Legvin Ursula ETIRI PUTA DO OPROTAJA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Leguin Ursula K. FOUR WAYS TO FORGIVENESS, 1995.

Serija "Hainski ciklus" (4) POLARIS 1996. IZNEVERAVANJA 'Na planeti O nije bilo rata pet hiljada godina', proita ona, 'a na Getenu rata nije bilo nikada'. Prestade itati, da bi odmorila oi, a i zato to je nastojala da privikne sebe na lagano itanje, da ne guta rei urno i u velikim zalogajima kao Tikuli hranu. 'Rata nije bilo nikada'; te rei u njenom umu ostadoe jasne i svetle, okruene beskrajnom, tamnom, mekanom nevericom u koju su polako tonule. Kakav bi to svet bio, svet bez rata? Bio bi to pravi svet. Mir je pravi ivot, ivot rada, uenja i podizanja dece da bi radila i uila. Rat, koji prodire i rad i uenje, a i decu, jeste poricanje stvarnosti. Ali moj narod, pomisli ona, samo zna da porie. Roeni u mranoj senci zloupotrebljene vlasti, postavljamo mir izvan naeg sveta, kao svetlo koje nam je vodilja, ali ostaje nedostino. Sve to umemo jeste da se borimo. Ako iko od nas uspe stvoriti neki mir u svom ivotu, to je samo poricanje da se rat nastavlja, senka senke, dvostruko neverovanje. I zato, dok su senke oblaka preletale preko movara i preko stranica knjige otvorene na njenom krilu, ona uzdahnu i sklopi oi, pomislivi: 'Ja sam laljivica.' Onda otvori oi i nastavi da ita o drugim svetovima, o dalekim stvarnostima. Tikuli, koji je spavao svijen oko svog repa na slabom suncu, uzdahnu kao da je oponaa i poea neku buvu iz svog sna. Gubu je otiao u trake, u lov; nije ga videla, ali povremeno se poneka biljna perjanica zanjihala, a jednom je i barska kokoka uzletela kokodaui uvreeno. Zadubljena u opise udnovatih obiaja na planeti I, nije ni primetila Vadu sve dok se nije naao na kapiji, koju je sam otvorio. "Oh, ve si tu", ree ona, uhvaena 'na iznenaenje' i obuzeta oseajem da je nespremna, nedorasla zadatku, stara, kao to se uvek oseala pred drugim ljudima. Sama, oseala se stara samo kad je bila premorena ili bolesna. Moda je za nju ipak prava stvar da ivi sama. "Ui", ree ona, ustajui, pri emu joj knjiga ispade; ona je podie, ali sad oseti da joj se vor kose na potiljku rasplie. "Samo da uzmem torbu, pa idem." "Nema urbe", ree mladi ovek blagim glasom. "Ejid jo neko vreme nee biti ovde." Ba ljubazno od tebe to mi kae da ne moram uriti da napustim svoju sopstvenu kuu, pomisli Jos, ali ne ree nita, posluno prihvatajui nepodnoljivu, divnu sebinost mladih. Ue u kuu i izvue torbu. Bio je to njen ceger, torba za pijacu. Ponovo zaveza vor u kosi, preko njega maramu, i izie na mali, otvoreni trem. Vada bee seo na njenu stolicu; sad, videi da ona izlazi iz kue, skoi na noge. Bio je to stidljiv deko; neniji lan, pomisli ona, tog para ljubavnika. "Zabavljajte se", ree ona sa osmehom, znajui da ga postiuje. "Vratiu se za dva-tri sata - pre zalaska sunca." Sie do svoje kapije, izie i poe istim putem kojim je Vada doao, stazom koja vodi do krivudavog drvenog 'uzdignutog puta' to ide preko movara sve do sela. Na toj stazi nee se sresti sa Ejid. Devojka e doi sa severa, jednom od obinih blatnih staza, zato to je iz sela izila u drugo vreme i u drugom pravcu nego Vada, da se niko ne doseti da to dvoje mladih ljudi priblino jednom nedeljno odsustvuju iz sela u isto vreme. Ludo zaljubljeni, voleli su se ve tri godine i odavno bi bili uortaeni, da se nisu Vadin otac i Ejidin otac posvaali oko nekog pareta korporacijske zemlje posle komasacije, od ega je krenula svaa dvaju porodica. Nije, ba, dolo do prolivanja krvi, ali se o ozvanienju ljubavne veze nije moglo ni govoriti. To zemljite imalo je veliku vrednost; obe porodice, iako siromane, imale su ambiciju da predvode selo. Nastala zagrienost nije se mogla izleiti niim. Celo selo se opredelilo za jednu ili za drugu stranu. Ejid i Vada nisu imali kuda da odu, nikakvu strunost koja bi im omoguila da u gradovima zarauju za ivot, nijednog plemenskog srodnika u nekom drugom selu koji bi ih mogao primiti na stanovanje. Njihova strast bee uhvaena u klopku mrnje starih. Pre godinu dana Jos ih je zatekla u zagrljaju, na hladnoj zemlji na jednom ostrvcu u movarama - nabasala je na njih isto kao to je svojevremeno naila na dva mladunca fen-jelena, sasvim nepomina u travnatom gnezdu gde ih je kouta ostavila. Taj par bio je u istoj meri divan, uplaen i ranjiv kao to su lanad bila; tako su je ponizno molili da 'ne kae'... ta je drugo mogla? Tresli su se od hladnoe, Ejidine bose noge bile su blatnjave, drali su se jedno za drugo kao deca. "U moju kuu - idemo!" rekla im je strogo. "Zaboga!" Pola je ljutitim, krutim koracima. Njih dvoje su bojaljivo poli za njom. Uvela ih je unutra, u svoju jedinu sobu. "Vratiu se za 1

jedan sat, otprilike", rekla je i ostavila ih u svojoj jedinoj sobi, a tu je, u velikoj udubini u zidu - sasvim blizu odaka - bio krevet. "Nemojte izblatnjaviti stvari!" Tada je lutala po stazama i straarila, za sluaj da je neko poao u potragu za to dvoje. A sada je, najee, odlazila u selo, dok su 'lanad' provodila svoj slatki sat u njenoj kui. U takvom su neznanju odrasli, da nisu umeli smisliti nikakav nain da joj se zahvale. Vada, po zanimanju reza treseta, mogao je da joj donese dovoljno goriva za vatru, a da niko nikad ne posumnja; ali oni joj nikad ni cvet ne donesoe. Dodue, uvek su ostavljali krevet nameten uredno i vrsto. Moda, uistinu, i nisu bili zahvalni. Zato bi bili? Davala im je samo ono na ta su oni imali pravo: postelju, jedan sat zadovoljstva, trenutak mira. Nije bila njihova krivica, a ni vrlina, to to im niko drugi nije hteo tako neto dati. Posao koji je danas imala da obavi vodio ju je u radnju Ejidinog ujaka. Taj bee seoski prodavac slatkia. Pre dve godine se doselila, odluna u tome da ivi u svetakom uzdravanju: inija ita, nezainjenog, samo jedna; uz to, ista voda, i nita vie; ali je zaas odustala od takvih pomisli. Od te dijete, sainjene samo od cerealija i vode, dobila je proliv, a voda u movarama ionako nije za pie. Zato je jela svaki komad sveeg povra koji je mogla kupiti ili uzgajiti, i pila vino ili vodu u boci ili voni sok iz grada, i drala kod kue veliku zalihu slatkia - suenog voa, suvog groa, eerlema, pa ak i kolaa koje su pravili Ejidina majka i tetke, a to behu debeli diskovi posuti tucanim orasima, suvi, masni, bezukusni, ali su neobino prijali. Ona sad kupi punu torbu takvih, kao i jedan mrki toak od sastavljenih eerlema, i upusti se u ogovaranje sa tetkama. Bile su to enice mrkih lica i hitrih oiju. Prethodnu no provele su na bdeniju za pokojnika, starog Uada, i sad su elele o tome priati. "Oni ljudi" - Vadina porodica; to se nagovetavalo jednim pogledom, sleganjem ramena, podrugljivim izrazom lica - ponaali su se, kao i obino, ravo; napijali se, traili kavgu, hvalisali se, povraali posvuda, a kako bi inae mogli initi takvi grabci, dooi i prostaine. Kad je zastala kod kioska da kupi novine (jo jedan zavet odavno prekren; bila je obeala sebi da e itati samo Arkamiju i nauiti je napamet), tu se nala i Vadina majka, pa je sad Jos sluala kako su se 'oni ljudi' - Ejidina porodica - hvalisali, kavili i posvuda povraali, na bdeniju noas. Ovo Jos nije samo sluala, nego je i postavljala pitanja, elela je da sazna traeve podrobno; volela je to. Kakva sam glupaa bila, pomisli ona, polazei drvenom stazom podignutom na koeve, kakva sam glupaa bila kad sam, makar i na trenutak, pomislila da mogu piti vodu i utati! Nikad, nikad ja ne mogu da se manem orava posla i nikad neu biti slobodna, nikad neu zasluiti da budem slobodna. ak me ni starost ne moe na to prisiliti. ak ni gubitak Safnane. Pa stadoe ispred Pet vojski. Ma podie Enar i prozbori: s ovih rukah ja smrt tvoju drim. Odgovara Kamij njemu ljuto: nije brate moja, neg je tvoja. Znala je te stihove napamet, dabome. Svako ih zna. Onda Enar isputa ma iz ruku, zato to je junak i svetac, Gospodara Kamija mlai brat. Ali ja moju smrt ne mogu ispustiti. Drau je do samog kraja, negovau je, mrzeu je, jeu je, piti i sluati, davau joj moj leaj i oplakivati je, sve; samo je se manuti neu. Ona die pogled sa svojih misli, zagleda se u popodne na ritovima: nebo bez oblaka, magleno plavo, ogleda se u jednom dalekom, krivom kanalu punom vode; sunce zlatno na mrkoutim ravnima punim korova i meu stabljikama trske. Duva onaj redak vetar, blagi, zapadni. Savren dan. Lepota sveta, lepota sveta! Ma u mojoj ruci, okrenut protiv mene. Zato stvara lepotu da bi nas ubijao, o Gospode? Gazila je dalje, a maramu na glavi pritegla vre, nezadovoljnim, kratkim trzajem. Ako ovako nastavi, uskoro e lutati po movarama i dernjati se, sama, kao Aberkam. I gle, eto njega, misao ga je prizvala: ide on, srlja onako slepo, u svom stilu, kao da ne vidi nita osim svojih misli, a po stazi tue tapom kao da ubija zmiju. Dugaka, seda kosa lepra mu oko lica. Ne vie; on je samo nou vikao, a i to je odavno prestao, ali pria sam sa sobom, ona vide da mu se usne pomiu; onda on ugleda nju, zatvori usta, povue se u sebe, podozriv kao divlja ivotinja. Nastupali su jedno drugome u susret, na uzanoj stazi, uzdignutoj, od drveta napravljenoj; nigde drugog ljudskog bia, nigde u celoj divljini blata, vode i vetra. "Dobro vee, Stareino Aberkame", ree Jos kad je izmeu njih ostalo jo samo nekoliko koraka. Koliko je krupan! Nikada nije mogla poverovati da je taj ovek toliko visok i irok, sve dok se nije nala neposredno ispred njega. Koa mu je bila tamna, jo i sad mladalaki glatka, ali glava pognuta, a seda kosa ludo raupana. Ogroman kukasti nos i nepoverljive, nevidee oi. On proguna nekakav pozdrav, ali korak jedva neto malo uspori. 2

Neka vragolija bee u Josi danas; smuilo joj se od sopstvenih misli, tuga i nedostataka. Ona stade, tako da je stareina sela morao takoe stati ili bukvalno naleteti na nju, i ree: "Jesi bio na opelu noas?" Zurio je dole, u nju; oseala je da Aberkam izotrava pogled, poinje je videti, ili bar videti deo nje; najzad ree: "Opelu?" "Sahranili su starog Uada noas. Svi mukarci su se napili i ista je milost to sukob nije konano izbio." "Sukob?" ponovi on, dubokim glasom. Moda vie nije imao ni sposobnost da izotri panju, ali Josu je neto gonilo da mu govori, da se probije do njega. "Djuisi i Kamaneri. Svaaju se oko onog obradivog ostrva severno od sela. A ono dvoje sirote dece ele da budu partneri, dok njihovi oevi prete da e ih ubiti ako samo pogledaju jedno ka drugome. Kakav idiotizam! Zato ne podele ostrvo i ne puste da ta deca budu par i zajedniki ga obrauju? Pae krv jednog dana, i to uskoro, mislim ja." "Krv", ree stareina, i ponovi tu re jo nekoliko puta, kao moron, polako, tim svojim velikim, dubokim glasom, glasom koji je ona sluala kako se u silnoj patnji razlee nou preko movara. "Ti ljudi. Ti trgovci. Imaju due vlasnika. Nee da ubiju. Ali ni da im neto bude zajedniko. Ako je imovina, nee od nje odustati. Nikad." Ona opet vide podignut ma. "Ah", ree ona i strese se. "Znai, deca e morati da ekaju... dok matori pomru..." "Prekasno", ree on. Njegov pogled se susrete sa njenim, na tren, otar i udan; onda on nestrpljivim pokretom odgurnu kosu sa lica, zarea neto u smislu pozdrava za rastanak i nastavi hod, tako naglo da je morala, maltene, unuti da bi mu se sklonila s puta. Tako stareina ide, pomisli ona ironino, nastavivi svojim putem. Velik i irok, zaprema prostor, nabija stazu dublje u zemlju. A ovako, ovako ide stara ena, uzano, uzano. Neka udna buka razlee se iza nje - pucnji iz vatrenog oruja, pomisli ona; jer gradske navike ostaju u ivcima - i Jos se naglo okrete. Aberkam je stao i kaljao praskovito, ogromnom silinom, njegovo veliko telo svo se zgurilo oko greva koji samo to ga nisu oborili s nogu. Jos je poznavala tu vrstu kalja. U Ekumenu navodno imaju lek za to, ali Jos je otila iz grada pre nego to je ma i najmanja koliina leka doneta. Ona prie Aberkamu pa mu ree, kad je paroksizam bio zavren a Aberkam stajao grabei vazduh, lica sivog: "To je berlot; da li se izleuje, ili tek poinje da boluje?" Odmahnuo je glavom. ekala je. I dok je ekala, razmiljala, ta me briga da li je bolestan ili nije? Da li je njega briga? Doao je ovamo da umre. ula sam ja njega kako urlie i zavija preko movara, prole zime. U agoniji. Izjeden sramom, kao ovek koga je rat pojeo iznutra ali mu smrt nikako ne dolazi. "U redu je", ree on promuklo, ljutito, elei samo da se ona udalji od njega; ona klimnu glavom, zato, i ode svojim putem. Nek umre. Kako bi mogao eleti da ivi, znajui ta je izgubio, koliku vlast i ast, i ta je poinio? Lagao, izdao svoje sledbenike, proneverio pare. Savreni politiar. Veliki stareina Aberkam, heroj Osloboenja, predvodnik Svetske partije, koji je tu partiju i unitio, svojom pohlepom i glupou. Osvrnula se jo jednom, samo na trenutak. Odmicao je veoma sporo, ili je stajao; nije bila sigurna. Pa je otila dalje, i na ravanju drvene putanje skrenula desno, sila na blatnu stazu koja e je dovesti do njene kuice. Pre tri stotine godina ove movare behu jedna ogromna, bogata poljoprivredna dolina, jedna od prvih koje je Korporacija poljoprivrednih plantaa navodnjavala i obraivala, dovevi roblje sa Verela u koloniju Jeove. Previe dobro navodnjavana, previe dobro kultivisana; hemijska ubriva i so iz dubine tla nagomilavali su se toliko da jednog dana vie nita nije htelo tu rasti, pa su Vlasnici otili drugde, za zaradom. Nasipi kanala za navodnjavanje klonuli su na nekim mestima, pa je reka opet lutala slobodno, i polako prala zemljite od neistoa. Trska je izrasla, kilometri i kilometri traka, koji su se malo povijali pod vetrom, pod senkama oblaka i krilima dugonogih ptica. Tu i tamo, na ostrvcima, gde je zemljite bilo kamenitije, ostala je poneka njiva, poneko selo robova i pokoji zakupac koji je zemlju bio uzeo u najam; beskorisni ljudi na beskorisnom tlu. Sloboda pustoi. Osim toga, irom movara bilo je i usamljenih, pojedinanih kua. U starosti, ljudi Verela i Jeova imali su, bar neki od njih, sklonost da se okrenu utanju, kao to im njihova vera i preporuuje; ako su deca njihova ve odrasla, ako su ispunili dunosti domaina i graana, 3

ako je telo oslabilo, a dua hoe da ojaa, takvi ljudi su ostavljali dotadanji ivot za sobom i dolazili praznih ruku na usamljena mesta. ak i na Plantaama, Gazde putaju ostarele robove da odu u divljinu, slobodni. Ovde, na severu, osloboenici iz gradova dolazili su u movare i iveli kao usamljenici u kuama daleko od sveta. Sada su, posle Osloboenja, ak i ene to mogle. Neke od kua bile su u katastrofalno zaputenom stanju i slobodne da se u njih useli bilo koji pravilac due; veina kua je, kao Josina brvnarica sa krovom od nagomilanih hrpa trave, bila u vlasnitvu seljana, koji su te kue odravali i preputali besplatno na stanovanje usamljenicima, smatrajui da time ispunjavaju versku dunost, obogauju svoju duu. Josi se dopadalo saznanje da svojim prisustvom donosi 'duhovnu zaradu' kuevlasniku, jednom gramzivom tipu iji je tekui raun kod Sudbine verovatno bio po svim drugim pitanjima potpuno u minusu. Josi je prijalo da se osea korisna. Sagledavala je tu svoju osobinu kao jo jedan znak da nije sposobna da se otarasi ovog sveta, iako je to od nje Gospodar Kamije zatraio. Nema vie nikakve koristi od tebe, govorae on njoj, na stotinu naina, jo od kako je napunila ezdeset godina; ali nije ga htela sluati. Ostavila je buni svet i dola u movare, ali je dopustila da se u njenom sluhu nastavi avrljanje tog sveta, prepriavanje spletki, pevanje i plakanje. Tihi glas Gospodara nije htela uti. Ejid i Vada vie nisu bili tu, kad je stigla do kue; krevet je bio vrlo vrsto zategnut, a na njemu je spavao lisicopas Tikuli, svijen oko repa. Pegavi maor Gubu skakao je u raznim pravcima, postavljajui pitanje kad e veera. Ona ga podie i stade gladiti njegova svilena, takasta lea, a on joj se poe gurati njukom ispod uva, postojano predui u znak zadovoljstva i naklonosti; onda mu Jos dade hranu. Tikuli na ovo uopte nije obratio panju, to je bilo udno. Previe spava Tikuli. Ona sede na krevet i poeka korene njegovih krutih uiju pokrivenih crvenim krznom. Tikuli se probudi i pogleda je blagim, ilibarnim oima, a crvena perjanica njegovog repa se poe mrdati. "Ooo, Tikuli, omatorio si", ree Jos, a ma se se pomae u njenom srcu. Ker njena, Safnan, dala joj je Tikulija, crveno majuno tene, grudvicu sa kandicama i perjastim repiem - pre koliko vremena? Pre osam leta. Dugo. Za lisicopsa, to je jedan ivotni vek. Za Safnan, i vie od ivotnog veka. I vie od ivotnog veka za Safnaninu decu, Josinu unuad, Enkamu i Uje. Ako sam ja iva, oni su mrtvi, razmiljala je Jos sada, kao to je uvek razmiljala; ako su oni ivi, ja sam mrtva. Otputovali su brodom koji leti kao svetlost; prevedeni su u svetlost. Kad se budu vratili u ivot, kad iskorae sa tog broda na svet zvani Hain, bie to osamdeset godina od dana polaska njihovog, a ja u tada biti mrtva, odavno mrtva; jesam mrtva. Ostavili su me, i mrtva sam. Neka oni budu ivi, Gospode, slatki Gospode, neka oni budu ivi, a ja u biti mrtva. Ovamo i dooh da budem mrtva. Za njih. Ne mogu, ne mogu dozvoliti da oni budu mrtvi za mene. Tikulijev nos dodirnu njenu aku. Ona pomno pogleda lisicopsa. ilibar u njegovim oima bio je pomuen, plavkast. Ona ga pogladi po glavi, potrai korene njegovih uiju, utke. Pojeo je nekoliko zalogaja tek njoj za volju, pa se opet popeo na krevet. Ona pripremi sebi veeru, supu i podgrejane kolae sa soda-vodom, i poe jesti, ali ne oseti nikakav ukus. Opra sve tri posude koje je upotrebila, zaloi vatricu i sede pored nje, nastojei da ita knjigu polako; za to vreme Tikuli je spavao na krevetu, a Gubu je leao na ognjitu, zurio zlatnim oima u vatru i preo vrlo tiho: ruu-ruu-ruu. Jednom se digao u sedei poloaj i odgovorio svojim ratnim pokliem, 'Huuu!' na neki zvuk koji se zauo napolju, u ritovima; malo se i ushodao, pa opet staloio da zuri i prede. Kasnije, kad je vatra dogorela, a kua ostala u potpunom mraku, ak i bez svetlosti zvezda, on se pridruio Josi i Tikuliju, u toplini postelje, gde su ranije mladi ljubavnici imali svoju kratkotrajnu, britku radost. Uvide, sledeih dana, da je poela razmiljati o Aberkamu, dok je radila u povrtnjaku, istila ga za zimu. Kad je stareina doao, seljaci su svi uzbueno priali da e taj ovek stanovati u kui koja je vlasnitvo predsednika njihovog sela. Iako osramoen i lien asti, to je, i sad, bio veliki ovek. Izabrani Stareina Hejenda, jednog od glavnih plemena Jeove, istakao se u poslednjim godinama Oslobodilakog rata, poveo je veliki pokret za neto to je on nazvao 'rasnom slobodom'. ak i neki od seljana prihvatili su glavna naela njegove Svetske stranke: niko osim Jeovljana nee iveti na Jeovi. Naroito ne Verelijani, omraeni porobljivai iz davnina, Gazde i Vlasnici. Ropstvo je ratom ukinuto; u poslednjih nekoliko godina, diplomati Ekumena postigli su pregovorima da se ukine i ekonomska prevlast Verela nad Jeovom, planetom koja je nekad bila kolonija Verela. A Gazde i Vlasnici, ak i oni ije su porodice vekovima ivele na Jeovi, morali su se povui na Verel, na Stari Svet, od sunca sledei prema spolja. Pobegoe, a potom behu njihovi vojnici proterani. Nikada se oni ne smeju vratiti, govorila je Svetska stranka. Ni kao trgovci, ni kao 4

posetioci; ne smeju nikada vie zagaivati tlo i duu Jeove. Niti smeju ma kakvi drugi stranci dolaziti, ma koja strana sila. Ekumenski tuini pomogli su da se Jeove oslobodi; jesu, ali sad moraju otii. Nema im mesta ovde. "Ovo je na svet. Ovo je slobodan svet. Ovde emo svoje due oblikovati po liku Kamija Maevaoca", govorio je Aberkam i ponavljao mnogo puta, a ta slika, krivi ma, bila je simbol Svetske stranke. Krv je, pre toga, prolivena. Od ustanka kod Nadamija, pa dalje, tokom trideset godina, vodile su se borbe, dizane su pobune, izvravane osvete, i to je potrajalo pola Josinog ivota; pa i posle Osloboenja, posle odlaska svih Verelijanaca, borbe su se nastavile. Uvek su, uvek, mladi mukarci bili spremni da pojure i da ubijaju koga god im stari ljudi oznae kao protivnika: da ubijaju jedni druge, ili ene, starce, decu; uvek se imao voditi jo neki rat u ime mira, slobode, pravde, Boga. Stekavi slobodu, plemena su se poela sukobljavati zbog teritorija, a vladajui ljudi pojedinih gradova borili su se izmeu sebe za vlast. Sve ono to je Jos stvorila trudei se, celoga ivota, kao prosvetni radnik, u glavnom gradu, raspalo se u komade ne samo tokom Oslobodilakog rata, nego i kasnije. Raspadalo se u svakom sledeem ratu jo vie. Poteno je priznati, razmiljala je ona, da je Aberkam, iako je mahao maem Kamijevim, ipak, kao voa Svetske stranke, nastojao da izbegne rat i donekle imao uspeha u tome. Vie je voleo da vlast osvaja ubeivanjem i politikom, a u tome je bio majstor. Bio je na domak trijumfa. Povijeni ma video se svuda, mitinzi koji su klicali njegovim govorima bili su ogromni. ABERKAM I RASNA SLOBODA! proglaavali su ogromni transparenti razapeti preko gradskih avenija. Znalo se da e Aberkam sigurno pobediti na prvim slobodnim izborima ikada odranim na Jeovi, da e postati Stareina svetskog saveta. A onda, krenue govorkanja. U poetku, nita naroito. Prelasci pojedinaca u druge stranke. Samoubistvo njegovog sina. Majka njegovog sina poe sa optubama o bludnom ivotu i silnoj raskoi. Dokazi da je proneverio velike svote novca koje su njegovoj stranci bile poverene da bi se ukazala humanitarna pomo pojedinim oblastima koje su zbog povlaenja verelijanskog kapitala ostale u bedi. Otkrivanje tajnog plana da se ubije Izaslanik Ekumena i da se krivica baci na Aberkamovog starog prijatelja i podravaoca, Demeja... To ga je oborilo. Predvodnik moe da se iivljava seksualno, da zloupotrebljava vlast, da se bogati na raun naroda i time stie jo vee divljenje, ali ako izda svog saborca, to se ne oprata. Po kodeksu robova, neoprostivo je, pomisli Jos. Rulje Aberkamovih pristalica okrenue se protiv njega, poee napadati staru rezidenciju menadera APCY, koju je Aberkam uzeo za sebe. Meutim, pristalice Ekumena i snage jo odane Aberkamu udruie se da brane Aberkama, ali i da uspostavljaju red u prestonici. Posle nekoliko dana ulinih borbi, u kojima je poginulo na stotine ljudi (a u neredima irom kontinenta, jo nekoliko hiljada), Aberkam se predao. Ekumen je podrao privremenu vladu koja je proglasila amnestiju. Ekumenci ga provedoe, peice, kroz okrvavljene, bombama razbijene ulice, u mukloj tiini. Narod je gledao, narod koji je nekada u njega imao poverenja, koji mu se divio, mrzeo ga, sav taj narod je u utanju gledao Aberkama kako prolazi okruen straom stranaca, vanplanetaa, koje je pokuao da istera sa ovog sveta. O tome je Jos itala u novinama. Tada je ve godinu dana bila itelj movare. "Ako, tako mu i treba", bila je njena prva i, manje-vie, jedina misao o svemu tome. Da li su Ekumenci istinski saveznici, ili samo maskirana nova grupa Vlasnika, to ona nije znala, ali joj se dopadalo da posmatra pad bilo kog predvodnika, pa bio to verelijanski Gazda, plemenski poglavica nakinuren perjem ili demagog sklon dranju mahnitih govora; neka svi takvi osete ukus zemlje. Jos se, u svome ivotu, zemlje najela dovoljno. Kada su joj nekoliko meseci kasnije rekli, u selu, da taj Aberkam dolazi u ritove, gde e iveti kao samotnjak, kao pravilac due, bila je iznenaena, na trenutak se i postidela to je ranije mislila da su svi njegovi govori bili prazna retorika. Da li je Aberkam, dakle, poboan ovek? Kroz onoliko luksuza, orgija, kraa, grabei za vlast, ubistava? Nije! Izgubivi vlast i mo, ostao je na vidiku javnosti na taj nain to se spektakularno okrenuo siromatvu i pobonosti. Dakle, sasvim je bestidan. I sama Jos se iznenadila estini svoje indignacije. Kad ga je prvi put videla, poelela je da pljune na ta velika stopala u sandalama, nourde debelih prstiju; jer je samo toliko od Aberkama videla. Odbijala je da ga pogleda u lice. Ali onda je, jedne zimske noi, ula zavijanje nad ritovima, u ledenom vetru. Tikuli i Gubu su nauljili po jedno uho, ali ih nije uplaila ta strana buka. Ovo je navelo Jos da minut-dva kasnije prepozna da je to ljudski glas - neki ovek se dernja; Pijan? Lud? Glas koji urlie, preklinje, tako da je ustala da poe ka njemu, iako se estoko plaila; ali on nije prizivao ljudsku pomo. "Gospodaru, gospodaru moj, Kamije!" vikao je, a Jos je virila sa svojih vrata i videla ga na drvenoj podignutoj stazi, senku naspram bledih nonih oblaka, kako grabi dugim koracima i ivotinjski zavija, kao dua u bolu. 5

Posle te noi, nije sudila o njemu. Bili su dvoje jednakih. Kad ga je sledei put srela, pogledala ga je u lice i progovorila neto, pa ga tako prinudila da i on neto kae njoj. Susreti nisu bili esti; iveo je zaista samotnjaki. Niko nije dolazio preko movara da ga vidi. Ljudi iz sela esto su obogaivali svoje due tako to su njoj davali hranu, vikove od etve, ostatke sauvane posle jela, ponekad, na verske praznike, i itav lonac jela skuvanog za nju; ali nije videla da je iko ikad odneo u Aberkamovu kuu ma ta. Moda su nudili, a on bio odve ponosan da uzme. Moda su se plaili da ponude. Kopala je leju sa korenjem, pomou one bedne motike sa kratkom drkom koju je od Em Devija dobila, i razmiljala o tom njegovom kalju. Kad je Safnan imala etiri godine, dobila je berlot i zamalo da umre. Nedeljama je Jos sluala taj uasni kaalj. Da li je Aberkam, pre neki dan, poao u selo, po lek? Da li je stigao do sela, ili se vratio? Nabacila je al, zato to je vetar opet postao hladan; jesen je odmicala. Poe drvenim putiem i na ravanju sie desno. Aberkamova kua bee drvena splavenica - postavljena na splav od debala poloen u tresetastu vodu movare. Takve su kue bile vrlo stare, po dvesta i vie godina. Pravljene su u vremenima kad je u dolini jo bilo drvea. Nekada je bila na salau, pa je zato bila daleko vea od njene kuice. Sastojala se iz vie delova, pruenih na razne strane. Mrano je izgledala, krov joj je bio u loem stanju, preko nekih prozora zakucane daske, a kad je zakoraila na trem, pokazalo se da su neke daske pod njenim nogama labave. Izgovorila je ime 'Aberkam', zatim ga ponovila glasnije. Vetar je cvileo u tracima. Pokucala je, ekala, gurnula teka vrata, koja se otvorie. Unutra je bio mrak. Nala se u svojevrsnom predsoblju. ula je Aberkama kako u susednoj prostoriji neto govori. "Nikad na jamski, po nameri, izbaci, izbaci", ree duboki, promukli glas, pa se zakalja. Ona otvori vrata; pustila je da joj se oi nekoliko trenutaka prilagoavaju slabom svetlu, i tek tad je videla gde je. Bee to stara prednja soba kue. Na prozore sputene roletne, a vatra u ognjitu mrtva. Od nametaja, bili su tu jedna polica, jedan sto i kau, a pored samog ognjita, krevet, sa koga su upetljani pokrivai skliznuli na pod. Na krevetu je sedeo Aberkam, nag, i grio se i buncao u visokoj temperaturi. "Oh, Boe!" ree Jos. Kolika su mu samo prsa, ogromna, znojem nauljena, prekrivena, kao i stomak, vrtloiima sivih dlaka; kako silovito grabe te njegove ruerde; kako da mu se priblii? Nala je naina. Utvrdivi da je, u groznici, slab, postepeno je postajala sve manje bojaljiva i oprezna. U lucidnim trenucima, posluno je izvravao njene naloge. Pokrila ga je, i preko njega natrpala svu ebad koju je imao i jo, preko svega, tepih iz jedne od nekorienih soba; naloila je najvreliju vatru to je mogla; posle nekoliko sati, on se poe znojiti, pa je znoj toliko curio iz njega da je uskoro i madrac bio sav mokar. "Neumeren si", grdila ga je, u dubini noi, dok ga je gurala i vukla i prisiljavala da se otetura do poluraspadnutog kaua i tamo lei umotan samo u tepih, dok je ona pred vatrom suila njegovu posteljinu. Tresao se, zakaljavao, a ona mu je kuvala trave koje je sa sobom donela, i tako dobijeni aj pila, jo pree vreo, zajedno sa njim. Aberkam iznenada zaspa i ostade da spava kao mrtav; povremeno je, i spavajui, imao napade kalja, ali ga ak ni to nije budilo. Pade u san jednako nenadano i ona, i probudi se, i vide da lei na golom kamenhu ispred ognjita, da vatra zamire, i da se na prozorima dan zabeleo. Aberkam je leao kao planinski lanac ispod tepiha, koji je, to ona sad primeti, bio grozno prljav; disanje mu je bilo hripavo, ali duboko i ravnomerno. Ustajala je - deo po deo; bol po bol; naloila opet vatru, zgrejala se, nakuvala jo aja, pola u istraivanje ostave za hranu. Ostava je bila krcata osnovnih namirnica; ovaj Stareina je, oito, naruivao takve stvari pravo iz Vea, najblieg iole veeg grada. Spremila je sebi dobar doruak, a kad se Aberkam probudio, naterala ga je da popije jo aja od lekovitih trava. Groznica je bila savladana. Opasnost je sad bila voda u pluima, razmiljala je Jos; na to su je upozoravali i kad je Safnan bila bolesna, a ovo je pred njom ovek od ezdeset godina. Ako prestane kaljati, to e biti znak za opasnost. Ona ga natera da lei naslonjen o zid, maltene u sedeem poloaju. "Kalji", ree mu. "Boli", zarea on. "Mora", ree ona, i njegovo 'kah! kah!' poe. "Jo!" nareivala je, a on se zakalja toliko da se naprosto cepao i grio. "Dobro je", ree ona. "Sad spavaj." On zaspa. Tikuli i Gubu mora biti da ve uveliko gladuju! Ona pobee kui, nahrani svoje kune ljubimce, pomazi ih, promeni svoje donje rublje i provede pola sata sedei pored kamina sa Gubuom koji je preo ispod njenog uha. Onda se vrati preko movare, u kuu Stareine. 6

Do veeri, uspela je da osui njegovu posteljinu i da ga vrati u krevet. Tu no provede kod njega, ali ga ujutru ostavi, rekavi: "Vratiu se uvee." Bio je uutan, i dalje veoma bolestan i ravnoduan prema nevoljama, i svojim i njenim. Sledeeg dana bilo mu je vidno bolje; kaalj pun lajma, sazreo, dobar. Veoma je dobro zapamtila dan kad je Safnan poela, konano, da se iskaljava tako. S vremena na vreme bivao je sasvim budan, a kad je donela bocu koju je nala i upotrebila kao 'gusku' za mokrenje, on se okrenuo i pomokrio se sam u to. Oseaj stidljivosti, to je mnogo dobro kod stareina, pomisli ona. Bila je zadovoljna sobom, i Aberkamom. Uverena da je bila od koristi. "Ostaviu te samog noas; gledaj da ti pokrivai ne spadnu. Vraam se ujutro", rekla mu je, zadovoljna to je tako odluna i to nema ko da dovodi u sumnju njene postupke. Ali kad se vratila kui, u bistro, hladno vee, Tikuli je sklupan leao u jednom uglu gde nikada ranije nije spavao. Odbio je hranu, a kad ga je premestila i pokuala da ga mazi i da ga navede da opet spava na krevetu, samo se odvukao na isto mesto. Pusti me, govorio je, gledajui na drugu stranu, okreui oi od nje; zavukao je suvi, crni, otri nos u krivinu prednje noge. Pusti me, govorio je strpljivo, pusti me da umrem, to je ono to radim sad. Spavala je, zato to je bila veoma umorna. Gubu je ostao u movarama celu no. Ujutro je Tikuli bio sasvim isti, sklupan na podu na mestu gde nikad nije spavao. ekao je. "Moram ii", ree mu ona. "Vratiu se uskoro - veoma skoro. ekaj me, Tikuli." Nita nije uzvratio, samo je zurio u nekom drugom pravcu, mutnim, ilibarnim oima. Nije ekao nju. Odmicala je estokim hodom preko movare, suvih oiju, besna, beskorisna. Aberkama zatee u manje-vie istom stanju; nahrani ga itnom kaicom, pobrinu se oko njegovih potreba i ree: "Ne mogu ostati. Bolesno mi je kue. Moram se vratiti." "Kue", ree krupni ovek potmulo. "Lisicopas. Dobila sam ga na poklon od moje kerke." Zato objanjava, zato se pravda? Ode; kui doe i nae Tikulija na istom nestu gde ga je ostavila. Poe neto krpiti, onda nakuva hranu za koju je pretpostavljala da bi je Aberkam mogao jesti, pokua da ita onu knjigu o svetovima Ekumena, o jednom svetu gde nema rata, ali gde je uvek zima, i gde je su ljudi i mukarci i ene. Sredinom popodneva, pomisli da se mora vratiti Aberkamu, i kad poe ustajati, najednom i Tikuli ustade i veoma lagano joj prie. Ona se opet spusti na stolicu i sagnu se da ga podigne, a on unu svoju otru njuku u njenu aku, uzdahnu i lee, spustivi glavu na ape. Uzdahnu jo jednom. Sedela je i glasno plakala neko vreme, ne dugo; pa je ustala i dohvatila onu batovansku motiicu i pola napolje. Iskopa mu grob u jednom sunanom kutku uz samu spoljanju stranu kamenoga dimnjaka. Vrati se i podie Tikulija i pomisli sa drhtajem sree, ali sree nalik na strah: "Nije mrtav!" Bio je mrtav, ali jo ne hladan; gusto crveno krzno zadravalo je toplotu tela unutra. Umota ga u svoju plavu maramu i uze u naruje, pa ga odnese do njegovog groba, oseajui ak i sad, kroz tanku tkaninu, Tikulijevu toplinu, ali i prvu, laku ukruenost tela, kao da se pretvara u drveni kip. Zatrpa grob zemljom i odozgo poloi jedan kamen koji je ispao iz dimnjaka. Nita nije mogla rei, ali je u svome duhu drala jednu sliku kao molitvu, sliku Tikulija kako trkara po suncu negde. Na trem je ostavila hranu za Gubua, koji se ceo dan nije vratio kui, i opet se popela na drvenu stazu i krenula. Bilo je tiho vee, naoblaeno. Trske stajahu sive, u vodama olovnog sjaktanja. Aberkam je sedeo na krevetu i jasno se videlo da mu je jo bolje; moda jo pomalo temperature, ali nita ozbiljno. Bio je gladan, dobar znak. Kad mu Jos donese posluavnik, on ree: "Je l' dobro kuetu?" "Nije", ree ona i okrete se od njega. Tek minut kasnije uspe rei: "Uginulo." "U rukama Bojim", promumla duboki glas, a ona vide Tikulija opet na suncu, ili u neemu drugom, prisutnom; u nekom prisustvu koje je kao svetlost sunca. "Da", ree ona. "Hvala ti." Usne su joj drhtale, grlo joj se zatvorilo. Ispred oiju - samo are na onoj plavoj marami, are u obliku listova tampanih tamnijom plavom bojom. Ona nae sebi neto da radi. Uskoro se vrati do ognjita i sede pokraj same vatre, obuzeta velikim umorom. "Pre nego to se Gospodar Kamije latio maa, bio je pastir", ree Aberkam. "A zvali su ga Gospodar zveri i 'jelenar', jer kad je odlazio u umu, zalazio je meu jelene, a i lavovi su zajedno sa njim zalazili meu jelene, a nikakvu tetu nisu inili. Niti se iko plaio." Ovo je rekao tako tiho, da je Jos tek posle nekog vremena shvatila da on to navodi iz Arkamije. Ona nabaci jo jedan blok treseta na vatru i opet sede. "Kai mi odakle si, Stareino Aberkame", ree ona. 7

"Sa plantae Geba." "Na istoku?" On klimnu glavom. "Kako je bilo?" Vatra ostade priguena; davala je dim otrog mirisa. No je bila napeto tiha. Kad se Jos doselila iz grada ovamo, prvih nekoliko noi ta tiina ju je budila. "Kako je bilo", ree on maltene apatom. Kao i veina ljudi njihove rase, imao je duicu oka tako prostranu, da je svojom tamnom bojom gotovo ispunjavala oko; ali ona vide i belinu beonjae, kao sev, kad je Aberkam pogledao ka njoj. "Pre ezdeset godina", ree on. "iveli smo u stambenom bloku na plantai. Bili su zasadi trske; neki od nas su sekli trsku, neki radili u mlinu. Veina ena, a i mala deca. Gotovo svi mukarci, i deaci preko devet ili deset godina, silazili su u rudnike. I poneka devojica, traili su ba male, da bi se mogle uvlaiti u okna gde odrasli ljudi nisu mogli ui. Ja sam bio krupan. Poslali su me u rudnik kad sam imao osam godina." "Kako je bilo?" "Mrak", ree on. Jos opet vide sev njegovih beonjaa. "Osvrem se i pitam se kako smo iveli? Kako smo mogli ostajati ivi na takvom mestu? Vazduh je dole u rudniku bio toliko pun praine da je bio crn. Crni vazduh. U njega svetlost rudarskog fenjera nije prodirala ni dva metra. U veini jama bilo je vode, oveku do kolena. U jednoj jami se jedna naslaga mekog uglja zapalila, tako da je ceo sistem bio pun dima. Pa ipak su nastavili rad, zato to su bogate naslage leale iza toga. Nosili smo maske, filtere. Uglavnom beskorisne. Udisali smo dim. Ja uvek pomalo hripim kao ovo sad. Nije ovo samo od berlota. To je od starog dima. Ljudi su umirali od 'crnih plua'. Svi. Sa etrdeset, etrdeset pet godina. Kad umre, Gazde daju tvom plemenu pare. Bonus za smrt. Neki ljudi su smatrali da iz tog razloga vredi umreti." "Kako si se izvukao?" "Moja majka", ree on. "Bila je kerka stareine sela. Uila me je. Veri i slobodi." To je on i ranije ovako odgovarao, pomisli Jos. Ovo mu je uveban odgovor, njegov standardni mit. "Kako? ta je rekla?" Pauza. "Pouavala me je Svetim reima", ree Aberkam. "Pa mi je rekla: 'Ti i tvoj brat, vi ste pravi ljudi, vi ste ljudi Gospoda, njegovi sluge, njegovi ratnici, njegovi lavovi: samo vi. Gospodar Kamije doao je sa nama sa Starog sveta, i sad je na, sad ivi meu nama.' Dala nam je imena Aberkam, Jezik gospodnji, i Domerkam, Ruka gospodnja. Da govorimo istinu i da se bijemo za slobodu." "ta je bilo s tvojim bratom?" upita Jos posle nekog vremena. "Poginuo kod Nadamija", ree Aberkam, a onda oboje utonue u utanje, neko vreme. Nadami je bilo prvo veliko bojite Ustanka koji je, mnogo kasnije, doneo Osloboenje planeti Jeovi. Na plantai Nadami, robovi i graani prvi put su ratovali rame uz rame protiv vlasnika. Da su robovi due odrali svoje poloaje protiv vlasnika, protiv korporacija, sloboda im je mogla doi godinama ranije. Ali oslobodiaki pokret se neprestano razdirao zbog plemenskih neprijateljstava i zbog predvodnika koji su se na osloboenim teritorijama otimali za vlast, ili stupali u nagodbe sa Gazdama da bi uvrstili svoje dobitke. Trideset godina rata i razaranja, i tek onda su Verelijanci, neznatna manjina, potueni i isterani sa Jeove, tako da su se Jeovljani mogli sasvim posvetiti meusobnom ubijanju. "Tvoj brat je imao sree", ree Jos. Onda pogleda preko puta, ka Stareini, da vidi kako e on reagovati na ovaj izazov. Njegovo veliko, mrano lice imalo je, pri svetlosti vatre, neto blai izraz. Kosa njegova, seda i gruba, pobegla je iz labave kike koju mu je ona isplela da mu je skloni sa oiju, i opet mu se vukla ispred lica. On ree polako i blago: "Bio mi je mlai brat. Bio je Enar na bojitu Pet vojski." A, je li tako? Znai, ti si Gospodar Kamije lino? - uzvrati mu Jos, u mislima, darnuta, ironino i ljuto. Kakav ego! Ali, svakako, moglo se shvatiti i drugaije. Enar je u toj bici podigao ma da ubije svog starijeg brata, kako taj ne bi postao gospodar celog sveta. Ali mu je Kamije rekao da taj ma znai smrt za njega samog, Enara; da nema vladavine i nema slobode u ivotu, nego samo u naputanju ivota, i svake enje i elje. Enar je tad poloio ma na zemlju i otiao u divljinu, u utanje, rekavi samo: "Brate, ja sam ti." A Kamije je podigao taj ma, i krenuo u boj protiv Vojski pustoi, znajui da pobede nema. Dakle, ko je ovaj ovek ovde? Ovaj grmalj od oveka? Ovaj bolesni starac, ovaj deki zavuen u dubine rudnikog mraka, ovaj siledija, lopov i laov koji je zamiljao da moe govoriti u ime Boga?

"Suvie priamo", ree Jos, iako ve pet minuta nisu prozborili ni re. Ona mu nasu olju aja i skide sa vatre ajnik, koji bee tamo ostavila da bi tihim kljuanjem odravao stalnu vlanost vazduha. Dohvati al. Aberkam ju je gledao sa onim istim blagim izrazom lica, maltene zbunjenim. "Slobodu sam hteo", ree on. "Nau slobodu." Nje se nije nita ticala njegova savest. "Ostani u toplom", ree ona. "Izlazi?" "Na drvenoj stazi ne mogu zalutati." Ipak je to bilo udnovato peaenje, jer nije imala fenjer, a no je bila ba mrkla. Razmiljala je, prstima stalno nalazei ogradu stazice, o tom crnom vazduhu o kome joj je ispriao, vazduhu koji, dole u rudnicima, guta svetlost. I o Aberkamovom crnom, tekom telu. Zatim: kako ona retko eta sama u noi. Kad je bila dete na plantai Bani, robove su nou zakljuavali u stambeni blok. ene su ostajale na enskoj strani, i nikad nisu izlazile same. Pre Rata, kad je dola u grad kao osloboenica i poela uiti u koli za radnu obuku, osetila je prvi put ukus slobode; ali u zlim godinama Rata, pa ak i posle Osloboenja, ena opet nije mogla nou bezbedno ii sama. Nije bilo policije u radnikim kvartovima, niti ulinog osvetljenja; gospodari lokalnih bandi slali su svoje ratnike u napad. ak i danju si morala da budno pazi, da nastoji ostati sa gomilom sveta, da uvek bude sigurna da postoji i neki otvoren pravac za bekstvo. Poe se brinuti da e promaiti ravanje, ali, dok do njega stie, oi joj se toliko privikoe na mrak, da ga sasvim lepo vide; ak i mrlju u bezobliju ritova - svoju kuicu. ula je prie da tuini, oni iz svemira, vrlo slabo vide nou. Oi su im male, u sredini imaju samo crnu takicu, a okolo nje sve belo, kao uplaeno tele. Josi se njihove oi nisu dopadale, ali je volela boje njihove koe, uglavnom tamnosmee ili crvenkastosmee, toplije od sivkaste smee koe robova ili plavocrne koetine koju je Aberkam dobio od robovlasnika to je silovao njegovu majku. To je cijanidna koa, govorili su tuini utivo; a oi, oi su 'prilagoavanje ula vida na spektar zraenja sunca u sistemu Verel'. Gubu je na silaznoj, blatnoj stazi plesao oko njenih nogu, tih, i repom ju je povremeno golicao po nogama. "Pazi ti, ej", grdila ga je. "Nagaziu te." Bila mu je zahvalna i uzela ga je u ruke im su uli u kuu. Nema dostojanstvenog, ali radosnog pozdrava Tikulijevog; nema ove noi, i nikad vie biti nee. Ruu-ruuruu, preo je Gubu ispod njenog uha, sluaj mene, ovde sam ja, ivot tee dalje, gde je veera? Stareina je ipak navukao i malo, malecno zapaljenje plua, pa je Jos otila u selo da pozove kliniku u Veu. Poslae jednog lekara opte prakse, koji ree: da bolesnik dobro napreduje, fino, samo neka sedi i fino iskaljava, samo ga treba malo pogledati s vremena na vreme, dobro je, i ode, mnogo vam hvala. Zato je Jos provodila popodneva sa njim. Kua njena izgledala je bez Tikulija vrlo tmurno, dani pozne jeseni bili su vrlo hladni, a, uostalom, ta je drugo imala da radi? Volela je Aberkamovu mrku kuerinu na splavu. Nije nameravala da isti kuu ni ovom Stareini, ni ma kom drugom mukarcu koji sam ne isti svoju kuu, ali je pomalo petljala po njoj, zavirivala u sobe koje Aberkam, oito, nije koristio, ili ak nikada ni video. Nala je na spratu jednu sobu sa dugakim, niskim prozorima du celog zapadnog zida koja joj se dopala. Tu jednu je poistila, i oprala prozore, ija su okna bila sastavljena od malih komada zelenkastog stakla. Kad je Aberkam spavao, Jos je odlazila gore, u tu sobu, i sedela na jedinom tamonjem komadu nametaja, pocepanom vunenom ebetu. Kamin je bio zatvoren naslaganim ciglama, ali je odozdo, od vatre u kojoj je treset goreo, stizala toplota, pa je Jos, leima naslonjena na tople cigle, pri sunevom sjaju koji je koso priticao kroz prozore, ipak bila zgrejana. Tu je oseala mir koji kao da je pripadao sobi samoj, obliku tog vazduha, zelenkastom, talasavom staklu prozora. Tu je sedela u tiini, ne bavei se niim, zadovoljna, kako u svojoj sopstvenoj kui nikad nije sedela. Stareini se snaga vraala sporo. esto je bio zlovoljan, tmuran, onaj prostak kakvim ga je u poetku smatrala, uvaljan u tupi egocentrini sram i bes. U nekim drugim danima, bio je voljan da govori; a pokatkad, ak i da slua. "itam jednu knjigu o svetovima Ekumena", ree Jos, ekajui da njihovi kolai od pasulja budu gotovi s jedne strane, pa da ih prevrne da se peku i sa druge strane. Poslednjih nekoliko dana spremala je ruak kod njega, pa je i ruala tu, s njim, u pozno popodne; prala sudove i odlazila kui pre mraka. "Veoma je zanimljiva. Nema nikakve sumnje, mi smo daleki potomci naroda sa Haina, svi mi. I mi, i ovi tuini iz svemira. ak i ivotinje, nae i njihove, imaju zajedniko poreklo." "To neki tako kau", zabrunda on. "Nije pitanje ko ta kae", ree ona. "Ko god pristane da pogleda dokaze, videe da je tako; to su genetske injenice. One nee postati nimalo drugaije zbog toga to ih ti ne voli." 9

"ta je 'injenica' stara milion godina?" ree on. "Kakve veze ona ima sa tobom, sa mnom, sa nama? Ovo je na svet. Mi smo ovi koji jesmo. Mi sa njima nemamo nita." "Sad imamo", ree ona, tonom malice neozbiljnim, prevrui kolae. "Ne bismo imali, da je ispalo po mome." Ona se nasmeja. "Ne odustaje, a?" "Ne", ree on. Kad su ruali, on u postelji sa posluavnikom u rukama, a ona sedei na stoliici pored ognjita, Jos nastavi razgovor, sa oseanjem da izaziva bika, da zaikava lavinu da se obrui; jer iako je bio jo bolestan i slab, ipak je imao u sebi onu staru pretnju, ipak je bio tako veliki, i to ne samo telom. "Da li je, zapravo, samo to bilo posredi?" upita ona. "Svetska stranka. Da planeta bude samo naa, bez tuina? Samo to?" "Da", ree on, mrkom, dalekom tutnjavom. "Zato? Ekumen bi mogao toliko stvari deliti sa nama. Slomio je vladavinu korporacija nad nama. Ekumen je na naoj strani." "Dovedeni smo na ovaj svet kao roblje", ree on, "ali to je na svet, na kome treba da naemo svoje puteve. Kamije je doao sa nama, pastir, vezivatelj, Kamije od maa. Ovo je na svet. Naa zemlja. Niko je ne moe nama dati. Nije nam potrebno da sa drugim narodima 'delimo' neka zajednika znanja ili bogove. Mi ovde ivimo, na ovom tlu. Ovde umiremo da se ponovo pridruimo Gospodu." Posle nekog vremena, ona ree: "Imam kerku, i unuka i unuku. Oni su pre etiri godine otili sa ovog sveta. Poleteli su brodom za Hain. Sve ove godine koje u ja proiveti dok ne umrem, za njih su kao nekoliko minuta, kao jedan sat. Putovae osamdeset godina - jo sedamdeset est. Do te druge planete. Oni e iveti i umreti tamo. Ne ovde." "Jesi li ti bila saglasna da odu?" "Njena je odluka bila." "Ne tvoja." "Ja ne ivim njen ivot." "Ali si ojaena", ree on. utanje koje se spustilo izmeu njih bilo je teko. "To je pogreno, pogreno, pogreno!" ree on, glasom jakim i bunim. "Imali smo svoju sudbinu, svoj sopstveni put ka Gospodu, a oni su nam to oduzeli - i sad smo opet robovi! Mudri tuini, naunici sa svim tim znanjima i pronalascima, nai, navodno, preci - kau: 'Uradite ovo!' i mi uradimo, 'Uradite ono!' i mi uradimo. 'Ukrcaj svoju decu u ovaj divan brod i poleti na nae divne svetove!' I deca su odvedena, nee se vratiti nikad svome domu. Nee nikad ni znati svoj dom. Nikad nee znati ko su. Nikad nee znati ije su ih ruke mogle drati." Bilo je to dranje govora; ona nije mogla znati da li je taj govor ve odrao, moda jednom ili stotinu puta, velianstveno, razvikano palei masu; oi su mu zasuzile. I njene. Odbijala je da mu dopusti da je upotrebi, da mu ona bude instrument za svirku, da potpadne pod njegovu mo. "Ako bih se i sloila s tobom", ree ona, "ipak, ipak, zato si varao, Aberkame? Lagao si sopstveni narod, krao si!" "Nikad", ree on. "Sve to sam ikada radio, uvek, svaki moj dah, sve je bilo za Svetsku stranku. Da, troio sam novac, sav novac koji sam mogao dohvatiti, ali za ta, ako ne za nau stvar? Da, pretio sam Izaslaniku Ekumena, mislio sam da oteram i njega i sve njih sa ovog sveta! Da, lagao sam ih, jer oni ele da upravljaju nama, da nas poseduju, a ja sam spreman da uinim bilo ta da spasem moj narod ropstva - bilo ta!" Poeo je udarati ogromnim pesnicama po brdu svojih kolena, ali i hvatati vazduh, i jecati. "A ne mogu da uinim nita, o, Kamije!" povika on i zagnjuri lice u ake. Sedela je utke, do srca proeta muninom. Posle dugog vremena, obrisao je lice akama, kao dete, zagladio grubu, raupanu kosurinu unazad, protrljao nos i oi. Podigao je posluavnik, poloio ga na kolena, dohvatio viljuku, odsekao pare kolaa od pasulja, stavio ga u usta, savakao, progutao. Ako moe on, mogu i ja, pomisli Jos, i uradi isto tako. Pojedoe ruak. Ona ustade i prie da odnese njegov posluavnik. "Izvini", ree. "Bilo je propalo jo tada", ree on vrlo tiho. Die pogled i zagleda joj se u oi, sada je videi, to se, po njenom oseaju, retko deavalo. Stajala je, ne razumevi, i ekala. 10

"Bilo je propalo jo tada. Pre toliko godina. Ono u ta sam verovao kod Nadamija. Naime, da samo treba da ih isteramo, i da e tada biti sloboda. Rat se nastavljao, otezao, a mi smo zalutali. Znao sam da je la. ta je, dakle, marilo ako sam lagao jo i vie?" Razumela je samo to da je on duboko uznemiren i verovatno malice lud, i da je pogreila to ga je zaikavala. Oboje su stari, oboje potueni, oboje izgubili svoju decu. Zato ona eli da mu nanese bol? Ona na tren stavi aku preko njegove, nita ne govorei, pa podie posluavnik. Dok je u sudoperu prala posue, on je pozva: "Hodi ovamo, molim te!" To nikada ranije nije uradio, pa Jos pohita u sobu. "Ko si bila?" Stajala je i buljila u njega. "Pre dolaska ovamo", ree on nestrpljivo. "Otila sam sa plantae u kolu za obrazovanje", ree ona. "ivela sam u gradu. Predavala sam fiziku. Bila sam savetnik za dranje nastave iz prirodno-naunih predmeta u naim kolama. Odgajila sam kerku." "Kako ti je ime?" "Jos. Od plemena Sedevi, iz Banija." Klimnuo je glavom, a ona saeka jo trenutak, pa se vrati pranju sudova. Ni ime mi nije znao, pomisli ona. I tog dana, kao i svakog, Jos ga je terala da ustane, da se proeta, sedi na stolici; bio je posluan, ali ga je to zamaralo. Jedno popodne ona ga natera da proeta znatno vie, a on, kad se vrati u krevet, odmah sklopi oi. Ona otklizi uz kriputave stepenice u sobu sa zapadnim prozorom i ostade tamo da sedi, dugo, u savrenoj smirenosti. Sledeeg dana, kad doe vreme ruka, ona ga natera da sedi za stolom, na stolici. Poe priati, da ga razvedri; jer on se bez bunjenja pokoravao njenim zahtevima, ali je izgledao tmuran i sumoran, a ona se kajala to ga je jue uznemirila. Zar nisu oboje doli ovamo da bi sve to ostavili iza sebe, sve svoje greke i neuspehe, ba kao i sve svoje ljubavi i pobede? Ispria mu o Vadiju i Ejadi, isprede celu pripovest o dvoje zaljubljenih kojima su zvezde ocrtale nesrenu sudbinu; i ree da su to dvoje, upravo sad, ovog popodneva, u njenoj kui, u postelji. "U prvo vreme, kad su dolazili, nisam imala kuda da idem", ree ona. "Umelo je da bude prilino nezgodno, u ovakvim, hladnim danima. Smucala sam se po radnjicama u selu. Ovo je, moram rei, bolje. Dopada mi se ova kua." On je samo othuknuo, ali imala je oseaj da slua pomno i maltene da se napree da razume, kao stranac koji ne zna jezik. "Tebi nije osobito stalo do kue, a?" ree ona i nasmeja se, posluivi njihovu supu. "Pa, bar si iskren. A vidi mene, glumim da sam svetica, kao, pravim svoju duu, a ovamo se vezujem za stvari, dopadaju mi se stvari, volim stvari." Sede uz vatru da pojede supu. "Ima jedna divna soba na spratu", ree, "ona prednja na uglu, koja gleda ka zapadu. Neto se dobro desilo u toj sobi, moda su neki zaljubljeni iveli nekada u njoj. Volela bih odatle da gledam preko movara." Kad se spremala da poe kui, on upita: "A oni nee biti tamo?" "Lanad? Oh, nee. Odavno su njih dvoje otili. Vratili su se svojim porodicama punim mrnje. Pretpostavljam da bi se uskoro zamrzeli i oni, kad bi im se ostvarilo da ponu zajedniki ivot. Oni su veoma neobrazovani. Kako da se ne mrze? To je selo vrlo uskogrudo i vrlo siromano. A njih dvoje, kao da sve to znaju, dre se uporno za svoju ljubav... svoju istinu..." "'vrsto ka dobru prionuti'", ree Aberkam. Znala je taj navod. "Da li bi eleo da ti je itam?" upita ona. "Imam Arkamiju. Mogla bih je doneti." Odmahnuo je glavom, osmehnuo se neoekivano, iroko. "Nema potrebe", ree. "Znam je." "Celu?" On klimnu glavom. "Mislila sam i ja da je uim napamet - bar deo - kad sam dola u ovaj kraj", ree ona, zadivljena. "Ali nikako da ponem. Nikako da se nae vreme. Jesi li je ti ovde nauio?" "Mnogo ranije. U zatvoru, u Gebi", ree on. "Tamo je bilo vremena u izobilju... Ovih dana, leim sam i recitujem Arkamiju samome sebi." Njegov se osmeh zadravao, iako je sad gledao gore, ka Jos. "Ona mi pravi drutvo kad ti nisi tu." Stajala je, zanemela. 11

"Tvoje prisustvo mi je slatko", ree on. Ona se umota u al i pouri napolje, uz jedva nekako progunan pozdrav na odlasku. Kui je ila okruena gomilom smetenih, meusobno suprotnih oseanja. Kakvo je udovite taj ovek! Pa on sa njom flertuje: tako je, sumnje nema. Nabacuje joj se, trebalo bi rei. A lei u krevetu kao veliki vo udaren u glavu, iti kad die, kosa mu bela! Namestio neki, kao, dubok, mek glas, taj osmeh, zna on kako da koristi taj osmeh, kako da ga ukljuuje samo retko. Ume taj da se privue eni, hiljadu ih je ve prevrnuo ako su prie istinite, prevrnuo, navukao i napustio: evo ti malo sperme, od Stareine tvoga, za uspomenu, a sad zbogom, mala. Oh, Boe! Pa, ta joj bi da mu onako ispria o Ejid i Vadiju, da su u njenoj postelji? Glupao glupa, ree ona sebi, grabei dugim koracima u opaki istoni vetar koji je ibao posivelu trsku. Budalo matora, matora. Gubu joj izie u susret, pleui, tupkajui apama mekano po njenim nogama i rukama, i maui kratkim, na kraju uvorenim, crno-pegastim repom. Jos bee ostavila vrata otvorena, da bi on mogao ui; a on je i bio sposoban da ih, guranjem, otvori. Sad su stajala odkrinuta. Perje nekakve male ptice bilo je razbacano po celoj sobi, a na asuri ispred ognjita bilo je malo krvi i neki komadi utrobe. "udovite", ree mu ona. "Ubistvo napolju!" On otplesa svoj bojni ples, uz povike 'Huu! Huu!' Onda je prespavao celu no sklupan tano iza nje, u udubini njenih lea, pri dnu kime. Svaki put je revnosno ustajao, pentrao se preko nje i sklupavao se sa suprotne strane, kad god bi se ona okrenula na drugu stranu. A vrtela se esto, zamiljajui ili sanjajui teinu jednog krupnog tela, teinu aka na svojim grudima, usne kako poteu bradavice i sisaju iz njih ivot. Skratila je posete Aberkamu. Mogao je, sad, da ustaje, da se sam brine o svojim potrebama, sam sebi da sprema doruak; ona je pazila da u kanti za gorivo, pored dimnjaka, uvek bude komae treseta i da mu ostava za hranu bude puna, ruak mu je donosila, ali nije ostajala da rua s njim. Bio je najee vrlo ozbiljan i uutan, a ona je pazila ta pria. Zazirali su jedno od drugog. Nedostajali su joj oni sati na spratu u zapadnoj sobi; ali to je bilo zavreno, bilo je kao neki san, jedna slatkoa koja je otila. Ejid doe sama u Josinu kuicu jedno popodne, natmurena lica. "Mislim da vie neu da dolazim", ree ona. "ta nije u redu?" Devojka slegnu ramenima. "Da li motre na tebe?" "Ne. Ne znam. Nego, mogla bih da, zna. Da ostanem nakokana." Bee to stara robovska re za trudnou. "Upotrebljavali ste sredstva protiv zaea, zar ne?" Ona je za njih dvoje nakupovala veliku koliinu toga, u Veu. Ejid neodreeno klimnu glavom. "Mislim da nije u redu", ree i napui usta. "ta nije u redu? Voditi ljubav ili upotrebljavati sredstva protiv zaea?" "Mislim da nije u redu", ponovi devojka, uz jedan brzi, osvetoljubivi pogled. "Pa, dobro", re Jos. Ejid se okrete. "Zbogom, Ejid." Bez ijedne rei, Ejid ode blatnom stazom. "vrsto ka dobru prionuti", pomisli Jos gorko. Ode oko kue, do Tikulijevog groba, ali bilo je suvie hladno da bi se stajalo dugo, bila je nepomina studen, kao usred zime, bolna. Ona ue i zatvori vrata. Soba joj se uini mala, niska i mrana. Potmula tresetna vatra se dimila i arila, gorei bezvuno. Nikakav zvuk nije se uo oko kue. Vetar je stao, trska okovana ledom je mirovala. Hou drva, hou vatru od drva, pomisli Jos. Da plamen skae i pucketa, da bude ona vatra uz koju se priaju prie, kao to smo imali u babinoj kui na plantai. Sledeeg dana ona ode jednom od blatnih staza sve do jedne ruevne kue udaljene nekih osam stotina metara, pa sa ulegnutog trema poupa nekoliko dasaka. Te noi u njenom ognjitu tutnjala je silovita vatra. Ona poe svakodnevno, pa i vie nego jednom dnevno, odlaziti do te ruevine, i nazida poprilinu gomilu drveta pokraj gomile iseenog treseta. Pokraj samog dimnjaka bio je, u jednom kutku, krevet, a u drugom kutku, te dve gomile goriva. Nije vie odlazila kod Aberkama; on se oporavio, a ona je htela da ide samo ako ima neku svrhu. Due daske nije imala ime da see na komade, pa ih je gurala u vatru jednim 12

krajem, da gore malo-po malo: jedna daska - celo vee. Sedela je uz blistav plamen i trudila se da naui prvu knjigu Arkamije. Gubu je leao na ognjinim kamenovima i ponekad gledao oganj i aputao svoje 'ruu, ruu', a ponekad spavao. Toliko je mrzeo da izlazi meu ledene trske, da mu je Jos napravila malu kutiju sa zemljom u sobici gde je prala sudove, a on je tu obavljao svoje potrebe vrlo uredno. Duboka studen se nastavljala, najgora zima koju je Jos dosad doivela u ovim ritovima. Snane promaje koje su duvale kroz zidove dovedoe je do pukotina za ije postojanje dotad nije znala; nije imala krpe koje bi tu zagurala, pa je upotrebila blato i zguvanu barsku travu. Ako bi dopustila da se vatra ugasi, kuica bi jedan sat kasnije bila kao ledara. Ali vatrica od treseta, zagrnuta, omoguavala je Josi da pregura celu no. Danju je na vatru nabacivala esto jo po jedno pare drveta, radi blistanja, radi drutva koje joj je vatra inila. Morala je, ipak, otii jednom i u selo. Danima je to odlagala, nadajui se da bi zima mogla da popusti, ali joj ponestade praktino sve. A hladnoa stee gore nego ikad. Blokovi treseta koje je sad stavljala na vatru bili su puni zemlje i slabo su goreli, vie su se dimili; zato ona ubaci uz njih i pare drveta, da vatrica bude ivahnija, a kua toplija. Onda se umota u sve jakne i alove to je imala, sve jedno preko drugog, pa uze vreu i poe. Gubu ju je mirkavo gledao sa ognjita. "Lentino jedna", ree mu ona. "ivotinjo jedna mudra." Hladnoa - da te strava uhvati. Ako se okliznem na ovom ledu i slomim nogu, najverovatnije danima nee naii niko, pomisli ona. Ostau da leim tako, i kroz nekoliko sati biu mrtva i zaleena. Pa dobro, pa dobro, pa ta, u rukama sam Bojim, a kroz neku godinu ima da crknem i tako, i tako. Samo, Gospode Boe dobri, daj da stignem u selo i da se ogrejem! Stie tamo i provede dugo vreme u prodavnici slatkia, trudei se da nadoknadi svoje zaostajanje u pogledu najnovijih traeva, i itajui u starim novinama o novom ratu u istonoj pokrajini. Ejidine tetke, kao i Vadin otac, majka i tetke, svi su je pitali kako je Stareini. Uzgred joj rekoe da svrati u kuu svog stanodavca, Kebija, jer on ima neto za nju. Imao je paket jeftinog, odvratno loeg aja za nju. Savreno voljna da mu omogui obogaivanje due, ona mu se zahvali za aj. On upita o Aberkamu. Taj Stareina je neto poboljevao? Sad mu je bolje? Zapitkivao je; ona je odgovarala ravnoduno. Lako je iveti u tiini, pomisli ona; ono to ja ne bih mogla, to je da ivim sa ovim glasovima. Nije joj se nikako htelo da krene iz tople sobe, ali torba je ve bila tea nego to je Jos volela nositi, a ledena mesta na puteljku tee e se videti kad svetlost pone da slabi. Ona se pozdravi sa Kebijem i poe kroz selo i opet na drvenu stazu. Bilo je i poznije nego to je mislila. Sunce je potonulo sasvim nisko, pa se jo i sakrilo iza jedine trake oblaka na nebu inae sasvim golom, kao da ba namerno uskrauje i tih pola sata topline i svetla. Jos je elela da stigne kui i ogreje se, i zato je grabila pravo napred. Poto je, plaei se leda, gledala neprestano samo u puteljak ispred sebe, prvo je samo ula taj glas, prepoznala ga i pomislila: Aberkam opet skrenuo s pameti! Jer on je trao njoj ususret i vikao neto. Stala je, u strahu od njega, ali on je izvikivao njeno ime. "Jos! Jos! U redu je!" vikao je i dotutnjao pravo do nje, izbezumljena ljudeskara, sav prljav, blatnjav, sa ledom i blatom u sedoj kosi, aka crnih, odee crne, a u oima mu je videla belo, dva kruga belog oko crnine duica. "Odbij!" ree ona. "Dalje od mene, dalje!" "U redu je", ree on, "ali kua, kua..." "ta kua?" "Tvoja kua, izgorela. Video sam, iao sam u selo, videh dim nad ritovima..." Priao je on jo, ali je Jos stajala ukoena i nije ga nita ula. U odlasku, zatvorila je vrata i pustila da kukica padne. Nije zakljuala, ali je pustila da kukica padne, dakle Gubu nije mogao izii. Ostao je u kui. Zabravljen unutra: blistanje u oajnim okicama, pla njegovog glasia... Ona poe napred; Aberkam joj se isprei. "Da proem", ree ona. "Moram da proem." Ostavi torbu i dade se u trk. Ali je sila uhvati za ruku, zaokrete i baci nazad, kao da je poduhvaena ogromnim morskim talasom. Oko nje, sa svih strana - ta telesina, taj ogroman glas. "U redu je, mae je u redu, u mojoj je kui", govorio je. "Sluaj, sluaj me, Jos! Kua je izgorela. Mae je dobro." "ta se desilo?" razvika se ona besno. "Putaj me! Ne razumem! ta se desilo?" "Molim te, molim te da se smiri", poe je on preklinjati, ali i putati. "Proi emo tamo. Videe. Nema mnogo da se vidi." 13

