OSNOVE GRAANSKOG PRAVA 1.PREDMET I METOD GRAANSKOG PRAVA...........................................................2 METOD GRAANSKOG PRAVA....................................................................................

2 LINA PRAVA KAO PREDMET GRAANSKOG PRAVA..........................................2 PODJELA NA PRIVATNO I JAVNO PRAVO.................................................................2 VELIKE KODIFIKACIJE GRAANSKOG PRAVA.......................................................3 VELIKE KODIFIKACIJA NA NAIM PROSTORIMA...................................................4 PRECEDENTNO PRAVO..................................................................................................5 IZVORI GRAANSKOG PRAVA....................................................................................5 PRAVNA PRAVILA......................................................................................................5 PRIMJENA I TUMAENJE PRAVNIH NORMI..............................................................7 METODE TUMAENJA...............................................................................................7 PRAVNI SUBJEKTI(fizika i pravna lica).........................................................................9 FIZIKA LICA- pravna sposobnost...................................................................................9 PRAVNI ODNOSI I SUBJEKTIVNA PRAVA ..............................................................11 VRENJE I ZATITA PRAVA........................................................................................13 VREMENSKE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNIH PRAVA..............................13 Zastoj zastarevanja...................................................................................................14 PREKID ZASTAREVANJA.............................................................................................14 ZATITA PRAVA ........................................................................................................14 PRAVNE INJENICE ...................................................................................................14 Klasifikacija pravnih injenica......................................................................................15 PRAVNE PRETPOSTAVKE I FIKCIJE.....................................................................15 PRAVNI POSLOVI...........................................................................................................16 OGRANIENJE(MODIFIKACIJA) PRAVNIH POSLOVA (uslov, nalog i rok)...........18 ZASTUPNITVO..............................................................................................................19 RAZGRANIENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA...............................................19 DEJSTVO ZASTUPANJA................................................................................................20 PRENOENJE OVLAENJA ZA ZASTUPANJE........................................................20 PREKORAENJE GRANICA OVLATENJA...............................................................21 ZAKLJUENJE UGOVORA OD STRANE NEOVLATENOG LICA.........................21 PUNOMO- DAVANJE PUNOMOI I OBIM OVLATENJA....................................21 OPOZIVANJE I SUAVANJE PUNOMOJA...............................................................21 PRESTANAK PUNOMOJA..........................................................................................22 ZAKONSKO ZASTUPNITVO.......................................................................................23 PRAVNA PRIRODA ZASTUPNITVA..........................................................................23 OSNOVNA PODELA NEVAEIH PRAVNIH POSLOVA.........................................23 NITAVI PRAVNI POSLOVI ...............................................................................24 RULJIVI PRAVNI POSLOVI........................................................................................24 POSLJEDICE NEVANOSTI PRAVNIH POSLOVA....................................................26 OBJEKTI GRADJANSKOG PRAVA..............................................................................27

1.PREDMET I METOD GRAANSKOG PRAVA Kada govorimo o predmetu graanskog prava podrazumijevamo odreene drutvene odnose (odreeno ponaanje ljudi) koje regulie ta grana prava. Kada govorimo o metodu graanskog prava radi se o nainu na koji je konkretni drutveni odnos regulisan. Graansko pravo je skup normi koje reguliu robno-novane odnose ne samo u njihovoj dinamici, kad se radi o prometu roba i usluga, ve i u statici, kroz prisvajanje onoga do ega se dolo razmenom. Prema prof. Gamsu u graansko pravo spada i nasledno pravo (prenos ekonomskih dobara za sluaj smrti). Predmet graanskog prava su robnonovani i lini neimovinski odnosi. Predmet definie metod. METOD GRAANSKOG PRAVA Metod pravnog regulisanja ukljuuje forme i naine pomou kojih pravo vri svoj uticaj na karakter i sadraj drutvenih odnosa koje regulie. (etiri karakteristike metoda graanskog prava su): Ravnopravnost stranaka-graansko pravo stavlja lica-uesnike u jednom graanskopravnom odnosu u jednak poloaj (jednakost stranaka i ravnopravnost njihovih volja- npr. U jednom ugovoru o kupoprodaji i prodavac i kupac su potpuno ravnopravni i njihove volje su ravnopravne. Autonomna volja (stranke slobodne volje odreuju koji odnos i kojeg partnera). Ova slobodna inicijativa ima dva aspekta: slobodu da izaberu partnera s kojim e stupiti u odnos i njihova sloboda (kad su ve zasnovali odnos) da sami , putem sporazuma, odrede uslove pod kojima e se vriti njihova uzajamna prava i obaveze. Volja stanaka u graanskopravnom odnosu je zakon za stranke. Imovinska sankcija- za lica koja povrede graanska prava i obaveze. U graanskom pravu postoji iskljuivo imovinska (pogaa imovinsku masu-krug dobara koji mu pripada) odgovornost lica za povredu tueg prava (npr. Povraaj stvari sopstvenika iz tue dravnine, naknada imovinske tete koju je tetnik prouzrokovao, naknadom ugovorene kazne za neispunjenje obaveze). Prometljivost znai graanska prava su prava prometa tj. Da ih subjekti (nosioci prava) mogu prenositi sa jedne na drugu, putem sporazuma.Vlasnik stvari moze prenijeti na drugog svojinu ili samo jedno od svojinskih ovlastenja.Promet prava postoji samo u gradjanskom pravu. LINA PRAVA KAO PREDMET GRAANSKOG PRAVA Danas veina autora smatra da su i lina neimovinska prava (pravo na ime, ast, privatnu sferu, telesni integritet) predmet graanskog prava. ovekova linost treba da uiva veu zatitu od imovine. Za graansko pravnu odgovornost karakteristino je uspostavljanje preanjeg stanja, pre povrede, a taj se metod koristi i kod zatite linih prava. PODJELA NA PRIVATNO I JAVNO PRAVO Pravne norme koje reguliu drutveni i zajedniki ivot ljudi dijeli se na javno i privatno pravo. Privatno pravo regulie odnose izmeu jednakih subjekata dok javno pravo regulie odnose nadreenosti i podreenosti (dravne organizacije 2

prema graanima). Graansko pravo je deo privatnog prava koje iskljuivo ili preteno slue interesima pojedinaca (graani stupaju u odnose kakve ele) dok u javnom pravu propisi iskljuivo slue interesima zajednice (drava odreuje odnose). Privatno pravne grane prava su: Graansko, Trgovako, Mjenino i ekovno i Pravo osiguranja a Javno pravne grane su: Ustavno, Upravno, Krivino...Kordinacija ravnopravnost volja stranaka, a subordinacija nadreenost i podreenost. Privatna prava nastaju voljom pojedinih lica i zatiuju se samo po zahtevu takvih lica (privatna tuba) dok javno nastaje voljom drave i za povredu javnog prava dejstvuje javni (dravni) tuilac po slubenoj dunosti. U oblasti privatnog prava sredstvo za regulisanje pravnog odnosa je ugovor koji zahteva saglasnost obe stranke a u javnom pravu gde postoji odnos nadreenosti i podreenosti drava namee svojim graanima obavezu bez njihovog pristanka (poreska ili vojna obaveza).Razlikovanje sistema prava na privatno i javno pravo tie se samo materijalnog prava a ne procesnog prava (proces se vodi pred sudomdravnim organom). SISTEM GRAANSKOG PRAVA Graansko pravo je privatno pravo i obuhvata skup pravnih normi koji reguliu robno-novane odnose. Sistem graanskog prava ine: opti dio, stvarno pravo, obligaciono pravo i nasledno pravo tzv. Pandektni sistem podele koji je prvi uveo Njemaki graanski zakonik iz 1896. pored ve navedene etverolane podele u njemu je obuhvaeno i porodino pravo. Kod nas porodino pravo predstavlja posebnu granu i ne ulazi u sistem graanskog prava. Opti deo-graanskog prava sadri ona pravila i naela koja su zajednika svim delovima graanskog prava (odredbe koje se tiu linih, statusnih prava fizikih i pravnih lica, odredbe o rokovima i zastarelostima o cilju io vrenju graanskih prava) Stvarno pravo-sadri skup pravnih normi u kojima se reguliu odnosi ljudi povodom stvari.U stvarnom pravu obuhvaeni su norme o pravu svojine i nainima njenog sticanja, o oblicima svojine, o slubenostima, hipoteci, dravnini, zatite prava svojine i dr. Obligaciono pravo-je skup pravnih normi u kojima se reguliu imovinski odnosi u kojima je jedna strana (poverilac) ovlaena, da od druge strane (dunik), zahteva neku inidbu, a ova je duna da tu inidbu izvri. Obligaciono pravo sadri odredbe o ugovorima uopte, o vanugovornim odnosima i odgovornosti za tete iz delikata, nezvanom vrenju tuih poslova, neosnovanom obogaenju, kao i o nastanku i gaenju obligacija. Nasledno pravo- regulie prelazak imovine ostavioca za sluaj njegove smrti na njegove naslednike. Norme naslednog prava sadre odredbe o osnovima nasleivanja, zakonskom naslednom redu, testamentu i ostavinskom postupku. VELIKE KODIFIKACIJE GRAANSKOG PRAVA Rad na izradi projekta Code civil zapoeo je dolaskom Napoleona za prvog konzula 1799. godine. Napoleon je imenovao komisiju od etiri lana u kojoj su bili pravnici. Napoleon je vrio veliki uticaj pri izradi zakonika. Utisnuo je peat u porodinom 3

pravu jake patrijahalno vaspitane porodice, mu je upravljao zajednikom imovinom. Francuski graanski zakonik je donesen 1804. godine. FGZ se smatra kodeksom bogatih i na najvii nivo dogme je podignuta privatna svojina i dominantno je titi. Jo jedna posebnost FGZ da je diskriminirajui prema eni. U pogledu sistematike Code civil usvaja institucioni sistem po kome se sva materija deli na tri dela: stvari, lica i tube. Code civil je sastavljen sa jasnim i vrlo elastinim formulacijama to omoguava laku razumljivost. Napoleon je rekao: Moja prava slava nije u tome to sam dobio 40 bitaka. Vaterlo e izbrisati seanje na tolike pobede. Ono to nita nee izbrisati, to e veno ivjeti to je moj Code civil. Sljedea kodifikacija je Austrijski graanski zakonik . . Zakonik je bio promulgiran 1811. godine Sadri 1502 paragrafa i deli se na uvod i tri dela: lino pravo, stvarno pravo sa naslednim pravom i jednim delom obligacionog prava, zajednike odredbe linog i stvarnog prava. Sutinski karakter zakona je da se tite lica koja posjeduju svojinu. Kratkoa zakonika uinila je da u njemu ima mnogo praznina. Austrijska vlada je 1904 godine obrazovala komisiju za reviziju AGZ sa ciljem da se popune praznine. Rad komisije trajao je dugo pa su tek od 1914 do 1916 donete tri delimine novele (izmene). Za nas je AGZ veoma vaan jer je vaio na teritorijama Vojvodine, Hrvatske, Slovenije, Slavonije, BiH. U skraenoj verziji vaio je i u Srbiji kao SGZ. Sljedea kodifikacija graanskog prava je Njemaki graanski zakonik BGB. Na ovom zakoniku je raeno 22 godine i ima 2.385 paragrafa. Zakonik je naiao na otre kritike zbog karakteristika njegova stila pisanja dosta nerazumljivo za obine graane a razumljiv za eksperte (uveo je sistem objektivne odgovornosti). Projekat je bio gotov 1895. godine a usvojen 1896.da bi stupio na snagu 1900. Tako je 2385 paragrafa podeljeno na pet dijelova (knjiga): opti deo, obligaciono pravo, stvarno pravo, porodino pravo i nasledno pravo. Sledea velika kodifikacija je vajcarski graanski zakonik.Po nalogu vajcarskog udruenja pravnika, 1884. godine profesor Eugen Huger poeo je pripremne radove za izradu jedinstvene kodifikacije. Projekat je zavren 1907. godine a stupio na snagu 1912. godine. vajcarski graanski zakonik ima etiri dela: lino i porodino, nasledno i stvarno pravo. Zakon o obligacijama je kao poseban zakon stupio na snagu istog dana. VELIKE KODIFIKACIJA NA NAIM PROSTORIMA Graanski zakonik na kneevinu Srbiju iz 1844 iji je tvorac Jovan Hadi. On je loa kopija Austrijskog graanskog zakonika i ima 950 paragrafa. Jovan Hadi je uinio da su mnoge jasne definicije izvornika u skraenom prevodu postale nerazumljive, nejasne i neupotrebljive. Jezik kojim je pisan zakonik je teak zastareo pa je to doprinelo nerazumljivosti teksta. Sistematika je ista kao u AGZ i obuhvata porodino kao i nasledno pravo. Jako je diskriminirajui prema eni (npr. nije mogla da naslijedi mua, niti da zakljui pravni posao) Primjenjivao se gotovo 100 godina ali on nema neku vrijednost. Pod uticajem francuskog prava i srpske inteligencije koja se kolovala u francuskoj 1869 uneta je u SGZ zabrana o istraivanju oinstva. Zakonik je zastareo i jedna komisija izradila je projekat uoi prvog svetskog rata. Ali rad na tom projektu nije bio nastavljen.

