u i da ih zaposle. Ova vrsta parohijskih robova odrala se u Engleskoj do duboko u 19. stolee pod imenom roundsmen (ljudi koji idu unaokolo).
1 2 2 2 1

Elisabeth, 1 5 7 2 : Prosjaci bez dozvole i stariji od 14 godina imaju se teko iibati i igosati na resici levog uha, ako ih niko nee da u z m e u slubu za dve godine; u sluaju povrata, ako su stariji o d 18 godina, imaju se pogubitiako ih niko za 2 godine nee da u z m e u . s l u b u ; ali kod treeg povrata imaju se bez milosti pogubiti kao veleizdajnici. Slini su zakoni: 18, Elisabethin, l. 13. i 1 5 9 7 . "
2 2 1

Autor spisa An Essay on Trade etc., 1770, napominje: Izgleda da su Englezi pod vladavinom Edwarda VI bili dosta ozbiljno prionuli da podignu ma nufakturu i zaposle sirotinju. To vidimo iz jednog karakteristinog zakona u kome stoji da se sve skitnice imaju igosati itd. (An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 5). 2 2 i a Thomas Morus kae u svojoj Utopiji: I tako se dogaa da neki halap ljivi i nenasiti deronja, prava kuga za svoj rodni kraj, prigrabi hiljade ekera zemlje i* poetno slovo rei slave (rob) * poetno slovo rei vagabond (skit nica, vagabund)
2

2 2 1

James I : Lice koje skita i prosi proglauje se za skitnicu i bitangu. Mirovne sudije, sudei u petty sessionst , opunomoene su da osude takva lica na javno ibanje i 6 meseci tamnice pri prvom hvatanju, a 2 godine pri drugom. Za vreme tamnovanja ona mogu biti ibana toliko puta i toliko dugo koliko mirovne sudije nadu za shodno... Nepopravljive i opasne skitnice imaju se igosati na levom ramenu slovom R * i dati na prisilan rad, a ako se ponovo uhvate u pronji, smaknuti ih bez milosti. Ovi propisi, koji su imah zakonsku vanost sve do poetka 18. veka, bili su ukinuti tek zakonom 12, Anna, l. 23. Slini zakoni donoeni su i u Francuskoj, u kojoj je sredinom 17. veka u Parizu osnovana kraljevina skitnica (royaume des truands). Jo u poetku vladavine Louis-a X V I (ordonansa od 13. jula 1777) svaki zdrav razvijen ovek od 16 do 60 godina slat je na galije, ako nije imao sredstava za opstanak ni zanimanja. Slian je zakon Karla V od oktobra 1537. za Holandiju, prvi edikt drava i gradova Holandije od 19. marta 1614, Plakat Sjedinjenih Provincija od 25. juna 1649. itd. Nasilno eksproprisan od zemlje, najuren i pretvoren u vagabunde, narod sa sela bio je tako pomou tih groteskno-teroristikih zakona,
194] 1

i ogradi ih proem ili ivicom, ili da nasiljem i nepravdom toliko kinji njihove vlasnike dok ih ne prisili da sve prodadu. Ovako ili onako, milom ili silom, oni bivaju primoravam da se iste jadne, proste, bedne due! Muko i ensko, mu evi i ene, siroad i udovice, ucveljene majke sa svojom odojadi i itavo gazdinstvo, oskudno u sredstvima, a s mnogo lanova, jer je zemljoradnja traila mnogo ruku. I oni odlaze, kaem, s roenog ognjita na koje su se navikli, ne nalazei nigde odmori ta; prodaja njihova pokustva, mada je ono male vrednosti, donela bi im pod drugim okolnostima ipak neku umicu; ali iznenadno izbaeni napolje, moraju ga dati u bescenje. I kad lutajui ostanu bez jedne pare, ta drugo mogu initi nego krasti i onda, zaboga, biti obeeni po svim zakonskim formama, ili otii u pro sjake? Pa i onda ih bacaju u tamnice kao skitnice koje se potucaju i ne rade; njih, koje niko nee da uzme na posao, ma kako se oni revnosno nudili. Od ovih jadnih begunaca, za koje Thomas Morus kae da su bili prisiljeni na kradu, pogubljeno je pod Henryjem V I I I 7 2 0 0 0 to velikih to malih lopova. (Holinshed, Des cription of England, sv. I , str. 186.) U Elisabethino doba skitnice su veane u re dovima; obino nije bilo godine da na ovom ili onom mestu nije obeeno njih 300 do 400. (Strype, Annals of the Reformation and Establishment of Religion, and other Various Occurrences in the Church of England during Queen Elisabeth's Happy Reign, 2. izd., 1725, sv. I I . ) Prema istom Strype-u, bilo je u Somersetiru za jednu jedinu godinu pogubljeno 4 0 lica, igosano 35, iibano 37, a 183 okorela zloinca putena su na slobodu. Pa ipak, kae on, taj veliki broj optuenih ne obuhvata ni petinu kanjivih zloina, zahvaljujui nemaru mirovnih sudija i glupom saaljenju naroda. On dodaje: Druge engleske grofovije nisu bile u boljem po loaju od Somersetira, a mnoge su ak bile i u gorem.

* poetno slovo rei rioter (buntovnik)

ibanjem, igosanjem i muenjem, nateran na disciplinu koju zahteva sistem najamnog rada. Nije dovoljno da na jednom polu istupe uslovi rada kao kapital, a na drugome ljudi koji nemaju za prodaju nita osim svoje radne snage. Nije dovoljno ni prisiliti ih da se dragovoljno prodaju. U daljem raz vitku kapitalistike proizvodnje razvija se takva radnika klasa koja po svom vaspitanju, tradiciji i navici priznaje zahteve tog naina proiz vodnje kao po sebi razumljive prirodne zakone. Organizacija izgra enog kapitalistikog procesa proizvodnje lomi svaki o t p o r ; nepre kidno stvaranje relativno suvinog stanovnitva odrava zakon ponude i tranje rada, pa dakle i najamninu, u koloseku koji odgovara p o t r e bama oploavanja kapitala; nemi pritisak ekonomskih odnosa zapeauje kapitalistovu vlast nad radnikom. Istina, jo uvek se primenjuje i vanekonomsko, neposredno nasilje, ah samo izuzetno. Z a obini tok stvari radnik se moe prepustiti prirodnim zakonima proizvodnje, t j . njegovoj zavisnosti od kapitala koju sami uslovi proizvodnje stvaraju, obezbeduju i ovekoveuju. Drukije je u v r e m e istorijskog nastajanja kapitalistike proizvodnje. Buroaziji koja se tek poinje podizati potrebna je dravna vlast, pa je ona i upotrebljava radi regulisanja najamnine, t j . da bi je saterala u granice povoljne za pravljenje profita, radi produavanja radnog dana i radi odravanja samog radnika u n o r malnom stepenu zavisnosti. Ovo je bitan m o m e n a t tzv. prvobitne akumulacije. Klasa najamnih radnika koja je postala u drugoj polovini 14. veka sainjavae tada i u narednom veku samo veoma neznatan deo naroda i njen poloaj je bio dobro zatien samostalnom seljakom privredom na selu i esnafskom organizacijom grada. I na selu i u gradu poslodavac i radnik bili su jedan d r u g o m bhski u socijalnom pogledu. Potinjenost rada kapitalu bila je samo formalna, t j . sam nain proiz vodnje jo nije imao specifino kapitalistiki karakter. Promenljivi element kapitala znatno je nadmaivao njegov postojani element. Stoga je sa svakom akumulacijom kapitala brzo rasla tranja najamnog rada dok je ponuda najamnog rada samo sporo sledila. Veliki deo nacio nalnog proizvoda, kasnije pretvoren u akumulacioni fond kapitala, tada je jo ulazio u radnikov fond potronje. Zakonodavstvo o najamnom radu, koje je od samog poetka bilo udeeno radi eksploatisanja radnika i koje je u svom daljem razvitku ostalo stalno podjednako neprijateljski raspoloeno p r e m a n j e m u , zapoelo je u Engleskoj 1349. sa Statute o f L a b o u r e r s * Edvvarda I I I .
2 2 2 1

Kad god zakonodavstvo pokuava da izgladi razmirice izmeu poslo davaca (masters) i njihovih radnika, uvek su poslodavci njegovi savetodavci, kae A. Smith.t ! Duh zakona jeste svojina, kae Linguet.t ']
195 18

2 2 2

N j e m u odgovara u F r a n c u s k o j ordonansa od 1 3 5 0 , izdata u ime kralja J e a n a . Englesko i francusko zakonodavstvo idu naporedo i po sadraju se podudaraju. Ukoliko se radnikim zakonima nastoji da se silom produi radni dan, neu se ovde n a t o vraati, poto je o toj taki r a nije bilo govora (osma glava, 5 ) . S t a t u t e o f L a b o u r e r s donet je n a navaljivanje Donjeg d o m a . Ranije su, veli naivno jedan torijevac, siromasi zahtevali tako visoku najamninu da su ugroavali industriju i bogatstvo. Sada je njihova najamnina toliko niska da opet ugroava industriju i bogatstvo, ali na drugi nain i moda opasnije nego onda.
223

U t v r e n a je zakonska tarifa nadnica za grad i selo, za r a d od ko m a d a i od v r e m e n a . Seoski radnici imaju se iznajmljivati na godinu, gradski n a otvorenom tritu. P o d p r e t n j o m kazne z a t v o r o m zabra njeno je plaati najamninu v e u o d zakonske, ali je primanje vee najamnine kanjavano stroe o d plaanja. T a k o se jo u 18. i 19. odeljku Elisabethinog zakona o egrtima predviala kazna od 1 0 dana zatvora za onog ko plati veu najamninu, a o d 21 dana za onog ko je primi. Z a k o n o m od 1 3 6 0 . pootrio je kazne i, tavie, ovlaivao poslodavca d a fizikim pritiskom prisili radnika na r a d po zakonskoj tarifi. Sva udruenja, ugovori, zakletve itd., kojima su se zidari i tesari uzajamno obavezivali, stavljeni su van snage. O d 1 4 . veka p a do 1 8 2 5 , kada su ukinuti zakoni protiv u d r u i v a n j a ! ' , radnika koalicija smatrana je za teak zloin. D u h radnikog zakona od 1 3 4 9 . i zakona koji su m u sledili najbolje probija iz injenice da je drava, dodue, dekretovala m a k s i m u m najamnine, ali nikako n e i m i n i m u m .
141

K a o to je poznato, u 1 6 . veku poloaj radnika v e o m a se pogorao. N a j a m n i n a u n o v c u dizala se, ali ne s r a z m e r n o opadanju vrednosti n o v c a i odgovarajuem porastu robnih cena. N a j a m n i n a je, dakle, stvarno bila pala. P a ipak su jo uvek bili u vanosti zakoni doneti u svrhu njenog obaranja, zajedno s rezanjem uiju i igosanjem onih koje niko nije hteo primiti u slubu. Z a k o n o m o egrtima 5, Elisa bethinog, l. 3, bile su m i r o v n e sudije ovlaene da utvruju izvesne najamnine i da ih menjaju p r e m a godinjem d o b u i r o b n i m c e n a m a . J a m e s I protegao je t o regulisanje r a d a i na tkae, prelce i sve m o g u e kategorije r a d n i k a , a G e o r g e I I zakone protiv udruivanja radnika n a sve manufakture.
2 2 4

[J. B. Bytes,] Sophisms of Free Trade. By a Barrister, London 1850, str. 206. On zlobno dodaje: Mi smo svagda bili spremni da posredujemo u korist poslodavaca. Zar se za posloprimaoca nita ne moe uiniti? Iz jedne klauzule Statuta 2, Jamesa I, l. 6, vidi se da su neki suknari uzeli sebi pravo da u svojim radionicama zvanino kao mirovne sudije diktiraju tarifu.U Nemakoj, osobito posle tridesetogodinjeg rata, esto su donoeni zakoni za odravanje niskih najamnina. Na zemljitu opustelom od ljudi vlastela je teko oseala oskudicu u slugama i radnicima. Svima stanovnicima sela zabranit2 8 4

2 2 8

U pravom manufakturnom periodu bio se kapitalistiki nain proizvodnje dovoljno osnaio da zakonsko regulisanje najamnine uini i neizvodljivim i suvinim, ali se htelo da se u sluaju nude nae pri ruci oruje iz starog arsenala. J o je zakon 8, George-a I I , zabranjivao krojakim kalfama u L o n d o n u i okolini nadnicu veu od 2 il. i 7 / 2 pensa, osim u sluajevima opte alosti; zakon 13, George-a I I I , l. 6 8 , preputao je mirovnim sudijama regulisanje najamnine svilarskih radnika; jo 1796. bile su potrebne dve presude viih sudova za reenje da li naredbe mirovnih sudija o najamnini vae i za nepoljoprivredne radnike; jo 1799. potvreno je jednim zakonom da se najam nina rudarskih radnika u kotskoj regulie statutom iz Elisabethinog vremena i dvama kotskim zakonima od 1 6 6 1 . i 1 6 7 1 . A h kakav je p r e vrat u t o m meuvremenu nastao u uslovima, potvruje jedan dogaaj neuven u Donjem domu. T u gde su se preko 4 0 0 godina fabrikovali zakoni o maksimumu koji najamnina prosto nije smela prelaziti, pred loi Whitbread 1796. zakonski minimum najamnine za poljoprivredne radnike. Pitt, mada se usprotivio, ipak je priznao da je poloaj siro tinje grozan (cruel). Najzad, 1 8 1 3 , zakoni o regulisanju najamnine bie ukinuti. Oni su bih smena anomalija otkako je kapitalista regulisavao svoju fabriku privatnim zakonodavstvom i najamnina poljo privrednih radnika bila dopunjavana do neophodnog minimuma pomou sirotinjske poreze. Odredbe Statuta o r a d n i c i m a * , o ugovoru izmeu poslodavaca i najamnih radnika, o rokovima za otkaz itd., koje protiv poslodavca kad prekri ugovor doputaju samo graansku tubu, ali protiv radnika u istom sluaju krivinu, i sada su jo u punoj vanosti.
x 1

Svirepi zakoni protiv koalicija pali su 1 8 2 5 . pred preteim dra njem proletarijata. P a ipak su pali samo delimino. Nekoliko lepih ostataka starih zakona iezoe tek 1859. Najzad je zakon od 2 9 . juna 1871 imao prividno da izbrie poslednje tragove tog klasnog zakonovano je da izdaju sobe neoenjenim mukarcima i neudatim enama; sva takva lica morala su biti dostavljena vlastima i strpana u zatvor ako nisu htela postati slugama, ak i onda kad su se izdravala drugim zanimanjem, sejala za nadnicu kod seljaka, pa i kad su trgovala novcem i itom. (,Kaiserliche Privilegien und Sanctionesfr Schlesien', I, 125.) Kroz itav jedan vek stalno su se u svima nared bama kneeva ponavljale gorke albe protiv zlobne i drske sluinadi koja nee da se pokori tekim uslovima, niti da se zadovolji zakonskom najamninom; poje dinom vlastelinu zabranjeno je da daje vie no to je u njegovom kraju taksirano. Pa ipak su uslovi slube bili posle rata ponekad bolji no to su bili 100 godina docnije; jo 1652. dobijala je sluinad u leziji dvaput nedeljno mesa, a ba u naem veku bilo je tamo srezova gde ga je dobijala samo triput godinje. I nadnica je posle rata bila vea nego sledeih vekova. (G. Freytag.)

U 3. i 4, izdanju: Statuti o radu (Arbeitstatute).

davstva zakonskim priznanjem tredjuniona. Ali je jedan zakon istog datuma ( A n act t o amend the criminal law relating to violence, threats and molestation *) stvarno opet uspostavio predanje stanje u novom obliku. O v o m parlamentarnom smicalicom bila su sredstva kojima se radnik m o e posluiti u trajku ili lokautu (iskljuenju tako se na ziva trajk koji vode udrueni fabrikanti jednovremenim zatvaranjem svojih fabrika) izuzeta iz obinog prava i podvedena pod iznimno krivino zakonodavstvo, ije tumaenje je ostavljeno samim fabrikantima u njihovom svojstvu mirovnih sudija. D v e godine pre toga isti je Donji d o m i isti g. Gladstone na poznati astan nain podneo zakonski predlog o ukidanju svih iznimnih krivinih zakona protiv radnike klase. Ali, taj predlog nikad nije mogao otii dalje od drugog itanja, i stvar se vukla sve dotle dok se naposletku velika liberalna stranka ujedinivi se sa torijevcima nije osmelila da se odluno okrene protiv onog istog proletarijata koji ju je doveo na vlast. N e zadovoljivi se ovim izdajstvom, velika liberalna stranka dozvolila je engleskim sudijama, koji su uvek bili ankolizi vladajuih klasa, da ponovo isko paju zastarele zakone protiv zavera i i da ih primenjuju protiv radnikih koalicija. Vidi se da se engleski parlament samo protiv svoje volje i pod pritiskom masa odrekao zakona protiv trajkova i tredju niona, poto je kroz pet vekova ciniki besramno funkcionisao kao stalni tredjunion kapitalista protiv radnika.
1 196

O d m a h na poetku revolucionarnog vihora imala je francuska buroazija smelosti da ponovo oduzme radnicima tek izvojevano pravo udruivanja. Dekretom od 14. juna 1 7 9 1 . ona je proglasila svako rad niko udruivanje atentatom na slobodu i na deklaraciju ovekovih prava, kanjivo s 5 0 0 livara i oduzimanjem aktivnih graanskih prava za godinu d a n a . Ovaj zakon, koji je policijskim merama saterivao konkurentsku borbu izmeu kapitala i rada u granice povoljne po kapital, preiveo je vie revolucija i dinastikih promena. ak ni vla davina t e r o r a ! ! nije dirnula u njega. On je tek nedavno izbrisan iz Code Penal-a *. Nita karakteristini je od izgovora za taj buroaski
2 2 5 197 2

lan I toga zakona glasi: Poto ukidanje svih vrsta korporacija istoga stalea i istoga zanimanja ini jednu od osnovica francuskog ustava, zabranjeno je ponovo ih uvodili ma pod kojim izgovorom i ma u kom obliku. lan IV kae: Ako se graani koji pripadaju istom zanimanju, zanatu ili pozivu, budu dogova rali i sklapali meusobne sporazume da zajedniki odreknu saradnju u svome zanatu ili radu, ili da je prihvate samo po nekoj odreenoj ceni, imaju se reena dogovaranja i sporazumi... oglasiti kao protivustavni i kao napadi na slobodu i na deklaraciju prava oveka itd., dakle zloin protiv drave ba kao i u starim radnikim zakonima. (Revolutions de Parts, Pari 1791, sv. VIII, str. 523.) * Zakon o dopuni krivinog zakonodavstva o nasilju, pretnji i uznemiravanju * Kaznenog zakonika
2 1

2 2 5

dravni udar. L e Chapelier, izvestilac pred Nacionalnom skuptinom, rekao je: Iako bi bilo poeljno da najamnina bude vea no to je sada, kako bi onaj koji je prima bio van one apsolutne zavisnosti u koju ga bezuslovno dovodi oskudevanje u najnunijim ivotnim sredstvima, zavisnosti koja je gotovo robovska, ipak se radnici ne smeju sporazumevati o svojim interesima niti zajedniki istupati da bi time ubla ili svoju apsolutnu zavisnost koja je gotovo robovska, jer upravo time krnje slobodu svojih ci-devant m a t r e s * , sadanjih preduzetnika (slobodu da radnike odravaju u ropstvu!), i jer udruivanje protiv despotije nekadanjih esnafskih majstora znai pogodite! uspostavljanje esnafa, koje je francuski ustav u k i n u o !
1 226

4. Postanak

kapitalistikih

zakupnika

Poto smo razmatrali nasilno stvaranje obespravljenih proletera, krvavu disciplinu koja ih je pretvorila u najamne radnike, prljavu akciju vlasti i drave koja policijskim m e r a m a pojaava stepen eksploatacije rada i s njime uveava akumulaciju kapitala, nastaje pitanje: otkuda su prvobitno doli kapitalisti? J e r eksproprijacija naroda n a selu stvara neposredno samo krupne zemljovlasnike. to se tie postanka zakupnikovog, moemo ga tako rei rukom opipati, jer je to spor proces koji se vekovima protee. I sami kmetovi, a pored njih i slobodni sitni vlasnici zemlje, nalazili su se u veoma razliitim odnosima svojine i stoga su se i oslobodili pod veoma razliitim ekonomskim uslovima. U Engleskoj je prvi oblik zakupnika bailiff *, koji je i sam bio kmet. Njegov poloaj slian je poloaju starorimskog villicus-a, samo to m u je delokrug ui. U toku druge polovine 14. veka njega z a m e njuje zakupnik, kojega lendlord snabdeva semenom, stokom i zemljo radnikim oruima. Njegov poloaj ne razlikuje se mnogo od seljakovog. S a m o to eksploatie vie najamnog rada. Uskoro on postaje m e tayer, napoliar. On daje jedan deo zemljoradnikog kapitala, lendlord drugi. Njih dvojica dele ukupni proizvod prema srazmeri utvrenoj ugovorom. Ovaj oblik iezava u Engleskoj b r z o , ustupajui mesto pravom zakupniku, koji upotrebljavanjem najamnih radnika oplo uje svoj vlastiti kapital, a lendlordu plaa kao zemljinu rentu, u novcu ili naturi, jedan deo vika proizvoda. Z a sve vreme, tokom 15. veka, dok su nezavisni seljak i poljo privredni sluga, koji je pored rada u najmu jo i samostalno privre2

2 2 6

Bchez et Roux, Histoire Parlementaire, sv. X , str. 193 - 195. i dalje.

* bivih gospodara * upravnik vlastelinskog dobra

ivao, same sebe bogatili svojim radom, ostajale su zakupnikove prilike i njegovo polje proizvodnje podjednako osrednji. Poljoprivredna revo lucija u poslednjoj treini 15. veka, koja je potrajala i dalje kroz itav 16. vek (izuzev ipak njegove poslednje decenije), obogatila ga je isto onako brzo kako je osiromaila seosko stanovnitvo. Uzurpacija optinskih ispaa itd. omoguila mu je da gotovo bez trokova i brzo uvea brojno stanje svoje stoke, a stoka mu daje obilnija gnojiva za obradu zemlje. U 16. veku pridolazi jo jedan moment od odluujue vanosti. Tada su ugovori o zakupu sklapani na duge rokove, esto na 99 godina. Neprekidno opadanje vrednosti plemenitih metala, a otuda i novca, donosilo je zakupnicima zlatne plodove. Ono je, i kad ne uzmemo u obzir sve druge ranije izloene okolnosti, oborilo najamninu. Jedan njen deo preao je u zakupnikov profit. Neprekidno dizanje cena ita, vune, mesa, jednom rei svih poljoprivrednih proizvoda, uvealo je zakupnikov novani kapital bez njegova sudelovanja, dok je zemljina renta koju je plaao bila ugovorena po zastareloj novanoj vrednosti. Tako se on u isto vreme bogatio i na raun svojih najamnih radnika
227 228

Zakupnici, kae Harrison u svom spisu Description of England, koji su ranije s tekom mukom plaali etiri funte sterlinga rente, plaaju danas etr deset, pedeset, stotinu, i misle da su napravili lo posao ako po isteku zakupnog roka ne ostave na stranu sumu jednaku celoj zemljinoj renti koju su platili za est ili sedam godina. O utkaju pada vrednosti novca u 16. veku na razline drutvene klase videti: A Compendious or Briefe Examination of Certayne Ordinary Complaints of Diverse of our Countrymen in these our Days. By W. S., Gentleman, London 1581. Oblik dijaloga u kome je ovaj spis sastavljen doprineo je da je dugo pripisivan Shakespeare-u i da je jo 1751. izdat pod njegovim imenom. Njegov autor je Wil liam Stafford. Na jednom mestu vitez (knight) rezonuje ovako: Vitez: Vi, moj susede zemljoradnice, Vi gazda trgovce, i Vi prijatelju kotlaru i ostale zanatlije, vi umete dobro da uvate svoje interese. Jer ukoliko su sada sve stvari skuplje nego to su bile, utoliko i vi diete cenu svojoj robi i uslugama koje prodajete. Ali mi nemamo ta da prodajemo da bismo digli cenu i odrali ravnoteu sa stvarima koje moramo kupovati. N a drugom jednom mestu vitez pita doktora: Molim Vas, na koje to ljude mislite? A pre svega koji su to to pri tom nee nita tetovati? Doktor: Mislim na sve one koji ive od kupovine i prodaje; jer ako skupo kupuju, skupo i prodaju. Vitez: Pa koji su to ljudi za koje kaete da na tome zarauju? Doktor: Doista svi koji sami privreuju na posedima ili zakupima po staroj renti; jer dok plaaju po staroj stopi, prodaju po novoj; tj. oni zemlju plaaju vrlo jevtino, a sve to na njoj izraste prodaju skupo... Vi tez: A kakvi su to onda ljudi za koje kaete da na tome vie gube nego to oni drugi zarauju? Doktor: To su svi plemii, gospoda i svi drugi koji ive ili od neke stalne rente ili plate, ili koji svoju zemlju ne obrauju sami, niti se bave kupovanjem i prodavanjem.
2 2 8

2 2 7

i na raun svoga lendlorda. Nije, dakle, nikakvo udo to je krajem 16. veka u Engleskoj postojala klasa kapitalistikih zakupnika, bogatih za tadanje prilike.
229

5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital Kao to smo videli, eksproprijacija i rasterivanje seljakog naroda, vreni na mahove i stalno ponavljani, privodili su gradskoj industriji nove i nove mase proletera koji su potpuno stajali izvan esnafskih okviramudra okolnost koja je starog A. Andersona (ne zameniti ga s Jamesom Andersonom) podstakla da u svojoj Istoriji trgovine^ *! poveruje u direktnu intervenciju provienja. Moramo se jo za asak za drati na ovom elementu prvobitne akumulacije. Razreivanju nezavis nog seljakog naroda, koji samostalno privreuje, nije odgovaralo samo zgunjavanje industrijskog proletarijata, kao to Geoffroy Saint-Hi19

U Francuskoj rgisseur, upravnik i ubira davanja za feudalnog gospodara u vreme ranog srednjeg veka, uskoro postaje l'homme d'affaires * koji se iznuivanjem, varanjem itd. podie do kapitaliste. Ponekad su i sama otmena gospoda bila ovakvi reiseri. Npr. : Ovo je raun koji gospodin Jacques de T h o raisse, viteki katelan u Bezansonu, polae gospodinu koji u Dionu vodi rauna za gospodina vojvodu i grofa od Burgundije, o rentama koje imenovanom gospodaru zamka pripadaju od 2 5 . dana decembra 1359. do 2 8 . dana decembra 1360. (Alexis Monteil, Histoire des matriaux manuscrits etc., sv. I , str. 234, 235.) Ve se ovde pokazuje kako u svim oblastima drutvenog ivota lavovski do pripada posredniku. Tako npr. u oblasti ekonomije finansijeri, berzijanci, trgovci i trgovii skidaju kajmak u svim poslovima; u buroaskom pravu advokat erupa stranke; u politici predstavnik znai vie od biraa, ministar vie od suverena; u religiji, boga je po tisnuo u pozadinu posrednik, a ovoga opet potiskuju popovi, koji su opet neizbeni posrednici izmeu dobrog pastira i njegovih ovica. Kao u Engleskoj, tako su i u Francuskoj velike feudalne teritorije bile podeljene na bezbroj sitnih gazdinstava, ali pod uslovima nesravnjivo nepovoljnijim po narod na 'elu. U toku 14. veka p o javie se zakupi, fermes ili terriers. Njihov broj stalno je rastao, daleko premaiv 1 0 0 0 0 0 . Zakupnici plaahu zemljinu rentu u novcu ili u naturi, i ona se kretala od jedne dvanaestine do jedne petine proizvoda. Terriers bili su lena, podlena itd. (fiefs, arrire-fiefs), prema vrednosti i veliini domena, od kojih su poneka bila o d svega nekoliko jutara (arpents). Svi ovi terriers imaahu pravo sudstva u nekom stepenu nad svojim stanovnicima; bilo je etiri stepena. Moe se zamisliti ta je seljaki narod trpeo od svih tih malih tirana. Monteil kae da je u ono vreme u Francuskoj bilo 160 0 0 0 sudova, u kojoj je danas dovoljno 4 0 0 0 (zajedno s mirov nim sudovima).
1

2 2 9

** poslovan ovek
*2 Matx - Engels (21)

laire objanjava zgunjavanje svetske materije na jednoj strani, njenim razreivanjem n a d r u g o j . Uprkos smanjenom broju njenih obraivaa, zemlja je i sad donosila isti ili vei proizvod, jer je revolucija u odnosima zemljine svojine bila praena savrenijim metodima obra ivanja, veom kooperacijom, koncentrisanjem sredstava za proiz vodnju itd., i jer su poljoprivredni najamni radnici ne samo intenziv nije u p r e z a n i , nego im je i polje proizvodnje na kome su radili za sebe same sve vie i vie suavano. S osloboenim delom seljakog naroda oslobaaju se, dakle, i njegove ranije ivotne namirnice. One se sada preobrazie u materijalni element promenljivog kapitala. Najureni seljak m o r a njihovu vrednost otkupljivati u obliku najamnine od svog novog gospodara, industrijskog kapitaliste. K a k o je bilo sa ivotnim sredstvima, bilo je i s domaim poljoprivrednim sirovinama industrije. O n e se pretvorie u element postojanog kapitala.
2 3 0 231

U z m i m o , n p r . , da je jedan deo vestfalskih seljaka, koji su u doba Friedricha I I svi preli, ako n e s v i l u * , a ono lan, nasilno eksproprisan i najuren sa zemlje, a da je preostali deo pretvoren u nadniare krupnih zakupnika. U isto v r e m e podiu se velike predionice i tkanice lana, u kojima osloboeni sada rade kao najamni radnici. L a n izgleda upravo kao i ranije. Nijedno njegovo vlakno se nije promenilo, ali m u je u telo ula nova socijalna dua. Sada on sainjava deo postojanog kapitala gospodara manufakture. Ranije raspodeljen na bezbroj sitnih proiz voaa, koji su ga sami gajili i preli u malim koliinama sa svojim porodicama, on je sada koncentrisan u rukama kapitaliste, za kojega drugi predu i tkaju. Ekstrarad utroen u predenje lana ranije se ostvari vao u ekstraprihodima bezbrojnih seljakih porodica ili, za vreme Fried richa I I , i u porezima pour le roi de P r u s s e * . Sada se on ostvaruje u profitu nekolicine kapitalista. Vretena i razboji, ranije raspodeljeni p o selima, sada su naikani u nekoliko velikih radnih kasarni, kao i radnici, kao i sirovina. I ta vretena, razboji i sirovina pretvoreni su odsada od sredstava za nezavisnu egzistenciju prelaca i tkaa u sred stva pomou kojih se njima k o m a n d u j e i isisava iz njih neplaen rad. N a velikim manufakturama ne da se videti kao na velikim zakupima da su postale iz mnogih sitnih radionica i da su stvorene eksproprija cijom mnogih sitnih nezavisnih proizvoaa. Ali se nepristrastan po
1 2 232

2so u svom delu Notions de PhUosophie Naturelle, Paris 1838. Moment koji ser James Steuart naglaava. 1 Dopustiu vam, kae kapitalista, da imadete ast sluiti mi, pod uslovom da mi ono malo to vam ostaje date za trud to komandujem nad vama. ( J . - J . Rousseau, Diseours sur /' Economie Politique, Geneve 1760, str. 70.)
2 3 1 [ 1 M 2 3 2

* Presti svilu na nemakom znai i dobro iveti.Prev. * za kra lja Pruske

smatra nee dati zbuniti. U vreme Mirabeau-a, lava revolucije, velike manufakture zvale su se jo manufactures runies, sjedinjene manufak ture, kao to mi govorimo o sjedinjenim oranicama.
Ljudi vide samo velike manufakture, kae Mirabeau, u kojima stotine ljudi rade pod jednim direktorom, i koje se obino nazivaju sjedinjenim manu fakturama (manufactures runies). Naprotiv, na one u kojima radi vrlo veliki broj radnika rasparano i svaki za svoj raun g o t o v } se i ne obraa panja. One se ostavljaju sasvim u pozadini. T o je veoma velika greka, jer jedino one ine stvarno vaan deo narodnog b o g a t s t v a . . . Sjedinjena fabrika (fabrique runie) neobino e obogatiti jednog ili dva preduzetnika, ali su radnici samo bolje ili loije plaeni nadniari i niukoliko ne sudeluju u preduzetnikovu blagostanju. U odvojenoj fab rici (fabrique spare), naprotiv, ruko ne postaje bogata, ali masa radnika ivi u b l a g o s t a n j u . . . Broj marljivih i uvarnih radnika uveava se, jer e oni u m u d r o m nainu ivota, u delatnosti, gledati sredstvo za bitno poboljanje svog poloaja, umesto da dobiju malu poviicu najamnine, koja nikad ne moe biti od neke va nosti za budunost, ve u najboljem sluaju omoguava ljudima da priute sebi neto bolji zalogaj. Odvojene individualne manufakture, veinom spojene s malim seoskim gazdinstvom, jedine su slobodne.
233

Eksproprijacija i teranje sa zemlje jednog del seljatva ne oslobaa za industrijski kapital s radnicima samo njihova ivotna sredstva i njihov materijal za rad, nego stvara i unutranje trite. I zaista, dogaaji koji sitne seljake pretvaraju u najamne radnike, a njihova ivotna sredstva i sredstva za rad u materijalne elemente kapi tala, u isto vreme stvaraju za kapital i unutranje trite. Ranije je se ljaka porodica proizvodila i preraivala ivotna sredstva i sirovine koje je zatim veim delom sama troila. Ove sirovine i sredstva po stali su sada robe; krupni zakupnik prodaje ih, a u manufakturama nalazi svoje trite. No zato se sada prea, platno, grube vunene ma terijestvari ije su sirovine bile na domaaju svake seljake porodice i koje je ona tkala i prela za vlastitu potrebupretvaraju u manufak turne artikle, a upravo su poljoprivredni srezovi njihovo trite. Bez brojne, ratrkane muterije, koje su dosad bile uslovljene masom sitnih proizvoaa koji rade za svoj raun, sada se koncentriu u jedno veliko trite koje industrijski kapital snabdeva. Na taj nain, s ekspro234

Mirabeau, De la Monarchie Prussienne, sv. I I I , str. 2 0 - 109. i dalje. to Mirabeau rasparane radionice smatra ekonominijim i proizvodnijim od sjedinjenih i to u ovim poslednjim vidi samo vetake biljke odgajivane od strane dravnih vlasti, objanjava se tadanjim stanjem velikog del manufak tura na evropskom kontinentu. 234 Dvadeset funti vune, koje jedna radnika porodica neprimetno pret vori u odeu koja joj treba za godinu dana, i to radei u asovima slobodnim od drugih radovane pada u oi. Ali iznesite tu vunu na trite, poaljite je u fabriku, zatim posredniku i onda trgovcu i imaete krupne trgovinske operacije,

2 3 3

prijacijom ranije samostalnih seljaka-privrednika i njihovim rastav ljanjem od sredstava za proizvodnju ide ukorak i unitavanje seljake sporedne radinosti, proces rastavljanja manufakture i poljoprivrede. I jedino unitenje seoske kune industrije moe unutranjem tritu jedne zemlje dati onu prostranost i stalnost koja je nuna kapitalisti kom nainu proizvodnje. Ipak, pravi manufakturni period ne dovodi do nekog korenitog preobraaja. italac se sea da manufaktura samo veoma postupno z a vlauje nacionalnom proizvodnjom i da uvek poiva na gradskom zanat stvu i seoskoj kunoj sporednoj industriji, koji ine njeno iroko zalede. Ako ona ove poslednje i unitava u nekom obliku, u posebnim poslov nim granama, na izvesnim takama, ona ih na drugima ponovo izaziva, jer su joj potrebni za preradu sirovina do odreenog stupnja. Stoga ona proizvodi novu klasu sitnih seljaka, koji se obraivanjem zemlje bave kao sporednim zanimanjem, a industrijskim radom u svrhu prodavanja proizvoda manufakturi neposredno, ih posredovanjem trgovca kao glavnim zanimanjem. Ovo je jedan od razloga, iako nije glavni, jedne pojave koja u prvi m a h zbunjuje onog ko prouava englesku istoriju. Od poslednje treine 15. veka p a nadalje on stalno, izuzev samo kratke intervale, nailazi na albe o irenju kapitahstike privrede n a selu i na sve vee unitavanje seljatva. S druge strane, on n a t o seljatvo nailazi uvek nanovo, m a d a u smanjenom broju i u pogoranom o b l i k u . Glavni razlog je u ovome: Engleska je prven stveno as proizvoa ita, as odgajiva stoke, u haizmeninim perio dima, a sa ovim periodima koleba se i obim seljakog gazdinstva. T e k krupna industrija prua u mainama stalnu osnovicu kapitalistikoj po ljoprivredi, korenito eksproprie ogromnu veinu seljatva i dovrava rastavljanje izmeu zemljoradnje i seoske kune industrije upajui joj korenepredenje i t k a n j e . Stoga tek ona i osvaja za industrijski kapital itavo unutranje t r i t e .
235 236 237

a angaovani nominalni kapital bie dvadeset puta vei od vrednosti one vune... Na ovaj nain eksploatie se radnika klasa da bi se odralo bedno fabriko radnitvo, parazitska klasa fabrikanata i fiktivni trgovaki, novani i finansijski sistem. (David Urquhart, Familiar Words, str. 120) U ovome Cromwellovo doba ini izuzetak. Dok god je republika trajala, svi slojevi engleskih narodnih masa podizali su se iz degradacije u koju su zapali pod Tjudorima. Tuckett zna da je krupna vunarska industrija proizila iz pravih manu faktura i iz unitenja seoske ih kune manufakture uz uvoenje maina. (Tuckett, A History etc., sv. I, str. 1 3 9 - 144.) Plug i jaram bih su izum bogova i zani manje heroja; zar su razboj, vreteno i kolovrat manje plemenitog porekla? Vi raz dvajate kolovrat od pluga, vreteno od jarma, i dobijate fabrike i sirotinjske domove, kredit i krize, i dve neprijateljske nacije, poljoprivredniku i trgovaku. (David Urquhart, Familiar Words, str. 122.) Ali sad dolazi Carey i, svakako ne bez
2 3 5 2 3 8

6. Postanak industrijskog kapitaliste

Postanak industrijskog k a p i t a l i s t e nije iao o n a k o p o s t u p n o k a o p o s t a n a k z a k u p n i k a . N e m a s u m n j e , p o n e k i sitni esnafski m a j s t o r , a jo v i e s a m o s t a l n i sitni z a n a t l i j a , p a i n a j a m n i r a d n i k , p r e t v o r i o s e n a j p r e u sitnog kapitalistu, a z a t i m p o s t u p n i m u v e a v a n j e m elcsploatacije n a j a m n o g r a d a i o d g o v a r a j u o m a k u m u l a c i j o m u k a p i t a l i s t u s a n s p h r a s e * . U d e t i n j s k o m p e r i o d u kapitalistike p r o i z v o d n j e ilo je e s t o k a o u d e t i n j s k o m p e r i o d u s r e d n j o v e k o v n i h g r a d o v a , g d e je o pitanju k o e o d o d b e g l i h k m e t o v a biti m a j s t o r , a k o s l u g a , v e i n o m o d l u i v a o raniji i h kasniji d a t u m n j i h o v a b e k s t v a . M e u t i m , p u e v s k i hod ovog m e t o d a nikako nije o d g o v a r a o trgovinskim p o t r e b a m a novog s v e t s k o g t r i t a , k o j e s u s t v o r i l a velika o t k r i a k r a j e m 1 5 . v e k a . A l i je s r e d n j i v e k o s t a v i o u n a s l e e d v a r a z l i i t a oblika k a p i t a l a koji s a z r e v a j u u n a j r a z h n i j i m e k o n o m s k i m d r u t v e n i m f o r m a c i j a m a i koji, p r e e r e kapitalistikog n a i n a p r o i z v o d n j e , v a e k a o kapital q u a n d m m e * zelenaki kapital i t r g o v a k i k a p i t a l .
1 2 238

U sadanje vreme sve bogatstvo drutva ide najpre u kapitalistove r u k e . . . i on plaa zemljoposedniku rentu, radniku najamninu, porezniku i ubirau de setka njihove trabine, a za sebe sama zadrava velik, stvarno najvei i sva kim danom sve vei deo godinjeg proizvoda rada. Danas se kapitalista moe smatrati kao vlasnik iz prve ruke itavog drutvenog bogatstva, mada nikakav zakon nije na njega preneo pravo na tu s v o j i n u . . . Ova promena u svojini bila je prouzrokovana uzimanjem kamate na k a p i t a l . . . i veoma je znaajno da su prava, optuuje Englesku da tei da sve druge zemlje pretvori u poljoprivrednike, za koje bi Engleska bila fabrikant. On tvrdi da je na ovaj nain Turska upropaena, jer vlasnicima i obradivaima zemlje nikad nije bilo doputeno (od Engleske) da ojaaju prirodnim savezom izmeu pluga i razboja, ekia i drlja e. (The Slave Trade, str. 125.) Po njemu je sam Urquhart jedan od glavnih agenata u upropaivanju Turske, u kojoj je u interesu Engleske vodio propagandu za slobodnu trgovinu. Najlepe je to to Carey, uzgred budi reeno veliki sluga Rusije, hoe taj proces rastavljanja da sprei sistemom zatitnih carina, koji ga ba ubrzava. Filantropski raspoloeni engleski ekonomisti, kao Mili, Rogers, Goldwin Smith, Fawsett i dr., i liberalni fabrikanti, kao John Bright i kompanija, pitaju, kao to je bog pitao Kaina za brata m u Avelja, englesku zemljinu aristokratiju: gde su se dele hiljade naih freeholders? *. Ali odakle ste vi sami doli? Iz uni tenja tih freeholders. A zato ne pitate i kud su se deli nezavisni tkai, prelci, za nadi je? Industrijskog ovde u smislu suprotnoga poljoprivrednom. U kategori kom smislu, zakupnik je industrijski kapitalista ba kao i fabrikant.
3 2 3 8 2 3 7

' * pravog, kao takvog * uopte * slobodnih seljaka

zakonodavci itave Evrope hteli to da spree zakonima protiv zelenatva... Vlast kapitalista nad svekolikim bogatstvom zemlje jeste potpuna revolucija u pravu svojine, a koji zakon ili koji niz zakona je nju izazvao? *
23

Pisac nije smeo da zaboravi da se revolucije ne prave pomou zakona. Feudalni poredak na selu i esnafski poredak u gradovima spre avahu pretvaranje novanog kapitala, stvorenog zelenatvom i trgo vinom, u industrijski k a p i t a l . Ove prepreke otpale su rasturanjem feudalnih pratnji, eksproprijacijom i deliminim najurivanjem selja kog naroda. N o v a manufaktura podigla se u pomorskim izvoznim pristanitima ili n a takvim takama u unutranjosti koje su bile izvan kontrole starih gradova i njihovog esnafskog poretka. Otuda u E n gleskoj ogorena borba izmeu corporate tovvns * i novih industrij skih rasadnika. Otkrie zlatnih i srebrnih -zemalja u Americi, istrebljivanje, porobljavanje i zakopavanje uroenika u rudnike, poetak osvajanja i pljakanja Istone Indije, pretvaranje Afrike u jedan zabran za trgo vinski lov n a crnokoce, eto ta je navestilo zoru ere kapitalistike proizvodnje. Ovi idilini procesi jesu glavni momenti prvobitne aku mulacije. Njima je u stopu sledio trgovinski rat evropskih nacija, sa itavim svetom kao bojitem. O n otpoinje otcepljenjem Holandije od panije, dobija dinovski opseg u antijakobinskom ratu Engleske, i nastavlja se jo i danas u opijumskim ratovima protiv Kine itd. Otada se razlini momenti prvobitne akumulacije raspodeljuju, vie ili manje, jedan za drugim, osobito na paniju, Portugaliju, H o landiju, Francusku i Englesku. U Engleskoj se oni krajem 17. veka sistematski vezuju u kolonijalnom sistemu, u sistemu dravnih dugova, u m o d e r n o m poreskom sistemu i u protekcionistikom sistemu. J e d nim delom ovi metodi poivaju n a najbrutalnijoj sili, npr. kolonijalni sistem. Ali svi oni iskoriavaju dravnu vlast, koncentrisanu i organizovanu silu drutva, da bi vetaki ubrzah proces pretvaranja feudalnog naina proizvodnje u kapitalistiki i skratili prelaze. Sfla je babica svakog starog drutva koje u utrobi nosi novo drutvo. Ona sama je ekonomska potencija. O hrianskom kolonijalnom sistemu kae W . Howitt, koji je od hrianstva nainio svoj specijalitet:
240 1

The Natural and Artificial Rights of Property Contrasted, London 1832, str. 98, 99. Autor ovog anonimnog spisa je Th. Hodgskin. ak su jo 1794. sitni suknarski majstori iz Lidsa poslali parlamentu izaslanike s molbom da se zakonom zabrani svakom trgovcu da postane fabrikant. (Dr Aikin, Description etc.)
8 4 0

2 8 9

'* starih privilegovanih gradova

Varvarstvima i bezbonim grozotama takozvanih hriscanskih rasa u svim delovima sveta i protiv svakog naroda koji su mogle podjarmiti, nema ravnih ni u kom periodu svetske istorije, ni kod koje rase, ma kako ona bila divlja, neobra zovana, nemilosrdna i bestidna.
241

Istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja a Holandija je u 17. veku bila u z o r kapitalistike nacije prua nenadmaivu sliku izdaje, podmiivanja, mukih ubistava i p o d l o s t i . N i t a nije k a rakteristinije o d njihovog sistema krae ljudi n a Celebesu da bi doli do robova z a J a v u . Kradljivci ljudi bili su t u u svrhu o b u a v a n i . L o p o v , t u m a i p r o d a v a bili su glavni agenti u toj trgovini, a u r o e niki kneevi glavni prodavci. U k r a d e n a omladina sakrivana je u t a j nim t a m n i c a m a na Celebesu dok n e bi sazrela da se poalje n a r o b o v ske brodove. J e d a n zvanini izvetaj kae:
242

Ovaj grad Makasar, npr., pun je tajnih tamnica, od kojih je jedna groznija od druge i koje su nabijene bednicima, rtvama pohlepe i tiranije, okovanim u lance i nasilno otrgnutim od njihovih porodica. D a bi se doepali Malake, Holanani potkupie portugalskog guvernera. O n ih 1 6 4 1 . pusti u g r a d . O n i smesta pourie njegovoj kui i muki g a ubie da bi se uzdrali od plaanja mita u sumi o d 21 8 7 5 . G d e g o d su n o g o m stupili, bilo je sve opustoeno i raseljeno. Banjuvangi, jedna javanska pokrajina, imala je 1 7 5 0 . preko 8 0 0 0 0 stanovnika, a 1 8 1 1 . s a m o jo 8 0 0 0 . T o je doux c o m m e r c e . * K a o to je poznato, Englesko-istonoindijska kompanija* dobila je, pored politike vlasti u Istonoj Indiji, iskljuiv m o n o p o l trgovine ajem kao i uopte trgovine s K i n o m i prevoza r o b e iz E v rope i u E v r o p u . Ali obalna plovidba Indije i plovidba izmeu ostrva, kao i trgovina u unutranjosti Indije, postadoe m o n o p o l o m viih i novnika kompanije. M o n o p o l i soli, opijuma, betela i drugih roba bili su neiscrpni majdani bogatstva. inovnici su sami utvrivali c e n e i g u lili nesrene Indijce kako su hteli. U toj privatnoj trgovini uestvovao je i generalni guverner. Njegovi tienici dobijali su u g o v o r e p o d t a kvim uslovima d a su, pametniji o d alhemiara, pravili zlato iz niega.
1 561

William Howitt, Colonization and Christianity. A Popular History of the Treatment of the Natives by the Europeans in all their Colonies, London 1838, str. 9. O postupanju s robovima dobar pregled kod Charles-a Comte-a: Trait de la Lgislation, 3. izd., Bruxelles 1837. Ovu stvar valja detaljno prouiti da bi se videlo ta buruj ini od samog sebe i od radnika tamo gde nesmetano moe udeavati svet po svojoj slici i prilici. Thomas Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of that island, The History of Java, London 1817, [sv. II, str. C X C , C X C I ] .
2 4 2

2 4 1

Veliki imeci nicali su kao peurke za jedan dan, prvobitna akumulacija vrila se bez preduimanja ijednog ilinga. Sudsko gonjenje Warrena Hastingsa vrvi takvim primerima. E v o jednog sluaja. "Jedan ugovor o opijumu bio je dodeljen nekom Sullivanu ba kad je morao otputovati i to po zvaninoj dunosti u jedan kraj Indije koji je bio veoma udaljen od opijumskih srezova. Sullivan proda ugovor nekome Binnu za 4 0 0 0 0 ; Binn ga istog dana proda za 6 0 0 0 0 a poslednji kupac i izvrilac ugovora izjavljuje da je iza svega toga jo isterao ogromnu dobit. P o jednom spisku, koji je bio podnet parlamentu, uzeh su od 1757. do 1766. kompanija i njeni inovnici 6 miliona funti sterlinga kao poklon od Indijaca! U toku 1 7 6 9 . i 1770. Englezi su isfabrikovali glad kupivi sav pirina i prodavi ga opet iskljuivo po basnoslov nim c e n a m a .
2 4 3

Postupanje sa uroenicima bilo je naravno najsurovije na plan taama na kojima se radilo samo za izvoz, kao u Zapadnoj Indiji, i u onim bogatim i gusto naseljenim zemljama koje su bile predate na milost i nemilost razbojnicima, kao u Meksiku i Istonoj Indiji. Ah hrianski karakter prvobitne akumulacije nije zatajio ni u pravim kolonijama. Puritanci N o v e Engleske, ti trezveni virtuozi protestantstva, odredili su 1 7 0 3 . godine, reenjem svoje A s s e m b l y * premiju od 4 0 za svaki indijanski s k a l p * i svakog uhvaenog crvenokoca, a 1 7 2 0 . g. 1 0 0 za svaki skalp. Godine 1 7 4 4 , proglasivi izvesno pleme buntovnim, Masausets-Bej odredio je sledee nagrade: za skalp mukarca iznad 12 godina 1 0 0 nove valute, za uhvaene mukarce 1 0 5 , za zarobljene ene i decu po 5 5 , za skalpove ena i dece 5 0 ! Nekoliko decenija docnije ovaj kolonijalni sistem osvetio se potom cima pobonih pilgrim f a t h e r s * , kada su i oni postali buntovnici. Podsticani i plaani od Engleza, Indijanci su ih kasapih tomahavkama. Britanski parlament proglasio je krvolone pse i skalpiranje sredstvima koja su m u data u ruke od boga i prirode.
1 2 3

Kolonijalni sistem silno je ubrzao razvitak trgovine i brodarstva. Monopolska drutva (Gesellschaften Monopolia, L u t h e r ) bila su snane poluge koncentracije kapitala. Manufakturama, koje su nicale na sve strane, kolonije su obezbeivale potroako trite i akumula ciju potenciranu monopolom trita. Blago koje je izvan E v r o p e sri cano neposrednom pljakom, porobljavanjem i razbojnitvom, priticalo

Godine 1866. umrlo je od gladi vie od milion Hindusa samo u pro vinciji Orisa. Pa ipak se nastojalo da se indijska dravna kasa obogati prodajom ivotnih namirnica gladnima po skupu cenu.

2 4 3

* zakonodavne skuptine * koa oguljena s temena ubijenog oveka * hadiji (hadijama ili hodoasnicima nazivani su prvi puritanci koji su se iz Engleske uselili u Ameriku)
3

je u maticu zemlju i tu se pretvaralo u kapital. Holandija, koja je p r v a potpuno razvila kolonijalni sistem, ve je 1 6 4 8 . stajala u zenitu svoje trgovinske moi. O n a je bila gotovo iskljuivi gospodar istonoindijske trgovine i saobraaja meu ev ropskim jugozapadom i severoistokom. Njeno ribarstvo, pomorstvo i manufakture nisu imali premca ni u kojoj drugoj zemlji. Kapitali Republike bili su moda vei no cele ostale Evrope zajedno. l
[20

Gulich je zaboravio dodati da su holandske narodne mase ve 1648. bile tee optereene r a d o m , siromanije i brutalnije ugnjetavane nego narodne mase sve ostale E v r o p e zajedno. U dananje v r e m e , industrijska nadmonost povlai za sobom i nadmonost u trgovini. Suprotno t o m e , u p r a v o m manufakturnom periodu industrijska nadmonost potie iz trgovinske. Z a t o je onda kolonijalni sistem i imao onako pretenu ulogu. O n je bio tuinski bog, koji je na oltaru zauzeo mesto pokraj starih idola E v r o p e i onda ih jednog lepog dana jednim u d a r c e m sve uture prevrnuo. O n p r o glasi pravljenje profita krajnjom i jedinom svrhom oveanstva. Sistem javnog kredita, t j . dravnih dugova ije poetke otkri vamo u enovi i Veneciji jo u srednjem veku, osvojio je za v r e m e manufakturnog perioda svu E v r o p u . Kolonijalni sistem, sa svojom pomorskom trgovinom i svojim trgovinskim ratovima, posluio m u je kao odgajilite. T a k o se on najpre uvrstio u Holandiji. Dravni dug, t j . otuivanje drave bila ona despotska, ustavna ili republi kanska udara kapitalistikoj eri svoj ig. Jedini deo tzv. nacionalnog bogatstva koji stvarno ini zajedniki posed modernih naroda jeste njihov dravni d u g . O t u d a , sasvim prirodno, moderna teorija da je neki narod utoliko bogatiji to dublje zapadne u dugove. Javni kredit postaje vjeruju kapitala. A s postankom dravnog zaduivanja, mesto greha protiv D u h a svetoga, z a koji nema pratanja, zauzima verolomstvo prema dravnom dugu.
2 4 3 a

Javni dug postaje jedna od najenerginijih poluga prvobitne akumulacije. K a o u d a r c e m arobnog prutia nadahnjuje o n n e p r o izvodni novac stvaralakom snagom i tako ga pretvara u kapital, a da se uz to ne m o r a izlagati tegobama i opasnostima koje su nerazdvojne od plasiranja u industriju, pa ak i od privatnog zelenaenja. Dravni poverioci stvarno n e daju nita, jer se uzajmljena suma pretvara u javne lako prenosive obveznice, koje i dalje funkcioniu u njihovim rukama, ba kao da su gotov novac iste koliine. A h i bez obzira n a ovako stvorenu klasu dokonih rentijera i n a improvizirano bogatstvo finansijera koji igraju ulogu posrednika izmeu vlade i nacijekao i na zakupnike poreza, trgovce i privatne fabrikante, kojima dobar d e o

William Cobbett napominje da se u Engleskoj sve javne ustanove zovu kraljevske, ali da u naknadu za to ipak postoji nacionalni dug (national debt).

4 8 a

svakog dravnog zajma ini uslugu kapitala palog s nebesa dravni dug izazvao je postanak akcionarskih drutava, trgovinu svakovrsnim vrednosnim papirima, aiotau, jednom rei: berzansku igru i modernu bankokratiju. Velike banke, okiene nacionalnim nazivima, bile su o d svog roenja samo drutva privatnih pekulanata koja su se stavila uz bok vladama i koja su, zahvaljujui dobijenim povlasticama, bila kadra da im predujmljuju novac. Z a t o za gomilanje dravnog duga nema pouzdanijeg merila o d neprekidnog penjanja akcija tih banaka, iji pun razvitak datira od osnivanja Engleske banke ( 1 6 9 4 ) . Engleska banka poela je time to je vladi pozajmljivala svoj novac sa 8 % kamate; u isto vreme bila je ovlaena od parlamenta da iz istog kapitala iskuje novac, koji je opet pozajmljivala publici u obliku banknota. Ona je tim notama mogla eskontirati menice, davati zajmove n a robu i kupo vati plemenite metale. Nije dugo potrajalo, a taj kreditni novac, koji je Engleska banka sama fabrikovala, postao je moneta u kojoj je ona dravi davala zajmove i za raun drave isplaivala kamate javnog duga. I n e samo to je jednom rukom davala da bi drugom primala vie natrag, v e je, i kad je primala, ostajala veiti poverilac nacije sve do poslednje date pare. Malo-pomalo ona postade neizbeni rezervoar metalnog blaga zemlje i centar gravitacije itavog trgovakog kredita. U isto v r e m e kad su u Engleskoj prestali spaljivati vetice, poeli su tamo veati falsifikatore banknota. K a k a v je utisak uinila na savremenike pojava ovog novog poroda, bankokrata, finansijera, rentijera, senzala, pekulanata i berzijanaca, vidi se iz tadanjih spisa, npr. iz Bolingbroke-ovih. *
243

S dravnim dugovima nastao je i internacionalni kreditni sistem, pod kojim se, kod ovog ili onog naroda, esto prikriva jedan od izvora prvobitne akumulacije. T a k o , niskosti mletakog pljakakog sistema ine takvu prikrivenu osnovicu bogatstva u kapitalu Holandije, kojoj je Venecija u opadanju davala velike zajmove u novcu. Isti takav odnos je i izmeu Holandije i Engleske. V e poetkom 18. veka holandske manufakture bile su daleko nadmaene, i Holandija je prestala biti vladajua trgovinska i industrijska nacija. Od 1 7 0 1 . do 1776. jedan od njenih glavnih poslova bilo je pozajmljivanje ogromnih kapitala, osobito svom m o n o m konkurentu, Engleskoj. Slino je sada izmeu Engleske i Sjedinjenih Drava. M n o g i kapital koji se danas pojavljuje u Sjedinjenim Dravama bez krtenice samo je tek jue kapitalizovana deja krv u Engleskoj. Poto se dravni dug oslanja na dravne prihode kojima se moraju pokrivati godinje kamate i druga plaanja, moderni poreski sistem je postao nuna dopuna sistema nacionalnih zajmova. Zajmovi omogu2sb Kad bi Tatari danas preplavili Evropu, stalo bi prilino truda da im se objasni ta je kod nas finansijer. (Montesquieu, Esprit des Lais, id. Londres, 1769, sv. IV, str. 33.)

avaju vladama da podmiruju vanredne izdatke, a da poreski platia to odmah ne oseti, ali docnije ipak izazivaju povienje poreza. S druge strane, povienje poreza, prouzrokovano nagomilavanjem uzastopno napravljenih dugova, prisiljava vladu da prilikom novih vanrednih izdataka uvek zakljuuje nove zajmove. Usled toga moderni poreski sistem, iji stoer su poreze na najnunija ivotna sredstva (dakle njihovo poskupljivanje), nosi u sebi samom klice automatske progre sije. Poresko preoptereenje nije prolazna sluajnost, nego, naprotiv, princip. Zato je u Holandiji, u kojoj je ovaj sistem najpre bio uveden, veliki patriot D e W i t t slavio u svojim maksimama* ^ ovaj sistem kao najbolje sredstvo da se najamni radnik uini pokornim, umerenim, marljivim i . . . da se pretovari radom. Ali se razorni uticaj koji ovaj sistem vri na poloaj najamnih radnika ovde nas manje tie od njim uslovljene prisilne eksproprijacije seljaka, zanatlija, ukratko svih delova sitne srednje klase. O ovome ne postoje podvojena miljenja, ak ni kod buroaskih ekonomista. Njegovo eksproprijatorsko dejstvo pojaava se jo i protekcionistikim sistemom, koji je jedan od bitnih njegovih delova.
201

Velika uloga koju javni dug i njemu odgovarajui poreski sistem igraju u kapitalizaciji bogatstva i u eksproprijaciji masa, zavela je celi niz pisaca, kao Cobbetta, Doubledaya i druge, da u njima pogreno trae osnovni uzrok bede modernih naroda. Sistem zatitnih carina bio je vetako sredstvo za fabrikovanje fabrikanata, za eksproprisanje nezavisnih radnika, za kapitalizovanje nacionalnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava i za nasilno skraivanje prelaska od starinskog na moderni nain proizvodnje. Evropske drave otimale su se o patent ovog otkria, a kad su jednom ve stupile u slubu profitlija, nisu se zaustavile samo na t o m e da u tom cilju gule svoj roeni narod, posredno putem zatitnih carina i neposredno izvoznim premijama itd. One su u zavisnim drugostepenim dravama nasilno iskorenjivale svaku industriju, kao npr. Engleska vunarsku manufakturu u Irskoj. N a evropskom kopnu proces je jo vie bio uproen po Colbert-ovom uzoru. Prvobitni kapital indus trijalaca potie ovde jednim delom direktno iz dravne blagajne. Zato, uzvikuje Mirabeau, traiti tako daleko uzrok cvetanju manufakture Saksonije pre sedmogodinjeg rata? Sto osamdeset miliona dravnih dugova!
244

Kolonijalni sistem, dravni dugovi, poreski teret, zatitne carine, trgovinski ratovi itd., ti izdanci pravog manufakturnog perioda dobijaju dinovske razmere u poetnom periodu krupne industrije. Raanje ove proslavlja se velikom irodovskom otmicom dece. K a o i za kraljevsku 244 Pourquoi aller chercher si loin la cause de l'clat manufacturier de la Saxe avant la guerre? Cent quatre-vingt millions de dettes faites par les sou verains!* (Mirabeau, De la Monarchie Prussienne, sv. VI, str. 101.)

flotu, tako se i za fabrike vri regrutacija primenom pritiska. Ser F . M. Eden, ma koliko da je neosetljiv prema grozotama eksproprijacije se ljakog naroda izvrene od poslednje treine 15. veka do njegova vremena, konca 18. veka, i ma koliko da, zadovoljan samim sobom, pozdravlja taj proces, nuan da bi se uspostavila kapitalistika po ljoprivreda i prava srazmera izmeu oranice i panjaka, ne pokazuje ipak takvu ravnodunost spram ekonomske nunosti da se otimaju i porobljuju deca u svrhu pretvaranja manufakturnog preduzea u i fabriko preduzee i tako uspostavi pravi odnos izmeu kapitala i * radne snage. On kae:
Bilo bi moda vredno da javnost razmisli da li ikakva industrija, koja, da bi uspeno radila, mora otimati sirotu decu iz koteda i domova rada, da bi, smenjujui se po grupama, rintala najvei deo noi, liena odmora, industrija koja osim toga tako izmea na jednu gomilu lica oba pola, raznih godina starosti i razliitih sklonosti, da zaraznost primera mora odvesti pokvarenosti i nemoralu da li takva industrija moe uveati sumu nacionalne i individualne s r e e ? U Derbiiru, Notingemiru, a osobito u Lankairu, kae Fielden, primenjene su skoro izumljene maine u velikim fabrikama, uza same reke koje mogu da okreu vodeno kolo. N a tim mestima, udaljenim od ''gradova, na jedan mah zatrebale su hiljade radnika; a naroito je stanovnitvo sad bilo potrebno Lankairu, koji je dotle bio relativno retko naseljen i neplodan. Pre svega su traeni sitni i okretni prsti. Odmah se zaveo obiaj da se egrti ( ! ) uzimaju iz raznih paro hijskih domova rada u Londonu, Birmingemu i drugim mestima. Tako su mnoge, mnoge hiljade tih malih, nejakih stvorenja, od 7. do 13. ih 14. godine, otprem ljene na sever. Bio je obiaj da preduzetnik (tj. decokradica) svoje egrte odeva, hrani i da im daje stan u egrtskom domu u blizini fabrike. Bili su postav ljeni nadzornici da nadgledaju njihov rad. Ovim goniima robova bilo je u interesu da deca dirine to vie, jer su bili plaeni prema koliini proiz voda koju su mogli iscediti iz dece. Svirepost je bila prirodna p o s l e d i c a . . . U mnogim fabrikim srezovima, osobito u Lankairu, ova nevina, naputena stvo renja, preputena fabrikim silnicima, bila su izloena najgroznijim mukama. Ona su gonjena u smrt preteranim r a d o m . . . ; njih su ibali, okivali i muili s rafiniranom svirepou; u mnogo sluajeva ona su zbog gladi bila kao kosturi, dok ih je korba drao na r a d u . . . D a , u nekim sluajevima nagonjena su i na s a m o u b i s t v o ! . . . L e p e i romantine doline Derbiira, Notingemira i Lankaira, nepristupane oima javnosti, postadoe jezovitim poljima na kojima su harala muenja, a esto i ubistva!... Profiti fabrikanata bili su ogromni. T o je samo nadraivalo njihovu vampirsku glad. Oni otpoee praktikovati noni rad, t j . iscrpavi jednu smenu ruku na dnevnom radu, drali su drugu smenu pripravnu za noni r a d ; dnevna grupa odlazila je u postelje koje je nona smena tek ostavila, i obratno. Narodna je tradicija u Lankairu da se postelje nikad ne ohlade. "
245 24

Eden, The State of the Poor, tom I I , gl. I , str. 4 2 1 . John Fielden, The Curse of the Factory System, str. 5, 6. O poetnim gadostima fabrikog sistema upor.: D r Aikin, Description etc., (1795), str. 2 1 9 ,
2 4 8

2 4 5

S razvitkom kapitalistike proizvodnje za v r e m e manufakturnog perioda izgubilo je javno m n e n j e E v r o p e i poslednji ostatak stida i savesti. Nacije su se ciniki diile svakom bestidnosti koja je bila s r e d stvo za akumulaciju kapitala. itajte, n p r . , naivne trgovinske anale potenjaine A . A n d e r s o n a . t ! T u se o injenici da je Engleska Utrehtskim m i r o m [ 1 7 1 3 ] prisilila panjolce Asijentskim u g o v o r o m C ! da joj dadu povlasticu za trgovinu c r n c i m a i izmeu Afrike i panjolske Amerike, dok je dotle smela trgovati c r n c i m a s a m o izmeu Afrike i engleske Z a p a d n e Indije, trubi kao o trijumfu engleske dravnike mudrosti. Engleska dobi pravo da d o 1 7 4 3 . snabdeva panjolsku Ameriku sa 4 8 0 0 crnaca godinje. U isto v r e m e je bio t o i zvanini plat za prikrivanje engleskog krijumarenja. L i v e r p u l se podigao na trgovini robljem. O n a je njegov m e t o d prvobitne akumulacije. I do dananjeg dana ostadoe liverpulska plemenita gospoda Pindari trgovine robljem, kojauporedi navedeni spis d r Aikina iz 1 7 9 5 d o strasti raspaljuje preduzetniki duh t r g o v a c a , stvara sjajne p o m o r c e i donosi ogroman novac. Z a trgovinu robljem i m a o je L i v e r p u l 1 7 3 0 . g. 15 brodova, 1 7 5 1 . g. 5 3 , 1 7 6 0 . g. 7 4 , 1 7 7 0 . g. 9 6 , a 1 7 9 2 . g. 1 3 2 .
198 202

Zavodei u Engleskoj deje ropstvo, p a m u n a industrija dala je ujedno i podstrek za pretvaranje dotadanjeg vie ih m a n j e patrijar halnog robovskog gazdinstva Sjedinjenih D r a v a u trgovaki sistem eksploatacije. U o p t e je prikrivenom ropstvu najamnih radnika u Evropi bilo potrebno kao osnovica ropstvo sans phrase u N o v o m svetu.
247

i Gisborne, Enquiry into the duties of men, 1795, sv. II. Poto je parna maina presadila fabrike sa seoskih vodopada u centre gradova, sad je odricanja eljni iardija imao pri ruci deji materijal, ne morajui nasilno uzimati robove iz workhouse-a. Kad je ser R. Peel (otac ministra plauzibiliteta) podneo 1815. svoj predlog zakona o zatiti dece, izjavio je u Donjem domu F.' Horner, (lumen * Bullion-komiteta i prisni Ricardov prijatelj): Opte je poznato da je sa stva rima od vrednosti nekog bankrotera bila javno licitirana i prodata, kao deo nje gove svojine, jedna banda, ako smem upotrebiti ovaj izraz, fabrike dece. Pre dve godine (1813) pretresan je pred King's Bench-om * jedan odvratan sluaj. Radilo se o vie deaka. Neka londonska parohija ustupila ih je jednom fabrikantu, a ovaj ih opet prenese na drugoga. Najzad ih nekoliko ovekoljubaca pronadoe u stanju potpune izgladnelosti (absolute famine). Drugi jedan sluaj, jo odvratniji, dostavljen mi je kao lanu parlamentarnog anketnog odbora. Pre nekoliko godina zakljuila je jedna londonska parohija ugovor s nekim fabrikantom iz Lankaira po kome je ovaj na svako dvadesetoro zdrave dece morao uzimati i jednog idiota.
1 2

Godine 1790. dolazilo je u engleskoj Zapadnoj Indiji 10 robova na jed nog slobodnog oveka, u francuskoj 14, u holandskoj 23 na jednoga. (Henry '* svetlost, zvezda
2

2 4 7

* Kasacionim sudom

Tantae moli eratf ] da se pokrenu veiti prirodni zakoni kapitalistikog naina proizvodnje, da se izvri proces rastavljanja izmeu radnika i uslova rada, da se na jednom polu drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvore u kapital, a na suprotnome polu mase naroda u najamne radnike, u slobodnu radnu sirotinju, ovo remek-delo moderne istorije. Ako novac, kako veli Augier, dolazi na svet s mrljama krvi na jednom obrazu , kapital se raa lijui krv i prljavtinu iz svih svojih pora, od glave do pete.
248 249 250

203

Brougham, An Inquiry into the Colonial burgh 1803, sv. I I , str. 7 4 . )

2 4 8 1

Policy of the European Powers, Edin

Izraz labouring p o o r * nalazi se u engleskim zakonima otkako je klasa najamnih radnika postala znaajna. Labouring poor stoji u suprotnosti, s jedne strane, prema idle poor *, prosjacima itd., a s druge prema radnicima koji jo nisu oerupane kokoi, nego su jo vlasnici svojih sredstava za rad. Iz zakona je izraz labouring poor preao u politiku ekonomiju poev od Culpepera, J . Childa i dr. do A. Smith-a i Edena. Po ovome valja suditi o bonne f o i * Edmunda Burke-a, tog execrable political cantmonger-a *, kad izjavljuje da je izraz labouring poor execrable political cant *. Ovaj sikofant, koji je kao plaenik engleske oligarhije igrao ulogu romantiara prema francuskoj revo luciji, ba kao to je, kao plaenik severnoamerikih kolonija, u poetku ameri kih zapletaja, igrao ulogu liberala prema engleskoj oligarhiji, bio je sasvim or dinaran buruj: Zakoni trgovine zakoni su prirode, dakle i boji. ( E . Burke, Thoughts etc., str. 3 1 , 32.) Nije ni udo to se on, veran bojim i prirodnim za konima, uvek prodavao na najpovoljnijem tritu! U spisima preasnog Tuckera on je bio pop i torijevac, ali pristojan ovek i valjan politiki ekonomist nalazi se veoma dobra karakteristika toga Edmunda Burke-a za vreme kad je bio liberal. S obzirom na sramnu beskarakternost koja danas vlada i koja odano veruje u zakone trgovine, dunost je uvek nanovo igosati takve Burke-ove, koji se od svojih naslednika razlikuju jedino po talentu!
2 3 4 3

Marie Augier, Du Cridit Public, [Paris 1842, str. 2 6 5 ] . Kapital, kae Quarterly Reviewer*, izbegava galamu i kavgu i bo jaljive je prirode. T o je vrlo istinito, ali jo nije cela istina. Kapital se gnua odsustva profita, ili vrlo malog profita, kao priroda praznog prostora. Sa odgo varajuim profitom, kapital postaje smeo. Nek je 1 0 % sigurno, pa se svugde moe primeniti; sa 2 0 % postaje ivahan; sa 5 0 % pozitivno vratoloman; sa 1 0 0 % baca pod noge sve oveanske zakone; sa 3 0 0 % nema zloina koji nee rizikovati, pa m a pretila i veala. Ako mu galama i kavga donose profit, on e podsticati i jednu i drugu. Dokaz: krijumarenje i trgovina robljem. ( T h . J . Dunning, Trade's Unions and Strikes, London 1860, str. 3 5 , 36.)
2 5 0

2 4 8

* radna

sirotinja

lenjoj sirotinji
5

dobronamernosti fraza

* odvratnog politikog

frazera * odvratna politika

7. Istorijska

tendencija

kapitalistike

akumulacije

N a ta se svodi prvobitna akumulacija kapitala, t j . njegov istorijski postanak? Ukoliko ona nije neposredno pretvaranje robova i kmetova u najamne radnike, dakle gola promena oblika, ona znai samo eks proprijaciju neposrednih proizvoaa, t j . raspad privatne svojine zas novane na sopstvenom radu. Privatna svojina, kao suprotnost p r e m a drutvenoj, kolektivnoj svojini, postoji samo onde gde sredstva za rad i drugi spoljanji uslovi rada pripadaju privatnim ljudima. Ali, prema t o m e da li su ti privatnici radnici ili ne-radnici, i privatna svojina ima drugi karakter. Bezbrojne nijanse koje nam ona na prvi pogled prua odraavaju samo prelazna stanja izmeu te dve krajnosti. Radnikova privatna svojina na njegova sredstva za proizvodnju jeste osnova sitne radinosti, a sitna radinost nuan je uslov za razvitak drutvene proizvodnje i slobodne individualnosti samog radnika. S v a kako, ovaj nain proizvodnje postoji i u okviru ropstva, kmetstva i drugih odnosa zavisnosti. Ali on cveta, razvija svu svoju energiju i dolazi do saobraznog klasinog oblika samo kad je radnik slobodan privatan vlasnik uslova rada kojima sam rukuje: seljak njive koju obrauje, zanatlija alata kojim vlada kao virtuoz. Z a ovaj nain proizvodnje pretpostavka je rasparanost zemlje i ostalih sredstava za proizvodnju. Pored koncentracije tih sredstava, on iskljuuje i kooperaciju, podelu rada u okviru istih procesa proiz vodnje, drutveno vladanje i upravljanje nad prirodom i slobodni razvitak drutvenih proizvodnih snaga. On se podnosi samo s proiz vodnjom i drutvom uskih, samoniklih granica. Hteti ovekoveiti ovaj nain proizvodnje, znailo bi, kako s pravom veli P e c q u e u r , dekretovati optu o s r e d n j o s t . J N a izvesnom stupnju razvitka, on raa materijalna sredstva za svoje sopstveno unitenje. Od toga asa pokreu se u krilu drutva snage i strasti koje se u njemu oseaju sputane. On m o r a biti uniten i biva uniten. Njegovo unitenje, pretvaranje individualnih i rasparanih sredstava za proizvodnju u drutveno koncentrisana, t j . pretvaranje siune svojine mnogih u masovnu svojinu malobrojnih, t j . eksproprijacija velike narodne m a s e od zemlje, ivotnih sredstava i sredstava za rad, ova uasna i teka eksproprijacija narodne m a s e sainjava predistoriju kapitala. Ona obuhvata niz nasilnih metoda, pri e m u s m o m i izvrili smotru samo nad epohalnim kao metodima prvobitne akumulacije kapitala. E k s proprijacija neposrednih proizvoaa izvodi se s najnepotednijim vandalizmom i pod nagonom najbestidnijih, najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih strasti. Privatnu svojinu steenu sopstvenim radom, koja poiva tako rei na sraenju pojedinane nezavisne radne in dividue s njenim uslovima rada, potiskuje kapitalistika privatna svo[204

jina, koja poiva na eksploataciji tueg, ali formalno slobodnog rada. im je ovaj preobraajni proces u dovoljnom stepenu doveo do raspada starog drutva u dubinu i u irinu, im su radnici pretvoreni u proletere, a njihovi uslovi rada u kapital, im kapitalistiki nain proizvodnje stane na svoje noge, dalje podrutvljenje rada i dalje pretvaranje zemlje i drugih sredstava za proizvodnju u drutveno iskoriavana, dakle zajednika sredstva za proizvodnju, a otud i dalja eksproprijacija privatnih sopstvenika, dobijaju nov oblik. Ono to se sada ima da eksproprie nije vie radnik koji samostalno privreuje, ve kapitalista koji eksploatie mnoge radnike. Ova eksproprijacija vri se igrom unutranjih zakona same kapita listike proizvodnje, centralizacijom kapitala. Jedan kapitalista ubija mnoge. Ruku pod ruku s ovom centralizacijom, ili eksproprijacijom mnogih kapitalista od strane malo njih, razvija se kooperativni oblik procesa rada u sve veem razmeru, svesna tehnika primena nauke, planska eksploatacija zemlje, pretvaranje sredstava za rad u samo zajedniki upotrebljiva sredstva za rad, ekonomisanje svima sredstvima za proizvodnju njihovom upotrebom kao sredstava za proizvodnju kombinovanog, drutvenog rada, obuhvatanje svih naroda u mreu svetskog trita, a time i internacionalni karakter kapitalistikog po retka. Sa stalnim opadanjem broja kapitalistikih magnata koji nasilno prisvajaju i monopolizuju sve prednosti tog preobraajnog procesa, raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ah i revolt radnike klase, koja stalno nabujava i koju sam mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje koluje, ujedinjuje i organizuje. Monopol kapitala postaje okov za nain proizvodnje koji je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrut vljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi svoju ka pitalistiku ljusku. Ona se razbija. K u c a poslednji as kapitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju eksproprisani.
2 5 1

Kapitalistiki nain prisvajanja, koji proizlazi iz kapitalistikog naina proizvodnje, dakle kapitalistika privatna svojina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu. Ah nunou prirodnog procesa kapitalistika proizvodnja raa svoju vlastitu negaciju. T o je negacija negacije. Ova ne uspostavlja iznova privatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinu na osnovici tekovine kapitalistike ere: na osnovici kooperacije i zajednikog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sam rad. Pretvaranje rasparane privatne svojine, koja poiva na sopstvenom radu individua, u kapitalistiku svojinu jeste, naravno, nesravnjivo

ivimo u potpuno novim drutvenim odnosima... nai napori idu ^ za tim da se svaka svojina rastavi od svakog rada. (Sismondi, Nouveaux Principes de Vconomie Politique, sv. II, str. 434.)

