Ber Greg LEGAT Prevod: elmi Zvezdana Bear Greg LEGACY, 1995. Serija "Put" (3) POLARIS 1997.

UVOD: PUTOVANJE, 753. GODINA Stajao sam na ivici junog okna, vrsto drei pomono ue, i zurio sam, prvi put u ivotu, van mase ika, u zvezde. irile su se kroz duboki svemir, brojne i otre kao oblak snenih kristala na pozadini od crnog oniksa. Nekartirana sazvea okretala su se neobino urno, odajui sopstvenu rotaciju asteroida. Radno odelo nemo je obavljalo svoj posao, i neko vreme mi se inilo da sam i sam samo kristal, u sreditu kristalne kugle, potpuno miran. Potraio sam slike meu zvezdama, ali pre nego to sam uspeo da naem neku, prekinuo me je moj pratilac. "Olmi." Paljivo je prila du pomonog ueta i ostala da lebdi kraj mene. "Samo trenutak", odgovorih. "Ovde smo zavrili. Skupina nas eka, Olmi. Proslave i razonode... ali ti si obreen, zar ne?" Uvreeno sam odmahnuo glavom. "Teko je poverovati da neto tako veliko kao iak moe da se skupi do nitavila", rekoh. Njeno lice, okrenuto ka zvezdama, pokazivalo je meavinu izraza brige i gaenja. Kerija Ap Kejn bila mi je partner meu braniteljima Puta jo od obuke, i dobar drug, ako ne ba srodna dua. Imao sam tako malo srodnih dua. ak i moja obreena... "Samo minut, Kerija." "Hou da se vratim", slegnula je ramenima. "Pa, dobro. Minut. Ali zato gleda napolje?" Kerija nikad ne bi razumela. Za nju je asteroidni svemirski brod bio sve i sva, svet beskonanih drutvenih mogunosti: rad, prijatelji, ak i smrt sa braniteljima Puta ako dotle doe. Zvezde su napolju, 'na kraj sveta', i ne znae nita; samo je zatvorena beskonanost Puta budila divljenje u njenoj dui. "Lepo je", ravnoduno je rekla. "Misli da emo ikada stii do Van Bruha?" Van Bruhova zvezda, jo udaljena stotinu svetlosnih godina, bila je prvobitni cilj ika. Za veinu naderitskog stanovnitva broda - ukljuujui i moju porodicu - to je bila svrha naeg postojanja, sveto odredite, i tako je bilo tokom sedam stotina godina putovanja. "ta misli, moe li se videti odavde?" "Ne", rekoh. "Ove godine je vidljiva sa polutara." "teta", ree Kerija. Nemirno je puckala jezikom. Desetkilometarski krater na junom polu ika nekada je prelamao i usmeravao strujanje motora Bekmanovog pogona. Motori nisu ukljuivani ve etiri stolea. Poslednji put sam bacio pogled preko ivice kratera, prelazei oima du saaste krive udubljenja u sreditu kratera. Velilki crni roboti sa mnogo udova uali su u udubljenju kraj ivice kratera, gde su se postavili radi inspekcije pre vie sati. "U redu", rekoh okupljenim robotima. "Idite kui." Uperio sam komandni predajnik i maine su se povukle, oslanjajui se o padinu kukama i kandama, i vratile se svojim poslovima na povrini asteroida. Okrenuli smo se i poli du ueta dublje u okno, ka cevobrodu, spljotenom i sivom, lako oslonjenom o crni kamen i metalni zid. Iza cevobroda leao je masivni prvi dok, cilindar unutar okna konstruisan tako da rotira u suprotnom smeru i olakava pristup teretnim brodovima. Desetine kilometara daleko, na severu, sijala je mala, blistava taka, ulaz u prvu komoru. Popeli smo se u cevobrod, izjednaili pritisak u tesnoj kabini i iskljuili radna odela. Kerija je uputila signal ka ulazu u okno. Dva masivna krila odvojila su se od zidova i spojila se kao stegnute crne usne, zapeativi ovaj kraj ika i izbrisavi zvezde. "Sve je isto i sreeno", ree ona. "Slae se?" "Sve je isto i sreeno", rekoh. "Zar generali stvarno misle da e Jarti izii iz Puta i zai nam za lea?" veselo upita Kerija. "Jednom su nas iznenadili", odgovorih. "Mogli bi ponovo." Kerija me sumnjiavo pogleda. "Da te ostavim u estoj komori?" upita, podiui brod. "Prvo moram da obavim neke stvari u ikovom Gradu." "Uvek si bio tajanstven." Nije imala pojma. 1

Hitali smo kroz tunel ka severu. Kilometri ka kraju okna brzo su promicali. Pred nama je zjapio ulaz u prvu komoru, i uleteli smo u blistavu svetlost. Sa pedeset kilometara prenika i trideset dubine, prva komora se u poreenju sa maloanjim pogledom ka zvezdama inila jedva kao unutranjost velikog, zdepastog bubnja. Prava veliina se ukazala po sporosti kojom je na cevobrod prolazio ka oknu na severnom kraju komore. Pod komore zaklanjali su oblaci, na dvadeset pet kilometara ispod nas. Atmosfera u komori dopirala je do dvadeset kilometara visine, kao voda u bubnju. Ugledao sam malu oluju kako se priprema na dnu. Nikakva oluja nije mogla da dospe do nas u osi, jer smo se nalazili u gotovo potpunom vakuumu. Prva komora uvek je bila gotovo naputena, iz predostronosti zbog proboja srazmerno taknih zidova asteroida na junom kraju. Putovali smo kroz sredinu svetlosti cevi, prozirnog toka blistave plazme prenika pet kilometara i duine trideset, generisane na junom i severnom polu asteroida. Videli smo brzo pulsiranje svetlosti jer smo bili blizu ose, ali sa dna komore cev se videla kao stalni, bledouti sjaj, danju i nou. Tako je bilo u est prvih komora. Sedma komora bila je, naravno, drugaija. Okno je izgledalo kao takica na sivom, blago zakrivljenom zidu asteroida ispred nas. "Da preem na runo i udenem nas unutra?" upita me Kerija, smeei se. Uzvratio sam osmehom, ali nisam odgovorio. Bila je dovoljno veta da to izvede. Upravljala je tokobrodovima i raznim drugim letelicama po itavom Putu, sa lakoom znalca. "Radije bih se opustila", rekla je, ozlojeena mojim utanjem. "Moda ne bi pristao da se divi." Ukrstila je ruke iza potiljka. "Osim toga, ovo je bio dug dan. Moda bih i promaila." "Ti nikada ne promauje", rekoh joj. "Tu si prokleto u pravu." Zakoni Heksamona nalagali su inspekcije dva puta godinje. Branitelji Puta poveali su to na etiri puta godinje, sa posebnim naglaskom na bezbednost este komore, inspekciju rezervnih akumulatora na hladnim spoljanjim zidovima broda i odravanje junog kratera i spoljanjih monitora. Ovog puta smo Kerija i ja izvukli inspekciju na junom kraju. Potom smo imali trideset dana slobodno, i Kerija je smatrala da ima sree: upravo je poinjala proslava dvadesetpetogodinjice Puta. No, mene je ekao neprijatan posao: izdaja, izdvajanje, okonanje veza u koje vie nisam verovao, ali nisam hteo da se nikome izrugujem. Zid je narastao, ispunjavajui nam vidno polje, i iznenada nas je progutalo drugo okno. Kilometrima daleko, izlaz ka gradu druge komore, Aleksandriji, predstavljao je novu blistavu taku u neosvetljenoj tami tunela. "Lift, ili da se spustim i ostavim te negde?" "Lift", rekoh. "Vidi, vidi", kratko se nasmeja Kerija. "Ba si mraan." "Smeje se kao pile", rekoh. "Ti nikada nisi video ivo pile. Kako da bude mraan kad te eka toliko lepih stvari?" "Svejedno." Preli smo u drugu komoru, iste veliine kao prva, ali ispunjenu najstarijim gradom na iku. Aleksandrija je pokrivala dve treine dna druge komore, tri hiljade sto kvadratnih kilometara velianstveno belih, zlatnih, bronzanih i zelenih tornjeva poreanih u spirale i nizove, zidova od istih crnih i zlatnih kocaka, precizno ukraenih kugli postavljenih na masivna postolja puna boja i ljudi. Izmeu grada i junog pola protezala se plavozelena 'reka', iroka kilometar i duboka nekoliko metara, tekui ispod ljupkih viseih mostova rasporeenih u svim etvrtima. U originalnim planovima ika nisu postojali parkovi du obale blie polu; umesto njih stajao je nasip, sto metara vii od suprotne obale, kako bi se suprotstavio posledicama ubrzanja broda. No, jo u poetku gradnje ika, taj problem je reen pomou mainerije za priguenje inercije u estoj komori. Ista ta mainerija je, stoleima kasnije, omoguila Konradu Korzenovskom da razmilja o stvaranju Puta. Dno komore bilo je ravno, a ne nagnuto; park i reka stvarali su plave i zelene pruge oko junog kraja komore. Parkovi i ume pokrivali su otvoreni prostor izmeu pojedinih delova grada. Na nekim mestima oko grada roboti su zavravali graevine predviene za smetaj polako rastueg stanovnitva. iak je bio veno mlad. 2

Posle sedam stolea, stanovnitvo asteroida brojalo je sedamdeset pet miliona. Put ih je poelo pet miliona. Kerija je opet pucnula jezikom i odmahnula glavom. Proli smo preko Aleksandrije, pa u tree okno. Blizu severnog otvora, usporila je vozilo i skrenula kroz izdignuti ulaz. Odatle se stizalo prolazom do cevnog lifta, i tu sam siao. Mahnuo sam Keriji i uao u zeleno-srebrni lift. Vazduh se oseao na vlagu i ljude, isti ali nepogreivo ljudski miris grada u kome sam proveo dve godine mladosti. "Vidimo se za koji dan?" upita Kerija, gledajui me pomalo zabrinuto. "Vai." "Zdravo!" Nakrenuo sam malo glavu i oprostio se od nje. Dok sam silazio, naredio sam svojoj uniformi da postane civilna, standardna dnevna odea stil jedan, umereno zvanina. Nisam eleo da privlaim panju kao branitelj Puta, jer u naderitskom gradu takvi nisu esti. Liftu je trebalo devet minuta da se spusti do dna komore. Iziao sam i poao kratkim hodnikom u samu komoru. Preao sam preko ahrazadinog mosta, oslukujui apat vitke reke Fa i ukanje hiljada dugakih crvenih traka koje su leprale na vetru, privrene na ice. Taj ukras za most odabrali su ljudi iz okoline, ovog meseca; sledeeg e moda biti pun malih, pokretnih, svetlucavih robota. ikov Grad izgraen je tokom prva dva stolea putovanja. Sa lananim kablovima, koji su se protezali itavom duinom komore, od pola do pola, i pun vitkih belih zgrada, daleko je nadmaivao Aleksandriju. Bilo je jasno da je to geelsko mesto za razmetanje - pa ipak se, za vreme najgorih sukoba izmeu Geela i Naderita na brodu, po otvaranju Puta, mnogo konzervativnih i radikalnih Naderita preselilo iz svojih domova u Aleksadriji u nove stanove u ikovom Gradu. Na junom kraju jo je bilo mnogo Naderita. I ovde je bilo mnogo novih gradilita, sa lukovima koji su ili uporedo sa polovima; bilo je planirano da najvei bude dugaak deset kilometara. Posle kratke etnje stigao sam u visoku cilindrinu zgradu u kojoj sam proveo rano detinjstvo. Kroz okrugle hodnike pune svetlosti bez vidljivog izvora, praen senkom koja se pojavljivala i nestajala oko mene u sluajnim lukovima, vratio sam se u na nekadanji stan. Moji roditelji otili su u Aleksandriju da izbegnu proslavu - znao sam to pre nego to sam doao ovamo. Uao sam u stan i zapeatio vrata, a onda priao memorijskim ploama u ivotnom centru. Dvadeset etiri godine uvao sam jednu vanu tajnu koju sam znao samo ja i moda jo jedna osoba - mukarac ili ena koji su smestili starog prijatelja ba u ovu zgradu, ne oekujui da e radoznalo dete moi da naie na njega, gotovo sluajno. Doao sam ovamo da obiem prijatelja koji je umro pre mog roenja, u ovom savrenom sklonitu, i da proverim je li jo skriven i neuznemiravan. Samo sam ja - i najvie jo ona jedna osoba, u to sam verovao - znao poslednje sklonite velikog Konrada Korzenovskog, grobnicu ne njegovog tela nego onoga to je ostalo od njegove linosti poto su ga ubili radikalni Naderiti. Povezao sam se sa memorijom zgrade, upotrebio mia-agenta da zaobie line glasnike, kao to sam uinio pre dvadeset godina, a potom najmanje jednom godinje, i upao u ifrovano memorijsko skladite. Zdravo, rekoh. Prisustvo se promekoljilo. Iako nije imalo telo, izgledalo je kao da se smei. Vie nije bilo ljudsko bie, polovina karaktera bila mu je unitena, ali i dalje je moglo da kontaktira i da deli topla seanja. Ono to je ostalo od velikog Korzenovskog bilo je ranjivo i prijateljsko. Nestala je sva opreznost, sva samozatita, i mogao je da bude samo jedno - velikoduan i ponekad divan prijatelj, idealan za usamljeno dete nesigurno u sebe. uvao sam njegovu tajnu iz jednog jedinog razloga: oteene linosti ne mogu se, po naderitskim zakonima, popravljati. Ako se otkrije ono to je ostalo od Korzenovskog, bie smesta potpuno obrisan. Zdravo, Olmi, odgovorio mi je. Kako je Put? Sat kasnije prolazio sam kroz grad, ka metovitom geelsko-naderitskom 'naprednom' kraju grada koji su voleli studenti i branitelji Puta. Tu sam se, u svom malom stanu, povezao sa gradskom memorijom, poslao svojoj komandi planirana odredita tokom nekoliko narednih dana i promenljivu uniformu zamenio potpuno civilnim odelom prikladnim za proslavu: svetloplave pantalone, tamnosmea koulja, svetlozelena jakna i lake cipele. 3