 Opti imovinski zakonik za knjaevinu Crnu Goru tvorac je Valtazar Bogii (iao u narod i skupljao obiaje). Ovaj zakonik uvodi pojam imovinskog prava (stvarno i obligaciono). Porodino i nasledno pravo ostaju van ovog zakonika. Zakonik sadri: uvodna opta nareenja, pravila o zakonima i pravila meunarodnog privatnog prava, pravila o subjektima prava, stvarna prava (ukljuujui pravila o hipoteci, zatim obaveze i ne samo opti deo ugovornog prava, ve i pravila o pojedinim vrstama ugovora, a na kraju sadri objanjenja, odreivanja i dopune celog zakonika. Bogiiev zakonik predstavlja najznaajniju kodifikaciju graanskog prava koju smo ikad imali na jugoslovenskim prostorima. PRECEDENTNO PRAVO Precedenti su odluke najvisih sudova u pogledu pravnih pitanja koja nisu regulisana zakonom. Oni su obavezujuci. Kada nastane odreeno injenino stanje, zauzima se stav i sutuacija rijeava. Ako nastane drugo injenino stanje, ispituje se da li je ono slino sa prethodnim da bi sa na isti nain po uzoru na raniji sluaj rijeilo. Common Law sistemu obuhvata pravne poretke gotovo svih zemalja engleskog govornog podruja. Dok u Evropi svaka pravna knjiga na poetku ili na kraju ima bibliografiju autora ija je literatura koritena u obradi odreene materije, dotle u Engleskoj poinje sa nabrajanjem razliitih cases sluajeva i ukoliko ih u knjizi ima vie to je problem bolje obraen. Vremenom Common Law prestaje da bude gomila sudskih odluka koje nita ne vezuje, ve postaje sistem prava zasnovan na naelima koja proizilaze iz iz sudskih odluka. U zemljama anglosaksonskog dijela mnogi odnosi se ne normiraju nego sudska praksa postaje izvor prava. IZVORI GRAANSKOG PRAVA Izvori prava u optem smislu mogu se definisati kao uzroci ili povodi koji dovode do nastajanja prava. Oni mogu biti materijalni i formalni. Pod materijalnim se podrazumijevaju drutvene okolnosti i potrebe, odnosno uzroci koji dovode do nastajanja prava. Pod izvorima u formalnom smislu podrazumijeva se forma u kojoj drava donosi pravne norme. Prema tradicionalnoj podjeli formalni izvori prava su: zakoni i podzakonski akti, obiaji sudska praksa i pravna nauka. PRAVDA I PRAVEDNOST KAO MATERIJALNI IZVOR PRAVA Pravni poredak mora biti zasnovan na pravdi i nekim moralnim naelima na kojima poiva ljudska civilizacija. PRAVNA PRAVILA su ona pravila graanaskog prava koja su opta za svaki graanskopravni sistem, jer ih nuno diktiraju robni odnosi. Ta pravila postoje u svakom graanskopravnom sistemu i njih su pravna nauka, praksa i tehnika izgraivale kroz vijekove da bi ona odgovarala drutvenim potrebama, potrebama ekonomskog prometa. ZAKON KAO IZVOR PRAVA Vrste graanskopravnih normi Pravne norme mogu se podjeliti prema razliitim kriterijumima. U odnosu na dejstvo norme se dijele na imperativne (ius cogens) i dispozitivne (ius dispositivum). Ako jedna norma stranama ne doputa da neto drugo ugovore od onoga to je propisano, norma je

imperativne prirode. Zakon propisuje pravne norme za sluaj u kome stranke nisu nita ugovorile to su dispozitivne (dopunjujue) norme. Prema sadrini pravne norme se dijele na: obavezujue, zabranjujue i ovlaujue. Obavezujua norma je usmjerena na aktivno a zabranjujua na pasivno ponaanje. Ovlaujue odreenomlicu daju mogunost da izvri ili ne izvri odreenu radnju da stekne neko pravo i obavezu. Vremensko, prostorno i personalno vaenje graansko pravnih normi Radi pravilne primjene pravnih normi neophodno je objasniti: Vai li pravna norma u momentu primene(vremensko djelovanje zakona) Vai li ona na datoj teritoriji (prostorno djelovanje zakona) Na koji krug lica (fizikih i pravnih) se odnosi data norma (personalno vaenje zakona) OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR PRAVA Obiajno pravo je nepisano pravo i ono je u ranijim periodima imalo veliki znaaj. Ono je i danas zadralo supsidijarni karakter kao izvor prava u veini modernih drava. Da bi nastalo obiajno pravilo, potrebno je da u okviru odreene zajednice postoji faktiko ponaanje koje se due vrijeme ponavlja. Takvo faktiko ponaanje kod pripadnika zajednice formira svijest o njegovoj obaveznosti. Trgovaki obiaji je jedna vrsta obiaja u prometu. Njegovo podruje djelovanja ograniava se na trgovinu. Ako jedno faktiko ponaanje postane obiaj u prometu izmeu netrgovaca, ili izmeu netrgovaca i trgovaca, radi se o optem obiaju u prometu. Iz trajnih poslovnih odnosa, proizilaze odreeni uslovi na kojima se zasnivaju svi poslovi. Tako nastaje trgovaki obiaj. Protokom vremena jedan takav koristan trgovaki obiaj poinje da se primjenjuje i za zakljuivanje ugovora kod trgovaca. Trgovaki obiaj nije pravna norma, ve faktiko ponaanje. Osnov za njegovu primjenu od strane trgovaca lei u tome da ga trgovci smatraju svrsishodnim, korisnim i razumnim. UZANSE- Kodifikovani trgovaki obiaji, sakupljeni i sistematizovani u zbornik, zovu se uzanse. Posle kodifikacije trgovaki obiaji odravaju svoj dispozitivni karakterprimjenjuju se samo u sluajevima kada starnke nisu drugije odredile. Uzanse se kod nas primjenjuju od strane privrednih sudova, primjena se zasniva na volji stranaka. Pravni standardi (generalna klauzula)- je vrsta pravnog pravila, ija sadrina nije unaprijed data ni u pogledu pretpostavke niti u pogledu sankcije. Pravni propis moe da se formulie primjenom tri stila: kazuistikim, apstraktno-generalizujuim i putem smjernica. Kazuistiki stil se koristi kada zakonodavac eli da regulie jedan sluaj u potpunosti do detalja. Zakonodavac koji je svjestan nemogunosti da sve sluajeve predvidi, formulie jedno opte pravilo sa definisanim pojmovima za koje su vezane odreene pravne posljedice, to je tzv. Metoda apstraktne generalizacije. Kada se pravni propis formulie putem smjernica, tada se ostavlja sudiji velika sloboda u primjeni norme.

SUDSKA PRAKSA I PRAVNA NAUKA KAO IZVOR PRAVA Sudska praksa predstavlja primjenu, a ne stvaranje prava.Ona apstraktna pravna pravila primjenjuje na konkretan sluaj.Meutim u stvarnosti, sudska odluka ima autoritet utoliko vei, ukoliko nema pozitivnih propisa u oblasti graanskog prava. Tako se stvara jedna sudska praksa koja odgovara i razlozima pravne sigurnosti, a od koje se ne odstupa bez ozbiljnog povoda, na taj nain sudska praksa doprinosi stvaranju prava. I u kodifikovanim sudskim pravima govori se o tome da je sudska praksa izvor prava, a postoji vie razloga za to: u zakonu uvijek postoje praznine, ako je graanski zakonik due u primjeni, sudska praksa postaje smjelija u prilagoavanju zakona i samo pod takvim uslovima je i mogue da jedan graanski zakonik bude due u upotrebi (code civile preko 200 godina)ak i kada se sudskoj praksi negira karakter izvora prava u formalnom smislu rijei, ne moe se osporiti njen uticaj na usavravanje prava. PRAVNA NAUKA I ZADACI GRAANSKOPRAVNE TEORIJE Pravna teorija ima zadatak koji se ne sastoji u primjeni, niti u stvaranju prava, ve u njegovoj spoznaji i prouavanju. Pravna nauka nije neposredni izvor prava, pa miljenje teorije nema obaveznu snagu. Najvanija funkcija teorije je da zakonodavcu i sudskoj praksi pripremi materijal, da istrai unutranje veze izmeu pojedinih pravnih normi, da izvue pravna naela i zakljuke i da daje prijedloge za dalje usavravanje prava na osnovu uoavanja drutvenih zakonitosti i kretanja. PRIMJENA I TUMAENJE PRAVNIH NORMI Neophodnost tumaenja lei u injenici nesavrenosti jezika kojim se zakonodavac slui ali i u mnogostrukosti ivotnih i drugih odnosa koje norma treba da obuhvati. Cilj svakog tumaenja je saznanje i otkrivanje pravnog smisla u znaenju norme. Proces u kome se ustanovljava sadraj norme naziva se tumaenjem norme. Pravilno tumaenje je neophodan uslov za njenu pravilnu primjenu, ime se ostvaruje cilj radi ega je norma doneta. Vrste tumaenja: Zakonsko ili legalno tumaenje daje organ koji je normu doneo Sudsko tumaenje daju sudovi pri primjeni zakona na konkretne sluajeve Doktrinarno tumaenje koje daje pravna nauka u naunim radovima, sudskim odlukama... METODE TUMAENJA Postoje razne metode koje sudiji stoje na raspolaganju kada hoe da otkrije pravi smisao i sadraj pravne norme. To su: gramatiko, logiko, sistematsko, istorijsko, teoloko, usko i iroko tumaenje. Gramatiko tumaenje- Gramatikim tumaenjem rijei dobija se vie znaenja upotrebljenih izraza u zakonu. Da bi znaenje jednog teksta bilo tano, ono mora biti u skladu sa smislom rijei. Logiko tumaenje- Logiko tumaenje je nastavak grmatikog tumaenja. Njime se iz propisa izvlai poseban smisao koji prevazilazi bukvalno znaenje rijei. Postoji stepenovanje u logikom zakljuivanju: od manjeg na vee i od veeg na manje.