2 5 1

dugotrajniji, muniji i tei proces nego pretvaranje kapitalistike svojine, koja stvarno ve poiva na drutvenom karakteru proizvodnje, u drutvenu. Tamo se radilo o eksproprijaciji narodne mase od strane malog broja uzurpatora, ovde se radi o eksproprijaciji malog broja uzurpatora od strane narodne mase.
252

Napredak industrije, iji je slepi i neotporni nosilac buroazija, po stavlja na mesto izolovanja radnika putem konkurencije njihovo revolucionarno ujedinjavanje putem asocijacije. Tako razvitak industrije izvlai ispod nogu bur oazije samu osnovu na kojoj ona proizvodi i proizvode prisvaja. Ona pre svega proizvodi svog sopstvenog grobara. Njena propast i pobeda proletarijata pod jednako su neizbeni... Od svih klasa koje danas stoje naspram buroazije samo je proletarijat istinski revolucionarna klasa. Ostale klase rastrojavaju se i propadaju s razvitkom krupne industrije, dok je proletarijat njen sopstveni proizvod. Srednji stalei, sitni industrijalac, sitni trgovac, zanatlija, seljak, svi se oni bore protiv buroazije da bi obezbedili od propasti svoj opstanak kao srednjih s t a l e a . . . oni su reakcionarni, jer hoe da okrenu natrag toak istorije. (Karl M a r x und Friedrich Engels, Manifest der Kommunistischen Partei, London 1848, str. 1 1 , 9 * . )
1

2 5 2

* Vidi u 7. tomu ovog izdanja.

43 Marx-Engels (21)

G L A V A

P E T A

Modema teorija kolonizacije

Politika ekonomija naelno brka dve veoma razline vrste p r i vatne svojine, od kojih jedna poiva na sopstvenom radu proizvoaevom, a druga na eksploataciji tueg rada. Ona zaboravlja da je ova druga ne samo direktna suprotnost one prve, nego jedino na njenom grobu i raste. U Zapadnoj Evropi, kolevci politike ekonomije, proces prvobitne akumulacije vie je ili manje zavren. T u je kapitalistiki poredak ih neposredno potinio sebi itavu nacionalnu proizvodnju, ili, gde su odnosi jo nedovoljno razvijeni, bar posredno kontrolie one drutvene slojeve koji pripadaju zastarelom nainu proizvodnje, ah postoje i dalje pored kapitalizma, iako stalno opadajui. N a ovaj gotov svet kapitala politiki ekonomist primenjuje pravne pojmove i shvatanja svojine prekapitalistikog sveta s utoliko briijivijom revnou i s utoliko veim zanosom ukoliko su injenice u otrijoj suprotnosti prema njegovoj ideologiji. U kolonijama je drukije. T a m o se pred kapitalistiki poredak svugde ispreava proizvoa koji, budui vlasnik svojih uslova rada, obogauje svojim radom sama sebe, a ne kapitalistu. Protivrenost izmeu ova dva dijametralno suprotna ekonomska sistema ovde se u praksi ispoljava u njihovoj borbi. K a d kapitalista ima za sobom silu matice zemlje, on gleda da nasilnim putem ukloni nain proizvodnje i prisvajanja koji poiva na sopstvenom radu. Isti interes koji sikofanta kapitala, politikog ekonomistu, opredeljuje da u matici zemlji teoretski proglasi kapitalistiki nain proizvodnje za samu njegovu suprotnost, isti interes goni ga da ovde to make a clean breast o f i t * i da glasno
1

2 5 8 Ovde se radi o pravim kolonijama, o ranije neobradivanom zemljitu, koje se kolonizuje slobodnim useljenicima. Sjedinjene Drave jo uvek su, eko nomski govorei, kolonijalna zemlja Evrope. Uostalom, ovamo spadaju i takve stare plantae na kojima je ukidanje ropstva potpuno revolucionisalo odnose. kae otvoreno

objavi suprotnost izmeu t a dva naina proizvodnje. U tu svrhu on dokazuje kako je razvitak drutvene proizvodne snage rada, kao to su kooperacija, podela rada, primena maina naveliko u velikom r a z m e r u itd. nemoguan bez eksproprijacije radnika i odgovarajueg pretvaranja njihovih sredstava za proizvodnju u kapital. U interesu takozvanog n a cionalnog bogatstva, on trai vetaka sredstva z a stvaranje n a r o d n o g siromatva. Njegov apologetski oklop m r v i se o v d e kao troan t r u d . * Velika zasluga E . G . Wakefielda nije u t o m e to je otkrio neto novo o k o l o n i j a m a , v e to je u kolonijama otkrio istinu o kapita listikim odnosima m a t i c e zemlje. K a o to je protekcionistiki sistem pri svom p o s t a n k u teio za t i m da fabrikuje kapitaliste u matici zemlji, tako Wakefieldova teorija o kolonizaciji, koju je Engleska neko v r e m e pokuavala da ostvari zakonskim p u t e m , tei da fabrikuje n a j a m n e radnike u kolonijama. T o o n naziva svstematic colonization (sistemat ska kolonizacija). P r v o to je Wakefield otkrio u kolonijama jeste da ovek koji poseduje novaca, ivotnih sredstava, maina i drugih sredstava z a proizvodnju, jo nije kapitalista ako m u nedostaje d o p u n a , najamni radnik, onaj drugi ovek koji je p r i m o r a n d a se s a m dobrovoljno prodaje. O n otkri da kapital nije neka stvar, v e drutveni odnos m e u licima, odnos koji posreduju s t v a r i . Gospodin Peel, pria n a m on alosno, poneo je iz Engleske n a Svan R i v e r , u N o v o j Holandiji, za 5 0 0 0 0 ivotnih sredstava i sredstava z a proizvodnju. Gospodin Peel je bio tako oprezan te je poveo 3 0 0 0 lica iz radnike klase, ljudi, ena i dece. K a d su pak stigli n a mesto opredeljenja, ostao je g. Peel bez ijednog sluge da m u namesti postelju ili da m u donese vode sa r e k e . Nesreni g. Peel, sve je predvideo, s a m o ne izvoz engleskih odnosa p r o i z vodnje na Svan R i v e r !
1 254 255 2 5 6 257

D a bi se razumela sledea Wakefieldova otkria, n a p o m e n u e m o prethodno dve stvari. P o z n a t o je: sredstva za proizvodnju i ivotna Ono malo jasnih Wakefieldovih pogleda o samoj sutini kolonija izneo je ranije u potpunosti Mirabeau-pre, fiziokrat, a jo mnogo ranije uinili su to engleski ekonomisti. Docnije on postaje povremena nunost u internacionalnoj konkurent skoj borbi. Ali ma kakav mu bio uzrok, posledice su mu uvek iste. Crnac je crnac. Tek pod odreenim okolnostima on postaje rob. Pamuna predilica jeste maina za predenje pamuka. Samo pod odreenim okol nostima ona postaje kapital. Istrgnuta iz tih okolnosti, ona je isto toliko kapital koliko je zlato samo po sebi novac ili eer cena eera... Kapital je drutveni odnos proizvodnje. On je istorijski odnos proizvodnje. (Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital N[eue] Rhfeinische] Zfeitung], br. 266. od 7. aprila 1849. *) E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 33.
8 6 5 2 8 6 2 8 8 7 2 8 4

* trud suva gljiva (na stablu bukve) * Vidi u 9. tomu ovog izdanja.

sredstva, kao svojina neposrednog proizvoaa, nisu kapital. Ona postaju kapital samo pod uslovima pod kojima ujedno slue i kao sredstva za eksploatisanje radnika i za gospodarenje nad njim. Ali je u glavi politikog ekonomiste ova njihova kapitalistika dua tako prisno spojena s njihovom materijalnom supstancijom da ih on pod svim okolnostima krsti kapitalom, pa i onde gde su suta suprotnost kapitalu. T a k o je kod Wakefielda. Z a t i m : rasparanost sredstava za proizvodnju kao individualne svojine mnogih meusobno nezavisnih radnika koji samostalno privreuju on naziva jednakom raspodelom kapitala. Politikom ekonomisti dogaa se isto to i feudalnom prav niku, koji je na isto novane odnose lepio svoje feudalne pravne etikete. Kad bi kapital, kae Wakefield, bio raspodeljen meu sve lanove dru tva u jednakim delovima, onda nijedan ovek ne bi imao interesa da akumulie vie kapitala nego to moe upotrebiti sopstvenim rukama. Ovo je donekle sluaj u novim amerikim kolonijama, u kojima strast za zemljinom svojinom spreava postojanje klase najamnih radnika.
258

Dakle, dok god radnik m o e da akumulie za sebe, a moe to dok god je vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, kapitalistika akumula cija i kapitalistiki nain proizvodnje nemoguni su. Nedostaje klasa na jamnih radnika, koja je za t o neophodna. P a kako je u staroj Evropi izvedeno eksproprisanje radnika od njegovih uslova rada, kako su, dakle, zasnovani kapital i najamni r a d ? Jednim contrat social * sasvim originalne vrste.
1

Coveanstvo j e . . . usvojilo prost metod za unapreenje akumulacije kapi tala, koja mu je, naravno, jo od Adamova vremena lebdela pred oima kao krajnja i jedina svrha njegove egzistencije; ono se podelilo na vlasnike kapitala i vlasnike r a d a . . . ova deoba bila je rezultat dobrovoljnog sporazuma i kombi nacije.
258

J e d n o m rei: masa oveanstva sama se eksproprisala u ast akumulacije kapitala. I sad bi se moralo verovati da e nagon tog fanatinog samoodricanja morati slobodno da se razulari osobito u kolonijama, u kojima jedino i postoje ljudi i prilike koji bi jedan contrat social mogli prevesti iz carstva snova u stvarnost. A h e m u onda uopte sistematska kolonizacija nasuprot prirodnoj kolonizaciji? Ali, ali: u severnim dravama Amerike Unije sumnjivo je da li i desetina stanovnitva spada u kategoriju najamnih radnika... U Engleskoj... velika masa naroda sa stoji se od najamnih radnika. *
2 0 2 5 8

E. G. Wakefield, England and America, tom I, str. 17. Isto, str. 18. * Isto, str. 42, 43, 44.
2 5 9 l

* drutvenim ugovorom

Doista, nagon samoeksproprijacije radnog oveanstva u ast kapitalu toliko odsustvuje da je, ak i po Wakefieldu, ropstvo jedina prirodna osnova kolonijalnog bogatstva. Njegova sistematska koloni zacija samo je pis aller *, poto ima posla sa slobodnim ljudima, a ne s robovima.
1

Prvi panski naseljenici u Santo Domingu nisu dobijali radnike iz panije. Ali bez radnika (tj. bez ropstva) kapital bi propao ili bi se srozao na male mase, koje bi svaka individua mogla upotrebljavati svojim sopstvenim - rukama. T o se stvarno i dogodilo u poslednjoj koloniji koju su Englezi osnovali, u kojoj je propao jedan veliki kapital u semenu, stoci i oruima zbog oskudice u na jamnim radnicima i gde nijedan naseljenik nema kapitala vie nego to moe upotrebljavati sopstvenim rukama.
261

Videli smo: eksproprijacija narodne mase od zemlje osnova je kapitalistikog naina proizvodnje. Naprotiv, sutina slobodne ko lonije u tome je da je masa zemlje jo narodna svojina i da stoga svaki naseljenik moe jedan deo te mase pretvoriti u svoju privatnu svojinu i u individualno sredstvo za proizvodnju, ne spreavajui docnijeg naseljenika da izvri istu operaciju. To je tajna procvata kolonija i njihove rak-rane njihovog otpora protiv naseljavanja kapitala.
262

Tamo gde je zemlja veoma jevtina, a svi ljudi slobodni, gde svako moe po volji dobiti komad zemlje za sebe, rad je ne samo jako skup, imajui u vidu radnikov udeo u njegovom proizvodu, nego je tekoa u tome to se kombinovani rad ne moe dobiti ni po koju cenu.
288

Poto u kolonijama radnik jo nije rastavljen od uslova rada i njihova korena, zemlje, ili je rastavljen samo sporadino ili u suvie ogranienom razmeru, jo nije izvreno ni rastavljanje izmeu. po ljoprivrede i industrije, jo nije unitena seoska kuna industrija, pa kako e tu da se stvori unutranje trite za kapital?
Nijedan deo amerikog stanovnitva ne bavi se iskljuivo poljoprivredom, izuzev robove i njihove gospodare, koji kombinuju -kapital i rad za velike poslove. Slobodni Amerikanci, koji zemlju sami obrauju, bave se uz to i mnogim dru gim poslovima. Jedan deo potrebnog im nametaja i orua obino sami prave. Cesto sami grade i svoje kue i nose proizvode svoje vlastite radinosti na uda-

Isto, tom I I , str. 5. Da bi postala elementom kolonizacije, zemlja mora biti ne samo neo braena, nego i javna svojina, koja se moe pretvoriti u privatnu svojinu. ( E . G. Wakefield, England and America, tom I I , str. 125.) Isto, tom I, str. 247.
2 8 2 2 , 8

2 8 1

* ispomo u nevolji

ljena trita. Oni su prelci i tkai, oni prave sapun i svece, obuu i odelo za svoju vlastitu potrebu. Obraivanje zemlje u Americi je esto sporedno zanimanje ko vaa, mlinara ili duandije.
284

G d e da se meu ovakvim osobenjacima nae mesta za kapitalistovo polje odricanja? Velika krasota kapitalistike proizvodnje sastoji se u t o m e to ona stalno reprodukuje ne samo najamnog radnika kao najamnog radnika, nego i srazmerno akumulaciji kapitala stalno proizvodi i relativno suvi ne najamne radnike. T a k o se odrava u ravnotei zakon tranje i ponude rada, kolebanje najamnina sateruje u granice povoljne za kapi talistiku eksploataciju, i naposletku zajamuje neophodna drutvena zavisnost radnika od kapitaliste, odnos apsolutne zavisnosti koji politi ki ekonomist moe kod kue, u matici zemlji, brbljivo da izvrne u slo bodan ugovorni odnos izmeu kupca i prodavca, izmeu dva podjednako nezavisna vlasnika roba, vlasnika robe kapital i robe rad. Ali se u ko lonijama rui ova lepa iluzija. Apsolutno stanovnitvo raste ovde mnogo bre nego u matici zemlji, jer radnici dolaze na svet odrasli, a ipak je trite rada stalno nedovoljno snabdeveno. Zakon tranje i ponude rada doivljaje slom. S jedne strane, Stari svet jednako ubacuje kapital udan eksploatacije i edan odricanja; s druge strane, redovno reprodukovanje najamnih radnika kao najamnih radnika nailazi na najneprijatnije i delom nepremostive prepreke. A tek proizvodnja najamnih radnika, prekobrojnih u odnosu prema akumulaciji kapitala! Dananji najamni radnik postaje sutra nezavisan seljak koji samostalno privreuje, ili zanatlija. O n iezava s^ trita rada, ali ne odlazi u dom rada. Ovo stalno pretvaranje najamnih radnika u nezavisne proizvoae, koji umesto za kapital rade za sebe i sebe bogate umesto gospodina kapitalistu, deluje sa svoje strane krajnje tetno na stanje trita rada. N e samo to stepen eksploatacije najamnog radnika ostaje nepristojno nizak nego, gubei odnos zavisnosti, najamni radnik gubi i oseanje zavisnosti prema kapitalisti, punom samoodricanja. Otuda sve te nepri like, koje E . G. Wakefield tako smelo, tako reito i tako dirljivo opisuje. P o n u d a najamnog rada, ali se on, nije ni stalna, ni redovna, ni dovoljna. Ona ne samo da je stalno odvie malena, nego je i ne sigurna.
265

Mada je proizvod koji bi kapitalista i radnik imali podeliti velik, radnik uzima tako veliki deo da brzo postaje kapitalista... Naprotiv, samo je malo takvih koji mogu nagomilati velike mase bogatstva, ak i kad neobino dugo ive.
268 2 8 4

2 8 8

2 8 8

Isto, str. 21, 22. Isto, tom II, str. 116. Isto, tom I, str. 131.

Radnici prosto ne doputaju kapitalisti da se odree plaanja najveeg dela njihova rada. Nita mu ne pomae ni kad je tako lukav da sa svojim sopstvenim kapitalom uveze iz Evrope i sopstvene na jamne radnike.
i Oni ubrzo prestaju biti najamni radnici i pretvaraju se uskoro u neza visne seljake, pa ak i u konkurente svojih bivih gospodara na samom tritu najamnog r a d a . "
2

Pojmite kakav je to uas! Za svoje lepe roene novce dobri ka pitalista uvezao je sam iz Evrope svoje sopstvene konkurente! Pa tu prestaje sve! Zato nije ni udo to se Wakefield tui na odsustvo odnosa zavisnosti i oseanja zavisnosti kod najamnih radnika u ko lonijama. Zbog visokih najamnina, kae njegov uenik Merivale, vlada u kolonijama strasna elja za jevtinijim i poslunijim radom, za jednom klasom kojoj bi kapitalista mogao diktirati uslove, umesto da ih ona njemu diktira... U zemljama stare civilizacije radnik je, iako slobodan, po prirodnim zakonima zavisan od kapitaliste; u kolo nijama, ta zavisnost mora se stvarati veslakim sredstvima.
268

Isto, tom I I , str. 5. Merivale, Lectures on Colonization etc., tom I I , str. 235 - 314. passim. ak i Molinari, taj krotki vulgarni ekonomist, pristalica slobodne trgovine, kae: U kolonijama gde je ropstvo ukinuto a da primtdan rad nije bio zamenjen odgo varajuom koliinom slobodnog rada, videli smo injenicu suprotnu onome to se svaki dan odigrava pred naim oima. Videli smo kako prosti radnici sa svoje strane eksploatiu industrijske preduzetnike, zahtevajui od njih najamnine koje su van svake srazmere prema legitimnom udelu (part lgitime) koji bi im pri padao u proizvodu. Poto sopstvenici plantaa nisu bili u stanju da za svoj eer dobiju cene koje bi mogle naknaditi dizanje najamnina, bili su prisiljeni da manjak pokrivaju isprva iz profita, a kasnije iz samih kapitala. Na ovaj nain upropaeno je mnogo vlasnika plantaa, a drugi su obustavili rad da bi izbegli preteu p r o p a s t . . . Nema sumnje da je bolje da propadnu nagomilani kapitali nego itava pokolenja ljudi (kako je velikoduan g. Molinari!); ali zar ne bi bilo bolje da ne propadaju ni jedni ni drugi? (Molinari, tudes conomiques, str. 5 1 , 52.) Gospodine Molinari, gospodine Molinari! Kuda emo s deset zapovedi, s Mojsijem i prorocima* ", sa zakonom tranje i ponude, kad u Evropi moe entrepreneur* * radniku, a u Zapadnoj Indiji radnik entrepreneur-u da skree njegov legitimni udeo! I ta je, moliu, taj legitimni udeo koji, po Vaem priznanju, kapitalista u Evropi redovno ne plaa? Gospodin Molinari ima silnu elju da tamo preko u kolonijama, u kojima su radnici tako neotesani da eksploatiu kapitalistu, policijskim merama dovede u pravilno kretanje zakon tranje i ponude, koji inae automatski dejstvuje.
2 8 8 182 1

2 8 7

* preduzetnik

Kakva je, dakle, po Wakefieldu, posledica tog nesrenog stanja u kolonijama? Varvarski sistem rasturanja proizvoaa i nacionalne imovine. Rasparavanje sredstava za proizvodnju meu nebrojene vlasnike koji samostalno privreuju unitava centralizaciju kapitala, a s njom i svaku osnovicu kombinovanog rada. Svaki poslovni podu hvat dugoga daha, koji zahvata m n o g o godina i iziskuje ulaganje stal nog kapitala, nailazi na smetnje u svom izvoenju. U Evropi kapital ne okleva ni trenutka, jer je radnika klasa njegov ivi pribor, uvek je ima u izobilju, uvek je na raspolaganju. A h u kolonijama! Wakefield ! n a m pria strano alosnu anegdotu. Razgovarao je s nekolicinom < kapitalista iz K a n a d e i drave Njujork, gde talasi useljenika esto zastanu i ostavljaju talog prekobrojnih radnika.
269

Na kapital, uzdie jedno lice ove melodrame, na kapital stajao je spre man za mnoge operacije za ije je izvrenje potreban prilino dug period vre mena; ali zar smo mogli poinjati takve poslove s radnicima koji bi nam, mi to znamo, brzo okrenuli lea? Da smo bili sigurni da emo rad tih useljenika moi zadrati, mi bismo ih s veseljem odmah najmili i po visoku cenu. No, i po red te sigurnosti da emo ih izgubiti, mi bismo ih ipak najmili da smo bili si gurni da emo moi dobaviti nove radnike prema svojim potrebama.* '
8 0

Poto je englesku kapitalistiku poljoprivredu i njen kombinovani rad prikazao kao blistavu suprotnost amerikog rasparanog seljakog gazdinstva, izmaklo se Wakefieldu i nalije medalje. On prikazuje ameriku narodnu masu kao imunu, nezavisnu, preduzimljivu i relativno obrazovanu, dok je engleski poljoprivredni radnik bedan dripac (a miserable wretch), pauper... U kojoj zemlji, osim Severne Amerike i nekih novih kolonija, najamnine slo bodnih radnika zaposlenih u poljoprivredi nadmauju neophodna radnikova sred stva za opstanak u meri koja bi bila vredna pomena?... Nema sumnje, u En gleskoj se orai konji mnogo bolje hrane od obraivaa zemlje, jer su svojina od vrednosti.
271

Ali never m i n d * ! Z n a m o da je nacionalno bogatstvo ve po svojoj prirodi istovetno s narodnom bedom. P a kako izleiti antikapitalistiku rak-ranu kolonija? Ako bi se htelo da se jednim m a h o m sva zemlja pretvori iz narodne u privatnu svojinu, koren zla bie, dodue, uniten, ali i kolonija. Vetina je jednim u d a r c e m ubiti dve m u v e . Neka vlada jo neobraivanoj zemlji
2

2 7 1

E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 52. ' 0 Isto, str. 191, 192. Isto, tom I, str. 47, 246.

' * nita za to, ta mari!

udari vetaku c e n u , nezavisnu o d z a k o n a t r a n j e i p o n u d e koja e useljenika prisiliti d a d u e v r e m e r a d i kao n a j a m n i r a d n i k dok n e zaradi dovoljno n o v a c a da kupi z e m l j e i d a se p r e t v o r i u nezavisnog seljaka. F o n d dobijen p r o d a j o m zemlje p o takvoj c e n i d a je n a j a m n i radnik g o t o v o n e m o e kupiti, dakle taj n o v a n i fond koji je isceen iz najamnine p o v r e d o m svetog z a k o n a t r a n j e i p o n u d e , n e k a vlada opet u p o t r e b i na t o da u istoj m e r i u kojoj on r a s t e uvozi g o l a e iz E v r o p e u kolonije i d a tako g o s p o d i n u kapitalisti o d r a v a p u n o trite n a j a m n o g r a d a . P o d ovakvim okolnostima t o u t s e r a p o u r le m i e u x dans le meilleur des m o n d e s p o s s i b l e s . T o je velika t a j n a siste m a t s k e kolonizacije.
2 7 2 1681

Po ovome planu, uzvikuje Wakefield pobedniki, ponuda rada mora biti stalna i redovna; jer prvo, poto nijedan radnik nije kadar da nabavi zemlju pre nego to je radio za novac, svi useljeni radnici, radei kombinovano za najam ninu, proizvodili bi svome poslodavcu kapital za primenu jo vee koliine rada; a drugo, svaki onaj ko bi najamni rad obesio o klin i postao zemljovlasnik upravo bi kupovinom zemlje obezbedio fond za dovoenje sveeg rada u kolo nije. '
2 8

O d s t r a n e d r a v e p r o p i s a n a c e n a zemlje m o r a n a r a v n o biti do voljna (sufficient p r i c e ) , t j . tako visoka da s p r e i r a d n i k e d a n e p o s t a n u nezavisni seljaci, dok d r u g i n e d o u d a z a u z m u njihova m e s t a n a tritu n a j a m n o g r a d a . O v a dovoljna c e n a zemlje s a m o je eufe mistiki izraz z a o t k u p n i n u koju r a d n i k p l a a kapitalisti z a dozvolu da se sa trita n a j a m n o g r a d a p o v u e n a selo. O n n a j p r e m o r a stvoriti kapital gospodinu kapitalisti, d a bi ovaj m o g a o eksploatisati vie radnika, a o n d a dovesti n a t r i t e r a d a zamenika, kojega v l a d a n a njegov troak alje p r e k o m o r a n j e g o v o m b i v e m g o s p o d i n u kapitalisti.
2 7 4

V e o m a je karakteristino d a je engleska vlada g o d i n a m a izvodila ovaj m e t o d prvobitne akumulacije koji je g. W a k e f i e l d p r o p i s a o posebno za u p o t r e b u u kolonijalnim z e m l j a m a . N a r a v n o da je n e u s p e h bio isto onako alostan kao i n e u s p e h P e e l o v o g Z a k o n a o b a n k a m a . t Postiglo se s a m o t o d a s e s t r u j a iseljavanja okrenula o d engleskih k o lonija ka Sjedinjenim D r a v a m a . M e u t i m je n a p r e d a k kapitalistike
2 0 5 ]

Vi tvrdite da se ima zahvaliti prisvajanju zemlje i kapitala to ovek koji nema nieg osim svojih ruku nalazi posla i stvara sebi neki dohodak... ; naprotiv, individualnom prisvajanju zemlje ima se pripisati to ima ljudi koji nemaju nieg osim svojih r u k u . . . Kad gurnete nekog oveka u bezvazduan prostor, oduzimate mu vazduh za disanje. T o isto inite kad zagospodarite zem ljom . . . T o znai gurnuti ga u prostor bez bogatstva da biste mu ivot uinili zavisnim od vae samovolje. (Colins, L'conomie Politique etc., tom I I I , str. 267 - 271. passim.) E . G. Wakefield, Englan and America, tom II, str. 192. Isto, str. 45.
2 7 8 2 7 4

2 7 2

proizvodnje u E v r o p i , praen sve veim pritiskom vlada, uinio su vinim Wakefieldov recept. S jedne strane, ogromna i stalna bujica iseljenika koja svake godine hrli u Ameriku ostavlja za sobom taloge na istoku Sjedinjenih Drava, budui da val iseljavanja iz E v r o p e baca ljude na tamonje trite rada bre nego to ih talas iseljavanja moe poneti n a zapad. S druge strane, ameriki graanski rat imao je za posledicu ogroman nacionalni dug, a s njim poreski pritisak, stvaranje najgadnije finansijske aristokratije, poklanjanje jednog ogromnog dela javnih domena pekulantskim - drutvima radi eksploatisanja eleznica, rudnika i t d . - i j e d n o m rei, najbru centralizaciju kapitala. Velika republika je, dakle, prestala biti obeana zemlja za iseljene radnike. T a m o kapitalistika proizvodnja napreduje dinovskim koracima, m a d a se obaranje najamnine i zavisnost najamnog radnika jo ni izdaleka nisu srozali na normalni evropski nivo. Bestidno razdavanje neobraenog kolonijalnog zemljita aristokratima i kapi talistima od strane engleske vlade, to je i sam Wakefield glasno igosao, stvorilo je, naroito u A u s t r a l i j i , zajedno s bujicom ljudi koju privlae gold diggings * i s konkurencijom koju uvezena engleska roba pravi ak i najmanjem zanatliji, u dovoljnoj meri relativno suvino radniko stanovnitvo, tako da gotovo svaki potanski brod donosi zle glase o prepunjenosti. australijskog trita r a d a g l u t o f the Aus tralian l a b o u r - m a r k e t * i da t a m o prostitucija mestimice cveta kao na s a m o m londonskom Hejmarketu.
278 1

Ali nas ovde ne zanima stanje kolonija. Jedino to nas interesuje jeste tajna koju su politiki ekonomisti Starog sveta otkrili u Novom svetu i glasno proklamovali: kapitalistiki nain proizvodnje i akumu lacije, dakle i kapitalistika privatna svojina, imaju za uslov unitenje privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu, t j . eksproprijaciju radnika.

Naravno da je Australija, im je postala svoj vlastiti zakonodavac, donela zakone povoljne po useljenike, ali joj smeta Sto je Engleska ve raspikuki razdala zemlju. Prvi i najvaniji cilj novog zakona o zemlji od 1862. jeste da se narodu olaka naseljavanje. (The Land Law of Victoria, by the Hon. G. Duffy, Minister of Public Lands, London 1862, [str. 3].)

2 7 5

i* nalazita zlata

Prilog

DODATAK GLAVI PRVOJ, l.t

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja neto dvorodno upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, da bi neka stvar imala oblik robe, mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvozda, platna itd., njegov ulno osetan oblik postojanja. T o je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen drutveni oblik. A kako se izraava vrednost neke r o b e ? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? K r o z odnos raznih roba. D a bismo pravilno ana lizirali oblik sadran u takvom odnosu, m o r a m o poi od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, oigledno, njen odnos prema jednoj jedinoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

2 0 arina platna = 1 kaput ili: 2 0 arina platna vrede koliko 1 kaput. Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u t o m prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu tekou.

1. Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski

oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, oigledno, dve razliite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izraava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu.

S druge strane, ova vrsta robe kaput slui kao materijal u kome se izraava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Z a robu koja svoju vrednost izraava u nekoj drugoj robi kaemo: njena vrednost je predstavljena kao relativna vrednost, ili se ona na lazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja slui kao materijal za izraavanje vrednosti, kaemo: ona funkcionie kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta. I bez podrobnije analize, jasne su sledee take:

a)

Nerazdvojivost

oba

oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva neraz dvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa dru gim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost

oba

oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno iskljuive ili suprotne krajnosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na razliite robe, koje izraz vrednosti stavlja 'u meusoban odnos. N a primer, vrednost platna se ne moe izraziti platnom. 20 arina platna 20 arina platna nije izraz vrednosti, ve izraava samo odreenu koliinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna moe se izraziti samo u drugoj robi, t j . samo relativno. P r e m a tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput koja figurira kao ekvi valent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom obliku ne moe se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izraava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izraavanje vrednosti dru ge robe. Svakako izraz: 20 arina platna 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, ukljuuje i obrnut odnos: / kaput = 20 arina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ali da bi se rela tivno izrazila vrednost kaputa, m o r a se obrnuti jednaina, a im se to uini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne moe se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno po javiti u oba oblika. Stavie, ti oblici se meusobno polarno isklju uju. Zamislimo razmenSku trgovinu izmeu proizvoaa platna A i proizvoaa kaputa B. P r e nego to se pogode, A kae: 20 arina platna vrede koliko 2 kaputa (20 arina platna = 2 kaputa), a B na protiv: 1 kaput vredi koliko 22 arina platna (l kaput = 22 arina

platna). Najzad, posle dugog cenkanja, sloe se. A kae: 20 ar ina platna vrede koliko 1 kaput, a B k a e : 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i u ekvivalentskom obliku; ali, n o t a bene, za dve razliite osobe i u dva razliita izraza vrednosti, koji se s a m o u isto vreme pojavljuju. Z a A se njegovo platno zato to inicija tiva za njega polazi od njegove robe nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. S a s t a novita B-a stvar stoji obrnuto. P r e m a t o m e , jedna ista r o b a nikad, p a ni u ovom sluaju, n e m a istovremeno oba oblika u jednom istom iz razu vrednosti.

c)

Relativna vrednosti

vrednost

ekvivalent

predstavljaju

samo

oblike

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju s a m o oblike vred nosti robe. D a li se neka roba nalazi u j e d n o m obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost o v o m e , zavisi iskljuivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. T o se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde p r v o posmatrali. Po sadraju, oba izraza: 1) 20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko l kaput, 2 ) 7 kaput = 20 arina platna ili 7 kaput vredi koliko 20 arina platna ni po e m u se ne razlikuju. Po obliku, oni n e s a m o da su raz liiti, v e su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno iz raava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrednosti, dok je u isto v r e m e vrednost kaputa izraena kao ekvivalent. K a p u t se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. O b r n e m li izraz 1), dobiu izraz 2 ) . R o b e uzajamno menjaju mesta i o d m a h se kaput nalazi u relativ nom obliku vrednosti, a platno u ekvivalentskom obliku. Z a t o to su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

2. Relativni a) Odnos jednakosti

oblik

vrednosti

P o t o platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polazi inicijativa. Ono stupa u neki odnos p r e m a kaputu, t j . prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. T a j odnos je odnos izjednaavanja. Osnova izraza: 20 arina platna = .1 kaput je u stvari

platno = kaput, to, izraeno recima, znai samo t o da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje razliita. U veini sluajeva t o se previa, jer svu panju privlai brojni bdnos, t j . odreena srazmera u kojoj se jedna roba izjednauje sa drugom. Zaboravlja se da se veliine razliitih stvari mogu brojno uporedivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veliine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao neko to je s njim istovetno. On se, dakle, kvali tativno izjednauje s platnom.

b) Odnos

vrednosti

K a p u t predstavlja isto to i platno samo dok su i on i platno vrednosti. P r e m a tome, time to se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time to se kaput izjednauje s plamom kao sa stvari iste supstancije, izraava se da kaput u tom odnosu ima zna enje vrednosti. O n se izjednauje s platnom samo utoliko uko liko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vred nosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bia vrednosti one robe koja izraava svoju vrednost. K a o upotrebna vrednost ili robno t e l o , platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo bie robe ispoljava se, izraava se u jednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednauje s njim, ili vai kao neto to je s njim istovetno.

) Kvalitativni sadraj odnosu vrednosti

relativnog

oblika

vrednosti

sadranog

K a p u t je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske rad ne snage utroene na njegovu proizvodnju, dakle koagulat apstrakt nog ljudskog rada apstraktnog rada zato to se ovde apstrahuje od odreenog, korisnog, konkretnog karaktera rada sadranog u njemu, a ljudskog rada zato to se rad ovde rauna uopte samo kao utroak ljudske radne snage. Platno se, dakle, ne moe odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne moe stajati u odnosu prema kaputu kao vrednosti, a da ne stoji u odnosu prema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljudskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljudskog rada. P r e m a t o m e , u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedniku njemu i platnu, tj. ljudski rad. Dakle, u okviru tog odnosa kaput vai samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vred nosti platna, kao ulni pojavni oblik vrednosti platna. T a k o se, po-

sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robe izraava u upotrebnoj vrednosti neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna odreenost u odnosu vrednosti

relativnog

oblika vrednosti

sadranog

Meutim, 20 arina platna nisu samo vrednost uopte, t j . koagulat ljudskog rada, v e su i vrednost odreene veliine, t j . u njima je opredmeena odreena koliina ljudskog rada. P r e m a tome, u o d nosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno iz jednauje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopte, tj. kao o t e lotvorenje ljudskog rada, v e i kao jedna odreena koliina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 t u c e itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednosti, ili ljudskog rada, ko liko i u 20 arina platna.

e) Celina relativnog

oblika

vrednosti

Prema tome, pomou relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se razlikuje od njene sopstvene upotrebne vred nosti. Upotrebni oblik t e robe je npr. platno, dok svoj oblik v r e d nosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. N a osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje ulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bia, vid njene sopstvene vrednosti. T a k o roba dobija samostalan oblik vred nosti, razliit i nezavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost odreene veliine, kao odreena veliina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativno odreenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednauje drugo robno telo.

3. Ekvivalentski a) Oblik neposredne razmenljivosti

oblik

Kao vrednosti sve su robe jednaki, meusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba moe razmeniti za drugu robu ako i m a oblik u kome se pojavljuje kao urednost. Neko robno telo se m o e neposredno razmeniti za d r u gu robu ako njegov neposredan oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu p r e m a drugoj robi predstavlja vrednost ili vai kao vid vrednosti. T u osobinu ima kaput u odnosu vrednosti

6 9 0 Prilog platna prema njemu. Inae se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopte ekvivalentski oblik znai samo da zahvaljujui njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstven prirodan oblik vai kao oblik vrednosti za drugu robu, ih da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik razliit od njenog neposrednog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom poja vila kao vrednost, vaila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna

odreenost

nije sadrana

u ekvivalentskom

obliku

Ako kaemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa moe ne posredno razmeniti za platno, ih da se neka stvar koja ima oblik zlata moe neposredno razmeniti za sve druge robe onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadri uopte nikakvu kvantita tivnu odreenost. Suprotno, pogreno miljenje javlja se iz sledeih razloga: Prvo, na primer, roba kaput, koja slui kao materijal za izraa vanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvanti tativno odreena, kao l kaput, a ne 12 kaputa itd. A zato? Zato to 20 arina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraeni samo kao vrednost uopte ve su i izmereni kao odreena koliina vrednosti. A to to 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadri onohko rada koliko ga sadre i 2 0 arina platna, pa se stoga izjednauje sa 2 0 arina platna, nema uopte nikakve veze s karakteristinom osobinom robe kaput da se ona moe neposredno razmenjivati za robu platno. Drugo, ako su 20 arina platna kao vrednost odreene veliine izraeni u 1 kaputu, onda je i obratno, veliina vrednosti 1 kaputa izraena u 20 arina-platna, dakle isto tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta ve, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu. Tree, formulu 20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput moemo izraziti i na ovaj nain: 2 0 arina platna i 1 kaput su ekvivalenti ih oba predstavljaju jednake vred nosti. Ovde ne izraavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upo trebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovde ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde oznaava samo jed nakost veliina, poto su obe stvari prethodno u naoj glavi preutno svedene na apstrakciju vrednosti.

c) Osobenosti

ekvivalentskog

oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvo jeno, sam z a sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao to je to i platno, i stoga je njegov oblik kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili- prirodan oblik jedne odreene vrste robe. A kako se nijedna roba ne moe odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou ne moe uiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se m o r a odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kou drugog robnog tela uiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti. Ovo nam moe ilustrovati primer jedne m e r e koja robnim t e lima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato sto je telo, glava eera je teka, ima, dakle, teinu, ali se ni na jed noj glavi eera ne m o e ni videti ni opipati njena teina. U z m i m o sad razne komade gvozda ija je teina prethodno odreena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvozda je isto tako malo pojavni oblik teine koliko je to i telesni oblik glave eera. Ipak, d a bismo glavu eera izrazili kao teinu, stavljamo je u odnos-teine prema gvozdu. U t o m odnosu gvoe vai kao telo koje ne predstavlja nita drugo do teinu. Stoga koliine gvozda slue kao mera za teinu eera i prema glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. T u ulogu igra gvoe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa eer, ili bilo koje drugo telo iju teinu treba nai. D a obe stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i, stoga, jedna stvar ne bi mogla da slui kao izraz teine one druge. B a c i m o li ih obe na vagu, videemo zaista da su kao teina jedno isto, i stoga u odreenoj srazmeri imaju istu teinu. K a o to ovde telo gvozda p r e m a glavi eera predstavlja samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost. ) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada K a p u t oznaava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik oznaava oblik vrednosti, t j . otelotvorenje bezrazlinog ljudskog rada, ljudskog rada uopte. A rad ko jim se stvara korisna stvar kaput i kojim joj se daje njen odreeni oblik nije apstraktni ljudski rad, ljudski rad uopte, ve je odreena korisna, konkretna vrsta rada rad krojaa. Prost relativan oblik

vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, np u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe. A za prost je nevano koja je t o druga vrsta robe. U m e s t o platna mogla bi biti izraena u robi penica, ili umesto u robi gvoe itd. Ali bio to kaput, penica ili gvode, lent platna za platno oznaavao telo vrednosti, i stoga ljudskog rada uopte. I uvek bi odreeni telesni oblik ekvivalenta, b o to kaput, penica ili gvoe, ostao otelotvorenje ne apstraktn skog rada, ve odreene, konkretne, korisne vrste rada, bio t o rad seljaka ili rudara. Odreen, konkretan, koristan rad, koji robno telo ekvivalenta, m o r a , dakle, u izrazu vrednosti uvek znaenje odreenog oblika ili pojavnog rada uopte, t j . apstraktnog ljudskog N a primer, e imati znaenje tela vrednosti i stoga ljudskog samo onda kad r a d krojaa vai kao oblik u kome se ljudska radna snaga ili u kome se ' ljudski U okviru odnosa vrednosti i izraza u ega, ono to je apstraktno-opte n e m a ulno-stvarnog, v e obrnuto, ono to je samo pojavnog oblika ili odreenog ostvar -opteg. R a d krojaa, koji je, na primer, u nema u izrazu vrednosti platna opte svojstvo rad uopte. Naprotiv, t o to je ljudski rad a t o to je rad krojaa vai samo kao pojavni oblik ostvarenja te njegove sutine. Ovaj quid pro quo je ' zato t o rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazlian ljudski rad, tako da se rad opredmeen u vrednosti jed nog proizvoda uopte ne razlikuje od rada opredmeenog u vrednosti nekog razliitog proizvoda. T o izvrtanje po kome ono to je ulno-konkretno ima znaenje samo pojavnog oblika apstraktno-opteg, umesto da, obrnuto, ono to je apstraktno-opte vai kao svojstvo konkretnog, karakterie izraz vrednosti. Ono istovremeno oteava poimanje tog izraza. Ako kaem: i rimsko pravo i nemako pravo su pravo, t o je samo po sebi razumljivo. Ali ako kaem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemakom pravu, u oba t a konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mistian. y) Trea osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svcje suprotnosti, rad u neposredno druitvenom obliku Proizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Drut vena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, drutvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju razliite potrebe, ija sveukupnost ini isto

tako prirodan sistem drutvenih potreba. A t a materijalna drutvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostvaruje se samo razmenom njihovih proizvoda. Stoga proizvod privatnog rada ima drutveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema t o m e , i oblik razmenljivosti z a druge proiz vode rada. Neposredno drutveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ih prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ih kad za drugu robu ima znaenje oblika vrednosti. A to se, kao to smo videli, z a proizvod rada zbiva samo onda kad se on, n a osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta. Ekvivalent ima neposredno drutveni oblik ukoliko i m a oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmen ljivosti on ima ukoliko z a drugu robu ima znaenje tela vrednosti, dakle neeg jednakog. P r e m a t o m e , i odreen koristan rad sadran u njemu, ima znaenje rada u neposredno drutvenom obliku, t j . rada koji ima oblik jednakosti s radom sadranim u drugoj robi. Odreen, konkretan rad, kao to je rad krojaa, moe imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadranim u razliitoj robi, n a primer platnu, jedino ako odreeni oblik vai kao izraz neega to stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ih neto to je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uoptp, apstraktni ljudski rad, t j . utroak ljudske radne snage. Dakle, kao to smo v e pokazali, zato to odreen konkretan rad sadran u ekvivalentu ima 'znaenje odreenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on i m a i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe ipak rad u neposredno drutvenom obliku. U p r a v o stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae n a m jo razumljivije ako se vratimo velikom istraivau koji je prvi ana lizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike miljenja, drutva i pri rode, i t o u veini sluajeva s vie uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. T o je Aristotel. N a prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, t j . izraavanja vrednosti neke robe m a kojom drugom robom, jer kae: 5 postelja = 1 kua (xXtuai TOUTE au-ri obttaO se od: . 5 postelja = toliko i toliko novca (xX(uai 7riuxe Auri . . . 8<iou xXtuai). ne razlikuje

cd niuzs

Dalje, on uvia da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednako sti svoje sutine ne bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samer-

ljive veliine. Bez jednakosti ne moe biti razmenet, veli on, a jed nakosti nema bez samerljivostn (OOT' CT6TYJ? OUO-Y)<; o-u[Z[zeTp(a?). Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vred nosti. Ali je doista nemogue (i^ \ih> olv aX7}8et<x aSuva-rov) da ovako raznorodne stvari budu samerljive, t j . kvalitativno jednake. Ovo izjednaenje moe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi. Aristotel n a m , dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o t o to m u je nedostajao pojam vrednosti. Sta je ono jednako, t j . ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti po stelje predstavlja kuu kao postelju? Takvo neto doista ne moe postojati, kae Aristotel. Zato? K u a predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A t o je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao proitati iz samog oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo na robovskom radu, usled ega m u je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, t a se tajna moe odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta narodna predrasuda. A ovo je moguno tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnika roba vladajui drutveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj ba u t o m e to je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u e m u se taj odnos jednakosti doista sastoji. 8) etvrta osobenost ekvivalentskog oblika: felitizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti T o to su proizvodi rada, takve korisne stvari kao to su kaput, platno, penica, gvoe itd., vrednosti, odreene veliine vrednosti i uopte robe predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstvene samo u naem optenju a ne od prirode date kao to su to, na primer, osobina biti teak ili odravati toplotu ili hraniti se. Ali u naem optenju ove stvari se meusobno odnose kap robe. One su vrednosti, merljive su kao veliine vrednosti i njihova zajednika osobina t o to predstavljaju vrednost postavlja ih u meusobni odnos vred nosti. K a d kaemo da je, npr. 20 arina platna = 1 kaput ili da 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, time samo izraavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priz naju kao ljudski rad; 2 ) da se koliina rada utroena za njihovu proiz vodnju meri po odreenim drutvenim zakonima i 3) da kroja i tka stupaju u odreen drutveni proizvodni odnos. T o je odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni svoje razliite korisne vrste rada izjed-

nauju kao ljudski rad. Ali t o je isto tako i odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni veliinu svoga rada mere vremenom u kome se troi ljudska radna snaga. Ali u naem optenju te drutvene karak teristike njihovog sopstvenog rada ine im se kao drutvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizvoda rada; jednakost ljudskih radova ini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, odreena drutveno potrebnim radnim vremenom, ini im se kao veliina vrednosti proizvoda rada i najzad, drutveni odnos proizvoaa posredstvom njihovih radova ini im se kao odnos vred nosti ili drutveni odnos tih stvari, proizvoda rada. U p r a v o stoga im se proizvodi rada ine kao robe, kao ulno nedokuive ili drutvene stva ri. T a k o , svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadraaj samog nerva vida ve kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljanji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. T o je fiziki odnos meu fizikim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti p r o izvoda rada nemaju apsolutno nikakve veze s njihovom fizikom prirodom i odnosima .medu stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo odreeni drutveni odnos meu samim ljudima dobija za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Stoga, da bismo nali analogiju, m o r a m o pribei maglovitoj sferi religioznog sveta. T u se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim ivotom i stoje u odreenom meusobnom odnosu i odnosu sa drugim ljudima. T o isto se dogaa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. T o ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje. T a j fetiki karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. T i m oblikom vrednosti izraena je vrednost robe kao neto to je sa svim razliito od njenog sopstvenog ulnog bia. A time je istovremeno reeno i to da vrednosno bie moe biti odnos, tu samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari moe biti samo pojavni oblik nekog drutvenog odnosa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se sastoji upravo u t o m e to telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno vai kao drutveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru naeg optenja ini se da je drutvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, t o to ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome ulno postoji moe neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato to je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi B, ini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifine teine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski

Oblik ili drutveno svojstvo sve druge robe.

da se moe

neposredno razmenjivati

za

4. Kad

god se pojavljuje samostalno, vrednost oblik razmenske vrednosti

ima

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekviva lentski oblik. to se tie robe koja funkcionie kao ekvivalent, ona za drugu robu ima znaenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenIjivom obliku razmenskoj vrednosti. A roba ija je vrednost rela tivno izraena ima oblik razmenske vrednosti, poto se 1) njeno vrednosno bie pokazuje zahvaljujui sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; poto se 2 ) njena veliina vrednosti iz raava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

5. Prost

oblik

vrednosti u robi:

robe je upotrebne

prost

pojavni

oblik

suprotnosti vrednosti

sadranih

vrednosti

i razmenske

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima znaenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima znaenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. P r e m a tome, unutranja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sa drana u robi izraava se spoljamom suprotnou, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima znaenje samo upotrebne vred nosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene medu robama. Ako kaem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, onda je to moj sud o pri rodi robe steen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 arina platna = / kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kae za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2 ) od nje razliita razmenska vrednost (neto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve raz like, dakle roba.

6. Prost oblik

vrednosti

robe je prost robni oblik

proizvoda

rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotrebne vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban jo samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio

kao jedinstvo suprotnosti upotrebna Stoga je razvitak oblika vrednosti robe.

vrednost i razmenska vrednosi. identian s razvitkom oblika

7. Odnos izmeu oblika robe i novanog Ako se umesto

oblika

20 arina platna 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput stavi 20 arina platna = 2 ili 20 arina platna vrede 2, onda se ve na prvi pogled vidi da novani oblik nije nita drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle prostog robnog oblika proiz voda rada. A zato to je samo .razvijeni oblik robe, novani oblik oevidno potie od prostog oblika robe. Stoga, im se shvati ovaj poslednji, ostaje jo samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna = / kaput da bi dobio ovakav vid: 20 arina platna = 2.

8. Prost

relativni

oblik

vrednosti

i pojedinaan

ekvivalentski

oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vred nosti. T a j oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, t j . prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog razliitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto to i sve druge robe. Stoga njegov oblik vred nosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jed nakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedi naan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izraava vrednost funkcionie ovde samo kao pojedinaan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna i m a samo ekvivalentski oblik ih oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinanu vrstu robe platno.

9. Prelaz

od prostog

oblika

vrednosti

u razvijeni

oblik

vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izra ava samo u, jednoj, svejedno kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izraena u gvozdu ih u penici itd., onda s e dobija isti prost relativan izraz vrednosti platna kao i onda kada je ona izra ena u robi kaput. P r e m a t o m e , zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ih onom d r u g o m r o b o m , dobijaju se razliiti

prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima ono liko razliitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba razliitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne sastoji se u jednom jedinom prostom relativnom izrazu vrednosti, ve u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. T a k o dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 arina platna = 1 kaput, ili 10 funti aja, ili = 40 funti kafe, ili = / kvarter penice, ili = 2 zlata, ili J2 tone eleza ili = itd.

unce

/. Beskonanost

niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti moe se po svojoj prirodi stalno produavati, ih, on se nikad n e zavrava jer se stalno javljaju nove vrste robe, a svaka nova vrsta robe ini materijal za nov izraz vrednosti.

2. Razvijeni

relativni

oblik

vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izraena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogle dalo vrednosti platna. T e k sada se sama ova vrednost uistinu poka zuje kao koagulat ljudskog rada uopte. J e r rad koji stvara vrednost platna izrino je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, m a kakav m u bio prirodan oblik, makar se, dakle, opred metio u kaputu ili u penici, ih u elezu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu ne samo s jednom pojedinanom drukijom vrstom robe, ve s robnim svetom. K a o roba, ono je graanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kae i t o da je njoj svejedno u kojem e se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

3. Poseban ekvivalentski

oblik

Svaka roba, kaput, a j , penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni

oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. N a isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada, sadrane u raznim robnim telima, vae sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

4. Nedostaci

razvijenog

ili potpunog

oblika

vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovren je, jer je sai njen od niza koji se nikad ne zavrava. D r u g o , on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao to i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razliit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji m u odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ih totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znai da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

5. Prelaz

od potpunog

oblika vrednosti

u opti oblik

vrednosti

Meutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao: 20 arina platna = 1 kaput 2 0 arina platna = 10 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu: / kaput = 20 arina platna 10 funti aja 20 arina platna itd. I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe, pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nuno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmne Svoje robe za platno, pa da stoga vrednost svojih raznih roba izraze istom treom robom, platnom. K a d , dakle, obrnemo r e d : 20 arina platna = / kaput, ili = 10 funti aja, ili = itd., t j . izrazimo obrnut odnos koji se v e po sebi, imphcite, sadri u tom nizu, onda dobijamo:

III. Opti oblik vrednosti

1 kaput 10 funti aja 4 0 funti kafe 1 kvarter penice 2 u n c e zlata Y tone eleza x robe A itd. robe
2

2 0 arina platna

/.

Izmenjeni

vid

relativnog

oblika

vrednosti

Relativni oblik vrednosti i m a sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izraavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2 ) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom r o b n o m telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajedniki, t j . opti. Z a sva raznorodna robna tela platno sada vai kao njihov zajedniki i opti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vred nosti u platnu ini da se t a roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bia kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, v e je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u t o m obliku vrednosti roba ima optedrutveni oblik. S a m o na osnovu svog opteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je m o r a o biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazlinog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste sup stancije rada. T o je sada postignuto. J e r sve one su izraene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadranog u platnu, ih kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. N a taj nain one su kvalitativno izjednaene. U isto v r e m e one su kvantitativno uporedene ih predstavljene jedna za drugu kao odreene veliine vrednosti. N a primer, 10 f. aja =20 arina platna, i 40 f. kafe = 20 arina platna. Dakle, 10 f. aja = 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo % od one koliine supstan cije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. aja.

2.

Izmenjeni

vid

ekvivalentskog

oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opti ekvivalentski oblik. I h , roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada

opiti ekvivalent. K a k o prirodan oblik robnog tela platno vai kao vid vrednosti svih drugih roba, o n je sada oblik njene neutralnosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, nje gov prirodan oblik je istovremeno njen opki drutveni oblik. Z a sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima znaenje pojavnog oblika rada sadranog u njima samima i, pre m a tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazlinog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vred nosti robnog sveta prema platnu, ima znaenje opteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstraktnog ljudskog raa, t j . utroka ljudske radne snage uopte. Privatan rad, sadran u platnu, ima upravo zato znaenje rada koji se nalazi neposredno u optedrutvenom obliku ili obliku jedna kosti sa svim drugim radovima. P r e m a tome, ako neka roba ima opti ekvivalentski oblik ili funkcionie kao opti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik i m a znaenje vidne inkarnacije, opteg drutvenog uahurivanja svakog ljudskog rada.

3. Ravnomernost razvitka relativnog ekvivalentskog oblika

oblika vrednosti

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali i ovo treba dobro upamtiti razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja santo izraz i rezultat raz vitka, relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potie od ovog poslednjeg. Prost relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe s a m o u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadri samo pojedi naan ekvivalentski oblik. Razvijen relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik, mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opti, relativan oblik vrednosti na taj nain to iskljuuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe zajedniki izraavaju svoju vrednost. N a taj nain iskljuena roba postaje opti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opti ekvivalentski oblik.

4.Razvitak

polarnosti relativnog oblika i ekvivalentskog oblika

vrednosti

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna iskljuivost relativnog oblika vrednosti i ekvi-

valentskog oblika tako da se 1) neka roba ne moe nalaziti u jed n o m obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2 ) da se jedna roba im se nalazi u jednom obliku; istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne moe nalaziti u drugom obliku ta polarna su protnost oba m o m e n t a izraza vrednosti razvija se i jaa u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavrava. U obliku I iskljuuju se v e oba oblika, ali samo formalno. Z a visno od toga da li se ova jednaina ita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se pod jednako as u relativnom obliku vrednosti as u ekvivalentskom obliku. Ovde je jo teko uhvatiti polarnu suprotnost. , U obliku I I bilo koja vrsta robe moe uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zato to se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvi valentskom obliku. Najzad, u obliku I I I robni svet ima optedrutven relativan oblik vrednosti samo zato to su i ukoliko su sve robe koje u njega spadaju iskljuene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opti ekvivalent, iskljuena je iz jedinstvenog a stoga i opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se elelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku, uestvuje istovremeno i u optem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. T a d a dobijamo: 20 arina platna = 20 arina platna, tautologiju u kojoj nije izraena ni vrednost ni veliina vrednosti. D a bismo izrazili relativnu vrednost opteg ekvivalenta, m o r a m o obrnuti oblik I I I . T a j ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti zajedniki sa drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskonanom nizu svih drugih robnih tela. T a k o se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik I I javlja kao specifian relativni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opteg ekvivalenta.

J. Prelaz od opteg oblika vrednosti u novani oblik Opti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopte. P r e m a tome, on moe pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona iskljuena iz sredine svih drugih roba. Ipak, ve i sama razlika oblika izmeu oblika I I i I I I pokazuje neto svojstveno ega nije bilo u oblicima I i I I . N a i m e , u razvijenom obliku vrednosti (oblik I I ) jedna roba iskljuuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To iskljuenje moe biti isto subjekti van proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop-

stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot t o m e , neka roba se nalazi u optem ekvivalentskom obliku (oblik I I I ) samo zato to i ukoliko nju samu kao ekvivalent iskljuuju sve druge robe. Ovde je iskljuenje objektivan proces, nezavisan od iskljuene robe. Stoga u istorijskom razvitku oblika robe opti ekvivalentski oblik moe naizmenino da pripada as jednoj as drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcionie kao opti ekvivalent ukoliko njeno isklju enje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektiv nog drutvenog procesa. Opti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvi jen oblik robe. Materijalno sasvim razliiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao 'Stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. T o znai, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opti relativan oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj nain to iz svoje sopstvene sredine iskljuuju jednu odreenu vrstu robe kao opti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to iskljuenje konano svede na jednu specifinu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija ob jektivnu vrstinu i optedrutvenu vanost. , Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, t j . funkcionie kao no vac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni mono pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje u obliku II figuriu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajedniki p l a m o m izraavaju svoju relativnu vrednost, jedna odreena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlaeno mesto. Zbog toga, kad u obliku I I I na mesto robe platno stavimo robu z l a to, dobijamo:

IV. Novani oblik

2 0 arina platna 1 kaput 10 funti aja 4 0 funti kafe 1 kvarter penice Y tone eleza x robe A itd. robe
2

2 unce zlata

7 0 4 Prilog 1. Razlika izmeu prelaza od opteg oblika vrednosti novani oblik i ranijih prelaza u razvitku u

P r i prelazu iz oblika I u oblik I I i iz oblika I I u oblik I I I , zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik I V ni u e m u se ne razlikuje od oblika I I I osim u t o m e to se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku I V zlato ostaje ono to je platno bilo u obliku I I I opti ekvivalent. Napredak je samo u t o m e to je sada oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvi valenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom r o b e zlata. , Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. K a o i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim inovima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. i m je osvojilo monopol toga m e sta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik I V od oblika I I I , drugim recima opti oblik vrednosti pretvorio se u novani oblik.

2. Pretvaranje

opteg relativnog

oblika vrednosti

u oblik

cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. P r e m a t o m e je cenovni oblik platna: 20 arina platna = 2 unce zlata, ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unci zlata, 20 arina platna = 2. 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novanog oblika

Vidi se da pravi novani oblik ne predstavlja nikakvu tekou. i m se otkrije opti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira za neku speci finu vrstu robe kao to je zlato, utoliko pre to opti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovljava drutveno iskljuenje jedne odre ene vrste robe od strane svih drugih roba. R e je jo samo o t o m e da to iskljuenje dobije objektivno drutvenu konsistenciju i opitu vanost; stoga ono niti naizmenino pogaa razliite robe niti ima isto lokalan

znaaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poimanje opteg ekvivalent skog oblika, dakle samog opteg oblika vrednosti, oblika I I I . Ali oblik I I I razreava sve kad krenemo unazad, u obliku I I , a konstitutivni element oblika I I je oblik I : 20 arina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B. Ako znamo ta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videemo d a je taj o b lik I najprostiji, najnerazvijeniji nain da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, t j . kao jedinstvo suprotnosti: upo trebne vrednosti i razmenske vrednosti. T a d a je lako otkriti i niz me tamorfoza kroz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 arina platna = 2, tj. novani oblik.

D o d a t a k

Citati na jeziku originala

1. O D E L J A K I "Desire implies w a n t ; it is t h e appetite o f the m i n d , a n d as natural as i 2 h u n g e r t o t h e b o d y t h e greatest n u m b e r ( o f things) have their value f r o m supplying t h e wants o f t h e m i n d . " (Nicholas B a r b o n , A Discourse on coining the new money lighter. In answer to Mr. Locke s Considerati ons etc*., L o n d o n 1 6 9 6 , p . 2 , 3 . )
9

\ \

" T h i n g s have a n intrinsick v e r r u e " ( . . . ) "which in all places have the s a m e v e r t u e ; as t h e loadstone t o a t t r a c t iron" (ibidem, p . 6 ) . " T h e natural w o r t h o f anything consists in its fitness t o supply t h e necessities, o r serve t h e conveniences o f h u m a n life." ( J o h n L o c k e , Some considerations on the consequences of the lowering of interest, 1 6 9 1 , [in:] " W o r k s " , edit. L o n d o n 1 7 7 7 , v. I I , p . 2 8 . ) L a valeur consiste dans le r a p p o r t d ' c h a n g e qui se t r o u v e e n t r e telle chose et telle autre, entre telle m e s u r e d'une p r o d u c t i o n e t telle m e sure d'une autre. ( L e T r o s n e , De l'intrt social, [in:] Physiocrates, d . D a i r e , Paris 1 8 4 6 , p. 8 8 9 . ) "Nothing can have a n intrinsick value" ( N . B a r b o n , ibidetn, p . 6 ) . " T h e value o f a t h i n g / I s just as m u c h as it will b r i n g . "
[ 2 4

) ) I

Toutes les productions d'un m m e g e n r e ne f o r m e n t p r o p r e m e n t q u ' une masse, dont le p r i x se d t e r m i n e e n g n r a l e t sans gard a u x c i r constances particulires. ( L e T r o s n e , ibidem, p . 8 9 3 . ) Tutti i fenomeni dell'universo, sieno essi p r o d o t t i dlia m a n o dell' u o m o , ovvero dlie universal*' leggi dlia fsica, n o n c i d a n n o idea di attuale creazione, m a n i c a m e n t e di u n a modifcazione della m a t e r i a . A c c o s t a r e e separare son gli unici elementi c h e l'ingegno u m a n o n t rova analizzando l'idea della r i p r o d u z i o n e ; e tanto riproduzione di valore ( . . . ) e di ricchezza se la terra, l'aria e l'acqua n e ' c a m p i si trasmutino in g r a n o , c o m e se colla m a n o dell' u o m o il glutine di u n i m e t t o si t r a s m u t i in velluto o w e r o alcuni pezzetti di mtallo si o r g a nizzino a f o r m a r e u n a ripetizione. ( P i e t r o V e r r i , Meditazioni sulla economa poltica p r v i p u t Stampano 1 7 7 1 . u seriji P . Custodija Scrittori classici italiani di e c o n o m a poltica, P a r t e moderna, t. X V , p. 2 1 , 2 2 . ) "One m a n has employed himself a week in providing this necessary o f l i f e . . . a n d he that gives h i m s o m e o t h e r in e x c h a n g e , cannot m a k e a b e t t e r e s t i m a t e o f what is a p r o p e r equivalent, t h a n by computing what cost h i m just as m u c h labour a n d t i m e : w h i c h in effect is n o m o r e than exchanging one man's labour in one thing for a t i m e certain, for another m a n ' s labour in a n o t h e r thing for t h e s a m e t i m e . " (Some thoughts on the interest of money in general etc., p. 3 9 . )

\ 5

> 7 5 J

" T h e c o m m a n d o f q u a n t i t y . . . constitutes value". ([S.Bailey,] and its vicissitudes, L o n d o n 1 8 3 7 , p. 11.)

Money

[ I

" T h e value o f any commodity denoting its relation in exchange, we m a y speak o f it as . . . corn-value, cloth-value, according to the c o m modity with which it is c o m p a r e d ; and then there are a thousand dif ferent kinds o f value, as many kinds of value as there are commodities in existence, and all are equally real and equally nominal." ( [ S . Bailey,] A critical dissertation on the nature, measures, and causes of value ; chiefly in reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the author of essays on the formation etc. of opinions, L o n d o n 1 8 2 5 , p. 3 9 . ) "As it is certain that our physical and moral faculties are alone our original riches, the employment o f those faculties, labour of some kind, is our original treasure, and it is always from this employment that all those things are created which we call riches. . . . I t is certain too, that all those things only represent the labour which has created them, and i f they have a value, o r even two distinct values, they can only derive them from that (the value) o f the labour from which they emanate." (Ricardo, The principles of pol. econ., 3. ed., L o n d . 1 8 2 1 , p. 3 3 4 . ) Les conomistes ont une singulire manire de procder. Il n'y a pour e u x que deux sortes d'institutions, celles de l'art et celles de la nature. L e s institutions de la fodalit sont des institutions artificielles, celles de la bourgeoisie sont des institutions naturelles. Ils ressemblent en ceci aux thologiens, qui e u x aussi tablissent deux sortes de religions. T o u t e r e ligion qui n'est pas la leur est une invention des hommes, tandis que leur propre religion est une manation de dieu. Ainsi il y a eu de l'histoire, mais il n'y en a plus. ( K a r l M a r x , Misre de la philosophie. Rponse la "Philosophie de la misre" de M. Proudhon, 1847, p. 113.) I m e t a l l i . * . naturalmente moneta. (Galiani, Delia todijevoj zbirci, Parte moderna, t. I I I , p. 1 3 7 . ) moneta, u Cus-

! J

) l ) ) 5

Il danaro la m e r c e universale.* (Verri, ibidem, p. 16.) "Silver and gold themselves, which we may call by the general name o f Bullion, a r e . . . c o m m o d i t i e s . . . raising and falling i n . . . v a l u e . . . Bullion then m a y be reckoned t o be of higher value, where the smaller weight will purchase the greater quantity of the product or manufac ture o f the country e t c . " ( [ S . Clement,] A discourse of the general noti ons of money, trade, and exchange, as they stand in relations each to other. By a merchant, L o n d o n 1 6 9 5 , p . 7 . ) "Silver a n d gold, coined o r uncoined, tbo' they are used for a mea sure o f all other things, are n o less a commodity than wine, oyl, tobacco, cloth o r stuffs." ([J. Child,] A discourse concerning trade, and that in particular of the East-Indies etc., L o n d o n 1 6 8 9 , p 2 . ) " T h e stock and riches o f the kingdom cannot properly be confined t o money, nor ought gold and silver t o be excluded from being m e r chandize." ( [ T h . Papillon,] The East-India-trade a most profitable tra de, L o n d o n 1 6 7 7 , p. 4 . )
3

) 5 [ J

L'oro e l'argento hanno valore c o m e metalli anteriore all' essere m o neta. (Galiani, ibidem, [p. 7 2 ] . ) L'argent en (des denres) est le signe. ( V . de Forbonnais, Elments du commerce, nouv, dit., L e y d e 1 7 6 6 , t. I I , p. 1 4 3 . ) Comme signe il est attir par les denres. (ibidem, p. 1 5 5 ) L'argent est un signe d'une chose et la reprsente. (Montesquieu, Esprit des lois, Oeuvres, L o n d o n 1 7 6 7 , tr I> p . 3 . )

Str. 91 Bel. 4 8

Str. 9 4 Bel. 51 Str. 9 6 Bel. 5 4

Str. 9 8 Bel. 5 8 Str. 9 8 Bel. 59 Str, 99 Bel. 62

L'argent n'est pas simple signe c a r il est lui-mme richesse; il ne reprsente pas les valeurs, il les quivaut ( L e T r o s n e , ibidem, p . 9 1 0 . ) Qu'aucun puisse ni doive faire doute, que nous et notre majest royale n'appartienne s e u l e m e n t . . . le mestier, le fait, l'tat, la provi sion et toute l'ordonnance des monnaies, de donner tel cours, et pour tel prix c o m m e il nous plait et bon nous semble. (Philippe de Valois u jednom dekretu iz 1 3 4 6 . ) Pecunias vero nulli emere fas erit, n a m in usu publico constitutas oportet n o n esse mercem. If a man can bring t o L o n d o n an ounce o f silver out of the earth in Peru, in the same time that he can produce a bushel o f corn, then one is the natural price o f the o t h e r ; now i f by reason o f new and m o r e easie mines a m a n can procure two ounces o f silver as easily as he for merly did one, the corn will be as cheap at 1 0 shillings t h e bushel, as it was before at 5 shillings, caeteris paribus. (William Petty, A treatise of taxes and contributions, L o n d o n 1667, p. 3 1 . ) "In this case" ( . . . ) " . , . they licked it" (the thing represented t o t h e m ) "twice t o their tongues, after which they seemed to consider the bar gain satisfactorily concluded. "t i "Our coinage was originally adapted to the employment o f silver only hence an ounce of silver can always be divided into a certain adequate number of pieces of coin; but as gold was introduced at a later period into a coinage adapted only to silver, an ounce o f gold cannot be coined into an adequate number of pieces." (Maclaren, History of the currency, London 1858, p.16.) Le monete le quali oggi sono ideali sono le piu antiche d'ogni nazione, e tutte furono u n tempo reali, e perch erano reali con esse si contava. (Galiani, Delia moneta, p. 1 5 3 . ) "This is falsifying a measure, not establishing a standard." (David U r q u h a r t , Familiar words, p. 105.)
42

Str. 9 9 Bel. 63

" I f the wealth o f a nation could be decupled by a proclamation, it were strange that such proclamations have not long since been m a d e by our Governors." ([Petty, Quantulumcunque concerning money. To the Lord Marquis of Halifax, 1862,] p. 3 6 . ) Ou bien, il faut consentir dire qu'une valeur d'un million en argent vaut plus qu'une valeur gale en marchandises. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 1 9 ) , dakle qu'une valeur vaut plus qu'une valeur gale.
7 0 UCT< 7,

Str. 1 0 2 , / E x 8 xou... Trupo dcvTajAetpeo&ai TuvTa (pTjalv 'HpdtxXei/roc., x a i Bel. 6 5 7uup 7rvTwv, &OT?ep xpuaou x p ^ u a r a X P ) ^ ^ ^ X P ^ - " C^ Lassalle, Die Philosophie Herakleitbs des Dunkeln, Berlin 1 8 5 8 , B d . I , S. 2 2 2 . ) Str. 105 Toute vente est achat. ( D r . Quesnay, Dialogues sur le commerce et les Bel. 6 6 travaux des artisans, [in:] Physiocrates, d. Daire, I partie, Paris 1 8 4 6 , p. 170.) Vendre est acheter.* * Str. 105 Le prix d'une marchandise ne pouvant tre pay que par le prix d'une Bel. 67 autre marchandise. (Mercier de la Rivire, V Ordre naturel et essentiel des socits politiques, [in:] Physiocrates, d. Daire, I I partie, p. 5 5 4 . )
50

Str. 105 Bel. 6 8 Str. 1 0 6 Bel. 7 0 Str. 107 Bel. 71

Pour avoir cet argent, il faut avoir vendu. (ibidem,

p. 5 4 3 . )

Si l'argent reprsente, dans nos mains, les choses que nous pouvons dsirer d'acheter, il y reprsente aussi les choses que nous avons ven dues pour [ . . . ] cet argent. (Mercier de la Rivire, ibidem, p. 5 8 6 . ) Il y a donc [ . . . ] quatre termes et trois contractants, dont l'un intervient deux fois. ( L e T r o s n e , ibidem p. 9 0 9 . )

LI 5 13 5

II (l'argent) n'a d'autre mouvement que celui qui lui est imprim par les productions. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 8 5 . ) Ce sont les productions qui le (l'argent) mettent et le font c i r c u l e r . . . L a clrit de son mouvement ( j supple sa quantit. Lorsqu'il en est besoin, il ne d'une main dans l'autre sans s'arrter un instant. ( L e p. 9 1 5 , 9 1 6 . ) "Money b e i n g the c o m m o n measure of buying and selling, every body who has anything to sell, and cannot procure chapmen for it, is presently apt to think, that want of money in the kingdom, or country, is the cause why his goods d o not go off; and so, want of money is the c o m mon c r y ; which is a great m i s t a k e . . . W h a t do these people want, who c r y out for m o n e y ? T h e F a r m e r c o m p l a i n s . . . he thinks that were more money in the country, he should have a price for his g o o d s . . . T h e n it seems money is not his want, but a Price for his corn and cattle, which he would sell, but c a n n o t . . . why cannot he get a price? . . . 1) E i t h e r there is too m u c h c o r n and cattle in the country, so that most who come t o market have need o f selling, as he has, and few of buying or, 2 ) T h e r e wants the usual vent abroad by Transportation O r , 3) T h e consumption fails, as when men, by reason o f poverty, do not spend so m u c h in their houses as formerly they did., wherefore it is not the increase o f specifick money, which would at all advance the farmer's goods, but the removal of any o f these three causes, which do truly keep down the m a r k e t . . . T h e merchant and shopkeeper want money in the same manner, that is, they want a vent for the goods they deal in, by reason that the markets f a i l a nation never thrives better, than when riches are tost from hand t o hand." (Sir Dudley N o r t h , Discourses upon trade, L o n d o n 1 6 9 1 , p. 1 1 - 1 5 passim.)

14 7

L6 " T h e r e is a certain measure, and proportion of money requisite t o S drive the trade o f a nation, m o r e or less than which, would prejudice the same. J u s t as there is a certain proportion of farthings necessary in a small retail T r a d e , to change silver money, and to even such r e ckonings as cannot be adjusted with the smallest silver p i e c e s . . . Now as the proportion o f the number of farthings requisite in commerce is to be taken from the number o f people, the frequency o f their exchanges, as also, and principally, from the value o f the smallest silver pieces o f m o n e y ; so in like manner, the proportion o f money (gold and silver specie) requisite t o our trade, is to be likewise taken from the frequ ency o f commutations, and from the bigness of payments." (William Petty, A treatise on taxes and contributions, L o n d o n 1 6 6 7 , p. 17.) " T h e quantity of coin in every country is regulated by the value o f the commodities which are to be circulated by i t . . . T h e value o f goods annually bought and sold in any country requires a certain quantity o f money to circulate and distribute them to their proper consumers, and can give employment to no m o r e . T h e channel of circulation necessa rily draws to itself a sum sufficient t o fill it, and never admits any m o r e . " ([A. Smith,] Wealth of nations, [vol. I l l , ] 1. I V , ch. I [p.87,89].) 17 ) " T h e prices o f things will certainly rise in every nation, as the gold and silver increase amongst the people; and, consequently, where the gold and silver decrease in any nation, the prices o f all things must fall proportionably to such decrease o f money." Qacob Vanderlint, Mo ney answers all things, L o n d o n 1 7 3 4 , p. 5 . ) "No inconvenience can arise by an unrestrained trade, but very great advantage; since, if t h e cash o f the nation be decreased by it, which prohibitions-are designed t o prevent, those nations that get the cash

will certainly find every thing advance in price, as the cash increases amongst them. A n d . . . our manufactures and every thing else, will soon become so moderate as to turn the balance of trade in our favour, and thereby fetch the money back again." (ibidem^ p. 4 3 , 3 4 ) 7 ) Si Ton compare la masse de Tor et de l'argent qui est dans le m o n d e , avec la somme des marchandises qui y sont, il est certain que chaque denre ou marchandise, en particulier, pourra tre c o m p a r e a une certaine portion ( . . . ) de l'autre. Supposons qu'il n'y ait qu'une seule denre ou marchandise dans le monde, ou qu'il n'y ait qu'une seule qui s'achte, et qu'elle se divise c o m m e l'argent: cette partie de cette m a r chandise rpondra une partie de la masse de l'argent; la moiti du total de Tune la moiti du total de l'autre e t c . . . l'tablissement du prix des choses dpend toujours fondamentalement de la raison du total des choses au total des signes.* (Montesquieu, ibidem, t. I I I , p. 12, 13.) "Mankind having consented t o put an imaginary value upon gold and s i l v e r . . . the intrinsic value, regarded in these metals, [ . . . ] is nothing but the quantity." ([J. L o c k e , ] Some considerations etc., 1 6 9 1 , [in:] "Works", ed. 1 7 7 7 , vol. I I , p. 1 5 . ) "Silver and gold, like other commodities, have their ebbings and fiowings. U p o n the arrival of quantities from S p a i n . . . it is carried into the T o w e r , and coined. N o t long after there will c o m e a demand for bullion, to be exported again. I f there is none, but all happens to be in coin, what t h e n ? Melt it down again; there's no loss in it, for the c o - ' ining costs the owner nothing. T h u s the nation has been abused, and made to pay for the twisting of straw, for asses to eat. I f the merchant" ( . . . ) "had to pay the price of the coinage, he would not have sent his silver to the T o w e r without consideration ; and coined money always keep a value above uncoined silver." ( N o r t h , ibidem, p. 1 8 . )

8 l

19 " I f silver never exceed what is wanted for the smaller payments, it I cannot be collected in sufficient quantities for the larger p a y m e n t s . . . the use of gold in the main payments necessarily implies also its use in the retail trade: those who have gold coin, offering t h e m for small purchases, and receiving with the commodity purchased a balance of silver in return; by which means the suprlus of silver that would other wise encumber the retail dealer, is drawn off and dispersed into general circulation. B u t if there is as m u c h silver as will transact the small pay ments independent of gold, the retail dealer must then receive silver for small purchases; and it must of necessity accumulate in his hands." (David Buchanan, Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain, Edinburgh 1 8 4 4 , p. 2 4 8 , 2 4 9 . ) 21 " T h a t , as far as concerns our domestic exchanges, all the monetary % funcions which are usually performed by gold and silver coins, may be performed as effectually by a circulation o f inconvertible notes, having no value but that factitious and conventional value [ . . . ] they derive from the law, is a fact, which admits, I conceive, o f no denial. Value of this description m a y be made t o answer all the purposes of intrinsic value and supersede even the necessity for a standard, p r o vided only the quantity o f [ . . . ] issues be kept under due limitation." (Fullarton, Regulation of currencies, 2. ed., L o n d o n 1 8 4 5 , p. 2 1 . ) 12 S "Money does wear and grow lighter by often telling over I t is the denomination and currency of the money that men regard* in bargai ning, and not the quantity of s i l v e r . . . 'Tis the publick authority upon the .metal that makes it money." ( N . B a r b o n , ibidem, p. 2 9 , 3 0 , 2 5 . )

S t r . 1 2 3 " U n e richesse c n argent n'est q u e . . . richesse en productions, converBel. 8 6 ties en a r g e n t " ( M e r c i e r de la Riviere, ibidem, p. 5 7 3 . ) "Une valeur en productions n'a fait que changer de forme." (ibidem, p. 4 8 6 ) S t r . 123 Bel. 8 7 Str. 1 2 3 Bel. 8 8 T i s by this practise they keep all their goods and manufactures at such low rates." (Vanderlint, ibidem, p. 9 5 , 9 6 . ) "Money is a pledge." (John Bellers, Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and immorality, L o n d o n 1699, p. 13.)