Vrlo drhtavo, ona poe naporedo sa njom. Aberkam joj ispria ta je bilo. "Ali kako je zapoela?" upita ona. "Kako je mogla?" "Iskra; ostavila si da vatra gori? Naravno, naravno da jesi, hladno je. Ali bilo je i rupa u dimnjaku, gde je kamenje poispadalo, video sam ja to. Ako je bilo zaloeno i drvo, moda su varnice letele - pa se moda zapalila neka daska u podu, ili trava u krovu. U tom sluaju sve mora da izgori, po ovako suvom vremenu, sve je isueno, nema kie. Oh, moj Boe, slatki Gospode, ja mislio da si ti unutra. Da si u kui. Video ja vatru, a bio sam na ovoj stazi, a onda sam bio pred vratima, a kako, ne znam, da li sam leteo, ne znam, pa sam gurao, ali sputena kukica, pa sam razvalio, kad unutra ceo zadnji zid i cela tavanica bukte, bukte... Dima je bilo toliko, da nisam video da li si unutra, uao sam, ta ivotinjica se krila u uglu, pa sam pomislio kako si plakala kad je ona druga uginula, i pokuao da je uhvatim, ali je u sekundi mugnula napolje, onda sam video da unutra nema nikog i poao ka vratima, kad odjednom - ceo krov padne." On se nasmeja, divalje, likujui. "Pao mi na glavu, vidi?" Sagnuo se ka njoj, ali ona ni tako nije bila dovoljno visoka da vidi njegovo teme. "Video sam tvoju kofu i pokuao da sipam vodu na prednji zid, da bar neto ostane, ali sam uvideo da je to ludost, da sve gori i da nee nita ostati. Onda sam krenuo stazom, a tamo me je ekala tvoja ivotinjica i sva se tresla. Pustila me je da je uzmem, a ja nisam znao kuda bih s njom, pa sam je poneo kui i tamo ostavio. Zatvorio sam vrata. Unutra je bezbedna. Onda sam pomislio da ti mora biti da si u selu, pa sam krenuo da te traim." Dooe do ravanja na stazi. Ona stade, uhvati se za ogradu drvene stazice i pogleda dole. Mrlja dima, neto zgureno, crno. Crni tapovi. Led. Poela se sva tresti, i toliko joj je pozlilo da je morala unuti. Gutala je hladnu pljuvaku. Nebo i trske poee da se vrte u krug, sa leve strane ka desnoj, oko njene glave; to nije mogla zaustaviti. "Ma, hajde, hajde, u redu je. Hodi sa mnom." Bila je svesna tog glasa, tih aka i ruku, prostrane topline na kojoj nalazi oslonac. Poe, oiju zatvorenih. Posle nekog vremena bila je sposobna da ih otvori i da gleda stazu, pomno. "Auh, torba, ostavila sam torbu - to mi je sve to imam", ree ona odjednom, maltene kroz nekakav smeh; okrete se i umalo da padne, jer se vrtoglavica ponovo pokrenula. "Poneo sam. Idemo, ima samo jo malo da se ide." Nosio je njenu torbu na udan nain, u prevoju jedne ruke. Druga ruka bila je obavijena oko nje, pomagala Josi da ostane uspravno i hoda. Dooe u njegovu kuu, u onu mranu, izgraenu na splavu od balvana. Kua je gledala, sada, ka velianstvenom nebu narandaste i ute boje, kroz koju su se zrakasto irili mlazevi ruiaste boje sa mesta gde je sunce zalo; 'Suneva kosa', tako su to zvali kad je bila dete. Okrenue lea toj slavi, uoe u tamnu kuu. "Gubu?" ree ona. Trebalo je malo due tragati za njim. Bio se sakrio ispod kaua. Morala ga je izvui silom, nije hteo sam da joj prie. Krzno mu je bilo puno praine, i otpadalo je, ostajalo joj u rukama kad je poela gladiti Gubua. Na ustima je imao malo bele pene, a u njenom naruju je ostao uutan i drhtao je. Gladila je i gladila srebrnasta pegava lea, pegave bokove, svilenasto belo krzno na trbuhu. On najzad sklopi oi; ali im se ona samo malo pomae, on skoi i otra opet pod kau. Ona sede i ree: "Izvini, izvini, Gubu, izvini." uvi njen glas, Stareina se vrati u tu sobu, iz prostorije za pranje sudova u koju je bio otiao. Drao je mokre ake pruene ispred sebe, a ona se pitala zato ih ne obrie. "Je l' mu dobro?" upita on. "Trebae mu neko vreme", ree ona. "Poar... i nepoznata kua. Oni su... make su teritorijalne. Ne vole nepoznata mesta." Nije uspevala da sredi misli, a ni rei, dolazile su isprekidano, ispreturano. "Znai, to je maor?" "Jeste, pegav." "Te ivotinje, kuni ljubimci, pripadale su Gazdama, bile su u gazdakim kuama", ree on. "Mi ih nikad nismo gajili." Ona pomisli da je to optuba. "Stigle su sa Verela zajedno sa Gazdama, da", ree ona. "A tako smo i mi." Tek kad su joj te rei izletele, otro izgovorene, ona se doseti da je Aberkam moda hteo da se izvini, time to je rekao, za svoje neznanje. On je jednako stajao sa akama ispruenim kruto. "Izvini", ree. "Trebae mi nekakav zavoj, ini mi se." Polako je izotravala pogled ka njegovim akama. 14

"Opekao si ih." "Ne mnogo. Ne seam se kad." "Daj da vidim." On prie blie i okrete ruerde tako da su bile dlanovima nagore; na jednoj je imao ljuto crvenu opekotinu kao traku preko plaviaste koe prstiju, a na drugoj iroko raskrvavljenu ranu pri korenu palca. "Nisam primetio dok nisam poeo prati. Nije bolelo." "Da vidim ja tvoju glavu", ree ona; setila se, sad. On kleknu i podnese Josi na uvid upavo-umreni aavi predmet sa crvenom i crnom opekotinom preko sredine. "Oh, Boe", ree ona. Njegov veliki nos i njegove oi pojavie se ispod te upetljane mase, blizu nje, pogledae gore ka njoj, zabrinuto. "Znam da mi je krov pao na glavu", ree on, a Jos se poe smejati. "Tebe bi moglo da sredi samo neto vee od jednog obinog krova!" ree ona. "Ima li ita, ikakvo isto platno - znam da sam u ormaniu kod sudopere ostavila neke iste krpe za posue - ita za dezinfekciju?" Dok mu je istila ranu na glavi, priala je. "O opekotinama ne znam nita osim da se treba truditi da ostanu iste, ali otvorene, da se na vazduhu sue. Trebalo bi da pozovemo kliniku u Veu. Mogu sutra da odem do sela." "Mislio sam da si ti neka doktorka ili bolniarka." "Ja sam savetnik za organizovanje kolstva!" "Negovala si mene." "Znala sam od ega si bio bolestan. O opekotinama ne znam nita. Ii u u selo i pozvau. Ali ne noas." "Ne noas", saglasi se on. Pokuao je da razgiba ake i bolno trznuo licem. "Mislio sam da spremim veeru za nas", ree. "Nisam ni znao da mi je neto bilo s rukama. Ne znam kad se to dogodilo." "Kad si spasavao Gubua", ree Jos, tonom najobinijeg razgovora, a onda briznu u pla. "Pokai mi ta si hteo da spremi, pa u ja staviti da se kuva", ree ona kroz suze. "ao mi je tvojih stvari", ree on. "Nita od njih nije bilo znaajno", ree ona, plaui. "Gotovo sva odea koju posedujem nalazi se, evo, na meni. Hrane je tamo bilo samo vrlo malo. Samo Arkamija. I moja knjiga o svetovima." Ona pomisli kako su stranice crnele i kako su se uvrtale dok ih je vatra itala. "Te dve mi je poslala jedna prijateljica iz grada, nikad se nije pomirila sa injenicom da sam dola ovde i da u glumiti da pijem vodu i utim. A i bila je u pravu, dabome, treba da se vratim, nikad nije trebalo ni da dolazim. Kakva sam laljivica, kakva tupaa! Ja da kradem drvo! Kradem drvo da mi bude vatra lepa! Pa da mi bude toplo i veselo! I tako sam zapalila spostvenu kuu, i sad je sve propalo, Kebijeve kue nema vie, nastradao je i moj mali macan, i tvoje ake, a sve mojom krivicom. Zaboravila sam da drvo kad gori, iz njega prate varnice, a dimnjak je bio sazidan za vatru od treseta, zaboravila sam. Sve ja zaboravljam, izdaje me pamet, pamenje me izdaje, laem. inim sramotu svome Gospodu, jer glumim da se njemu okreem, a ne mogu mu se okrenuti, ne mogu da se odreknem sveta. Zato svet spaljujem! Zato je ma posekao tvoje ake." Uze njegove ake u svoje i nagnu se nad njih. "Suze imaju dezinfekciono dejstvo", ree. "Oh, ao mi je, ao mi je!" Njegove opaljene aketine mirovale su u njenim akama. On se nagnu napred i poljubi joj kosu, poe je milovati usnama i obrazom. "Ja u ti Arkamiju govoriti", ree joj. "A sad miruj. Treba neto da jedemo. Mnogo si hladna na dodir. Mislim da si malo u oku, moda. Sedi onamo. Mogu bar da stavim kotli da se ugreje; toliko mogu." Ona ga poslua. Bio je u pravu, ona tek sad oseti da je sva nekako hladna. Zguri se blie vatri. "Gubu?" proaputa ona. "Doi, Gubu, doi, maleni, sve je u redu." Ali ispod kaua se nita ne pomae. Aberkam je stajao pored nje, pruao joj neto: au; a u ai vino, crveno vino. "Ima vino?" ree ona, trgnuvi se iznenaeno. "Ja uglavnom vodu pijem i utim", ree on. "Ponekad vino pijem, i priam. Uzmi." Ona pokorno uze vino. "Nije me okiralo." "Nita ne okira enu iz grada", ree on ozbiljno. "A sad treba da otvori ovu teglu." "Kako si otvorio vino?" upita ona, pa odvrnu poklopac sa tegle riblje orbe. "Bilo je ve otvoreno", zabrunda on, neuznemiren. Sedeli su uz vatru, jedno naspram drugog, i jeli, a zahvatali su iz kotlia koji je visio okaen o verige. Pojedine komadie mesa hvatala je prstima i sputala ih nisko, do poda, da bi ispod kaua mogli biti vieni, i aputala Gubuu, ali on nije hteo da izie. 15

"Kad bude mnogo gladan, doi e", ree ona. Ve joj je dozlogrdilo plaljivo drhtanje njenog glasa, i taj vor u grlu, oseaj stida. "Hvala ti za hranu", ree. "Sad mi je bolje." Ustala je i oprala kotli i kaike; njemu je rekla da on ne treba da kvasi ruke, a on se nije ni ponudio da joj pomogne, samo je sedeo pored vatre, nepomian, kao gromada, kao mrka stena. "Idem ja na sprat", ree ona, kad je zavrila posao. "Moda u moi da uhvatim Gubua i ponesem ga tamo. Daj jedno ebe, ili dva." On klimnu glavom. "ebad su gore. Vatru sam naloio." Nije razumela ove njegove rei. U tom trenutku se sagnula da zaviri pod kau. Znala je da, inei to, izgleda kao ivi humor: matora, umotana u sto krpa, sa dupetom u vazduhu, apue: "Gubu! Gubu!" jednom komadu nametaja. Ali zau se grebucanje, a onda joj Gubu doe pravo u ruke. vrsto se uhvati za njeno rame, a nos sakri pod njeno uho. Ona sede na pete i pogleda Aberkama, sva ozarena. "Evo njega!" ree. Osovi se na noge, to joj nije bilo lako, pa ree: "Laku no." "Laku no, Jos", odvrati on. Nije se usuivala da nosi fenjer, sa uljem, gore, zato uz stepenice poe kroz mrkli mrak. Drala je Gubua uz sebe, oberuke, sve dok ne stie u zapadnu sobu i ne zatvori vrata. Onda stade. Nepomino je zurila. Aberkam je bio izvadio cigle iz ognjita, i jo stigao, tokom veeri, da potpali treset ve poloen unutra; arenje treseta odsijavalo se u dugakim, niskim prozorima crnim od noi, a miris koji se irio bio je sladak. Iz neke druge neupotrebljavane sobe bee u ovu dovuen krevetski ram, i na njega postavljen madrac, i preko toga postelja, ebad, pa ak, odozgo, i novi, beli, vuneni tepih. Na polici kod dimnjaka stajali su krag i lavor. Onaj stari tepih na kome je ranije sedela bio je ispraen i oriban, i sad je leao ist, mada veoma pohaban, pred ognjitem. Gubu poe odgurivati njene ruke; ona ga spusti, a on otra pravo pod krevet. Tamo e mu biti sasvim dobro. Ona nasu malo vode iz kraga u lavor i ostavi pred ognjite, za sluaj da bude edan. Kao kutija za obavljanje potreba, neka mu poslui pepeo. Sve to nama treba, imamo ovde, pomisli ona, i dalje razgledajui, sva zbunjena, ovu sobu punu senki, i blagu svetlost koja je u prozore nailazila iznutra. Izie i zatvori vrata za sobom, pa sie niz stepenice. Aberkam je nepomino sedeo pored vatre. Njegove oi sevnue ka njoj. Nije znala ta da kae. "Sviala ti se ta soba", ree on. Ona klimnu glavom. "Rekla si da je moda nekad bila soba nekih zaljubljenih. Pomislio sam da bi to mogla i ubudue biti." Posle nekog vremena ona ree: "Moda." "Ne noas", ree on, i poe u njemu neka potmula tutnjava: smeh, uvide Jos. Jednom ga je videla da se osmehne, sad je ula i njegovo smejanje. "Ne. Ne noas", re ona kruto. "Trebaju mi ake", ree on, "treba mi sve, za to, za tebe." Ona nita ne ree, samo ga pogleda. "Sedi, Jos, molim te", ree on. Ona sede na stolicu pored vatre, oi u oi sa Aberkamom. "Dok bolovah, o ovim stvarima premiljah", ree on; uvek je u njemu ostajalo pomalo oratorstva. "Zamisao za koju sam se borio, izneverio sam, u ime njeno sam lagao i krao, zato to nisam mogao priznati da sam izgubio veru u nju. Tuina sam se plaio zato to sam se njihovih bogova plaio. Toliko bogova! Plaio sam se da e oni umanjiti mog Gospoda. Umanjiti njega!" Minut-dva je utao i samo disao; ula je duboku hripu u njegovim pluima. "Izneverio sam majku moga sina mnogo puta, mnogo puta. Nju, i druge ene, i sebe samog. Nisam ostao veran niemu plemenitom." Rairi ruke i pri tom mirnu malo, bolno, i pogleda opekotine na akama. "Mislim da ti jesi". Neto kasnije, Jos ree: "Uz oca moje Safnan ostala sam samo nekoliko godina. Posle sam imala neke druge mukarce. ta to mari, sada?" "Ne mislim na to", ree on. "Mislim da nisi izneveravala svoje ljude, svoje dete, sebe. U redu, to je prolost. Kae, ta ima veze sada, nita vie nije vano. Ali ti mi daje ovu priliku ak i sad, ovu divnu priliku, da te drim, da te vrsto drim." Ona ne ree nita. "U sramoti sam doao ovamo, a ti si mi ukazala potovanje." "Zato ne? Ko sam ja da tebi sudim?" "'Brate, ja sam ti.'" 16

Ona mu dobaci jedan uplani pogled, onda se zagleda u vatru. Treset je goreo polako, ali toplo, aljui uvis jednu vijugavu, bledo vidljivu traku dima. Jos je razmiljala o toplini, o tami njegovog tela. "Da li bi bilo ikakvog mira izmeu nas dvoje?" upita ona konano. "Da li ti je mir potreban?" Neto kasnije, ona se malo osmehnu. "Dau sve od sebe", ree on. "Ostani u ovoj kui neko vreme." Ona klimnu glavom. DAN OPROTAJA Soli bee svemirsko derite, kerka mobila, ivela je na raznim brodovima, na raznim svetovima; do svog desetog roendana proputovala je vie od pet stotina svetlosnih godina. Sa svojih dvadeset pet, ve je prola kroz revoluciju na Alteri, nauila 'aidi' na Teri i dalekomiljenje od jednoga hilfera na Rokananu, sa lakoom zavrila kole na Hainu, preivela svoj zadatak kao posmatra na ubilakoj, umiruoj planeti Keak, i radei sve to preskoila jo pola milenijuma brzinom bliskom svetlosnoj. Mlada, ali iskusna. Dosadili su joj slubenici ambasade u Voe Deu svojim savetima da pazi na ono, upamti ovo, i tako dalje; pa, ona je takoe mobil, sada. Planeta Verel ima svoje neobinosti - a koji svet ih nema? Soli je uradila domai zadatak, nauila kad treba izvesti naklon a kad ne treba podrigivati, i obratno. Olakanje je bilo kad su je konano ostavili da se sama snalazi, u ovom predivnom gradiu, na ovom predivnom malom kontinenti: ona, Soli, prvi i jedini ekumenski Izaslanik u Boanskoj Kraljevini Gataj. Danima je bila u nekom posebnom veselom stanju, kao pijana, zbog te nadmorske visine, i zbog malog, brilijantnog sunca koje je sruivalo okomitu svetlost u bune ulice. A tek planinski vrhovi koji su strali neverovatno iza svake zgrade; pa nebo tamnoplavo, na kome velike, bliske zvezde blistaju i tokom celog dana; noi zasenjujue, pod est-sedam vrludajuih, malih meseca; visoki crnoputi ljudi sa crnim oima, uzanim glavama, dugakim i uzanim akama i stopalima, predivan narod, njen narod! Volela je sve to. Mada je tog naroda bilo pred njenim oima moda i malo previe. Poslednja prethodna prilika da provodi vreme sasvim sama ukazala joj se tokom onih nekoliko sati u putnikoj kabini leteeg automobila koji joj poslae Gatajci da je dovede preko okeana, iz Voe Dea. Na sletitu ju je doekalo poslanstvo svetenika i zvaninika koje su uputili Kralj i Savet, poslanstvo velianstveno u skerletu, smeem i tirkiznom, i povelo ju je, tako rei u jednom zamahu, u Palatu, gde se moralo klanjati (i ne podrigivati) satima: biti predstavljena njegovom kraljevskom malom smeuranom velianstvu, i visokim nekakvim i svakakvim, lordovima kako-bee i kako-se-zvae; drati govorancije, sedeti na banketu... sve sasvim predvidljivo, nigde ni najmanjeg problema, nije zasmetao ak ni neprobojno tvrdi, ogromni preni cvet koji je na banketu stavljen u njen tanjir. Ali su uz nju, od prvog trena na sletitu, i zatim svakog daljeg trena, svuda i uvek, bila dva oveka: njen vodi, i njen telohranitelj. Vodia, koji se zvao San Ubatat, dadoe njeni domaini, Gatajci; on je, naravno, prijavljivao vladi sve Soline postupke, ali je kao uhoda bio zaista prijatan, svuda joj je olakavao kretanje, ukazivao samo minimalnim, ali dovoljnim nagovetajem ta se od nje oekuje, a ta bi bilo 'gaf', pogrean korak; izvrstan lingvista, uvek je spremno prevodio kad je to njoj zatrebalo. Zaista je taj San bio dobar. Ali telohranitelj je bio neto sasvim drugo. Tog oveka su uz Soli prikaili domaini Ekumena na ovom svetu, velika drava Voe Deo, dominantna sila na Verelu. Soli se smesta pobunila, uloila protest ambasadi u Voe Deu, tvrdei da telohranitelja ne eli niti joj je potreban. Niko u Gataju ne planira nita protiv nje, a i kad bi planirao, Soli bi vie volela da se brani sama. Ambasada je uzdahnula. alimo sluaj, rekoe. Ima da ima telohranitelja, i taka. Voe Deo ima vojne snage u Kraljevini Gataj, koja je, ipak, sledbenik voedeoske politike, drava ekonomski zavisna. U interesu je Voe Dea da titi legitimnu vladu Gataja od lokalnih teroristikih grupica, a da tite ba tebe, to je deo njihovih interesa. Ne moemo se protiviti tome. Znala je da se ne vredi svaati sa ambasadom, ali, opet, nije se ni mogla prepustiti tom majoru. Naime, njegov vojni in glasio je 'rega', a Soli je to prevela reju 'major', koju je ula u nekom kominom filmu to ga je gledala na Teri. U toj komediji, 'major' je bio, bukvalno, jedna punjena uniforma, prekrivena medaljama i oznakama. Punjena uniforma je huktala, epurila se i zapovedala, a na kraju se rasprsnula, razletela se u komadie. Kad bi samo i ovaj major mogao tako da pukne! Nije se, zapravo, epurio, nije ak ni zapovedao neposredno. Kameno utiv i drveno utljiv je bio, krut i hladan kao rigor mortis. Ubrzo je 17

odustala od svakog pokuaja razgovora s njim; ta god rekla, njegov odgovor je bio 'Da-g-sp-o' ili 'ne-g-spo', sa glupom brzinom oveka koji ne uje i nee stvarno da uje; bio je to stav nekoga ko je po slubenoj dunosti iskljuio u sebi sve ljudsko. A drao se uz nju na svakom javnom mestu, danju i nou, na ulici, u kupovini, na susretima sa poslovnim ljudima i zvaninicima, na razgledanju znamenitosti, u dvoru, u balonu kojim su nadletali planine - svuda, svuda sa njom, osim u krevetu. A ak ni u krevetu nije bila onoliko sama koliko je, najee, elela biti; jer, iako su vodi i telohranitelj uvee odlazili kui, u predsoblju njene spavae sobe spavala je kuna pomonica: poklon od Njegovog velianstva, imovina stavljena Soli u vlasnitvo. Pamtila je svoju nevericu kad je, pre nekoliko godina, itajui jedan tekst o ropstvu, prvi put naila na takvu upotrebu rei imovina. 'Na Verelu, pripadnici vladajue kaste nose naziv vlasnici; pripadnici pokorene kaste su imovina. Samo za vlasnike se kae da su mukarci i ene; za one u nioj kasti, imovinu, kae se da su kmetovi i kmetice.' I tako se ona sad pretvorila u vlasnicu jedne kmetice. Kraljevski se darovi ne odbijaju. Ime njene imovine bilo je Reve. I Reve je verovatno uhoda bila, ma koliko to teko bilo poverovati. Dostojanstvena, zgodna ena, nekoliko godina starija od Soli, a koe otprilike jednako tamne, mada je Solina bila smea sa ruiastim prelivom, a Revina smea sa plaviastim prelivom. Revini dlanovi bili su delikatne azurne boje. Ponaala se besprekorno, imala puno takta, proniciljivosti, nepogreivi oseaj kad je njeno prisustvo poeljno, a kad ne. Soli se, naravno, ophodila prema Revi kao prema sebi ravnoj, a na samom poetku je izjavila da po njenom uverenju nijedno ljudsko bie nema pravo prevlasti, a kamoli vlasnitva, nad drugim ljudskim biem, i da ona Revi nee nita nareivati, i da se nada da e njih dve biti prijateljice. Reve je ovo prihvatila, na alost, kao novi niz nareenja. Osmehnula se i rekla 'da'. Bila je beskonano popustljiva. ta god Soli rekla ili uinila, sve je tonulo u tu popustljivost i nestajalo sa vidika, ostavljajui neizmenjenu Reve: jedno blago, predusretljivo, fiziko prisustvo, samo malice izvan dohvata. Osmehivala se, govorila 'da' i bila nedohvatljiva. A Soli poe misliti, posle prve opijenosti prvim danima u Gataju, da joj je Reve potrebna, stvarno potrebna kao ena sa kojom e razgovarati. Ni na koji nain se nije mogla sastajati sa drugim enama, koje su ivele skrivene u svojim 'bezama', enskim prostorijama, to jest 'kod kue' - tako se o tome govorilo. Sve kmetice osim Reve bile su vlasnitvo nekog drugog, dakle Soli nije imala pravo da s njima govori. Ona se, zato, uvek susretala iskljuivo sa mukarcima. I sa evnusima. To je bila jo jedna stvar u koju je bilo teko poverovati: da ima mukaraca koji su spremni da se dobrovoljno odreknu mukosti samo da bi unekoliko poboljali svoj drutveni poloaj. A upravo takve je sretala na dvoru kralja Hotata. Roeni kao imovina, oni su prelaskom u evnuhe sticali deliminu nezavisnost i esto se uzdizali do poloaja znatne vlasti, a i znatnog poverenja, meu svojim vlasnicima. Evnuh Tajandan, upravitelj palate, vladao je kraljem, koji nije stvarno drao vlast nego je sluio samo kao marioneta, nominalni ef Saveta. Savet su sainjavali lordovi raznih vrsta i svetenici samo jedne vrste, tualiti. Samo je imovina oboavala Kamija, a gatajska prvobitna vera potisnuta je kad je monarhija prela na tualitizam pre priblino jednog veka. Ako se Soli ita zaista nije dopadalo na Verelu, posle ropstva i posle prevlasti jednog pola, bile su to vere. Pesme o gospi Tuali bile su lepe, njene skulpture i hramovi u Voe Deu divni, a knjiga Arkamija izgledala je kao dobra, mada razvuena, pria; ali smrtonosna ubeenost u svoje sopstveno bogomdano pravednitvo... pa netrpeljivost, glupost svetenika, jeziva uenja koja su opravdavala svaku okrutnost u ime vere! Soli se zapravo poinjala pitati postoji li na Verelu ita to joj se dopada. Na to je imala instant-odgovor: volim Verel, volim ga. Volim ovo neobino, malecko, a jako sunce, i sve one komade razvaljenog meseca gore, i te planine koje se diu kao ledeni zidovi, i ovaj narod - narod ije su oi crne bez belog, kao kod ivotinja, oi kao tamno staklo, kao tamna voda, tajanstvene - elim ih voleti, elim ih upoznati, elim dopreti do njih! Ali morala je priznati da su oni upianci u ambasadi bili u pravu u pogledu jedne stvari: biti ena, to je, na Verelu, teka sudbina. Soli se nigde nije uklapala. Svugde je ila sama, imala je javnu funkciju, pa je, samim tim, bila neto protivureno: jer, pristojna ena ostaje kod kue, nevidljiva. Samo kmetice izlaze na ulicu, ili se susreu sa nepoznatim osobama, ili obavljaju bilo koji javni posao. Ona se, dakle, ponaa kao imovina, a ne kao vlasnica. Pa ipak, ona je neto veoma velianstveno, Izaslanik Ekumena, a Gataj veoma eli da se ulani u Ekumen i da ne uvredi ekumenske Izaslanike. Zbog svega toga, zvaninici, dvorani i poslovni ljudi sa kojima je razgovarala o ekumenskim poslovima inili su najbolje to su mogli: postupali su prema njoj kao prema mukarcu. 18

Ova gluma nikad nije bila potpuna, a esto se i raspadala sasvim. Jadni matori kralj ju je vredno pipao i opipavao, zanet utiskom da je Soli jedna od njegovih grejaica kreveta. U raspravi sa lordom Gatujom, ona kae neto suprotno - a Gatujo je pone netremice gledati kao da mu se usprotivila njegova sopstvena cipela. Jer video je u njoj enu. Ali u veini sluajeva 'skidanje pola' sa nje je ipak uspevalo, pa je Soli mogla raditi sa tim ljudima: ak je i potpomagala igru, uz Revinu pomo napravila je sebi odeu nalik na onu koju u Gataju nose mukarci-vlasnici, bez iega to bi njima bilo signal da je u toj odei ena. Reve bee hitra, pametna valja. Pantalone svetle boje, uske, od debelog materijala, bile su praktine i zgodne, a izvezeni sakoi izvanredno topli. Rado ih je nosila. Ali se oseala deseksualisano pred tim mukarcima koji su odbijali da prihvate ono to ona jeste. Bilo joj je potrebno da razgovara sa enom. Pokuala je, preko nekih vlasnika, da isposluje susrete sa njihovim enama, vlasnicama, i naila na zid bez ijednih vrata, bez ikakve rupice za zavirivanje. Kakva divna zamisao: svakako emo organizovati sastanak, kad vremenske prilike budu povoljnije! Bila bi ogromna ast za mene da kod izaslanice Ekumena dou u posetu gospa Majojo i moje keri, ali moje glupave, provincijalne keri tako su neoprostivo bojaljive - siguran sam da ete razumeti. Oh, svakako, svakako, razgledanje unutranje bate - ali ne sad, kad loze ne cvetaju! Moramo saekati da loze procvetaju! Ni sa kim nije mogla razgovarati, ni sa kim, dok nije upoznala makila Batikama. Pravi dogaaj je to bio: dolazak glumake trupe iz Voe Dea. U gatajskoj maloj planinskoj prestonici nije bilo mnogo zabavnih priredbi, izuzev plesaa u hramu (a i to su bili sve mukarci, dabome) i povrnih, sentimentalnih gluposti koje su na verelijanskoj TV mrei emitovane kao 'drame'. Soli je sa tvrdom upornou gledala neke od tih suznih kojetarija, nadajui se da bar na trenutak vidi kako izgleda ivot 'kod kue', ali nije mogla podnositi device koje padaju u nesvest i umiru od ljubavi dok njihovi heroji krutog vrata, pravi magarci, svi izgledom kao 'major', uzvieno ginu u bitkama, a Tual Milosrdna se naginje iz oblaka i smeka se dole na njihovu pogibiju, gledajui ih malo zrikavo, pri emu joj se vide beonjae, znak boanskog statusa. Soli je brzo primetila da verelijanski mukarci nikad ne gledaju te drame; sada je znala zato. Ali i prijemi u palati, i prijemi u njenu poast u kuama raznih lordova i biznismena, bili su prilino zatupljujui: samo mukarci, uvek i jedino mukarci, jer nisu hteli da uvedu devojke, svoje robinje, dok je tu ova izaslanica Ekumena; a Soli ni sa najzgodnijim mukarcima nije mogla da flertuje, jer bi ih to podsetilo da su mukarci, a onda bi oni iznova opazili da je ona ena koja se ne ponaa kao dama. Od opijenosti nije ostalo nita do dana kad je trupa makila stigla. Pitala je Sana, pouzdanog savetnika za etikeciju, da li bi bilo u redu da ona poe na predstavu. Posle dueg 'hmm-hmm' i 'pa, ovvaj...', on joj stavi na znanje, posredno, nadmaujui svoju uobiajenu uljastu delikatnost, da moe ako se obue kao muko. "ene, znate, ne izlaze u javnost. Ali ponekad, znate, toliko ele videti predstave, znate? Gospa Amatej je dolazila sa Gospodarom Amatejom, obuena u njegovu odeu, svake godine; svi su znali, niko nita nije rekao - znate. Za Vas, tako slavnu osobu, bilo bi to u redu. Niko nee rei nita. Sasvim, sasvim u redu. Naravno, ja idem sa Vama, i rega ide sa Vama. Kao prijatelji, ha? Znate, tri oveka, tri dobra prijatelja, idu zajedno na zabavu, ha? Ha?" Ha ha, odjeknu u njoj posluno. Al' je zabava!... Ipak, vredi truda, pomisli ona. Da bih videla maske. Nikad nisu davali makile na TV. Mlade devojke kod kue ne smeju biti izloene njihovim predstavama, meu kojima ima, obavesti je San uz smrtnu ozbiljnost, nedolinih. To sme samo u pozoritima. Klovnovi, plesai, prostituti, glumci, muziari i makili bili su neka vrsta potklase, jedina imovina koja ne pripada nijednom pojedinanom vlasniku. Nadarenog deaka otkupi Korporacija zabave, od dotadanjeg vlasnika; deak time postaje imovina Korporacije, koja ga uvebava i o njemu se brine do kraja njegovog ivota. Odoe peice u pozorite, udaljeno est ili sedam ulica. Bila je zaboravila da su svi makili transvestiti, ak i dok ih je prvi put gledala nije se toga dosetila. Bili su grupa visokih, vitkih osoba koje izleu na pozornicu uvebano, mono i graciozno kao velike ptice koje se kovitlaju, okupljaju, vijaju po visinama. Gledala je ne razmiljajui, obuzeta njihovom lepotom, a onda se najednom promenila muzika i uli su klovnovi, crni kao no, crni kao vlasnici, u fantastinim suknjama koje su se vukle iza njih, sa fantastinim sisama isturenim daleko napred i ukraenim preobiljem dragulja; pevucali su tankim glasiima, kao da e pasti u nesvest: "Oh, nemojte me silovati, gospodine fini dobri, nemojte me, molim Vas, ba sad!" To su mukarci, to su mukarci! - uvide Soli, koja se ve smejala bespomono. Dok je Batikam zavrio svoj nastup kao zvezda veeri, svoj udesni dramski monolog, ona je ve bila oboavateljka. "elim da se sretnem s njim", ree ona Sanu u pauzi izmeu taaka. "S tim glumcem... Batikamom." 19

Na Sanovom licu pojavi se onaj prazni izraz koji je znaio da on razmilja kako se to moe srediti, a ujedno i zaraditi neka parica. Ali major bee budno paljiv, kao i uvek. Krut kao motka, okrete glavu malo i samo na as pogleda Sana. A Sanov izraz se poe menjati. Da je njen predlog bio nedolian, San bi joj to stavio do znanja ili rekao. Punjeni major je naprosto hteo da kontrolie Soli, da je dri vezanu kao da je jedna od 'njegovih' ena. Nastupio je trenutak da se majoru uputi izazov. Ona se okrete i pogleda ga pravo u oi. "Rega Tejeo", ree ona, "sasvim razumem da si pod nareenjima da pazi na moje postupanje. Ali ako daje nareenja Sanu ili meni, mora ih izgovoriti glasno, a ona moraju biti opravdana. Nee mi nareivati nijedna tvoja proizvoljna zamisao ili hir." Nastala je duga pauza, zaista divna pauza. To je vredelo doiveti. Nije bilo lako videti da li se majorov izraz menja; u slaboj svetlosti pozorine dvorane nisu se videle pojedinosti njegovog plavocrnog lica. Ali u njegovoj nepominosti postojalo je neto zaleeno, to joj je pokazalo da ga je zaustavila. Konano, on ree: "Moja je obaveza da Vas titim, Izaslanie." "Da li su makili opasni za mene? Da li je nedolino da Izaslanik Ekumena estita velikom verelskom umetniku?" Opet sleeno utanje. "Ne", odvrati on. "Onda zahtevam da ide sa mnom kad poem iza pozornice, posle predstave, da razgovaram sa Batikamom." Jedno kruto klimanje glavom. Jedno kruto, pompezno, potueno klimanje glavom. Prvi poen! pomisli Soli i zavali se veselo u sedite. Gledala je, zatim, one koji crtaju svetlom, pa erotske plesove i jednu udnovato dirljivu malu dramu kojom se vee zavrilo. Tekst drame bio je, zapravo, arhaina poezija, teka za razumevanje, ali su glumci bili tako lepi, a njihovi glasovi tako neni, da ona primeti suze u svojim oima ne znajui zato su tu. "teta to makili uvek crpu iz Arkamije", ree San, tonom pobonog, samozadovoljnog neodobravanja. San je bio vlasnik, ali ne neke visoke klase, i zapravo nije posedovao nijednu ivu ljudsku imovinu; ipak, bio je vlasnik, i vrlo zagrieni tualit, i voleo je da podsea sebe na to. "Prizori iz Otelovljenja Tualinog vie bi odgovarale ovakvoj publici." "Sigurna sam da se s tim slae, rega", ree ona majoru, uivajui u svojoj ironiji. "Ni najmanje", ree on, sa tako glatkom utivou da ona u prvi mah i ne shvati ta je to rekao; ali brzo zaboravi ovu malu zagonetku, u probijanju kroz mete i stizanju iza pozornice i zatim u sobe za oblaenje glumaca. Kad su shvatili ko je ona, upravitelji pozorita pokuali su da isteraju sve druge glumce napolje, da bi ona ostala nasamo sa Batikamom (i Sanom i majorom, naravno); ali Soli ree ne, ne, ne, ove divne umetnike ne smemo uznemiravati, samo vi mene pustite da razgovaram na trenutak sa Batikamom. Stajala je tu, u guvi skinutih kostima i polunagih ljudi, razmazane minke, smeha, napetosti koja se razilazila posle predstave, to ima iza pozornice na svakom svetu, i poe razgovarati sa pametnim, plahovitim ovekom u sloenom enskom kostimu. Nali su se na istoj talasnoj duini od prvog trenutka. "Moe li doi kod mene kui?" upita ona. "Sa zadovoljstvom", ree Batikam, bez i najkraeg pogleda ka licu Sana ili majora; bio je to prvi kmet koga je ikad videla da bez gledanja prema njenom vodiu ili njenom uvaru, bez doputenja od njih, kae ili uini bilo ta, bilo ta. Ona pogleda tu dvojicu, samo da vidi da li su okirani. San je izgledao zavereniki, major sav ukoen. "Evo, uskoro u", ree Batikam. "Samo da se presvuem." Razmenie osmehe, i ona ode. Opojno utanje opet je bilo u vazduhu. Ogromne, bliske zvezde visile su kao plameno groe. Jedan mesec se tumbao preko ledenih visova, drugi odmicao kao nagnut fenjer iznad vijugavih ukrasa na vrhovima tornjeva palate. Soli je krakala snanim koracima kroz mranu ulicu, uivajui u slobodi i toplini muke odee na sebi; San je morao da trkara da bi je stizao, dok je major, dugonog, odravao korak. Jedan visok, treperav glas pozva: "Izaslanie!" i ona okrete glavu, sa osmehom, onda se okrete cela, jer vide da se major rve sa nekim u senci jednog kunog ulaza. Ve sledeeg trenutka major se oslobodi, sustie je bez rei, uhvati je za miicu ruke gvozdenim zahvatom i povue je da potre zajedno. "Pusti me!" ree ona i stade se otimati; nije elela da upotrebi protiv njega neki aidi-zahvat, ali niim drugim ne bi se mogla osloboditi. Skrenuo je u jednu poprenu uliicu tako naglo, da Soli umalo da padne; ona potra naporedo sa njim, dopustivi da je on nastavi drati za ruku. Neoekivano se naoe u njenoj ulici, pred njenom kapijom; uletee unutra, u kuu, ija vrata major otkljua jednom jedinom reju - kako je to izveo? - upita se ona, a glasno ree: "ta je sve ovo?" Sada se lako otrgla i uhvatila akom druge ruke mesto na miici nauljeno od majorovog stiska. 20

Vide, besna, poslednji treptaj oduevljenog osmeha na njegovom licu. Teko diui, major upita: "Jeste li povreeni?" "Povreena? Tamo gde si me vukao, da - a ta zamilja da si radio?" "Nastojao da onaj drugar ostane to dalje." "Koji drugar?" On ne ree nita. "Onaj koji me je pozvao? Moda je eleo da razgovara sa mnom!" Trenutak kasnije, major ree: "Mogue. Bio je u senci. Smatrao sam da bi mogao biti naoruan. Moram izii da potraim San Ubatata. Molim Vas da vrata drite zakljuana dok se ja ne vratim." Dok je to nareivao, ve je izlazio; ni na pamet mu nije palo da bi ona mogla ne posluati, a ona poslua, iako silno besna. Zar on smatra da ona ne moe da se brine sama o sebi? Da je njoj potrebno da se on mea u njen ivot, da udara nogom robove oko nje, 'titei' je na taj nain? Moda je vreme da on vidi kako izgleda aidipad. Jak je i brz, ali nije imao pravi trening. Takvo amatersko meanje je nepodnoljivo, zaista nepodnoljivo; mora ona opet da protestuje kod ambasade. im se major vratio, a za njim nervozni San postiena lica, ona ree: "Otvorio si moja vrata pomou lozinke. Nisam bila obavetena da ima pravo ulaska danju i nou." Vratio se u svoju vojnu prazninu lica. "Ne g-sp-o", ree. "Ne sme vie tako initi. Ne sme me nikad vie uhvatiti rukama. Moram ti kazati da ako to uini, naneu ti povrede. Ako smatra da ima nekih razloga za uzbunu, reci mi, a ja u reagovati kako ja mislim da treba. Sada bih te zamolila da ode." "Sa zadovoljstvom, gospoo", ree on, izvede poluokret i odmarira napolje. "Oh, gospo - Izaslanie", ree San, "ono je bila opasna osoba, krajnje opasni ljudi, tako mi je ao, sramota", i nastavi da brblja. Posle dueg vremena ona uspe da ga navede da objasni ko je, po njegovom miljenju, ono bio: verski disident, jedan od 'staroveraca', koji se jo dre prvobitne gatajske vere i ele da izbace napolje ili pobiju sve strance i nevernike. "Kmet?" upita ona zainteresovano, na ta on uzvrati okirano: "Oh, ne, ne, prava osoba, ovek - ali u najveoj meri zalutao, fanatik, paganski fanatik! Oni za sebe kau da su 'noari', ljudi sa noevima. Ali, ovek, gospo - svakako ovek!" Mogunost da ona pomisli da ju je neki komad ive imovine mogao pokuati da dodirne uznemiravala je Sana vie nego sam napad. Ako je ono uopte bio napad. Razmiljajui o ovome, ona se zapita nije li major, koga je ona u pozoritu stavila tamo gde mu je mesto, naao zgodan izgovor da je 'zatiti' i inei to u stvari je vrati u podreen poloaj. Pa, dobro, ako to pokua jo jednom, nai e se na glavi, prislonjen uz suprotan zid. "Reve!" pozva ona, a kmetica se pojavi istog trena, kao i uvek. "Dolazi jedan glumac. Da li bi nam htela napraviti aj ili neto tako?" Reve se osmehnu, ree "Da" i nestade. Zau se kucanje na vratima, major ih otvori - sigurno je dredao napolju, na strai - i Batikam ue. Nije oekivala da e on i sad biti obuen u ensku odeu, ali on se tako oblaio i izvan pozornice; ne onako velianstveno, ali ipak elegantno, u delikatnim, tenim materijalima tamnih, prefinjenih preliva, kao to nose gospe sklone padanju u nesvest, u dramama. Zato je jo pikantniji ovaj muki kostim na njoj, oseti Soli. Batikam nije bio onako zgodan kao major, koji je izgledao zaista prelepo sve dok ne otvori usta; ali je makil imao neku magnetnu privlanost, morao si ga gledati. Njegov ten bio je tamnosivosme, nije imao onu plavocrnu boju kojom se vlasnici toliko hvaliu (mada i crnih komada imovine ima veoma mnogo, primetila je Soli: a kako i ne bi, kad je svaka kmetica ujedno i seksualna slukinja svome vlasniku). Intenzivna, iva bistrina i naklonost blistali su na njegovom licu, prosijavajui kroz makilsku minku koja se sastojala od meavine crne boje i zvezdane praine. Batik je gledao oko sebe i upuivao spor, divan smeh njoj, a i Sanu, i majoru koji ostade u vratima. Smejao se kao ena, toplim talasanjem, ne mukim ha, ha. Prui obe ruke Soli, koja mu prie i prihvati ih. "Hvala to si doao, Batikame!" ree ona, a on ree: "Hvala to si me pozvala, izaslanice iz svemira!" "Sane", ree ona, "mislim da je ovo tvoj lagvort?" Samo neodlunost u pogledu najboljeg daljeg postupanja mogla je usporiti Sana toliko da Soli doe u priliku da ovo kae. Oklevao je jo trenutak, onda se uljasto nasmeio i rekao: "Da, tako mi je ao, vrlo laku no vama, Izaslanie! Podnevni sat sutra u Ministarstvu rudarstva, verujem?" Odlazei unatrake, on nalete na majora, koji je stajao u vratima kao stub. Ona pogleda majora, spremna da mu naredi, bez ikakve ceremonije, da izie napolje, kako se usudio da se ugura nazad u kuu - ali vide izraz njegovov. Najzad se 21

razlomila njegova maska 'belog' izraza lica i ukazao se prezir. Prezir obojen nevericom, prezir od koga pripada muka. Kao da je major bio prinuen da gleda nekoga kako jede izmet. "Izlazi", ree ona. Okrete lea obojici. "Ui, Batikame; jedina privatnost koju ja imam jeste ovde." Ree to i uvede makila u svoju spavau sobu. Bio je roen na istom mestu gde i njegovi muki preci, u hladnoj, staroj kui u bregovima, u podnoju jedne planine, iznad Noehe. Majka ga je rodila, a da nijednom nije jauknula, jer je bila ena vojnika, a sad i majka vojnika. Ime je dobio po ujaku iz drugog kolena, koji je poginuo na dunosti u Sosi. Odrastao je pod strogom disciplinom siromanog domainstva sa isto veotskim rodoslovom. Kad je njegov otac bio na odsustvu, uio ga je onim stvarima koje vojnik mora da zna; a kad je otac opet odlazio na dunost, nastavu je drao jedan komad imovine, kmet-narednik Habakam. asovi su poinjali u pet ujutro, i leti i zimi, molitvom, vebama sa kratkim maem i tranjem krosa. Majka i baba uile su ga drugim vetinama koje ovek mora znati, poev od lepog ponaanja, jo pre nego to je napunio dve godine, a posle drugog roendana preavi na istoriju, pesnitvo i na mirno sedenje i utanje. Dan tog deteta bio je ispunjen lekcijama i omeen ogradom od strogih vebi; ali, dan deteta je dug. Bilo je mesta i vremena i za slobodu, slobodu seoskog dvorita i otvorenih brda. Mogao se druiti sa kunim ljubimcima, lisicopsima, sa psima koji tre, sa makama na ijem su krznu pegave are, sa makama koje love, i sa seoskom stokom i velkonjima; nije imao, izvan toga, neko naroito drutvo. Ljudsku imovinu njihove porodice inili su Habakam, dve kune pomonice, i kmetovi zemljoradnici, koji su obraivali kamenitu, breuljkastu zemlju na kojoj su oni i njihovi vlasnici iveli oduvek. Deca-imovina behu svetle boje koe, stidljiva, ve pogurena za teki trud kome e ceo ivotni vek posvetiti, i nisu imala nikakvog znanja ni o emu izvan svojih njiva i brda. Ponekad su plivali sa Tejeom, leti, u proirenjima reke. Ponekad je Tejeo angaovao po dvoje ili troje da se sa njim igraju vojnika. Trapava, neuka deca, stajala su i mirkala kad je on vikao "Juri!" i naletao na nevidljivog neprijatelja. "Za mnom!" cikao je on, a deca su trampala za njim i pucala iz svojih grana odlomljenih sa drveta, nasumce: bum, bum. Najee je izlazio sam, jahao svoju dobru kobilu Tasi ili iao na peaenje, a uz njega maka za lov. Nekoliko puta godinje na imanje bi doli gosti, rodbina ili oficiri, kolege Tejeovog oca, sa decom i ukuanima. Tejeo je deci-gostima utke i utivo pokazivao kuu i imanje, upoznavao ih sa ivotinjama, vodio ih na jahanje. utke i utivo, on i njegov roak Gemat poee da se mrze; sa etrnaest godina, tukli su se jedan sat na livadi iza kue, sve strogo po propisima rvanja, neumoljivo nanosei povrede jedan drugom, postajui sve krvaviji, umorniji i oajniji, sve dok preutnim dogovorom nisu prekinuli borbu i vratili se utei u kuu, gde se celo drutvo okupljalo za ruak. Svi su ih gledali, niko nita nije rekao. Oprali su se na brzinu, pohitali za sto. Gematu je tokom celog ruka curila krv iz nosa; Tejeoa je toliko bolela vilica, da nije mogao otvarati usta da jede. Niko nita nije rekao tim povodom. utke i utivo, kad su oboje imali petnaest godina, Tejeo i kerka rege Toebavea se zaljubie. Poslednjeg dana njene posete, pobegoe, po preutnom dogovoru, na jahanje. Jahali su naporedo, satima, odve stidljivi da bilo ta kau. On joj je dao da jae Tasi. Sjahali su da napoje i odmore konje u divljini, u jednoj dubravi izmeu brda. Seli su jedno pored drugog, ne sasvim blizu, pokraj tihog potoka. "Volim te", rekao je Tejeo. "Volim te", rekla je Emdu, malo sagnuvi svoje sjajno crno lice. Nisu se dodirivali niti gledali. Pojahali su nazad kroz brda, radosni, utljivi. Kad je imao esnaest godina, poslae Tejeoa na Vojnu akademiju, u glavni grad njegove pokrajine. Tu je nastavio uiti i vebati vetine rata i vetine mira. Njegova pokrajina bee najseljakija u celom Voe Deu; obiaji konzervativni, a trening po mnogo emu zastareo. Naravno, uili su ga i modernim tehnikama ratovanja, pa je postao prvoklasni pilot mahunastog broda i vian daljinskom izvianju; ali ga nisu nauili modernim nainima razmiljanja, koji su u drugim kolama ili uz tu tehnologiju. Uio je istoriju i poeziju Voe Dea, ali ne istoriju i politiku Ekumena. Prisutnost tuina na planeti Verel ostala je, za njega, neto daleko, teorijsko. Njegova stvarnost bila je ona stara, bila je stvarnost veotske drutvene klase, gde se mukarci ne drue sa mukarcima koji nisu vojna lica, ali su zato u bratstvu sa svim vojnicima bez obzira na to da li su vlasnici, kmetovi ili neprijatelji. to se tie ena, Tejeo je smatrao da su njegova prava nad enama apsolutna, i da predstavljaju ujedno njegovu apsolutnu obavezu da se ponaa kavaljerski, ali i odgovorno prema pripadnicama veotske klase, a zatitniki i milosrdno prema kmeticama. Verovao je da su svi stranci, u osnovi, neprijatelji, nedostojni poverenja, pagani. Odavao je poasti gospi Tuali, ali oboavao 22

Kamija Gospoda. Nije oekivao nikakvu pravdu niti nagradu, a cenio je iznad svega vinost, hrabrost, i samopotovanje. U nekim pogledima, bio je sasvim nespreman za svet u koji e uskoro ui, a u drugim, izvrsno pripremljen; jer njemu je predstojalo sedmogodinje ratovanje na Jeovi, u ratu gde nije bilo nikakve pravde niti nagrade, pa ak ni privida da se moe postii konana pobeda. Meu veotskim oficirima, in se nasleivao. Tejeo je uao u aktivnu slubu kao rega, najvii od tri veotska ina. Ma koliko bi se pokazao nesposoban, ili ma koliko se istakao, nije mogao ni izgubiti ni povisiti taj in, niti svoju platu. Materijalne ambicije beskorisne su veotu. Ali je trebalo zasluiti ast i odgovorna mesta, a on je to zasluio brzo. Voleo je vojnu slubu, voleo je taj ivot, znao je da je dobar u njemu, pametno posluan, delotvoran u zapovedanju; iz Akademije je iziao sa najviim preporukama, a poto je na dunost poslat u glavni grad, privukao je panju ne samo kao perspektivan oficir, nego i kao armantan mlad ovek. Sa dvadeset etiri godine bio je u fiziki savrenom stanju, njegovo telo izvravalo je sve to je on od njega zatraio. Strogo vaspitanje kroz koje je proao nauilo ga je da izbegava preteranosti, ali da veoma ceni zadovoljstvo, tako da su luksuzi i zabave u gradu bili, za njega, otkrie neeg novog i oduevljavajueg. Bio je uzdran i donekle stidljiv, ali drueljubiv i vedar. Zgodan mladi, sa grupom svojih drugara koji su umnogome bili kao on, godinu dana je iveo sasvim povlaeno i u tome potpuno uivao. Blistava silovitost tog uivanja ocrtavala se naspram rata u Jeovi, jer se na toj planeti revolucija robova nastavljala jo od roenja Tejeovog, i sad se pojaavala. Bez te pozadine, on ne bi mogao biti tako srean. Nije ga zanimalo da provede ceo ivot u igrama i razonodama, pa, kad doe prekomanda, kad ga poslae da bude pilot i komandir diviziona na Jeovi, njegova srea postade manje-vie potpuna. Prvo je otiao kui, na tridesetodnevno odsustvo. Sa dozvolom roditelja, odjahao je preko bregova do imanja rege Toebave i zatraio da mu rega da svoju ker za enu. Taj rega i njegova ena nisu bili neki strogi roditelji, pa su prvo rekli kerki da bi odobrili takav brak, a onda je pitali da li bi elela da se uda za Tejea. "Da", rekla je ona. Kao odrasla, neudata ena, ivela je u izdvojenosti u enskim prostorijama kue, ali je odobreno da se ona i Tejeo susretnu i ak proetaju zajedno, pri emu je aperonska pratilja hodala malo dalje, iza njih. Tejeo joj ree da e u prekomandi provesti tri godine; da li ona eli da se uda sad, na brzinu, ili da saeka tri godine pa da se venava kako valja i treba? "Sad", ree ona, sagibajui uzano, sjajno lice. Tejeo se nasmeja oduevljeno, a ona se nasmeja njemu. Venali su se devet dana kasnije - nije moglo pre toga, moralo je biti svakojake petljancije i ceremonije, ak i na vojnikom venanju - a onda su Tejeo i Emdu sedamnaest dana vodili ljubav, etali se zajedno, vodili ljubav, jahali zajedno, vodili ljubav, upoznali se, zavoleli se, svaali se, mirili se, vodili ljubav, spavali jedno drugome u naruju. Onda on ode na jedan drugi svet, da tamo ratuje, a ona se preseli u ensku stranu kue svog mua. Ta trogodinja prekomanda svake godine produavana je za po jo jednu godinu, jer je uoena vrednost oficira Tejeoa, a rat se promenio od povremenih, retkih akcija suzbijanja revolucije, postao povlaenje, sve oajnije. U sedmoj godini slube, stie u Vrhovni tab na Jeovi naredba da se rega Tejeo pusti na odsustvo iz humanitarnih razloga, zato to njegova ena umire od komplikacija nastalih uz berlotgroznicu. U tom trenutku, vie nije ni postojao Vrhovni tab na Jeovi; vojska se iz tri pravca povlaila ka staroj kolonijalnoj prestonici; Tejeova divizija bila je zatitnica, borila se da odbrani snage u povlaenju u primorskim movarama; komunikacije su prekinute. Komandi na Verelu i dalje je bilo nezamislivo da jedna masa robova sa najprimitivnijim orujima uspeva da potue vojsku Voe Deoa, disciplinovanu, uvebanu, profesionalnu, opremljenu nepogreivom mreom komunikacija, opremljenu skimer-brodovima i mahunastim brodovima, naoruanu svakim orujem i sredstvom koje je po ekumenskoj Konvenciji dozvoljeno. Jedna jaka klika u Voe Deu tvrdila je da porazi nastaju upravo zbog tog poslunikog stava prema tuinskim pravilima. avo neka nosi Ekumen i konvencije. Bombarduj proklete prainare dok se ne pretvore u blatite od koga su i nastali. Bacaj biobombe, pa zata inae i slue nego da se bacaju? Digni celokupno nae ljudstvo sa te zagaene planete i dezinfikuj je celu. Neka se tamo pone od istog lista. Ako ne dobijemo rat na Jeovi, sledea revolucija bie upravo ovde, na Verelu, u naim gradovima, u naim kuama! Nervozna vlada odolela je ovom pritisku. Verel je pred Ekumenom bio u statusu 'uslovno kanjene' planete, a Voe Deo je eleo da izvue plantu iz toga statusa i postigne punopravno ulanjenje u Ekumen. Porazi su prikazivani umanjeno, gubici nisu sabirani, letelice, oruje i ljudi nisu zamenjivani novim. Pred kraj Tejeove sedme godine, vojska na Jeovi bila je, u sutini, otpisana, naputena od svoje vlade. Na poetku osme godine, kad je Ekumenu konano dozvoljeno da poalje Izaslanike na Jeovu, Voe Deo i druge drave koje su slale pomone trupe poee, najzad, povlaenje te vojske kui. Tek kad se vratio na planetu Verel, Tejeo je doznao da mu je ena mrtva. 23

Otputovao je kui, u Noehu. On i njegov otac se pozdravie zagrljajem bez rei; majka ga zagrli isto tako, ali plaui. On se spusti na kolena da joj se izvini to je doneo vie jada nego to ona moe podneti. Te noi je leao u hladnoj sobi utihnule kue i sluao kako njegovo srce tue kao spori bubanj. Nije bio nesrean, olakanje to je u miru i slatkoa to je kod kue bili su odve veliki za to; ali njegov mir bio je mir pustoi, a negde unutra krio se gnev. Nenaviknut na gnev, Tejeo nije bio siguiran ta to, zapravo, osea. Kao da je negde ispaljena potmula crvena osvetljavajua patrona, koja svojim slabim svetlom boji svaku sliku u njegovom umu; tako je bilo, dok je Tejeo leao i pokuavao da razmisli o svojih sedam godina na Jeovi, koje provede prvo kao pilot, zatim u ratovanju na tlu, to se zavrilo dugim povlaenjem. Ubijali su i bili ubijani. Zato ih ostavie onako, da na kraju budu pojedinano lovljeni i unitavani? Zato im vlada nije poslala pojaanja? Ta pitanja nije vredelo postavljati tad, a ne vredi ni sad. Odgovor je samo jedan: radimo to nam se naredi i ne alimo se. Borio sam se na svakom koraku tog puta, pomisli on, bez ponosa. Novo saznanje prosee otro kao no kroz sva druga znanja: a dok sam se ja borio, ona je umirala. Sve je otilo u propast i tetu, tamo, na Jeovi. I sve u propast i tetu ovde, na Verelu. On se pridie u sedei poloaj, u hladnom, tihom, slatkom mraku te noi u brdima. "Gospode Kamije", ree on glasno, "pomozi mi. Izdaje me um." Tokom tog dugog odsustva, provedenog kod kue, esto je sedeo sa svojom majkom. Ona je elela priati o Emdu, a on je u prvo vreme prisiljavao sebe da slua. Lako bi zaboravio devojku koju je poznavao sedamnaest dana pre sedam godina, kad bi mu majka dozvolila da zaboravi. Malo-po malo, on naui da prima ono to mu je majka elela dati, saznanje ko je njegova ena bila. Njegova majka je elela da podeli s njim, u najveoj moguoj meri, onu radost koju je imala zbog prisutnosti Emdu; jer Emdu je njoj bila prijateljica i voljeno dete. ak i njegov otac, sada penzionisan, ovek uutan i ugaen, umeo je da kae: "Ona nam je bila svetlost u kui." Zahvaljivali su mu za nju. Govorili su mu da nije sve bilo samo propast i teta. Ali ta je lealo ispred njih? Starost, prazna kua. Nisu se, naravno, alili, i inilo se da su zadovoljni u svojoj strogoj, smirenoj rutini svakidanjeg posla; ali je, za njih, neprekinuto nastavljanje toka iz prolosti ka budunosti bilo preseeno. "Trebalo bi da se ponovo oenim", ree Tejeo majci. "Da li si zapazila ijednu...?" Kiilo je, sivo svetlo kroz mokre prozore, blago dobovanje po strehama. Lice njegove majke, pognuto prema neemu to je krpila, bilo je nejasno vidljivo. "Nisam", ree ona. "Nisam stvarno." Podie pogled ka njemu i malo kasnije upita: "ta misli, gde e biti prekomandovan?" "Ne znam." "Sad nema rata", ree ona, blagim glasom, ujednaenim. "Nema", ree Tejeo. "Sad nema rata." "Da li e... ikad bie biti? Po tvom miljenju?" On ustade, proeta po sobi i vrati se, opet sede na uzdignue, jastuiima obloeno, pored nje; oboje su sedeli uspravnih lea, oboje nepomini izuzev malih pokreta njenih ruku dok je ila; jedna njegova aka ovlano je pridravala drugu, kao to ga je nauila kad su mu bile dve godine. "Ne znam", ree on. "udno je to. Rata kao da nije ni bilo. Kao da nikad nismo bili na Jeovi - kao da nije bilo ni kolonije, ni ustanka, niega od svega toga. Ne priaju vie o ratu. Nije se dogodio. Nismo vodili ratove. Ovo je novo doba. To esto kau na mrei. Doba mira, meuzvezdanog bratstva. Znai li to da smo sad braa sa onima na Jeovi? Jesmo li braa sa Gatajem i Bamburom i etrdeset Drava? Jesmo li braa sa naom imovinom? Nita ja tu ne razabirem. Nije mi jasno ta to oni govore. Ne vidim gde je moje mesto u tome." Glas mu je bio tih i ravan. "Mislim da nije ovde", ree ona. "Jo ne." Posle nekog vremena, on ree: "Mislio sam... deca..." "Naravno. Kad doe vreme." Osmehnula mu se. "Nikad nisi mogao ni pola sata da sedi mirno... ekaj. ekaj i vidi." Bila je u pravu, naravno; ali ono to je gledao na mrei i u gradu bilo je teret za njegovo strpljenje i za njegov ponos. inilo se da je sad sramota biti vojno lice. U dravnim izvetajima, u vestima i u analizama, neprestano se govorilo o Vojski i naroito o klasi veota kao o fosilima, skupim a beskorisnim, i kao o glavnim preprekama koje ometaju prijem Voe Dea u puno lanstvo Ekumena. Da je i Tejeo, kao pojedinac, beskoristan, stavljeno mu je do znanja na taj nain to je na njegov zahtev da bude upuen u 24

prekomandu odgovoreno tako to mu je odsustvo produeno na neodreeno vreme, ali uz smanjenje plate na polovinu. Kao da su hteli da mu kau: ti ima trideset dve godine, vreme te je pregazilo. Jo jednom je predloio majci da bi najpametnije bilo da on tu situaciju prihvati, da se 'skrasi' i potrai enu. "Razgovaraj sa ocem", ree ona. On tako uini; a otac mu ree: "Naravno da je tvoja pomo dobrodola, ali ja u i sam moi da vodim farmu jo neko vreme. Tvoja majka misli da bi trebalo da ode u glavni grad, u Komandu. Nee moi da te prenebregavaju ako bude tamo. Jer, ipak. Sedam godina ratovanja - tvoje zasluge..." Tejeo je znao koliko to sada vredi. Ali svakako nije bio potreban ni ovde - tavie, verovatno je nervirao oca svojim zamislima da bi trebalo promeniti ovo ili ono u nainu rada na imanju. Roditelji su bili u pravu: trebalo je da ode u glavni grad i otkrije, sam, kakvu ulogu moe dobiti u ovom novom svetu mira. Prvih pola godine koje je proveo tamo behu grozne. Nije poznavao gotovo nikog u Komandi, niti u garnizonima; njegovo pokolenje bilo je mrtvo, ili u invalidskoj penziji, ili kod kue sa pola plate. Mlai oficiri, koji nisu bili na Jeovi, njemu su izgledali kao hladna, zakopana druina, koja je uvek razgovarala o novcu i politici. Mali poslovni ljudi, tako ih je on u sebi nazivao. Znao je da ga se boje - njegovih borbenih podviga, njegovog ugleda. Hteo ili ne, on ih je podseeo da je bio jednom jedan rat, koji je planeta Verel vodila, pa izgubila, i to graanski rat, u kome se njihova rasa borila sama protiv sebe, jedna klasa protiv druge. eleli su da to odbace kao neku besmislenu svau na drugom svetu, stvar koja nema nikakve veze sa njima. Hodao je Tejeo ulicama prestonice, gledao hiljade kmetova i kmetica kako hitaju da obave poslove svojih vlasnika, i pitao se ta ekaju. "Ekumen se ne mea u drutvena, ekonomska i kulturna ustrojstva i poslove jednog naroda", ponavljali su oni iz ambasade, kao i portparoli vlade. "Jedini uslov koji mora ispuniti svaka nacija ili narod, ako eli puno lanstvo, jeste odsustvo i odbacivanje izvesnih, tano odreenih, vrsta oruja i metoda ratovanja." Sledila je lista uasnih oruja, koja su veinom bila za Tejeoa samo rei; tek nekoliko je pronala njegova nacija. Takozvanu bio-bombu i neuronike. On je, lino, bio saglasan sa stavom Ekumena prema tim spravama i cenio je ekumensko strpljenje ispoljeno kroz ekanje da Voe Deo i svi ostali na Verelu dokau da prihvataju ne samo zabranu takvog naoruanja, nego i naelo na kome je zabrana zasnovana. Meutim, silno mu je smetalo to to Ekumen gleda na njegov narod sa visine, to o svemu verelskom donosi nekakve presude, a sve vidi samo odozgo. to su manje Ekumenci govorili o verelskoj podeli na klase, to se vie osealo njihovo neodobravanje. "Ropstvo je veoma retka pojava na svetovima Ekumena", pisalo je u njihovim knjigama, "pojava koja sasvim nestane kad se ekumenska uljudnost potpuno uspostavi." Da li je to ono na ta tuinska ambasada eka? "Tako mi gospe!" rekao je jedan od mlaih oficira - mnogi od njih bili su i tualiti, a ne samo poslovni ljudi - "ovi tuini e pre primiti prainare nego nas!" Zamuckivao je od uvreenog besa, kao kad se neki stari rega sav zacrveni u licu zbog ponaanja nekog drskog vojnika-kmeta. "Jeovu - prokletu planetu divljaka i tih plemena. Sve se to vratilo u varvarstvo - pa zar njih da prime pre nego nas!" "Dobro su se borili", napomenuo je Tejeo, znajui dobro da ne treba tako neto da govori, ali nevoljan da slua da neko one mukarce i ene protiv kojih se on borio naziva 'prainarima'. Imovinom, pobunjenicima, neprijateljima, to da. Taj mladi ovek zurio je u njega jedan trenutak, a onda rekao: "A ti ih, valjda, voli, a? Prainare?" "Ubijao sam ih koliko god sam stigao", uzvrati Tejeo utivo, a onda promeni temu razgovora. Taj mladi ovek, iako nominalno na viem poloaju nego Tejeo u lancu komandovanja, bio je oga, pripadnik najnieg ranga veota; poniziti ga jo vie, bilo bi nekulturno. Oni - nadmeni i kruti u ponaanju; a on, preosetljiv. Stari dani vedrog drugarskog razgovora bili su bleda, neverovatna uspomena. efovi pojedinih odseka u Komandi sluali su njegove zahteve da bude vraen u aktivnu slubu i slali ga beskonano u neke druge odseke. Nije mu dozvoljeno da stanuje u garnizonu, morao je da iznajmi stan, kao civil. Sa pola plate, nije se mogao prepustiti skupim uivanjima u gradu. Dok je ekao da doe vreme za sastanak zakazan sa ovim ili onim zvaninikom, provodio je dane u bibliotekoj mrei Oficirske akademije, svestan da je njegovo obrazovanje nepotpuno i zastarelo. Ako e se njegova zemlja ulaniti u Ekumen, on e, da bi bio od koristi, morati da zna vie o tuinskim nainima razmiljanja i o novim tehnologijama. Poto nije bio siguran ta je to to treba da zna, lutao je i tumarao kroz mreu, zbunjen beskonanim obiljem raspoloivih podataka. Sve jasnije je uviao da nije intelektualac niti 25

uenjak, i da nikad nee razumeti tuinske umove; ipak, istrajavao je, zalazio uvek iznova u vode preduboke za njega. Jedan ovek iz ambasade nudio je, preko javne mree, uvodni teaj istorije Ekumena. Tejeo se prijavio, pa je sedeo u dvorani, tokom nekih osam ili deset asova predavanja i rasprave; sedeo je uspravnih lea, nepomian, samo su mu se ruke malo pokretale, jer je pravio celovite, metodine beleke. Gledao ga je predava, Hainac koji je svoje izuzetno dugako hainsko ime preveo jednostavno kao Stara Muzika, i pokuavao ga uvui u raspravu; najzad ga je zamolio da ostane posle rasprave. "Rado bih popriao sa tobom, rega", ree mu, poto su svi ostali otili. Poli su u kafi. Posle su imali jo jedan takav susret. Tejeou se nisu dopadali maniri tog tuina iz svemira, smatrao je da su suvie nesuzdrani, bujni. Nije imao poverenja u hitri, pametni um 'Stare Muzike'; inilo mu se da ga tuin iskoriava, da ga prouava kao uzorak, primerak klase veot, primer vojnika, verovatno i varvarina. A tuin je, bezbedan u svojoj nadmonosti, ostajao ravnoduan na Tejeovu hladnou, prenebregao njegovo nepoverenje, uporno nudio pomo u informacijama i usmeravanju, i bestidno ponavljao pitanja na koja je Tejeo izbegavao odgovor. Jedno od tih pitanja bilo je: "Zato sedi ovde sa pola plate?" "Nije to mojom voljom, gospodine Stara Muziko", odgovorio je Tejeo konano, kad ga je tuin po trei put to pitao. Bio je vrlo ljut zbog bestidnosti tog oveka i zato je odgovorio veoma blagim glasom. Odvraao je pogled od tuinovih oiju, koje su bile plaviaste, sa beonjaama jasno vidljivim kao kod uplaenog konja. Nikako da se navikne na tuinske oi. "Nee da te vrate u aktivnu slubu?" Tejeo se utivo saglasio sa ovim. Da li je mogue da ovaj ovek, ma koliko da je tuinska njegova priroda, zaista ne shvata injenicu da su takva pitanja veoma uvredljiva? "Da li bi bio voljan da postane pripadnik garde koja uva ambasadu?" To pitanje ostavilo je Tejeoa bez rei, na trenutak; onda se on upusti u neto izuzetno neutivo naime, da na pitanje odgovori pitanjem. "Zato pita?" "Veoma bih voleo da imam oveka tvojih sposobnosti u toj formaciji", ree Stara Muzika i nastavi, sa tom svojom groznom otvorenou: "Veina sadanjih su uhode ili tupoglavci. Bilo bi divno imati oveka koji nije ni jedno ni drugo. Nije to samo straarska dunost, zna. Mislim da e tvoja vlada zahtevati od tebe da im dostavlja informacije; to je neto to se oekuje. A mi emo te upotrebiti, kad stekne iskustvo i ako bude voljan, kao oficira za vezu. Ovde, ili u drugim zemljama. Neemo, meutim, traiti da nam dostavlja informacije. Jesam li jasan, Tejeo? elim da izmeu nas nema nejasnoa u pogledu onoga to traim i onoga to ne." "A ti bi mogao...?" upita Tejeo obazrivo. Stara Muzika se nasmeja i ree: "Da, ja imam kanap koji mogu povui u tvojoj komandi. Duguju mi za neku uslugu. Hoe li razmisliti?" Tejeo je utao nekoliko trenutaka. Ve je skoro godinu dana proveo u prestonici, ali svi njegovi zahtevi za aktiviranje naili su na birokratsko izbegavanje; u poslednje vreme doekivani su i nagovetajima da bi mogli biti protumaeni kao neposlunost. "Prihvatiu odmah, sad, ako moe", ree on, sa hladnim potovanjem. Hainac ga pogleda, sa osmehom koji se polako pretvorio u zamiljen, postojan pogled. "Hvala ti", ree. "Trebalo bi da te pozovu u Komandu kroz neki dan." I tako je Tejeo opet obukao uniformu, preselio se u gradski garnizon i sledeih sedam godina sluio na tuinskom tlu. Ekumenska ambasada je, po diplomatskom sporazumu, deo Ekumena, a ne Verela komadi planete koji toj planeti vie ne pripada. Voe Deo je obezbedio gardiste, koji su imali i zatitnu i ukrasnu svrhu, veoma vidljivi na tlu ambasade, u svojim uniformama bele i zlatne boje. Bili su i vidno naoruani, zato to su protivljenja protiv tuinskog prisustva pokatkad prelazila u nasilje. Rega Tejeo je dobio dunost da zapoveda jednim odredom te garde, ali je ubrzo prebaen na drugaiju dunost, da bude pratnja pojedinim lanovima osoblja ambasade pri njihovim izlascima u grad i na putovanjima. Sluio je kao telohranitelj, u neparadnoj uniformi. Ambasada je mnogo vie volela da ne koristi svoje ljude i oruje nego da to poveri zemlji-domainu - dakle, da zahteva od Voe Dea tu uslugu. esto se od Tejea trailo da bude i vodi i prevodilac, ponekad i drubenik. Nisu mu se dopadali pokuaji posetilaca iz svemira da se ponaaju kao drugarine i ljudi od poverenja, da mu postavljaju pitanja o njemu samom, da ga pozivaju da pije sa njima. Prikrivajui savreno svoje gaenje i ostajui savreno utiv, on je 26