Vratio sam se na elezniku stanicu. Dok sam se pridruivao masi koja je ekala na peronu, traio sam poznata lica, ali ih nisam naao. etiri godine u odbrani Puta od Jarta na samim granicama Puta, etiri milijarde kilometara severno od ika, dalo je mojim geelskim poznanicima sa univerziteta dovoljno vremena da promene ne samo partnere i filozofiju nego i telesni izgled. Ako je neko od mojih prijatelja iz studentskih dana moda i ovde, verovatno ga ne bih prepoznao. Nisam oekivao da u ovde sresti jo nekog branitelja Puta. Osim svetloplavih, rakunskih pruga oko oiju, i dalje sam fiziki bio isti kao i pre etiri godine. Ohol, pun ideja, tvrdoglav i ponekad neosetljiv. Mnogi poznanici smatrali su me izuzetno pametnim, a mnogi veoma sumornim - privlaio sam ene na onaj udan nain kako ene esto privlae oni koji bi ih mogli povrediti - jedino dete divnih roditelja, esto hvaljeno, a retko kanjavano, napunio sam trideset godina ubeen u svoju hrabrost koju sam retko mogao da proveravam, ali takoe ubeen da me oekuju jo mnoge provere. Napustio sam oevu veru, a, iskreno reeno, majinu nikada nisam ni razumeo. iak, ma koliko ogroman, inio mi se nedovoljan za sve moje ambicije. Nisam mislio da sam mlad, a svakako se nisam oseao neiskusan. Uostalom, etiri godine sam bio branitelj Puta. Uestvovao sam u onome to mi se tog asa inilo kao vane akcije protiv Jarta... Ali sada, zarobljen u masi koja je proslavljala srebrni jubilej ikovog spajanja sa Putem, bio sam samom sebi bezimeni mehuri u potoku, manji nego to sam se oseao pod zvezdama. Strepeo sam od onoga to sam nameravao da uinim. Nad preteno geelskom masom ljudi lebdele su muzika i slike, a glasovi su priali pojedinosti koje svi znaju, i Geeli i Naderiti, i to napamet. Pre dvadeset pet godina, Korzenovski i njegovi pomonici zavrili su, povezali i otvorili Put. Od detinjstva mi se inilo da je Put jedino mesto - ako se uopte moe zvati mesto - koje mi moe pruiti provere za kojima sam udeo. 'Da li je ikada u istoriji oveanstva postojalo neto tako pustolovno? Poev od sedme komore ika, unutranjost (a 'spoljanjost' ne postoji) beskonane nematerijalne cevi prenika pedeset kilometara, glatke i gole povrine boje novoizlivene bronze, Put je vaseljena okrenuta na nalije, kroz koju se prodeva osna singularnost nazvana tok...' 'U pravilnim razmacima du povrine Puta nanizani su mogui otvori ka drugim mestima i vremenima, istorijama i stvarnostima...' Moji roditelji - a i veina prijatelja iz rane mladosti - bili su pravoverni Naderiti, iz one poluortodoksne struje poznate kao Putnici. Verovali su da je oveanstvu sudbina bila da izdubi sedam komora u asteroidu Junona, da ugradi motore Bekmanovog pogona, i da pretvori veliki planetoid u svemirski brod krten imenom iak. Verovali su - kao i svi sem najekstremnijih Naderita - da je pravedno i ispravno prevesti milione ljudi preko ponora izmeu zvezda kako bi naseljavali svee, nove svetove. Naa porodica je stoleima ivela u Aleksandriji, u drugoj i treoj komori; svi smo roeni na iku. Nismo poznavali nikakvo drugo postojanje. Oni jednostavno nisu verovali u stvaranje Puta. Svi Naderiti su se sloili da su Korzenovski i preterano ambiciozni Geeli poinili svetogre. Kada raskinem vezu sa enom koja mi je obreena na Sazrevanju, konano u zavriti sa svojim naderitskim ivotom. Pristizali su okieni vozovi, dok su se po stanici leprale crvene i bele are. Masa je reala kao ogromna, ali zadovoljna ivotinja i pogurala me preko perona, ka vratima irom otvorenim da nas prime. Izgubio sam se u moru lica, nasmeenih, iskrivljenih, nasmejanih, ili samo usmerenih na to da ne padnu u guvi. Zbili smo se u vozu, toliko da smo jedva mogli da se miemo. Kraj mene je stajala mlada ena; pogledala me je u lice, rumena, smeei se, sreno i pomalo uplaeno. Nosila je geelsko odelo, ali po nainu na koji je bila oiana znao sam da potie iz naderitske porodice; pobunila se, pobegla i pridruila masi Geela bar na ovoj najsvetijoj proslavi - mada joj moda uopte nije bilo vano ta se slavi. "Kako se zove?" upita ona, grizui donju usnu, kao da oekuje grub odgovor. "Olmi", rekoh. "Ba si lep... sa tom maskom. Jesi li je sam stavio?" Nasmeio sam joj se. Bila je moda pet godina mlaa od mene, odavno je prola Sazrevanje, i po svim merilima bila je odrasla, bez obzira na to je li Naderit ili Geel, ali ovde je bila izvan elementa. Pribila se uz mene zbog guve, moda i pomalo namerno. Nije me privlaila, ali sam se zabrinuo za nju. "Ide da vidi Put? U Osni Grad?" upitah je, sagnuvi se da joj apuem na uho. 4

"Da!" odgovori ona, a oi su joj poigravale. "A ti?" "Kasnije. Tamo te eka porodica?" Strano je pocrvenela. "Ne." "Moda verenik?" "Ne." "Onda bolje razmisli", rekoh. "Geeli mogu prilino da podivljaju kada slave. Opija ih Put." Povukla se, mirkajui. "Zbog kose, je li?" upita, iznenada opustivi usne. Trudila se da se udalji od mene, gurajui se kroz guvu, ljutito me gledajui preko ramena. Za mlad svet - a ja sam, sa trideset godina u drutvu gde svako moe proiveti stotine godina, svakako bio veoma mlad - bilo je mnogo uzbudljivije biti Geel nego Naderit. Svi smo iveli u udu tehnologije, i izgledalo je da se dua ika umorila od stalne zatvorenosti. Geeli, koji su rado doekivali najekstremnije tehnologije i promene, ponudili su sjaj beskonane pustolovine u Putu, u poreenju sa dosadnom sigurnou narednih vekova u svemiru, na putu sa ikom u potrazi za nepoznatim planetama oko daleke, usamljene zvezde. Zaista smo nadrasli ciljeve naih predaka. Za mnoge od nas bilo je neracionalno drati se prevaziene filozofije. Ali neto me je ipak pritiskalo, izgubljeno oseanje udobnosti i sigurnosti... Voz je proao kroz asteroidnu stenu ispod ikovog Grada, a preko lica putnika bile su projektovane nove vesti o proslavi. Preko i oko nas lebdele su stilizovane pesme i istorija: "Tokom dvadeset pet godina Put je pozivao pionire, kao beskonana granica, ispunjen neiscrpnim tajnama - i opasnostima. Mada su ga stvorili graani ika, ak i pre otvaranja naselile su ga parazitske inteligencije, genijalne i nasilne, Jarti. Poto su Jarti potisnuti iza granice od prve milijarde kilometara Puta, sada se kapije otvaraju ujednaenim ritmom, i otkrivaju se novi svetovi..." Progurao sam se kroz gomilu i iziao iz voza u etvrtoj komori. Na otvorenom peronu bilo je svega nekoliko izletnika, uglavnom Naderita, koji su beali u prirodu - ume, reke, pustinje, planine - kako bi izbegli slavlje. Ali ak i ovde je nebo unutar cilindrine komore bilo puno blistavih boja. Bledouta svetlost iz cevi du ose komore pretvorila se u pulsirajue umetniko delo. "Ba preteruju", mrmljao je postariji Naderit na peronu, sav dostojanstven u sivoplavoj odei. Njegova ena klimala je glavom. Dvadeset kilometara iznad nas sveltost iz cevi varniila je i blistala, crvena i zelena. Unutar tih boja kovitlali su se zmijoliki oblici blistavobelog sjaja. Sa obe strane stanice podizale su se ume i izletita. Gledano sa dna komore, njena ogromnost pokazivala se varljivom postepenou. Po pet kilometara sa obe strane, gledano du ravnih sivih zidova asteroidne stene i metalne obloge cilindra, predeo je izgledao ravan, kao to bi izgledao na Zemlji. No, kriva cilindra podizala je tlo u most koji se spajao nad glavom, pedeset kilometara uvis, sa jezerima, umom i planinama okaenim u izmaglici atmosfere, izmenjenim neobinom veselou svetlosti iz cevi. Komore su u poetku nazivali 'kavez za veverice'; iako ogromne, imale su otprilike iste razmere. itav brod okretao se oko svoje duge ose, a centrifugalna sila pritiskala je stvari o dno komora ubrzanjem od est desetina Zemljine sile tee. Srce mi je bilo teko kao olovo. Peron je bio na svega nekoliko kilometara od ume Vinu, gde me je ekala verenica. Poao sam peice, zadovoljan to mi fizika aktivnost donosi odlaganje. Ulejsa Ram Donel stajala je sama kraj spoljanje ograde, ispod paviljona gde smo nekada zajedno slavili svoje Sazrevanje. Tada nam je bilo deset godina. Naslonila se na drvenu ogradu, privrenu na ogromna debla jove stara koliko i iak, siuna, usamljena prilika na naputenom podijumu za ples. Visoka, bela kupola zaklanjala ju je od duginih boja iz svetlosne cevi. Polako sam poao uz stepenice, a ona me je gledala prekrtenih ruku, dok joj se izraz lica brzo menjao iz zadovoljstva to me vidi u brigu. Provodili smo zajedno dovoljno vremena da se pripremimo za uloge mua i ene; dovoljno smo se poznavali da osetimo raspoloenje onog drugog. Zagrlili smo se pod visokom borovom kupolom. "Zanemario si me", rekla je. "Nedostajao si mi." Ulejsa je bila visoka koliko i ja, i poto smo se poljubili, pogledala me je pravo u lice, oima krupnim, crnim i pomalo suenim od neizgovorene sumnje. Imala je ljupko lice, puno inteligencije i uviavnosti, blago povijenog nosa, okrugle i pomalo uvuene brade.

Naa veza mnogo je znaila naim roditeljima. Nadali su se vrstom naderitskom braku koji e biti uvod u gradsku, a moda i brodsku politiku; njeni roditelji su govorili da emo postati predstavnici Heksamona, zdrueni administratori, uporite naderitskog vostva... "Promenio si se", ree Ulejsa. "Tvoja sluba..." Za trenutak sam ugledao u njenim oima neto nalik na deiji strah. Rekao sam ta sam imao da kaem, bez ponosa i bez mnogo urbe. Moja otupelost polako je prelazila u neku vrstu oka. "Kuda e ii?" upita ona. "ta e raditi?" "Drugi ivot", rekoh. "Zar te toliko gnjavim?" "Nikada me nisi gnjavila", rekoh pomalo ljutito. "Krivica je do mene." "Da", rekla je, kiljei, stegnutih zuba. "Mislim da jeste... samo do tebe." Poeleo sam da je poljubim, da joj zahvalim za vreme koje smo proveli zajedno, za odrastanje, ali to je trebalo da uradim pre nego to sam progovorio. Odgurnula me je, pruila ruke i brzo odmahnula glavom. Iziao sam ispod kupole, oseajui se istovremeno i bedno i slobodno. Kad sam se naao u drugom pretrpanom vozu ka estoj komori, oseao sam se naprosto prazno. Ulejsa nije plakala. Nisam to ni oekivao od nje. Bila je snana i ponosna i nee joj biti teko da nae sebi novog verenika. Ali oboje smo znali jedno: ja sam je izdao, kao i planove naih porodica. Nameravao sam da se itavim srcem utopim u proslavu. Siao sam sa voza u estoj komori, stajao u Centru Korzenovskog sa ostalima i ekao da nas prevezu u sedmu komoru, i gledao sam kiu kako pada iz gustih oblaka na prozirni krov. U estoj komori skoro je uvek padala kia. Slojevi mainerije koji su pokrivali najvei deo komore, prenosei i uobliavajui sile izvan moje moi poimanja, stvarali su toplotu koja se morala ponititi, a ovaj drevni nain se pokazao kao najbolji. Pomislio sam na Ulejsino lice, na njene oi, i obuzeo me je nalet bola. Svest o tome gde sam i ko sam povukla se ka unutra kao puevi rogovi. Implanti me nisu spasavali od negativnih oseanja... a nisam ni pokuao da ih izbriem. Ulejsa nije nosila kontrole oseanja. Zasluio sam svoj deo patnje. Neko me je dodirnuo, i za trenutak sam pomislio da sam zaustavio red za prevoz. No, letelice jo nisu stigle. Okrenuo sam se i ugledao Janoa Ap Keslera. "Izgleda kao prebijen", rekao je. "A nema modrice." Mrano sam se nasmeio. "Sam sam tome kriv." Nosio je oko vrata ucrtava kakvi su ulazili u modu, ali nije mi crtao. Inae je bio obuen po stilu koji su zvali atonini, blago konzervativno, u plavu i be koulju, crne pantalone, sive cipele, a sve tkaknine su bile ravne, bez utkanih slika. "Da, ve dva dana pokuavam da te naem." "Bio sam na dunosti", rekoh. Jano mi je bio stari drug. Upoznali smo se davno, na naderitskom koledu u Aleksandriji. inio sam mu usluge, ne previe sloene, pomaui mu da prikrije neke svoje nestaluke. On je u svakom sluaju umeo bolje da proceni okolnosti i karaktere, i napredovao je u karijeri mnogo bre od mene, No, nisam bio raspoloen za drutvo, ak ni njegovo. "Tako sam te i naao. Ubedio sam nekoga da moram da saznam gde si... oajniki." "Svaki poloaj ima svoje prednosti." Namrtio se i malo okrenuo gornji deo tela pre nego to se okomio na mene. "Prestani da bude tako prokleto mraan. Kuda si poao?" "U sedmu komoru." "U Osni Grad?" "Na kraju." "Hajde sa mnom. Nema potrebe da eka u redu." Jano je pre etiri meseca izabran za treeg administratora za sedmu komoru i Put. Stigao je u to sredite moi i aktivnosti iz sredine sline mojoj. Sin odanih Naderita, priao je Geelima ubrzo posle otvaranja Puta, kao i mnogi drugi. Svi smo potovali filozofiju Dobrog oveka, krstaa i opreznog kritiara tehnologije koja je donela Smrt, ali to je bilo pre hiljadu godina. "Nove povlastice?" upitah. "Samo prijateljstvo." 6