Str. 1 2 4 "Gold! yellow, glittering precious gold! / [ . . . ] T h u s much o f this, Bel. 9 1 will make black white; foul, fair; / W r o n g , right; base, noble; old, young; coward, valiant. / . . . W h a t this, you gods! W h y this / Will lug your priests and servants from your sides; / Pluck stout men's pil lows from below their heads. / T h i s yellow slave / Will knit and break religions; bless the accours'd; / Make the hoar leprosy ador'd; place thieves / And give them title, knee and approbation / W i t h senators ' o f the b e n c h ; this is it, / T h a t makes the wappen'd widow wed again / . . . C o m e damned earth, / T h o u c o m m o n whore o f mankind." (Shakes peare, Timon of Athens,) S t r . 125 O08fev ykp av^pttaototv olov fipyupos Bel. 9 2 Kax&v v6\ua\i' SpXaaxc T O U T O x a l 7t6Xei Ilop&e? T 6 8 ' v8pae, 4$avt(jT7i<Hv 86{xo>v. T 6 8 ' lx.SMax.zi x a l 7?apaXXaaasi 9 p v a ; Xp7)OTas rtpbc, alaxpot npctyiiQL^ toTaa&at pporSv. IlavoupY^a^ S^Ssl^cv dev&pcorcois /eiv, K a l Travris Spyoo 8uao3eiav el8vai." (Sofokle, Antigona)
3

S t r . 1 2 5 j / E X T r i ^ o i i ^ i ; t % 7uXeovefoic &v<kew Ix. B e l . 9 3 nXouTCova." (Athen[aeu8] Deipnos.)

t

TCOV

^tu/tov rf\$ yTJs a i r 6 v

T6V

Str. 1 2 6 Bel. 9 4

Accrescere quanto piu si pud il numero de' venditori d'ogni meroe, diminuire quanto piu si pud il n u m e r o dei compratori, questi sono i c a r dini sui quali si raggirano tutte le operazioni di economia political (Verri, ibidem, p. 5 2 , 5 3 . ) " T h e r e is required for carrying on the trade of the nation, a determinate sum o f specifick Money, which varies, and is sometimes more, sometimes less, as the circumstances we are in require . . . T h i s ebbing and flo wing o f money, supplies and accommodates itself, without any aid of P o l i t i c i a n s . . . T h e buckets work alternately; when money is scarce, bullion is coined; when bullion is scarce, money is melted." (North, ibidem, [Postscript,] p. 3 . ) "Silver ornaments a r e brought out and coined when there is a high rate of interest, and go back again when the rate o f interest falls." ( J . St. Mill's Evidence [in:] "Reports on bankacts", 1857, n. 2 0 8 4 , 2 1 0 1 . )

Str. 1 2 6 Bel. 9 5

Str. 127 Bel. 9 7

"Such a spirit of cruelty reigns here in England among the m e n o f trade, that is not to be met with in any other society o f men, nor in a n y other kingdom o f the world.* (An essay on credit and the bankrupt act, L o n d o n 1 7 0 7 , p. 2 . ) Str. 1 2 9 " T h e Poor stand still, because the R i c h have no Money t o employ them, Bel. 1 0 0 though they have the same land and hands t o provide victuals and cloaths, as ever they h a d ; which is the t r u e Riches o f a Nation, and not the Money." (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, L o n don, 6 9 6 , p. 3, 4 . )

Str. 1 3 0 "On one occasion" ( 1 8 3 9 ) "an old grasping banker" ( . . . ) "in his private Bel. 101 r o o m raised the lid o f the desk he sat over, and displayed t o a friend rolls o f banknotes, saying with intense glee there were 6 0 0 0 0 0 o f t h e m , they were held t o make money tight, and would all be let out after three o'clock on the same day." ( [ H . R o y , ] The theory of the exchanges. The Bank charter act of 1844, L o n d o n 1 8 6 4 , p. 8 1 . ) "Some very curious rumours are current o f the means which have been resorted t o in order t o create a scarcity o f Banknotes . . . Questio nable as it would seem, t o suppose that any trick o f the kind would be adopted, the report has been so universal that it really deserves mention." , ["The Observer" od 2 4 . aprila 1 8 6 4 . ] Str. 130 " T h e amount o f s a l e s * or contracts entered upon during t h e course Bel. 102 of any given day, will not affect the quantity o f money afloat o n that particular day, but, in the vast majority o f cases, will resolve themselves into multifarious drafts upon the quantity o f money which m a y be afloat at subsequent dates more or less d i s t a n t . . . T h e bills granted o r credits opened, to-day, nead have no resemblance whatever, either in quantity, amount or duration, to those granted o r entered upon t o - m o r r o w o r n e x t day; nay. many o f to-day's bills and credits, when due, fall in with a mass o f liabilities whose origins traverse a range o f antecedent dates altogether indefinite, bills at 1 2 , 6 , 3 months o r 1 often aggregating together t o swell the c o m m o n liabilities o f one particular d a y . . . " (The currency theory reviewed ; a letter to the scotch people. By a banker in England, Edinburgh 1 8 4 5 , p. 2 9 , 3 0 passim.) Str. 131 " T h e Course of T r a d e being thus t u r n e d , from exchanging o f goods Bel. 1 0 4 for goods, o r delivering and taking, to selling and paying, all the bar gains are now stated upon the foot o f a Price in Money." ( [ D . Defoe,] An essay upon publick credit, 3 . ed., L o n d o n 1 7 1 0 , p. 8 . ) Str. 1 3 2 L'argent [ . . . ] est devenu le bourreau de toutes les c h o s e s . . . . alambic Bel. 105 qui a fait vaporer une quantit effroyable de biens et de denres pour faire c e fatal prcis. L'argent [ . . . ] dclare la guerre [ . . . ] tout le genre humain. (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses, de l'argent et des tributs, d. D a i r e , conomistes financiers, Paris 1 8 4 3 , t. I , p. 4 1 3 , 4 1 9 , 4 1 7 , 4 1 8 . ) Str. 133 " I f there were occasion t o raise 4 0 millions p a . whether the same Bel. 107 6 millions ( . . . ) would suffice for such revolutions and circulations thereof as trade r e q u i r e s ? " , . . . : " I answer yes: for the expense being 4 0 mil lions, if the revolutions were in such short circles, viz. weekly, as hap pens among poor artizans and labourers, who receive and pay every Saturday, then 4 0 / 5 2 parts o f 1 million o f money would answer these ends ; but if the circles be quarterly, according to our custom o f paying rent, and gathering taxes, then 10 millions were requisite. Wherefore supposing payments in general t o be o f a mixed circle between one week and 13, then add 10 millions t o 4 0 / 5 2 , the half o f the which will be 5 k, so as if we have 5 k mill., we have enough." (William Petty, Po litical anatomy of Ireland, 1 6 7 2 , edit. L o n d o n 1 6 9 1 , p. 1 3 , 1 4 . i D
9 1 x 59 1

Str. 1 3 4 "An unfavourable balance of trade never arises b u t from a redundant Bel. 109 c u r r e n c y . . . T h e exportation o f the coin is caused by its cheapness, a n d is not the effect, but the cause o f a n unfavourable balance."* ! " T h e Balance of T r a d e , if there be one, is' not the cause o f sending away the money out of a nation: but that proceeds from the difference of the value o f Bullion in every country." ( N . B a r b o n , ibidem, p. 5 9 . )
0

* U originalu: purchases

Str. 135 " I would desire, indeed, no m o r e convincing evidence o f the competency Bel. 110a o f the machinery o f the hoards in specie-paying countries t o perform every necessary office of international adjustment, without any sensible aid from the general circulation, than the facility with which F r a n c e , when but just recovering from the shock o f a destructive foreign inva sion, completed within the space o f 2 7 months t h e payment o f her forced contribution of nearly 2 0 millions t o the allied powers, and a considerable proportion o f that sum in specie, without perceptible contraction or derangement o f her domestic currency, o r even any alarming fluctua tion o f her exchange." (Fullarton, ibidem, p. 1 4 1 . ) Str. 1 3 6 L'argent se partage entre les nations relativement au besoin qu'elles en Bel. 111 o n t . . . tant toujours attir par les productions. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 1 6 . ) " T h e mines which are continually giving gold and silver, do give sufficient t o supply such a needful balance to every nation." ( J . Vanderlint, ibidem, p. 4 0 . ) S t r . 1 3 6 "Exchanges rise and fall every week, and at some particular times in the Bel. 1 1 2 year r u n high against a nation, and at other times run as high on the con t r a r y . " ( N . B a r b o n , ibidem, p. 3 9 . ) S t r . 1 3 6 " W h a t money is m o r e than o f absolute necessity for a H o m e T r a d e , is Bel. 1 1 4 dead stock, and brings n o profit to that country it's kept in, but as it is transported in T r a d e , as well as imported." (John Bellers, Essays etc., p. 13.) " W h a t if we have too m u c h coin? W e may melt down the heaviest and t u r n it into the splendour of plate, vessels or utensils of gold and silver; o r send it out as a commodity, where the same is wanted or desired; o r let it out at interest, where interest is higs." ( W . Petty, Quantulumcunque, p . 3 9 . ) "Money is b u t the fat o f the Body-Politick, whereof too much does as often hinder its agility, as too little makes it s i c k . . . as fat lubricates the motion o f the muscles, feeds in want o f victuals, fills up uneven cavities, and beautifies the body; so doth money in the state quicken its actions, feeds from abroad in time of dearth a h o m e ; evens accounts and beautifies the whole; although", "more especially the particular persons that have it in plenty." ( W . Petty, Political anatomy of Ireland, p. 1 4 , 1 5 . )

2.

ODELJAK

Str. 138 Avec de l'argent on achte des marchandises, et avec des marchandises Bel. 2 on achte de l'argent. ( M e r c i e r de la Rivire, L'ordre naturel et es sentiel des socits politiques, p. 5 4 3 . ) S t r . 1 3 9 " W h e n a thing is bought, in order t o be sold again, the sum employed Bel. 3 is called money advanced; when it is bought not to be sold, it may be said t o be expended." (James Steuart, "Works etc.", edited by General Sir J a m e s Steuart, his son, L o n d o n 1 8 0 5 , v. I , p. 2 7 4 . ) S t r . 1 4 0 On n'change pas de l'argent contre de l'argent. [Mercier de la Rivire, Bel. 4 Vordre naturel et essentiel des socits politiques, p. 4 8 6 . ] "Every transaction in which an individual buys produce in order to sell it again, is, in fact, a speculation." (MacCulloch, A dictionary, practical etc, of commerce, L o n d o n 1847, p. 1009.) Le c o m m e r c e est un jeu ( . . .) et ce n'est pas avec des gueux qu'on peut gagner. Si l'on gagnait long-temps en tout avec tous, il faudrait

rendre de bon accord les plus grandes parties du profit, pour r e c o m mencer le jeu. (Pinto, Trait de la circulation et du crdit, Amsterdam 1771, p. 2 3 1 . ) ^ Str. 142 "Commodities" ( . . . ) "are not the terminating object o f the trading Bel. 7 c a p i t a l i s t . . . money is his terminating object." ( T h . Chalmers, On po litical economy etc., 2nd edit., Glasgow 1 8 3 2 , p. 1 6 5 , 1 6 6 . ) Str. 143 II mercante non conta quasi per niente il lucr fatto, m a mira sempre Bel. 8 al futuro. (A. Genovesi, Lezioni di economa civile [ 1 7 6 5 ] , u Custodijevoj seriji Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna, t. V I I I , p. 139.) Str. 143 Bel. 10a Str. 143 Bel. 11 Str. 143 Bel. 12 Questo infinito che le cose non hanno in progresso, hanno in giro. (Galiani, [ibidem, p. 156].) Ce n'est pas la matire qui fait le capital, mais la valeur de ces' marires. ( J . - B . Say, Trait d'conomie politique, 3 m e d., Paris 1 8 1 7 , t. I I , p. 4 2 9 . ) "Currency (!) employed to productive purposes is capital" (Macleod, The theory and practice of banking, L o n d o n - 1 8 5 5 , v. I , c . 1, p. 5 5 . ) "Capital is commodities." (James Mill, Elements of political economy, L o n d o n 1 8 2 1 , p. 7 4 . )

Str. 146 Que l'une de ces deux valeurs soit argent, o u qu'elles soient toutes deux Bel. 16 marchandises usuelles, rien de plus indiffrent en soi. ( M e r c i e r de la Rivire, ibidem, p. 5 4 3 . ) Str. 146 Ce ne sont pas les contractants qui prononcent sur la v a l e u r , elle est Bel. 17 dcide avant la convention. ( L e T r o s n e , [ibidem], p. 9 0 6 . ) Str. 147 Bel. 19 L'change devient dsavantageux pour l'une des parties, lorsque quelque chose trangre vient diminuer ou exagrer le p r i x : alors l'galit est blesse, mais la lsion procde de cette cause et non de l'change. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 0 4 . )

Str. 147 L'change est de sa nature un contrat d'galit qui se fait de valeur Bel. 2 0 pour valeur gale. Il n'est donc pas un moyen de s'enrichir, puisque l'on donne autant que l'on reoit. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 0 3 , 9 0 4 . ) Str. 148 Bel. 2 2 Dans la socit forme il n'y a pas de surabondant en aucun genre. ( L e T r o s n e , ibidem.)

Str. 1 4 9 "By the augmentation o f the nominal value o f the p r o d u c e . . . sellers Bel. 2 4 not e n r i c h e d . . . since what they gain as sellers, they precisely expend in the quality o f buyers. ( [ J . Gray,] The essential principles of the wealth of nations etc., L o n d o n 1 7 9 7 , p. 6 6 . ) Str. 149 Si Ton est forc de dormer pour 18 livres une quantit de telle p r o Bel. 2 5 duction qui en valait 2 4 , lorsqu'on employera ce m m e argent acheter, on aura galement pour 18 1. ce que l'on payait 24. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 9 7 . ) Str. 149 Chaque vendeur ne peut donc parvenir renchrir habituellement Bel. 2 6 ses marchandises, qu'en se soumettant aussi payer habituellement plus cher les marchandises des autres vendeurs; et par la m m e raison, c h a que consommateur ne peut [ . . . ] payer habituellement moins cher c e qu'il achte, qu'en se soumettant aussi une diminution semblable sur le prix des choses qu'il vend. ( M e r c i e r de la Rivire, ibidem, p . 5 5 5 . ) Str. 150 " T h e idea of profits being paid by the consumers, is, assuredly, v e r y Bel. 28 absurd. W h o are the Consumers?" ( G . R a m s a y , An essay on the distri bution of wealth, Edinburgh 1 8 3 6 , p . 1 8 3 . )

S t r . 151 " W h e n a m a n is in want o f demand, does M r . Malthus recommend h i m Bel. 2 9 t o pay some other person t o take off his goods?" (An inquiry into those principles, respecting the nature of demand and the necessity of consum ption, lately advocated by Mr. Malthus etc., L o n d o n 1 8 2 1 . p. 5 5 . ) S t r . 151 L'change qui se fait de deux valeurs gales n'augmente ni ne diminue Bel. 31 la masse des valeurs subsistantes dans la socit. L'change de deux valeurs i n g a l e s . . . ne change rien n o n plus la somme des valeurs sociales, bien qu'il ajoute la fortune de l'un ce qu'il te de la for tune de l'autre. ( J . - B . Say, ibidem, t. I I , p . 4 4 3 , 4 4 4 . ) On n'achte des produits qu'avec des produits (ibidem, t. I I , p . 4 3 8 ) Les productions ne se paient qu'avec des productions. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 9 9 . ) Str. 151 "Exchange confers n o value a t all upon products." ( F . Wayland, The Bel. 3 2 elements of polit, economy, Boston 1 8 4 3 , p . 1 6 8 . ) S t r . 1 5 2 " U n d e r t h e rule o f invariable equivalents commerce would be impossible." Bel. 3 3 ( G . Opdyke, A treatise on polit, economy, N e w Y o r k 1 8 5 1 , p. 6 6 - 6 9 . ) S t r . 1 5 3 "Profit, in t h e usual condition o f the market, is not made by exchanging. Bel, 3 6 H a d it not existed before, neither could it after that transaction." ( R a m say, ibidem, p . 1 8 4 . ) Str. 1 5 4 Bel. 3 8 Str. 1 5 7 Bel. 4 2 " I n t h e form o f m o n e y . . . capital is productive o f no profit." ( R i cardo, Principles of polit, economy, p . 2 5 7 . ) " T h e value or worth o f a m a n , is as o f all other things, his price: that is to say, so m u c h as would be given for t h e use o f his power." ( T h . Hobbes, Leviathan, [in:] "Works", edit. Molesworth, L o n d o n 1 8 3 9 - 1 8 4 4 , v. I l l , p. 7 6 . )

Str. 1 5 8 " I t s " (labour's) "natural price . . . consists in such a quantity o f necesBel. 4 6 saries, and m f o r t s o f life, a s , from the nature of the climate, and the habits o f t h e country, a r e necessary to support the labourer, a n d to ena ble h i m t o rear such a family as m a y preserve, in the market, an undi minished supply o f labour." ( R . T o r r e n s , An essay on the external corn trade, L o n d o n 1 8 1 5 , p . 6 2 . ) Str. 1 6 0 "All labour is paid, after it has ceased. (An inquiry into those principles, Bel. 4 9 respecting the nature of demand etc., p . 1 0 4 . ) Le crdit commercial a d c o m m e n c e r a u m o m e n t o l'ouvrier, p r e mier artisan de la production, a p u , a u moyen de ses conomies, a t tendre le salaire de son travail jusqu' la fin de la semaine, de la quinzaine, du mois, du trimestre etc. ( C h . Ganilh, Des systmes d'co nomie polit., 2me d., Paris 1 8 2 1 , t. I I , p . 1 5 0 . ) Str. 1 6 0 L'ouvrier prte^ son i n d u s t r i e , . . . de perdre son salaire l'ouvirer Bel. 5 0 iie transmet rien de matriel. ( S t o r c h , Cours d'conomie polit., Peters b u r g 1 8 1 5 , t. I I , p . 3 6 , 3 7 . ) S t r . 1 6 0 " I t is a c o m m o n practice with the coal masters to pay once a month, Bel. 51 and advance cash t o their workmen at the end o f each intermediate week. T h e cash is given in t h e shop" ( . . . ) > " t h k e it o n one side and lay it o u t o n t h e other." ("Children's employment commission, I I I report", L o n d o n 1 8 6 4 , p . 3 8 , n. 1 9 2 . )
e m e n t a

3. O D E L J A K Str. 164 " T h e earth's spontaneous productions being in small quantity, and Bel. 1 quite independent of m a n , appear, as it were, to be furnished by nature, in the same way as a small s u m is given to a young m a n , in order t o put him in a way of industry, and o f making his fortune." (James Steuart, Principles of polit, economy, edit. Dublin 1 7 7 0 , v. I , p. 1 1 6 . ) Str. 171 Bel. 11 "Not only the labour applied immediately to commodities affects their value, but the labour also which is bestowed on the implements, tools, and buildings with which such labour is assisted." (Ricardo, ibidem, p. 16.)

Str. 174 Cette faon d'imputer une seule chose la valeur de plusieurs autres Bel. 13 (par exemple au lin la consommation du tisserand), d'appliquer, pour ainsi dire, couche sur couche, plusieurs valeurs sur une seule, fait que celle-ci grossit d'autant . . . L e t e r m e d'addition peint trs bien la manire dont se f o r m e . l e prix des ouvrages de main d'oeuvre; ce prix n'est qu'un total de plusieurs valeurs consommes et additionnes ensemble; or, additionner n'est pas multiplier.. ( M e r c i e r de la Rivire, ibidem, p. 5 9 9 . ) Str. 178 "I a m here shewn tools that no m a n in his senses, with us, would allow Bel. 17 a labourer, for whom he was paying wages, to be encumbered with; and the excessive weight and clumsiness of which, I would judge, would make work at least ten per cent greater than with those ordinarily used with us. And I a m assured that, in the careless and clumsy way they must be used by the slaves, anything lighter or less rude could not be furnished them with good economy, and that such tools as we constantly give our labourers, and find our profit in giving t h e m , would not last out a day in a Virginia cornfield m u c h lighter and more free from stones though it be than ours. So, too, when I ask why mules are so universally substituted for horses o n the farm, the first reason given, and confessedly the most conclusive one, is that horses cannot bear the treatment that they always must get from the negroes; horses are always soon foundered or crippled by t h e m , while mules will bear c u d gelling, or lose a meal or two now and then, and not be materially injured, and they do not take cold or get sick, if neglected o r over worked. B u t I do not need to go further than t o the window o f the r o o m in which I a m writing, to see at almost any t i m e , treatment o f cattle that would insure the immediate discharge o f the driver by almost any farmer owning them in the N o r t h . " [Olmsted, Seaboard slave statesj p. 4 6 , 4 7 . ] Str. 180 " T h e great class, who have nothing to give for food but ordinary labour, Bel. 18 are the great bulk of the people. (James Mill u lanku Colony, "Supple ment to the ,Encyclop. B r i t / " , 1 8 3 1 . ) Str. 180 "Where reference is made to labour as a measure o f value, it necesBel. 19 sarily implies labour of* one particular k i n d . . . the proportion which the other kinds bear to it being easily ascertained." ( [ J . Cazenove,] Outlines of polit, economy, L o n d o n 1 8 3 2 , p. 2 2 , 2 3 . ) Str. 181 Bel. 2 0 Str. 185 Bel. 21 "Labour gives [ . . . ] a new creation for one extinguished." (An on the polit, economy of nations, L o n d o n 1 8 2 1 , p. 1 3 . ) essay

" . . . that kind of wear which cannot be repaired from time t o t i m e , and which, in the case o f a knife, would ultimately reduce it t o a state in which the cutler would say o f it, it is not worth a new blade."

" M r . R i c a r d o speaks o f the portion of the labour of the engineer in making stocking machines" . . . " Y e t the total labour that produced each single pair of stockings . . . includes the whole labour of th engineer, not a portion; for one m a chine makes m a n y pairs, and none of those pairs could have been done without any part o f the machine." (Observations on certain verbal disputes in poL economy, particularly relating to value, and to demand and supply, L o n d o n 1 8 2 1 , p. 5 4 . ) Str. 187 Bel. 2 2 a " O f all the instruments o f the farmer's trade, the labour o f m a n . . . is that on which he is most to rely for the re-payment o f his capital. T h e other two the working stock o f the cattle, a n d the . . . carts, ploughs, spades, and so forth without a given portion of the first, are nothing at all." ( E d m u n d Burke, Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Rt. Hon. W. Pitt in the month of November 1795, edit. L o n d o n 1 8 0 0 , p. 1 0 . )

Str. 187 " . . . the weather and the natural principle o f decay do not suspend Bel. 2 3 their operations because the steam-engine ceases to revolve." ["The T i m e s " od 2 6 . novembre 1 8 6 2 . ] Str. 1 8 8 Bel. 2 4 "Productive consumption; where the consumption of a commodity is a part of the process of p r o d u c t i o n . . . I n these instances there is n o consumption o f value." ( S . P . N e w m a n , ibidem, p. 2 9 6 . )

Str. 1 8 8 " I t matters not in what form capital re-appears." . . . " T h e various kinds Bel. 2 5 o f food, clothing, and shelter, necessary for the existence and comfort o f the h u m a n being, are also changed. T h e y are consumed from time t o time, and their value re-appears, in that new vigour imparted to his body and mind, forming fresh capital, t o be employed again In the work of production." ( F . Wayland, ibidem, p. 3 1 , 3 2 . ) Str. 190 Bel. 2 6 Str. 192 Bel: 2 6 a Toutes les productions d'un m m e genre ne forment proprement qu'une masse, dont le prix se dtermine en gnral et sans gard aux circonstances particulires. ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 9 3 . ) " I f we reckon the value o f the fixed capital employed as a part o f the advances, we must reckon the remaining value o f such capital at the end o f the year as a part o f the annual returns." (Malthus, Principles of po lit, economy, 2 n d ed., L o n d o n 1 8 3 6 , p. 2 6 9 . ) . . . "the strong inclination [ . , . } t o represent net wealth as beneficial to the labouring class . . . though it is evidently not on account o f being net." ( T h . Hopkins, On rent of land etc., L o n d o n 1 8 2 8 , p. 1 2 6 . ) "A day's labour is vague, it m a y be long o r short." (An essay on trade and commerce, containing observations on taxation etc., L o n d o n 1770, p. 73.) "An Hour's L a b o u r lost in a day is a prodigious injury to a cornmercial state." " T h e r e is a very great consumption of luxuries among the labouring poor o f this K i n g d o m ; particularly among che manufacturing popu lace; by which they also consume their time, the most fatal o f consum ptions." (An essay on trade and commerce etc., p. 4 7 , 1 5 3 . ) Si le manouvrier libre prend un instant de repos, l'conomie sordile qui le suit des yeux avec inqutude, prtend qu'il la vole. ( N . Linguet, Thorie des loix civiles eu., L o n d o n 1767, t. I I , p. 4 6 6 . ) " T h o s e w h o l a b o u r . . . in reality feed both the pensioners called the rich, and themselves." ( E d m u n d Burke, ibidem, p. 2, 3 . )

Str. 2 0 6 Bel. 3 4 Str. 2 0 8 Bel. 35 Str. 2 0 9 Bel. 3 8

Str. 2 0 9 Bel. 3 9 Str. 2 1 1 Bel. 4 1

Str. 217 Bel. 55 Str. 2 1 8 Bel. 6 4

" F o x full fraught in seeming sanctity / T h a t feared an oath, / but like the devil would lie / T h a t look'd like L e n t , and had the holy leer / A n d durst not sin! before he said his prayer!"* !
79

" T h e cupidity o f mill-owners, whose cruelties in pursuit o f gain, have hardly been exceeded by those perpetrated by the Spaniards on the c o n quest o f A m e r i c a , in the pursuit o f gold." (John W a d e , History of the middle and working classes, 3rd ed., L o n d o n 1 8 3 5 , p. 1 1 4 . ) . . . "that these factors of Blackwell Hall are a Publick Nuisance a n d Prejudice to the Clothing T r a d e and ougnt t o be put down as a Nuisan c e . " (The case of our english wool etc., L o n d o n 1 6 8 5 , p. 6, 7.) "Both in Staffordshire and in South Wales young girls and women a r e employed on the pit banks and on the coke heaps, not only by day, b u t also by night. T h i s practice has been often noticed in Reports presented lo Parliament, as being attended with great and notorious evils. T h e s e females, employed with the m e n , hardly distinguished from them in their dress, and begrimed with dirt and smoke, are exposed to the d e terioration of character arising from the loss o f self-respect which can hardly fail to follow from their unfeminine occupation." (["Children's employment commission. T h i r d report", 1864,] 1 9 4 , p. X X V I . ) " W e have given in our previous reports the statements o f severa experienced manufacturers to the effect that o v e r - h o u r s . . . certainly tend prematurely t o exhaust the working power o f the men." (["Chil dren's employment commission. F o u r t h report", 1865,] 6 4 , p . X I I I . )

Str. 2 2 5 Bel. 8 2 Str. 2 3 0 Bel. 93

Str. 2 3 8 Bel. 105

Str. 2 4 3 "No child under the age of 12 years shall be employed in any m a n u Bel. 116 facturing establishment more than 10 hours in one day." ("General Statues o f Massachusetts", c h . 6 0 , 3 . ) " L a b o u r performed during a period of 10 hours on any day in all cotton, woollen, silk, paper, glass, and flax factories, or i a manufactories of iron and brass, shall be considered a legal day's labour. A n d b e it enacted, that hereafter no minor engaged in any factory shall be holden o r required to work m o r e than 10 hours in any day, or 6 0 hours in a n y week; and that hereafter n o minor shall be admitted as a worker under the age o f 10 years in any factory within this state." ("State o f N e w Jersey. An act to limit the hours o f labour etc.", 1. i 2. Zakona o d 1 8 . marta 1 8 5 1 . ) "No minor w h o has attained the age of 12 years, and is under the age of 15 years, shall be employed in any manufacturing establishment m o r e than 11 hours in any one day, nor before 5 o'clock in the morning, n o r after 7 k hi the evening." ("Revised statutes o f the state o f R h o d e I s land etc.", c h . , 1 3 9 , 2 3 , 1st July 1857.)
1 1

Str. 2 4 8 " . . . and not an asylum for the poor, where they are t o be plentifully Bel. 127 fed, warmly and decently clothed, and where they do but little w o r k . " [An essay on trade and commerce etc., p. 2 4 2 , 2 4 3 . ] Str. 2 4 8 "They especially objected t o work beyond the 12 hours per day, b e c a Bel. 1 2 9 use the law which fixed those hours is the only good which remains t o them of the legislation o f the Republic." ("Rep. o f insp, o f fact. 3 1 s t Octob. 1 8 5 5 " , p. 8 0 . ) Str. 2 5 4 Bel. 141 "As a reduction in their hours of work would cause a large n u m b e r " (of children) "to be employed, it was thought that the additional supply o f children from eight to nine years o f age, would m e e t the increased demand." (["Rep. etc. for 3 0 t h Sept, 1844",] p. 1 3 . )

46 Marx - Engels (21)

Str. 2 6 3 " T h e present law" (of 1 8 5 0 ) "was a compromise whereby the employed Bel. 1 7 0 surrendered the benefit o f the T e n Hours' A c t for the advantage of one uniform period for the commencement and termination of the labour o f those whose labour is restricted." ("Reports etc. for 30th April 1852", P. 14.) Str. 2 6 5 Bel. 181 " T h e Printworks' A c t is admitted to be a failure, both with reference to its educational and protective provisions." ("Reports etc. for 31st Oct. 1862", p. 5 2 . )

Str. 2 6 8 " T h e conduct o f each o f these classes" (capitalists and workmen) "has Bel. 186 been the result o f the relative situation in which they have been placed." ("Reports etc. for 31st Oct. 1848", p. 1 1 3 . ) Str. 2 6 8 Bel. 187 " T h e employments placed under restriction were connected with the manufacture of textile fabrics by the aid o f steam or water power. T h e r e were two conditions to which an employment must be subject to cause it to be inspected, viz. the use o f steam or water power, and the manufacture of certain specified fibres." ("Reports etc. for 31st Octo ber 1864", p. 8.)

Str. 2 6 8 " T h e Acts of last Session" ( 1 8 6 4 ) " embrace a diversity of occupaBel. 189 tions the customs in which differ greatiy, and the use o f mechanical power to give motion to machinery is no longer one o f the elements necessary, as formerly, to constitute in legal phrase a Factory." ("Re ports etc. for 31st Oct. 1864", p. 8 . ) Str. 2 7 0 "These objections" ( . . . ) "must succumb before the broad principle Bel. 195 of the rights of l a b o u r . . . there is a time when the master's right in his workman's labour ceases and his time becomes his own, even if there was no exhaustion in the question." ("Reports etc. for 31st Oct. 1862", p. 5 4 . ) Str. 271 "These proceedings" ( . . . ) "have afforded, moreover, incontroverBel. 198 tible proof of the fallacy of the assertion so often advanced, that ope ratives need no protection, but may be considered as free agents in the disposal o f the only property they possess, the labour of their hands, and the sweat o f their brows." ("Reports etc. for 30th April 1850", p. 4 5 . ) " F r e e labour, if so it may be termed, even in a free country requires the strong a r m of the law to protect it." ("Reports etc. for 31st Oct. 1 8 6 4 " , p. 3 4 . ) " T o permit, which is tantamount to c o m p e l l i n g . . . to work 14 hours a day with or without meals etc." ("Reports etc. for 30th April 1863", p. 4 0 . )
1

Str. 2 7 2 Bel. 201

"A still greater boon is, the distinction at last made clear between the worker's own time and his master's. T h e worker knows now when that which he sells is ended, and when his own begins, and by possessing a sure foreknowledge of this, is enabled t o pre-arrange his own minutes for his own purposes." ("Reports of the inspectors o f factories etc. for 31st October 1864", p. 5 2 . ) "By making them masters of their own time, they" ( . . . ) "have given them a moral energy which is directing them to the eventual possession o f political power." (ibidem, p. 4 7 ) " . . . t h e master had no time for anything but money: the servant had n o time for anything but labour." .(ibidem, p. 4 8 )

Str. 2 7 7 " T h e labour, that is the economic time, o f society, is a given portion, Bel. 2 0 4 say ten hours a day of a million of people or ten million hours . . . C a pital has its boundary of increase. T h e boundary m a y , at any given

period, be attained in the actual extent o f economic time employed." (An essay on the political economy of nations, L o n d o n 1 8 2 1 , p . 4 7 , 4 9 . ) Str. 2 7 8 " T h e farmer cannot rely on his own labour; and i f h e does, I will mainBel. 2 0 5 tain that he is a loser by it. His employment should be, a general a t tention to the whole: his thrasher must be watched, o r h e will soon lose his wages in corn not thrashed o u t ; his mowers, reapers e t c . must be looked after; he must constantly go round his fences; he must see there is no neglect; which would be the case i f h e was confined t o any one spot." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the price of provisions, and the size of farms etc. B y a farmer, L o n d o n 1 7 7 3 , p. 12.)

4. O D E L J A K Str. 2 8 2 Bel. 1 " . . . so as t o live, labour, and generate". (William P e t t y , Political anatomy of Ireland, 1 6 7 2 , p. 6 4 . ) " T h e Price o f L a b o u r is always constituted o f the P r i c e of neces saries." . . . " w h e n e v e r . . . the labouring man's wages will not, sui tably t o his low rank and station, as a labouring m a n , support such a family as is often the lot o f m a n y o f them to have." ( J . Vanderlint, ibi dem, p . 15.) " L e simple ouvrier, qui n'a que ses bras et son industrie, n'a rien qu' autant qu'il parvient vendre d'autres sa p e i n e . . . E n tout genre de travail il doit arriver et il arrive en effet, que le salaire de l'ouvrier se borne ce qui lui est ncessaire pour lui procurer la subsistance." ( T u r g o t , Rflexions etc., [in:] "Oeuvres", d. D a i r e , t. I , p . 1 0 . ) " T h e price o f the necessaries o f life is, in fact, t h e cost o f producing labour." (Malthus, Inquiry into etc. rent, L o n d o n 1 8 1 5 , p . 4 8 , N o t e . ) Quando si perfezionano le arti, che non altro che la scoperta di nuove vie, onde si possa compiere una manufattura c o n m e n o gente o (che lo stesso) in minor tempo di prima. (Galani, ibidem, p . 1 5 8 , 1 5 9 . ) L'conomie sur les frais de production ne p e u t tre autre chose que l'conomie sur la quantit de travail employ pour produire. (Sismondi, tudes etc., t. I , p. 2 2 . ) "A man's profit does not depend upon his command o f the produce o f other men's labour, but upon his c o m m a n d o f labour itself. I f h e can sell his goods at a higher price, while bis workmen's wages remain unaltered, he is clearly b e n e f i t e d . . . A smaller proportion o f what he produces is sufficient t o put that labour into motion, and a larger p r o portion consequently remains for himself." ( [ J . Cazenove,] Outlines of polit, econ., L o n d o n 1 8 3 2 , p. 4 9 , 5 0 . )

Str. 2 8 3 Bel. 2

Str. 2 8 6 Bel. 3a

Str. 2 8 6 If m y neighbour by doing m u c h with little labour, can sell cheap, I Bel. 4 must contrive to sell as cheap as he. So that every a r t , trade, or engine, doing work with labour o f fewer hands, and consequently cheaper, b e gets in others a kind o f necessity and emulation, either o f using the same art, trade, o r engine, o r o f inventing something like it, that every m a n may be upon the square, that n o m a n may be able to undersell his neigh bour." (The advantages of the East-India trade to England, L o n d o n 1 7 2 0 , p. 6 7 . ) Str. 2 8 7 "In whatever proportion the expenses o f a labourer are diminished, Bel. 5 in the same proportion will his wages be diminished, i f the restraints upon industry are at the same time taken off." (Considerations concer ning taking off the bounty on corn exported etc., L o n d o n 1 7 5 3 , p . 7.)

" T h e interest o f trade requires, that corn and all provisions should be as cheap as possible,; for whatever makes them dear, must make labour dear a l s o . . . in all countries, where industry is not restrained, the price o f provisions must affect the P r i c e of L a b o u r . T h i s will always be dirninished when the necessaries o f life grow cheaper." (ibidem, p. 3 ) "Wages are decreased in the same proportion as the powers of p r o duction increase. Machinery, it is true, cheapens the necessaries o f life, but it also cheapens the labourer too." (A prize essay on the comparative merits of competition and cooperation, L o n d o n 1 8 3 4 , p. 2 7 . ) Str- 2 8 8 Bel. 7 Ces spculateurs si conomes du travail des ouvriers qu'il faudrait qu'ils payassent." ( J . N . Bidaut, Du monopole qui s'tablit dans les arts industriels et le commerce, Paris 1 8 2 8 , p. 13.) " T h e employer will be always on the stretch to economise time and labour." (Dugald Stewart, "Works", ed. by Sir W . Hamilton, v. V I I I , Edinburgh 1 8 5 5 , Lectures on polit, economy, p. 3 1 8 . ) "Their" (the capitalists') "interest is that the productive powers o f the labourers they employ should be the greatest possible. O n p r o m o ting that power their attention is fixed and almost exclusively fixed." ( R . Jones, ibidem, L e c t u r e I I I . )

Str. 2 9 0 "Unquestionably, there is a great deal o f difference between the value Bel. 8 o f one man's labour and that o f another, from strength, dexterity and honest application. B u t I a m quite sure, from m y best observation, that any given five men will, in their total, afford a proportion o f labour equal to any other five within the periods o f life I have stated; that is, that among such five men there will be one possessing all the qualifications o f a good workman, one bad, and the other three middling, and ap proximating t o the first and the last. So that in so small a platoon as that o f even five, you will find the full complement o f all that five men can earn." ( E . Burke, ibidem, p . 1 5 , 1 6 . ) Str. 2 9 2 Bel. 11 " T h e r e are numerous operations o f so simple a kind as"* not t o admit a division into parts, which cannot be performed without the coope ration o f many pairs of hands. F o r instance the lifting o f a large tree on a w a i n . . . every thing in short, which cannot be done unless a great m a n y pairs o f hands help each other in the same undivided employment, and at the same time." ( E . G . Wakefield, A view of the art of colonization, L o n d o n 1 8 4 9 , p. 168.) "As one man cannot, and 10 m e n must strain, t o lift a tun of weight, yet one hundred men can do it only by the strength o f a finger o f each of them." (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, L o n don 1 6 9 6 , p. 2 1 . ) " T h e r e is also" ( . . . ) "an advantage in the proportion o f servants, which will not easily be understood but by practical m e n ; for it is natural to say, as 1 is t o 4 , so are 3 : 1 2 : but this will not hold good in practice; for in harvest-time and many other operations which require that kind o f despatch, by the throwing many hands together, the work is better, and more expeditiously done : f. i., in harvest, 2 drivers, 2 loaders, 2 pitchers, 2 rakers, and the rest at the rick, o r in the barn, will despatch double the work, that the same number o f hands would do, if divided into different gangs, on different farms." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the present price of provisions and the size of farms. B y a farmer, L o n d o n 1 7 7 3 , p. 7, 8.) On doit encore remarquer que cette division partielle du travail peut se faire quand m m e les ouvriers sont occups d'une m m e besogne. Des maons par exemple, occups de faire passer de mains en mains

Str. 2 9 2 Bel. 11a

Str. 2 9 3 Bel. 12

Str. 2 9 3 Bel, 14

des briques un chafaudage suprieur, font tous la m m e besogne, et pourtant il existe parmi e u x une espce de division de travail, qui consiste en c e que chacun d'eux fait passer la brique par un espace donn, et que tous ensemble la font parvenir beaucoup plus p r o m p t e ment l'endroit m a r q u qu'ils n e feraient si chacun d'eux portait sa brique sparment jusqu' l'chafaudage suprieur. ( F . Skarbek, Th orie des richesses sociales, 2 m e d., Paris 1 8 3 9 , t. I , p. 9 7 , 9 8 . ) Str. 2 9 4 Bel. 15 iEst-il question d'excuter un travail compliqu, plusieurs choses doivent tre faites simultanment. L ' u n en fait une pendant que l'autre en fait une autre, et tous contribuent l'effet qu'un seul h o m m e n'au rait pu produire. L ' u n r a m e pendant que l'autre tient le gouvernail, et qu'un troisime jette le filet ou harponne le poisson, et la pche a un succs impossible sans ce concours." (Destutt de T r a c y , p. 78.)

ibidem,

Str. 2 9 4 ~ * T h e doing o f it" ( . . . ) "at the critical juncture, is o f so m u c h the Bel. 1 6 greater consequence." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the present price etc., p . 7 . ) S t r . 2 9 4 " T h e next evil is one which one would scarcely expect to find, in a c o Bel. 17 untry which exports m o r e labour than any other in the world, with the exception perhaps o f China and England the impossibility o f pro-', curing a sufficient n u m b e r o f hands to clean the cotton. T h e conse quence o f this is that large quantities of the crop are left unpicked, while another portion is gathered from the ground, when it has fallen, and is of course discoloured and partially rotted, so that for want o f labour at the proper season the cultivator is actually forced to submit t o the loss of a large part of that crop for which England is so anxiously looking." ("Bengal Hurkaru. Bi-monthly overland s u m m a r y o f news", 2 2 n d July 1861.) Str. 2 9 5 Bel. 18 " I n the progress o f culture all, and perhaps m o r e than all the capital and labour which once loosely occupied 5 0 0 acres, are now concentra ted for the more complete tillage o f 1 0 0 . " P r e m d a "relatively t o the amount of capital and labour employed, space is concentrated, it is an enlarged sphere o f production, as compared to the sphere o f p r o duction formerly occupied o r worked upon by one single, independent agent of production." ( R . J o n e s , An essay on the distribution of wealth, "On rent", L o n d o n 1 8 3 1 , p. 1 9 1 . ) " L a forza di ciascuno u o m o minima, m a la riunione dlie minime forze forma una forza totale maggiore anche dlia s o m m a delle forze medesime fino a che le forze per essere riunite possono diminuere il tempo eid accrescere lo spazio dlia loro azione." ( G . R . Carli, beleSka uz P. Verri, ibidem, t. X V , p . 196.) " P r o f i t s . . . is the sole end o f trade." ( J . Vanderlint, ibidem, p. 11.)

Str. 2 9 5 Bel. 1 9

Str. 2 9 7 Bel. 2 0 Str. 2 9 7 Bel. 21

" the first result was a sudden decrease" in waste, the m e n not seeing why they should waste their own property any more than any other master's, and waste is perhaps, next t o bad debts, the greatest source of manufacturing loss." ["Spectator" od 2 6 . maja 1866.] " T h e peasant proprietor" ( . . . ) "appropriating the whole produce of his soil *, needs no other stimulus to exertion. Superintendence is here completely dispensed with." (Cairnes, ibidem, p. 4 8 , 4 9 . )
1

Str. 2 9 8 Bel. 21a

* K o d Cairnesa: toil.

Str. 2 9 8 Bel. 2 2 Str. 3 0 0 Bel. 2 5

" W h y do large undertakings in the manufacturing way ruin private industry, but by coming nearer t o the simplicity o f slaves?" (Principles of poliu economy, L o n d o n 1 7 6 7 , v. I , p . 1 6 7 , 1 6 8 . ) "Whether the united skill, industry and emulation o f many, together on the same work be not the way t o advance i t ? A n d whether it had been otherwise possible for England, t o have carried on her Woollen Manufacture to so great a perfection?" (Berkeley, The querist, L o n d o n 1750, p. 5 6 , 5 2 1 . ) " . . . est toute patriarcale; elle emploie beaucoup de femmes et d'enfants, mais sans les puiser ni les c o r r o m p r e ; elle les laisse dans leurs belles valles de la D r m e , du V a r , de l'Isre, de Vaucluse, pour y lever des vers et dvider leurs cocons ; ( . . . ) jamais elle n'entre dans une vritable fabrique. P o u r tre aussi bien o b s e r v . . . le principe de la division du travail, s'y r e v t d'un caractre spcial. Il y a bien des dvideuses, des- moulineurs, des teinturiers, des encolleurs, puis des tisserands; mais ils ne sont pas runis dans un mme tablissement, ne dpendent pas d'un m m e m a t r e ; tous ils sont indpendants." ( A . Blanqui, Cours d'conomie industrielle. Recueilli par A. Biaise, Paris 1838 - 1 8 3 9 , p. 7 9 . ) " T h e m o r e any manufacture o f m u c h variety shall be distributed and assigned t o different artists, the same must needs be better done and with greater expedition, with less loss of time and labour." (The advan tages of the East-India trade, L o n d o n 1 7 2 0 , p. 7 1 . ) "Easy labour is [ . . . ] transmitted skill." ( T h . Hodgskin, ibidem,- p. 125.) " I n so close a cohabitation o f the People, the carriage must needs be less." (The advantages of the East-India trade, p. 1 0 6 . ) " T h e isolation of the different stages o f manufacture consequent upon the employment of the manual labour adds immensely t o the cost o f production, the loss mainly arising f r o m the mere removals from one process to another." (The industry of nations, L o n d o n 1 8 5 5 , part I I , p. 2 0 0 . ) " I t " (the division of labour) "produces also an economy o f time, by separating the work into its different branches, all o f which may be carried on into execution at the same moment. . . B y carrying on all the different processes at once, which an individual must have executed separately, it becomes possible t o produce a multitude o f pins for instance completely finished in the same time as a single pin might have been either cut o r pointed." (Dugald Stewart, ibidem, p. 3 1 9 . ) " T h e more variety of artists t o every m a n u f a c t u r e . . . the greater the order and regularity o f every work, the same must needs be done in less time, the labour must be less." (The advantages etc., p. 6 8 . ) " T h e y cannot well neglect their work; when they once begin, they must go o n ; they are just the same as parts o f a machine." ("Children's employment commission. F o u r t h report", 1 8 6 5 , p. 2 4 7 . ) " E a c h handicraftsman, b e i n g . . . enabled to perfect himself by practice in one point, became . . . a cheaper workman." ( U r e , ibidem, p. 19.) Nous rencontrons chez les peuples parvenus un certain degr de civilisation trois genres de divisions d'industrie: la premire, que nous nommons gnrale, amne la distinction des producteurs en agriculteurs, manufacturiers et commerants, elle se rapporte aux trois principales

Str. 301 Bel. 2 6

Str. 303 Bel. 2 7

Str. 3 0 4 Bel. 2 8 Str. 307 Bel. 3 4 Str. 3 0 8 Bel. 35

Str. 3 0 8 Bel. 3 6

Str. 3 0 9 Bel. 37 Str. 3 1 2 Bel. 4 7 Str. 3 1 3 Bel. 4 9 Str. 3 1 3 Bel. 5 0

branches d'industrie nationale; la seconde, qu'on pourrait appeler spciale, est la division de chaque genre d'industrie en e s p c e s . . . la troisime division d'industrie, celle enfin qu'on devrait qualifier de di vision de la besogne o u du travail proprement dit, est celle qui s'tablit dans les arts et les mtiers spars . . . qui s'tablit dans la plupart des manufactures et des ateliers." (Skarbek, ibidem, p. 8 4 , 8 5 . ) Str. 315 Bel. 52 " T h e r e is a certain density o f population which is convenient, both for social intercourse, and for that combination o f powers by which the p r o duce of labour is increased." ( J a m e s Mill, ibidem, p. 5 0 . ) "As the n u m b e r o f labourers increases, the productive power o f so ciety augments in the compound ratio o f that increase, multiplied by the effects o f the division o f labour." ( T h . Hodgskin, ibidem, p. 1 2 0 . )
v

Str. 3 1 6 "Whether the Wollen Manufacture of England is not divided into seBel. 55 vera! parts of branches appropriated t o particular places, where they are only o r principally manufactured; fine cloths in Somersetshire, c o arse in Yorkshire, long ells at E x e t e r , soies at Sudbury, crapes at N o r wich, linseys at Kendal, blankets at W h i t n e y , and so forth!" (Berkeley, The querist, 1750, 520.) Str. 3 1 6 Bel. 57 " . . . those employed in every different branch o f the work can often be collected into the same workhouse, and placed at once under the view the spectator. In those great manufactures ( ! ) , o n the contrary, which are destined to supply the great wants of the great body o f the people, every different branch o f the work employs so great a number o f workmen, that it is impossible t o collect them all into the same work house . . . the division is not near so obvious." (A. Smith, Wealth of nations, b. I , c h . I . ) "Observe the accomodation o f the most c o m m o n artificer o r day la bourer in a civilized and thriving country e t c . " (ibidem) " T h e r e is no longer anything which we can call the natural reward o f individual labour. E a c h labourer produces only some part o f a whole, and each part, having no value o r utility o f itself, there is nothing on which the labourer can seize, and say: it is m y product, this I will keep for myself." ( [ T h . Hodgskin,] Labour defended against the claims of capital, L o n d o n 1 8 2 5 , p . 2 5 . ) On p e u t . . . tablir en rgle gnrale, que moins l'autorit prside la division du travail dans l'intrieur de la socit, plus la division du travail se dveloppe dans l'intrieur de l'atelier, et plus elle y est soumise l'autorit d'un seul. Ainsi l'autorit dans l'atelier et celle dans la socit, par rapport la division du travail, sont en raison in verse l'une de l'autre. ( K a r l M a r x , ibidem, p. 130, 1 3 1 . )

Str. 3 1 7 Bel. 5 8

Str. 3 1 8 Bel. 59

Str. 3 1 9 " U n d e r this simple f o r m . . . the inhabitants of the country have lived Bel. 61 since time immemorial. T h e boundaries o f the villages have been but seldom altered; and though the villages themselves have been sometimes injured, and even desolated by war, famine, and disease, the same n a m e , the same limits, the same interests, and even the same families, have continued for ages. T h e inhabitants give themselves no trouble about the breaking u p and division o f kingdoms; while the village r e mains entire, they care not t o what power it is transferred or t o what sovereign it devolves; its interval economy remains unchanged." ( T h . Stamford Raffles, late lient, gov. o f Java, The history of Java, L o n d o n 1817, v. I , p. 2 8 5 . ) Str. 321 Bel. 62 . . . La concentration des instruments de production et la division du travail sont aussi insparables l'une de l'autre que le sont, dans le r -

gime politique, la concentration des pouvoirs publics et la division des intrts privs. ( K a r l M a r x , ibidem, p. 1 3 4 . ) Str. 321 Bel. 6 3 Str. 321 Bel 6 5 " . . . living automatons . . . employed in the details o f the work," ( [ D u gald Stewart, Lectures on political economy, [in] : "Works", v. V I I I , ] p. 3 1 8 . ) L'ouvrier qui porte dans ses bras tout u n mtier, peut aller partout e x ercer son industrie et trouver des moyens de subsister: l'autre ( . . . ) n'est qu'un accessoire qui, spar de ses confrres, n'a plus ni capacit, ni indpendance, et qui se trouve forc d'accepter la loi qu'on juge propos de lui imposer. ( S t o r c h , ibidem, dit. Ptersbourg 1 8 1 5 , t. I , p. 2 0 4 . ) " T h e former may have gained what the other has lost." ( A . Ferguson, ibidem, p. 2 8 1 . ) "and thinking itself, in this age o f separations, may become a peculiar craft." [A. F e r g u s o n , ibidem, p. 2 8 1 . ] Ciascuno prova coll' esperienza, che applicando la mano e l'ingegno sempre alio stesso gnre di opre e di produtti, egli pi facili, piu a b bondanti e migliori ne traa resultati, di quello che se ciascuno isolatamente le cose tutte a se necessarie soltanto facesse Dividendosi in tal maniera per la comune e privata utili gli uomini in varie classe e condizioni. (Cesare Beccaria, Elementi di econ, publica, ed. Custodi, Parte moderna, t. X I , p. 2 8 . ) " T h e whole argument, to prove society natural" ( ) "is taken from the second book o f Plato's republic." (James Harris, Dialogue concerning happiness, L o n d o n 1 7 4 1 , pretampano u Three treatises etc., 3. ed., London 1772.) pyo" [Homer, Odiseja,

Str. 3 2 2 Bel. 6 6 Str. 323 Bel. 71

tr. 3 2 5 el. 7 7

S t r . 3 2 6 , / ' A X X o ydtp x* XXotcnv vYjp tm^pnercti Bel. 7 8 X I V , 228.]

1

,'AXXo XX*o ht pytp xapSbjv lavexat.^tiaij 0 11 S t r . 3 2 6 ScoLtacri T S xotLL6xepoi ol axoupyol x5>v v ^ p T c o v $j xP^t* " woXeBel. 79 Ltetv' (Thukid., 1. I , c . 1 4 1 ) . ...7rap'Sv y p x e5, Tiap xoiixov x a l xb aOxapxe." S t r . 3 2 6 0 u yap &Xet rb 7rpaxx6t-tevov T T J V XO TTpTxovxo a^oX^v 7rept^vew, Bel. 8 0 dcXX' vayxT) T&V 7tpxxovxa Ta xpxxouivo sTTaxoXou&ev uj) v 7cappyou Ltpet. 'Avyx>). ' E x 8i\ xouxow TrXea xe x a a x a yCyvexai x a t xXXtov x a l ^ov, xav et v x a T q>tj<nv x a l v xoapw, a^oX^jv x<>v XXtov yaw, Tpxxiq." ([Plato,] De republica, I , 2.ed., Baiter, Orelli etc.) . . . "in the various operations of singeing, washing, bleaching, man gling, calendering, and dyeing, none of them can be stopped at a given moment without risk of d a m a g e . . . to enforce the same dinner hour for all the workpeople might occasionally subject valuable goods t o the risk o f danger by incomplete operations." Str. 334 Bel. 9 9 "In the early days of textile manufactures, the locality of the factory depended upon the existence o f a stream having a sufficient fall to turn a water wheel; and, although the establishment o f the water mills was the commencement o f the breaking up of the domestic system of manu facture, yet the mills necessarily situated upon streams, and frequentiy, at considerable distances the one from the other, formed part of a rural rather than an urban system; and it was not until the introduction o f the steam-power as a substitute for the stream, that factories were congre gated in towns and localities where the coal and water required for the production of steam were found in sufficient quantities. T h e steam-

engine is the parent of manufacturing towns." (A. Redgrave in "Reports o f the insp. o f fact., 3 0 t h April I 8 6 0 " , p. 3 6 . ) Str. 3 3 6 " . . . T h e application of power t o the process of combing w o o l . . . Bel. 101 extensively in operation since the introduction o f the 'combing machine', especially Lister's . . . undoubtedly had the effect o f throwing a very large number o f m e n out o f work. W o o l was formerly combed by hand, most frequently in the cottage of the comber. I t is now very generally combed in the factory, and hand labour is superseded, except in some particular kinds o f work, in which hand-combed wool is still preferred. M a n y o f the handcombers found employment in the factories, but the produce o f the handcomber bears so small a proportion to that o f the machine, that the employment of a very large number o f combers has passed away." ("Rep. o f insp. o f fact, for 31st Oct. 1856", p. 16.) Str. 337 " T h e principle o f the factory system, then, is t o s u b s t i t u t e . . . the Bel. 102 partition of a process into its essential constituents, for the division or gradation of labour among artisans." ( U r e , ibidem, p. 2 0 . ) Str. 341 . . . "Simple and outwardly unimportant as this appendage to lathes Bet. 105 may appear, it is not, we believe, averring too m u c h to state, t h a t its influence in improving and extending the use of machinery has been as great as that produced by Watt's improvements of the steam-engine itself. Its introduction went at once to perfect all machinery, t o cheapen it, and to stimulate invention and improvement." [ The industry of na-. Hons, L o n d o n 1 8 5 5 , Part I I , p. 2 3 9 . ] Str. 343 "Adam Smith nowhere undervalues the services which the natural Bel. 109 agents and machinery perform for us, but he very justly distinguishes the nature of the value which they add t o commodities as they p e r form their work gratuitously, ( . . . ) e assistance which they afford us, adds nothing to value in exchange." (Ricardo, ibidem, p. 3 3 6 , 3 3 7 . ) Str. 345 Bel. 111 II est possible ( . . , ) de parvenir des connaissances fort utiles la vie. et qu'au lieu de cette philosophie spculative qu'on enseigne dans les coles, on en peut trouver une pratique, par laquelle, connaissant la force et les actions du feu, de l'eau, de l'air, des astres, et de tous les autres corps qui nous environnent, aussi distinctement que nous c o n naissons les divers mtiers de nos artisans, nous les pourrions employer en mme faon tous les usages auxquels ils sont propres, et ainsi nous rendre c o m m e matres et possesseurs de la n a t u r e , . . . contribuer au perfectionnement de la vie humaine. [Descartes, Discours de la mu hode.]

Str. 347 "These mute agents" ( . . . ) "are always the produce of m u c h less labour Bel. 116 than that which they displace, even when they are of the same money value." ( R i c a r d o , ibidem, p. 4 0 . ) Str. 348 Bel. 117 "Employers of labour would not unnecessarily retain two sets o f children under thirteen I n fact one class of manufactures, the spinners o f woollen yarn, now rarely employ children under thirteen years o f ages, i. e. half-times. T h e y have introduced improved and new m a c h i nery of various kinds which altogether supersedes ( ) the employ ment of children" ( . . . ) ; "f. i.: I will mention one process as an illustra tion o f this diminution in the n u m b e r o f children, wherein, by the addi tion o f an apparatus, called a piecing machine, to existing machines, the work of six or four half-times, according t o the peculiarity of each machine, can be performed by one young person" ( ) " the halftime s y s t e m " . . "the invention o f the piecing machine." ("Reports o f insp. o f fact, for 31st Oct. 1858", [p. 4 2 , 4 3 . ] )

Str. 3 4 9 Bel. 118 Str. 350 Bel. 121

" M a c h i n e r y . . . can frequently not be employed until labour (on * m i sli na wages) rises." (Ricardo, ibidem, p. 4 7 9 . ) " T h e numerical increase of labourers has been great, through the growing substitution o f female for male, and above all of childish for adult, labour. T h r e e girls of 13, at wages from o f 6 sh. to 8 sh. a week, have replaced the one m a n o f mature age, o f wages varying from 18 sh. t o 4 5 sh." ( T h . de Quincey, The logic of politic, economy, L o n d o n 1 8 4 4 , beleSka na str. 1 4 7 . )

Str. 351 "Infant labour has been called into a i d . . . even to work for their ownBel. 122 daily bread. Without strength to endure such disproportionate toil, wit hout instruction to guide their future life, they have been thrown into a situation physically and morally polluted. ( . . . ) T h e Jewish historian has remarked upon the overthrow of Jerusalem by T i t u s , that is was n o wonder it should have been destroyed, with such a signal destruction, when an inhuman mother sacrificed her own offspring to satisfy the cravings of absolute hunger." (Public economy concentrated, Carlisle 1 8 3 3 , p. 6 6 . ) S t r . 3 5 3 "It" ( . . . ) " . . . showed, moreover, that while, with the described cirBel. 128 cumstances, infants perish under the neglect and mismanagement which their mothers* occupations imply, the mothers become to a grievous e x tent denaturalized towards their offspring commonly not troubling themselves m u c h at the death, and even s o m e t i m e s . . . taking direct measures to ensure it." ["Sixth report on public health", L o n d o n 1864, p. 34.] Str. 3 5 3 Bel. 133 Str. 3 5 7 Bel. 143 " T o push the sale o f o p i a t e . . . is the great aim of some enterprising wholesale merchants. B y druggists it is considered the leading article." (ibidem, p. 4 5 9 ) "Since the general introduction o f expensive machinery, human nature has been forced far beyond its average strength." (Robert Owen, Ob servations on the effects of the manufacturing system, 2nd ed., L o n d o n 1817, [p. 16].)

Str. 3 5 7 "It is evident ( . . . ) that the long hours of work were brought about Bel. 1 4 4 by the circumstance o f so great a number of destitute children being supplied from different parts o f the country, that the masters were inde pendent of the hands, ant that, having once established the custom by means o f the miserable materials they had procured in this way, they could impose it on their neighbours with the greater facility." ( J . Fielden, The curse of the factory system, L o n d o n 1 8 3 6 , p. 11.) Str. 3 5 8 " O c c a s i o n . . . injury to the delicate moving parts of metallic m e c h a Bel. 145 nism by inaction." ( U r e , ibidem, p. 2 8 . ) Str. 3 5 8 " I t " ( . . . "allowance for deterioration o f machinery") "is also intended Bel. 1 4 6 to cover the loss which is constantly arising from the superseding of machines before they are worn out by others o f a new and better c o n struction." ["Times" od 2 6 . nov. 1 8 6 2 . ] S t r . 3 5 9 "It is self-evident, that, amid the ebbings and flowings o f the market, Bel. 1 4 9 and the alternate expansions and contractions o f demand, occasions will constantly recur, in which the manufacturer m a y employ additional floating capital without employing additional fixed c a p i t a l . . . if ad ditional quantities o f raw material can be worked up without incurring an additional expense for buildings and machinery." ( R . T o r r e n s , On wages and combination, L o n d o n 1 8 3 4 , p. 6 4 . )

Str. 3 5 9 " T h e great proportion of fixed t o circulating c a p i t a l . . . makes long Bel. 152 hours of work desirable." . . . "the motives to long hours o f work will become greater, as the only means by which a large proportion o f fixed capital can be made profitable." ([Senior, Letters on the Factory act, L o n d o n 1837,] p. 11-14.) Str. 3 6 4 " W e work with more spirit, we have the reward ever before us of B e l . 163 getting away sooner at night, and one active and cheerful spirit perva des the whole mill, from the youngest piecer to the oldest hand, and we can greatly help each other." ["Reports o f the inspectors o f factories for the quarter ending 3 0 t h September 1 8 4 4 ; and from 1st October 1844, to 30th April 1845", p. 2 1 . ] Str. 373 " T h e physical appearance of the cotton operatives is unquestionably Bel. 183 improved. T h i s I a t t r i b u t e . . . as to the men, t o outdoor labour on public works." ("Rep, o f insp. of fact., Oct. 1 8 6 3 " , p. 5 9 . ) Str. 3 7 4 Un h o m m e s'use plus vite en surveillant quinze heures par jour l'voBel. 1 8 6 lution uniforme d'un mcanisme, qu'en exerant dans le m m e espace de temps, sa force physique. C e travail de surveillance, qui servirait peut-tre d'utile gymnastique l'intelligence, s'il n'tait pas trop p r o long, dtruit la longue, par son excs, et l'intelligence et le corps mme. ( G . de Molinari, Etudes conomiques, Paris 1 8 4 6 , [p. 4 9 ] . ) Str. 3 7 9 " T h e masters and the men are unhappily in a perpetual war with each other. Bel. 193 T h e invariable obiect of the former is t o get their work done as cheap as possibly; and they do not fail t o employ every artifice t o this purpose, whilst the latter are equally attentive t o every occasion of distressing their masters into a compliance with higher demands." ( [ N . Forster,] An inquiry into the causes of the present high prices of provisions, 1767, p. 6 1 , 6 2 . ) Str. 3 7 9 In hac urbe, ( . . . ) ante hos Bel. 194 quidam invenerunt textorium, conficere poterat, quam plures querulae textorum, tandemque prohibitus etc. (Boxhorn, Inst, viginti circiter annos instrumentum quo solus quis plus panni et facilius aequali tempore. H i n c turbae ortae et usus hujus instrument! a magistrate pol, 1 6 6 3 . )

Str. 381 J e considre donc les machines c o m m e des moyens d'augmenter Bel. 1 9 6 (virtuellement) le nombre des gens industrieux qu'on n'est pas oblig de n o u r r i r . . . E n quoi l'effet d'une machine diffre-t-il de celui de nouveaux habitants? ([James Steuart,] francuski prevod, t. I , 1. I , ch. X I X . ) "Machinery can seldom be used with success to abrigde the labour o f an individual; more time would be lost in its construction than could be saved by its application. I t is only really useful when it acts on great masses, when a single machine can assist t h e work o f thousands. It is accordingly in the most populous countries, where there are most idle men, that it is most a b u n d a n t . . . I t is not called into use by a scarcity o f m e n , but by the facility with which they can be brought t o work in masses." (Piercy Ravenstone, Thoughts on the funding system and its effects, L o n d o n 1 8 2 4 , p. 4 5 . ) S t r . 381 "Machinery and labour are in constant competition." (Ricardo, ibidem, Bel. 197 p. 4 7 9 . ) Str. 3 8 2 " T h e Rev. M r . T u r n e r was in 1827 rector o f Wilmslow, in Cheshire, Bel. 198 a manufacturing district. T h e questions o f the Committee on E m i g r a tion, and M r . T u r n e r ' s answers show how the competition o f human labour is maintained against machinery. Question: 'Has not the use of the power-loom superseded the use o f the handloom?' Answer:

'Undoubtedly; it would have superseded them m u c h more than it has done, if the hand-loom weavers were not enabled to submit t o a r e duction o f wages.' Question: 'But in submitting he has accepted wages which are insufficient to support him, and looks to parochial contri bution as the remainder of his support?* Answer: 'Yes, and in fact the competition between the hand-loom and the power-loom is maintained out of the poor-rates.' T h u s degrading pauperism or expatriation, is the benefit which the industrious receive from the introduction o f machinery, to be reduced from the respectable and in some degree independent mechanic, to the cringing wretch who lives on the debasing bread of charity. T h i s they call a temporary inconvenience." (A prize essay on the comparative merits of competition and co-operation, London 1 8 3 4 , p. 2 9 . ) Str. 3 8 3 " T h e same cause which may increase the revenue of the country" Bel. 199 ( . . . ) "may at the same time render the population redundant and de teriorate the condition of the labourer." (Ricafdo, ibidem, p. 4 6 9 . ) Str. 3 9 6 Les classes condamnes produire et consommer diminuent, et Bel. 2 2 6 les classes qui dirigent le travail, qui soulagent, consolent et clairent toute la population, se m u l t i p l i e n t . . . et s'approprient tous les bien faits qui rsultent de la diminution des frais du travail, de l'abondance des productions et du bon m a r c h des consommations. Dans cette direction, l'espce humaine s'lve aux plus hautes conceptions du gnie, pntre dans les profondeurs mystrieuses de la religion, tablit les principes salutaires de la morale ( . . . de s'approprier tous les bien faits etc.), les lois tutlaires de la libert ( . . . libert pour les classes condamnes produire?) et du pouvoir, de l'obissance et de la jus tice, du devoir et de l'humanit, (Des systmes d'conomie politique etc. Par M . C h . Ganilh, 2 m e d., Paris 1 8 2 1 , t. I , p. 2 2 4 , cf. ib.; p. 2 1 2 . ) Str. 4 1 8 " T h e rental o f premises required for work rooms seems the element Bel. 2 6 9 which ultimately determines the point, and consequently it is in the metropolis, that the old system of giving work out to small employers and families has been longest retained, and earliest returned t o . " ("Chil dren's employment commission, I I report", p. 8 3 , n. 123.)
1

Str. 4 2 0 Bel. 2 7 5

"Tendency to factory system." (ibidem, p. L X V I I ) " T h e whole employment is at this time in a state of transition, and is undergoing the same change as that effected in the lace trade, weaving etc." (ibidem, n. 4 0 5 ) "A complete revolution." (ibidem, p. X L V I , n. 3 1 8 ) " T o keep up our quantity, we have gone extensively into machines wrought by unskilled labour, and every day convinces us that we can produce a greater quantity than by the old method." ("Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865", p. 13.) " . . . work towards the end of the week is generally m u c h increased in duration, in consequence of the habit o f the men of idling on M o n day and occasionally during a part or the whole of Tuesday also." ("Chil dren's employment commission. I l l report", p. V I . ) " T h e little masters generally have very irregular hours. T h e y lose 2 o r 3 days, and then work all night to make it u p . . . T h e y always employ their own children if they have any." (ibidem, p. V I I ) " T h e want of regularity in coming t o work, encouraged by the pos sibility and practice of making up for this by working longer hours." (ibidem, p. X V I I I ) "Enormous loss o f time in B i r m i n g h a m . . . idling part of the time, slaving the rest." (ibidem, p. X I )

Str. 4 2 0 Bel. 2 7 6

Str. 4 2 2 Bel. 283

Str. 4 2 3 " T h e extension of the railway system is said to have contributed greatly Bel. 2 8 4 t o this custom o f giving sudden orders, and the consequent hurry, neglect of mealtimes, and late hours o f the workpeople." (["Children's employment commission, I V report",] p. X X X I . ) Str. 4 2 4 "With respect to the loss of trade by the non-completion of shipping Bel. 287 orders in time, I remember that this was the pet argument of the factory masters in 1832 und 1 8 3 3 . Nothing that can be advanced now on this subject could have the force that it had then, before steam had halved all distances and established new regulations for transit. I t quite failed at that time of proof when put to the test, and again it will certainly fail should it have to be tried." ("Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1862", p. 5 4 , 5 5 . ) Str. 4 2 4 . . . :"The uncertainty of fashions does increase necessitous Poor. It Bel. 2 8 9 has two great mischiefs in it: 1st) T h e journeymen are miserable in winter for want o f work, the mercers and master-weavers not daring to lay out their stocks to keep the journeymen imployed before the spring comes and they know what the fashion will then b e ; 2dly) In the spring the journeymen are not sufficient, but the master-weavers must draw in many prentices, that they may supply the trade of the kingdom in a quarter or half a year, which robs the plow o f hands, drains the country o f labourers, and in a great part stocks the city with beggars, and starves some in winter that are ashamed to beg." ([John Bellers,] Essays about the poor, manufactures etc., p. 9 . ) Str. 4 2 5 Bel. 2 9 3 Str. 4 2 7 Bel. 2 9 7 "This could be obviated at the expense of an enlargement of the works under the pressure of a General A c t of Parliament." (["Children's e m ployment commission, V report",] p X , n. 3 8 . ) "Factory education is compulsory, and it is a condition of ("Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1 8 6 5 " , p. 1 1 1 . ) labour."

Str. 4 2 8 " T h e boy is a mere substitute for steam power." ("Children's employBel. 301 ment commission, V report 1 8 6 6 " , p. 114, n. 6 . ) Str. 431 " Y o u take m y life / W h e n you do take the means whereby I live." (ShaBel. 307 kespeare)! **]
1

Str. 4 3 2 Bel. 3 0 9

"An idle learning being little better than the Learning of I d l e n e s s . . . Bodily L a b o u r , it's a primitive institution o f G o d . . . L a b o u r being as proper for the bodies health, as eating is for its living; for what pains a man saves by Ease, he will find in D i s e a s e . . . L a b o u r adds oyl to the lamp of life when thinking inflames i t . . . A childish silly employ" ( . . . ) "leaves the children's minds silly." ([John Bellers.,] Proposals for raising a colledge. of industry of all useful trades and husbandry, L o n d o n 1696, p. 12, 14, 16, 1 8 . ) .

Str. 4 3 3 "Factory labour may b e as pure and as excellent [ . . . ] as domestic laBel. 312 bour, and perhaps more so." ("Reports of insp. o f fact., 31st Oct. 1865", p. 129.) Str. 4 4 5 "You divide the people into two hostile camps of clownish boors and Bel. 3 2 4 emasculated dwarfs. Good heavens! a nation divided into agricultural and commercial interests calling itself sane, nay styling itself enlightened and civilized, not only in spite of, but in consequence of this monstrous and unnatural division." (David U r q u h a r t , ibidem, p. 1 1 9 . ) Str. 4 4 6 " . . . T h a t the produce o f land increases caeteris paribus in a diminishing Bel. 325 ratio to the increase of the labourers employed", ( . . . ) "'is the universal law of agricultural i n d u s t r y ' . . " [ J . St. Mill, Principles of political eco nomy, vol. I , p. 17.]

5. O D E L J A K Str. 4 5 0 Bel. 1 " T h e very existence of the master-capitalists as a distinct class is d e pendent on the productiveness o f industry." (Ramsay, ibidem, p. 2 0 6 . ) " I f each man's labour were but enough to produce his own food, there could b e n o property." (Ravenstone, ibidem, p. 14.) S t r . 4 5 0 "Among the wild Indians in America, almost evtery thing is the laboBel. 2 urer's, 9 9 parts o f an hundred are t o be put upon the account of l a b o u r : I n England, perhaps the labourer has not /j." (The advantages of the East-India trade etc., p. 7 2 , 7 3 . )
2

Str. 451 Bel. 4

" T h e first" (natural wealth), "as it is most noble and advantageous, so doth it make the people careless, proud, and given to all excesses; whereas the second enforceth vigilancy, literature, arts and policy." .(England's treasure by foreign trade. Or the balance of our foreign trade is the rule of our treasure. Written by T h o m a s M u n , of L o n d o n , M e r chant, and now published for the c o m m o n good by his son John M u n , L o n d o n 1669, p. 1 8 1 , 1 8 2 . ) "Nor can I conceive a greater curse upon a body o f people, than t o be thrown upon a spot of land, where the productions for subsistence and food were, in great measure, spontaneous, and the climate requi red o r admitted little care for raiment and c o v e r i n g . . . there may be a n extreme o n the other side. A soil incapable of produce by labour is quite as bad as a soil that produces plentifully without any labour." ( [ N . Forster,] An inquiry into the present high prices of provisions, London 1767, p. 10.) Le solstice est le m o m e n t de l'anne o c o m m e n c e la crue du Nil, et celui que les Egyptiens ont d observer avec le plus d ' a t t e n t i o n . . . C'tait cette anne tropique qu'il leur importait de marquer pour se diriger dans leurs oprations agricoles. Ils durent donc chercher dans le ciel un signe apparent de son retour. (Cuvier, Discours sur les rvolutions du globe, d. Hoefer, Paris 1 8 6 3 , p . 1 4 1 . ) " T h e r e are no two countries, which furnish an equal number o f the necessaries of life in equal plenty, and with the same quantity o f la bour. Men's wants increase o r diminish with the severity or temperateness o f the climate they live in; consequently the proportion of trade which the inhabitants o f different countries are obliged to carry ,on through necessity, cannot be the same, nor is it practicable to ascertain the degree o f variation farther than by the Degrees o f Heat and C o l d ; from whence one may make this general conclusion, that the quantity o f labour required for a certain number o f people is greatest in cold climates, and least in hot ones; for in the former men not only want m o r e clothes, but the earth m o r e cultivating than in the latter." ( [ J . Massie,] An essay on the governing causes of the natural rate of interest, London 1750, p. 59.) Chaque travail doit ( . . . ) laisser un excdant. ( P r o u d h o n ) J "When an alteration takes place in the productiveness o f industry, and that either more o r less is produced by a given quantity o f labour and capital, the proportion o f wages may obviously vary, whilst the quantity, which that proportion represents, remains the same, o r the quantity m a y vary, whilst the proportion remains the same." ( [ J . Cazenove,] Outlines of political economy etc., p . 6 7 . )
149

Str. 4 5 2 Bel. 5

Str. 4 5 2 Bel. 7

Str. 4 5 3 Bel. 8 Str. 4 5 9 Bel. 11

Str. 461 Bel. 12

"All tilings being equal, the English manufacturer can turn out a considerably larger amount of work in a given time than a foreign manu facturer, so much as to counterbalance the difference of the working days, between 6 0 hours a week here and 7 2 or 80 elsewhere." ("Reports of insp. of fact, for 31st Oct. 1855", p. 6 5 . )

Str. 4 6 2 "There are compensating c i r c u m s t a n c e s . . . which the working o f the Bel. 13 T e n Hours' Act has brought to light." ("Reports of insp. of fact, for 31st October 1848", p. 7.) Str. 4 6 3 "The amount of labour which a man had undergone in the course of Bel. 14 2 4 hours might be approximately arrived at by an examination of the chymical changes which had taken place in his body, changed forms in matter indicating the anterior exercise of dynamic force. " (Grove, On the correlation of physical forces, [p. 3 0 8 , 309.]) Str. 4 6 4 "Corn and Labour rarely march quite abreast; but there is an obvious Bel. 15 limit, beyond which they cannot be separated. With regard to the unu sual exertions made by the labouring classes in periods of dearness, which produce the fall o f wages noticed in the evidence" (naime pred Parliamentary Committees of Inquiry 1 8 1 4 / 1 5 ) , "they are most m e ritorious in the individuals, and certainly favour the growth o f capital. But no man of humanity could wish to see them constant and unremit ted. T h e y are most admirable as a temporary relief; but if they were constantly in action, effects of a similar kind would result from them, as from the population of a country being pushed to the very extreme limits of its food." (Malthus, Inquiry into the nature and progress of rent, London 1815, p. 4 8 , beleSka.) Str. 4 6 5 Bel. 16 "A principal cause of the increase of capital, during the war, proceeded from the greater exertions, and perhaps the greater privations o f the labouring classes, the most numerous in every society. More women and children were compelled, by necessitous circumstances, to enter upon laborious occupations; and former workmen were,' from the same cause, obliged to devote a greater portion of their time to increase pro duction." {Essays on political econ. in which are illustrated the princi pal causes of the present national distress, London 1830, p. 2 4 8 . ) . . . tune richesse indpendante et disponible, qu'il ( . . . ) n'a point achete et qu'il vend. ( T u r g o t , Reflexions sur la formation et la distri bution des richesses, p. 11.)