odbijao. Obavljao je svoj posao i drao se na udaljenosti. Znao je da ga ambasada ceni upravo zbog toga. To povernje koje su imali u njega prualo mu je hladno zadovoljstvo. Njegova sopstvena vlada nijednom nije pokuala da mu prie i zatrai da on dostavlja informacije, iako je on i te kako doznavao stvari koje bi vladu zanimale. Voe-deanska obavetajna sluba nije se nikad obraala veotima da postanu agenti. On je znao koji pripadnici ambasadne garde jesu agenti; neki od njih su ak pokuali da izvuku informacije od njega, ali on nije imao nameru da uhodi za uhode. Stara Muzika, za koga je Tejeo sada pretpostavljao da je ef obavetajnog sistema ambasade, pozva Tejeoa jednog dana, kad se ovaj vratio sa zimskog odsustva koje je proveo kod kue. Taj Hainac je nauio da ne ini nita to bi zahtevalo od Tejeoa emocionalnu reakciju, ali nije mogao sakriti prizvuk naklonosti u glasu dok ga je pozdravljao. "Zdravo, rega! Nadam se da je tvoja porodica dobro? U redu. Imam jedan izuzetno osetljiv posao za tebe. Kraljevina Gataj. Bio si tamo sa Kemhanom pre dve godine, zar ne? E, vidi, sad oni ele da im poaljemo Izaslanika. Kau, hteli bi da se ulane. Naravno, njihov stari kralj je marioneta u rukama vae vlade; ali i mnogo to-ta drugo se deava tamo. Jak versko-separatistiki pokret. Rodoljubiva 'stvar' za koju se bore: izbaciti sve strance napolje, i Voe-Deance i tuine jednako. Ali Kralj i Savet zatraie Izaslanika, a mi nemamo koga da poaljemo osim jedne koja tek to je stigla. Moda e ti ona praviti izvesne probleme dok se ne snae malo. Ja procenjujem da je malo svojeglava. Odlian materijal, ali mlada, vrlo mlada. A ovde je tek nekoliko nedelja. Tebe sam zatraio, zato to je njoj potrebno tvoje iskustvo. Budi strpljiv sa njom, rega. Mislim da e nai da je simpatina." Nije to naao. Tokom sedam godina, navikao se na tuinske oi i na svakojake tuinske mirise, boje i ponaanja. Zatien svojom besprekornom utivou i svojim kodeksom stoicizma, izdravao je ili prenebregavao njihovo udno, ili okantno, ili uznemiravajue ponaanje, njihovo neznanje i njihova drugaija znanja. Dok je titio i sluio strance koji su mu bili povereni, ostajao je na visini u odnosu na njih, nije ih dodirivao niti bio dodirnut. A oni su uili da se pouzdaju u njega i da mu se ne nameu. ene su esto sa vie hitrine primeivale i poinjale potovati njegove znake 'Ne ulazi!' nego mukarci; Tejeo je imao lak, maltene prijateljski odnos sa jednom starom Zemljankom koja je bila Posmatra i koju je pratio na nekoliko dugih istraivakih putovanja. "Sa tobom biti mirno je kao sa maorom, rega", rekla mu je ona jednom, a on je cenio taj kompliment. Ali ova Izaslanica u Gataju bila je neto drugo. Fiziki je bila predivna, sa koom crvenomrkom i istom kao kod bebe; sa sjajnom kosom koja je u hodu odmahivala levo i desno; hod slobodan - i preslobodan: izazivaki je paradirala svojim zrelim, a vitkim telom pred mukarcima koji do tog tela nikako nisu mogli dobiti pristup. Naprosto je ukala i ubacivala to telo svima u lice, uporna, bestidna. Iskazivala je svoja miljenja o svemu, sa grubim samopouzdanjem. Nikad nijedan fini nagovetaj nije ula, niti ijedno nareenje prihvatila. Agresivno, razmaeno derite sa seksualnou odrasle ene, a ba njoj je poverena diplomatska odgovornost u jednoj opasno nestabilnoj dravi. Tejeu bee jasno, im ju je ugledao, da e ovaj zadatak biti nemogu, da nee moi da se pouzda ni u nju ni u sebe. Njena seksualna neskromnost ga je uzbuila i u jednakoj meri mu se gadila; ide sa kurvom prema kojoj se mora ponaati kao da je princeza. Prinuen da trpi, a nemoan da ostane ravnoduan, on ju je mrzeo. Sada mu je gnev bio kudikamo poznatije oseanje nego nekada, ali nije bio naviknut da mrzi. Mrnja mu je strahovito smetala. Nikada u ivotu nije traio da sa nekog zadatka bude povuen, ali, kad je ona uvela makila u svoju spavau sobu i kad doe sledee jutro, Tejeo posla ambasadi jednu krutu, kratku molbu. Odgovori mu Stara Muzika, kroz diplomatsku liniju, glasovnom, ali zatienom porukom: "Voleti Boga i zemlju, to je kao oganj, prijatelj divan, a neprijatelj straan; samo se deca igraju vatrom. Ne dopada mi se ova situacija. Nema ovde nikog koga bih mogao poslati da ti bude zamena. Hoe li izdrati jo malo?" Nije znao kako da odbije. Veot ne odbija dunost. Postideo se to mu je i na pamet palo da trai zamenu i opet mrzeo Izaslanicu zbog koje se tako osramotio. Prva reenica poruke bila je zagonetna, ne u uobiajenom stilu Stare Muzike, nego ukraena, posredna, kao neko ifrovano upozorenje. Tejeo, naravno, nije znao nijedan obavetajni kod Ekumena, ali ni svoje drave. Njemu, dakle, Stara Muzika moe poslati samo nagovetaje, zaobilazne naznake. 'Voleti Boga i zemlju', to bi lako moglo da se odnosi na staroverce i rodoljube, dve subverzivne grupe u Gataju, obe fanatino protivne stranim uticajima; a to dete koje se igra vatrom mogla bi biti ova Izaslanica. Da li se njoj sada nabacuje neka od te dve grupe? On, Tejeo, nije primetio nijedan znak toga, ako se izuzme onaj ovek u senkama one noi, koji moda nije spremao no, nego poruku. Izaslanica je bila pod Tejeovim pogledom po ceo dan, a na njenu kuu su po celu no motrili vojnici kojima Tejeo zapoveda. Taj makil, Batikam, sigurno nije agent nijedne od te dve grupe. On bi lako mogao biti lan Hame, podzemnog oslobodilakog pokreta 27

kmetova u dravi Voe Deo, ali kao takav ne bi predstavljao opasnost za Izaslanicu, jer je Hama sagledavala Ekumen kao svoju ulaznicu za Jeovu i slobodu. Tejeo se iuavao nad reima poruke, putao je taj snimak mnogo puta, znajui da je glup u suoenju sa ovakvom istananou, sa ulazima i izlazima ovog politikog lavirinta. Na kraju je izbrisao poruku i zevnuo, jer ve bee pozno; okupao se, legao na spavanje, ugasio svetlo, rekao poluglasno "Gospode Kamije, daj da se hrabro drim jedne plemenite stvari!" i zaspao kao kamen. Makil je dolazio u njenu kuu svake veeri, posle pozorita. Tejeo je pokuavao rei sebi da u tome nema nieg loeg. I on sam je proveo poneku no sa makilima, u onim starim danima raskoi pre rata. Da budu majstori i umetnici seksa, to je deo makilskog posla. Tejeo je mnogo puta uo govorkanja da bogataice u gradu angauju makila da nadoknadi ono ega kod mua nema dovoljno. Ali ak i takve ene su to radile tajno, neupadljivo, a ne na ovaj vulgarni, bestidni nain, nisu se ovako rugale moralu; a Izaslanica se ponaa kao da je odnekud dobila pravo da radi ta god hoe, gde god i kad god hoe. Naravno da je Batikam eljno sauestvovao u tome, koristio njenu zaljubljenost, rugao se Gatajcima, rugao se Tejeou - a i njoj samoj, iako to ona nije znala. Kakva se tu prilika ukazala jednoj imovini da napravi budale od svih vlasnika odjednom! Posmatrajui Batikama, Tejeo se uvrsti u uverenju da je taj glumac lan Hame. Njegova poruga bila je veoma istanana; nije pokuavao da obruka Izaslanicu javno. Zapravo je bio mnogo neupadljiviji nego ona. Nastojao je da utie na nju, da bi se ona, sama, to manje blamirala pred svetom. Na Tejeovu hladnu utivost reagovao je istom takvom utivou, ali su se njihovi pogledi sreli nekoliko puta, a tada je izmeu njih dvojice proletelo neko kratkotrajno, nehotino razumevanje, bratsko, ironino. Spremala se svetkovina, tualitska Gozba oprotaja. Kralj i Savet su sa velikim navaljivanjem pozivali Izaslanicu da uestvuje. Ona im je bila glavna atrakcija na mnogim paradama. Tejeu je to bilo sasvim svejedno, samo se pitao kako da se postara za njenu bezbednost usred usplahirene mase naroda na svetkovini; onda mu San ree da je ta svetkovina ubaena ba u najsvetiji od svih svetih dana stare vere gatajske i da su staroverci silno ogoreni zbog takvog nametanja stranih obreda preko njihovih. inilo se da je taj oveuljak stvarno obrvan brigom. Sad se i Tejeo zabrinuo, a jo i vie sledeeg dana, kad Sana neoekivano zamenie nekim starijim ovekom koji je govorio uglavnom samo gatajski i bio sasvim nesposoban da objasni ta se dogodilo sa Sanom Ubatatom. "Drugo dunosti, drugo dunosti zove", rekao je taj, na vrlo loem voe-deanskom jeziku. Smekao se i klimao glavom. "Jako, al' jako voli vreme, da? Voli dunosti zovu." U danima pre svetkovine napetost u gradu je rasla; pojavie se parole napisane po zidovima i nacrtani simboli stare vere; oskrnavljen je jedan tualitski hram, posle ega se moglo zapaziti vrlo jako prisustvo Kraljeve garde na ulicama. Tejeo ode u palatu i zatrai, po svojoj sopstvenoj volji, da Izaslanica ne bude prisutna na sveanosti gde je 'verovatno da e doi do naruavanja reda, a zbog neprikladnih demonstracija'. Pozva ga jedan zvaninik dvora i poe ga obraivati, nekakvom meavinom uvredljivog odbacivanja svega to Tejeo ima da kae, ali, istovremeno, i zaverenikim klimanjem glave i namigivanjem. Tek posle toga je Tejeo bio stvarno uznemiren. Te noi je rasporedio etvoricu na straarske poloaje oko kue Izaslanika. Vratio se u svoje stanite, koje se nalazilo ne mnogo daleko, u istoj ulici, u jednoj maloj garnizonskoj zgradi koja je cela data na korienje ambasadnoj gardi. Nae da je prozor njegove sobe otvoren i da se na stolu nalazi list hartije sa porukom na njegovom jeziku: Svetk F nameten za ubijstvo. Rano ujutro, Tejeo se naao u kui Izaslanice i zatraio od njene kmetice da kae svojoj vlasnici da on mora sa njom razgovarati. Izaslanica izie iz spavae sobe, u hodu navlaei neki beli ogrta oko nagog tela. Za njom doe Batikam, pospan, sa izrazom lica kao da ga ovo zabavlja. Tejeo mu oima dade signal odlazi, to Batikam prihvati sa nekim vedro-smirenim, nadmonim osmehom, i promrmlja emi: "Idem ja da dorukujem. Reve? Ima li neku hranu za mene?" Potom ode za kmeticom iz te prostorije. Tejeo se suoi sa Izaslanicom i dade joj onaj list hartije. "Ovo sam dobio noas, gospoo", ree on. "Moram zatraiti od tebe da ne prisustvuje sutranjoj svetkovini." Ona osmotri papir, proita, zevnu. "Od koga je?" "Ne znam, gospoo." "A ta znai? 'Ubijstvo'? To je valjda ubistvo? Nisu mnogo pismeni, a?" On pouta trenutak-dva, pa ree: "Ima i nekoliko drugih nagovetaja - dovoljno da ja od tebe moram zahtevati..." 28

"Da ne prisustvujem Svetkovini oprotaja, da. ula sam te." Ona ode do sedita pokraj prozora i tamo sede, pri emu se njen ogrta veoma rairi, otkrivajui noge; bosa stopala bila su joj smee boje, kratka, gipka, tabani ruiasti, noni prsti mali i uredni. Tejeo se ukoeno zagleda u vazduh pored njene glave. Ona poe vrteti hartiju. "Ako misli da je ovo opasno, rega, povedi sa sobom jednog gardistu, ili dvojicu", ree, sa najblaim prizvukom podsmeha. "Ja stvarno moram biti tamo. Zatraio je Kralj, zna. Od mene se oekuje da potpalim neku veliku vatru, ili tako neto. To je jedna od malog broja stvari koje ena sme javno uraditi ovde... Ne mogu sad da ustuknem." Pruila je papir ka njemu; trenutak kasnije Tejeo prie dovoljno blizu da ga uzme od nje. Ona die pogled ka njemu, smekajui se; kad god ga potue, ona mu se osmehuje. "Inae, po tvom miljenju, ko bi mogao eleti da me rasturi? Rodoljubi?" "Ili staroverci, gospoo. Sutra je jedan od njihovih praznika." "A tvoji tualiti su ga preoteli, pa je sad njihov? Pa, za to ne mogu ba okriviti Ekumen, a?" "Mislim da bi vlada mogla dopustiti nasilje da bi onda imala opravdanje za masovnu osvetu, gospoo." Ona zausti da odgovori neto bezbrino, a onda shvati ta je on rekao, pa se namrti. "Misli da me Savet nameta za atentat? Kakav dokaz ima o tome?" Posle ponovnog utanja, on ree: "Vrlo malo dokaza, gospoo. San Ubatat..." "San se razboleo. Ovaj matori drugar koga su poslali kao zamenu nije od neke velike koristi, ali nije ni opasan! Je li to sve?" On ne ree nita, a ona nastavi: "Dok ne bude imao stvarne dokaze, rega, nemoj se meati u moje obaveze. Tvoja vojnika paranoja nije prihvatljiva kad se pone iriti na ljude sa kojima ja ovde radim. Kontrolii je, molim te! Oekujem da sutra vidim jednog straara vie, ili dvojicu; to je dovoljno." "Da, gospoo", ree on i izie. U glavi mu je sve pevalo od gneva. Sad mu pade na um da je njen novi vodi rekao njemu, Tejeou, da je San Ubatat spreen zbog verskih dunosti, a ne zbog bolesti. Ali se ne okrete da se vrati u kuu. Kakve bi koristi moglo biti? "Ostani jo jedno sat, hoe li, Sejeme?" ree on straaru ispred njene kapije, pa ode krakajui niz ulicu, u pokuaju da se udalji od nje, od njenih mekanih smeih butina i ruiastih tabana i od glupog, drskog, kurvinskog glasa koji njemu izdaje nareenja. Pokua se prepustiti blistavom, ledenom, osunanom vazduhu i stepenastim ulicama na kojima su leprali i praskali barjaci predstojee svetkovine, svetlucanju velikih planina i pijanoj galami, u nadi da e ga sve to ispuniti, zaseniti i skrenuti mu panju; ali u hodu je gledao svoju senku kako pada ispred njega kao no po kamenu, i uviao uzaludnost svog ivota. "Onaj veot mi se neto zabrinuo", ree Batikam somotnim glasom, a ona se nasmeja i nabode iz tanjira koji se nalazio ispred nje komad konzerviranog voa, sa koga je kapao slatki sok; ubaci ga Batikamu u usta. "Reve, spremna sam za doruak", doviknu ona i sede naspram njega. "Crkla sam od gladi! Tip je imao jedan od onih svojih napada falusokratije. Ve dugo me nije ni od ega spasao. A to je, ipak, njegova jedina dunost. Zato mora izmisliti neku priliku. Kamo sree, kamo sree da se taj stvor malo otkai od mene. Tako prija kad nije ovde jadni, mali San da puzi oko mene kao neka stidna va. Jo samo kad bih se otarasila majora!" "On je ovek asti", ree makil, tonom koji nije zvuao ironino. "Kako moe robovlasnik biti astan ovek?" Batikam ju je posmatrao svojim izduenim, tamnim oima. Nije uspevala da proita verelijanske oi, iako su tako lepe, do samih kapaka pune tame. "Pripadnici muke hijerarhije uvek trtljaju o asti", ree ona. "I o asti 'svojih' ena, dabome." "ast je velika povlastica", ree Batikam. "Na kojoj ja zavidim. Ja zavidim njemu." "Ma, do vraga sa svim tim lanim dostojanstvom, sve je to samo zapiavanje teritorije da se zna ija je. Ti samo na jednoj stvari treba sa mu zavidi, Batikame, a to je njegova sloboda." Osmehnuo se. "Ti si jedina osoba koju znam koja nikada nije bila ni vlasnitvo, ni vlasnik. To je sloboda. To je sloboda. Pitam se, shvata li da je tako?" "Dabome da shvatam", ree ona. On se osmehnu i nastavi jesti doruak, ali njoj ostade utisak da je u njegovom glasu bilo neeg to ranije nije ula. Dirnuta i malo uznemirena, ona ree: "Odlazi uskoro." "Telepato. Da, kroz deset dana, trupa odlazi na turneju kroz etrdeset Drava." "Oh, Batikame, nedostajae mi! Ti si ovde jedini mukarac, jedina osoba sa kojom mogu razgovarati - a da i ne pominjem seks..." 29

"Jesmo li se?" "Nismo se esto", ree ona kroz smeh, ali glasom koji je, ipak, malo podrhtavao. On prui ruku ka Soli; a ona mu doe i sede mu u krilo, pri emu joj se ogrta sasvim otvorio. "Lepe izaslanike sisice", ree on, poinjui da ih gladi i hvata usnama, "trbui mekani izaslaniki..." Ue Reve sa posluavnikom koji tiho spusti. "Klopaj doruak, Izaslanice mala", ree Batikam, a ona se otpetlja od njega i vrati se na svoje sedite, iroko se osmehujui. "Poto si slobodna, moe biti iskrena", ree on i poe vrlo paljivo ljutiti jednu pini-voku. "Nemoj suvie strogo suditi o onima meu nama koji to nisu i ne mogu." Isee jednu kriku i poe, preko stola, hraniti Soli. "Poznavati tebe, znailo je okusiti slobodu", ree on. "Dobiti nagovetaj slobode, senku..." "Kroz najvie nekoliko godina, Batikame, vi ete svakako biti slobodni. Ceo ovaj idiotski sistem sa gospodarima i robljem sruie se potpuno, im Verel ue u Ekumen." "Ako ue." "Naravno da hoe." Slegnuo je ramenima. "Moj dom je Jeova." Zurila je u njega, zbunjena. "Ti si poreklom sa Jeove?" "Nikad ni bio tamo", ree on. "A verovatno nikad neu ni biti. ta e njima makili? Ali tamo je moj dom. To je moj narod. To je moja sloboda. Kada e uvideti..." Pesnica mu je bila stisnuta; on je otvori blagim pokretom kao da neto isputa. Osmehnu se i opet se posveti doruku. "Moram se vratiti u pozorite", ree. "Imamo probe jednog ina za Dan oprotaja." Provela je itav jedan beskoristan dan u dvoru. Ve neko vreme je uporno traila dozvolu da poseti rudnike i ogromna poljoprivredna dobra u dravnom vlasnitvu, s one strane planina, mesta iz kojih je priticalo bogatstvo Gataja. I uporno su je spreavali. Neko vreme je verovala da su to protokolarne zakoljice i birokratizam vlade; nevoljnost da se diplomati dozvoli da radi ita izvan trkaranja po besmislenim skupovima; ali pojedinim poslovnim ljudima omakle su se izvesne rei o stanju u rudnicima i na imanjima, i Soli poe podozrevati da drava krije jednu drugaiju vrstu ropstva, okrutniju od onog to se u gradu moe videti. Danas nije postigla nita; provela je dan u ekanju na nezakazane sastanke. Matorac koga su joj dali umesto Sana Ubatata pogreno je razumeo, iz gluposti ili namerno, veinu njenih rei na voe-deanskom, i ba sve to je pokuala rei na gatajskom. Major je, sreom, skoro celo jutro bio odsutan, a umesto njega uvao ju je jedan od njegovih vojnika. Ali u dvoru se major pojavio, krut i utljiv, stisnutih vilica, i od tad se drao uz nju sve dok nije odustala i otila kui na rano kupanje. Batikam doe pozno te noi. Usred jedne njihove sloene fantazijske igre i izmene uloga, to je od njega nauila i nalazila da je toliko uzbudljivo, njegova milovanja postadoe sve sporija i sporija, mekana, vukla su se preko nje kao pera, tako da je Soli sva drhtala od nezadovoljne elje, a onda, kad se pritisnula telom uz njegovo telo, ona uvide da je zaspao. "Budi se", ree ona kroz smeh, ali ipak sleena, i protrese ga malo. Tamne oi se otvorie, pune straha i pometnje. "Izvini", ree ona odmah, "nastavi da spava, umoran si. Ne, ne, u redu je, kasno je doba." Ali on nastavi da radi ono to je - Soli je to sada morala uvideti, i pored sve njegove vetine i nenosti - bio njegov posao. Ujutro, za dorukom, ona ree: "Moe li me videti, i vidi li me, kao osobu koja je tebi ravna, Batikame?" Izgledao je umoran i stariji nego obino. Nije se osmehivao. Posle nekog vremena ree: "ta bi elela da kaem?" "Da kae da me vidi tako." "Vidim te tako", ree on tiho. "Nema poverenja u mene", odvrati Soli gorko. Malo kasnije on ree: "Danas je Dan oprotaja. Gospa Tuala je dola mukarcima Asdoka, koji su na njene sledbenike nahukali svoje lovne make. Zala je meu njih jaui veliku lovnu maku sa plamenim jezikom, a oni su popadali od straha, ali ona ih je blagoslovila i oprostila im." Dok je ovo priao, njegov glas i njegove ruke izvodili su tu priu. "Oprosti mi", ree on. "Nije tebi potreban nikakav oprotaj!" "Oh, svakome od nas je potreban. Zato i mi, kamijevci, ponekad pozajmimo gospu Tualu. Kad nam zatreba. Znai, ti e danas biti gospa Tuala, na obredu?" "Ja samo treba da potpalim neku vatru, tako su mi kazali", ree ona zabrinuto, a on se nasmeja. Kad je odlazio, ona mu ree da e doi u pozorite da ga vidi, veeras, posle svetkovine. 30

Hipodrom, jedina vea ravna povrina u gradu i okolini, bee pritisnut masom naroda, zastave su vijorile, a etajui prodavci izvikivali svoju robu; kraljevska motorna kolona zaletela se pravo u gomilu, koja se ispred vozila razmicala kao voda, a iza kolone odmah sastavljala. Nekakve tribine, prilino klimavog izgleda, bile su podignute za gospodu i vlasnike, sa posebnim, pregraenim i zavesama odvojenim delom za dame. Soli vide kako jedno motorno vozilo prilazi do samih tribina; neku priliku umotanu u crveno platno iznesoe iz kola i urno ponesoe meu zavese, gde nestade. Da li e ene viriti kroz neke rupice, da bi videle ta se deava? U masi naroda bilo je ena, ali to su bile kmetice, imovina. Soli uvide da e i nju skrivati sve dok ne nastupi njen trenutak u ceremoniji; ekao ju je crveni ator podignut uz tribine, nedaleko od jednog prostora, ograenog konopcima, u kome su svetenici ve pevali svoje ritmine napeve. Dvorjani ponizni, ali vrlo odluni, izvedoe i nju iz kola i veoma hitno je uvedoe u taj ator. Unutra joj kmetice poee nuditi aj, slatkie, ogledala, minku i ulje za kosu, i pomagati da se umota u sloenu odeu od fine crvene i ute tkanine, njen kostim u kome e uskoro, ali samo nakratko, odglumiti gospu Tualu. Niko joj, do sad, nije osobito jasno kazao ta, zapravo, ona treba da radi, a na sva njena pitanja ene su i sad odgovarale: "Pokazae ti svetenici, gospo, ti treba samo da poe sa njima. Ti samo upali vatru. Sve su oni spremili." Imala je utisak da ni one ne znaju; bile su to zgodne devojke, imovina dvora, uzbuene to uestvuju u predstavi, ali ravnodune prema veri. Znala je simbolinost te vatre koju treba da upali: mane i sagreanja bacaju se u nju da izgore i budu zaboravljeni. Bila je to zgodna zamisao. Napolju su svetenici podvriskivali; virnula je - zaista su u atorskom platnu postojale rupice za virenje napolje - i videla da se masa zgusnula. Niko, osim onih na tribinama i onih neposredno do konopca, nije ni sluajno mogao videti nita, ali je svako mahao barjacima crvenim i utim, vakao prenu hranu i dobro se provodio, dok su svetenici nastavljali duboke napeve. Sasvim na desnoj strani Solinog skuenog vidnog polja, dobijenog zurenjem kroz rupicu, videla se jedna dobro poznata ruka: majorova, naravno. Njega nisu pustili da se vozi istim kolima kao ona. Mora biti da se razbesneo. Ipak se probio dovde i stao pored atora, da straari. "Gospo, gospo", govorile su devojke, "evo idu svetenici", i poele da zuje oko nje, da proveravaju da li joj eir stoji pravo i da li sve proklete, osakaujue suknjetine padaju sa pravilnim naborima. Jo su neto upkale i tapkale po njoj dok je iskoraivala iz atora, zaslepljena jainom dnevne svetlosti. Osmehivala se i nastojala da se dri vrlo uspravno i dostojanstveno, kao to bi se od boginje moralo oekivati. Zaista nije elela da im zezne proceduru. Neposredno ispred ulaza u ator ekala su je dva oveka u svetenikim odedama. Kad se Soli pojavila, istog trena su zakoraili ka njoj, prihvatili je za laktove i poeli govoriti: "Na ovu stranu, na ovu stranu, gospo." inilo se da ona zaista uopte nee morati da shvati ta treba da radi. Ovi svakako smatraju da ena to i ne moe; svejedno, pod ovim okolnostima to je olakanje. Svetenici su je nagonili da se kree bre nego to je udobno mogla u ovim utegnutim suknjetinama. Ve stigoe iza tribina. Zar nije onaj prostor, konopcima ograen, na suprotnoj strani? Jedan automobil se stuti pravo ka njima; na putu mu se nalo samo nekoliko ljudi, koji se razbeae u stranu. Neko se dernjao; svetenici je najednom poee silovito vui, u pokuaju da potre; jedan od njih kriknu i ispusti njenu ruku, oboren nekom leteom tamom koja je grunula u njega - krkljanac svud oko nje, nije se mogla osloboditi gvozdenog stiska oko miice druge ruke, obe noge su joj bile zarobljene suknjetinama, podie se buka, ogromna buka, koja je tresnu u glavu tako da joj se glava sasvim pognu nadole, pa nita nije mogla videti ni uti, zaslepljena, samo se bacakala; gurnue je licem napred u neko mrano mesto, u neku zaguljivu, grebucavu tamu, obe ruke zavrnute iza lea i vrsto drane. Automobil, u pokretu. Dugo. Mukarci, u tihom razgovoru. Na gatajskom jeziku. Vrlo teko je bilo disati. Nije se borila; nije vredelo. Lepljivim trakama su joj sputali i noge i ruke, a preko glave joj navukli vreu. Posle dugog vremena izvukli su je napolje kao le i poneli je brzo u neku zgradu, pa niz stepenice, poloili je na neki krevet ili leaj, ne grubo, ali sa istom onom oajnikom hitnjom. Leala je nepomino. Mukarci su govorili, i sad maltene apatom. Nije shvatala nita od ovoga. Njena glava jo i sad uje onu ogromnu buku, da li je to bio stvarno zvuk? Ili su je opauili neim tvrdim po glavi? Imala je oseaj gluvoe, kao da je ugraena u zid napravljen od vate. Krpena vrea stalno joj se trpala u usta i nozdrve, usisavana pri svakom pokuaju udisanja. Strgoe joj vreu s glave; ovek nadnet nad nju prevrte Soli da bi joj mogao skinuti traku sa ruku, pa sa nogu, mrmljajui pri tome: "Ne bude plai, gospa, mi ne zlo tebe" na voe-deanskom. Onda on hitro uzmae od nje. etvorica, moda petorica; bilo je teko videti ih, svetlosti vrlo malo. "eka ovde", ree drugi, "sve u redu. Samo da lepo zadovoljna." Pokuavala je da se podigne u sedei poloaj, ali joj se od tih 31

pokreta vrtelo u glavi. A kad je vrtoglavica prestala, oni vie nisu bili tu. Kao magijom odneti. Samo da lepo zadovoljna. Prostorija malena, a vrlo visoka. Tamni zidovi od cigle, vazduh - memla iva. Svetlost je dopirala iz male bio-lumene ploe prikaene na tavanicu, bio je to slab sjaj, bez senke. Verovatno sasvim dovoljan za verelske oi. Samo da lepo zadovoljna. Mene su kidnapovali. ta kae na to? Ona poe da inventarie: ima ovaj debeli madrac na kome sedi; ima ebe; vrata; bokale i olju; je li ono rupa u podu, tamo, u uglu? Ona jednim zamahom spusti noge sa madraca, ali one udarie u neto oprueno po podu pokraj kreveta - ona se opet namota nagore, zaviri dole, vide tamnu masu, telo na podu. ovek. Uniforma, koa tako crna da se crte lica ne razaznaju, ali znala je ko je to. ak i ovde, ak i ovde, major se naao uz nju. Digla se nesigurno na noge i pola da ispita tu odlivnu rupu. Pokaza se da je tano to: naprosto rupa, betonom obloeni otvor u podu, sa mirisom blago hemijskim i sa blagim smradom. Izaslanicu je bolela glava, i ona opet sede na krevet da masira ruke, kao i zglobove stopala. Na taj nain je postizala da napetost i bol polako poputaju, i vraala se u sebe, tim dodirivanjem, potvrivanjem sebe, ritmino, metodino. Kidnapovali me. ta kae na to? Samo da lepo zadovoljna. A on? Najednom znajui da je on mrtav, Soli zadrhta i ostade nepomina. Posle nekog vremena nagnula se polako, pokuavajui da mu vidi lice, oslukujui. Opet je imala oseaj gluvoe. Nikakav dah nije ula. Sva se tresui, obuzeta muninom u stomaku, ispruila je ruku i prislonila nadlanicu na njegovo lice. Bilo je prohladno, hladno. Ali toplina dahnu preko njenih prstiju, jednom, pa jo jednom. Ona unu na madrac i poe ga prouavati. Leao je potpuno nepomino, ali kad mu je prislonila ruku na prsa, osetila je spore otkucaje srca. "Tejeo", apnu ona. Njen glas nije pristajao da se pojaa nimalo vie od apata. Ona mu opet prisloni ruku na prsa. elela je da oseti taj spori, postojani ritam otkucaja, tu slabu toplinu; delovalo je smirujue. Samo da lepo zadovoljna. ta su ono jo rekli? Da samo eka. Da. Izgleda da je to njihov program. Moda bi mogla da spava. Moda moe ovako: ona zaspi, a kad se probudi, otkupnina je ve isplaena. Ili je ispunjen ko zna koji drugi njihov zahtev. Probudila se sa pomilju da jo ima asovnik na ruci; neko vreme je dremljivo prouavala mali srebrni displej i zakljuila da je spavala tri sata. Jo je dan Svetkovine, verovatno je prerano za isplatu traene svote otmiarima; dakle, ona nee moi noas u pozorite da gleda makile. Oi su joj se privikle na slabu svetlost, i sad je, pogledavi, videla sasuenu krv kojom je bila prekrivena cela jedna strana mukareve glave. Poe ispipavati i nae vruu vorugu veliku kao pesnica, iznad njegove slepoonice, a prsti joj se od tog mesta odvojie umrljani. Dakle, njega su udarili u glavu. Mora biti da je ono bio on, kad se bacio na svetenika, lanog svetenika, a ona je samo zapamtila leteu senku, teak udarac i jedno 'uuuf!' kao u aidi-napadu, zatim ogromnu buku koja je pomutila sve. Ona poe puckati jezikom i kuckati po zidu, da proveri svoj sluh. inilo se da je to u redu; nestao je pamuni zid. Moda su i nju udarili u glavu? Stade opipavati svoju glavu, ali ne nae nikakvu vorugu. Ovaj ovek mora da je dobio potres mozga, ako je jo u nesvesti, i posle tri sata. Koliko teak potres mozga? Kad e se oni ljudi vratiti? Ustala je, ali umalo da se srui na pod, upetljana u proklete suknje Boginje. Samo da je bila, kad su je napali, u svojoj odei, a ne u ovoj nakaradi koju ne moe ni obui bez tri slukinje! Sad se oslobodi toga, i od marame napravi nekakvu vezanu suknju do kolena. Nije bilo toplo u ovom podrumu, ili ta god je ta prostorija bila; bilo je vlano i prilino hladno. Ona poe etkati, etiri koraka i okret, etiri koraka i okret, etiri koraka i okret, i stade se razgibati malo. Ovoga su bacili na pod. Koliko je hladan pod? Da li je od udarca u glavu nastupio i ok? Ljudima u oku potrebna je toplota. Oklevala je dugo, udila se samoj sebi to je toliko neodluna, to toliko dugo ne zna ta da radi. Da li bi trebalo da pokua da podigne ovoga na madrac? Ili je bolje ne pomerati ga? Gde su, do vraga, oni ljudi? Da li e on umreti? Sagnula se nad njega i rekla otro: "Rega! Tejeo!" a ve sledeeg trenutka on uvue dah. "Budi se!" Setila se sada, mislila je da se setila, da je vano ne dopustiti da osoba sa potresom mozga zapadne u komu. Sada, kad je ve bilo prekasno. On uvue jo jedan dah, a lice mu se izmeni, izvue se iz krute nepokretnosti, postade meke; oi su mu se otvarale i zatvarale, mirkao je, nije ih dovodio u iu. "O, Kamije", ree on vrlo tiho. Nije mogla poverovati da se toliko obradovala to ga opet vidi. Samo da lepo zadovoljna. On je oigledno bio sav zaslepljen od glavobolje; priznade joj da vidi sve dvostruko. Pomogla mu je da se popne na leaj, pokrila ga ebetom. Nije nita pitao, leao je nemo i ubrzo opet utonuo u san. Kad je njega 32

zbrinula, vratila se razgibanju i ceo sat vebala. Pogledala je na asovnik. Dalja dva sata su prola, jo je dan, dan svetkonine. Nije jo ni vee palo. Kad e doi oni ljudi? Doli su tek ujutro, rano, posle jedne beskrajne noi koja je bila ista kao popodne i ista kao jutro. Otkljuali su metalna vrata i otvorili ih buno, sa treskom; jedan ue sa posluavnikom, druga dvojica stajala su na vratima sa naperenim pitoljima. Posluavnik se nije imao gde staviti, osim na pod, zato ga ovek stavi na pod i gurnu prema Soli, ree "ao, gospo!" i povue se, koraajui unatrake; vrata se sa treskom zatvorie, i reze sa treskom padoe. Soli je ve bila na nogama, a posluavnik je podigla. "ekajte!" ree ona. ovek na leaju se probudio i poeo oamueno gledati oko sebe. Kad ga je ovde nala pokraj sebe, Soli kao da je nekud zaturila njegov nadimak, nije on vie za nju bio 'major', a ipak, izbegavala je i njegovo ime. "Ovo je, valjda, doruak", ree ona i sede na rub madraca. Preko posluavnika od upletenog prua bilo je prebaeno platno; ispod platna bila je hrpa gatajskih itnih kiflica punjenih mesom i povrem, nekoliko komada voa i bokal sa poklopcem, napravljen od tankog lima od neke legure i ukraen mnogobrojnim arama. "Moda doruak, ruak i veera", ree ona. "Jebi ga. Pa, nita. Ovo izgleda dobro. Moe li jesti? Moe li sedeti?" On se dobro potrudio i posle nekog vremena naao u sedeem poloaju, naslonjen leima na zid. Onda je sklopio oi. "Jo vidi dvostruko?" On naini mali potvrdni zvuk. "Jesi edan?" Mali potvrdni zvuk. "Evo." Dala mu je olju. Drei olju obema rukama, uspeo ju je prineti ustima. Vodu je pio polako, gutljaj po gutljaj. Za to vreme, ona je smazala tri kiflice, jednu za drugom, onda prinudila sebe da prestane, pa pojela i jednu pini-voku. "Moe li jesti voe?" upita ga ona, sa oseajem krivice. On ne odgovori. Ona se seti kako joj je Batikam dao da pojede kriku pinija u vreme doruka, kad je to bilo, jue, pre sto godina. Od hrane u elucu pripade joj muka. Uze olju iz oputene ruke ovekove - on je opet zaspao - pa nasu sebi vodu i poe i ona piti polako, gutljaj po gutljaj. Kad se osetila bolje, otila je do vrata, poela pregledati arke, bravu, povrinu. Opipavala je ciglene zidove, gledala ih izbliza, isto tako i betonski pod, tragajui za neim, nije ni sama znala za im, moda nekim nainom da se pobegne, ili neim drugim... Trebalo bi da veba. Natera sebe da se pone razgibati, ali joj se vrati munina u stomaku, sa kojom doe letargija. Ona se vrati do madraca i sede. Posle nekog vremena primeti da plae. I da joj se piki. unula je nad rupu i sluala kako njena mokraa pada unutra. Nije se imala ime obrisati. Vratila se do kreveta i opet sela na njega. Zatim je protegnula noge, pa se uhvatila za zglavke stopala. Tiina je bila potpuna. Okrenula se da pogleda oveka; on je gledao nju. Trgla se zbog toga. On odmah otkloni pogled od nje. Ostao je naslonjen na zid, u neudobnom, ali oputenom poloaju. "Jesi li edan?" upita ona. "Hvala", odvrati on. Ovde, gde joj nita nije bilo poznato i gde je vreme bilo odlomljeno od prolosti, njegov blagi, svetli glas bio je dobrodoao zbog svoje poznatosti. Ona mu nasu i dade punu olju. Ovog puta je prvo seo normalno, a zatim popio vodu mnogo pouzdanije. "Hvala", proaputa on jo jednom, vraajui joj olju. "Kako glava?" On prisloni aku na vorugu, bolno trznu licem i opet se nasloni na zid. "Jedan od njih je imao tap", ree ona, videi sada taj tap, u jednom sevu, meu svojim ispreturanim uspomenama, "sveteniki tap. Ti si skoio na onog drugog." "Meni su oduzeli pitolj", ree on. "Svetkovina." Govorio je ne otvarajui oi. "A ja se upetljala u onu prokletu odeu. Nisam ti mogla nimalo pomoi. Nego, uj. Da li je bila neka buka, neka eksplozija?" "Da. Moda diverzija." "ta ti misli, ko su ti momci?" "Revolucionari. Ili..." "Ti si rekao da je po tvom miljenju moda umeana i gatajska vlada." "Ne znam", promrmlja on. 33

"Bio si u pravu, ja sam pogreila, izvini", re ona, sad se oseajui kao osoba puna vrlina, spremna da ispravi stare greke. On pomae aku vrlo malo, kretnjom koja je znaila da vie nije bitno. "Da li jo vidi dvostruko?" Nije odgovorio; njemu su se opet 'gasila svetla'. Stajala je i pokuavala da se priseti selikih vebi disanja, kad se vrata razmahnue i tresnue, i na ulazu se pojavie ista ona tri oveka, dvojica sa pitoljima, svi mladi, crne koe, kratke kose, vrlo nervozni. Onaj vodei se sagnu da ostavi posluavnik na pod, a Soli, bez i najmanje prethodnog razmiljanja, nagazi teinom tela na njegovu aku. "Ti ekaj!" ree ona. Sad je iz neposredne blizine zurila u lica i pitolje preostale dvojice. "Samo malo ekajte, sluajte! On ima ranu na glavi, treba nam lekar, treba nam vie vode, ja ne mogu ni da mu oistim ranu, nema toalet-papira, i ko ste, do vraga, uopte vi ljudi?" Onaj koga je nagazila vikao je: "Sa ruka! Gospa, sa moja ruka!" ali druga dvojica su ula Soli. Ona podie nogu i skloni se tome oveku s puta, a on uzmae pravo u svoja dva drugara sa pitoljima. "Dobro, gospa, ao da problemi", ree on, sa suzama u oima, pridravajui tu aku. "Mi Rodoljubi. Ti poruka poalji ovo pretendent, kao naa poruka. Niko strada. Vai?" Nastavio je da uzmie, a jedan od njegovih drugara zatvori vrata. Tras, zvek, zvek. Ona duboko uzdahnu i okrete se. Tejeo ju je gledao. "To je bilo opasno", ree on, sa vrlo malim osmehom. "Znam da je bilo", ree ona, diui teko. "Bilo je glupo. Ne uspevam da ovladam sobom. Oseam se kao da sam u delovima. Ali oni, do vraga, samo uguraju neto unutra i pobegnu! Moramo dobiti vode!" Bila je u suzama, to se njoj uvek deavalo tokom nekoliko trenutaka posle tue ili svae. "Da vidimo ta su doneli ovog puta." Podigla je posluavnik na leaj; kao i prvi put, posluavnik je bio prekriven platnom, u smenom oponaanju hotela ili kue u kojoj posluuju robovi. "Stvar udobnosti", proguna ona. Ispod tkanina bila je gomila slatkih peciva, zatim jedno malo plastino ogledalo sa drkom, ealj, loni sa neim to je mirisalo kao istrunulo cvee, i kutija neeg to je, posle izvesnog vremena, prepoznala: gatajski tamponi. "To su 'stvari za dame'", ree ona. "Bog ih prokleo, glupi prokleti kurci! Ogledalo!" Hitnula je ogledalo preko prostorije. "Ja, naravno, ne mogu ni jedan jedini dan da sastavim bez gledanja u ogledalo! Jebo ih Bog!" Za ogledalom je pobacala i sve ostalo, osim peciva; ali je dobro znala da e tampone posle podii i uvati pod madracom i, uh, ne daj Boe, upotrebiti ako bude morala, ako budu prisiljeni da ostanu ovde, koliko bi dugo to bilo? Jo deset ili vie dana... "Oh, Boe", ree ona opet. Ustade i pokupi sve, pa stavi ogledalo i loni, prazan bokal za vodu i kore od voa preostale posle prvog obroka, sve to na jedan posluavnik, koji ostavi ispred vrata. "ubre", ree ona na voe-deanskom. A maloas je vikala, shvati ona, na nekom drugom jeziku: alteranskom, verovatno. "Ima li ikakvu predstavu", ree ona, sevi opet na madrac, "koliko vi, narode, oteavate ivot eni? Mogli biste navesti enu da poeli da to nije!" "Mislim da su imali dobre namere", ree Tejeo. Ona uvide da nema ni najmanjeg traga podsmeha ili neozbiljnosti u njegovom glasu. Ako uiva u njenoj sramoti, i njega je sramota da to uivanje njoj pokae. "Mislim da su amateri", ree on. Posle izvesnog vremena, ona ree: "To bi moglo biti loe." "Moglo bi." Bio je opet seo uspravno i poeo obazrivo opipavati vorugu na glavi. Svuda oko te velike izboine, njegova gruba, teka kosa bila je slepljena od krvi. "Kidnapovanje", ree on. "Oni trae da im se isplati otkupnina. Nisu to ubice. Nisu imali pitolje. Nisu mogli ni ui sa pitoljima. I ja sam morao ostaviti oruje na ulazu." "Misli, ovo nisu oni na koje si bio upozoren?" "Ne znam." Istraivanje mu donese silovit bol i Tejeo odustade. "Da li veoma loe stojimo sa vodom?" Ona mu donese jo jednu punu olju. "Nema dovoljno za pranje. Glupo, prokleto ogledalo, u vreme kad nama treba voda!" Zahvalio joj se, poeo piti vodu, onda se naslonio opet na zid, uvajui poslednjih nekoliko gutljaja da ih popije malo kasnije. "Nisu planirali da otmu mene", ree on. Porazmislila je o tome i klimnula glavom. "Plae se da e ih prepoznati?" "Da su imali mesto za mene, ne bi me stavili zajedno sa jednom damom." Govorio je to bez ironije. "Ovo ovde su spremili za tebe. Mora biti da se nalazi negde u gradu." 34

Ona klimnu glavom. "Vonja je trajala pola sata ili manje. Ali moja glava bila je u vrei." "Poslali su poruku palati. Nisu dobili odgovor ili su dobili nezadovoljavajui. ele da poruku poalje ti." "Da ubedim vladu da me oni stvarno dre? Zato vladu treba u to ubeivati?" Oboje zautae. "ao mi je", ree on, "ne uspevam da razmiljam." Zatim lee. Umorna, klonula, preosetljiva posle onog naleta adrenalina, ona se oprui pored njega. Sebi je od smotane suknje napravila jastuk; Tejeo nije imao nikakav jastuk. ebe im je bilo popreno prebaeno preko nogu. "Jastuk", ree ona. "Jo ebadi. Sapun. ta jo?" "Klju", promrmlja on. Leali su jedno uz drugo u tiini, u slabanoj, nepromenljivoj svetlosti. Sledeeg jutra oko osam sati, bar po Solinom asovniku, Rodoljubi su uli u sobu, etvorica. Dvojica su straarila pokraj vrata, sa naperenim pitoljima; druga dvojica stajala su nelagodno na preostalom, nevelikom prostoru sobe. Gledali su dole, ka svojim zarobljenicima; a ovi su sedeli na madracu, oboje sa nogama podvijenim. Novi govornik bolje je vladao voe-deanskim jezikom nego oni raniji. Rekao je da je njima veoma ao to su doveli gospou u nelagodan poloaj, da e uiniti koliko mogu da joj bude udobnije i da ona mora biti strpljiva i napisati, rukopisom, poruku pretendentu na presto, a u poruci objasniti da e biti putena na slobodu, neozleena, im Kralj zapovedi Savetu da se ugovor sa Voe Deom poniti. "Nee on to uiniti", ree ona. "Oni mu nee dozvoliti." "Molim ne raspravljaj", ree ovek, sa grubou nekoga ko je sav izvan sebe. "Evo materijali za pisanje. Evo poruka." On ostavi hartije i pisaljku na madrac, nervozno, pokretima kao da se plai da bude blizu nje. Bila je svesna kako je Tejeo izbrisao svoju prisutnost: sedeo je nepomino, oborene glave, oborena pogleda; ti ljudi su ga prenebregli. "Ako ja ovo napiem vama, hou da dobijem vode, mnogo vode, i sapun i ebad i toalet-papir i jastuke i lekara, i hou da neko doe kad ja pokucam na vrata, i neku pristojnu odeu. Toplu. Muku." "Nema doktor!" ree ovek. "Pisati! Molim! Sad!" Sav se trzao, poskakivao, nije se usudila da nastavi pritisak na njega. Proitala je njihovo saoptenje, prepisala ga svojim krupnim, detinjastim rukopisom - retko je ita pisala rukom - i oba dodala tom predstavniku Rodoljuba. On na brzinu osmotri tekst i bez rei pohita napolje, zajedno sa ostalima. Tras! - uinie vrata. "Da li je trebalo da odbijem?" "Mislim da nije", ree Tejeo. Ustao je i protegnuo se, ali onda seo, i inilo se da mu se vrti u glavi. "Dobro se pogaa", ree. "Videemo ta emo dobiti. Oh, Boe. ta li se to deava?" "Moda", ree on lagano, "Gataj nije voljan da prihvati te zahteve. Ali kad Voe Deo - i tvoj Ekumen - saznaju za ovo, izvrie pritisak na Gataj." "Ja bih rado da se oni odmah sad pokrenu. Pretpostavljam da je za Gataj ovo uasna blamaa, i da sad pokuavaju da spasu ast na taj nain to prikrivaju celu stvar - da li je to verovatno? Koliko dugo mogu prikrivati? ta e rei tvoji? Nee li tragati za tobom?" "Nesumnjivo hoe", ree on na svoj utivi nain. Neobino je bilo kako su ta njegova krutost i ti njegovi maniri, koji su je ranije svaki put odbacivali na neki drugi kolosek, iskljuivali, ovde delovali sasvim drugaije: njegova uzdranost i formalnost smirivali su je, uveravali je da je ona jo deo jednog sveta izvan ove prostorije, sveta iz koga su doli i u koji e se vratiti, sveta u kome ljudi ive dugo. Zato bi bilo vano iveti dugo? - upita se ona. Odgovor na to nije znala. Ni o emu slinom nije nikad ranije razmiljala. Ali ovi mladi Rodoljubi ive u svetu kratkih ivota. Zahtevi, nasilje, neposrednost, i smrt, za ta? Za jednu uskogrudost, jednu mrnju, jedno fiksanje drogom vlasti. "Ja se stvarno uplaim svaki put kad oni odu", ree ona niskim tonom. Tejeo proisti grlo i ree: "I ja." Vebe. "Uhvati - ma stegni, nisam ja od stakla! - sad..." 35

"Ha!" ree on, sa sevajuim osmehom uzbuenja, poto mu je pokazala nain oslobaanja iz zahvata, a on, zatim, uspeo na taj nain da se oslobodi iz njenog zahvata. "E, dobro, ti bi sad ekao - ovde..." tup! "...vidi?" "Ajao!" "Uh izvini, izvini Tejeo, zaboravila sam na tvoju glavu - je l' ti dobro? Stvarno mi je ao..." "Oh, Kamije", ree on, diui se sa poda u sedei poloaj i pridravajui crnu, izduenu glavu obema akama. Udahnu nekoliko puta, duboko. Ona je kleala kao pokajnica, brina. "Ovo", ree on, "ovo nije, nije potena igra." "Naravno da nije, to je aidi - sve je poteno u ljubavi i ratu, kae se na Teri - Stvarno mi je ao, uasno ao, tako sam glupa bila!" Nasmejao se, nekim izlomljenim i oajnim smehom, stresao glavom jo jednom, i jo jednom. "Pokai mi", ree. "Ne znam ta si uradila." Vebe. "ta radi sa svojim umom?" "Nita." "Puta ga da tek tako luta?" "Ne. Jesmo li moj um i ja dva razliita bia?" "Znai... ti se ne usredsreuje ni na ta? Samo ga puta da luta?" "Ne." "Dakle ipak ga ne puta da luta." "Koga?" ree on, malo razdraljivo. Pauza. "Razmilja li o..." "Ne", ree on. "Miruj." Vrlo duga pauza, moda etvrt sata. "Tejeo, ne mogu. Svrbi me. Pamet me svrbi. Otkad se bavi ovim?" utanje, pa odgovor dat nerado: "Od svoje druge godine." Napustio je pozu potpune oputenosti i nepominosti, pognuo glavu da protegne miie vrata i ramena. Posmatrala ga je. "Sve neto razmiljam o dugom ivotu, o tome kako izgleda iveti dugo", ree ona. "Ne mislim samo biti dugo iv, do vraga, ja sam ve oko hiljadu i sto godina iva, pa ta mi to znai, nita. Nego... neto u tom nainu razmiljanja, kad ivot sagledava kao dug, ima znaaja. Kao i kad ima dece. Pa ak i samo razmiljanje o mogunosti da ima dece je znaajno. Tu kao da ti se neka ravnotea izmeni. Smeno je da ja o tome razmiljam ba sad, kad su moji izgledi da dugo ivim naglo opali..." On ne ree nita. Imao je sposobnost da ne kae nita, ali na takav nain da njoj omogui da nastavi govoriti. Bio je jedan od najmanje priljivih ljudi koje je ikad upoznala. Veina mukaraca behu velike prialice. I ona sama bila je poprilino sklona klepetanju. On je utao. elela je znati kako se to postie. "Samo treba vebati, je li tako?" ree ona. "Samo sedeti ovde." On klimnu glavom. "Godinama i godinama vebati... Oh, Boe. Moe se desiti..." "Ne, ne", ree on, shvativi istog trenutka ta je pomislila. "Onda zato neto ne preduzmu? ta ekaju? Ve je prolo devet dana!" Od samog poetka imali su neplaniranu, preutnu saglasnost da soba bude podeljena na dva dela: linija razgranienja ila je po sredini madraca, sekui ga uzdu na dve polovine, i skretala na pod gde se nastavljala sve do suprotnog zida. Vrata su bila na njenoj strani, levoj; rupa za sranje bila je na njegovoj strani prostorije, desnoj. Bilo kakav upad na tui teren morao je biti zatraen nekim gotovo nevidljivim signalom, i odobrena na isti nain. Kad neko od njih dvoje ide na rupu za sranje, druga osoba okrene glavu, neupadljivo, na drugu stranu. Kad je bilo vode dovoljno da se neko bar zapere, a to se retko deavalo, isti aranman je primenjivan. Linija du sredine madraca bila je apsolutna. Njihovi glasovi su je prelazili, kao i zvuci i mirisi njihovih tela. Ponekad je oseala njegovu toplotu; telesna temperatura Verelijanaca bila je neto via od njene, pa je Soli u snu oseala, u memljivom, nepominom vazduhu, to blago zraenje. Ali nikad nisu prelazili tu crtu, ni jednim jedinim prstom, ni u najdubljem snu. 36

Soli je o ovome razmiljala, i nalazila, u pojedinim navratima, da je poprilino smeno. U drugim trenucima izgledalo je glupavo i perverzno. Zar ne bi oboma prijalo malo ugaanja potrebama tela? Ona je njega dodirivala samo prvog dana, kad mu je pomagala da se popne na leaj; u kasnijim danima, u prilikama kad su dobijali dovoljno vode, Soli je istila njegovu ranu na glavi i malo-po malo ispirala iz njegove kose krv, koja se bila zgruala, a posle i usmrdela. Za ovaj drugi posao koristila je ealj; pokazalo se da je ipak dobro imati tu spravicu. Suknje Boginje bile su od neprocenjive koristi kao materijal koji je Soli cepala i na taj nain dobijala zavoje i krpice za pranje. im je Tejeou zarasla rana na glavi, poee vebati aidi, iz dana u dan; ali aidi je imao bezlinu, obrednu istotu u svojim zahvatima i stezanjima, to je ostajalo veoma daleko od seksa. U svim drugim prilikama, Tejeovo fiziko prisustvo bilo je neto nedodirljivo i neosvojivo, i tu nikakve promene niti nejasnoe nije bilo. On je samo odravao, pod neverovatno tekim uslovima, istu onu krutu uzdranost koju je oduvek pokazivao. Ne samo on; i Reve je bila takva. I svi ostali, svi sem Batikama; meutim, kad je Batikam onako trenutno pristao da zadovolji njen hir i njenu udnju, da li je to bio istinski kontakt, kako joj se tada uinilo? Razmiljala je sada o onom strahu u njegovim oima, one poslednje noi. Nije to bila suzdranost, bila je sputanost. Mentalitet robovlasnikog drutva je to bio: i robovi i gospodari uhvaeni u istu zamku radikalnog nepoverenja i stalnog tienja sebe. "Tejeo", ree ona, "ne razumem ropstvo. Dozvoli da objasnim ta time hou rei", iako on nije niim nagovestio da e je prekinuti ili da e se neto buniti; ispoljio je samo utivu panju. "Ovo hou rei. Razumem kako nastaju drutvene institucije i shvatam da je jedinka naprosto jedan deli drutva - dakle, ne pitam te zato ne prihvata da sam ja u pravu i zato se ne slae da je ropstvo jedna opaka i neisplativa stvar, ne traim ni da brani ropstvo ni da ga se odrekne. Samo pokuavam razumeti kakav je to oseaj kad veruje da dve treine ljudskih bia na tvom svetu jesu zaista, iz opravdanih razloga, tvoje vlasnitvo. Pet estina, zapravo, jer tu treba ukljuiti i ene u sastavu vae kaste." Posle nekog vremena on ree: "Moja porodica poseduje negde oko dvadeset pet takvih imovina." "Ne sitniari." On prihvati ovaj ukor. "Meni se ini da ste vi presekli veze izmeu ljudi. Ne dodirujete robove, a ni oni vas, ne na onaj nain kako ljudska bia treba da se dodiruju, u duhu uzajamnosti. Vi se morate drati zasebno, vi neprestano radite na odravanju te granice. Zato to nije prirodna - ona je potpuno vetaka. Ja ne uspevam da primetim nikakvu fiziku razliku izmeu vlasnika i ljudskih komada imovine. A ti?" "Ja uspevam, najee." "Ali po signalima u ponaanju, u kulturi - zar ne?" On porazmisli malo, pa klimnu glavom. "Vi ste ista iva vrsta, ista rasa, ista nacija, ba isti u svakom pogledu, mada ima neke male razlike u bojama. Ako uzme dete kmetice i odgaji ga kao vlasnika, ono e u svakom pogledu biti vlasnik; i obratno. Vi, dakle, provodite ivot odravajui ovu ogromnu podelu koja ne postoji. Ono to meni nije jasno jeste sledee: kako je mogue da ne uviate kakvo je to uasavajue rasipnitvo. Ne mislim u ekonomskom pogledu!" "U ratu", ree on, a onda nastade veoma duga pauza; Soli je imala jo mnogo da kae, ali je ekala, radoznala. "Bio sam na Jeovi, zna", ree on. "U graanskom ratu." Znai, tu su tebe toliko izbrazdali i izreckali, pomisli ona; jer, ma koliko pomno odvraala pogled, sada vie nije mogla ne poznavati izgled njegovog vitkog, atletskog tela boje oniksa, a osim toga znala je da u aidiju mora malo da potedi njegovu levu ruku, kojoj je nedostajao jedan dobar komad mesa odmah iznad bicepsa. "Roblje u Kolonijama diglo se na bunu, zna, u poetku samo mali broj, kasnije svi. Gotovo svi. Zato smo mi vojnici tamo bili svi vlasnici. Nisi mogao tamo da alje vojnike-kmetove, mogli bi da prebegnu na stranu protivnika. Svi smo bili veoti i dobrovoljci. Vlasnici, u borbi protiv imovine. Ja sam se borio sa sebi ravnima. To sam prilino brzo uvideo. A posle sam saznao da se borim sa jaima od sebe. Potukli su nas." "Ali to..." re Soli i zauta, ne znajui ta bi rekla. "Mlatili su nas od poetka do kraja", ree on. "Jednim delom i zato to moja vlada nije razumela da oni to mogu. I da se oni bore bolje, ee, pametnije i hrabrije nego mi." "Zato to su se borili za svoju slobodu!" "Moe to biti", ree on na svoj utivi nain. 37

"I..." "eleo sam ti rei da uvaavam ljude protiv kojih sam ratovao." "Ja tako malo znam o ratu, o borbi", ree ona, sa meavinom skruenosti i razdraljivosti. "Zapravo, ne znam nita. Bila sam na Keaku, ali to nije bio rat, to je bilo samoubistvo jedne rase, masovno unitavanje svega ivog u jednoj biosferi. Valjda se to razlikuje od rata... Tad se Ekumen konano odluio da usvoji Konvenciju o naoruanju, zna. Zbog onoga kako je sebe unitila prvo planeta Orint, a zatim Keak. Terani su vekovima navaljivali da se takva konvencija izglasa. Zato to su i sami bili nadomak takvog samoubistva, svojevremeno. Ja sam delimino Teranka. Moji preci su jurcali tamo-amo po planeti i ubijali jedni druge. Hiljadama godina. Bili su i oni gospodari i robovi, neki od njih, mnogi... Ali ne znam da li je ta Konvencija bila dobra zamisao. Da li je u redu. Ko smo mi da nekome govorimo ta sme, a ta ne sme raditi? Zamisao Ekumena bila je da se ponudi jedan put. Da se on otvori. A ne da se pred bilo kim zatvori." Sluao je pomno, ali je tek posle dueg vremena progovorio. "Mi se uimo da... zbijamo redove. Uvek. Mislim da si u pravu, to je rasipanje... energije, duha. Vi ste otvoreni." Te rei su ga skupo kotale, pomisli ona; dok njene rei doskakuu iz vazduha i u vazduh se vrate. On kad progovori, to je iz sri kostiju. Iz tog razloga, poslednjih nekoliko izgovorenih rei bile su sveani kompliment, koji ona prihvati zahvalno, jer dok su dani odmicali, ona je povremeno uviala koliko je samopouzdanja izgubila i koliko nastavlja da gubi; koliko samouverenja, uverenja da e njih dvoje biti otkupljeni, spaseni, da e izii iz ove prostorije, da e izii ivi. "Da li je rat bio mnogo okrutan?" "Da", ree on. "Ne mogu... nikad nisam mogao - videti... Samo neto naleti, kao munja..." Podigao je ake kao da eli da zatiti oi. Onda je digao pogled ka njoj, obazrivo. Njegovo samopotovanje, prividno gvozdeno, imalo je, ona je to znala, mnoge ranjive take. "Stvari na Keaku, neke stvari koje nisam ni znala da sam videla, dolazile su tako", ree ona. "Nou." Pouta, pa ga zapita: "Koliko si bio tamo?" "Neto preko sedam godina." Lice joj se trznulo. "Jesi li imao sree?" Bilo je to udno pitanje; izletelo je, ona uopte nije mislila da to i tako pita. Ali on ga prihvati onako kako je izgovoreno. "Jesam", ree. "Uvek. Ljudi sa kojima sam otiao tamo, izginuli su. Veina njih u prve dve-tri godine. Izgubili smo tri stotine hiljada ljudi na Jeovi. O tome se sada ne govori. Dve treine voedeoskih veota izginulo je tamo. Ako je imati sree znailo to, da ja ostanem iv, onda sam sree imao." Spustio je pogled na svoje spletene ake, zakljuao se u sebe. Posle jo nekog vremena, ona tiho ree: "Nadam se da si i sad talian." On ne ree nita. "Koliko je prolo?" upita on, a ona proisti grlo i ree, posle jednog automatskog pogleda na asovnik: "ezdeset sati." Njihovi otmiari nisu doli jue u vreme koje je do tad bilo uobiajeno - naime, oko osam ujutro. Niti su se pojavili ovoga jutra. Poto nisu imali ta da jedu, a sad vie ni vode, postajali su sve utljiviji i inertniji. Ve satima niko od njih dvoje nije nita rekao. Tejeo je odlagao to pitanje, o proteklom vremenu, najdue to je mogao sebe obuzdavati. "Ovo je uas", ree ona. "Uas jedan. Neprestano pomiljam..." "Nee oni tebe napustiti", ree on. "Oseaju se odgovorni." "Zato to sam ena?" "Delimino i zbog toga." "E, jebi ga." Setio se da ga je u onom drugom ivotu njena nepristojnost vreala. "Uhvaeni su, streljani. Niko se nije potrudio da sazna gde su drali nas", ree ona. Poto je tu istu misao provrteo kroz glavu ve nekoliko stotina puta, on sad nije imao ta da izjavi. "Ovo je tako grozno mesto za umiranje", ree ona. "Bedno je. Smrdim. Ve dvadeset dana smrdim. Sad imam i proliv, od straha. Ali nemam ta da serem. edna sam, a ne mogu da pijem vodu." "Soli", ree on otro. Tada je prvi put izgovorio njeno ime. "Miruj. Dri se vrsto." Zagledala se u njega. "Da se vrsto drim za ta?" On ne odgovori odmah, a ona ree: "Kad mi ti ne da da te dodirnem!" 38

"Ne za mene..." "Nego za ta? Nema nieg!" Pomislio je da e ona plakati, ali ona ustade, uze prazni posluavnik i poe udarati njime po vratima sve dok ga ne razbi u parampare, u komadie prua i prainu. "Dolazite! Bog vas prokleo! Dolazite, kopiladi!" dernjala se. "Putajte nas odavde!" Posle toga, sela je na madrac. "Pa, dobro", ree ona. "Sluaj", ree on. To su ve i ranije imali prilike da uju: nijedan gradski zvuk nije dopirao do tog podruma, ali su dopirali, ponekad, neki zvuci mnogo vei. Oboje su mislili da su to eksplozije. Vrata se zadrmae. Oboje su stajali dok su se otvarala; ali to nije bilo otvaranje kao obino, u jednom zamahu i tresku, nego sporo. Napolju je ekao jedan ovek; dvojica uoe. Jednog, naoruanog, nikad ranije nisu videli; drugi, onaj mladi tvrdog lica koga su nazivali govornikom, izgledao je sad kao da je proveo neko vreme u beanju ili u borbi, sav je bio pranjav, pocepan, malo oamuen. Taj zatvori vrata. U ruci je drao neke papire. "Vode", ree Soli. "Gadovi jedni!" "Gospo", ree govornik. "ao mi je." Nije sluao njene rei. Gledao je, prvi put, Tejeoa. "Velike su borbe", ree. "Ko se bori?" upita Tejeo, uvi kako njegov glas pada u ravne tonove autoriteta i kako mladi automatski reaguje na to: "Voe Deo. Poslali su trupe. Posle pogreba, rekli su da e poslati trupe ako se ne predamo. I stigli su jue. Idu kroz grad i ubijaju. Znaju sve centre staroveraca, i neke od naih." U njegovom glasu uli su se tonovi zbunjenosti i optuivanja. "Koji pogreb?" ree Soli. Kad momak ne odgovori, Tejeo ponovi to pitanje: "Koji pogreb?" "Sahrana gospe, tebe. Evo - doneo sam ovo odtampano sa mree - bio je dravni pogreb. Rekli su da si ti poginula u eksploziji." "U kojoj prokletoj eksploziji?" graknu Soli, glasom promuklim i sasuenim, a mladi joj ovog puta odgovori: "Na Svetkovini. Staroverci. Vatra, Tualina vatra, u nju su stavili eksploziv. Al' im opalio prerano. Mi smo znali za njihov plan. Mi smo te od toga spasli, gospo", ree on, iznenada usmerivi ka njoj isti onaj ton optuivanja. "Spasli me, maru jedan!" dreknu ona, a Tejeove suve usne se razdvojie u iznenaenom smehu, koji on odmah suzbi. "Daj mi to", ree, a mladi mu dade listove hartije. "Daj nam vode!" ree Soli. "Ja bih te zamolio da ostane ovde. Treba da razgovaramo", ree Tejeo, nagonski se drei svoje nadmoi. Sede na madrac, sa odtampanim papirima u rukama. U roku od nekoliko minuta Soli i on proitae, na brzinu, reportae o okantnom naruavanju Svetkovine oprotaja, o traginoj pogibiji ekumenske Izaslanice u teroristikom inu kultista Stare vere; uzgred se napominjalo da je poginuo i jedan od pripadnika ambasadne garde. Ali eksplozija je usmrtila i vie od sedamdeset svetenika i gledalaca; sledili su opirni opisi dravnog pogreba, pa izvetaji o nemirima, terorizmu, represalijama, onda o tome kako Dvor zahvalno prihvata ponude drave Voe Deo da pomogne da se tumor terorizma iisti... "Dakle, tako", ree on najzad. "Od Palate niste ni re odgovora dobili. Onda, zato ste nas drali u ivotu?" Soli ga pogleda kao da smatra da je to netaktino pitanje, ali govornik odgovori jednako grubom otvorenou: "Mislili smo da e vaa drava dati otkupninu za vas dvoje." "I hoe", ree Tejeo. "Ali morate paziti da vaa vlada ne sazna da smo ivi. Jer ako sazna..." "ekaj", ree Soli i dodirnu njegovu aku. "Stani malo. Hou da razmislim o ovome. Ne treba izostavljati Ekumen iz ove rasprave. Ali kako da se stupi u vezu sa Ekumenom, tu je nevolja." "Ako su voe-deanske vojne jedinice ovde, onda je dovoljno da ja samo dostavim poruku ikome u mojoj komandi ili ambasadnoj gardi." Njena aka je i sad bila preko njegove i stisnula ga je u znak upozorenja. Ona zatrese drugom rukom prema govorniku, sa ispruenim prstom: "Oteo si ekumenskog Izaslanika, tupane! Sad mora smisliti ono to nisi smislio kad je trebalo. A moram i ja, jer neu da me tvoja prokleta mala vlada upuca zato da se ja ne pojavim iva, pa da to bude blam za njih. I gde se uopte krijete? Ima li ikakve mogunosti da iziemo bar iz ove sobe?" 39

ovek, i dalje sa onim izgledom napetosti i usplahirenosti, ree: "Svi smo mi sad ovde dole. Skoro sve vreme. Ti ovde ostani sigurna." "Da, i pasoi da nam budu pri ruci!" ree Soli. "Daj nam vode, jebo te! I pusti nas da malo porazgovaramo. Doi kroz jedan sat." Mladi ovek se iznenada, lica izoblienog, nagnu prema njoj. "A koja si mi ti gospa", ree. "Piko jedna inostrana, prljava, smrdljiva." Tejeo skoi na noge, ali njen stisak na njegovoj ruci postade jo jai; posle jednog trenutka utanja, govornik i drugi ovek se okrenue ka vratima i poee lupati po bravi. Sledeeg asa bili su obojica puteni napolje. "Auhhhh", ree ona. Izgledala je oamueno. "Nemoj", ree on, "nemoj..." Nije znao kako to da kae. "Ne razumeju oni", ree. "Bolje da ja govorim." "Dabome. ene ne nareuju. ene ne govore. Seronje! A ti si rekao da oni kao oseaju neku odgovornost za mene." "Oseaju", ree on. "Ali to su mladi ljudi. Fanatici. Veoma uplaeni." A ti sa njima razgovara kao da su imovina, pomisli on, ali to ne ree. "E, pa, i ja sam veoma uplaena!" ree ona. Ovo je propratila kratkotrajnim mlaziem suza. Onda je obrisala oi i opet sela meu hartije. "Boe", ree ona. "Mrtvi smo ve dvadeset dana. Pokopani ve petnaest. ta misli, koga su zakopali?" Maloas ga je stiskala silovito; sad su ga boleli zglavak i aka, pa ih on poe blago masirati. Gledao ju je. "Hvala ti", ree. "Udario bih ga." "A, znam. Prokleto vitetvo. A onaj sa pitoljem bi ti razduvao glavu. Sluaj, Tejeo. Jesi li siguran da je dovoljno da dostavi poruku nekome u Vojsci ili Gardi?" "Da, naravno." "Siguran si da tvoja drava ne igra istu igru kao Gataj?" Zurio je u nju. Polako je shvatao ta je rekla i polako sav onaj bes koji je guio i poricao, tokom svih ovih beskonanih dana zatvorenitva sa njom, poe da se uzdie u njemu, plamena plima ogorenja, mrnje i prezira. Nije bio sposoban nijednu re da izgovori: ukoio ga je strah da bi sad mogao kazati Soli sve ono isto to i mladi Rodoljub maloas. Otiao je na svoju stranu prostorije i seo na svoju stranu madraca, delimino okrenut od nje. Noge je podvio pod sebe i prekrstio; ake ovlano preklopio jednu preko druge. Ona nastavi neto da pria. To nije sluao. Posle nekog vremena ona ree: "Trebalo bi da razgovaramo, Tejeo. Imamo samo jedan sat. Mislim da bi ovi klinci mogli uraditi ono to im kaemo, ako im kaemo neto uverljivo - neto to e uspeti." Nije hteo da odgovori. Ugrizao se za usnu i ostao nepomian. "Tejeo, ta sam to rekla? Neto pogreno sam rekla. Ne znam ta je to bilo. Izvinjavam se." "Oni ne bi..." Borio se da kontrolie svoje usne i glas. "Oni ne bi izdali nas." "Ko? Rodoljubi?" Nije odgovorio. "Voe Deo, misli? Voe Deo nas ne bi izdao?" U utanju koje je nastalo posle njenog pitanja postavljenog blago, ali sa nevericom, Tejeo uvide da je ona u pravu; da je sve ovo zavera svetskih sila; da su njegova sluba i njegova odanost svojoj zemlji baeni uludo, uzaludni kao i sav ostatak njegovog ivota. Ona je nastavila da pria, da govori razne ublaujue stvari, da napominje kako je vrlo lako mogue da je on u pravu. A on stisnu glavu akama, eznui za suzama, suv kao kamen. Ona pree liniju. On oseti njenu aku na svom ramenu. "Tejeo, mnogo mi je ao", ree ona. "Nisam mislila da te uvredim! Ja tebe visoko cenim. Ti si mi bio sva nada i pomo." "Nije bitno", ree on. "Kad bismo samo... dobili vodu." Ona skoi na noge i poe udarati po vratima, pesnicama i sandalom. "Kopiladi, kopiladi", vikala je. 40