"Nisi me traio godinu dana." "Nisi se ni potrudio da te neko pronae." "Moda mi sada vie odgovara masa sveta." "Ovo je vano", ree Jano. Otezao sam, ali on me je samo jae stegao. Da me ne bi vukao silom, predao sam se i poao sa njim. Dodirom dlana otvorio je bezbednosna vrata, pa smo proli ledenim hodnikom do okna za odravanje. Dugaak i prostrani tunel bio je osvetljen nizom svetiljki koje su nestajale u tami na severu. "ta moe da bude tako vano?" "Mogao bi da saslua neto neverovatno, kao uslugu meni", ree Jano. "A moda bih mogao da ti spasem karijeru." Zazvidao je i iz senke se pojavilo malo vozilo sa oznakama Neksusa, lebdei na nekoliko centimetara iznad crnog poda. "Naderiti su te ispitivali", ree Jano dok su nas kola vozila tunelom, kroz zid izmeu este i sedme komore. "Zato?" upitah, ironino se smeei. "Ja sam branitelj Puta. Upravo sam prekinuo poslednji naderitski obiaj koji mi je ostao..." "Znam", ree on. "Sirota Ulejsa. Da sam na tvom mestu, pokuao bih da je ubedim da poe sa mnom. Ona je dobra ena." "Ne bih joj to uinio", rekoh, zurei kroz prozor u bleskanje pomonih svetiljki. Veliki crni roboti sklanjali su se u stranu da nas propuste. "Podnosila je moje greke. Nije se slagala sa njima." "Ipak, moda bi volela da je dola u iskuenje. Da li da je potraim i uteim?" upita Jano. "Vreme je da naem sebi porodinu trijadu." Slegnuo sam ramenima, ali neto na mom licu bilo mu je veoma zabavno. "Ma koliko eleo da obnovim veze sa Putnicima, ne bih bio tako grub", ree. "Naderiti e narednih nedelja pokuavati da steknu kontrolu nad Neksusom. Verovatno e i uspeti. ak i najuvereniji Geeli gunaju zbog cene potiskivanja Jarta. Ako ga Naderiti preuzmu, Neksus e se sasvim promeniti - a svi mi mlai moraemo deset godina da se bavimo glupim poslovima. Moja administratorska karijera visi o vrlo tankom koncu, a mogao bih rei da bi i Put bio ugroen." Piljio sam u njega, iskreno zgroen. "Nikada ne bi mogli da sastave koaliciju za to!" "Nikada ne potcenjuj ljude koji su nas stvorili." Vozilo je izbilo na put ispod blistavog bisernog svetla, sa tamnim i svetlim peskom sa obe strane. Bili smo na pet kilometara od javnog ulaza u sedmu komoru. Iza nas su se udaljavali sivi visovi junog pola, nalik na ogromnu liticu. Pred nama nije bilo pola... nije bilo kraja. Put se protezao u beksonanost, ili bar do nepojmljivih i neizmernih daljina. To je stvorio Korzenovski - uinio je iak veim iznutra nego spolja, otvorio je beskonane mogunosti, pustolovine i opasnosti, i zbog toga je ubijen u atentatu ubrzo posle otvaranja Puta. Nije stigao da sazna za Jarte. "To je, zapravo, pitanje ekonomske stabilnosti", ree Jano. "Ali tokom poslednjih dvadeset pet godina bilo je umeano mnogo strasti." "Otvaraju se kapije. Naderiti se prijavljuju za iseljenje." "Politika nije racionalna stvar", ree Jano, "ak ni na iku. Imamo u sebi suvie zemaljskog." Podigao sam pogled. U sreditu svetlosne cevi koja je tekla sa junog pola videla se tanka linija, vie kao nezemaljsko odsustvo. Stvaranje Puta stvorilo je, po nekoj metafizikoj zakonitosti koju sam samo napola razumeo, singularnost koja se protezala itavom duinom cevaste vaseljene Korzenovskog: tok. Na toku je, ezdeset kilometara od junog pola, lebdeo visei grad, graen odeljak po odeljak. Dalje pred nama leao je nov odeljak na praznom belom pesku, prekriven robotima koji su se rojili kao mravi na velikom eernom kolau; to e postati drugi deo Osnog Nadera, ustupak onim snagama koje nikada nisu verovale u Put. Tri gotova odeljka ili okruga Osnog Grada ve su lebdela nad nama, beli i elinosivi, ogromni cilindrini spomenici proarani tornjevima koji su dosezali do na kilometar visine nad osnovom. Grad je blistao, zapanjujue jasan zbog tanke atmosfere koja je pokrivala dno ovog odeljka Puta. Na kraju puta, ezdeset kilometara od junog pola, iz grada je visio privatni kabel. Vozilo se zaustavilo kraj njegovog lifta. 7

"ta misle da sam uradio?" upitah Janoa. "Ne znam. Niko ne zna. O tome nee da razgovara ak ni Prvi administrator Aleksandrije." "Ja sam mali vojnik u velikoj vojsci", rekoh. "Obian sedmi in. Nisam vredan guve." "To govore svi razumni ljudi... ovog meseca. Tajni savezi suvie opasni da bi se pomenuli, meu esktremistima koji ne bi smeli da imaju glas ak ni meu radikalima..." Okrenuo se ka meni kad su se otvorila vrata lifta. "Ima li to smisla?" Imalo je, ali to nisam mogao da mu kaem, ni njemu ni ikom drugom. Korzenovski je, teorijski, mogao biti oivljen ukoliko Geeli promene zakone. Mogao bi da postane moan simbol. Moda je ona druga osoba koja je to znala promenila uverenja, ili je bila neoprezna. "Ne", rekoh. "Priaemo dalje u mojoj kancelariji." Janoeva kancelarija gledala je na spoljanji zid zavrenog prvog okruga Osnog Nadera. Kancelarije Neksusa skupile su se kao kristali kvarca u ovoj ivinoj oblasti. "Hajde da na jednu besmislicu uzvratim drugom", ree je Jano. "Ova je, zapravo, mnogo vanija. Jesi li uo za Haime Kar Lenka?" Sedeo je na ivici svoje uzane radne ploe. Na ekranu oko i iza njega bleskale su pojedinosti o izgradnji Osnog Grada. "Predvodio je skupinu radikanlnih Naderita, zvali su sebe divarikati. Nestao je", odgovorih. "Znamo kuda je otiao", ree Jano. "Poveo je etiri hiljade sledbenika - divarikata - i nekoliko jednostavnih maina i otiao da stvori Utopiju." Pitao sam se da li se Jano ali. Voleo je prie o ljudskoj gluposti. "Kuda?" upitah. "Prvo pitanje je pogreno", ree Jano. Paljivo mi je gledao u lice. Ogranienja na iku svima su bila dobro poznata. Mogla su se nai skrovita... ali ne za toliki broj. Tek sad sam postao svestan razmera nestanka: prvo, samog broja, etiri hiljade graana, a potom injenice da je njihov nestanak proao neprimeeno i bez objavljivanja. Smesta sam postao veoma zainteresovan i oprezan. "Onda, kako?" upitah. "Bili su potpuno odani Lenku. ak su usvojili njegovo ime i dali mu titule, kao samom Naderu. Svako od njih je paljivo ostavljao za sobom obmane. Pojedinano, ili kao porodica ili skupina, tvrdili su da se povlae na usavravanje, u neku drugu komoru, u neki drugi grad, po zakonima koalicije, tako da ih organi Neksusa ne trae i ne ispituju do povratka svetovnom ivotu. Osim toga, Lenk je odabrao itave porodice, mueve sa enama, decu sa roditeljima, trijadne skupine sve zajedno... niko nije ostao. Nestali su i ostavili za sobom jedva pokoji talasi, pre pet godina. Samo je Lenk prijavljen kao nestao. Ostali..." Slegnuo je ramenima. "Kuda ih je odveo?" upitah. "Niz Put", ree Jano. "Uz pomo dva tek unovaena otvaraa kapija, stvorio je bespravni prolaz u geometrijskim naslagama." "I niko nije znao?" Moje uenje je prelo u nevericu. Bilo mi je drago to vie ne moram da mislim na svoju sudbinu... ako je to bila sudbina, a ne lana uzbuna. Jano ponovo slee ramenima. "Imali smo druga posla, ne treba naglasiti, ali to je slab izgovor. Izabrali su naslage blizu granice, nedaleko od linije razgranienja sa Jartima. Iskoristili su kao zaklon sukob iz 748. godine. Prounjali su se iza lea odbrambenih snaga... Preruili su se kao pozadinska jedinica. Niko ih nije otkrio. Imali su pomo sa strane - i to jo istraujemo." "Lenk je oito imao dobre veze", nastavi on. "Neko mu je rekao za Lamarkiju." "Lamarkiju?" Ime je zvualo egzotino. "Strogo uvana tajna." "Neksus?" upitah, glumei zaprepaenje. "uva tajne?" Jano nije ni trepnuo. "Prvi otvarai kapija, pre oko dvanaest godina, pronali su neobian svet. Vrlo zemaljski. Nazvali su ga Lamarkija. Bio je malo vremena za istraivanje, pa su posle kratkog pregleda zatvorili kapiju, oznaili vor i ostavili je za dalja prouavanja. Sva takva otkria dre se u tajnosti, da bi se spreili upravo ovakvi incidenti." "A kako onda znamo za Lenka posle toliko vremena?" upitah.

"Jedan od iseljenika se vratio", reke Jano. "Ukrao je jednu od dve kljunjae koje je Lenk imao i vratio se kroz splet naslaga. Vojni tokobrod ga je naao polumrtvog u izduvanom zatitnom odelu. Dovezli su ga ovamo." Jano se zagledao kroz prozirni pod, u ogromne dizalice i mree kablova, i u crvena i zelena vuna polja koja su podizala sa tla Puta novi okrug. "Ima ih koji kau da nikada neemo moi da se vratimo na Lamarkiju zbog toga to su oni uinili", nastavio je. "Drugi, kojima vie verujem, kau da e to moda ii teko, ali da je mogue. Otvarai kapija su uznemireni to kljunjaa moe da dopadne Jartima u ruke - ako uopte imaju ruke. Moemo svakog trenutka da izgubimo kontrolu nad tim podrujem. Neksus je pristao da poalje otvaraa kapija srednje klase da proveri kolika je teta priinjena. Traili su jednog istraitelja da ga prati. Pomenuto je tvoje ime. Ja ga nisam izgovorio." "Oh?" Nasmeio sam se u neverici. Nije mi uzvratio osmeh. "To je moda najlepi od svih do sada naenih svetova. Neki Geeli pretpostavljaju da bi Lamarkija mogla da nam postane utoite ukoliko izgubimo rat." Podigao je jednu obrvu. "To je najzemaljskiji od deset svetova koje smo imali vremena da otvorimo." "Zato nismo nastavili?" "Da li smo ga mogli zadrati?" odgovorio je pitanjem. "Jarti su nas potisnuli dalje od te naslage, a mi smo potom potisnuli njih. Tamo i ovamo, tri puta otkako je otkriven." O anatomiji Jarta znalo se malo ili nimalo, kao i o njihovoj psihologiji ili istoriji. Jo manje se znalo kako su uspeli da naine svoju obrnutu kapiju odmah po stvaranju Puta, pre nego to je otvoren i povezana sa ikom. Jarti su poeli monu ofanzivu u trenutku otvaranja, i pobili su hiljade ljudi. Od tada je rat nemilosrdno uzimao danak na obe strane, uz korienje sveg mogueg oruja - ukljuujui ak i fiziku samog Puta. Oni koji su ga izgradili, i koji su ulazili u njegove mnogobrojne stvarnosti poreane u slojeve, mogli su takoe da velike deonice uine neprijateljskim prema svemu ivom. Jano me pogleda u lice, izazivajui me zelenim oima. "Neksus bi hteo da neko pree na Lamarkiju i povrati preostalu kljunjau. Dok je taj neko tamo, moe i da podrobnije istrai planetu. Malo znamo o njoj - imamo samo preliminarni istraivaki izvetaj. Lamarkija izgleda kao raj, ali ima neobinu biologiju. Moramo da saznamo koliku je tetu naneo Lenk." "Nisi me odmah predloio?" Jano se nasmeio. Neodluno sam odmahnuo glavom. "Ja vaim za tvrdoglavog, ali sposobnog buntovnika. Ne verujem da bi me moj komandant preporuio." "Pitali su me za tebe, i rekao sam da ti to moe - da bi moda ak i uivao u neem takvom. Ali, iskreno reeno, ne bih takav zadatak dao starom drugu." Jano je podozrevao da mi je dosadno kao obinom vojniku i da mi treba prilika da se istutnjim; znao je i bez mene da se meu braniteljima Puta troim na sitnice. Situacija sa Jartima se ve neko vreme svodila na nategnutu pat poziciju. Uestvovati u akciji Neksusa - i to tekoj - bilo je jemstvo brzog napretka, ukoliko uspem. Jano je znao da sam nekada bio u dodiru sa divatrikatima. Moji roditelji poznavali su ih nekolicinu; jednom sam upoznao Haime Kar Lenka, pre petnaest godina. Poznavao sam njihov nain miljenja. "Lamarkiju su mi dobacili kao vru krompir geelski predstavnici u Neksusu", nastavi Jano. "To je moje vatreno krtenje. I proba. Ako pristane i uspe, obojica emo imati koristi... Zato sam rekao da u te pitati, ali nisam te naroito podravao." "A useljenici?" "Bie politikih problema sa njihovim povratkom. Divarikati imaju specifian odnos prema Putu. Gnuaju ga se, ali misle da mogu da ga koriste. Uvek su govorili o novom ognjitu daleko od ika i Geela. O novoj, sveoj Zemlji. Ali, iskreno reeno, u ovom trenutku Geeli vladaju Neksusom, i vie nas zanima planeta nego ljudi. Ako su se upleli u njen sistem, to izgleda gotovo neizbeno - vratiemo ih, i Lenku e se suditi. To e radikalima ostaviti gadnu mrlju u dosjeu." "Tuno", rekoh. Jano se nije pobunio. "To je veliki zadatak za nekoga", rekao je. "itava planeta, da je slobodno izuava. Ali nee biti lako. Moram priznati da ti na neki nain to sasvim pristaje, Olmi."