Str. 4 6 9 Bel. 2 0

6. O D E L J A K Str. 4 7 0 "Mr. Ricardo, ingeniously enough, avoids a difficulty which, on a Bel. 21 first view, threatens to encumber his doctrine, that value depends on the quantity of labour employed in production. I f this principle is rigidly adhered to, it follows that the value of labour depends on the quantity of labour employed in producing it which is evidently a t * surd. By a dexterous turn, therefore, M r . Ricardo makes the value o f labour depend on the quantity o f labour required to produce wages; o r , to give him the benefit of his own language, he maintains, that the value of labour is to be estimated by the quantity of labour required to pro duce wages; by which he means the quantity of labour required t o p r o duce the money or commodities given to the labourer. This is similar to saying, that the value o f cloth is estimated, not by the quantity of labour bestowed on its production, but by the quantity of labour bes towed on the production of the silver, for which the cloth is exchanged." ([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature etc. of value, p. 5 0 , 5 1 . )

S t r . 4 7 0 " I f you call labour a commodity, it is not like a commodity which Bel. 2 2 is first produced in order to exchange, and then brought to market where it must exchange with other commodities according to the res pective quantities of each which there may be in the market at the time; labour is created at the moment it is brought to market; nay, it is brought to market, before it is created." (Observations on some verbal disputes < etc., p. 7 5 , 7 6 . ) Str. 471 Bel. 23 "Treating Labour as a commodity, and Capital, the produce of labour, as another, then, if the values of those two commodities were regulated by equal quantities o f labour, a given amount of labour w o u l d . . . ex change for that quantity o f capital which had been produced by the same amount of labour; antecedent labour [ . . . ] w o u l d . . . exchange for the same amount as present labour. [ . . . ] But the value of labour, in relation to other c o m m o d i t i e s . . . is determined not by equal quan tities o f labour." ( E . G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog del Wealth of nations, London 1835, v. I , p. 2 3 0 , 2 3 1 , beleSka.) Il a fallu convenir ( . . . ) que toutes les fois qu'il changerait du travail fait contre du travail faire, le dernier (le capitaliste) aurait une valeur suprieure au premier (le travailleur). (Simonde (i.e. Sismondi), De la richesse commerciale, Genve 1803, t. I , p. 3 7 . ) "Labour, the exclusive standard of v a l u e . . . the creator of all wealth, no commodity." ( T h . Hodgskin, ibidem, p. 186.) Le travail est dit valoir, non pas en tant que marchandise lui-mme, mais en vue des valeurs qu'on suppose renfermes puissancieUement en lui. L a valeur du travail est une expression figure e t c . " . . . "Dans le travail-marchandise, qui est d'une'ralit effrayante, il ne voit qu'une ellipse grammaticale. D o n c toute la socit actuelle, fonde sur le tra vail-marchandise, est dsormais fonde sur une licence potique, sur une expression figure. L a socit veut-elle ,liminer tous les incon vnients' qui la travaillent, eh bien! qu'elle limine les termes malson nants, qu'elle change de langage, et pour cela elle n'a qu' s'adresser l'Acadmie pour lui demander une nouvelle dition de son diction naire. ( K . M a r x , Misre de la philosophie, p. 3 4 , 3 5 . ) C'est ce qu'une chose vaut. La valeur d'une chose exprime en monnaie. A zaSto ima "le travail de la t e r r e . . . une valeur? Parce qu'on y met un prix. [ J . - B . Say] " T h e price o f labour is the sum paid for a given quantity of labour." (Sir Edward West, Price of corn and wages of labour, London 1826, p. 67.)

Str. 471 Bel. 2 4

Str. 4 7 2 Bel. 2 5 Str. 4 7 2 Bel. 2 6

Str. 4 7 7 Bel. 31

S t r . 4 7 8 " T h e wages of labour [ . . . ] depend upon the price of labour and the Bel. 32 quantity of labour p e r f o r m e d . . . An increase in the wages of labour does not necessarily imply an enhancement of the price o f labour. F r o m fuller employment, and greater exertions, the wages of labour may be considerably increased, while the price of labour may continue the sa m e . " (West, ibidem, p. 67, 6 8 . i 112.) Str. 4 7 8 Bel. 33 "It is the quantity of labour and not the price of it" ( . . . ) "that is determined by the price of provisions and other necessaries: reduce the price of nacessaries very low, and of course you reduce the quantity of labour in proportion Master-manufacturers know, that there are various ways of raising and falling the price of labour, besides that of altering its nominal a m o u n t * . " [Essay on trade and commerce, p. 4 8 , 61.]
1

* U originalu: value

"The labourer [ . . . ] is principally interested in t h e amount o f wages." ( [ N . W . Senior, Three lectures on the rate of wages, L o n d o n 1 8 3 0 , ] p. 1 5 . ) Str. 481 Bel. 3 9 " I t is a very notable thing, too, that where long hours are the rule, small wages are also so." ("Rep, of insp. o f fact., 31st Oct. 1 8 6 3 " , p. 9.) " T h e work which obtains the scanty pittance of food is for the most part excessively prolonged." ("Public health, Sixth r e p . , 1 8 6 3 " , p . 15.) " . . . he would very shortly be replaced by somebody who would work any length o f time and thus be thrown out of employment." ("Reports o f insp. o f fact., 31st Oct. 1 8 4 8 " , Evidence, p. 3 9 , n. 5 8 . ) " I f [ . . . ] one man performs the work of t w o . . . the rate o f p r o fits will generally be r a i s e d . . . in consequence of the additional supply of labour having diminished its price." (Senior, ibidem, p. 1 5 . ) " T h e system o f piece-work illustrates an epoch in the history of the working m a n ; it is half-way between the position of the m e r e daylabourer, depending upon the will of the capitalist, and the cooperative artisan, who in the not distant future promises t o combine the artisan and the capitalist in his own person. Piece-workers are in fact their own masters, even whilst working upon the capital of the employer." (John W a t t s , Trade societies and strikes, machinery and cooperative societies, Manchester 1 8 6 5 , p. 5 2 , 5 3 . )

Str. 4 8 2 Bel. 4 2

Str. 4 8 4 Bel. 4 5

Str. 4 8 5 "A factory employs 4 0 0 people, the half of which work by the piece, Bel. 4 7 - and have a direct interest in working longer hours. T h e other 2 0 0 are paid by the day, work equally long with the others, and get no more m o ney for their o v e r t i m e . . . T h e work o f these 2 0 0 people for half an hour a day is equal to one person's work for 5 0 hours, o r 5 / 6 o f one person's labour in a week, and is a positive gain t o the employer." ("Reports o f insp. o f fact., 3 l s t October 1860", p. 9 . ) "Overworking, to a very considerable extent, still prevails; and, in most instances, with that security against detection and punishment which the law itself affords. I have in many former reports ( . . . ) shown . . . the injury to all t h e workpeople who are not employed on piece-work, but receive weekly wages." (Leonard H o r n e r in "Reports o f insp. o f fact., 3 0 t h April 1 8 5 9 " , p. 8, 9 . ) Str. 4 8 6 Bel. 4 8 Str. 4 8 6 Bel, 4 9 Le salaire peut se mesurer de deux manires; ou sur la dure du t r a vail, ou sur son produit. (Abrg lmentaire des principes de l'conomie politique, Paris 1 7 9 6 , p. 3 2 . ) Pisac ovog anonimnog spisa je G . G a m i e r . "So m u c h weight o f ( . . . ) cotton is delivered to him" (the spinner), "and he has to return by a certain time, in lieu of it, a given weight of twist or yarn, of a certain degree of fineness, and he is paid so m u c h per pound for all that he so returns. I f his work is defective in quality, the penalty falls on him; if less in quantity than the minimum fixed for a given time, he is dismissed and an abler operative procured." ( U r e , ibidem, p. 3 1 6 , 3 1 7 . ) "It is take a which dren's when work passes through several hands, each of which is to share of profits, while only the last does the work, that the pay reaches the workwoman is miserably disproportioned." ("Chil employment commission, I I report", p. L X X , n. 4 2 4 . )

Str. 4 8 6 Bel. 50

Str. 4 8 7 " I t would [ . . . ] be a great improvement, to the system of piece-work Bel. 51 i f all the men employed on a job were partners in the contract, each according to his abilities, instead o f one m a n being interested in over working his fellows for his own benefit." ( [ W a t t s , Trade societies and strikes . . . , ] p. 5 3 . ) 47 Marx-Engels (21)

Str. 4 8 7 Bel. 5 2

"All those w h o a r e paid by ' r k . . . profit sion of t h e legal limits o f work. t o work o v e r t i m e , is especially applicable t o the weavers a n d reelers." ("Rep. o f insp. o f fact., 3 0 t pril ob

Str. 4 8 8 Bel. 5 3

en Str. 4 8 9 Bel. 5 5

in

the

(Dunning,

P. 1 7 . )

dit le Str. 4 9 0 Bel. 6 0 ts e-fifth. ent ratio o f one-fifth for any er bidem, wi w de ruxe 1865,

Str. 491 Bel. 6 2

. "to s o the r e m p in mech 1 / a nominal r e fair warning 1861.) o f which hand."

l

1 d.,

had od 2 6 .

Str. 4 9 2 Bel. 6 4

" I t is not a c c u r a t e t o say that wages" ( . . . ) "are increased, because t h e y p u r c h a s e m o r e o f a c h e a p e r article." (David B u c h a n a n u svom izdanju S m i t h - o v o g dela Wealth etc., 1 8 1 4 , v. I , p. 4 1 7 , beleSka.) " in p e r day ntri hat real that

Str. 4 9 3 Bel. 6 5

cheaper *

Englan

'

vations on the means of exciting a spirit of national industry etc., E d i n burgh 1777, p. 3 5 0 , 3 5 1 . ) "Labour being dearer in Ireland than it is in E n g l a n d . . . because the wages are so m u c h lower." ( N r . 2 0 7 4 . in "Royal commission on railways, Minutes", 1 8 6 7 . )

7. O D E L J A K Str. 5 0 0 Bel. 2 Str. 501 Bel. 3 "Wages as well as profits are to be considered each o f them as really a portion of the finished product." (Ramsay, ibidem, p. 1 4 2 . ) "When capital is it adds nothing to u beleci uz svoje L o n d o n 1853, p. employed in advancing to the workman his wages, the funds for the maintenance o f labour." (Cazenove izdanje Malthusovog dela Definitions in polit, economy, 22.)

Str. 501 Bel. 4 a

"Though the manufacturer" ( t j . manufakturni radnik) "has his wages advanced to him by his master, he in reality costs him no expense, the value o f these wages being generally r e s e r v e d * , together with a profit, in the improved value o f the subject upon which his labour is bestowed." (A. Smith, ibidem, book I I , c h . I l l , p. 3 5 5 . )
1

Str. 5 0 3 Bel. 6

"It is true indeed that the first introducing a * manufacture emploies many poor, but they cease not t o be so, and the continuance of it makes many." (Reasons for a limited exportation of wool, L o n d o n 1677, p. 1 9 . ) "The farmer now absurdly asserts, that he keeps the poor. T h e y are indeed kept in misery. " (Reasons for the late increase of the poor rates: or a comparative view of the prices of labour and provisions, L o n d o n 1 7 7 7 , P. 3 1 . )

Str. 5 0 6 " T h a t letter ( . . . ) might be looked upon as the manifesto o f the m a n u Bel. 13 facturers." (Ferrand u predstavci o nestaici pamuka, sednica Donjeg doma od 2 7 . aprila 1 8 6 3 . ) Str. 5 0 9 Bel. 17 Str. 511 Bel. 21 L'ouvrier demandait de la subsistance pour vivre, le chef demandait du travail pour gagner. (Sismondi, ibidem, p. 9 1 . ) "Accumulation o f Capital: the employment o f a portion o f revenue as capital." (Malthus, Definitions etc., ed. Cazenove, p. 11.) "Conversion o f revenue into capital." (Malthus, Principles of poli tical economy, 2nd ed., L o n d o n 1 8 3 6 , p. 3 2 0 . )

Str. 5 1 3 " L e travail primitif auquel son capital a d u sa naissance.* (Sismondi, Bel. 2 1 c ibidem, d. Paris, t. I , p. 1 0 9 . ) Str. 5 1 8 Bel. 2 5 "Capital", viz: " [ . . . ] accumulated wealth [ . . . ] employed with a view to profit." (Malthus, ibidem, [p. 2 6 2 ] . ) " C a p i t a l . . . consists of wealth saved from revenue, and used with a view to profit." ( R . J o n e s , Text-book of lectures on the political economy of nations, Hertford 1 8 5 2 , p. 1 6 . ) " T h e possessors o f surplusproduce or capital." (The source and remedy of the national difficulties. A letter to L o r d J o h n Russell, L o n d o n 1 8 2 1 , [p. 4 ] . )

Str. 5 1 8 Bel. 2 6

* K o d S m i t h - a : restored

Str. 5 1 8 Bel. 2 7

"Capital, with compound interest on every portion of capital saved, is so all engrossing, that all the wealth in the world from which income is derived, has long ago become the interest on capital." ( L o n d o n " E c o nomist" od 19. jula 1851.) "No political economist of the present day can by saving mean mere hoarding: and beyond this contracted and insufficient * proceeding, no use o f the t e r m in reference to the national wealth can well be ima gined, but that which must arise from a different application of what is saved, founded upon a real distinction between the different kinds o f labour maintained by it." (Malthus, ibidem, p. 3 8 , 3 9 . )
1

Str. 5 1 9 Bel. 2 8

Str. 5 1 9 Bel. 2 9

"Accumulation o f s t o c k s . . . Corbet, ibidem, p. 1 0 4 . )

non-exchange...

overproduction." ( T h .

Str. 5 2 0 " T h e capital itself in the long run becomes entirely wages, and when Bel. 31 replaced by the sale of produce becomes wages again." [ J . St. Mill] Str. 521 Bel. 32 Str. 5 2 5 Bel. 37 Str. 5 2 6 Bel. 4 3 II est impossible de rsoudre le prix ncessaire dans ses lments les plus simples. ( S t o r c h , ibidem, Ptersbourg, edit. 1 8 1 5 , t. I I , p. 141, beleka.) " L e s pargnes des riches se font aux dpens des pauvres. " [ i J "No o n e . . . will sow his wheat, f. i., and allow it to remain a twelvem o n t h in the ground, o r leave his wine in a cellar for years, instead of consuming these things or their equivalent at once unless he expects to acquire additional value e t c . " (Scrope, Political economy, izd. A. Potter, N e w Y o r k 1 8 4 1 , p. 1 3 3 . )
[ 1 6 5 : |

Str. 5 2 7 La privation que s'impose le capitaliste, en prtant ( ) ses instruBel. 4 4 ments de production au travailleur au lieu d'en consacrer la valeur son propre usage, en la transformant en objets d'utilit ou d'agrment. ( G . de Molinari, ibidem, p. 3 6 . ) Str. 527 Bel. 4 5 Str. 5 2 7 Bel. 4 6 La conservation d'un capital e x i g e . . . un effort constant pour rsister la tentation de la consommer. (Courcelle-Seneuil, ibidem, p. 2 0 . ) " T h e particular classes o f income which yield the most abundantly t o the progress of national capital, change at different stages of their progress, and are therefore entirely different in nations occupying dif ferent positions in that progress. . . P r o f i t s . . . unimportant source o f accumulation, compared with wages and rents, in the earlier stages o f s o c i e t y . . . W h e n a considerable advance in the powers of national industry has actually taken place, profits rise into comparative impor tance as a source o f accumulation." (Richard Jones, Text-book etc., p. 16, 2 1 . ) Quant la difficult qu'lve M r . Ricardo en disant que, par des p r o cds mieux entendus, un million de personnes peuvent produire deux fois, trois fois autant de richesses, sans produire plus de valeurs, cette diffi cult n'est pas une lorsque l'on considre, ainsi qu'on le doit, la pro duction c o m m e u n change dans lequel on donne les services produc tifs de son travail, de sa terre, et de ses capitaux, pour obtenir des pro duits. C'est par le moyen de ces services productifs que nous acqurons tous les produits qui sont au monde. [ . . . ] O r . . . nous sommes d'autant plus riches, nos services productifs ont d'autant plus de valeur, qu'ils obtiennent dans l'change appel production, une plus grande quan-

Str. 535 Bel. 6 0

kod Malthusa: inefficient

tit de choses utiles. ( J . - B . Say, Lettres M. Malthus, Paris 1 8 2 0 , p. 168, 169.) . . . parce que la concurrence les (les producteurs) oblige don ner les produits pour ce qu'ils leur cotent. [ibidem, p. 169.] Telle est, monsieur, la doctrine bien lie sans laquelle il est impossible, je le dclare, d'expliquer les plus grandes difficults de l'conomie politique et notamment, c o m m e n t il se peut qu'une nation soit plus riche lorsque ses produits diminuent de valeur, quoique la richesse soit de la valeur. (ibidem, p . 1 7 0 . ) Si vous trouvez une physionomie de paradoxe toutes ces propo sitions, voyez les choses qu'elles expriment, et j'ose croire qu'elles vous paratront fort simples et fort raisonnables. (An inquiry into those prin ciples respecting the nature of demand etc., p. 1 1 0 . ) VI A galit d'oppression des masses, plus u n pays a de proltaires et ) plus il est riche. (Colins, L'conomie politique, source des rvolutions et des utopies prtendues socialistes, Paris 1 8 5 7 , t. I I I , p . 3 3 1 . ) 14 > >8 ) Socios collegiorum maritos esse non permittimus, sed statim postquam quis uxorem duxerit, socius collegii desinat esse. ("Reports o f C a m bridge University commission", p. 1 7 2 . ) "The demand for labour depends on the increase o f circulating and not of fixed capital. W e r e it true that the proportion between these two sorts of capital is the same at all times, and in all circumstances, then, indeed, it follows that the number o f labourers employed is in proportion to the wealth o f the state. B u t such a proposition has not the semblance o f probability. As arts are cultivated, and civilization is extended, fixed capital bears a larger and larger proportion to circula ting capital. T h e amount o f fixed capital employed in the production of a piece o f British muslin is a t least a hundred, probably a thousand times greater than that employed in a similar piece o f Indian muslin. And the proportion o f circulating capital is a hundred or thousand times l e s s . . . the whole o f the annual savings ( . . . ) , added to the fixed capital ( . . . ) , would have no effect in increasing the demand for labour." (John Barton, Observations on the circumstances which influence the condition of the labouring classes of society, L o n d o n 1817, p. 16, 17.) "The same cause which may increase the net revenue o f the country may at the same time render the population redundant, and deteriorate the condition o f the labourer." (Ricardo, ibidem, p. 4 6 9 . ) . . ."the demand" (for labour) "will be in a diminishing ratio", (ibi dem, p. 4 8 0 , beleSka) " T h e amount o f capital devoted to the maintenance of labour may vary, independently of any changes in the whole amount o f c a p i t a l . . . Great fluctuations in the amount o f employment, and great suffering may ( . . . ) become more frequent as capital itself becomes more plen tiful." (Richard Jones, An introductory lecture on poL economy, L o n d o n 1833, p. 12.) "Demand" (for labour) "will r i s e . . . not in proportion t o the a c c u mulation of the general c a p i t a l . . . E v e r y augmentation, therefore, to the national stock destined for reproduction, comes, in the progress of society, to have less and less influence upon the condition o f the labourer." (Ramsay, ibidem, p. 9 0 , 9 1 . ) 53 3 "The adult operatives at this mill have been asked to work from 12 to 13 hours per day, while there are hundreds who are compelled t o be idle who would willingly work partial time, in order t o maintain their families and save their brethren from a premature grave through being overworked." ("Reports o f insp. o f fact., 31st O c t . 1 8 6 3 " , p. 8 . )

Str. 5 6 7 Bel. 8 5

" I t does not appear absolutely true to say that demand will always produce supply just at the m o m e n t when it is needed. I t has not done so with labour, for m u c h machinery has been idle last year for want of hands." ("Report of insp. o f fact, for 31st Oct. 1866", p. 8 1 . ) "Poverty [ . . . ] seems [ . . . ] favourabe to generation." (A. S m i t W ! ) "Iddio fa che gli uomini che esercitano mestieri di prima utilit nascono abbondantemente." (Galiarii, ibidem, p. 7 8 . ) "Misery, up t o the extreme point o f famine and pestilence, instead of checking, tends to increase population," ( S . Laing, National distress, 1844, p. 6 9 . ) De jour en jour il devient donc plus clair que les rapports de production dans lesquels se meut la bourgeoisie n'ont pas un caractre un, un caractre simple, mais un caractre de duplicit; que dans les m mes rapports dans lesquels se produit la richesse, la misre se produit aussi; que dans les m m e s rapports dans lesquels il y a dveloppement des forces productives, il y a une force productive de rpression; que ces rapports ne produisent la richesse bourgeoise, c'est dire la r i chesse de la classe bourgeoise, qu'en anantissant continuellement la richesse des membres intgrants de cette classe et en produisant un proltariat toujours croissant. (Karl M a r x , Misre de la philosophie, p. 1 1 6 . ) In luoco di progettar sistemi inutili per la flicita de' popoli, mi limiter a investigare la ragione dlia loro infelicit. [ G . Ortes, Delia economia nazionale libri sei, u Custodijevom izdanju, Parte moderna, t. 2 1 , p. 3 2 . ]
171

Str. 5 6 9 Bel. 87

Str. 571 Bel. 88

Str. 5 7 2 Bel. 8 9

Str. 577 Voil l'homme en effet. Il va du blanc au noir. / Il condamne au matin Bel. 105 ses sentiments du soir. / I m p o r t u n tout autre, soi m m e incommode, / Il change tous moments d'esprit c o m m e de mode. ([Boileau, citirano kod H . Roya,] The theory of exchanges etc., L o n d o n 1 8 6 4 , p. 135.) Str. Bel. Str. Bel. 579 108 596 140 " . . . those employed in every different branch of the work can often be collected into the same workhouse."t l " T h e nominal price of day-labour is at present no m o r e than about four times, or at most five times higher than it was in the year 1 5 1 4 . B u t the price o f corn is seven times, and of flesh-meat and raiment about fifteen times higher. ( . . . ) So far, therefore, has the price of la bour been even from advancing in proportion to the increase in the expences o f living, that it does not appear that it bears now half the proportion to those expences that it did bear." (Richard Price, Obser vations on reversionary payments.. . , 6. ed. B y W . M o r g a n , L o n d o n 1 8 0 3 , v. I I , p. 1 5 9 . )
175

Str. 6 1 2 " T h e heaven-born employment o f the hind gives dignity even to his Bel. 169 position. H e is not a slave, but a soldier o f peace, and deserves his place in married man's quarters, t o be provided by the landlord, who has claimed a power of enforced labour similar to that the country demands o f a military soldier. H e no more receives market-price for his work than does a soldier. Like the soldier he is caught young, ig norant, knowing only his own trade and his own locality. Early m a r riage and the operation of the various laws of settlement affect the one as enlistment and the Mutiny A c t affect the other." ( D r . Hunter, ibi dem, p. 1 3 2 , ) Str. 6 1 3 Mal vtus, logs dans des trous, / Sous les combles, dans les dcomBel. 1 7 0 bres, / Nous vivons avec les hiboux / E t les larrons, amis des ombres. (Pierre Dupont, Ouvriers, 1 8 4 6 . )

Str. 6 3 3 Bel. 191

L e paysan y (en Silsie) est sefr. On n'a pas p u e n c o r e engager les Silsiens au partage des c o m m u n e s , tandis que dans la nouvelle M a r c h e , in n'y a g u r e de village o c e p a r t a g e ne soit e x c u t a v e c le plus grand succs. ( M i r a b e a u , De la Monarchie Prussienne , Londres 1788, t I I , p. 125, 126.)

S t r . 6 3 6 " T h e quantity o f land assigned" ( . . . ) "would n o w be judged t o o great B e l . 1 9 4 for labourers, a n d r a t h e r as likely t o c o n v e r t t h e m into small f a r m e r s . " ( G e o r g e R o b e r t s , The social history of the people of the southern counties of England in past centuries, L o n d o n 1 8 5 6 , p. 1 8 4 . ) Str. 637 Bel. 1 9 5 Str. 6 3 8 Bel. 199 " T h e right o f the poor t o share in t h e t i t h e , is established by t h e t e n o u r o f ancient statutes." ( T u c k e t t , ibidem, v. I I , p. 8 0 4 , 8 0 5 . ) " I m o s t lament t h e loss o f o u r y e o m a n r y , t h a t set o f m e n , w h o really kept u p the independence o f this n a t i o n ; a n d s o r r y I a m t o see their lands now in the hands o f monopolizing lords, tenanted o u t t o small far m e r s , w h o hold their leases o n such conditions as t o be little b e t t e r t h a n vassals r e a d y t o attend a s u m m o n s on every mischievous occasion." [ J . A r b u t h n o t , Inquiry into the connection between the present price of provisions and of farms, L o n d o n 1 7 7 3 , p . 1 3 9 . ] " T h e large g r a n t o f lands in Ireland to L a d y Okrney, in 1 6 9 5 , is a p u blic instance o f t h e king's affection, a n d t h e lady's i n f l u e n c e . . . L a d y Orkney's endearing offices, a r e supposed t o have been foeda labior u m m i n i s t e r i a l ' (The character and behaviour of king William, Sunder land etc. as represented in original letters to the Duke of Shrewsbury from Somers, Halifax, Oxford, secretary Vernon etc.) "Working m e n a r e driven f r o m their cottages, and forced into t h e towns t o seek for e m p l o y m e n t ; b u t then a larger surplus is obtained, and thus Capital is a u g m e n t e d . " ( [ R . B . S e e l e y , ] The perils of the nation, 2 n d ed., L o n d o n 1 8 4 3 , p. X I V . ) Le lin fait d o n c une des grandes richesses du cultivateur dans le N o r d de l'Allemagne. M a l h e u r e u s e m e n t p o u r l'espce h u m a i n e , c e n'est qu'une ressource c o n t r e la m i s r e , et n o n u n m o y e n de b i e n - t r e . L e s impts directs, les c o r v e s , les servitudes de t o u t g e n r e , crasent le cultivateur allemand, qui paie e n c o r e des i m p t s indirects dans t o u t ce qu'il a c h t e . . . et p o u r c o m b l e de r u i n e , il n'ose pas vendre ses p r o ductions o et c o m m e il le v e u t ; il n'ose pas a c h e t e r ce dont il a besoin aux m a r c h a n d s qui pourraient le lui livrer a u meilleur p r i x . T o u t e s ces causes le ruinent insensiblement, et il se trouverait hors d'tat de payer les impts directs l'chance sans la filerie; elle lui offre u n e ressource, en o c c u p a n t utilement sa f e m m e , ses enfants, ses servants, ses valets, et l u i - m m e : mais quelle pnible vie, m m e aide dfe c e secours! E n t , il travaille c o m m e u n forat au labourage et la r c o l t e ; il se c o u c h e 9 heures et se lve d e u x , p o u r suffire a u x t r a v a u x ; en hiver il devrait r p a r e r ses forces p a r u n plus g r a n d r e p o s ; mais il m a n q u e r a de grains p o u r le pain et les semailles, s'il se dfait des d e n res qu'il faudrait vendre p o u r p a y e r les impts. Il faut d o n c filer p o u r suppler ce v i d e . . . il faut y a p p o r t e r la plus g r a n d e assiduit. Aussi le paysan se c o u c h e - t - i l en hiver minuit, u n e h e u r e , et se lve cinq o u s i x ; o u bien il se c o u c h e neuf, et se lve d e u x , et cela tous les jours de sa vie si ce n'est le d i m a n c h e . C e t e x c s de veille et de travail usent la n a t u r e h u m a i n e , et de l vient q u ' h o m m e s et f e m m e s vieillis sent beaucoup plutt dans les campagnes que dans les villes. ( M i r a beau, ibidem, t. I I I , p. 2 1 2 sqq.)

Str. 639 Bel. 2 0 0

Str. 642 Bel. 2 1 2

Str. 6 4 6 Bel. 2 2 0

Sir. 6 5 1 "Whenever the legislature attempts to regulate the differences between Bel. 2 2 2 masters and their workmen, its counsellors are always the masters."* ! "L'esprit des lois, c'est la p r o p r i t . ' ^ *
198 168

Str. 6 5 4 L'anantissement de toutes expces de corporations du mme tat Bel. 2 2 5 et profession tant l'une des bases fondamentales de la constitution franaise, il est dfendu de les rtablir de fait sous quelque prtexte et sous quelque forme que c e s o i t . . . . des citoyens attachs aux m mes professions, arts et mtiers prenaient des dlibrations, faisaient entre e u x des conventions tendantes refuser de concert ou n'accor der qu' u n p r i x dtermin le secours de leur industrie ou de leurs travaux, les dites dlibrations et c o n v e n t i o n s . . . seront dclares inconstitutionelles, attentatoires la libert et la dclaration des droits de l'homme etc. (Rvolutions de Paris, Paris 1 7 9 1 , t. I I I , p. 523.) Str. 6 5 6 Knight: " Y o u , m y neighbour, the husbandman, you Maister M e r c e r , Bel. 2 2 8 and you Goodman Copper, with other artificers, m a y save yourselves metely well. F o r as m u c h as all things a r e deerer than they were, so m u c h do you arise in the pryce o f your wares and occupations that yee sell agayne. B u t we have nothing t o sell where by we might advance ye pryce there of, t o countervaile those things that w e must buy agay ne". . . " I pray y o u , what be those sorts that y e meane. A n d , first, o f those that yee thinke should have no losse hereby?" Doktor: " I meane all these that live by buying and selling, for, as they buy deare, they sell thereafter." Knight: " W h a t is the next sorte that yee say would win by i t ? " Doktor: " M a r r y , all such as have takings o r fearmes in their owne m a n u r a n c e " (tj. cultivation) "at the old rent, for where they pay after the olde rate, they sell after the newethat is, they paye for their lande good cheape, and sell all things growing thereof d e a r e . . . " K n i g h t : "What sorte is that which, ye sayde should have greater losse hereby, than these m e n had profit?" Doktor: " I t is all noblemen, gentlemen, a n d all other t h a t live either by a stinted rent or stypend, o r do not m a n u r e " (cultivate) "the ground, or doe occupy no buying and selling." [William Stafford, A compendious or briefe examination of certayne ordinary complaints of diverse of our countrymen in these our days, L o n d o n 1581.] C'est li compte que messire Jacques de Thoraisse, chevalier chastelain sor Besanon rent es seigneur tenant les comptes Dijon pour monseigneur le d u c et c o m t e de Bourgoigne, des rentes appartenant la dite chastellenie, depuis X X V e jour de dcembre M C C C L I X jusqu'au X X V I I I e jour d e d c e m b r e M C C C L X . (Alexis Monteil, Histoire des matriaux manuscrits etc., p. 2 3 4 , 2 3 5 . ) Str. 6 5 8 Je p e r m e t t r a i , . . . que vous ayez l'honneur de m e servir, condition Bel. 2 3 2 que vous m e donnez le p e u qui vous reste pour la peine que je prends de vous commander. (J.-J.Rousseau, Discours sur l'conomie politique, [Genve 1 7 6 0 , p. 7 0 ] . ) Str. 6 5 9 " T w e n t y pounds o f wool converted unobtrusively into the yearly clotBel. 2 3 4 hing o f a labourer's family b y its own industry in the intervals o f o t her work this makes no show; but bring it t o market, send it t o the factory, thence to the broker, thence t o the dealer, and you will have great commercial operations, and nominal capital engaged t o the amount of twenty times its v a l u e . . . T h e working class is thus emerced t o sup port a wretched factory population, a parasitical shopkeeping class, and a fictitious commercial, monetary and financial system." (David U r q u h a r t , ibidem, p. 1 2 0 . )

Citati n a jeziku originala 7 4 5 Str. 6 6 6 Si les T a r t a r e s inondaient l'Europe aujourd'hui, il faudrait bien des Bel. 2 4 3 b affaires pour leur faire entendre ce que c'est qu'un financier parmi nous. (Montesquieu, Esprit des lois, t. I V , p. 3 3 , d. Londres 1 7 6 9 . ) Str. 6 7 2 Bel. 251 Nous sommes [ ] dans une condition tout--fait nouvelle de la soc i t . . . . nous tendons sparer [ . . , ] toute espce de proprit d'avec toute espce de travail (Sismondi, Nouveaux principes de l'co nomie politique, t. I I , p. 4 3 4 . )

Str. 6 7 9 . . .Dans les colonies o l'esclavage a t aboli sans que le travail forBel. 2 6 8 c se trouvait remplac par une quantit quivalente de travail libre, on a vu s'oprer la contrepartie du fait qui se ralise tous les jours sous nos yeux. On a v u les simples travailleurs exploiter leur tour les entre preneurs d'industrie, exiger d'eux des salaires hors de toute proportion avec la part lgitime qui leur revenait dans le produit. L e s planteurs, n e pouvant obtenir de leurs sucres un prix suffisant pour couvrir la hausse de salaire, ont t obligs de fournir l'excdant, d'abord sur leurs profits, ensuite sur leurs capitaux mmes. U n e foule de planteurs ont t ruins de la sorte, d'autres ont ferm leurs ateliers pour chapper une ruine i m m i n e n t e . . . Sans doute, il vaut mieux voir prir des a c c u mulations de capitaux, que des gnrations d'hommes ( . . . ) ; mais ne vaudrait-il pas m i e u x que ni les uns ni les autres prissent? (Molinari, ibidem, p. 5 1 , 5 2 . ) Str. 681 C est, ajoutez-vous, grce l'appropriation du sol et des capitaux Bel. 2 7 2 que l'homme, qui n'a que ses bras, trouve de l'occupation, et se fait u n r e v e n u . . . c'est au contraire, grce l'appropriation individuelle du sol qu'il se trouve des h o m m e s n'ayant que leurs b r a s . . . Quand vous mettez un homme dans le vide, vous vous emparez de l'atmosphre. Ainsi faites-vous, quand vous vous emparez d u s o l . . . C'est le mettre dans le vide de richesses, pour ne le laisser vivre qu' votre volont. (Colins, ibidem, t. I I I , p. 2 6 7 2 7 1 passim.) Str, 6 8 2 . . . " T h e first and main object at which the new L a n d A c t o f 1 8 6 2 Bel, 2 7 5 aims, is t o give increased facilities for the settlement o f the people." (The Land law of Victoria, by the hon. G. Duffy, minister of public lands, L o n d o n 1 8 6 2 , [p. 3 ] . )

N a p o m e n e i registri

Napomene

Kapital je glavno delo Karla M a r x a na kome je on radio etrdeset godina. Utvrdivi da je ekonomska struktura baza na kojoj se izdie politika nad gradnja, M a r x je najvie panje posvetio prouavanju ekonomske strukture. (V. I . Lenjin, Izabrana dela u 16 tomova, Kultura, Beograd 1 9 6 0 , t o m 8, str. 1 7 1 . ) M a r x je poeo sistematski da izuava politiku ekonomiju krajem 1 8 4 3 . godine u Parizu. Postavio je sebi za cilj da napie obiman r a d koji e sadrati kritiku postojeeg poretka i buroaske politike ekonomije. Njegova p r v a istraivanja u toj oblasti odrazila su se u radovima Ektmomsko-filozofsH ruko pisi iz 1844. godine, Nemaka ideologija, Beda filozofije, Najamni rad i kapital, Manifest Komunistike partije i drugim. V e u t i m radovima otkrivene su osnove kapitalistike eksploatacije, nepomirljiva suprotnost interesa kapi talista i najamnih radnika, antagonistiki i prolazni karakter svih ekonomskih odnosa u kapitalizmu. Posle izvesnog prekida, koji su izazvali burni dogaaji revolucije od 1 8 4 8 / 1 8 4 9 , M a r x je nastavio svoja ekonomska istraivanja u L o n d o n u , kuda je morao da emigrira u avgustu 1 8 4 9 . T u je temeljno i svestrano izuavao istonju ekonomije i tadanju privredu u raznim zemljama, naroito u E n g leskoj, u to doba klasinoj kapitalistikoj zemlji. U tom periodu interesuju ga istorija zemljine svojine i teorija zemljine rente, istorija i teorija opticaja novca i cena, privredne krize, istorija tehnike i tehnologije i pitanja agronomije i agrohemije. M a r x je radio u vanredno tekim uslovima. Stalno se borio s oskudicom i morao je esto da prekida svoja istraivanja da bi zaraivao za ivot. D u g o traini veliki napor u uslovima materijalnog liavanja nije ostao bez posledica M a r x se ozbiljno razboleo. Ali i pored toga, on je d o 1 8 5 7 . svoje obimne pripremne radove priveo dotle da je m o g a o da pone sa sistematizacijom i uoptavanjem sakupljenog materijala. Od avgusta 1857. do juna 1 8 5 8 . M a r x je napisao rukopis od ok 5 0 tampanih tabaka, koji je u neku ruku predstavljao skicu za budui Kapital. T a j rad prvi put je objavio Institut marksizma-lenjinizma pri C K K P S S S R 1 9 3 9 1 9 4 1 . na jeziku originala pod naslovom Grundrisse der Kritik der politi schen konomie. U novembru 1857. M a r x je skicirao plan svog dela, koji je kasnije detaljno razradio i znatno precizirao. Svoj nauni rad posveen kri tici ekonomskih kategorija podelio je na est knjiga: 1. O kapitalu (s nekoliko uvodnih poglavlja); 2. O zemljinoj svojini; 3. O najamnom r a d u ; 4. O dravi; 5. O meunarodnoj trgovini; 6. O svetskom tritu. Za prvu knjigu (o kapitalu) M a r x je predvideo etiri odeljka: a ) K a p i tal uopte; b) Konkurencija ili meusobno dejstvo mnogih kapitala; c ) K r e d i t ; d) Akcijski kapital. Odeljak a) trebalo je da se deli na tri dela: Proces proiz vodnje kapitala; Prometni proces kapitala; Njihovo jedinstvo ili kapital i profit, kamata. Ova poslednja posebna podela bila je kasnije osnova da se celo delo podeli na tri toma Kapitala. Kritika i istorija politike ekonomije i soci jalizma trebalo je da budu predmet jednog drugog rada.

M a r x je imao nameru da svoje delo objavi u nastavcima u sveskama, pri emu bi prva sveska morala bezuslovno da sainjava relativnu celinu i osnovu celog rada. Ona treba da sadri odeljke: 1. R o b a , 2. N o v a c ili prosti promet i 3. Kapital. Ali iz politikih razloga, pri zavrnoj redakciji prve knjige Priloga kritici politike ekonomije nije unet trei odeljak. M a r x je ukazao na t o da bas* s tim odeljkom poinje prava bitka i da zbog zvanine cenzure, policijskih progona i svih moguih hajki na autore koje vladajue klase smatraju nepoeljnim ne bi bilo uputno da se na samom poetku objavi takvo poglavlje pre nego Sto iroka javnost neto sazna o novom delu. Z a prvo izdanje M a r x je specijalno napisao poglavlje o robi i temeljno preradio poglavlje o novcu iz rukopisa od 1 8 5 7 / 1 8 5 8 . godine. Prilog kritici politike ekonomije iziao je 1 8 5 9 . godine. Namera je bila da se ubrzo potom izda i sledea sveska, t j . pomenuti odeljak o kapitalu, koji ini glavni deo sadraja rukopisa iz 1 8 5 7 / 1 8 5 8 . U Britanskom muzeju M a r x je nastavio da sistematski prouava politiku ekonomiju. Ali ubrzo je morao da prekine rad za godinu i po dana da bi raskrinkao klevetnike napade bonapartistikog agenta Karla Vogta i da bi dao u tampu druge radove ije je izlaenje bilo pree. T e k u avgustu 1 8 6 1 . M a r x je poeo da pie obiman rukopis, koji je zavrio sredinom 1 8 6 3 . godine. Rukopis, koji se sastoji od 2 3 sveske i koji ukupno iznosi oko 2 0 0 tampanih tabaka, nastavak je prve sveske Priloga kri tici politike ekonomije, koja je izila 1 8 5 9 . godine i nosi isti naslov. Preteni deo tog rukopisa (sveske V I - X V i X V I I I ) tretira istoriju ekonomskih uenja. On nije objavljen za ivota M a r x a i Engelsa. Institut marksizma-lenjinizma pri C K S E D izdao ga je pod naslovom Teorije o viku vrednosti (etvrti tom Kapitala) u 3 dela. U prvih pet svezaka i delimino u sveskama X I X - X X I I I tretiraju se teme iz prvog t o m a Kapitala. T u M a r x analizira pretvaranje novca u kapital, razvija teoriju o viku vrednosti i dotie niz drugih pitanja. N a r o ito je u X I X i X X svesci data solidna osnova za 13. glavu prvog toma Kapitala Maine i krupna industrija; u njoj se navodi obilje materijala za istoriju teh nike i temeljnu ekonomsku analizu primene maina u kapitalistikoj industriji. U sveskama X X I X X I I I osvetljavaju se pojedina pitanja kpja su u vezi sa raznim temama Kapitala, a meu njima i pitanja iz drugog toma. Sveske X V I i X V I I posveene su problemima t r e e knjige. N a taj nain rukopis iz 1861 1863. dotie u veoj ili manjoj meri probleme sva etiri toma Kapitala. U toku daljeg rada M a r x se odluio d celo svoje delo saini po onom planu koji je ranije izradio za odeljak Kapital uopte sa tri dela. Istorijsko-kritiki deo rukopisa trebalo ie da bude etvrti, zavrni odeljak. Naime, celo delo, pie M a r x u svom pismu Kugelmannu o d 1 3 , oktobra 1 8 6 6 , deli se na sledee delove: Knjiga I ) Proces proizvodnje kapitala. Knjiga I I ) P r o metni proces kapitala. Knjiga I I I ) Oblikovanje ukupnog procesa. Knjiga I V ) Prilog istoriji teorije. M a r x je odustao i od svog ranijeg plana da delo izda u nastavcima u sveskama i odluio da sasvim zavri rad pa da ga tek onda izda. M a r x je intenzivno produio r a d na svom delu, naroito na onim delovima koji u rukopisu iz 1861 1 8 6 3 . nisu bili dovoljno razraeni. Prouio je jo i obimnu ekonomsku i tehniku literaturu, o poljoprivredi, o pitanjima kredita i opticaja n o v c a ; prouio je statistiki materijal, parlamentarna dokumenta, zvanine izvetaje o radu dece u industriji, o uslovima ivota engleskog pro letarijata itd. Neposredno potom M a r x je u toku dve i p o godine (od avgusta 1863. do kraja 1 8 6 5 ) napisao nov, obiman rukopis, koji je prva, detaljno raz raena, varijanta triju teorijskih tomova Kapitala. T e k kad je napisao ceo rad (u januaru 1 8 6 6 ) , M a r x je preao na konanu obradu teksta za tampu. Pri t o m je posluao Engelsov savet da odmah ne pripremi celo delo za tampu, v e najpre samo prvi tom. T u konanu obradu M a r x je izvrio veoma briljivo. U osnovi, to je bila jo jedna prerada celog prvog toma. D a bi izlaganje pred stavljalo celinu, potpunu i jasnu, M a r x je smatrao za potrebno da na poetku prvog toma Kapitala rezimira sadraj svog ve izdatog spisa Prilog kritici politike ekonomije.

Prilikom priprema prvog toma Kapitala za nova izdanja na nemakom jeziku i na drugim jezicima, M a r x je vrio ispravke. T a k o je za drugo izdanje (1872) izvrio mnoge izmene, dao vana uputstva u vezi s ruskim izdanjem, prvim prevodom Kapitala na strani jezik, koji je iziao 1 8 7 2 . godine u P e t r o gradu; velikim delom preradio i redigovao francuski prevod, koji je izlazio u nastavcima u sveskama od 1872. do 1 8 7 5 . godine. Posle pojave prvog toma M a r x je nastavio da neumorno radi n a ostalim tomovima, poto je imao nameru da brzo zavri celo delo. Ali t o m u nije polo za rukom. Raznostrana delatnost u Generalnom veu Meunarodnog u d r u enja radnika iziskivala je mnogo vremena. Zbog slabog zdravlja m o r a o je sve ee da prekida rad. Njegova izvanredna preciznost i krajnja savesnost u naunom radu, ona stroga samokritika s kojom je teio, kako je Engels rekao, da potpuno zavri svoja velika ekonomska otkria pre nego to ih objavi, podsticala su ga da pri razradi ili ispitivanju bilo kog problema stalno p r o uava nove stvari. Posle M a r x o v e smrti Engels je pripremio za tampu i objavio dva druga toma Kapitala. Drugi tom je iziao 1 8 8 5 . a trei 1 8 9 4 . godine. T i m e je E n gels dao neocenjivi doprinos riznici naunog komunizma. Engels je redigovao i prevod prvog toma Kapitala na engleskom jeziku (koji je iziao 1887), pripremio tree ( 1 8 8 3 ) i etvrto ( 1 8 9 0 ) izdanje prvog toma Kapitala na nemakom jeziku. Osim toga, posle M a r x o v e smrti, ali jo za Engelsova ivota, izila su sledea izdanja prvog toma Kapitala: tri iz danja na engleskom jeziku u londonu ( 1 8 8 8 , 1889. i 1 8 9 1 ) ; tri iz danja na engleskom jeziku u Njujorku ( 1 8 8 7 , 1 8 8 9 . i 1 8 9 0 ) , izdanje na fran cuskom jeziku u Parizu ( 1 8 8 5 ) , na danskom jeziku u Kopenhagenu ( 1 8 8 5 ) , na panskom jeziku u Madridu ( 1 8 8 6 ) , na italijanskom jeziku u T o r i n u ( 1 8 8 6 ) , na poljskom jeziku u Lajpcigu (18841889), na holandskom jeziku u A m s t e r damu ( 1 8 9 4 ) , kao i niz drugih, nepotpunih izdanja. Z a etvrto izdanje prvog t o m a Kapitala ( 1 8 9 0 ) Engels je, na osnovu Marxovih uputstava, izvrio konanu redakciju teksta i beleaka. I ovo nae izdanje prvog toma Kapitala ima za osnovu t u redakciju. 13
2

M a r x se ovde poziva na prvu glavu prvog izdanja ( 1 8 6 7 ) , koja je nosila nas lov Roba i novac. Z a drugo izdanje M a r x je preradio tom i izmenio njegov sklop. Podelio je bivu prvu glavu na tri samostalne glave, koje sada pod istim naslovom ine prvi odeljak. 13

* M a r x ima u vidu treu glavu Lassalle-ovog spisa Herr Bastiat-Schulze von Delitzsch, der konomische Julian, oder-. Capital und Arbeit, Berlin, 1 8 6 4 . 13
4

De te fabula narraturh satira 1. 14

( O tebi se govori!) iz Horacijevih Satira,

knjiga 1,

Plave knjige (Blue Books) opti naziv za publikacije engleskog parlamenta i za diplomatske dokumente ministarstva spoljnih poslova. Plave knjige, tako nazvane zbog svojih plavih korica, izdaju se u Engleskoj od 17. veka i predstav ljaju najvaniji zvanini izvor za istoriju privrede i diplomatije ove zemlje. 1 7 , 4 3 7 Segui ti tuo corso, e lascia dir le gentih (Sledi svoj put i pusti ljude neka priaju ta hoe!) izmenjen citat iz Danteove Boanstvene komedije, istilite, 5. pesma. 18 U etvrtom izdanju prvog toma Kapitala ( 1 8 9 0 ) izostavljena su prva etiri pasusa ovog pogovora. U ovom t o m u objavljuje se pogovor u celini. 19 S. Mayer, Die sociale Frage in Wien. Studie eines ^Arbeitgebers*, W i e n 1 8 7 1 . 19 Anti-Corn-Law League ( L i g a protiv zakona o itu) udruenje pristalica slobodne trgovine koje su fabrikanti Cobden i Bright osnovali u Manesteru 1 8 3 8 . Takozvani zakoni o itu, iji je cilj bilo ogranienje odnosno zabrana uvoza ita iz inostranstva, doneti su u Engleskoj 1 8 1 5 . u interesu tamonjih veleposednika, lendlordova. L i g a je zahtevala potpunu slobodu trgovine i borila

se za ukidanje zakona o itu da bi snizila najamnine radnika i oslabila ekonomske i politike pozicije zemljine aristokratije. Liga je pokuala da iskoristi radnike mase u svojoj borbi protiv zemljoposednika, ali ba u to doba najnap redniji radnici Engleske krenuli su putem samostalnog politiki odreenog radnikog pokreta ( (artizma). Borba izmeu industrijske buroazije i zemljine aristokratije zavrila se 1846. prihvataniem Zakona o ukidanju zakona o itu. Posle toga Liga se rasturila. 21 10 lanak J . Dietzgena Das Kapital. Kritik der politischen konomie von Karl Marx. Hamburg 1867, objavljenje 1868. u listu Demokratisches Wochenblatt, br. 3 1 , 3 4 , 3 5 . i 36. Od 1869. do 1876. ovaj list je izlazio pod naslovom Der Volksstaat. 2 2
11

JLa Philosophie positive. Revue asopis koji je izlazio u Parizu od 1867. do 1883. U br. 3. od novembra/decembra 1868. objavio je kratku recenziju o prvom tomu Kapitala iz pera D e Robertyja, pristalice filozofa pozitiviste Auguste-a Comte-a. 23
H . 3Hep"b, Teopin u,innodu u Kaumana JI. Puxapgo et cH3u a, osguituuM gooAHemxMU u pauMHeHinMu, KieBi, 1 8 7 1 , c r p . 170. 23 lanak H . H. KaycpiwaHa TOHKO 3pkeHin KapAa MapKca. 23 ojtuiuKO-SKOHOMUHecKo Kpuiuxu y

1 2

1 8

1 4

M a r x ovde misli na nemake buroaske filozofe Bchnera, Langea, Dhringa, Fechnera i druge. 2 5 Francusko izdanje prvog toma Kapitala u Parizu od 1872. do 1875. 2 8 izlazilo je u nastavcima u sveskama
2

1 5

1 8

tnova dvotretina srebrni novac u vrednosti od / s talira koji je bio u opti caju u raznim nemakim dravama od kraja 17. do sredine 19. veka. 29 Numeracija glava u engleskom izdanju prvog toma Kapitala s numeracijom u nemakim izdanjima. 3 1 . ne poklapa se

1 7

1 8

iproslavery rebellion* (pobuna vlasnika robova) pobuna robovlasnika na jugu S A D , koja je dovela do graanskog rata od 1861. do 1865. 34 2 5 6 378 U stvari, M a r x nije pogreio. 36 U posebnom radu In Sachen Brentano contra Marx wegen angeblicher Citatsflschung. Geschichtserzhlung und Dokumente Engels raskrinkava u vie m a hova ponavljane klevetnike napade predstavnika buroazije, koji su optu ivali M a r x a za falsifikovanje jednog citata iz Gladstone-ovog govora odranog 16. aprila 1863. T a j rad je iziao 1 8 9 1 . u Hamburgu. 36 Izmiljotina Laskerdca protiv Bebela N a sednici Rajhstaga od 8. novembra 1871. nacionalnoliberalni poslanik Lasker izjavio je u jednoj polemici s Bebelom da, ako nemakim radnicima padne na pamet da se ugledaju na parike komunare, estiti i imuni graani pobie ih motkama. Ali se govornik nije usudio da objavi tu izjavu, i ve u stenografskom izvetaju stajalo je umesto pobie ih motkama zadrati sopstvenom snagom. Bebel je otkrio ovaj falsifikat. Z a radnike je Lasker postao predmet podsmeha: zbog svog malog rasta dobio je nadimak Laskeri. 37 I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 38

1 9

2 0

8 1

ss Goethe, Faust,
8 8

Engels ovde parafrazira reci hvalisavca i kukavice Falstaffa, koji pria kako se sam borio protiv pedesetorice. (Shakespeare, Kralj Henri IV, I deo, 2 in, scena 4 . ) 38 2. deo, 1. pesma. 4 4

a* Izmenjen citat iz poeme Samuela Butlera Hudibras,

2 5

William J a c o b , An historical inquiry into the production the precious metals, L o n d o n 1 8 3 1 . 4 8 [ W . Petty,] A treatise of taxes and contributions, Shakespeare, Kralj Henri IV,

and consumption

of

2 6

L o n d o n 1667, str. 4 7 . 5 0

2 7

I deo, 3. in, scena 3 . 5 4

28 * paris vaut bien une messe (Valja Pariz jedne liturgije) kau da je rekao Henri I V 1 5 9 3 . godine, kad je u interesu nacionalne politike preao u katolianstvo. 5 8
2 9

M a r x ovde citira Aristotelovo delo Ethica Nicomachea iz: Aristotelis opera e x recensione Immanuelis Bekkeri, t. 9, Oxonii 1 8 3 7 , str. 9 9 , 100. 6 4 Lombard-strit ulica u londonskom Sitiju u kojoj se nalaze najvee banke i trgovaka preduzea. 65 Karl M a r x , Misre de la philosophie. Rponse La Philosophie de la misre* de M. Proudhon, Paris, Bruxelles 1 8 4 7 , gl. 1. 71 Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, studije). (Prevod Milana Savia.) 71 I deo, 4 . scena ( F a u s t o v a soba za

3 0

3 1

3 2

3 3

*pour encourager les autres* (da bi druge obodrili) Posle uguenja revolu cije od 1 8 4 8 / 4 9 , u E v r o p i je nastupio period m r a n e politike reakcije. Dok su se u t o vreme aristokratski a i buroaski krugovi u E v r o p i oduevljavali spiritizmom, naroito prizivanjem duhova, u K i n i se razbuktao jak antifeudalni oslobodilaki pokret, naroito m e u seljacima, koji je uao u istoriju pod nazivom tajping-revolucija. 7 4 Paralelograme gospodina Otoena pominje Ricardo u svom delu On protection to agriculture, 4. izd., L o n d o n 1 8 8 2 , str. 2 1 . U svojim utopistikim planovima za socijalnu reformu Owen je pokuao da dokae da je i sa stanovita ekono minosti i sa stanovita uvarnosti najsvrsishodnije d a se naselje napravi u vidu paralelograma ili kvadrata. 7 8 Epikurovi bogovi prema shvatanju starogrkog filozofa Epikura, postojali su bogovi u intermundijama, u prostoru izmeu svetova. Oni nisu imali ni kakvog uticaja ni na vasionu ni na ivot oveka. 8 0 Shakespeare, Mnogo vike ni op ega, 3. in, scena 3. 8 4

3 4

3 5

3 6

3 7

Landi ( L a n d i t ) mesto u blizini Pariza gde je od 12. do 19. veka jedanput godinje odravan veliki vaar. 85 Goethe, Faust, I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 87 Apokalipsa delo rane hrianske knjievnosti koje je uneto u Novi zavet kao Jovanovo otkrovenje; delo se pripisuje apostolu Jovanu. Ono sadri mis tina predskazanja o kraju sveta i povratku Hrista, koja su u srednjem veku esto izazivala jeretike narodne pokrete. Crkva je kasnije koristila proroanstva Apokalipse da bi zaplaila narodne mase. M a r x ovde citira tekst iz Jovanvog otkrovenja, gl. 17, 13. i g l 13, 17. 87 drSava Inka robovlasnika drava sa znatnim ostacima prvobitne zajednice. Osnova drutvene i privredne organizacije bio je klan ili seoska optina (aylla), ija su zajednika svojina bili zemlja i stoka. Drava Ink je bila na vrhuncu svog razvitka od kraja 15. veka do panskog osvajanja i njenog potpunog unitenja tridesetih godina 16. veka. O n a je tada obuhvatala teritoriju dana njeg Perua, Ekvadora, Bolivije i severnog ilea. 88 pandekti (grki) ili digest (latinski) glavni deo rimskog graanskog prava (Corpus juris civilis). Pandekti su bili sastavljeni od izvoda iz del rimskih pravnika koji su odgovarali interesima robovlasnika. Napravljeni su po nalogu vizantijskog cara Justinijana I i 5 3 3 . godine proglaeni za zakon. 9 1 .

3 8

3 9

4 0

4 1

48 Marx-Engels (21)

4 2

[ W . E . Parry,] Journal of a voyage for the discovery of a north-west passage from the Atlantic to the Pacific; performed in the years 1819-20, in His Majesty's ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward Parry, 2. izd., London 1 8 2 1 , str. 2 7 7 - 2 7 8 . 9 4 pesnika kronologija U antikoj mitologiji istorija oveanstva je podeljena na pet delova. U zlatnom dobu ljudi su iveli sreno i bezbrino; zemlja je bila njihova zajednika svojina i davala je sve to im je bilo potrebno za ivot. Ali posle tog savrenog stanja, u svetu su se prilike postepeno pogoravale nastalo je srebrno, zatim bronzano, pa herojsko i najzad gvozdeno doba. U ovom poslednjem dobu ljudi su naporno radili na neplodnom zemljitu; ivot je bio pun nepravdi, nasilja i ubistava. Legendu o pet doba unosi u svoja del grki epski pesnik Heziod, a kasnije i rimski liriar Ovidije. 97 D o ujedinjenja Engleske i kotske dolo je 1707. kotski parlament je raspu ten i uklonjene su sve ekonomske barijere izmeu ove dve zemlje. 97 M a r x citira Pismo Eustohijumu O ouvanju devianstva od svetog Jeroni ma. 100 Dante, Boanstvena komedija, Kaj, 2 4 . pesma. 101 K . M a r x , Prilog kritici politike ekonomije. 103

4 3

4 4

4 5

4 6

4 7

4 8

nhe course of true love never does run smooth* (staza prave ljubavi nikad nije ravna) Shakespeare, Snovienje u No ivanjsku, 1. in, scena 1. 104 Disjecta membra poetae (razbacani udovi pesnika) iz Horacijevih knjiga 1, satira 4. 104 324 Satira,

4 9

5 0

Ovaj Quesnayev citat nalazi se u radu Dupont-a de Nemours-a Maximes du docteur Quesnay, ou rsum de ses principes d'conomie sociale, [in:] Physioc r a t e s . . . , par Eugne Daire. Partie I , Paris 1846, str. 392. 105 Not olet (Ne smrdi) rekao je rimski car Vespazijan ( 6 9 7 9 ) o kad m u je sin zamerio zbog oporezivanja nunika. 106 A. H . Muller, Die Elemente der Staatskunst, novcu

8 1

5 2

2. T h . , Berlin 1809, str. 280. 118

8 8

Igra rei: sovereign znai suveren, monarh, ali sovereign je i naziv engleskog zlatnika (1 funta sterlinga). 120 *od meuble postaje immeuble* (od pokretnog dobra postaje nepokretno) Boisguillebert, Le dtail de la France, [in:] Economistes financiers du X V I I I e sicle, par Eugne Daire, Paris 1843, str. 213. 122 D . Diderot, Le salon de 1767. 126

5 4

5 6

5 6

Istocnoindijska kompanija englesko trgovako drutvo, koje je postojalo od 1600. do 1858. godine. Ono je bilo orue engleske razbojnike kolonijalistike politike u Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama. Engleski koloni zatori su uz njenu pomo uspeli da postepeno osvoje Indiju. Istocnoindijska kompanija je dugo imala trgovaki monopol u Indiji, a u svojim rukama naj vanije upravne funkcije u toj zemlji. Narodnooslobodilaki ustanak u Indiji ( 1 8 5 7 - 1859) prisilio je Engleze da izmene forme svoje kolonijalistike vlasti; Istocnoindijska kompanija je rasputena, a Indija proglaena za posed britanske krune. 126 East-India (Bullion). Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 8 February 1864. 126 Citat iz Lutherovog spisa dat je prema 4. nemakom izd. Kapitala. 127 175 523 M a r x ovde citira Pettyjev rad Verbum sapienti, koji je iziao kao prilog delu The political anatomy of Ireland. 133 136 245

5 7

6 8

5 9

6 0

Ove rei M a r x navodi iz Ricardove knjige The high price of bullion a proof of the depreciation of bank notes, 4 . izd., L o n d o n 1 8 1 1 . 135 currency principles (princip novanog opticaja) u prvoj polovini 19. veka u Engleskoj vrlo popularna tzv. kvantitativna teorija o novcu. Predstavnici ove teorije su tvrdili da cene roba odreuje koliina novca u opticaju. U currency (prometna sredstva) ubrajali su pored metalnog novca i novanice. VerovaH su da e potpunim zlatnim pokriem novanica postii stabilan opticaj novca , emisiju je trebalo regulisatt tako da odgovara uvozu i izvozu plemenitih m e tala. Pokuaji engleske vlade (Zakon o bankama iz 1 8 4 4 ) da se osloni na tu t e oriju nisu imali nikakvog uspeha i s a m o su potvrdili da ta teorija nije nauno odriva i da se ne moe primeniti u praksi. 1 3 5 5 4 8 Institut de France najvie nauno telo u Francuskoj, koje se sastoji od vie klasa ili akademija. Destutt de T r a c y je bio lan Akademije za moralne i p o litike nauke. 151 Hic Rhodus, hic salta! iz Ezopove basne o hvalisavcu koji uverava da je jedanput na Rodosu odlino skoio. Odgovorili su m u : Ovde je Rodos, ovde skai! (prenosno: Sad pokai ta zna!). 1 5 4 Kuzin prevrat U januaru 1 8 5 9 . Aleksandar K u z a je izabran za gospodara najpre Moldavije, a malo kasnije i Vlake. Ujedinjenjem ove dve Podunavske Kneevine, koje su dugo bile pod Otomanskim Carstvom, stvorena je jedin stvena rumunska drava. K u z a je sebi postavio za cilj da sprovede n i z ' b u r oaskodemokratskih reformi. Ali niegova politika je naila n a jak otpor zemljoposednika i jednog del buroazije. K a d je narodna skuptina, u kojoj su pred stavnici zemljoposednika imali veinu, odbila n a c r t zakona o agrarnoj reformi koji je podnela vlada, K u z a je 1 8 6 4 . raspustio ovo reakcionarno telo. onet je ustav, proiren krug biraa i ojaana vladina vlast. Agrarna reforma, prih vaena u ovoj novoj politikoj situaciji, predviala je ukidanje kmetstva i dodeljivanje zemlje seljacima uz otkup. 155 2 1 2 Henri Storch, Cours d'conomie politique, ou exposition des principes qui d terminent la prosprit des nations, St.-Ptersbourg 1 8 1 5 , tome I , str. 2 2 8 . 167 A. Cherbuliez, Richesse ou pauvret. Exposition des causes et des effets de la distribution actuelle des richesses sociales, Paris 1 8 4 1 , str. 14. 167 sluaj koji mu izmamljuje osmeh* izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, (Faustova soba za studije). 1 7 6 * I deo

6 1

fia

6 3

6 4

6 6

6 6

6 7

6 8

Tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles (Sve najbolje udeeno u najboljem od svih moguih svetova) aforizam iz Voltaire-ovog satiri nog romana Candide, ou Voptimisme. Ill 681 kao da u njemu toplo srce kuca izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, (Auerbachov podrum u Lajpcigu). 1 7 6 Lukrecije, O prirodi stvari, knj. 1, stihovi 156. i 157. 1 9 4 I deo

6 9

7 0

7 1

Gottschedova genijalnost ironina aluzija na nemakog pisca i knjievnog kritiara Johanna Christopha Gottscheda, koji je u knjievnosti igrao izvesnu pozitivnu ulogu, ali je bio krajnje netolerantan prema novim knjievnim s t r u jama. Zato je njegovo ime postalo sinonim nadmenosti i tupoglavosti u knji evnosti. 195 M a r x Wilhelma Roschera ironino naziva Wilhelm Thukydides Roscher, poto se on u predgovoru prvog izdanja svoje knjige Die Grundlagen der Natio nalkonomie, kako kae M a r x , skromno oglasio kao Tukidid politike eko nomije. (Vidi: Karl M a r x , Teorije o viku vrednosti. {etvrti tom Kapitala*), 3. deo.) 195

7 3

7 3

William J a c o b , A letter to Samuel Withbread, being a sequel to considerations on the protection required by British agriculture, L o n d o n 1 8 1 5 , str. 3 3 . 197 Factory Act ovde: engleski Zakon o fabrikama iz 1 8 3 3 . 201

7 4

7 5

hilijasti (grki Xikic hiljada) propovedali su verskomistiko uenje o drugom Hristovom dolasku i o uspostavljanju hiljadugodinjeg carstva na zemlji, carstva pravde, opte jednakosti i blagostanja. Hilijastika vera je nastala u doba raspadanja robovlasnikog poretka usled nepodnoljivog jarma i patnji radnih ljudi, koji su traili izlaz u fantastinim snovima o izbavljenju. Ova vera je bila vrlo popularna i kasnije se stalno javljala u uenjima raznih srednjovekovnih sekta. 2 0 4 Andrew U r e , The philosophy of manufactures, L o n d o n 1 8 3 5 , str. 4 0 6 . 2 0 4

7 0

7 7

*little shilling mem (pristalice malog ilinga ili birmingemska kola)pred stavnici jedne teorije o novcu u prvoj polovini 19. veka. Njene pristalice su propovedale uenje o idealnoj novanoj meri i stoga su novac smatrale samo za raunski naziv. Predstavnici ove kole braa T h o m a s i Matthias Attwood, Spooner i drugi podneli su nacrt za smanjenje sadrine zlata novane jedi nice u Engleskoj koji je nazvan projekt malog ilinga. Otuda i naziv kole pristalice malog ilinga. Pripadnici ove kole okrenuli su se protiv vladinih mera koje su imale za cilj smanjenje novane mase u opticaju i zastupali mi ljenje da e primena njihove teorije doprineti da se vetakim podizanjem cena oivi industrija i osigura opti progres u zemlji. Ali u stvari predloeno smanjenje vrednosti novca moglo je da poslui samo t o m e da izbrie dugove drave i velikih preduzetnika, koji su uglavnom uzimali razne kredite. O pristalicama malog ilinga M a r x govori i u svom radu Prilog .kritici politike ekonomije. 2 0 8 Rglement organique prvi ustav Podunavskih Kneevina (Moldavije i Vlake) koje su okupirale ruske trupe na osnovu Jedrenskog mirovnog, ugovora od 14. septembra 1 8 2 9 , kojim se zavrio rusko-turski r a t o d 1 8 2 8 / 1 8 2 9 . N a c r t ovog ustava izradio je 1831.. godine P. D . Kiseljev, koji je predstavljao vrhovnu vlast u ovim kneevinama. P o Reglemenu, zakonodavnu vlast u svakoj kneevini imala je skuptina, koju su birali zemljoposednici, a izvrnu vlast gospodari, koje su doivotno birali predstavnici zemljoposednika, svetenstva i gradova. Zadran je postojei feudalni poredak, pa i kuluk. Politika vlast je bila u rukama zemljoposednika. Regleman je izveo niz buroaskih reformi: ukinute su unu tranje carinske barijere, uvedena je slobodna trgovina, odvojen sud od up r a v e ; seljacima je dozvoljeno da menjaju zemljoposednika i zabranjeno je muenje. Rglement organique ukinut je za vreme revolucije od 1 8 4 8 . 2 1 3 2 1 4 Dryden, The cock and the fox: or, the tale of the nun's priest. 2 1 7

7 8

7 9

so Privy Council (Tajni savet) specijalni organ engleskog kralja koji se sastoji od ministara i drugih slubenih lica i crkvenih velikodostojnika. Tajni savet je obrazovan u 13. veku. D u g o je imao zakonodavna prava i bio odgovoran samo kralju, a ne parlamentu. U 18. i 19. veku znatno je opao znaaj Tajnog saveta. Danas on u Engleskoj nema praktino nikakvog znaaja. 2 1 9 3 5 4 5 7 9
8 1

Ecce herum Crispinus tako poinje etvrta Juvenalova satira, u ijem p r v o m delu biuju Krispina, dvoranina rimskog cara Domicijana. U prenosnom smislu ove rei znae: opet ista osoba ili: opet isto. 2 2 2 Eleati idealistiki pravac u najznaajniji predstavnici bili eleati su teili da dokau da miljenju, a ne u stvarnosti. starogrkoj filozofiji 6. i 5. veka pre n. e. Njegovi su Ksenofan, Parmenid i Zenon. Izmeu ostalog, kretanje i mnogostrukost pojava postoje samo u 223

8 2

8 3

Grand Jury d o 1 9 3 3 . u Engleskoj vee od 1 2 do 2 3 porotnika koje je Serif birao od dobrih i vernih ljudi u grofoviji u kojoj se odigrao dogaaj koji je predmet procesa. Ono je odluivalo da li podneti dokazni materijal dokazuje krivicu optuenog ih' n e i moralo ga je ili osloboditi ili ga predati krivinom sudu. 2 2 5 M a r x misli na svoju recenziju o knjizi (Vidi u 10. tomu ovog izdanja). 2 2 9 T h . Carlyle-a Latter-Day Pamphlets.

8 4

8 5

W . Strange, The seven sources of health, L o n d o n 1 8 6 4 , str. 84. 231 Rei iz engleske nacionalne himne. 2 3 7 Exeter Hall zgrada u L o n d o n u , sastajalite verskih i filantropskih drutava. 237 *Mutato nomine de te fabula narraturh (Pod drugim imenom, ovde se o tebi govori.') iz Horadjevih Satira, knjiga 1, satira 1. 2 3 9 *Aprhs moi le dluge! (Posle mene potop!) kau da je tako rekao francuski kralj Louis X V kad je neki njegov dvoranin primetio da e este bogate gozbe i svetkovine mnogo poveati francuski dravni dug. 2 4 2 Goethe, An Suleika. 242

8 6

8 7

8 8

8 9

9 0

9 1

Prodati svoje pravo prvorodstva za anak soiva* rei iz jedne biblijske legende. P o tu cenu je gladni Isav prodao pravo prvorodstva svom bratu Jakovu. 2 4 3 velika kuga strana epidemija kuge, zvana i crna smrt, besnela je u Z a padnoj Evropi od 1347. do 1 3 5 0 . Od te bolesti umrlo je oko 2 5 miliona ljudi, tj. etvrtina celokupnog tadanjeg evropskog stanovnitva. 2 4 4 6 2 2 Factories inquiry commission. First report o f the central board of His M a jesty's commissioners. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed, 2 8 . J u n e 1833, str. 5 3 . 2 5 1 Periculum in mora (opasnost je u odlaganju) iz dela rimskog istoriara T i t a Livija Ab urbe condita, knjiga 3 8 , gl. 2 5 , stih 13. 251 Report from the Committee on the ,Bill t o regulate the labour o f children in the mills and factories o f the United Kingdom': with the minutes of evi dence. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed, 8 August 1832. 251 Dagernat jedan od likova boga Visne, jednog od najveih hinduistikih bogova. Kult Dagernata odlikovao se posebno velelepnim obredom i kraj njim verskim fanatizmom, koji je naao izraza u muenju i rtvovanju sopstvenog tela. U dane velikih praznika vernici su se bacali pod kola na kojima je bio lik Vine-Dagernata. 2 5 2 571 People's charter (Narodna povelja) dokumenat koji je sadrao zahteve a r tista; objavljen je 8. maja 1838. kao prednacrt zakona koji je trebalo da se podnese parlamentu. Zahtevi su bili: 1. opte pravo glasa (za mukarce starije od 21 godine), 2. godinji izbori za parlament, 3. tajno glasanje, 4. izjednaenje izbornih okruga, 5. ukidanje imovinskog cenzusa za kandidate za izbore za parlament, 6. dnevnice za lanove parlamenta. 2 5 3 udvaput vei komad hleba . . . Pristalice A n t i - C o r n - L a w L e a g u e (vidi napo menu 9 ) pokuali su demagoki da ubede radnike da s uvoenjem slobodne t r govine raste njihova realna najamnina i da se udvostruava vekna (big loaf). Pri t o m su kao oigledno sredstvo agitacije nosili ulicama dve vekne jednu veliku i jednu malu s odgovarajuim natpisima. Stvarnost je pokazala koliko su ova obeanja bila lana. Industrijski kapital Engleske, koji se uvrstio ukidanjem zakona o itu, jo vie je ugroavao ivotne interese radnike klase. 2 5 3 4 0 2

9 2

9 3

9 5

9 8

8 7

9 8

9 8

konventovski komesari tako su u doba francuske buroaske revolucije nazi vali posebno ovlaene predstavnike Nacionalnog konventa (skuptine) u departmanima i u vojsci. 2 5 5 . Loi des suspects (Zakon protiv sumnjivih) zakon o merama opte bezbednosti koji je donelo Zakonodavno telo (Corps lgislatif) 19. februara 1858. Ovaj zakon je davao caru i njegovoj vladi neogranieno pravo da bace u t a m nicu, prognaju u razna mesta Francuske i Alira ili proteraju iz Francuske sva lica koja bi bila osumnjiena za neprijateljsko dranje prema Drugom Carstvu. 2 5 6 Shakespeare, Mletaki trgovac, 4. in, scena 1. 2 5 8

1 0 0

1 0 1

1 0 8

Zakon od deset tablica prvobitna varijanta zakona Dvanaest tablica, najstari jeg spomenika zakonodavstva rimske robovlasnike drave. Ovaj zakon je titio privatnu svojinu i za dunika koji nije bio u stanju da vrati dug pred viao je zatvor, ropstvo ili odsecanje nekih delova tela. Iz ovog zakona se razvilo rimsko privatno pravo. 2 5 8

to* Francuski istoriar Linguet iznosi ovu hipotezu u svom radu Thorie des lois civiles, ou principes fondamentaux de la socit, Londres 1767, tome I I , livre V , chapitre X X . 2 5 8
1 0 4

U svom radu Geheimnisse des christlichen Alterthums nemaki filozof Daumer je izneo hipotezu da su se prvobitni hriscani prieivali ljudskim mesom. 258 ^courtes sances* (kratke sednice) francuski socijalist-utopist Fourier skicirao je sliku budueg drutva u kome bi ovek obavljao razne poslove u toku jednog radnog dana, tj. radni dan bi se sastojao od nekoliko comtes sances rada, od kojih nijedna ne bi trajala due od sat i po do dva sata. T a k o bi, po Fourier-ovom miljenju, porasla produktivnost rada toliko da bi i najsiro maniji radnik mogao da zadovolji svoje potrebe vie nego to je to mogao - ijedan kapitalista ranije. 261 Opti Ameriki radniki kongres u Baltimoru zasedao je od 20. do 25. avgusta 1866. N a njemu je uestvovalo 6 0 delegata koji su zastupali vie od 60 0 0 0 radnika udruenih u tredjunione. N a kongresu je raspravljano o zakonskom uvoenju osmoasovnog radnog dana, o politikom radu radnika, o koope rativnim drutvima, udruivanju svih radnika u tredjunione i o drugim pita njima. Odlueno je i da se osnuje politika organizacija radnike klase Nati onal Labor Union (Nacionalni radniki savez). 2 7 0 Rezolucija enevskog kongresa Meunarodnog udruenja radnika, koja je ovde citirana, prihvaena je na osnovu Marxovih Instrukcija delegatima Privre menog centralnog vea za pojedina pitanja. (Vidi u 27. tomu ovog izdanja). 271 zmija njihovih muka* izmenjen citat iz pesme Heinrich od Heinricha Heinea (iz ciklusa Savremene pesme). 2 7 1 / 2 7 2

1 0 8

1 0 6

1 0 7

1 0 8

io Magna charta libertatum (Velika povelja sloboda) povelja koju su engleskom kralju Jovanu I (Bez Zemlje) nametnuli pobunjenici krupni feudalci, baroni i crkveni poglavari, uz podrku vitekog stalea i gradova. Povelja, potpisana 15. juna 1 2 1 5 , ograniila je pravo kralja pre svega u korist krupnih feudalaca, a sadrala je i izvesne ustupke vitekom staleu i gradovima. Najveem delu stanovnitva seljacima-kmetovima, ona nije donela nika kva prava. M a r x ovde misli na zakone o ogranienju radnog dana koje je radnika klasa Engleske izborila u dugoj i upornoj borbi. 2 7 2
1 1 0

Quantum mutatus ab Molu (Kakva ogromna promena prema onome to je bilo!) iz Vergilijevog epa Eneida, knjiga 2, stih 274. 272

1 1 1

*Nisu se niemu nauili, niti su ita zaboravili rekao je Talleyrand o aris tokratima emigrantima koji su se vratili u Francusku 1 8 1 5 . godine posle res tauracije vladavine Burbona i koji su pokuali da povrate svoje zemljoposede i nateraju seljake da ponovo prihvate svoje kmetske obaveze. 2 7 6 meznanje je dovoljan razlog U dodatku prvom delu svoje Etike Spinoza govori da neznanje nije dovoljan razlog, i tako istupa protiv predstavnika p o povsko-teolokog shvatanja prirode, koji su boju volju smatrali za uzrok uzroka svih pojava i iji je jedini argumenat za to ostao pozivanje na nepoz navanje drugih uzroka. 2 7 6 A. Qutelet, Sur Vhomme et le dveloppement sique sociale .Tomes I - I I , Paris 1 8 3 5 . 2 9 0 de ses facults, ou Essai de phy

1 1 2

1 1 3

1 1 4

W . Roscher, Die Grundlagen der Nationalkonomie, burg 1 8 5 8 , str. 8 8 / 8 9 . 291

3. Aufl., Stuttgart, Augs

1 1 5

Rochdale cooperative experiments (kooperativni pokusi u Rodelu) Pod uticajem ideja socijalista-utopista, radnici Rodela (mesta severno od M a n estera) udruili su se 1 8 4 4 . u Society of Equitable Pioneers (Drutvo pra vednih pionira). T o je u poetku bila potroaka zadruga; ubrzo se proirila i dovela do osnivanja zadrunih proizvodnih organizacija. Rodelski pioniri su oznaili poetak novog perioda zadrunog pokreta u Engleskoj i drugim zemljama. 2 9 7 ^Bellum omnium contra omnes (rat svih protiv svih) izraz iz del T h o m a s a Hobbesa Leviathan. 3 1 8 bajka Menenija Agripe 4 9 4 . pre n. e. dolo je do prvog velikog sukoba iz meu rimskih patricija i plebejaca. P r e m a predanju, patriciju Meneniju Agripi polo je za rukom da umiri plebejce ispriavi im parabolu o pobuni udova ljudskog organizma protiv stomaka, kome su oni odbili da dostavljaju hranu. Menenije Agripa je uporedio rimsko drutvo sa ivim organizmom, ije bi ruke bili plebejci, koji hrane stomak tog organizma, t j . patricije. Odvajanje ruku od stomaka dovelo bi organizam do s m r t i ; prema tome, odbijanje plebejaca da obavljaju svoje dunosti dovelo bi do propasti rimske drave. 321 Society of Arts and Trades (Drutvo za vetine i zanate) filantropsko drutvo osnovano 1754, kome su bile bliske ideje buroaskog prosvetiteljstva. P e desetih godina 19. veka Drutvom je rukovodio princ Albert. Drutvo je buno proklamovalo kao svoj cilj unapreenje vetina, zanata i trgovine i nagraivanje onih koji doprinesu da se siromanima da zaposlenje, razvije trgovina, povea bogatstvo zemlje itd. D a bi spreilo irenje masovnih traj kova u Engleskoj, Drutvo je pokualo da istupi kao posrednik izmeu radnika i poslodavaca. M a r x je to Drutvo nazvao Society of Arts and Tricks (Drutvo za vetine i podvale). 3 2 4 6 4 7 Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht wissenschaft im Grundrisse, Berlin 1 8 4 0 , 187, Zusatz. 3 2 4 und Staats

1 1 6

1 1 7

1 1 8

1 1 9

1 2 0

Autor del Dialogue concerning happiness nije diplomata J a m e s Harris, koji je napisao knjigu Diaries and correspondence, v e njegov otac James Harris. M a r x ovde daje citat iz Three treatises ( L o n d o n 1 7 7 2 ) , str. 2 9 2 . 325

1 2 1

M a r x navodi ovaj Arhilohov izraz prema delu Seksta Empirika Adversus mathematicos, knjiga 11, 4 4 . 3 2 6 122 tridesetorica tirana odbor koji je postavljen po zavretku peloponeskog rata ( 4 0 4 . pre n. e.) u Atini da bi izradio nov ustav. M e u t i m , ovo telo je za kratko vreme uzelo svu vlast u svoje ruke i uspostavilo reim terora. Posle osmomesene vladavine nasilja, tridesetorica tirana su oboreni i u Atini je ponovo uspostavljena robovlasnika demokratija. 3 2 6

128

i Andrew U r e , The philosophy

1 2 5

327

of manufactures,

L o n d o n 1 8 3 5 , str. 2 1 . 328

kalorina maina maina koja radi n a principu poveavanja i smanjivanja zapremine vazduha p o m o u zagrevarija i hlaenja. U poredenju s parnom m a inom bila je glomazna i manje efikasna. Pronaena je poetkom 19. veka, ali je ve krajem tog veka izgubila svaki praktini znaaj. 331 *Jenny predilica koju je izmeu 1 7 6 4 . i 1767. godine izumeo J a m e s Hargreaves i dao joj ime svoje kerke. 3 3 2 5 . knjiga Mojsijeva, gl. 2 5 . 3 3 2 J . B . Baynes, The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered be fore the members of the Blackburn Literary, Scientific and Mechanics' Institu tion, Blackburn, L o n d o n 1 8 5 7 , s t r : 4 8 . 3 4 4 360 Stolberg,

1 2 0

1 2 7 Biblija,
1 2 8

is F r i e d r i c h Schiller, Das Lied von der Glocke.