Zakljuivanje od manjeg na vee postoji kada se iz jednog posebnog pravila izvodi opte (proirenje), a zakljuivanje od veeg na manje postoji kada se iz jednog opteg-ireg pravila izvodi ue pravilo sadrano u njemu (suavanje). Sistematsko tumaenje- Sistematsko tumaenje razjanjava propis odreivanjem njegovog mjesta u cjelokupnom sistemu prava. Od vie moguih znaenja po smislu rijei, treba uvijek dati prednost onome koje ima razumljivi smisao u cjelokupnoj vezi tumaenja norme sa ostalim normama. Istorijska metoda tumaenja Ako sudija pri interpretaciji norme iz teksta norme koji tumai po smislu rijei i njihovoj povezanosti i logikoj saglasnosti ne dobija jedno, ve viestruko znaenje norme, obino pristupa istorijskom tumaenju.Da bi se shvatila geneza odreenog pravnog propisa treba uzeti u obzir direktne izvore koji stoje u vezi sa tim propisom. To su razni materijali,nacrti,debate u parlamentu.U istorijat jednog zakona spadaju i djela autora koji su pisali o zakonu ili uestvovali u njegovoj redakciji.Sve injenice na osnovu kojih se vri istorijsko tumaenje jednog pravnog propisa, pripadaju prolosti i nalaze se van propisa.Obino se istorijski tumae stari zakoni. Ciljna (teleoloka) metoda-Shvatiti jedan propis u smislu, znai razumijeti ga tako kao to mora biti shvaen u odnosu na njegove ciljeve i na rjeenja kojima stremi. Kod ovog tumaenja pravne norme, pronalazi se drutveni cilj kome norma slui. U cilju norme koji se interpretacijom mora pronai sadrani su: klasni, etiki i pragmatiki osnovi zakona. Pojedini ciljevi sadrani u nekoj normi, vremenom mogu postati neaktuelni, u takvom sluaju moe se primjeniti pravilo rimskog prava koje kae sa prestankom razloga za koji je zakon donijet, prestaje i sam zakon Usko i rioko tumaenje-Kada se radi o uskom tumaenju zakona, rijeima u tekstu se daje najui smisao od mogueg, jer to ue znaenje odgovara volji i namjeri zakonodavca. Kada je u pitanju iroko tumaenje ne ide se preko smisla mogueg znaenja rijei, ve se uzima najire mogue znaenje upotrebljene rijei. ANALOGIJA U sluaju postojanja praznine u zakonu, sudija e praznine popuniti analogijom. Analogija je proirivanje principa sadranih u zakonu na sluajeve koji su sa onima regulisanim u zakonu pravno slini,tj. Oni koji imaju iste dijelove mjerodavne za osnov odluke. Dva injenina stanja su slina, kada su u nekom pogledu saglasna jedna sa drugim. Analogna primjena opravdana je samo ako postoji sama saglasnost u svim onim pogledima koji su mjerodavni za pravno prosuivanje. Postoji zakonska i pravna analogija. Zakonska postoji samo onda ako se zakon primjenjuje na pravni odnos na koji se zakon odnosi i to je analogija u uem smislu rijei. Kod pravne analogije (tzv.opte), sudija polazi od veeg kompleksa pravnih propisa izvlaei iz njih opte principe i primjenjujui ih na sluaj koji u zakonu nije regulisan. Kod ove analogije sudija ima najveu slobodu primjene zakona, ali je vezan sa zakonom.

II DIO PRAVNI SUBJEKTI(fizika i pravna lica) . . . Ne moe biti pravnih odnosa bez pravnih subjekata, odnosno lica koja imaju pravna ovlaenja i pravne obaveze. Dakle subjekti prava su ljudi ili drutvene tvorevine koje imaju pravna ovlaenja i pravne obaveze, s obzirom na neke pravne objekte. Razlikujemo dve vrste pravnih subjekata: fizika lica i pravna lica FIZIKA LICA- pravna sposobnost Razlikujemo dve vrste sposobnosti fizikih lica: pravna i poslovna. Pravna sposobnost fizikog lica podrazumeva svojstvo posedovanja nekih pravnih ovlaenja i pravnih obaveza. (stiu se roenjem i poseduju ih sva fizika lica). Subjektivitet tojest pravna sposobnost, prestaje smru jednog lica. Smru lica, u odnosu na njegovu imovinu koja je ostala bez subjekta, otvara se nasleivanje prema naelima naslednog prava. Komorijenti-kada vie lica izgube ivote u zajednikoj nesrei-ostaje neizvjesno ko je koga nadivjeo. o Fingirana smrt postojala je u sluajevima kada je jedno fiziko lice bilo osueno na kaznu smrti ili doivotnu robiju. o Pretpostavljena smrt-da bi se prekinulo stanje neizvjesnosti o ivotu ili smrti jednog nestalog lica u pravu je stvoren institut nestalosti i proglaenja nestalog lica za umrlog. Da bi jedno lice bilo proglaeno za umrlog potrebno je da je due vremena odsutno iz svog prebivalita, kao i da ne postoje vesti da li je ono jo ivo. Proglaenjem lica za umrlog stvara se jedna oboriva pretpostavka koja otpada im se suprotno dokae. Pod poslovnom sposobnou podrazumevamo sposobnost fizikog lica da svesnim radnjama izazivaju pravne posledice. Poslovna sposobnost se stie punoljetstvom sa navrenih 18god. ili stupanjem u brak pre 18. godine(emancipacija).Ogranieno poslovno sposobno lice moe zakljuivati samostalno one pravne poslove iz kojeg za njega nastaju pravne koristi. Poslovna radna sposobnost stie se sa 15 godina. Sa 16 godina stie se brana sposobnost kao i testamentalan. Deliktna sposobnost je uslov da se mogu preuzeti obaveze iz nedozvoljene radnje (delikta) tojest sposobnost biti odgovoran za svoje skrivljene radnje. Za tetu duevno bolesnog odgovara onaj koji je duan da vodi nadzor nad njim.Do 7 godine dijete je apsolutno deliktno nesposobno, a od 7-14 godina je oboriva pretpostavka odgovornosti to znai da se moe dokazivati suprotno. Preko 14 godina je dijete apsolutno deliktno odgovorno. PRAVNO RELEVANTNA SVOJSTVA (ATRIBUTI) FIZIKIH LICA Fiziko lice ima odreena svojstva(atribute), po kojima se ono moe identifikovati u pravnom prometu. To su: Ime-svako lice ima pravo na ime i ono spada u prava linosti; prebivalite gdje je centar njegovih ivotnih aktivnosti (boravite je mjesto u kome graanin privremeno boravi van svog prebivalita); 9

 i dravljanstvo oznaava pravnu pripadnost fizikog lica odreenoj dravi; PRAVNA LICA Pravno lice (firma, sjedite, pripadnost dravi) moemo definisati kao skup lica i imovine u jednoj organizaciji kojoj je pravni poredak priznao pravnu sposobnost. Kao poseban subjekt prava, pravno lice je nosilac pravne i poslovne sposobnosti. Opseg pravnih ovlaenja i obaveza je mnogo ui nego kod fizikih lica. VRSTE PRAVNIH LICA Najvanije karakteristike : Organizaciono jedinstvo pravnog lica, njegova struktura i cilj utvreni su zakonom ili statutom Pravno lice ima posebnu imovinu Pravno lice odgovara samostalno svojom imovinom Pravna lica se mogu klasifikovati na vie naina: Na javnopravna i privatnopravna (javnopravna poivaju na aktu od strane drave, optine ili na osnovu zakona i to su drava, optine javne ustanove, univerziteti bolnice... a u privatnopravna koja nemaju javne zadatke kao to su: preduzea, trgovaka drutva.. Jednosvojinska i mjeovita pravna lica (dravna, drutvena i privatna) Komercijalna (lukrativna) profitna i nekomrecijalna pravna lica Prema djelatnosti koju obavljaju Prema djelatnosti pravna lica se mogu podijeliti na preduzea sa jedne strane i udruenja, ustanova i zadubina s druge strane. () () , , . . , . , , , . . : , . . , , . Zadubine osnivaju samo fizika lica a fondacije samo pravna lica. Fondove osnivaju i fizika i pravna lica. .

10

POSTANAK I PRESTANAK PRAVNIH LICA Tzv. Sistem prijave ili slobodnog obrazovanja pravnog lica putem prijave odreenom dravnom organu. Dravni organ prima na znanju postojanje pravnog lica sem ako su mu ciljevi protuzakoniti. Poto je za nastanak pravnog lica potrebno da da postoji organizovani skup ljudi i posebna imovina koju je pravni poredak priznao za posebnog subjekta u pravu, pravno lice prestaje kada nema vie ovih elemenata. Sa prestankom pravnog lica njegova imovina prelazi na druge subjekte. Pravno lice prestaje da postoji tek sa konanom raspodjelom njegove imovine. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA Pravna sposobnost pravnog lica znai sposobnost da ono bude nosilac takvih prava i obaveza koja su u saglasnosti sa ciljem pravnog lica i njegovom djelatnou odreenom u zakonu i njegovom statutu. Poslovnu sposobnost pravno lice stie sa svojom pravnom sposobnou i ona je u naelu jednaka sa pravnom sposobnou. PRAVNI ODNOSI I SUBJEKTIVNA PRAVA Pravni odnos se moe odrediti kao vaani, konfliktni drutveni odnosi koji su zatieni pravnim autoritetom dravne vlasti. Sastavni elementi pravnog odnosa su pravna ovlaenja i pravne obaveze. To podrazumeva da se na jednoj strani nalazi subjekt koji je nosilac pravnog ovlaenja a na drugoj strani pravni subjekt koji je nosilac pravne obaveze. OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO PRAVO Pojam i sadraj graanskopravnog odnosa Graanskopravni odnos je drutveni odnos regulisan graanskopravnom normom, tojest odnos u kome se stranke pojavljuju kao nosioci graanskih prava i obaveza. Graanskopravni odnos nastaje tek na osnovu injenica, koje graanskopravna norma priznaje za relevantne.Kada se govori o njegovoj sadrini treba jasno razlikovati materijalnu sadrinu (robnonovani i lini neimovinski odnosi) od njegove pravne sadrine (graanska prava i obaveze), poto je graanskopravni odnos pravna kategorija. Pravo u znaenju sveukupnosti normi u teoriji se naziva objektivno pravo, a pravo koje pripada tano odreenom licu u pravnom odnosu je subjektivno pravo. Pojam i sadrina subjektivnog prava Nema objektivnog prava bez subjektivnog prava i subjektivnog bez objektivnog prava. Subjektivno pravo mora imati svog nosioca. Pravni odnos kao pravna veza izmeu pravnih subjektata meusobno, moe se posmatrati sa strane samih uesnika u njemu. Sa jedne strane jedna stranka u pravnom odnosu izvlai za sebe pravo (ovlaenje), a posmatrano sa druge, za druge nastaje obaveza (se sastoji u odreenom injenju ili proputanju obaveznog lica u pravnom odnosu). RAZLIKOVANJE SUBJEKTIVNOG PRAVA OD SLINIH POJMOVA Od subjektivnog prava treba razlikovati pravno stanje. Pravno stanje je stepen u zasnivanju prava koje dakle kad izvijesni dalji dogaaji nastupe vode postojanju subjektivnog prava. Pravna mo pod pravnom moi podrazumijeva se pravo odreenog lica da jednostranom izjavom volje stvori pravni odnos izmeu sebe i drugog lica. Pravna mo

11

daje ovlaenja koja se sastoje u mogunosti da po svojoj volji proizvede pravne posljedice. Npr kod prava pree kupovine ili gdje jednostranom izjavom prestaje da postoji pravni odnos otkaz zakupa i sl. Pravni poloaj ili status to je mogunost lica da bude kompetentno u vrenju svojih subjektivnih prava i tu spadaju pravna, poslovna, deliktna, procesna sposobnost i sl. KLASIFIKACIJA GRAANSKIH PRAVA Podjela na apsolutna ( djeluju prema svima)i relativna (samo prema odreenom broju lica) prava.Mogue su i mjeovite forme ,tj. da u jednom pravu budu obuhvaeni elementi i apsolutnog i relativnog prava. Kod apsolutnih prava: Pravo ovlaenog lica odgovara obavezi svih ostalih lica Broj tih obaveznih lica nije odreen Njihova obaveza (negativna)se sastoji u tome da titulara ne ometa u vrenju njegovih ovlaenja koja ine sadrinu subjektivnog prava Taj odnos titulara prema svim ostalim licima nije unaprijed odreen Obaveza odgovara subjektivnom pravu Obaveza treih lica je neimovinska i sastoji se u uzdravanju Apsolutna prava ne zastarjevaju Zahtjev kod apsolutnih prava nastaje tek njihovom povredom Kod relativnih prava: U pravnom odnosu se nalaze dva lica (ovlaeno lice-povjerilac i obavezno licedunik) Kod relativnih obaveza je pozitivna Obaveza je korelativna sa ovlaenjem Obaveza je imovinska Relativna prava po pravilu zastarjevaju Zahtev kod relativnih prava nastaje kad i pravo, poto je zahtjev uperen uvjek prema odreenom licu KLASIFIKACIJA APSOLUTNIH PRAVA U apsolutna prava spadaju stvarna prava, lina prava, autorsko pravo i pronalazako pravo. Stvarna prava predstavljaju posebnu kategoriju subjektivnih graanskih prava, iji je neposredni objekat stvar. Lina prava- u dobra koja pravni poredak titi ne spadaju samo stvari i ljudske radnje na kojima se zasnivaju stvarna i obligaciona prava, ve i proizvodi ljudskog duha (pronalsci, knjievna i druga autorska djela..), pa i sama ovjekova linost i njegova lina dobra (telo, ivot, sloboda, ast...). Svrha zatite linih prava ja satisfakcija a cilj satisfakcije je da omogui povrijeenome da prouzrokovane patnje otkloni pribavljanjem nekih materijalnih ili idealnih zadovoljstava. Prava autorstva ine ona prava iji je objekta proizvod ljudskog uma, duha, misli. Pronalazaka prava za svoj objekat imaju npronalazak ili tehniko unapreenje.