Pitao sam se da li sam bio suvie osetljiv zbog svoje tajne. Poslednjih pet godina nisam bio samo vojnik; a Jano, ili ljudi iza njega, nisu bili prvi osim branilaca Puta kojima sam se uinio koristan. No, ovo je ipak bilo iznad sposobnosti koje sam dosad pokazao. "Ima li jo nekih razloga to sam odabran?" upitah. "ta god da si uinio protiv Naderita, ovo te izvlai iz politikog rata. itava misija se moe shvatiti i kao neka vrsta izgnanstva, dalekog mesta gde te niko ne moe nai, dok ne sredimo politiku situaciju. Bez obzira na to u ta si umean..." "Uvek sam bio odan Heksamonu", rekoh. "I Neksus ceni odanost." "Ume lepo da istakne stvari. Mo doe i ode. Dajem caru carevo." Jano odvrati pogled, najednom naizgled veoma umoran. "Postao si zagonetka za veinu naih prijatelja. Kome pripada - Geelima ili Naderitima?" "Korzenovski je bio Naderit", rekoh, "a sagradio je Put." "Platio je zbog toga", odgovori Jano. "Kome ti pripada?" "Nisi mi odgovorio na pitanje." "Sreom po sve nas, ne moramo izneti svoju pripadnost da bismo sluili u vojsci, ili u Neksusu. Godinama sam pomagao Geele." "Ali Ulejsa..." Jano je podigao obrvu, to je moglo da znai mnogo neizgovorenih stvari koje su se desile od naeg poslednjeg susreta. Tokom naeg prijateljstva bilo je trenutaka - mada ne mnogo - kada me je njegova pronicljivost nervirala. "Greka", rekao sam. "Ne politika. Lina. Ali ako Neksus hoe da se neto obavi, zato alju samo jednog?" Janoev pogled postao je dubok, kao da gleda kroz mene. "Tvoje lice. Tvoje oi. Nikada nisi pokuavao da se uklopi, zar ne?" "Nikad nisam morao." "Nije samo to." Odmahnuo je glavom. "Nije vano." Uzdahnuo je. "Voleo bih da sam se rodio pre nego to je Heksamon otvorio Put. Stvari su bile mnogo jednostavnije." "I dosadnije. Pitam se koliko poverenja ima u mene." "Iskreno reeno, naveli su me da pristanem na razgovor sa tobom", ree Jano. "Veti taktiari ije pobude nikada nisu jasne. Naravno, smatram da moe da obavi zadatak; a mislim da ne ele moju kou. A ako pristane, znatno e umanjiti pritisak koji vre na mene." "Nekome je stalo do Lamarkije." "Lino premijerki", ree Jano. "Tako kau. Hoe da sazna vie o Lamarkiji, ali za sada ne moe da progura u Neksusu slanje velikog pohoda. Jarti nam moraju biti glavna briga. Moe se rei da si ti eton u velikoj partiji. Premijerka e se kockati prebacivi te na Lamarkiju, samog, kako bi prikupio podatke i doneo procene. Kada ubedi Neksus da poalju veu ekipu, njihov zadatak e se odvijati mnogo lake. Stupie u vezu sa tobom, ti e ih obavestiti, i onda emo moi svi zajedno da polaemo pravo na Lamarkiju." "Razumem." "Verujem da e ona uspeti, ak i ako Naderiti osvoje kontorlu nad Neksusom. Njeni argumenti sasvim su na mestu. Za nekoliko nedelja ili meseci, ako geometrijske naslage pristanu, imae mnogo novog drutva." "A ako ne dobiju odobrenje Neksusa, i ako kapija ne bude mogla da se otvori?" "Morae da nae Lenkovu drugu kljunjau i da sam otvori kapiju." "To stvarno zvui kao izgnanstvo." "Niko ne veruje da e misija biti bezbedna i laka." Meni je sve zajedno zvualo kao izazov, ba kao i Janoevo oduevljenje. "Savreno", rekoh. U toj maloj kancelariji, sa velianstvenim pogledom, punoj prikaza napredovanja Osnog Grada, nasmeio sam se starom drugu. "Zainteresovan sam, naravno." "Bojim se da mi to nije dovoljno", ree Jano, prekrstivi ruke na leima. "Treba mi odgovor. Ubrzo." 10

Moja prva reakcija je bila da odbijem zadatak. Uprkos nevoljama i zbrkama u poslednje vreme, imao sam svoje planove, i u njima je bilo izvesne elegancije. Takoe sam imao i neke odgovornosti... to me je inilo mnogo znaajnijim i vrednijim nego to sam izgledao, ak vie nego to je Jano ili iko u Neksusu mogao da zna. Ali bio sam duboko svestan nedostatka iskustva. Vreme koje sam proveo meu braniteljima Puta uglavnom je bilo protraeno. Neu nita postati ako ne proem proveru i kaljenje. Protivrazlog je zvuao mnogo ubedljivije: Svakako nee nita postati ako pogine, ili ostane izgubljen i zaboravljen na svetu izolovanom od Puta. Glas razuma samo to nije prevladao. No, drugi glas je iskoio i odgovorio umesto mene, glas na koji me je otac upozoravao i koji je moja majka osuivala. "Poi u", rekoh. Jano me je otro pogledao, a onda se nagnuo i vrsto me uhvatio za rame. "Velianstvena naglost. To sam i oekivao." Postao sam prilino cinian, rastrzan izmeu razliitih odanosti. Vie nisam znao ko sam. Odlazak nekuda - sasvim drugde - inio mi se kao razlono reenje. Tajna e ostati sauvana, moda i bezbednija ukoliko odem. Tako ponekad dejstvuje istorija. Jednostavne veze, jednostavne odluke, sa neizrecivim posledicama. Prouio sam tajni Dalgeov izvetaj, koji su napisala trojica istraivaa neposredno po otkriu Lamarkije. Lamarkija je bila druga planeta utog sunca, roena u oblasti Galaksije srazmerno siromanoj metalima, bez ikakve veze sa bilo kojim poznatim mestom u naoj Galaksiji. Istaivai su imali nepuna dva dana da obave posao pre zatvaranja kapije, i zato su njihovi nalazi bili nepotpuni. Ostavili su tri monitora na najveem kontinentu, ali nisu lansirali satelite. Fotografije i dokumenta pokazivali su svet u isti mah i poznat i izuzetan. Posebno me je zanimalo logistiko planiranje Haime Kar Lenka. Dobri Lenk je namerno zanemario neka ogranienja divarikata kako bi omoguio useljavanje. Na Lamarkiji nije bilo ispitanih i odobrenih prehrambenih materija, a naravno ni mainske pomoi, osim onoga to sami useljenici ponesu. Pohod je poneo hranu za est meseci i line sisteme za preiavanje vode. Takoe su poneli uobiajen odabir semena - ito, voe i drvo za grau, neto lekovitog i ukrasnog bilja. Iako Lamarkija nije imala sloeni kopneni ekosistem koji bi olakao zemljoradnju, ovi usevi bili su tako genetski sazdani da im budu dovoljne samo hemikalije koje im ljudi prue. Zapravo, ljudi su bili ekosistem za te monokulture. Hemikalije su, po uverenju useljenika, mogle da se na Lamarkiji nau ili sintetiu. Nisu poveli ivotinje. to se tie maina, poneli su tri male fabrike alata i elektronike, i dvadeset vienamenskih traktora, sposobnih za samopopravke. Lenk se u izvesnom smislu drao svojih divarikatskih uverenja: useljenici su odbacili nutrifore, visoko delotvorne vetake organizme kojima su se mogli neogranieno hraniti. U Naderovo vreme nutrifori nisu postojali, a Dobri ovek veoma je sumnjao u genetski inenjering. Jano me je otpratio do stana u Osnom Naderu gde je sada iveo dostavlja. Zvao se Darou Jan Fima. Bio je sitan, veoma zabrinut, obuen u jednostavnu odeu boje peska. Sad kad mu se zdravlje popravilo pod izuzetno naprednom medicinskom negom kakvu divarikati odbijaju - bio je spreman da ponovo ispria svoju priu, da prui sve pojedinosti koje je znao. Priao je Janou i meni o Meseini, selu sa trajektnim pristanitem blizu mesta odakle je preao - to je bilo najverovatnije mesto pojavljivanja nove kapije; o gradovima i putnim pravcima, kopnenim i morskim, o kratkoj istoriji Lenkovih useljenika - oskudici, svaama tokom planiranja ovog putovanja u jednom smeru, o sukobima izmeu klika koje su se brzo raspadale, o politici kakva se neizbeno javlja u tako brojnoj skupini... I jo o biologiji Lamarkije, ono malo to su Lenkovi useljenici uspeli da shvate. Na kraju je, grevito plaui, moda tek napola priseban, ispriao o Adventistima, opozicionoj skupini osnovanoj da se protivi Lenkovoj vladavini. Nikada nisu bili naroito uspeni; ekali su da Heksamon poalje ljude koji e ih vratiti na iak. U svakom selu, prema njegovim reima, imali su po jednog operativca da utire put Heksamonu. Govorkanja o Heksamonovim istraiteljima postala su ve narodno predanje. No, niko nije doao. Darou Jan Fima posvaao se sa svojim Adventistima, prebegao, pretvarao se da slui Lenku, za godinu dana stigao u Lenkovo unutranje vee... 11