1 8 0 Gedichte. Aus dem Griechischen bersetzt von Christian G r a f zu H a m b u r g 1 7 8 2 . 361

1 8 1

U nemakim izdanjima od 1. do 4. ovaj pasus glasi :'Kako je sa intenzivnijom eksploatacijom radne snage raslo i bogaenje fabrikanata, potvruje ve i ta okolnost to se broj engleskih fabrika za preradu pamuka i drugih fabrika o d 1 8 3 8 . d o 1 8 5 0 . proseno proporcionalno poveao za 3 2 % , a od 1850. do 1 8 5 6 . naprotiv za 8 6 % . N a a izmena zasniva se n a podacima koje daju Reports of the inspectors o f factories for 31st October 1856, L o n d o n 1 8 5 7 , str. 12. T u j[e, verovatno, M a r x koristio ovaj izvor. Uporedi i M a r x o v lanak Engleski fabriki sistem u 15. t o m u ovog izdanja. 3 6 8

182
1 8 8

vidi u ovom t o m u , str. 2 5 2 . i dalje. 3 7 3

A n d r e w U r , The philosophy of manufactures, L o n d o n 1 8 3 5 , str. 2 2 . 373

134 vidi u o v o m t o m u , str. 2 5 9 , napomenu 157. 3 7 6

1 8 5

mblaene robijanice* (les bagnes mitiges) naziva Fourier fabrike u knjizi La fausse industrie morcele, rpugnante, mensongre, et l'antidote, l'industrie naturelle, combine, attrayante, vridique, donnant quadruple produit, Paris 1 8 3 5 , str. 5 9 . 378 Secondo Lancelloti, L'Hoggidi overo il mondo non peggiore ne put calatnitoso del passato..., Venetia 1623 (drugo izd. 1 6 5 8 ) . M a r x citira drugi deo ovog r a d a : L'Hoggidi overo gVingegni non inferiori a'passati po knjizi Johanna Beck manna Bey trge zur Geschichte der Erfindungen, B d . 1, Leipzig 1 7 8 6 , str. 125 1 2 6 . Ostali podaci u beleci 194. uzeti su takoe iz ove Beckmannove knjige. 379 T a b e l a je napravljena p r e m a .podacima sledea tri parlamentarna izvetaja koji nose zajedniki naziv Factories: Return to an address of the Honourable t h e House o f C o m m o n s , dated 15 April 1856; Return to an address of the Honourable the House of C o m m o n s , dated 2 4 April 1861; Return t o an ad dress o f the Honourable the House o f C o m m o n s , dated 5 D e c e m b e r 1867. 385 Tenth report of the commissioners appointed t o inquire into the organization and rules of T r a d e s Unions and other associations : together with minutes o f evidence*, L o n d o n 1 8 6 8 , str. 6 3 / 6 4 . 3 8 7

1 8 6

1 3 7

8 8

1 3 9

Nominibus mollire licet mala (Slobodno je recima ulepavati zlo) Oyidije, Ars amatoria, knjiga 2, stih 657. 3 8 9 M a r x je ove podatke uzeo iz parlamentarnog izvetaja Corn, grain and meal. Return to an order of the Honourable the House of C o m m o n s , dated 18 F e b ruary 1867. 4 0 0 Zakoni o koalicijama U 1 7 9 9 . i 1 8 0 0 . godini engleski parlament je ysvojio zakone kojima su zabranjeni osnivanje i rad svih radnikih organizacija. T e zakone je ukinuo parlament 1824. godine, ali su i posle taga vlasti veoma mnogo ograniavale rad radnikih udruenja. Naroito se na agitaciju za stupanje radnika u neku organizaciju i za uee u trajku gledalo kao na prinuivanje i prisiljavanje i to se kanjavalo kao krivini prestup. 4 0 2 652 M a r x ukazuje na intenzitet s kojim su engleski privatni trgovci osvojili kinesko trite posle ukidanja' monopola Istonoindijske kompanije u trgovini sa K i n o m ( 1 8 3 3 ) . Pri tom su se sluili svim sredstvima. Prvi rat zbog opijuma ( 1 8 3 9 1842) agresija Engleske na K i n u , trebalo je da engleskoj trgovini otvori kinesko trite. S njim je poelo pretvaranje Kine u polukolonijalnu zemlju. Od poetka prolog veka Engleska je pokuavala da krijumarenjem u Kinu opijuma spravljanog u Indiji-izravna svoj pasivni trgovinski bilans s K i n o m , ali je naila na otpor kineskih vlasti, koje su 1839. naredile da se zaplene i spale celokupne zalihe opijuma na palubama inostranih brodova u Kantonu. T o je bio povod za rat u kome je Kina podlegla. Englezi su iskoristili taj poraz feudalne zaostale Kine i nametnuli joj razbojniki mirovni ugovor u Nankingu (avgusta 1842). P o ovom ugovoru, otvoreno je pet kineskih luka (Kanton, A m o j , F u o u , Ningpo i angaj) za englesku trgovinu, a Hongkong je za veita vremena predat Engleskoj i ustanovljeno je plaanje velikih kontribucija Engleskoj. P o dodatnom protokolu Nankinkog ugovora. K i n a je morala da prizna strancima i pravo na eksteritorijalnost. 4 0 6 Vidi napomenu 125. 4 0 7 Vidi napomenu 8 0 . 411 Registrar general (glavni statistiar, matiar) zvao se u Engleskoj r u k o v o dilac matine slube. U njegovu kompetenciju spadao je ceo sistem r e g i s t r e vanja roenja, smrti i zakljuenja brakova. 4 1 8 5 7 6 5 8 9 5 9 9
#

1 4 0

1 4 1

1 4 2

1 4 3

1 4 4

1 4 5

146 w/
1 4 7

Shakespeare, Mletaki

trgovac,

4. in, scena 1. 4 3 1

1 4 8

Ne sutor ultra crepidamh (Obuaru, dri se svojih cipela!) tim recima je starogrki slikar Apel odbacio kritike primedbe jednog obuara na njegovu sliku. 4 3 2 dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodam parafrazirane rei iz pesme An die Natur nemakog pesnika s kraja 18. veka Friedricha Leopolda Stolberga. 4 5 1 conomiques, ou Philosophie de la

1 4 9 p . - J . Proudhon, Systme des contradictions misre, t. 1, Paris 1846, str. 7 3 . 4 5 3

1 5 0

U Confederate States of America (Konfederativne Drave Amerike) udruilo se 1861. na kongresu u Montgomeriju jedanaest robovlasnikih drava na jugu Severne Amerike, koje su sebi postavile za cilj da ouvaju ropstvo i da ga proire na celu teritoriju Sjedinjenih Amerikih Drava. Godine 1 8 6 1 . povele su graanski (secesionistiki) rat protiv Sjedinjenih Drava na severu. S pora zom i kapitulacijom junih drava likvidirana je ova separatna konfederacija drava 1865. i ponovo uspostavljen savez sa severnim dravama. 4 7 4 Autor knjige Essai sur la nature du commerce en gnral je Richard Cantillon. Knjigu je za izdanje na engleskom jeziku priredio Philip Cantillon, roak Richarda Cantillona. 4 8 9

1 5 1

iss

U 2 sceni 3 u a gova 507 bi

von

153

prol su

hapsi i
1 5 4

Drutva,

je

nj

Simonde de Sismondi, Nouveaux ris 1819. 513

principes d'conomie politique, tome I, Pa

i* Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova ltd. Jevandelje po Mateju govori u pr voj glavi kako je postepeno rastao broj potomaka Avrama, praoca Izrailjaca, i kako je od njih najzad potekao ceo jevrejski narod. 513
1 5 8

157

Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht senschaft im Grundrisse, Berlin 1840, 2 0 3 , Zusatz. 5 1 9 j_ of the o e 1
1

und Staatsivis-

In

iss Tableau co

Marx s 1. deo, g napisao,

'

bavi .10. .

o .521

159 iNema datuma* to je rekao reakcionarni leski veleposednik Lichnowski kad je 31. avgusta 1848. uzeo re u Frankfurtskoj nacionalnoj skuptini i izjasnio se protiv istorijskog prava Poljske na samostalnost. Nekoliko puta je ponovio: keinen Datum nicht hat umesto: keinen Datum hat, na to su prisutni svaki put odgovarali gromoglasnim smehom, poto se u nemakom jeziku upotrebljava samo jedna negacija. M a r x i Engels su svojevremeno izneli tu kominu scenu u listu Neue Rheinische Zeitung. 522 io Friedrich Schiller, Die
1 , 1

Brgschaft.

523

Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Pred kapijom). 523 U tome su sav Mojsije i proroci! Prema starohrianskoj legendi, Mojsije i vie proroka napisali su knjige Starog zaveta Biblije. U jevrejskoj religiji naroito pet knjiga Mojsijevih vae kao zakon. M a r x ovde upotrebljava gornji izraz u smislu: T o je glavna stvar! T o je najvanija zapovest! 524 679 J . - B . Say, Trait d'conomie Paris 1 8 2 6 , str. 130/131. 525 politique, cinquime dition. T o m e premier,

1 8 8

1 8 3

Formula tdeterminatio est negation nalazi se u jednom Spinozinom pismu od 2. juna 1674. upuenom nepoznatom oveku (vidi: Baruch de Spinoza, Brief-

Wechsel, pismo 5 0 ) , gde je upotrebljena u smislu: ogranienje ili odreenje je negacija. F o r m u l u omnis determinatio est negatio i njeno znaenje da je svaka odreenost negacija nalazimo u Hegelovim delima, preko kojih je posle ula u iru upotrebu. (Vidi : Enzyklopdie der philosophischen Wissenschaften, Erster Teil, 9 1 , Zusatz; Die Wissenschaft der Logik, Erstes B u c h , Erster Abschnitt, Zweites Kapitel: b. Qualitt; Vorlesungen ber die Geschichte der Philosophie, Erster T e i l , Erster Abschnitt, Erstes Kapitel (paragraf o Parmenidu). 5 2 6 1 6 6 Ovde se navodi Potterova knjiga Political economy: its objects, uses, and prin ciples, N e w Y o r k 1 8 4 1 . K a o to se vidi iz uvoda, veliki deo knjige je uglavnom kopija prvih deset glava Scrope-ovog del Principles of political economy o b javljenog 1 8 3 3 . u Engleskoj. P o t t e r je u njemu izvrio neke izmene. 5 2 6
1 6 6

*nulla dies sine linea* (nijedan dan bez nekog retka u stvari: bez crte) ove rei se pripisuju starogrkom slikaru Apelu koji je sebi postavio kao pravilo da svakog dana, makar malo, radi na svojim slikama. 5 3 8 peculium u starom R i m u onaj deo imetka koji je glava porodice mogla predati slobodnom oveku, npr. sinu, ili robu da njime gazduje ili upravlja. Posedovanje pekulijuma nije, u stvari, ukinulo zavisnost roba od njegovog gospodara, a pravno pekulijum je ostajao svojina glave porodice. N a primer, robu koji je posedovao pekulijum bilo je dozvoljeno da zakljui pogodbu, ali samo takvu koja m u ne srne doneti novani iznos dovoljan da se njime moe otkupiti iz ropstva. Pogodbe koje donose velike dobitke i druge mere koje su stvarale mogunost znatnog poveanja pekulijuma, zakljuivala je obino sama glava porodice. 5 4 0 5 4 7 S. - N . - H . Linguet, Thorie des lois civiles, ou principes socit, tome 1, Londres 1767, str. 2 3 6 . 5 4 4 651 fondamentaux de la nations,

1 0 7

1 6 8

1 6 9

A d a m Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of vol. I , Edinburgh 1 8 1 4 , str. 142. 5 5 0

1 7 0

Od 1 8 4 9 . do 1 8 5 9 . Engleska je uestvovala u m n o g i m ratovima: u krimskom ratu (od 1853. do 1 8 5 6 ) , u ratu protiv K i n e (od 1 8 5 6 . d o 1 8 5 8 . i 1 8 5 9 / 1 8 6 0 ) i protiv Persije ( 1 8 5 6 . i 1857). Osim toga, Engleska je 1 8 4 9 . konano osvojila Indiju, a od 1857. do 1 8 5 9 . njene trupe su guile indijski narodnooslobodilaki ustanak. 565 Adam Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations [knjiga 1, gl. 8, izd. Wakefield], t o m e 1, L o n d o n 1 8 3 5 , str. 1 9 5 . 5 6 9 James Steuart, An inquiry into the principles blin 1 7 7 0 , str, 39, 4 0 . 573 VIII. 578 klase u Engleskoj. nations, of political oeconomy, vol. 1, D u

1 7 1

1 7 2

1 7

Boileau, Satira

1 7 4

M a r x misli na delo F r i e d r i c h a Engelsa Poloaj radnike Leipzig 1 8 4 5 . (Vidi u 4 . tomu ovog izdanja.) 5 7 9 A d a m Smith, An inquiry into the nature vol. 1, Edinburgh 1 8 1 4 , str. 5. 5 7 9

1 7 5

and causes of the wealth of

1 7 6

swing-ustanci pokret engleskih poljoprivrednih radnika od 1 8 3 0 . do 1 8 3 3 . protiv primene vralica i za plaanje veih najamnina. Oni su pokuali da os tvare svoje ciljeve preteim pismima koja su slali farmerima i zemljoposednicima u ime izmiljenog kapetana Swinga, i spaljivanjem stogova ita i lom ljenjem vralica. 5 9 7 *low church* (niska crkva, puritanizam) pravac u okviru anglikanske crkve koji je bio rairen uglavnom medu buroazijom i niim svetenstvom. Glavnu panju obraao je na propagandu buroasko-hrianskog morala i na filantrop sku delatnost, koja je uvek imala bogomoljako-licemerni karakter. Zahva-

1 7 7

ljujui takvom radu, eri Shaftesbury (lord Ashley) vrio je znatan uticaj u krugovima low church-a, pa je zato ironino nazvan papa ove crkve. 598
1 7 8

^laudator temporis actit* (ona; koji hvali staro dobro vreme) Horacije, Ars potica, stih 173. 6 0 0 Charles Fourier, Le nouveau monde industriel et socitaire, Paris 1829, odeljak 5, dopuna glavi 36. i odeljku 6. Resume. 6 1 5 * Erin stari naziv za Irsku. 626 Mefistofe-

1 7 9

1 8 0

1 8 1

Kakva ovenost od tako velikog gospodina.' veoma izmenjene love rei iz Goetheovog Fausta (Prolog na nebu). 627

1 8 2

Fenijanci (naziv potie od irske rei fianna, kako se zvala ratnika druina legendarnog irskog junaka Finn MacCumhailla (Fingala) irski sitnoburoaski revolucionari. Prve organizacije fenijanaca nastale su 1857. u Irskoj i u S A D gde su okupile irske emigrante. Program i rad fenijanaca izraavali su protest irskih narodnih masa protiv engleskog kolonijalnog jarma. Fenijanci su zahtevali nacionalnu nezavisnost za svoju zemlju, uspostavljanje demokratske r e publike, pretvaranje seljaka-zakupaca u vlasnike zemlje koju obraduju itd. Imali su nameru da oruanim ustankom ostvare svoj politiki program. Nji hova zavera, meutim, nije uspela. Krajem ezdesetih godina fenijanci su bili izloeni masovnim represalijama, a sedamdesetih godina njihov pokret se ugasio. 6 2 9 Acerba fata Romanos agunt / Scelusque fraternae necis* (Gorki udes i bratoubistvo gone Rimljane po svetu) Horacije, epoda 7. 629 revolucija svetskog trita M a r x ovde govori o ekonomskim posledicama velikih geografskih otkria s kraja 15. veka. Otkrie pomorskog puta za Indiju i otkrie zapadnoindijskih ostrva i amerikog kontinenta doveli su do velikog pomeranja trgovakih puteva. Trgovaki gradovi severne Italije (enova, Vene cija i drugi) izgubili su svoj dotadanji veliki znaaj, a Portugalija, Nizozemska, panija i Engleska, zahvaljujui svom poloaju pored Atlantskog okeana, poele su da igraju glavnu ulogu u svetskoj trgovini. 632

1 8 3

1 8 4

James Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. 1, D u b lin 1770, str. 52. 6 3 4 186 Pauper ubique jaceH (Na sve strane je sirotinja) iz Ovidijevog del Fasti, knjiga 1, stih 218. 637
1 8 7

1 8 5

Za vladavine Fjodora Ivanovia ( 1 5 8 4 1 5 9 8 ) , kad je Rusijom ve stvarno ' vladao Boris Gbdunov, izdat je 1597. edikt po kome su za seljacima, koji su pobegli od nepodnoljivog jarma i muenja od strane zemljoposednika, tragali pet godina i silom ih vraali njihovim ranijim gospodarima. 639 tglorious revolution* (slavna revolucija) u engleskoj istoriji ustaljen naziv za dravni udar od 1688. T a j dravni udar je uvrstio ustavnu monarhiju u Engleskoj, koja je poivala na kompromisu izmeu zemljine aristokratije i buroazije. 6 3 9 Licinijev zakon ovaj zakon, koji je prihvaen u starom Rimu 367. pre n. e., propisivao je izvesno ogranienje prava linog korienja optinske zemlje, kao i niz mera u korist dunika. Bio je uperen protiv stalnog poveavanja zemljinog poseda i protiv privilegija patricija, to pokazuje izvesno jaanje politikog i ekonomskog poloaja plebejaca. P o predanju, ovaj zakon su izra dili narodni tribuni K . Licinije Stolon i L . Sekstije Lateranus. 6 4 2 poslednji pretendentov ustanak Pristalice Stjuart nadale su se da e ustankom 1 7 4 5 / 4 6 . postaviti za kralja Engleske takozvanog mladog pretendenta Charlesa Edwarda. U isto vreme taj ustanak je bio odraz protesta narodnih masa kotske i Engleske protiv izrabljivanja od strane,zemljoposednika i masovnog prote-

1 8 8

1 8 9

1 8 0

rivanja sitnih zemljoradnika. Posledica poraza ovog ustanka bilo je potpuno unitenje sistema klanova u kotskoj i masovnije proterivanje seljaka s njihove zemlje. 6 4 4
1 9 1

Geli stanovnici gornjih oblasti severne i zapadne kotske, potomci starih Kelta. 6 4 4 Taksmen su u doba sistema klanova u kotskoj nazivani najstariji lanovi koji su bili neposredno podreeni efu klana ili lairdu (velikom oveku). Laird je delio taksmenima zemlju (tak), koja je bila svojina celog klana. L a i r d u je isplaivan mali tribut i tako je priznavana njegova vrhovna vlast. Taksmenima su bili podreeni nii inovnici koji su stajali na elu svakog seoceta i kojima su seljaci bili podreeni. S raspadom sistema klanova laird se pretvorio u zemljoposednika, a taksmeni su u sutini postali kapitalistiki zakupci; raniji tribut zemenila je zemljina renta. U svom lanku Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Sutherlanda i ropstvo (vidi u l i . t o m u ovog izdanja) M a r x pie o ulozi taksmena u sistemu klanova. 6 4 4 M a r x misli na svoj lanak Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Sut herlanda i ropstvo, objavljen u listu New-York Daily Tribune 9. februara 1853. 6 4 5 %petty sessions* (male sednice) sednice suda od dvojice ili vie mirovnih sudija koji su po uproenom postupku reavali nevane sluajeve. 6 5 0 A. Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, I , Edinburgh 1814, str. 2 3 7 . 651 vol.

1 9 2

1 8 3

1 9 4

1 9 5

1 9 6

Zakon protiv tzavera* je postojao u Engleskoj jo u srednjem veku. On je zabranjivao zavereniku delatnost svake vrste, ak i onu- koja ima zakonski povod. N a osnovu tog zakona zabranjivano je organizovanje radnika i guena je njihova klasna borba i pre usvajanja zakona o koalicijama (vidi napomenu 141) i posle njihovog ukidanja. 6 5 4 vladavina terora jakobinska diktatura u Francuskoj od juna 1 7 9 3 . d o juna 1794. 6 5 4 A. Anderson, An historical and chronological deduction of the origin of commerce, from the earliest accounts to the present time. P r v o izdanje je izilo u L o n d o n u 1764. 6 5 7 6 6 9 J a m e s Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. I , D u b lin 1 7 7 0 , first book, ch. X V I . 6 5 8 G . yon Glich, Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Zeit, B d . I , Jena 1830, str. 3 7 1 . 6 6 5 M a r x se ovde, verovatno, poziva na englesko izdanje knjige Aanwysing der heilsame politike Gronden en Maximen van de Republike van Holland en West-Frisland, za ijeg je autora smatran J a n de W i t t . T a knjiga je prvi put objavljena u Lajdenu 1662. K a k o je sada utvreno, autor te knjige (izuzimajui dve glave, koje je napisao J a n de W i t t ) jeste holandski ekonomist i preduzima Peter von der Hore. 6 6 7 Asijentski ugovor tako se naziva ugovor po kojem je panija od 16. do 18. veka davala stranim dravama i privatnim licima pravo na trgovinu afrikim crnim robljem posle svojih osvajanja u Americi. 6 6 9 Tantae moli erau (toliko muka je stalo) M a r x ovde upotrebljava izreku iz Vergilijeve Eneide, knjiga 1, stih 3 3 . T a m o stoji: Tantae moli erat R o m a nam condere gentem (Toliko muka je stalo osnivanje rimskog plemena). 6 7 0

1 9 7

1 9 8

1 9 9

2 0 0

2 0 1

2 0 2

2 0 8

2 0 4

C. Pecqueur, str. 4 3 5 . 671

Thorie

notwelle

d'conomie

sociale

et

politique,

Paris 1 8 4 2 ,

205 peelov Zakon o bankama D a bi prebrodila tekoe koje su se javljale prilikom zamene novanica za zlato, engleska vlada se na inicijativu Roberta Peela 1 8 4 4 . odluila da donese zakon o reformi Engleske banke. T a j zakon je propisivao podelu Banke na dva potpuno nezavisna odeljenja sa odvojenim fondom gotovine: banking-odeljenje, koje je izvodilo iste bankarske operacije, i issue-odeljenje koje je izdavalo novanice. T e novanice su morale imati solidno pokrie u vidu specijalnog zlatnog fonda, koji je stalno morao stajati na raspolaganju. Izdavanje novanica bez pokria u zlatu svedeno je na 1 4 miliona funti sterlinga. M e u t i m , koliina novanica u opticaju, protivno Zakonu o bankama iz 1 8 4 4 , u stvari nije zavisila od fonda za pokrie, ve od potranje u sferi prometa. Z a vreme privrednih kriza, kad je nestaica u novcu bila naroito velika, engleska vlada je privremeno stavila van snage zakon iz 1844. i poveala s u m u novanica bez pokria u zlatu. 6 8 1 206 M a r x je predviao da e itaoci njegovih ekonomskih del nailaziti na znatne tekoe, koje su, kako je sam govorio, proizlazile iz prirode materije, novog teorijskog stanovita s koga je on tu materiju tretirao i iz revolucionisanja nauke koje je on svojim ekonomskim delima vrio. Zato je M a r x , naroito posle objavljivanja spisa Prilog kritici politike ekonomije ( 1 8 5 9 ) , u kome je nain izlaganja bio vrlo nepopularan, nastojao da svoja del, a naroito Kapital, to vie priblii itaocu. Ovaj dodatak I glavi I toma Kapitala rezultat je takvog M a r x o v o g nastojanja. N a tekoe na koje e naii itaoci I toma Kapitala M a r x u je prvi skre nuo panju njegov prijatelj L u d w i g Kugelmann. On m u je predloio da dvostru ko prikae oblike vrednosti. (Vidi Pogovor drugom izdanju, str. 19. u ovom tomu.) Prilikom tampanja I t o m a Kapitala M a r x je odgovarajui tekst poslao E n gelsu da bi se s njim konsultovao. Iz Engelsovog pisma M a r x u od 16. juna 1867. doznajemo da je Engels proitao tekst, zapazio u njemu izvesne meto doloke nedostatke i dao M a r x u neke sugestije. Napomenuo je da je dijalek tiko izlaganje trebalo povezati s istorijskim, ilustrovati ga istorijski. Mnogo si pogreio, pie Engels M a r x u , to tok misli tog apstraktnijeg izlaganja nisi uinio preglednijim manjim pododeljcima i podnaslovima. T r e b a l o je da taj deo obradi po primeru Hegelove Enciklopedije, s kratkim paragrafima; da svaki dijalektiki prelaz istakne posebnim naslovima i po mogustvu da sve ekskurze i ilustracije tampa drugim slovima. T i m e bi stvar dobila unekoliko udbeniki karakter, ali to bi znatno pomoglo veoma irokom krugu italaca da te lake shvate. Populus, pa ak i ueni, jo nije navikao na takav nain miljenja, pa m u se t o m o r a n a sve mogue naine olakati. Ova Engelsova primedba na nain Marxovog izlaganja bila je neposredan povod da M a r x ponovo u z m e u razmatranje odgovarajui tekst i da ga dopuni i ispravi u smislu Engelsovih sugestija. Dvadeset i drugog juna 1867. M a r x pie Engelsu: Sto se tie izlaganja oblika vrednosti, ja sam tvoj savet p o s l u a o i n i s a m ga posluao, da bih i u t o m pogledu ostao dijalektiar. T o jest, ja sam 1, napisao jedan D o d a t a k , u kome sam i s t u stvar izloio toliko prosto i toliko ,kolski koliko je bilo mogue, i 2 , po tvom savetu sam svaku etapu razvitka podelio na paragrafe itd. s a sopstvenim naslovima. A onda u predgovoru kaem ,nedijalektikom* itaocu da preskoi strane od x do y, pa da umesto toga procita Dodatak. T u ne mislim samo na filistre, nego i na omladinu, koja je eljna znanja itd. Osim toga, t o pitanje je odluujue za celu knjigu. D a je Engelsova primedba bila neposredan povod da M a r x ponovo uzme u obradu ovaj tekst, pokazuje i M a r x o v o pismo Engelsu od 27. juna 1867, u kome o n kae da je postupio tano po Engelsovom savetu. Ako je M a r x u , dakle, prva sugestija da napie Dodatak I glavi I toma Kapitala dola od Ludwiga Kugelmanna, neposredan podsticaj da to uini dao m u je Engels.
c

Napomene

767

Iz prepiske izmeu M a r x a i Engelsa vidimo da je M a r x ovaj D o d a t a k napisao izmeu 1 6 . i 2 7 . juna 1 8 6 7 , tj. u v r e m e kad je I t o m Kapitala ve uveliko bio u tampi. U s v o m pismu Engelsu od 2 7 . juna 1 8 6 7 . M a r x govori 0 D o d a t k u navodei detaljnu podelu teksta, njegove paragrafe i naslove, to znai da je tada rukopis Dodatka bio ne samo zavren nego i sasvim p r i p r e m ljen za t a m p u . Pisan naknadno kao dopuna I glave I t o m a Kapitala, D o d a t a k je i m a o osobitu n a m e n u i poseban znaaj. T r e b a l o je da on najveim delom zameni odgovarajui tekst I glave I t o m a Kapitala. Svestan da je ovde izlaganje p o p u larnije i preglednije, M a r x je u predgovoru I t o m u savetovao itaocu da u m e s t o teksta iz I glave u kome se govori o oblicima vrednosti, p r o i t a D o d a t a k koji je priloio na kraju I t o m a . Ali znaaj ovog teksta ne ograniava se s a m o n a materiju I glave; on ima veliki znaaj i za celu knjigu, jer razumevanje p a r tije o oblicima vrednosti slui kao osnova za shvatanje celokupne materije koju M a r x tretira u I t o m u Kapitala. D o d a t a k I glavi je od ogromnog ne s a m o naunoteoretskog nego i filozofsko-metodolokog znaaja. O n predstavlja briljantan p r i m e r primene M a r x o v o g dijalektikog m e t o d a u politikoj ekonomiji. T o je sistematska eksplikacija najelernentarnijih oblika dijalektike ekonomske stvarnosti, dija lektike oblik vrednosti, dijalektike polova izraza vrednosti, nerazdvojnosti oblika vrednosti itd. Analizom dijalektike oblika v r e d n o s t i . M a r x otkriva i neke druge oblike dijalektike, koji su m e u s o b n o tesno povezani i bez kojih bi i sama dijalektika oblika vrednosti ostala nedovoljno objanjena: dijalek tiku sadraja i forme, dijalektiku kvantiteta i kvaliteta i stvarnog istorijskog razvitka procesa r a z m e n e . O v d e , dakle, i m a m o kompendijum materijalistike dijalektike. K a o to je s naunoteoretskog gledita osnova za razumevanje celokupnog daljeg izlaganja materije, ovaj D o d a t a k je i s metodolokog gle dita jezgro M a r x o v e dijalektike i pretpostavka za razumevanje svih kasnijih oblika njegovog dijalektikog razvijanja misli. Poto m u je bilo jasno da je dopunski tekst I glave bio nuan, M a r x u d r u g o m izdanju I t o m a Kapitala nije ostao na dvojnom izlaganju materije u okviru I glave i u okviru samostalnog D o d a t k a I glavi na kraju toga t o m a , nego je I glavu ponovo redigovao i najvei deo D o d a t k a uneo u tekst ove glave. to se teksta t i e , najvanije je o v o : U glavi I 1, n a u n o s a m stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto je tako izriito istaknuta i veza i z m e u supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno p o t r e b n i m r a d n i m v r e m e n o m koja je u p r v o m izdanju bila samo nagovetena. G l a v u I , 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to m i je nalagalo v e i samo dvostruko p r i kazivanje iz prvog izdanja. (Vidi u o v o m t o m u , str. 1 9 . ) Ali bez obzira na to to je ovaj D o d a t a k I glavi iz 1 8 6 7 . u d r u g o m iz danju najveim delom integrisan u tekst I glave, on i m a samostalnu vrednost. O n predstavlja logiki tesno povezanu i izuzetno preglednu celinu, konciznu 1 sistematsku o b r a d u najsloenijeg problema ekonomske nauke. U z t o , ovaj Dodatak i m a samostalnu vrednost i kao sjajan p r i m e r jedinstva teorije i m e t o d a koje karakterie ovaj t o m , kao i druga dva t o m a Kapitala. Z b o g toga ovaj D o d a tak zasluuje da se i posebno publikuje, i on se sada prvi p u t objavljuje na srpskohrvatskom jeziku. (Delovi teksta koji se podudaraju s tekstom I glave Kapitala preuzeti su iz prevoda M o e Pijade i Rodoljuba olakovia; ostale delove D o d a t k a prevela je Olga Kostreevi. P i s m a M a r x a i Engelsa koja se citiraju u ovoj napomeni vidi u 3 8 . t o m u ovog izdanja.)
5

Literatura

/. Dla
Addington, Stephen: An inquiry into the reasons for and against inclosing openfields. 2nd ed. [Istraivanje o razlozima za ograivanje i protiv ograivanja slobodnog zemljita. Drugo izdanje], Coventry, London 1772 641. The advantages of the East-India trade to England [Preimustva trgovanja s Istonom Indijom za Englesku], London 1720. 297 303 307 308 311 325 379 4 5 0 Aikin, J [ o h n ] : A description of the country from thirty to forty miles round Manch ester [Opis okoline na prostoru od 3 0 do 4 0 milja oko Manestera], London 1795. 5 2 4 662 668 6 6 9 [Anderson, Adam:] An historical and chronological deduction of the origin of com merce, from the earliest accounts to the present time. Containing, an history of the great commercial interests of the British Empire. With an appendix. Vol. 12 [Istorijsko i hronoloko izvoenje porekla trgovine, od najranijih vesti do naih dana. Sadri istoriju velikih trgovakih interesa Britanske Imperije. Sa dodatkom. T o m 12], London 1764. 657 6 6 9 Anderson, James: The bee, or literary weekly intelligencer. Vol. 3rd [Pela, ili nedeljni knjievni informator. T r e i t o m ] , Edinburgh 1791. 546 Observations on the means of exciting a spirit of national industry; chiefly intended to promote the agriculture, commerce, manufactures, and fisheries of Scotland. In a series of letters to a friend. Written in the year 1775 [Razmatranja o sred stvima podsticanja duha nacionalne industrije; namenjena uglavnom unapre enju poljoprivrede, trgovine, manufaktura i ribarstva kotske. U jednoj se riji pisama prijatelju. Napisana 1775], Edinburgh 1777. 4 9 3 6 4 4 Appian von Alexandrien: Rmische Geschichten. bers, von Ferdinand L . J . Dillenius. 7 Bdch. [Istorija Rima. Preveo Ferdinand L . J . Dillenius. 7 svezaka], Stuttgart 1830. 6 4 2 [Arbuthnot, John:] An inquiry into the connection between the present price of pro visions, and the size of farms. With remarks on population as affected thereby. To which are added, proposals for preventing future scarcity. By a farmer [Istra ivanje odnosa izmeu dananje cene ivotnih namirnica i veliine farmi. Sa primedbama kako to utie na stanovnitvo. Dodaju se predloi za spreavanje budue oskudice. Napisao jedan farmer], London 1773. 278 2 9 3 2 9 4 638 642 Aristoteles: Ethica Nicomachea. I n : Opera ex recensione Immanuelis Bekkeri. T . 9 [Nikomahova etika. U : Dela u redakciji Immanuela Bekkera. T o m 9 ] , Oxonii 1837. 63 -De repblica libri VIII. Ibid. T o m 10 [Drava, u 8 knjiga. Isto. T o m 10], Oxo nii 1837. 86 142 152

Ashley, [Anthony] : Ten hours' factory hill. T h e speech in the House of Commons, on Friday, M a r c h 15 , 1844 [Zakon o desetoasovnom radnom danu u fabrici. Govor odran u Donjem domu u petak 15. marta 1844], London 1 8 4 4 . 3 5 6 365 366
t h

Athenaeus: DeipnosopUstarum libri quindecim. T . 2 . . . emendav. a c s u p p l e v . . . illustrav. commodisque indicibus instrux. Johannes Schweighaeuser [Gozba sofista, u 14. knjiga. T o m 2 . . . Ilustrovao i dao uputstva Johannes Schweig haeuser], Argentorati 1802. 1 9 8 125 Augier, Marie: Du crdit public et de son histoire depuis les temps anciens jusqu' nos jours [O javnom kreditu i o njegovoj istoriji od antikih vremena do danas], Paris 1842. 6 7 0

Babbage, Charles: On the economy of machinery and manufactures maina i manufaktura], London 1832. 309 3 1 2 333 346 358

[O ekonomiji

Bacon, Francis: The essays or counsels civil and moral [Ogledi ili saveti graanski i moralni], London 1625. 635 The Reign of Henry VIL Verbatim reprint from Rennet's England, ed. 1719 [Vladavina Henrija V I I . Prepisano iz Kenetove Engleske, izdato 1719], London 1870. 635 636 [Bailey, Samuel:] A critical dissertation on the nature, measures, and causes of value; chiefly in reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the au thor of essays on the formation and publication of opinions. [Kritika rasprava o prirodi, merama i uzrocima vrednosti, koja se poglavito odnosi na spise gos podina Ricarda i njegovih sledbenika. Napisao autor esej o formiranju i izra avanju mnenja], London 1825. 67 8 4 4 7 0 . (anonimno) Money and its vicissitudes in value; as they affect national industry and pecuniary contracts, with a postscript on joint-stock banks [Novac i promen njegove vrednosti; njihov uticaj na nacionalnu industriju i na obaveze po nov anim ugovorima, s dodatkom o akcionarskim bankama], London 1837. 56 538 Barbon, Nicholas: A discourse concerning coining the new money lighter. I n answer to M r . Lock's considerations about raising the value of money [Rasprava o kovanju novog lakeg novca. U odgovor razmatranjima gospodina Locke-a o podizanju vrednosti novca], London 1696. 4 3 4 4 122 135 136. Barton, John: Observations on the circumstances which influence the condition of the labouring classes of society. [Zapaanja o okolnostima koje utiu na poloaj radnih klasa drutva], London 1817. 558 5 5 9 596 Baynes, [John]: The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered before the members of the Blackburn Literary, Scientific and Mechanics' Institution [Trgovina pamukom. Dva predavanja o ovom predmetu, odrana pred lano vima Blekbernkog drutva za knjievnost, nauku i mehaniku], Blackburn, London 1857. 3 4 4 Beccaria, Cesare: Elementi di econorma pubblica. I n : Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T . 11 [Elementi nacionalne ekonomije. U : Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. T o m 1 1 ] , Milano 1804. 325 Beckmann, Johann: Beytrge zur Geschichte der Erfindungen. riji pronalazaka. T o m . 1 ] , Leipzig 1786. 379 Bd. 1 [Prilozi isto

Beecher-Stowe, Harriet: Uncle Tom's cabin [ia-Tomina koliba]. 645 49 Man - Engels (21)

Bellers, J o h n : Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and immorality [Ogledi o sirotinji, manufakturama, trgovini, kolonijama i nemoralnosti], London 1699. 123 136 2 9 2 4 2 4 Proposais for raising a colledge of industry of ail useful trades and husbandry, with profit for the rich, a plentiful living for the poor, and good ducation for youth [Predloi za otvaranje praktinog koleda za sva korisna zanimanja i zemljo radnju, na korist bogatih, za bolji ivot siromanih i za dobro vaspitanje mla dih], London 1696. 129 130 379 4 3 2 543 Beritham, Jrmie: Thorie des peines et des rcompenses; ouvrage extrait des manu scrits de M . Jrmie Bentham. P a r Etfienne] Dumont. 3e d. T . 2 [Teorija 0 kaznama i nagradama; izvod iz rukopisa g. Jrmie Benthama. Od Et[ienne-a] Dumont-a. T r e e izdanje, t o m 2 ] , Paris 1826. 538 Berkeley, George: The querist, containing several queries, proposed to the considra tion of the public [Upitnik koji sadri nekoliko pitanja upuenih na razmatranje javnosti], London 1750. 300 316 Die Bibel oder die ganze Heilige Schrift des alten und neuen Testaments. Nach der deutschen bers. Martin Luthers [Biblija ili celo Sveto pismo novoga 1 staroga zaveta. Prema nemakom prevodu Martina Luthera], 87 243 332 513 524 6 7 9 Bidaut, J . N. : Du monopole qui s'tablit dans les arts industriels et le commerce, au moyen des grands appareils de fabrication. 2e livraison. D u monopole de la fa brication et de la vente [O monopolu koji nastaje u industriji i trgovini primenom krupnih orua proizvodnje. Druga knjiga. O monopolu proizvodnje i prodaje], Paris 1828. 2 8 8 Biese, F r a n z : Die Philosophie des Aristoteles, in ihrem inneren Zusammenhange, mit besonderer Bercksichtigung des philosophischen Sprachgebrauchs, aus dessen Schriften entmckelt. B d . 2. Die besonderen Wissenschaften [Aristotelova filo zofija u svojoj unutarnjoj vezi, s posebnim osvrtom na filozofsku upotrebu je zika razvijenu na osnovu njegovih del. T o m 2. Posebne nauke], Berlin 1842. 361 Blakey, Robert: The history of political literature from the earliest times. Vol. 2 [Istorija politike knjievnosti od najranijih vremena. T o m 2 ] , London 1855. 637 638 Blanqui, [Jrme-Adolphe]: Cours d'conomie industrielle. Recueilli et annot par Ad[olphe-Gustave] Biaise [ K u r s industrijske ekonomije. Prikupio i zabeleio Adolphe-Gustave Biaise], Paris 1 8 3 8 - 1 8 3 9 . 301 3 0 2 Des classes ouvrires en France, pendant l'anne 1848. T . 12. [O radnikim klasama u Francuskoj u 1848. godini. T o m 1 2 ] , Paris 1849. 2 4 8 249 Block, Maurice: Les thoriciens du socialisme en Allemagne. Extrait du Journal des conomistes* (numros de juillet et d'aot 1872) [Teoretiari socijalizma u Nemakoj. Izvod iz Journal des conomistes* (brojevi od jula i avgusta 1872)], Paris 1872. 2 3 . Boileau, Etienne: Rglemens sur les arts et mtiers de Paris, rdigs au XIII sicle, et connus sous le nom du livre des mtiers... Avec des notes et une introd. par G . - B . Depping [Pravila o zanatima u Parizu, sastavljena u 13. veku, poznata pod nazivom Knjiga o z a n a t i m a . . . S belekama i uvodom G . - B . Depping-a], Paris 1837. 4 3 0 Boileau-Despraux, Nicolas: Satire VIII [Satira V I I I ] . 578

Boisguillebert, [Pierre L e Pesant]: Le dtail de la France. I n : conomistes finan ciers du X V I I I e siecle. Prcds de notices historiques sur chaque auteur, et accompagns de commentaires et de notes explicatives, par Eugne Daire [Trgovina na malo u Francuskoj. U : Finansijski ekonomisti X V I I I veka.

S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima E u gne-a Daire-a], Paris 1 8 4 3 . 123 Dissertation sur la nature des richesses, de l'argent et des tributs o l'on dcouvre la fausse ide qui rgne dans le monde l'gard de ces trois articles [Rasprava o prirodi bogatstava, novca i poreza u kojoj se ukazuje na pogreno miljenje koje vlada u svetu o ova tri faktora], isto. 132 Boxhorn, Marcus Zuerius: Marci Zuerii Boxhornii institutionum politicarum liber primus. In : Marci Zuerii Boxornii varii tractatus politici [Marcus Zuerius Boxrhorn o politikim ustanovama, knjiga 1. U : Marcus Zuerius B o x h o r n , , R a z n e politike rasprave'], Amstelodami 1 6 6 3 . 3 7 9 3 8 0 [Brentano, L u j o : ] Wie Karl Marx citirt [Kako K a r l M a r x citira]. I n : Concordia. Zeitschrift fur die Arbeiterfrage, Berlin, br. 10. od 7. marta 1 8 7 2 . 3 8 [anonimno] Wie Karl Marx sich vertheidigt [Kako se Karl M a r x brani]. Isto, b r . 27. od 4 . jula 1 8 7 2 . i broj 2 8 . od 11. jula 1872. 38 Broadhurst, J . : Political economy [Politika ekonomija], L o n d o n 1 8 4 2 . 6 0

Brougham, H e n r y : An inquiry into the colonial policy of the European powers. I n two volumes. Vol. 2 [Istraivanje o kolonijalnoj politici evropskih sila. U dva toma. T o m 2 ] , Edinburgh 1 8 0 3 . 6 6 9 6 7 0 [Bruckner, J o h n : ] Thorie du systme animal 1767. 5 4 5 [Teorija o ivotinjskom svetu], L e y d e

Buchanan, David : Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain ; with observations on the principles of currency, and exchangeable value [Is pitivanje o porezu i trgovinskoj politici Velike Britanije; s primedbama o prin cipima valute i razmenljivoj vrednosti], Edinburgh 1 8 4 4 . 1 1 9 Observations on the subjects treated of in Dr. Smith's inquiry into the nature and causes of the wealth of nations [Razmatranja o predmetima koje tretira d r Smith u istraivanju prirode i uzroka bogatstva naroda], Edinburgh 1 8 1 4 . 6 4 4 vidi i Smith, A d a m : An inquiry into the nature and causes of the wealth of nati ons. Bchez, P[hilippe] - J[oseph] - B[enjamin] et P[ierre] - Q l e s t i n ] R o u x [- L a vergne] : Histoire parlementaire de la rvolution franaise, ou journal des assem bles nationales, depuis 1789 jusqu'en 1815. T . 10 [Parlamentarna istorija Francuske revolucije, ili dnevnik Narodne skuptine od 1 7 8 9 . do 1 8 1 5 . T o m 1 0 ] , Paris 1834. 6 5 5 Burke, E d m u n d : A letter from the Right Honourable Edmund Burke to a Noble Lord, on the attacks made upon him and his pension, in the House o f L o r d s , by the Duke of Bedford and the Earl o f Lauderdale, early in the present session o f Parliament [Pismo visokouvaenog E d m n d a Burke-a plemenitom lordu o napadu na njega i na njegovu penziju u D o m u lordova od strane vojvode od Bedforda i erla od Lauderdale-a, na poetku sadanjeg zasedanja Parlamenta], L o n d o n 1796. 6 3 9 Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Right Hon. William Pitt, in the month o f November, 1 7 9 5 [Misli i detalji o oskudici, prvenstveno upueni visokouvaenom Williamu Pittu, meseca novembra 1 7 9 5 ] , L o n d o n 1800. 187 211 2 8 9 6 7 0 Butler, Samuel: Hudibras
t h

[Hjudibres]. 4 4

[Byles, J o h n Barnard:] Sophisms of free-trade and popular political economy exami ned. B y a barrister. 7 ed. W i t h corr. and add. [Sofizmi slobodne trgovine i popularna politika ekonomija. Od jednog sudskog advokata. 7. izdanje s popravkama i dopunama], L o n d o n 1852. 2 4 4 6 5 2

Cairnes, J [ o h n ] Eflliot]: The slave power: its character, career and probable designs: being an attempt to explain the real issues involved in the American contest [ R o bovska snaga, njen karakter i verovatne perspektive: pokuaj da se ukae na pravi izlaz iz amerikog unutranjeg spora], L o n d o n 1862. 179 2 3 9 2 9 8 Campbell, G e o r g e : Modern India: a sketch of the which is prefixed, some account of the natives and Indija: skica sistema graanske uprave. Napred cima i o domorodakim ustanovama], L o n d o n system of civil government. To native institutions [Savremena je izloen izvetaj o domoro 1852. 3 1 9

Cantillon, Philip: The analysis of trade, commerce, coin, bullion, banks and foreign exchanges. Wherein the true principles o f this useful knowledge are fully but briefly laid down and explained, to give a clear idea o f their happy consequences to society, when well regulated. T a k e n chiefly from a manuscript of a very in genious gentleman deceas'd, and adapted t o the present situation of our trade and c o m m e r c e [Analiza trgovine, trgovakih poslova, novca, zlatnih poluga, banaka i meunarodne razmene. G d e su istiniti principi ovog korisnog znanja potpuno ali kratko postavljeni i objanjeni da daju jasnu ideju njihove srene posledice po drutvo, u koliko je dobro regulisano. Uzeto uglavnom iz ruko pisa jednog umrlog vrlo pametnog gospodina i prilagoeno sadanjem stanju nae trgovine], L o n d o n 1 7 5 9 . (Vidi i napomenu 132.) 4 8 8 [Cantillon, R i c h a r d : ] Essai sur la nature du commerce en g&neral. T r a d , de l'anglois. I n : Discours politiques. T . 3e. [Ogled o prirodi trgovine uopte. Prevedeno s engleskog. U : Politike rasprave. T o m 3 ] , Amsterdam 1 7 5 6 . (Vidi i napomenu 151.) 4 8 8 4 8 9 Carey, H [ e n r y ] C[harles]: Essay on the rate of wages. With an examination of the causes of the differences in the condition of the labouring population throughout the world [Ogled o stopi najamnine. S ispitivanjem razlika u uslovima radnikog stanovnitva u elom svetu], Philadelphia, L o n d o n 1 8 3 5 . 4 9 5 The slave trade, domestic and foreign: why it exists, and how it may be extinguished [Trgovina robljem, domaa i strana: zato ona postoji i kako se moe ukinuti], Philadelphia, L o n d o n 1 8 5 3 . 6 4 5 661 Carlyle, T h o m a s : Ilias (Americana) in nuce. I n : MacmiUan's Magazine. E d . by David Masson. L o n d o n , Cambridge. August 1 8 6 3 . [Ilijada (amerika) ukratko. U:MacmiUan's Magazine. Izdao David Masson. L o n d o n , Cambridge. Avgust 1863.] 2 2 9 [Cazenove, J o h n : ] Outlines of political economy, being a plain and short view of the laws relating to the production, distribution and consumption of wealth [Osnovi politike ekonomije; jasan i kratak pregled zakona proizvodnje, raspodele i potronje bogatstva], L o n d o n 1832. 1 8 0 2 8 6 4 5 9 5 2 6 vidi i Malthus, T h o m a s R o b e r t : Definitions
n d

in political economy

Chalmers, T h o m a s : On political economy in connexion with the moral state and moral prospects of society. 2 ed. [O politikoj ekonomiji u vezi s moralnim stanjem i moralnim perspektivama drutva. D r u g o izdanje], Glasgow 1832. 142 Chamberlain, J o s e p h : [Erffnungsrede der sanitren Konferenz, Birmingham, 14. J a n u a r 1875.] I n : The Manchester Guardian, 15. Januar 1875. [Govor prilikom otvaranja zdravstvene konferencije. Bermingem, 14. januar 1875. U : Manchester Guardian, 1 5 . januar 1875.] 5 6 8 The character and behaviour of King William, Sunderland, Somers etc. as repre sented in original letters to the Duke of Shrewsbury, from Somers, Halifax, Oxford, secretary Vernon etc. [Linost i ponaanje kralja Williama, Sunderlanda, Somersa itd. prema originalnim pismima vojvodi Shrewsburyju od Somersa, H a lifaxa, Oxforda, sekretara Vernona itd. (Rukopis u Sloane Manuscript Collection Britanskog muzeja, br. 4 2 2 4 . ) ] 6 3 9

Cherbuliez, A[ntoine]: Richesse ou pauvret. Exposition des causes et des effets de la distribution actuelle des richesses sociales [Bogatstvo ili siromatvo. Izlaganje uzroka i posledica sadanje raspodele drutvenog bogatstva], Paris 1841. 167 170 5 1 5 . [Child, Josiah:] A discourse concerning trade, and that in particular of the East-Indies [Rasprava o trgovini, a naroito o trgovini Istone Indije], [ L o n d o n 1689.] 9 0 [Clement, Simon:] A discourse of the general notions of money, trade and exchanges, as they stand in relation each to other. By a merchant [Rasprava o optim poj movima o novcu, trgovini i razmeni, kakav je njihov meusobni odnos. Od jednog trgovca], L o n d o n 1695. 9 0 Cobbett, William : A history of the protestant reformatiom in England and Ireland. Showing how that event has impoverished and degraded the main body o f the people in those countries. I n a series of letters, addressed to all sensible and just Englishmen [Istorija protestantske reformacije u Engleskoj i Irskoj, koja pokazuje kako je taj dogaaj osiromaio i degradirao glavnu masu naroda u tim zemljama. U seriji pisama upuenih svim razboritim i pravinim E n glezima], L o n d o n 1824. 637 Code pnal, ou code des dlits et des peines [Krivini zakonik, ili zakonik o krivinim delima i kaznama], Cologne 1810. 6 5 4 Colins, [Jean-Guiliaume-Csar-Alexandre-Hippolyte]: U conomie politique, source des rvolutions et des utopies prtendues socialistes, T . 3e [Politika ekonomija izvor tobonjih socijalistikih revolucija i utopija. T o m 3 ] , Paris 1857. 542 613 681 Columbus, Christoph : [Brief aus Jamaica] vidi Navarrete, Mfartin] F[ernandez de] : Die Reisen des Christof Columbus... Comte, Charles: Trait de lgislation ou exposition des lois gnrales, suivant les quelles les peuples prosprent, dprissent ou restent stationnaires. 3e d. Revue et corr. [Rasprava o zakonodavstvu ili izlaganje o optim zakonima, na osnovu kojih narodi napreduju, nazaduju ili stagniraju. T r e e izdanje, pregledano i ispravljeno], Bruxelles 1 8 3 7 . 6 6 3 Condillac, (Etienne-Bonnot de) : Le commerce et le gouvernement. In: Mlanges d'conomie politiques T . 1. Prcds de notices historiques sur chaque auteur, et accompagns de commentaires et de notes explicatives, par E u g n e Daire et G[ustave] de Molinari [Trgovina i vlada. U : Zbornik politike ekonomije. T o m 1. S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima Eugne-a Daire-a i G[ustave]-a de Molinarija], Paris 1847. 148 Considerations concerning taking off the bounty on corn exported: in some letters to a friend. T o which is added, a postscript, shewing that the price of c o r n is n o rule to judge of the value of land [Razmiljanja o ukidanju premije za izvoz ita u nekim pismima jednom prijatelju. S dodatkom koji pokazuje da cena ita nije pravilo p o kome se sudi o vrednosti zemlje], L o n d o n 1 7 5 3 . 2 8 7 Considerations on taxes, as they are supposed to affect the price of labour in our manu factures. In a letter to a friend. [Razmiljanja o porezima, kako oni mogu da utiu na cenu rada u naim manufakturama. U pismu jednom prijatelju], L o n don 1 7 6 5 . 2 4 6 Corbet, T h o m a s : An inquiry into the causes and modes of the wealth of individuals', or the principles of trade and speculation explained. I n two parts. {Istraivanje o uzrocima i vrstama bogatstva pojedinaca; ili objanjenje naela trgovine i peku lacije. U dva del], L o n d o n 1 8 4 1 . 1 4 0 5 1 9 Corbon, [Claude]A[nthime]: De renseignement professionnel. fesionalnoj obuci. D r u g o izdanje], Paris 1 8 6 0 . 4 3 1 2nde d. [O p r o

Courcelle-Seneuil, J[ean-G[ustave] : Trait thorique et pratique des entreprises industrielles, commerciales et agricoles ou manuel des affaires. 2e d., revue et augm. [Teorijska i praktina rasprava o industrijskim, trgovakim i poljopriv rednim preduzeima ili prirunik o poslovima. Drugo, prepravljeno i proi reno izdanje], Paris 1857. 2 0 9 The currency theory reviewed; in a letter to the Scottish people on the menaced inter ference by government with the existing system of banking in Scotland. By a banker in England [Prikaz teorije novanog opticaja: u pismu kotskom narodu o preteem meanju vlade u postojei sistem bankarstva u kotskoj. Od jednog engleskog bankara], Edinburgh 1845. 131 Cuvier, [George] : Discours sur les rvolutions du globe. Avec des notes et un appendice d'aprs les travaux rcents de M M . de Humboldt, Flourens, Lyell, Lindley, etc. Rd. par Hoefer [Rasprava o revolucijama Zemlje. S primedbama i do datkom prema najnovijim radovima gospode Humboldta; Flourens-a, Lyella, Lindleya itd. U redakciji Hoefera], Paris 1863. 4 5 2

Dante Alighieri: Boanstvena

komedija.

18 101

Darwin, Charles : ber die Entstehung der Arten im Thier- und Pflanzen-Reich durch natrliche Zchtung, oder Erhaltung der vervollkommneten Rassen im Kampfe um's Dasein. N a c h der 3. engl. A u s g . . . aus dem Engl, bers, und mit An merkungen vers, von H . G . Bronn. 2. verb, und sehr verm. Aufl. [O nastanku vrsta u ivotinjskom i biljnom carstvu prirodnim odabiranjem, ili odranje usavrenih rasa u borbi za opstanak. Prema treem engleskom i z d a n j u . . . pre veo s engleskog i dao napomene H . G. Bronn. Drugo, poboljano i uveano izdanje], Stuttgart 1863. 3 0 5 , 3 3 0 Daumer, Georg Friedrich: Die Geheimnisse des christlichen Alterthums. [Tajne hrianskog starog veka. T o m 12], Hamburg 1847. 258 D e Cous, Salomon vidi Hero Alexandrinus : Buch von Lufft- und , sten.. . Bd. 12 Wasser-Kn,

A defence of the land-owners and farmers of Great Britain; and an exposition of the heavy parliamentary and parochial taxation under which they labour; combi ned with a general view of the internal and external policy of the country; in familiar letters from an agricultural gentleman in Yorkshire to a friend in Par liament [Odbrana zemljoposednika i farmera u Velikoj Britaniji, i izlaganje o velikom skuptinskom i parohijskom porezu pod kojim oni rade; kombinovano s optim pogledom na unutranju i spoljnu politiku zemlje, u privatnim pismima jednog poljoprivrednika iz Jorkira prijatelju u Parlamentu], London 1814. 490 [Defoe, Daniel:] An essay upon publick credit... T r e e izdanje], London 1710. 131 (3rd ed.) [Ogled o javnom kreditu...

D e Quincey, Thomas : The logic of political economy [Logika politike ekonomije], Edinburgh, London 1844. 3 5 0 De Roberty, [Jewgeni Walentinowitsch] : Dos Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Von Karl M a r x . Erster Band, Hamburg 1867. In: La Philosophie positive, Paris, N 3, novembre-dcembre, 1868. [Kapital. Kritika politike ekonomije. Od Karla Marxa. Prvi tom, Hamburg 1867. U : La Philosophie positive, Pariz, br. 3. za novembar i decembar 1868.] 23 Descartes, R e n : Discours de la mthode pour bien conduire sa raison, et chercher la vrit dans les sciences [Rasprava o metodi za dobro upravljanje razumom i za istraivanje istine u naukama], Paris 1 6 6 8 . 345 346

Destutt de T r a c y , [Antoine-Louis-Claude] comte de: Elmens d'idologie. 4e et 5e parties. Trait de la volont et de ses effets [Elementi ideologije. etvrti i peti deo. Rasprava o volji i njenom dejstvu], Paris 1826. 81 146 151 2 9 2 2 9 4 573 Trait d'conomie politique [Rasprava o politikoj ekonomiji], Paris 1823. 146 Dickens, Charles: Oliver Twist [Oliver Tvist]. 391 3 9 2 Diderot, Denis: Le Salon de 1767 [Salon iz 1767]. 126 Dietzgen, Joseph: Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie von Karl Marx. Hamburg 1867. I n : Demokratisches Wochenblatt, Leipzig, vom 1, 2 2 , 29 August und 5 September 1868. [Kapital. Kritika politike ekonomije od Karla Marxa. Hamburg 1867. U : Demokratisches Wochenblatt, Lajpcig, od 1, 2 2 , 29. avgusta i 5. septembra 1868.] 2 2 Diodor von Sicilien: Historische Bibliothek. bers, von Julius Friedrich W u r m . Bdch. 1 19. Stuttgart 1 8 2 8 1 8 4 0 . 1. und 3. Buch. [Istorijska biblioteka. Preveo Julius Friedrich W u r m . Sv. 119. Stuttgart 1 8 2 8 1 8 4 0 . 1. i 3. knjiga.] 134 211 304 327 451 A discourse of the necessity of encouraging mechanick industry [Rasprava o neophod nosti davanja podstreka za razvoj mehanike industrije], London 1690. 245 D r y den, [John]: The cock and the fox: or, the tale of the nun's priest. I n : Fables ancient and modern. Transi, into verses from Homer, Ovid etc. by [John] Dryden [Petao i lisica ili bajka o sveteniku. U : Antike i savremene bajke. Preveo u stihovima iz Homera, Ovidija itd. (John) Dryden], London 1713. 217. Ducptiaux, Edfouard]: Budgets conomiques des classes ouvrires en Belgique. Subsistances, salaires, population [Ekonomski budet radnikih klasa u Bel giji. Sredstva za ivot, plate i populacija], Bruxelles 1 8 5 5 . 593 5 9 4 5 9 5 Duffy, [Charles] Gavan: Guide to the land law of Victoria zemljini zakon], London 1862. 6 8 2 [Vodi uz viktorijanski

Dunning, T[homas] Jfoseph]: Trades' Unions and strikes: their philosophy and intention [Tredjunioni i trajkovi : njihova teorijska osnova i njihove intencije], London 1860. 4 8 4 487 6 7 0 Dupont, Pierre: Le chant des ouvriers [Pesma radnik]. 613 Dupont de Nemours, [Pierre-Samuel]: Maximes du docteur Quesnay, ou rsum ' de ses principes d'conomie sociale. I n : Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Rivire, Baudeau, L e Trone. Avec une introd. sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugne Daire. I partie [Uenje doktora Quesnaya, ili rezime njegovih naela drutvene ekonomije. U : Fiziokrati. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Rivire, Baudeau, L e Trone. Sa uvodom o uenju fiziokrata, s komenta rima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. Prvi deo], Paris 1846. 105
e

Eden, Frederic Morton: The state of the poor: or, an history of the labouring classes in England, from the conquest to the present period. . . . With a large appendix. Vol. 1 3. [Stanje siromanih ili istorij radnikih klasa u Engleskoj od osva janja do sadanjeg doba. . . . S opirnim dodatkom. T o m 1 3], London 1797. 218 5 3 0 544 545 5 9 6 6 3 8 6 4 0 6 4 2 6 6 8 . Encyclopdie des sciences mdicales; ou trait gnral, mthodique et complet des di verses branches de l'art de gurir. 7e div. Auteurs classiques [Enciklopedija medi cinskih nauka, ili opta, metodika i potpuna rasprava o razliitim granama lekarske vetine. 7. serija. Klasini autori], Paris 1841. 3 2 4

Engels, Friedrich: Die englische Zehnstundenbill. I n : Neue Rheinische Zeitung. Politisch-konomische Revue. Redigiert von Karl M a r x , Heft 4 , April 1 8 5 0 [Engleski zakon o desetoasovnom radnom vremenu. U : Rajnske novine. Politiko-ekonomska revija. Ureuje Karl M a r x ] , London, Hamburg, NewYork, sv. 4 , april 1850. 2 6 2 271 Die Lage der arbeitenden Klasse in England. Nach eigner Anschauung und authen tischen Quellen [Poloaj radnike klase u Engleskoj. N a osnovu sopstvehog posmatranja i autentinih izvora], Leipzig 1 8 4 5 . 2 1 5 2 1 9 227 2 4 0 3 5 4 3 7 4 376 3 9 4 5 3 4 5 7 9 Umrisse zu einer Kritik der Nationaloekonomie. I n : Deutsch-Franzsische Jahrbcher. Herausgegeben von Arnold Rge und Karl Marx. 1. und 2. Lie ferung [Nacrt za kritiku politike ekonomije. U : Nemako-francuski godi njaci. Izd. Arnold Ruge i Karl Marx. B r . 1 - 2 ] , Paris 1844. 77 141 152 562 Ensor, George: An inquiry concerning the population of nations: containing a re futation of Mr. Malthus's essay on population [Istraivanje o naseljenosti razn h zemalja, koje opovrgava ogled o stanovnitvu g. Malthusa], London 1818. 6 4 4 An essay on credit and the bankrupt act [Ogled o kreditu i zakonu o bankrotstvu], London 1707. 127 An essay on the political economy of nations: or, a view of the intercourse of countries, as influencing thdr wealth [Ogled o politikoj ekonomiji naroda, ili jedno gle dite o meusobnim vezama zemalja kao faktoru koji utie na njihovo bogat stvo], London 1 8 2 1 . 181 2 7 7 An essay on trade and commerce: containing observations on taxes, as they are suppo sed to affect the price of labour in our manufactories: together with some interes ting reflections on the importance of our trade to America... By the author of Considerations on taxes* [Ogled o trgovini i trgovakom prometu, koji sadri primedbe o porezima kako oni treba da utiu na cene rada naih manufaktur nih radionica zajedno s nekim interesantnim mislima o vanosti nae trgovine s A m e r i k o m . . . Od autora Zapaanja o porezima], London 1770. 2 0 8 246-248 328 4 7 8 5 2 9 544 649 Essays on political economy: in which are illustrated the principal causes of the pre sent national distress; with appropriate remedies [Ogledi iz politike ekonomije, u kojima su ilustrovani glavni uzroci sadanjeg nacionalnog siromatva; s prik ladnim lekovima], London 1830. 4 6 5 [Evans, N . H . : ] Our old nobility. B y noblesse oblige. 2nd ed. [Nae staro plemstvo. Od autora koga obavezuje drutveni poloaj. Drugo izdanje], London 1 8 7 9 . 639

Faulhaber, Johann: Mechanische Verbesserung einer Alten Roszmhlen, welche vor diesem der Knigliche Ingenieur Augustinus Ramellus an Tag geben... [Meha niko poboljanje jednog starog dolapa koji je pre ovog pisca konstruisao kra ljevski inenjer Augustinus R a m e l l u s . . . ] , U l m 1625. 3 3 4 Fawcett, Henry: The economic position of the british labourer [Ekonomski poloaj britanskog radnika], Cambridge, London 1865. 4 9 1 539 5 4 0 578 Ferguson, A d a m : An essay on the history of civil society [Ogled o istoriji graanskog drutva], Edinburgh 1767. 3 1 6 3 2 2 - 3 2 3 Ferrand vidi Hansard's parliamentary debates... Vol. 170.

Ferrier, Franois-Louis-Auguste: Du gouvernement considr dans ses rapports ' avec le commerce [O vladi s gledita njenih odnosa p rema trgovini], Paris 1805. 65

Fielden, J o h n : The curse of the factory system; or, a short account of the origin of factory cruelties [Proklinjanje fabrikog sistema ili kratko objanjenje porekla zala koje je doneo fabriki sistem], London 1836. 357 365 6 6 8 . [Fleetwood, William]: Chronicon preciosum: or, an account of english money, the price of corn, and other commodities, for the last 600 years [Chronicon preciosum (hronika cena) ili razmatranje o engleskom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 6 0 0 godina], London 1707. 2 4 4 Chronicon preciosum: or, an account of english gold and silver money; the price of corn and other commodities, for six hundred years last past [Hrpnika cena ili razmatranje o engleskom zlatnom i srebrnom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 6 0 0 godina], London 1745. 2 4 4 Fonteret, A[ntoine)-L[ouis] : Hygine physique et morale de Vouvrier clans les grandes villes en gnral et dans la ville de Lyon en particulier [Fizika i moralna higijena radnika u velikim gradovima uopte i u Lonu posebno], Paris 1858. 323 [Forbonnais, Franois-Veron de:] Elmens du commerce. Nouv. d. '2nde partie [Elementi trgovine. Novo izdanje. Drugi deo], Leyde 1766. 91 [Forster, Nathaniel :] An inquiry into the causes of the present high price of provi sions. In two parts [Istraivanje o uzrocima sadanjih visokih cena .ivotnih namirnica. U dva del], London 1767. 2 4 6 379 451 6 4 0 Fortescue, J o h n : De laudibus legum Angliae [O vrlinama zakona Engleske], London 1537. 634 Fourier, Chfarles] : La fausse industrie morcele, rpugnante, mensongre, et l'anti dote: l'industrie naturelle, combine, attrayante, vridique, donnant quadruple produit [Izopaena usitnjena, gnusna i lana privreda i njen lek prirodna, kombinovana, privlana, istinska industrija, koja daje etiri puta vei proizvod], Paris 1 8 3 5 - 1 8 3 6 . 378 Le nouveau monde industriel et socitaire, ou invention du procd d'industrie attrayante et naturelle distribue en sries passionnes [Novi industrijski i zdrueni svet, ili pronalaenje naina za privlanu i prirodnu industriju koja se deli u serije prema naklonostima oveka], Paris 1829, 615 Franklin, Benjamin: A modest inquiry into the nature and necessity of a paper currency. I n : The works of Benjamin Franklin. By Jared Sparks. Vol. 2. [Skromno istraivanje o prirodi i neophodnosti papirnog novca. U : Dela Benjamins Frank lina. Od Jareda Sparksa. T o m 2 ] , Boston 1836. 57 Positions to be examined, concerning national nom bogatstvu koja treba ispitati], isto. 152 wealth [Gledita o nacional

Freytag, Gustav: Neue Bilder aus dem Leben des deutschen Volkes [Nove slike iz ivota nemakog naroda], Leipzig 1862. 6 5 3 . Fullarton, J o h n : On the regulation of currencies; being an examination of the prin ciples, on which it is proposed to restrict, within certain fixed limits, the future issues on credit of the Bank of England, and of the other banking establishments throughout the country..2nd ed., with corr. and add. [O regulisanju novanog opticaja; ispitivanje naela po kojima treba postaviti izvesne odreene granice buduim emisijama kredita Engleske banke i drugih bankovnih ustanova u celoj zemlji. Drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje], London 1845. 121 132 135. Galiani, Ferdinando: Deila moneta. I n : Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T . 3 4 [O novcu. U : Italijanski klasici politike eko nomije. Novo doba. T o m 3 - 4 ] , Milano 1803. 7 6 8 9 9 0 9 8 143 147 2 8 3 5 6 9

Ganilh, Ch[arles]: Des systmes d'conomie politique, de la valeur comparative de leurs doctrines, et de celle qui parait la plus favorable aux progris de la richesse. 2nde. d. T . I et I I [O sistemima politike ekonomije, o uporednoj vrednosti njihovih uenja i o onom uenju koje izgleda najpogodnije za poveanje bogat stva. Drugo izdanje. T o m I i II], Paris 1821. 6 5 160 396 La thorie de l'conomie politique. T . I et I I [Teorija politike ekonomije. T o m I i I I ] , Paris 1 8 1 5 . 1 6 5 [Garnier, Germain:] Abrg lmentaire des principes de l'conomie politique tak pregled naela politike ekonomije], Paris 1796. 4 8 6 [Kra

vidi i Smith, Adam : Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations... Avec des notes et observations par Germain Gamier. T . 5, Paris 1802. Gaskell, P[eter]: The manufacturing population of England, its moral, social, and physical conditions, and the changes which have arisen from the use of steam machi nery; with an examination of infant labour [Manufakturno stanovnitvo u E n gleskoj, njegovi moralni, drutveni i fiziki uslovi i promen koje je izazvala primena parne maine, sa ispitivanjem dejeg rada], London 1833. 386 393 Genovesi, Antonio: Lezioni di economa civile. I n : Scrittori classici italiani di eco noma poltica. Parte moderna. T . 7 9 . [Predavanja iz graanske ekonomije. U : Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. T o m 7 9 ] , Milano 1803. 143 Geoffroy Saint-Hilaire, [Etienne]: Notions synthtiques, historiques et physiolo giques de philosophie naturelle [Sintetiki istorijski i fizioloki pojmovi prirodne filozofije], Paris 1838. 6 5 8 Gisborne, T h o m a s : An enquiry into the duties of men in the higher and middle clas ses of society in Great Britain. 2nd ed., corr. Vol. 2. [Istraivanje o dunostima ljudi viih i srednjih klasa drutva u Velikoj Britaniji. Drugo, ispravljeno izdanje. T o m 2 ] , London 1795. 6 6 9 Goethe, Johann Wolfgang von: An Suleika [Zulejki]. 2 4 2

Faust. D e r Tragdie erster Teil. [Faust. Prvi deo tragedije.] 71 177 523 6 2 7 [Gray, John:] The essential principles sition to some false doctrines of Dr. naela bogatstva nacija nasuprot Smith-a i drugih], London 1797. of the wealth of nations, illustrated, in oppo Adam Smith, and others [Objanjenje bitnih nekim pogrenim shvatanjima dr Adama 149

[Greg, Robert Hyde:] The factory question, considered in relation to its effects on the health and morals of those employed in factories. And the Ten Hours Bilh, in relation to its effects upon the manufactures of England, and those of foreign countries [Fabriko pitanje razmatrano u vezi sa zdravljem i moralom onih koji su zaposleni u fabrikama. I Zakon o desetoasovnom radnom danu s obzirom na njegov efekt na manufakture Engleske i stranih zemalja], London 1837. 262 Gregoir, Henri: Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles [ T i pografi pred Popravnim sudom Brsela], Bruxelles 1865. 4 8 9 Grove, W[illiam] R[obert]: The correlation of physical forces. 5 ed. Followed by a discourse on continuity [Korelacija fizikih sila. Peto izdanje. Zajedno sa raspravom o kontinuitetu], London 1867. 4 6 3 Glich, Gustav von: Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten untrer Zeit. Bd. 12 [Istorijski prikaz trgovine, zanatstva i zemljoradnje najznaajnijih drava n a eg vremena koje se bave trgovinom. T o m 1 2 ] , Jena 1830. 2 0 665

Haller, Ludwig von: Restauration der Staats-Wissenschaft oder Theorie des natr lich-geselligen Zustands; der Chimre des knstlich-brgerlichen entgegengesetzt. Bd. 14 [Restauracija nauke o dravi ili teorija prirodno-drutvenog stanja, nasuprot himeri vetakog graanskog stanja. * T o m 1 4 ] , Winterthur 1816 - 1 8 2 0 . 345 Hamm, Wilhelm: Die landwirtschaftlichen Gerthe und Maschinen Englands. E i n Handbuch der landwirtskchaftlichen Mechanik und Maschinenkunde, mit einer Schilderung der britischen Agricultur. 2., gnzl. umgearb. u. bedeutend verm. Aufl. [Poljoprivredna orua i poljoprivredne maine Engleske. Prirunik poljoprivredne mehanike i mainstva s prikazom britanske poljoprivrede. Drugo, potpuno preraeno i znatno proireno izdanje], Braunschweig 1856. 4 4 4 Hanssen, Georg: Die Aufhebung der Leibeigenschaft und die Umgestaltung der gutsherrlichbuerlichen Verhltnisse berhaupt in den Herzogthmern Schleswig und Holstein [Ukidanje ropstva i preobraaj vlastelinsko-seljakih odnosa uopte u vojvodstvima lezvigi Holtajn], St. Petersburg 1 8 6 1 . 213 Harris, James: Dialogue concerning happiness. In: James Harris, ,Three treatises', 3 ed. rev. and corr. [Dijalog o srei. U : James Harris, , T r i rasprave'. T r e e pregledano i ispravljeno izdanje], London 1772. 325
r d

Harris, James, Earl of Malmesbury: Diaries and correspondence of James Harris, First Earl of Malmesbury; containing an account of his missions to the courts of Madrid, Frederick the Great, Catherine the Second, and the Hague; and his special missions to Berlin, Brunswick, and the French Republic. E d . by his grandson, the T h i r d Earl. Vol. 14 [Dnevnici i prepiska Jamesa Harrisa, prvog erla od Maltnesberija, koji sadre izvetaj o njegovim misijama na dvoru u Madridu, na dvorovima Fridriha Velikog, Katarine I I i u H a g u ; i o njegovim specijalnim misijama u Berlinu, Braunvajgu i Francuskoj Republici. Izdao njegov unuk, trei eri. T o m 14], London 1844. 325 Harrison, William: The description of England. I n : The first and second volumes of chronicles... First collect, and publ. by Raphael Holinshed, William Harrison, and others. [Opis Engleske. U : Prvi i drugi tom h r o n i k . . . Prvi sakupili i objavili Raphael Holinshed, William Harrison i drugi], London 1587. 6 3 4 6 5 0 656 Hassall, A[rthur] H[ill] : Adulterations detected or plain instructions for the discovery of frauds in food and medicine. 2nd ed. [Otkrivanje falsifikovanja ili jasna uputstva za otkrivanje prevara u proizvodnji hrane i lekova. Drugo izdanje], London 1861. 161 2 2 2 Hegel, Georg Wilhelm Friedrich: Encyclopdie der philosophischen Wissenschaften im Grundrisse. 1. Theil. Die Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. I n : Werke. Vollst. Ausg. durch einen Verein von Freunden des Verewigten. Bd. 6 [Osnove enciklopedije filozofskih nauka. Prvi deo. Logika. Izdao Leopold von Henning. U : Dela. Potpuno izdanje del pripremilo Drutvo pokojnikovih prijatelja], Berlin 1840. 164 3 2 5 Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatswissenschaft im Grundrisse. Hrsg. von Eduard Gans. Ebendort. 2. Ausg. Bd. 8 [Osnovne crte filozofije prava ili osnovi prirodnog prava i nauke o dravi. Izdao Eduard Gans. Isto. Drugo izdanje. T o m 8], Berlin 1840. 51 91 155 324 519 Wissenschaft der Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. Ebendort. Bd. 3 5 [Logika. Izdao Leopold von Henning. Isto. T o m 3 5 ] , Berlin 1 8 3 3 - 1 8 3 4 . 278 Heine, Heinrich: Heinrich. Zeitgedicht [Hajnrih. Savremena pesma]. 2 7 2 H e r o Alexandrinus : Buch von Lufft- und Wasser-Knsten, welche von Friderich Commandino von Urbin aus dem Griegischen in das Lateinische b e r s e t z t . . . Und mit einem Anhang von allerhand Mhl-, Wasser- und Grotten- W e r c k -

en aus Salomon de C a u s . . . auch anderen berhmt- und erfahrnen Autoribus zusammen g e t r a g e n . . . [Knjiga o napravama koje koriste snagu vazduha i vode, koju je preveo s grkog na latinski Friderich Commandino iz U r b i n a . . . s dodatkom o raznim napravama, mlinovima i zagatima od Salomona de Cousa i drugih slavnih i iskusnih a u t o r a . . . ] , Frankfurt 1688. 334 Hobbes, T h o m a s : Leviathan, or the matter, form, and power of a comtnonwealth, ecclesiastical and civil. I n : The English works of T h o m a s Hobbes. Now first collect, and ed. by William Molesworth. Vol. 3 [Levijatan ili sadrina, oblik i m o crkvene i svetovne zajednice. U : Dela Thomasa Hobbesa na engleskom jeziku. Sada prvi put sakupio i izdao William Molesworth], London 1839. 157 318 [Hodgskin, Thomas:] Labour defended against the claims of capital; or, the unpro ductiveness of'capital proved. With reference to the present combinations amongst journeyemen. By a labourer [Odbrana rada od zhteva kapitala; ili dokaz neproizvodnosti kapitala. S osvrtom na sadanje saveze najamnih radnika. Napi sao jedan radnik], London 1825. 317 5 0 6 [anonimno] The natural and artificial right of property contrasted [Suprotstav ljena prirodna i vetaka prava na svojinu], London 1832. 662 Popular political economy. F o u r lectures delivered at the London Mechanics' Institution [Popularna politika ekonomija. etiri predavanja odrana na In stitutu za mehaniku u Londonu], London 1827. 304 315 4 7 2 Holinshed, Raphael vidi Harrison, William: The description H o m e r : Ilijada. Odiseja. 3 2 6 Hopkins, T h o m a s : On rent of land, and its influence on subsistence and population; with observations on the operating causes o f the condition of the labouring classes in various countries [O zemljinoj renti i njenom utkaju na sredstva za ivot i stanovnitvo. S primedbama o uzrocima koji deluju na poloaj radnih klasa u raznim zemljama], London 1828. 2 0 6 Horacije: Ars poetica [O pesnikoj vetini]. 6 2 9 Epode. 6 0 0 . Satire. 14 2 3 9 3 2 4 .
th

of England..