Tejeo ustade i ushoda se: tri koraka, okret, tri koraka, okret, pa stade na svojoj polovini prostorije. "Ako si u pravu", ree on, govorei polagano i formalno, "onda za nas i nae otmiare opasnost preti ne samo od Gataja, nego i od mojih ljudi koji bi mogli... koji su moda podsticali neke protivvladine klike, da bi imali izgovor da upadnu vojskom u Gataj... i izvre 'pacifikaciu'. Zato sad znaju gde su skrovita tih klika. Naa je srea bila... to je ova 'naa' grupa... autentina." Gledala ga je sa nenou koju on oceni kao nebitnu. "Ne znamo, meutim", ree on, "na koju stranu e Ekumen stati. Naime... postoji, zapravo, samo jedna strana." "Ne, postoji i naa. Strana potlaenih. Ako ambasada primeti da Voe Deo preuzima vlast u Gataju, nee se umeati, ali nee ni odobravati. A naroito ako je taj proces praen ovolikom represijom, kao to izgleda da jeste." "Nasilje je upereno samo protiv antiekumenskih klika." "Svejedno, ambasada ga nee odobravati. A ako dozna da sam ja iva, bie stvarno ljuta na one koji su tvrdili da sam izgorela na lomai. Na problem je sada to kako da se javimo ambasadi. Ja sam bila jedini zastupnik Ekumena u Gataju. Ko bi bio bezbedan kanal?" "Svaki moj ovek. Ali..." "Njih su verovatno poslali natrag, u Voe Deo. ta e im ambasadna straa kad je Izaslanik mrtav i sahranjen? Ali mogli bismo pokuati, valjda. Naime, mogli bismo pitati ove momke da oni to pokuaju." Zauta, pa malo kasnije ree, glasom enjivim: "Ne verujem da bi nas pustili da naprosto odemo prerueni? To bi bilo najbezbednije po njih." "Postoji okean", ree Tejeo. Ona se poe udarati po glavi. "Zato, zato ne donesu vode..." Glas joj je zvuao kao klizanje hartije po hartiji. Tejeo se postide svoje ljutnje, svog jada, sebe samog. Poele da joj kae da je i ona njemu bila pomo i nada, i da on nju visoko ceni, i da je neverovatno hrabra; ali nijedna od tih rei nije htela doi. Oseao se kao da je ispranjen, istroen. Star. Kad bi ovi bar doneli vodu! Konano im dadoe vodu; a i hranu, ali ne izobilnu i ne sveu. Jasno je bilo da se njihovi otmiari skrivaju i da su u tekoj situaciji. Govornik - koji im saopti svoje ratno ime, Kergat, to na gatajskom znai sloboda - ree da je stanovnitvo isterano iz itavih kvartova grada, koji su zatim spaljeni, da voe-deanske trupe kontroliu glavninu prestonice, pa i samu Palatu, i da o tome na mrei nema gotovo nikakvih vesti. "Kad se sve zavri, Voe Deo e biti vlasnik cele moje zemlje", ree Kergat sa besom i nevericom. "Nee dugo", ree Tejeo. "Ko ih moe potui?" ree mladi ovek. "Jeova. Ideja Jeove." Sad su i Kergat i Soli zurili u njega. "Revolucija", ree on. "Koliko jo vremena treba da Verel postane nova Jeova?" "Kmetovi?" ree Kergat, kao da je Tejeo ustvrdio da e se pobuniti goveda ili muve. "Nikad se oni nee organizovati." "Ali se priuvaj kad se organizuju", ree Tejeo blagim tonom. "Nemate nijednu imovinu u vaoj grupi?" upita Soli Kergata, zapanjena. On se ne potrudi da odgovori. Nju je svrstao u imovinu, uvide Tejeo. Razumeo je i zato; i on sam ju je tako svrstao, u onom drugom ivotu, kad su takve podele imale smisla. "Tvoja kmetica, Reve", upita on Soli, "da li je bila prijatelj?" Soli ree "Da", i odmah zatim: "Ne. Ja sam elela da ona to bude." "A makil?" Posle krae pauze, ona ree: "Mislim da jeste." "Da li je on jo ovde?" Ona odmahnu glavom. "Trupa je trebalo da ode dalje, da nastavi turneju, nekoliko dana posle Svetkovine." "Zavedeno je ogranienje putovanja, posle Svetkovine", ree Kergat. "Samo dravnim poslom moe, i vojska." "On je Voe-Deanac. Ako je jo ovde, verovatno e biti poslat kui, zajedno sa celom tom druinom. Pokuaj stupiti u vezu s njim, Kergate." 41

"Makil?" ree mladi ovek, sa istim onim gaenjem i nevericom. "Jedan od vaih voe-deanskih klovnova-pedera?" Tejeo dobaci Soli pogled: strpljenja, strpljenja. "Biseksualni glumac", ree Soli, ne uvaavajui Tejeovo upozorenje, ali, na sreu, i Kergat je odbijao da 'konstatuje' nju. "Pametan ovek", ree Tejeo, "a ima i dobre veze. On bi mogao pomoi nama. I vama, i nama. Ako je jo tu. Moramo biti brzi." "Zato bi on nama pomagao? On je Voe-Deanac." "Imovina je, nije graanin", ree Tejeo. "I lan Hame, kmetskog podzemlja, koje radi protiv vlade Voe Dea. Ekumen je priznao Hamu kao legitimnu. Makil e ambasadi prijaviti da je jedna grupa Rodoljuba spasla Izaslanicu i da je dri na bezbednom mestu, u skrovitu, ali da postoji krajnja opasnost. Ekumen e, uveren sam, dejstvovati brzo i odluno. Je li tako, Izaslanie?" Najednom vraena u svoju slubenu funkciju, Soli klimnu glavom, kratko i dostojanstveno. "Ali e to initi diskretno", ree ona. "Ako budu ikako mogli, Ekumenci e izbei nasilje i primeniti politiki pritisak." Mladi je pokuavao svojim umom da obuhvati sve to i da izvue krajnje zakljuke. Imajui u vidu mladievu pometenost, premorenost i nepoverljivost, Tejeo je utao i ekao. Primetio je da i Soli sedi isto tako tiho i da je stavila jednu aku u drugu. Bila je izmravela i prljava, a njena neoprana, masna kosa bila je upletena u dugaku, tanku kiku. Hrabra je bila, kao hrabra kobila: sva od nerava. Spremna da se bori dok joj srce ne pukne, ali ne da odustane. Kergat poe postavljati pitanja. Tejeo mu je davao odgovore, razumne i smirujue. Ponekad je i Soli progovarala, a Kergat je njene rei opet sluao, ali nelagodno: nije mu bilo po volji da je slua sada, posle onoga to joj je rekao. Na kraju je otiao, a nije im otkrio ta e uraditi; ali je poneo zapisano Batikamovo ime i poruku pomou koje se Tejeo hteo identifikovati u ambasadi: "Brzo naue veoti, sa pola plate naue stare pesme pevati." "ta, zaboga!" ree Soli kad je Kergat otiao. "Da li si u ambasati znala oveka po imenu Stara Muzika?" "Aha! On ti je prijatelj?" "Bio je dobronameran." "Taj je ovde na Verelu od samog poetka. Prvi posmatra. Prilino moan ovek... Da. I pie 'brzo', u redu... Ma, zapravo mi mozak uopte ne radi. Tako rado bih da legnem pored nekog potoia, na livadicu, zna, i da pijem. Ceo dan. Kad god poelim, samo ispruim vrat i gut, gut, gut... Tekua voda... na suncu... Oh, Boe, oh, Boe, suneva svetlost. Tejeo, ovo je veoma teko. Tee je nego ikad. Pomisao da moda stvarno postoji nain da se izvuemo. A ne zna. Pokuava da se ne nada, i da se ne ne nada. Uh, tako sam umorna od sedenja ovde!" "Koliko je sati?" "Dvadeset i po. No. Napolju je mrak. Oh, Boe, mrak! Biti, bar, u mraku... Da li bismo mogli ikako pokriti tu prokletu ploicu bio-lumena gore? Bar delimino? Da se moemo pretvarati da smo imali no, pa da onda tobo imamo dan?" "Ako bi se popela na moja ramena, mogla bi je dohvatiti. Ali kako bismo privrstili krpu?" Zadubili su se u razmiljanje o ovome, gledajui netremice u ploicu. "Ne znam. Jesi li primetio da ima jedna mrlja na ploici, kao da ona na tom mestu umire? Moda ne treba nita da uinimo da bismo dobili tamu. Nego samo da ostanemo dovoljno dugo ovde. Oh, Boe!" "Pa, nita", ree on posle nekog vremena, obuzet nekim neobinim oseanjem treme. "Ja sam umoran." Ustade, protegnu se, pogledom zatrai dozvolu da ue na njenu teritoriju, napi se vode, vrati se na svoju teritoriju, skide sako i cipele; do tad mu je Soli ve okrenula lea. On skide i pantalone, lee, pokri se ebetom, i ree u svome umu: 'Gospode Kamije, daj da se hrabro drim jedne plemenite stvari.' Ali ne zaspa. uo je njene male pokrete: kako piki, kako sipa sebi malo vode, kako skida sandale i lee. Proe dugo vreme. "Tejeo." "Da." "ta misli... da li bi bilo pogreno... pod ovim okolnostima... voditi ljubav?" Pauza. "Ne bi pod ovim okolnostima", ree on, gotovo neujno. "Ali - u onom drugom ivotu..." 42

Pauza. "Kratak ivot naspram dugog ivota", proguna ona. "Da." Pauza. "Ne", ree on i okrete se ka njoj. "Ne, to je pogreno." Posegnue jedno ka drugom, pa se zagrlie. Poee da uleu jedno u drugo, u slepoj urbi, pohlepi, potrebi, izvikujui uglas ime Boje, ali svako na svom jeziku, zatim kao ivotinje, glasovima bez ijedne rei. Ostadoe zgureni zajedno, iscrpljeni, lepljivi, znojavi, umorni, vraeni u ivot, ponovo spojeni, ponovo iz nenosti tela roeni, iz onog istraivanja koje kraja nema, iz prastarog otkria, iz dugog letenja do novog sveta. Budio se polako, bez nervoze, raskono. Bili su spleteni, njegovo lice nalo se uz njenu miicu i dojku; ona ga je gladila po kosi, povremeno po vratu i ramenu. Dugo je leao tako, svestan samo tog lenjog ritma i prohladnosti njene koe na njegovom licu, i pod njegovom akom, i du njegove noge. "Sad znam", ree ona, poluapatom koji je polazio iz dubine njenih prsa i ostvarivao se nadomak njegovog uha, "da te uopte ne poznajem. Sada mi je potrebno da te poznajem." Nagnula se napred, da dodirne njegovo lice usnama i obrazom. "ta eli znati?" "Sve. Priaj mi ko je Tejeo..." "Ne znam", ree on. "ovek kome si draga." "Oh, Boga ti", ree ona i naas sakri lice u grubo, smrdljivo ebe. "Ko je Bog?" upita on dremljivo. Govorili su voe-deanski, ali je ona obino psovala na teranskom ili na alteranskom; u ovom sluaju, ime Boga je pomenula na alteranskom jeziku, i glasilo je 'Sejt', tako da je Tejeo zapravo pitao: "Ko je Sejt?" "O - Tuala, Kamije, kako god hoe. Ja to samo tako kaem. To je isto psovanje. Da li ti veruje u nekoga od njih? Izvini! Uz tebe se oseam kao takva prostakua, Tejeo. Uletim kao kreten, pravo u tvoju duu, osvajam tvoj prostor... Mi jesmo osvajai, bez obzira na to to diemo nos i sve smo neto fini..." "Moram li ja voleti ceo Ekumen?" upita on, poinjui da miluje njene dojke i oseajui drhtaje njene elje, a i svoje. "Da", ree ona, "da, da." udna stvar, pomisli Tejeo, kako seks malo ili nimalo menja druge stvari. Sve se nastavilo kao i dotad, malice lake, sa malo manje postienosti i ustruavanja; osim toga, imali su na raspolaganju pouzdan, divan izvor zadovoljstva, kad god bi dobili dovoljno vode i hrane i postali dovoljno ivotni za voenje ljubavi. Ali jednino to se stvarno izmenilo bilo je neto za ta on nije imao re. Seks, udobnost, nenost, ljubav, poverenje, nijedna od tih rei nije bila ona prava, ona cela. To neto bilo je sasvim prisno, bilo je skriveno u uzajamnosti njihovih tela, ali nije nita izmenilo u njihovom ivotnom okruenju, i nita u svetu, ak ni u majunom, jadnom svetu njihovog zatoenitva. Ostadoe u klopci. Obuzimao ih je sve vei zamor, najee su bili gladni. Sve vie su se plaili svojih tamniara, koji su zapadali u sve vee oajanje. "Biu gospa", ree Soli. "Dobra devojka. Reci mi kako to da postignem, Tejeo." "Ne elim da se podvrgne", ree on, sa toliko estine, a sa suzama u oima, da mu ona prie i zagrli ga. "Dri se", ree on. "Hou", ree ona. Ali od tad, pri svakom dolasku Kergata i ostalih, ona ostade tiha i skromna. Putala je da samo mukarci govore, gledala je u zemlju. Njemu je to bilo nepodnoljivo, iako je znao da je mudro to se ona poela tako ponaati. Zazvea klju u bravi, tresnue vrata, budei Tejeoa iz jadnog i ednog sna. No je bila, ili vrlo rano jutro. On i Soli su spavali onako isprepletani, jer im je tako bilo toplije i udobnije; sada, videi Kergatovo lice, Tejeo se silno uplai. Ve dugo se plaio da e se ovo dogoditi, da e se pokazati i dokazati seksualna ranjivost Soli. A ona, jo u polusnu, nikako da ga pusti. Ue neki drugi ovek. Kergat je utao. Tejeo tek posle nekog vremena prepoznade da je taj drugi Batikam. I kad je prepoznao Batikama, Tejeov ostade sasvim praznog uma. Uspe da izgovori makilovo ime. Nita vie. "Batikam?" graknu Soli. "Oh, Boe moj!" 43

"Zanimljiv je ovo trenutak", progovori Batikam, toplim glumakim glasom. Tejeo sad uvide da glumac nije obuen kao transvestit, nego u gatajsku muku odeu. "Ja htedoh doi da vas odavde spasem, a ne da vas dovedem u nezgodan poloaj, Izaslanie, rega. Hoemo li prei na posao?" Tejeo je ve skoio na noge, i sad je navlaio pantalone, strano prljave. Soli je spavala u jednim pocepanim pantalonama koje su joj dali otmiari. Oboje su spavali u kouljama, da bi im bilo toplije. "Jesi li bio u vezi sa ambasadom, Batikame?" pitala je ona, glasom drhtavim, dok je navlaila sandale. "Oh, da. Otiao sam u ambasadu i vratio se iz nje, itekako. ao mi je to je to potrajalo toliko dugo. Mislim da nisam znao da je vaa situacija ovde... ba ovakva." "Kergat je inio za nas najvie to je mogao", ree Tejeo istog trenutka, kruto. "To vidim. I izloio se znatnoj opasnosti. Mislim da e opasnost, od sada, biti mala. Naime..." On pogleda pravo u Tejeoa. "Rega, kako bi ti gledao na mogunost da pree u ruke Hame?" upita ga. "Da li bi to bilo problem?" "Nemoj, Batikame", ree Soli. "Pouzdaj se u njega!" Tejeo priveza pertle i na drugoj svojoj cipeli, uspravi se i ree: "Svi smo mi u rukama Kamija gospoda." Batikam se nasmeja, onim lepim, punim smehom koji su pamtili. "Onda, u rukama gospodnjim", ree i izvede ih iz te prostorije. U Arkaniji stoji zapisano: 'iveti jednostavno, to je stvar najsloenija.' Soli je zatraila da ostane na Verelu, pa je, posle odmora i oporavka na morskoj obali, poslata kao Posmatra u Juni Voe Deo. Tejeo je otiao pravo kui, poto mu je javljeno da je njegov otac teko bolestan. Posle smrti oca, Tejeo je zatraio da bude na neodreeno vreme osloboen dunosti u ambasadnoj gardi, i ostao na imanju, uz svoju majku, sve dok nije i ona umrla, a to je bilo dve godine kasnije. On i Soli, razdvojeni irinom celog kontinenta, samo povremeno su se viali tokom te dve godine. Kad je njegova majka umrla, Tejeo je oslobodio imovinu njihove porodice, inom neopozive manumisije, predao pojedine delove zemljita u vlasnitvo kmetovima tako osloboenim, prodao na licitaciji kuu koja sad gotovo nita nije vredela i otiao u prestonicu. Znao je da Soli privremeno stanuje u ambasadi. Stara Muzika mu ree gde da je nae. Tejeo je nae u jednoj maloj kancelariji, u toj velikoj palati. Izgledala je starija i bila vrlo elegantna. Pogledala ga je sa puno tuge, ali i podozrenja. Nije mu pola u susret, da ga pozdravi ili dodirne. Ona ree: "Tejeo, ponudili su mi da postanem prvi ambasador Ekumena na Jeovi." Stajao je nepomino. "Evo, maloas - pre minut-dva sam zavrila razgovor ansiblom sa Hainom..." Ona pokri lice rukama. "Oh, Boe moj!" ree. "estitam ti, zaista, Soli." Ona se najednom stuti na njega, zagrli ga jednim silovitim zamahom i povika: "Oh, Tejeo, a tebi umrla majka, nisam se setila, izvini, nikad, nikad se ja ne setim... mislila sam da bismo mogli... ta namerava? Ostaje li tamo?" "Prodao sam ja ono tamo", ree on. Njen zagrljaj je Tejeo vie trpeo, nego uzvraao. "Pomiljao sam da se vratim u oruane snage." "Prodao si imanje? A ja ga ni videla nisam!" "Nisam ni ja video tvoj rodni kraj", ree on. Nastade pauza. Ona se odmakla od njega. Gledali su se. "Poao bi?" upita ona. "Poao bih", ree on. Nekoliko godina posle ulaska Jeove u Ekumen, mobil Soli Agat Terva poslata je kao ekumenski zvaninik za vezu na Teru; odatle je, kasnije, otputovala na Hain, gde je stekla veliki ugled sluei kao stabil. Na svim putovanjima i dunostima pratio ju je njen mu, oficir sa planete Verel, veoma zgodan mukarac, mada jako uzdran, za razliku od nje, veoma komunikativne i otvorene. Ljudi koji su ih poznavali znali su da je veza to dvoje prepuna strastvenog ponosa i poverenja. Soli je, moda, bila sreniji lan tog para, zato to je u svom radu postizala uspehe i ispunjenja; ali ni Tejeo se nije kajao. Izgubio je svoj svet, ali se uspeo hrabro drati jedne plemenite stvari. 44

OVEK NARODA e Sedeo je uz oca, pokraj velikog rezervoara za navodnjavanje. Krila vatrenih boja vijala su se gore i dole kroz sumrani vazduh. Drhtavi krugovi su se poveavali, preplitali, iezavali na mirnoj povrini vode. "Zato voda ini onako?" upita on, tiho, jer je pitao o neemu tajanstvenom, a njegov otac odgovori tiho: "Na tim mestima arahe dodiruju kad piju." Tako on saznade da je u sreditu svakog kruga jedna elja, jedna e. Doe vreme da se kui krene, i on potra ispred oca, glumei da je araha u letu; tako se vratie kroz suton, u strmi grad blistavih prozora. Njegovo ime bilo je Matin-jehedarhed-juragamuruskets Haviva. Re 'haviva' znai 'ljunak sa prstenovima', a odnosi se na oblutak u kome postoji sloj kvarca druge boje koji se pokazuje kao traka po celom obimu kamena. Narod ea dobro pazi na kamenove i na imena. Deaci Neba, Drugog Neba, i oni iz porodica Statike Interferencije dobijaju, po tradiciji, imena kamenja ili poeljnih mukih osobina kao to su hrabrost, strpljenje i gracioznost. Porodica Jehedarhed bila je okrenuta tradiciji, jakim rodbinskim vezama, pridavala je veliku vanost porodinom stablu. "Ako zna koji su ljudi tvoji, zna ko si", govorio je Havivin otac, Granit. Ljubazan, tih ovek, koji je svoju roditeljsku odgovornost shvatao ozbiljno. esto je govorio kroz poslovice. Granit je bio brat Havivine majke, naravno; to je bio smisao rei 'otac'. A ovek koji je pomogao Havivinoj majci da zatrudni, da zane Havivu, iveo je na jednom seoskom imanju; ponekad je, prolazei kroz grad, svraao samo da ih pozdravi. Havivina majka bila je Naslednica Sunca. Ponekad je Haviva zavideo svojoj roaki Aloi, iji je otac bio samo est godina stariji od nje i igrao se s njom kao stariji brat. Ponekad je zavideo i deci ije su majke beznaajne; njegova je veito postila ili plesala ili bila na putu, mua nije imala, i retko je spavala u svojoj kui. Biti sa njom, to je bilo uzbudljivo, ali teko. I on je morao biti znaajan kad je bio s njom. Uvek mu je bilo olakanje da bude u kui u kojoj nema nikog osim njegovog oca, njegove nezahtevne babe, njene sestre Zimske uvarke Plesa i njenog mua, i raznih drugih drugonebeskih roaka, sa raznih farmi i iz drugih sela, koji bi se u tom trenutku zatekli u kui. U celom eu postojala su samo dva drugonebeska domainstva, a porodica Jehedarhed bila je gostoljubivija nego Dojefaradi, pa su zato svi roaci dolazili i odsedali kod njih. Ne bi bilo lako podneti trokove toga, da nisu gosti donosili svakojake proizvode sa farmi, i da Tovo nije bila Naslednica Sunca. Nju su bogato plaali za nastavu koju je drala i za obavljanje obreda i protokolarnih dunosti u drugim selima. Sve to zaradi, ona je predavala svojoj porodici, koja je sve to troila na rodbinu, slavlja, sveanosti, proslave, i sahrane. "Bogatstvo ne moe stati", rekao je Granit Havivi. "Mora nastaviti da se kree. Kao krvotok. Ako uva bogatstvo, ono se zaustavi - to je srani napad. Umre." "Da li e Stari Hee umreti?" upitao je deak. Stari Hee nikad nita nije potroio na ma kakav obred ili na ma kog roaka; a Haviva bee dete sa otrim darom zapaanja. "Da", odgovori njegov otac. "Njegova araha je ve mrtva." Araha je uivanje; ast; naroiti kvalitet neijeg pola - dakle, mukost ili enskost; irokogrudost; uivanje u dobroj hrani ili dobrom vinu. Ta re je i ime onog sisara koji ima perje u vatrenim bojama i koji hitro leti; te ivotinje je Haviva gledao kako piju na akumulacijama za navodnjavanje, kako letucaju kao plamici iznad sve tamnijih voda veernjih. e je poluostrvo, ali, po mnogo emu, maltene kao da je ostrvo, zato to je od glavnine kopna velikog junog kontinenta odvojeno movarama, obinim i plimnim, gde se okupljaju, pare i gnezde milioni dugonogih barskih ptica. Na kopnenoj strani ea postoje ruevine ogromnog mosta, a na morskoj strani neka druga, napola potonula ruina, koja je seljanima posluila kao osnova za gat i lukobran. Ogromni nasipi, kanali i drugi graditeljski pothvati iz nekih drugih, davnih razdoblja smetaju ljudima irom planete Hain; ali ne privlae nita vie divljenja niti zanimanja nego ma koji drugi deo predela. Dete koje stoji na gatu i gleda kako njegova mati kree u plovidbu prema glavnini kontinenta moglo bi se zapitati zato su se ljudi u prolosti muili da prave most kad su mogli ii brodovima i leteim automobilima. Moda su voleli da idu peice, iako je lepe ploviti ili leteti. 45

Srebrnaste letelice nadletale su e, ali nisu sletale, ile su sa nekog drugog na neko tree mesto, u stanite istoriara. Mnotvo brodia dolazilo je u luku ea i iz nje kretalo, ali ljudi iz Havivine porodine loze nisu nijednim upravljali. Oni su ostajali u svom selu, koje se zvalo i pueblo, i radili ono to se od njihovog naroda i roda oekuje. Uili su ono to narod treba da zna, i svoje znanje iveli. "Ljudi treba da ue kako da budu ljudi", rekao je njegov otac. "Vidi koljkinu bebu. Stalno vie: 'Naui me! Naui me!'" Na eanskom jeziku 'Naui me' se kae 'aova'. "Ta beba ponekad kae 'ngaaaaa'", primeti Haviva. Granit klimnu glavom. "Jo ne ume izgovarati ljudske rei dobro", ree on. Haviva se te zime vrzmao oko bebe, uei je da govori ljudske rei. Bila je to jedna od njegovih etsahinskih roaka iz treeg kolena; dola je u posetu sa svojom majkom, ocem i oevom enom. Porodica je sa odobravanjem gledala Havivu dok je strpljivo izgovarao 'ba-ba' i 'gu-gu' bebi debeloj, flegmatinoj, zureoj. Iako nije imao nijednu sestru, iz ega proistie da nikada ne moe biti otac, Haviva je imao priliku, ako se tako ozbiljno nastavi baviti obrazovanjem, da jednog dana bude proglaen poasnim, 'usvojenim' ocem neke bebe ija mati nema brata. Haviva je uio i u koli, i u hramu: uio je ples i mesnu verziju fudbala. Ozbiljan je uenik bio. Dobar fudbaler, ali ne tako dobar kao njegova prijateljica, devojka iz porodice Zakopanih Kablova, Ijan Ijan (po tradiciji se to ime davalo zakopanokablovskim devojkama, ime jedne morske ptice.) Sve do dvanaeste godine, deaci i devojice bili su kolovani zajedno i jednako. Ijan Ijan bee najbolji igra fudbala u njihovom dejem timu. Svaki put su na poluvremenu premetali Ijan Ijan u onaj drugi, protivniki tim, da bi se rezultat otprilike izjednaio, i da bi deca onda mogla sva otii kui na ruak, a da niko nije mnogo gadno izgubio ili dobio. Deo njene prednosti bio je u tome to je veoma rano izrasla u visinu, ali glavna prednost bila je ista vetina. "Hoe li ti raditi u hramu?" upita ona Havivu dok su sedeli na krovu iznad trema njene kue i gledali prvi dan Glume neobinih bogova; ta priredba davala se jednom u svakih jedanaest godina. Nita neobino nije se, zasad, dogaalo, a pojaala nisu dobro radila, pa je muzika na trgu bila nejaka i puna jakog utanja i kranja. Njih dvoje su, sedei tako na krovu, landarali nogama i tiho priali. "Ne. Mislim da u uiti tkaki posao od oca", ree deak. "Ima sree. Zato se samo deacima, glupanderima, daje da koriste tkake razboje?" Bilo je to retoriko pitanje, pa Haviva nije na njega obratio panju. ene ne idu na tkaki zanat. Mukarci ne prave cigle. Drugi pripadnici Nebeskog naroda ne voze brodie, ali zato popravljaju elektronske sprave. Zakopanokablovski narod ne troji ivotinje, ali zato odrava generatore u ispravnom stanju. Zna se ta ko radi, a ta ko ne radi; ti radi odreene poslove za narod, a narod neke druge poslove za tebe. Bliei se pubertetu, Ijan Ijan i Haviva su prvi put birali zanimanje, ono koja e im i biti prvo. Ijan Ijan se ve opredelila da bude zidarski egrt, da radi na podizanju i popravljanju kua, mada e u fudbalskom timu odraslih sigurno provoditi dobar deo vremena. Jedna loptasta, srebrnasta osoba sa paukastim nogama doe ulicom, dugakim skokovima, izbacujui pri svakom doskoku pljusak varnica iz sebe. Za njom je tralo estoro ljudi u crvenoj odei, sa visokim, belim maskama; dernjali su se i gaali srebrnasto bie pegavim pasuljem. Haviva i Ijan Ijan pridruie se dernjavi; saginjali su se napred, da bolje vide kako stvorenje skae oko ugla i izbija na trg. Oboje su znali da je taj Neobini bog u stvari ert, mladi iz roda Nebeskoga, golman fudbalskog tima odraslih; ali su oboje isto tako znali da je ert ispoljavanje boanstva. Jedan bog, zvani Zarsca ili Loptasta Munja, koristi sada erta da bi uao u grad, na sveanost; dolazi skaui ulicom, a ljudi ga prate povicima straha i hvale, i zasipaju ga plodnou. Zabavljeni ovim prizorom, njih dvoje su pronicljivo ocenjivali kvalitet bojeg kostima i skakanja, kao i vatrometa. udnovatost i mo ovog dogaaja ipak ih je ispunjavala i strahopotovanjem. Posle prolaska boga, dugo nisu ni re progovorili, nego su sedeli sneno u izmagliastom suncu na krovu. Bila su to deca koja ive meu svakodnevnim bogovima. Sada su videla jednog neobinog. Bila su zadovoljna. Doi e jo jedan, uskoro. Bogovima vreme nije nita. Sa petnaest godina, Haviva i Ijan Ijan postadoe bogovi zajedno. U narodu e dobro se motri na svakoga izmeu dvanaest i petnaest godina; nastao bi veliki jad i duboki, trajni sram ako bi dete iz jedne kue, jedne porodice, loze, dete ovog naroda, uinilo tu promenu prerano i bez svetkovine. Devianski status je svetinja, koju ne sme napustiti nemarno; biti seksualno aktivan, to je druga svetinja, u taj status ne sme prei nemarno. Podrazumevalo se da e svaki deak 46

onanisati i biti pomalo, na probu, peder, ali da nee stupiti u trajnu homoseksualnu vezu; ako bi dva deaka postali trajni pederski par ili ako bi se posumnjalo da jedan deak pokuava da ostane nasamo sa devojkom, takvima bi sledilo beskonano antranje i brbljanje starijih mukaraca, beskraj grdnje i pridikovanja. Odrasli ovek koji bi se seksualno nabacivao mladoj osobi bez iskustva izgubio bi pravo da se bavi svojim zanimanjem, pravo da uzima udela u svojoj verskoj zajednici, i pravo na kuu. Promena sopstvenog bia zahteva izvesno vreme. Deake i devojice treba nauiti kako da kontroliu svoju plodnost; u hainskoj fiziologiji to je stvar line odluke. Zaee se ne dogaa samo od sebe: ono se obavi. Ne moe se desiti ako nije po volji i mukarca i ene. Sa trinaest godina, deacima se poinjalo objanjavati kako da isputaju plodnu spermu. U tim poukama bilo je i puno upozorenja, pretnji i grdnji, ali nikad nijedna stvarna kazna. Posle godinu ili dve toga, radio se test, da se utvrdi da li je steena polna sposobnost; bio je to obred prelaska preko praga, zastraujui, formalan, u izuzetno strogoj tajnosti, samo u mukom prisustvu. Poloiti na tom ispitu bila je, naravno, stvar ponosa, i to velikog; pa ipak je Haviva, kao i veina deaka, iao ususret svojim zavrnim obredima promene bia poprilino uplaeno, krijui strah maskom tmurnog stoicizma. Devojke su poduavane drugaije. Narod ea je verovao da ena, zahvaljujui svom ciklusu plodnosti, moe lako nauiti kada i kako da zatrudni; iz tog razloga, i poduavanje je bilo lako. Devojaki obredi prelaenja preko praga bili su vie proslava nego test, stvar hvale, a ne stida, stvar koja se jedva eka, a ne neto od ega se zazire. ene su devojicama govorile, a i pokazivale, ta mukarac hoe, kako ga navesti da se digne, kako mu pokazati ta ena hoe. Tokom takvog poduavanja, gotovo sve devojice su pitale mogu li, naprosto, nastaviti da 'vebaju' jedna sa drugom; za ovo su dobijale grdnje i pridike. Ne, ne mogu nastaviti jedna sa drugom. Kad preu u novi status, tad neka radi svaka ta joj se svia; ali kroz 'dvostruka vrata' svako mora proi jednom. Obred promene bia obavljao se kad god bi nadleni odrasli ljudi uspeli da pronau, u pueblu i na poljoprivrednim gazdinstvima, jednak broj petnaestogodinjih deaka i devojica. esto se morao pozajmiti jedan deak, ili jedna devojica, iz nekog drugog, rodbinski povezanog sela, ili sa farmi oko tog sela, da bi se dobio jednak broj ili da bi se rodbinske loze ispravno spojile. Uesnici su utke, u velianstvenim maskama i kostimima, plesali, i primali izraze potovanja, ceo dan, na trgu i u kui izdvojenoj za svetkovinu; uvee bi utke pojeli obrednu veeru; onda su odvoeni dvoje po dvoje. Odvodili su ih obredisti, takoe maskirani, bez ijedne rei. Mnogi deaci i devojice zadravali su i tad maske na sebi, sakrivajui strah i stidljivost pomou te svete anonimnosti. Poto Drugonebeski narod ima seks samo sa Prvobitnima i sa Zakopanokablovcima, a poto su njih dvoje bili jedini pripadnici tih loza u tadanjoj grupi, Ijan Ijan i Haviva su znali da moraju biti spareni. Prepoznali su se ve na poetku plesa. Kad su ih ostavili same u svetoj sobi, oboje su odmah skinuli maske. Pogledali su se u oi, a onda skrenuli poglede. Poslednjih par godina nije im bilo doputano da se mnogo drue, a u poslednjih nekoliko meseci nimalo. Haviva je poinjao da raste u visinu, i sad je bio visok gotovo koliko ona. Svako je video ispred sebe neznanca. Dostojanstveno i ozbiljno su prili jedno drugome, svako mislei: 'Hajde da se ovo zavri ve jednom.' I tako su se poeli dirati, i taj bog je uao u njih, postao oni; bog kome su oni sad bili ulazna vrata; ono znaenje za koje su njih dvoje bili re. Trapav bee taj bog u poetku, nevet, ali, postepeno, sve sreniji. Kad su izili iz svete kue, sledeeg dana, otili su u kuu Ijan Ijan. "Haviva e stanovati ovde", rekla je Ijan Ijan, zato to je bilo pravo ene da to kae. Svi u njenoj porodici prihvatili su ga sa dobrodolicom, i nije se primetilo da se iko iznenadio; svi su mu estitali, jedna stara etsahinska roaka pravila je nepristojne ale, a njegov otac ree: "Ti si sada ovek ove kue; vrati se na veeru." I tako je on spavao sa Ijan Ijan u njenoj kui, dorukovao u njenoj, a veerao u svojoj kui, uvao svoju dnevnu odeu u njenoj kui, a odeu za ples u svojoj, i nastavio se kolovati; a njegovo kolovanje odnosilo se sada uglavnom na tkanje ilima na motornom razboju i na prirodu kosmosa. U fudbalskom timu odraslih igrali su i on i Ijan Ijan. U sedamnaestoj godini, poeo se ee viati sa majkom, zato to ga je ona pitala hoe li da ui o Suncu sa njom, da naui obrede i protokole tog posla. Ugovorila je potenu razmenu sa seljacima ea, pogaala se i sa drugim pueblima iz istih rodbinskih loza i sa strancima. Obredi su se uili napamet, protokoli su se uili kroz praksu. Haviva je odlazio sa majkom na pijacu, na poljoprivredna gazdinstva, i preko zaliva, u puebla, dakle sela, na kontinentu. Tkanje ga je poinjalo initi nestrpljivim, jer mu je ispunjavalo um obrascima koji nisu ostavljali mesta ni za ta drugo. Putovanje mu bee dobrodolo, rad 47

zanimljiv; divio se Tovinom autoritetu, duhovitosti i taktinosti. Sluati nju i grupu starih trgovaca i Sunanih ljudi kako manevriu oko neke pogodbe, to je, ve, bilo itekakvo kolovanje. Nije ga forsirala; dobio je sasvim sporednu ulogu u tim pregovorima. Bile su potrebne godine da se ovek osposobi za sloen posao kao to je to sunani; a bilo je, ve, drugih, starijih ljudi, koji su pre njega poeli uiti. Ali je Tovo bila zadovoljna njime. "Ima dara za ubeivanje ljudi", rekla mu je jedno popodne, dok su plovili kui preko zlatne vode i gledali krovove ea kako se stvrdnjavaju iz maglice i iz svetlosti zalazeeg sunca. "Mogao bi ti naslediti Sunce, ako ti je volja." elim li ja to? - pomisli on. Ne dobi odgovor iz sebe, nego samo oseaj zatamnjenja i omekanja, to nije umeo protumaiti. Znao je da mu se taj posao svia. Bio je to posao koji sadri nezatvorene obrasce; posao koji ga izvodi iz ea, vodi meu neznance, a to mu se svialo. tavie, posao koji pred njega stavlja zadatke koje on jo ne ume reiti, a i to mu se svialo. "ena koja je nekad ivela sa tvojim ocem dolazi nam u posetu", ree Tovo. Haviva poe razmiljati o ovome. Granit se nikad nije oenio. Dve ene su mu rodile decu; obe su oduvek, pa i sada, ivele u eu. On ne upita nita: utivo utanje bilo je odrasli nain da nagovesti da neto nisi razumeo. "Bili su mladi. Nije im se rodilo nijedno dete", ree njegova majka. "Posle toga, ona je otila. Postala je istoriar." "Ah", ree Haviva, u istom, 'belom' iznenaenju. Nikad nije uo ni za jednu osobu koja je postala istoriar. Ni na pamet mu nije palo da bi neko mogao postati istoriar. Ne moe se postati ni eanac, nego se mora roditi u eu. ovek se raa kao ono to jeste. ovek jeste ono kao ta se rodio. Kvalitet njegovog utivog utanja bio je oajniki poman, ega je Tovo bila i te kako svesna. Deo njene nastavnike taktinosti sastojao se u tome da oseti kad je nekom pitanju potreban odgovor. Ona ne ree nita. Dok se njihovo jedro oputalo, a brodi klizio ka gatu sagraenom na temeljima pradrevnog mosta, on upita: "Da li je ta istoriarka od Zakopanih Kablova, ili od Prvobitnih?" "Kablovka", ree njegova majka. "Oh, kako sam kruta! Brodovi su tako kruta stvorenja!" ena koja ih je vozila, brodarka od porodice Trave, prevrte oima, ali ne ree nita u odbranu svog slatkog, gipkog brodia. "Dolazi neka tvoja roaka?" re Haviva Ijani te noi. "Oh, da, zvrcnula je preko hrama." Ijan Ijan je ovim htela rei da je poruka primljena u informacionom centru ea i preneta na rikorder u njenom domainstvu. "Moja mama kae da je ta osoba nekada ivela u tvojoj kui. Koga si video u Etsahinu danas?" "Samo neke Sunance. Tvoja roaka je istoriar?" "Ludi ljudi", ree Ijan Ijan ravnoduno i sede naga na nagog Havivu i poe mu masirati lea. Istoriarka je stigla, sitna, niskog rasta, mrava ena pedesetih godina, zvana Mea. Dok je Haviva stigao da je vidi, Mea se ve obukla u eansku odeu i sela da dorukuje kao i svi ostali. Imala je blistave oi i bila je vesela, ali ne govorljiva. Nita na njoj nije pokazivalo da je pogazila drutveni ugovor, uradila neto to nijedna ena ne radi, zanemarila svoju lozu, postala bie neke druge vrste. Nije li se, moda, udala za oca svoje dece? Uposlila kao tkalja? Kao trojaica ivotinja? Haviva je samo mogao nagaati o takvom neem. Ali niko nije istoriarku izbegavao, a posle doruka stariji ljudi iz domainstva poveli su je na svetkovinu 'vratio nam se putnik', kao da je ona jo i sad jedna od njih. Nastavio se pitati o njoj, pitati se ta je to poinila. Saletao je Ijanu pitanjima sve dok ona ne prasnu na njega: "Ne znam ta ona radi, ne znam ta misli. Istoriari su lud svet. Idi pa je pitaj sam!" Kad je Haviva shvatio da se plai da to uini - tavie, da se plai bez ikakvog razloga - postade mu jasno da je dospeo u prisustvo nekog boga koji od njega neto zahteva. Pope se do jedne od 'rupa za sedenje', udubljenja u kamenim mogilama nazidanim na visovima iznad sela. Ispod njega, krovovi ea, pokriveni crnim crepom, i sceanski beli zidovi ugnezdili su se pod litice, a rezervoari za navodnjavanje blistali su kao srebro meu njivama i vonjacima. Iza obraene zemlje poinjale su prostrane morske movare. On provede ceo dan sedei tako u tiini, gledajui preko mora i u svoju duu. Sie u selo, ali u svoju kui, i prespava tamo. Sutradan, kad se pojavio na doruku u Ijaninoj kui, ona ga samo pogleda, ali ne ree nita. "Postio sam", ree on. Ona malo slegnu ramenima. "Pa, jedi", ree i sede do njega. Posle doruka, ode Ijan Ijan na posao, a Haviva ne, mada su ga oekivali kod razboja. 48

"Majko sve dece", ree on istoriarki, dajui joj najugledniju titulu koju ovek iz jedne loze moe dati eni iz druge, "postoje neke stvari koje ja ne znam, a ti zna." "Ono to znam, sa zadovoljstvom u preneti tebi", uzvrati ona ustaljenom formulom, spremno kao da je celoga ivota bila u eu. Onda se osmehnu i preduhitri njegovo sledee posredno pitanje. "Ono to je meni dato, ja dajem", ree; a to je znailo da se nee postaviti pitanje plaanja, niti ikakve obaveze. "Hajdemo na trg." U eu, svako ko hoe da razgovara, ide na trg, zvani i 'placa', pa tamo sedne na stepenike, ili oko vodoskoka, a vrelim danima pod kamene arkade, i gleda kako drugi dolaze, sede i razgovaraju. Bilo je moda javnije nego to bi Haviva hteo, ali on je posluno sledio uputstva svog boga i svoje nastavnice. Sedoe u jedno udubljenje u irokom podnoju vodoskoka i poee razgovor; posle svake reenice ili dve, morali su ponekog pozdraviti klimanjem glave ili reju. "Zato si..." poe Haviva i zaglavi se. "Zato sam otila? I kuda?" Nagnula je glavu na jednu stranu, svetlooka kao araha, i osmatrala ga da se uveri da su to ona pitanja koja je on hteo postaviti. "Da. Pa, bila sam ludo zaljubljena u Granita, ali nismo imali dete, a on je hteo dete... Ti sada izgleda kao on tada. Volim da te gledam... I tako, bila sam nesrena. Ovde mi nita nije vredelo. A sve to se ovde moe raditi, ve sam znala. Ili sam, bar, tako mislila." Haviva klimnu glavom jednom. "Radila sam u hramu. itala sam poruke koje su stizale na rikorder, i one koje bi neko od putnika doneo, pa sam se pitala o emu su. Razmiljala sam: toliko se toga deava u svetu! Zato bih ja svoj ivot celi provela ovde? Zar moj um mora ovde ostati? I tako poeh da razgovaram sa nekima koji su na drugim mestima u hramu: ko ste, ta radite vi, kako je tamo... Odmah su me povezali sa jednom grupom istoriara koji su roeni u pueblima i koji trae ljude kao to sam ja. Pronalaze ih, da se ne bi dogodilo da takvi ljudi trae svoje vreme ili uvrede nekog boga." Ovaj jezik bio je Havivi veoma dobro poznat. On jo jednom klimnu glavom, napeto pazei. "Ja sam njima postavljala pitanja. Oni meni, takoe. Istoriari to moraju mnogo raditi. Otkrila sam da imaju kole i pitala mogu li ja u jednu. Neki od njih su doputovali ovamo i razgovarali sa mnom i mojom porodicom i drugim ljudima, istraivali da li bi bilo problema ako ja odem. e je jedno konzervativno selo. Odavde nijedan istoriar nije doao ve etiri stotine godina." Osmehnula se; imala je hitar, prenosiv osmeh, ali mladi ju je sluao sa neizmenjenom, napetom ozbiljnou. Njen pogled je neno poivao na njegovom licu. "Narod ea se uznemirio, ali se niko nije naljutio. Pa, kad su dobro popriali o tome, ja odoh sa istoriarima. Odleteli smo u Kathad. Ima tamo jedna kola. Dvadeset dve godine sam imala. Poela sam novo kolovanje. Promenila sam bie. Nauila da budem istoriarka." "Kako?" upita on, posle dugog utanja. Ona polako, duboko udahnu. "Tako to sam postavljala teka pitanja", ree ona. "Kao ti sada... I tako to sam se odrekla sveg svog dotadanjeg znanja, odbacila ga." "Kako?" upita on opet, mrtei se. "Zato?" "Evo, ovako. Kad sam polazila, morala sam da oduim naueno. Ja tamo nisam 'ena od Zakopanih Kablova'. Nego: ena. Mogu imati seks sa svakom osobom sa kojom to elim. Mogu se baviti svakim zanimanjem koje izaberem. Rodbinska loza je vana, ovde. Tamo nije. Ovde ima smisao i svrhu. Ali nema ni znaenje, ni svrhu, ni na jednom drugom mestu u Vaseljeni." Bila je sada napeta kao i on. "Postoje dve vrste znanja, lokalno i opte. Postoje dve vrste vremena, lokalno i istorijsko." "Postoje li i dve vrste bogova?" "Ne", ree ona. "Tamo bogova nema. Bogovi su ovde." Vide kako se njegovo lice menja. Posle nekog vremena ona ree: "Postoje due, tamo. Mnogo, mnogo dua, mnogo umova, umova punih znanja i strasti. ivih i mrtvih. Ljudi koji su iveli na ovoj zemlji pre sto, pre hiljadu, pre sto hiljada godina. Tu su umovi i due ljudi sa svetova koji su i po stotinu svetlosnih godina daleko od ove planete, a svaki od tih svetova ima svoje znanje i svoju istoriju. Svet je svetinja; svet je 'svet' u tom smislu rei, planeta je sveta. Vaseljena je sveta. To je znanje koje nikada nisam morala odbaciti. Sve to sam uila, i ovde i tamo, samo ga je uveavalo. Ne postoji nita to nije sveto." Govorila je polagano, i blago, kao i veina ljudi u pueblu e. "Moe se opredeliti za lokalne svetinje, ili za one velike. Na kraju je to isto. Ali nije isto u ivotu oveka. 'Znati da postoji izbor, znai morati se i opredeliti: promena ili ostanak, stena ili reka.' Ovi narodi su stene. Istoriari su reka." 49

Posle nekog vremena on ree: "Stene su korito kroz koje reka tee." Nasmejala se. Njen pogled je opet poivao netremice na njemu, pogled naklonosti, ali i ocenjivanja vrednosti. "Zato sam i dola kui", ree ona. "Da se odmorim." "Ali ti nisi nisi vie ena svoje loze?" "Jesam; ovde. I sad. I zauvek." "Ali si promenila bie. Opet e otii." "Da", ree ona odluno. "ovek moe biti bie ne samo jedne vrste, nego vie vrsta. Mene tamo eka posao." On odmahnu glavom, sporije, ali jednako odluno. "Kakva je korist od rada, bez bogova? To meni ne zvui smisleno, Majko sve dece. Nemam ja tu pamet da to razumem." Osmehnula se toj dvosmislici. "Mislim da e razumeti kad se bude odluio da razume, ovee mog naroda." Ovo formalno obraanje bilo je znak Havivi da sada moe otii kad god hoe. Dvoumio se, a onda otiao. Na posao; ispunio je um velikim, stalno ponavljajuim obrascima ilima koji nastaju na irokom tkakom razboju. Te noi je Ijani nadoknadio izgubljeno, sa toliko estine da ona ostade iscrpljena i malice zapanjena. Bog im se vratio sav zapaljen, pa su i oni goreli. "Hou dete", ree Haviva dok su leali stopljeni, spojeni jednim znojem, spletenih ruku, nogu, grudi i dahova u mraku mousnog mirisa. "Oh", uzdahnu Ijan Ijan, ne elei da razgovara, da odluuje, da se protivi. "Moda... kasnije... uskoro..." "Ne", ree on. "Sad." "Ne", ree ona tiho. "uti." Zautao je. Ona zaspa. Posle vie od godinu dana, kad im je bilo devetnaest godina, Ijan Ijan ree Havivi, pre nego to su ugasili svetlo: "Hou bebu." "Prerano je." "Zato? Mom bratu je ve blizu trideset godina. A njegova ena bi volela da ima bebu u blizini. Kad je budem odbila od sise, dolaziu da spavam sa tobom, u tvojoj kui. Oduvek si govorio da bi to voleo." "Prerano je", ree Haviva. "Ja neu." Okrenula se ka njemu, odustala od tona blagog pridobijanja i ubeivanja. "A ta hoe, Haviva?" "Ne znam." "Odlazi. Napustie na narod. Poinje da ludi. Ona enetina, ona vetica prokleta!" "Ne postoje vetice", ree on hladno. "To su samo glupave prie. Praznoverja." Zurili su jedno u drugo, dragi prijatelji, ljubavnici. "Pa onda, ta ti je? Ako hoe da se vrati kui, samo kai. Ako hoe drugu enu, idi kod nje. Ali mogao bi prvo da mi da moje dete! Kad ja to traim! Jesi li ostao bez svoje arahe?" Gledala ga je sa suzama u oima, ali i sa estinom, nepopustljiva. On zagnjuri lice u ake. "Nita nije u redu", ree on. "Nita nije u redu. Sve to inim, inim zato to se to tako radi, ali, besmisleno je kazati, postoje i drugi naini..." "Postoji samo jedan nain da se ivi ispravno", ree Ijan Ijan, "samo jedan meni poznat. A ja ivim ovde. Postoji samo jedan nain da se napravi beba. Ti ako zna drugi, probaj ga sa nekom drugom!" Posle ovoga je plakala jako, grevito, viemeseni strah i bes najzad su provalili iz nje, pa ju je Haviva drao da je smiri i utei. Kad je opet mogla govoriti, naslonila je glavu na njega i rekla ojaeno, glasom malim, promuklim: "Da imam kad ode, Haviva." Na to poe on plakati, od sramote i saaljenja, i proaputa: "Da. Da." Ali te noi su samo leali zagrljeni, pokuavajui da utee jedno drugo, sve dok nisu zaspali kao deca. "Stidim se", ree Granit bolno. "Jesi li ti ovo izazvao?" upita njegova sestra suvo. "Otkud znam? Moda jesam. Prvo Mea, sada moj sin. Jesam li suvie strog bio sa njim?" "Nisi. Ne." "Suvie popustljiv, onda. Ne nauih ga kako valja i treba. Zato je lud?" 50

"Nije on lud, brate. Da ti ja kaem ta mislim. Kao dete, veito je pitao zato ovo, zato ono, kao to sva deca pitaju. Ja sam mu odgovarala: to jeste tako, to se tako radi. Razumeo je. Ali njegov um nema mira. Takav je i moj um, kad se ne dozovem redu. Kad je uio o Suncu, neprestano je pitao: zato tako? Zato ne na neki drugi nain? A ja sam odgovarala: zato to mi, svojim svakodnevnim postupcima i nainima, oponaamo bogove. Onda je on govorio: znai, bogovi su samo ono to mi inimo. A ja sam govorila: u onome to inimo ispravno, bogovi jesu. To je istina. Ali on istinom nije bio zadovoljan. Nije on lud, brate, ali jeste sakat. Ne moe hodati. Ne moe hodati sa nama. Pa, kad ne moe hodati, ta ovek da radi?" "Da sedi mirno i peva", ree Granit polako. "A ako ne moe ni da sedi s mirom? Onda moe da leti." "Da leti?" "Oni imaju krila za njega, brate." "Stidim se", ree Granit i sakri lice akama. Tovo je otila u hram i poslala poruku Mei u Kathad: "Tvoj ak eli da ti se pridrui". U tim reima bilo je poneto zlobe. Tovo je okrivila istoriarku da je naruila ravnoteu njenog sina, da ga je toliko uinila ekscentrinim da je, najzad, postao sakat u dui. Bila je Tovo i zavidljiva: zar da jedna ena za samo nekoliko dana potue ono to je ona, Tovo, godinama u Havivu usaivala? Svoje zavidljivosti bila je svesna, ali nije za to marila. Zar je sad vano da li je ona ljubomorna, da li je njen brat osramoen? Oni sad moraju da ine samo jedno. Da jaduju. Dok je brodica za Dahu isplovljavala, Haviva se osvrte i vide e: prekriva saiven od nebrojenih arenih zakrpa, od hiljadu preliva zelenog, od movara sa morskom vodom, panjaka, oranica, ivica, vonjaka; gradi koji se penje uz litice, blede granitne i bele kreene zidove, krovove od crnog crepa, zid iznad zida, krov iznad krova. Smanjivao se e i dobio izgled ptice koja ui tamo, bela i crna, na svome gnezdu. Iznad grada videli su se visovi poluostrva, iza njih sivoplave movare, a iza toga visoka, divlja brda koja se pretapaju u oblake, i bele mreice u letu jata ptica-movarica. U luci Daha, iako se naao dalje od kue nego ikad u ivotu, okruen ljudima udnog naglaska, razumeo je ta govore i uspeno itao natpise. Nikada ranije nije video natpise na ulicama, ali mu je odmah bilo jasno da su korisni. Uz pomo natpisa naao je put do ekaonice za letelicu za Kathad. Ljudi su tu spavali, pokriveni sopstvenom ebadi, na leajevima koji su za to bili postavljeni. On nae jedan prazan leaj, lee i umota se u ebe koje je Granit izatkao za njega pre mnogo godina. Posle jedne kratke, udnovate noi, uoe neki ljudi sa voem i toplim napicima. Jedan od njih dade Havivi kartu za put. Nijedan putnik nije poznavao nijednog drugog putnika; svi jedni drugima behu neznanci; svako je gledao u zemlju. Zaula su se obavetenja, svi izioe na otvoreni prostor i preoe u mainu, letelicu. Haviva natera sebe da gleda kako svet, napolju, pada u dubine ispod njega. Poe aputati molitvuostajnicu beumno, postojano. Neznanac na seditu do njega pridrui mu se. Kad se svet poeo naginjati i vrtoglavo juriti nagore, njemu u susret, Haviva sklopi oi i pokua da nastavi disanje. Jedan po jedan izlazili su iz letelice i stupali na jedno ravno, crno mesto na kome je padala kia. Mea mu prie kroz kiu, izgovarajui njegovo ime. "Haviva, ovee mog naroda, dobro doao! Hodi. Ima jedno mesto za tebe, u koli." Kathad i Ve Dok je dogurao do tree godine na Kathadu, Haviva je doznao mnoge stvari koje su mu teko padale. Ono staro znanje bilo je teko, ali ne uznemirujue. Sastojalo se samo od paradoksa i mitova, i imalo je smisla. Ovo novo - sve same injenice i razum, a smisla nigde. Tako je, na primer, sada znao da istoriari ne prouavaju istoriju. Nijedan ljudski um ne bi mogao obuhvatiti istoriju Haina: tri miliona godina istorije Haina. Dogaaji iz prva dva miliongodita, iz te dve predere, bili su, kao slojevi metamorfnih stena, tako zbijeni, tako izoblieni teinom kasnijih milenijuma i beskrajnih dogaaja, da je ovek sada mogao rekonstruisati samo najoptije podatke, samo 'generalne crte', na osnovu malobrojnih sauvanih pojedinanih podataka. Ako se i desi da pronae neki dokument, udom sauvan, od pre hiljadu milenijuma, ta onda? Jedan kralj je vladao u Azbahanu; Imperija je pala u ruke nevernika; fuziona raketa se spustila na Ve... Ali bilo je i neizbrojivo mnogo drugih kraljeva, carevina, 51

pronalazaka, odivljeno je na milijarde ivota, postojali su milioni razliitih drava, monarhija i demokratija, oligarhija, anarhija, bile su epohe reda i epohe opteg rasula, a bogova svakojakih - panteon do panteona; neizmerno mnotvo ratova, a i mirova; uasi i trijumfi bez broja, beskonano ponavljanje beskrajnih inovacija. Od kakve je koristi ako pokua opisati tok jedne reke u nekom trenu, pa u sledeem trenu, pa u sledeem, pa u sledeem, pa u sledeem? Umori se. Pa kae: ima jedna velika reka, ona tee kroz ovu zemlju, a mi joj dadosmo naziv Istorija. Havivu je saznanje da je njegov ivot, i bilo iji ivot, samo trenutni treptaj svetlosti na povrini te reke, ponekad uznemiravalo, a ponekad mu donosilo spokoj. Ono ime su se istoriari ponajvie bavili bilo je istraivanje, leerno, bez nervoze, lokalnih domaaja i zamaha te reke. Planeta Hain provela je poslednjih nekoliko hiljada godina u jednom neuzbudljivom nainu ivota, u saivotu malih, postojanih, u sebe zatvorenih drutava, koja su sada oznaavana kao 'sela', to jest 'puebla'. Postojala je i visoka tehnologija, naime mrea, ali veoma razreena, gradova i informacionih punktova; cela ta mrea bila je obuhvaena nazivom 'hram'. U hramu su iveli istoriari. Mnogi od njih provodili su ivot putujui, radi prouavanja, do drugih nastanjenih svetova u istom, Orionovom kraku Galaksije; sve te planete nastanili su njihovi preci pre dva ili tri miliona godina, u prederama. Istoriari nisu priznavali nikakve druge pobude za ta putovanja i istraivanja osim elje za znanjem i druenjem. Stupali su, naprosto, u vezu sa svojom davno izgubljenom rodbinom. Za tu, iru mreu svetova imali su ime, stranu re, 'Ekumen', to znai 'domainstvo'. Sada je Haviva doznao da je sve ono to je u eu nauio, sve njegovo ranije znanje, moglo biti oznaeno etiketom: tipina seoska kultura severozapadne obale Junog kontinenta. Doznao je da verovanja, obiaji, sistemi rodbinskih veza, tehnologija, kao i intelektualni organizacioni obrasci, jesu u raznim pueblima meusobno sasvim razliiti, ludo razliiti, mnogi sasvim bizarni - kao onaj u eu - i znao je, takoe, da se takvi sistemi mogu nai na svim onim poznatim planetama gde ljudska populacija ivi izdeljena u male, postojane zajednice sa tehnologijom prilagoenom prirodnoj ivotnoj okolini, sa niskim, ali postojanim natalitetom, i sa konsenzusom kao osnovicom politikog ivota. Isprva ga je takvo znanje duboko uznemiravalo. Bilo je bolno. Navodilo ga je na stid i bes. Prvo je zakljuio da istoriari prikrivaju ovo znanje od sela; posle nekog vremena doao je do uverenja da sela prikrivaju to znanje od sopstvenog naroda. Optuivao je; njegovi nastavnici su blago poricali. Ne, govorili su. Tebe su uili da izvesne stvari jesu istinite i potrebne; i one to zaista jesu. Te stvari su lokalno znanje ea. To su detinjasta, iracionalna verovanja! - rekao je on. Pogledali su ga tako da je njemu odmah bilo jasno da je rekao neto detinjasto, iracionalno. Lokalno znanje nije delimino znanje, rekoe mu. Znati se moe na razliite naine. Svaki oblik znanja ima svoje prednosti, nedostatke, nagrade i kazne. Istorijsko i nauno znanje jesu jedan nain da se znanje ima. Kao i lokalno znanje, moraju se uiti. Niko u pueblima ne dri nastavu iz onog naina znanja koji postoji u Domainstvu, Ekumenu, ali ekumensko znanje, ipak, niko nije ni skrivao od vas. Nisu to inili tvoji; nismo ni mi. Svako na Hainu, u svakom naselju na planeti, ima pristup do hrama, a to znai i do svih informacija. Ovo je bilo istinito; znao je da jeste. Mogao je i sam doznati, na ekranima hrama u eu, sve ovo to ui sada. Neki od njegovih sadanjih kolega tano to su uinili, samouki su ovladali nainima uenja sa ekrana i prodrli u istoriju pre nego to su ijednog istoriara videli. Knjige, meutim, knjige koje su telo istorije, njena trajna stvarnost, u eu jedva da su postojale, pa njegov gnev u tome potrai opravdanja. Vi nam knjige ne date, krijete od nas sve knjige biblioteke Haina! Ne, rekoe mu blago. Puebli su se opredelili da nemaju mnogo knjiga. Vie vole ivo znanje, ono koje se govori u linom prisustvu ili na ekranu, ono koje prelazi sa daha na dah, sa jednog ivog uma na drugi. Zar bi se ti odrekao onog to si na taj nain uio? Zar je to manje znanje, ili loije, od onog to ovde dobija iz knjiga? Postoji vie od jedne vrste znanja, rekoe istoriari. U treoj godini studija Haviva je zakljuio da postoji vie vrsta ljudi. Seljaci, sposobni da prihvate injenicu da je postojanje u osnovi proizvoljno, obogauju svet intelektualno i duhovno. Oni kojima misterija nije dovoljna, verovatnije e biti od koristi kao istoriari, koji e obogaivati svet intelektualno i materijalno. U meuvremenu, on se sasvim navikao na ljude koji nemaju rodbinsku lozu, niti ikakve roake, niti su vernici ijedne vere. Ponekad je sebi govorio, sav zaaren od ponosa: "Ja sam graanin sveukupne istorije, 52

miliona godina hainske istorije, a moja je zemlja cela Galaksija!" U drugim trenucima imao je oseanje da je ubogo malen, a tada bi ostavio knjige i ekrane i otiao da potrai drutvo kod studenata, a naroito kod studentkinja, koje su bile tako prijateljski nastrojene, tako drueljubive. Sa dvadeset etiri godine, Haviva, koga su sada zvali samo iv, imao je iza sebe ve i jednu celu godinu na planeti Ve, u Ekumenskoj koli. Ve je planeta sledea od sunca, posle Haina; kolonizovana je pre mnogo eona. Bio je to prvi korak ogromnog hainskog irenja u prederama. Kroz mnogo je faza proao svet Ve, kao ravnopravni ili neravnopravni partner hainske civilizacije; u Havivinom vremenu, jedini stanovnici na Veu bili su istoriari i tuini. U svom sadanjem raspoloenju (poslednjih stotinak hiljada godina), Hainci su gledali da se mnogo ne meaju u veanska posla, i zato su pustili da se Ve vrati svojoj normalnoj klimi, koja je hladna, suva i sumorna - za ljude podnoljiva, ali ipak takva da joj se mogu obradovati samo oni sa teranskog Altiplanoa ili sa visija ifvora. iv je krenuo na viednevno izletniko putovanje peice kroz ovaj strogi pejza sa svojom pratiljom, prijateljicom i ljubavnicom, Tiu. Upoznali su se dve godine pre toga, u Kathadu. U to vreme iv se jo valjukao u radosti to su mu sad dostupne sve ene i to je on dostupan svim enama; tek mu je postepeno, tokom dueg vremena, svanulo da on tu slobodu ima. Mea mu je blago nabacila jedno upozorenje s tim u vezi. "Pomislie da nema nikakvih pravila", rekla je. "Uvek postoje pravila." A on je bio svestan uglavnom svog sve neustraivijeg i sve nemarnijeg krenja negdanjih pravila. Nije svaka htela seks, niti je svaka htela seks sa mukarcima; to je ubrzo otkrio. Ipak, ostala mu je na raspolaganju beskrajna raznovrsnost. Ustanovio je da njega smatraju privlanim. A to to je Hainac, predstavljalo je jasnu prednost kod tuinki. Genetska promena koja je Haincima dala sposobnost da kontroliu svoju plodnost nije bila neko jednostavno presecanje i lepljenje dva gena; moralo se obaviti duboko, korenito preustrojavanje ljudske fiziologije. Za ovaj posao, i za uvrenje dobijenog ishoda, bilo je potrebno bar dvadeset pet pokolenj, govorili su istoriari Haina, uvereni da znaju priblino koji koraci su bili potrebni za takav preobraaj. Kako god da su to Hainci u davnoj prolosti uradili, uradili su samo za sebe, a ne i za koloniste poslate ka drugim svetovima. Prepustili su novim naseljenim svetovima da sami nalaze reenja za Prvi problem heteroseksualnosti. A reenja su se nala, dabome, i to raznovrsna i domiljata; ali u svim dotadanjim varijantama, za izbegavanje zaea bilo je potrebno da ovek neto uradi, ili da mu neto bude uraeno, ili da neto uzme ili upotrebi. Jedini sluaj kad to ne mora ostao je - da ima seks sa Haincem. iv se silno naljutio kad ga je jedna devojka sa Beldena pitala da li je on ba siguran da ona s njim nee zatrudneti. "Otkud zna? pitala ga je. "Da ja ipak uzmem pilulicu, isto da budem bezbedna." Uvreen do sri svoje mukosti, on se otpetljao od nje, rekao: "Moda je jedino bezbedno da nisi sa mnom" i iziao krutim koracima. Na sreu, nijedna druga nije dovela u pitanje njegov integritet, pa je iv sreno krstario dalje, sve dok nije naleteo na Tiu. Nije bila tuinka, ena iz svemira. On je namerno traio ba ene iz drugih zvezdanih sistema; spavati sa takvom, to je ne samo gaenje pravila, nego je i egzotino. Ovo je iv objanjavao kao 'obogaivanje znanja', to bi, navodno, svaki istoriar trebalo da eli. Meutim, Tiu bee Hainka. Roena i odgajena u Darandi, kao i njeni preci pre nje. Bila je istoriarsko dete, ba kao to je on bio dete jednog naroda. Vrlo brzo je otkrio da ta veza i ta podela izmeu njih dvoje predstavljaju neto daleko vee od onoga sa tuinkama: da neslinost njega i Tiu jeste istinska razliitost, i da slinost njega i Tiu jeste istinska srodnost. Tiu je bila ona zemlja koju je on toliko eleo upoznati da je, zbog toga, svoju sopstvenu zemlju napustio. Tiu je bila ono za im je tragao. A ono to je Tiu imala - to se njemu tako inilo - bila je savrena ravnotea. Kad je bio sa njom, oseao je da prvi put u ivotu ui da hoda. Da hoda kao ona: bez napora, nesamosvesno kao ivotinja, a ipak i svesno, paljivo, imajui na umu ta bi sve moglo Tiu izbaciti iz ravnotee, koristei ovo znanje kao to hodai po ici koriste svoje dugake motke... Ovo je, pomiljao je, ovo je iteljka prave slobode uma, ovo je ena slobodna da bude u punoj meri ljudsko bie; ovo je gracioznost savrena u savrenoj odmerenosti. Bio je potpuno srean kad je bio sa njom. Dugo nije nita vie ni traio: nita, osim da bude sa njom. A ona je dugo zazirala od njega, bila nena, ali daleka. Smatrao je da ona ima puno pravo da se dri na udaljenosti. Deko sa sela, drugar kome nije jasno ko mu je ujak, a ko otac - iv je znao da je on ovde to, bar u oima zlobnih i nesigurnih ljudi. I pored svog ogromnog znanja o raznim ljudskim nainima postojanja, istoriari zadravaju u sebi i ogromnu ljudsku sposobnost za mrnju prema drugima i 53

drugaijima. Tiu nije imala takvih predrasuda, ali ta je on imao njoj da ponudi? Ve je imala sve, i bila sve. Bila je celovita. Zato bi ga ona pogledala? Kad bi mu samo dopustila da on nju gleda, da bude s njom - ta e vie. A ona ga je gledala, i sviao joj se, smatrala je da je privlaan i pomalo zastraujui. Videla je koliko on nju eli, shvatala koliko mu je potrebna, koliko ju je, i ne znajui, pretvorio u sredite svog ivota. A to ne moe tako biti. Ona zato odlui da odsad bude hladna, da ga odvrati. Posluno je prihvatio to. Nije moljakao. Prestao je dolaziti kod nje i ostao daleko. Ali posle petnaest dana je doao i rekao joj: "Tiu, ne mogu da ivim bez tebe", a ona, znajui da je iv rekao naprosto istinu, ree: "Onda ivi sa mnom, neko vreme." Jer njoj je ve danima nedostajala ona strast kojom je on ispunjavao vazduh. Svi ostali ljudi izgledali su tako pitomi, tako uravnoteeni. Voenje ljubavi bilo im je zadovoljstvo neposredno, ogromno i stalno. Tiu se nije mogla dovoljno nauditi sama sebi: otkud to da je on njoj takva opsednutost, kako to da mu ona doputa da je toliko daleko odvue od njene orbite. Nije nikada oekivala da e oboavati ikoga, a kamoli biti oboavana. ivela je urednim ivotom, u kome su kontrole individualne i unutranje, a ne drutvene i spoljanje kao u ivovom ivotu u eu. Znala je ta eli da bude i radi. Imala je u sebi pravac, kompas uperen tano na sever, po kome se uvek mogla orijentisati. Njihova prva godina zajedno bila je niz neprestanih pomeranja i premetanja u njihovom odnosu, neto kao ljubavni ples, uzbudljiv, nepredvidljiv i ekstatian. Tiu, veoma postupno, poe da se opire toj napetosti, estini, ekstazi. Divno je, ali nije u redu, pomiljala je. Htela je krenuti dalje. Onaj postojani pravac u njoj poe je odvlaiti, jo jednom, od iva. A iv se sada poe boriti na ivot i smrt protiv toga. To je inio i sada, posle jednog dugog dana peaenja kroz pustinju Asu Asi na Veu, u njihovom udesno toplom atoru getenske izrade. Suv, leden vetar jaukao je meu liticama od grimiznog kamena, iznad njih; a litice behu izglaane beskonanim vetruinama, izglaane do sjaja, kao da su lakirane. Videlo se, takoe, da su klesane, da ih je neka izgubljena civilizacija svojevremeno rezala prema nekoj ogromnoj geometriji. Tiu i iv mogli su biti brat i sestra, dok su sedeli u sjaju svoje abejske pei: crvenkasta bronzana boja koe bila im je ista, i jednaku su crnu, sjajnu kosu imali, isti fini, kompaktan tip tela. Pueblansko dostojanstvo i tihost ivovih postupaka nalazili su u njoj odgovore artikulisane, bre, ivlje. Ali sad ona progovori polako, maltene kruto. "Nemoj me prisiljavati da biram, ive", ree ona. "Jo od kad sam krenula na kole, elela sam ii na Teru. A i pre toga. Jo kao mala. Celog ivota sam to elela. Sad su mi ponudili to to elim, to ka emu sam radila. Kako moe zatraiti od mene da odbijem?" "Ne traim." "Ali bi hteo da ja odloim polazak. U tom sluaju, mogla bih zauvek izgubiti mogunost da odem. Verovatno ne. Ali emu rizik - zbog jedne godine? Moe sledee godine krenuti za mnom!" On ne ree nita. "Ako bude hteo", dodade ona kruto. Uvek je bila i previe spremna da se odrekne svog prava na njega. Moda nikad nije sasvim poverovala da je on voli. Nije o sebi mislila kao o osobi pogodnoj da se voli, niti vrednoj tako strastvene odanosti kao to bee njegova odanost, od koje je zazirala, pred kojom se oseala kao da je ona, Tiu, nedovoljna i lana. Njeno samopotovanje bilo je intelektualno. "Ti me pretvara u nekog boga", rekla mu je jednom prilikom i nije ga razumela kad je on odgovorio sreno-ozbiljno: "Mi zajedno inimo jednog boga." "ao mi je", ree on sada. "To je drugi oblik razuma. Ti bi to mogla nazvati i praznoverje, ako eli. Ne mogu se ja tome odupreti, Tiu. Tera je sto etrdeset svetlosnih godina udaljena. Ako ode, ja u biti mrtav pre nego to ti stigne tamo." "Nee! ivee jo jednu godinu ovde, onda e i ti poi na isti put i stii godinu dana posle mene!" "Znam ja to. ak i u eu smo to uili", ree on strpljivo. "Ali ja sam sujeveran. Mi umiremo jedno za drugo, ako poe. ak i u Kathadu, uili ste to." "Ja nisam. A nije ni tano. Kako moe zahtevati da propustim ovu priliku zbog neeg to i sam naziva praznoverje? Budi poten!" Posle dugog utanja, on klimnu glavom. Sedela je pogruena, znajui da je pobedila. Da je pobedila gadno.