12

DRUGI KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU SUBJEKTIVNIH PRAVA Prenosiva (sa jednog subjekta na drugi) i neprenosiva prava Samostalna i nesamostalna prava (da li jedno pravo zavisi od drugog prava) Prava koja su konano nastala i prava u nastajanju VRENJE I ZATITA PRAVA Pod vrenjem prava podrazumijevamo ponaanje ovlaenog lica koje odgovara sadraju njegovog prava. Apsolutna prava se vre preko svojine , dranjem, korienjem (zidanjem na svom zemljitu), otuenjem, ostvarenje prava svojine prema obaveznom licu (zahtev za povraaj stvari) Vrenje relativnih prava (potraivanja) sastoji se u zahtevu za ispunjenje inidbe, opomeni (slanjem rauna duniku), prebijanje duga za dug, prinudno izvrenje Od stranke zavisi da li e vriti svoje pravo ili ne. Pravo vri obino subjekt kome ono pripada. Neka prava pravni subjekt moe da vri preko zakonskog zastupnika. VREMENSKE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNIH PRAVA Prekluzivni ili strogi rokovi vae za pravne moi odnosno preobraajna prava. Ona su tako vremenski ograniena da ako se ne vre u odreenom roku, poslije isteka tog roka ona se gase. Njihovo dalje vrenje je (i bez isticanja prigovora) nepunovano. Na prekluzivne rokove sud pazi po slubenoj dunosti. Prekluzivni rok istie posljednjeg dana , ak i kada posljednji dan pada na praznik. Tako se pravni posao zakljuen u zabludi moe osporavati, prema lanu 117 Zakona o obligacionim odnosima, u roku od jedne godine od saznanja za zabludu (subjektivni rok), odnosno u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora (objektivni rok). Zastarelost predstavlja jedno ogranienje u vrenju prava, koje se sastoji u protoku vremena, usljed koga nastaje gubljenje zahtjeva, odnosno tube u materijalnom smislu. Smisao i cilj zastarelostisu: Obezbjeenje opte pravne sigurnosti Da bi se dunik zatitio od potekoa dokazivanja (primjer dug od prije 20 god.) Zastarelou se vri pritisak na stranke da svoja prava vre Kad prava nebi zastarevala sudovi bi bili optereeni parnicama Apsolutna prava stvarna ilina ne zastarijevaju (pravo svojine i zalono pravo). Ona obligaciona prava koja imaju svoj izvor u porodinom pravu-alimentacija ne zastareva. Dakle zastarelost nije razlog za prestanak prava koje se ne vri, ve istekom roka zastarelosti nastaje za dunika samo prigovor zastarelosti. Kada se ne primjenjuju pravila o zastarelosti Odraj treba razlikovati od zastarelosti. Kod odraja se stie jedno stvarno pravo neprekinutom dravninom a pod zastarelou se podrazumijeva samo gubitak zahteva protokom odreenog vremena i njegovo dejstvo se ne sastoji u gaenju prava, ve u njegovom slabljenju. Prekluzivni rok ima za posledicu da se odreena tuba ili radnja moe podii ili preduzeti u odreenom roku. Naelna razlika izmeu zastarelosti i prekluzivnog roka ogleda se u dejstvu proteka roka. Kod zastarelosti se protekom roka gubi zahtev. Protekom prekluzivnog roka se trajno gubi samo pravo. Na prekluzivni rok sud pazi po slubenoj dunosti, dok na rok zasratrelosti sud pazi samo ako se dunik na njega pozove. 13

Zastoj zastarevanja Zastoj spreava uraunavanje odreenog vremena u rok zastarelosti, tako da zastarelost za vrijeme ovog perioda ne tee. Ona poinje da tee tek sa ukljanjanjem odreenih smetnji ili ako je ranije poela(prije zastoja) nastavlja svoj rok.Zastarelost na tee izmeu branih drugova ukoliko je neko potraivanje nastalo prije braka,zatim izmeu roditelja i djece niti izmeu tienika i njegovog staratelja. PREKID ZASTAREVANJA Priznanje duga kao razlog za prekid zastarevanja predstavlja izjavu (pismenu ili usmenu) ili radnju dunika kojom on poveriocu priznaje dug. Takva radnja dunika izaziva prekid zastarelosti, rok zastarevanja poinje da tee iznova. Vrijeme koje je proteklo prije prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost. Poverilac ostvaruje svoje pravo i izaziva prekid zastarelosti podizanjem tube i svakom drugom radnjom poduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja ili ostvarenja potraivanja. Da bi tuba izazvala prekid zastarelosti neophodno je da tuilac nije odustao od tube ili da ona nije odbaena ili odbijena. ZATITA PRAVA Zatita prava se moe vriti tubom, prigovorom i protivtubom. Zatitu graanskog prava sud ne vri po slubenoj dunosti ve po inicijativi stranaka. Od stranke ije je pravo povrijeeno zavisi hoe li se obratiti tubom sudu i zahtijeavti zatitu svog povrijeenog prava. To je tzv. naelo dispozicije stranaka. Tuba je bitan element svakog subjektivnog prava i znai ustvari zahtjev postavljen u postupku prinudnog ostvarenja prava. ak i ako tuba egzistira, mogue je da ovaj protiv koga je tuba upravljena uskrati dugovanu inidbu, istiui prigovor. Prigovor je pravo tuenika da sprijei sprovoenje prava od strane drugog lica (tuioca). Dakle, prigovor je odbrambeno sredstvo protiv tuioca. Prigovori mogu biti lini (protiv odreenog lica) i stvarni (protiv svakog lica). Protivtuba je isticanje zahtjeva protiv tuioca povodom istih injenica ili u vezi sa istim injenicama na kojima se zasniva i tuioevo pravo iz koga istie tubeni zahtjev. Najvanija procesna radnja je dokazivanje i tuilac je duan da dokae injenice na kojima se zasniva njegova tuba. Presudom se odluuje spor od strane suda i ona je formalno pravosnana kada se ne moe vie napadati pravnim sredstvima, odnosno albom viem sudu. Od pravosnane presude treba razlikovati izvrnu presudu koja se moe prinudno izvriti. NASTANAK, PRESTANAK I PROMJENA GRAANSKOPRAVNOG ODNOSA PRAVNE INJENICE Okolnosti iz kojih izviru prava nazivaju se pravne injenice. Dakle, injenice za ije nastupanje zakon vezuje nastanak, promjenu ili prestanak pravnog odnosa su pravne injenice. (Su one injenice (dogaaji, ljudske radnje) usled kojih nastaju, menjaju se i prestaju pravni odnosi).

14

Klasifikacija pravnih injenica Na dogaaje- su takve pravne injenice koje su nezavisne od volje ljudi (priorodne pojave) smrt i sl. Na ljudske radnjeo Dozvoljene- se dijele na pravne poslove (najvaniji pravni poslovi su ugovori) o Nedozvoljene (delikte)-sastoje se u povredi jedne opte obaveze ponaanja PRAVNE PRETPOSTAVKE I FIKCIJE Proglaenjem za umrlog je jedna pravna pretpostavka koja se moe obratiti suprotnim dokazivanjem od strane onog ko je proglaen za umrlog. Pored oborivih u pravu postoje i apsolutne, neoborive pretpostavke. Takva je pretpostavka presuene stvari. Vei broj pretpostavki u graanskom pravu su relativne oborive. ( Pravne pretpostavke su one injenice koje se smatraju tanim i bez dokazivanja. Oborive pretpostavke su one koje se mogu dokazivati. Neoborive pretpostavke zabranjuje se dokazivanje da nisu tane.) Pravne fikcije se sastoje u tome da se zamilja da postoje odreene injenice iako one u stvari ne postoje. Razlika izmeu pravne pretpostavke i fikcije sastoji se u tome , to se pravna pretpostavka bazira na vjerovatnoi da jedna injenica postoji, a kod fikcije se svesno fingira, zamilja da jedna injenica postoji, iako se zna da to nije tako. To su tehnika sredstva koja olakavaju dokazivanje postojanja jednog prava. STICANJE PRAVA Originarno i derivativno sticanje Prava nastaju prenose se, optereuju, mjenjaju i prestaju. Sticanje prava vri se neposredno na osnovu zakonskih propisa ili na osnovu volje stranaka. Za graansko pravo vai pravilo da se najvei broj prava stie na osnovu volje stranaka. Kod sticanja prava razlikujemo: Originarno sticanje prava-ako je nazavisno od postojanja jednog drugog prava (odraj, sticanje od nevlasnika) Derivativno sticanje prava-postoji onda kad se pravo izvodi od nekog drugog lica pravnog prethodnika (kupac izvodi svoje pravo svojine iz prava prodavca) Pravni promet i vrste pravnog prometa Prenos prava sa jednog lica na drugo naziva se pravnim prometom. Subjektivna prava koja se prenose pravnim prometom su apsolutna prava: svojina, slubenost, zaloga, pravo korienja, licence i td. Kod pravnog prometa razlikujemo tri forme: TRANSLATIVNI, KONSTITUTIVNI I RESTITUTIVNI pravni promet. Osnov i nain sticanja Ugovorom tojest pravnim poslom vri se pravni promet, prenosi se jedno apsolutno pravo sa jednog lica na drugo. U modernim pravima koja usvajaju rimsko pravo pravo prenosa