66

[Hrne, George:] A letter to Adam Smith on the life, death and philosophy of Ms friend David Hume. By one of the people called christians. 4 ed. [Pismo Adamu Smith-u o ivotu, smrti i filozofiji njegovog prijatelja Davida Hume-a. Napisao neko iz naroda nazvanog hrianskim. etvrto izdanje], Oxford 1784. 546 Horner, Leonard: Letter to Mr. Senior vidi Senior, Nassau William: Letters on the factory act... Suggestions for amending the factory acts to enable the inspectors to prevent il legal working, now become very prevalent. I n : Factories regulation acts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Predloi za ispravku zakona o fabrikama kako bi se omoguilo inspektorima da spree ilegalan rad, koji je sad postao vrlo rasprostranjen. U : Zakonima o ureenju fabrika. tampano po nareenju Donjega doma 9. avgusta 1859.] 265 Houghton, John: Husbandry and trade improv'd: being a collection of many valua ble materials relating to corn, cattle, coals, hops, wool etc. Vol. 14 [Unapreenje zemljoradnje i trgovine: zbornik mnogih vrednih dokumenata o itu, stoci, uglju, hmelju, vuni itd. T o m 1 - 4 ] , London 1 7 2 7 - 1728. 379

Howitt, William: Colonization and Christianity; a popular history of the treatment of the natives by the Europeans in all their colonies [Kolonizacija i hrianstvo; popularna istorija tretmana uroenika od strane Evropljana u svim njihovim kolonijama], L o n d o n 1 8 3 8 . 6 6 3 Hume, David: Essays and treatises on several subjects, A new ed. I n 4 vols. [Ogledi i rasprave o raznim pitanjima. N o v o izdanje. U etiri t o m a ] , L o n d o n 1770. 117 Hutton, Charles: A course of mathematics. 1 2 ed. I n two volumes [ K u r s m a t e matike. Dvanaesto izdanje. U 2 t o m a ] , L o n d o n 1841 1 8 4 3 . 3 2 9 Huxley, T h o m a s H f e n r y ] : Lessons in elementary mentarne fiziologije], London 1 8 6 6 . 4 2 7 physiology [Predavanja iz ele
t h

The industry of nations, part I I . A survey o f the existing state o f arts, machines, and manufactures [Industrija raznih zemalja. D e o drugi. Pregled postojeeg stanja zanatstva, maina i manufaktura], L o n d o n 1 8 5 5 . 3 0 8 341 An inquiry into those principles, respecting the nature of demand and the necessity of consumption, lately advocated by Mr. Malthus, from which it is concluded, that taxation and the maintenance of unproductive consumers can be condu cive to the progress of wealth [Istraivanje naela o prirodi potranje i nunosti potronje, koja je g. Malthus nedavno branio i iz kojih se izvodi zakljuak da oporezivanje i izdravanje neproizvodnih potroaa mogu biti korisni za p o veanje bogatstva], L o n d o n 1 8 2 1 . 151 1 6 0 391 5 2 5 5 3 6 Isokrates: Busiris. I n : Isocratis ,Orationes et epistolae . Rocognovit J . G . Baiter. Graece et Latine [Buziris. U : Izokratovi govori i pisma. Obradio J . G . Baiter. Grki i latinski], Paris 1 8 4 6 . 327
c

Jacob, William: An historical inquiry into the production and consumption of the precious metals. I n two volumes. [Istorijsko istraivanje o proizvodnji i potronji dragocenih metala. U dva t o m a ] , L o n d o n 1 8 3 1 . 4 8 A letter to Samuel Whiibread', being a sequel to considerations on the protection required by british agriculture [Pismo Samuelu W h i t b r e a d u ; nastavak zapaanja o zatiti koju zahteva britanska poljoprivreda], L o n d o n 1 8 1 5 . 197 Jones, Richard: An essay on the distribution of wealth, and on the sources of taxation. [Ogled o raspodeli bogatstva i o izvorima poreza], L o n d o n 1 8 3 1 . 2 9 5 An introductory lecture on political economy, delivered at King's College. L o n don, 2 7 F e b r u a r y 1 8 3 3 . T o which is added a syllabus o f a course of lectures on the wages of labour. [Uvodno predavanje iz politike ekonomije odrano na Kraljevskom koledu. L o n d o n , 27. februara 1 8 3 3 . N j e m u je dodat prospekt kursa predavanja o platama radnika], L o n d o n 1 8 3 3 . 5 5 9
t h

Text-book of lectures on the political economy of nations [Predavanja iz politike ekonomije naroda], Hertford 1852. 2 7 8 2 8 8 2 9 9 501 5 1 8 527. Juvenal: Satire. [Kay^MaHt, 222.

KpumuKu

HraaTbeBH^:] Tonxa 3pfeHin uomuiuKo-3KOHOMUHecKou y Kapjia Mapxca [ T a k a gledita politiko-ekonomske kritike Karla Marxa], u: BicTHHK'b EBponw. . . . T O M 3 , CaHKTneTep5yprb 1 8 7 2 . 2 3

HjuiapHOH

Kopp, H e r m a n n : Entwickelung der Chemie. I n : Geschichte der Wissenschaften in Deutschland. Neuere Zeit. B d . 10. 3. Abth. [Razvoj hernije. U : Istorija nauka u Nemakoj. N o v o doba. T o m 10. T r e i deo], Miinchen 1 8 7 3 . 2 7 8 Ksenofon: Cyropaedia [Kiropedija]. 3 2 7

L a b b r d e , Alexandre-[Louis-Joseph] d e : De Vesprit d'association dans tous les intrts de la communaut, ou essai sur le complment du bien-tre et de la richesse en France par le complment des institutions [O duhu udruivanja svih interesa zajednice, ili ogled o poveanju blagostanja i bogatstva Francuske dopunom broja institucija], Paris 1 8 1 8 . 4 6 8 L a i n g , Samuel: National distress; its causes and remedies [Nacionalno siromatvo; njegovi uzroci i sredstva za njegovo iskorenjivanje], L o n d o n 1844. 180 569 582 5 9 7 Lancellotti, Secondo: UHoggidi overo gVingegni non inferiori a'passati. Parte 2 [Savremenost ili ne manji duhovi o d onih iz prolosti. Drugi de], Venetia 1658. 379 Lassalle, F e r d i n a n d : Herr Bastiat-Schulze von Delitzsch, der konomische Julian, oder: Capital und Arbeit [Gospodin Bastiat-Schulze von Delitzsch, ekonomski Julijan, ili: kapital i r a d ] , Berlin 1 8 6 4 . 13 Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln von Ephesos. N a c h einer neuen Sammlung seiner Bruchstcke und der Zeugnisse der Alten dargestellt. B d . 1. [Filozo fija Heraklita M r a n o g iz Efesa. Izloena prema novoj zbirci njegovih odlomaka i prema svedoanstvima antikih pisaca. T o m 1], Berlin 1858. 102. L a w , J e a n : Considrations sur le numraire et le commerce. I n : ^conomistes finan ciers du X V I I I e sicle. Prcds de notices historiques sur chaque auteur, et accompagns de commentaires et de notes explicatives, par E u g n e Daire [Zapaanja o novcu i trgovini. U : Finansijski ekonomisti 18. veka. S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima Eugne-a Daire-a], Paris 1 8 4 3 . 9 0 9 1 L e T r o n e , [Guillaume-Franois] : De l'intrt social par rapport la valeur, la circulation, l'industrie et au commerce intrieur et extrieur. I n : Physiocrates, Quesnay, D u p o n t de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivire, Baudeau, L e Trone. A v e c une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugne Daire. 2e partie [O drutvenom interesu u vezi s vrednou, p r o m e t o m , industrijom i unutranjom i spoljnom trgovinom. U : Fiziokrati. Quesnay, D u p o n t de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivire, Baudeau, L e Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim bele kama od Eugne-a Daire-a. Drugi deo], Paris 1 8 4 6 . 4 4 4 7 91 9 9 107 113 136 1 4 6 - 1 4 9 151 1 9 0 A letter to Sir T. C. Bunbury on the poor rates, and the high price of provisions; with some proposals for reducing both. B y a Suffolk gentleman [Pismo seru T.. C. Bunburyju o porezima u korist sirotinje i visokim cenama ivotnih na mirnica; s nekim predlozima za snienje obojega. O d jednog gospodina iz Safolka], Ipswich 1 7 9 5 . 6 3 8 L e v i , L e o n e : On deer forests and Highlands agriculture in relation to the supply of food. I n : Journal of the Society of Arts [O lovitima i poljoprivredi kot ske Visije u vezi sa snabdevanjem hranom. U : Journal o f the Society o f Arts*], London, 23. marta 1866. 647. Liebig, Justus v o n : Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agricultur und Physiologie. 1. Aufl. T h . 1 [Hernija i njena primena u poljoprivredi i fiziologiji. Sedmo iz danje. D e o 1], Braunschweig 1862. 2 1 4 4 4 6 5 0 5 ber Theorie und Praxis in der Landwirthschaft Braunschweig 1 8 5 6 . 2 9 4 [O teoriji i praksi u poljoprivredi],

[Linguet, Simon-Nicolas-Henri:] Thorie des lois civiles ou principes fondamentaux de la socit. T o m e premier et second [Teorija graanskih zakona ili osnovna na ela drutva. T o m prvi i drugi], L o n d r e s 1767. 2 0 9 2 5 8 2 9 9 5 4 4 Livius, T i t u s : Ab urbe condita [Od osnivanja grada]. 251

Locke, J o h n : Some considerations of the consequences of the lowering of interest, rand raising the value of money ( 1 6 9 1 ) . [ I n : ] The works. 8> ed. in 4 vols. Vol I I [Neka zapaanja o posledicama snienja kamate i povienja vrednosti novca (1691). [ U : ] Dela. Osmo izdanje. U etiri toma. T o m I I ] , London 1777. 4 3 9 0 118 Lucretius C a m s , T i t u s : De rerum natura [O prirodi stvari], 1 9 4

Luther, Martin: An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen. Vermanung [Opomena pastorima da dre propovedi protiv zelenatva], Wittemberg 1 5 4 0 . 127 175 523 Macaulay, Thomas Babington: The history of England from the accession of James the Second. 10 ed. Vol 1. [Istorija Engleske od stupanja na presto Dejmsa Drugog. Deseto izdanje. T o m 1 ] , London 1854. 2 4 5 2 4 6 6 3 3
th

MacCulloch, J[ohn] R[amsay]: A dictionary, practical, theoretical, and historical, of commerce and commercial navigation [Praktini, teorijski i istorijski priruni renik trgovine i trgovake mornarice], London 1847. 1 4 0 The literature of political economy: a classified catalogue o f select publications in the different departments o f that science, with historical, critical, and bio graphical notices [Literatura o politikoj ekonomiji: klasifikovani katalog izabra nih publikacija iz razliitih grana ove nauke, s istorijskim, kritikim i biograf skim belekama], London 1845. 135 6 4 1 The principles of political economy: with a sketch of the rise and progress o f the science. 2nd ed. [Naela politike ekonomije. Sa skicom uspona i progresa nauke. Drugo izdanje], London 1830. 143 391 3 9 2 Maclaren, James: A sketch of the history of the currency: comprising a brief review of the opinions of the most eminent writers on the subject [Skica istorije novca s kratkim osvrtom na miljenje najistaknutijih autora koji su pisali o ovom pred metu], London 185fr. 9 6
v

Macleod, Henry Dunning: The theory and practice of banking: with the elementary principles of currency; prices; credit; and exchanges. Vol. 1 [Teorija i praksa bankarstva. S osnovnim naelima o novanom opticaju, cenama, kreditu i meninim kursevima. T o m 1 ] , London 1 8 5 5 . 143 Malthus, T[homas] R[obert]: Definitions in political economy, preceded by an in quiry into the rules which ought to guide political economists in the definition and use of their terms; with remarks on the deviation from these rules in their writings. A new ed., with a preface, notes, and supplementary remarks by John Cazenove. [Definicije u politikoj ekonomiji, s prethodnim istraivanjem o pravilima kojih treba da se pridravaju politiki ekonomisti u definisanju i upotrebi pojmova politike ekonomije; sa opaskama o skretanju od ovih pravila u njihovim rado vima. Novo izdanje, s predgovorom, belekama i dopunskim napomenama Johna Cazenove-a], London 1 8 5 3 . 501 505 511 5 2 6 [anonimno] An essay on the principle of population, as it affects the future improvement, o f society, with remarks on the speculations o f M r . Godwin, M . Condorcet, and other writers [Ogled o naelu stanovnitva, kako ono utie na budue usavravanje drutva, s primedbama o shvatanju g. Godwina, g. Condorcet-a i drugih pisaca], London 1 7 9 8 . 3 1 4 5 4 4 _ An inquiry into the nature and progress of rent, and the principles by which it is regulated [Istraivanje o prirodi i porastu rente i o naelima kojima se ona r e gulie], London 1815. 2 8 2 4 6 4 4 9 0

' 2nd

itt al t the author's own s vanim dodatkom iz . 192 511 5 1 8 5 1 9 525 56 and

[Mandeville, Bernard de:] The fable of the bees; or, private vices, publick benefits [Basna o pelama; ili lini poroci drutvena korist], L o n d o n 1714. 3 1 6 The fable of the bees; or, private vices, publick benefits. 5 ed. [Basna o pelama: ili lini poroci drutvena korist. Peto izdanje], L o n d o n 1728. 543 5 4 4
t h

Martineau, Harriet: Illustrations of political economy. I n 9 vols. Vol. 3. N o . 7: A Manchester strike. A tale. [Ilustracije iz politike ekonomije. U 9 svezaka. Sv. 3, broj 7: Manesterski trajk. Pria], L o n d o n 1832. 5 6 2 M a r x , K a r l : Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte. 2. Ausg. [Osamnaesti brimer Louis-a Bonaparte. D r u g o izdanje], H a m b u r g 1869. 6 1 3 [anonimno] Address and provisional rules of the Working Men's International Association, established September 2 8 , 1 8 6 4 , at a public meeting held at St. Martin's Hall, L o n g A c r e , L o n d o n [Manifest i privremeni statut Meu narodnog udruenja radnika osnovanog 2 8 . septembra 1864. na javnom zboru odranom u Sent Martins Holu, L o n g Ejkr, L o n d o n ] , L o n d o n 1864. 3 6 - 3 8 3 9 An die Redaktion des Volksstaat. I n : Der Volksstaat, Leipzig, vom 1. Juni 1 8 7 2 . [Urednitvu lista Der Volksstaat. U : Der Volksstaat, Leipzig, 1. juna 1872.] 38 39 An die Redaktion des *Volksstaat. I n : Der Volksstaat, Leipzig, vom 7. August 1872. [Urednitvu lista Der Volksstaat. U : Der Volksstaat, Leipzig, 7. avgusta 1872.] 3 9 Elections. Financial clouas. The Duchess of Sutherland and slavery. I n : NewY o r k Daily Tribune, 9. February 1 8 5 3 . [Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Saterlenda i ropstvo. U : New-York Daily Tribune, 9. februar 1853.] 6 4 5 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. Buch 1 : D e r Produktions prozess des Kapitals [Kapital. Kritika politike ekonomije. T o m 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala], H a m b u r g 1867. 19 2 9 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 2. B u c h 2 : D e r Cirkulationsprocess des Kapitals. Hrsg. von Friedrich Engels [Kapital. Kritika politike ekonomije. T o m 2. Knjiga 2 : Prometni proces kapitala. Izdao Friedrich E n gels], H a m b u r g 1 8 8 5 . 33 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. B u c h 1: D e r Produktionsprocess des Kapitals. 2 verb. Aufl. [Kapital. Kritika politike ekonomije. T o m 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. D r u g o , poboljano izdanje], H a m b u r g 1 8 7 2 . 27 3 0 31 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. B u c h 1: D e r Produktionsprocess des Kapitals. 3. verm. Aufl. [Kapital. Kritika politike ekonomije. T o m 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. T r e e , proireno izdanje], H a m burg 1 8 8 3 . 31 3 5 3 6 Capital: a critical analysis of capitalist production. Transi, from the 3rd german ed., by Samuel M o o r e and E d w a r d Aveling and ed. by Frederick Engels. Vol. 1 [Kapital: kritika analiza kapitalistike proizvodnje. Preveli s treeg nemakog izdanja Samuel M o o r e i E d w a r d Aveling i izdao Friedrich Engels. T o m 1 ] , L o n d o n 1887. 31 53 Le Capital. T r a d . de J . Roy. Entirement rev. par Fauteur [Kapital. Preveo J . R o y . Potpuno revidirao autor], Paris 1 8 7 2 - 1 8 7 5 . 19 2 6 28 31 4 5 5

 Kauiajn. KpumuKa ojiuvuHecKo OKOHOMIU. r i e p e B O i ci> irfeMeuKaro. T . 1. K H . 1: ripouecci. npoH3BOflCTBa K a m r r a n a [Kapital. Kritika politike ekonomije. Prevod s nemakog. T o m 1. K n j . 1 : Proces proizvodnje kapitala], - C.-rieTep5ypn, 1872. 22 [anonimno] Lohnarbeit und Kapital. I n : Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie [Najamni rad i kapital. U : Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie], Kln, o d 5, 6, 7, 8. i 1 1 . aprila 1849. 5 1 0 5 4 2 6 7 5 Misre de la philosophie. Rponse La philosophie de la misere de M . P r o u dhon [Beda filozofije. Odgovor na Filozofiju bede g. Proudhona], Paris e t Bruxelles 1847. 71 82 318 321 323 3 7 2 4 7 2 Zur Kritik der politischen Oekonomie. Erstes Heft [Prilog kritici politike eko nomije. Prva sveska], Berlin 1859. 13 19 2 0 23 43 47 4 9 78 79 83 88 8 9 93 9 4 9 5 9 8 99 109 116 117 129 130 133 135 175 176 4 7 2 548 [Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Latter-Day Pamphlets; edited by T h o m a s Carlyle, London 1850. I n : Neue Rheinische Zeitung. Politisch-konomische Revue, H . 4 , April 1 8 5 0 [Najnoviji pamfleti; izdao Thomas Carlyle, London 1850. U : Neue Rheinische Zeitung. Politisch-konomische Revue, sv. 4 , april 1850 L o n d o n ] , Hamburg, N e w York. 2 2 9 [Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Manifest der Kommunistischen fest Komunistike partije], London 1848. 4 3 0 673 Partei [Mani

[Massie, Joseph:] An essay on the governing causes of the natural rate of interest; wherein the sentiments of Sir William Petty and M r . Locke, on that head, a r e considered [Ogled o uzrocima koji odreuju prirodnu kamatnu stopu; u njemu se razmatraju shvatanja sera Williame Pettyja i g. Locke-a o tome predmetu], London 1750. 4 5 2 Maurer, Georg Ludwig von: Einleitung zur Geschichte der Mark-, Hof-, Dorfund Stadt-Verfassung und der ffentlichen Gemalt [Uvod u istoriju ureenja marke, poseda, sela i grada i javne vlasti], Mnchen 1854. 7 4 Geschichte der Fronhfe, der Bauernhfe und der Hofverfassung in Deutschland. Bd. 4 [Istorija vlastelinskih i seljakih poseda i njihovog ureenja u Nemakoj. T o m 4 ] , Erlangen 1863. 2 1 2 213 Mayer, Sigmund: Die sociale Frage in Wien. Studie eines Arbeitgebers. D e m Niedersterreichischen Gewerbeverein gewidmet [Socijalno pitanje u B e u . Studija jednog poslodavca. Posveeno Udruenju zanatlija Donje Austrije], Wien 1871. 19 Meitzen, August : Der Boden und die landiairthschaftlichen Verhltnisse des Preuischen Staates nachdem Gebietsumfange vor 1866. Bd. 14 [Zemljai agrarni odnosi u pruskoj dravi u granicama pre 1866. T o m 14], Berlin 1 8 6 8 1 8 7 1 . 213 Mercier de la Rivire, [Paul-Pierre],: L'ordre naturel et essentiel des socits po litiques. I n : Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la R i vire, Baudeau, L e Trone. Avec une introduction sur la doctrine d e s physio crates, des commentaires et des notices historiques, par Eugne Daire. 2e partie [Prirodni i sutinski red politikih drutava. U : Fiziokrati. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Rivire, Baudeau, L e Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. Drugi deo], Paris 1846. 105 106 123 140 146 149 174 Merivale, Herman: Lectures on colonization and colonies. Delivered before the University of Oxford in 1 8 3 9 , 1 8 4 0 , and 1841. Vol. 1 - 2 [Predavanja o kolo nizaciji i kolonijama odrana na Oksfordskom univerzitetu 1839, 1840. i 1841. T o m 1 - 2 ] , London 1 8 4 1 - 1 8 4 2 . 561 6 7 9 50 Marx - Engels (21)

{Mill, James:] Colony. I n : Supplement to the Encyclopaedia Britannica*, 1831. [Kolonija. U : Dodatak ,Britanskoj enciklopediji', 1831.] 180 lmens d'conomie politique. T r a d , de l'anglais par Parisot [Elementi poli tike ekonomije. S engleskog preveo Parisot], Paris 1823. 5 0 0 503 505 Elements of political 143 1 7 0 3 1 5 economy [Elementi politike ekonomije], London 1821.

-Mill, J o h n Stuart: Essays on some unsettled questions of political economy [Ogledi 0 nekim nereenim pitanjima politike ekonomije], London 1844. 117 118 529 Principles of political economy with some of their applications to social philosophy. I n two volumes [Naela politike ekonomije i primena nekih od tih naela na socijalnu filozofiju. U dva t o m a ] , London 1 8 4 8 . 117 118 329 4 4 6 539 Principles of political economy with some of their applications to social philosophy. People's ed. [Naela politike ekonomije i primena nekih od tih naela na so cijalnu filozofiju. Popularno izdanje], London 1 8 6 8 . 4 5 4 - 4 5 5 A system of logic, ratiocinative and inductive; being a connected view of the prin ciples of evidence, and the methods of scientific investigation. I n two volumes [Sistem logike, silogistike i induktivne; povezan pregled principa dokazivanja 1 metoda u naunom istraivanju. U dva toma], London 1 8 4 3 . 5 2 0 Mirabeau, [Gabriel-Victor-Honor Riqueti]: De la Monarchie Prussienne sous Frdric le Grand. Avec u n appendice. Contenant des recherches sur la situa tion actuelle des principales contres de l'Allemagne. T . 2 , 3 , 6 [O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim. Sa dodatkom koji sadri istraivanja o sa danjem stanju u glavnim pokrajinama Nemake. T o m 2 , 3 , 6 ] , Londres 1788. 633 6 4 6 647 6 5 9 667 Molinari, Gustave de: tudes conomiques [Ekonomske studije], Paris 1 8 4 6 . 3 7 4 527 6 7 9 Mommsen, T h e o d o r : Rmische Geschickte. 2. Aufl. B d . 1 3 [Istorija Rima. Drugo izdanje. T o m 1 - 3 ] , Berlin 1 8 5 6 - 1 8 5 7 . 155 157 Monteil, Amans-Alexis : Trait de matriaux manuscrits de divers genres d'histoire. T . 1. [Rasprava o rukopisima raznih grana istorije. T o m 1 ] , Paris 1835. 657 Montesquieu, Charles-Louis d e : De l'esprit des loix. I n : Oeuvres. T . 2 4 . [ O duhu zakon. U : Dela. T o m 2 - 4 ] , Londres 1 7 6 7 - 1 7 6 9 . 91 117 5 4 4 6 6 6 M o r e , T h o m a s : Utopia. Originally printed in Latin, 1516. Transi, into English by Ralph - R o b i n s o n . . . Carefully ed. by Edward Arber [Utopija. Prvobitno tampano na latinskom, 1 5 1 6 . Preveo na engleski Ralph R o b i n s o n . . . Izdao Edward Arber], London 1 8 6 9 . 6 3 4 6 3 5 6 4 9 6 5 0 Morton, John Q h a l m e r s ] : A cyclopedia of agriculture, practical and scientific; in which the theory, the a r t , and the business o f farming, are thoroughly and practically treated. B y upwards o f fifty of the most eminent practical and scien tific m e n o f the day. E d . by J o h n Q h a l m e r s ] Morton. Vol. 2 [Enciklopedija agrikulture, praktina i nauna; u kojoj su teorija, vetina i poslovanje u poljo privredi temeljito i praktino obraeni. Sastavila pedesetorica najboljih prak tiara i strunjaka dananjice. Izdao J o h n Q h a l m e r s ] Morton. T o m 2 ] , Gla sgow, Edinburgh, London 1855. 4 8 7 On the forces used in agriculture. I n : Journal o f the Society o f Arts, London, 9. December 1 8 5 9 . [O snagama koje se koriste u poljoprivredi. U : Journal of the Society o f Arts, London, 9. decembar 1859.] 3 3 3 3 3 4 Mller, Adam H[einrich] : Die Elemente der Staatskunst. Oeffentliche Vorlesungen, vor Sr. Durchlaucht dem Prinzen Bernhard von Sachsen-Weimar und einer Versammlung von Staatsmnnern und Diplomaten, i m Winter von 1808 auf

1809, zu Dresden, gehalten. T h . 2 [Osnovi vetine upravljanja dravom. Javna predavanja odrana pred N j . Svetlou saksonsko-vajmarskim princom Bernhardom i skupom dravnika i diplomata u zimu 1808/1809. u Drezdenu. Deo 2 ] , Berlin 1809. 118 M u n , T h o m a s : England's treasure by farraign trade. O r , the ballance of our forraign trade is the rule of our treasure. Written by T h o m a s M u n of Lond[on], merchant, and now publ. for the common good by his son John M u n [Bogat stvo Engleske koje ona stie spoljnom trgovinom, ili bilans nae spoljne trgovine kao regulator naeg bogatstva. Napisao londonski trgovac Thomas M u n , a sada objavio na opite dobro njegov sin John M u n ] , London 1669. 451 Murphy, John Nicholas: Ireland, industrial, political, and social [Irska, njena in dustrija, politiki i drutveni odnosi], London 1870. 6 2 3 Murray, Hugh; James Wilson: Historical and descriptive account of British India, ' from the most remote period to the present time. In three volumes. Vol 2 [Istorijski i deskriptivni izvetaj o Britanskoj Indiji; od najranijih vremena do naih dana. U tri toma. T o m 2 ] , Edinburgh 1832. 3 0 4

Navarrete, M[artin] F[ernandez de]: Die Reisen des Christof Columbus 1492 1504. Nach seinen eigenen Briefen und Berichten verffentlicht 1536 von Bischof L a s Casas, seinem Freunde, und Fernando Columbus, seinem Sohne. Aufgefunden 1791 und verffentlicht 1826. In das Deutsche bertr. von F r . Pr[essel]. [Putovanja Hristofora Kolumba 1 4 9 2 1 5 0 4 . Prema njegovim pismima i izvetajima objavili 1536. biskup L a s Casas, njegov prijatelj, i Fernando C o lumbo, njegov sin. Pronaeno 1791. i ponovo izdato 1826. U nemakom prevodu F r . Pr(essela)], Leipzig 1890. 124 Newman, Francis William; Lectures on political economy [Predavanja iz politike ekonomije], London 1851. 639 6 4 4 Newman, Samuel P[hilips]: Elements of political economy [Elementi politike eko nomije], Andover, New York 1835. 148 188 Newnham, G. L . : A review of the evidence before the committees of the two Houses of Parliament, on the corn laws [Pregled dokumenata o zakonima o itu pod nesenih odborima obaju domova Parlamenta], London 1815. 531 Niebuhr, B[arthold] Gfeorg]: Rmische Geschichte. Berichtigte Ausg. in 1. Bd. [Istorija Rima. Popravljeno izdanje u jednom tomu], Berlin 1853. 211 [North, Sir Dudley:] Discourses upon trade; principally directed to the cases of the interest, coynage, clipping, increase of money [Rasprave o trgovini, naroito o kamati, kovanju novca, sniavanju i poveavanju koliine novca], London 1691. 114 115 118 126 346

Observations on certain verbal disputes in political economy, particularly relating to value, and to demand and supply [Zapaanja o izvesnim usmenim raspravama u politikoj ekonomiji, koja se odnose posebno na vrednost i na potranju i ponudu], London 1821. 185 4 7 0 471 5 2 9 Olmsted, Frederick L a w : A journey in the seaboard slave states, with remarks on their economy [Putovanje po pomorskim robovlasnikim dravama, s opaskama o njihovoj ekonomiji], New York 1856. 179 On combinations of trades. New ed. [O udruivanju raznih privrednih grana. Novo izdanje], London 1834. 491 Opdyke, George: A treatise on political economy [Rasprava o politikoj ekonomiji], New York 1851. 152

Ones, Giammaria: Delia economia nazionale. Libri sei. I n : Scrittori classici i tab ani di economia politica. Parte moderna. T . 21 [O nacionalnoj ekonomiji. U est knjiga. U : Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. T o m 21] Milano 1804. 5 7 2 Otway, J . H . : Judgment of J. H. Otway, chairman of county sessions. Belfast, hilary sessions, 1860. I n : Reports o f the inspectors of f a c t o r i e s . . . for the half year ending 3 0 April 1860 [Rasuivanje J . H . Otwaya, predsednika pokrajinskog suda. Belfast, zimska sesija 1860. U : Izvetaji fabrikih i n s p e k t o r a . . . za polugoe koje se zavrava 3 0 . aprila I860], London 1860. 2 5 0
t h

Ovidije: Ars amatoria Fasti

[Ljubavna vetina]. 389

[Letopisi]. 637

Owen, Robert: Observations on the effect of the manufacturing system: with hints for the improvement of those parts of it which are most injurious to health and morals. 2nd ed. [Zapaanja o posledicama manufakturnog sistema, s uputima za poboljanje onih njegovih delova koji su najtetniji po zdravlje i. moral. Drugo izdanje], London 1817. 357 Pagnini, Gio[vanni] Francesco: Saggio sopra il giusto pregio dlie cose, la giusta valuta della moneta e sopra Ucommercio dei Romani. I n : Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T . 2 [Ogled o pravoj ceni stvari, pravoj vrednosti novca i o trgovini Rimljana. U : Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. T o m drugi], Milano, 1 8 0 3 . 9 1 Papillon, T h o m a s : The East-India trade a most profitable trade to the Kingdom. And best secured and improved in a company and a joint-stock [Istonoindijska trgovina najunosnija trgovina za Kraljevstvo. Najbolje zatiena i najuspenija u kompaniji i akcionarskom drutvu], London 1677. 9 0 Parry, Charles Henry: The question of the necessity of the existing corn laws, consi dered, in their relation to the agricultural labourer, the tenantry, the landholder, and the country [Pitanje o potrebi postojeih zakona o itu, razmatrano s gledita interesa poljoprivrednih radnika, zakupnika, zemljoposednika i zemlje], London 1816. 5 3 0 - 5 3 2 597 [Parry, William Edward:] Journal of a voyage for the discovery of a north-west passage from the Atlantic to the Pacific; performed in the years 181920, in His Majesty's ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward Parry. 2nd ed. [Dnevnik s putovanja koje je radi otkrivanja severozapadnog prolaza iz Atlantskog okeana u T i h i okean preduzeto 1 8 1 9 2 0 . brodovima Njenog Velianstva Hecla i Griper pod komandom Williama Edwarda Parryja. Drugo izdanje], London 1 8 2 1 . 9 4 Pecqueur, C[onstantin] : Thorie nouvelle d'conomie sociale et politique, ou tudes sur l'organisation des socits [Nova teorija drutvene i politike ekonomije, ili studije o organizaciji drutva], Paris 1842. 671 Petty, William: The political anatomy of Ireland... T o which is added Verbum s a p i e n t i . . . [Politika anatomija Irske . . . kojoj je dodata Re m u d r o m e . . . ] , London 1 6 9 1 . 133 136 245 2 8 2 Quantulumcunque concerning money. 1682. T o the L o r d Marquess o f Halyfax. [Poneto o novcu. 1682. Upueno L o r d u markizu od Halifaksa], London 1695. 99 136 [anonimno] A treatise of taxes and contributions [Rasprava o porezima i da binama], London 1667. 53 91 9 2 116 117 5 4 6 [Pinto, Isaac:] Trait de la circulation et du crdit [Rasprava o opticaju i kreditu], Amsterdam 1 7 7 1 . 140

Plato: Res publica. I n : Platonis opera omnia. Recognoverunt Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. Vol. 13 [Drava. U : Platonova celokupna dela. Obradili Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. T o m 1 3 ] , T u r i c i 1 8 4 0 . 3 2 5 3 2 6 A political enquiry into the consequences of enclosing waste lands, and the causes of the present high price of butchers meat. Being the sentiments of a society o f far mers in -shire [Politiko istraivanje o posledicama ograivanja neobraenog zemljita i o uzrocima sadanje visoke cene mesa. Miljenje udruenja farmera u . . . grofoviji], [ L o n d o n ] 1 7 8 5 . 6 4 0 Postlethwayt, Malachy: Great-Britain's commercial interest explained and improved: in a series of dissertations on the most important branches o f her trade and lauded interest. 2nd ed. I n two volumes [Trgovaki interes Velike Britanije, objanjeno i popravljeno, u seriji rasprava o najvanijim granama njene trgovine i najvieg interesa. D r u g o izdanje. U dva t o m a ] , L o n d o n 1 7 5 9 . 2 4 6 The universal dictionary of trade and commerce. W i t h large add. and improve ments, adapting the same to the present state o f British affaires in A m e r i c a , since the last treaty of peace made in the year 1 7 6 3 . 4 ed. Vol. 1 [Univerzalni renik trgovine i prometa. S velikim dodacima i poboljanjima, prilagoen sa danjem stanju britanskih poslova u Americi o poslednjeg mirovnog ugovora iz 1763. godine, e t v r t o izdanje. T o m 1 ] , L o n d o n 1 7 7 4 . 2 4 6 2 4 7
t h

Porter, A[lonzo]: Political economy: its objects, uses, and principles: considered with reference to the condition of the American people [Politika ekonomija; njen predmet, primena i naela. R a z m a t r a n o s obzirom na uslove ivota amerikog naroda], N e w Y o r k 1 8 4 1 . (Vidi i n a p o m e n u 1 6 5 . ) 5 2 6 Price, Richard: Observations on reversionary payments; on schemes for providing annuities for widows, and for persons in old age; on the method o f calculating the values of assurances on lives; and o n the national debt. 6 ed. B y William Morgan. Vol. 2 [Zapaanja o prenosnim isplatama, i planovima za obezbeenje' godinjih renti za udovice i starije osobe; o m e t o d u izraunavanja vrednosti osiguranja ivota i o nacionalnom dugu. esto izdanje. Od Williama Morgana. Sv. 2 ] , L o n d o n 1803. 5 9 6 641 6 4 2
t h

A prize essay on the comparative merits of competition and cooperation [Nagraeni ogled o komparativnim prednostima konkurencije i kooperacije], L o n d o n 1 8 3 4 . 287 3 8 2 Proudhon, P[ierre]-J[oseph] : Systme des contradictions conomiques, ou philosophie de la misre. T . 1 [Sistem ekonomskih protivrenosti ili filozofija bede. T o m 1], Paris 1 8 4 6 . 3 7 4 4 5 3 4 7 2 Public economy concentrated; or, a connected view of currency, agriculture, and manu factures [Saeta narodna ekonomija ili razmatranje o novanom opticaju, po ljoprivredi i manufakturama], Carlisle 1 8 3 3 . 351 Quesnay, [ F r a n o i s ] : Analyse du Tableau conomique*. I n : Phvsiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, M e r c i e r de la R i v i r e , Baudeau, L e Trone. A v e c une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par E u g n e Daire. P r e m i r e partie [Analiza Ekonomske tablice U : Fiziokrati. Quesnay, Dupont de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivire, Baudeau, L e Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, komentarima i istorijskim belekama E u g n e - a Daire-a. P r v i deo], Paris 1 8 4 6 . 521 Dialogues sur le commerce et sur les travaux o radu zanatlija]. Isto. 103 des artisans [Dijalozi o trgovini i

Tableau conomique. Remarques sur les variations de la distribution des reve nus annuels d'une nation [Ekonomska tablica. Zapaanja o variranjima raspodele godinjeg dohotka jedne nacije], Versailles 1 7 5 8 . 521

Qutelet, A[dolphe-Lambert-Jacques] : Sur l'homme et le dveloppement de ses facults, ou essai de physique sociale. T . 12 [O oveku i o razvitku njegovih sposobnosti, ili ogled o socijalnoj fizici. T o m 12], Paris 1835. 2 9 0

Raffles, T h o m a s Stamford: The history of Java. W i t h a map and plates. In two volumes [Istorija Jave. S mapom i tablicama. U 2 toma], London 1817. 319 663 Ramazzini, Bernardino: De morbis artificum diatriba [Ogled o bolestima zanatlija], Mutinae 1700. 324 Essai sur les maladies des artisans. T r a d , du latin. [Ogled o bolestima zanatlija. Prevod s latinskog], Paris 1777. 3 2 4 Ramsay, George : An essay on the distribution of wealth [Ogled o raspodeli bogat stva], Edinburgh 1836. 150 153 2 8 4 4 5 0 5 0 0 5 5 9 Ravenstone, Piercy: Thoughts on the funding system, and its effects [Razmiljanja o stvaranju sistema zajmova i o njegovom dejstvu], London 1824. 381 4 5 0 Read, George: The history of baking [Istorija pekarstva], London 1848. 2 2 4 Reasons for the late increase of the poor-rates: or, a comparative view of the price of labour and provisions. Humbly addressed to the consideration of the L e gislature [Razlozi za nedavno poveanje poreza u korist sirotinje, ili uporedno razmatranje cena rada i ivotnih namirnica. Ponizno upueno na razmatranje Zakonodavnom telu], London 1777. 5 0 3 5 9 6 Reasons for a limited exportation London 1677. 503 of wooll [Razlozi za ogranienje izvoza vune], [Poli

Regnault, Elias: Histoire politique et sociale des Principauts Danubiennes tika i socijalna istorija Podunavskih Kneevina], Paris 1855. 2 1 4

Reich, Eduard: Ueber die Entartung des Menschen. Ihre Ursachen und Verhtung [O izopaavanju oveka. Njegovi uzroci i naini za njegovo spreavanje], E r langen 1 8 6 8 . 3 2 4 Remarks on the commercial policy of Great Britain, principally as it relates to the corn trade [Zapaanja o trgovinskoj politici Velike Britanije, koja se uglavnom odnose na trgovinu itom], London 1815. 4 8 9 Ricardo, David: The high price of bullion a proof of the depreciation of bank notes. 4 ed. [Visoka cena zlata i srebra dokaz opadanja vrednosti banknota. et vrto izdanje], London 1811. 135 On the principles of political economy, and taxation. 3rd ed. [O naelima poli tike ekonomije i oporezivanja. T r e e izdanje], London 1 8 2 1 . 81 8 2 1 5 4 171 206 343 347 381 383 388 505 5 2 0 5 5 9 On protection to agriculture. 4 ed. [O zatiti poljoprivrede. etvrto izdanje], London 1822. 78
t h t h

Richardson, [Benjamin]: Work and overwork. I n : The Social Science Review [Rad i preterani rad. U : asopis za drutvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229 Roberts, George: The social history of the people of the southern counties of England in past centuries; illustrated in regard to their habits, municipal bye-laws, civil progress, etc., from the researches [Socijalna istorija naroda junih grofovija Engleske u proteklim vekovima; s ilustracijama njegovih navika, lokalnih za kona, graanskog napretka itd. datim na osnovu istraivanja], London 1856. 636 Rodbertus-Jagetzow, [Johann Karl]: Briefe und Socialpolitische Aufstze. Hrsg. von Rudolph Meyer. Bd. 1 [Pisma i socijalno-politiki lanci. Izdao Rudolph Meyer. T o m 1], [Berlin 1881]. 467

 Sociale Brief cm von Kirchmann. Dritter Brief: Widerlegung der R i c a r d o ' schen L e h r e von der Grundrente und Begrndung einer neuen Rententheorie [Socijalna pisma von Kirchmannu. T r e e pismo: Pobijanje Ricardovog uenja o zemljiSnoj renti i zasnivanje jedne nove teorije rente], Berlin 1851. 4 6 7 Rogers, James E . Thorold: A history of agriculture and prices in England from the year after the Oxford Parliament (1259) to the commencement of the con tinental war (1793). Compiled entirely from original and contemporaneous records. Vol. 12. [Istorija poljoprivrede i cena u Engleskoj od prve godine posle saziva Oksfordskog parlamenta ( 1 2 5 9 ) do izbijanja kontinentalnog rata (1793). Sastavljeno iskljuivo od originalnih i savremenih zapisa. T o m 1 2 ] , Oxford 1866. 595 6 0 0 6 3 8 Rohatzsch, R. H . : Die Krankheiten, welche verschiedenen Stnden, Altern und Ge schlechtern eigentmlich sind. 6 Bdchn. [Bolesti koje su svojstvene raznim staleima, dobima ivota i polovima. est svezaka], U l m .1840. 323 Roscher, Wilhelm: Die Grundlagen der Nationalkonomie. Ein Hand- und L e s e buch fr Geschftsmnner und Studierende. 3. verm. und verb. Aufl. [Osnovi nacionalne ekonomije. Prirunik i udbenik za poslovne ljude i one koji studi raju. T r e e , proSireno i poboljano izdanje], Stuttgart, Augsburg 1858. 9 2 148 186 187 195 291 Rossi, P[ellegrino Luigi Edoardo comte]: Cours d'conomie politique tike ekonomije], Bruxelles 1843. 159 Rouard de Card, Pie-Marie: De la falsification falsifikovanju svetotajstava], Paris 1 8 5 6 . 2 2 3 [Kurs poli [O

des substances sacramentelles

Rousseau, Jean-Jacques : Discours sur l'conomie politique. Nouv. d. [Rasprava o politikoj ekonomiji. Novo izdanje], Genve 1760. 6 5 8 . [Roy, Henry:] The theory of the exchanges. The Bank charter act of 1844 [Teorija razmene. Zakon o bankama od 1844], London 1864. 130 578 Rumford, Benjamin vidi: Thompson, Sir Benjamin, Count of Rumford

Sadler, Michael T h o m a s : Ireland;-its evils, and their remedies: being a refutation of the errors of the emigration committee and others, touching that country. T o which is prefixed, a synopsis of an original treatise about to be published on the law of population; developing the real principle on which it is universally regulated. 2nd ed. [Irska, njena zla i sredstva za njihovo iskorenjivanje. R a z bijanje zabluda emigrantskog komiteta i drugih koje se tiu ove zemlje. S kratkim izvodom iz originalne rasprave koja treba da se objavi povodom zakona o stanov nitvu, s razvijanjem stvarnog principa kojim se sve regulie. Drugo izdanje], London 1829. 6 2 2 Law of population. Vol. 12 [Zakon o stanovnitvu. Sv. 12], London 1830. 622 Say, Jean-Baptiste: Lettres M. Malthus, sur diffrens sujets d'conomie politique notamment sur les causes de la stagnation gnrale du commerce [Pisma g. Malthusu o razliitim pitanjima politike ekonomije, naroito o uzrocima opteg zastoja trgovine], Paris 1820. 535 Trait d'conomie politique, ou simple exposition de la manire dont se forment, se distribuent et se consomment les richesses. 3e d. T . 12 [Rasprava iz politike ekonomije, ili prosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troe bogatstva. T r e e izdanje. T o m 1 - 2 ] , Paris 1817. 143 151 186

 Trait d'conomie politique, ou simple exposition de la manire dont se forment, se distribuent et se consomment les richesses. Sme d . . . . T . 1. [Rasprava iz politi- ' ke ekonomije, ili prosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i . troe bogatstva. Peto i z d a n j e . . . T o m 1 ] , Paris 1826. 4 7 2 Schiller, Friedrich von: Die Brgschaft Kabale [Jamstvo]. 523

und Liebe [Spletka i ljubav]. 507

Das Lied von der Glocke [Pesma o zvonu], 360 Schorlemmer, C[arl] : The rise and development of organic chemistry razvitak organske hernije], London 1879. 278 [Postanak i

Schouw, Joakim Frederik: Die Erde, die Pflanzen und der Mensch. Naturschilde rungen. Aus dem Dan. unter Mitwirkung des Verf. von H . Zeise . . . 2. Aufl. [Zemlja, biljke i ovek. Opisi prirode. S danskog preveo u saradnji s autorom H . Z e i s e . . . Drugo izdanje], Leipzig 1854. 4 5 3 Schulz, Wilhelm: Die Bewegung der Production. Eine geschichtlich-statistische A b handlung zur Grundlegung einer neuen Wissenschaft des Staats und der Ge sellschaft [Kretanje proizvodnje. Istorijsko-statistika rasprava u prilog osni vanja nove nauke o dravi i drutvu], Zrich, Wintherthur 1843. 3 3 0 Scrope: The principles economy. . . of political economy vidi Potter, Aflonzo]: Political

[Seeley, Robert Benton :] The perils of the nation. A n appeal to the legislature, the clergy, and the higher and middle classes. 2nd ed. : rev. [Opasnosti po naciju. Apel zakonodavnim organima, svetenstvu i viim i srednjim klasama. Drugo, prepravljeno izdanje], L o n d o n 1843. 643 Senior, Nassau William: Journals, conversations and essays relating to Ireland. In two volumes. Vol 2 [Dnevnici, razgovori i ogledi o Irskoj. U dva toma. T o m 2 ] . London 1868. 6 9 2 645 Letters on the Factory act, as it affects the cotton manufacture... T o which are appended, a letter to M r . Senior from Leonard Horner, and minutes o f a con versation between M r . Edmund Ashworth, M r . Thompson and M r . Senior [Pisma o Zakonu o fabrikama, kako on utie na manufakturu p a m u k a . . . Njima su dodati pismo g. Senioru od Leonarda Hornera i beleke iz razgovora go spodina Edmunda Ashwortha, g. Thompsona i g. Seniora], London 1837. 201 2 0 5 359 ' An outline of the science of political economy [Nacrt politike ekonomije], London * 1836. 2 0 5 Principes fondamentaux de l'conomie politique, tirs de leons dites et indites de M r . Senior, par Jean Arrivabene [Osnovna naela politike ekonomije, koja je izveo Jean Arrivabene iz objavljenih i neobjavljenih predavanja g. Seniora], Paris 1836. 5 2 6 Social science congress vidi: The national association for the promotion of so cial science . . . Three lectures on the rate of wages, delivered before the University of Oxford, in eastern term 1830. W i t h a preface on the causes and remedies o f the pre sent disturbances [ T r i predavanja o visini nadnica odrana na Oksfordskom univerzitetu u letnjem semestru 1830. S predgovorom o uzrocima i sredstvima za uklanjanje dosadanjih poremeaja], London 1830. 4 7 8 4 8 2 Sextus Empiricus: Adversus mathematicos [Protiv dogmatika]. 3 2 6

Shakespeare, William: The merchant of Venice [Mletaki trgovac]. 258 4 3 1

Shakespeare, William: King A midsummernight's Timon of Athens Much dream

Henry

IV

[Kralj H e n r i etvrti]. 3 8 5 4

[Snovienje u N o Ivanjsku]. 1 0 4

[ T i m o n Atinjanin]. 1 2 4 [Mnogo vike ni oko ega]. 8 4

ado about nothing

[Sismondi], J[ean]-C[harles]-L[onard] Simonde d e : De la richesse. commer ciale, ou principes d'conomie politique, appliqus la lgislation du commerce. T . 1 [O trgovakom bogatstvu, ili naela politike ekonomije primenjena n a zakonodavstvo o trgovini. T o m 1 ] , Genve 1 8 0 3 . 4 7 1 tudes sur l'conomie politique. Bruxelles 1837. 2 8 3 5 2 5 T . 1 [Studije iz politike ekonomije. T o m 1 ] ,

Nouveaux principes d'conomie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population. T . 12 [Nova naela politike ekonomije, ili o bogatstvu p o s matranom u odnosu na stanovnitvo. T o m 1 2 ] , Paris 1 8 1 9 . 1 4 4 1 6 0 5 0 0 5 1 3 516 517 573 Nouveaux principes d'conomie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population. 2nde d. T o m 12 [Nova naela politike ekonomije, ili o b o gatstvu posmatranom u odnosu na stanovnitvo. D r u g o izdanje. T o m 1 2 ] , Paris 1827. 5 0 9 6 7 2 Skarbek, F r d r i c : Thorie des richesses sociales. Suivie d'une bibliographie de l'conomie politique. 2nde d. T . 1 [Teorija drutvenog bogatstva. S bibliogra fijom politike ekonomije. D r u g o izdanje. T o m 1]. Paris 1 8 3 9 . 2 9 3 3 1 3 Smith, A d a m : An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. I n two volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. U dva t o m a ] , London 1776. 314 An inquiry into the nature and W i t h notes, and an add. vol., i uzroka bogatstva naroda. U od Davida Buchanana. T o m causes of the wealth of nations. I n three volumes. by David Buchanan. Vol. 1 [Istraivanje p r i r o d e tri t o m a . S belekama i jednim dodatnim t o m o m 1 ] , Edinburgh 1 8 1 4 . 4 9 2 5 4 9 5 5 0 5 7 9 651

An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. W i t h a c o m m e n tary, by the author o f England and America. I n six volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. S komentarima autora knjige Engleska i Amerika (Edwarda Gibbona Wakefielda). U est tomova], L o n d o n 1 8 3 5 1 8 3 9 . 53 1 1 6 3 1 6 3 2 3 3 2 5 471 501 5 2 4 5 6 9 Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations. T r a d , nouv., avec des notes et observations, par G e r m a i n Garnier. T . 15 [Istraivanja prirode i uzroka bogatstva naroda. Novi prevod, s belekama i napomenama Germaina Garnier-a. T o m 1 5 ] , Paris 1802. 3 2 3 547 The theory of moral sentiments Sofokle: Antigona. 125 [Pisma sa kot [Teorija moralnih oseanja], L o n d o n 1 7 5 9 . 5 4 6

Somers, Robert: Letters from the Highlands; or, the famine of 1847 ske Visije; ili glad od 1 8 4 7 ] , L o n d o n 1 8 4 8 .

Some thoughts on the interest of money in general, and particulary in the publick funds [Neke misli o kamati na novac uopte, i posebno na javni fond], L o n d o n , bez godine izdanja. 4 7 53 The source and remedy of the national difficulties, deduced from principles o f political economy, in a letter t o L o r d J o h n Russell [Izvor nacionalnih tekoa i sredstva za njihovo uklanjanje. Izvedeno iz naela politike ekonomije u pismu lordu J o h n u Russellu], L o n d o n 1 8 2 1 . 5 1 8

Spinoza, B a r u c h d e : Briefwechsel Ethik [Etika]. 2 7 6

[Prepiska]. 5 2 6

S[tafford], W[illiam] : A compendious or briefe examination of certayne ordinary com plaints, of divers of our country men in these our dayes... [Saeta ili kratka ana liza izvesnih obinih albi mnogih naih dananjih z e m l j a k a . . . ] , London 1581. 656 Steuart, J a m e s : An inquiry into the principles of political economy. In two volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonomije. U dva toma. T o m 1 ] , L o n d o n 1767. 2 9 8 3 1 4 An inquiry into the principles of political economy; being an essay on the science o f domestic policy in free nations. In three volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonomije; ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih nacija. U tri toma. T o m 1 ] , Dublin 1 7 7 0 . 1 6 4 5 7 2 5 7 3 6 3 4 6 4 4 6 5 8 An inquiry into the principles of political economy: I n : The works, political, metaphysical, and c h r o n o l o g i c a l . . . N o w first collected by General Sir J a m e s Steuart, his son, f r o m his father's c o r r . copies, t o which are subjoined anec dotes of the author. I n six volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekono mije. U : Politika, metafizika i hronoloka del . . . Sada prvi put sabrao general ser J a m e s Steuart, njegov sin, na osnovu ispravljenih oevih beleaka, s anegdotama o autoru. U est svezaka. Sv. 1 ] , L o n d o n 1 8 0 5 . 139. Recherche des principes de l'conomie politique, ou essai sur la science de la police intrieure des nations libres. T o m e 1 [Istraivanje naela politike ekonomije, ili ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih naroda. T o m 1], Paris 1 7 8 9 . 381 Stewart, Dugald: Lectures on political economy. I n : The collected works. E d . by Sir William Hamilton. Vol. 8 [Predavanja iz politike ekonomije. U : Sa brana dela. Izdao ser William Hamilton. T o m 8 ] , Edinburgh 1855. 2 8 8 3 0 8 321 4 2 9 Stolberg, Christian G r a f z u : Gedichte. s grkog], H a m b u r g 1 7 8 2 . 361 A u s dem Griech. bers. [Pesme. Prevod

Storch, Henri : Cours d'conomie politique, ou exposition des principes qui dterminent la prosprit des nations. T . 1 3 [ K u r s politike ekonomije ili izlaganje naela koja odreuju blagostanje naroda. T o m 1 3 ] , St.-Ptersbourg 1 8 1 5 . 1 6 0 167 3 2 2 521 573 Cours d'conomie politique, ou exposition des principes qui dterminent la prospedes nations. A v e c des notes explicatives et critiques par J[ean]-B[aptiste] Say. T . 1 [ K u r s politike ekonomije ili izlaganje naela koja odreuju blago stanje naroda. S objanjenjima i kritikim belekama J[ean-a]-B[aptiste-a] Saya. T o m 1 ] , Paris 1 8 2 3 . 313 321

rite

Strange, William: 1 8 6 4 . 231

The seven sources of health

[Sedam izvora zdravlja], L o n d o n

Strype, J o h n : Annals of the reformation and establishment of religion, and other various occurences in the Church of England, during Queen Elizabeth's happy reign. 2nd ed. Vol. 2. [Anali reformacije i uvrivanja religije, i drugih raznih pojava u anglikanskoj crkvi za vreme srene vladavine kraljice Elizabete. D r u g o izdanje. T o m 2 ] , L o n d o n 1 7 2 5 . 6 5 0

T h i e r s , A [ d o l p h e ] : De la proprit

[O svojini], Paris 1 8 4 8 . 3 9 2

[ T h o m p s o n , Sir] Benjamin, [Count of] R u m f o r d : Essays, political, economical, and philosophical. Vol. 1 3 [Politiki, ekonomski i filozofski ogledi. T o m 1 2 ] , London 1 7 9 6 - 1 8 0 2 . 530

Thompson, William: An inquiry into the principles of the distribution of wealth most conducive to human happiness ; applied to the newly proposed system of vol untary equality of wealth [Istraivanje naela raspodele bogatstva koja-najsi gurnije vode ljudskoj srei; primenjeno na nedavno predloeni sistem dobro voljnog izjednaavanja bogatstva], London 1824. 3 2 2 Thornton, William T h o m a s : Over-population and its remedy; o r , an inquiry into the extent and causes of the distress prevailing among the labouring classes of the British islands, and into the means of remedying it [Prenaseljenost i njen lek; ili istraivanje o obimu i uzrocima siromatva koje preovladuje meu radnim klasama britanskih ostrva i o sredstvima za njegovo iskorenjivanje], London 1846. 158 2 4 2 Thukydides : Geschichte des Peloponnesischen Krieges [Istorija peloponeskog rata]. 3 2 6 [Thnen, Johann Heinrich von:] Der isolirte Staat in Beziehung auf Landwirthschaft und Nationalkonomie. 2. T h . 2. Abth. [Izolovana drava u odnosu na poljo privredu i nacionalnu ekonomiju. Drugi deo. Drugi odeljak], Rostock 1863. 549 Tooke, Thomas and William Newmarch: A history of prices, and of the state of the circulation, during the nine years 18481856. In two volumes; forming the 5 and 6 vols, o f the History of prices from 1729 to the present time [Istorija cena i opticaja u periodu od 1848. do 1856. U dva toma, koji sainja vaju 5. i 6. tom del Istorija cena od 1729. do danas], London 1857. 2 6 6
t b t h

Torrens, R[obert]: An essay on the external corn trade [Ogled o spoljnoj trgovini itom], London 1815. 158 An essay on the production of wealth; with an appendix, in which the princip les of political economy are applied to the actual circumstances of this country [Ogled o proizvodnji bogatstva, s dodatkom u kome su naela politike eko nomije primenjena na aktuelno stanje u ovoj zemlji], London 1821. 149 169 On wages and combination 1834. 359 [O nadnicama i radnikom udruivanju], London

[Townsend, Joseph:] A dissertation on the poor laws. By a well-wisher to mankind. 1786. Republished [Rasprava o zakonima o sirotinji. Od jednog autora koji eli dobro oveanstvu. 1786. Ponovo tampano], London 1817. 5 7 2 Journey through Spain [Putovanje po paniji], London 1791. 5 7 2

Tuckett, J[ohn] Dfebell]: A history of the past and present state of the labouring population, including the progress of agriculture, manufactures, and commerce. In two volumes [Istorija prolog i sadanjeg stanja radnog stanovnitva uklju ujui razvitak poljoprivrede, manufaktura i trgovine. U dva toma], London 1846. 322 637 6 6 0 Turgot, [Anne-Robert-Jacques, de l'Aulne] : Rflexions sur la formation et la dis tribution des richesses. In: Oeuvres. Nouv. d. par Eugne Daire. T . 1 [Razmiljanja o stvaranju i raspodeli bogatstva. U : Dela. Novo i z d a n j e . . . (priredio) Eugne Daire. T o m 1 ] , Paris 1844. 165 2 8 2 4 6 9 Two letters on the flour trade, and dearness of corn . . . By a person in business [Dva pisma o trgovini branom i o skupoi ita. Od jednog poslovnog oveka], L o n don [1767]. 6 4 0 U r e , Andrew: The philosophy of manufactures: or, an exposition of the scientific, moral and commercial economy of the factory system of Great Britain [Filo zofija manufaktura, ili izlaganje o naunoj, moralnoj i trgovakoj strani ekono mije fabrikog sistema Velike Britanije], London 1835. 2 0 4 3 1 2 3 2 8 337 358 371 372 375 383 384 3 8 7 388 4 8 6 4 9 0 4 9 4

 Philosophie des manufactures ou conomie industrielle de la fabrication du coton, de la laine, du lin et de la soie. Trad, sous les yeux de l'auteur. T . 2 [Filozofija m a nufaktura, ili industrijska ekonomija fabrikacije pamuka, vune, lana i svile. Pre vedeno uz saradnju autora. T o m 2 ] , Paris 1836. 269 Urquhart, David: Familiar words as affecting England and the English [Familijarne reci koje se rado koriste u Engleskoj i od Engleza], London 1855. 3 2 4 445 6 6 0 Vanderlint, J a c o b : Money answers all things: or, an essay to make money sufficien tly plentiful amongst all ranks of people [Novac zamenjuje sve stvari, ili ogled o tome ta treba initi da novca bude dovoljno za sve slojeve naroda], London 1734. 117 123 136 2 4 6 248 2 8 2 297 Vergilije: Eneida. 272 6 7 0

Verri, Pietro: Meditazioni sulla economia politico. In: Scrittori classic! italiani di economia politics. Parte moderna. T . X V [Razmiljanja o politikoj ekonomiji. U : Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. T o m X V ] , Milano 1804. 50 9 0 126 295 Vissering, Sfimon]: Handboek van praktisehe staathuishoudkunde. Delen 13 [Prirunik praktine narodne ekonomije. T o m 1 3 ] , Amsterdam 18601862. 443 Voltaire, Franois-Marie Arouet de: Candide, ou l'optimisme [Kandid ili op timizam]. 177 681 Wade, J o h n : History of the middle and working classes. 3rd ed. [Istorija srednjih i radnikih k l a s a . . . T r e e izdanje], London 1835. 218 2 4 4 547 [Wakefield, Edward Gibbon:] England and America. A comparison of the social and political state o f both nations. Vol. 12 [Engleska i Amerika. Uporedenje drutvenog i politikog stanja ovih dveju nacija. T o m 12 ] , London 1833. 241 514 597 6 7 6 - 6 8 1 A view of the art of colonization, with present reference to the British Empire; in letters between a statesman and a colonist [Jedno gledite o nainu koloniza cije, sa sadanjim osvrtom na Britansku Imperiju, u pismima razmenjenim izmeu jednog dravnika i jednog koloniste], London 1849. 292. vidi Smith, Adam: An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. With a commentary, by the author of (England and America [Edward Gibbon Wakefield]. In six volumes. London 1 8 3 5 1 8 3 9 . W a r d , J o h n : The borough of Stoke-upon-Trent, in the commencement of the reign of H e r Most Gracious Majesty Queen Victoria [Grad Stouk na Trentu na poetku vladavine najplemenitijeg Njenog Velianstva kraljice Viktorije], London 1843. 239 Watson, John Forbes: [Paper read before the Society of Arts]. I n : Journal of the Society of Arts. [lanak proitan u Drutvu zanatlija]. U : List Drutva zanatlija], London, 17. aprila .1860. 347 Watts, John: The facts and fictions of political economists: being a review of the prin ciples of the science, separating the true from the false [injenice i fikcije poli tikih ekonomista: pregled principa nauke, uz odvajanje istinitog od lanog], Manchester 1842. 4 8 4 Trade societies and strikes: their good and evil influences on the members of Trades Unions, and on society at large. Machinery; its influences on work and wages, and cooperative societies, productive and distributive, past, present, and future [Strukovna drutva i trajkovi: njihov dobri i loi uticaj na lanove tredjuniona

i na drutvo uopte. Mainstvo: njegov uticaj na rad i nadnice i proizvodna i distributivna kooperativna drutva, prola, sadanja i budua], Manchester [1865]. 4 8 4 487 Wayland, F r a n c i s : The elements of political economy [Elementi politike ekonomije], Boston 1 8 4 3 . 151 188 , [West, E d w a r d : ] Essay on the application of capital to land, with observations she wing the impolicy of any great restriction of the importation of corn, and that the bounty o f 1 6 8 8 did not lower the price o f it. B y a fellow of University college, Oxford [Ogled o ulaganju kapitala u zemlju, sa zapaanjima koja pokazuju da je politika velikog ograniavanja uvoza ita rava i da premije iz 1 6 8 8 . nisu snizile njegovu cenu. Od lana Univerzitetskog koleda u Oksfordu], L o n d o n 1815. 4 7 7 Price of corn, and wages of labour, with observations upon Dr. Smith's, Mr. Ricardo's, and Mr. Malthus's doctrines upon those subjects', and an attempt at an exposition of the causes of the fluctuation of the price of corn during the last thirty years [Cena ita i nadnice, s opaskama na uenje dr.*Smith-a, g. Ricarda i g, Malthusa o ovim predmetima i pokuaj da se izloe uzroci nestabilnosti cena ita za poslednjih 3 0 godina], L o n d o n 1 8 2 6 . 4 7 7 4 7 8 Wilks, M a r k : Historical sketches of the South of India, in an attempt t o trace the history of M y s o o r ; from the Hindoo Government o f that state, t o the extinc tion of the M o h a m m e d a n Dynasty in 1 7 9 9 . Vol. 1 [Istorijske skice J u n e Indije, pokuaj da se prati istorija Misura od hinduistike vladavine u toj dravi do izumiranja muhamedanske dinastije 1 7 9 9 . T o m 1 ] , L o n d o n 1 8 1 0 . 3 1 9 Witt, J o h a n de: Aanwysing der heilsame politike gronden en maximen van de Re publike van Holland en West-Frieskmd [Ukazivanje na vane politike osnove i principe Republike Holandije i Zapadne Frizije], L e y d e n 1 6 6 9 . 6 6 7 Wright, Thomas': A short address to the public on the monopoly of large farms ka adresa javnosti o monopolu velikih farmi], L o n d o n 1 7 7 9 . 641 [Krat

Young, A r t h u r : Political arithmetic. Containing observations on the present state of Great Britain; and the principles o f her policy in the encouragement of agriculture [Politika aritmetika. Sadri zapaanja o sadanjem stanju Velike Britanije i naela njene politike potpomaganja poljoprivrede], L o n d o n 1 7 7 4 . 116 2 0 6 A tour in Ireland: with general observations on the present state o f that king dom 2 ed. I n two volumes [Putovanje u Irsku. S optim razmatranjima sadanjeg stanja tog k r a l j e v s t v a . . . D r u g o izdanje. U dva t o m a ] , L o n d o n 1780. 6 0 2
n d

3Hoepi, HfHKOJian HBaHOBfra]: Teopin ufruHocmu u Kauwajta JI. Punapgo

C6X3U

eh u pashRcnemHMU. Onbirb K P H T H K O - 3 K O HOMHMecKaro H3CjrfeflOBaHia [Teorija vrednosti i kapitala Davida R i c a r d a u vezi s kasnijim dopunama i razjanjenjima. Pokuai kritiko-ekonomskog is traivanja], K i e m , 1 8 7 1 . 2 2 2 3 ch Ho3gHkuuiuMu

gouoAueuinMU

MepHbimeBCKHH, H[HKOJian] r[SBPHJIOBHH], OnepKu m itOAumunecKo SKOHOMVU (o MujiAJo) [Ogledi iz politike ekonomije (po Milu)]. U : CoBpeMeHHHK",
CaHKT-IIeTep5yp 1861. 21

//.

Parlamentarni izvehaji i druge zvanine publikacije

of dinjenog e i Britanij i

An act to limit the hours of labour, and to prevent the employment of children in fac tories under ten years of age. Approved M a r c h 18, 1851. I n : Acts of the seventyfifth legislature of the state of New Jersey [Zakon o ogranienju radnih asovai spreavanju zapoljavanja dece uzrasta ispod deset godina u fabrikama. Us vojen 18. marta 1851. U : Zakoni sedamdeset i petog upravnog tela drave, N j u Dersi], T r e n t o n 1 8 5 1 . 2 4 4 Agricultural labourers (Ireland). Return to an order of the Honourable the House o f Commons, dated 8 M a r c h 1861. [Poljoprivredni radnici (Irska). Izvetaj po nalogu visokopotovanog Donjeg doma, datiran 8. marta 1861.] 624 reland. 1 rts
s t

turama i

oviji

vin

za

Agricultural statistics, Ireland. Tables showing the estimated average produce of the crops for the year 1 8 6 6 ; and the emigration from the Irish ports, from 1 January to 3 1 December 1 8 6 6 ; also the number o f mills for scutching flax in each county and province. Presented t o both Houses of Parliament by command of H e r Majesty [Poljoprivredna statistika, Irska. Tablice koje poka zuju procenu prosenog prinosa za godinu 1 8 6 6 ; i emigriranja iz irskih luka . od 1. januara do 31. decembra 1 8 6 6 ; i broj radionica za obradu lana u svakoj grofoviji i provinciji. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nare enju Njenog Velianstva], Dublin 1867. 6 2 0
s t 8 t

Arbeiten der Kaiserlich russischen Gesandtschaft zu Peking ber China, sein Volk, seine Religion, seine Institutionen, socialen Verhltnisse etc. Aus dem Russ. nach dem in St. Petersburg 185257 verffentlichten Original von D r . Carl Abel und F . A. Mecklenburg. Bd. 1 [Radovi carskog ruskog poslanstva u Pekingu o Kini, njenom narodu, religiji, ustanovama, socijalnim odnosima itd. S rus kog preveli prema originalu objavljenom u Petrogradu 185257. dr Carl Abel i F . A. Mecklenburg. T o m 1], Berlin 1858. 1 2 0

Cambridge university commission. Report of H e r Majesty's commissioners appoin ted t o inquire into the state, discipline, studies, and revenues of the Univer sity and colleges of Cambridge; together with the evidence, and an appendix. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Komi sija Univerziteta u Kembridu. Izvetaj komisije Njenog Velianstva naimenovane za istraivanje* stanja, discipline, studija i prihoda Univerziteta i koleda u Kembridu, s podacima i jednim dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1852. 545

The case of our english wool. As also the presentment o f the Grand Jury o f the county of Sommerset thereon. Humbly offered to the High Court of Parliament [Sluaj nae engleske vune. S predstavkom Velike porote grofovije Somerset o tome. Ponizno podneto Visokom sudu Parlamenta], London 1685. 2 2 5 Census of England and Wales for the year 1861 [Popis stanovnitva u Engleskoj i Velsu za 1861. godinu], London 1863. 393 3 9 4 4 1 6 558 568 575 5 7 6 5 9 9 Children's employment commission (1862). Reports. [Komisija za zapoljavanje dece (1862). Izvetaji.] 215 2 1 9 2 6 8 351 377 394 4 1 6 4 2 0 4 2 2 4 2 4 433 First report of the commissioners. With appendix. Presented to both Houses o f Parliament by command of Her Majesty. [Prvi izvetaj lanova komisije. S dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 2 1 9 221 2 2 2 2 4 2 243 4 1 6 4 8 0 4 8 7 Second report . . . [Drugi izvetaj . . . ] , 422 4 2 3 433 4 8 0 4 8 6 London 1864. 4 0 9 4 1 3 - 4 1 5 417-420

Third report . . . [Trei izvetaj . . . ] , London 1864. 161 2 3 0 352 4 0 7 411 4 1 2 4 2 2 4 2 4 4 3 4 4 8 2 487 [etvrti izvetaj . . . ] , London 1865. 2 3 0 - 2 3 8 312 3 5 6 3 8 6

Fourth report... 423 424 -

Fifth report... [Peti i z v e t a j . . . ] , London 1866. 2 3 2 352 383 401 4 1 0 411 4 2 4 425 4 3 3 - 4 3 5 481 report... [esti i z v e t a j . . . ] , London 1867. 607 6 1 3 - 6 1 7 statistique runi ordres de S . E . M . za statistiku o d r nareenju S . E . M .

Sixth

Compte-rendu de la deuxime session du congrs international de Paris les 10, 12, 13, 14 et 15 septembre 1855. Publi par les Rouher [Izvetaj o drugoj sednici Meunarodnog kongresa anog u Parizu od 10. do 15. septembra 1855. tampano po Rouher-a], Paris 1856. 269

Corn, grain, and meal. Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 18 February 1867. [Penica, ostale itarice i brano. Izvetaj po nalogu visokopotovanog Donjeg doma, datiran 18. februara 1867.] 4 0 0 4 0 3 Correspondence with Her Majesty's missions abroad, regarding industrial questions and trades unions [Prepiska s misijama Njenog Velianstva u inostranstvu, koja se odnosi na industrijska pitanja i sindikate], London 1867. 17

East India (Bullion). Return to an address o f the Honourable the House o f Commons dated 8 February 1864. [Istona Indija (zlatne poluge). Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma od 8. februara 1864.] 126

Factories inquiry commission. First report of the central board of His Majesty's commissioners. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28 June 1833. [Komisija za ispitivanje rada u fabrikama. Prvi izvetaj Centralne uprave lanova komisije Njegovog Velianstva. tampano po odluci Donjeg doma od 2 8 . juna 1833.] 2 9 8 Factories regulation acts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Zakoni o fabrikama. tampano po odluci Donjeg doma od 9. avgusta 1859.] 2 1 6 265

of 5

the House to

368 385 Factories. Return to an address o f the Honourable the House of Commons, dated 24 April 1861. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 11 February 1862. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma datiranu 24. aprila 1861. tampano po odluci Donjeg doma od 11. februara 1862.] 367 385 4 2 0 Factories. Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 5 December 1867. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 22 July 1868. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma datiranu 5. decembra 1867. tampano po odluci Donjeg doma od 22. jula 1868.] 385 First report from the select committee on adulteration of food, etc.; with the minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House of Commons, t o be printed, 27 July 1855. [Prvi izvetaj komiteta za borbu protiv falsifikovanja u proiz vodnji hrane itd., sa zapisnicima i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma 27. jula 1855.] 161 Fourth report of the commissioners of Her Majesty's inland revenue on the inland re venue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [etvrti izvetaj lanova komisije Njenog Velianstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naredbi Njenog Velianstva], London 1860. 575 General laws of the Commonwealth of Massachusetts, passed subsequently to the revised statutes. Vol. 1 [Opti zakoni savezne drave Masausets, usvojeni posle revidiranih statuta. T o m 1 ] , Boston 1854. 243 Grievances complained of. . . vidi: Report addressed to . . .

Hansard's parliamentary debates. 3rd series, commencing with the accession of William IV. Vol. 6 6 . Comprising the period from the second day of February, to the twenty-seventh day of February, 1843 [Hansardove parlamentarne de bate. T r e a serija, koja poinje od stupanja na presto Williama IV. T o m 6 6 , koji obuhvata period od 2. do 27. februara 1843], London 1843. 576 . . . Vol. 170. Comprising the period from the twenty-seventh day of March to the twenty-eighth day of May, 1863 [ T o m 170, koji obuhvata period od 27. marta do 2 8 . maja 1863], London 1863. 36-39 239 2 4 0 506 576 . . . Vol. 174. Comprising the period from the fifteenth day of March, t o the third day of M a y , 1864 [ T o m 174, koji obuhvata period od 15. marta do 3. maja 1864], London 1864. 577 House of Lords' committee, House of Lords . . . 1848 vidi: Report from the secret committee of the

Jahresbericht der Handelskammer fr Essen, Werden und Kettwig pro 1862 [Godinji izvetaj Trgovake komore za Esen, Verden i Ketvig za 1862], Essen 1863. 346 Manifest der Maatschappij De Vlamingen Vooruit! Gerigt tot alle de voorstanders van de eerlijke en regtzinnige uitvoering der Belgische Grondwet, gestemd door het Nationaal Congres van 1830 [Manifest udruenja Flamanci, napred! upuen svim prijateljima asnog i pravednog sprovoenja belgijskog ustava, koji je doneo Nacionalni kongres 1830], Brssel 1860. 593

The master spinners and manufacturers' defence fund. Report of the committee appointed for the receipt and apportionment of this fund, to the central associa tion of master spinners and manufacturers [Zatitni fond vlasnika predionica i manufakturista. Izvetaj komiteta za primanje i raspodelu ovog fonda cen tralnom udruenju vlasnika predionica i manufakturista], Manchester 1854. 375 Miscellaneous statistics of the United Kingdom (Part V I ) . Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Razni statistiki podaci o Ujedi njenom Kraljevstvu (esti deo). Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1866. 577 The National association for the promotion of social science. Report o f proceedings at the seventh annual congress, held in Edinburgh, October 1863 [Nacionalno udruenje za unapreenje drutvenih nauka. Izvetaj sa V I I godinjeg kongresa odranog u Edinburgu oktobra 1863], Edinburgh, London 1863. 4 2 7 435 Parliamentary Public Health. return vidi: Factories. Return to an a d d r e s s . . .