I ukrao je kljunjau. "Zato vam je tako dugo trebalo?" alosno upita obavetajac. "Morao sam da laem, toliko zla sam uinio." Konano je apatom priznao greh svog naroda. "Okaljali smo toliko majki ivota." Potom se nasmeio kao da poklanja neto. "Lamarkija nije loe mesto da se umre..." To mu nisam poverovao. On je ipak otiao. Poeo sam obuku. Jano mi je obezbedio sve to je trebalo. Zakazao sam operacije uklanjanja svih implanta. Moja majka bi time bila veoma zadovoljna, ali, naravno, nikada nee saznati. Vretenasti tokobrod hitao je sreditem Puta, brzinom od tri stotine kilometara u sekundi. Sedeo sam u jednom od dva debelo tapacirana bela sedita pred prednjim prozorom broda i gledao napred, u cevasti sjaj koji mi se inio pun jezivih obeanja. Obuzeli su me tupost, oduevljenje i najistiji uas. Opipao sam ruiaste delove koe na zadnjoj strani vrata i na doruju, oseajui se usamljeno. Otkako mi je otac umro, dao sam da mi ugrade niz mentalnih pomagala koja on nije odobravao; siune aparate u glavi i vratu koji ubrzavaju misli, poboljavaju pamenje, daju odreene sposobnosti i znanja, i omoguavaju neposrednu vezu sa Gradskom memorijom i milionima pojedinaca i hiljadama biblioteka u njoj. Da bih ostao neotkriven meu Lenkovim divarikatima, koji ne koriste implante, morao sam da se liim svih svojih dodatnih glasova, oiju i umova. U mojim mislima postojao sam samo ja. Oseao sam se nekako neprijatno: bio sam nag, mada to nije podrazumevalo odeu niti otkrivenu kou. Tokobrod je zapoeo dugo, blago usporavanje. Na jedva etiri metra od mesta gde sam sedeo tok je ruiasto svetlucao, blistajui na mestima gde su ga pritiskale hvataljke broda. Brod se nije usporavao trenjem, nego zarivanjem hvataljki u zabranjeno podruje prostorvremena. "Pozdravi, ser Olmi Ap Senone." Otvara kapija, Frederik Raj Ornis, visok i mrav kao bogomoljka u lovu, protegnuo se i uao da sedne kraj mene, ubacio se u sedite i pustio da mu meki, beli jastuci obmotaju kukove i grudi. "Koliko je vremena prolo otkako ste poslednji put zagrlili tok?" Ma koliko koristio naprednu geelsku modu i tehnologiju, bar sam zadrao uobiajeni telesni oblik. Raj Ornis je pripadao novom tipu, ljudima koji ispituju radikalnije oblike. "Nekoliko godina. I nisam iao ovako daleko na sever", rekoh. "Malo ko je bio ovako daleko", ree Raj Ornis sa izgledom krivca. "Bar u poslednje vreme. Jarti su na manje od milion kilometara odavde." Ispruio je dugaak prst sa pet zglobova i elegantno pokazao napred. Otvarai kapija kao Raj Ornis stiu ogromnu mo i ugled. Neto u meni mu je zavidelo. "Jedan sat do sputanja na zid", ree on. "Ne radujem se ovome." "Zato?" upitah. Raj Ornis me mrano pogleda. "Jedva ekate da ponete svoj prvi zadatak?" "Valjda", osmehnuh se. "Spremni da pokaete svoju odanost Neksusu Heksamona... Zreli ste za pustolovinu?" Moj osmeh je izbledeo od tog ironinog tona. Slegnuo sam ramenima, obasjan zelenim i crvenim sjajem vunih polja. "Vi ne morate da ponovo naete to mesto", gunao je Raj Ornis, opet se smeei kao krivac. "Otvorili su ga amateri. Mogu zamisliti ta su sve radili da izoluju i izvuku pravu liniju sveta. Verovatno su sklepali embrion kapije i smanjili nam broj pristupa na najvie tri ili etiri. Dakle... nema mesta za greke. Ako ispreturam par linija sveta, za vas to znai put u jednom smeru, a Lamarkija nikome nee koristiti." Raj Ornis mi se nije posebno dopao; unervozio bih se od prisustva veine otvaraa kapija. Njihova nadarenost potpuno je drugaija od moje, kao i linost. Minuti su sporo proticali. Raj Ornis kao da je bio opinjen beskrajnim prizorom sa druge strane stakla. Nagnuo se prema mom seditu. "Iskreno reeno, lanovi i administratori saveta imaju i previe posla. Da je Lamarkija zaista vana, zar ne bi trebalo da se potrude i poalju malo vie ljudi?" Morao sam da se nervozno nasmejem. "To sam i ja pomiljao", priznah. "Zato ste pristali na ovo?" "Odgovara mi", rekoh. "A vi?" 12

Raj Ornis je opet iskrivio lice, pa je izgledao kao cirkuska maska. "Otvarai kapija napreduju samo ako pokazuju dovoljno poslunosti. Da li je tako i meu braniteljima Puta?" "Ne znam", rekoh, nedovoljno iskreno, "ja sam samo sedmi in." Raj Ornis se zapiljo u mene. "Svejedno." "Moete li me odvesti na Lamarkiju?" "Otvorena pitanja zasluuju otvorene odgovore", ree on. Duboko je uzdahnuo. "Na alost, ne znam." Tokobrod je usporio do nekoliko hiljada kilometara na sat; uskoro e se sasvim zaustaviti. "Ovo nije merljiva nauka. Svaki otvara kapija ima privide. Moj privid jeste to da, to vie znam o nekom mestu, bolje mogu da nanjuim njegove linije sveta." "Ovaj, na neki nain, lii na Zemlju", rekoh. "Proitao sam Dalgeov izvetaj. Znam mu veliinu i pribline odlike. Traio sam lino miljenje. Zato je tako zanimljiv?" Nisam razumeo na ta cilja. "Sada tamo ima ljudi..." "Pria kako umemo da nanjuimo humanoidne oblike sasvim je pogrena. Otvara kapija ne traga za tim. Mi traimo zanimljivost." "A ta mislite da je zanimljivo?" upitah. Raj Ornis nagnu glavu u stranu. Vuna polja su se povukla. Sada smo ili sporije od sto kimlometara na sat i tok vie nije blistao. "Lamarkija porie sve to smo nauili o evoluciji i o poreklu ivota." "Tako misli dostavlja. Zvao ju je 'Nova Mati'. On misli da e je useljenici unititi." "E, to je zanimlivo." Raj Ornis zadovoljno klimnu glavom. "Veliki dogaaji oznaavaju linije sveta. Ako e Lenkovi ljudi izmeniti istoriju planete... odveu vas tamo." Pilot tokobroda se nagnula napred i proturila glavu izmeu nas. "Uivate u prizoru?" upitala je. "Neizmerno", rekoh. "Obojica smo nervozni", dodade Raj Ornis. Pilot je nabrala usne i nakrivila glavu sa izrazom aljenja. "Pa, ovo vas nee osokoliti. Jarti znaju da smo tu - nikakvo udo - i imamo moda trideset minuta pre nego to ponu da pretrauju. Ovde su granice promenljive." Procenjivaki nas je pogledala. "Ovo nije misija vrhunske vanosti, zar ne?" Ustao sam i poao pozadi. Raj Ornis je poao za mnom, gledajui pilota sa lanim prkosom. "Neki od nas se moda ne bi sloili sa tim", oholo je rekao. To mi je zvualo klovnovski. Moda i ne zasluujem nikog boljeg nego to je on. Ipak smo obojica izaslanici ograniene reakcije - kockanje. Nismo od vrhunske vanosti. Raj Ornis i ja spustili smo se iz tokobroda malim prirunim vozilom. To je trajalo manje od deset minuta. Deltoidno vozilo je oprezno, spiralno manevrisalo. to se vie pribliavalo zidu, bivalo je sve tee. A zid se, uprkos imenu, ponaao vie kao pod - gravitaciona povrina. Vozilo se lako spustilo, bez ikakvog trzaja. Raj Ornis i ja obukli smo laka zatitna odela. On je uzeo kutiju ne mnogo veu od ljudske glave i strpao je pod miku. Klimnuli smo glavom oku koje je nae slike prenosilo pilotu u tokobrodu; potom smo izili napolje. Zid je pod naim onovima bio vrst kao stena. Raj Ornis je smesta poao preko gole bronzane povrine, prelazei po dva metra svakim korakom dugakih nogu. Izvadio je iz kutije kljunjau, nemarno bacio kutiju i smesta uhvatio ruke na spravi, njiui je ispred sebe. itao sam o drevnim raljarima na Zemlji; Raj Ornis upotrebljavao je kljunjau ba kao ti tragai za vodom. Pred nama je leala jedna od uvenih, stranih oblasti nazvanih geometrijske naslage, mesto gde se fizika Puta nepredvidljivo menja - slino naboru koe mnogodimenzionog crva. Poreenje mi se nije dopalo. "itavo ovo podruje je uvoreno", ree otvara kapija promuklim glasom, tonom negde izmeu uenja i gaenja. "Kakve je boje? Boe moj, kako mirie?" Zbunjen pitanjima, nisam mu odgovorio. Zakljuio sam da je najbolje da mu ne smetam. Raj Ornis je nastavio. "Znate li da geometrijske naslage bole? Dok ih pretraujemo? Ostavljaju stravine, teko izleive glavobolje. No, jasno je da je ovde neko bio pre nas. Ostavili su svoje prljave otiske prstiju: ispupenja; linije sveta izvuene iz tkanja; unitene prilaze. Boe, kakvi amateri." Polako sam iao za njim. Nisam nosio nita; poneu sa sobom samo odeu koju imam na sebi ispod zatitne. Sav prtljag mi je bio unutra - nedelje obuke i uenja, paljivo prenoenje bitnog znanja iz implanata u bioloko pamenje... 13

Pod kacigama smo zauli glas pilota. "Jarti nas skeniraju svakih nekoliko sekundi. Bie mi mnogo prijatnije kad krenemo nazad." Raj Ornis mi se obrati. "Ne mogu da jemim da u vas prebaciti na Lamarkiju u neko odreeno vreme." U glasu mu se osealo gaenje. "Bie veoma teko ubaciti vas u onu deceniju u kojoj je dostavlja nainio svoju privremenu kapiju. Lenk mora da je ostavio neku bradavicu, vor, inae dostavlja ne bi uopte uspeo da se vrati. Ali to je sad nestalo." Otvara kapija je stajao potpuno uspravno, svetlucav u belom odelu, kao zapanjujui kontrast u okolini. Svetlo je izvodilo trikove u ovoj ogromnoj, bezlinoj cevi bez senki. Kad bih stajao i zurio u visoko zasvoenu tavanicu, to me je jo vie zbunjivalo. Zakiljio sam ka cevi plazme, pratei ka oamuujuem sjaju na jugu tok koji je osvetljavao Put milionima kilometara... Ali zavravao se malo severnije od mesta gde smo stajali, ostavljajui Jarte u njihovoj tami... Spustio sam pogled da se ne bih oamutio. U mom telu vie nije bilo pomoi protiv vrtoglavice. Bio sam nag iznutra. Otvara kapija se sagnuo, jae steui ruke kljunjae, prelazei zaobljenim krajem na nekoliko centimetara iznad povrine. "Naao sam neto", objavio je. "Ponovo vezane vorove. Oito nekakav pokuaj normalizacije, isceljenja." "Isceljenja?" upitah. Raj Ornis me nije uo ili nije obraao panju na mene. "Veina ovih linija se otvara u prazan prostor. Toliko praznine, toliko nezanimljivih mesta. To nas ini veoma usamljenim. Na jednom mestu usamljena zvezda, na drugom komad stene bez vazduha. Tako je lako naleteti na lane svetove, na snove o budunosti koja jo nije dostupna, jo nije sasvim stvarna. Deset godina, dvadeset... Moda dvadeset pet. Nema jemstava. Moda u vas ostaviti pre dolaska Lenkovih useljenika. Ne bih to eleo. A nee biti naina da se vratite, niko od vas... moram paziti da ostavim jo nekoliko pristupa." "Molim vas", rekoh, stresajui se. Mislio sam da e ovo vreme biti mirna pauza, kratak trenutak posmatranja preciznog, moda ak i neljudskog rada jednog majstora u otvaranju kapija. Umesto toga, pomonici premijera odredili su ovu ukoenu priliku, ovog bubolikog oveka sa dugakim licem i sklonou ka brbljanju. Moda zaista ele da me se otarase. "Naao sam neto. Hodite ovamo, ser Olmi." Raj Ornis mi je mahnuo da priem i pogledam. Doao sam do njega i zagledao se u nerazumljivu sliku na ekranu izmeu ruki kljunjae. Raj Ornis je prevukao prstom rukavice preko boja na ekranu. "Vidite ovo?" Video sam samo izuvijane linije, bletanje plavih i zelenih mrlja. "Prilaz. Vidi se da je taj vor izuzetno zanimljiv. Nema nieg oko njega... Nesumnjivo je u pitanju Lamarkija. A hronoloki je usledilo posle onoga to je morao biti Lenkov ulaz. Ali gde da je namestim? Gde da vas prebacim u liniji sveta Lamarkije? Odavde dovde", preao je prstom preko ekrana, "srazmerna dosada, dosada, dosada... ali ovde." Blistavo se osmehnuo iza vizira. "Ovo su izuzetni vorovi. Traim stvari koje su zanimljive ljudima, ser Olmi, i nalazim ih. Ako je Lamarkija zanimljiva sama po sebi, onda su nam ove take na liniji sveta jo zanimljivije. Vama i meni. Razumete?" "Ne", rekoh. Raj Ornis je ponovo premestio prste, blago njiui kljunjaom. "vorovi velikih dogaaja koji ukljuuju i ljude. Lamarkija je veliki dogaaj u pozadini, nepoznat... Ali svakako je spremna za promene. Da li da vas smestim u jedan od najzanimljivijih vorova, ser Olmi?" "Samo me vodite tamo", rekoh. Ugrizao sam se za donju usnu, pokuavajui da savladam narastajuu strepnju. Hrabrost mi je izgledala kao bedno apstraktan pojam. "Unutar deceniju-dve od Lenkovog dolaska. Ne mogu da budem siguran. To je zaista najbolje to mogu." "Uradite to. Molim vas, samo uradite." Ve sam osramotio svoju porodicu i uspomenu na svog oca, priklanjajui se naprednim Geelima i ugraujui neprirodne aparate u svoje telo, potom prijavivi se za branitelja Puta, odbacivi enu kojoj sam obreen. Nisam hteo da se ponovo osramotim time to bih se ovde slomio. "Nemate razloga za nervozu. Kapija se uopte nee otvoriti ako ne mogu da vas prebacim na mesto koje je zaista zanimljivo." Poeleo sam da ga udarim. "I zato irim ilim ovde... I oznaavam ovu kapiju kao broj trideset dva, u geometrijskim naslagama dvanaest..." Raj Ornis je povukao blistavu crvenu liniju na zidu uz pomo kljunjae. "Sklonite se u stranu." Sklonio sam se. 14