15

svojine, predaja je nain sticanja samo za pokretne stvari, dok je za nepokretne upis nepokretnosti u zemljine knjige. Prestanak i promjena prava Pravni poredak odreuje uslove, pa ako su oni ispunjeni nastupa sticanje ili prestanak. Neke pravne injenice gase pravo samo po sebi, na primjer isplata. Prestanak prava moe esto da nastupi bez volje ovlaenog lica(stvar koja je bila predmet svojine je propala). Jedno pravo moe da se promeni a da ne izgubi svoj identitet ako bude pojaano ili oslabljeno, ako promjeni subjekte, predmet, sadraj i rang. Promejena prava vri se naelno na osnovu ugovora. PRAVNI POSLOVI Pravni posao je izjava volje koja je uinjena s ciljem da se zasnuje graanskopravni odnos, da nastane, prenese se ili ukine neko subjektivno graansko pravo, ukoliko to doputa pravni poredak. Pravno dejstvo nastaje samo ako su ga stranke htele. Pravni posao se razvija sa robnom razmenom. Pravni posao mora uvijek sadravati izjavu volje koja nije jedina pravna injenica ve postoje i druge kao to su , predaja stvari, saglasnost treeg lica i sl. Pravni posao poiva na volji lica koja su u njemu uestvovala pa je i logino da voljom ovih lica pravni posao se moe raskinuti. Pojam pravne radnje je suprotan pravnom poslu. Svaka izjava volje kojom se stvara, menja ili ukida neki pravni odnos je pravna radnja. I u naem pravu data je strankama ugovornicima sloboda da same svojom voljom odreuju sadraj pravnog posla. Tamo gde zakon strankama ne doputa drugaije regulisanje od propisanog, govorimo o imperativnom, kogentnom pravu. Pravni posao ne sme da vrea zakonske granice jer je nepunovaan. Svaki prani posao mora imati predmet (objekat) na koji se pravni posao odnosi. Predmet pravnog posla je stvar ili radnja (injenje, neinjenje ili trpljenje)povodom koje nastaju u pravnom poslu odreena prava i ovaveze. Predmet pravnog posla mora imati odreena svojstva: Predmet pravnog posla mora postojati i biti mogu Predmet pravnog posla mora biti odredljiv (sadri podatke) Mora biti doputen Kauza (cilj pravnog posla) je uslov za punovanost pravnog posla i neposredni cilj pravnog posla. Kauza je ekonomski cilj odnosno ekonomski efekat koje stranke hoe da postignu pravnim poslom po prof. Gamsu. Sastavni delovi pravnog posla su: Bitni sastavni delovi (primjer predmet i cijena kod kupoprodaje) Prirodni sastojci pravnog posla predstavljaju dopunjujue odredbe o pravnim posledicama Accidentalia negotil delovi koji ne moraju da postoje u pravnom poslu kao kapara, sticanja prava pree kupovine i sl Postoji takoe podela sastavnih delova na bitne i nebitne. VRSTE PRAVNIH POSLOVA Jednostrani pravni poslovi-sadre izjavu volje samo jedne stranke i to su:javno obeanje nagrade i izdavanje hartije od vrijednosti 16

 Dvostrani pravni posao-kada dve ili vie stranaka daju sadrajno razliite ali jedna drugoj odgovarajue izjave volje.Dvostrani pravni posao je ugovor. Ugovor se satoji iz dve izjavljene volje koje se dopunjuju ponude za zakljuenje ugovora i prihvatanje ponude. Viestrani pravni posao-je zakljuak veine lica, kod koga odluuje veina datih glasova Kauzalni i apstraktni pravni poslovi-kauzalni su oni gdje je kauza vidljiva a apstraktni gdje nije vidljiva Formalni i neformalni (dovoljno da stranke postignu usmeni dogovor o predmetu i ceni) Fiducijarni ugovor o nalogu Akcesorni pravni poslovi koji nisu samostalni Dobroini (posluga poklon-prima inidbu neobavezujui se na protivinidbu) i teretni pravni poslovi su oni koji se zasnivaju na odnosu razmene (stvar, novac ili usluga) Realni i konsesualni (zajam, ostava i zaloga) Komutativni kauze su unapred odreene i aleatorni pravni poslovi-kauze nisu unapred odreene IZJAVA VOLJE Najbitnija injenica koja se zahtjeva za punovanost pravnog posla je izjava volje stranaka, koje su uestvovale u pravnom poslu. Razlikuju se dve vrste izjave volje: Volja moe da se izrazi izjavom (izgovorene ili napisane rei, klimanje glavom, rukovanje) Konkludentna radnja radnja koja nije preduzeta u cilju da se volja manifestuje drugom licu ali iz kojese prema okolnostima i obiajima u prometu moe izvui zakljuak da je izjavljena(donoenjem artikla na kasu). Mentalna rezerva-npr. izjavi da e sliku prodati po ponuenoj ceni, a u sebi napravi rezervu da ne eli ono to je izjavio. Neposredna izjava ako su injenice dole neposredno i posredna izjava ako nije data neposredno od izjavioca ve preko drugog lica. Izriita izjava je izjava koja je nedvosmislena i jasna. Preutna izjava volje- npr. moje utanje (ne) znai prihvatanje ponude. TUMAENJE IZJAVLJENE VOLJE U PRAVNOM POSLU Pod tumaenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi smisao, znaenje izjavljene volje, naroito izraene reima. U praksi se najee kao predmet tumaenjapojavljuju ugovori zakljueni u pismenoj formi. Dakle tumaenje je odreivanje pravno obavezujueg smisla odreene volje. Stvar je pravnog poretka da odlui koji je za njega relevantni smisao FORMA PRAVNOG POSLA Po pravilu je u graanskom pravu strankama preputeno da same izaberu odreene forme za izjavu svoje volje. Dakle, sredstvo kojim se izraava volja naziva se formom. Spoljni oblik u tehnikom smislu koji je propisan zakonom. 17

Ciljevi koji se postiu formom su razliiti: Zadravanje propisa o formi oteava zakljuenje ugovora i prinuuje stranke na zrelije razmiljanje i odluivanje Utvruje se u konkretnom sluaju ta je predmet i sadrina ugovora (odvaja se faza pregovaranja od faze zakljuivanja) Propisi o formi obezbeuju dokazivanje a time i zatitu stranaka Pismena forma Najee zakon propisuje pismenu formu za izjavu volje. Ugovor je zakljuen kada ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju. Ako se posao zakljui preko zastupnika, on ga mora potpisati. Naelno je priznato pravilo o nevanosti pravnih poslova kod kojih nije potovana zakonom propisana forma. Ogranienja dejstva normi o nevanosti zbog nepotivanja propisane forme ugovora dolazi u obzir samo za obligacione ugovore. OGRANIENJE(MODIFIKACIJA) PRAVNIH POSLOVA (uslov, nalog i rok) USLOV Uslov u pravno-tehnikom smislu postoji onda ako su stranke u jednom pravnom poslu nastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava uinile zavisnim od budueg, objektivno neizvjesnog dogaaja. Taj budui neizvjesni dogaaj, koji moe predstavljati radnju, proputanje ili drugu injenicu je uslov. Uslov omoguava pravnom subjektu da vodi rauna o budunosti i da dejstvo svoje volje prilagodi buduim dogaajima. Primjer: otac obea sinu da e mu kupiti motor ako bude na vreme diplomirao. Najee se uslov prepoznaje u pravnom poslu kroz upotrebu rei ako. U praksi se pri zakljuenju pravnih poslova najee pojavljuju odloni (suspenzivni) i raskidni (rezolutivni) uslovi. Odloni znai da dejstvo pravnog posla poinje tek sa ispunjenjem uslova. Kod pravnog posla sa raskidnim uslovom dejstvo pravnog posla nastaje odmah ali ono prestaje sa ispunjenjem uslova.(otac se obavee da e izdravati sina do enidbe). Prema sadraju uslovi se dele na: Pozitivne i negativne u zavisnosti od toga da li nastanak prava zavisi od nastupanja ili nenastupanja okolnosti Uslov je kazuelan, ako se satoji u nastupanju jednog sluajnog dogaaja U teoriji se postavlja pitanje da li je punovaan pravni posao ako njegova vanost zavisi od volje jedne strane ugovornice. U takvom sluaju se govori o voljnom uslovu. Meoviti uslov je takav gde nastupanje budue neizvesne okolnosti zavisi i od sluaja i od volje jedne stranke Naelno uslovi su doputeni kod svih pravnih poslova, ukoliko ih zakon ne zabranjuje, ili ukoliko se ne radi o pravnim poslovima koji ne trpe uslove. NALOG Nalog postoji kod dobroinog pravnog posla (poklona) i testamenta, gdje se primalac poklona i zaostavtine kod testamenta obavezuje na odreenu inidbu, pri emu ovdje ne nastaje kao kod uslova nikakvo stanje lebdenja, tojest oekivanje da pravo nestane. Dakle, uslov odlae pravno dejstvo, ali ne obavezuje. Nalog obavezuje i ne odlae dejstvo posla. Ako primalac ne ispuni nalog poklonodavac moe tubom zahtevati ispunjenje naloga ili raskid ugovora o poklonu. 18

ROK Rok se razlikuje od uslova po tome to je kod roka nastanak okolnosti od koje zavisi dejstvo ili kraj dejstva pravnog posla izvestan. Kod roka je bitno da e vremenski momenat sigurno nastupiti. Rok kao i uslov moe biti odloan i raskidan. Kod pravnog posla zakljuenog zsa odlonim rokom potpuno dejstvo pravnog posla nastupa sa poetnim terminom. Ovdje je pravo nastalo ranije ali dospelost tabine je odloen za neki kasniji period. Kod pravnih poslova sa raskidnim rokom dejstvo pravnog posla zavrava se sa dolaskom zavrnog termina (izdravanje do punoletstva). Rokovi se raunaju kalendarski. Treba razlikovati prekluzivne rokove (stroge rokove) i rokove zastarelosti. Prekluzivni rok postoji onda ako se jedna odreena pravna radnja moe preduzeti samo u okviru datog roka.On istie poslednjeg dana (npr. Jednostrani pravni posao otkaz). Ako je vrenje prava vezano za prekluzivni rok, po isteku roka ne moe se preduzeti odreena radnja, jer se pravo ugasilo. Po isteku roka zastarelosti ne gubi se pravo, ali se ono ne moe vie sudskim putem ostvariti, poto je zahtev zastareo. Dejstvo roka zastarelosti se ne ogleda u gaenju prava, ve u njegovom slabljenjeu, jer pravo gubi zahtev. Na prekluzivni rok sud pazi po slubenoj dunosti a na rok zastarelosti po prigovoru stranke. ZASTUPNITVO POJAM ZASTUPNITVA Zastpnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tue ime i za tui raun i za njega je karakteristino: a)da je jedno lice ovlateno preduzelo radnju u tue ime, odnosno da sve pravne posledice iz takve radnje pogaaju neposredno lice u ije je ime radnja poduzeta; b)ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onog koji je radnju obavio, ve zastupanog. Struktura zastupnitva se karakterie ueem 3 lica:ono lice za koga se od strane drugog zakljuuje pravni posao i koje se naziva zastipani (A), onaj koji dela za zastupanog naziva se zastupnik(B), i onaj sa kojim se ugovor zakljuuje ili prema kojim se pravni posao preduzima, naziva se trei.Pravni odnos na kome poiva zastupnitvo izmeu lica A i B oznaava se unutranjim odnosom. Unutranji odnos moe se zasnivati na obligacinopravnom ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovoru o drutvu, ili uopte tek naknadno na odobrenju od strane zastupanog.Ako ove radnje treba da proizvedu neposredno dejstvo za zastupanog, zastupniku je potrebno dodatno odobrenje-punomo, RAZGRANIENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA Zastupnitvo treba razlikovati od neke druge institucije.Nije zastupnik: a)Glasonoa koji samo prenosi tuu volju.Zastupnik izjavljuje volju sa dejstvom za zastupanog.Glasonoa ne izjavljuje svoju volju, ve prenosi izjavu nalogodavaoca. b)Od zastupnika treba razlikovati posrednika.Posrednik samo dovodi u vezu zainteresovane stranke da zakljue ugovor, priprema zakljuenje ugovora, dok sam ugovor na osnovu njegove zakljuuju stranke koje je on doveo u vezu.