Reports [Narodno zdravlje. Izvetaji]. 14 3 2 4 351 3 5 3 411

Third report of the medical officer of the Privy Council. 1 8 6 0 . Ordered, by the House of Commons, to be printed, 15 April 1861. [Trei izvetaj zdravstvenog inspektora Tajnog saveta. 1860. tampano po odluci Donjeg doma od 15. aprila 1861.] 2 1 9 2 2 0 Fourth report... with appendix. 1861. Ordered, by the House o f Commons, to be printed, 11 April 1862. [etvrti i z v e t a j . . . s dodatkom. 1861. tampano po odluci Donjeg doma 11. aprila 1862.] 4 1 1 Sixth report... with appendix. 1 8 6 3 . Presented pursuant t o act of Parliament [esti i z v e t a j . . . s dodatkom. 1863. Podnet shodno zakonu Parlamenta], L o n don 1864. 161 2 4 2 3 5 2 353 411 481 5 8 0 - 5 8 2 6 0 2 6 1 6 . Seventh report... with appendix. 1864. Presented pursuant to act o f Parliament [Sedmi i z v e t a j . . . s dodatkom. 1864. Podnet shodno zakonu Parlamenta], London 1865. 5 0 9 588-591 6 0 0 6 0 3 - 6 1 2 Eighth report... with appendix. 1865. Presented pursuant to act of Parliament [Osmi i z v e t a j . . . s dodatkom. 1865. Podnet shodno zakonu Parlamenta], L o n don 1866. 4 1 0 583 586 Report addressed to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Depart ment, relative to the grievances complained of by the journeymen bakers; with appendix of evidence. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Izvetaj upuen ministru unutranjih poslova Njenog Veli anstva o albama pekarskih kalfa, s dodatkom u kome su iznete injenice. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velian stva], London 1862. 160 2 2 3 - 2 2 5 4 8 3 Report from the committee on the Bili to regulate the labour of children in the mills and factories of the United Kingdom*; with the minutes of evidence. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 8 August 1832. [Izvetaj odbora o Zakonu o regulisanju rada dece u radionicama i fabrikama Ujedinjenog K r a ljevstva, sa zapisnikom u kome su iznete injenice. tampano po odluci Donjeg doma od 8. avgusta 1832.] 2 5 1 Report from the secret committee of the House of Lords appointed to inquire into the causes of the distress which has for some time prevailed among the commercial classes, and how far it has been affected by the laws for regulating the issue of bank notes payable on demand. Together with the minutes o f evidence, and an
51 M a r x - E n g e l s (21)

appendix. Ordered, by the House of C o m m o n s , t o be printed, 2 8 July 1 8 4 8 . (Reprinted 1857.) [Izvetaj poverljivog odbora Gornjeg doma naimenovanog za ispitivanje uzroka bede koja je neko vreme vladala medu trgovakim klasama i koliko su na t o uticali zakoni koji reguliu izdavanje banknota koje se ispla uju na zahtev. Zajedno sa zapisnikom o injenicama i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma od 2 8 . jula 1 8 4 8 . (Pretampano 1857).] 120 Report from the select committee on bank acts; together with the proceedings of the committee, minutes o f evidence, appendix and index. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed, 30 July 1857. [Izvetaj posebnog odbora za zakone o bankama, s aktima o radu odbora, zapisnikom o injeninom stanju, dodat kom i indeksom. tampano po odluci Donjeg doma 3 0 . jula 1857.] 126 Report from the select committee on the bank acts; together with the proceedings o f the committee, minutes of evidence, appendix and index. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed, 1 July 1 8 5 8 . [Izvetaj posebnog odbora za zakone o bankama; zajedno s aktima o radu odbora, zapisnikom o inje ninom stanju, dodatkom i indeksom. tampano po odluci Donjeg doma od .1. jula 1858.] 131 Report from the select committee on mines; together with the proceedings of the c o m mittee, minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House o f C o m m o n s , to be printed, 23 July 1 8 6 6 . [Izvetaj posebnog odbora za rudnike; s aktima o radu odbora, zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma od 2 3 . jula 1866.] 4 3 7 - 4 4 3 Report from the select committee on petitions relating to the corn laws of this Kingdom; together with the minutes o f evidence, and an appendix of accounts. Ordered, by the House o f C o m m o n s , to be printed, 2 6 July 1814. [Izvetaj posebnog ko miteta za peticije povodom zakona o itu ovog Kraljevstva; sa zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom o procenama. tampano po odluci Donjeg doma od 2 6 . jula 1814.] 4 8 9 Report of proceedings... science... vidi: The National association for the promotion of social

Report of the commissioners appointed to inquire into the operation of the acts (16 & 17 Vict. c. 99. and 20 & 21 Vict. c. 3.) relating to transportation and penal servi tude. Vol. 1. Report and appendix. Vol. 2. Minutes of evidence presented t o both Houses of Parliament by c o m m a n d of H e r Majesty. [Izvetaj lanova komisije naimenovanih za istraivanje delovanja zakona ( 1 6 . i 17. godine vla davine kraljice Viktorije, glava 9 9 . i 2 0 . i 2 1 . godine vladavine kraljice Viktorije, glava 3) koji se odnose na progonstvo i robiju. T o m 1. Izvetaj s dodatkom. T o m 2. Zapisnik o injeninom stanju podnesen i Gornjem i Donjem d o m u . Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], L o n d o n 1 8 6 3 . 601 Report of the Committee of 1855 on the adulteration of bread vidi: First report from the select committee on adulteration of food... Report of the commissioners appointed to inquire into the condition of all mines in Great Britain to which the provisions of the act 23 & 24 Vict., cap. 151. Do not apply. W i t h reference to the health and safety of persons employed in such mines; with appendices. Preseneed to both Houses of Parliament by command of H e r Majesty [Izvetaj lanova komisije naimenovanih za ispitivanje uslova u svim rudnicima Velike Britanije na koje se zakon 2 3 . i 2 4 . godine Viktorijine vladavine, glava 1 5 1 , ne primenmie. S osvrtom na zdravlje i sigurnost lica za poslenih u takvim rudnicima; s dodacima. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], L o n d o n 1864. 5 8 9 Report of the Royal commission of 1864 vidi: Report of the commissioners appoin ted to inquire into the condition of all mines . . . Report of the committee on the baking trade in Ireland for 1861. [Izvetaj komiteta o pekarstvu u Irskoj za 1861.] 2 2 6 / Report of the officer of health of St. Martin s-in-the-Fields, 1865. [Izvetaj zdrav stvenog inspektora za St. Martin's-in-the-Fields], 1 8 6 5 . 583
9

Report of the Social science congress of Edinburgh. Octob. 1863 vidi: The nal association for the promotion of social science.,

Natio

Reports by Her Majesty's secretaries of embassy and legation, on the manufactures, commerce etc., of the countries, in which they reside. N r . 6 [Izvetaji sekretara ambasada i poslanstava Njenog Velianstva o manufakturama, trgovini itd. zemalja u kojima su oni akreditovani. Broj 6 ] , L o n d o n 1 8 6 3 . 307 Reports from poor law inspectors on the wages of agricultural labourers in Ireland. Presented to both Houses of Parliament by c o m m a n d o f H e r Majesty [Izvetaji inspektora za zakon o sirotinji o platama poljoprivrednih radnika u Irskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Veli anstva], Dublin 1870. 6 2 4 - 6 2 6 Reports from the Lord committee, on the state of the growth . . . vidi: Reports pecting grain, and the corn laws . . . res

Reports of the inspectors of factories to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department. [Izvetaji inspektora fabrika ministru unutranjih poslova Njenog Velianstva.] 2 0 4 2 1 4 351 4 3 4 for the half year ending the 31** D e c e m b e r 1 8 4 1 : also, the joint report o f the inspectors of factories for the same period. (Presented by c o m m a n d o f H e r Majesty.) Ordered, by the House o f C o m m o n s , to be printed, 16 F e b r u a r y 1842. [ za polugoe koje se zavrava 3 1 . decembra 1 8 4 1 . i zajedniki izvetaj fabrikih inspektora za isti period. (Podneto po nareenju Njenog Velianstva.) tampano po odluci Donjeg doma od 16. februara 1 8 4 2 . ] 2 5 0 for the quarter ending 3 0 September, 1 8 4 4 ; and from l October, 1 8 4 4 , t o 3 0 April, 1845. Presented to both Houses of Parliament by c o m m a n d of H e r Majesty. [ za tromeseje koje se zavrava 30. septembra 1 8 4 4 , i za v r e m e od 1. oktobra do 3 0 . aprila 1845. Podneto i Gornjem i D o n j e m domu Parla menta po nareenju Njenog Velianstva], L o n d o n 1 8 4 5 . 2 5 3 2 6 3 3 5 8 3 6 4 3 6 6 367
t h t h 8 t

for the half year ending 3 1 October 1 8 4 6 . . . [ za polugoe koje se zavr ava 3 1 . oktobra 1 8 4 6 . . . ] , L o n d o n 1847. 2 6 3 for the half year ending 3 0 April 1 8 4 8 . . . [ za polugoe koje se zavrava 3 0 . aprila 1 8 4 8 . . . ] , L o n d o n 1 8 4 8 . 2 5 3 for the half year ending 3 1 October 1 8 4 8 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 4 8 . . . ] , L o n d o n 1 8 4 9 . 2 0 5 2 5 3 2 5 5 - 2 5 9 2 6 1 2 6 8 271 4 6 2 4 8 2 for the half year ending 3 0 April 1 8 4 9 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 4 9 . . . ] , L o n d o n 1 8 4 9 . 2 5 9 - 2 6 1 2 8 0 for the half year ending 3 1 October 1 8 4 9 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 4 9 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 0 . 2 5 2 2 6 1 for the half year ending 3 0 April 1 8 5 0 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 0 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 0 . 2 6 2 271 for 31. for 30. the half year ending 3 1 October 1 8 5 0 . . . [ za polugoe koje se zavrava oktobra 1 8 5 0 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 1 . 2 5 8 the half year ending 3 0 April 1 8 5 2 . . . [ za polugoe koje se zavrava aprila 1 8 5 2 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 2 . 2 6 3
t h t h 8 t t h s t t h s t t h

s t

for the half year ending 3 0 April 1 8 5 3 . . . [ za polugoe koje se zavrava 3 0 . aprila 1 8 5 3 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 3 . 2 6 3 for the half year ending 3 1 October 1 8 5 3 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 3 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 4 . 161 241 for the half year ending 3 0 April 1 8 5 5 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 5 . . . ] , L o n d o n 1 8 5 5 . 2 0 4
t h s t

Reports . . . for the half year ending 3 1 October 1 8 5 5 . . . [ za polugode koje se zavrava 3 1 . oktobra 1 8 5 5 . . . ] , London 1856. 241 249 378 461 for the half year e n d i n g 3 1 October 1 8 5 6 . . . [ za polugode koje se zavrava 3 1 . oktobra 1 8 5 6 . . . ] , London 1857. 2 1 6 217 3 3 6 367 3 6 8 383 397 for the half year ending 3 0 April 1 8 5 7 . . . [ za polugode koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 7 . . . ] , London 1857. 3 5 5
x at t h

s t

for the half year ending 3 1 October 1 8 5 7 . . . [ za polugode koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 7 . . . ] , London 1857. 2 6 5 3 5 6 for 30. for 31. the half year ending 3 0 April 1 8 5 8 . . . [ za polugoe koje se zavrava prila 1 8 5 8 . . . ] , London 1858. 2 1 6 4 8 7 4 9 0 the half year ending 3 1 October 1 8 5 8 . . . [ za polugode koje se zavrava oktobra 1 8 5 8 . . . ] , London 1859. 348 351 3 5 5 368 383
s t t h t h

s t

for the half year ending 3 0 April 1 8 5 9 . . . [ za polugode koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 9 . . . ] , London 1859. 4 8 5 for the half year ending 3 1 October 1 8 5 9 . . . [ za polugode koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 9 . . . ] , London 1860. 253 2 7 2 for the half year ending 3 0 April 1 8 6 0 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 6 0 . . . ] , London 1860. 2 1 8 241 2 5 0 2 6 5 - 2 6 7 3 3 4 481 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 0 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 0 . . . ] , London 1860. 217 368 4 8 5 for the half year ending 3 0 April 1 8 6 1 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 6 1 . . . ] , London 1861. 2 1 6 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 1 . . . [ za polugoe koje se zavrava 3 1 . oktobra 1 8 6 1 . . . ] , L o n d o n 1862. 2 6 4 2 7 0 271 3 6 9 for the half year ending 31* October 1 8 6 2 . . . [ za polugoe koje se zavrava ' 31. oktobra 1 8 6 2 . . . ) , London 1863. 2 1 6 2 6 5 - 2 7 0 3 5 4 3 6 0 367 368 371 397 4 0 3 4 0 4 4 2 4 for the half year ending 3 0 April 1 8 6 3 . . . [ za polugode koje se zavrava 3 0 . aprila 1 8 6 3 . . . ] , London 1863. 267 271 377 4 0 7 481 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 3 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 3 . . . ] , London 1864. 2 1 6 373 3 8 4 4 0 4 4 0 5 481 563 for the half year ending 3 0 April 1 8 6 4 . . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 6 4 . . . ] , London 1864. 4 0 6 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 4 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 4 . . . ] , London 1865. 2 6 8 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 5 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 5 . . . ] , London 1866. 3 6 4 397 4 0 6 4 0 8 4 2 0 - 4 2 2 4 2 6 427 433 for the half year ending 3 1 October 1 8 6 6 . . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 6 . . . ] , London 1867. 373 377 3 7 8 4 9 4 4 9 5 567 627 628 Reports respecting grain and the com laws; viz: First and second reports from the Lords committees, appointed to enquire into the state of the growth, commerce, and consumption of grain, and all laws relating thereto... Ordered, by the House . of Commons, to be printed, 23 November 1814. [Izvetaji o itu i zakonima o itu, t j . prvi i drugi izvetaj komiteta Doma lordova imenovanih za ispitivanje roizvodnje ita, trgovine itom i potronje ita, i svih zakona s tim u v e z i . . . tampano po odluci Donjeg doma od 2 3 . novembra 1814.] 4 8 9 The revised statutes of the state of Rhode Island and Providence plantations : to which are prefixed, the constitutions of the United States and of the state [Ispravljeni
s t s t s t t h s t t h s t t h s t t h s t

statuti drave Roud Ajlend i kolonija Providens, kojima prethode ustavi Sjedi njenih Drava i ustav drave]. Providence 1857. 2 4 4 Royal commission on railways. Report o f the commissioners. Presented to both Houses of Parliament by command of H e r Majesty [Kraljevska komisija za eleznice. Izvetaj lanova Komisije. Podnet i Gornjem i Donjem domu P a r tlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1867. 383 4 9 3 Second report addressed to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department, relative to the grievances complained o f by the journeyman ba kers. Presented to both Houses of Parliament by command of H e r Majesty [Drugi izvetaj upuen ministru unutranjih poslova Njenog Velianstva, koji se odnosi na albe pekarskih kalfa. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parla menta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 2 2 3 Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1846. to 1860. N r . 8 [Statistiki izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1846. do 1860. br. 8 ] , London 1 8 6 1 . 3 7 0 371 Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1851. to 1865. N r . 13 [Statistiki izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1 8 5 1 . do 1865, br. 1 3 ] , London 1866. 3 7 0 371 Tenth report of the commissioners appointed to inquire into the organization and rules of trades unions and other associations: together with minutes of evidence. P r e sented to both Houses o f Parliament by command o f H e r Majesty, 28 July 1868 [Deseti izvetaj lanova komisije naimenovanih da ispitaju organizaciju i pravila tredjuniona i drugih udruenja, sa zapisnikom o injeninom stanju. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Veli anstva, 2 8 jula 1868], London 1868. 387
ih

Tenth report of the commissioners of Her Majesty's inland revenue on the inland reve nue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Deseti izvetaj lanova komisije Njenog Velianstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nare enju Njenog Velianstva], London 1866. 5 7 4 Twenty-second annual report of the registrar-general of births, deaths, and marria ges in England. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Dvadeset drugi godinji izvetaj glavnog matiara o roenjima, smrt nim sluajevima i venanjima u Engleskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1861. 2 4 2 Workshops' regulation dren. . . act' vidi: An act for regulating the hours of labour for chil

III. Listovi i asopisi

The Bengal Bury Hurkaru [Bengalski vesnik], Calcutta, 2 2 . jul 1 8 6 1 . 2 9 4

Guardian

[Berijski straar], Burv, 12. maj 1 8 6 0 . 2 4 0 [Sloga. asopis za radniko pitanje],

Concordia. Zeitschrift fr die Arbeiterfrage Berlin: - od 7. marta 1872. 36 od 4 . jula 1872. 37 3 8 od 1 1 . jula 1872. 37 3 8

The Daily

Telegraph

[Dnevni telegraf], London, 17. januar 1860. 219

Demokratisches Wochenblatt. Organ der deutschen Volkspartei list. Organ nemake Narodne partije], Leipzig: - od 1. avgusta 1868. 22 - od 2 2 . avgusta 1868. 22 - od 2 9 . avgusta 1868. 2 2 - od 5. septembra 1868. 22

[Demokratski nedeljni

Deutsch-Franzsische Jahrbcher. Hrsg. von Arnold Rge und Karl Marx. 1. und 2. Lfg. [Nemako-francuski godinjaci. Izdaju Arnold Rge i Karl Marx. Prva i druga sveska], Paris 1844. 77 141 152 562

The Economist. Weekly Commercial Times, Bankers' Gazette, and Railway Moni tor: a political, literary, and general newspaper [Ekonomist. Nedeljni trgo vaki pregled, Bankarska gazeta i Zelezniki savetnik. Politike, knjievne i opte novine], [London:] - od 2 9 . marta 1845. 5 9 8 - od 15. aprila 1848. 2 0 5 - od 19. jula 1851. 518 - od 2 1 . januara 1860. 565 - od 2. juna 1866. 6 4 7 The Evening Standard [Veernji steg], London, 1. novembar 1886. 27 33 [Glazgovska dnevna pota], 2 5 . april 1849. 2 8 0 [asopis ekonomista], Paris, jul / avgust 1872. 23

The Glasgow Daily Mail Journal des Economistes

Journal of the Society of arts, and of the institutions in Union [asopis Drutva zanata i umea i ustanova u Uniji, London: - od 9. decembra 1859. 333 - od 17. aprila 1860. 347 - od 2 3 . marta 1866. 647 - od 5. januara 1872. 369 Macmlan's Magazine. E d . by David' Masson [Makmilanov David Masson], London, Cambridge. Avgust 1863. 2 2 9 The Manchester Guardian magazin. Izdaje

[Manesterski straar], 15. januar 1875. 568 [Jutarnji glasnik], London, 17. april 1863. 37

The Morning Advertiser The Morning The Morning -

Chronicle [Jutarnja hronika], London 1 8 4 4 , 1845. 598 Star [Jutarnja zvezda], London:

od 17. aprila 1863. 37 577 od 2 3 . juna 1863. 2 2 9 od 7. januara 1867. 5 9 2

Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie [Nove demokrauje], Kln, 7. april 1 8 4 9 . 5 1 0 5 4 2 675

rajnske novine. Organ

Neue Rheinische Zeitung. Politiko-ekonomska 2 6 2 271 New-York Daily Tribune

Politisch-konomische Revue. H . 4 [Nove rajnske novine. revija. Sv, 4 ] , L o n d o n , H a m b u r g , N e w Y o r k 1 8 5 0 . 2 2 9

[Njujorka dnevna tribina], 9. februar 1 8 5 3 . 6 4 5

The

Observer

[Posmatra], L o n d o n , 2 4 . april 1864. 1 3 0

The Pali La

Mail

Gazette

[Novine Pel M e l a ] , L o n d o n , 5 7 9

Philosophie Positive. Revue dirige par E . L i t t r & G . Wyrouboff [Pozitivna fiilozofija. Revija koju ureduju E . L i t t r i G . Wyrouboff], Paris, br. 3. za n o vembar i decembar 1 8 6 8 . (Vidi i napomenu 1 1 . ) 23 The Portfolio. Diplomatie review. ( N e w sries). [Porfelj. Diplomatska revija. (Nova serija)], London. 6 4 5 de Paris [Parike revolucije], 11 18. jun 1 7 9 1 . 6 5 4

Rvolutions

Reynolds's Newspaper. A Weekly Journal of Politics, History, Literature, and General Intelligence [Rejnoldove novine. Nedeljni asopis za politiku, istoriju, knjievnost i opta obavetenja], L o n d o n : od 2 1 . januara 1 8 6 6 . 2 2 7 od 4 . februara 1866. 2 2 7 od 2 0 . januara 1867. 591

The The

Saturday Review of Politics, Literature, Science, and Art [Subotnja revija za politiku, knjievnost, nauku i umetnost], L o n d o n , 1 8 . januar 1 8 6 8 . 2 2 Social Science 228 229 Review [Revija za drutvene nauke], L o n d o n , 1 8 . jul 1 8 6 3 .

The Spectator The Standard -

[Gledalac], L o n d o n , 2 6 . maj 1866. 2 9 7 [Steg], L o n d o n :

od 2 6 . oktobra 1 8 6 1 . 491 od 15. avgusta 1 8 6 3 . 2 2 9 od 5. aprila 1867. 593

The ~ -

Times [Vremena], L o n d o n . 39 2 2 9 4 1 8 5 3 0 5 7 9 627 od 14. februara 1 8 4 3 . 5 7 6 od 5. novembra 1 8 6 1 . 2 4 2 od 2 6 . novembra 1862. 187 3 5 8 od 2 4 . marta 1 8 6 3 . 2 6 6 5 0 6 - 5 0 8 od 17. aprila 1 8 6 3 . 3 6 - 3 9 od 2. jula 1 8 6 3 . 2 2 9 od 2 6 . januara 1867. 4 4 2 od 3. septembra 1 8 7 3 . 5 3 0 od 2 9 . novembra 1 8 8 3 . 3 8 39 [Danas], L o n d o n , februar 1 8 8 4 , mart 1884. 3 8 39

To-Day

808 Der

Napomene i registri Volksstaat. Organ der social-demokratischen Arbeiterpartei und der Internati onalen Gewerksgenossenschaften. [Narodna drava. Organ socijaldemokratske radnike partije i meunarodnih sindikata], Leipzig. 22 - od 1. juna 1872. 3 6 37 - od 7. avgusta 1872. 37

The Westminster Review [Vestminsterska revija], London. 67 The Workman's Advocate [Zatitnik radnika], London, 13. januar 1866. 2 2 6

BiciHUKb Eepobi. )KypHaJii> HcropiH, IIOJIHTHKH, jiHTepaTypw. T . 3. [Ofle: [HjiapHOH HrHaraeBiw Kaydiivuun,]: T o i n a 3p-fenia nojniTHKO-3KOHOMireecK O 8 KpHTHKH y Kapna MapKca") [Vesnik Evrope. asopis z a istoriju, politiku i knjievnost. (Ilarion Ignatjevi Kaufman: Stanovite politikoekonomske kritike Karla M a r x a ) ] , tom 3 . CaHKm-IJemepcypicKue ekdottocmu [Petrogradske novine], 8. april 1872. 22

Registar imena

Addington, Stephen (Stiven E d i n g t o n ; 1729 - 1796) engleski teolog, autor veeg broja udbenika. 641 Aikin, John (Don Ejkin; 1747 - 1 8 2 2 ) engleski lekar, istoriar i publicist. 524 662 668 669 Alexandra (Aleksandra; 1 8 4 4 - 1 9 2 5 ) kerka danskog kralja Christiana I X ; 1 8 6 3 . udala se za princa od Velsa, koji je kasnije postao engleski kralj E d w a r d V I I . 2 2 8 2 3 2 Anaharzis (oko 6. skitski filozof. 9 8 veka pre n. e.)

Arhiloh (7. vek pre n. e.) grki liriar. 326 Arhimed (oko 2 8 7 - 2 1 2 pre n. e.) grki matematiar i fiziar. 2 7 4 Ariosto, Lodovico (Lodoviko Ariosto; 1 4 7 4 - 1 5 3 3 ) italijanski renesansni pesnik (glavno njegovo delo je Besni Rolando). 3 8 Aristotel ( 3 8 4 - 3 2 2 pre n. e.) m e u starim grkim filozofima najuniverzalnija glava; bavio se najhitnijim formama dijalektikog miljenja (Engels). 6 3 8 2 8 6 142 152 2 9 2 361 Arkwright, Sir Richard (ser R i a r d Arkrajt; 1 7 3 2 - 1 7 9 2 ) engleski p r e duzima iz vremena industrijske r e volucije u Engleskoj; pronalaza i konstruktor veeg broja mainapredilica. 3 2 8 3 3 4 3 3 8 3 7 5 3 7 9 4 3 2 Arrivabene, Jean [Giovanni], comte de (Zan [ovani] grof Arivabene, 1 7 8 7 1 8 8 1 ) italijanski politiki emigrant koji je dugo iveo u Belgiji; ekono mist; inicijator kongresa ekonomi sta koji je odran 1847. u Briselu; prevodilac ekonomskih dela na fran cuski. 5 2 6 Ashley, Lord vidi: Shaftesbury, Anthony Ashley Cooper, Earl of Ashworth, Henry (Henri Avort; 1 7 9 4 1880) engleski fabrikant i politiar; pristalica slobodne trgovine: saosniva L i g e protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 2 5 9 3 5 9 Atenej (iz Naukratisa; kraj 2. do p o etka 3. veka) grki besednik i g r a matiar. 9 8 125 Augier, Marie ( M a r i Oije) francuski novinar i autor nekolikih radova o ekonomskim problemima. 6 7 0

Anderson, Adam (Adam Anderson; 1692 - 1765) kotski ekonomist, autor jednog dela iz istorije trgovine. 657 6 6 9 Anderson, James (Dejms Anderson; 1739 - 1 8 0 8 ) engleski ekonomist, R i cardov pretea u teoriji rente. 4 4 6 493 5 4 6 6 4 4 6 5 7 Anna Stuart (Ana Stjuart; 1665 - 1 7 1 4 ) kraljica Velike Britanije i Irske ( 1 7 0 2 - 1 7 1 4 ) ; za vreme njene vla davine Engleska i kotska ujedinile su se u Veliku Britaniju. 151 6 5 0 Antipatros (iz Tesalonike [Soluna]; oko 1. veka pre n. e.) grki pesnik, 361 Apijan (iz Aleksandrije; kraj 1. veka do 170) rimski istoriar, autor jedne iscrpne istorije R i m a . 6 4 2 Arbuthnot, John (Don Arbatnet) en gleski farmer; autor jednog spisa koji je 1 7 7 3 . anonimno objavljen, a u kom se govori o meuzavisnosti cena ivotnih namirnica i veliine zakupljenih imanja. 2 7 8 2 9 3 2 9 4 6 3 8 642

Aveling, Edward (Edvard Eveling; 1851 - 1898) engleski socijalista, pi sac i lekar; zet Ffcarla Marxa. Saradivao je na prevoenju prvog toma Kapitala na engleski jezik. lan Socijaldemokratske federacije, a kasnije lan Lige socijalista. 31

Basedow, Johann Bernhard (Johan Bernhard Bazedov; 1724 - 1790) pe dagog, bio je pod uticajem Rousseau-a i Comeniusa; postavio je sebi za cilj da reformie sistem vaspitanja u Nemakoj u smislu buroaskog prosvetiteljstva i da omladinu prevaspita na naunim osnovama i u patriotskom duhu. 4 3 2 Bastiat, Frdric (Frederik Bastija; 1801 - 1850) francuski vulgarni eko nomist, propovedao je teoriju o harmoniji klasnih interesa u kapi talistikom drutvu; povrni pred stavnik vulgarno-ekonomske apologetike i zbog toga najpopularniji (Marx). 2 2 65 82 175 361 4 9 6 Baynes, John (Don Bejns) lan grad ske uprave Blekberna; 1857. objavio je dve rasprave o trgovini pamukom. 344 346 Bebel, August (August Bebel; 1 8 4 0 1913) marksist; jedan od osnivaa i najpoznatijih voda nemake Soci jaldemokratske partije; prijatelj i uenik Marxa i Engelsa. Kao odlu an neprijatelj pruskog militarizma, zalagao se za ujedinjenje Nemake revolucionarnodemokratskim putem. Od 1878. do 1890. rukovodio je ilegalnom borbom Socijaldemokrat ske partije; postao je najsposobniji parlamentarac, najtalentovaniji or ganizator i taktiar, najuticajniji voda meunarodne socijaldemokratije, koja je bila protivnik reformizma i oportunizma (Lenjin). 37 Beccaria, Cesare Bonesana, marchese di (ezare Bonezana markiz Bekarija; 1 7 3 8 - 1794) italijanski pravnik, publicist i ekonomist, predstavnik buroaskog prosvetiteljstva 18. veka. 325 Bedford (Bedford) engleska aristokrat ska porodica. 6 3 9 Beecher-Stowe, Harriet Elizabeth (Harijet Elizabet Bier-Stou; 1811 - 1896) amerika knjievnica, autor romana ia-Tomina koliba. 645 Bekker, Immanuel (Imanuel Beker; 1785 - 1871) filolog; priredio je vie izdanja del Platona, Aristotela, Aristofana i drugih antikih pisaca. 142

Babbage, Charles (arls Bebid; 1792 1871) engleski matematiar, meha niar i ekonomist, osniva Statisti kog drutva u Londonu. 309 3 1 2 333 346 358 Bacon, Francis, Viscount of Saint Albans and Baron of Verulam (Baco of Verulam) (Frensis Bekon, vikont od Sent Albana i baron od Verulama, zvani Bako Verulamski; 1561 - 1626) engleski filozof, prirodnjak i istoriar. Pravi praotac engleskog m a terijalizma i sve moderne eksperi mentalne nauke jeste Baco (Marx). 346 635 Bailey, Samuel (Semjuel Bejli; 1791 1870) engleski filozof i ekonomist; istupao je protiv Ricardove teorije o vrednosti rada sa stanovita vul garne ekonomije i ukazao na neke protivrenosti u toj teoriji. 56 61 67 84 4 7 0 538 Baker, Robert (Robert Bejker) engleski fabriki inspektor. 2 7 0 3 5 4 377 397 627 Ballard, Edward (Edvard Beled; 1820 1897) londonski lekar. 4 1 5 Balzac, Honor i de (Onore de Balzak; 1 7 9 9 - 1850) francuski pisac realist. 519 Bankes, George (Dord Benks; 1788 1856) engleski pravnik i politiar, torijevac, lan Parlamenta. 598 Barbon, Nicholas (Nikolas Barbon; 1 6 4 0 - 1 6 9 8 ) engleski ekonomist, pro tivnik merkantilizma, pristalica slo bodne trgovine; zastupao je mi ljenje da se vrednost robe odreuje njenom korisnou. 43 4 4 122 135 136 545 Barton, John (Don Barton; kraj 18. do poetka 19. veka) engleski eko nomist, predstavnik klasine buroaske politike ekonomije, 558 559 596

Boileau, Etienne (Etijen Boalo; 1 2 0 0 1269) kraljevski gradonaelnik P a riza; autor dela Livre des mtiers, u kome su sakupljene zakonske od redbe i propisi o zanatstvu u F r a n cuskoj. 4 3 0 Boileau-Despreaux, Nicolas (Nikola B o alo-Depreo; 1 6 3 6 - 1711) francus ki pesnik i teoretiar knjievno sti. 578 Boisguillebert, Pierre le Pesant, sieur de (Pjer le Pezan, gospodar od Boagilbera, 1646 - 1714) francuski ekonomist, pretea fiziokrata, osni va klasine buroaske politike ekonomije u Francuskoj. 123 132 Bolingbrohe, Henry Saint-John, Vis count (Henri Sent-Don vikont B o lingbruk; 1 6 7 8 - 1751) engleski dr avnik i politiar, filozof deist, jedan od voda torijevaca. 666 Bonaparte (Bonaparta I I I ) vidi: poleon III Na

Boulton, Matthew (Metju Boulten; 1 7 2 8 - 1809) engleski fabrikant i inenjer. 335 3 4 4 Boxhorn, Marcus Zuerius (Markus Zuerijus Bokshorn; 1612 - 1653) h o landski istoriar i filolog. 3 7 9 Bray, John Francis (Don Frensis B r e j ; 1 8 0 9 - 1895) engleski ekono mist, socijalist utopist, Owenov sledbenik; artist; po profesiji slovoslaga; od 1842. farmer, slovoslaga i novinar u S A D ; razvijao je teoriju o radnom novcu. 71 Brentano, Lujo (Ludwig Joseph) ( L u j o [Ludvig Jozef] Brentano; 1 8 4 4 1931) nemaki vulgarni buroaski ekonomist; katedarski socijalist; jedan od osnivaa Udruenja za so cijalnu politiku (1872). 38 39 Bright, John (Don Brajt; 1 8 1 1 1889) engleski fabrikant; vodei liberalni politiar; pristalica slobodne ti go vine; jedan od osnivaa Lige p.otiv zakona ..o itu; vie puta ministar; poetkom ezdesetih go dina voda levog krila Liberalne stianke. 21 2 2 9 2 5 4 491 575 6 0 0 661 Brindley, James (Dejms Brindli; 1 7 1 6 17*;2) engleski inenjer. 311

Broadhurst, J. (D. Brodherst) en gleski vulgarni ekonomist iz s r e dine 19. veka. 6 0 61 Brodie, Sir Benjamin Collins (ser Bendamin Kolins r o u d i ; 1 7 8 3 1862) engleski lekar. 251 Brougham, Henry Peter [Lord Brougham and Vaux] (Henri Piter Bruem [lord B r u e m i V o k s ] ; 1 7 7 8 - 1 8 6 8 ) engleski pravnik, pisac i dravnik; izmeu dvadesetih i tridesetih go dina jedan od voda vigovaca; lan Parlamenta; lord kancelar ( 1 8 3 0 1 8 3 4 ) ; pobornik izborne reforme; od pedesetih godina nije igrao ni kakvu ulogu u politikom ivotu. 669 670 Bruckner, John (Don B r u k n e r ; 1 7 2 6 1804) engleski protestantski svetenik; autor nekolikih filozofskih spisa. 545 Buchanan, David (Dejvid Bjukenen; 1 7 7 9 - 1 8 4 8 ) engleski ekonomist i publicist; uenik i komentator Adama Smith-a; protivnik fiziokrata. 119 4 9 2 6 4 4 Bchez, Philippe-Joseph-Benjamin (Filip-2ozef-Benamen Bie; 1 7 9 6 1 8 6 5 ) uenik Saint-Simona ; fran cuski politiar i istoriar ; buroaski republikanac; jedan od ideo loga katolikog socijalizma; 1 8 4 8 . predsednik Privremene vlade. 6 5 5 Burke, Edmund ( E d m u n d B e r k ; 1 7 2 9 1797) engleski publicisti politiar; vigovac; lan Parlamenta ; u p o etku je bio sklon liberalizmu, kasnije reakcionar i jedan od ogor enih neprijatelja francuske revo lucije. 187 211 2 8 9 6 3 9 6 7 0 Butler, Samuel (Semjuel Batler; 1612 1680) engleski satiriki pesnik, au tor poeme Hudibras. 4 4 Byles, Sir John Barnard (ser D o n Barned Bajls; 1801 - 1884) engleski pravnik; lan Tajnog saveta; t o rijevac; napisao je nekoliko pravnih i ekonomskih del. 2 4 4 6 5 2

Campbell, Sir George (ser Dord K e m p b e l ; 1 8 2 4 - 1892) od 1843. do 1847. s prekidima kolonijalni inovnik u Indiji, o kojoj je napi sao vie radova; lan Parlamenta ( 1 8 7 5 - 1 8 9 2 ) ; liberal. 319 Cantillon, Philip (Filip Kantijon) en gleski ekonomist; obradio je i 1759. objavio na engleskom jeziku delo Richarda Cantillona Essai sur la nature du c o m m e r c e en gnrale 488 Cantillon, Richard (Ricard Kantijon; 1 6 8 0 - 1 7 3 4 ) engleski ekonomist i trgovac. 4 8 8 545 Carey, Henry Charles (Henri Carls K e r i ; 1793 - 1 8 7 9 ) ameriki vulgaTni ekonomist, apologet kapitalizma; propovedao je harmoniju izmeu drutvenih klasa. 196 4 6 8 4 9 5 4 9 6 6 4 5 6 6 0 661 Carli, Giovanni Rinaldo, conte ( o vani Rinaldo grof K a r l ; 1 7 2 0 1 7 9 5 ) italijanski naunik; autor nekolikih radova o novcu i trgovini itom; protivnik merkantilizma. 295 Carlisle, Sir Anthony (ser Antoni Karlajl; 1768 - 1 8 4 0 ) engleski lekar. 251 Carlyle, Thomas ( T o m a s Karlajl; 1795 - 1 8 8 1 ) engleski knjievnik, is toriar i filozof idealist; propovedao kult heroja; zastupao gledita bliska feudalnom socijalizmu etrdesetih godina; od 1 8 4 8 . otvoreni neprija telj radnikog pokreta. 2 2 9 Castlereagh, Henry Robert Stewart, Lord, (od 1 8 2 1 ) Marquess of Lon donderry (Henri Robert Stjuart lord Kaslri, od 1 8 2 1 . markiz od Londonderija; 1 7 6 9 - 1822) britan ski dravnik, torijevac; ministar za rad i kolonije ( 1 8 0 5 - 1 8 0 6 , 1 8 0 7 - 1 8 0 9 ) ; ministar spoljnih p o slova ( 1 8 1 2 - 1822). 3 8 0 Cazenove, John (Don Kejznov) en gleski ekonomist; Malthusov pri stalica. 1 8 0 2 8 6 4 5 9 501 511 5 2 6 Chalmers, Thomas ( T o m a s almers ; 1 7 8 0 - 1847) kotski teolog i eko nomist, jedan od fanatinih maltuzijanaca ( M a r x ) . 142 151 545 5 4 6 Chamberlain, Joseph (Dozef emberlen; 1 8 3 6 - 1914) britanski dravnik;

Cairnes,John Elliot (Don Eliot K e r n z ; 1823 - 1875) engleski ekonomist i publicist; protivnik ropstva u ju nim dravama S A D . 179 2 3 9 2 9 8

blicist; poreklom seljak; eminentni predstavnik sitnoburoaskog radi kalizma; borio se za demokratiza ciju politikog ureenja Engleske. 2 5 9 6 3 7 6 6 5 667 Cobden, Richard (Riard Kobden ; 1 8 0 4 1865) engleski fabrikant; liberal; pristalica slobodne trgovine; jedan od osnivaa L i g e protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 2 2 9 2 5 4 6 0 0 Colbert,Jean-Baptiste (an-Batist K o l ber; 1 6 1 9 - 1 6 8 3 ) francuski drav nik, generalni inspektor finansija pod L u j e m X I V ; od 1 6 6 5 . do 1 6 8 3 . faktiki je vodio spoljnu i unutra nju politiku F r a n c u s k e ; konsekven tno zastupao merkantilizam radi uvrivanja feudalno-apsolutistike monarhije. 2 7 9 6 6 7 Colins, Jean-GuillaumeCsar-Alexandre-Hippolyte baron de ( a n - G i j o m Sezar-Aleksandar-Ipolit baron K o len; 1783 - 1859) francuski sitnoburoaski ekonomist. 5 4 2 6 1 3 681 Colombo, Cristoforo (Kristofor K o lumbo; 1451 - 1 5 0 6 ) italijanski m o replovac u panskoj slubi; otkrio je Ameriku. 1 2 4 Comte, Franois-Charles-Louis (Fransoa-arl-Luj K o n t ; 1 7 8 2 - 1 8 3 7 ) francuski liberalni publicist, vul garni ekonomist. 6 6 3 Comte, Isidore-Auguste-Franois-Marie (Izidor-Ogist-Fransoa-Mari Kont ; 1 7 9 8 - 1 8 5 7 ) francuski filozof i so ciolog, osniva pozitivizma. 23 2 9 8 Condillac, tienne-Bonnot de (EtjenBono de Kondijak; 1 7 1 5 - 1 7 8 0 ) francuski ekonomist, filozof eist i senzualist, pristalica J o h n a Locke-a ; smatrao je da vrednost robe o d r e uje njena korisnost. 147 148 Condorcet, Marie-Jean-Antoine-Nico las, marquis de ( M a r i - Z a n - A n t o a n Nikola, markiz K o n d o r s e ; 1 7 4 3 1794) francuski graanski sociolog, prosvetitelj ; za vreme velike fran cuske revolucije krajem 18. veka prikljuio se irondistima; prvi je razvio idealistiku teoriju po kojoj je izvor istorijskog progresa usavr avanje razuma. 545 Corbet, Thomas ( T o m a s K o r b e t ; iz 19. veka) engleski ekonomist, R i cardov pristalica. 1 4 0 5 1 9

Corbon, Claude-Anthime (Klod-Antim Korbon; 1808 - 1891) francuski rad nik, kasnije politiar, graanski republikanac; 1 8 4 8 - 1849. poslanik u Ustavotvornoj skuptini; posle pada Drugog Carstva predsednik optine jednog parikog arondismana; poslanik Narodne skuptine 1871. 431 Courcelle-Seneuil, Jean-Gustave (2an Gistav Kursel-Senej; 1 8 1 3 - 1892) francuski ekonomist, trgovac. 2 0 9 Cromwell, Oliver (Oliver Kromvel; 1599 - 1658) voda buroazije i dela plemstva koje je preraslo u buro aziju u periodu engleske buroaske revolucije u 17. veku; od 1653. do 1658. lord-protektor Engleske, kotske i Irske. 6 3 6 638 6 6 0 Culpeper, Sir Thomas (ser T o m a s Kalpeper; 1578 - 1662) engleski eko nomist, merkantilist. 6 7 0 Custodi, Pietro (Pijetro Kustodi; 1771 1842) i talijanski dravnik, istoriar i ekonomist; izdava najvanijih dela italijanskih ekonomista. 50 76 89 91 143 147 3 2 5 572 Cuvier, Georges-LeopoldChritien-Frideric-Dagobert, baron de ( o r - L e o pold - Kretijen - Frederik - Dagober, baron de Kivije; 1 7 6 9 - 1832) fran cuski prirodnjak, zoolog i paleonto log, podigao je uporednu anatomiju na nivo nauke; poznat je po svojoj nenaunoj teoriji kataklizama (ka tastrofa). 4 5 2

Daire, Louis-Francois-Eugne (LujFransoa-Een Der;' 1798 - 1 8 4 7 ) francuski knjievnik i ekonomist; izdavao je dela iz oblasti politike ekonomije, 4 4 91 105 132 147 2 8 2 Dante Alighieri (Dante Aligijeri; 1265 1321) najvei italijanski pesnik; u svom glavnom delu Boanstvena komedija dao je sliku sveta i oveka srednjeg veka. 18 101 221 Darwin, Charles Robert (Carls R o bert Darvin; 1 8 0 9 - 1882) veliki engleski prirodnjak, osniva evolu cione biologije. 3 0 5 330 Daumer, Georg Friedrich (Georg F r i drih D a u m e r ; 1 8 0 0 - 1875) autor nekolikih dela iz istorije religije. 258

Engels, Friedrich (Fridrih Engels; 1 8 2 0 - 1 8 9 5 ) . 3 0 3 1 - 3 4 77 141 152 215 219 227 2 4 0 2 6 2 271 3 5 4 374 376 394 534 5 6 2 5 7 9 Ensor, George (Dord Insor; 1 7 6 9 1843) engleski publicist; Malthusov protivnik. 6 4 4 Epikur (oko 341. do oko 2 7 0 . pre n. e.) grki filozof materijalist, ateist. 8 0 Eschwege, Wilhelm Ludwig von (Vilhelm Ludvig fon Evege; 1777 1855) geolog i rudarski i topioniki inenjer. 4 8 Everet (Everet) engleski pronalaza iz 18. veka. 3 7 9 Fahrenheit, Gabriel Daniel (Gabrijel Danijel Farenhajt; 1 6 8 6 - 1736) nemaki fiziar, usavrio je termometar. 2 2 4 2 3 3 267 Fairbairn, Sir William (set Viljem F e r ben; 1 7 8 9 - 1874) engleski fabrikant, inenjer i pronalaza. 3 8 6 Farre, John Richard (Don Riard F e r e ; 1 7 7 4 - 1 8 6 2 ) engleski lekar. 251 Faucher, Julius (Julius Fauher; 1820 - 1878) nemaki publicist; vul garni ekonomist, pristalica slobodne trgovine; mladohegelovac; poetkom pedesetih godina propovedao je buroasko-individualistike i anar histike poglede; od 1850. do 1861. iveo je u Engleskoj kao emigrant; kasnije naprednjak. 2 1 5 4 1 3 Faulhdber, Johann (Johan Faulhaber; 1580 - 1635) matematiar i ine njer. 334 Fawcett, Henry (Henri Fosit; 1833 1884) engleski ekonomist, uenik Johna Stuarta Milla; vigovac. 491 539 5 4 0 578 661 Ferguson, Adam (Adam Fergesn; 1 7 2 3 1816) kotski istoriar, filozof morala i sociolog; pristalica Hume-a i Adama Smith-a. 116 316 3 2 2 - 3 2 3 Ferrand, William Bushfield (Viljem Bufild Feran), engleski veleposednik, torijevac. 2 3 9 3 6 9 5 0 6 Ferner, Francois-Louis-Auguste (Fransoa-Luj-Ogist Ferije; 1 7 7 7 - 1861) francuski nii carinski inspektor, ekonomist, protekcionist. 6 5

Fichte, Johann Gottlieb (Johan Gotlib F i n t e ; 1 7 6 2 - 1 8 1 4 ) jedan od glav nih predstavnika nemake klasine filozofije, subjektivni idealist; sin jednog zanatlije; oduevljeni pri stalica francuske revolucije; 1 8 1 1 / 1 2 . rektor Berlinskog univerziteta; svo jim Reden an die deutsche Nation (Govorima nemakoj naciji) doprineo je izgraivanju u osnovi napredne buroaske nacionalne svesti u N e makoj. 58 Fielden, John (Don Filden; 1 7 8 4 1849) engleski industrijalac; filan trop; pristalica fabrikog zakono davstva. 357 365 668 Fleetwood, William (Viljem Flitvud; 1 6 5 6 - 1723) engleski biskup; pisao je o istoriji cena u Engleskoj. 2 4 4 Fletcher, Andrew (Endrju Fleer; 1655 - 1716) kotski politiar i zemljoposednik; lan kotskog parlamenta; zalagao se za nezavisnost kotske. 638 Fonteret, Antoine-Louis (Antoan-Luj Fontere) francuski lekar; u drugoj polovini 19. veka napisao je niz radova o socijalnoj higijeni. 323 Forbes (Forbs) engleski pronalaza. 347 Forbonnais, Francois -Veron-Duverger de (Fransoa-Veron-Divere de F o r bone; 1 7 2 2 - 1800) francuski finansijer i ekonomist, merkantilist, pri stalica zatitnih carina i kvantitativne teorije o novcu, protivnik fiziokrata. 91 Forster, Nathaniel (Netanijel Forster; oko 1 7 2 6 - 1790) engleski svetenik; napisao je nekoliko radova iz ob lasti ekonomije; zastupao je inte rese radnika. 2 4 6 379 4 5 1 6 4 0 6 4 1 Forster, William Edward (Viljem E d vard F o r s t e r ; 1 8 1 8 - 1886) engleski fabrikant i politiar; liberal; lan Parlamenta. 586 587 Portescue, Sir John (ser Don Fortiskju; oko 1 3 9 4 - o k o 1476) engleski pravnik; autor nekolikih radova o dravnom ureenju Engleske. 6 3 4 Fourier, Francois-Marie-Charles (Fransoa-Mari-arl Furije; 1772 - 1837) francuski socijalist utopist. 261 340 378 526 614 615

Greg, Robert Hyde (Robert Hajd* G r e g ; 1 7 9 5 - 1875) industrijalac; liberal; predsednik Zanatlijske ko more u Manesteru. 2 6 2 Gregoir, H. ( H . Gregoar) sekretar Udruenja tamparskih radnika u Briselu. 4 8 9 Grey, Sir George (ser Dord G r e j ; 1 7 9 9 - 1882) britanski dravnik; vigovac; ministar unutranjih poslova (1846 - 1852, 1855 - 1858, 1861 1866), ministar za kolonije ( 1 8 5 4 1855). 2 5 9 5 8 8 Grove, Sir William Robert (ser Viljem Robert Grouv; 1811 - 1896) en gleski fiziar i pravnik. 4 6 3 Giilich, Gustav von (Gustav fon Gilih; 1791 - 1847) nemaki buroaski eko nomist, trgovac; pronalaza; bavio se zemljoradnjom r istorijom pri vrede; zastupao je jedno sitnoburoasko uenje o zatitnim carinama u Nemakoj po kome je trebalo tititi runi rad od mainskog. 2 0 6 6 5 Guthrie, George James (Dord Dejms Gatri; 1 7 8 5 - 1856) londonski hirurg. 251

Hall, Christopher Newman (Kristefer Njumen Hol; 1 8 1 6 - 1902) e n gleski svetenik, jedan od predstav nika vieg klera. 229 Hauer, Carl Ludwig von (Karl L u d v i g fon Haler; 1768 - 1854) vajcarski pravnik i istoriar; apologet sistema ropstva i apsolutizma. 345 Hamilton, Sir William (ser Viljem Hamilton; 1788 - 1856) kotski filo zof, izdao je dela Dugalda Stewart. 288 4 2 9 Hamm, Wilhelm von (VilhelnV fon H a m ; 1 8 2 0 - 1880) agronom, napi sao je nekoliko radova o poljopriv redi. 4 4 4 Hanssen, Georg (Georg Hansen: 1 8 0 9 1894) ekonomist, napisao je nekoliko radova o zemljoradnji i agrarnim od nosima u Nemakoj. 2 1 3 Harris, James (Dejms Haris; 1 7 0 9 1780) engleski filolog, filozof i d r avnik, lan Parlamenta. 325 Harris (Haris) vidi Malmesbury, James Harris

Harrison, William (Viljem Harison; 1534 - 1593) engleski svetenik, autor nekolikih dela koja su vaan izvor za izuavanje istorije Engleske u 16. veku. 6 3 4 6 5 6 Hassall, Arthur Hill (Artur Hil Hesl; 1 8 1 7 - 1894) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o socijalnoj higi jeni. 158 2 2 2 Hastings, Warren (Vorin Hejstings; 1 7 3 2 - 1818) engleski politiar; prvi generalni guverner Britanske I n dije ( 1 7 7 4 - 1785), istovremeno u slubi Istonoindijske kompanije; sprovodio je surovu kolonijalnu po litiku. Godine 1788. izveden je pred sud zbog zloupotrebe slubenog po loaja, ali je osloboen i Kompanija ga je obetetila. 664 Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (Georg Vilhelm Fridrih Hegel; 1 7 7 0 - 1831) najznaajniji predstavnik nemake klasine filozofije (objektivni idea list) koja je u njegovom sistemu do stigla vrhunac i u kome je prvi put to je njegova velika zasluga - r itav prirodni, istorijski i duhovni svet predstavljen kao proces, tj. koji je shvaen kao svet koji se stalno kree, menja, preobraava i razvija, i u kom je sistemu uinjen pokuaj da se dokae unutranja povezanost u tom kretanju i razvoju (Engels). 25 51 91 155 164 235 278 324 519 526 Heine, Heinrich (Hajnrih Hajne; 1797 1856) veliki pisac i vatreni rodoljub, neprijatelj apsolutizma i feudalno-klerikalne reakcije, pretea nemake demokratske knjievnosti; intimni prijatelj porodice Marx. 538 Henri III (Anri I I I ; 1551 - 1589) fran cuski kralj ( 1 5 7 4 - 1589). 124 Henry VII (Henri V I I ; 1 4 5 7 - 1 5 0 9 ) engleski kralj ( 1 4 8 5 - 1509). 2 4 4 635 636 648 Henry VIII (Henri V I I I ; 1491 - 1547) engleski kralj ( 1 5 0 9 - 1547). 6 3 5 648 650 Helvetius, Claude-Adrien (Klod-Adrijen Helvecijus; 1715 - 1771) fran cuski filozof, predstavnik mehani cistikog materijalizma, ateist; jedan od ideologa francuske revolucionarne buroazije. 538.

HerakUt iz Efesa (oko 5 4 0 - 4 8 0 . pre n. e.) grki filozof, jedan od osni vaa dijalektike. 102 Herod (Veliki) (oko 62. do 4. pre n. e.) palestinski kralj (37 - 4. pre n. e.); po Mateju (2. glava, 16. stih) naredio da se u Vitlejemu pobiju sva deca mlaa od tri godine. 357 Herrtfischwand, Jean (an Herenvand; 1728 - 1812) vajcarski eko nomist. 115 Hobbes, Thomas (Tomas Hobs; 1588 1679) engleski filozof, predstavnik mehanicistikog materijalizma; po bornik apsolutizma. 157 346 Hobhouse, John Cam, Baron Broughton de Gyfford (Don K e m , baron' Broton Giford Hobhauz; 1 7 8 6 1869) engleski politiar, vigovac. Njegovim zauzimanjem donet je Zakon o fabrikama 1831. 2 6 0 Hodgskin, Thomas (Tomas Hodskin; 1787 - 1869) engleski ekonomist i publicist; zastupao je proletersko stanovite u odnosu na klasinu buroasku ekonomiju i, mada osta jui u okvirima Ricardove teorije, branio interese proletarijata i kritikovao kapitalizam sa stanovita utopijskog socijalizma. 304 315 317 4 7 2 506 6 6 2 Holinshed, Raphael (Refeil Holined; umro oko 1580) engleski istoriar, napisao je jednu hroniku Engleske, kotske i Irske. 634 650 Homer legendarni epski pesnik stare Grke, kome se pripisuje autor stvo epova Ilijada i Odiseja. 66 Hopkins, Thomas (Tomas Hopkins; poetak 19. veka) engleski ekono mist. 2 0 6 Home, George (Dord H o r n ; 1 7 3 0 1792) biskup iz Norida; napisao je vei broj pamfleta protiv Newtona, Hume-a, Adama Smith-a i drugih. 546 Horner, Francis (Frensis Horner; 1778 1817) engleski ekonomist i politiar; lan Parlamenta; vigovac; pristalica Ricardove teorije o novcu. 6 6 9 Horner, 1785 avni 1856). Leonard (Lionard Horner; 1864) engleski geolog, dr fabriki inspektor ( 1 8 3 3 Kao nepotkupljiv branilac

vim spisima ogleda se dekadencija klasine buroaske politike eko nomije u Engleskoj, ali je on ipak nadmaio Ricarda u nekim pitanjima politike ekonomije. 3 6 2 7 8 2 8 8 2 9 5 2 9 9 501 5 1 8 5 2 7 5 5 9 Judrez, Benito Pablo (Benito Pablo H u a r e s ; 1 8 0 6 - 1 8 7 2 ) meksiki d r avnik; borac za nacionalnu neza visnost zemlje; za vreme graanskog rata ( 1 8 5 8 - 1 8 6 0 ) i intervencije u Meksiku (1861 - 1 8 6 7 ) voa libe rala; predsednik Republike Mek sika ( 1 8 5 8 - 1 8 7 2 ) . 155

Karl V ( 1 5 0 0 - 1 5 5 8 ) car Svetog R i m skog Carstva Nemakog Naroda ( 1 5 1 9 - 1 5 5 6 ) i kralj paniie pod imenom K a r l I ( 1 5 1 6 - 1 5 5 6 ) . 6 5 0 Karl VI ( 1 6 8 5 - 1 7 4 0 ) car Svetog Rimskog Carstva Nemakog Naroda ( 1 7 1 1 - 1740). 3 8 0 KarlX ( 1 6 2 2 - 1 6 6 0 ) vedski kralj ( 1 6 5 4 - 1660). 6 3 9 / 6 4 0 Karl XI ( 1 6 5 5 - 1 6 9 7 ) vedski kralj ( 1 6 6 0 - 1697). 6 4 0 Karlo Veliki (oko 7 4 2 - 8 1 4 ) od 7 6 8 . kralj Francuske i rimski car ( 8 0 0 814). 642 Kars of Kars, Williamsvidi Williams, Sir William Fenwick Katarina II ( 1 7 2 9 - 1 7 9 6 ) ruska carica ( 1 7 6 2 - 1796). 6 0 4 Kauf man, Ilarion Ignjatjevic (18481916) ruski ekonomist, profesor Petrogradskog univerziteta; autor spisa o opticaju novca i o kreditu. 2 3 Kennet, White (Vajt K e n i t ; 1 6 6 0 1728) engleski biskup i istoriar. 6 3 6 Kent, Nathaniel (Netanijel K e n t ; 1 7 3 7 1810) engleski agronom, autor neko likih radova o poljoprivredi. 641 Kincaid, Sir John (ser D o n Kinkejd; 1 7 8 7 - 1 8 6 2 ) engleski inovnik; od 1850. inspektor zatvora i fabrika u kotskoj. 3 5 5 Kirchmann, Julius Hermann (Julijus Herman K i r h m a n ; 1802 - 1884) prav nik, publicist i filozof; odluni li beral; 1 8 4 8 . poslanik u pruskoj na rodnoj skuptini (levi centar) i 1849. u drugom d o m u ; kasnije na prednjak. 4 6 7

Kiseljev, Pavel Dmitrijevi, grof (1788 1872) ruski dravnik i diplomata; general; od 1829. do 1834. guverner Moldavije i Vlake; od 1835. stalni lan svih tajnih komiteta za seljako pitanje; od 1837. ministar dravnih dobara; pristalica umerene reforme. 213 Kopp, Hermann Pram Moritz (Her man F r a n c Moric K o p ; 1 8 1 7 1892) hemiar, pisao je radove iz istorije hernije. 2 7 8 Krupp, Alfred (Alfred K r u p ; 1812 1887) krupni industrijalac; vlasnik fabrike livenog elika i topova iz koje su se liferovali topovi i drugo oruje u mnoge evropske zemlje. 346 Ksenofon (oko 4 3 0 . do oko 354. pre n. e.) grki istoriar i filozof; ideo log robovlasnitva; branio je naela naturalne privrede. 327 Kugelmann, Ludwig (Ludvig Kugelman; 1 8 3 0 - 1 9 0 2 ) l e k a r u H a n o v e r u ; uestvovao u revoluciji 1 8 4 8 / 4 9 ; aktivan lan Meunarodnog udru enja radnika, 1867. delegat na Lozanskom i 1872. na Hakom kon gresu Meunarodnog udruenja rad nika; prijatelj M a r x a i Engelsa; zauzimao se za irenje i prouavanje Kapitala. 19 Kusa (Guza), Alexander Johann (Alek sandar Johan K u z a ; 1 8 2 0 - 1873) rumunski knez ( 1 8 5 9 - 1 8 6 6 ) . 155

Laborde, Alexandre-Louis-Joseph, mar quis de (Aleksandar-Luj-Zozef m a r kiz L a b o r d ; 1 7 7 4 - 1 8 4 2 ) francuski arheolog, liberalni politiar; eko nomist. 4 6 8 Lachtre (La Chtre), Maurice (Mori Laatr; 1 8 1 4 - 1900) napredni fran cuski novinar; borac Parike komune 1 8 7 1 ; izdao je prvi tom Kapitala na francuskom jeziku. 2 6 31 Laing, Samuel (Semjuel Leing; 1 8 1 0 1897) engleski politiar i publicist; lan Parlamenta; liberal; zauzimao je razne visoke poloaje u engleskim udruenjima elezniara. 180 569 582 597.

aski ekonomist. 346 545 Louis Bonaparte vidi Napoleon

43 9 0 9 9 118 140 ( L u j Bonaparta) III (Luj1773 1848); preao

Louis-Philippe, duc d'OrUans Filip, vojvoda od Orleana; 1850) kralj Francuske ( 1 8 3 0 u februaru 1 8 4 8 . abdicirao i u Englesku. 2 5 0 Louis XIV francuski

( L u j X I V ; 1638 - 1715) kralj (1643 - 1715). 132

Louis XVI ( L u j X V I ; 1754 - 1 7 9 3 ) francuski kralj ( 1 7 7 4 - 1 7 9 2 ) ; 1792. zbaen s prestola, a 1793. pogub ljen. 6 5 0 Lukijan (oko 120. do oko 180. n. e.) satirini pisac stare Grke. 5 4 6 Lukrecije (Tit Lukrecije Kar; oko 9 9 . do oko 5 5 . pre n. e.) rimski filozof i pesnik; materijalist, ateist; glavno njegovo delo je O prirodi stvari. 194 Luther, Martin (Martin L u t e r ; 1483 1 5 4 6 ) osniva protestantizma u N e makoj; sin rudara. Njegovo celokupno literarno delo, naroito p r e vod Biblije, imalo je znatan uticaj na razvoj jedinstvenog nemakog knjievnog jezika. U seljakom ratu od 1 5 2 4 / 2 5 . L u t h e r se odluno okrenuo protiv revolucionarnog po kreta seljaka i priao graanskoj, plemikoj i kneevskoj strani ( E n gels). K a o najstariji nemaki nacio nalni ekonomist ( M a r x ) , zastupao je naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju i borio se protiv zelenakog i trgovakog kapitala; nje gova progresivna graanska uenja o radu i pozivu predstavljala su vane ideoloke pretpostavke za kasnije stvaranje klasine buroaske teorije o vrednosti rada. 127 175 2 7 9 5 2 3 664

Macaulay, Thomas Babington ( T o m a s Babington Makolej; 1 8 0 0 - 1 8 5 9 ) en gleski buroaski istoriar i poli tiar; vigovac; lan Parlamenta; kao lan Saveta generalnog guvernera Indije ( 1 8 3 3 - 1838) radio je na na crtu krivinog zakona Indije, koji je 1860. bio potvren kao zakon. 245 246 249 633 638

MacCulloch,John Ramsay (Don R a m zej Mekelek; 1 7 8 9 - 1864) kotski graanski ekonomist, apologet ka pitalistikog sistema; vulgarizator Ricardovog uenja. 135 140 143 175 246 288 362 388 391 392 4 5 8 537 538 641 MacGregor, John (Don Mekgregor; 1 7 9 7 - 1857) engleski statistiar i istoriar; pristalica slobodne trgo vine; lan Parlamenta; osniva i jedan od direktora Britanske kra ljevske banke. 2 4 6 Maclaren, James (Dejms Maklaren) engleski buroaski ekonomist 19. veka; bavio se istorijom opticaja novca. 96 Macleod, Henry Dunning (Henri D a ning Maklaud; 1821 - 1 9 0 2 ) en gleski vulgarni ekonomist; naro ito se bavio teorijom kredita. 65 143 Malmesbury, James Harris, Earl of (Dejms Haris eri od Malmsberija; 1746 - 1820) engleski diplomata i dravnik; vigovac; ambasador u Petrogradu ( 1 7 7 7 - 1782). 325 Malthus, Thomas Robert (Tomas R o bert Maltus; 1 7 6 6 - 1834) engleski svetenik i ekonomist; ideolog p o buroazirane posednike aristokratije, apologet kapitalizma; izgradio je reakcionarnu teoriju prenaselje nosti, koja je trebalo da opravda bedu radnog sveta. 151 192 282 314 4 4 6 4 6 4 4 9 0 501 505 511 518 519 525 526 527 535 538 544 545 561 572 6 2 2 6 2 6 . Mandeville, Bernard de (Bernar de Mandevil; 1670 - 1733) engleski lekar, satiriar i ekonomist. 316 543 544 545 Martineau, Harriet (Harijet Martino; 1 8 0 2 - 1876) engleska knjievnica; propagirala maltuzijanizam. 562 Marx, Karl (Karl Marks; 1818 - 1883). 23 24 28 31-37 104 278 4 5 5 4 6 7 556 Marx-Aveling, Eleonora (Eleonora Marks-Eveling; 1855 - 1898) najmla a kerka Karla M a r x a ; osamde setih i devedesetih godina ivo se angaovala u engleskom i meu narodnom radnikom pokretu; 1884. udala se za Edwarda Avelinga. 31 35 38 39

Montesquieu, Charles de Secondat, ba ron de La Brede et de (ari de Sekonda, baron od Brede i od M o n teskijea; 1 6 8 9 - 1755) istaknuti fran cuski sociolog, ekonomist i pisac, predstavnik prosvetiteljstva 18. veka; teoretiar ustavne monarhije i si stema podele vlasti; zastupao kvan titativnu teoriju novca. 91 117 544 Moore, Samuel (Semjuel M u r ; 1 8 3 0 1912) engleski pravnik; lan Prve internacionale (Meunarodnog ud ruenja radnika); preveo je na en gleski Manifest Komunistike par tije i prvi tom Kapitala; Marxov i Engelsov prijatelj. 31 More (Morus), Sir Thomas (ser T o m a s M o r ; 1478 - 1535) engleski politiar; lord-kancelar; humanistiki pisac, predstavnik utopijskog komunizma. 545 6 3 4 635 6 4 9 650 Morton, John Chalmers (Don almers M o r t o n ; 1821 - 1888) engleski agro n o m ; autor veeg broja spisa o poljoprivredi, urednik lista Agricultural Gazette ( 1 8 4 4 - 1888). 333 487 Mller, Adam Heinrich, Ritter von Nitterdorf (Adam Hajnrih Miler vitez od Niterdorfa; 1 7 7 9 - 1829) publi cist i ekonomist; predstavnik tako zvane romantike kole u politikoj ekonomiji, koia je odgovarala intere sima feudalne aristokratije; protiv nik uenja Adama Smith-a. 118 Mun, John (Don M a n ) sin T h o m a sa Muna i izdava njegovih dela. 451 Mun, Thomas (Tomas M a n ; 1571 1641) engleski trgovac i ekonomist, merkantilist; od 1615. jedan od di rektora Istonoindijske kompanije. 451 Murphy, John Nicolas (Don Nikeles Marfi) engleski publicist. 623 Murray, Hugh (Hju M a r i ; 1779 - 1846) engleski geograf. 3 0 4 NapoUon III, Louis Bonaparte (Luj Napoleon I I I Bonaparta; 1 8 0 8 1873) neak Napolona I ; predsednik Druge Republike ( 1 8 4 8 - 1 8 5 2 ) ; francuski car (1852 - 1870). 248

Nasmyth, James (Dejms Nesmit; 1808 - 1890) engleski inenjer i pro nalaza parnog ekia. 341 367 3 8 6 Nevmtan, Francis William (Frensis Viljem Njumen; 1 8 0 5 - 1 8 9 7 ) engleski filolog i publicist; buroaski radikal; autor religioznih, politikih i eko nomskih spisa. 6 3 9 6 4 4 Newman, Samuel Philips (Semjuel Filips Njumen; 1 7 9 7 - 1 8 4 2 ) a m e riki filozof i ekonomist. 148 188 Npwmarch, William (Viljem N j u m a r ; 1 8 2 0 - 1882) engleski ekonomist i statistiar, bankar; pristalica slo bodne trgovine. 266 Newnham, G. L. ( G . L . Njunem) en gleski advokat. 531 Niebuhr, Barthold Georg (Bartold G e org Nibur; 1 7 7 6 - 1831) istoriar, bavio se istorijom starog veka. 211 North, Sir Dudley (ser Dadli N o r t ; 1641 - 1691) engleski ekonomist, je dan od prvih predstavnika buroaske klasine politike ekonomije. 99 1 1 4 115 118 126 346 545 Olmsted, Frederick Law (Frederik L o Olmstid; 1 8 2 2 - 1903) ameriki po ljoprivredni i vrtlarski praktiar. 179 Opdyke, George (Dord Opdajk; 1 8 0 5 - 1880) ameriki preduzetnik; pisac ekonomskih dela. 152 Orkney, Elizabeth Villiers, Lady (ledi Elizabet Vilez Orkni; 1 6 5 7 - 1733) ljubavnica Viljema Oranskog. 6 3 9 Ortes, Giammaria (amarija Ortes; 1713 - 1790) venecijanski kaluer, jedan od velikih pisaca ekonomskih dela 18. veka (Marx). 5 4 5 5 7 2 Overstone, Samuel Jones Loyd, Lord, Baron (Semjuel Dons Lojd lord, od 1860. baron Overston; 1 7 9 5 - 1 8 8 3 ) , engleski bankar; vigovac; uticao je na finansijsku politiku Roberta Peela, naroito na izradu njegovog zakona o bankama u Engleskoj; zastupnik principa novanog opti caja (currency principle*). 117 135 Owen, Robert (Robert Oven; 1771 1858) engleski utopijski socijalist. 78 93 94 2 6 9 357 4 2 8 4 4 3 4 8 4 5 2 6

Protagora iz Abdere (oko 4 8 0 . do oko 4 1 1 . pre n. e.) grki filozof sofist. 223 Proudhon, Pierre-Joseph (Pjer-2ozef Prudon; 1 8 0 9 - 1865) francuski pu blicist i ekonomist; sitnoburoaski ideolog; jedan od teoretiara anar hizma. 71 8 2 8 5 374 453 4 7 2 518 Pusey, Philipp (Filip Pjuzi; 1 7 9 9 1855) engleski politiar; torijevac; veleposednik. 599 Quesnay, Francois (Fransoa K e n e ; 1 6 9 4 - 1774) francuski ekonomist i lekar; osniva fiziokratskog uenja. 21 103 288 4 8 8 5 4 5 Quetelet, Lambert - Adolphe - Jacques (Lamber-Adolf 2 a k Ketele; 1796 1874) belgijski naunik, statistiar, matematiar i astronom. 2 9 0 Quincey (Kvinsi) vidi De Thomas Quincey,

Raffles, Sir Thomas Stamford (ser Tomas Stamford Rafls; 1781 - 1 8 2 6 ) britanski kolonijalni inovnik, 1811 1816. guverner J a v e ; autor knjige Istorija Jave. 319 663 Ramazzini, Bernardino (Bernardino R a macini; 1 6 3 3 - 1714) italijanski le kar, sakupio je i sistematizovao sta tistiki materijal o profesionalnim bolestima. 3 2 4 Ramsay, Sir George (ser Dord Remzi; 1800 - 1871) engleski ekonomist; je dan od poslednjih predstavnika kla sine buroaske politike ekonomije. 150 153 2 8 4 4 5 0 500 559 Ravenstone, Piercy (Persi Rejvenston; umro 1830) engleski ekonomist, Ricardov pristalica; jedan od pobor nika interesa sitne buroazije i Malthusov protivnik. 381 4 5 0 Redgrave, Alexander (Aleksander Redgrejv) engleski fabriki inspektor. 2 4 0 241 3 3 4 351 356 3 6 9 384 3 9 7 404 405 481 494 495 Regnault, Elias-Georges-Oliva (Elijaor-OlivaRenjo; 1801 - 1868) fran cuski istoriar i publicist; dravni inovnik. 2 1 4

Reich, Eduard ( E d u a r d R a j h ; 1 8 3 6 1919) lekar, napisao je nekoliko r a dova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 3 2 4 Ricardo, David (Dejvid Rikardo; 1772 - 1 8 2 3 ) engleski ekonomist ije delo predstavlja vrhunac klasine buroaske politike ekonomije. 2 0 21 2 2 6 0 67 7 8 81 117 135 1 5 4 171 185 187 2 0 5 2 0 6 2 7 6 3 4 3 347 361 381 383 3 8 8 4 4 6 4 5 3 4 5 4 4 5 7 - 4 5 9 4 6 4 467 4 7 0 4 9 6 505 520 525 526 528 535 543 559 669 Richardson, Benjamin (Bendamin R i ardson; 1828 - 1 8 9 6 ) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 2 2 8 229 Roberts, Sir George (ser Dord R o berts; u m r o 1 8 6 0 ) engleski istoriar, napisao je istoriju junih g r o fovija u Engleskoj. 6 3 6 Rodbertus (-Jagetzow), Johann Karl (Johan K a r l Rodbertus [-Jagecov]; 1805 - 1 8 7 5 ) ; pruski veleposednik; vulgarni ekonomist i politiar; ideo log junkerstva koje se poburoaziralo; 1 8 4 8 . vaa levog centra u Pruskoj narodnoj skuptmi; mini star za kulturu u Auerswaldovoj vladi; teoretiar pruskog junkerskog dravnog socijalizma. 4 6 7 Rogers, James Edwin Thorold (Dejms Edvin Tareld R o d e r s ; 1823 - 1 8 9 0 ) engleski ekonomist, bavio se istorijom privrede. 595 6 0 0 6 3 8 661 Rogier, Charles-Latour ( a r l - L a t u r R o ije; 1 8 0 0 - 1 8 8 5 ) belgijski dravnik; umereni liberal; predsednik vlade i ministar unutranjih poslova ( 1 8 4 7 1852). 249 Roscher, Wilhelm Georg Friedrich ( G e org Fridrih Vilhelm R o e r ; 1 8 1 7 1894) vulgarni ekonomist, osniva takozvane istorijske kole u politi koj ekonomiji. 9 2 148 186 187 195 2 0 5 2 3 6 291 3 2 5 5 4 2 . Rossi, Pellegrino Luigi Eoardo, comte (Pelegrino Luii E d o r a d o grof R o s i ; 1787 - 1 8 4 8 ) italijansko - francuski vulgarni ekonomist, pravnik i p o litiar; profesor politike ekonomije u Parizu ( 1 8 3 3 - 1 8 4 0 ) , Smith-ov i Malthusov uenik. 159 5 0 4

politiar; jedan od voda aristokrat skog filantropskog pokreta za d o noenje zakona o desetoasovnom radnom danu. 3 5 6 3 6 5 3 6 6 5 9 8 Shakespeare, William (Viljem ekspir; 1 5 6 4 - 1 6 1 6 ) veliki engleski d r a m ski pesnik. 1 2 4 6 5 6 Shee, William (Viljem i; 1 8 0 4 - 1 8 6 8 ) irski pravnik i liberalni. politiar, lan Parlamenta. 3 7 6 Shrewsbury (Sruzberi) vidi Talbot, Charles Sidmouth, Henry Addington, Viscount (Henri Adington vikont Sidmet; 1 7 5 7 - 1 8 4 4 ) britanski dravnik; to ri jevac; predsednik vlade i mini star finansija ( 1 8 0 1 - 1 8 0 4 ) ; kao m i nistar unutranjih poslova ( 1 8 1 2 1821) sprovodio je represalije pro tiv radnikog pokreta. 3 8 0 Simon, Sir John (ser D o n Sajmen; 1 8 1 6 - 1 9 0 4 ) engleski lekar, najvii zdravstveni inovnik Tajnog saveta. ovek koji je svugde nailazio na buroaske interese kao na najveu smetnju u vrenju svoje dunosti i koji se zbog toga m o r a o boriti p r o tiv njih. Otuda je njegova instinktiv na mrnja protiv buroazije koliko estoka toliko i razumljiva (Engels). 354 412 580-582 588 590 602 Sismondi, Jean- Charles-Leonard Simonde de ( Z a n - a r l - L e o n a r - S i m o n d de Sismondi; 1 7 7 3 - 1 8 4 2 ) vajcarski ekonomist i istoriar; kritikovao je kapitalizam sa stanovita sitne buroazije (Lenjin) i idealizovao sit n u proizvodnju. 1 4 4 1 6 0 211 2 8 3 4 7 1 5 0 0 5 0 9 5 1 3 5 1 6 517 5 2 5 573 672 Skarbek, Frederic, Graf von (Frederik grof Skarbek; 1 7 9 2 - 1 8 6 6 ) poljski eko nomist, pristalica A d a m a Smith-a. 293 313 Shane, Hans (Hens Sloun; 1 6 6 0 - 1 7 5 3 ) engleski lekar i prirodnjak. Skupljao je knjige i rukopise; 1753. sastavlja njem njegove i dveju drugih privat nih kolekcija osnovan je Britanski muzej. 6 3 9 Smith, Adam (Adam S m i t ; 1 7 2 3 1790) najznamenitiji engleski eko nomist pre R i c a r d a ; uoptio je isku stva kapitalistikog manufakturnog perioda i poetaka fabrikog sistema

i dao razvijen vid klasinoj buroaskoj politikoj ekonomiji. 2 2 53 81 116 117/118 154 2 4 6 3 1 4 3 1 6 323 324 325 343 363 4 0 7 4 4 6 4 5 8 4 6 9 4 7 1 4 7 3 4 7 5 4 9 2 501 524 539 543 5 4 4 - 5 4 7 5 4 9 5 5 0 569 579 6 3 0 6 4 4 651 6 7 0 Smith, Edward (Edvard Smit; oko 1818. do 1874) engleski lekar; savetnik i opunomoenik Tajnog saveta za ispitivanje stanja u pogledu ishrane u radnikim etvrtima. 3 5 0 579 5 8 0 6 0 2 Smith, Goldwin (Goldvin Smit; 1823 1910) engleski istoriar, publicist i ekonomist; liberal; 1868. preselio se u S A D ; od 1 8 7 1 . iveo je u Kanadi; bio je, iako nedosledno, protiv im perijalistike politike S A D i E n gleske. 661 Snigge (Snig) engleski pravnik i sudija za vreme Jamesa I . 6 3 7 Soetbeer, Georg Adolf (Georg Adolf Setber; 1 8 1 4 - 1 8 9 2 ) nemaki buroaski ekonomist i statistiar. 29 Sofokle (oko 4 9 7 oko 4 0 6 . pre n. e.) veliki grki pisac tragedija. 125 Somers, Robert (Robert Samers; 1822 1891) engleski buroaski publicist i urnalist. 6 4 6 647 Sorge, Friedrich Adolf (Fridrih Adolf Zorge; 1828 - 1906) uestvovao je u badensko-falakom ustanku 1 8 4 9 ; lan Meunarodnog udruenja rad nika, organizator njegovih sekcija u Americi; 1872. delegat na Hakom kongresu; lan Generalnog vea u Njujorku i njegov generalni sekre tar ( 1 8 7 2 - 1 8 7 4 ) ; Marxov i Engelsov saborac i prijatelj. 32 Sporks, Jared (Dared Sparks; 1 7 8 9 1866) ameriki istoriar i pedagog, osnovao je na Harvardskom univer zitetu prvu katedru za istoriju; izdao je dela Benjamina Franklina. 152 Spinoza, Baruch (Benedictus) de (Ba run [Benedikt] de Spinoza; 1 6 3 2 1677) veliki holandski filozof m o nist. 2 5 2 7 6 5 2 6 Stafford, William (Viljem Staferd; 1 5 5 4 - 1612) engleski ekonomist, predstavnik ranog merkantilizma. 656

Thnen, Johann Heinrich von (Johan Hajnrih fon T i n e n ; 1783 - 1 8 5 0 ) ekonomist, zemljoposednik u M e k lenburgu; kao teoretiar rente pred stavnik pruskog puta kapitalisti kog razvoja poljoprivrede. 5 4 9 Timur (Tamerlan) ( 1 3 3 6 - 1405) mon golski kan, gospodar Samarkanda* zauzeo je srednju Aziju i Persijui 236 Tit, Flavije Vespazijan ski car. 351 (41 - 8 1 ) r i m

Tooke, Thomas ( T o m a s T u k ; 1 7 7 4 1858) engleski ekonomist; vatreni pobornik slobodne trgovine; kritikovao je Ricardo vu teoriju o novcu. 2 6 6 Torrens, Robert ( R o b e r t T o r e n s ; 1 7 8 0 1864) engleski oficir i ekonomist; pristalica slobodne trgovine i kole currency principle*. 149 158 169 359 388 Townsendy Joseph (Dozef T a u n z e n d ; 1739 - 1 8 1 6 ) engleski svetenik, geo log i sociolog, pristalica Malthusove teorije o prenaseljenosti. 3 1 4 5 4 5 572 Tremenheere, Hugh Seymour ( H j u Sejm u r T r i m e n h i r ; 1 8 0 4 - 1 8 9 3 ) en gleski inovnik i publicist; neko liko puta lan vladine komisije za ispitivanje uslova rada u fabrikama. 160 2 2 3 2 3 7 Tucker, Josiah (Dousaje T a k e r ; 1 7 1 2 1799) engleski svetenik i ekono mist, pretea Adama Smith-a. 2 4 6 545 670 Tuckett, John Debeli (Don Debel T a k e t ; u m r o 1 8 6 4 ) engleski p u b licist. 3 2 2 6 3 7 6 6 0 Tudor ( T j u d o r ) engleska dinastija. 6 6 0 Tukidid (oko 4 6 0 . do oko 3 9 5 . pre n. e.) grki istoriar; napisao je jednu nezavrenu istoriju peloponeskih r a tova. 195 3 2 6 Tupper, Martin (Martin T a p e r ; 1810 1889) engleski pesnik, pisao je besadrajne i moralizatorske pesme. 5 3 8 Turgot, Anne-Robert-Jacques, baron de l Aulne ( A n - R o b e r - Z a k T i r g o ba ron od Olne; 1727 - 1781) francuski dravnik, generalni finansijski in spektor; ekonomist fiziokrat, Quesnayev uenik. 165 2 8 2 4 6 9

Ure, Andrew (Endrju J u r ; 1778 - 1857) engleski hemiar i ekonomist; pri stalica slobodne trgovine. 35 245 269 2 8 8 3 1 2 328 337 342 358 371 373 375 383 3 8 4 387 388 4 8 6 4 9 0 494 Urguhart, David (Dejvid Urkart; 1805 1877) britanski diplomata, reakcio narni publicist i politiar; turkofil; od 1847. do 1852. lan Parlamenta; torijevac. 9 8 3 2 4 4 4 5 645 6 6 0 661

Valentin, Gabriel Gustav (Gabrijel Gustav Valentin; 1 8 1 0 - 1 8 8 3 ) nemaki fiziolog. 4 2 7 Vanderlint, Jacob (Dekob Vanderlint; umro 1740) engleski ekonomist, pretea fiziokrata, rani zastupnik kvantitativne teorije o novcu. 117 123 136 2 4 6 248 2 8 2 297 311 545 Vauban, Sbastien le Prtre, marquis de (Sebastjen le Pretr markiz Voban; 1633 - 1707) francuski maral; vojni inenjer; autor veeg broja radova o izgradnji utvrenja i o opsadivanju ; kritikovao je francuski poreski si stem i skicirao jedan utopijski finansijski sistem. 132 Vaucanson, Jacques de (Zak de Vokanson; 1709 - 1782) francuski meha niar i pronalaza; usavrio je kon strukciju mehanikog razboja. 338 Verri, Pietro (Pijetro Veri; 1 7 2 8 1797) italijanski ekonomist; jedan od prvih kritiara fiziokratskog ue nja. 5 0 9 0 126 2 9 5 Vico, Giovanni Battista (ovani Batista Viko; 1668 - 1744) italijanski filozof; pokuao je da odredi objektivne za konitosti drutvenog razvoja. 330 Victoria (Viktorija; 1819 - 1901) kra ljica Velike Britanije i Irske (1837 1901). 261 Villiers, Charles Pelham (arls Pelem Vilijers; 1 8 0 2 - 1898) engleski po litiar i pravnik; pristalica slobodne trgovine; lan Parlamenta. 2 4 0 Vissering, Simon (Simon Visering; 1818 - 1888) holandski vulgarni eko nomist i statistiar. 4 4 3

Wolff, Christian, Freiherr von (Kristijan baron Volf; 1 6 7 9 - 1754) nemaki filozof idealist i metafiziar; prosvetitelj. 5 3 8 Wolff, Wilhelm (Lupus) (Vilhelm Volf [ L u p u s ] ; 1 8 0 9 - 1864) nastavnik i urnalist; sin jednog leskog kmeta; lan Briselskog komunistikog do pisnog komiteta ( 1 8 4 6 / 4 7 ) . od marta 1848. lan Centralne uprave Saveza komunista; 1 8 4 8 / 4 9 . jedan od ured nika lista Neue Rheinische Zei tung; lan Rajnskog demokratskog okrunog odbora i Kelnskog odbora bezbednosti; posle 1 8 4 9 . emigrirao u vajcarsku, pa 1851. u Englesku; bliski prijatelj i saradnik M a r x a i Engelsa. 9 Wright, Thomas ( T o m a s Rajt; 1711 1786) engleski prirodnjak. 641 Wyatt,John (Don Vajet; 1 7 0 0 - 1 7 6 6 ) engleski pronalaza jedne predilice. 330

Yarranton, Andrew (Endrju J a r a n t a n ; 1616. do oko 1684) engleski eko nomist; bavio se i mehanikom. 311 Young, Arthur (Artur J a n g ; 1741 1820) engleski pisac, agronom i eko nomist; pristalica kvantitativne teo rije o novcu. 116 2 0 6 2 4 6 5 9 5 6 0 2

3uSep, HuKOAau Meanoeun (18441888) ruski ekonomist; jedan od p r vih popularizatora Mancovih eko nomskih radova u Rusiji, iako ni sam nije razumevao materijalistiku di jalektiku niti revolucionarnu su tinu marksizma. 2 2 23 ^lepHbiuieecKuu, HuKO/iau TaepujioeuH ( 1 8 2 8 - 1 8 8 9 ) ruski revolucionarni de mokrat ; naunik, pisac, knjievni kritiar; jedan od istaknutih p r e tea ruske socijaldemokratije. 21

Imena biblijskih, mitolokih i drugih neistorijskih lica i lica iz knjievnih dela

Adam lice iz starog zaveta, prvi o vek. 1 0 0 5 2 3 5 2 6 6 3 0 Antej lice iz grke mitologije, div, sin boga m o r a Posejdona i boginje emlje Geje; sve dotle dok je bio u dodiru sa svojom majkom zem ljom niko ga nije mogao pobediti; Herkul ga je podigao sa zemlje i udavio. 5 2 3 Avelj po Bibliji drugi sin A d a m o v ; iz zavisti ubio ga je njegov stariji brat Kain. 661 Avram lice iz starog zaveta, praotac Jevreja. 5 1 3 Hefest grki bog vatre, zatitnik kovakog zanata. 361 571 Herkul lice iz grke mitologije, Z e v sov sin; personifikacija snage i iz drljivosti. 375 523

Isak lice iz starog zaveta, sin Avramov. 513

Jakov lice iz starog zaveta, sin Isakov. 513 Jekova ime najvieg boanstva jevrejske religije. 321 Jupiter vrhovni rimski bog. 3 2 4 5 0 9

Buziris lice iz grko-egipatske m i t o logije, surovi kralj Egipta, koji je naredio da se ubijaju svi stranci koji dou u zemlju; Izokrat ga pred stavlja kao primer vrline. 327

Dedal po grkom predanju matoviti umetnik i graevinar. 361 Dogberry (Dogberi) sudski posluitelj iz Shakespeare-ove komedije Mnogo vike ni oko ega; podrugljivo ime za ogranienog, preterano revnosnog inovnika. 8 4 3 7 6 5 3 0 Don Quijote (don Kihot) glavno lice istoimenog Cervantesovog romana. 83

Kain lice iz starog zaveta, stariji sin A d a m o v ; ubio je svoga brata Avelja. 661. Kalb lice iz Schillerove drame Spletka i ljubav, maral dvora. 507 Kakus u rimskoj mitologiji udovite koje bljuje vatru i koje je Herkul ubio. 5 2 3 Kiklop p o grkom predanju div koji je imao samo jedno oko na elu. 2 1 3 227 235 Kupidon rimski bog ljubavi. 545

Faust glavno lice istoimene Goetheove tragedije. 87 Fortunatus ( F o r t u n a t ) lice iz nemakih narodnih pria; imao je nepresuni novanik i volebni eir. 4 0 5 4 5 7

Maritorna lice iz Cervantesovog roma na Don Kihot. 8 6 Meduza udovite u grkoj mitologiji; onaj koga bi ono pogledalo pretvo rio bi se u kamen. 14 Moloh asirski i fenianski bog prirode i toplote kome su prinoene ljudske rtve; ovo ime je kasnije postalo simbol surove sile koja stalno trai rtve. 5 8 2

Gerion lice iz grke mitologije, sa t r i tela. 523

div Odisej lice iz grkog predanja, junak trojanskog r a t a ; njegov avanturi stiki povratak iz rata opisao je H o m e r u svom epu Odiseja. 227

Gobseck (Gopsek) krti zelena iz Balzakovog istoimenog romana (u stvari vee pripovetke). 5 1 9

Registar imena

833

SeC0<jZ(Sikoul)lice iz Shakespeare-ove drame Mnogo vike ni oko ega, noni uvar. 84 Sikes, Bill (BU Sajks) lice iz Dickensovog romana Oliver Tvist, raz bojnik. 391 Sizif lice iz grke mitologije, kralj Korinta, koji je zato to je obmanuo bogove osuen da veito kotrlja kamen uzbrdo koji se stalno vraa nazad (otuda izraz Sizifov posao). 125 3 7 4 , Sveti orde hrianski svetac koji je, po legendi, ubio adaju; zatitnik engleskih vitezova. 3 8 Shylock (ajlok) lice iz Shakespeareove drame Mletaki trgovac. 2 5 8 605

Thor ( T o r ) u bog groma; uvek vraao udara groma.

germanskoj mitologiji njegov eki m u se u ruke posle svakog 341

Visnu najvii bog u indijskoj religiji. 527.

urka (Dame Quickly) linost iz Shakespeare-ove drame Kralj Hertri etvrti. 5 4

Spisak mera i novanih jedinica

Mere za teinu
T o n a (ton, t) = 2 0 handredvejta Handredvejt (hundredweight, cwt) = 112 funti Kvarter (quarter, qrs.) = 28 funti Ston (stone) = 14 funti Funta (pound) = 16 unca Unca (ounce) 1016,05 kg 5 0 , 8 0 2 kg 12,700 6,350 453,592 28,349 kg kg g g

Mere za plemenite metale, drago kamenje i lekove

Funta (troy pound) = 12 unca U n c a (troy ounce) Grejn (grain) 372,242 g 31,103 g 0,065 g

Mere za duinu
Engleska milja (british mile) = 5 2 8 0 stopa Jard (yard) = 3 stope Stopa (foot) = 12 cola Col (inch) Nemaki arsin (Elle) 1609,329 m 91,439 cm 30,480 c m 2,540 c m 66,690 cm

Mere za povrinu
Eker (acre) = 4 ruda Rud (rood) Ruta (prut; nem. Rute) Ar Juger O'ugerum) ' 4046,7 m 1011,7 m" 14,21 m 100 m" 2523 m
a 2 2

Mere za zaprenunu
Buel (bushel) = 8 galona Galon (gallon) 8 pinti Pint (pint) 36,349 lit. 4,544 0,5681

Novane jedinice
Funta sterlings (pound sterling, ) = 2 0 ilinga 20,43 M* iling (shilling) == 12 pensa 1,02 M Peni (penny, pence, d.) = 4 fardinga 8,51 pf* Farding (farthing) 1 / 4 penija (prev. kao marjai) 2,12 pf Gineja (guinea), stari engleski zlatni novac = 21 iling (shilling) 21,45 M Soverin (sovereign, engleski) zlatni novac = 1 funta sterlinga 20,43 M Franak (franc, francuski) = 100 santima 80 p f Santim (centime) 0,8 p f Drahma, starogrki srebrni novac Livra (livre), francuski srebrni novac = 1 franak 80 p f Cent (cent), ameriki sitan novac oko 4,2 p f Dukat, zlatni novac u Evropi, prvobitno u Italiji oko 9 M Maravedi (maravedi), stari panski bakarni novac oko 6 pf Rej (reis), portugalski novac oko 0,45 p f Marka (Mark) nemaki novac = 100 pfeniga Pfenig (Pfennig)

* Preraunavanje u marke i pfenige ovde je vreno prema njihovoj vrednosti iz 1871. godine (1 marka = 1/2790 kg. istog zlata).