Sa povrine Puta podigla se kvrga, pet metara u preniku, sa jamicom u sredini. Preko nove povrine poigravale su crvene i zelene linije, brzo vibrirajui, a zatim je sve dobilo uobiajenu boju svee bronze. Raj Ornis je irio kvrgu uzmiui, vukui kljunjau za sobom. Preko nove kapije pojavio se krov u obliku diska. Ustiju suvih kao pesak, glave hladne kao led, popeo sam se uz kvrgu na sve etiri, unuo na ivicu jamice i zagledao se unutra, u oluju tene tame. "Odvee vas tamo gde treba", ree Raj Ornis. "A potom e nestati." Uspravio sam se na ivici kapije, prikupljajui poslednje trunice svoje ograniene hrabrosti. Poi u napred, u pravoj liniji, i izii u tamo gde je dounik napustio Lamarkiju. "Samo hodajte", ree otvara kapija, a glas mu je pod mojom kacigom zvuao uplje. "Ne zaboravite da na pola puta skinete zatitno odelo. Tamo e ve biti vazduha sa Lamarkije." "U redu", rekoh. "ini mi se da su ostala jo samo dva pristupa. Kako ete se vratiti, pojma nemam. Sreno." Pogledao sam preko ramena, ugledao mravu, u belo obuenu priliku, i neprirodnu ujednaenost iza i iznad nje... okrenuo sam se, i suoio sam se sa novom opsenom, jo neverovatnijom. Ovde nije bilo pravih linija, nikada nee biti ravnih puteva. Unutar kapije morau da puem kroz rupu probuenu u svim moguim svetovima, kroz kanal izmeu Puta i nekog drugog mesta... Morao sam da imam puno poverenje u Raja Ornisa. Moje telo je smatralo da to nije mudro. Stegao sam zube, provukao jednu nogu, pa drugu. Osetio sam da oko mene raste pritisak. Skinuo sam odelo i ostavio ga na kosini kapije iza sebe. Sada sam imao samo odeu kakvu nose Lenkovi useljenici. Vie nisam video ni Put ni Raja Ornisa. "Kapija je pod pritiskom. Pourite." Glas otvaraa kapija odjekivao je oko mene kao zujanje insekta, jer dopirao je iz odbaenog odela. Pred sobom sam video crveni, crni i purpurni kovitlac, trake plave i luk blistavo ute boje; moje odredite, vieno kroz izobliujue soivo kapije. Zatvorio sam oi, pruio ruke, nainio poslednji korak napred... I doekao se nogama na blatnjavom tlu, umazavi izme i smee pantalone. Za trenutak mi se uinilo da u pasti. Pruio sam ruke, kleknuo u blato i smirio se. Iza mene se kovitlac tame sveo na taku, povukao me za kraj kaputa i ostavio me u siunom vazdunom vrtlogu. 1. Sunce se nalazilo na dve irine dlana iznad horizonta. Kasno jutro ili rano vee: nisam mogao da znam. Stajao sam na vrhu breuljka, meu debelim crnim deblima, glatkim kao staklo. Iza mene se nalazio gust zid crnih stabala. A napred... zapljusnuli su me pojedinosti; upijao sam ih, pun hitnje. Crvena i purpurna uma pruala se preko niskih, irokih bregova, bledei do ruiaste i boje lavande na breuljcima prema horizontu. Po njima se lenjo valjala magla. Svakih nekoliko stotina metara kroz umu se probijalo drvee nalik na kosture tornja katedrale, sa ruiastom kronjom nametenom na etiri vitke noge, izdiui se visoko iznad ostatka ume. Nebo je iznad bregova bilo kristalno plavo, sa razlivenim crvenim i purpurnim mrljama, kao da odraava boje ume. Zapravo je uma ispunjavala nebo: nepravilni, gasom ispunjeni baloni podizali su se sa dalekih skupinica crnih debala u tanke slojeve oblaka. Sve je blistalo od spokojnog utog svetla i blistavog, plaviastog ivota. Dokle god oko dopire - ono to je Darou Jan Fima nazvao Elizabetina Zona, jedno stvorenje, jedna stvar. Sa mesta gde sam stajao, na vrdu uzviice iznad iroke, maslinasto zelene reke Tera Nova, Lamarkija uopte nije izgledala narueno. Nijednog oveka na vidiku, ni traga od pramena dima ili neke graevine. Negde daleko, skriveno meu glatkim crnim deblima, krupnim okruglim liem i purpurnim balonima, trebalo bi da bude pristanite trajekta... A na kopnu, par stotina metara po stazi od peska i ljunka, takoe skriveno u gustoj umi, treba da je selo Meseina. Zabrinuto sam opipao svoju odeu. Hou li izgledati upadljivo drugaiji? Tek sad sam shvatio da zadravam dah. Duboko sam udahnuo. Vazduh je bio sladak i udan. Mirisao je na sveu vodu, na groe, na listie aja i na razne mirise koje sam mogao da definiem samo kao mousno-slatke. Bogati mirisi irili su se iz oblinjih izdanaka nalik na krupno purpurno cvee, sa mesnatim tkivom u sreditu. Mirisali su na bananu, sa primesom cimeta. Otvarali su se i zatvarali, okreui se na kraju svakog ciklusa. Potom bi se sasvim povukli uz piskavo kretanje. 15

Pruio sam ruku da pogladim glatku, crnu povrinu debla. Na moj dodir, kora se razdvojila i stvorila neku vrstu stome, otkrivajui crvenu i ruiastu masu iznutra. Iz pukotine je potekla kap beliaste prozirne tenosti, a im sam podigao ruku sve se zatvorilo. "Nije drvo", promrmljah. Dalgeov izvetaj - a napisali su ga prvi istraivai - nazvao ih je 'drvenasti scioni'. A i ovo nije bila uma, nego silva. Na Lamarkiji nije bilo biljaka ili ivotinja kao takvih. Prvi istraivai, u onom jedinom danu to su ga proveli na planeti, zakljuili su da unutrar odreenih zona svi naizgled samostalni organizmi, nazvani scioni, zapravo pripadaju veem organizmu, koji su nazvali ekos. Nijedan scion ne moe sam da se razmnoava; oni ne dejstvuju sami za sebe. Ekos je jedinstven genetski organizam, koji unutar sebe stvara raznovrsne delove ekosistema i iri se na prostranim podrujima - u nekim sluajevima ak i po itavom kontinentu. Svakim ekosom upravlja, pretpostavili su istraivai, ono to su nazvali gospodarica semena, ili kraljica. Istraivai - a po Fimi, ni useljenici - nikada nisu sreli tu kraljicu; poznavanje biologije Lamarkije i njena planetologija uopte i dalje su bili u povoju kada je dounik otiao. Crna debla irila su u visini veliko lie u obliku suncobrana, iroko koliko rairene ruke, ruiasto po obodu, a krvavo crveno u sreditu. Suncobrani su se trljali ivicama na blagom strujanju vazduha, proizvodei priguen, utav zvuk, kao kad mati umiruje bebu. Na glavu mi je u naletima padala crna praina; nije bila polen, a svakako ni pepeo. Protrljao sam malo izmeu prstiju, onjuio sam, ali nisam okusio. Lice mi je grejala poslednja svetlost narandastog sunca. Znai, bilo je ne jutro nego vee: dan se bliio kraju. Uivao sam u sjaju. Bio mi je divno, uzbudljivo poznat; ali to je bilo prvo sunevo svetlo koje sam ikada neposredno osetio. Sve do sada sam iveo samo na iku i u Putu. Moj uas preao je u otupelo ushienje. Oseanje tuinskog i novog, nepoznate lepote, zahvatilo me je kao droga; zaista sam hodao po planeti, po svetu nalik na Zemlju, a ne unutar izdubljene stene. Nevoljno sam se okrenuo od suneve toplote i poao kroz senke, zaputenom stazom. Ako sam stigao na pravo mesto, staza e voditi do reke Tera Nova i do pristanita sela Meseina. Rekli su mu da u tu moi da uhvatim trajekt za Kalkutu, najvei grad na kontinentu Elizabetina Zemlja. Pitao sam na kakve u ljude naii. Zamiljao sam divlje izrode, jedva sposobne za razgovor, skupljene u malim, mranim gradovima, zarobljenike sopstvenog sujeverja. Onda sam zaalio zbog toga. Moda sam proveo previe vremena sa Geelima, pa sam prestao da potujem svoje. No, Lenkovi ljudi svakako su bili mnogo gori od mojih. Jano ih je opisao kao fanatike. Vlani reni vazduh skupljao se oko mene, nalik na poplavu nevidljive hladnoe. Paljivo birajui gde u da stanem, izbegavajui kolone narandastih crva veliine prsta sa paperjastim plavim krestama, oslukivao sam, ali uo sam samo svilasto utanje vazduha i tihi mrmor reke. Stazom su ljudi bar jednom proli. Izmeu debala, u spletu kameno vrstog 'korenja', primetio sam komadi zguvane plastike i kleknuo da je uzmem. Kad sam je rairio, pokazalo se da je to prazna strana iz izbrisive belenice. Osetio sam prilino olakanje; oito nisam stigao pre useljenika. To bi znailo da sam ovde potpuno zarobljen, bez ikakve prilike za povratak dok oni ne dou... ili dok neko iz Heksamona ne stigne po mene. Strpao sam papiri u dep. I dalje nisam bio siguran koliko je vremena proteklo od dolaska Lenka i njegovih sledbenika. etiri hiljade stotinu etrnaest ilegalnih useljenika; moda i tri decenije izmeu njihovog i mog dolaska. ta li su za to vreme uinili Lamarkiji? Probijao sam se kroz splet purpurnih, izuvijanih otrica. Noge su mi tonule u zrnasti, lepljivi humus proaran ruiastim koljkama i ljunkom. Pristanite se nije videlo; nije bilo svetla, nikakvog traga renog saobraaja. Za trenutak sam kleknuo i zario prste u tlo. Delovalo je istovremeno zrnasto i gipko - zrna peska i suneraste kockice stranice pola centimetra, rastvorene u mastiljavoj tenosti koja se jasno razlikovala od kapljica iste vode. Izgledalo je kao dobra batenska zemlja pomeana sa lepljivim mastilom. Podigao sam ruiastu koljku. Spiralna i pljosnata, liila je na drevni zemaljski amonit, prenika etiri ili pet centimetara. Onjuio sam je: mirisala je isto i slatko, sa vodenastim, pranjavim mirisom i prisenkom rua i banana. Pritisnuo sam je prstom; lako se slomila. Malo dalje opet je padao crni prah u gustim zavesama. Podigao sam pogled i spazio neto nalik na ogromnu riastu zmiju, sa tamnoplavim trakama, dugaku desetine metara i debelu koliko i ja, uvijenu oko 16

stabala i lia u visini. Polako, pravilno se talasala. Nisam joj video ni glavu ni rep. Stegnutog grla i jedva diui, potrao sam dalje stazom, pokuavajui da iziem ispod zmije. Staza je bila sve gue obrasla sitnim, crvenim i purpurnim oblijima nalik na biljke, fitidama, koje su popunjavale prostor izmeu arborida. Izgubio sam se i morao sam da osulukujem zvuke reke da bih se orijentisao. Prolo je nekoliko minuta dok nisam shvatio da oseam neto emu tu nije mesto, neto snano i gasovito. Otkako sam stigao nisam nijednom osetio bu ili metan, nigde nisam primetio ni nagovetaj mrtvog bilja. I grmlje i drvee - to je samo bila pogodna re - raslo je iz tla koje kao da su pripremili vredni i promiljeni batovani. Samo su ruiaste koljke, potopljene u blato, pokazivale da je ovde neto ivelo, a potom umrlo, ostavivi za sobom trag... A onda ovaj svei miris truljenja. Izbio sam na obalu i zagledao se preko duboke, smekaste vode ka crnom obrisu na suprotnoj obali. Izmeu drvea na drugoj strani reke videle su se slabe, ali iroke pruge plave svetlosti. Titrale su i ponovo se pojavljivale. Nisam bio siguran da ih zaista vidim. A onda su, daleko gore, plavo blesnule donje strane suncobrana. Odnekud se zaulo visoko pitanje. Lepranje pod suncobranima: tamni, krilati stvorovi nosili su vlaknaste komadie. Neto malo i crveno jurnulo mi je kraj lica uz jasno ujno njukanje. Vetar je zamro. Spustio se noni vazduh. Magla se kovitlala i uvijala preko sredine reke. Sada se ponovo oseala trule. ivotinjsko meso. U to sam bio siguran. Poao sam za zadahom. Uz obalu, paljivo preskaui vijugava, purpurna, puzava stvorenja, voen nejasnim plavim bleskovima iza bunja, naao sam ostatke staze. Neto je proizvelo zvuk izmeu cianja i uzdaha i protralo na tri noge izmeu bunova; testasto stvorenje veliine manjeg psa, trouglastog oblilka. Zaustavilo se kraj crnog debla i pogledalo me strpljivim, praznim takicama od oiju, poreanim du crvene sredinje linije. Pulsiralo je i tiho zvidalo. Koa mu se jeila kao da se gadi mog prisustva. No, to je ipak bilo samo neodobravanje - ili neto sasvim drugaije - jer nije se sakrilo. Umesto toga, polako se podiglo i otpuzalo uz deblo, otvorilo pukotinu dodirom repa-noge i poelo da sisa mlenu tenost. Zadivljeno sam gledao kako belo telo raste. Potom, upola vee nego ranije, stvorenje je skoilo sa debla, doekalo se na zemlju uz gumasti pljesak i odmilelo polukrunim koracima, nadole okrenutih vrhova trouglastog tela. Sumrak je sve bre zaklanjao sve. Dvostruka zvezdana traka, nalik na jaram, prosijavala je kroz tanke oblake. Primetio sam daleki narandasti blesak: baklja ili plamen. Pourio sam ka narandastom svetlu i naao pristanite i prljavi put koji je vodio dublje u kopno, ka Meseini. Pristanite je bilo prostrana platforma na kraju puta, sa isturenim dugakim dokom. Na platformi je jedna prilika uala kraj svetiljke: ljudsko bie, malog rasta. Druga tamna oblija leala su potrbuke ili poleuke po pristanitu i doku. Pod sjajem zvezda i svetiljke, utvrdio sam da su i ta oblija ljudi, i to nepomini. Njihova nepominost i nain na koji su leali po platformi uverili su me da su mrtvi. I to ve neko vreme. Leei u barama osuene krvi, poeli su da se nadimaju na suncu i sad im se odea zategla, kao da se predaju piru nasilja. Oi su mi se iznenada ispunile suzama. Ovo nikako nisam oekivao. Prilika kraj svetiljke nosila je izbledelu, blatnjavu koulju i dugaku suknju. Drala je pognutu glavu i glasno, plitko disala. Ve prvim korakom po platformi izazvao sam upalj udar. Prilika se brzo okrenula, sa iznenaujuom ljupkou, i podigla crni pitolj dugake cevi. Sad sam video da je u pitanju ena, lica smeeg, blatnjavog i upalog; kiljila je u mene. Verovatno je bila napola zaslepljena od svetiljke. Mogla je da mi vidi samo obris. "Ko si ti?" upita drhtavim glasom. "Doao sam na trajekt", rekoh. Pazio sam da mi glas zvui zapanjeno. "Tako mi zvezde, sudbine i peume, ta se desilo?" ena se tiho, gorko nasmeja i uperi mi pitolj pravo u grudi. "Moj mu", ree. "Priao je Bejsu." "Molim vas", rekoh, "recite mi ta se desilo." "Da li ga zna? Jano Strik. Moj mu. Zna li Bejsa?" "Ne", odgovorih. Bio sam siguran da se nijedno od tih imena nije nalazilo na spisku useljenika. "Moe da bude bilo ko. Ne poznaje mog mua. On je u ovom kraju veoma vaan." "Bojim se", rekoh, pokuavajui da izazovem saoseanje. "Ne znam ta se ovde desilo." 17