54

Posegnula je rukom preko praznog prostora ka njemu, pokuavajui da utei i njega i sebe, uplaena tim mrakom u njemu, tim njegovim jadom, tim nemim prihvatanjem izdaje. Ali to nije izdaja - Tiu odmah odbaci tu re. Nee ona njega izdati. Oni su u ljubavi. Oni se vole. Godinu, najvie dve posle nje, krenue i on. Odrasli su, ne smeju se drati jedno za drugo kao deca. Veze odraslih ljudi zasnivaju se na uzajamnoj slobodi, uzajamnom poverenju. Govorila je sve te stvari i sebi, dok ih je govorila njemu. On ree, da, i zagrli je i utei. Te noi, u potpunoj tiini pustinje, dok mu je krv pevala u uima, leao je budan i mislio: 'Umrlo je neroeno. Nikad nije ni zaeto.' Proveli su zajedno jo nekoliko nedelja u svom staniu u koli pre nego to je Tiu krenula na put. Vodili su ljubav obazrivo, neno, priali o istoriji, ekonomiji i etnologiji, nastojali su da budu neim stalno zauzeti. Tiu se morala pripremati za rad sa ekipom sa kojom e ii, prouavati teranske pojmove o hijerarhiji; iv je morao pisati struni rad o stvaranju drutvene energije na Verelu. Radili su naporno. Njihovi prijatelji priredie Tiui veliku oprotajnu zabavu. Sutra iv ode sa njom u grad Ve Port. Ona ga je ljubila i grlila i govorila mu da pouri, da pohita, da doe na Teru. On vide njen ulazak u veliku letelicu koja e je preneti do NAFAL broda to eka na orbiti. Onda se iv vrati u stani u Junom studentskom gradu njihove kole. Tamo ga jedan prijatelj tri dana kasnije nae kako, za radnim stolom, sedi u nekom udnom stanju, pasivan; sposoban da govori samo vrlo malo i sporo, ili nimalo; nesposoban da jede ili pije. I sam seoskoga roda, prijatelj prepoznade to stanje i pozva vraa (na Hainu se za to zanimanje ni danas ne kae da ga vre 'lekari' ili 'medicinari'). Poto je ustanovio da je iv iz jednoga od junih puebla, vra uzviknu: "Haviva! Bog ne moe umreti u tebi ovde!" Posle dugog vremena, mladi ree tiho, glasom koji nije zvuao kao njegov glas: "Meni je potrebno da idem kui." "To nije mogue sada", ree vra. "Ali moemo spremiti molitvu-ostajnicu, dok ja naem osobu koja bi se mogla obratiti tom bogu." I odmah uputi poziv svim studentima koji su nekad bili pripadnici junih Naroda. etvoro se odazva. Celu no su odsedeli sa Havivom napevajui molitvu za ostajanje, na dva jezika i etiri nareja, i tek pri kraju im se pridrui Haviva na svom, petom nareju; aputao je promuklo, onda se sruio i spavao sledeih trideset sati. Probudio se u svojoj sobi. Neka starica je, pokraj njega, vodila razgovor ni sa kim. "Nisi ovde", ree ona. "Ne, pogreio si. Ne moe umreti ovde. Ne bi bilo u redu, bilo bi sasvim pogreno. Zna to. Ovo je pogreno mesto. Ovo je pogrean ivot. Zna to! ta e ti ovde? Zalutao si? eli znati kako da se vrati kui? Evo puta. Sluaj." Ona poe pevati glasom tankim, maltene bez ikakve melodije, maltene bez rei, ali ipak pesmu, Havivi poznatu kao da ju je nekada davno nauio. On ponovo zaspa, a stara ena nastavi da pria ni sa kim. Kad se opet probudio, nije vie bila tu. Nikada nije saznao ko je ona, ni odakle je; nije ni pitao. Ali govorila je i pevala njegovim jezikom, i to narejem eanskim. Sad vie nije bilo umiranje pred njim; ali mu je bilo veoma loe. Vra mu je naredio da ode u bolnicu u Tesu, najlepem mestu na Veu; Tes bee oaza brdima zaklonjena, sa vrelim izvorima, tako da je mesna klima bila blaga; tu je uspevalo i umsko drvee i cvee. U Tesu ispod velianstvenog drvea krivudaju stazice bez kraja, postoje topla jezera u kojima moe plivati zauvek, i maglene bare sa kojih ptice uzleu kriei, i vreli izvori vodenom parom zaogrnuti, i hiljadu vodopada iji su glasovi jedini zvuci u noi. Tamo ga poslae, da tamo i ostane sve dok se ne oporavi. Posle dvadesetak dana u Tesu, on poe govoriti u snima; sedeo bi tako na suncu, na pragu svoje kuice okruene travama i papratima, na jednom proplanku, i razgovarao tiho, pomou te maine, sam sa sobom. "Ono iz ega odabira, da bi svoju priu ispriao, to je nita manje nego sve", ree on, gledajui grane starog, mrkog drvea ocrtane naspram neba. "Ono od ega izgrauje svoj svet, svoj lokalni, razumljivi, racionalni, koherentni svet, jeste nita manje nego sve. Prema tome, svako odabiranje je proizvoljno. Svako znanje je delimino - predstavlja, tavie, deli infinitezimalno malen. Razum je mrea koja se u okean baca. Ako izvue neku istinu, to je samo odlomak, samo neto to se pogledom nazre na trenutak, samo jedan svetlucaj cele istine. Sve ljudsko znanje je lokalno. Svaki ivot, svaki ljudski ivot, jeste lokalna, proizvoljna, beskrajno malena, trenutna iskrica svetlosti odraene od..." Njegov glas zastade; a tiina proplanka okruenog ogromnim stablima nastavi se. Posle etrdeset pet dana vratio se u kolu. Uzeo je novi stan. Promenio je polje studija, napustio sociologiju, Tiuino polje, i preao na trening za ekumensku slubu, to vodi ka sasvim drugaijem poslu, iako intelektualno bliskom. Ova promena morala je produiti njegov boravak u koli za bar jo jednu 55

godinu, a potom bi on, ako se dobro pokae, mogao dobiti zaposlenje u Ekumenu. Dobro se pokazao, pa su ga posle dve godine pitali, na onaj utiv nain kako to ekumenski savetnici ine, da li bi voleo da ide na Verel. Da, rekao im je on; voleo bi. Prijatelji spremie veliku oprotajnu zabavu za njega. "Ja mislila da je tvoj cilj Tera", ree jedna od njegovih manje proniciljivih koleginica iz istog odeljenja. "Sve ono o ratu, robovanju, klasama, kastama, polu - zar to nije teranska istorija?" "To je verelska dananjica", odvrati Haviva. Vie nije bio iv. Iz bolnice se vratio kao Haviva. Neko drugi je nepronicljivoj koleginici stao na nogu, ali ona na to nije obratila panju. "A ja mislila ti e ii tamo gde je otila Tiu", nastavi ona. "Mislila sam da zato ne spava ni sa kim. Boe, da sam samo znala!" Drugima su se lica malice trznula od nelagodnosti, ali se Haviva osmehnuo i zagrlio tu koleginicu kao da joj se izvinjava. U njegovom umu, stvar je bila sasvim bistra. Kao to je on izneverio i napustio Ijan Ijan, tako je Tiu izneverila i napustila njega. Nema tu ni povratka, a ni odlaska napred. Znai, on mora skrenuti u stranu. Iako pripada Narodu, ne moe vie sa Narodom iveti; iako je postao istoriar, ne eli ni sa istoriarima iveti. Zato mora u tuinu. Nije se nadao nikakvoj radosti. Ja sam, po tom pitanju, zabrljao stvar, mislio je. Ali je znao da su njegov ivot ispunile dve dugotrajne, jake discipline, ona sa bogovima, i ova druga sa istorijom; da je, tako, stekao neuobiajeno znanje, i da bi ono moglo biti od koristi, negde; a takoe je znao da pravi nain da se znanje upotrebi jeste da se ide ka ispunjenju. Dan pre polaska doe mu vra u posetu, pregleda ga, a onda ostade neko vreme, samo sedei, nita ne govorei. Haviva isto tako. Odavno se navikao na utanja, pa je i sad ponekad zaboravljao da meu istoriarima utanje nije uobiajeno. "ta nije u redu?" upita vra. To zazvua kao retoriko pitanje, tako je zamiljenim tonom izgovoreno bilo; Haviva, u svakom sluaju, ne odgovori. "Molim te, ustani", ree vra, a kad Haviva ustade, ree mu: "Sad malo hodaj." Haviva, praen vraevim pogledom, naini nekoliko koraka. "Izvan ravnotee si", ree vra. "Da li si to znao?" "Da." "Mogao bih spremiti molitvu-ostajnicu za veeras." "U redu je", re Haviva. "Ja sam uvek bio izvan ravnotee." "Nepotrebno je to", ree vra. "Opet, moglo bi ba odlino da bude, jer ti na Verel ide. Dakle: zbogom, za ovaj ivot." Zagrlie se formalno, kao to to istoriari rade, naroito kada je, kao sad, potpuno sigurno da se vie nikada nee videti. Haviva je tog dana morao primiti i dati mnotvo takvih formalnih zagrljaja. Sledeeg dana se ukrcao na brod 'Terase Darande' i krenuo preko tame. Jeove Dok je on prevalio osamdeset svetlosnih godina brzinom bliskom svetlosnoj, umrli su njegova majka i njegov otac; takoe Ijan Ijan; pomrli su svi koje je on ikada poznavao u eu, i svi koje je poznavao u Kathadu i na Veu. Kad njegov brod slete, svi oni ve mnogo godina mrtvi behu. I dete koje je Ijan Ijan rodila odivelo je ivot, ostarilo i umrlo. To je bilo ono znanje sa kojim je on iveo od trenutka kad je ugledao kako se Tiu ukrcava u brod, a njega ostavlja da umre. Zbog onog vraa, i ono etvoro koji su pevali za njega, i one stare ene, i zbog tesanskih vodopada, on je ostao iv; ali je iveo sa tim znanjem. Izmenile su se i neke druge stvari. U vreme kad je kretao sa Vea, Verel je drao planetu Jeovu kao svoju koloniju, svet robova, divovski radni logor. A kad je on, Haviva, stigao na Verel, rat je ve bio okonan, planeta Jeove proglasila je svoju nezavisnost, a robovlasnitvo se ve i na samom Verelu poelo raspadati. Haviva je eznuo da posmatra taj strani i velianstveni proces, ali ga je ambasada poslala odmah na Jeove. Pre odlaska dobio je savete od jednog Hainca koji se zvao Sohikelvenjanmurkeres Esdardon Aja. "Ako hoe opasnost, opasno jeste", ree on, "a ako hoe nadu, ima nade. Verel sebe razgrauje, dok, istovremeno, Jeove pokuava sebe da sagradi. Ja ne znam da li e im to uspeti. Nego, da ti ja neto kaem, Jehedarhed Haviva: veliki bogovi lutaju nekontrolisano po ova dva sveta." 56

Jeove se bio otarasio svojih gazda, vlasnika, etiri korporacije koje su tri stotine godina upravljale ogromnim plantaama sa robovskom radnom snagom; meutim, iako je tridesetogodinji rat za nezavisnost bio zavren, borbe nisu prestale. Meu robljem su se, tokom oslobodilake borbe, na vlast uzdigli mnoge poglavice i ratni predvodnici, koji su se sada borili da svoju vlast zadre i proire. Razliite klike su ratovale i zbog pitanja da li treba sve strance zauvek isterati sa planete Jeove ili prihvatiti tuine i ulaniti se u Ekumen. Izolacionisti su, konano, izgubili na glasanju, pa se u staroj kolonijalnoj prestonici pojavila nova ambasada, ekumenska. Haviva u njoj provede neko vreme uei 'jezik i manire za stolom', kako mu rekoe. Onda je ambasadorka, jedna pametna mlada Teranka po imenu Soli, poslala Havivu na jug, u podruje zvano Joteber, koji je zahtevalo da bude primeeno i priznato. Istorija je sramota, razmiljao je Haviva, putujui vozom kroz upropaene pejzae tog sveta. Verelski kapitalisti koji su planetu kolonizovali takoe su je eksploatisali, kao i robobe na njoj, sasvim bezobzirno i bezumno; bila je to dugotrajna orgija zgrtanja zarade. Treba dosta vremena da se upropasti jedan svet, ali i taj se posao uraditi moe. Povrinski rudni kopovi i poljoprivreda sa uvek istom i samo jednom kulturom dovedoe do unakaenja i sterilizacije zemlje. Reke ostadoe zagaene, mrtve. Ogromne prainske oluje zamraivale su istono obzorje. Gazde su pomou straha i sile vladale plantaama. Vie od sto godina dovoeni su samo muki robovi, gonjeni su da rade do smrti, a onda su dovoeni novi. Radne jedinice u tim samo mukim logorima razvile su se u plemenske hijerarhije. Konano, kad su cene roblja na Verelu, a i cene prevoza poele da se poveavaju, korporacije su poele da kupuju i ene, kmetice, za koloniju Jeovu. Zato su sledea dva veka ropske populacije rasle, pa su osnovani i gradovi robova, razni 'Kmetogradi' i 'Praingradi', koji su se irili iz starih plantanih robovskih baraka. Haviva je znao da se oslobodilaki pokret prvo uzdigao meu enama u tim naseljima, kao pobuna protiv muke prevlasti, a tek se kasnije proirio u rat svih robova protiv vlasnika. Voz je bio spor, stajao je u svakom gradiu: a tamo - kilometri straara i baraka, drvee uniteno, mnoga naselja bombardovana i spaljena u ratu ali jo ne obnovljena; fabrike, neke od njih samo spaljene ruevine, a druge jo u pogonu, ali drevne i ruevne, rasklimane i zadimljene. Na svakoj stanici silazilo je, i u voz se guralo, na stotine ljudi; dernjali su se, dovikivali nosaima koliki e im mito dati, pentrali su se po krovovima vagona, samo da bi ih odatle grubo odgurali uniformisani straari i policajci. Na severu tog dugakog kontinenta video je, kao i na Verelu, mnoge ljude crne koe, plavocrne; ali kako je voz odmicao sve dalje ka jugu, takvih je bilo sve manje, i najzad u Joteberu ne vide vie nijednog nego, po svim usputnim selendrama i oajnim naseljima, samo narod ija je koa bila mnogo blea nego njegova, neke plaviaste, pranjave boje. Bili su to 'prainari', potomci sto verelskih pokolenja robova. Joteber je bio jedno od prvih sredita oslobodilake borbe. Od gazda su stizale odmazde, izvravane bombama, otrovnim gasom; stradalo je na hiljade ljudi. Celi gradii su spaljeni da bi se na taj nain uklonili nesahranjeni mrtvi ljudi i mrtve ivotinje. Ue jedne velike reke zapuilo se od trunuih leeva. Ali sve je to bilo prolost. Sad je Jeove bila slobodna planeta, nova lanica Ekumena svetova, a Haviva je, u svojstvu podizaslanika, krenuo da pomogne narodu joteberskog podruja da otpone svoju novu istoriju. Ili, sa take gledanja jednog Hainca, da se vrati svojoj drevnoj istoriji. Na stanici u gradu Joteberu doekala ga je velika masa naroda koji je vikao i klicao, uskomean, iza barikada. Vojnici i policajci spreavali su narodu da pree te prepreke; a sa unutranje strane bila je delegacija zvaninika, u velianstvenim odedama, sa earpama koje su oznaavale njihova zvanja, i raznovrsno ukraenim uniformama. Veinom su to bili ljudi krupnog rasta, dostojanstveni, pravi zvaninici. Odrani su govori dobrodolice, svoj posao radili su reporteri i fotografi za holomreu i za nearealne stanice. Ali se stvar nije pretvorila u cirkus. Ljudi krupnog rasta vladali su situacijom, nesumnjivo. Hteli su da njihov gost zna da je dobrodoao, da je popularan, da je - kao to ree Poglavica, u govoru kratkom ali upeatljivom - 'Izaslanik iz budunosti'. Te noi u luksuznom apartmanu u jednoj gazdakoj stambenoj zgradi pretvorenoj u hotel, Haviva je razmiljao: kad bi oni znali da je njihov ovek iz budunosti odrastao u pueblu i da nijedan nearealni program nije video dok nije doputovao ovde... Nadao se da nee razoarati ovaj narod. Od trenutka kad je, jo na Verelu, prvi put sreo ove ljude, znao je da mu se dopadaju, bez obzira na to to je njihovo drutvo tako udovino. Behu puni ivotnosti i ponosa, a ovde, na Jeovi, puni snova o pravdi. Haviva je o pravdi mislio isto ono to je jedan drevni Teranin rekao o jednom drugom bogu: 'Verujem u njega zato to je nemogu.' On prespava ovu no dobro i probudi se u toplom, blistavom jutru, pun iekivanja. Poe u grad, svoj grad, da ga upozna. 57

Portir - bilo je uznemiravajue otkriti da narod koji se tako oajno borio za slobodu ima, jo i sad, poslugu - pokua, veoma uporno, da ga navede da eka: dok stignu kola, dok stigne vodi. Oigledno se prepao to e ovaj veliki ovek poi u grad tako rano, peice, bez pratnje. Haviva mu objasni da eli da hoda i da to ume sasvim dobro da radi i sam; i poe, ostavivi nesrenog vratara koji je za njim dovikivao: "Oh, gospodine, molim Vas, izbegavajte Gradski park, gospodine!" Haviva je ovo posluao, mislei da je taj park sigurno zatvoren zbog neke sveanosti ili zbog zasaivanja neega. Doe na pijani trg, gde je kupovina i prodaja bila u punom zamahu; narod ga, neizbeno, primeti. Na sebi je imao zgodnu jeovansku odeu: majicu, pantalone, lak uzan ogrta, ali bio je jedina osoba sa crvenomrkom koom u gradu od etiri stotine hiljada ljudi. im su videli njegovu kou, njegove oi, znali su: tuin iz svemira. Zato se on glatko izvue sa pijace i kliznu u tihe stambene ulice, gde je mogao uivati u blagom, toplom vazduhu i u oronuloj, ali ljupkoj arhitekturi kua iz kolonijalnog razdoblja. Zastade da se divi jednom veoma ukraenom tualitskom hramu. Zgrada je bila u loem stanju i, inilo se, naputena, ali Haviva vide da kod ulaznih vrata, pred nogama kipa Majke, lei svee cvee, prineto kao dar. Iako su joj u ratu odvalili nos, Tuala se smekala vedro-spokojno, pomalo zrikava. Neki ljudi poee neto da dobacuju iza njega. Neko ree u blizini: "Govno tuinsko, mar sa naeg sveta", onda ga uhvatie za miicu ruke, a noge ispod njega ritnue ustranu. Izobliena lica, krici, sklopie se oko njega. Ogroman, muan gr uhvati i stee celo njegovo telo, presamiti ga u crveni mrak borbe, glasova i bola, a onda u vrtoglavo smanjivanje i gaenje svetlosti i zvuka. Jedna starica sedela je pored njega, aputala neku pesmu maltene bez melodije. Imao je utisak da mu je ta pesma odnekud neodreeno poznata. Video je da ona neto plete. Dugo ga ona i ne pogleda; a kad ga najzad pogleda, ree: "Aha." Morao se dobro pomuiti da dovede oi u iu, ali onda razaznade da je njeno lice plaviasto, da ima bledi, plaviasti ten. Takoe primeti da se u njenim oima beonjae ne vide. Ona podesi neto na nekom aparatu koji je bio prikljuen na njega negde, pa ree: "Ja sam vraara... bolniarka. Ima potres mozga, malu frakturu lobanje, uboj na jednom bubregu, slomljenu kost u jednom ramenu i ubodnu ranu od noa u stomaku; ali bie ti sasvim dobro; ne brini se." Sve je ovo bilo na nekom stranom jeziku, ali on je, nekako, razumeo. Ili je bar razumeo ono 'ne brini se' i to posluao. Pomisli da je na 'Terasama Darande' u NAFAL modusu. Sto godina je tamo minulu u jednom ravom snu, a nije prolazilo. Ljudi i asovnici tamo bili su bez lica. On pokua da apue molitvu-ostajnicu, ali za nju nije bilo rei. Rei behu otile nekud. Stara ena ga uze za aku. Drala je njegovu aku i polako, polako ga vraala u vreme, u ovdanje vreme, u sumranu, tihu sobu u kojoj je sedela i plela. Jutro, a na prozoru vrelo bletee sunce. Poglavica podruja Joteber stoji pokraj njegovog kreveta, prava kula od oveka, u odedi beloj i grimiznoj. "Veoma mi je ao", ree Haviva, polako i nerazgovetno, zato to su mu i usta bila oteena. "Glup je bio taj moj postupak, to to sam krenuo sam. Ovde je krivica u celosti moja." "Zlotvori su uhvaeni i bie im sueno pred sudom pravde", ree Poglavica. "To su mladi ljudi", ree Haviva. "Moje neznanje i glupost su uzroci tog incidenta..." "Bie pokanjavani", ree Poglavica. Dnevne bolniarke su, sedei pored njega, stalno ukljuivale holoekran, iz koga se dizala slika vesti, drame. Ton su stiavale sasvim, tako da je Haviva mogao prenebrei ekran. Doe jedno vrue popodne, u kome je Haviva gledao prozrane oblaie kako plove lagano preko neba. Najednom bolniarka uzviknu, koristei formalni nain obraanja osobi visokog drutvenog statusa: "Oh, brzo - ako e gospodin pogledati, moe videti kanjavanje zlih ljudi koji su ga napali!" Haviva poslua. Vide jedno mravo ljudsko telo okaeno za noge, naglavake; ruke i noge su se trzale, a creva su ispadala i prosipala se preko prsa i lica. On zajauka i pokri lice akama. "Gasi to", ree, "gasi to!" Poe se napinjati kao da povraa i hvatati vazduh. "Vi niste ljudi!" povika na svom jeziku, na eanskom nareju. Neko je dolazio u sobu, odlazio. Naglo se prekide zvuk gomile koja vie. On ovlada svojim dahom i ostade da lei murei, ponavljajui jednu frazu iz molitve-ostajnice, opet i opet, sve dok se njegov um i telo nisu poeli primirivati i nalaziti bar malo ravnotee negde. Dooe sa hranom; on ih zamoli da to nose napolje. U sobi polumrak, samo nono svetlo gori negde nisko na zidu, i kroz prozor neto svetlosti grada. Uz Havivu je bila ona stara ena, nona bolniarka. Nastavljala je, u polutami, da plete. "Izvinjavam se", ree Haviva nasumce, znajui da ne zna ta im je rekao. 58

"Oh, gospon Izaslanik", ree stara, uz dugi uzdah. "itala sam o tvom narodu. Hainskom. Vi ne radite kao mi. Vi ne muite i ne ubijate jedni druge. Vi ivite u miru. Pitam se, pitam se kako mi izgledamo vama. Kao vetice, kao avoli, moda." "Ne", ree on, ali proguta i suzbi novi talas muke u stomaku. "Kad se bude oseao bolje, kad bude jai, gospon Izaslanik, imau o neemu da razgovaram sa tobom." Glas joj bee tih, ali pun nekog potpunog autoriteta, bez napora, koji bi verovatno mogao postati formalan i zastraujui. Haviva je poznavao neke ljude koji su celog njegovog ivota govorili tako. "Mogu ja da sluam i sad", ree on, ali ona uzvrati: "Ne sad. Kasnije. Umoran si. Da li bi voleo da ja pevam?" "Da", ree on, a ona sede i nastavi da plete i da peva bez glasa, bez melodije, samo apatom. Imena njenih bogova bila su u toj pesmi: Tuala, Kamije. To nisu moji bogovi, pomisli on, ali sklopi oi i zaspa, bezbedan u zaljuljanoj ravnotei. Zvala se Jeron i nije bila stara. etrdeset sedam godina je imala. Pregrmela je trideset godina ratovanja i nekoliko masovnih gladi. Imala je vetake zube, neto za ta je Haviva sad prvi put uo, i naoare sa ianim okvirom; popravke tela nisu bile nepoznate na Verelu, ali na Jeovi malo ko moe da plati za tako neto, rekla je. Bila je veoma izmravela, a i njena kosa bila je tanka, proreena. Drala se gordo, ali se kretala kruto zbog stare rane u levom kuku. "Svako, svako na ovom svetu ima ili metak u sebi, ili oiljke od bievanja, ili mu je eksplozija odnela nogu, ili ima mrtvu bebu u srcu", ree ona. "Sad si ti jedan od nas, gospon Izaslanik. Proao si kroz vatru." Oporavljao se dobro. Pet ili est medicinskih specijalista radilo je na njegovom sluaju. Poglavica podruja poseivao ga je svakih nekoliko dana, a svoje slubenike mu je slao u posetu svakodnevno. Poglavica je, uvide Haviva, bio zahvalan. Skandalozni nasrtaj na predstavnika Ekumena dao je Poglavici narodnu podrku i odlian izgovor za udar protiv tvrdoglavo izolacionistike Svetske stranke, koju je vodio njegov takmac, takoe ratni predvodnik i heroj oslobodilakog rata. Sad je Poglavica slao zaarene izvetaje o svojim pobedama u bolniku sobu podizaslanika. Holovesti su bile ispunjene samo uniformama koje tre, pucaju, letelicama koje u niskom letu jure iznad pustinjskih bregova. etkajui po hodnicima, prikupljajui snagu, Haviva je viao pacijente u drugim sobama ukljuene icama u nearealnu mreu, kako 'doivljavaju' borbe, ali, naravno, uvek sa stanovita onih sa pukama i kamerama, onih koji ubijaju. Nou su ekrani bili ugaeni, mree 'sputene', ali je dolazila Jeron i sedela pored njega u mutnom svetlu sa prozora. "Rekla si da mi ima neto kazati", ree on. Gradska no bee nemirna, puna galame, muzike, glasova dole na ulici, ispod Havivinih prozora koje je ona otvorila irom da bi ulazio sve vazduh pun razliitih mirisa. "Jesam." Ostavila je pletenje. "Ja sam tvoja bolniarka, gospon Izaslanik, ali sam i glasnik, takoe. Kad sam ula da si ranjen, oprosti mi, ali rekla sam: 'Hvala Kamiju Gospodu, i gospi od Milosra!' Jer do tad nisam znala kako drugaije da prenesem poruku moju tebi, a tog trenutka sam uvidela kako u." Njen tihi glas zastade na nekoliko trenutaka. "Petnaest godina vodila sam ovu bolnicu. Pa i tokom rata. Jo ja imam nekog uticaja ovde." Opet zastade, pouta malo. Kao i njen glas, njena utanja ve su bila Havivi dobro znana. "Nosim poruku Ekumenu", ree ona, "od ena. Od ovdanjih ena. Sa cele Jeove. elimo stupiti u savez sa vama... Znam, vlada je to ve uinila. Jeove se ulanila u Ekumen svetova. To znamo. Ali ta nam to znai? ta znai enama? Nita. Zna li ti ta su ene ovde, na ovom svetu? Nita. Nisu u vladi. A ene su povele oslobodilaku borbu. Radile su za slobodu i ginule za slobodu jednako kao mukarci. Ali nisu postale generali, a sad nisu poglavice. ene su niko. U selima, i manje nego niko, u selima su ene domae ivotinje, marva za rasploavanje. Ovde je malo bolje. Ali nije dobro. Ja sam kolovana u Medicinskoj koli u Besou. Ja sam doktor medicine, a ne bolniarka. Pod gazdama, ja sam vodila ovu bolnicu. Sada bolnicu vodi jedan mukarac. Nai mukarci postadoe gazde. A mi smo ono to smo oduvek i bile. Imovina. Ne verujem da smo se za to borile u onolikom ratu. A ti ta misli, jesmo li, gospon Izaslanik? Ja mislim da moramo izvesti jo jedno osloboenje. Moramo dovriti posao." Posle dugog utanja, Haviva blago ree: "Jeste li organizovane?" "Oh, da. Oh, da! Isto kao u starim danima. Umemo se mi organizovati u mraku!" Malo se nasmejala. "Ali ne verujem da moemo slobodu za sebe izboriti same. Mora nastupiti promena. Mukarci misle da gazde moraju biti oni. To moraju prestati da misle. Ali jedna od stvari koje smo nauile u toku mog ivotnog veka jeste ova: ne moe oveka pukom naterati da promeni uverenja. Ubije gazdu, postane gazda umesto 59

njega. Mi moramo tu svest da izmenimo. Staru ropsku svest, i gazdaku. To mi moramo izmeniti, gospon Izaslanik. Uz tvoju pomo. Uz pomo Ekumena." "Ovde sam da budem spona izmeu tvog naroda i ekumenskog. Ali trebae mi vremena", ree on. "Potrebno je da uim." "Ima sve vreme na svetu. Mi smo svesne da gazdaki mentalitet ne moemo preokrenuti za jedan dan, a ni za jednu godinu. To je stvar obrazovanja." Izgovorila je tu re kao svetinju. "Bie dugo vremena potrebno. Nemoj uriti, nimalo. Nama je samo potrebno da znamo da si spreman da uje." "Spreman sam da ujem", ree on. Udahnula je duboko, prihvatila se opet pletenja. Uskoro ree: "Nas uti, to nee biti lako." Bio je umoran. Napregnutost ovog razgovora nadmaila je njegove sadanje snage. Nije razumeo ove poslednje rei njene. Utivo utanje jeste nain odraslog oveka da stavi do znanja kako nije razumeo. Zato Haviva ne ree nita. Ona ga pogleda. "Kako da ti priemo? Vidi, tu je problem. Kaem ti, mi smo niko i nita. Moemo ti prii samo kao tvoja bolniarka, tvoja kuna pomonica, tvoja pralja. Mi se ne druimo sa poglavicama. Nismo lanice nijednog saveta. Za stolom, mi smo konobarice. A banket ne jedemo." "Reci mi..." Zastao je. "Reci mi kako da ponem. Ako moe, trai da me vidi. Doi kako god moe, jer... A da li je bezbedno?" Oduvek je brzo uio. "Sluau. Uiniu koliko mogu." Ali nikada nee nauiti da bude mnogo nepoverljiv. Ona se nagnu prema njemu i poljubi ga vrlo neno u usta. Usne su joj bile lake, suve, meke. "Eto, vidi", ree, "ovo ni od jednog poglavice ne bi dobio." Nastavila je da plete. On je ve napola zaspao, kad ona upita: "Tvoja majka je iva, gospon Haviva?" "Svi moji su umrli." Ona naini jedan tihi, mali zvuk. "Oaloen", ree. "A oenjen nisi?" "Nisam." "Mi emo ti biti majke, sestre i kerke. Tvoj narod. Ja sam te poljubila zbog te ljubavi koja e postojati izmeu nas. Videe." "Spisak osoba pozvanih na prijem, gospodine Jehedarhed", ree Doranden, Poglavicin glavni zvaninik za vezu sa podizaslanikom. Haviva na svom runom ekranu pregleda tu listu paljivo, odmota je do kraja i preko kraja. Pa ree: "A ostali?" "Tako mi je ao, gospodine Izaslanie - da li je neko izostavljen? Ovo je ceo spisak." "Ali ovo su sve mukarci." U nemerljivo kratkom utanju pre nego to Doranden odgovori, Haviva oseti da celokupna ravnotea njegovog ivota sada stoji na jednoj novoj ivici. "Vi elite da gosti dovedu i svoje ene? Naravno! Ako je to ekumenski obiaj, mi emo veoma rado pozvati gospe!" Bilo je neeg od mljackanja usnama, neeg 'o-ho-ho', u nainu kako su mukarci na Jeovi izgovarali re 'gospa'; Haviva je do tog trenutak mislio da se ta re primenjuje samo na pripadnice vlasnike klase na Verelu. Ravnotea se poe brzo naginjati na jednu stranu. "Kakve gospe?" upita on mrtei se. "Ja govorim o enama. Zar one nemaju nikakvog uea u vaem drutvu?" Postajao je veoma nervozan dok je to govorio, jer je sada znao da ne zna ta je u ovom drutvu opasno. Ako te etkanje po jednoj mirnoj ulici moe baciti na rub smrti, onda pravljenje problema Poglavicinom zvaniniku za vezu moe biti ba sasvim kobno. Doranden se svakako naao u nezgodnoj situaciji - u nokaut-situaciji: patosiran. On zausti da neto kae, ali zatvori usta. "Pardon, gospodine Doranden", ree Haviva. "Molim, nemojte uzeti za zlo moje jadne pokuaje humora. Naravno da ja dobro znam da ene imaju svakovrsne odgovorne poloaje u vaem drutvu. Samo htedoh rei, nainom glupo nespretnim, da bih vrlo rado video takve ene i njihove mueve, kao i supruge ovih mukaraca, na prijemu. Osim ako stvarno pravim ogromnu greku u vezi sa vaim obiajima? Mislio sam da kod vas ne postoji segregacija polova kao na Verelu. Molio bih, ako sam pogreio, da budete tako ljubazni da jo jednom oprostite strancu-neznalici." Brbljivost je pola diplomatije, to je Haviva ve bio zakljuio. Druga polovina je utljivost. 60

Doranden se sada poslui ovom drugom mogumou i uz nekoliko iskrenih uveravanja da e sve dobro biti, izvue se i ode. Haviva ostade da se ivcira sve do sledeeg jutra, kad se Doranden opet pojavi sa preinaenim spiskom, na kome bee jo jedanaest imena, enskih. Jedna direktorka kole, dve uiteljice, a ostale sa naznakom 'penzionisana'. "Izvanredno, izvanredno!" ree Haviva. "Mogu li dodati jo jedno ime?" - Naravno, naravno, koje god Vaa ekselencija eli - "Doktorka Jeron", ree on. Opet ono infinitezimalno razdobje utanja, i opet kao da trun praine pade na jednu stranu terazija. Doranden je znao to ime. "Da", ree on. "Dr Jeron je sedela uz mene kao bolniarka, znate, u vaoj izvrsnoj bolnici. Moda jedna obina bolniarka ne bi bila prikladan gost meu takvim veoma istaknutim ljudima; ali vidim da na listi ima i nekoliko drugih lekara." "Itekako", ree Doranden. Izgledao je oamuen. Poglavica i njegovi ljudi su se privikli da prema podizaslaniku imaju patronizujui stav, iako utiv i ne mnogo izraen. Jer, podizaslanik je invalid, mada se ve dobro oporavio; rtva; ovek mira, koji pojma nema o napadu, pa ak ni o samoodbrani; uenjak, stranac, i u svakom smislu rei ne-svetski, ili ne-ovo-svetski, ovek. Znao je da ga vide tako nekako. Iako im je on dragocen kao simbol, i kao njihovo sredstvo za postizanje odreenih ciljeva, svejedno smatraju da je beznaajan ovek. On se sa njima saglaavao u pogledu injenice, ali ne i kvaliteta, svoje beznaajnosti. Znao je, a pre nekoliko trenutaka i video, da njegovi postupci mogu, ipak, biti znaajni. "Pa valjda vi razumete da ima razloga da vam se odredi telohranitelj, Izaslanie", ree general, ne bez izvesnog nestrpljenja. "Ovo jeste opasan grad, generale Denkame, je to shvatam. Opasan za svakoga. Vidim na mrei da bande mladih ljudi, poput onih koji su napali mene, lutaju ulicama, sasvim izvan policijske kontrole. Svakom detetu, svakoj eni potrebna je straa da ih uva. Mene bi potreslo saznanje da bezbednost, koja je pravo svakog graanina, postoji samo za mene, kao neka moja povlastica." General mirnu ali ostade iza svojih topova. "Ne moemo dozvoliti da Vas ubiju", ree. Haviva je ba voleo ovakvu grubu iskrenost jeovsku. "Ne elim ja da budem ubijen", ree. "Imam jedan predlog, gospodine. Postoje policajke, ene koje su pripadnice gradskih policijskih snaga, zar ne? Naite mi telohranitelje meu takvima. Najzad, naoruana ena jednako je opasna kao naoruan mukarac, zar ne? Time bih hteo iskazati i moje potovanje prema velikoj ulozi koju su ene imale u borbi za slobodu Jeove, kao to Poglavica pomenu onako reito u svome govoru jue." General ode sa licem od livenog gvoa. Havivi se policajke koje su dole da mu budu telohranitelji nisu osobito dopale. Bile su to grube, tvrde ene, nimalo prijateljski nastrojene, a govorile su nekim narejem koji je on jedva uspevao razumeti. Nekoliko njih imale su decu kod kue, ali nisu htele govoriti o svojoj deci. Bile su estoko delotvorne. Haviva je sad bio dobro zatien. Dok je iao po gradu sa tim pratiljama hladnih oiju, primetio je da ga narod poinje gledati drugaije: malo razonoeno, malo drugarski. uo je kad je neki deda na pijaci rekao: "Taj drugar ima pameti." Svako je za Poglavicu govorio 'Poglavica', uvek, sem kad je on prisutan. "Gospodine predsednie", ree Haviva, "ovde u pitanju zaista nisu, ni u najmanjoj meri, ekumenska naela, niti hainski obiaji. Ni jedno, ni drugo ne bi trebalo da bude od ikakvog znaaja, ikakve teine, ovde na Jeovi. Ovo je va svet." Poglavica klimnu glavom samo jednom, masivno. "U koji", nastavi Haviva, sada nenadmano govorljiv, "poinju pristizati doseljenici sa Verela, kojih e biti i mnogo vie, zato to verelska vladajua klasa pokuava da smanji revolucionarni pritisak tako to dozvoljava sve veem broju potlaenih da emigriraju. Vi, gospodine, znate daleko bolje nego ja kakve e mogunosti, ali i probleme, taj veliki priliv ljudi doneti Joteberu. Dakako, bar polovina doseljenika bie enskog pola, a ja mislim da je vredna nae panje injenica da postoji velika razlika izmeu Verela i Jeove u takozvanom sazdavanju polova - naime uloga, oekivanja, ponaanja i odnosa mukaraca i ena. Meu verelskim imigrantima veina onih koji donose odluke, veina onih na poloajima autoriteta, bie ene. Koliko je meni poznato, u Savetu Hame devet desetina lanova su ene. Njihovi predstavnici i pregovarai veinom su ene. Ti ljudi ulaze u jedno drutvo kojim upravljaju, i u ije ime govore, iskljuivo mukarci. 61

Mislim da tu postoji mogunost da doe do nesporazuma i sukoba, osim ako se situacija unapred ne razmotri paljivo. Moda bi postavljanje izvesnog broja ena da budu predstavnice..." "Meu robovima na Starom Svetu", ree Poglavica, "ene su bile poglavice. Kod nas, mukarci su poglavice. To je tako. Roblje Starog Sveta bie u Novom Svetu slobodno." "A ene, gospodine Predsednie?" "ena slobodnog oveka je slobodna", ree Poglavica. "Pa, ako je tako", ree Jeron, i uzdahnu svojim dubokim uzdahom, "moraemo, valjda, da dignemo neto praine." "A to prainari dobro rade", ree Dobibe. "Onda bar da dignemo veoma mnogo praine", ree Tualjan. "Jer, ta god mi preduzele, oni e poizeti. Urlae, vritae da su lezbejke krenule da utroje mukarce i pobiju muke bebe. Ako pet nas ponu pevati neku prokletu pesmu, u nearealnim vestima bie saopteno da je pet stotina nas krenulo sa automatskim pukama da srui civilizaciju na Jeovi. Onda ja kaem, navalimo ljudski. Neka pet hiljada ena ide i peva. Da zaustavljamo vozove. Leimo na inama. Pedeset hiljada ena lei na inama svud u Joteberu. A?" Ovaj sastanak (joteberskog gradskog i podrunog drutva za pomo u obrazovanju) dran je u uionici jedne gradske kole. Dve Havivine telohraniteljke, u civilnoj odei, ekale su neupadljivo u holu kole. etrdeset ena i Haviva behu nagurani na male stolice privezane za mrene, sada prazne, ekrane. "Sa kakvim zahtevima?" upita Haviva. "Tajno glasanje!" "Ukidanje diskriminacije na poslu!" "Plate za na rad!" "Tajno glasanje!" "Brigu o deci!" "Tajno glasanje!" "Potovanje!" Havivin belea je sve snimao, ludo prezaposlen. ene su jo neko vreme vikale, a onda se stiale i poele opet razgovarati. Jedna od telohraniteljki obratila se Havivi dok ga je vozila kui. "Gospodine", ree ona. "To sve uiteljice?" "Da", ree on. "Na neki nain." "Vrag nosi", ree ona. "Drugaije nego bile." "Jehedarhed! ta ti, kog vraga, radi tamo dole?" "Gospoo?" "Bio si na vestima. Zajedno sa otprilike milion ena koje lee po inama, i preko pista za letelice, i vezuju se oko Predsednikove rezidencije. A ti pria sa njima i smeka se." "Bilo je teko ne initi to." "Kad pokrajinska vlada upotrebi vatreno oruje, da li e tad prestati da se smeka?" "Da. A ti, da li e nas podrati?" "Kako?" "Rei ohrabrenja enama Jotebera od ambasadorke Ekumena. Jeove, uzor prave slobode za sve doseljenike sa Planete Robova. Rei hvale za vladu Jotebera - Joteber, uzor prosveenosti, uzdranosti, za celu Jeovu; i tako dalje." "Vai. Nadam se da e pomoi. Je li to revolucija, Haviva?" "To je obrazovanje, madam." Kapija stoji otvorena, uokvirena masivnim stubovima; a zidova nigde. "U vreme Kolonije", ree Stareina, "ova kapija se otvarala dva puta dnevno; jednom ujutro, da propusti narod napolje, na rad, i drugi put uvee, da se narod vrati sa rada, unutra. U svako drugo vreme bila je zakljuana i zamandaljena." On pokaza veliki polomljeni katanac, koji je visio sa spoljanje strane kapije, i teke reze ve zarale na draima. Pokreti mu behu sveani, odmereni, kao i rei, i Haviva se opet zadivi dostojanstvu ovog naroda, dostojanstvu koje je sauvano i u vremenu osipanja; sveanom dranju i u vreme, 62

ili nasuprot vremenu, robovanja. Poinjao je ceniti ogroman uticaj njihovog svetog teksta, Arkamije, koji je sauvan kao narodno, usmeno predanje. "Ovo smo imali. Ovo je pripadalo nama", rekao mu je jedan stari ovek u gradu, poloivi ruku na knjigu koju je, u svojoj ezdeset petoj ili sedamdesetoj godini, tek uio da ita. I Haviva je poeo tu knjigu itati, i to na njenom izvornom jeziku. itao je polako, pokuavajui da shvati kako je ta pria o plamteoj hrabrosti i samoodricanju uspela, tokom tri milenijuma, da oblikuje i odrava um jednog naroda u lancima. U ritmovima teksta esto je uo glasove, one iste koji su govorili tog dana pred kapijom. Ve nekoliko dana boravio je u plemenskom selu Hajava. Bilo je predvieno da njegov boravak potraje ukupno mesec dana. Svojevremeno je selo Hajava bilo prva robovska naseobina u oblasti Joteber, u organizaciji Poljoprivredno-plantane korporacije. Bilo je to pre tri stotine pedeset godina. U ovom ogromnom, zabaenom podruju istone obale, drutvo i kultura plantanog i robovlasnikog tipa u mnogo emu su bili i sad ouvani. Jeron i druge ene iz oslobodilakog pokreta rekoe Havivi da on mora, ako eli znati ko su Jeovci, upoznati te plantae i ta plemena. Znao je da su tokom prvog veka u ovoj naseobini iveli iskljuivo mukarci, bez ena i bez dece. Razvili su neku svoju, internu vladu, strogu hijerarhiju sile i vladavine prema naklonosti jaih. Na vlast se dolazilo kroz teka i mukotrpna oprobavanja, a onda se na vlasti ostajalo vetim laviranjem izmeu nezavisnosti i kolaboracije. Kad su konano dovedene i robinje, ule su u ovaj kruti sistem kao robinje robova. I kmetovi, a ne samo gazdurine, koristili su ih kao slukinje i predmete za seksualno pranjenje. Seksualna odanost i partnerstvo nastavili su se samo izmeu mukaraca, kao vor strasti, pregovaranja, statusa i plemenske politike. Tokom sledeih vekova, prisutnost dece u robovskim barakama izmenila je i obogatila plemenske obiaje, ali je sistem muke prevlasti, svestrano koristan po robovlasnike, ostao, u osnovi, neizmenjen. "Nadamo se da e biti prisutan na obredu prijema, sutra", ree Stareina, na svoj smrtno-ozbiljni nain, a Haviva ga uveri da mu nita ne bi moglo biti vee zadovoljstvo niti ast nego da prisustvuje jednoj tako znaajnoj svetkovini. Stareina ostade smiren, ali videlo se da je zbog ovoga zadovoljan. Bee to ovek od preko pedeset godina, to je znailo da je roen kao rob, a zatim kao deak i kao ovek proiveo godine oslobodilakog rata. Pamtei ta mu je Jeron rekla, Haviva potrai oiljke i nae ih: Stareina je bio preterano mrav, hramao je, nije imao gornje zube; sav je bio obeleen gladovanjem i ratovanjem. Osim toga, imao je i obredne oiljke, po etiri uporedna oiljka od vrata do lakta, preko vrha levog, kao i preko vrha desnog ramena, poput dugakih epoleta; takoe tamnoplavo otvoreno oko utetovirano na elu, znak, u ovom plemenu, da mu je odreeno da bude poglavica i da tu promene nema. ef suanja, rob-robovlasnik, sve dok se zidovi ne srue. Stareina poe tano odreenom putanjom od kapije do velike, dugake, zajednike brvnare, a Haviva, stupajui za njim, primeti da niko drugi ne ide tom stazom: mukarci, ene i deca kaskali su drugom stazom, irom, koja je vodila uporedo, ali se onda odvajala i zavravala pred drugim ulazom u zgradu. Ovo je bila staza poglavice, uzani put. Te noi, dok su deca pripremana za sutranji obred inicijacije postila i bdila na enskoj strani, sve poglavice i stareine okupie se na krkanluk. Pred njih su iznete ogromne koliine teke hrane na kakvu su Jeovani navikli, hrane veoma zainjene i ukraeno posluene; u osnovi svega bio je movarski pirina sa dodatim raznim bojama i travama, a preko njega meso. ene su uklizavale u prostoriju i isto tako glatko izlazile, donosei posluavnike sa sve zamrenijim rasporedom hrane i sa sve veim koliinama mesa - i to mesa goveeg, a to je hrana gazda, jasan i pouzdan znak slobode. Haviva je odrastao ne jedui meso, i mogao je unapred raunati da e od mesa dobiti proliv, ali je vakao muki, krei sebi put kroz odreske i orbuljake, znajui znaenje hrane i smisao izobilja kod onih koji nikad nisu imali dovoljno. Kad su konano umesto posluavnika unete ogromne korpe sa voem, ene su nestale, a muzika je poela. Poglavica plemena klimnu glavom svome leosu. Ta re znaila je 'najomiljeniji za seks - pobratim ne naslednik - ne sin'. Taj mladi ovek, samopouzdan, dobriina, lepotan, osmehnu se i pljesnu dlanom o dlan vrlo tiho, samo jednom, a onda poe trljati te svoje izduene, sivoplave dlanove u istananom ritmu. Za stolom zavlada tiina, a on poe pevati, ali apatom. Muziki instrumenti bili su zabranjeni na veini plantaa; veina gazda nije dozvoljavala nikakvo pevanje osim obredne himne Tuali na svakoj desetdanskoj verskoj slubi. Ako bi neki rob bio uhvaen da 63

trai vreme svoga preduzea na pevanje, moglo bi se desiti da mu sipaju kiselinu u grlo. Dokle god on moe da radi, neka radi, a da pravi neku buku, to nije potrebno. Na takvim plantaama robovi su razvili ovu gotovo neujnu muziku, ukanje dlan-o-dlan, uz jedva neto malo glasa. Melodija je bila dugotrajna, sa vrlo malo varijacija. Pevane rei bile su namerno izlomljene, izobliene, rastavljene na delie, da bi bile prividno bez smisla. Vlasnici su to nazvali imenom e, smee, pa je robovima dozvoljavano da 'tapkaju rukama i pevaju smee' pod uslovom da to bude tako tiho, da se ne uje izvan barake. I poto su tri stotine godina pevali tako, nastavili su i sad. Havivu je ovo nerviralo, maltene i plailo, jer pridruivao se jedan po jedan glas, sve apatom, u ritmovima sve sloenijim, tako da se ukupno dejstvo svih tih apata primicalo ujedinjenju u jedan glas, ali nikad stvarno ujedinjavalo; prigueni utavi zvuci proeti dugom, etvrt-tonskom melodijom davali su slogove, kojima je prividno trebalo samo jo malo pa da se ujedine u rei, to se nikad nije i dogodilo. Ponet ovim pevanjem, a uskoro i manje-vie izgubljen u njemu, Haviva je razmiljao: sad e jedan od njih da uzvije glas! Kako e leot da krikne iz punih plua, kakav e to gromki huk likovanja biti, glas slobode! Ali nita od toga. Niko ne pojaa glas. Proticala je tiha muzika kao voda, sa svojim beskrajno delikatnim, pokretnim ritmovima, ila sve dalje i dalje. Boce narandastog jote-vina kruile su od ruke do ruke. Ljudi su pili. Bar to su radili slobodno. Napili su se. Smeh i povici poee prekidati muziku. Ali niko, ni u jednom trenutku, ne zapeva glasnije od apata. Pooe svi teturavo iz zgrade gde su jeli, u dugaku brvnaru, stazom poglavica. Usput su se grlili; piali zajedno, drugarski; poneko je zastao i da se izbljuje. Jedan ljubazan ovek tamne boje koe koji je sedeo do Havive sada lee s njim i u postelju, u jedan alkov u dugakoj brvnari. Ranije te veeri taj ovek mu je objasnio da tokom noi i dana inicijacije ne sme biti heteroseksualnih odnosa, zabranjeni su, jer bi 'izmenili energije'. Inicijacija bi otila ukrivo, deaci moda ne bi postali dobri lanovi plemena. Ovaj tabu mogla bi hotimice da narui samo vetica, naravno; ali mnoge ene su vetice i pokuavaju, iz zlobe, da zavedu oveka. Meutim, normalni, a to znai homoseksualni odnos pojaava energije i dri obred prijema deaka na dobroj putanji, daje deacima snagu za to teko iskuenje. Iz ovog razloga, svaki mukarac koji odlazi sa banketa mora imati partnera za celu tu no. Havivi je bilo drago to mu je dodeljen ba ovaj, a ne neko od poglavica, koji su na njega delovali zastraujue i koji su mogli od njega zatraiti energian, dostojan seks. Dok sa ovim drugarom, koliko se Haviva mogao ujutru setiti, i nije bilo nieg naroitog, jer su obojica bili toliko pijani da su zaspali usred dobronamernih milovanja. Ko pretera sa jote-vinom, budi se sa glavoboljom od koje sve zvoni u glavi. To je Haviva i ranije znao, a kad se probudio, cela njegova lobanja potvrdila je to znanje. U podne ga prijatelj dovede na poasno mesto na trgu, koji se punio mukarcima. Iza njih bile su muke dugake brvnare, ispred njih jarak koji ih je odvajao ensku stranu, unutranju, od muke, kapijske strane - jo i sad se tako zvala, iako su zidovi logora bili srueni i uklonjeni, a kapija ostavljena da stoji sama, kao spomenik, silno visoka iznad koliba i brvnara ovog naselja i iznad ravnih itnih polja koja su se pruala u svim pravcima i treperila u vrelini bez senke i vetra. Iz enskih koliba doe grupa od est deaka. Oni se zaletee punim trkom ka jarku. Haviva oceni da je jarak iri nego to deak od trinaest godina moe preskoiti; ali dvojica uspee. Ostala etvorica skoila su junaki i popadala u jarak, onda se ispentrala napolje. Jedan je hramao, jer je u padu povredio nogu ili stopalo. ak i oni koji su uspeli da preskoe, izgledali su umorni i uplaeni, a sva estorica bili su u licu plavkasti i sivi od posta i bdenja. Stareine su okruili deake i uputili ih da se postroje u jedan red na trgu, nagi i uzdrhtali u suoenju sa svim mukarcima plemena. Nije se mogla videti nigde nijedna ena, ni na enskoj strani. Poe katehizam. Poglavice i stareine izlajavali su pitanja na koja je, inilo se, morao istog trenutka stii odgovor; da li e odgovoriti samo jedan deak ili sva estorica, zavisilo je od onoga koji izvikuje pitanje, a taj je ponekad pokazivao prstom samo jednog od deaka, a ponekad razmahom ruke ukazivao na svu estoricu. Pitanja su se odnosila na obrede, protokol i etiku. Deaci su bili dobro uvebani, pa su odgovore davali hitrom vikom, nalik na lave. Onaj sa ozleenom nogom iznenada se ispovraa i pade u nesvest, tiho se sloi u hrpu na tlu. Niko nita ne uini s tim u vezi. Nastavila su se pitanja, od kojih su neka i sad bila upuivana ba njemu, posle ega bi nastao trenutak bolne tiine. Posle nekog vremena deak se pomakao, pridigao u sedei poloaj, neko vreme sedeo tresui se, onda se mukotrpno podigao na noge i stao u stroj. Njegove poplavele usne pomicale su se u odgovor na pitanja, ali do publike nije stizao nikakav zvuk. 64

Haviva se ponaao kao da netremice pazi na ovaj obred, ali je njegov um odlutao u davnu prolost i u velike daljine. Prenosimo na druge ono znanje koje imamo, pomisli on; a sve nae znanje je lokalno. Posle ispitivanja, doe obeleavanje: pravljenje duboke posekotine od donjeg dela vrata, preko ramena, spoljanjom stranom miice i sve do lakta, pomou tvrdog, otrog, drvenog klina koji je parao kou i meso pravei ranu koja e, kad zaraste, ostaviti oiljak u obliku dugake ispupene brazde koja dokazuje mukost. Verovatno robovima nije dozvoljavano da unesu bilo kakve metalne alatke u logor, razmiljao je Haviva, gledajui postojano, kao to prilii posetiocu i gostu. Posle svake ruke i svakog deaka, stareine koje su radile taj sveani posao zastajale su da naotre klin, trenjem o veliki izbrazdani kamen nameten na trgu. Pobledele i poplavele usne deaka povlaile su se unazad, pokazujui bele zube; deaci su se grili, malo je nedostajalo da padnu u nesvest, a jedan je jauknuo i onda uutkao sebe tako to je pritisnuo drugu, slobodnu aku preko usta. Jedan se tako ugrizao za palac, da je i odatle, a ne samo iz dugakih posekotina, potekla krv. Kad bi se obeleavanje jednog deaka zavrilo, Poglavica celog plemena bi oprao rane i utrljao neki melem. Oamueni, nesigurni na nogama, deaci stadoe jo jednom u stroj; ali sada stari ljudi nastupie sa blagou prema njima, poee im se obraati reima 'plemenie' i 'junae'. Haviva uvue dugi dah olakanja. No, tada se pojavi jo estoro dece. Vodile su ih stare ene, preko mostia koji je postojao preko jarka. Bile su to devojice; est devojica. Imale su nakit, i to narukvice i nanogvice, ali su, izuzev toga, bile nage. Muka publika, videi ih, poe buno klicati. Haviva se iznenadi. ta, i ene e biti primljene u pleme? Eto neeg dobrog, pomisli on. Dve devojice behu tek negde na poetku puberteta, ostale jo mlae, a jedna sigurno ne starija od est godina. Postrojile su se licem u lice sa deacima, a publici su okrenule lea. Iza svake je stajala po jedna, velom pokrivena preko glave, stara ena, jedna od tih koje su ih dovele preko mosta; iza svakog deaka stao je po jedan stareina, nag. Haviva sad nije mogao odvratiti pogled, a ni um, od tog prizora; a devojice polegae na lea, na golu, sivkastu zemlju trga. Jedna je neto oklevala, pa je baba iza nje povue i obori. Stari mukarci pooe napred, zaobilazei deake, i svaki lee na po jednu devojicu, to je publika propratila silnom dernjavom, podsmeljivim dobacivanjem, smehom i ritminim uzvicima "Aha-ha! Ahaha!" Svaka baba je unula uz glavu po jedne devojice; jedna baba prui ruku i pritisnu na zemlju mravu devojaku ruku koja je poela odmahivati. Gola dupeta stareina poee da pumpaju; Haviva nije uspevao da vidi da li je to pravi koitus, ili samo oponaanje. "Tako se to ra-di, gledajte vi mla-di!" skandirali su gledaoci, dobacivali ale i komentare, gromko se smejali. Stareine jedan po jedan ustadoe, svaki sada, u nekoj neobinoj stidljivosti, skrivajui akama penis. im je ustao i poslednji, deaci stupie napred. Svaki lee na po jednu devojicu i poe pumpati zadnjicom gore-dole, iako, Haviva vide, nijedan nije imao erekciju. Mukarci oko njega hvatali su se za svoje polne organe, dernjajui se: "Ej! Pokuaj sa mojim!" Klicali su i buno, ritmino napevali, sve dok se i poslednji deak nije digao na noge. Devojice su ostale da lee poravnate sa zemljom, nogu rairenih, kao mali mrtvi guteri. Nastade maleno, ali uasno pokretanje muke rulje napred, ka njima. Ali stare ene su ve vukle tih est devojica da ustanu i da pou urno nazad ka mostiu. Ispratili su ih talasi dreke i podsmeha iz publike. "One su drogirane, zna", ree ljubazni tamni ovek koji je proveo no sa Havivom u krevetu. Gledajui ga u lice, on nastavi: "Devojice. Njih to ne boli." "Da, vidim", ree Haviva, stojei nepomino na svom poasnom mestu. "Tih est su imale sree, dobile su povlasticu da pomau u prijemu. Vano je da devojice to pre izgube nevinost, zna. I da ih uvek uzme ne samo jedan ovek, nego bar dvojica, zna. Na taj nain, ona ne moe da pria posle neto, kao 'ovo je tvoj sin', 'ova beba je poglavicin sin', zna. Sve takve stvari su vetija posla. Izabere se jedan sin. Biti sin, to nema nikakve veze sa kmeticinom pikom. To se kmeticama mora utuviti u glavu to ranije. Ali sada se devojicama daju droge. Nije vie kao u starim danima, pod Korporacijom." "Razumem", ree Haviva. Pogleda svoga prijatelja u lice, razmiljajui da tako tamna koa mora znaiti veliki udeo gazdake krvi, da je ovo moda zaista sin nekog vlasnika, gazde. Niiji sin, jednoj robinji napravljen. Izabere se jedan sin. Svako znanje je lokalno, svako znanje je delimino. U eu, i u kolama Ekumena, i u barakama Jeove. "Vi njih i sad nazivate kmeticama", ree on. Njegova taktinost bila je, zajedno sa svim njegovim oseanjima, zaleena, pa je govorio iz iste glupe intelektualne radoznalosti. 65

"Ne", ree tamni ovek, "ne, ao mi je, tako su me uili da govorim dok sam bio deak - izvinjavam se..." "Nemoj meni." I to je Haviva rekao hladno, naprosto izgovarajui ono to mu je bilo u glavi. ovek trznu licem i ostade uutan, pognute glave. "Molim te, prijatelju moj, povedi me sada u moju sobu", ree Haviva, a tamni ovek ga zahvalno poslua. U mraku je tiho priao u svoj hainski belea. "Nita ne moe biti spolja izmenjeno. Stoji sa strane, gleda dole, vidi ukupnu sliku, obrazac. Vidi ta nije u redu i ta nedostaje. Poeli da to popravi. Ali ne moe se to krpljenjem popraviti. Mora da bude u samoj stvari, mora je tkati iznutra. Mora biti deo tkanja." Ovu poslednju reenicu izgovorio je na eanskom nareju. etiri ene uale su na enskoj strani, na jednom ravnom komadu tla koji je privukao Havivinu panju zato to je bio tako gladak, a neugaen: nekakvo sveto mesto, pomislio je on. Poe ka njima. uale su nimalo graciozno, pogurene izmeu svojih kolena, napred. Ispoljavale su onaj nemar prema sopstvenom izgledu, prema mukim pogledima, koji je Haviva ve ranije primetio na enskoj strani. Glave su im bile obrijane 'na elavo', koa kredasta i bleda. Narod praine, prainari, to bee stari naziv za njih, ali Havivi se inilo da ove ene vie lie na glinu ili pepeo. Azurni prelivi na stopalima, dlanovima i drugim finijim mestima na koi bili su maltene skriveni prainom sa kojom su radile. Priale su izmeu sebe brzo i tiho, ali kad je on priao, zamukle su. Dve su bile stare, sasuene, sa vornovatim, naboranim kolenima i stopalima. Dve su bile mlade. Sve su povremeno bacale poglede postrance ka njemu, a on je unuo blizu tog glatkog mesta na tlu. Vide da su one po toj povrini rasipale prainu, obojenu zemlju, i na taj nain pravile neku vrstu obrasca ili slike. Pratei pogledom granice izmeu boja, on razazna jedan izdueni, bledi oblik izdaleka nalik na aku ili granu, i jednu duboku krivinu zemljane crvene boje. Poto ih je pozdravio, nita vie nije govorio, naprosto je uao. One se uskoro vratie svom poslu, povremeno apatom neto govorei jedna drugoj. Kad su prestale da rade, on ree: "Je li ovo sveto?" Stare ene su ga pogledale namrteno i nisu odgovorile. "Ne moe videti", ree tamnija od dveju mladih ena. To je propratila osmehom, sevajuim, izazovnim, koji zatee Havivu nespremnog. "Misli, ja ne bi trebalo da budem ovde." "Ne. Ti moe biti ovde. Ali ne vidi." Ustao je i osmotrio odozgo tu zemljanu sliku koju su one napravile od sive praine, i tamno-oker, i crvene, i od praine umbra boje. Linije i oblici bili su u nekim odreenim odnosima, ritmikim, ali zbunjujuim. "Nije sve tu", ree on. "Ovo je samo malo, mali deo", ree izazovna ena, ije su tamne oi blistale porugom na tamnom licu. "Nikad sve odjednom?" "Ne", ree ona, a i druge rekoe: "Ne", sa osmehom, koji se pojavi ak i na licima starih. "Moe li mi rei koja je to slika?" Nije znala re 'slika'. Bacila je pogled ka ostalim enama; razmislila, pa digla ka njemu pronicljivi pogled. "Mi pravimo ono to mi znamo, ovde", ree ona, pokazujui blagim pokretom blago obojenu aru. Topli veernji povetarac ve je mutio granice izmeu boja. "Ne znaju oni", proaputa druga mlada ena, ona ija je koa bila boje pepela. "Mukarci? Nikad ne vide celinu ovoga?" "Ne vidi niko. Samo mi. Imamo ovde." Tamna ena prstom dodirnu ne glavu, nego srce, pokrivajui grudi akama dugakim, od rada otvrdlim. Osmehnu se opet. Stare ene ustadoe; poee mrnati neto izmeu sebe, jedna ree neto otro mladima, dve tri rei koje Haviva nije razumeo, i obe odoe tekim koracima. "One se ne slau da ti govori jednom mukarcu o ovom radu", ree on. 66

"oveku iz grada", ree tamna ena i nasmeja se. "Misle da emo pobei." "elite li da beite?" Ona slegnu ramenima. "Kuda?" Ustala je jednim gracioznim pokretom i osmotrila sliku zemljanu, naoko nasuminu, apstraktnu, obrazac linija i boja, krivina i povrina. "Vidi li ti?" upita ona Havivu, opet sa onim tenim, izazovnim sevom u oima. "Moda jednog dana mogu nauiti da vidim", ree on i uzvrati joj pogledom pravo u oi. "Morae nai neku enu da te naui", ree ena boje pepela. "Sada smo narod slobodan", ree Mladi poglavica, sin i naslednik, Izabrani. "Ja jo ne upoznah nijedan slobodan narod", ree Haviva utivo, dvosmisleno. "Izborili smo svoju slobodu. Oslobodili smo sebe. Pomou hrabrosti, pomou rtvovanja, i tako to smo se vrsto drali jedne plemenite stvari. Mi smo slobodan narod." Izabrani je imao jako lice, bio je to zgodan, pametan ovek od etrdeset godina. est brazgotina prualo se preko njegovih nadlaktica, kao kakav grubi ogrta, a izmeu njegovih oiju zurilo je, netremice, jedno otvoreno, plavo oko. "Vi ste slobodni mukarci", ree Haviva. Nastade utanje. "Ljudi iz grada ne razumeju nae ene", ree Izabrani. "Nae ene ne ele slobodu mukaraca. Nije to za njih. ena se vrsto dri svoje bebe. To je plemenita stvar za nju. Tako Gospod Kamije stvori enu, a primer je Tuala Milosrdna. Na drugim mestima moda je drugaije. Moda postoji ena neke druge vrste, koja za svoju decu ne mari. To moe biti. Ovde je kako sam ja rekao." Haviva klimnu, samo jednom, ali duboko sagnuvi glavu, kako je to od Jeovana nauio; bilo je to maltene klanjanje. "To je tako", ree on. Izabrani je izgledao zadovoljan. "Videh jednu sliku", nastavi Haviva. Izabrani nije na ovo reagovao; ta re mu je moda bila poznata, moda nepoznata. "Crte i boje napravljene od zemlje, na zemlji. Mogue je da sadre znanje. Svako znanje je lokalno, svaka istina je delimina", ree Haviva, sa lakim, kolokvijalnim dostojanstvom, za koje je znao da je oponaanje naina na koji je njegova majka, Naslednica sunca, svojevremeno razgovarala sa trgovcima iz drugih zemalja. "Nijedna istina ne moe drugoj istini oduzeti istinitost. Svako znanje je deo celog znanja. Istinita linija, istinita boja. A kad jednom vidi onaj iri obrazac, ne moe nikad vie sagledati jedan deo kao da je celina." Izabrani je stajao kao siva kamena statua. Posle nekog vremena ree: "Ako mi ponemo da ivimo kao oni u gradovima, sve to znamo bie izgubljeno." Ispod njegovog dogmatskog tona bili su strah i ojaenost. "Ti, Izabrani", ree Haviva, "govori istinu. Mnogo toga bie izgubljeno. Znam da je tako. Manje znanje mora se dati da bi se vee dobilo. I to ne samo jedanput." "Ljudi ovog plemena nee porei nau istinu", ree Izabrani. Njegovo nevidee, netremino srednje oko bilo je upereno pravo ka suncu koje je poivalo u utoj prainastoj izmaglici iznad beskonanih polja, iako su njegove sopstvene oi, tamne, zurile dole, u zemlju. Njegov gost prenese pogled sa tog tuinskog lica na estoko, malo, belo sunce koje je buktalo nisko iznad tuinske zemlje. "U to sam siguran", ree on. Kad mu je bilo pedeset pet godina, stabil Jehedarhed Haviva doe u Joteber jo jednom u posetu. Odavno tamo nije bio. Radei kao ekumenski savetnik pri jeovanskom Ministarstvu drutvene pravde, boravio je uglavnom na severu i esto putovao na drugu poluloptu. Godinama je iveo u Staroj prestonici sa svojom partnerkom, ali je esto poseivao i Novu prestonicu, na zahtev novog ambasarora koji je eleo da se koristi Havivinim strunim znanjem. Njegova partnerka - iveli su zajedno ve osamnaest godina, ali na Jeovi nema braka - pokuavala je da dovri svoju knjigu i priznala je da bi rado bila sama u stanu jedno dve nedelje da bi mogla pisati na miru. "Idi na to putovanje na jug za kojim toliko tuguje", ree ona. "Doleteu i ja tamo dole, im zavrim knjigu. Neu rei nijednom prokletom politiaru gde si. Izvuci se, pobegni! Krei, krei, krei!" 67

Otiao je. Nikad nije voleo da leti, iako je leteti morao esto i mnogo; zato na ovo putovanje ode vozom. Vozovi behu dobri, brzi, ali strano pretrpani narodom, ljudi su na svakoj stanici vrveli, jurcali i izvikivali koliki mito nude kondukteru; ali sada niko nije pokuavao da se vozi na krovu, jer su vozovi ili brzinom od sto trideset kilometara na sat. Haviva je imao zasebnu jednokrevetnu 'sobu' u vagonu za Joteber Grad, bez presedanja. Duge je sate proveo u utnji, gledajui kako se predeli kovitlaju pored prozora, gledajui kako narod osvaja neplodna zemljita i naseljava dojueranje opustoene oblasti; gledajui mlade, nove ume, gradove prepune ljudi, kilometre koliba, baraka, kuica, kua, stambenih blokova i blokova u verelskom stilu gde je u jednu celinu povezano mnotvo stambenih zgrada, kuhinja, povrtnjaka i radionica; gledajui fabrike, ogromna nova postrojenja; najednom, opet seoske predele, kanale i bazene za navodnjavanje u kojima se odraavaju boje veernjeg neba; bosonogo dete koje peai, vodei velikog belog vola pored njive sa itom prepunim senki. Noi su bile kratka, mrana, zanjihana slast spavanja. Treeg popodneva on sie iz voza na eleznikoj stanici grada Jotebera. Nije bilo gomila naroda. Nigde nijednog poglavice. Niti telohranitelja. On poe peice kroz vrue, dobro znane ulice, pored pijace, kroz Gradski park. To je, ve, bilo junaenje. Postojale su i sad bande, deavalo se da oveka napadnu i opljakaju nasred ulice, pa je Haviva pomno gledao oko sebe i hodao samo glavnim stazama. Dalje, pored onog starog tualitskog hrama. Usput je, u parku, podigao jedan beli cvet koji je pao sa nekog buna. Sad ga poloi pred noge Majke. Ona se osmehivala. Zrikila je u svoj nedostajui nos. Haviva produi peaenje sve do velike, nove stambene zgrade u kojoj je stanovala Jeron. Sad je imala sedamdeset etiri godine. Nedavno se povukla u penziju i tako prestala da radi u bolnici u kojoj je poslednjih petnaest godina bila nastavnik medicine, praktiar i upravnik. Nije se mnogo razlikovala od one ene koju je prvobitno video kako sedi uz njegov krevet, osim to je izgledalo da se sva nekako smanjila, u svim svojim delovima i pravcima. Vie nije imala nijednu vlas kose, ali je zato nosila jednu svetlucavu maramu vezanu oko glave. Zagrlie se, jako, i poljubie, ona ga poe milovati i maziti, uz nezadrive osmehe. Nikada nisu vodili ljubav, ali je izmeu njih uvek postojala elja, enja da se bude sa onim drugim, dodirivanje im je uvek bilo veoma udobno. "Vidi, vidi al' smo sedi!" uzviknu ona, tapkajui ga po kosi. "Ba lepo izgleda! Ui da popijemo po au vina! Kako tvoja araha? Dolazi li skoro? ta, i'o si kroz ceo grad peice i nosio toliku torbu? Jo si ti lud!" On joj dade dar koji je doneo, struni rad 'O nekim verel-jeovskim zaraznim bolestima' koji je napisala ekipa ekumenskih istraivaa; Jeron pohlepno zgrabi tu knjigu. Zatim su neko vreme razgovarali samo izmeu njenih zaletanja u sadraj i u poglavlje o berlotu. Ona nasu bledo narandasto vino u dve ae. Popili su, i jo po jednu. "Fino izgleda, Haviva", ree ona, ostavivi knjigu i gledajui ga postojanim pogledom. Boja njenih oiju odavno je izbledela, prela u neprozirnu, plaviastu mranost. "Dobro se osea kao svetac." "Nisam ba toliko daleko zalutao, Jeron." "Dobro, kao junak. Ne moe poricati da jesi junak." "Ne", ree on i nasmeja se. "Poto znam ta je junak, neu to poricati." "Gde bismo sad bili, da nije bilo tebe?" "Na tano istom ovom mestu gde smo sad..." On uzdahnu. "Ponekad mislim da gubimo i ono malo to smo izborili. Ovaj Tualbeda, u pokrajini Detake, nemoj ga potceniti, Jeron. Njegovi govori su isto enomrzatvo i hukanje protiv doseljenika, a ljudi ih prihvataju gladno..." Ona jednim pokretom sasvim odbaci tog demagoga. "Ma, tome nema kraja", ree ona. "Ali ja sam znala ta e ti nama biti. Od prvog trenutka sam znala. ak, onog trenutka kad sam ula tvoje ime. Znala sam." "A nisi mi ni ostavila mnogo izbora, zna." "Bah... Izabrao si sam, ovee." "Jesam." Uivao je u ukusu vina. "To jesam." Malo kasnije, ree: "Malo je ljudi kojima se ukazuju takve mogunosti izbora kakve sam ja imao. Kako i sa kim iveti, kojim se poslom baviti. Ponekad mislim da sam bio sposoban da biram zato to sam odrastao na mestu gde su drugi sve unapred izabrali za mene." "I tako si se pobunio i stvorio putanju za sebe kako si hteo", ree ona. Osmehnuo se. "Nisam ja buntovnik." "Bah!" ree ona opet. "Nisi buntovnik? Ti, u onoj guvi, u srcu naeg pokreta od samog poetka?" "Pa, da, ali ne u duhu pobune. Taj duh je morao biti va duh. Moj posao je bio da ga prihvatim. Da odrim duh prihvatanja. To je ono to sam nauio odrastajui. Da prihvatam. Da ne menjam svet. Samo da menjam duu. Tako da ona moe biti u svetu. Da moe sa punim pravom, ispravno biti u svetu." 68