19

 c)Zastupnik nije organ pravnog lica.Fiziko lice koje nastupa u prometu za pravno lice i daje izjavu volje naziva se organ pravnog lica.Glavna razlika sastoji se u tome da pravno lice ne moe drugaije nastupati nego preko svog organa, dok zastupani kod zastupnitva u odnosu na sve poslove ije je zakljuenje i staranje preneo on na zastupnika, isto tako moe i sam poduzimati. d)Velik znaaj ima tzv. Zakonsko zastupnitvo, koje pomae licima bez poslovne ili sa ogranienom poslovnom sposobnou.Zakonski zastupnici su roditelji u odnosu na decu, staraoci u odnosu na poslovno nesposobna lica. e)Direktno(neposredno) zastupnitvo razvija najjae, ali ne jedine posledice zastupanja.Postoji i indirektno (posredno) zastupnitvo koje se jo naziva i unutranje zastupnitvo i ono ima dejstvo u unutranjem odnosu izmeu zastupanog i zastupnika.Posredno zastupnitvo se primenjuje u svim sluajevima gde zastupanom odgovara da ostane u pozadini, ili gde je poeljno postojanje odnosa poverenja izmeu zastupnika i treeg lica, a ne izmeu zastupanog i treeg ili gde pristup odreenim poslovima ima samo zastupnik. Zastupnitvo je dozvoljeno kod svih pravnih poslova .Izuzetno iskljueno je kod nekih poslova porodinog i naslednog prava(ne moe se praviti testament preko zastupnika). Za punovanost zastupnitva pretpostavka je da postoji ovlanje za zastupnje.Osnov na kome moe poivati ovlaenje za zastupanje moe biti: na zakonu, na statutu, na aktu nadlenog organa, na izjavi volje zastupanog, tj. Dodelom punomoi. DEJSTVO ZASTUPANJA Zastupnik nastupa u ime zastupanog u granicama datog mu ovlaenja, pa sve pravne posledice iz zakljuenog ugovora pogaaju neposredno zastupano lice.Zastupnik je duan da obavesti drugu stranu da nastupa u ime zastupanog .To je tzv. princip otvorenosti zastupnitva.U takvom sluaju radi se o direktnom zastupniku.Dakle direktno zastupnitvo postoji kada sam zastupnik u ime zastupanog sa treim licem zakljui ugovor, navodei ime zastupanog.Nije neophodno da zastupnik da izriitu izjavu da nastupa u tue ime.Bitno je da direktni zastupnik stavarno ima volju da u ugovoru nastupi kao zastupnik, a ne u svoje ime. Zastupani je subjekt zakljuenja ugovora, pa se prema njegovoj linosti utvruje da li je u odreene obaveze mogao da ue ili ne.Zastupani odgovara i za krivicu zastupnika pri voenju pregovora oko zakljuenja ugovora do koga nije dolo kao i za sopstvenu krivicu. PRENOENJE OVLAENJA ZA ZASTUPANJE Zastupnik svoje ovatenje za zatupanje ne moe preneti na drugo lice, izuzev kada je na to ovlaten nekim posebnom propisom ili ugovorom. Postoji jo jedan izuzetak od pravila da je naelno zabranjeno prenoenje ovlatenja na drugog, sem ukoliko to zakonom ili ugovorom nije doputeno.To je sluaj kada je zastupnik spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla.Punomo data advokatu koji je spreen iz objektivnih razloga da doe odreenog dana na sud i da preduzme za stranku procesnu radnju, predstavlja sluaj kada interesi zastupanog zahtevaju supstituisanje punomoi na drugog advokata, ako to u samoj punomoi nije bilo unapred predvieno.Supstitucija nije prenoenje dodeljenog ovlatenja na zastupanje supstituentu, ve dodela jednog novog ovlatenja.

20

PREKORAENJE GRANICA OVLATENJA Ako zastupnik pri zakljuenju pravnog posla prekorai ovlatenja pravni posao ne obavezuje zastupanog.Ali takav posao moe biti naknadno odobren od zastupanog (tzv. ratifikacija) . ZAKLJUENJE UGOVORA OD STRANE NEOVLATENOG LICA Zastupnik bez punomoi postoji u sluaju ako lice B kao zastupnik lica A zasljui ugovor sa licem X bez ovlatenja lica A. Zastupnitvo bez ovlatenja postoji kad zastupnik zakljui ugovor, iako nikad nije imao ovlatenje za to, ili ako je pri zakljuenju ugovora punomo prestala da postoji, ili ako postoji ovlatenje, a zastupnik je prekoraio granice ovlatenja.Zastupnitvo bez ovlatenja postoji i kada zastupnik svoje ovlatenje zloupotrebljava, a njegov poslovni partner ne to ne zna ili prema okolnostima to moe znati. PUNOMO- DAVANJE PUNOMOI I OBIM OVLATENJA Punomo je pravnim poslom dodeljeno ovlatenje za zastupanje od strane vlastodavca punomoeniku. Punomojem punomonik stie pravnu mo da pravnim poslovima koje zakljui u ime vlastodavca ovoga neposredno ovlauje i obavezuje.Punomoje moe nastati kako jednostranom izjavom volje , tako i na osnovu ugovora.Prema zakonu sledei ugovori mogu sadrati klauzulu o ovlatenju jedne stranke za preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun druge stranke:ustupanje radi naplaivanja, nalog, nalog radi ispunjenja, prodajni nalog, ugovor o delu, ugovor o trgovinskom zastupanju, posredovanje, otpremanje/pedicija i asignacija. Punomo moe nastati jednostranom izjavom volje ili prema punomoeniku, ili prema treem licu.U prvom sluaju radi se o internom, a u drugom o eksrenom punomostvu. Punomonik moe biti kako fiziko lice koje ima poslovnu sposobnost, tako i pravno lice.Zakon odreuje da punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaten. Prema svom veem ili manjem obimu, punomo moe biti opta(generalna) i posebna(specijalna).Dakle, mora biti odreena kako prema sadraju tako i prema obimu.Neodreena punomo nije mogua. Obim punomoi odreuje se prema volji vlastodavca.ak. i kad je punomoniku dana opta punomo, on moe preduzimati samo pravne poslove koji ulaze u redovno poslovanje.Tako se generalna punomo moe odnositi na upravljanje jednom radnjom ili preduzimanjem svih poslova upravljanja u vezi sa jednom kuom.Ono nikako ne sadri i ovlatenje da se radnja otui ili kua proda. Posebna punomo ovlauje na preduzimanje tano odreenog posla, odnosno vrste poslova -prodaju jedne kue- i ono obuhvata i ovlatenja koja izlaze iz kruga redovnog poslovanja.Npr. ovlastio sam zastupnika da mi proda kuu i da mi naplati kupovnu cenu. OPOZIVANJE I SUAVANJE PUNOMOJA Vlastodavac moe u svakom vreme da jednostrano opozvati ili suziti punomo, kada vie nema poverenja u punomonika , ak i ako se odrekao ugovorom prava na opoziv.Opoziv

21

je negativno pravo vlastodavca koje mu omoguava da od sebe u svako doba moe otkloniti rizik opasnosti zloupotrebe punomoi od punomoenika. Zakonodavac predvia da se opozivi suavanje punomoja, iako je ono bilo povezano sa ugovorom o radu, ili nekim drugim ugovorom , moe uiniti jednostranom izjavom volje bez posebne forme.Ali zakon o parninom postupku predvia da se opoziv, odnosno otkaz punomoi, mora saoptiti sudu pred kojim se postupak vodi u pismenoj formi, ili usmeno na zapisnik. U teoriji se zastupa stav da izuzetno moe biti dodeljena i punomo koja se ne moe opozvati, ako se neopozivost zasniva na opravdanom razlogu koji proizilazi iz osnovnog odnosa, ako je ono opravdano posebnim ciljem zbog koga je dodeljena punomo. Takoe je mogua dodela neopozive punomoi i u sluaju ako se vlastodavac obavezao na zakljuenje jednog obligacionog ugovora, pa je zakljuenje takvog ugovora preko punomoenika ispunjenje takve obaveze. PRESTANAK PUNOMOJA U lanu 94 ZOO radi se o prestanku punomoi usled prestanka pravnog lica kao punomonika, odnosno smru fizikog lica kao punomonika, kao i prestanku pravnog lica kao vlastodavca-davaoca punomoi, ili smru fizikog lica kao vlastodavca. Kod fizikog lica punomo prestaje smru fizikog lica .Punomo prestaje i gubitkom poslovne sposobnosti punomonika. Punomo prestaje protekom roka za koji je bila dana, nastupanjem raskidnog uslova, kao i izvrenjem posla ili poslova za koje je bila dodeljena. Punomo moe prestati naknadnim gubljenjem poslovne sposobnosti na strani vlastodavca. TRGOVAKO ZASTUPNITVO (POSLOVNI POMONICI) TRGOVAKI PUTNICI, PUNOMONICI PO ZAPOLJENJU Preduzea i druga poslovna lica u cilju zakljuenja ugovora sa treim licima slue se odreenim licima koja im pomau u zakljuenju ugovora.Da bi se obezbedila sigurnost trgovakog prometa, tra lica koja stupaju u ugovorene odnose, sa ovakvim licima moraju tano da znaju kakav je obim njihovih ovlatenja.Jedno od takvih lica je poslovni punomonik (trgovaki punomonik).Poslovnu punomo moe dati preduzee i drugo pravno lice u granicama zakona.Punomonik moe na osnovu njega zakljuivati sve ugovore i obavljati druge poslove koji su uobiajeni u vrenju poslovne delatnosti.Odredbe o poslovnoj ounomoi odnose se ne samo na preduzea i druga pravna lica, ve i na imaoce radnji(zanatskih, ugostiteljskih). Trgovinski putnik u preduzeu je lice koje je od svoje organizacaije dobilo pismenu punomo, na osnovu koje je ovlateno da van sedita svog vlastodavca preduzme samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoi. ZOO regulie se tzv. punomonik po zapoljenju.On kae da su to sledea lica: prodavci u prodavnicama, radnici koji obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, radnici u poslovima alterske slube u poti i slino.Ta lica rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora i ovlatena su samim tim na zakljuenje tih ugovora. Zakon odreuje da navedena pravila za punomonike po zaposlenju vae i za radnike zaposlene kod poslodavaca koji samostalno obavljaju delatnost linim radom.

22

ZAKONSKO ZASTUPNITVO Pod zakonskim zastupnitvom podrazumeva se svako zastupnitvo koje se ne zasniva na punomoi, ve na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog. Zakonsko zastupnitvo prestaje smru takvog zastupnika, otpadanjem uslova zbog ega je nastalo (lice je postalo poslovno sposobno), ispunjenjem zadatka zbog koga je nastalo (zavren postupak prinudne likvidacije). Zakonski zastupnik ne moe kao ni punomonik, u ime zastupanog da zakljui pravni posao sa samim sobom u sopstveno ime, ili kao zastupnik nekog treeg lica.Ova zabrana samokontrahiranja koja postojiaza zastupnika ima cilj da sprei povredu interesa zastupanog lica od strane zastupnika.Od pravila da zastupnik ne moe istovremeno da bude zastupnik i ugovarajua stranka u nekim pravima postoje tano utvreni izuzeci: a)ako to zakon ili punomo doputa b)ako se radi iskljuivo o ispunjenju obaveze PRAVNA PRIRODA ZASTUPNITVA Upravnoj teoriji postoji spor o pravnoj prirodi zastupnitva. Savinji je zastupao teoriju fikcije.Prema njoj je stvarna stranka u poslu samo zastupljeno lice, dok je zastupnik njegov prgan koji prenosi volju zastupnika. Prema teoriji reprezentacije, iji su predstavnici Vindajd i Jering, uslovi za punovanost pravnog posla se odreuju prema linosti zastupnika (poslovna sposobnost, mane volje itd.). Po teoriji posredovanja, koju zastupaju Mitteis i Dernburg, uslovi za punovanost takvog posla cene se delimino prema linosti zastupnika, a delimino prema zastupanom, po meri njihovog uea. NEVANOST PRAVNIH POSLOVA OSNOVNA PODELA NEVAEIH PRAVNIH POSLOVA Nevaei pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne moe postii ono dejstvo koje su stranke htele da on proizvede. Sve nevaee pravne poslove djelimo na:apsolutno nitave(nitave) i relativno nitave(ruljive) Pravni posao je nepotpun i nesavren. Pravne poslove ije dejstvo nije nastupilo, ali moe jo da nastupi ako se nedostajua injenica iz injeninog skupa ostvari, ili ako otpadne smetnja koja spreava punovanost pravnog posla. (npr. Ako je za punovanost pravnog posla potrebna dozvola , roditelja, staraoca ili o pravnom poslu zakljuenom sa uslovom i rokom a uslov i rok nisu jo nastupili. Ili za sluaj smrti (kod testamneta) kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smru ostavioca. Pravni poslovi koji su nepunovani i ne mogu da postanu punovani su nitavi. On se sastoji u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovanost pravnog posla (poslovna sposobnost stranke, forma..) ili u postojanju jedne smetnje koja se ne moe ukloniti (protivzakonitost sadraja pravnog posla, nemoralnost). Nitavni