"Sve e nas pobiti." Polako je ustala, oslanjajui se rukom o koleno kao da je boli. Pitolj mi je i dalje bio uperen u grudi. Oi su joj bile izbezumljene, moda svetlosive, ute pod sjajem svetiljke. Izgledala je prastaro, lice joj je bilo izoblieno od bola, umazano suzama, blatom i osuenom krvlju. "Mora da si jedan od njih", rekla je otro i zapela oroz. "Kojih njih?" upitah moleivo, i nisam morao da glumim strah. Mogu zavriti ovde, pre nego to sam i poeo. Ovde bi zaista moglo sve da se zavri. "Zadrau te ovde", rekla je ena sa prizvukom umorne odlunosti. "Neko e uskoro doi sa severa. Uzeli su nam predajnike." Divarikati nisu poneli sa sobom oruje, tako je rekao dounik, ali ovaj pitolj bio je metalan, teak i spreman da dejstvuje, sudei po zvuku. Meci su verovatno imali ekslozivno punjenje. Primitivno, ali vrlo delotvorno oruje. ena je govorila prepoznatljivim trgovakim jezikom prvog stolea, uobiajenim na iku, ali imala je neznatno izmenjen naglasak. Pazio sam da mi stalno vidi ruke. Premestila se sa noge na nogu, napinjui se da gleda u tamu izvan kruga sjaja svetiljke. "Ko ih je ubio?" upitah. "Brionisti", odgovorila je. "Odeven si kao oni." "Ja nisam njihov", rekoh. "Bio sam u umi, prouavao sam Kalderovu zonu, juno odavde. Zonu dva. Nisam znao za ovo." Zena je zakiljila i vie podigla pitolj. "Ne budi glup", rekla je. Pokuao sam da mirno slegnem ramenima, kao neupueni stranac, ako je mogue biti miran u ovakvim okolnostima. ena je bila vie nego sumnjiava; prola je kroz pakao, a to zahteva snagu linosti ili neku duboku prepreku da se preda oajanju - da ne bi povukla okida i ubila me, makar samo da ne bi morala dalje da misli. "Godinama nisam ula za Kalderovu Zonu", rekla je. "Predala se Elizabetinoj Zoni. Seksale su se i pretopile dok sam jo bila dete." Znai, prole su godine, moda i decenije. Moji podaci su ozbiljno zastareli. "Jesi li biolog?" upitah. Nije izgledala dovoljno umorna ni neveta da bi me promaila. A ja vie nisam imao u sebi medicinsku maineriju koja bi me spasla ako me pitolj rascepi, ak ni memorijski implant koji bi sauvao moje misli i linost. "Nisam biolog, a nisi ni ti", rekla je. "ak ni ne govori kao oni koje znam. Zato si rekao uma?" Oi su joj svetlucale od svetiljke. Cev pitolja se spustila nekoliko centimetara. "Ali mislim da nisi brionista. Rekao si da si bio dugo u silvi - tamo napolju?" "Dve godine." "Prouavao si?" Klimnuh glavom. "Istraiva?" "eleo bih to da budem." "Nisi se borio kad su doli?" "Nisam ih video. Nisam znao da se ita deava." "Najbolji su se borili. Ti si kukavica. Ostao si u silvi." Polako je odmahnula glavom. "Ono mi je roaka, Genadija." Uperila je drhtavi prst u najblie telo. "A ono je Johan, njen mu. Ono je Nkvano, seoski sintetiar. Jano je otiao u Kalkutu i potom preao u Nadervil, da se prudrui brionistima. Ostavio me je ovde." Protrljala je nos i zagledala se u nadlanicu. "Rekao im je da imamo magnezijum, kalaj, bakar i malo gvoa. Doli su da vide. Jano se vratio sa njima. Nije me ni pogledao. Rekli smo im da moramo da se posavetujemo sa Visokim Lenkom." Pomislio sam da to Lenk ima sina, a onda sam po njenoj intonaciji shvatio da je u pitanju titula. "Rekli su da ne smemo da ih odbijemo. Uzeli su nam predajnike. Rekli su da je Bejs dobio nareenja. Gradonaelnik im je rekao da odu. Ubili su ga, a onda su neki mukarci pokuali da se bore. Pobili su ih... sve sem mene. Sakrila sam se u silvi. Brzo e se vratiti i sve e preuzeti." Nasmejala se sa detinjastom radou. "I ja sam kukavica. Nije mnogo ostalo." "Strano", rekao sam. Nkvano - to ime je bilo na spisku. Jednom sam sreo studenta po imenu Nkvano - odanog Naderita kome je predavao moj stric.

18

ena je podigla svetiljku iznad glave i prila mi blie. Osvetlila mi je odeu. "Bio si u silvi samo nekoliko sati. Elizabeta pokriva sve posetioce svojom prainom. Ali amci su otili pre vie dana. Jedva da si crn." Oi su joj plamtele. "Jesi li stvaran?" "Kupao sam se u reci." Ispustila je zvuk izmeu cviljenja i smeha, podigla pitolj kao da e pucati u vazduh i povukla obara. Oroz je pao na prazno mesto. Potom je spustila pitolj, pustivi da joj landara na jednom prstu pre nego to je pao na daske uz teak udar. Pala je na kolena. "Nije vano", rekla je. "Ionako u uskoro umreti. Sada je itav svet la. Mi smo ga pretvorili u la." Stresla se i legla, sklupavi se kao embrion, i brzo sklopila oi. Stajao sam neko vreme, dok mi je srce tuklo, suvih usta, ne znajui odakle da ponem. Konano sam se trgao, priao eni i kleknuo kraj nje. Izgledalo je da spava. I dalje sam teko disao zbog pitolja koji je bio uperen u mene. Zbog tog dokaza slabosti - skoro da sam poginuo nekoliko minuta po dolasku - bio sam besan na sebe i na sve. Stegao sam zube, uzeo pitolj i zatakao ga za pojas, a zatim sam zaobiao enu da pogledam leeve. Dva mukarca i ena. Zadah mi je bio nepoznat i napadan. Nikada nisam osetio miris mrtvih tela koja se prirodno raspadaju, osim u igrama i prilikom obuke; sukob sa Jartima na Putu nije ukljuivao i takve grubosti. Pretpostavljao sam da se raspadanje odvija na neuobiajen nain; nije bilo spoljanjih baktrerija, pretpostavio sam, samo unutranjih, a i te su paljivo odabrane pre vie stolea, za stanovnitvo ika. Prilino vetaki i neprirodan nain da se telo vrati zemlji - ako se za Lamarkiju moe rei da ima zemlju. Drhtei, sagnuo sam se da prvo pogledam Nkvana. Visok, tamnoput mukarac, gotovo neprepoznatljivog lica; no, u tim bezbojnim crtama prepoznao sam mladog, ivahnog studenta koji je radio sa oevim bratom u Aleksandriji. Ali ovaj ovek bio je mnogo stariji nego to bi trebalo da bude Nkvano koga sam poznavao... urno otvorena kapija pogurala me je nekoliko decenija du Lamarkijine linije sveta. Dugo sam mogao samo da zurim, sav zbunjen. Potom sam se smirio i pretraio depove na leu. Naao sam nekoliko novia i tanku lisnicu sa papirnim novcem, malu, elegantno izraenu tablu, kao i ustajao komad hleba umotan u navoteni papir. Razgledao sam novac, a onda sam ga vratio na mesto. Divarikati su usvojili sistem ekonomske razmene iz dvadesetog veka. U svojim depovima nosio sam novac iskopiran sa uzoraka koje nam je dao dostavlja. Jedva da je liio na ovo to sam naao kod Nkvana. Najverovatnije mi nee biti ni od kakve koristi. Nisam mogao da se prisilim da kradem novac sa leeva. Tablica je bila neto sasvim drugo. Oajniki su mi trebale informacije. Strpao sam je u dep pantalona. Seo sam kraj usnule ene i zamislio se. Povetarac je zamro i sada je vazduh bio pun jasnog, slatkastog zadaha smrti. Zatvorio sam oi i nabrao nos. Jan Fima je rekao da pripada skupini koja se protivi Lenkovoj politici. Ta klika je alila zbog Lenkove odluke da se bespravno useli, sa ogranienim sredstvima, i predviala je mnoge nevolje u budunosti. Nevolje su oito poele. Moda traju ve neko vreme. Jan Fima je pretpostavljao da u Meseini postoji osoba koja e pruiti zalihe i obavetenja predstavniku Neksusa... ali koliko je ta osoba strpljiva? Tiho sam opsovao i protrljao oi. U roku od jednog sata izila su dva mala meseca, svaki u prvoj etvrti, i polako su gonili jedan drugog po nebu. Njihova svetlost bacala je srebrnaste senle preko glatkog toka reke. Iz vode su se izdizale velike, tamne grbe, na nekoliko desetina metara od obale. Meseina je poigravala po njima u utvarnim iskrama. Tvoje neznanje e te ubiti. A ovde... sve bi moglo da se zaista zavri. ena je duboko spavala, kao dete, plitkog i ravnomernog daha, povremeno se trzajui i jeei. Nisam eleo da je ostavim, ali ovde, izgleda, nije bilo nekih novih opasnosti. Ipak, nisam mogao da je ostavim na doku. Podigao sam je, preneo dalje od leeva i spustio u meku prainu kraj pristanita. Skinuo sam svoju jaknu i napravio joj jastuk. Zajeala je, trgla se, ali spustila je glavu na njega i stegla ga dugakim, prljavim prstima. Imao si sve i to ti nije bilo dosta. Nije te dralo mesto, istraivao si, i sve si odbacio... Priao si Geelima, privuen njihovom moi. Molio si za zadatke. eleo si slavu borbe sa Jartima. Potom su te poslali 19