Sluala ga je, ali se inilo da nije ba ubeena. "To zvui kao enski nain bivanja", ree ona. "Mukarci uglavnom navale da menjaju stvari, predmete, prema svojim potrebama." "Ne mukarci mog naroda", ree on. Jeron je sipala vino u ae i po trei put. "Priaj mi o tvom narodu. Uvek sam se plaila da to pitam. Hainci su tako stari! tako ueni! Znaju toliko istorije, toliko svetova! A mi, ovde, tri stotine godina ubistava, bede i neznanja - pojma vi nemate koliko se mali oseamo pred vama." "Mislim da imam pojma", ree on. Malo kasnije, dodade: "Roen sam u gradiu koji se zove e." Pa joj ispria o tom pueblu, o Drugonebeskom narodu, o svome ocu koji je ujak njegov, o majci koja je Naslednica sunca, o obredima i svetkovinama, o svakodnevnim i neobinim bogovima; o promeni bia; o poseti istoriarke, i o tome kako je on posle, odlaskom u Kathad, jo jednom promenio bie. "Koliko je tu pravila!" ree Jeron. "Cela gomila sloenih i suvinih pravila. Kao kod naih plemena. Nije ni udo da si pobegao." "Ja sam samo otiao da u Kathadu nauim ono to u eu ne bih mogao", ree on, smekajui se. "Da nauim ta su pravila. I na koje naine jedni drugima da budemo potrebni. Ljudsku ekologiju. ta smo drugo radili ovde, tokom svih ovih godina, nego pokuavali pronai dobar skup pravila - razuman obrazac?" On ustade, poe da razgiba ramena i ree: "Pijan sam. Proetaj se sa mnom." Izili su u osunane vrtove unutar stambenog bloka i krenuli polako stazama izmeu leja sa povrem i leja sa cveem. Jeron je klimanjem glave pozdravljala ljude koji su upali korov i okopavali, a oni su dizali pogled i pozdravljali je po imenu. vrsto i ponosito je drala Havivinu ruku. On uskladi korake sa njenim. "Kad ovek mora da sedi mirno, hteo bi da leti", ree on, gledajui dole, ka njenoj bledoj, vornovatoj, ali krhkoj ruci koja je poivala na njegovoj. "A ako mora da leti, hteo bi da sedi i miruje. Ja sam kod kue nauio da sedim. Sa istoriarima, da letim. Ali ravnoteu svoju nikako nisam uspevao da odrim." "Onda si doao ovamo", ree ona. "Onda sam doao ovamo." "I nauio?" "Kako da idem peice", ree on. "Kako da hodam sa mojim narodom." OSLOBOENJE JEDNE ENE 1. omekeovi Moj dragi prijatelj zamolio me je da zabeleim priu mog ivota, smatrajui da bi mogla biti zanimljiva ljudima drugih svetova i vremena. Obina sam ena, ali sam ivela u dobu silnih promena, i imala povlasticu da svojim sopstvenim telom upoznam i prirodu potinjenosti i prirodu slobode. Tek kao odrasla, nauila sam da itam i piem, i to e biti moje jedino izvinjenje za slabosti u ovom pripovedanju. Rodila me robinja jedna, na planeti Verel. Kao dete, nosila sam ime Radosa Rakam omekeovih. To je znailo: unuka Dosina, unuka Kamijeova, a vlasnitvo porodice omeke. Porodica omeke imala je zemljine posede na istonoj obali Voe Dea. Dose mi je bila baka. Kamije, to je Gospod Bog. omekeovi su posedovali preko etiri stotina ljudskih imovina, kmetova. Ovi kmetovi upotrebljavani su uglavnom da obrauju polja gedea, da uvaju stoku na livadama slanotrave, da rade u fabrikama i kao kuna posluga. U istoriji, porodica omeke imala je svoja slavna vremena. Na Vlasnik bio je, politiki, veliki ovek, i esto je boravio izvan imanja, u prestonici. Kmetovi su dobijali ime po baki, zato to je baka podizala decu. Majka radi po celi dan, a oca nema. ene su uvek voene kod dvojice ili vie mukaraca na rasploavanje. ak i ako bi neki mukarac znao koje dete je njegovo, ne bi se mogao starati o njemu. Mukarac je mogao biti prodat ili razmenjen za nekog drugog, u svakom trenutku. Mladii su retko kad ostajali na jednom imanju dugo; ako su neto vredeli, razmenjivani su za kmetove sa drugih imanja ili prodavani fabrikama, a ako ne, gonjeni su da rade do smrti. ene nisu bile esto prodavane. Mlae su zadravane za rad i razmnoavanje, a starije da bi gajile decu i odravale red u barakama. Na nekim imanjima, ena je morala da raa po jednu bebu svake godine, sve dok ne umre; ali, na naem imanju, veina ena imala je samo po dvoje ili troje dece. omekeovi su 69

visoko cenili enu kao radnicu. Nisu eleli da se mukarac stalno pentra na nju. Saglasne sa ovim, babe su pomno uvale mladu enskadiju. Ja govorim: mukarci, ene, deca, ali treba da razumete da se te tri rei nisu primenjivale na nas, nego samo na nae vlasnike. Mi, imovina, robovi, nazivani smo drugaije: kmetovi, kmetice, i tenad ili mladunci. Upotrebljavau, dakle, te rei, iako ih ve godinama ne ujem ni od koga, iako ih na ovoj blagoslovenoj planeti nisam ula ni jedan jedini put. Muki deo naselja sa barakama, zvan 'kapijska strana', bio je pod komandom Gazda. Gazde, ili Gazdurine, behu iskljuivo mukarci. Neki od njih bili su u rodbinskoj vezi sa omekeovima, neki samo unajmljeni. Drugi deo naselja, 'unutranjost', bio je za kmetice i za podmladak. U 'unutranjosti' su dvojica 'odseslobodnih', kastriranih kmetova, imala vlast, ali samo na reima; uistinu su vladale babe. Nita se, zapravo, u naselju baraka nije deavalo bez znanja baba. Ako bi neko od kmetova ili kmetica bio odve bolestan da radi, Gazde bi dopustile da taj ili ta ostane u baraci. Ponekad su babe uspevale udesiti da neki kmet ne bude prodat ili da se na neku devojku popne samo jedan mukarac; nekoj osetljivoj devojci mogle su, moda, dati sredstvo protiv zaea. Svako u kmetskom naselju povinovao se nareenjima Saveta baba. Ali ako bi neka baba otila suvie daleko, Gazde bi naredili da bude bievana, ili oslepljena, ili da joj budu odseene obe ake. Kad sam bila mala devojica, u naem naselju baraka ivela je jedna ena koju smo zvali 'prababa' i koje je umesto oiju imala rupe i bila bez jezika. Mislila sam da je to zbog njene tako velike starosti. Plaila sam se da e i mojoj babi Dosi jezik sasuiti i odumreti u ustima. To sam joj i rekla. A ona meni: "Ne. Nee postati nimalo krai, zato to mu ja ne dam da postane suvie dugaak." ivela sam u tom naselju baraka. Tu me je majka rodila i potom dobila doputenje da tu ostane tri meseca da me doji; zatim sam prebaena na kravlje mleko, a moja majka se vratila u Kuu. Zvala se omekes Rajouva Jouva. Bila je svetle boje koe, kao i veina kmetova i kmetica, ali veoma lepa, sa uzanim anim i nonim zglavcima i tananim crtama lica. I moja baba bila je svetle boje koe, a ja, meutim, ispadoh crna, najcrnja u celom naselju. Doe meni majka u posetu, pustili je odseslobodni kroz ona njihova vrata sa merdevinama. I zatekne me kako utrljavam sivu prainu sebi u kou. Izgrdi ona mene, a ja objasnim da elim izgledati kao i ostali. "Sluaj ti, Rakam", ree mi ona, "to su ljudi praine. Nikad se oni iz praine izvui nee. Ti si neto bolje. I ti e biti lepa. ta misli, zato si toliko crna?" Pojma nisam imala ta je ona time htela da kae. "Jednog dana u ti kazati ko je tvoj otac", ree ona, kao da mi obeava neki dar. Ja sam znala da pastuv omekeovih, vredna i visoko cenjena ivotinja, opsluuje kobile sa drugih imanja. Nisam znala da otac moe biti ljudsko bie. Te veeri, ponem se ja hvaliti babi mojoj: "Lepa sam zato to je crni pastuv moj otac!" A ona me zvekne po glavi. Padnem ja i ponem plakati, a ona e: "Nikada o svom ocu ne govori." Znala sam da postoji gnev izmeu moje majke i moje babe, ali tek mnogo kasnije sam shvatila zbog ega. ak i sad nisam sigurna da razumem ta je sve lealo izmeu njih. Mi tenad jurcali smo kroz celo naselje baraka. Pojma nismo imali ta je izvan zidova. Sav na svet sastojao se od koliba za kmetice i dugakih baraka za kmetove, od kuhinja i kuhinjskih batica sa lejama, i od golog trga koji je bio tvrdo nabijen tabanima naim bosim. Meni se inilo da je ograda, sainjena od brvana pobodenih uspravno, jedno do drugog, u zemlju, veoma daleko. Kad su trudbenici odlazili kroz kapiju ujutro, na njive i u fabrike, ja nisam znala kuda oni to idu. Tek tako - nema ih. Ceo dugi dan celo naselje pripada nama, tenadi, a mi leti jurcamo nagi, a i zimi manje-vie nagi, igramo se tapovima, kamenjem i blatom, drimo se podalje od baba osim kad odemo kod njih da molimo da nam daju neto za jelo, ili kad nas one poteraju da neko vreme upkamo korov iz leja. Predvee, ili kad ve padne no, trudbenici se vrate, gomile njih, kroz kapiju, koja je pod straom Gazdurina. Neki se vraaju izmueni i tmurni, a neki u veselju, sa priom i meusobnim dovikivanjem. Iza poslednjeg ili poslednje, velika kapija zatvori se sa treskom. Iz svih kuhinjskih pei pone se izvijati dim. Kravlja balega kad gori, to mirie slatko. Narod stoji pod tremovima svojih koliba i dugakih baraka. Kmetovi razgovaraju sa kmeticama preko jarka sa vodom koji deli kapijsku stranu od unutranje strane. Posle veere, osloboenici povedu molitvu pred kipom Tuale, a mi uzdignemo nae molitve Kamiju, onda narod ide na spavanje, osim onih koji ostaju jo neko vreme reeni da 'preskoe jarak'. U nekim letnjim noima poinjalo je pevanje, ili bi bila dozvoljena igranka. U zimskim noima, neko od naih deda - a to su bili jadni, slomljeni starci, ne jaki kao nae babe - poeo bi da 'peva re'. To bee na naziv za recitovanje 'Arkamije'. Svake noi, uvek, neko od naroda drao je predavanja o svetim stihovima, a neki drugi su ta 70

predavanja sluali, uili. Dakle, u zimskoj noi, neko od tih starih, bezvrednih kmetova, koji su ostajali u ivotu jo samo zbog milosra baba, pone pevati re. Tada se i tenad primiri i slua priu. Prijateljica mog srca bee Valsu, devojica krupnija od mene. Branila me je u tuama i svaama mladih, ili kad su me stariji mladunci nazivali imenima 'Crnja' i 'Gazdinica'. A ja sam bila sitna, ali estoka po naravi. Dok smo Valsu i ja bile zajedno, niko nas nije mnogo zlostavljao. Onda nju poslae kroz kapiju. Njenu majku su neko vreme pre toga podveli mukarcima za razmnoavanje, i sad je bila 'nabijena', sa ogromnim stomakom, pa joj je bila potrebna pomo na njivi, da bi ispunila svoju normu. Gede se mora runo brati. Svakog dana na stabljici dozreva po jedan, novi deo, i mora se ubrati, zato berai gedea idu kroz isto polje sve ispoetka, dvadeset ili trideset dana zaredom, a onda preu na neki kasnije zasejani deo plantae. Valsu je stupala uz majku i pomagala joj da obere njene redove gedea. Kad joj se majka razbolela, Valsu ju je zamenila sasvim, i uz pomo drugih radnica odrala majinu normu. Tad je Valsu imala est godina po vlasnikom raunanju, ali vlasnici su svim svojim ljudskim imovinama pisali kao roendan jedan isti dan, i to prvi dan Nove godine, a to je bio jedan od prolenih dana. Mogue je, dakle, da je Valsu imala, zapravo, sedam godina. Njena majka je poboljevala i pre tog poroaja, i posle, a za sve to vreme Valsu je drala majino mesto na poljima gedea. Nikada vie nije dola da se igra sa mnom, pojavljivala se samo uvee da bi jela i spavala. U tim prilikama sam se viala i razgovarala s njom. Ponosila se svojim radom. Ja sam joj zavidela. Poeh eznuti da i ja proem kroz kapiju. Ila sam sa Valsu do same kapije i gledala napolje, u svet. Sada se inilo da su palisade oko naeg naselja veoma bliske. Rekla sam mojoj babi, Dosi, da hou i ja na njive. "Jo si suvie mlada." "Kad bude nova godina, imau sedam." "Tvoja majka je mene naterala da joj obeam da te neu pustiti." Kad je moja majka sledei put dola u kmetsko naselje u obilazak, ja rekoh: "Baba me ne puta napolje. Hou da radim sa Valsu." "Nikad", ree moja majka. "Ti si roena za bolje od toga." "Za ta?" "Videe." Osmehnula mi se. Znala sam da misli na Kuu, u kojoj je radila. esto mi je govorila o divnim stvarima u Kui, o stvarima koje sijaju i u divnim su bojama, stvarima tankim, tananim i istim. U Kui je tiina, govorila je ona. Moja majka je na sebi imala divnu crvenu maramu, glas joj je bio blag, a odelo i telo uvek isti i svei. "Kad u to videti?" Zadirkivala sam je sve dok ona ne ree: "U redu! Pitau moju gospou." "ta?" Ja sam o 'mojoj gospoi' znala samo to da je i ona tanana i ista, i da moja majka njoj pripada na neki poseban nain kojim se ponosi. Znala sam da je 'moja gospoa' dala mojoj majci tu crvenu maramu. "Pitau je da li ti moe da doe i pone se obuavati za rad u Kui." Moja majka izgovarala je re 'Kua' na nain koji je meni doaravao neko veliko svetilite, kao ono mesto u naoj molitvi: U kuu jasnu da uem, u sobe mira. Tako sam uzbuena bila, da poeh plesati i pevati: "I-dem u Ku-u! I-dem u Ku-u!" Majka mi udari amarinu da me uutka i poe me grditi zbog takvog razuzdanog ponaanja. "Premlada si ti! Ne ume se ponaati! Ako te jednom izbace iz kue, povratka nema!" Obeah da u biti dovoljno stara. "Mora sve raditi kako treba", ree mi Jouva. "Sve onog trenutka kad ja kaem. Nikad ne pitaj zato. Nikad ne odlai. Ako moja gospoa vidi da si divljakua, poslae te nazad, ovamo. I to e biti tvoj kraj zauvek." Obeah da u biti pitoma. Da u odmah izvravati sve, utke. to je ona vie prikazivala da je to zastraujue mesto, to sam vie ja prieljkivala da vidim tu divnu, blistavu Kuu. Kad je mati otila, ja ostadoh ne verujui da e pitati moju gospou. Nisam bila naviknuta da iko odrava obeanja. Ali posle nekoliko dana ona se vrati, i ja uh da razgovara sa mojom babom. Dose je u prvi mah bila ljuta, govorila je pojaanim glasom. Ja sam se priunjala pod prozor kolibe da sluam. ula sam kako moja baba plae. To me je uplailo i zapanjilo. Baba je sa mnom uvek imala strpljenja, brinula se o meni i dobro me hranila. Nikad mi nije na pamet palo da bi tu moglo postojati ita vie, sve dok ne zauh to plakanje. Zbog njenog plakanja poeh i ja plakati, kao da sam deo nje. 71

"Mogla si mi je ostaviti bar jo jednu godinu", ree ona. "Ona je tek beba. Nikad ja nju ne bih pustila kroz kapiju." Molila je, kao da je bespomona, kao da nije baba. "Ona mi je radost moja, Jouvo!" "Pa onda, zar ne eli da postigne uspeh?" "Samo jo godinu. Suvie je divlja ona za Kuu." "Suvie dugo je jurcala kao divlja. Ako ostane ovde, poslae je na njive. Posle jedne godine na njivi, ne bi je vie hteli uzeti u Kuu. Bila bi praina. Nego, uzalud je sad tu plakati. Ja sam ve pitala moju gospou, i sad nju oekuju da se pojavi tamo. Ne mogu se vratiti bez nje." "Jouva, nemoj da joj se neto desi", ree Dosa vrlo tiho, kao da se stidi da to kae, ali ipak sa snagom u glasu. "Ja je i vodim zato da ne bi stradala", ree moja majka. Onda me pozva, a ja otreh suze pa dooh. udna stvar, ali uopte se ne seam svog prvog hodanja kroz spoljanji svet, niti kako sam prvi put sagledala Kuu. Pretpostavljam da sam, od straha, gledala u zemlju, a osim toga, sve mi je bilo toliko udno da nisam ni razumela ta vidim. Znam da me je mati tek posle nekoliko dana izvela pred gospu Tazeu. Morala me je prati i ribati i uvebavati i biti sigurna da je ja neu osramotiti. Bila sam estoko uplaena kad me je mati konano uhvatila za ruku i povela, grdei me apatom bez prestanka, iz stambenih prostorija kmetica, kroz dvorane i vratnice od obojenog drveta, u jednu blistavu, sunanu sobu bez krova, punu cvea koje je raslo u vazama. Ja sam dotad jedva ikada i videla cvet, osim na korovu u kuhinjskim lejama, i sad sam zurila i zurila. Majka je morala trzati moju ruku da me navede da pogledam enu koja je leala u fotelji meu cveem, u odei mekanoj i blistavo obojenoj poput cvea samog. Jedva sam uspevala da razlikujem nju od cvea. Kosa te ene bila je dugaka i sijala se, a koa crna i takoe sjajna. Mati me pogura napred, a ja onda uinih ono to sam sa njom vebala mnogo puta: prioh fotelji, spustih se na kolena i ostadoh tako ekajui. Kad je ta ena ispruila ruku, na kojoj je aka bila dugaka, uzana i meka, sa gornje strane crna, a na dlanu azurna, ja sam dodirnula elom tu aku. Od mene se oekivalo da kaem 'Ja sam tvoja robinja Rakam, gospoo', ali sam u tom trenutku ostala bez glasa. "Koje zgodno stvorenjce", ree ona. "Tako tamno." Njen glas se pri tim poslednjim reima malo izmenio. "Gazde su dolazile... te noi", ree Jouva bojaljivim glasom, smekajui se i gledajui u pod, kao da se osea neprijatno. "Nesumnjivo", ree ena. Ja sam do tad skupila snage da opet dignem pogled ka njoj. Bila je divna. Nisam, do tada, ni znala da jedna osoba moe biti toliko lepa. Mislim da je ona videla moju zadivljenost. Ispruila je opet ruku i poela me milovati akom dugakom, mekanom, po obrazu i vratu. "Vrlo je, vrlo zgodna, Jouvo", ree ona. "Sasvim si dobro uinila to si je dovela ovamo. Je li okupana?" Ne bi ona to pitala da me je videla kad sam prvi put ula u kuu, jezivo prljava, sva u mirisu kravlje balege kojom smo mi loili vatru. Gospoa nije znala nita, ba nita o robovskom naselju. Niti o bilo emu drugom izvan beze, enskog dela Kue. I gospou su prisiljavali da ostaje uvek u bezi, ba kao mi u barakama, i da ostane neznalica u pogledu svih spoljanjih stvari. Ona nikad nije omirisala kravlju balegu, ba kao to ja nikad nisam videla cvee. Majka je uveri da sam ista, a na to gospoa ree: "U tom sluaju, moe kod mene u krevet noas. To bih volela. Da li e se tebi dopasti da doe i spava sa mnom, lepa mala..." Ona baci pogled na moju majku, koja promrmlja: "Rakam." Gospoa, uvi to ime, napui usta. "To mi se ne svia", proguna ona. "Ba je runo. Nego... Toti. Da. Ti moe biti moja nova Toti. Dovedi je veeras, Jouvo." Gospoa je svojevremeno imala jednu lisicokuku zvanu Toti, ree mi mati. Ta domaa ljubimica je uginula. Ja nisam ni znala da ivotinje ikada mogu imati imena, pa mi nije izgledlo nimalo udno da dobijem ime neke ivotinje, ali je u prvo vreme bilo udno ne biti Rakam. Nisam mogla misliti o sebi kao o 'Toti'. Te veeri mati me okupa jo jednom i utrlja slatka ulja u moju kou, i obue me u mekanu kunu haljinicu, meku ak i od one crvene marame. Nastavila me je grditi i upozoravati, ali sad je i ona bila uzbuena, a i zadovoljna mojim uspehom. Zaputile smo se opet kroz bezu, ali kroz druge dvorane; usput smo susretale neke druge kmetice. Tako smo ule u gospoinu spavau sobu. Divna je to soba bila, sa puno okaenih ogledala, draperija i umetnikih slika. Ja nisam razumela ta su ogledala, niti ta su to slike, pa sam se plaila videi ljude na njima. Gospa Tazeu je videla ega se plaim. "Doi, malena", ree ona, pomerivi se da napravi mesto za mene u velianstvenom, irokom, prostranom krevetu po kome bee razbacano mnotvo jastuka. "Doi, uukaj se." Uvukla sam se kod nje, a ona poe milovati moju kosu i kou i grliti 72

me rukama toplim i mekim, sve dok se nisam opustila. "E tako, e tako, Totice mala", ree ona. Onda smo zaspale. Postala sam kuna ljubimica gospe Tazeu Vehoma omeke. S njom sam spavala skoro svake noi. Njen mu je retko kad bio kod kue, a i kad je bio, nije dolazio k njoj, jer je vie voleo da se zadovoljava na kmeticama. Ponekad je gospoa pozivala u svoj krevet moju majku ili druge, mlae kmetice, a tad sam ja morala otii. Tek kad sam bila starija, kad sam imala deset ili jedanaest godina, poela me je zadravati i u takvim prilikama i uiti da se pridruim onome to su radile i da doivim i ja to zadovoljstvo. Nena je ona bila, ali, u ljubavi, gospodarica, a ja sam bila instrument na kome je ona svirala. Takoe su me obuavali u vetinama i dunostima domaice. Gospoa me je uila da sa njom pevam, zato to sam imala glas ba onaj pravi. Tokom svih tih godina, nijednom nisam kanjena, niti prisiljena na ma kakav teak rad. Ja, koja sam u naselju baraka bila divlje stvorenje, u Velikoj kui postadoh savreno posluna. Bunila sam se ranije protiv babe i nisam imala strpljenja za njena nareenja, ali sam sada sa zadovoljstvom izvravala sve to je moja gospoa zapovedala. Ona me je tako vrsto drala uz sebe zato to mi je davala ljubav, jedinu vrstu ljubavi koju je mogla dati. Mislila sam da je moja gospoa, u stvari, Tuala Milosrdna, na zemlju sila. Nije ovo samo neki nain govora, zaista sam smatrala tako. Bila sam uverena da je gospoa jedno vie bie, vie u odnosu na mene. Moda ete vi rei da nisam mogla uivati, ili, da nije trebalo da uivam, u onome to je moja gospodarica radila sa mnom bez mog pristanka, ili, ako i jesam uivala, da bar ne bi trebalo o tome da govorim sada, da ne 'reklamiram' jedno tako veliko zlo ukazivanjem na makar i najmanju dobru stranu njegovu. Meutim, ja nita nisam znala o pristajanju i nepristajanju. To su rei slobode. Imala je ona i svoje dete, sina, tri godine starijeg od mene. ivela je sasvim sama meu nama kmeticama. Vehome su bili aristokrati sa takozvanih 'Ostrva', staromodna porodica ije ene ne putuju, pa je zato sad bila odseena i od svoje porodice. Jedino drutvo imala je kad bi Vlasnik omeke doveo sa sobom prijatelje iz prestonice, ali to su bili sve mukarci, pa je ona sa njima mogla biti samo za stolom. Ja sam Vlasnika viala retko, pa i tad samo sa daljine. Smatrala sam da je i on nadreeno bie, ali, opasno. to se tie Eroda, mladog Vlasnika, njega smo viali svakodnevno, kad god je dolazio u posetu svojoj majci ili odlazio sa tutorima na jahanje. Mi devojke virile smo iz prikrajka, gledale ga i kikotale se, kad nam je bilo jedanaest ili dvanaest godina, zato to je bio zgodan deak, crn kao no, a vitak kao njegova mati. Znala sam da se on plai svog oca, jer sam ga sluala kako plae kod majke, a ona ga tei slatkiima i maenjem i govori mu: "Brzo e on opet da ode, mili moj." I meni je bilo ao Eroda, koji bee kao senka, mekan i bezazlen. Kad je imao petnaest godina, poslae ga u kolu na godinu dana, ali ga otac vrati kui pre isteka te godine. Kmetovi nam rekoe da ga je Vlasnik surovo istukao i zabranio mu ak i da odjae sa imanja. Kmetovi koje je Vlasnik upotrebljavao priali su nam koliko je okrutan, pokazivali modrice koje im je napravio. Mrzeli su ga, ali moja majka nije htela govoriti protiv njega. "ta ti misli, ko si ti?" rekla je jednoj devojci koja se alila zbog naina na koji ju je upotrebio. "Misli da si gospa pa da te paze kao da si od stakla napravljena?" A kad se pokazalo da je ta devojka zatrudnela - mi smo to govorili 'nabijena' - moja majka je naredila da bude poslata natrag, u naseobinu baraka. Nisam razumela zbog ega. Smatrala sam da je Jouva gruba i ljubomorna. A sad mislim da je ona takoe elela da zatiti tu devojku od gospoine ljubomore. Ne seam se kad sam shvatila da sam Vlasnikova ker. Poto je skrivala to saznanje od nae gospoe, moja majka je zamiljala da ga je od svih i svakog sakrila. Ali sve kmetice su znale. Ne seam se ta sam ula ili nehotice naula, ali poela sam prouavati Erodov izgled i razmiljati ovako: ja na naeg oca liim mnogo vie nego on, Erod. Tada sam ve znala ta je otac. Pitala sam se kako to da gospoa Tazeu ne primeuje. Ali ona se opredelila da ivi u neznanju. Tokom tih godina, veoma retko sam odlazila u naselje baraka. Posle prvih, otprilike, pola godine u Kui, poela sam eznuti da se vratim i vidim Valsu i moju babu i da im prikaem svoju finu odeu, istu kou i sjajnu kosu; ali, kad sam otila, tenad koja se sa mnom nekada igrala poe bacati blato i kamenje na mene i cepati mi odeu. Valsu je bila na njivama. Morala sam se sakriti u babinu kuu i tamo ostati ceo dan. Nisam nijednog trenutka elela da se vratim. Kad je baba poslala po mene, pristala sam da idem, ali samo sa majkom, od koje sa onda nisam nikako htela razdvojiti. Ljudi u kmetskom naselju, pa ak i moja baba, ostavie na mene sada utisak prostote i odvratnosti. Bili su prljavi. Iz njih su se irili jaki mirisi. Imali su na telu otvorene rane, a i oiljke od kanjavanja, odseene prste, ui, ili noseve. ake i stopala behu im grubi, sa 73

izoblienim noktima. Nisam vie bila naviknuta na ljude koji tako izgledaju. Mi, ukuani Velike Kue, bili smo sasvim razliiti od njih, smatrala sam. Sluei viim biima, postali smo nalik na njih. Kad sam imala trinaest godina, i etrnaest, gospa Tazeu jo me je drala u svojoj postelji i esto sa mnom vodila ljubav. Ali sad je imala i jednu novu kunu ljubimicu, kerku jedne kuvarice, devojicu koja bee mala, zgodna, iako bela kao glina. Jedne noi je gospoa vodila ljubav sa mnom dugo, na onaj nain koji je, to je ona dobro znala, davao veliku ekstazu mome telu. A kad sam leala iscrpljena u njenom naruju, poela je aputati "Zbogom, zbogom" i ljubiti me po licu i dojkama. Bila sam odve umorna da se ovome zaudim. Sutra ujutro pozva gospoa moju majku i mene da nam saopti svoju nameru da me pokloni svome sinu za sedamnaesti roendan. "Nedostajae mi uasno, Toti, draga", ree ona, sa suzama u oima. "Bila si radost moja. Ali ovde ne postoji nijedna druga devojka kojoj bih mogla dopustiti da ode kod Eroda. Ti si najistija, najdraa, najslaa od svih. Znam da si devica", to je rekla mislei na odnose sa mukarcima, "i znam da e moj deak uivati u tebi. I bie dobar sa njom, Jouvo", ree ona mojoj majci tonom iskrenog ubeivanja. Moja majka se samo naklonila, nita ne govorei. Nita nije ni mogla kazati. Ni meni nije rekla nita. Sad je bilo prekasno da mi otkrije onu tajnu kojom se toliko ponosila. Gospa Tazeu mi dade lekove protiv zaea, ali moja majka, nemajui poverenja u medicinu, ode kod moje babe i donese mi kontraceptivne trave. Ja sam te nedelje verno uzimala oba. Ako je oenjen ovek iz Kue poseivao svoju enu, dolazio je u bezu; ali, ako je eleo kmeticu, ona bi bila 'poslata' kod njega. I zato su mene obukli, kad stie roendansko vee Mladog gazde, celu u crveno, i poveli, prvi put u mom ivotu, u muku stranu Kue. Moje veliko potovanje prema mojoj gospoi prenelo se i na njenog sina. Osim toga, mene su uili da Vlasnici, po svojoj prirodi, jesu bia nadreena u odnosu na nas. Ali on je bio deko koga sam znala jo kad je bio mali, a osim toga znala sam da su njegova krv i moja krv upola iste. To me je navodilo na udnovata oseanja prema njemu. Mislila sam da je stidljiv, da se plai svoje mukosti. Druge devojke su ga pokuavale navesti na iskuenje, ali nisu nita postigle. ene su me nauile ta treba da radim, kako da nudim sebe, kako da ohrabrujem njega, i ja sam bila spremna da to radim. Uvedoe me u njegovu velianstvenu spavau sobu, koja je sva bila u kamenu isklesanom u oblike nalik na ipku, sa prozorima uzanim, visokim, u kojima je staklo bilo ljubiasto. Neko vreme sam stidljivo stajala pored vrata, a on pored radnog stola prekrivenog hartijama i ekranima. Konano je priao, uzeo me za ruku i poveo me do stolice. Naterao me je da sednem, a on je govorio stojei, to nije bilo ispravno; zato se moj um zbunio. "Rakam", ree on, "tako se zove, zar ne?" - klimnula sam glavom - "Rakam, moja majka misli sve najbolje, a ti ne sme misliti da sam ja njoj nezahvalan, ili da sam slep za tvoju lepotu. Meutim, neu uzeti enu koja mi se ne moe ponuditi slobodno. Polni odnos izmeu vlasnika i robinje je silovanje." I nastavio je tako da pria. Divno je priao, kao kad moja gospoa ita glasno iz neke od svojih knjiga. Nisam mnogo razumela, osim ovoga: da ja treba da doem kad god on poalje po mene, i da spavam u njegovom krevetu, ali da me on ni pipnuti nee; i jo, da o tome ne smem nikom nita rei. "ao mi je, stvarno mi je veoma ao to od tebe zahtevam da lae", kazao je tako iskrenim tonom da sam se zapitala da li njega boli kad lae. Zbog ovoga mi on poe izgledati vie kao bog nego kao ljudsko bie. Ako te laganje boli, kako ostaje iv? "Radiu tano kako si rekao, gospodaru Erode", odvratih ja. I tako, skoro svake veeri, njegovi kmetovi su dolazili da me privedu. Spavala sam u njegovom ogromnom krevetu, a on je, za stolom, radio na svojim papirima. Spavao je na kauu ispod tih prozora. esto je eleo da mi govori, ponekad dugo; iznosio mi je svoje zamisli. Kad je bio u koli, u glavnom gradu, postao je lan neke grupe vlasnika koji su hteli da ukinu ropstvo; ta grupa zvala se Zajednica. Poto je njegov otac o tome neto doznao, povukao ga je iz kole, doveo kui i zabranio mu bilo kakav izlazak sa imanja. Dakle, i Erod je bio zatvorenik. Ali on je bio u stalnom dopisivanju sa drugim lanovima Zajednice kroz mreu, koju je umeo koristiti tako da to ne primeti ni njegov otac, a ni drava. Glava mu je bila tako puna zamisli, da ih je morao i glasno govoriti. esto su Geu i Ahas, mladi kmetovi odrasli zajedno s njim, koji su uvek dolazili da me 'odvedu preko', ostajali sa nama; tada je on priao svima nama o ropstvu, o slobodi i o mnogim drugim stvarima. Ja sam esto dremljiva bila, ali sam sluala i ula mnogo toga to nisam niti razumela, niti, ak, verovala. Govorio nam je da meu imovinama postoji jedna organizacija zvana 'Hame', koja radi na tome da sa plantaa krade robove. Takvi robovi budu dovedeni kod pripadnika Zajednice, koji pripreme lane dokumente o vlasnitvu, i postupaju sa robovima 74

lepo, i daju ih pod najam u gradove, ali da rade pristojne poslove. Priao nam je i o gradovima, a to sam volela sluati. I o koloniji Jeovi, gde je, govorio je on, meu robljem poela revolucija. Ja o Jeovi nisam znala nita. Bila je to jedna zvezda, plavozelena, koja je zalazila posle zalaska sunca ili izlazila pre sunca, blistavija od najmanjeg naeg meseca. I bilo je to jedno ime, u staroj pesmi koja se u naselju kmetskom pevala: Oh, o, Je-o-ve, ba niko da se vrati. Pojma ja nisam imala ta je to revolucija. Kad mi je Erod govorio da to znai da se ljudsko vlasnitvo na plantaama na tom mestu zvanom Jeove bori protiv svojih vlasnika, ja nisam razumela kako to kmetovi mogu. Od samog poetka odreeno je da postoje via i nia bia, Gospod Bog i ljudska bia, mukarac i ena, posednik i posedovani. Ceo moj svet bilo je imanje omekeovih, a on je poivao na tim temeljima. Ko bi hteo to da preokree? Onda bi svi bili smrvljeni pod ruevinama. Nije mi se dopadalo da Erod za nas, ljudsku imovinu, govori da smo 'robovi', to bee jedna runa re koja nam je oduzimala vrednost. Zakljuila sam, u svome umu, da tu, na Verelu, postoje kmetovi, ljudiimovina, dok tamo, na tom drugom mestu, u koloniji Jeovi, postoje robovi, bezvredni kmetovi, koje ne moe ubediti. Poslati su tamo upravo zbog toga to su takvi bili. Zvualo je razumno. Po ovome znate u kakvom sam neznanju ivela. Ponekad nam je gospa Tazeu doputala da gledamo emisije na holomrei sa njom, ali ona je gledala samo drame, ne vesti o dogaajima. O svetu izvan imanja omekeovih ja nisam znala nita, osim onoga to sam doznavala od Eroda, a i to to od njega jesam doznavala, nisam razumela. Erod je voleo da se mi s njih raspravljamo. Smatrao je to dokazom da nai umovi postaju slobodni. Geu je to dobro radio. Postavljao je pitanja, ove vrste: "Ali, ako ne bude kmetova, ko e raditi?" Tada je Erod mogao odgovarati nadugako, blistavih oiju, reito. Mnogo sam ga volela kad je tako govorio. Bio je lep, a i ono to je govorio bilo je lepo. Kao kad sam sluala, kao tene u naselju baraka, starce kako 'pevaju re', recituju Arkamije. Sredstva protiv zaea, koje mi je davala moja gospoa svakog meseca, ja sam davala devojkama kojima su bili potrebni. Gospa Tazeu pobudila je moju seksualnost i navikla me da budem seksualno upotrebljavana. Sad su mi nedostajala njena milovanja. Ali nisam znala kako da priem ijednoj od kmetica, a one su se, opet, plaile da priu meni, poto sam pripadala Mladom vlasniku. esto boravei uz Eroda, eznula sam, dok je priao, da on bude u mom telu. Leala sam u njegovom krevetu i sanjala kako on prilazi i naginje se nad mene i radi sa mojim telom ono kako je moja gospoa radila. Meutim, on me nikad nije ni pipnuo. Geu bee zgodan momak, ist, dobrog ponaanja, prilino tamne puti, meni privlaan. Njegov je pogled uvek bio na meni. Ali on mi nije hteo prii, sve dok mu nisam rekla da Erod mene ne dira. Tako sam prekrila obaanje koje sam Erodu dala, da neu rei nikome; ali ja nisam smatrala sebe obaveznom da drim obeanja niti da govorim istinu. ast te vrste bila je za gazde, ne za nas. Posle toga, Geu mi je govorio kad da ga ekam na tavanima Kue. Malo je zadovoljstva on meni davao. Nije hteo da prodire u mene, jer je verovao da moje devianstvo treba da bude sauvano za naeg gospodara. Zato mi je stavljao penis samo u usta. Ali i tako, okretao ga je na drugu stranu malo pre vrhunca, jer sperma robova ne sme oskvrniti enu gospodara. To je ast roba. E, sad, vi moete zgaeno rei da je moja pria sva sainjena od takvih stvari, i da ima u ivotu, ak i robovskom, mnogo drugih stvari osim seksa. To je veoma tano. Ja samo mogu rei ovo: mi, moda, upravo u svojoj seksualnosti bivamo najlake porobljeni, i mukarci i ene. Mogue je da na tom polju, ak i kao slobodni ljudi, nalazimo da je slobodu najtee ouvati. U politici tela jesu koreni vlasti. Bila sam mlada, puna zdravlja i elje za radou. Evo, ak i sada, ak i ovde, kad se osvrnem preko godina i gledam sa ove planete na onu, na kmetske barake i Kuu omekeovih, vidim te slike kao blistavi san. Vidim tvrde aketine moje babe. Vidim mati moju kako se osmehuje, sa onom crvenom maramom oko vrata. Crno, svilasto telo moje gospoe vidim, meu jastucima. Njuim miris dima sa vatri zaloenih kravljom balegom, kao i parfeme beze. Oseam onu finu, mekanu odeu na mom telu mladom, i usne i ake moje gospodarice na njemu takoe. ujem starce kako pevaju re, a ujem i moj glas kako se preplie sa gospoinim glasom u pesmi ljubavi, i Eroda kako nam o slobodi pria. Njegovo lice ozareno je vizijom njegovom. Iza njega su prozori od kamene ipke i ljubiastog stakla; oni ne daju noi da ue u sobu. Ne 75

kaem da bih se vratila. Radije bih poginula nego kod omekeovih da se vratim. Radije bih mrtva pala nego da poem sa ovog slobodnog sveta, mog sveta, natrag u ono mesto ropstva. Ali, sve to sam u mladosti imala od lepote, ljubavi i nade, imala sam tamo. I tamo je sve to izdato. Sve to se podie na takvim temeljima, na kraju izda sebe. esnaest godina sam imala u onoj godini kad se svet izmenio. Prva promena za koju sam ula nije mi bila nimalo zanimljiva, osim utoliko to je moj gospodar bio njome uzbuen, kao i Geu, Ahas i jo neki mladi kmetovi. ak i moja baba je, kad joj odoh u posetu, elela o tome da slua. "Ta Jeova, taj svet robova", rekla je, "tamo su napravili slobodu? Poslali svoje vlasnike nekud daleko? Otvorili kapije? Gospode moj boe, moj slatki gospode Kamije, kako to moe biti? Hvaljeno bilo ime Kamijevo i udesa njegova!" uala je u praini, rukama grlei kolena, i njihala se napred-nazad. Sada je bila sva smeurana od starosti. "Priaj mi!" ree. Ja sam znala vrlo malo toga to bih joj mogla dalje priati o Jeovi. "Svi vojnici su se vratili ovamo", rekla sam. "A onaj drugi narod, oni tadini, oni su stigli tamo, na Jeovu. Moda su to novi vlasnici. Sve je to tamo negde daleko", rekla sam i odmahnula akom prema nebu. "ta je to tadini?" pitala je moja baba, ali ja nisam znala. Sve su to za mene bile samo rei. Ali kad se na Vlasnik, gospodar omeke, vratio kui bolestan, e, to sam razumela. Doao je leteim kolima na nae malo sletite. Videh da ga iznose na nosilima, da mu se vide beonjae, a njegova crna koa da je proarana sivim mrljama. Umirao je od neke bolesti koja je poela da hara po gradovima. Moja majka je, sedei pored gospe Tazeu, videla nekog politiara koji je preko mree govorio da su tadini doneli tu bolest na Verel. Govorio je tako strano, da smo mi pomislile da e sad svako umreti. Kad sam o tome rekla Geu, on prezrivo frknu. "Tuini, ne tadini", ree, "ali oni nemaju s time nikakve veze. Moj gospodar je razgovarao sa doktorima. To je samo jedna nova vrsta gnojnog crva." Ta uasna bolest bila je, i bez novih vrsta, dovoljno zlo. Znali smo da sva ljudska imovina za koju se otkrije da je tom boleu zaraena bude odmah ubijena, isto kao to se ubija zaraena stoka; a le bude spaljen tu gde je pao. Nisu ubili Gazdu, nego se Kua napunila doktorima, a gospa Tazeu je ostajala dan i no uz krevet svoga mua. Surovo je to umiranje bilo. Trajalo je dugo, nikako da prestane. Gospodar omeke je u svojim patnjama stvarao uasne zvuke, krike i urlike. Da ne poveruje da ljudsko bie moe satima da jaue tako, kao on. Meso mu je gnojilo i otpadalo, ludeo je, ali nikako da bude mrtav. gospa Tazeu je postajala kao senka, Erod se punio snagom i uzbuenjem. Ponekad bi mu oi zasijale upravo kad bi uo urlike svoga oca. aputao bi "gospo Tualo, smiluj mu se", ali se tim kricima hranio. Znala sam od Geua i Ahasa, koji su sa njim odrastali, kako ga je otac muio i prezirao, i kako se Erod zaricao da e biti sve to njegov otac nije i rasturiti sve to je njegov otac napravio. Ali gospa Tazeu je svemu tome uinila kraj. Jedne noi naredila je svim ostalim negovateljima da se udalje, to je i inae esto radila, i onda ostala da sedi sama uz umirueg oveka. Kad on poe zavijati od bolova, ona uze svoj mali no za ivenje i zakla ga. Onda nekoliko puta isee vene na svojim zglavkovima, sve popreno, popreno, lee pored njega, i tako umre. Moja mati je provela celu tu no u susednoj sobi. Rekla je da se pomalo udila to je tiina, ali, tako je umorna bila, brzo je zaspala; a ujutro je ula i nala njih dvoje kako lee u svojoj hladnoj krvi. Ja sam samo jedno elela, a to je da plaem za mojom gospoom, ali sve je bilo u zbrci. Sve to se nalo u bolesnikovoj sobi mora biti spaljeno, rekli su doktori, a i tela moraju biti spaljena, bez odlaganja. Kua je ve bila pod karantinom, tako da su samo svetenici same Kue mogli uestvovati u pogrebu. Bilo je zabranjeno da ma ko izie sa imanja u sledeih dvadeset dana. Meutim, doktori su poeli odlaziti, im im je Erod, koji je sada bio Gospodar omeke, saoptio ta namerava da uradi. ula sam neku Ahasovu nejasnu priu o tome, ali onako ojaena, nisam ba obratila panju. Pred kraj tog dana, sva ljudska imovina Kue stajala je ispred gospine Kapele tokom pogreba. Prvo smo sluali pesme i molitve koji dopirahu izunutra. Gazde i odseslobodni bili su izveli sav narod iz naselja baraka; svi oni su stali iza nas. Videli smo izlazak povorke, dva bela odra koja su ljudi nosili, paljenje lomaa, dizanje crnog dima. Mnogo pre nego to se dim prestao uzvijati, novi Gospodar omeke prie svima nama. Mi smo jo stajali. Erod se popeo na jednu malu uzvisinu iza kapele i progovorio glasom snanim, kakav nikad ranije ne uh od njega. U Kui je on veito aputao u mraku. A sad je govorio po danu, i to jakim glasom. Nije on jo imao ni dvadeset godina. Ree nam: "ujte, ljudi: bili ste robovi, a slobodni biete. Bili ste moja imovina, a 76

od sad e svako od vas biti vlasnik svog sopstvenog ivota. Ja sam jutros poslao vladi dokumente o manumisiji, a to znai osloboenju, za svih etiri stotine jedanaest mukaraca, ena i dece koji su na imanju omekeovih bili ljudska imovina. Ko doe ujutro u Kuu brojanja, dobie od mene papir o tome. U tim papirima pie za svakoga od vas da je od sada slobodna osoba. Nikada vie ne moete biti porobljeni. Od sutra, slobodni ste da radite to vam je volja. Bie i novca za svakoga od vas, da imate sa ime zapoeti novi ivot. Neete dobiti onoliko koliko zasluujete, koliko ste zaradili svim vaim radom za nas, nego onoliko koliko ja vama mogu dati. Ja odlazim sa omekea. Idem u glavni grad, gde u raditi za slobodu svih robova na Verelu. Dan slobode, koji je na Jeove stigao, blii se i nama, i uskoro e doi. Ko god eli da poe sa mnom, neka poe! Ima posla za sve nas!" Upamtila sam sve to je rekao. Tano to su bile njegove rei. Kad ovek ne ita, i kad mu glava nije puna slika iz mree, izgovorene rei ostaju duboko u pameti. Kad je prestao govoriti, zavladala je takva tiina kakvu ja u ivotu ula nisam. Jedan od lekara poe govoriti Erodu, buniti se da niko ne sme ii napolje, zbog karantina. "To zlo je sagorelo u vatri", ree Erod, irokim zamahom ruke pokazavi ka crnom dimu koji se i sad dizao. "Ovo je bilo zlo mesto, ali odsad vie nikakvo zlo nee polaziti iz omekea!" Na to, poe se uzdizati jedan spori zvuk meu narodom iz baraka, koji je iza nas stajao; zvuk koji je narastao u veliku buku. Bilo je to klicanje i radovanje, pomeano sa kuknjavom, plaem, dernjavom, pevanjem. "Gospode Kamije! Gospode Kamije!" vikali su mukarci. Jedna stara ena istupi napred: moja baba. Progurala se kroz nas iz Kue kao da smo itno polje. Stala je, ipak, prilino daleko od Eroda. Ljudi utihnue, da uju ta e baba rei. A ona ree: "Gospodaru, da li nas ti izbacuje iz kua naih?" "Ne", ree on. "To su vae kue. Zemlja je vaa, pa treba i da je koristite. Ovo je va dom, a vi ste slobodni!" Na ovo, poe nova dernjava, toliko jaka da sam ja onda unula i pritisnula ake na ui; plakala sam, ali sam i vikala, zajedno sa ostalima, hvalei Gospodara Eroda i Gospoda Kamija. Plesali smo i pevali tu, na domak dve lomae koje su jo gorele, sve dok nije zalo sunce. Naposletku su babe i odseslobodni poveli narod natrag u barake, govorei im da jo nemaju papire. Mi iz Kue odvukli smo se nekako u Kuu, priajui o sutranjem danu, kad emo dobiti nau slobodu, nae pare i nau zemlju. Celog sledeeg dana sedeo je Erod u kancelariji, koju smo zvali 'Kua brojanja', popunjavao papire za svakog roba ponaosob i svakome odbrojavao istu svotu: po sto kua, u gotovom novcu. Osim toga, svako je dobio i ek, vuen na banku nae oblasti, koji je glasio na pet stotina kua, ali se etrdeset dana nije mogao unoviti. To je, objasnio je on svakome, zato da bi bili zatieni od bezobzirnih ljudi pre nego to naue kako da postupaju sa svojim novcem. On je njima savetovao da naprave kooperativu, da ujedine svoje fondove, da vode imanje demokratski. Jedan starac, sakat u obe noge, istrao je iz kancelarije viui: "Pare u banci, Gospode!" Plesao je hitrim skakutanjem na svoje dve izobliene noge. "Pare u banci, Gospode!" Ako bi hteli, ponavljao im je Erod uporno, mogli bi sauvati pare i stupiti u vezu sa Hamom, koja bi im pomogla da, za taj iznos, kupe karte za Jeovu. "Oh, o, Je-o-ve", poeo je neko da peva, a ostali prihvatili. Ali izmenili su rei: Ba svako e o-ti-i. Oh, o, Je-o-ve, ba svako e o-ti-i. To su pevali tokom celog dana. Nita nije moglo izmeniti tugu te pesme. Plae mi se sada, kad se setim tog dana, te pesme. Sledeeg jutra Erod je otiao. Jedva je i ekao da pobegne sa mesta svog jada i da pone novi ivot u glavnom gradu, gde e raditi za slobodu. Meni nije rekao zbogom. Poveo je Geua i Ahasa sa sobom. Svi lekari i lekarski pomonici i njihova ljudska imovina otili su dan pre toga. Gledali smo kako se Erodova letea kola podiu u vazduh. Vratili smo se u Kuu. Liila je na neto mrtvo. U njoj nije bilo ni vlasnika, ni gospodara, niti ikoga ko bi nam rekao ta da radimo. Moja majka i ja smo ule unutra da spakujemo i ponesemo nau odeu. Gotovo nita nismo jedna drugoj rekle, ali smo oseale da ne moemo tamo ostati. uli smo druge ene koje su jurcale kroz bezu, preturale po sobama gospe Tazeu, kroz njene ormane, smejale se i vriskale od uzbuenja, pronalazile nakit i druge dragocenosti. uli smo u holu zgrade muke glasove: glasove Gazda. Bez ijedne rei moja majka i ja 77

smo, nosei samo ono to nam se zateklo u rukama, izile na zadnja vrata, provukle se neujno kroz ive ograde vrtova i trale sve do baraka. Velika kapija kmetskog naselja stajala je otvorena. Kako vam mogu opisati ta je to za nas znailo, taj prizor, ta otvorena kapija? Kako vam mogu opisati? 2. Zeskre Erod pojma nije imao kako se upravlja imanjem, jer upravljali su uvek Gazde. I on je bio zatvorenik. iveo je u svojim ekranima, snovima i vizijama. Babe i ostali u naselju baraka provedoe celu tu no pokuavajui da smisle neki plan, da okupe narod da bi se mogao braniti. Onog jutra kad smo majka i ja utrale, kmetovi su uvali naselje: kmetovi koji su nosili poljoprivredne alatke prepravljene u oruje. Babe i odseslobodni organizovali su izbore za vou. Izabran je jedan snaan, kod svih omiljen poljski radnik. Nadali su se da e na ovaj nain zadrati mlade mukarce uz sebe. Ali ve po podne ta nada propade. Mladii poee da divljaju. Otili su do Kue da je opljakaju. Gazde su pucale na njih sa prozora i ubile mnoge; a mnogi drugi mladii su se razbeali. Gazde su ostale utaborene u Kui, gde su pili vino omekeovih. Vlasnici drugih plantaa poeli su doletati u pomo ovim Gazdama. Sluali smo kako sleu kola, jedna za drugim. Oni kmetovi koji su ostali u Kui dopali su sada na milost i nemilost ovih pridolica. A mi u naselju opet smo zatvorili kapiju. One ogromne reze premestili smo sa spoljanje strane na unutranju i mislili smo da emo, na taj nain, provesti bezbedno bar tu jednu no. Ali u pono oni su doli sa tekim traktorima i guranjem sruili zid. U naselje je upalo oko stotinu ljudi, naih Gazda, ali i vlasnika svih drugih plantaa u tom kraju. Imali su vatreno oruje. Mi smo se branili poljoprivrednim alatkama i komadima drveta. Jedan ili dvojica od njih bili su ranjeni ili ubijeni. A oni su nas ubijali koliko god im se htelo, a onda su poeli da siluju. To je potrajalo do ujutro. Jedna grupa tih ljudi pokupila je sve babe i sve stare kmetove; drali su ih i pucali im meu oi, kao to ubijaju stoku. I moju babu su tako. Ne znam ta je bilo sa mojom majkom. Kad su me, ujutro, odvodili, nisam videla nijednog ivog kmeta. A bele papire sam videla kako lee u krvi, na zemlji. Papire slobode. U ivotu je ostalo samo nekoliko nas devojaka i mladih ena. Nas su nagnali u jedan kamion i odvezli na poletite. Tamo su nas naterali da uemo u letea kola. Gurali su nas i udarali tapovima. Onda nas je to ponelo u vazduh. Ja tad nisam bila pri istoj svesti. O tim dogaajima znam samo ono to su mi druge ene ispriale kasnije. Nale smo se u jednom naselju baraka, koje je u svemu nalikovalo na nae. Ja sam mislila da su nas vratili kui. Gurali su nas ka merdevinama za odseslobodne, tako da smo morale niz njih sii. Jo je bilo jutro, i trudbenici su bili napolju, na radu, a unutar palisade, u naselju, bili su samo stari mukarci, babe i tenad. Babe su pole ka nama, namrtene i ljute. U prvo vreme nisam razumela zato su to sve neke nepoznate. Pogledom sam traila moju babu. One su se plaile nas, mislei da smo begunice. Ve nekoliko godina su pojedini robovi sa plantaa beali, pokuavajui da se dokopaju gradova. One su mislile da smo mi one koje je nemogue ubediti i da emo im doneti neke nevolje. Ipak, pomogle su nam da se operemo i dale nam jedno mesto blizu kule odseslobodnih. Rekoe da nijedna koliba nije slobodna. Rekoe da je to imanje Zeskra. Nisu htele ni da uju ta je bilo kod omekeovih. Nisu elele nau prisutnost. Niti nau nevolju. Spavale smo tako, na goloj zemlji, bez ikakvog zaklona. Nekoliko kmetova preskoilo je jarak. Oni su nas silovali, zato to nije bilo nieg to bi ih spreilo, nikog kome bismo mi ita vredele. Bile smo odve slabe i bolesne da im se odupremo. Samo jedna od nas, devojka po imenu Abju, pokuala se tui sa njima. Prebili su je do besvesti. Ujutro nije mogla da hoda, ni da govori. Ona je naprosto ostavljena tako kad su Gazde dole i pokupile nas. I jo jednu devojku su ostavili na tom mestu, jednu krupnu seosku devojku koja je na glavi imala velike bele oiljke nalik na razdeljke u kosi. Dok smo odlazili, pogledala sam je i videla da je to Valsu, moja nekadanja prijateljica. Bile smo tu zajedno, a nismo prepoznale jedna drugu. Ona ostade u praini, sedei, glave pognute. Pet nas je privedeno iz naselja baraka u Kuu porodice Zeskra, u prostorije za kmetice. Tu sam, jedno krae vreme, imala bar neku nadu, jer sam umela da budem dobra slukinja. Nisam tada znala koliko 78

se Zeskre razlikuju od omekeovih. Kod ovih Zeskra, Kua je bila puna ljudi, puna vlasnika i gazda. Velika je to porodica bila, nije bio samo jedan Gospodar kao kod omekeovih nego desetak njih, a svaki sa svojim pratiocima, roacima i gostima, tako da je i po trideset, i po etrdeset mukaraca boravilo na mukoj strani, i isto toliko ena u bezi, a kuno osoblje sastojalo se od pedeset ili vie kmetova i drugih. Nismo dovedene da budemo kune pomonice, nego samo ene za upotrebu. Okupali su nas i ostavili u sobi za takve. Bila je to jedna velika soba u kojoj ni u jednom kutku nije bilo nimalo privatnosti. Deset ili vie ena za upotrebu ve je bilo tu. One meu njima koje su svoj posao volele nerado su gledale na na dolazak, mislei da emo im biti takmaci; one druge su nas pozdravile dobrodolicom, u nadi da bismo mi mogle zauzeti njihova mesta, a one biti prebaene u kune pomonice. Ali nijedna nije bila mnogo neljubazna, a neke su bile ba dobre, dale su nam poneto da obuemo, jer sve do tad bile smo sasvim nage, a i teile su najmlau od nas, Mio, kmeticu-devojicu od nekih deset ili jedanaest godina ije je belo telo bilo posvuda proarano modricama mrkim i plavim. Jedna od njih bila je visoka ena po imenu Sezi-Tual. Ona me je gledala sa ironinim izrazom lica. Neto u njoj navelo je moju duu da se probudi. "Nisi ti prainarka", ree ona. "Crna si kao sam Gospod avo Zeskra lino. Beba nekog gazde, to si ti, a?" "Ne gospoo", rekoh ja. "Dete gospodnje. I dete Gospodara. Moje ime je Rakam." "Tvoj deda nije postupao prema tebi osobito dobro u poslednje vreme", ree ona. "Moda bi trebalo da se moli Tuali gospi Milostivoj." "Milosti ne traim", rekoh. Od tad me je Sezi-Tual volela, pa sam bila pod njenom zatitom, koja mi je bila potrebna. Skoro svake noi slate smo na muku stranu. Kad su bile zabave sa krkanlukom, u neko doba gospe bi otile iz trpezarije. Tada smo mi uvoene, da sedimo vlasnicima u krilu i pijemo vino sa njima. Upotrebljavali su nas tu, na kauima, ili su nas vodili u svoje sobe. Mukarci Zeskre nisu bili svirepi. Neki su voleli da siluju, ali veina je vie volela da zamilja da mi njih elimo i da elimo da radimo upravo isto to se i njima hoe, pa ma ta to bilo. Takve mukarce bilo je mogue zadovoljiti, i to one prve glumljenjem straha i pokornosti, a one druge popustljivou i glumljenjem silnog uivanja. Meutim, neki od gostiju njihovih bili su mukarci sasvim druge vrste. Nije postojao nikakav zakon protiv oteivanja ili ubijanja ene za upotrebu. To se moda ne bi dopalo njenom vlasniku, ali bila je stvar njegovog ponosa da to ne kae: jer od njega se oekivlo da ima tako mnogo kmetica, da jedna manje ili vie ne znai nita. Zato su pojedini mukarci koji zadovoljstvo nalaze u muenju dolazili na gostoljubiva imanja kao to je bila Zeskra da se iive. Sezi-Tual, koja je Starom Gospodaru bila najomiljenija, mogla je otii kod njega i pobuniti se protiv takvih; to je i inila, pa takav gost vie nikada nije pozivan. Ali, dok sam ja boravila tamo, Mio omekeovih, ta sitna devojica, ubijena je. Jedan gost ju je vezao za krevet, a oko njenog vrata stegnuo vor tako jako da se ona guila i uguila dok ju je on upotrebljavao. Neu vie priati o takvim stvarima. Rekla sam sve to sam morala. Postoje neke istine koje nisu korisne. Svako znanje je lokalno, rekla je moja prijateljica. Da li je istina, tamo gde je to istina, da je to dete moralo umreti na takav nain? Da li je istina, tamo gde je to istina, da ona nije morala umreti na takav nain? Mene je esto upotrebljavao Gospodar Jaseo, sredoveni ovek kome se dopadala moja crna koa. Govorio mi je "Moja gospo". Takoe me je nazivao 'buntovnicom', zato to su sad oni nazivali ono to se kod omekeovih desilo - pobuna robova. U onim noima kad on nije slao po mene sluila sam bilo kome. Provela sam tako u Zeskri dve godine. Jednog jutra, veoma rano, doe Sezi-Tual do mene. Pozno u noi bila sam dola iz postelje Gospodara Jaseoa. Malo je ena bilo u tom trenutku u naoj sobi, jer je prethodne noi bila gozba i pijanka, pa su gosti pozvali ba sve devojke za upotrebu. Sezi-Tual me je probudila. Imala je udnu kosu, sitno-kovrdavu, bun. Pamtim njeno lice iznad mene i kosu kako se u tim kovrdicama iri na sve strane oko tog lica. "Rakam", apnula je ona, "noas je sa mnom razgovarao jedan od kmetova naih gostiju. Dao mi je ovo. Rekao je da se zove Suhame." "Suhame", ponovila sam. Bila sam pospana. Pogledala sam ta to ona dri i prua ka meni: neki prljav, izguvan papir. "Ne znam da itam!" rekla sam zevajui, nestrpljiva. Ali onda sam pogledala i prepoznala taj list hartije. Znala sam ta na njemu pie. Bila je to moja hartija slobode. Svojevremeno sam gledala kako Gospodar Erod ispisuje moje ime na njoj. On je, ispisujui svako ime, govorio glasno, da bismo mi znali ta pie. Zapamtila sam veliki, kitnjasti razmah prvog slova, 79

koji se ponovio i u mom drugom imenu: Radose Rakam. Uzeh taj papir rukom koja se tresla. "Odakle ti ovo?" upitah. "To ti bolje pitaj tog Suhamea", ree ona. Tek sad sam ula znaenje u tom imenu: su-Hame, 'od Hame'. Bilo je to ime-lozinka. To je i Sezi-Tual znala. Posmatrala me je, a onda se naglo sagnula i prislonila elo na moje elo. Dah joj je zapeo u grlu. "Ako mogu, pomoi u", apnula je. Imala sam susret sa 'Suhameom' u jednoj od naih ostava za hranu. im sam ga videla, prepoznala sam ga: Ahas, onaj koji je, kao i Geu, bio miljenik Gospodara Eroda. Sitan, utljiv mladi prainaste boje koe, na koga nikad nisam obraala mnogo panje. Imao je prodoran, pronicljiv pogled; u ono doba, kad smo Geu ili ja govorili, mislila sam da nas Ahas gleda zlobno. Pomno je zurio u mene i sad, ali mu je lice bilo nekako udno, bezizraajno. "Zato si ti ovde sa tim Gospodarom Boebom?" rekla sam. "Zar nisi slobodan?" "Jednako sam slobodan kao i ti." Njegovo je lice poelo oivljavati, gubiti onu mrtvu 'belost' koju je imalo kad me je ugledao. "Gospa Boeba je lanica Zajednice. Ja radim u Hami. Pokuavao sam pronai ljude sa imanja omekeovih. uli smo da ovde ima nekoliko ena odande. Rakam, ima li jo ivih osim tebe?" Glas mu je bio blag. Kad je izgovorio moje ime, dah mi je zastao a grlo se steglo. Izgovorila sam njegovo ime, a onda se sasvim primakla Ahasu i zagrlila ga. "Ratual, Ramajo i Keo su jo ovde", kazala sam. On me je pridravao neno. "A Valsu je u naselju baraka", nastavila sam, "ako je jo iva." Plakala sam. Nisam nijednom zaplakala jo od Mioine smrti. I Ahas je bio u suzama. Priali smo, tada i kasnije. On mi je objasnio da smo mi zaista, po zakonu, slobodne, ali da zakon nita ne znai na farmama. Vlada ne eli da se mea izmeu vlasnika i onih osoba za koje vlasnici tvrde da su njihovi kmetovi. Ako bismo se pozvale na naa prava, Zeskre bi nas verovatno poubijali, jer bi smatrali da smo ukradena imovina koja im donosi bruku i sramotu. Moramo pobei, ili nas mora neko ukrasti, u svakom sluaju moramo se doepati grada, prestonice, da bismo imali iole ikakvu bezbednost. Morali smo biti sigurni da niko od osoblja Zeskra nee da nas oda, iz zavidljivosti ili iz ulizitva. Ja sam jedino u Sezi-Tual imala puno poverenje. Ahas je organizovao nae bekstvo, uz pomo Sezi-Tual. Ja sam nju pokuala ubediti da poe sa nama, ali ona je smatrala da bi, bez isprava o slobodi, morala uvek da se krije, i da bi to bilo gore od njenog sadanjeg ivota u Zeskri. "Mogla bi otii na Jeovu", rekla sam ja. Nasmejala se. "Sve to ja znam o Jeovi jeste da se ba niko nije vratio. Zato beati iz jednog pakla u drugi pakao?" Ratual se opredelila da ne poe sa nama; bila je najomiljenija kmetica jednome mladom Gospodaru i zadovoljna da ostane tako. Ramajo, najstarija od nas od omekeovih, i Keo, kojoj je sad bilo oko petnaest godina, odluie da pou. Sezi-Tual je otila u kmetsko naselje i ustanovila da je Valsu jo iva i da radi kao trudbenica na njivama. Urediti bekstvo za nju bilo je daleko tee nego za nas. Ona je mogla beati samo danju, preko njiva, pred oima nadzornika i gazdurina. Bilo je teko ak i razgovarati sa njom, jer su babe bile nepoverljive. Ali Sezi-Tual je uspela, a Valsu joj ree da e uiniti sve, samo da 'opet vidi svoj papir'. Letea kola gospe Boebe ekala su nas na rubu velikog polja gede, jednog na kome je berba bila tek zavrena. Bilo je pozno leto. Ramajo, Keo i ja izile smo iz kue peice, u toku tog jutra, ali ne u isto vreme. Niko nije stalno straario nad nama, zato to nismo imale kuda otii. Zeskra lei u okruenju drugih velikih plantaa, tako da odbegli rob ne bi naao nijednog prijatelja u okolnih nekoliko stotina ili ak hiljadu kilometara. Jedna po jedna, razliitim putanjama, prole smo kroz ume i polja, i to celim putem se skrivajui i uei, i dospele do letikola, gde nas je Ahas ekao. Moje srce je gruvalo, gruvalo, toliko da nisam mogla disati. Tu smo ekali Valsu. "Eno je!" ree Keo, koja je sedela iznad nas, na krilu leteih kola. Pokazala je prstom preko iroke njive na kojoj je gede bio poseen tako da je ostala samo strnjika. Valsu je istrala iz gustog reda drvea koje je raslo sa druge strane njive. Trala je postojano, sa tekim zamahom, a ne kao neko ko se boji. Ali najednom je stala. Okrenula se. Jedan trenutak nismo znali zbog ega. Onda videsmo dva mukarca kako se odvajaju iz senke drvea. Oni su se stutili za njom. Nije beala od njih, nije htela da ih, na taj nain, dovede do nas. Pojurila je natrag, ka njima. Bacila se na njih kao lovna maka. Jo dok je bila u skoku, jedan od njih pucao je iz pitolja. U padu, ona obori jednog pod sebe. Onaj drugi nastavi da puca i puca. "Ulazi!" ree Ahas. "Sad!" Uletele smo navrat-nanos u 80

kola, koja su se podigla u vazduh, i sve to prividno u jednom jedinom trenu, u onom trenu kad je Valsu uinila taj veliki skok, kad se i ona uzdigla u vazduh, u smrt, u svoju slobodu. 3. Grad Ja sam moj papir o slobodi ispresavijala tako da se pretvorio u majuni paket. Stiskala sam ga u aci i nisam ga ni za tren isputala u kolima, i posle kad smo sleteli i poli javnim prevozom kroz gradske ulice. Kad je Ahas otkrio ta ja to stiskam u ruci, rekao mi je da se ne moram zbog toga brinuti. Nae manumisije su evidentirane u ministarstvu i bie potovane, ovde, u gradu. Mi smo slobodni ljudi, ree on. Mi smo gareoti, a to e rei, vlasnici koji nemaju nijednu imovinu. "Ba kao Gospodar Erod", ree on. To meni nije nita znailo. Trebalo je mnogo toga nauiti. Zadrala sam ja moju hartiju slobode u aci, sve dok nisam nala bezbedno mesto da je uvam. Imam je i sad. Proetali smo malo po ulicama, a onda nas je Ahas poveo u jednu od ogromnih zgrada koje su stajale jedna do druge du plonika. Ree da je to naselje, ali upotrebio je istu re kao za naselje kmetova; ali mi smo smatrale da to mora biti vlasnika kua. Tamo nas je pozdravila jedna sredovena ena. Imala je bledu kou, ali je govorila i ponaala se kao vlasnica, pa ja nisam znala ta je ona. Rekla je da se zove Res i da je iznajmljena 'pod rentu', kao i takoe da je stareina za tu kuu. Pod rentu su kmetovi davani kompanijama. Ako ih unajmi velika kompanija, onda oni ive u kompanijinim naseljima, ali u gradu je bilo mnogo, mnogo iznajmljenih koji su radili za male kompanije ili su sami vodili neki posao, a stanovali su u zgradama iji vlasnik oekuje zaradu od toga, takozvanim 'kmetskim otvorenim naseljima'. U takvim mestima, stanari moraju potovati policijski as i vrata moraju nou biti zakljuana, ali to je sve; sami upravljaju sobom. Ovo je bila jedna takva zgrada. Imala je podrku Zajednice. Neki od stanara bili su iznajmljenici, a mnogi drugi bili su kao mi, gareoti koji su nekada bili robovi. Vie od sto ljudi ivelo je tu, u etrdeset stanova. Postojalo je nekoliko nadzornica, koje bih ja nazvala babama, a ovde su za njih govorili da su stareine. Na zemljinim velikoposedima duboko u pokrajini, duboko u prolosti, gde je ivot bio zatien kilometrima zemlje i vekovnim obiajima i vrstom odlunou da se ostane u neznanju, svaki komad 'ljudske imovine' bio je potpuno preputen milosti i nemilosti vlasnika, svakog i bilo kakvog vlasnika. A mi smo odatle preskoile u ovu veliku gomilu od dva miliona ljudi gde ni za ta i ni za koga nije postojala zatita od sluajnosti ili promene, gde smo morale uiti najbre to moemo, i to jedno znanje, kako da se odrimo u ivotu, ali gde je na ivot bio u naim sopstvenim rukama. Ja nikad do tada nisam videla ulicu. Nisam umela proitati ni jednu jedinu re. Mnogo sam imala da uim. Res je to inila oiglednim. Bila je graanka, hitra u mislima i reima, nestrpljiva, agresivna, osetljiva. Ja dugo nisam mogla osetiti nikakvu naklonost prema njoj - tavie, nisam je mogla ni razumeti. Pored nje sam imala oseaj da sam glupa, spora, tupava. esto sam se ljutila na nju. Sad je u meni postojao bes. Dok sam ivela u Zeskri, nisam se ljutila. Nisam mogla. To bi me proderalo. Ovde je bilo prostora za ljutnju, ali nisam imala na ta korisno da upotrebim tu ljutnju. ivela sam sa njom u tiini. Keo i Ramajo imale su jednu veliku zajedniku sobu, a ja malu, do njihove. Nikada ranije nisam imala sobu samo za sebe. U prvo vreme sam se u njoj oseala usamljeno i nekako postieno, ali uskoro mi se dopalo. Prva stvar koju sam ja uradila slobodno, kao slobodna ena, bila je ta da sam zatvorila svoja vrata. Nou sam zatvarala vrata i uila. Tokom dana, imali smo radnu obuku pre podne, a nastavu po podne: itanje i pisanje, aritmetiku, istoriju. Moja radna obuka bila je u jednoj maloj radionici gde smo od hartije i tankog drveta pravili sanduie za kozmetiku, za slatkie, za nakit i sline stvari. Mene su nauili da obavim sve one razliite etape tog posla, od poetka do kraja, dakle i pravljenje i ukraavanje kutija; jer, tako se u gradu uglavnom radilo, radili su zanatlije-umetnici, svako je poznavao celinu svog zanata. Vlasnik te radionice bio je jedan lan Zajednice. Stariji radnici bili su iznajmljenici. Znalo se da u i ja poeti da dobijam platu im se moja obuka zavri. Do tada, izdravao me je Gospodar Erod, i mene i Keo i Ramajo, kao i nekoliko mukaraca sa plantae omekeovih; ti ljudi su iveli u drugoj kui. Erod nam nikada nije doao u posetu. Ja mislim da nije eleo da vidi nikoga od ljudi koje je na onako katastrofalan nain oslobodio. Ahas i Geu mi rekoe da je prodao glavninu zemlje omekeovih i poeo troiti taj novac u korist Zajednice, ali i svoje politike promocije, zato to je sad postojala Radikalna stranka koja se zalagala za emancipaciju. 81