Registar pojmova
Afrika 2 3 9 393 6 6 2 6 6 9 Agent 3 2 0 Agitacija protiv zakona o itu 2 6 2 za desetoasovni radni dan 201 2 5 6 257 2 6 2 za osmoasovni radni dan 2 7 0 271 369 Akcionarska drutva 555 575 6 6 6 u vidu kombinovanog kapitaliste 299 pretea akcionarskog drutva 2 7 9 Akumulacija kapitala 497 4 9 8 S l i 516-518 5 2 2 523 neophodni uslovi za akumulaciju 511-514 i stepen eksploatacije radne snage 528-533 opti zakon kapitalistike akumu lacije 5 4 2 543 5 4 9 5 7 0 571 Malthus o akumulaciji 511 5 2 5 J . St. Mili o akumulaciji 5 2 0 Ricardo o akumulaciji 5 2 0 543 Smith o akumulaciji 520-521 524 543 547 548 5 4 9 vidi i Reprodukcija, proirena Akumulacioni fond 4 6 5 521 529 532 533 537 ' Alat 305 329-333 335 Amerika Juina Amerika ishrana radnika u rudnicima 5 0 5 Zapadna Indija 6 6 4 6 6 9 6 7 9 zemljoradnja i ropstvo 2 3 9 vidi i Sjedinjene Amerike Drave Ameriki graanski rat 17 174 217 229 2 7 0 3 5 0 373 377 3 8 4 3 8 5 4 7 4 645 6 8 2 Ameriki rat za nezavisnost 17 Analiza 24 43 4 8 56 64 77 81 192 193 284 2 9 2 473 4 9 8 513 analiza ekonomskih oblika 13 nauna analiza oblika ljudskog ivota 77

vidi i Roba, Vrednost, Oblik ured nosti Anarhija kapitalistike proizvodnje 318 4 2 3 431 4 4 3 4 4 5 Antagonizam 14 127 2 6 2 5 3 7 . kapitalistikog naina proizvodnje 21 2 9 8 391 4 6 8 5 7 2 5 8 2 5 9 5 5 9 6 izmeu eksploatatora i eksploatisanih 297 Antijakobinski rat 531 5 9 6 6 6 2 Antika 6 4 7 8 7 9 8 2 83 9 8 124 127 132 150 155 157 2 5 8 2 9 9 311 3 2 5 - 3 2 7 451 6 4 2 Apologetika 21 109 4 7 4 4 8 4 487 4 9 0 5 3 6 538 539 5 6 6 6 7 0 6 7 4 6 7 5 678 teorija kompenzacije 388 - 391 apologeti fabrikog sistema 318 Arabija 211 Astronomija 4 5 2 Ateizam 17 Atina 83 3 2 6 4 5 0 Australija 241 3 9 9 561 6 8 2 Austrija 2 4 9 Automatski mainski sistem 3 3 7 3 3 8 3 4 0 341 371 3 7 2 375 3 7 6 383 386 4 0 7 5 3 4 Azija 123 132 2 9 9 3 1 9 398 4 0 2 4 0 6 4 5 2 4 5 3 4 9 5 561 Azya 95

Banke 6 6 6 nacionalne banke 133 Bahkokratija 639 666 Belgija 2 4 9 2 6 9 5 2 9 593 5 9 4 Beljenje, bojenje 421 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 267 326 rad ena 2 6 6 267 prekovremeni rad u kotskim beljarama 4 8 1 Berza 129 174 6 6 6 Bimetalizam 9 5 9 6 133 134

Bogatstvo 4 3 4 4 5 0 51 52 125 129 povezanost prirode i rada 51 izvor svakog bogatstva 4 4 6 novac kao drutveni izraz svakog bogatstva 123 novac kao opti predstavnik m a terijalnog bogatstva 125 134 135 Brazilija 47 4 8 Brodarstvo sezonski r a d 4 2 3 - 4 2 5 Broj i gustina stanovnitva 3 1 5 Buroazija 19 2 0 4 3 0 571 6 7 3 Cena (oblik cene) 6 6 73 77 85-97 99 1 0 0 521 551 i vrednost 100 1 4 6 147 149 153 198 i veliina vrednosti 1 0 0 147 trine cene 153 1 5 4 3 1 8 4 7 0 4 7 3 prosena cena 153 1 5 4 198 imaginarni oblik cene 1 0 0 vidi i Novac, Oblik vrednosti Centralizacija kapitala 5 5 4 - 5 5 7 5 7 5 671 6 7 2 6 8 2 Ciglarstvo 4 1 0 Currency prineiple 135 Currency-kola 548 araparstvo 5 8 0 581 uvoenje maina 4 2 0 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 arter 2 5 3 artisti 2 5 4 2 5 6 ienje seljaka 381 6 4 5 - 6 4 8 ovek i priroda 5 0 7 4 8 0 163 1 6 4 168 169 3 3 0 391 4 4 5 4 4 7 5 3 2 ovek je od prirode drutveno bie 2 9 3 po Franklinu, ovek je od pri rode izraiva alata 2 9 3 p o Franklinu, ovek je ivotinja koja pravi alate 165 Danak 1 5 0 528 Deji rad 2 0 4 2 0 5 2 1 7 - 2 2 2 230-237 240 241 245 349-357 388 4 0 8 411 4 1 2 - 4 1 4 1 8 4 2 0 - 4 2 2 4 2 5 428 4 2 9 433 435-439 443 4 4 4 465 5 6 8 613-617 6 6 8 6 6 9 zakoni o dejem radu 2 4 9 - 2 5 4 257 2 5 8 2 6 3 - 2 6 5 352 3 5 4 - 3 5 6 u 17. veku 2 4 5 2 4 6 Deizam 8 0 Despotizam 6 4 6 despotizam manufakturne podele rada 319

despotija kapitala 2 9 7 3 5 6 3 8 6 387 566 571 Dijalektika .dijalektiki metod 23-25 Hegelova dijalektika 25 Hegelova protivrenost izvor svekolike dijalektike 5 2 6 kritika i revolucionarna 2 5 zakon prelaza kvantiteta u kvalitet 278 Distribucija vidi Raspodela Dogmatizam 521 Dohodak 5 0 0 513 518-522 533 5 7 4 577 6 1 9 621 radnika 393 radnikih porodica 4 7 8 4 7 9 593 podela nacionalnog dohotka 5 1 6 Dom rada 2 4 0 2 4 8 351 5 3 0 531 5 7 9 584 5 9 2 5 9 3 6 0 0 6 6 8 Drutvene formacije, ekonomske 8 2 156 157 njihov razvoj kao prirodnoistorijski proces 17 znaaj sredstava za rad za njihovo ocenj rvanje 165 podela rada u najrazliitijim drutveno-ekonomskim formacijama 318-320 njihovo razlikovanje po obliku vika rada 195 2 1 1 - 2 1 4 Drutveni ivot istorijski karakter njegovih oblika 77 osnovica itavog drutvenog ivota 165 Drava, dravna vlast 2 4 2 - 2 4 4 323 4 9 6 662 meanje drave u stanje u fabri kama 3 5 2 kontrola drave nad kapitalom 4 3 3 dravna potpora 2 7 9 Drava Inka 88 Egipat 211 2 9 9 3 0 4 327 4 5 1 4 5 2 Ekonomija materijalna osnovica sveta 83 i politika 83 rada 4 6 5 sredstava za proizvodnju 2 9 1 295 2 9 6 3 4 4 3 7 7 378 4 1 1 4 6 5 6 7 2 platenih sredstava 129 132 Eksploatacija 2 6 2 2 8 0 352 pretvaranje feudalne eksploatacije u kapitalistiku 6 3 2 vidi i Radna snaga, Viak rada, Rad ena, Deji rad

Fabriki zakon od 1833. - 201 2 4 8 2 5 0 - 2 5 5 257 od 1842 (Rudarstvo) 4 3 7 od 1844. - 2 5 3 - 2 5 5 2 5 7 2 5 8 2 6 2 263 3 5 5 3 6 6 od 1845 (tamparije katuna) 2 6 5 355 3 5 6 od 1850. - 2 1 5 241 2 6 3 - 2 6 4 2 6 6 od 1 8 6 0 (Rudarska inspekcija) 4 3 7 442 od 1861 (Proizvodnja ipaka) 4 1 3 od 1863 (Beljare, Pekare) 2 6 6 2 6 7 od 1864. - 4 2 1 - 4 2 2 4 2 6 od 1867. - 4 3 5 - 4 3 7 od 1 8 7 2 (Rudarstvo) 4 4 2 od 1 8 7 8 . - 4 4 3 4 4 4 vidi i Zakon o desetoasovnom rad nom danu Fabriko zakonodavstvo 14, 2 0 4 2 1 4 369 3 7 0 3 7 8 4 2 4 4 4 2 4 4 3 iznimni zakoni 2 6 8 proirivanje na sve industrijske grane 4 2 0 421 pobuna fabrikanata protiv njega 2 5 7 - 2 6 2 2 6 5 2 8 0 373 ubrzavanje propasti sitnih m a j stora 4 2 2 vaspitne odredbe 3 5 4 - 3 5 6 4 2 6 427 4 3 2 4 3 8 4 3 9 zdravstvene odredbe 4 2 5 4 2 6 u Engleskoj 14 2 1 4 2 1 5 2 4 3 2 4 4 245 248-272 352 432-437 u Francuskoj 2 4 8 - 2 5 1 2 6 9 2 7 0 u Austriji 2 4 9 u vajcarskoj 2 4 8 4 4 4 u SAD 243 Fabrikacija ibica deji rad 221 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 4 2 1 Falsifikovanje novca 91 9 8 Falsifikovanje ivotnih sredstava 1 6 0 161 2 2 3 2 2 4 4 8 3 5 3 0 Feniani 124 Fetiki karakter vidi Roba, Novac Feudalizam - o p t e karakteristike 78 2 9 8 2 9 9 4 7 4 501 5 0 2 5 2 3 6 3 1 - 6 3 4 6 4 0 raspadanje feudalizma 3 8 0 631 632 638 639 u Nemakoj 2 1 2 381 6 4 2 6 4 6 6 4 7 u Podunavskim Kneevinama 2 1 2 214 u Engleskoj 6 5 3 6 0 0 6 3 3 - 6 3 9 6 5 5 u Francuskoj 6 5 7 u Italiji 6 3 2 Fizika opti zakoni fizike 50

Fiziokrati 151 4 6 9 zasluga fiziokrata 521 uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada 174 o proizvodnosti rada 4 4 8 o zemljinoj renti 83 Fond potronje kapitalista 5 0 0 5 1 2 5 1 9 521 522 529 533 537 radnika 5 3 2 5 4 6 Fond proizvodnje 5 1 2 Fond rada 501 541 T - takozvani fond rada 5 3 7 - 5 4 0 Francuska 17 21 315 6 3 6 657 stanovnitvo 613 zakonodavstvo 6 5 4 6 5 5 radniki statuti 243 fabriko zakonodavstvo 2 4 8 - 2 5 0 269 2 7 0 krvavo zakonodavstvo 6 5 0 porezi 132 isplata ratne odtete u metalnom novcu 135 uzorak prave manufakture hartije 338 francuska revolucija ( 1 7 8 9 ) 89 4 4 4 654 6 5 5 julska revolucija ( 1 8 3 0 ) 5 2 6 februarska revolucija ( 1 8 4 8 ) 510 parika junska pobuna ( 1 8 4 8 ) 2 5 6 opadanje mere kod vojnika 2 1 4 Geli 645-647 Geografska sredina 4 5 0 - 4 5 3 Grad i selo 3 1 4 4 4 5 4 4 6 Grka 64 124 Grnarstvo poloaj radnika 2 2 0 2 3 9 deji rad 2 1 9 2 2 0 najamnina po komadu 487 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 4 2 0 421 4 2 6

Holandija istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja 6 6 3 - 6 6 4 fabrikacija tkakih unkova 315 korienje vetra kao pogonske sna ge 332 uzorci prave manufakture hartije 338 moderni poreski sistem 666 Hrematistika 142 152 HriUanstvo 80 Indija 304 382 399 527 559 663-664 indijska optina 4 9 79 88 2 9 4 299 300 318 319 527 naivan oblik obrazovanja blaga 123 uvoz i izvoz zlata i srebra 123 126 proizvodnja pamuka 347 regulisanje navodnjavanja 4 5 2 fabrikacija papira 338 glad 315 4 5 2 664 uticaj Engleske istonoindijske kompanije 663 664 Industrija, krupna i maine 3 2 9 - 3 4 6 njena sredstva za rad 329 339 349 njena tehnika osnovica je revolucionarna 4 3 0 431 i podela rada 428 4 3 1 i poljoprivreda 444-446 660 prelazak moderne manufakture i kunog rada u krupnu indus triju 4 1 6 - 4 2 5 Industrija lana broj zaposlenih 395 399 rad u predionicama lana 204 nesreni sluajevi u industriji lana u Irskoj 4 2 5 / 4 2 6 fabriki zakon 2 5 0 Industrija metala 4 0 9 421 broj zaposlenih 395 sistem smena 230-236 Industrija svile 301/302 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 263 4 1 0 fabriko zakonodavstvo 250 Industrija vune 316 336 373 534 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 349 fabriko zakonodavstvo 2 5 0 Industrijska revolucija 268 330 331 332 333 3 4 0 349 380 381 4 1 6 - 4 2 5 Industrijski ciklusi 21 25 423 548 561 564 i poloaj radnika 4 0 1 - 4 0 6 i suvino stanovnitvo 5 6 0 564 567 periodinost 33 560 564 vidi i Krize

Hernija 32 56 84 85 193 278 337 408 432 534 uloga sistema sudova proizvodnje 165 iezavanje razlike izmeu glavne i pomone materije 167 noni rad u hemijskoj manu fakturi 4 1 0 Hiperprodukcija 519 561 565 Holandija 663 6 6 4 6 6 5 6 6 6 radniki statuti 243 uzor kapitalistike nacije u 17. veku 663

Kapital drutveni odnos 4 4 8 675^ istorija kapitala 137 661 istorijski uslovi njegove egzisten cije 157 novac kao prvi oblik u kome se kapital javlja 137 opita formula kapitala 1 3 7 - 1 4 5 protivrenost opte formule 1 4 5 154 promet kapitala 142 4 9 7 4 9 8 sastav kapitala 541 postojani kapital 1 8 1 - 1 8 7 188 1 8 9 - 1 9 4 198 2 7 5 2 7 6 5 3 3 5 3 4 5 3 9 promenljivi kapital 1 8 1 - 1 8 7 188 1 8 9 - 1 9 8 2 7 3 2 7 5 2 7 6 5 0 0 501 533 5 3 9 vrednosni sastav 541 5 5 0 tehniki sastav 541 5 4 9 5 5 0 551 5 5 5 organski sastav 1 9 0 1 9 4 2 7 5 291 3 2 0 3 9 2 3 9 3 3 9 8 541 5 4 2 5 5 0 5 5 6 - 5 5 8 563 sastav ukupnog kapitala neke grane proizvodnje 541 sastav drutvenog kapitala neke zemlje 541 trgovinski kapital 151 152 4 4 8 trgovaki kapital 137 144 3 2 0 661 zelenaki kapital 137 151 1 5 2 4 4 8 5 2 2 661 industrijski, kapital 1 4 4 6 6 2 kamatonosni kapital 129 1 4 4 152 James Mili o kapitalu 143 1 7 0 vidi i Akumulacija kapitala. Kon centracija kapitala, Centralizacija kapitala Kapitalista personifikovan kapital 142 2 0 9 277 278 5 2 2 njegove funkcije 169 1 7 0 178 2 7 7 279 296-298 522 razlika izmeu kapitaliste i zgrtaa blaga 143 postanak industrijskog kapitaliste 661 6 6 2 Kaste 3 0 4 327 Kategorije buroaske ekonomije 77 4 7 0 4 7 2 olienje ekonomskih kategorija 17 150 ekonomske kategorije nose tragove svoje istorije 156 Katolicizam 83
r

Kazne za fabrike radnike 3 7 6 - 378 Kina 7 4 123 5 3 0 6 4 4 6 6 2 proizvodnja hartije 3 3 8

Klase ukidanje klasa 2 2 srednja klasa 5 7 0 583 667 6 7 3 vidi i Radnika klasa, Proletarijat, Seljatvo, Buroazija Klasina politika ekonomija vidi Politika ekonomija Klasne borbe 2 0 - 2 2 u antikom svetu 127 izmeu kapitalistike i radnike klase 2 6 9 3 7 9 radnika za skraenje radnog dana 210 225 249 254 262 265 266 269 271 2 7 2 363 sa akumulacijom kapitala razvija se klasna borba 5 7 9 pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata 2 2 6 Kmetstvo 78 6 0 0 6 3 3 njegovo ukidanje 6 3 2 6 3 8 oblik vika rada 2 1 2 - 2 1 3 4 7 4 Knjigovenica 481 Kolebanje cena 9 7 111 112 153 154 318 4 7 2 5 4 8 5 4 9 Kolonijalna trita 3 8 0 4 1 7 Kolonijalni sistem 3 1 6 6 6 2 - 6 6 5 6 6 7 Kolonije 2 9 9 567 5 6 9 6 7 4 - 6 8 2 Kolonizacija 399 Komunizam proizvodni odnosi 7 9 - 8 1 svojina u komunizmu 7 9 8 0 potrebna materijalna osnovica 81 maine u komunizmu 348 rad u komunizmu 7 9 8 0 potreban r a d u komunizmu 4 6 5 radno vreme u komunizmu 79 organizacija drutvenog rada 318 324 raspodela u komunizmu 7 9 vaspitanje u komunizmu 428, 4 3 0 zajednica slobodnih ljudi 7 9 puno i slobodno razvijanje svake individue 5 2 2 Koncentracija kapitala 321 4 1 9 4 2 0 422 443 445 553-555 575 Koncentracija sredstava za proizvodnju 295 296 3 1 8 5 5 2 5 5 4 671 Konkurencija 3 0 9 401 4 1 7 4 1 8 4 1 9 420 434 465 482 483 493 530 554 561 6 5 4 6 7 3 prinudni zakon konkurencije 2 4 2 284 297 318 348 522 poluga centralizacije kapitala 5 5 4 555 medu radnicima 4 8 2 4 8 8 5 6 3
1

Konjska

snaga 333 3 3 4 3 4 4 367 3 6 8

Maline moralno rabaenje maina 190 358 359 4 2 0 507 pogonska maina 3 3 0 3 3 1 - 3 3 5 3 3 9 341 372 maina alatljika 3 3 0 - 3 3 3 335 3 3 6 339 341 365 3 7 2 maina alatljika kao polazna takaindustrijske revolucije 331 transmisioni mehanizam 3 3 0 331 334 335 3 3 6 338 339 365 sredstvo za proizvodnju vika vrednosti 3 2 9 razliita uloga maina u procesu rada i procesu oploavanja vrednosti 3 4 3 - 3 4 5 granice njihove primene u kapi talizmu 3 4 8 - 3 4 9 maine i krupna industrija 3 2 9 - 4 4 6 njihovi sastavni delovi 330-335 kooperacija mnogih jednorodnih maina 3 3 5 3 3 6 proizvodnja maina pomou m a ina 3 4 0 341 maine zahtevaju nove oblasti proizvodnje 3 8 2 3 9 4 395 dejstvo kapitalistike primene m a ina na radnika 3 7 1 - 3 9 6 571 dejstvo na radnika i njegovu poro dicu 3 4 9 - 3 5 6 361 odbijanje i privlaenje radnika 3 9 6 - 4 0 6 535 i produavanje radnog dana 357 362 dejstvo maina na intenzitet rada 362-370 specifina mainerija manufaktur nog perioda 311 maine u komunizmu 3 4 8 Babbage o mainama 358 J . St. Mili o mainama 3 2 9 Petty o mainama 381 Proudhon o mainama 374 Ricardo o mainama 343 348 349 361 381 3 8 8 Say o mainama 343 Steuart o mainama 381 vidi i Automatski mainski sistem Maine za tkanje pantljika i irita 379 380 Materijal za rad 185 186 189 Materijalizam istorijski materijalizam 23-25 apstraktni prirodnonauni materi jalizam 3 3 0 Meksiko 134 155 179 6 6 4 Menini kurs 1 3 5 - 1 3 6 Ricardo o meninom kursu 135

Menjanje vrednosti 125 Merkantilizam 134 4 2 7 i ekvivalentski oblik 65 restaurisani merkantilizam i vrednost 82 definicija kapitala 114 Metafizika 23 Metali, plemeniti 111 1 1 2 kao opti ekvivalenat 8 9 imaginarna vrednost plemenitih metala 91 vidi i Zlato, Srebro Metalurgija 311 Metamorfoza robe 1 0 1 - 1 1 4 122 127129 Metodi dijalektiki metod 2 5 materijalistiki metod 3 3 0 Hegelov metod 25 razreavanje protivrenosti 101 metod primenjen u Kapitalu 23 2 4 2 5 2 6 32/33 - razlika izmeu metoda istraivanja i metoda izlaganja 23 2 5 ekonomske apologetike 109 Mlinovi ' itni mlinovi 311 vodenice 311 3 3 4 361 vetrenjae 3 3 0 Moda i sezonski rad 4 2 3 4 2 4 Mogunost i stvarnost 109 Moneta 118 - 122 Monetarni sistem 83 129 Monopol 4 0 2 4 0 6 4 2 6 6 2 9 663 6 6 4 sredstava za proizvodnju 211 moponol kapitala 6 7 2 engleski monopol na svetsko trite 464 Mule-maSina 311 Nacija slobodna nacija 543 industrijske nacije 561 gramzivost iscrpljuje u korenu i votne snage nacije 2 1 4 . svaka nacija treba i moe da ui od druge 17 Nain proizvodnje 78 80 83 materijalnog ivota 83 preiveli nain proizvodnje 14 kapitalistiki nain proizvodnje 14 43 6 3 0 - 6 3 2 njena imanentna protivrenost 193 njene prepreke 4 2 7 537 5 3 9 vidi i Ropstvo, Feudalizam, Ko munizam

Nadgradnja osnovica i nadgradnja 83 85 3 3 0 331 4 2 7 5 4 4 pravna i politika nadgradnja 83 Najamni rad 83 157 195 4 7 4 4 7 6 681 Najamnina 160-170 2 4 6 247 2 6 4 4 7 0 - 4 7 4 509 515-518 520 521 564 javlja se kao cena rada 4 7 0 i duina radnog dana 481 - 4 8 6 489 nacionalna razlinost najamnina 4 9 2 - 4 9 8 529 534 535 682 odbijanje od plate, snienje najam nine 255 2 5 6 3 7 6 - 3 7 7 401 4 0 2 4 0 4 4 0 5 441 4 8 6 4 8 9 491 povienje najamnine 5 4 2 547-549 opta kretanja najamnine uprav ljaju se prema industrijskoj rezerv noj armiji 5 6 4 - 5 6 5 zakonsko regulisanje najamnine 651-653 nominalna najamnina 4 6 4 - 4 7 7 479 4 9 3 596 realna najamnina 4 7 7 4 9 3 4 9 4 533 relativna najamnina 493 najamnina od komada 364 4 2 2 484-491 preinaen oblik najamnine od vre mena 4 8 4 4 8 5 istovremeno postojanje najamnine od vremena i najamnine od komada 484 485 istorija najamnine od komada 4 8 9 490 karakteristine osobine najamnine od komada 4 8 6 - 4 8 9 najamnina od komada i proizvod nost rada 4 9 0 491 najamnina od vremena 4 7 7 - 4 8 3 488 jedinica mere za najamninu od vremena 4 7 9 istovremeno postojanje najamnine od komada i najamnine od vre mena 4 8 4 485 Malthus o najamnini 4 6 4 4 9 0 J . Mill o najamnini 5 0 0 J . St. Mill o najamnini 529 539 Smith o najamnini 501 West o najamnini 4 7 8 Naturalna privreda 7 9 , 8 0 123 6 5 9 Nauka 13 2 6 metod istraivanja u nauci 14 revolucija u strunim izrazima jed ne nauke 32 upotreba istih strunih izraza u razliitom smislu 195

Novac pretvaranje novca u kapital 137162 odreivanje veliine njegove vrednosti 91 novac nema cenu 9 4 funkcije novca 9 0 119 130 131 135 136 kao mera vrednosti 93 95 9 6 97 111/112 122 merilo cene 96 118 raunski novac 9 8 129 130 145 146 kao prometno sredstvo 101-122 127-129, 135 136 146 kao plateno sredstvo 120 127136 4 7 5 kao sredstvo za obrazovanje blaga 122-126 133 136 svetski novac 1 3 3 - 1 3 6 kreditni novac 119 129-132 papirni novac 119 120 121 122 radni novac 93 promet metala 96 119 127 Novana imena 97 9 8 Novani oblik 19 54 63 7 0 - 7 2 77 89 9 0 9 4 7 0 3 - 7 0 5 vidi i Oblik vrednosti Novani znak 91 Novanice 120 1 3 0 - 1 3 4 136 6 6 6 Novano trite 137 Obaveze 127 128 Oblici drutvene svesti 83 Oblici proizvodnje 8 5 132 razvijanje protivrenosti jedini istorijski put za preobraavanje jed nog istorijskog oblika proizvodnje 432 prelazili oblici 4 2 0 4 4 8 Oblik i sadriina 4 4 81 82 297 515 Oblik robe 100 6 8 5 najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje 83 Oblik vrednosti 13 14 4 8 5 4 - 7 0 81 89 90 6 8 5 - 7 0 5 analiza oblika vrednosti 56 57 63 razvoj .oblika vrednosti 54 66 prost oblik vrednosti 55-66 685-698 relativni oblik vrednosti 5 5 - 6 0 66 68 7 0 91 92 6 8 7 - 6 8 9 ekvivalentski oblik 55 56 66 6 8 7 0 91 92 6 8 9 - 6 9 6 opti ekvivalentski oblik 7 0 - 7 3 8 9 tri osobenosti ekvivalentskog ob lika 6 0 - 6 4 potpuni ili razvijeni oblik vred nosti 6 7 - 6 9 6 9 8 - 6 9 9

Oblik vrednosti razvijeni relativni oblik vrednosti 6 7 - 7 2 698 opti oblik vrednosti 69-73 novani oblik 13 14 54 6 3 7 0 - 7 2 77 89 90 9 4 Aristotel o obliku vrednosti 63 64 Bailey o obliku vrednosti 56 Obrazovanje blaga 122-126 5 1 9 522 523 Odnosi drutveni odnosi u evropskom sred njem veku 78 7 9 olienje ekonomskih odnosa 86 Odnosi proizvodnje 7 8 8 2 u antici 7 9 robne proizvodnje 7 9 kapitalistiki odnosi proizvodnje 572 u komunizmu 7 9 Odricanje 523 Olienje ekonomskih kategorija 17 1 5 0 ekonomskih odnosa 8 6 109 Oligarhija 5 4 5 6 3 9 Opijum 6 6 3 6 6 4 Opijumski rat 6 6 2 Opravke 185 Opite, posebno i pojedinano 313 Opticaj novca 110-122 137-142 157 Smith o opticaju novca 1 1 6 Orua za rad 169 178 179 njihova diferencijacija 315 diferenciranje i specijaliziranje u manufakturi 305 306 revolucija u oruima za rad 324 4 3 0 431 vidi i Sredstva za rad Osiguravajua drutva 184 Osiromaenje 180 228 381 382 431 4 4 5 4 4 6 528-532 5 4 2 - 5 4 4 546 547 6 7 4 6 7 5 vidi i Akumulacija, Opti zakon ka pitalistike akumulacije, Nezapo slenost, Pauperizam, Rezervna ar mija, Suvino stanovnitvo, Pre kovremeni rad Osnovica i nadgradnja 83 8 6 3 1 9 3 3 0 4 2 7 543 Otuenje 3 8 2 501 5 3 6 5 7 0 Pamuna industrija 2 3 9 - 2 4 2 2 6 0 2 6 4 267 3 2 6 3 3 6 347 3 6 4 - 3 7 0 3 7 3 386 3 9 2 - 3 9 4 5 0 6 - 5 0 9 563 579 broj zaposlenih 3 8 5 3 9 5 3 9 7 - 3 9 9 558 poloaj radnika 363 3 6 4 4 0 2 - 4 0 6

Pamuna industrija sistem smena 2 3 0 fabriko zakonodavstvo 241 250/ 251 krize u pamunoj industriji 2 1 6 350 377 3 8 4 - 3 8 6 4 0 2 4 0 3 5 0 6 508 i ropstvo 393 Parna maina 331 332-335 338 339 341 346 347 3 6 5 383 4 1 9 4 2 8 536 669 Patologija, industrijska 323 3 2 4 Pauperizam 3 8 2 4 6 4 509 531 5 6 9 - 5 7 0 573 578 579 581 - 5 9 3 6 0 0 603 612 637 638 6 4 2 648 Pekarstvo 2 2 2 239 421 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 267 konkurencija medu pekarima 4 8 3 prekovremeni rad pekarskih po monika 2 2 3 - 2 2 6 Piona&a 155 Pletarstvo moderni kuni rad 413 4 1 4 4 1 5 pletarske kole 4 1 6 Plodnost zemljita 4 4 5 4 4 6 4 5 0 451 4 6 3 5 0 0 548 597 Pljaka 199 238 321 4 0 9 431 4 4 6 532 Podela rada drutvena podela rada 77 313 317320 3 2 4 - 3 2 6 3 9 4 4 2 9 431 prvobitna podela rada 7 9 103 3 1 4 u optem, posebnom i pojedina n o m 313 3 1 4 u manufakturi 301-325 3 2 8 335 337 3 3 9 3 7 2 4 2 8 4 2 9 u fabrici 4 9 3 3 6 337 3 4 2 3 7 1 374 428 u radionici 3 1 6 317 327 380-381 teritorijalna podela rada 3 1 6 internacionalna podela rada 4 0 0 padanje vrednosti radne snage 313 382 umni i runi rad 3 7 5 447 ukidanje stare podele rada 4 3 2 i robna proizvodnja 4 9 5 0 1 0 3 - 1 0 4 156 3 1 3 - 3 1 6 njena prirodna osnovica 4 5 2 Petty o podeli rada 306 325 Platon o podeli rada 326 Smith o podeli rada 311 316 322 323 325 Podrutvljenje rada 6 7 2 673 Podunavske Kneevine 2 1 2 213 Politehniko obrazovanje 4 2 6 - 4 2 8 431 432 Politika i ekonomija 83

Pravo eksploatisanje radne snage prvo pravo za kapital 2 6 2 2 8 0 3 5 2 buroasko pravo 162 2 1 0 4 7 4 4 7 5 5 4 4 585 pravo svojine kapitalista 5 0 6 5 1 4 516 518 na rad 2 7 0 vidi i Sudovi, Jednakost Predmet rada 1 6 4 - 1 6 7 173 181 4 4 7 532 zemlja kao opti predmet ovekovog rada 1 6 4 glavni radnik 3 7 2 4 8 7 Prekovremeni rad 2 2 6 2 2 7 4 1 0 4 2 2 423 4 7 9 4 8 0 483 485 487 563 Prevara 4 8 6 Priroda i rad 50 51 163 1 6 4 i ovek 5 0 73 8 0 163 1 6 4 168 169 391 4 4 5 4 4 7 5 3 2 prirodne snage kao proizvodne snage rada 4 7 / 4 8 3 4 2 - 3 4 4 3 4 6 5 5 2 prirodni uslovi proizvodnih snaga rada 4 5 0 - 4 5 3 Prirodne nauke njihova svesna primena 3 4 2 4 0 9 430 metriki sistem m e r a 2 9 Pritisak, ekonomski 651 Privatna svojina vidi Svojina Privatni rad vidi Rad Problem trita 33 3 4 Proces oplodavanja vrednosti 170-180 189 2 7 9 2 9 7 3 8 2 4 6 9 maine u procesu oplodavanja vrednosti 343 Proces proizvodnje roba kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti 171 1 7 9 kapitalistiki proces proizvodnje kao jedinstvo procesa rada i p r o cesa oplodavanja vrednosti 1 7 9 Proces rada 1 6 3 - 1 7 3 177 1 8 1 - 1 9 0 447 prosti momenti procesa rada 1 6 4 168 uloga oveka u procesu rada 1 6 3 166 uloga kapitaliste pri procesu- rada 169 170 178 Profit 3 2 2 0 5 3 9 9 401 4 9 7 521 5 4 8 556 670 J . St. Mili o nastanku profita 4 5 4 455 Profitna 556 stopa 194 196 359 4 5 9 4 6 0

Proizvedena vrednost 192 4 6 0 - 4 6 2 4 6 6 467 4 7 4 Proizvodne snage rada vidi Proiz vodnost rada Proizvodnost rada 47 53 325 342 343 4 5 0 4 6 5 4 9 2 - 4 9 5 528 5 3 4 536 5 5 4 5 5 9 njen uticaj na masu proizvoda 53 njen uticaj na veliinu vrednosti 4 8 52 53 i vrednost radne snage 2 8 3 - 2 8 4 297 4 5 7 - 4 6 0 4 9 0 i veliina vika vrednosti 4 5 7 4 6 0 463 proizvodne snage drutvenog rada 292 295 409 450 536 552 675 drutveni rad kao proizvodna snaga kapitala 2 9 8 - 3 0 0 321 325 342 453 proizvodne snage kombinovanog radnog dana 2 9 5 2 9 6 poveanje proizvodnosti rada 2 8 3 288 2 9 5 359 metodi za uveanje drutvene pro izvodnosti rada 571 opadanje proizvodne snage rada 463 464 i savrenost alata 305 i mainerija 3 4 2 343 345-347 357 358 vaan inilac u akumulaciji kapi tala 533-535 549-553 Proizvodnja, kapitalistika njena polazna taka 2 8 9 3 0 0 503 630 - 6 3 2 prvi poeci u 14.- i 15. veku 6 3 2 proizvodnja vika vrednosti svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju 142 143 2 0 6 2 0 9 238 2 6 8 2 7 7 287 2 8 8 2 9 6 4 4 8 516 547 665 Proizvodnja ipaka neumerena eksploatacija 2 1 9 zdravstveno stanje radnika 4 1 2 413 moderni kuni rad 4 1 2 - 4 1 4 ipkarske kole 4 1 4 - 4 1 6 truk-sistem 4 1 6 prekovremeni rad 4 8 0 fabriko zakonodavstvo 2 6 6 421 preobraaj u fabrikaciji ipaka 4 2 0 Proizvodnja luksuznih predmeta 394 Proizvodnja pamuka 315 4 0 0 i maine 3 4 0 347 399 Proizvodnja papira 3 0 2 308 311 338 sistem smena 2 3 2 233 Proizvodnja stakla 237 3 1 0 386 sistem smena 2 3 2 233 2 3 6 237

Proizvodnja stakla ' fabriki zakoni 268 435 4 3 6 Proizvodnja tapeta deji rad 221-223 prekovremeni rad u tamparijama tapeta 4 8 0 fabriko zakonodavstvo 266 Proletarijat 21 525 istorijski poziv proletarijata 22 razvoj klasne svesti 33 teorijska klasna svest nemakog proletarijata 22 istinski revolucionarna klasa 673 grobar buroazije 673 klasina ekonomija o proletarijatu 525 vidi Radnici, Radnika Masa, Dik tatura proletarijata Pronalasci 338 556 istorija pronalazaka 386 nisu proizvod samo jedne indivi due 330 zanatskog perioda 3 0 6 3 1 2 Prosvetiteljstvo 91 Protekcionistiki sistem 4 9 6 662 667 Protestantizam 80 247 i princip stanovnitva 545 546 Protivrenosti 109 129 130 2 7 6 361 391 471 4 7 3 4 9 6 metod reavanja protivrenosti 101 razvijanje protivrenosti jedini istorijski put za preobraavanje jedne drutveno-ekonomske for macije 4 3 2 Hegelova protivrenost izvor svekolike dijalektike 526 u procesu robne razmene 101 kapitalistike proizvodnje 431 4 3 2 443 u kretanju tela 101 Prvobitna akumulacija kapitala 377 382 501 502 515 552 553 630-673 metodi prvobitne akumulacije 6 3 1 648 669 6 7 0 671 njeni glavni momenti 651 657 662-667 Rad veita prirodna nunost 50 168 169 kao normalna ivotna delatnost 53 proces izmeu oveka i prirode 163 164 druStveni oblik rada 63 74-78 9 3 9 4 171 neposredno podrutvljeni rad 79 342

Radna snaga reprodukcija radne snage 158 159 195 196 238 2 7 3 2 7 4 2 7 7 2 8 6 287 350 4 5 6 4 5 8 4 5 9 4 7 3 4 7 4 5 4 2 vek radne snage 2 1 0 2 3 8 - 2 4 2 5 6 7 568 utroak radne snage 4 6 0 4 6 3 Radni dan njegova podela na potrebno radno vreme i viak radnog vremena 2 0 6 281 2 8 2 3 6 0 4 4 8 4 4 9 kao promenljiva veliina 2 0 8 2 0 9 maksimalna granica 2 0 8 237 238 361 minimalna granica 2 0 8 4 6 5 apsolutna granica prosenog rad nog dana 2 7 5 produavanje radnog dana 357363 4 4 9 4 6 1 - 4 6 3 4 8 0 483 produavanje preko maksimalne granice 237 2 3 8 prinudni zakoni za produavanje radnog dana 2 4 3 - 2 4 5 skraivanje radnog dana 3 6 2 - 3 7 0 461 4 6 2 4 6 5 borba radnika za skraivanje rad nog dana 2 1 0 225 2 4 9 2 5 0 262 263 3 6 3 ; vidi i Agitacija za osmoasovno radno vreme, Agitacija za desetoasovno radno vreme zakonska ogranienja radnog dana 269 421 4 2 5 4 7 9 4 8 0 4 8 1 ; vidi i Fabriko zakonodavstvo, Zakon o desetoasovnom radnom danu Owen o ogranienju radnog dana 269 Radni novac 93 Radnici u dvostrukom smislu 156 631 nastanak najamnih radnika 1 5 6 157 300 631 6 3 2 651 6 7 0 6 7 1 njihov odnos zavisnosti 505 5 0 9 542-546 677-679 poveanje broja najamnih radnika 350 5 4 2 - 5 4 4 podela rada 311 3 1 2 317 320-322 4 2 8 4 2 9 431 4 3 2 kao dodatak maini 374-375 4 4 5 571 fabriki radnici 371-378 397 398 duhovno i telesno krljanje radnika 321-323 prezaduenost radnika 578 glavni radnik u fabrici 372 487 vidi i Poljoprivredni radnik, Pro letarijat, Nain ishrane radnika i Stambene prilike Radnika aristokratija 591

Radnika armija, aktivna

571

564 565 569-

Radnika klasa i kapital 2 6 5 2 6 6 2 7 9 3 6 1 3 6 3 5 0 0

513-514

Razmenska vrednost pojavni oblik vrednosti 4 5 5 4 vidi i Oblik vrednosti Razvitak u sociolokom smislu 1 4 1 7
24

reprodukcija radnike klase 5 0 4 506 512

i revolucija 1 4 1 7 4 3 2 6 7 2 6 7 3 u Nemakoj 17 18 u Engleskoj 1 4 2 5 6 2 6 9 2 7 0 vidi i Proletarijat, Klasne borbe Radnike generacije brzo smenjivanje radnika 2 4 1 2 4 2
568

Realizacija robe 8 6 1 0 0 1 0 1 1 2 6 Reformacija 6 3 6 - 6 3 8 ReguHsanje reka (kanalizacija) 4 5 2 Relejni sistem 2 5 1 - 2 5 4 259-263 280 3 7 3 ; vidi i Sistem smena. Religija 75 79 80 82 237 544-546
549 630 657

Radniki statuti 2 4 3 - 2 4 5 6 5 1 - 6 5 3 Radno vreme kao m e r a vrednosti 4 8 drutveno potrebno radno vreme
4 6 - 4 8 53 59 61 77 104 157 172 178 182 183 195 291 309 171 486

istorija religije 3 3 0 Renta 3 2 2 0 6 4 6 7 5 2 1 5 2 7 pretvaranje naturalne rente u nov anu 1 3 1 1 3 2 zemljina renta 1 3 2 4 4 8 4 9 7 5 8 9
614 628 629 642 656

potrebno radno
200 283 205r208 285 286

vreme

195-198

210 212 214 281308 448 452 465

viak
215

radnog
4g3

vremena

195 207

gradska zemljina renta 5 8 3 zemljina renta i fiziokrati 8 3 Rentijer 6 6 5 Reprodukcija 8 2 1 3 2 uslov postojanja svakog drutva 4 9 9 uslovi kapitalistike reprodukcije
499-510

u komunizmu 8 0 Seniorov poslednji as 2 0 1 - 2 0 5 Rasipanje feudalnih gospodara 5 2 3 5 2 5 kapitalista 5 2 3 5 2 4 5 8 2 radne snage 3 4 9 4 0 9 4 6 5 materijala 2 9 7 vidi i Razbojnihvo Raspodela 8 0 Rat ratna sluba ubrzava propast r i m skih plebejaca 6 4 2 ratna sluba ubrzava propast slo bodnih nemakih seljaka 6 4 2 Razkoj 3 3 0 331 3 3 8 3 3 9 3 8 0 3 8 2
394 398 Razmena 61-86 88 70 314 100-103 147-151

prosta reprodukcija 4 9 9 - 5 1 0 5 1 2
513 516-518 542

proirena reprodukcija 511-542 5 4 7 ; vidi i Akumulacija kapitala proirena reprodukcija u razliitim drutveno-ekonomskim formacija ma 5 2 7 5 2 8 Revolucija ne pravi se pomou zakona 6 6 2 i radnika klasa 1 4 1 7 2 2 fabriki sistem kao njena polazna taka 4 4 3 mirnim i zakonskim sredstvima 3 4 od 1 8 4 8 . - 2 1 vidi i Francuska Revolucija, socijalistika 4 3 2 4 4 3 6 7 2
673

Rezervna
444

armija,

industrijska

431 443

stvaranje robne

razmene

69 87

5 5 6 - 5 7 1 586 625

626

i ekvivalentski oblik 6 1 6 3 6 6 6 9 razmena proizvoda 7 6 7 7 9 4 1 0 2

108 88 140 107 314 108

i sezonski rad 4 2 3 vidi i Relativni porast Rezervni fond 4 6 5 4 9 9

stanovnitva

neposredna razmena proizvoda 8 7 Ricardo o razmeni 7 8 Say o razmeni 1 5 1 Razmena Razmenska proizvoda vrednost vidi Razmena 65 69
140 141 124

Rim 8 3 9 7 1 5 0 2 5 8 6 4 2 Roba 1 0 9 1 2 5 analiza robe 1 3 4 3 7 4 8 1 1 5 6 1 7 9 proizvod samostalnih i meu sobom nezavisnih privatnih radova 5 0 7 5 dvostruki karakter robe 4 3 - 4 6
48 - 54 65 74 76 86/87 93 102 85

44-46

podvajanje robe u robu i

novac

81 82 84 86 100 146-148 211 696

fetiki karakter robe 7 4 - 8 4 9 2

Sirovina je predmet rada proien r a n i jim r a d o m 1 6 4 166 kao polufabrikat ili stupnjevani fabrikat 1 6 6 / 1 6 7 kao glavna i kao pomona materija 166/167 necelishodan utroak sirovine 178 Sistem dravnih dugova 6 6 2 6 6 5 - 6 6 7 682 Sistem grupa 3 5 3 6 1 3 - 6 1 6 Sistem maina 3 3 5 - 3 3 9 3 4 2 Sistem smena 2 3 0 - 2 3 6 2 5 9 vidi i Relejni sistem Sistem zatitnih carina 4 9 6 661 662 667 Sitni posed u Francuskoj 21 6 1 3 Sitno preduzee 4 3 4 4 4 3 671 Sjedinjene Amerike Drave 407 444446 666 674 ekonomski razvitak 4 0 0 ropstvo 3 9 3 6 6 9 ropstvo koi svaki radniki po kret 2 7 0 useljavanje 341 6 2 9 6 7 4 6 8 0 681 fabriko zakonodavstvo 2 4 3 2 4 4 Skitnienje zakoni protiv skitnienja 6 4 8 - 651 Skupoa 4 6 4 Sloboda 71 162 i nunost 100 101 kapitala 251 3 1 8 5 9 3 potinjavanje line slobode 4 4 5 iluzije o slobodi u kapitalizmu 4 7 4 Slobodna trgovina 21 3 3 2 1 5 2 5 3 2 5 4 264 torbari slobodne trgovine 6 5 4 1 3 pristalice slobodne trgovine 2 6 2 4 2 5 4 7 4 661 Smrt od gladi 4 1 8 5 7 9 581 593 Smrtnost 2 2 9 radnike dece 3 5 2 3 5 3 u fabrikim srezovima u poredenju sa poljoprivrednim srezovima 2 6 4 londonskih tipografa i krojaa 4 1 2 vidi i Smrt od gladi Socijalizam vidi Komunizam Socijalizam, sitnoburoaski utopija o neposrednoj razmenljivosti robe 71 i robna proizvodnja 8 5 8 8 Sofistika 21 23 Srebro 135 136 kao novana roba 9 7 odnos vrednosti srebra i zlata 9 5 96 dobijanje srebra 134

Srednji vek 91 381 4 4 9 6 3 2 6 3 3 661 665 karakteristike evropskog srednjeg veka 7 8 7 9 i katolicizam 83 kooperacija u srednjem veku 2 9 9 propast feudalnih dunika 127 virmani u srednjovekovnom Lionu 129 srednjovekovni esnafi 278 vidi i Feudalizam Sredstva za proizvodnju 156 157 1 6 6 167-170 1 8 1 - 1 9 0 199 211 2 9 5 317 4 4 7 5 5 2 671 i proizvodna snaga rada 4 7 / 4 8 549 550 materijalno oblije postojanog ka pitala 193 sa stanovita procesa oplodavanja vrednosti 2 3 0 vidi i Instrumenti za rad, Sredstva za rad, MaHne, Sirovina Sredstva za rad 164 165-167 183 184 190 1 9 8 - 2 0 0 3 7 4 - 3 7 6 4 4 7 532 njihova vanost za ocenjivanje i ezlih ekonomskih drutvenih for macija 165 sredstva za rad otkrivaju i drutvene odnose 165 merilo su za stupnjeve razvitka ovekove radne snage 165 zemlja kao sredstvo za rad 164 165 mehanika sredstva kostur i miini sistem proizvodnje 165 sistem sudova proizvodnje 165 njihovo fiziko rabaenje 184 185 2 3 8 343 3 4 4 3 5 8 njihovo moralno rabaenje 190 358 4 2 0 507 necelishodni utroak sredstava za rad 178 Stambene prilike 411 5 0 9 579 gradskih radnika 5 8 1 - 5 8 7 5 9 2 u rudarskim srezovima 589-591 na selu 6 0 3 - 6 1 3 6 2 4 Staro doba vidi Antika Statistika socijalna statistika u Nemakoj i ostalim zapadnim zemljama Evrope u poreenju s Engleskom 14 Stepen eksploatacije vidi Viak vred nosti Stvaranje zaliha 5 1 9 Sudovi engleski sudovi 225-227 2 5 9 2 6 0 2 6 2 2 6 6 3 7 6 377 6 5 0 6 5 4 u feudalizmu 298

Suprotnost 71 102 383 4 9 6 upotrebne vrednosti i vrednosti 6 5 87 102 109 robe i novca 87 129/130 umnog i runog rada 4 4 7 grada i sela 314 4 4 5 4 4 6 izmeu klasa 21 jedinstvo i borba suprotnosti 108/ 109 110 Supstancija vrednosti 4 6 4 7 4 8 51 52 64 6 8 7 - 6 8 8 Sutina i pojava 4 7 0 4 7 2 4 7 5 4 7 6 477 501 v Suvino stanovnitvo, relativno 240 241 3 4 9 3 8 6 3 9 9 5 5 6 - 5 6 7 671 5 8 6 6 2 3 6 2 6 677 6 8 2 razliiti oblici njegove egzistencije 567-570 posledica kapitalistike primene maina 361 3 8 2 4 6 4 i industrijski ciklusi 559-561 564 567 suvino poljoprivredno stanovni tvo 5 6 4 6 1 1 - 6 1 3 6 1 6 623 Ricardo o suvinom stanovnitvu 383 559 vidi i Nezaposlenost, Rezervna ar mija Svest, burioaska 318 Svest, drutveni oblici 83 Sveta alijansa 21 Svetska trgovina 133 135 3 9 4 3 9 5 Svetsko trite 133 - 136 137 3 1 6 3 4 0 399-402 403 424 492 496 560 632 6 7 0 6 7 2 engleske mere i novac na svetskom tritu 29 prepunjenost svetskog trita 385 400 Svojina na sredstva za proizvodnju 211 drutvena, kolektivna 671 preobraaj svojine 18 zajednika svojina 79 213 3 0 ; optinska svojina 633 640-643 uzurpiranje optinske svojine 634 635 6 3 7 - 6 4 3 647 6 5 6 privatna svojina 87 2 1 3 671 6 7 4 rimska i germanska privatna svo jina 79 pretvaranje svojine steene sopstvenim radom u kapitalistiku privatnu svojinu 671-682 kapitalistika svojina 169 negacija kapitalistike svojine 6 7 2 svojina u komunizmu 8 0 6 7 2 vidi i Zemljina svojina Sioeating-system (znojni sistem) 4 8 7

Transportna industrija i svetsko trite 3 9 4 vidi i Saobraajna sredstva Tredjunioni 2 2 8 4 8 7 491 5 6 6 zakonsko priznanje 653 Trgovina spoljna trgovina 5 1 2 5 6 0 unutranja trgovina 5 6 0 trgovina na veliko 4 2 5 vidi i Svetska trgovina, Svetsko trite Trgovina prnjama 4 1 0 Trgovina robljem 2 3 9 351 393 4 7 6 662 663 u doba prvobitne akumulacije 6 6 9 670 Trgovaki kapital 137 144 3 2 0 661 Trgovinska dobit 4 9 7 Trgovinski bilans 1 3 4 Trgovinski kapital 151 152 4 4 8 Tridesetogodinji rat 623 6 4 6 556 Trokovi proizvodnje ATS Truk-sistem 161 4 1 6 5 9 0 Trite stvaranje unutranjeg trita 657 661 vidi i Robno trite, Trite rada, Svetsko trite Trite rada 137 151-157 160-162 169 239-241 271 2 7 2 2 7 5 3 5 0 352 4 7 2 4 8 2 4 8 6 4 8 7 5 0 6 5 4 2 556 557 559 5 6 0 5 6 3 - 5 6 7 6 7 8 681-682 kao poseban oblik robnog trita 156 dejstvo maina na trite rada 352 Turska 132 661 Tvrdiluk 5 1 9 5 2 2 523 Upotrebna vrednost 43 4 4 4 5 - 5 4 57 61 6 5 - 6 7 81 83 87-89 140 146-148 1 7 0 - 1 7 2 182 183 186 povezanost prirode i rada 5 0 drutvena upotrebna vrednost 4 8 materijalni nosioci razmenske vred nosti 4 4 uloga u procesu razmene 8 6 87 U slovi proizvodnje 183 dati drutveni uslovi proizvodnje 172 proseni drutveni uslovi proiz vodnje 173 Uzrok i posledica 5 6 0 5 6 2 Vaspitanje 5 8 3 spajanje nastave i gimnastike proizvodnim radom 427 4 2 8

sa

Vaspitanje i fabriki zakoni 3 5 4 - 3 5 6 4 2 6 4 2 7 431 4 3 8 4 3 9 u komunizmu 4 2 8 431 Owen o vaspitanju 2 6 9 4 2 8 Smith o osnovnoj nastavi 323 Veleposed 21 6 4 0 Veliina vrednosti 4 6 - 4 8 5 2 53 5 9 - 6 1 67 7 0 7 2 7 4 7 7 81 9 2 1 0 0 1 4 0 141 143 147 4 7 0 njeno merenje 4 7 7 6 / 7 7 mogunost odstupanja cena od ve liine vrednosti 1 0 0 Visoke pei 4 2 2 Viak rada 195-200 206-222 236 281-285 448 449-453 466-469 474 514 u starom veku 211 u ropstvu 195 211 4 7 4 4 7 6 u feudalizmu 2 1 1 - 2 1 4 4 7 4 501 najamni rad kao oblik vika rada 195 4 7 4 u v r e m e kriza 2 1 5 2 1 6 Vak vrednosti 1 4 1 - 1 4 5 1 7 0 198 199 5 1 3 - 5 2 1 prirataj ili viak preko prvobitne vrednosti 141 robni promet nije izvor vika vred nosti 1 4 5 - 1 5 2 apsolutni viak vrednosti 2 8 3 3 6 2 448 449 relativni viak vrednosti 2 8 1 - 2 8 3 284-288 360 363 4 4 8 449 ekstraviak vrednosti 2 8 5 2 8 6 stopa vika vrednosti 191-193 194-196- 1 9 7 - 2 0 5 207 2 1 3 2 7 3 - 2 7 7 3 6 0 4 4 9 4 6 0 528 533 razliite formule za stopu vika vrednosti 4 6 6 - 4 6 9 metodi za izraunavanje stope vika vrednosti 1 9 6 - 1 9 7 masa vika vrednosti 2 7 3 - 2 7 7 3 6 0 528 537 inioci koji odreuju veliinu vika vrednosti 4 5 6 - 4 6 4 i poveanje broja stanovnitva 277 pretvaranje vika vrednosti u ka pital 5 1 1 - 5 1 8 podela vika vrednosti 198 4 7 1 521 5 2 2 537 5 4 2 fiziokrati o viku vrednosti 4 6 9 Ricardo o viku vrednosti 4 5 3 - 4 5 4 457-459 Smith o viku vrednosti 4 6 9 Vlast uloga u istoriji 6 3 1 / 6 3 2 kao ekonomska tendencija

odluuje izmeu jednakih prava 210 vanekonomska, neposredna vlast 651 dravna vlast 651 6 5 2 6 6 2 Vodena snaga 3 3 4 3 3 5 5 3 6 Vrednost 43-76 81 83 8 4 8 6 - 8 9 9 4 1 4 6 - 1 4 9 153 1 7 0 - 1 7 2 1 7 4 1 8 1 186 195 2 8 3 4 7 0 6 8 5 - 7 0 5 analiza vrednosti 81 82 drutveni odnos 5 4 5 7 62 63 6 5 67 71 7 4 - 7 7 8 0 8 2 83 8 4 9 0 - 9 1 1 0 4 prosta gruavina bezlinog ljudskog rada 4 6 51 5 6 63 6 7 71 m e r a vrednosti 93 - 9 6 individualna i drutvena vrednost 295 istorija teorije vrednosti 13 vulgarna ekonomija o vrednosti 81 82 Bailey o vrednosti-67 P e t t y o vrednosti 9 9 Ricardo o vrednosti 81 8 2 8 4 171 4 7 0 5 3 5 Say o vrednosti 4 7 2 Smith o vrednosti 53 81 Vrednost novca 656 Vrednost proizvoda 181 1 8 9 192 4 6 6 Vulgarna ekonomija 2 0 21 81 8 2 1 0 8 109 2 7 4 276 443 4 4 6 455 458 473 474 4 9 5 4 9 6 526 527 539 u suprotnosti s klasinom poli tikom ekonomijom 81 nemaka vulgarna ekonomija o Kapitalu 2 2 vulgarizovanje Ricardove teorije u Engleskoj 21 o stvaranju vika vrednosti 195 196 2 0 1 - 2 0 5 4 5 3 4 5 4 o vrednosti 6 0 o novcu 91 pretpostavlja da se tranja i p o nuda poklapaju 147 smatra da maine istiskuju radnike 388-391 vidi i Apologetika, Maltuzijanstvo Zakon populacije vidi Zakon o sta novnitvu Zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vrednosti apsolutni zakon kapitalistikog naina p r o izvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 2 7 3 - 2 7 6

662

Zakon vrednosti 4 7 4 8 7 7 171 2 7 6 2 9 5 297 317 461 471 4 7 2 4 9 3 primena zakona vrednosti na razne nacionalne dane 461 4 9 3 Zakoni 2 3 77 2 7 8 i tendencije 14 prirodni zakoni 2 4 3 0 4 drutveni zakoni 14 2 3 - 2 5 77 3 0 4 431 4 6 4 ekonomski zakoni 2 4 77 8 6 sprovodenje ekonomskih zakona 14 99 431 5 4 9 zakon robne razmene 146 147 153 176 177 2 0 9 - 2 1 1 5 1 3 - 5 1 6 518 zakon ponude i tranje 3 9 0 5 6 4 5 6 5 - 5 6 7 6 2 6 651 6 7 8 - 6 7 9 681 preobraanje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalisti kog prisvajanja 5 1 4 - 5 1 6 zakoni kapitalistikog naina pro izvodnje 2 5 4 unutranji zakoni kapitalistike pro izvodnje kao prinudni zakoni kon kurencije 2 4 2 2 8 4 zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika apsolutni zakon kapitalistikog naina proizvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 2 7 3 - 2 7 6 opti zakon kapitalistike akumu lacije 5 4 2 5 4 3 5 4 9 5 7 0 zakon najamnine 4 7 7 4 9 2 zakon o smanjenju zemljinih p r o izvoda 4 4 6 zakon opticaja novca 1 1 3 - 1 1 6 1 2 0 130 1 3 2 - 1 3 3 specifini zakon opticaja papirnog novca 1 2 0 vidi i Zakon stanovnitva. Zakon vrednosti Zakon o bankama od J844. 133 681 Zakon o desetoasovnom radnom danu 2 0 3 - 2 0 5 2 5 2 253 2 5 5 - 2 5 7 2 5 9 2 6 0 2 6 2 2 6 3 271 2 7 2 481 Zakoni o koaliciji 4 0 2 Zakon o sirotinji 382 5 9 6 6 0 4 637 6 3 8 Zakon o stanovnitvu 2 4 548 5 4 9 558 Zakoni o itu 21 6 2 9 ukidanje zakona o itu 2 5 3 2 5 4 403 4 0 6 597 - 5 9 9 Zakoni protiv udruivanja 652 654

Zakonodavstvo o radnim ugovorima 155 651 6 5 2 protiv skitnienja 6 4 8 - 6 5 1 vidi i Fabriko zakonodavstvo Zakupi koncentracija zakupa 6 2 8 6 2 9 Zakupnici 661 postanak kapitalistikih zakupnika 655-657 Zanat 289 300-304 310 326-328 330-331 407-408 4 1 8 4 1 9 420 429 433 4 3 6 449 552 569 661 665 673 dejstvo maina na zanate 3 9 6 3 9 9 400 Zelenaki kapital 137 151 152 4 4 8 5 2 2 661 L u t h e r o zelenakom kapitalu 522 523 Zemlja kao opti predmet ovekovog rada 164 kao sredstvo za rad 164 165 Zemljina aristokratija 597 5 9 8 6 3 9 Zemljina renta vidi Renta Zemljina svojina 83 137 5 9 5 - 5 9 9 603 633 6 3 4 637 - 6 3 9 643 6 5 5 Zemljoposcdnici 4 9 7 5 0 9 525 5 2 6 Zemljoradnik vidi Poljoprivredni rad nik Zemljoradnja (poljoprivreda) 165 166 381 5 3 2 5 6 8 5 6 9 598 5 9 9 6 5 5 - 6 6 0 i krupna industrija 4 4 4 - 4 4 6 6 6 0 upotreba maina 323 3 2 4 4 4 4 4 4 5 599 primena nauke 4 4 5 kooperacija u zemljoradnji 2 9 4 2 9 5 prevrati (revolucije) u zemljoradnji 381 3 8 2 395 625 628 6 5 6 657 Zlato 122 123 135 136 kao specifina ekvivalentska roba 93 kao novana roba 9 3 9 7 odnos vrednosti zlata i srebra 9 5 9 6 100 101 133 uticaj promena njegove vrednosti na funkcije novca 9 6 / 9 7 dobijanje zlata 134 136 vidi i Novac Znak vrednosti 183 elezo 393 eleznica 134 3 4 0 4 9 5 555 5 6 0 5 6 5 588 682 prekovremeni rad i nesree 2 2 6 227 i sezonski rad 4 2 3

Sadraj
Strana . Napomena Redakcije - K a r l M a r x . Predgovor p r v o m izdanju Karl M a r x . Pogovor drugom izdanju Karl M a r x . Predgovor francuskom i z d a n j u . . . K a r l M a r x . Pogovor francuskom izdanju Friedrich Engels. U z t r e e izdanje Friedrich Engels. Predgovor engleskom i z d a n j u . . . Friedrich Engels. U z etvrto izdanje 13 19 26 27 28 31 35

KNJIGA PRVA

Proces proizvodnje kapitala

PRVI ODELJAK

ROBA I NOVAC Glava prva. Roba 1. D v a inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstan cija vrednosti i veliina vrednosti) 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama 3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost A) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti 1) Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik 2. Relativni oblik vrednosti a) Sadrina relativnog oblika vrednosti b) Kvantitativna odreenost relativnog oblika vrednosti ... 3. Ekvivalentski. oblik 4. Celina prostog oblika vrednosti 43 43 49 54 54 54 55 55 58 60 64

Strana B ) Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti 1. Razvijeni relativni oblik vrednosti 2. Posebni oblik ekvivalenta 3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti C) Opti oblik vrednosti 1. Izmenjeni karakter oblika vrednosti 2. Odnos izmeu razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka ekvivalentskog oblika 3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik D ) Novani oblik 66 66 67 67 68 69 70 72 72

4. Fetiki karakter robe i njegova tajna Glava druga. Glava trea. 1. Mera vrednosti 2. Prometno sredstvo
a) Metamorfoza roba b) Opticaj novca c) Moneta. Znak vrednosti

73 85 93 93 101
101 109 118

Proces razmene Novac ili robni promet

3. Novac
a) Obrazovanje blaga b) Plateno sredstvo c) Svetski novac ...

122
122 127 133

DRUGI ODELJAK

PRETVARANJE NOVCA U

KAPITAL

Glava etvrta. Pretvaranje novca u kapital 1. Opta formula kapitala 2. Protivrenosti opte formule 3. Kupovanje i prodavanje radne snage

137 137 145 154

TREI ODELJAK

PROIZVOENJE A P S O L U T N O G VIKA VREDNOSTI

Glava peta. Proces rada i proces oplodavanja vrednosti 1. Proces rada 2. Proces oplodavanja vrednosti Glava esta. Postojani kapital i promenljivi kapital

163 163 170 181

Glava sedma. Stopa

vika vrednosti proizvoda srazmernim delovima

191 191 198 201 205 207 207 211 218 230 237

1. Stepen eksploatacije radne snage 2. Predstavljanje vrednosti proizvoda 3. Seniorov poslednji as , 4. Viak proizvoda Glava osma. Radni dan

1. G r a n i c e radnog dana 2. Kurjaka glad za vikom rada. Fabrikant i bojar 3. G r a n e engleske industrije u kojima zakon ne ograniava eksploataciju 4. Dnevni i noni r a d . Sistem smena 5. B o r b a za normalan radni dan. Prinudni zakoni za p r o d u avanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka 6. B o r b a za normalan radni dan. P r i n u d n o zakonsko ograni avanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1 8 3 3 . do 1 8 6 4 7. B o r b a za normalan radni dan. Uticaj engleskog fabrikog zakonodavstva na druge zemlje Glava deveta. Stopa i masa vika vrednosti ...

249 268 273

ETVRTI ODELJAK PROIZVOENJE RELATIVNOG VIKA VREDNOSTI Glava deseta. Pojam relativnog vika vrednosti ... ... ... i manufaktura ... . . ... 281 289 301 301 303 manufak 306 ... 313 320 329 329 ... , . ... 342 t

Glava jedanaesta. Kooperacija Glava dvanaesta. Podela rada

1. Dvojako poreklo manufakture 2. Delimini radnik i njegov alat 3. D v a osnovna oblika manufakture heterogena tura i organska manufaktura 5. Kapitalistiki karakter manufakture Glava trinaesta. Maine 1. Razvitak maina 2. Prenoenje vrednosti maine, na proizvod i krupna industrija

4. Podela rada u manufakturi i podela rada u drutvu

Strane 3. P r v a dejstva mainskog naina rada na radnika a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad ena i dece b) Produavanje radnog dana c) Intenzifikacija rada 4. Fabrika 5. B o r b a izmeu radnika i maine 6. Teorija kompenzacije koja se odnosi n a radnike istisnute m a inama 7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka mainske proizvodnje. K r i z e pamune industrije 8. Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kunog rada kao delo krupne industrije a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada b) Reakcija fabrikog sistema na manufakturu i kuni rad c) Moderna manufaktura d) Moderni kuni rad e) Prelaz moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na te naine rada 9. Fabriko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju i vaspitanju.) Njegovo proirivanje n a celu Englesku 10. K r u p n a industrija i poljoprivreda 349 349 357 362 371 379 388 396 407 407 408 409 412

416 425 444

PETI ODELJAK

PROIZVOENJE APSOLUTNOG I RELATIVNOG VIKA VREDNOSTI Glava etrnaesta. Apsolutni i relativni viak vrednosti 447 456 457 460 461 463 466

Glava petnaesta. Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti I . Veliina radnog dana i intenzivnost rada postojane (date), proizvodna snaga rada promenljiva I I . Postojan radni dan, postojana proizvodna snaga intenzivnost rada promenljiva rada,

I I I . Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv I V . Istovremene promen u trajanju, proizvodnoj snazi i in tenzivnosti rada Glava esnaesta. Razline formule za stopu vika vrednosti ...

Stmu
ESTI ODELJAK

NAJAMNINA . Glava sedamnaesta. Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne 470 od vremena od komada razlinost najamnina 477 484 492

snage u najamninu Glava osamnaesta. Najamnina Glava devetnaesta. Najamnina Glava dvadeseta. Nacionalna

SEDMI ODELJAK

PROCES AKUMULACIJE KAPITALA Glava dvadeset prva. Prosta reprodukcija ...

Glava dvadeset druga. Pretvaranje vika vrednosti u kapital 1. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone ka pitalistikog prisvajanja 2. Pogreno shvatanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije 3. Podela vika vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uz dravanja 4 . Okolnosti koje nezavisno od srazmerne podele vika vred nosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog ka pitala, veliina predujmljenog kapitala 5. Takozvani fond rada .Glava dvadeset trea. Opiti zakon kapitalistike akumulacije ...

1. Pri nepromenjenom sastavu kapitala, tranja za radnom snagom raste s akumulacijom 2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku aku mulacije i koncentracije koja je prati 3. Progresivna proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije 4. Razliiti oblici egzistencije_xelativno suvinog stanovnitva, Opti zakon kapitalistike akumulacije

5. Ilustracija opteg zakona kapitalistike akumulacije . a) Engleska od 1846. do 1866 b) Rdavo plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase c) Pokretno stanovnitvo d) Dejstvo kriza na najbolje plaeni deo radnike klase e) Britanski poljoprivredni proletarijat f) Irska Glava dvadeset etvrta. Takozvana 1. T a j n a prvobitne akumulacije 2. Eksproprijacija seljatva od zemlje 3. K r v a v o zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15. veka. Zakoni za obaranje najamnine 4. Postanak kapitalistikih zakupnika 5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital ... 6. Postanak industrijskog kapitaliste 7. Istorijska tendencija kapitalistike akumulacije Glava dvadeset peta. Moderna teorija kolonizacije prvobitna akumulacija

59

633

655 657 661 674

PRILOG

Dodatak glavi prvoj, 1. OBLIK VREDNOSTI

685

DODATAK

Citati na jeziku originala

709

NAPOMENE I R E G I S T R I

Napomene Literatura Registar imena Spisak mera i novanih jedinica Registar pojmova

749 768 809 835 837

ILUSTRACIJE

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala Marxovo pismo La Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku

...

15

26-27