23

pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu ni zakljueni. Ruljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najprije punovani, ali se kasnije mogu ponititi sa povratnim dejstvom. Relativno nevaei pravni posao je takav posao koji je nepunovaan samo prema odreenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovaan. NITAVI PRAVNI POSLOVI Nitavi pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oteenje zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja takozvani lezioni ugovori, zelenaki, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zakljueni protivno statutu pravnog lica i drugim optim aktima. Protivzakoniti pravni poslovi-posao koji se svojim sadrajem protivi ustavom utvrenim naelima drutvenog ureenja i zakonski zabranama (prinudnimimperativnim normama) je protiv zakonit i ne proizvodi pravna dejstva. (npr. Prosjak stie svojinu na onome to je isprosio iako je proenje zabranjeno) Nemoralni pravni poslovi-povreda moralnih normi ponaanja zakljuenjem pravnog posla koji celokupnim svojim sadrajem (motivom, ciljem) vrea moralna pravila drutva, ini takav posao nemoralnim, to ima za sankciju njegovu nitavost. Zelenaki pravni poslovi-nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou i zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio ili se obavezao dati ili uiniti. Potrebno je da odnos izmeu inidbe i protivinidbe bude nesrazmeran. Poslovi sa prekomernim oteenjem-kod ugovora gdje se razmjenjuje inidba i protivinidba posebno znaajno pitanje je da li one moraju biti u odreenom odnosu ekvivalencije. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica- su nitavi. Izjava volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku. Pravni poslovi zakljueni protivnom statutu pravnog lica i drugim optim aktima- ugovori zakljueni van tih okvira, a oni su odreeni u statutu pravnog lica, nemaju pravno dejstvo. RULJIVI PRAVNI POSLOVI Ugovor je ruljiv kada ga je zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, kada je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je to ovim zakonom i posebnim propisom odreeno. Najznaajniju grupu ruljivih pravnih poslova ine svakako oni poslovi kod kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zakljueni u zabludi, pod prevarom, pretnjom i prividni (fiktivni i simulovani) ugovori. ZABLUDA-kod pravnog posla ona je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti ne postoji (lice u zabludi smatralo istinitim). Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice , kao i na okolnosti koje se smatraju nodlunim. U zablude spadaju: o Zabluda o identitetu i svojstvima stvari i lica 24

o Zabluda o motivu kao bitna zabluda kod dobroinih a ne kod teretnih ugovora. (neko je kupio robu oekujui da e joj cena skoiti a ona je pala) o Nesporazum-lice u zabludi veruje da je zakljuilo jedan drugi ugovor od onog za koji je dao saglasnost o Zabluda zbog krivog prenoenja(krivo prenoenje izjave preko glasonoe ili preko pote) o Zabluda kao razlog ruljivosti pravnog posla u uporednom pravu. PREVARA Namerna zabluda ili prevara je navoenje druge strane ugovornice na zakljuenje jednog ugovora ili na preduzimanje drugog pravnog posla izazivanjem zablude kod druge strane ili protiv pravnim koritenjem ve stvorene zablude. Dakle kod prevare se radi o specijalnom sluaju zablude (kvalifikovana zabluda). Poto prevara predstavlja povredu dobrih obiaja, dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta zablude, bitna ili nebitna, dakle zabluda o motivu, pa da posao zakljuen pod prevarom bude poniten. Zakon o obligacijama u lanu 65 razlikuje dva sluaja prevare: Kada prevaru vri druga strana ugovornice (utanje o odreenim injenicama i namerno navoenje) Kada prevaru uini tree lice Prevarena strana moe zahtevati ponitaj tako zakljuenog ugora u prekluzivnom roku od jedne godine. Rok tee od momenta saznanja za prevaru. Postoji i objektivni rok od tri godine koji se rauna od dana zakljuenja. Ako se u tom roku ugovor ne napadne , on se konvalidira(osnauje) i smatra se kao da je od poetka punovano zakljuen. PRETNJA-predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome to jedna strana ugovornica daje odreenu izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje prouzrokovan. Za pretnju moraju biti ispunjeni odreeni uslovi: o Mora se raditi o opravdanom strahu-lice nije u stanju da sprei zlo o Izmeu straha i odluke volje kod lica kojem se preti mora postojati uzrona vezao Pretnja mora biti protivpravna (nije protivpravna ako zapreti da e ga prijaviti za krau bicikla ako ga ne vrati) PRINUDA-predstavlja manu volje. Pravni posao je zakljuen pod prinudom kada se u momentu zakljuenja pravnog posla primjenjuje sila. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORI- da bi osujetio da njegovi poverioci naplate iz vrednosti slike poznatog majstora zakljui sa prijateljem ugovor o prodaji te slikefaktiki se dogovore da ne doe do prelaska slike. o Fiktivni pravni poslovi- je zakljuen samo da se stvori privid da je zakljuen o Simulovani pravni poslovi-postoje ako se kod kupoprodaje nepokretnosti iz poreskih razloga u ugovoru navede manj kupoprodajna cena od stvarno ugovorene

25

 POSAO ZAKLJUEN U ALI-to su poslovi kod koji ne postoji ozbiljna izjava volje (to su poslovi zakljueni u pedagoke svrhe, zakljueni na asu, izjave date na pozornici) PRAVNI POSLOVI OGRANIENO POSLOVNO SPOSOBNOG LICA-bez odobrenja svog zakonskog zastupnika moe zakljuiti samo one ugovoe ije mu je zakljuenje zakonom dozvoljeno. ponistenj saugovarac 30 dana i tri mjeseca za lice poslovno lice od dana ograniene poslovne sposobnosti.) POSLJEDICE NEVANOSTI PRAVNIH POSLOVA POJAM NEVANOSTI PRAVNOG POSLA Nitav pravni posao znai potpuno negiranje pravnog posla, kako u odnosu izmeu stranaka , tako i prema treim licima. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nije ni zakljuen. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti. Tuba za nitavost ne zastareva. Tuba za ruljivost pravnog posla zastareva. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora. DELIMINA NEVANOST PRAVNOG POSLA Nevanost moe da pogaa samo jedan deo pravnog posla , tojest pojedine odredbe ili klauzule ugovora. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai i nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe. KONVERZIJA NITAVIH PRAVNIH POSLOVA Kada nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora , onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor. Mogunost konverzije predpostvalja da su ispunjeni svi uslovi za punovanost drugog posla kojima se nitavi ugovor spasava. KONVALIDACIJA RULJIVIH PRAVNIH POSLOVA Ako stranka koja je zainteresovana da istakne razlog ruljivosti to ne uradi u propisanom vremenu ili se odrekne prava da istie razlog ruljivosti pravni posao se konvalidiraosnauje. Npr. Ako maloletnik zakljui pravni posao bez odobrenja , a prizna ga po nastupanju punoletstva. POSLJEDICA NITAVOSTI I RULJIVOSTI PRAVNIH POSLOVA Ako je pravni posao proglaen nevaeim treba razlikovati dvije situacije: Situaciju zakljuenog i neizvrenog pravnog posla Situaciju zakljuenog i izvrenog U prvom sluaju nijedna strana nee biti duna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao nevaei od samog poetka. U drugom sluaju svaka ugovorena strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila na osnovu takvog ugovora. A ako nije mogue vri se restitucija i to po pravilu dvostrana. Restitucija moe biti jednostrana, tako da samo savesna strana moe traiti povraaj onoga to je dala, dok nesavesna strana za ponitenje

26

ugovora ne moe traiti ono to je po ugovoru dala, ve se to moe oduzeti u korist optine. OBJEKTI GRADJANSKOG PRAVA POJAM OBJEKTA Objekat (predmet) subjektivnih prava predstavlja ono na ta je upereno subjektivno pravo. Predmet svih graanskih odnosa je ljudsko ponaanje. Veina zapadnih autora smatra da objekte graanskog prava ine: a) ovjek i njegova sopstvena linost (kod linih prava), a zatim i druge linosti, na primjer, kod porodinih prava (dijete, staranik na kojima otac i staralac imaju apsolutno pravo) b) stvari materijalni dijelovi prirode c) odreene beztjelesne stvari ime, firma, odreeni proizvodi ljudskog duha kao to su knjievna, umjetnika, muzika djela, pronalasci d) prava e) imovina kao cjelina f) industrijsko preduzee kao skup proizvodnih faktora Objekat graanskog prava moe da bude samo ono to se posredno ili neposredno moe svesti na ekonomska dobra, odnosno na novac. Ti objekti su stvari, ljudske radnje, lina dobra i proizvodi ljudskog duha. PRAVNI POJAM STVARI Pod stvarima u pravnom smislu podrazumijevamo materijalne dijelove prirode koji su potinjeni ljudskoj moi. Da bi se materijalni predmet tretirao kao stvar neophodno je da je ogranien u prostoru. Da bi materijalni dio prirode bio stvar u pravnom smislu rijei, potrebno je da on predstavlja cjelinu za sebe i da bude neto samostalno. Jedan par cipela ili rukavica usled svoje jedinstvene privredne vrijednosti ine samostalne stvari. To su tzv. komplementarne (zbirne stvari), ali pojedina cipela ili rukavica nije stvar ve dio jedne stvari. Materijalni predmeti moraju biti potinjeni ljudskoj moi da bi bili stvari u pravnom smislu rijei. Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mjesec i zvijezde. Takoe ni ovjek se ne moe tretirati kao stvar. Stvari treba pravno razlikovati od zbira stvari. Zbir stvari predstavlja mnotvo stvari, koje ne sainjavaju jednu novu stvar.Na primjer: biblioteka jednog naunika nije stvar ve zbir stvari. Materijalni dijelovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra (res publicae), namijenjeni su za korienje u javnom interesu i ne mogu biti predmet graanskog prava. To su putevi, parkovi, rijeke, trgovi, spomenici itd. PODJELA STVARI Podjela stvari u svim sistemima se vrila u zavisnosti od drutvenih svojstava stvari i njihovog privrednog znaaja. U zavisnosti od znaaja koje su pojedine stvari imale u jednom odreenom poretku, postojale su i odreene podjele stvari. U Rimskom pravu su najvanija sredstva za proizvodnju bili rob i zemlja. Stoga je i najvanija podjela stvari bila na res mancipi i res necmancipi.