Geu je doao nekoliko puta da me vidi. Postao je graanin, sav fino doteran, pun znanja. Oseala sam, dok me je gledao, da razmilja o onome kako sam bila ena za upotrebu, kod Zeskra. Zato sada nisam volela da se viam s njim. Onom Ahasu, o kome nita nisam mislila u starim danima, sad sam se divila, jer sam znala da je hrabar, odluan i dobar. On je bio taj koji nas je traio, naao, izbavio. Ja sam sad bila besna na svakog mukarca koji bi me pogledao onako kako mukarci gledaju ene. Bila sam ljuta i na ene koje su me gledale i sagledavale seksualno. Za gospu Tazeo ja sam bila samo telo, nita vie. I u Zeskri sam bila samo to. ak i za Eroda, koji me nije hteo ni dodirnuti, bila sam samo to. Meso koje treba ili ne treba pipati, kako ko voli. Upotrebiti ili ne, kako se ko opredeli. Mrzela sam seksualne delove sebe, genitalije, dojke i zaobljenost kukova i stomaka. Jo od detinjstva oblaili su me u mekanu odeu udeenu da naglasi seksualnost enskog tela. Kad sam poela dobijati platu, im sam uzmogla kupovati ili praviti odeu za sebe, prela sam na tvrde, teke tkanine. Deo tela koji sam najvie volela bile su moje ake, tako pametne u radu, i glava, ne mnogo pametna za uenje, ali ipak sposobna da naui, ranije ili kasnije, ma koliko dugo se morala oko toga truditi. Erod je svojevremeno govorio o promeni, da, ali o nekoj takvoj promeni koju bi izveli vlasnici. Mi smo bili ono to treba menjati, putati na slobodu, kao to smo ranije bili ono to treba posedovati. Iz istorije sam saznala da svaka sloboda mora da se napravi. Ona ne moe biti data. Prva knjiga koju sam proitala samostalno bila je istorija Jeove, napisana vrlo jednostavno. Tu je pisalo o danima naseljavanja, o etiri korporacije, o onom stranom prvom veku kad su brodovi nosili robove-mukarce na Jeovu, a dragocene rude nazad. Robovi-mukarci bili su tako jeftini da su ih gonili da rmbaju dok ne crknu, nekoliko godina u rudniku, a onda uvozili nove. Oh, o, Jeove, ba niko da se vra-ti. Onda su korporacije poele da alju i izvestan broj ena, da bi one radile i razmnoavale se, pa su se tokom godina kmetovi prelivali iz plantanih naselja i stvorili gradove - itave velike gradove, poput tog u kome sam se ja nala. Samo, u gradovima nisu upravljali gazde i vlasnici, nego sami kmetovi, kao sad ovom zgradom. Na Jeovi, kmetovi su bili vlasnitvo korporacija. Mogli su i da dobiju slobodu za pare, dajui korporaciji deo svojih prihoda, na onaj nain kako u nekim delovima Voe Dea napoliari obrauju zemlju, a pola prihoda daju vlasniku. Na Jeovi, takve nazivaju osloboenicima. Ne slobodnim ljudima, nego osloboenicima. A onda, pisalo je u toj istoriji koju sam itala, oni poee da misle: zato mi nismo slobodni ljudi? Pa su zato izveli revoluciju, Osloboenje. Poelo je na jednoj plantai zvanoj Nadami, pa se odatle irilo. Trideset godina su se oni borili za svoju slobodu. I pre samo tri godine su se izborili, dobili su rat, a izbacili napolje i korporacije i vlasnike i gazde, sve to, sa svoga sveta. Plesali su i pevali po ulicama, sloboda, sloboda! Ta knjiga, koju sam ja itala (polako, ali sam je itala) tampana je bila ba tamo, na Jeovi - u Slobodnom Svetu. A na Verel su je preneli tuini iz svemira. Za mene je to bila sveta knjiga. Upitala sam Ahasa kako je sad na Jeovi, a on ree da tamo sastavljaju vladu i piu savren ustav, da bi svi ljudi bili jednaki pred zakonom. A na mrei, na vestima, javljali su da na Jeovi sve prati od meusobne borbe, da tamo nikakve vlade i nema, da narod krepava od gladi, da plemenski divljaci besne po pokrajinama, a bande mladih kriminalaca po gradovima, da su red i zakon sasvim propali tamo. Davanje i uzimanje mita; neznanje; pokuaj je to osuen na neuspeh, svet koji umire, govorili su. Ahas je govorio da je vlada Voe Dea, koja je vodila i izgubila rat protiv Jeove, sada u strahu da ne pone Osloboenje i na Verelu. "Ne veruj ni u kakve vesti", savetovao je on mene. "A naroito na u vesti sa neareala. Nikad se ne ukljuuj u njih. Jednako su lane, ali ti daju da vidi, oseti, a onda poveruje. A oni to znaju. Nisu njima potrebne puke, ako su vlasnici naih umova." Vlasnici nemaju nijednog reportera na Jeovi, nijednu kameru, ree on; te 'novosti' izmiljaju i snimaju uz pomo glumaca. Na Jeovu je doputen pristup samo nekolicini tuina, onih sa Ekumena; tavie, Jeovci raspravljaju da li i tu nekolicinu da poalju napolje, pa da svet koji su osvojili ostane samo njima. "U tom sluaju, ta bi bilo s nama?" pitala sam, jer bila sam poela razvijati neke svoje sanjarije da otputujem tamo, u Slobodni Svet, im Hame uzmogne iznajmiti brodove i poslati ljude. "Neki na Jeovi govore da kmetovi mogu doi. Drugi kau da Jeova ne moe toliki broj da ishrani, bila bi prenakrcana. O tome se sad vodi rasprava, demokratski. Bie odlueno na prvim jeovskim izborima, uskoro." I Ahas je sanjario o odlasku tamo. Zajedno smo priali o tom naem snu onako kako zaljubljeni priaju o svojoj ljubavi. Ali nijedan brod nije kretao za Jeovu. Hame nije mogla dejstvovati otvoreno, a Zajednici je bilo zabranjeno da dejstvuje umesto Hame. Ekumen je ponudio da preveze svojim brodovima sve koji hoe da 82

preu, ali je vlada Voe Dea uskratila dozvolu za korienje bilo kog svemirskog poletita za te svrhe. Rekoe da mogu sami da prevoze svoj narod, ali da nijedan Verelac nee napustiti Verel. A tek je etrdeset godina prolo otkako je Verel konano dopustio tuinima da slete i da uspostave diplomatske odnose. itajui istoriju dalje, poela sam pomalo razumevati prirodu ljudi koji su na Verelu dominirali. Ta rasa crne koe koja je pokorila sve druge narode Velikog kontinenta, a onda i celi svet, ta rasa koja je sebe nazvala vlasnicima, ivela je u uverenju da postoji samo jedan nain da se bude. Verovali su da jesu ono to ljudi treba da budu, da ine ono to treba da se ini i da znaju sve to ima da se zna. A svi ostali narodi Verela, ak i kad su se njima suprotstavljali, oponaali su ih, pokuavali su postati vlasnici i na taj nain su postajali vlasnitvo. Onda je sa neba doao jedan narod koji je izgledao drugaije, radio drugaije i znao drugaije, i nije se dao pokoriti ni porobiti; sa takvim narodom rasa vlasnika nije htela da ima nikakva posla. I tek posle etiri stotine godina priznala je da je naila na sebi ravne. Bila sam u masi na jednom mitingu Radikalne stranke. Na mitingu je i Erod govorio, divno kao i uvek. Primetila sam u gomili naroda jednu enu koja je stajala pored mene i sluala. Njena koa bila je neke neobine narandasto-smee boje kao kora pinija, a u uglovima njenih ouju videla se belina. Pomislila sam da je ena bolesna - od gnojnih crva, moda; tako se koa Gospodara omekea menjala, a u njegovim oima takoe su se pojavile beonjae. Ona je bacila pogled na mene, osmehnula se malo i opet posvetila panju govorniku. Njena kosa bila je nakovrdana u bun ili oblak, kao kod Sezi-Tual. Odea joj je bila od neke tanane tkanine, i po nekoj udnoj modi. Meni poe svitati, ali veoma sporo, ta je ona; poeh razumevati da je ona dola sa jednog sveta nezamislivo dalekog. udo je bilo da ona i sa tako udnom koom, kosom, oima i umom ipak jeste ljudsko bie, kao to sam i ja; u to nisam sumnjala. Jer, osetila sam da jeste. Upravo to me je, na trenutak, duboko uznemirilo. Onda je uznemirenost prestala, a poela ogromna radoznalost, maltene enja, privuenost ka njoj. Poelela sam da upoznam tu enu, da znam sve to i ona zna. U meni se borila dua vlasnika sa slobodnom duom. Tako e kod mene biti doivotno. Keo i Ramajo prestale su da idu u kolu im su nauile da itaju, piu i koriste kalkulator, ali ja sam nastavila. Kad vie nije postojao nijedan as na koji bih mogla ii u koli Hame, nastavnici su mi pomogli da naem kolske asove na mrei. Iako su svi nastavni predmeti bili pod kontrolom drave, nalo se tamo finih nastavnika, a i grupa iz celog sveta; priali su o knjievnosti, istoriji, o prirodnim naukama i o umetnostima. Ja sam uvek elela to vie istorije. Res, koja je bila lanica Hame, prva me ja odvela u Biblioteku Voe Dea. Poto je ta biblioteka bila samo za vlasnike, u njoj nije vrena dravna cenzura. Osloboeni kmetovi, oni svetlijih boja koe, uvek su izbacivani iz nje, pod ovim ili onim izgovorom; bibliotekari su nalazili naina za to. A ja ovako crna, pa jo u gradu uvebana da se drim sa jednim ravnodunim ponosom koji oveku omoguuje da izbegne mnoge uvrede i grdnje. Res mi je rekla da uetam kao da sam vlasnica cele biblioteke. Tako sam i uradila, i dobila sam sva prava korienja, niko nije postavio nikakvo pitanje. Tako poeh da itam slobodno, koju god sam knjigu htela u toj velikoj biblioteci, a proitala bih sve do poslednje da sam samo mogla. To je bilo moje uivanje, to itanje. Tu je bilo srce moje slobode. Moj se ivot sastojao uglavnom samo od rada na pravljenju tih kutija, to je bio posao dobro plaen, prijatan i u prijatnom drutvu, i od uenja i itanja. Nisam ni elela vie. Bila sam usamljena, ali ispunjena oseanjem da je ta usamljenost mala cena za ono to jesam elela. Ona Res, koja mi se u poetku nije dopadala, sad mi je bila prijateljica. Odlazila sam sa njom na sastanke Hame, ali i na izvesne zabave o ijem postojanju pojma ne bih imala da nije bilo Res. "Ajmo, seljoberka", rekla bi Res meni. "Vreme je da obrazujemo nae plantano tene." Pa bi me odvela u makilpozorite, ili u kmetske plesne dvorane gde je bila dobra muzika. Res je uvek htela da plee. Putala sam je da me ui tome, ali nije mi prijalo plesanje. Jedne noi, dok smo plesale 'sporae', njene ruke me poee stiskati, a ja pogledah u njeno lice i videh na njemu masku seksualne elje, blagu i 'praznu'. "Meni se ne plee", rekoh. Otile smo peice kui. Ispratila me je do sobe, a na vratima pokuala da me zagrli i poljubi. Bila sam toliko besna, da mi je muka pripala od besa. "Neu to!" rekla sam. "Izvini, Rakam", ree ona, tonom blaim nego to sam ikad od nje ula. "Znam kako se mora oseati. Ali ti mora to i savladati, nastaviti svoj ivot. Ja nisam mukarac, a elim te." Upala sam joj u re. "Mene je prvo upotrebljavala jedna ena, pre nego ma koji mukarac. Jesi li me pitala da li ja elim tebe? Nikada vie neu ja biti upotrebljena!" 83

Taj gnev i inat provalili su iz mene kao otrov iz zagnojene rane. Da je pokuala jo jednom da me pipne, razbila bih je. Ovako sam joj samo tresnula vrata ispred nosa. Tresui se sva, vratila sam se za radni sto, sela i nastavila itati knjigu koja je tamo bila otvorena. Sutra smo obe bile postiene i krute. Ali je Res imala i strpljenje, ispod te svoje gradske hitrine i grubosti. Nije ponovila pokuaj da sa mnom vodi ljubav, nego je pridobila moje poverenje i navela me da sa njom razgovaram kako ni sa kim drugim ne bih. Sluala je pomno, a onda mi govorila ta misli. Jednom prilikom, ona ree: "Seljoberka, skroz pogreno vidi stvari. A nije ni udo. Kako bi mogla videti ispravno? Ti misli da je seks neto to ti neko drugi radi. Nije. To je neto to ti radi. Zajedno sa nekim drugim. A ne nekom drugom. Ti nikad nisi nimalo seksa imala. Doivljavala si jedino silovanja." "Sve je to meni ispriao Gospodar Erod, odavno", rekoh ja. Ogorena sam bila. "I ba me briga kako se zove. Imala sam toga dosta. Dosta za ceo ivot. I drago mi je da budem bez toga." Res je iskrivila lice u grimasu. "Sa dva'es dve godine?" ree ona. "Moe neko vreme biti tako kako kae. Ako si srena, u redu. Ali razmisli o mojim reima. Veliki je to deo ivota, da se tek tako odsee." "Ako ba moram imati seks, mogu i sama da se zadovoljim", rekoh, ne marei da li e to nju povrediti. "Ljubav s time nema nikakve veze." "E, tu ti grei", ree ona, ali ja vie nisam ni sluala. Bila sam reena da uim od onih nastavnika i knjiga koje sama izaberem, ali da ne primam savete koje nisam traila. Odbijala sam da mi iko govori ta da radim ili mislim. Ako sam slobodna, biu slobodna sama, za sebe. Bila sam kao beba kad prohoda. I Ahas mi je davao savete. Rekao je da je glupo terati tako daleko sa obrazovanjem. "Ne postoji nita korisno to bi ti mogla raditi sa tolikim knjikim znanjem", rekao je on. "To je sluenje samoj sebi. Nama su potrebni voe i lanovi koji imaju praktine vetine." "Potrebni su nam nastavnici!" "Jesu", ree on, "ali ti si jo pre godinu dana znala dovoljno da postane nastavnik. ta e nam istorija drevnih vremena, ta e nam injenice o tuinskim svetovima? Pred nama je revolucija koju treba izvesti!" Nisam prestala itati, ali sam se poela oseati krivom. Preuzela sam da vodim nastavu u koli Hame, uila sam jednu grupu nepismenih kmetova i osloboenika da itaju i piu. Bio je to naporan posao. Teko je odrasloj osobi da ui, umorna, nou, posle celodnevnog rada. Mnogo je lake predati svoj um mrei. U mislima sam nastavljala polemiku sa Ahasom, a jednog dana sam mu rekla: "Postoji li na Jeovi biblioteka?" "Ne znam." "Zna da ne postoji. Korporacije tamo nisu ostavile nijednu. Niti su imale ijednu. To je bila gomila neznalica, nita nisu znali osim zarade. Znanje je, samo po sebi, jedno dobro. Ja nastavljam uenje zato da bih jednog dana prenela moje znanje na Jeovu. Kad bih mogla, ja bih njima prenela celu ovu biblioteku!" Zurio je u mene. "ta su vlasnici mislili, ta su vlasnici radili - samo o tome su njihove knjige. Na Jeovi, to nikome nije potrebno." "Jeste, potrebno im je", rekla sam ja, sigurna da on nije u pravu, iako opet nisam mogla rei na osnovu ega sam sigurna. U koli su uskoro zatraili od mene da predajem istoriju, zato to je jedan od nastavnika otiao. Ti asovi su dobro uspevali. Naporno sam radila da se za njih pripremim. Uskoro je od mene zatraeno da govorim jednoj postdiplomskoj studijskoj grupi; i to je dobro prolo. Ljudi su bili zainteresovani za zamisli koje sam ja izvlaila iz istorije, i za poreenja koja sam nauila praviti izmeu naeg i drugih svetova. Prouavala sam kako razni narodi podiu decu, ko preuzima odgovornost za dete, kako se ta odgovornost shvata, poto mi se inilo da je to jedna taka na kojoj narod sebe oslobaa ili porobljava. Na jedan od tih razgovora doao je ovek iz ekumenske ambasade. Uplaila sam se kad sam videla tuinsko lice u mojoj publici. Jo vie sam se uplaila kad sam ga prepoznala. Bio je to onaj nastavnik koji je drao prvi as ekumenske istorije u koji sam se ja, u mrei, ikada ukljuila. Tada sam sve sluala sa najveom panjom, ali nijednom nisam uzela re u raspravi. Ono to sam nauila imalo je velikog uticaja na mene. Mislila sam da e on sada smatrati da sam neskromna zato to priam o stvarima koje on zaista poznaje. Izmucala sam nekako svoje predavanje, nastojei da ne vidim njegove oi sa belim uglovima. Posle mi je priao, predstavio se utivo, pohvalio moj govor i zapitao me da li sam itala tu-i-tu knjigu. Tako veto i ljubazno me je poveo u razgovor, da sam morala osetiti naklonost i poverenje prema 84

njemu. To poverenje je uskoro i zasluio. Bilo mi je potrebno njegovo rukovoenje, jer mnogo je gluposti napriano i napisano, ak i od strane mudrih ljudi, o ravnotei snaga izmeu mukaraca i ena, od koje, dabome, zavise i ivoti dece i vrednost njihovog obrazovanja. Znao je koje knjige treba da proitam, koje e mi biti korisne i omoguiti da dalje nastavim sama. Zvao se Esdardon Aja. Radio je na nekom visokom poloaju, nisam bila sigurna na kom, u ambasadi. Roen je na Hainu, u Starom Svetu, sa koga su svi nai preci doli. Ponekad sam razmiljala kako je udno da ja znam takve stvari, takve drevne i ogromne stvari, ja koja nisam znala nita o svetu izvan ograde robovskog naselja sve do svoje este godine, a do osamnaeste ni ime drave u kojoj ivim! Kad sam u gradu bila novakinja, neko je pomenuo 'Voe Deo', a ja bubnem: "A de je to?" i oni se svi zablenu u mene. Jedna ena grubog glasa, stara gradska iznajmljenica, tada mi je rekla: "Ovde, pranjava. Evo ba ovde ja Voe Deo. Tvoja zemlja, i moja!" Ispriala sam Esdardonu Aji ovo. Nije se nasmejao. "Zemlja, narod", ree on. "To su udnovate i vrlo teke zamisli." "Moja zemlja bilo je ropstvo", rekla sam, a on klimnu glavom. Sada sam retko viala Ahasa. Nedostajalo mi je njegovo ljubazno prijateljstvo, ali ono se u meuvremenu pretvorilo u grdnju i samo grdnju. "Sve si neto digla nos, objavljuje radove, razgovara sa publikom stalno", govorio je. "Stavlja sebe iznad nae stvari." Rekla sam: "Ali ja razgovaram sa ljudima u Hami, ja piem o stvarima koje treba da znamo. Sve to ja radim jeste za slobodu." "Zajednica nije zadovoljna tim tvojim pamfletom", ree on, tonom ozbiljnim i savetnikim, kao da mi poverava neku tajnu koju ja treba da znam. "Od mene je zatraeno da ti kaem da odsad podnosi svoje radove odboru da pogleda pre nego to ih objavi. Tom tamparijom upravljaju usijane glave. Hame stvara priline tekoe naim kandidatima." "Naim kandidatima!" rekla sam razbenjeno. "Nijedan vlasnik nije moj kandidat! Zar ti jo prima nareenja od Mladog Vlasnika?" Ovo ga je zabolelo. Rekao je: "Ako ti stavlja sebe na prvo mesto, ako nee da sarauje, dovodi sve nas u opasnost." "Ne stavljam ja sebe na prvo mesto - politiari i kapitalisti to ine. Ja stavljam slobodu na prvo mesto. Zato ne moete saraivati vi sa mnom? To treba da ide u oba smera, Ahase!" Otiao je ljut, ostavio mene ljutu. Mislim da mu je nedostajala ona moja zavisnost od njega. Moda mi je i zavideo na nezavisnosti, jer on je i sad bio ovek Gospodara Eroda. Imao je verno srce. Nae neslaganje zadalo je i meni i njemu mnogo bola. Ba bih volela da znam ta je posle bilo s njim, u smutnim vremenima koja su nastala. U njegovim optubama bilo je neke istine. Otkrila sam da imam dara da svojim govorom i pisanjem dirnem um i srce drugih. Niko mi nije rekao da je to dar ne samo jak nego, u istoj toj meri, i opasan. Ahas je tvrdio da ja stavljam svoj lini interes iznad zajednikog, ali ja sam znala da nije tako. Cela sam se stavila u slubu istine i slobode. Niko mi nije rekao da cilj ne moe proistiti sredstva, jer samo Gospod Kamije zna kakav e kraj, dakle i cilj, biti. A to mi je mogla moja baba rei. Mogla me je i Arkamije podsetiti, ali ja je nisam esto itala, a u gradu nije bilo staraca da u noi pevaju re. Da ih je i bilo, ja ih ne bih ula, bili bi nadjaani zvukom mog divnog glasa dok govori divnu istinu. Mislim da nisam nanela nikakvu tetu, osim u onoj meri u kojoj smo svi mi nanosili tetu time to smo skrenuli panju vladaocima Voe Dea na to da Hame postaje sve smelija, a Radikalna stranka sve jaa, i da oni, zato, moraju udariti na nas. Prvi znak bio je jedan razdor. U naim otvorenim naseljima postojala je muka strana, enska strana i nekoliko stanova za parove. To je bio radikalan pomak. Zakon je zabranjivao ma kakav brak izmeu ljudskih imovina. ivljenje imovina u parovima smelo se dogoditi samo uz pristanak, odnosno dobru volju i blagoslov vlasnika. Jedina legitimna odanost kmeta ili kmetice bila je prema vlasniku. Ni dete nije pripadalo majci, nego vlasniku. Meutim, poto su gareoti iveli u istim zgradama kao i kmetovi u neijem vlasnitvu, ovi stanovi za parove su tolerisani ili prenebregavani. Sada, odjednom, zakon poe da se sprovodi, kmetski parovi su pohapeni, odreene su novane kazne onima koji su imali prihode, a parovi su razdvojeni i poslati u druge stambene zgrade, one pod upravom kompanija. Res i druge ene-stareine u naoj zgradi upozorene su: ako se opet otkriju neki 'nemoralni aranmani', one e biti smatrane krivim za to i poslate u radne logore. Jedan par u naoj zgradi imao je dvoje male dece, koja nisu bila na vladinoj listi; ta deca ostala su naputena 85

kad su im roditeelji odvedeni, pa su ih Keo i Ramajo uzele. Deca su postala tienici enske strane, kao to je sa siroadi u kmetskim naseljima uvek bilo. Na sastancima Hame i Zajednice dolo je do vatrenih rasprava o ovome. Neki su govorili da pravo kmetova da ive zajedno i uzgajaju svoju decu jeste stvar koju bi Radikalna stranka trebalo da podri, jer ne preti vlasnitvu neposredno, a mogla bi pobuditi, zbog prirodnog nagona, mnoge vlasnike da nas podre, naroito ene meu njima, koje, iako ne mogu glasati, mogu biti dragoceni saveznici. Drugi su govorili da line naklonosti moraju biti u drugom planu, a stvar slobode u prvom; da veliko pitanje emancipacije mora biti iznad ma kakvih linih tema. Tako je na sastanku govorio Gospodar Erod. Ja sam ustala da mu odgovorim. Rekla sam da nema slobode bez polne slobode, i da tek kad se enama dozvoli da ponesu odgovornost za svoju decu, i kad mukarci budu voljni da isto tako uine, moe nastati sloboda za sve ene, i kmetice i vlasnice. "Mukarci moraju poneti odgovornost za javnu stranu ivota, za onaj iri svet u koji e dete ui; a ene, za onu drugu stranu ivota, domainstvo, pa i moralno i fiziko podizanje deteta. To je podela koju su zajedniki uveli Bog i Priroda", odgovorio je Erod. "Da li e, onda, emancipacija za enu znaiti da je ona slobodna da ue u bezu i da ostane zakljuana unutra, na enskoj strani?" "Naravno ne", zapoeo je on, ali ja ga ponovo prekidoh, plaei se njegovog zlatnog jezika. "ta je, onda, sloboda za enu? Da li se razlikuje od slobode za mukarca? Ili je slobodna osoba - slobodna?" Voditelj rasprave, moderator, ljutito je lupao tapom o pod, ali neke kmetice prihvatie moje pitanje. "Kad e Radikalna stranka progovoriti u nau korist?" poee one pitati, a jedna ena-stareina povika: "Gde su vae ene, vas vlasnika koji elite ukinuti ropstvo? Zato one nisu ovde? Zar ih ne putate iz beze?" Moderator je lupao i lupao sve dok nije opet uspostavio red. Ja sam se oseala upola trijumfalno, a upola postieno. Videla sam da Erod i neki drugi iz Hame sada gledaju ka meni kao da sam neskrivena izazivaica problema. I zaista, moje rei unele su podelu meu nas. Ali nismo li i pre toga bili podeljeni? Grupa nas ena otila je kui priajui; hodale smo ulicama i priale glasno. To su sada bile moje ulice, sa svim tim saobraajem, svetlima, opasnostima i ivotom. Bila sam ena iz grada, slobodna ena. Te noi bila sam vlasnica. Posedovala sam taj grad. Posedovala sam budunost. Rasprave su se nastavljale. Pozivali su me na mnoga mesta da govorim. Kad sam odlazila sa jednog takvog sastanka, Hainac Esdardon Aja mi je priao i rekao obinim tonom, kao da komentarie moj govor: "Rakam, ti si u opasnosti da bude uhapena." Nisam razumela. On je hodao uz mene dok se nismo udaljili od ostalih, a onda dodao: "Neke glasine su doprle do ambasade, a ja sam obratio panju... Vlada Voe Dea e uskoro izmeniti status kmetova i kmetica koji su osloboeni putem manumisije. Vi vie neete biti smatrani gareotima. Moraete imati vlasnika-sponzora." Ovo su bile zle vesti, ali ja sam malo razmislila, pa rekla: "Mislim da mogu nai jednog vlasnika koji e me sponzorisati. Gospodara Boebu, moda." "Vlada e morati da odobri sponzora... Ovo e oslabiti Zajednicu, i to i lanove koji su vlasnici, i lanove koji su kmetovi. U izvesnom smislu, pametno je smiljeno", ree Esdardon Aja. "A ta e biti sa nama ako ne naemo odobrenog sponzora?" "Biete smatrani beguncima." To je znailo smrt, ili radni logor, ili aukciju. "Oh, Gospode Kamije", rekla sam i uhvatila se za miicu Esdardona Aje, jer mi je zavesa tame pala pred oi. Jo neko vreme smo hodali ulicom. Kad sam opet bila sposobna da gledam, videla sam tu ulicu, visoke kue grada, blistave svetlosti za koje sam do maloas mislila da su moje. "Imam ja neke prijatelje", ree Hainac, hodajui dalje sa mnom, "koji planiraju da putuju u Kraljevinu Bambur." Ja posle nekog vremena rekoh: "A ta bih ja radila tamo?" "Brod za Jeovu polee odatle." "Za Jeovu", rekla sam. "Koliko ja ujem, tako je", ree on, kao da razgovaramo o nekoj tramvajskoj liniji. "Oekujem da e kroz nekoliko godina Voe Deo poeti da nudi prevoz do Jeove. Izvozie one koji prave probleme, one koje ne moe ubediti, lanove Hame. Ali da bi to bilo, prvo e morati da prizna Jeovu kao naciju i dravu, a to jo nije voljan da uini. Zasad samo doputaju neku polulegalnu trgovinu izmeu Jeove i nekih drava86

poslunika Voe Dea... Pre dve godine, Kralj Bambura kupio je jedan stari korporacijski brod, pravi pravcijati stari kolonijalni trgovaki brod. Kralj je smatrao da e mu prijati poseta mesecima Verela. Pokazalo se, meutim, da mu je ta poseta dosadna. Zato je iznajmio taj brod jednom konzorcijumu naunika sa Univerziteta Bambura i biznismena iz prestonice. Sad neki proizvoai iz Bambura pomalo trguju sa Jeovom, pomou tog broda, a izvestan broj naunika se ukrca da izvede, onako usput, i naunu ekspediciju. Naravno, svako takvo putovanje je veoma skupo, i zato oni nastoje da u svaki pohod ue to vei broj naunika, kad god brod polee." Sve sam ovo sluala ne ujui nita, a ipak sve razumela. "Dosad su", ree on, "uspevali to da izmuvaju." Uvek je on bio tih, i kao da ga sve pomalo zabavlja, a opet ne sa nadmonim dranjem. "Zna li Zajednica za taj brod?" upitala sam. "Ja verujem da neki lanovi znaju. A i neki u Hami. Ali veoma je opasno znati o tom brodu. Ako bi Voe Deo doznao da jedna klijent-drava izvozi vrednu imovinu... Pa, mi smatramo da Voe Deo neto ve podozreva. Znai, ovo je jedna odluka koja se ne moe doneti olako. Opasna, a bespovratna. Zbog te opasnosti, oklevao sam da razgovaram sa tobom. Toliko dugo sam oklevao, da ti sad mora tu odluku doneti veoma brzo. Zapravo, noas, Rakam." Prenela sam pogled sa svetlosti grada gore, na nebo, koje su te svetlosti prikrivale. "Ii u", rekoh. Pomislila sam na Valsu. "Dobro", ree on. Na sledeem uglu poveo me je u drugom pravcu, sada vie ne prema mojoj kui, nego prema ekumenskoj ambasadi. Nikada se nisam zapitala zato on to ini za mene. Bio je to jedan tajnovit ovek, ovek tajne moi, ali je uvek govorio istinu, a ja mislim da je i postupao po nalozima svoga srca kad god je mogao. Tek to smo zakoraili na tlo ambasade, u veliki park koji je u toj zimskoj noi bio blago obasjan svetiljkama sasvim pri zemlji, ja stadoh. "Moje knjige", rekla sam. On mi postavi pitanje, samo pogledom. "elela sam poneti moje knjige na Jeovu", rekla sam. Sad se moj glas tresao od navale suza, kao da je sve to ostavljam sakupljeno u tu jednu stvar. "Ja mislim da su ljudima na Jeovi potrebne knjige", rekoh. Nekoliko trenutaka kasnije on ree: "Urediu da budu poslate sledeim brodom. Kamo sree da i tebe mogu poslati njime", nastavi, neto tiim glasom. "Ali, naravno, Ekumen ne moe davati besplatan prevoz odbeglim robovima..." Okrenula sam se, dohvatila njegovu aku i na nju pritisnula svoje elo, i to je jedini put u mome ivotu da sam tako neto uinila dobrovoljno. Trgnuo se iznenaeno. "Hajde, hajde", ree mi, i povede me urno. Ambasada je iznajmljivala straare, veinom veote, mukarce iz stare ratnike kaste. Jedan od njih, ovek veoma ozbiljan, utiv, veoma utljiv, ukrcao se sa mnom u letea kola koja su nas odbacila do Bambura, ostrvske kraljevine istono od Velikog kontinenta. On je poneo sve dokumente koji su meni bili potrebni. Sa sletita za letikola, poveo me je na Kraljevsku svemirsku opservatoriju, koju je Kralj izgradio za svoj svemirski brod. Tamo me odvedoe, ne gubei ni trenutak, pravo u brod, koji je stajao na svojim ogromnim skelama spreman za polazak. Pretpostavljam da su spremili udobne prostorije negde u prednjem delu broda kad je Kralj polazio da vidi mesece. Glavnina tog broda, koji je nekada pripadao poljoprivrednoj korporaciji, bila je jo izdeljena na velike komore za proizvode korporacije. Sada je u etiri velike tovarne komore nosio poljoprivrednu maineriju, proizvedenu u Bamburu, ka Jeovi; u povratku je, valjda, trebalo da u iste te etiri komore nosi jeovsko ito za Bambur. U petoj komori bili su kmetovi. U tom prostoru, tovarnom, nisu postojala nikakva sedita. Po podu su bile rasporeene podloge od oje, a mi smo na njih legli. Vezali su nas za okolne ipke, kao to bi vezali i bilo kakav drugi teret. Bilo je tu priblino pedeset 'naunika'. Ja sam poslednja ula i poslednja bila vezana. Posada je delovala uurbano i nervozno, a govorila je samo bamburski. Nisam razumela uputstva koja su nam govorili. Strano mi je bilo potrebno da ispraznim beiku, ali oni su vikali "Nema vreme, nema vreme!" Zato sam samo leala i muila se, a oni su zatvorili velika vrata tovarnog dela broda, to me je podsetilo na kapiju robovskog naselja kod omekeovih. Oko mene su se ljudi dozivali na njihovom jeziku. Jedna beba je vritala. Taj jezik sam znala. Onda ispod nas poe velika buka. Osetih kako se moje telo postupno, sve jae, pritiska o pod, kao da neko divovsko mekano stopalo gazi po meni, i uskoro sam imala oseaj da u lopaticama svojih plea rasei tu 87

podlogu od oje. Jezik mi je bio potisnut u grlo i inilo se da me pokuava uguiti, a beika je, uz jak bol, a zatim vrue olakanje, ispustila mokrau. Onda smo postali besteinski - poeli smo lebdeti tako vezani. Dole je postalo gore, a gore dole, i oba su bila isto ili nijedno. ula sam opet kako se ljudi oko mene dozivaju, izgovaraju imena, i reenice koje su morale znaiti: "Jesi dobro? Da, meni je dobro." Beba ni za trenutak nije prestajala da se dernja iz sve snage. Poeh opipavati to ime sam bila sputana, jer videla sam da se jedna ena pored mene podie u sedei poloaj i trlja ruke i prsa na mestima gde su je kaievi do tad pritezali. Meutim, jedan veliki mutni glas zagrme iz zvunika, i poe nam davati nareenja, prvo na bamburskom, a zatim na voe-deanskom jeziku: "Ne otkainji kaieve! Nigde ne polazi! Brod napadnut! Opasno, strano opasno!" Zato sam leala lebdei u mojoj maloj izmaglici od mokrae, sluala kako ti neznanci oko mene razgovaraju, a nita ih razumela nisam. Sasvim jadno sam se oseala, a ipak bila sam neustraivija nego ikad. Ni za ta se ja nisam brinula. Bilo je kao kad umire. Bilo bi glupavo da se ovek zbog iega brine dok umire. Brod se pokrenuo udno, kao da se stresao, a onda okrenuo. Nekim ljudima je pripala muka i poeli su da povraaju. Vazduh se ispunio mirisom i kapljicama izbljuvaka. Oslobodila sam sebi ruke, samo toliko da maramu, koju sam nosila oko vrata, namestim preko lica kao filter, a krajeve zaukam pod glavu i onda pridravam pritiskom glave o pod. Tako pod maramom, nisam vie videla ogromnu teretnu komoru, njen zasvoeni oblik, pa zato i nisam imala utisak da u zaploviti ili pasti tamo. Marama je mirisala na mene, a to je prijalo. Bila je to ona marama koju sam esto nosila kad sam se oblaila za predavanje, napravljena od fine gaze, bledocrvena sa srebrnim nitima utkanim na znatnim razmacima. Kad sam je kupila na gradskoj pijaci i platila novcem koji sam sama zaradila, razmiljala sam o onoj crvenoj marami moje majke, koju je od gospe Tazeu dobila. Smatrala sam da bi se i ova, mada je manje blistava, njoj dopala. Sada sam leala i gledala bledocrveni mrak u koji se, zbog marame, tovarni prostor pretvorio, mrak u kome su ipak blistale, kao zvezdice, sijalice iznad pojedinih brodskih hermetinih vrata; i razmiljala o mojoj majci, Jouvi. Nju su verovatno ubili onog jutra u kmetskom naselju. Moda je odvuena u neko drugo naselje kao ena za upotrebu, ali Ahas nikad nije naao nikakvog traga od nje. Razmiljala sam kako je umela da dri glavu malo nagnutu na jednu stranu, pokazujui potovanje, ali i budnu panju, graciozno. Njene oi bile su pune i blistave, 'oi u kojima gledam - svih meseca sedam', kako se to u pesmi kae. Ali sam razmiljala: ja te mesece nikada vie videti neu. I osetila sam se onda tako udno, da sam poela, da bi mi bilo lake i da bih nekako skrenula sebi panju, da pevam poluglasno, tako sama pod mojim atorom od crvene gaze koji je postajao i topao od mog daha. Pevuila sam one pesme o slobodi koje smo pevali u Hami, a onda ljubavne pesme koje sam od gospe Tazeu nauila. Najzad pesmu 'Oh, o, Jeove', prvo tiho, a onda neto glasnije. Onda sam zaula jedan glas, negde tamo, napolju, u svetu blage crvene magle, muki glas koji mi se pridruio; pa jedan enski. Svi kmetovi iz Voe Dea znali su tu pesmu. Poesmo pevati zajedno. Prihvatio ju je glas nekog mukarca iz Bambura koji je samo zamenio nae rei bamburskim reima, a zadrao melodiju. Pridruili su se i drugi. Posle nekog vremena pevanje je zamrlo. Bebin pla sad je bio slab. Vazduh je bio veoma zagaen. Saznali smo mnogo sati kasnije, kad je iz ventilacije konano poeo stizati ist vazduh i kad nam je reeno da se moemo odvezati, da nas je bio presreo jedan brod voe-deanske svemirske odbrambene flote, odmah iznad atmosfere, i zatraio da se spustimo. Na kapetan se opredelio da prenebregne taj nalog. Ratni brod je ispalio jedan hitac i nije nas pogodio, ali je eksplozija otetila kontrolne aparate. Teretnjak je leteo dalje, a tu ratnu letelicu nije vie video niti ita od nje uo. Nalazili smo se, sada, na oko jedanaest dana putovanja od Jeove. Moglo bi se dogoditi da nas taj ratni brod, ili nekoliko brodova, saekaju u zasedi kod Jeove. A kao razlog za presretanje ratni brod je naveo 'sumnju da nosimo vercovanu trgovaku robu'. Ta flota ratnih brodova sagraena je pre nekoliko vekova, da bi se Verel odbranio od navodnih napada 'tuinskog carstva', kako su tada nazivali Ekumen. Toliko su se plaili te zamiljene pretnje, da su uloili svu svoju energiju u tehnologiju svemirskih letova; a ishod je bila kolonizacija Jeove. Prolo je etiri storine godina, a niko nije ugrozio Verel, i tad je Voe Deo konano dozvolio da Ekumen poalje izaslanike i ambasadore. Odbrambenu flotu su Voe-Deanci koristili da prevoze trupe i oruje tokom Oslobodilakog rata. A sad su je koristili na onaj nain kako zemljoposednici koriste lovake pse i lovake make: da hvataju odbegle robove. Pronala sam u tovarnoj komori to drugo dvoje Voe-Deanaca, pa smo primakli svoje 'leajeve' i kaieve tako da smo sad mogli priati. To dvoje je Hama dovela u Bambur i platila njihov prevoz na Jeovu. Meni do tog trenutka nije palo na um da prevoz treba i da se plati. Znala sam ko je platio za mene. 88

"Ne ide kosmiki brod na pogon ljubavi", rekla je ta ena. udna je to osoba bila. Zaista - naunica. Kompanija koja je nju iznajmila, dala joj je vrhunsko kolovanje iz oblasti hemije. Onda je ta ena ubedila Hamu da je poalje na Jeovu, zato to je bila vrsto ubeena da e tamo njene sposobnosti biti potrebne i visoko cenjene. Zaraivala je ve vie nego mnogi gareoti, ali je oekivala da e na Jeovi zaraivati i vie. "Biu bogata", govorila je. A mukarac, samo deak zapravo, mlinarski pomonik u jednom severnom gradu, naprosto je pobegao, a onda imao sree da sretne ljude koji su bili voljni da ga spasu smrti u radnim logorima. Imao je esnaest godina i bio je neznalica, galamdija, bundija, ali po prirodi ba sladak. Postao je omiljen svima, kao maskota. Mene su puno traili zato to sam znala istoriju Jeove, pa sam preko jednog oveka koji je znao oba naa jezika saoptavala Bamburima poneto o svetu na koji idu - o vekovima korporacijskog ropstva, o Nadamiju, o ratu, o Osloboenju. Neki meu njima bili su iznajmljenici iz gradova, dok su drugi bili grupa plantanih robova koju je Hama otkupila na jednoj aukciji, nastupajui pod lanim imenom i plaajui lanim novcem, i hitro utovarila u ovaj brod; ti robovi su jedva ikakvog pojma imali kuda idu. Upravo taj poslednji trik privukao je panju Voe Dea na ovaj let. Jaram - tako se zvao taj mlinarski pomonik, 'Jaram' - beskrajno je nagaao kako e nas Jeovci doekati. Imao je priu, pola alu, a pola san, o orkestrima koji e svirati za nas, o dranju govora, o velikoj gozbi. Kako su se nai dani vukli, ta gozba je postajala sve kienija. A dani su nam bili dugi, gladni, plutali smo tako po bezlino praznoj tovarnoj komori, na svakih dvanaest sati je svetlost postajala malo jaa ili malo slabija, a dva puta u toku 'dana' dobijali smo hranu i vodu u tubama koje istiskuje sebi u usta. Nisam mnogo razmiljala ta e se dogoditi. Bila sam izmeu dogaanja. Ako nas ratni brodovi nau, verovatno emo umreti. Ako se doepamo Jeove, bie nam to novi ivot. A do tada smo lebdeli. 4. Jeove Brod se bezbedno spustio u luku Jeove. Prvo su istovarili sanduine sa mainama, a onda onaj drugi teret. Izili smo teturavo, drei se jedni za druge, nemoni da se odupremo jakom privlaenju ovog sveta koji nas je vukao ka svom sreditu, zaslepljeni sjajem sunca kome smo se sada pribliili vie nego ikad u ivotu. "Ovamo! Ovamo!" vikao je jedan ovek. Prijalo mi je da ujem moj jezik, ali Bamburi su izgledali kao da strepe. Ovamo - u red stani - skidaj se - ekaj - sve to smo uli kad smo se iskrcali na Slobodni Svet bila su nareenja. Morali su da nas dekontaminiu, a to je bio proces bolan i zamoran. Morali smo se podvrgnuti medicinskom pregledu. Sve to smo doneli moralo je biti pregledano i popisano, to u mom sluaju nije trajalo dugo: donela sam samo odeu, onu istu sa kojom sam se ukrcala i u kojoj sam provela dve nedelje neprekidno. Bilo mi je drago da me dekontaminiu. Najzad nam rekoe da stanemo u red u jednoj velikoj magacinskoj upi. Iznad vrata je i sad stajala firma APKJ - Agrikulturno-plantana korporacija Jeove. Jedna po jedna osoba prolazila je kroz administrativni proces ulaska na Jeovu. ovek koji je na taj nain 'obradio moj sluaj' bio je niskog rasta, beo, srednjih godina, sa naoarima, kao ma koji kmet-inovnik u glavnom gradu Voe Dea, ali ja sam ga gledala sa dubokim potovanjem. Bio je to prvi Jeovac sa kojim sam razgovarala. Postavljao mi je pitanja sa jednog formulara i zapisivao moje odgovore. "Ume da ita?" "Da." - "Struna si za neto?" - Mucala sam jedan trenutak, a onda rekla: "Za nastavu - ja sam nastavnik itanja i istorije." On nijednog trenutka nije digao pogled ka meni. Bilo mi je drago da budem strpljiva. Jer, ipak, Jeovci nisu traili da mi doemo. Primili su nas samo zato to su znali da emo, ako nas poalju nazad, svi umreti uasnom smru na javnim smaknuima. Za Bambur, bili smo unosan teret, ali za Jeovu, problem. Ali mnogi od nas imali su strunu spremu koja ovde mora biti potrebna, pa sam se radovala to su nas to pitali. Kad smo svi 'obraeni', razdvojie nas u dve grupe: muku i ensku. Jaram me je zagrlio, a onda otiao na muku stranu smejui se i maui. Ja sam ostala kod ena. Gledale smo kako vode sve mukarce u atl za Staru Prestonicu. Sada me je strpljenje izdalo, a moja nada je izbledela. Poeh se moliti: "Gospode Kamije, ne i ovde!" Strah me je naveo da besnim. Kad je opet doao jedan mukarac da nam neto nareuje, ja sam mu prila i rekla: "Ko si ti? Kuda mi idemo? Mi smo slobodne ene!" Bio je to neki krupan tip sa okruglim belim licem i plavkastim oima. Spustio je pogkled ka meni, i prvo je odhuknuo nadmeno, a onda se osmehnuo. "Da, sestrice, slobodna si", rekao je. "Ali svi mi moramo neto raditi, a? Vi, gospe, idete na jug. Potrebna je radna snaga na plantaama pirina. Malo radite, neto i 89

zaradite, malo pogledate oko sebe, vai? Pa ako vam se tamo ne svidi, vratite se ovamo. Mi ovde uvek imamo naina da upotrebimo lepe male enske!" Nikad do tad nisam ula jeovski seoski izgovor voe-deanskog jezika, jedan pevucavi, smuenoublaeni izgovor sa dugim, jasnim samoglasnicima. Nikad do tad nisam ula da neko za kmetice kae da su gospe. Niko me nikad nije nazvao sestricom. On re 'upotrebiti' sigurno nije shvatao u onom smislu kao ja. Mislio je neto dobro. Zbunjena, zautala sam. Ali hemiarka, Tualtak, ree: "Sluaj, ja nisam radnica za njivu, ja sam nauni radnik..." "A, svi ste vi naunici", ree Jeovac sa tim svojim velikim osmehom. "Idemo, gospe!" Krenuo je on krupnim koracima napred, a mi - za njim. Tualtak je nastavila da pria neto. On se smekao, ali nije obraao panju. Uveli su nas u jedan vagon koji je ekao na pobonim tranicama. Ogromno, blistavo sunce je zalazilo. Sva nebesa bila su narandasta i ruiasta, prepuna svetlosti. Dugake senke opruale su se, crne, po zemlji. Vazduh bee topao, pranjav, slatkog mirisa. Dok smo stajale i ekale da se ukrcamo u vagon, sagla sam se i uzela jedan crvenkasti kameni sa zemlje. Bio je to oblutak sa jednim vrlo tankim belim slojem u sebi, koji ga je sasvim presecao. Bilo je to pare Jeove. Drala sam Jeovu u ruci. I taj kamiak jo i danas imam. Na vagon su prevukli na druge tranice, u glavni deo stanice, i tamo prikljuili jednom vozu. Kad je voz krenuo, posluili su nam ruak, i to supu koja je sipana iz kotlova to su na tokiima gurani kroz vagon, zatim inije sa slatkim, tekim, movarskim pirinem, i pini, voe koje je na Verelu luksuz, a ovde neto najobinije. Navalile smo da jedemo i jedemo. Posmatrala sam kako i poslednja svetlost zamire na dugakim, zatalasanim brdima kroz koja je voz prolazio. Zvezde su izile. Nijedan mesec. Nikad vie. Ali videh kako se na istoku uzdie Verel. Jeovu, meutim, sa Verela nikad nisi mogao videti da se die posle zalaska sunca. Jeova je uvek ila sa suncem. iva sam i ovde sam, razmiljala sam ja. Idem za suncem. Izbacila sam iz uma sve ostalo i zaspala uz ljuljanje voza. Skinuli su nas sa tog voza drugog dana, u jednom gradu na velikoj reci Jot. Naa grupa, sainjena od dvadeset tri osobe, tu je razdvojena, i nas deset povedoe volujskim kolima u selo Hagajot. Nekada je to bilo robovsko naselje APKJ, gde su gajili movarski pirina da prehrane kolonijalno roblje, a sad kooperativno selo, gde su gajili movarski pirina da prehrane Slobodni Narod. Ulanili su nas, postale smo lanice kooperative, odnosno zadruge. ivele smo u svakom pogledu jednako i sve isto dobijale kao ostali seljaci, ali se znalo da emo, kad dobijemo platu, isplatiti zadruzi dug koji dotad nainimo. Bio je to razuman nain da se postupi sa imigrantima koji nemaju ni para niti znaju jezik niti su kvalifikovani za bilo koji posao. Ali nisam razumela zbog ega su prenebregli nau strunost. I zato su poslali mukarce sa bamburskih plantaa, radnike sa njiva, u grad, a ne ovde? Zato samo ene? Nisam razumela zato, u selu slobodnih ljudi, postoji muka strana i enska strana, a izmeu njih jarak pun vode. Nije mi bilo jasno zato, kao to uskoro otkrih, mukarci donose sve odluke i daju sva nareenja. Ali, poto je to bilo tako, razumela sam da se plae nas, verelskih ena, koje nisu navikle da primaju nareenja od sebi ravnih. Takoe sam razumela da treba da primam nareenja i da ak i ne izgledam kao da mi pada na um da neko od tih nareenja osporim. Mukarci sela Hagajot gledali su nas sa plamenim podozrenjem i sa biem u ruci, jednako spremnim kao to je bio bi ma kog gazde. "Moda ste vi tamo govorile mukarcima ta da rade", rekao nam je predradnik, prvog jutra na njivi. "E, al' to je bilo tamo. To ovde nema. Ovde mi, slobodni ljudi, radimo zajedno. Mislite da ste neke gazdarice. Ovde nema gazdarica." Postojale su babe na enskoj strani, ali nisu imale onu vlast kao nekada nae babe. Ovde, gde tokom prvog veka nije bilo robinja uopte, mukarci su morali sami sebi organizovati ivot, pa i vlast. Kad su robinje najzad poslate u ove muke robovske kraljevine, nije bilo nimalo vlasti za njih. Nisu imale glas. Tek prelaskom u grad dobijale su, na Jeovi, glas. Uila sam utanje. Ali nije bilo toliko loe meni i Tualtak koliko naim drugaricama iz Bambura, kojih je bilo osam. Bile smo prvi imigranti koje su ovi seljaci ikada videli. Ovdanji narod je znao samo jedan jezik. Za Bamburke su mislili da su vetice zato to 'ne govore kao ljudska bia'. Bievali su ih zato to su govorile svojim sopstvenim jezikom. Priznau da je moja prva godina u Slobodnom Svetu bila mome srcu jednako tuna kao ivot u Zeskri. Mrzela sam da stojim po ceo dan u plitkoj vodi pirinanih polja. Stopala su nam bila veito nateena 90

i puna crvia koji riju kroz kou i koje smo morale vaditi iz koe, jednog po jednog, svako vee. Ali to je bio neophodan posao i ne previe teak za zdravu enu. Ne posao koji bi me slomio. Hagajot nije bio plemensko selo i nije bio onako konzervativno kao neka sela za koja sam kasnije saznala. Ovde nije bilo obrednog silovanja devojica, a ena je bila, na enskoj strani, bezbedna. Ona je 'preskakala jarak' samo sa mukarcem koga bi sama izabrala. Ali, ako bi ena ma kuda krenula sama, ili ak ako bi se na njivama odvojila od drugih ena, smatralo se da je 'sama to traila' i da svaki mukarac ima pravo da se silom popne na nju. vrsta prijateljstva sam sklopila sa seoskim enama i sa tim Bamburkama. Nisu one bile u nita veem neznanju nego ja pre samo nekoliko godina, a neke su bile daleko mudrije nego to u ja ikada biti. Nije bilo mogue imati prijatelja meu mukarcima, koji su zamiljali da su nai vlasnici. Nisam uspevala sagledati kako e se ovdanji ivot ikada promeniti. Moje srce je bilo veoma tuno, u noima, dok sam leala meu usnulom decom i enama u naoj kolibi i razmiljala: zar je Valsu za ovo poginula? Tokom moje druge godine tamo, odluila sam da inim koliko mogu da ostanem iznad ubogosti koja mi je pretila. Jedna Bamburka, krotka osoba koja je sporo shvatala stvari i koju su bievali i tukli i mukarci i ene zato to je govorila svojim jezikom, udavila se na velikoj njivi pirina. Legla je u plitku, mlaku vodu koja joj je bila jedva neto iznad nonih lanaka, i udavila se. Plaila sam se tog poputanja, te vode oajanja. Odluila sam da iskoristim svoju vetinu, da nauim seoske ene i decu da itaju. Na pirinanom platnu napisala sam poneto iz bukvara i nainila igru od toga, u poetku samo za malu decu. Neke devojke i ene gledale su to sa radoznalou. Neke od njih znale su da ljudi u gradovima i gradiima umeju da itaju. Sagledavale su to kao jednu misteriju, kao vetija posla koja daju gradskom narodu tako ogromnu mo. Ja to nisam poricala. Za ene sam prvo napisala stihove i odlomke iz Arkamije, sve kojih sam se mogla setiti, da bi one mogle tu knjigu imati odmah, a ne ekati da im recituje neko od onih mukaraca koji su sebe nazivali svetenicima. Bile su ponosne to ue da itaju te stihove. Onda sam zatraila od moje prijateljice Seugi da mi ispria priu iz svog ivota, uspomenu na dan kad je, kao dete, susrela u movari divlju lovaku maku. Zapisala sam priu, stavila naslov 'Movarski lav, pria Arno Seugi', i onda je glasno itala autorki i jednom krugu devojaka i ena. One su se divile i smejale. Seugi je plakala i pipkala to pisanije koje je sadravalo njen glas. Konano je do mene doao Izabrani sin, jedan krupan, blag, bled mukarac, ooraveo u ratu. Na sebi je imao odeu svoga zvanja, onaj dugaki tesni kaput kakav su verelski vlasnici nosili pre tri stotine godina. Rekao mi je da ne bi trebalo da uim devojice da itaju, nego samo deake. Ja njemu: uiu svu decu koja ele da naue, ili nikoga. "Devojice ne ele to da ue", ree on. "ele. etrnaest devojica zatrailo je da bude u mom odeljenju. I osam deaka. Da li ti kae da devojice ne treba da se poduavaju veri, Izabrani sine?" Ovo ga je nateralo da zastane. "One treba da ue o ivotu gospe Milosrdne", ree. "Napisau itije Tualino za njih", kaem ja istog trenutka. A on ode, spasavajui svoje dostojanstvo. Malo mi je zadovoljstva donela takva pobeda. Ali bar sam nastavila drati asove. Tualtak me je veito napadala predlozima da pobegnemo, da pobegnemo niz reku, u grad. Veoma je omravila, jer nije mogla da vari tu teku hranu. Mrzela je taj posao i te ljude. "Ba tebe briga, ti si bila plantano tene, prainarka, ali ja to nikad nisam bila, moja majka je bila iznajmljenica, ivele smo u finoj kui u ulici Haba, bila sam najpametniji student koga su ikada videli u toj laboratoriji", govorila je, i tako nastavljala i nastavljala, ivei u svetu koji je izgubila. Ponekad sam i sluala te njene priancije o bekstvu. Pokuavala sam da se setim kako su izgledale karte Jeove u mojim izgubljenim knjigama. Pamtila sam veliku reku, Jot, koja tee iz duboke unutranjosti kontinenta, tri hiljade kilometara, sve do Junog mora. Ali gde smo mi, na toj ogromnoj duini, koliko smo daleko od grada Jotebera koji lei u delti? Izmeu Hagajota i grada moglo bi biti jo stotinu ovakvih sela. "Jesi li ti silovana nekad?" upitala sam je. Uvredila se. "Ja sam iznajmljena ena, a ne ena za upotrebu", rekla je odseno. Ja rekoh: "A ja sam dve godine bila ena za upotrebu. Ako bi me neko sad ponovo silovao, ja bih ili ubila njega ili sebe. Mislim da ako bi dve Verelke ovde ile same, i to peice, bile bi silovane. Ja to ne mogu, Tualtak." "Pa ne moe sve biti kao ovo ovde!" kriknu ona sa takvim oajanjem, da se meni grlo stee od nadolazeeg plaa. 91

"Moda, kad otvore kole - onda e dolaziti i ljudi iz grada..." To je bilo sve to sam imala da ponudim njoj, a i sebi, kao nadu. "Moda, ako bude dobra etva ove godine, pa ako moemo da podignemo nae pare, pa da se popnemo na voz..." To je, uistinu, bila naa najbolja nada. Problem je bio, kako iupati na novac od poglavice i njegove kohorte. Oni su sav prihod zadruge drali u jednoj kamenoj kolibi koju su nazivali Bankom Hagajota, i samo su oni ikada viali gotov novac. Svaki pojedinac imao je u banci svoj raun, i ti rauni su voeni zaista poteno; stari bankar-stareina bio je voljan da po zemlji ispred tebe izgrebuca tvoje stanje na raunu, ako zatrai. Ali ene i deca nisu mogli podizati novac sa svog rauna. Mi smo dobijali samo jednu vrstu bonova, ispeenih od gline, sa oznakama koje je utiskivao bankar-stareina; pomou toga smo mogli jedni od drugih kupovati stvari, stvari koje narod seoski proizvodi - odevne predmete, sandale, alatke, ogrlice od inuva, pirinano pivo. Pravi novac na bio je, govorili su nam, bezbedan u banci. Seala sam se kako je onaj stari sakati kmet kod omekeovih skakutavo plesao i pevao: "Pare u banci, Gospode! Pare u banci, Gospode!" Jo i pre naeg dolaska, ovaj sistem se enama nije sviao. A sad je bilo tu devet ena vie kojima se nije sviao. Jedne noi zapitala sam moju prijateljicu Seugi, ija je kosa bila jednako bela kao i njena koa: "Seugi, zna li ta se desilo na mestu zvanom Nadami?" "Znam", ree ona. "ene su otvorile vrata. Sve su ene ustale, a onda su se mukarci digli protiv gazda. Ali bilo im je potrebno oruje. Onda je jedna ena potrala kroz no i ukrala klju iz vlasnikove kutije i otvorila vrata onog jakog mesta gde su gazde uvali puke i metke, i drala ih otvorena snagom svoga tela sve dok se robovi nisu naoruali. Pa su ubili korporacije i postigli da to mesto, Nadami, bude slobodno." "ak se i na Verelu uje ta pria", rekla sam. "ak i tamo ene priaju o Nadamiju, mestu gde su ene poele Osloboenje. I mukarci priaju o tome. A priaju li mukarci ovde? Znaju li?" Seugi i druge ene zaklimae glavama. "Ako su ene oslobodile mukarce Nadamija", rekoh ja, "moda ene Hagajota mogu osloboditi svoje pare." Seugi se nasmeja. Povika jednoj grupi baba. "Sluajte Rakam! Sluajte ovo!" Posle mnogih razgovora, grdne koliine razgovora, koji potrajae danima i nedeljama, obrazovano je poslanstvo ena, nas trideset. Prele smo mosti preko jarka i ule na muku stranu, a tamo sveano zatraile razgovor sa poglavicom. Na glavni pregovaraki adut bilo je postiivanje. Seugi i druge seljanke znale su koliko mogu postideti mukarce, a da ih ne izazovu na bes i osvetu. Sluajui ih, ula sam kako dostojanstvo razgovara sa dostojanstvom, ponos kako se obraa ponosu. Prvi put od kad sam dola na Jeovu, osetila sam da pripadam tom narodu, da su njihov ponos i dostojanstvo moji. U selu nema nita brzo. Ali dok stigosmo do etve, ene Hagajota dobie pravo da podiu zaradu u gotovom novcu. "A sad o glasanju", rekla sam Seugi, jer u tom selu nije postojalo tajno glasanje. Kad bi doli oblasni izbori, pa ak i kad je bio planetni referendum o opravosnaenju novog Ustava, poglavica bi pitao mukarce za ta su, a onda bi popunio sve listie. ene nisu nita ni pitali. Samo su ubeleavali i njihove glasove, kao da su glasale i one jednako. Ali ja nisam ostala da pomognem u postizanju te promene u Hagajotu. Tualtak je bila stvarno bolesna i ve napola luda od enje da se iupa iz movara i domogne grada. I ja sam eznula za tim. Zato smo podigle svoje plate, pa su nas Seugi i druge ene povezle volovskim kolima na jedan nasip koji je sluio kao drum do eleznike stanice. Na stanici smo podigle zastavu koja signalie da prvi sledei voz treba da zastane da bi primio putnike. Naiao je kroz nekoliko sati, jedna dugaka kompozicija teretnih vagona punih movarskog pirina, na putu za mlinove grada Joteber. Mi smo se, nas dve, ukrcale u vagon za posadu, a tamo su bili elezniari i nekoliko putnika, seljaka; sve mukarci. Ja sam imala noekanju zadenutu za pojas, ali niko od mukaraca nije ispoljio nikakvo nepotovanje. Poto nisu vie bili u onakvim, bivim kmetskim, naseljima, postali su stidljivi i bojaljivi. Sedela sam uspravljenih lea na mom leaju i gledala ogromne, divlje movare prepune visokih trava kako proleu u vrtlogu pored nas; gledala sam i sela na obalama iroke reke, i elela da voz tako nastavi za vena vremena. Ali Tualtak je leala na donjem leaju, ispod mene, kaljala, i nervirala se. Kad smo stigle u grad Joteber, bila je tako slaba da sam shvatila da je moram odvesti kod lekara. Jedan ovek u posadi voza bio je 92

ljubazan pa nam je rekao kako da stignemo javnim prevozom do bolnice. Dok smo se klackale kroz vrele, zakrene gradske ulice u tramvaju, u kome je takoe bila guva, bila sam ipak srena. Nisam mogla da ne budem srena. U bolnici zatraie da vide nae 'graanske registracione papire'. Ja nisam ni ula za tako neto. Kasnije sam otkrila da su ti nai dokumenti predati poglavici u Hagajotu, koji ih je sauvao, ba kao to je uvao i papire svih ostalih 'njihovih' ena. Ali u onom trenutku, samo sam mogla da blenem i kaem: "Ja nita ne znam o registracionim papirima." ula sam kako jedna ena iza radnog stola kae ostalima: "Boe, boe, koliko se pranjav moe biti?" Znala sam na ta liimo. Znala sam da izgledamo prljavo i nisko. Ali kad sam ula tu re 'praina', u meni se opet probudie ponos i dostojanstvo. Zavukla sam ruku u svoj ranac i izvadila hartiju slobode, onu staru na kojoj je Erod pisao, hartiju veoma ispresavijanu i zguvanu, i sasvim pranjavu. "Ovo je moj graanski registracioni papir", rekoh glasom tako jakim, da su te ene poskoile i okrenule se. "Na njemu je krv moje majke i moje babe. Ova moja prijateljica je bolesna. Njoj je potreban lekar. Sada nas odvedite kod lekara!" Iz jednog hodnika istupila je neka mrava enica. "Hodite ovamo", ree ona. Jedna od inovnica poe neto da se buni, ali je ova sitna ena samo pogleda. Pole smo za njom u sobu za preglede. "Ja sam doktorka Jeron", ree ona, a onda se ispravi. "Sluim kao bolniarka", ree. "Ali sam doktor. A vas dve - sa Starog Sveta dolazite? sa Verela? Sedi ti, dete, i skini koulju. Koliko dugo ste ovde?" Za etvrt sata je odredila dijagnozu i smestila Tualtak u jedan od bolnikih kreveta na oblinjem odeljenju, sa nalogom da se odmara i da bude na posmatranju; a mene je poslala iz bolnice sa ceduljom, nekoj svojoj prijateljici koja bi mi mogla pomoi da naem smetaj i zaposlenje. "Nastava!" rekla je dr Jeron. "Nastavnica! Oh, eno, ti si kia za suvu zemlju!" I stvarno, u prvoj koli gde sam se javila, hteli su me zaposliti, istog trena, da drim asove iz ega god hou. Poto potiem iz jednog kapitalistikog naroda, prvo sam procunjala kroz jo nekoliko kola, da vidim ko nudi bolju platu. Na kraju sam se ipak zaposlila u toj prvoj; dopali mi se ljudi. Pre Oslobodilakog rata jeovski gradovi, koji su bili gradovi kmetova to su ih posedovale korporacije, i to takvih koji su putem 'rente' otkupljivali svoju slobodu, imali su kole i svakojake programe za struno osposobljavanje. ak je u Staroj Prestonici postojao Univerzitet za kmetove. Korporacije su, naravno, kontrolisale svaku pojedinu informaciju koja je pristizala u takve institucije, i motrile i cenzurisale celokupnu nastavu i sve to se pisalo, uvek sa ciljem izvlaenja najvee zarade. Ali unutar tih uzanih okvira, kmetovi su imali slobodu da koriste informacije kako god im je bilo volja, a gradski Jeovci su obrazovanje duboko cenili. Tokom dugotrajnog rata, koji se otegao na trideset godina, taj sistem prikupljanja i irenja znanja sasvim se raspao. itavo jedno pokolenje je izrasla nemajui pojma ni o emu osim o borbi i skrivanju, gladovanju i bolovanju. Direktor moje kole mi ree: "Naa deca su odrasla nepismena, u neznanju. Zar je ikakvo udo da su poglavice plantaa nastavile da rade sve kao ranije gazde? Ko ih je mogao spreiti?" Ovi mukarci i ene su verovali, sa vatrenom strau, da ih samo obrazovanje moe odvesti do slobode. Nastavljali su oslobodilaki rat. Veliki, a siromaan je bio Joteber grad, pun sunca, razvuen po ogromnom prostoru, ulice su mu bile iroke, zgrade niske, a drvee staro i ogromno, sa puno senke. Glavni oblik saobraaja bilo je peaenje, ali su i bicikli zvoncali i tramvaji zvrali svojim zvonima kroz spore gomile ljudi. Mogao si videti kilometre i kilometre koliba i sirotinjskih uderica dole na staroj plavnoj ravni blizu reke, gde je zemljite bilo plodno za vrtlarenje. Sredite grada bilo je na blagoj uzvisini, od koje su se na razne strane irile fabrike i eleznike stanice. Strogi centar liio je na grad Voe Deo, samo vie oronuo, siromaniji, ali i sa vie blagosti. Umesto u velikim robnim kuama namenjenim vlasnicima, ljudi su sve kupovali i prodavali na otvorenim pijacama, sa tezge. Blag je bio vazduh ovde na jugu, topao i mekan morski vazduh pun izmaglice i sunca. Ostadoh srena. Ja, milou bojom, imam um koji ume ostaviti nesree iza sebe. Zato sam u gradu Joteberu bila srena. Tualtak je ozdravila i zaposlila se kao hemiar u jednoj fabrici. Retko sam je viala, jer nae prijateljstvo je nastalo od nevolje, a ne po slobodnom izboru. Kad god bih je videla, ona je priala o ulici Haba i o svojoj laboratoriji na Verelu, i alila se na posao i ljude ovde. 93

Dr Jeron me nije zaboravila. Napisala je pisamce i zatraila da joj doem u posetu, to sam i uinila. Uskoro, kad sam se smestila, ona predloi da doem na sastanak jednog obrazovnog drutva. Otkrila sam da je to, u stvari, grupa demokrata, veinom uiteljica, koji su nastojali da deluju protiv autokratske moi plemenskih i oblasnih poglavica ugraene u novi Ustav, i protiv onog za ta su imali naziv 'robovski mentalitet', a to je kruta, enomrzaka hijererhija koju sam zatekla u Hagajotu. Moje iskustvo bilo im je korisno, jer sve su one bile graanke koje su sa robovskim mentalitetom imale posla samo kad bi im se nametnuo kao vlast. U ovoj grupi, ene su bile ponajvie ljute. One su u Osloboenju najvie izgubile i sad su imale manje da izgube nego mukarci. Mukarci su se, veinom, zalagali da idemo postepeno, korak po korak, dok su ene, veinom, bile za revoluciju. Kao Verelka, ne poznajui politiku na Jeovi, ja sam utala i sluala. A nije mi bilo lako da utim. Ja sam prialica, a povremeno sam imala mnogo toga da kaem. Ali sam drala jezik za zubima i sluala njih. Bili su to ljudi koje vredi sluati. Neznanje brani sebe; brani se na divljaki nain. A nepismenost ume, dobro sam to nauila, biti vrlo lukava. Moda na Poglavica, Predsednik podruja Joteber, izabran na nametenim izborima, nije razumeo nae manipulacije sa nastavnim planovima i programima; ali on i nije traio mnogo energije na pokuaje da kontrolie kole. On je u kole samo slao svoje inspektore da brljaju po naim asovima i cenzuriu nae knjige. Video je on dobro da je, kao i u vreme korporacija, vano kontrolisati mreu. Sve emisije vesti, svi informativni programi, sve marionete na nearealima, sve je to bilo okaeno o kanape koje je vukao on. ta su protiv toga mogli neki, tamo, nastavnici? Nekolovani roditelji imali su decu koja su ulazila u mreu da bi ula, videla i osetila ono to Predsednik hoe: da je sloboda - biti posluan prema svojim voama; da je vrlina initi nasilje, da je mukost - preovlaivati. I poto su se takve istine i sprovodile u ivot, svakodnevno, kao i bivale prikazivane sa pojaanim gledaoevim ulnim iskustvom u nearealima, ta su protiv toga mogle rei? "Pismenost je irelevantna", rekla je tuno jedna nastavnica iz te grupe. "Poglavice su preskoile preko naih glava i ovladale post-pismenom informacionom tehnologijom." Sumorno sam razmiljala o tome, mrzela sam te njene kiene izraze kao 'irelevantno', 'post-pismeno', zato to sam se plaila da je ona u pravu. Na sledei sastanak nae grupe doao je, na moje iznenaenje, jedan tuin iz svemira: ekumenski podizaslanik. Oekivalo se da e on biti veliko pero u kapi naeg poglavice, jer poslat je iz Stare Prestonice navodno da bi podrao Poglavicu u agitaciji protiv Svetske stranke, koja je u ovim krajevima bila jo i sad jaka i nastavljala sa svojim zahtevima da Jeova izbaci sve strance napolje. Ja sam bila neto naula da je takva osoba dola kod nas, ali nisam oekivala da u ga sresti na skupu subverzivnih uiteljica. Bio je to ovek niskog rasta, crvenosme, sa belim uglovima oiju, ali zgodan ako moe tu sitnicu zanemariti. Sedeo je na seditu ispred mene. Sedao je savreno mirno, kao da se odavno navikao da sedi nepomino, i sluao utke, kao da je naviknut da slua. Na kraju sastanka, okrenuo se, a te njegove nenormalne oi pogledale su pravo u mene. "Radose Rakam?" ree on. Klimnuh glavom, zanemela. "Ja sam Jehedarhed Haviva", ree on. "Imam neke knjige za tebe, od Stare Muzike." Zurila sam. "Knjige?" "Od Stare Muzike", ree on. "Od Esdardona Aje, na Verelu." "Moje knjige?" rekoh. Osmehnuo se. Imao je irok, brz osmeh. "Oh, gde su?" uzviknula sam. "Kod mene kui. Moemo ih uzeti noas, ako eli. Imam kola." Bilo je neeg ironinog i lakog u nainu na koji je to rekao, kao da je on ovek koji nije oekivao da e imati kola, ali kome e kola ipak prijati. Prila nam je dr Jeron. "Znai, naao si je", ree ona podizaslaniku. Pogledao ju je tako ozareno, da sam pomislila, ovo dvoje se vole. Iako je ona morala biti mnogo starija od njega, nieg udnog nije bilo u toj pomisli. Doktorka Jeron bila je magnetna ena. Ali bilo je udno da takva misao doe na pamet meni, jer moj um nije bio sklon spekulacijama o seksualnim vezama drugih ljudi. To me nije zanimalo. Poloio je aku na njenu miicu dok su priali, i ja videh, neobinom snagom vida, kako je nean bio taj dodir, dodir maltene sa oklevanjem, ali i sa pouzdanjem u drugu stranu. To je ljubav, pomislih ja. Ipak, rastali su se, videla sam, bez onog pogleda privatnog razumevanja koji zaljubljeni esto razmene. 94

On i ja smo se vozili njegovim dravnim elektrinim kolima, a dve utljive policajke, njegove telohraniteljke, sedele su na prednjim seditima. Razgovarali smo o Esdardonu Aji, ije ime, ree mi on, znai Stara Muzika. Ispriala sam mu kako me je Esdardon Aja poslao ovamo i na taj nain mi spasao ivot. Sluao me je na nain koji mi je olakavao da mu priam. Rekla sam: "Muka mi je bila kad sam morala ostaviti moje knjige, i puno sam razmiljala o njima, nedostajale su mi, kao da su moja porodica. Ali moda je nerazumno da tako mislim." "Zato nerazumno?" upita on. Imao je strani naglasak, ali je ve razvlaio rei na jeovski nain, a glas mu je bio divan, tih i topao. Pokuala sam da objasnim sve odjednom: "Pa, one mi toliko znae zato to sam bila nepismena kad sam dola u grad, a knjige su mi dale slobodu, dale su mi svet... svetove... Ali sada, ovde, vidim mreu, vidim kako holoi, neareali, znae narodu mnogo vie, daju mu sadanje vreme. Moda ostajati pri knjigama znai drati se prolosti. Jeovci moraju u budunost. A mi nikad neemo uspeti samo reima da izmenimo svest ljudi." Sluao je paljivo, kao i na sastanku, a onda je polako odgovorio: "Ali rei su bitni deo miljenja. A knjige ih zadravaju u istinitom obliku... Nisam ni ja itao sve dok nisam odrastao." "Nisi?" "Umeo sam da itam, ali nisam itao. iveo sam u selu. Gradovima su knjige neophodne", ree on vrlo odluno, kao da je o toj stvari dobro razmislio. "Ako ih nemaju, moramo poinjati sa svakim pokolenjem ispoetka. To je rasipanje. Moramo sauvati rei." Kad smo stigli u njegovu kuu, koja je bila negde pri samom vrhu starog dela grada, u predvorju sam ugledala etiri sanduka sa knjigama. "Ove nisu sve moje!" rekla sam. "Stara Muzika je kazao da su tvoje", ree gospodin Jehedarhed, sa tim svojim brzim osmehom i sa jednim brzim pogledom na mene. Mnogo tanije vidi kuda tuini usmeravaju pogled, nego mi. Kod nas, osim kod onih malobrojnih ije su oi plave, mora stajati dovoljno blizu da vidi kretanje crne zenice u tamnom oku. "Pa nemam ja gde da stavim toliko knjiga", rekoh, uvidevi kako mi je taj udnovati ovek, Stara Muzika, pomogao da se dohvatim slobode jo jednom. "Moda u tvoju kolu? U kolsku biblioteku?" Dobra je to zamisao bila, ali ja sam odmah pomislila na Poglavicine inspektore kako preturaju po njima, moda ih i konfiskuju. Kad sam ovo pomenula, podizaslanik ree: "ta ako ih ja uruim kao poklon ambasade? Mislim da bi onda inspektorima bilo nezgodno." "Oh", rekla sam ja, a onda zabrzala: "Zato si ti tako dobar? Ti, i on... Jesi li i ti Hainac?" "Jesam", ree on, ne odgovorivi na ono prvo pitanje. "Bio sam Hainac. Nadam se da postanem Jeovac." Predloio mi je da sednemo i popijemo po jednu aicu vina, pre nego to me njegova telohraniteljka odveze kui. Bio je ovek leernog i prijateljskog ponaanja, ali tih. Videla sam da je ranjavan. Imao je oiljke na licu i jedan na glavi, od neke rane. Pitao me je o emu su moje knjige, a ja rekoh: "Istorija." Na to se osmehnuo, ovog puta lagano. Nita nije rekao, ali je uzdigao au ka meni. Ja sam, oponaajui ga, uzdigla svoju, pa smo popili. Sutra je poslao knjige u nau kolu. Kad smo otvorili sanduke i poreali knjige na police, uvideli smo da sada imamo veliko blago. "Nita slino ovome ne postoji na Univerzitetu", ree jedan od nastavnika, koji je godinu dana studirao tamo. Bile su to istorije i antropologije Verela i ekumenskih svetova, filozofski i politiki radovi Verelaca i ljudi sa drugih svetova, kompendijumi knjievnosti, knjige pesama i pria, enciklopedije, knjige prirodnih nauka, atlasi, renici. U uglu jednog sanduka nale su se i moje knjige, malobrojne; moje vlasnitvo, moje lino bogatstvo, ak i ona prva, mala, gruba Istorija Jeove, tampana na Univerzitetu Jeove u 1. godini slobode. Veinu knjiga koje su bile lino moje ostavila sam u kolskoj biblioteci, ali sam tu jednu i jo nekoliko drugih odnela kui, iz ljubavi, zato to su mi prijale. Nedugo potom nala sam jednu drugu ljubav i utehu. Jedan ak mi je doneo mae, od rase pegavih maaka, tek odbijeno od sise. Dao mi je to mae sa toliko ljubavi i ponosa da nisam mogla odbiti. Kad sam ga pokuala utrapiti nekom drugom nastavniku, svi su mi se smejali. "Ti si izabrana, Rakam!" govorili su. Zato sam, htela-ne htela, odnela to stvorenjce kui, bojei se njegove krhkosti i tananosti i oseajui prema 95

njemu neto blisko gaenju. ene u bezi u Zeskri imale su kune ljubimce, i to pegave make i lisicopse, razmaene ivotinjke koje su se hranile bolje nego mi. Jednom sam ja i nosila ime jedne takve ivotinje. Uplaila sam mae kad sam ga vadila iz koare, i ono me je ugrizlo za palac. Bio je to ujed do kosti. Malecno i nejako je bilo, ali je imalo zube. Poeh ga pomalo i potovati. Te noi sam ga stavila da spava u koari, ali se ono ispentralo na moj krevet i sedelo mi na licu sve dok ga nisam pustila pod pokriva. Tu je savreno mirno prespavalo celu no. Ujutro me je probudilo tako to je plesalo na meni: jurilo je trunice praine u sunevom zraku. Zbog njega sam se probudila smejui se, a to prija. Osetih da se nikad nisam mnogo smejala, a da sam to uvek elela. Mae je bilo sasvim crno, a te pege su se pokazivale samo pri padanju svetlosti pod odreenim uglovima, crne na crnom. Dadoh mu ime Vlasnik. Prijalo mi je da uvee kad doem kui - moj sopstveni mali Vlasnik eka da me pozdravi. Sledeih pola godine planirali smo velike enske demonstracije. Bilo je mnogo sastanaka, a na nekima od njih opet sam viala podizaslanika, pa sam ga poela i traiti. Volela sam posmatrati kako slua nae rasprave. Neki su tvrdili da demonstracije ne smeju biti ograniene na nepravde i pravde u vezi sa enama, ve da se mora traiti jednakost za sve. Drugi su govorili da pokret ne sme ni na koji nain zavisiti od stranaca, ve da mora biti isto jeovski. Gospodin Jehedarhed ih je sluao, a ljutila sam se ja. "Ja sam strankinja", govorila sam. "Da li to znai da sam vam nekorisna? To je vlasniki govor - kao da ste vi bolji od drugih ljudi!" A dr Jeron ree: "Ja u verovati da je jednakost vaea za sve kad budem videla da to stoji u ustavu Jeove." Jer, u naem ustavu, koji je izglasan glasanjem cele planete dok sam ja boravila u Hagajotu, o graanima se govorilo kao da su svi mukarci. Na kraju se demonstracija u to pretvorila, u zahtev da se ustavnim amandmanima prizna da su i ene graani, i da se obezbedi tajnost glasanja i jemi pravo slobodnog govora, sloboda tampe i okupljanja, kao i besplatno kolovanje za svu decu. Legla sam na eleznike ine zajedno sa sedamdeset hiljada drugih ena, tog vrueg dana. Pevala sam s njima. ula sam kako to zvui, kad tako mnogo ena peva u jedan glas, kakav je to veliki, duboki zvuk. Poela sam opet drati govore u vreme kad smo okupljale ene za veliku demonstraciju. Bio je to moj dar, pa smo ga upotrebile. Ponekad su dolazile grupe mladih kriminalaca, ili mukaraca-neznalica, da viu protiv mene i da mi prete. Vikali su: "Gazdarica, vlasnica! Crna pizdo, vrati se odakle si dola!" Jednom prilikom, dok su vikali to "Vrati se, vrati se", ja se nagnem u mikrofon i kaem: "Ne mogu da se vratim. Imali smo mi jednu pesmu na plantai dok sam bila rob", i zapevam je: O, o, Je-o-ve, ba niko da se vrati. Pevanje ih je nateralo da za trenutak uute. uli su, uli su taj straan jad, tu enju. Posle te velike demonstracije, nemir nikad nije sasvim zamro, ali bilo je vremena kad je energija posustajala, kad se, kako ree dr Jeron, Pokret nije pokretao. Tokom jednog od takvih razdoblja, otila sam kod nje i predloila da osnujemo tampariju i izdavaku kuu. To je bio moj san, a izrastao je iz onog dana u Hagajotu kad je Seugi dodirivala svoje rei i plakala. "Rei odlete", rekoh, "a i na mrei sve one rei i slike odlete, i moe ih svako menjati. Ali knjige su tu. Traju. Knjige su telo istorije, kae gospodin Jehedarhed." "Inspektori", ree dr Jeron. "Dok ne proguramo amandman o slobodi tampe, poglavice nee dati da iko tampa ita to nisu oni sami diktirali." Nije mi se odustajalo od te zamisli. Znala sam da u podruju Joteber ne moemo tampati nita politiko, ali sam tvrdila da moemo tampati prie i pesme ovdanjih ena. Drugi su govorili da je to gubljenje vremena. Tu zamisao smo dugo tumbali po jeziku. Gospodin Jehedarhed se vratio sa svog putovanja gore, na sever, do Stare Prestonice i ambasade. Sluao je nae rasprave, ali nije rekao nita, a to me je razoaralo. Oekivala sam da on, moda, podri moj projekat. Jednog dana ila sam peice iz kole u moj stan, koji je bio u bunoj, staroj zgradetini nedaleko od nasipa protiv poplava. Svialo mi se to mesto zato to se moj prozor otvarao u kronje drvea, a kroz njih sam videla reku, na tom mestu iroku est i po kilometara, kako odmie lagano izmeu peanih sprudova, traka i ostrvaca sa vrbama u sunoj sezoni, a nadolazi do ruba nasipa u kinoj sezoni, kad oluje sa pljuskovima jurcaju iznad nje. Tog dana, dok sam prilazila kui, pojavio se gospodin Jehedarhed, a nedaleko 96

iza njega one dve policajke kiselih lica, kao i obino. Pozdravio me je i zapitao moemo li popriati. Zbunila sam se i, ta u-gde u, pozovem ja njega da doe gore u moju sobu. Njegove straarke ekale su dole u predvorju zgrade. Ja sam imala sobu, samo jednu, ali veliku, na treem spratu. Sela sam na krevet, a podizaslanik na stolicu. Oko njegovih nogu kruio je Vlasnik i govorio: ruuu? ruuu? Ve sam bila primetila da ovaj podizaslanik nalazi zadovoljstvo u tome da osujeti oekivanja naeg Poglavice i njegove svite poslunika, koji su voleli pompu, flote automobila, sloene uniforme i znake. On i njegove policajke ili su po celom gradu i po celom Joteberu u tim dravnim kolima ili peice. Narod ga je voleo zbog ovoga. Svi su znali, a sada sam i ja znala, da je on, prvoga dana svog boravka u ovom gradu, poao peice i sam, i da ga je napala jedna banda svetskopartijaca, iji su ga lanovi prebili i ostavili tek kad su mislili da je mrtav. Graanima se sviala njegova hrabrost, a i to to je razgovarao sa svakim, svuda. Prihvatili su ga kao svoga. Mi u Oslobodilakom pokretu smatrali smo da je to 'na izaslanik', ali on je pripadao i celom narodu, ba kao i poglavicama. Moda su poglavice mrzele njegovu popularnost, ali je on od nje imao koristi. "Ti bi da pokrene izdavaku kuu", ree on, gladei Vlasnika, koji se izvrnuo na lea i podigao sve etiri uvis. "Dr Jeron kae da nam je to uzalud dok ne dobijemo amandmane." "Postoji jedna tamparija na Jeovi koja nije pod neposrednom kontrolom vlade", ree gospodin Jehedarhed, gladei Vlasnika po trbuhu. "Pazi, ujee te", rekla sam. "Gde je to?" "Na Univerzitetu. Gle, stvarno", ree gospodin Jehedarhed, osmotrivi svoj palac. Ja se poeh izvinjavati, a on me zapita da li sam sigurna da je Vlasnik mujak. Rekla sam da su mi tako kazali, ali da se nikad nisam setila da proverim. "Moj je utisak da je ovo tvoje ensko. Vlasnica", ree gospodin Jehedarhed, na takav nain da se nisam mogla uzdrati od smeha. Smejao se i on sa mnom, ali je i sisao krv iz palca. Onda je nastavio. "Taj Univerzitet nikad nije bio mnogo znaajan. Korporacije su ga smislile kao trik - hajde da pustimo kmetove da tobo idu na neki, tamo, fakultet. Tokom poslednjih godina rata bio je zatvoren. Posle Osloboenja, otvoren je, i od tad baulja nekako, ali na to niko ne obraa mnogo panje. Profesori su veinom stari. Vratili su se svojim katedrama posle rata. Vlada ga finansira zato to lepo zvui imati Univerzitet Jeove, ali poto nema presti, ak ni vlada se ne zanima mnogo za njegov rad. Utoliko pre to su mnogi lanovi vlade neprosveeni." Ovo je rekao bez podrugivanja, kao opis situacije. "Ali on ima svoju izdavaku delatnost." "Znam", rekoh. Dohvatila sam onu moju staru knjiicu i pokazala mu je. Razgledao ju je nekoliko minuta. Dok je to radio, na licu mu je bila udnovata nenost. Nisam mogla da ga ne posmatram. Bilo je kao da gleda enu sa bebom: neprekidna, promenljiva igra panje i reagovanja. "Puno propagandnih greaka i nade", ree on konano; i glas mu je bio nean. "Pa, ja mislim da bi se ovo moglo poboljati. A ti? Samo treba da se nae urednik. I nekoliko pisaca." "Inspektori", upozorih ja, oponaajui dr Jeron. "Ekumenu je lako da utie na problematiku akademskih sloboda", ree on, "jer mi pozivamo ljude da pohaaju ekumenske kole na Hainu i Veu. Svakako elimo pozvati diplomirane studente sa Univerziteta Jeove. Ali, naravno, ako je njihovo obrazovanje teko oteeno zbog nedostatka knjiga, informacija..." Rekoh: "Gospodine Jehedarhed, da li je tvoja dunost da potkopava politiku ove vlade?" To pitanje mi se otelo bez prethodnog razmiljanja. Nije se nasmejao. Napravio je pauzu, veoma dugu, a onda je ipak odgovorio. "Ne znam", ree. "Do sada me je ambasadorka podravala. Moglo bi se desiti da i ja i ona dobijemo ukore. Ili da budemo otputeni. Ono to bih ja voleo..." Te njegove udne oi opet su bile na meni. Onda je spustio pogled na knjigu, koju je jo drao. "Ono to bih ja voleo jeste da postanem jeovski dravljanin", ree. "Ali moja korisnost Jeovi, i Oslobodilakom pokretu, zasniva se na mom poloaju u Ekumenu. Zato u nastaviti to da upotrebljavam, ili zloupotrebljavam, sve dok mi ne kau da prestanem." Kad je otiao, morala sam razmisliti o tome to je zatraio da uradim. Naime: da odem na Univerzitet kao profesorka istorije, a kad se tamo zaposlim, odmah i da se javim kao dobrovoljac za mesto urednika izdavake delatnosti. inilo se da je takav plan potpuno nerazuman, za enu moje prolosti i tako skromnog obrazovanja, pa sam pomiljala: sigurno ga nisam dobro razumela, mora biti da je neto drugo rekao. A kad 97

me ja ubedio da sam ga dobro razumela, pomislila sam da je sigurno on veoma pogreno shvatio ko sam ja i za ta sam sposobna. Poto smo o tome porazgovarali, otiao je, oigledno smatrajui da je meni zbog njegovog prisustva nelagodno; moda se i on oseao nelagodno, mada smo se, zapravo, prilino i smejali. Meni zbog njegovog prisustva nije bilo nelagodno, ne, nego sam samo imala blagi oseaj da sam malo poludela. Pokuavala sam razmisliti o tome ta je on traio da uradim: da iskoraim toliko daleko izvan sebe same. Pokuavala sam, ali nije bilo lako. Bilo je kao da iznad mene visi jedan okaen ogroman teret, taj ogroman izbor koji moram uiniti, ta budunost koju nisam mogla ni zamisliti; a ja umesto o tome, sve razmiljam o njemu, Jehedarhedu Havivi. Sve mi neto on izlazi pred oi, kako sedi na mojoj staroj stolici i saginje se da pomazi Vlasnika. Pa posle sisa krv iz palca. Smeje se. Gleda me tim oima sa belim uglovima. Vidim njegovo lice, koje je crvenkasto, pa smee, i ake iste takve, u boji peenog glinenog upa. I njegov tihi glas bio mi je u mislima. Podigla sam mae, koje je ve bilo napola odraslo, da mu pogledam zadnji kraj. Kad, tamo ni traga ni od kakvih mukih organa. Crno svilasto telace se izvijalo u mojim rukama. Pade mi na um kako je on rekao: "Moj je utisak da je ovo tvoje ensko. Vlasnica", i doe mi opet da se smejem, i da plaem. Pogladila sam makicu i ostavila je na pod, a ona sede smireno pored mene i poe umivati svoje rame. "Oh, jadna, mala gospo", rekoh. Ne znam na koga sam mislila. Na macu, ili na gospu Tazeu, ili na mene. On je bio rekao da bez urbe razmislim o tom predlogu; da razmiljam koliko god dugo hou. Ali ja nisam tako rei ni poela da razmiljam kad, dva dana kasnije, eto opet njega: stoji na ulici, eka me da iziem iz kole. "Da li bi volela proetati nasipom?" upita on. Osvrnula sam se. "Tamo su one", ree on, i pokaza gde stoje njegove hladnooke telohraniteljke. "Gde god da sam, tu su i one, tri do pet metara daleko. etati se sa mnom, to ti je dosadno, al' bezbedno. Zajemeno je da neu nita bezobrazno da preduzmem." Odetali smo ulicama do nasipa i popeli se na njega u dugakoj svetlosti predveerja, toploj i ruiastozlatnoj, u mirisu reke, blata i trske. Te dve ene sa pitoljima hodale su dobra etiri metra iza nas. "Ako zaista ode na Univerzitet", ree on posle dugog utanja, "ja u biti stalno tamo." "Nisam j-jo..." zamucah ja. "A ako ostane ovde, biu stalno ovde", ree on. "Naravno, pod pretpostavkom da nema nita protiv." Nita nisam rekla. Gledao me je, ne okreui glavu. Izlete mi: "Volim to vidim gde gleda." "A ja volim to ne vidim gde ti gleda", ree on, sada mi gledajui pravo u lice. etali smo dalje. Jedna aplja uzletela je sa tranog ostrvca i odletela preko vode, mlatei velikim krilima. Hodali smo ka jugu, nizvodno. itavo zapadno nebo bilo je prepuno svetlosti dok je sunce zalazilo iza grada u dimu i izmaglici. "Rakam, voleo bih znati odakle si dola, kakav je bio tvoj ivot na Verelu", ree on vrlo tiho. Udahnula sam duboko. "Sve je to otilo", rekoh. "Prolost." "Mi jesmo naa prolost. Iako ne samo to. elim da te znam. Oprosti mi, ali veoma elim da te poznajem." Posle nekog vremena, rekla sam: "A ja elim da ti priam to. Ali grozno je. Tako runo. Dok je ovo, ovde, divno. Ne bih to elela izgubiti." "to god mi kae, ja u smatrati vrednim", ree on, tim svojim tihim glasom koji je prolazio pravo do mog srca. Zato sam mu priala, koliko sam mogla, o kmetskom naselju kod omekeovih, a onda, na brzinu, i ostatak moje prie. Postavio je poneko pitanje. Uglavnom je samo sluao. Negde tokom mog pripovedanja, uhvatio me je za ruku, to ja tad gotovo i da nisam primetila. Kad je pustio moju ruku, pomislivi, zbog nekog mog malog pokreta, da ja elim da je ispusti, poe mi nedostajati taj ovlani dodir. Njegova aka bila je prohladna. Jo sam je oseala na podlaktici i kad ju je pustio. "Gospodin Jehedarhed", ree jedan glas iza nas: jedna od telohraniteljki. Sunce bee zalo, a nebo se prelilo zlatom i crvenom bojom. "Bolje se vratimo?" "Da", ree on, "hvala." Dok smo se okretali, uhvatila sam ja njega za ruku. Osetila sam da mu je zastao dah. Nisam poelela nijednog mukarca niti enu - istinu govorim - jo od omekeovih. Volela sam ljude i dodirivala sam ih ljubavlju, ali ne telesnom eljom. Moja kapija bila je zakljuana. 98

Sad je bila otvorena. Sad me je tako neka slabost obuzela da sam, zbog dodira njegove ruke, jedva mogla da hodam. Pa rekoh: "Ba je dobra stvar to je etanje s tobom tako bezbedno." Ni sama nisam ba znala ta bi to trebalo da znai. Imala sam trideset godina, ali sam se drala kao mlada devojka. A nikada nisam bila ta devojka. On nita ne ree. Hodali smo po nasipu, izmeu reke i grada, u slavi svetlosti sve slabije. "Hoe li poi kod mene kui, Rakam?" ree on. Sad ja - ni da beknem. "Njih dve ne ulaze unutra sa nama", ree on, vrlo tiho, u moje uho, tako da sam osetila njegov dah. "Ne zasmejavaj me!" rekla sam i rasplakala se. Plakala sam neprekidno tokom celog tog povratka po nasipu. I jecala, i mislila da jecanje ve polako prestaje, i jecala opet i opet. Isplakala sam sve svoje tuge, sve svoje sramote. Plakala sam jer su ostale sa mnom tada, i sada, i zauvek. Plakala sam jer je kapija bila otvorena, a ja sam najzad mogla proi, u onu drugu zemlju, s one strane, ali sam se plaila da to uinim. Kad smo doli do njegovih kola, koja su bila parkirana blizu moje kole, zagrlio me je i naprosto me tako drao, utei. Njih dve su se uglavile na prednja dva sedita, a da se nijednom nisu osvrnule ka nama. Popeli smo se u njegovu kuu, koju sam u jednoj ranijoj prilici ve videla, staru kuerinu nekog vlasnika iz korporacijskih vremena. On se zahvalio straarkama i zatvorio vrata. "Veera", ree. "Kuvarica ima slobodan dan. Mislio sam da te izvedem na veeru, ali zaboravio sam." Odveo me je u kuhinju, gde naosmo neki hladan pirina, salatu i vino. Kad smo se najeli, on me pogleda preko kuhinjskog stola, pa opet spusti pogled. Zbog njegovog oklevanja, i ja sam se neto ukoila i uutala. Posle dugog vremena on ree: "Oh, Rakam! Da li bi me pustila da vodim ljubav s tobom?" "Ja bih htela s tobom", rekoh. "To nikad nisam radila. Nikad ni sa kim nisam vodila ljubav." Ustao je osmehnut i uzeo me za ruku. Poli smo zajedno uz stepenice i proli pored mesta koje je nekad bilo ulaz u muku stranu kue. "Ja ivim u bezi", ree on. "U haremu. Na enskoj strani stanujem. Svia mi se pogled odatle." Uli smo u njegovu sobu. On je tamo stao i samo me gledao, onda odvratio pogled. Toliko sam uplaena bila, toliko zbunjena, mislila sam da neu moi da mu priem ni da ga dodirnem. Ali sam naterala sebe. Podigla sam ruku i pipnula njegovo lice, te oiljke pored oka i na ustima, onda sam ga zagrlila. Od tog trenutka bila sam u stanju da ga drim uz sebe, sve blie i tenje. U neko doba te noi, dok smo leali i dremali prepleteni, rekla sam: "Jesi li spavao sa Jeronkom?" Osetila sam kako se Haviva poeo smejati, sporim, mekim smehom koji je poinjao iz trbuha naslonjenog na moj trbuh. "Nisam", ree on. "Ni sa kim na Jeovi, osim sa tobom. A ti, ni sa kim na Jeovi osim sa mnom. Bili smo device, jeovski gledano - device... Rakam, araha..." Oslonio je glavu na moje rame, rekao jo neto na nekom stranom jeziku i zaspao. Spavao je dubokim snom, neujno. Kasnije te godine prela sam na sever, na Univerzitet, gde su me primili da budem profesor istorije. U ono vreme merila su bila takva da je moja strunost bila dovoljna. I eto, do danas radim tamo, drim asove studentima i urednik sam izdavake delatnosti. Haviva je, kao to je i rekao da e biti, bio uvek tamo, ili skoro uvek. Amandmani na Ustav su izglasani, tajnim glasanjem, veina njih, u jeovanskoj 18. godini Slobode. O dogaajima koji su doveli do toga, i kasnijim, moete itati u trotomnoj Istoriji Jeove u izdanju 'Univerziti Presa'. Ispriala sam ovu priu, kao to je od mene zatraeno. Zavrila sam je, kao to se mnoge prie zavravaju, spajanjem dvoje ljudi. ta su ljubav i enja jednog mukarca i jedne ene, naspram istorije dva sveta, velike revolucije naeg doba, nade i veite svireposti nae, ljudske rase? Sitnica. Ali i klju je sitan, naspram vrata koja se njime otvaraju. Ako izgubi klju, ta vrata moda nikad nee biti otvorena. Mu u svojim telima gubimo ili zapoinjemo svoju slobodu, u svojim telima prihvatamo ili okonavamo svoje ropstvo. Zato sam napisala ovu knjigu za mog prijatelja, sa kojim sam ivela i sa kojim u umreti slobodna. BELEKE O VERELU I JEOVI 1) Izgovor imena i rei U voe-deanskom jeziku (koji je i jezik Jeove), kao i u gatajskom jeziku, samoglasnici imaju svoje uobiajene 'evropske' izgovore: a, e, i, o, u. (Za razliku od engleskog jezika.) U voe-deanskom, naglasak je esto na pretposlednjem slogu rei: ArkaMIje, gaREot, SuHAme, JoTEber. Imena u kojima se pojavljuje 99

slogovi 'Kam' i 'Tual' kao podseanje na ime boanstava Kamija i Tuale, esto imaju naglasak upravo na tim slogovima, na primer: AberKAM, BatiKAM, RaKAM, Sezi-TUAL, TUAL-tak. U hainskom jeziku, imena su izuzetno duga zato to u sebi sadre veliki broj imena iz porodinog stabla. Meutim, za svakodnevnu upotrebu se ipak skrauju, radi pogodnosti, na jedan od tih sastavnih elemenata. Re 'Ekumen' potie od jedne stare teranske rei. 2) Planete Verel i Jeova (Odlomci iz knjige 'Prirunik za snalaenje na poznatim svetovima' koja je tampana u Darandi, na Hainu, u hainskom ciklusu 93, lokalnoj godini 5467. Ekumenska godina 2102. rauna se kao 'prezent' (p.) kad se navode datumi 'pre prezenta' (p.p.). Verel-jeovski solarni sitem sastoji se od esnaest planeta koje krue oko jedne utobele zvezde (RKtamo-5544-34). ivot se razvio na treoj, etvrtoj i petoj od tih planeta. Peta se na voe-deanskom zove Rakuli. Na njoj postoje samo beskimenjaci sposobni da preive u uslovima jake hladnoe i 'ledene sue'. Ta planeta, Rakuli, nije eksploatisana niti naseljavana. Trea i etvrta planeta, Jeove i Verel, sasvim se uklapaju u hainske norme o sastavu atmosfere, gravitaciji, klimi i tako dalje. U poznom dobu hainskog irenja, pre manje od milion godina, sa Haina su na Verel doli kolonisti. ini se da tada nije postojao nikakav ivotinjski svet koji bi trebalo potiskivati, jer je celokupni dananji ivotinjski svet kao i veliki dao biljnog sveta na Verelu hainskog porekla. Jeova nije imala nikakav ivotinjski svet sve dok Verelijanci nisu naselili Jeovu godine 365. p.p. Verel Geografija i ivi svet etvrta od svog sunca, planeta Verel ima sedam malih meseca. Sadanja klima na njoj je umereno hladna, a na polovima estoko hladna. Flora je veim delom lokalnog porekla, a fauna u celosti hainskog porekla, namerno preoblikovana da bi se ostvarila kobioza sa tamonjim biljem, a kasnije i spontano izmenjena genetskim plutanjem i prilagoavanjem. Prilagoavanja kod ljudskih bia ukljuuju cijanotinu koloraciju (naime, koa svih Verelaca ima plave tonove, bez obzira na to to su neki od tih ljudi crni, neki bledi, a mnogi izmeu ta dva) i oi bez vidljivih beonjaa. Obe ove osobine oigledno su nastale kao adaptacije na neke elemente u spektru zraenja verel-jeovskog sunca. Voe-Deo: Novija istorija. U razdoblju od 4000. do 3500. godine p.p. agresivni i progresivni crni narodi u oblastima juno od polutara na verelskom jedinom, veoma velikom kontinentu (koji su sada udrueni u dravu Voe-Deo) izvrili su invaziju i pokorili severne narode, svetlijih boja koe. Zavojevai su uspostavili robovlasniko drutvo zasnovano na boji koe. Voe-Deo je najvea i najbogatija drava na ovoj planeti; sve druge drave, odnosno nacije na Verelu su dominioni, politiki vazali, ili ekonomski zavisni od dobre volje Voe-Dea. Voe-deanska privreda zasniva se na kapitalizmu i robovlasnitvu ve tri hiljade godina, ako ne i due. Hegemonija Voe-Dea omoguuje nam da opisujemo sva drutva na Verelu ujedno, kao da je to jedno drutvo. Ali ono se sad veoma brzo menja. Iz tog razloga, dalji opis bie u prolom vremenu. Drutvena klase u robovlasnitvu: Klase: gospodar (vlasnik ili gareot) i rob (ljudska imovina ili kmet). Pripadao si klasi svoje majke, bez izuzetka. Boja koe je u rasponu od crnoplave, preko plaviaste ili sive-be, pa sve do maltene depigmentovane bele. (Ali to nije albinizam, jer ovim ljudima kosa i oi zadravaju tamnu boju.) U idealnom sluaju, govorei uopteno, klasa bi bila boja: crno gospodar, belo rob. Ali, u stvarnosti, mnogi gospodari nisu bili ba crni, nego tamni, a mnogi robovi nisu bili ba beli, nego u raznim bojama, pa ak i crni. Za VLASNIKE se govorilo da su ljudi, mukarci, ene i deca. Kad se kae 'vlasnici', to je moglo znaiti ili celu tu klasu, ili porodicu ili pojedinca ('vlasnik') pod uslovom da poseduju robove - i to, dva ili vie robova. Vlasnik samo jednog jedinog roba, ili vlasnik koji ne poseduje nijednog roba, opisivan je kao 'vlasnik bez osoblja' ili gareot. 100

Meu vlasnicima, veot je bio lan nasledne ratnike kaste, a mogao je po inu, odnosno po rangu biti: rega, zadjo ili oga. Veotski mukarci su svi, gotovo bez izuzetka, stupali u vojsku; veina veotskih porodica imala je zemljine posede; veina su bili gospodari, dakle vlasnici vie robova, ali bilo je i gareota. ene vlasnika su inile potklasu, ili inferiornu kastu, unutar klase vlasnika. ena je po zakonu, iako pripadnica vlasnike klase, bila vlasnitvo nekog mukarca (oca, ujaka, brata, mua, sina ili staratelja). Veina posmatraa se slae da je podela uloga prema polu bila, u verelskom drutvu, isto onako duboka i bitna kao i podela na robove i gospodare, ali manje vidljiva, jer je 'popreko presecala' ovu drugu. Smatralo se da je vlasnika ena drutveno 'iznad' bilo kog pripadnika ili pripadnice kmetske klase. Poto su ene bile posedovane, nisu mogle nita posedovati. Mogle su, meutim, upravljati imovinom. Za LJUDSKU IMOVINU se govorilo da su to kmetovi i kmetice, i mladunci ili tenad. Pogrdne rei bile su: rob, prainar, kredonja, belac. (Robinja, prainarka, kredonjika, belkinja.) Lale je bio rob koji se alje na rad; lala, robinja koja se alje na rad. Svi robovi na Verelu bili su lale, osim makila i kmet-vojnika. Makil je bio rob prodat Korporaciji zabave - dakle, vlasnitvo te korporacije. Kmet-vojnik bio je rob prodat Vojsci, dakle imovina vojske. Odseslobodan, to je spoj rei 'odsei' i 'slobodan', bio je evnuh, kastrirani muki rob. Kastracija se vrila manje-vie dobrovoljno, to je zavisilo od godina starosti i drugih inilaca. Cilj takvog roba bio je da stekne bolji status ili povlastice. Verelski (verelijanski) istoriari opisuju izvestan broj odsedlobodnih koji su se uzdigli do velike vlasti u raznim vladama, ili do uticajnih mesta drugde u birokratiji. U kmetskim naseljima, u ensku stranu naselja ulazili su takozvane 'gazde' koji su svi, bez izuzetka, bili odseslobodni. Manumisija, odnosno zakonito davanje slobode nekom robu, bila je sve do prolog veka izuzetno retka na Verelu, ograniena na nekoliko slavnih istorijskih ili legendarnih sluajeva u kojima je rob ispoljio nadljudsku vernost ili plemenitost, a njegov gospodar zato odluio da ga pusti na slobodu. Priblino u vreme kad je na Jeovi poeo oslobodilaki rat, manumisija je na Verelu postala ea, a prednjaili su vlasnici udrueni u takozvanu Zajednicu koja se zalagala za ukidanje ropstva, aboliciju. Manumitovani kmet bio je po slovu zakona, ali u drutvenoj praksi retko kad, jednak sa gareotima. U Voe-Deu, u vreme Osloboenja, razmera kmetova prema vlasnicima iznosila je 7:1. (Priblino polovinu tih vlasnika inili su gareoti, vlasnici samo jednog, ili nijednog roba.) U siromanijim zemljama, razmera je bila manja, ili ak preokrenuta: na primer, u polutarnim dravama bila je 1:5 - pet puta vie vlasnika nego robova. Gledajui Verel kao celinu, procenjuje se da je bilo priblino tri roba na jednog vlasnika. Kua i kmetske barake Tokom dugog razdoblja istorije, a u novije vreme samo na selu, robovi (kmetovi) na imanjima, farmama i plantaama iveli su u naseljima odvojenim od spoljanjeg sveta zidom, ogradom ili palisadom od pobodenih balvana. Postojala je kapija, samo jedna. Naselje je jednim jarkom bilo podeljeno na dve polovine. Jarak je bio uporedan sa onim zidom u kome se nalazila kapija. Kapijska strana bila je za mukarce, kmetove, a unutranja strana za ene. Deca su ivela na unutranjoj strani, a kad bi deaci dorasli za rad (8 do 10 godina starosti), slati su na muku stranu, u dugake barake. ene su stanovale u kolibama, i to obino u istoj kolibi majke i keri, sestre ili prijateljice; po dve do etiri ene zajedno, i njihova deca sa njima. Mukarci i deaci su stanovali u barakama na strani blie kapiji. Povre za jelo gajeno je u 'kuhinjskim baticama' koje su odravali stari ljudi i deca jo nedorasla za posao; stari su, u veini sluajeva, kuvali za radne ljude. Babe su bile na vlasti u naselju. Odseslobodni (evnusi) su iveli u zasebnim kuama, izgraenim unutar kmetskog naselja, ali naslonjenim na palisadu. Imali su na raspolaganju i osmatranicu na palisadi. Odseslobodni su sluili kao unutranji gazde, posrednici izmeu baba i spoljanjih gazda (takozvanih 'gazda-od-posla'), koji su bili ili lanovi vlasnike porodice, ili unajmljeni gareoti zadueni da upravljaju kmetovima. Gazde-od-posla stanovale su u kuama izvan kmetskog naselja. Vlasnika porodica stanovala je, zajedno sa svojim slubenicima i tienicima iz vlasnike klase, u takozvanoj 'Kui'. Taj termin, Kua, ukljuivao je ne samo glavnu zgradu nego i svakovrsne dodatne zgrade, ambare, upe, stanite gazda-od-posla, pa ipak se prevashodno odnosio na glavnu zgradu. U konzervativnim kuama, muka strana (azada) i enska strana (beza) bili su strogo odvojeni. Stepen izdvojenosti ena odraavao je bogatstvo, mo i drutvene ambicije porodice. Gareotske ene mogle su imati znatnu slobodu 101

kretanja i bavljenja raznim zanimanjima, ali ene iz bogatih ili istaknutih porodica drane su u prostorijama ili u ozidanim vrtovima, i nikada nisu izlazile bez brojne muke pratnje. Izvestan broj kmetica iveo je na enskoj strani Kue. Ove kmetice radile su kao kune pomonice, a ujedno su sluile mukim lanovima vlasnike porodice za zadovoljavanje. U nekim Kuama postojali su i kmetovi, obino deaci ili starci; u nekima odseslobodni, koji su tu radili kao sluge. U fabrikama, radionicama, rudnicima i tako dalje, ovaj sistem je odravan, ali sa nekim preinaenjima. Tamo gde je postojala podela rada na muki i enski, neka naselja baraka bila su u celosti muka, a disciplinu u njima odravali su samo unajmljeni gareoti; u drugim, samo enskim naseljima, babama je doputeno da odravaju red, kao u seoskim kmetskim naseljima. Mukarci unajmljeni da rade u samo mukim naseljima imali su proseni ivotni vek od dvadeset osam godina. Kad je poela nestaica kmetske radne snage, zato to su kmetovi izvoeni na Jeovu u ranim godinama kolonizacije tog sveta, neki vlasnici su stvarali zadruge za razmnoavanje, gde su kmetice dobijale da rade samo malo posla, i to lakog, ali se zato od njih trailo da raaju po jednu bebu svake godine. Ovaj tempo su neke 'mnogorotke' uspeno odravale i po dvadeset godina, pa i vie. Iznajmljeni ljudi: Na Verelu, svaki kmet je bio vlasnitvo jednog odreenog oveka. (Tek su korporacije na Jeovi izmenile tu praksu; vlasnik robova bila je korporacija kao celina, a ne bilo koji pojedinac.) U verelskim gradovima, kmetovi su, po tradiciji, iveli u domainstvu svog vlasnika i sluili u kui. Tokom poslednjeg milenijuma, sve ee se deavalo da vlasnik iznajmi nepotrebnog kmeta nekoj firmi ili fabrici, kao kvalifikovanog ili nekvalifikovanog radnika. Svako od vlasnika ili akcionara kompanije mogao je, kao pojedinac, kupovati i posedovati pojedine kmetove; ali iznajmljivala ih je kompanija kao celina, kontrolisala njihov rad i ubirala zaradu koja je posle deljena vlasnicima ili akcionarima. Jedan vlasnik mogao je iveti od iznajmljivanja dva kvalifikovana roba. Tako su iznajmljeni kmetovi i kmetice postali najbrojniji deo kmetske populacije u svim velikim i u mnogim malim gradovima. Iznajmljeni ljudi stanovali su u 'sindikalnim stanovima' u velikim stambenim zgradama, pod nadzorom unajmljenih gareota gazda. Tu se beleio svaki izlazak i ulazak, a vaio je i policijski as, odnosno zabrana izlaska od kasnih veernjih do ranih jutarnjih sati. (Treba zapaziti razliku izmeu verelskih iznajmljenih ljudi, koje njihov vlasnik daje u najam, i daleko autonomnijih jeovanskih osloboenika, robova koji su sami birali na koji e posao ii 'pod slobodnu rentu', a od tog prihoda plaali svome vlasniku desetak ili porez. Jedan od ranih ciljeva Hame, voe-deanske kmetske oslobodilake organizacije, bio je da uvedu rad 'pod slobodnom rentom' i na Verelu. Veina tih sindikalnih stambenih zgrada i svi privatni stanovi bili su podeljeni na enske i muke delove, azade i beze, ali neki privatni vlasnici i neke kompanije dozvoljavali su da kmetovi, njihovi ili iznajmljeni, ive kao parovi, ali ne i da se venavaju. Vlasnici su mogli takav par razdvojiti u bilo kom trenutku, iz bilo kog razloga. Vlasnik majke postajao je vlasnik svakog deteta koje bi se iz takve veze rodilo. U konzervativnim kmetskim naseljima baraka, heteroseksualni pristup kontrolisali su vlasnik, gazda i baba. Ljudi koji su 'preskakali jarak' inili su to na svoj rizik. Mitski ideal vlasnika bio je da se muko i ensko potpuno razdvoje, a gazde da primenjuju selektivno uzgajanje, pri emu bi odabrani mujaci za priplod povremeno, u optimalnim razmacima, 'opasivali' enke da bi se dobio eljeni broj mladunaca. Glavna briga kmetica na farmama bila je da izbegnu neeljenu trudnou i raanje svake godine po jednog deteta. U rukama dobronamernih vlasnika, babe i odseslobodni esto su uspevali da zatite devojke i ene od silovanja, i ak doputali poneko sparivanje iz naklonosti. Ali i gazde i babe su obeshrabrivali trajnije vezivanje; nikakav oblik robovskog braka nije bio doputen ni zakonom, a ni obiajima na Verelu. Vere Oboavanje Tuale, koja je bila boginja tipa Kvan Jin, materinsko boanstvo mira i opratanja, bilo je dravna religija Voe Dea. Filozofski, Tuala se sagledava kao najvanije otelovljenje Duha Stvoritelja, koji se jo zove i Ama Inkreator. Istorijski, Tuala je amalgam mnogih lokalnih i boanstava prirode, a u lokalnim tumaenjima esto se deli u mnotvo manjih boanstava. Gledano sa stanovita nacionalnih interesa, nametanje ove nacionalne religije bilo je est pratei element voe-deanske hegemonije u drugim zemljama, iako ta vera nije inherentno prozelitistika ili agresivna. Tualitski svetenici mogu zauzimati, i zauzimaju, visoke poloaje u dravnim organima. Sa stanovita klasa, slike i statue Tuale i proces njenog oboavanja nametali su vlasnici u svim robovskim naseobinama, i na Verelu i na Jeovi. Tualizam ili tualitstvo bilo je vera vlasnika, posednika. Kmetovi su primoravani da oboavaju Tualu, ali su kmetovi veinom bili kamijiti 102

(kamijisti). Oni su pojedine delove mita o Tuali i oboavanja Tuale unosili u svoje kamijistike obrede. Smatrajui Kamija za 'Vezivatelja', tualitsko svetenstvo je ukljuivalo i doputalo prisutnost kamijizma (koji nije imao nijednog aktivnog svetenika) meu robljem i vojskom. Veina veota bili su kamijisti. Knjiga Arkamije ili 'itije Kamija Maevaoca' (Kamije je takoe stoar, i gospodar zveri, i vezivatelj, zato to je dugo sluio Gospodaru noi): ratniki ep, koji su pre oko tri hiljade godina prihvatili kmetovi, manje-vie na celom tom svetu, kao knjigu iz koje izvire njihova vera. Taj ep velia ratnike i robovske vrline kao to su: poslunost, hrabrost, strpljenje i nesebinost, kao i duhovnu nezavisnost, stoiku ravnodunost prema stvarima ovoga sveta i strastveni misticizam: stvarnost se moe zadobiti samo rastankom od prividne stvarnosti. Kmetovi i veoti ukljuuju i Tualu u svoje oboavanje, kao jedno od otelovljenja Ame Inkreatora. Meu mistikim zamislima i postupcima koji su zajedniki kamijitima i tualitima jesu 'stupnjevi ivota' i 'odlaenje u tiinu'. Odnosi sa Ekumenom Prvi Izaslanik (e.g. 1724) bio je doekan sa ogromnim nepoverenjem. Doputeno je poslanstvu da sie sa broda 'Hugum', ali je drana pod bliskom straom; saveznitvo je odbaeno. Vlada Voe Dea je, zajedno sa svojim saveznicima, zabranila tuinima ulazak u njihov solarni sistem. Zatim je Verel, pod vostvom Voe Dea, krenuo u hitnu, takmiarsku kampanju razvijanja svemirske tehnologije i ubrzanja sveukupnog tehnoindustrijskog razvoja. Jo mnogo decenija posle toga, voe-deanska vlada, industrija i vojska bili su gonjeni svojim sopstvenim paranoidnim idejama o povratku tuina koji e navodno banuti naoruani, da ih pokore. Ovaj razvoj doveo je posle samo trinaest godina do poetka kolonizacije Jeove. Tokom sledea tri veka, Ekumen je povremeno stupao u vezu sa Verelom. Razmena informacija zapoeta je na insistiranje Univerziteta u Bamburu, emu se prikljuio konzorcijum drugih univerziteta i istraivakih ustanova. Najzad je, posle vie od tri stotine godina, Ekumenu doputeno da poalje nakoliko posmatraa. Tokom Oslobodilakog rata na Jeovi, Ekumen je pozvan da poalje ambasadore u Voe Deo i u Bambur, a kasnije Izaslanika u Gataj, u etrdeset Drava, i u druge nacije. Tokom izvesnog vrenena, nepotovanje Konvencije o naoruanju spreavalo je Verelu ulazak u Ekumen, bez obzira na to to je Voe Deo vrio pritisak na druge drave, koje su drale do zadravanja svog naoruanja. Posle ukidanja Konvencije o naoruanju, Verel se ulanio u Ekumen, tri stotine pedeset devet godina posle prvog kontakta i etrnaest godina posle zavretka Oslobodilakog rata. Poto je naseljena teritorija Jeove bila svojina korporacija i nije imala nikakvu svoju vladu, verelski vlasnici su smatrali da Jeova ne dolazi u obzir ni za ulanjivanje u Ekumen. Sa svoje strane, Ekumen je nastavio da osporava pravo etiri korporacije da poseduju jednu planetu i narod te planete. Tokom poslednjih godina Oslobodilakog rata, Stranka slobode je pozvala ekumenske posmatrae na Jeovu, a dolazak regularnog Izaslanika tamo podudario se sa krajem rata. Ekumen je pomogao Jeovi da putem pregovora izdejstvuje okonanje vlasti korporacija i voe-deanske vlade nad tom planetom. Malo je nedostajalo pa da Svetska stranka istera i 'tuine iz svemira', a ne samo Verelijance, sa svoje planete; ali, kad se taj pokret raspao, Ekumen je stao na stranu privremene vlade i pri tome ostao sve do odravanja izbora. Jeove se ulanila u Ekumen u 11. godini Slobode, tri godine pre Verela. Jeove Geografija i ivi svet Trea planeta od svoga sunca, Jeova ima umereno toplu klimu sa malim sezonskim varijacijama. Bakterijski ivot je prastar i ispoljava, pod normalnim uslovima, ogromnu sloenost i prilagodljivu raznovrsnost. Izvestan broj jeovskih mikroorganizama klasifikovan je kao ivotinje; ali sva ostala uroena iva bia na ovoj planeti bila su biljke. Na kopnu je postojala velika raznovrsnost sloenih ivih vrsta, koje su se delile na fotosintetike i saprofitne. Veina su bile sesilne, dakle nekretne, ali bilo je i 'puzaljki', grupa biljaka ili pojedinanih biljaka sa sposobnou sporog pokretanja sa mesta na mesto. Glavni krupni oblik ivota bilo je drvee. Juni kontinent bio je gotovo ceo pokriven tropskim umama i umereno-kinim umama, od samih obala, pa sve do umske granice prema polarnom krugu i tajge nadomak tamonjeg Antarktika. Drugi kontinent, koji se zove Veliki kontinent, bio je umovit na svom krajnjem jugu i krajnjem severu, a pokriven stepama i savanama u svojim viim, sredinjim podrujima; ogromna prostranstva tresetita, slatkovodnih movara i morskih movara postojala su u primorskim ravnicama. U odsustvu ivotinja koje bi prenosile polen, biljke 103

su razvile mnotvo sredstava za ukrteno oploavanje i irenje pomou vetra i kie: eksplozivno seme, krilato seme, seme sa mreicom koja uhvati vetar i omogui putovanja od po vie stotina ili hiljada kilometara kroz vazduh, vodootporne spore, seme koje 'kopa' sebi put kroz zemlju, seme koje pliva, zatim biljke sa pokretnim delovima nalik na vetrenjae, sa trepljama, i tako dalje. U morima, koja su topla i srazmerno plitka, i u ogromnim movarama sa slanom, odnosno morskom vodom, ishranu sebi nalazi ogroman broj sesilnih i ploveih biljaka, koje su organizmi po tipu slini planktonima, algama, morskim travuljinama, koralima i sunerima. Te biljke imale su u sebi trajne delove, uglavnom od silicijuma. Ali bilo je i jedinstvenih organizama, kao to su 'jedrenjke' i 'ogledalke'. Divovski upleteni 'ilimovi od ljiljana' bili su meta korporacija, koje su ih eksploatisale u tako obimnim etvama da je ta iva vrsta izumrla u roku od trideset godina. Bezobzirno unoenje verelskih biljaka i ivotinja dovelo je do unitenja ili potiskivanja oko tri petine uroenih vrsta, emu je doprinelo i industrijsko zagaenje vazduha. Vlasnici su uveli jelene, lovake pse, lovne make, i velkonje, samo da bi mogli uivati u lovu. Jeleni su se silno namnoili i unitili veliki deo prirodne okoline. Veina ivotinjskih vrsta tako unetih, na kraju je, posle dueg vremena, propala. Osim ljudskih bia, odrale su se na Jeovi jo i sledee verelske ivotinjske vrste: ptice (domae vrste, unete da poslue za lov ili kao ivina; putane su i ptice-pevaice, od kojih se nekoliko vrsta prilagodilo i opstalo) lisicopsi i pegave make (domai ljubimci) goveda (kao gajene ivotinje, i podivljala u mnogim naputenim podrujima) jeleni (divlji, zvani fenjeleni, prilagoeni na movarna podruja) lovne make (mesoderne, malobrojne, u movarama). Uvoenje pojedinih vrsta riba u reke bilo je kobno za uroenu floru, pa su preivele ribe unitene pomou otrova. Svi pokuaji da se riba unese u more propali su. Konji su poubijani tokom Oslobodilakog rata, kao simboli vlasnitva i vlasnike imovine; nijedan konj nije preostao. Kolonije (naseobine) Prve rakete sa Verela dospele su na Jeovu godine 365. p.p. Istraivanje, mapiranje i traganje za prirodnim bogatstvima bile su delatnosti kojima su se pridolice ustro pozabavile. Rudarska korporacija Jeove, iji su vlasnici bili uglavnom voe-deanski ulagai, dobila je monopol na traganje za rudnim blagom. U roku od dvadeset pet godina, uvoenjem u upotrebu veih i delotvornijih brodova, rudarenje je postalo unosno, pa je RKJ poela redovno da prevozi robove na Jeovu, a rude i minerale na Verel. Druga krupna kompanija koja se uspostavila na Verelu bila je Druga planetna drvno-preraivaka korporacija, DPDK, koja je sekla i slala jeovsku drvnu grau na Verel, gde je usled industrijskog irenja i populacione eksplozije dolo do drastinog smanjenja uma. Eksploatacija okeana postala je krupna industrija tek krajem prvog veka. Jeovska brodarska korporacija (JBK) 'njela' je tepihe ljiljana, sa ogromnom zaradom. Kad je taj resurs iscrpen i sasvim nestao, JBK se okrenula eksploataciji i obradi drugih morskih ivih vrsta, naroito meinki, koje imaju bogat sadraj ulja. Tokom prvog veka naseljavanja Jeove, Agrikult-Plant kompanija Jeove (APKJ) poela je sistematski da gaji razne vrste ita i voa, ne samo one donete sa Verela nego i uroene kao to su oe-trska i pini. Topla, ujednaena klima na veem dalu Jeove i odsustvo tetoinskih insekata i drugih ivotinja (obezbeeno savesnim sprovoenjem strogih mere karantina) omoguilo je kolosalan razmah poljoprivrede. Pojedini delovi ovih korporacija ili pojedina podruja bili su zasebna preduzea, i imali su naziv 'plantae' bez obzira na to da li su se bavili rudarstvom, umarstvom, marikulturom ili agrikulturom. Te etiri velike korporacije zadravale su potpunu kontrolu nad svojim proizvodima, iako su decenijama vodile meusobne pravne (a i fizike) bitke zbog sukoba nadlenosti oko izvlaenja bogatstva iz pojedinih podruja. Nijedna takmaka kompanija nije uspela slomiti monopol ove etiri, koje su imale punu i aktivnu podrku - vojnu, politiku i naunu - voe-deanske vlade, zato je ova uzimala za sebe veliki deo njihove iste zarade. Glavna ulaganja kapitala uvek su stizala tim korporacijama od voe-deanske vlade i voedeanskih kapitalista. U vreme kad je poelo naseljavanje Jeove, Voe Deo je bio mona drava, ali posle tri veka bila je najbogatija na Verelu, pa se nametala svima ostalima i upravljala njima. Ali je voe-deanska 104

kontrola nad samim tim korporacijama bila samo nominalna. Drava Voe Deo je pregovarala sa tim korporacijama kao sa suverenim stranim silama. Stanovnitvo i ropstvo Tokom prvog veka, samo su mukarci-robovi prevoeni na Jeovu. To su radile korporacije, koje su, preko svog 'Meuplanetnog kartela', imale potpuni monopol na prevoz roblja. U prvom veku, veliki deo tih robova bili su iz raznih siromanijih nacija; kasnije, kad se uzgajanje roblja za prodaju na Jeovu poelo isplatiti, glavnina robova poela je stizati iz drava Bambur, etrdeset Drava i Voe Dea. Tokom ovog razdoblja, populacija je narasla na oko etrdeset hiljada ljudi u vlasnikoj klasi (osamdeset odsto mukarci) i oko osam stotina hiljada robova (sve mukarci). Bilo je nekoliko eksperimentalnih 'Emigracijskih gradova' u kojima su se nastanili gareoti (ljudi iz vlasnike klase, ali bez robova), koji su drali uglavnom radionice i uslune radnje. Ovakva naselja korporacije su u prvo vreme tolerisale, a kasnije ukinule, izdejstvujui kod verelijskih vlada da se ubudue emigriranje na Jeovu dozvoljava samo korporacijskom osoblju. Gareoti su poslati nazad na Verel, a rad u njihovim radionicama preuzeli su robovi. Tako se dogodilo da 'srednja klasa' obinih graana i sitnih trgovaca na Jeovi bude sastavljena od polunezavisnih robova (osloboenika), umesto od gareota i iznajmljenih robova kao na Verelu. Cena kmetova stalno je rasla, zato to su sve etiri korporacije, a naroito rudarska i poljoprivredna, rasipale robovske ivote (za mukarca-roba u prvom veku oekivalo se da e imati 'radni ivot' od pet godina). Pojedini vlasnici sve ee su krijumarili i kmetice da im budu seksualne robinje i kune pomonice. Korporacije su, pod pritiskom tih okolnosti, izmenile pravila i dopustile uvoz kmetica (godine 238. p.p.). U prvo vreme, kmetice, odnosno robinje, smatrane su stvorenjima koja slue za razmnoavanje, pa su drane samo unutar kmetskih naseobina na plantaama. Kako je njihova korisnost u svakovrsnim drugim poslovima postajala oigledna, ova ogranienja su vlasnici na veini plantaa poeli ublaavati. Ali robinje su morale da se uklope u vekovni sistem robovanja mukaraca, i to kao podreene, kao robinje robova. Na Verelu, svaka 'ljudska imovina' imala je jednog odreenog vlasnika, pojedinca (jedino su makili bili vlasnitvo Korporacije zabave, kao celine). Na Jeovi, svi robovi su bili u grupnom vlasnitvu korporacije, jer ih je korporacija i kupila od nekog vlasnika na Verelu. Nikome na Jeovi nije bilo dozvoljeno da poseduje, kao privatnik, ijednog roba, niti je ijedan rob na Jeovi mogao biti osloboen. ak i oni koji su dovedeni kao lina posluga, na primer slukinje vlasnikih ena, morali su biti prevedeni u svojinu one korporacije kojoj je i cela ta plantaa pripadala. Iako manumisija nije bila dozvoljena, status osloboenika (ili osloboenice) postajao je sve ei, zato to se robovska populacija naglo uveavala, do te mere da je na nekim plantaama nastao ak i viak radne snage. Osloboenik je nalazio posao kod nekog poslodavca ili je sam, nezavisno, poinjao neto raditi; zato je morao plaati porez, obino oko pedeset odsto prihoda, meseno ili godinje, korporaciji, koja mu je na taj nain naplaivala dobijenu slobodu. Veina osloboenika obraivali su tuu zemlju kao najamna radna snaga, ili drali radnje i radionice, naroito servisne; tokom treeg veka, klasa profesionalno osposobljenih osloboenika vrsto se uspostavila u gradovima. Pri kraju treeg veka, kad se porast populacije neto usporio, ukupna broj itelja Jeove dostigao je oko etiri stotine pedeset miliona; razmera vlasnika prema robovima bila je manja od jedan prema stotinu. Priblino polovinu robovske, odnosno kmetske populacije inili su osloboenici. (Populacija je dvadeset godina posle Oslobodilakog rata opet dostigla etiri stotine pedeset miliona miliona, ali su sad svi bili slobodni.) Na plantaama, prvobitno, samo mukoa drutveno ustrojstvo odredilo je obrasce ukupnog robovskog drutva. Radne druine zvane 'bande' brzo su se razvile u drutvene grupe koje su naprosto nazivane izrazom 'bande', a ove su prerasle u plemena. U svakom plemenu postojala je hijerarhija moi: obini plemenici, iznad njih rob koji je 'poglavica' ili 'glaveina', iznad njega gazda, iznad gazde vlasnik, a iznad vlasnika korporacija. Stvaranje trajnih veza, rivalstvo i takmienje, homoseksualne povlastice i rodbinske veze i loze zasnovane samo na usvojenju, postali su institucionalizovani, a esto i sloeno kodifikovani. Jedina bezbednost za roba bila je da bude lan plemena i da se strogo pridrava plemenskih pravila. Rob prodan drugoj plantai postajao je rob robova i esto godinama ostajao to pre no to bi konano bio primljen u lanstvo lokalnog plemena. 105

Kad su poeli dovoditi ene, gotovo sve su odmah postajale vlasnitvo ne samo korporacije nego i plemena. Korporacije su ovo podsticale. Njima je ilo u korist da svako pleme kontrolie svoje ene, a korporacija da kontrolie pleme. Snage opozicije i pobune nikada se nisu uspele organizovati iroko, i svaki put su smrvljene munjevitom i okrutnom konanou beskrajno nadmonog oruja. Glaveine i poglavice bili su u dosluhu sa gazdama, koji su, radei u interesu korporacija, podjarivali neslogu izmeu plemena i grabe za vlast unutar svakog plemena, a istovremeno odravali potpuni embargo na 'ideologiju' - to je znailo: na obrazovanje i bilo kakve informacije iz sveta izvan plantae. (Na veini plantaa, sve do sredine drugog veka, pismenost je bila zloin. Kad bi rob bio uhvaen da ita, bio bi oslepljen, tako to su mu sipali kiselinu u oi ili mu ih iskopali. Rob koga bi uhvatili da koristi radio-aparat ili informacijsku mreu bio bi ogluvljen guranjem usijanih klinova kroz bubne opne. Korporacijske i plantane 'liste prikladnih kazni' bile su duge, podrobne i nedvosmislene.) U drugom veku, kad je robovska populacija na veini plantaa prerasla u viak radne snage, krenulo je preseljavanje, prvo u malom broju, ali kasnije sve vee, ka 'redovima radnji'. Polazili su i mukarci i ene. Tokom sledeih nekoliko decenija, te 'radnje poreane u red' postale su gradii, a zatim i gradovi osloboenika. Iako su zloslutnici meu vlasnicima ukazivali na to da se sve vie poveavaju i sve nezavisniji postaju razni 'Kmetgradi', 'Belogradi' i 'Praingradi', i da su sve vea pretnja, korporacije su smatrale da su gradovi pod bezbednom kontrolom. Nije bilo dozvoljeno podizanje ma kakve velike zgrade, niti odbrambene graevine; kazna za posedovanje oruja bila je prosipanje creva; nijednom robu nije bilo dozvoljeno da rukuje ma kojim leteim vozilom; korporacije su pomno uvale sve sirovine i svaki industrijski proces koji bi mogao dati ma koju vrstu oruja robovima i osloboenicima. 'Ideologija' - naime, kolovanje - ipak se pojavila u gradovima. Pred kraj drugog veka naseljavanja Jeove, korporacije su, mada uz cenzuru, filtriranje i menjanje informacija, formalno dale doputenje da deca osloboenika i neka plemenska deca idu u kolu do svoje etrnaeste godine. Doputeno je robovskim naseobinama da osnivaju kole, kojima su prodavane knjige i drugi materijali. U treem veku korporacije su uvele i poele odravati informacionu i zabavnu mreu za gradove. kolovani radnici vredeli su sve vie. Ogranienost plemena postajala je sve primetnija. Kruto konzervativni, gazde i plemenske poglavice veinom su ispoljavali nesposobnost ili nevoljnost da bilo ta menjaju, ba u vreme kad je zloupotreba planetnih resursa zahtevala korenito preispitivanje metoda, ali i ciljeva. Bilo je jasno da e zarada na Jeovi dolaziti sve manje od povrinskih kopova rude, seenja uma 'do goleti' i monokultura, a sve vie od usavrene industrije, u kojoj modernim postrojenjima upravljaju kvalifikovani ljudi sposobni da usvajaju nove tehnike i ne dre se samo krutih pravila. Na Verelu, u kapitalistikom robovlasnitvu, rad su obavljali ljudi. Robovi su radili svojim akama, kako oni na grubim fizikim poslovima, tako i oni visokokvalifikovani; a mainska tehnologija, iako razvijena do elegancije, koriena je samo da pripomogne. 'Uvebani kmet je maina najfinija, a najjeftinija.' Proizvodnja ak i visokotehnolokih naprava ostajala je u sutini tradicionalni, zanatski rad, samo visokokvalitetan. Ni brzina, ni masovnost proizvodnje nisu mnogo cenjeni. Na Jeovi, pred kraj treeg veka, kad je izvoz sirovina posustao, poelo je korienje robova na novi nain. Poelo se proizvoditi na montanim trakama, sa ciljem da se ne samo pojeftini i ubrza produkcija, nego i da se trudbeniku onemogui da sagleda celinu proizvodnog procesa. Odbacujui iz svog imena re 'drvno-preraivaka', biva DPDK a sad samo DPK - Druga planetna korporacija - poela se baviti novom proizvodnjom. Brzo je nadmaila stare dinove, APKJ i APJ, i poela zgrtati ogromnu zaradu prodajom masovno proizvedene dovrene robe siromanijim nacijama Verela. U vreme kad je poeo ustanak, vie od polovine jeovskih slobodnjaka radilo je 'pod rentom' ili na druge naine za DPK. Drutvenih nemira bilo je vie u fabrikama i fabrikim gradovima nego na plemenskim plantaama. Funkcioneri korporacija pripisivali su to poveanom broju 'nekontrolisanih' osloboenika, a mnogi su zagovarali zatvaranje kola, ruenje gradova i vraanje svih robova u zatvorena kmetska naselja. Korporacijske gradske milicije (sainjene od naoruanih, unajmljenih gareota i nenaoruanih osloboenika) toliko su se poveale da su postale stajaa vojska znatne snage, u kojoj su gareoti imali sad ve i teko naoruanje. Veliki deo nemira i pokuaja protesta u gradovima bio je usredsreen oko fabrika sa montanim trakama. Oni isti radnici koji bi, kad bi oseali da su deo jednog razumljivog procesa, trpeli ak i vrlo teke uslove rada, nalazili su da im je besmisleni rad nepodnoljiv, ak i ako su uslovi rada u poneemu poboljavani. 106

Osloboenje je, meutim, zapoelo ne u gradovima nego u kmetskim naseljima baraka, na plantaama. Ustanak i Osloboenje Ustanak je potekao iz organizacija plemenskih ena na plantaama na Velikom kontinentu, koje su se udruile da zahtevaju prestanak obrednog silovanja devojica i uvoenje plemenskih zakona protiv seksualnog robovanja kmetica kmetovima, protiv grupnog silovanja, i protiv prebijanja i ubijanja ena, to je do tada sve bilo nekanjivo. Prvo su delovale na taj nain to su radile na obrazovanju ena, a i dece oba pola, a kasnije su zahtevale srazmerno uee u plemenskim savetima, do tada iskljuivo mukim. Njihove organizacije, kojima su dale naziv 'enski klubovi', irile su se po oba kontinenta, tokom celog treeg veka na Jeovi. Klubovi su uspevali da provercuju tako veliki broj devojaka i ena sa plantaa u gradove, da su korporacije poele obraati panju na albe poglavica i gazda s tim u vezi. Lokalni plemenici i gazde ohrabrivani su da 'pou u gradove i vrate svoje ene'. Ovakvi upadi, esto predvoeni plantanom policijom, a potpomognuti i od strane korporacijskih gradskih milicija, izvoeni su esto sa krajnjom svirepou. Gradski osloboenici, neneviknuti na onakvo nasilje kakvo je na plantaama bilo normalno, reagovali su ogoreno. Gradski 'vezivaoci' poeli su se meati i braniti ene. Godine 61. p.p. u pokrajini Eju, u gradu Sojesu, robinje su se uspeno oduprle napadu policije sa plantae Nadami (APKJ), a zatim krenule u napad i na samu plantau. Policijske barake zauzete su na juri, a onda spaljene. Pojedine poglavice iz Nadamija pridruili su se ustanku, otvorili naselja baraka i pustili pobunjenike unutra. Drugi su, meutim, ustali u odbranu vlasnika i plantane Kue. Jedna robinja Kue otkljuala je vrata magacina oruja i uvela pobunjenike unutra; bio je to prvi sluaj u istoriji Jeove da je takav arsenal monog oruja dospeo u ruke velike grupe robova. Vlasnici su masakrirani, ali ne svi: poteena su gotovo sva deca, kao i dvadesetak ena i mukaraca. Oni su ukrcani u voz za prestonicu. Nijedan odrasli rob koji se borio na strani vlasnika nije poteen. Iz Nadamija, ustanak se irio, a sa ustankom i puke i municija, na tri susedne plantae. Udruila su se sva plemena i potukla korporacijske snage u kratkotrajnoj, estokoj bici kod Nadamija. Robovi i osloboenici iz susednih pokrajina pokuljali su u Eju. Poglavice, babe iz naselja i voe pobune sastali su se u Nadamiju i proglasili pokrajinu Eju za nezavisnu dravu. U roku od deset dana, korporacije su, bombardovanjem i iskrcavanjem vojske, razbile ovu pobunu. Pohvatani buntovnici su podvrgnuti muenju, a zatim poubijani. Naroita osveta izvrena je nad gradom Sojesom: sav narod koji se tamo zatekao, a to su bila uglavnom deca i starci, isteran je na gradske trgove, a zatim izgaen kamionima i guseniarima za prevoz rude. Ovom postupku dat je naziv 'poploavanje prainom'. Pobeda korporacija bila je brza i laka, ali su poele izbijati nove pobune tamo, trajkovi gradskih osloboenika onamo, dogaala su se ubistva vlasnikih porodica, i tako irom sveta. Ovaj nemir nije prestajao. Mnogi napadi na plantane arsenale i milicijske barake uspeli su; pobunjenici su sad imali oruje i nauili kako se prave bombe i mine. Partizanskim ratovanjem u dunglama i movarama, pobunjenici su sticali prednosti gerile. Postalo je oigledno da e korporacijama biti potrebno vie naoruanja i vojske. Zato je krenuo uvoz vojnika-plaenika iz siromanijih zemalja Verela. Ali nisu svi takvi bili odani niti uspeni kao vojnici. Uskoro su korporacije ubedile voe-deansku vladu da zatiti svoje nacionalne interese tako to e poslati trupe u odbranu jeovskih vlasnika. U ovaj poduhvat vlada je ula u prvi mah sa oklevanjem, ali dvadeset tri godine posle Nadamija odluila je da ugui sve nemire, jednom zauvek, i poslala etrdeset pet hiljada vojnika. Ovi vojnici bili su svi veoti (pripadnici nasledne ratnike kaste), odnosno vlasnici-dobrovoljci. Sedam godina kasnije, na kraju rata na Jeovi, bilans je bio: tri stotine hiljada poginulih vojnika sa Verela. Veina njih bili su iz Voe Dea, a veina od tih, veoti. Nekoliko godina pre kraja rata korporacije su poele povlaiti svoje ljude sa Jeove, a u poslednjoj godini rata na planeti nije ostao gotovo nijedan vlasnik-civil. Tokom svih trideset godina Oslobodilakog rata, pojedina plemena i mnogi pojedinci-robovi ratovali su na strani korporacija, koje su im obeavale bezbednost i nagradu i davale im naoruanje. ak i u samim danim Osloboenja vodile su se bitke izmeu pojedinih takmakih plemena. Kad su se korporacije i vojska povukli, plemenski sukobi su se uarili i razbuktali irom Velikog kontinenta. Nije uspelo uspostavljanje 107

nikakve centralne vlade, ali je Aberkemova Svetska stranka potukla Stranku slobode na mnogim lokalnim izborima i inilo se da e veoma brzo odrati i izbore za svetski savet. Ali u 2. godini Slobode, Svetska stranka se naglo sruila zbog optubi o korupciji. Izaslanici Ekumena (koje je Stranka slobode pozvala na Jeovu tokom zavrne godine rata) podrali su tada Stranku slobode, koja je napisala ustav i odrala izbore. Ti prvi izbori (u 3. godini Slobode), voeni po volji Stranke slobode, uvrstili su novi ustav, ali on je bio u mnogo emu slabo nainjen: ene nisu dobile pravo glasa, u mnogim sluajevima poglavica je sam glasao za itavo pleme, a neke od struktura plemenske hijerarhije su zadrane i ozakonjene. Usledilo je jo nekoliko estokih plemenskih ratova i jo nekoliko godina nemira i protesta, ali je drutvo slobodne Jeove postepeno sazdalo sebe. Jeova se ulanila u Ekumen u 11. godini Slobode, odnosno 19. godini p.p, a prvi ambasador poslat je ve te iste godine. Bitni amandmani na ustav Jeove, kojima je zajemeno pravo glasa svakome preko osamnaest godina starosti, tajno glasanje i jednaka prava, izglasani su na slobodnim optim izborima u 18. godini Slobode.

108