27

3.1 Sredstva za proizvodnju i predmeti za potronju Sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomou kojih se obavlja proces proizvodnje, odnosno vri druga djelatnost. Predmet potronje sainjavaju obrtna sredstva materijali za reprodukciju, gotovi proizvodi, novac itd. 3.2 Stvari u prometu i van prometa Stvari koje mogu biti predmet imovinskopravnih poslova su stvari u prometu ( res commercum). U mnogim dravama stvari koje slue religijskom kultu takoe se nalaze van prometa. Danas u zapadnim zemljama najveu kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvari u optoj upotrebi (res publicas), tj. javna dobra kao to su: putevi, trgovi, ulice, mostovi, parkovi itd. U stvari van prometa spadaju sudske i razne upravne zgrade, kasarne, vojna utvrenja, naoruanje itd. Ove stvari se nalaze u svojini drave i javnopravnih korporacija Stvari se mogu nalaziti i u ogranienom prometu. Na primjer, promet vatrenog oruja i municije je ogranien na lica koja su prethodno dobila dozvolu za noenje oruja. 3.3 Nepokretne i pokretne stvari Podjela stvari na pokretne i nepokretne je nunost u zemljama u kojima postoji privatna svojina na zemlji.U nepokretne stvari spadaju zemljita,zgrade i druge stvari koje su se sa zemljitem vrsto vezane.Meu nepokretnostima najvanija je zemlja.Imovinska na zemljitu se utvruju upisom u zemljine knjige.Imovina pojedinca moe se sastojati od vie parcela,od kojih je svaka samostalna stvar u prometu.Vana nepokretnost je i zgrada vrsto vezana za zemlju.Svi sastavni dijelovi zgrade, vodovodne cijevi i druge instalacije ugraene u zgradi, takoe su nepokretnosti.Posto je meu nepokretnostima najvanije zemljite,tako e i pokretne stvari koje slue za prirodno iskoriavanje te nepokretnosti biti tretirane u pravu kao nepokretne stvari u namjeni(poljoprivredne sprave,alati i stoka).Ima odreenih stvari koje su po svojoj prirodi nepokretne(cigle,crijep na kui),ali su namjenjene da u budunosti postanu pokretne stvari(cigla kada se srui kua).Ove se stvari tretiraju u pravu kao pokretne stvari po namjeni.U pravu se kao nepokretnost smatraju i brodovi i avioni. Pokretne stvari su svi ostali tjelesni predmeti koji se mogu premijetati sa mjesta na mjesto,bez povrede svoje sutine,koje se ne smatraju nepokretnostima.Kod pokretnih stvari je sve obrnuto u odnosu na nepokretne;tj.potrone su,zamjenljive i mogu se umnoavati i proizvoditi. 3.4 Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu Stvari odreene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu odreuju po vrsti,mjeri i broju.U te stvari spadaju najprije novac,kao opte prometno sredstvo,zatim ito,krompir,branoitd.Stvari odreene po rodu su lako prometljive i lako zamijenljive stvari. Individualno odreene stvari su one koje se u pravnom prometu odreuju kao jedinstveni primjerak u svom rodu ili su pravnim poslom izmeu stranaka odreene kao takve.To se zemljita,odijelo saiveno po mjeri,umjetnike slike...Ako se stvar odreena po rodu izdvoji iz grupe i na taj nain se individualizira,ona se tretira kao individualno odreena stvar.Za individualno odreene stvari uvijek se daje naknada u novcu. Rok nikada ne propada.Ako je predmet obaveze generina stvar pa ona propadne,dunik se ne oslobaa obaveze,ve je duan da isporui druge stvari istog roda.Individualno

28

odreena stvar moe da propadne.Ako je ona bila predmet ugovora i sluajno propadne ,prodavac se oslobaa obaveze. 3.5 Zamjenljive i nezamijenljive stvari Zamjenljiva je stvar ona umjesto koje se moe u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste vrste, priblino istih svojstava i iste vrijednosti. Ostale stvari su nezamjenljive (slika uvenog umjetnika, trkai konj). Zamjenljive su stvari npr. papir, dak krompira, hljeb, konfekcijsko odijelo itd. Zamjenljive stvari su stvari odreene po rodu a nezamjenljive su individualno odreene stvari. Podjela stvari na zamjenljive i nezamjenljive ima naroitu vanost za obligaciono pravo. Ako je graanskopravnim deliktom unitena ili oteena zamjenljiva stvar, naknada e se izvriti prvenstveno u naturi davanjem druge stvari iste vrste, kvaliteta i vrijednosti. U protivnom, naknada je novana. 3.6 Potrone i nepotrone stvari Potrone su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova: 1) ako su namijenjene da se utroe jednom upotrebom 2) ako su namijenjene da budu otuene Nepokretne stvari ne mogu biti nikada potrone stvari. Sve ostale stvari su potrone. Nepotrone stvari su stvari ija se upotrebna vrijednost realizuje u jednom duem procesu poronje, a ne jednom upotrebom. Nepotrone stvari za jedno preduzee su maine za rad. 3.7 Djeljive i nedjeljive stvari Djeljive su one stvari koje se mogu podijeliti na istovrsne stvari bez smanjenja njihove upotrebe ili prometne vrijednosti. Nedjeljive stvari su: maine, umjetnika slika, dijamant itd. Kriterijum za djeljivost i nedjeljivost jedne stvari nije fiziki, ve ekonomski. Pravni znaaj ove podjele dolazi do izraaja kod susvojine ili zajednike svojine, u sluaju diobe. 3.8 Proste i sloene stvari Stvari koje se pojavljuju u prometu su ili proste ili sloene. Prosta stvar je ona koja predstavlja prirodnu, nepodijeljenu cjelinu. Npr. list papira, novanica itd. Ako je jedna stvar sastavljena iz vie dijelova takva stvar je sloena npr. motor automobila, kua, knjiga itd. 3.9 Pripadak Pripadak je pokretna stvar koja nije sastavni dio druge stvari (glavne stvari). Na primjer: guma na putnikom automobilu je njegov sastavni dio, a rezervna guma pripadak. Pravni znaaj svojstva pripadka sastoji se u tome da pripadak dijeli sudbinu glavne stvari, ukoliko u zakonu ili ugovoru nije nita drugo odreeno. 3.10 Plodovi Plod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvodi jedne stvari. Oni obuhvataju proizvode ivotinja i zemljita. Npr. jaje je plod kokoke. 3.11 Zbirne stvari i zbir stvari Vrlo esto se deava da se skup vie samostalnih stvari zbog njihove zajednike ekonomske namjene u pravu tretira kao jedna cjelina. Npr. biblioteka, stado ovaca, skladite robe itd. Ovdje se radi o zbiru stvari kod kojih svaka ponaosob moe biti u prometu samostalna stvar. Od zbira stvari kao jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takoe radi o vie stvari, ali sve stvari su tu nesamostalne. Samo tek odreena koliina ovih stvari, samo njihov zbir ima ekonomskog znaaja. Npr. ahovska garnitura, par rukavica, pil karata ... 3.12 Novac Sa gledita graanskog prava novac je stvar i pojavljuje se u formi metalnog novca i papirnog novca. Novac je zamjenljiva, po rodu odreena i potrona stvar. Novac

29

keo stvar u graanskom pravu podlijee naelima i pravilima koja vae za pokretne stvari. 5. LJUDSKE RADNJE Ljudske radnje su poseban objekt graanskog prava i to trabenih prava. Predmet trabenih prava, prema svom sadraju, moe biti pozitivna i negativna ljudska radnja (proputanje). Samo ona ljudske radnja koja se moe novano izraziti je predmet graanskog prava, Predmet graanskog prava moe biti i proputanje (neradnja), ukoliko to proputanje za drugu stranku predstavlja ekonomski interes. Npr. da ne smije zgradu podii iznad odreene visine, kako ne bi susjedu oduzeo vidik. 6. LINA DOBRA ast, zdravlje, tjelesni, duhovni i moralni integritet, ovjekova intimna sfera, slika i ime predstavljaju posebne objekte graanskog prava-lina dobra. Lina dobra uivaju zatitu i graanskog prava pored krivinopravne i administrativnopravne zabrane. Lina dobra mogu biti vezana ne samo za fiziko lice, ve i za pravno. Pravno lice ima svoju firmu, svoj poslovni ugled koji postie kvalitetom proizvoda i poslovanja. 7. PROIZVODI LJUDSKOG DUHA Autorsko i pronalazako pravo su predmetna prava i odnose se na literarna i umjetnika djela, kao i na pronalaske. Predmet autorskog i pronalazakog prava nije stvar, niti nad ovim objektima koji predstavljaju proizvode ljudskog duha postoji pravo svojine. IMOVINA 1.POJAM IMOVINE Imovina kao pravna kategorija nije nikakva stvar,ve cjelokupnost imovinskih graanskih prava koja pripadaju jednom licu.Prema tome, samo imovinska prava,njihov skup, ulazi u pojam imovine jednog lica.Pod imovinskim graanskim pravima obuhvatamo prava iji su objekti stvari ili ljudske radnje koje se mogu izraziti u novcu. Graanskopravni pojam imovine obuhvata naelno samo cjelokupnost imovinskih prava jednog lica(pravo svojine i druga stvarna prava,trabena obligaciona prava, autorsko i pronalazako pravo),ali ne i obaveze.Pogreno je shvatanje po kome u imovinu ulazi i nasledno pravo, pa ak i pravna mo i pravno stanje.Nasljedno pravo nije nikakvo posebno subjektivno pravo sa samostalnim objektom.Nasljednik ostvaruje to pravo tek za sluaj smrti fizikog lica za koga je bila vezana odreena imovina.On u tom momentu na mjesto nastalog subjekta automatski stupa u njegovu imovinu,tj. zaostavtinu,u sva imovinska prava i obaveze koja su pripadala umrlom. 2. IMOVINSKA MASA Imovina predstavlja jedinstvo prava koja pripadaju jednom subjektu.Subjekat neprekidno stie nova i otuuje neka prava,to sve ima reperkusije na krug objekata u imovini na imovinsku masu.Imovinska masa kao takva se poveava ili smanjuje.

30

3.AKTIVA I PASIVA U IMOVINSKOJ MASI Aktivu i pasivu imamo samo u imovinskoj masi, to je zapravo ekonomski, knjigovodstveni, a ne pravni pojam.Kada predmet imovinskih prava odnosno obaveze svedemo na njihov trajni, novani izraz dobijamo aktivu i pasivu.Kada pasivu odbijemo od aktive(ili obrnuto) imamo istu imovinsku masu(Gams). 4. VEZA IZMEU SUBJEKTA I IMOVINE Jedinstvo i veza izmeu subjekta i imovine ogleda se u tome to smru lica imovina koja je ostala bez subjekta prelazi kao cjelina na neko drugo lice, ili vie lica kao nasljednike.Nema imovine bez subjekta, jedno lice ima po pravilu samo jednu imovinu.Imovina je skup prava koja pripadaju odreenom subjektu.Imovina je jedinstvena a imovinska masa moe biti podijeljena na pojedine fondove. 5.KARAKTERISTIKE POJMA IMOVINE 5.1 Jedinstvo imovine Najvanija karakteristika imovine je njeno jedinstvo.Subjekt kao uesnik u prometu odgovara prema povjeriocima,ne lino ve svojom imovinom,tako da povjerilac moe svoje potraivanje da naplati iz cijelokupne njegove imovine.Za sva imovinska prava vai isti pravni reim.Princip jedinstva imovine titi jednako i poverioce i dunike. 5.2 Neprenosivost imovine I u modernoj pravnoj teoriji postoji stav da je imovina pravna zajednica imovinskih prava predstavljena subjektom, fizikim ili pravnim licem, neprenosiva cijelina.Iako imovina nastaje zbog pravnog prometa,u kome vai kao osnovna karakteristika prometljivost(prenosivost)prava,ona je kao cijelina neprenosiva. 5.3 Identitet imovine Iz jedinstva imovine, kao njenog osnovnog svojstva,proizilazi i princip identiteta imovine u graanskom pravu.Identitet imovine oznaava svojstvo imovine da se mijenja, a da pri tome ostane ista. Zbog identiteta imovine postoji i zahtjev da ona ne sme da bude predmet pravnih odnosa kao cijelina(neprenosivost imovine). KODIFIKACIJA je postupak sveobuhvatnog zakonskog regulisanja jedne pravne grane ili pravne oblasti donoenjem jednog zakonika (kodeksa) UNIFIKACIJA predstavlja donoenje jedinstvenih normi graanskog prava u jednom zakonu sa vanou na celoj teritoriji jedne zemlje.Iako se ova dva pojma najee poklapaju, meu njima postoje razlike. Mogue je da pravo bude kodifikovano,ali ne i unifikovano.

31