ovamo. Veliki zadatak, ree Jano. itav svet, i sva slava samo za tebe. Ali kao neka vrsta izgnanstva. Usputni ogranak neije karijere. Da bih uutkao alostivi glas, izvukao sam iz depa Nkvanovu tablicu. Predstavljala je anahronizam - dizajn sa kraja dvadesetog veka, kakav su voleli divarikati; oni su se gnuali svih novijih tehnologija. Seo sam. Osvetljeni ekran bacao mi je sjaj u lice, upadljivo slian meseini. Pretraujui memoriju, naao sam vei broj Nkvanovih linih fajlova; neki su bili prilino obimni, ali svi su bili pod ifrom. Pretraivao sam biblioteku tablice i naao direktorijum sa dokumentima stvorenim na Lamarkiji, datiranim po kalendaru koji su ustanovili useljenici. Naunik po imenu Redhil poeo je prilino obimnu lokalnu enciklopediju - i za jedan sat uspeo sam mnogo da nauim o ovom delu Lamarkije. itao sam, pretraivao i gledao zapise, izgubivi se u novom znanju, i poelo je da mi se vraa pouzdanje. Od dolaska useljenika proteklo je trideset sedam lamarkijskih godina. uvari kapije pogreili su vie nego to su slutili; mogue je da se nikada neu vratiti u Put, ak i ako otkrijem drugu kljunjau, i da niko iz Puta vie nikada nee moi da nae Lamarkiju u geometrijskim naslagama. Grbe u reci su tonule uz tiho klokotanje. Enciklopedija ih je zvala rene puzavice i tvrdila je da potiu iz Zone Pet, Petenove zone, i da su scioni drugog ekosa; Zona Jedan, Elizabetina zona, samo delimino koristi reku, jer bilo je jasno da joj ne odgovara vlana i vodena sredina. Toliko toga treba da nauim. Tragao sam dalje, zgrivi se za trenutak od seanja na elemente koji su mi nekada ubrzavali i poboljavali misli. Praznine nastale njihovim uklanjanjem delovale su kao amputirani udovi, i dalje su avetinjski postojale. Neprekidno sam menjao raspoloenje izmeu oduevljenja i oajnikog straha da neu uspeti. U tom uasu vrebala je i snana seksualna elja. Erekcija mi se inila vie nego neprikladna u ovim okolnostima. Uz zadah truljenja, takva reakcija izgledala mi je nastrana. Namrtio sam se i priguio takve misli. uo sam da se govori kako opasnost izaziva ovakve reakcije; prema tome, nema razloga za stid, zasad. Posle nekoliko minuta smirivanja osetio sam da mi se vraa pouzdanje. Dobro sam obuen i dobro obrazovan za ovaj zadatak. Na osnovu onog to mi je rekao dounik, napravio sam spisak sposobnosti potrebnih za opstanak i putovanje po Lamarkiji: tehnologije, stavovi, izmene u jeziku. Ali niko nije oekivao pokolj, niti opti rat. Preko reke je prelazila fina izmaglica, naprosto neprilina u ovakvim uslovima; ubrzo sam shvatio da je izmaglica zapravo namirisano isparenje, ne samo vodena para; neto u ekosu slalo je informacije neemu drugom. Zamislio sam itavu Zonu Jedan, itavu Elizabetu, kao organski procesor, ogroman, organizovan sistem ne toliko primitivan kao konica, ne tako brz i povezan kao um, ali svestan svih svojih sitnih oblika, kako im alje poruke hemijskim vetrom, kao ogromna mati koja upuuje milijarde svoje dece. Saznao sam od Redhila koliki napredak je uinjen u prouavanju Lamarkije za skoro etiri decenije. Enciklopedija je smatrala da se ivot na Lamarkiji pojavio pre tri stotine miliona godina. Zvezda je bila mlada, jedva etiri milijarde godina; planeta je jo zadrala veliki deo prvobitne vreline, ime je dopunjavala srazmerno slabo zraenje zvezde. Na itavoj Lamarkiji otkriveno je samo stotinu devet genetski razlilitih organizama - ekosa; sedam ih se nalazilo na Elizabetinoj zemlji. Ekosi u razliitim zonama retko su lovili scione drugih ekosa, ali su ih esto posmatrali i kopirali, ili bi ih hvatali radi podrobnijeg prouavanja. Ekosi su slali brze uzorkovae, ljudi su ih ponekad zvali pijuni ili lopovi - scione koji lete, tre ili plivaju - da pronau i donesu komadie tkiva ili itave scione. Ako se njihov sklop pokae koristan, ekosi ih ukljuuju u sebe, menjajui neke ili sve svoje scione ili ih zamenjujui novim oblijima. Primeene, ukradene ili kopirane, isto kao i nasledne, osobine se prenose na naredna pokolenja. Nasleivanje steenih osobina, odavno odbaenu teoriju evolucije na Zemlji, postavio je pre gotovo devet stotina godina francuski biolog an Batist de Lamark... Po njemu su prvi istraivai dali planeti ime. Kada su useljenici tek stigli, Elizabetina zona bila je uglavnom narandasta i siva. U enciklopediji je pisalo da ekos moe da se 'pretopi' ili bitno izmeni svoje odlike, i to za samo nekoliko dana, i bez upozorenja. Tokom pretapanja mnogi, a moda i svi scioni bivaju apsorbovani i preraeni u drugaije scione. To se u ovoj zoni poslednji put desilo pre dvadeset osam godina, kao to ree ena; Kalderova Zona se 'seksala' - postala je spremna za potpuno genetsko stapanje. Elizabetina Zona prihvatila je predlog. Njih dve su se stopile i svi scioni iz oba ekosa su opozvani. Novi, jedinstveni ekos se 'pretopio' i postao sasvim drugaiji. To je za useljenike bilo vreme izuzetnih tekoa. 20

Elizabetina Zona je nadjaala, preuzela je Kalderovu Zonu i sada je zauzimala deo Elizabetine Zemlje od sredita do severne obale, dve hiljade kilometara od istoka do zapada na najirem mestu. Tamo gde se graniila sa drugim zonama - zonama tri, etiri, pet, a sada i est, ogoljene 'linije primirja' stvarale su upadljive bele granice nalik na linije na mapi. Sve zajedno, kontinent Elizabetina Zemlja sada je zauzimalo pet zona. Na jugu, itao sam dalje, skupina prostranih ostrva ispunjavala je gusto naseljeno more oko Magelanovog Rta, i na tim ostrvima su zone tri i etiri podelile teritoriju, a jedno ostrvo je zauzimala mnogo manja zona, jedva istraena i nazvana samo zona sedam. Zona pet, zvana Petenova Zona, leala je istono od Elizabetine Zone i du istone obale. Bila je uglavnom obalska - u osnovi okeanska, a prilagodila se kopnu pre moda milion godina. Nekoliko zona zauzimalo je velike povrine i na kopnu i na vodi. Ogromne puzavice koje se pojavljuju tri puta dnevno u reci kraj Meseine, pripadaju zoni pet. Poeao sam nos i iskljuio tablicu. Koristio sam te primitivne ekranie tokom obuke i postao sam prilino vet sa njima, ali i dalje su me bolele oi od njih. Posle nekoliko minuta oslukivanja pljuskanja reke o stubove pristanita i mirnog disanja ene, ponovo sam se vratio tablici. Naao sam spisak stanovnitva, star dve godine, i potraio selo Meseina; naao sam eninu sliku i povezao je sa imenom: Larisa Kaemu, ker Hakima Kaemua i Belinde BionKaemu, roena pre trideset dve lamarkijske godine. Udata u trijadu Strik. Jano Strik, mu. U divarikatskom drutvu, kao i u veini pravovernih naderitskih porodica, trijadne porodice ne razmenjuju partnere - monogamija je strogo pravilo - ali dele finansije i zajedniki podiu decu. Larisa Strik-Kaemu zapravo nije bila mnogo starija od mene. Stres i uas uinili su da izgleda prastara. Vratio sam tablicu u dep i uzeo eninu svetiljku. Vreme je da saznam ta se desilo u Meseini; vreme je da ponem svoj posao, ma koliko neprijatan bio. 2. Put od pristanita bio je poploan kamenjem i ljunkom. Nosio je svee tragove irokih guma, koje su raskopale delove sa ljunkom. Oni krivudavi komadi blata na pristanitu mogli su pasti sa takvih guma. Zakljuio sam da je neko prenosio krupnu opremu putem do doka. Bacivi mlaz svetlosti preko silve, primetio sam rupe i rascepe na nekoliko debala blizu puta. Zavukao sam prst nekoliko centimetara u jednu rupu i osetio na dnu vrst predmet: metak. Ponovo sam pogledao tela na pristanitu, pokuavajui da sklopim injenice. Odbacio sam mogunost da je Larisa ubila ljude na pristanitu. U ovom asu to nije imalo nikakvog smisla. Jedini preostali mogui zakljak bio je da su pucnji ispaljeni sa amaca na reci. Du puta su ile uzane cevi na gvozdenim podupiraima. Sagnuo sam se da pogledam cevi i osetio vlagu kako kaplje sa njihove donje polovine. Primetio sam siune rupe okrenute napolje, ka silvi. Onjuio sma kapljicu na prstu. Tenost u cevima bila je miriljava, kiselkasto-mousna. Pretpostavio sam da iz cevi prska neto to je scionima neprijatno, to je nain da se sprei zarastanje puta i sela - ili napad na njih. Neto krupno i nejasno zanjihalo je debla uz blag zvuk mljackanja u bunju. Ispod blistavih zvezda ugledao sam dva dugaka, vijugava vrata, ili ruke, kako beru suncobrane i lepeze; nisu pasli, nego su kidali uz duge, ukave zvuke i sekli ih brzim kljocajima bledosjajnih, plavih zuba. Visoko sam podigao svetiljku, ali neusmereni zrak nita nije otkrio. Svaka ruka se podizala iz tamnog sredinjeg tela i dosezala est ili sedam metara iznad moje glave. Sve zajedno je bilo veliko koliko dve odrasle irafe. Ubrzao sam korak, opet oseajui da se jeim. Put se proirio i doao do okrugle kule od ukastog kamena, koja se izdizala iznad silve. Put se tu delio i zaobilazio po ivici istinu iza nje. Na estini se nalazilo sredite sela Meseina. Jednospratne kamene kue, kvadratnog oblika i graene u parovima, sa iljatim krovovima na dve vode, nalik na spavaonice, inile su etvorougaonik severno od tornja. Preao sam preko trga, bacajui levo i desno nejasno svetlo. Na trgu je bilo jo leeva. Na sredini sam zastao kraj jednog tela, ene neodreenih godina, sa metkom prosviranim kroz elo. Na trgu, povrine moda etvrt hektara, izbrojao sam dvadeset dva tela. Svi su bili ubijeni hicima iz malokalibarskog kinetikog oruja: pitolja neto manje monih od onog koji sam nosio za pojasom. 21

Stajao sam nasred trga, pokuavajui da se smirim. Slab vetar i ritmino kripanje vrata. Sve, vlaan vazduh, leevi, tiina, blistav dvostruki luk zvezdanih oblaka i pojas sjajnih zvezda izazvali su trenutak vrtoglavice. Brzo sam se savladao, ali plamen gneva bilo je mnogo tee kontrolisati. Daleko od stolea kulture i politikog iskustva, daleko od svih ogranienja i nametnutih sistema desetina miliona sugraana, useljenici su nazadovali. Ponovo je poeo stari ljudski sistem nasilnih sukoba. No, moja uputstva nisu se odnosila na spasavanje divarikatskih useljenika. Glavna briga bila mi je Lamarkija. Nisam doao ovamo da bih bio umean u glupi rat. Preao sam trg po dijagonali i stigao do severnog kraja najblie spavaonice. Tiho sam se popeo uz stepenice i zavirio kroz otvorena vrata. Dok sam mahao svetiljkom da osvetlim dugaak i mraan hodnik, pod prstima sam oseao vrstu, zrnastu strukturu dovratka. Po Redhilovoj enciklopediji, najee 'drvee' ove zone zvalo se lizbus - Elizabetin bambus. Vrata su bila nainjena od ksile - to je useljenika re za drvenasti materijal dobijen od arborida; u ovom sluaju posredi je bilo tkivo lizbusovog stabla, spiralno odvojeno u slojevima. Stablo se moglo naprosto oboriti, oistiti od kronje i nisko izraslih suncobrana, a zatim uhvatiti za ivicu i itavo razmotati. Odmahnuo sam glavom. Stare navike - um ponosno prikazuje novosteena znanja, kao da se titi. Uao sam u zgradu i poeo da traim, ne leeve - mada sam naao desetak - nego informacije. Zgrada je bila potpuno opremljena i imala je elektrino svetlo. Pretresao sam pisae stolove, ormane i ladice, paljivo vraajui sve na mesto. Pretraio sam depove i opremu leeva, krivei lice zbog leinarskog posla, ali nadao sam se da u nai jo koju tablicu. Nisam ih naao. Pljakanje leeva nije spadalo u uputstva koja sam dobio, ali pod ovim okolnostima nije bilo potpuno neasno. Na spratu sam uao u gradonaelnikovu kancelariju i naao primitivnu oglasnu tablu naikanu podacima o selu. Bile su tu mape monokulturnih useva i tablice sa prinosima, grafikon rasta stanovnitva tokom poslednjih dvadeset godina - prole godine ih je bilo najvie, stotinu pedeset - i kartu sela. Dodirnuo sam trnolike pribadae kojima je karta bila privrena i primetio da je preko nje stajala druga, novija, i da je bila otrgnuta, ostali su samo uglovi. Tako je ostala otkrivena starija karta, sva iarana olovkama. Iziao sam iz zgrade i pogledao tamno nebo. Skupili su se oblaci, tanke uporedne linije nepravilne izmaglice na zvezdanoj pozadini. Oba meseca su zala. Uskoro e svanuti. Pre nego to sam pretraio sledeu spavaonicu, poao sam ka staklenicima i njivama malo severnije, iza postrojenja za preradu vode. Dve bele keramike cevi nosile su vodu iz reke do postrojenja, koje ju je filtriralo, ali ne i zagrevalo ili drugaije tretiralo. Ljudski mikrobi (ono malo njih koji su preiveli preiavanje i prenoenje na iak) izgleda da na Lamarkiji nisu obitavali. Bioloke nie bile su ili suvie uske ili ve zauzete. Elektrana je bila zasnovana na jednostavnoj tehnologiji. Dva hektara silve bila su poseena i raiena, i stabla lizbusa sada su sluila kao drai za elektrolitsku membranu. Vodonik je brzo i delotvorno izvlaen iz vode pomou suneve svetlosti i uvan u rezervoarima. Membrane su takoe neposredno stvarale struju - dvoslojnom tehnologijom, koja se lako mogla proizvesti iz sirovih organskih materijala. Podigao sam svetiljku i onjuio je. Nije bila na naftu ili neko drugo teno gorivo, nego je koristila jonizatorsko kolo koje je poigravalo ba kao plamen, uronjeno u supernabijen hemijski rastvor. Lepo, ali ne i delotvorno. Moda je sluilo kao ukras ispred zgrade. Nisam video druge svetiljke, a gradska elektrana bila je unitena kratkim postupkom - nije bilo rezervoara za gorivo i transformatora. Nedostajale su jonske elije, generatori i sva ostala teka oprema. Kao i sva seoska deca. Nisam naao nijedan le osobe mlae od dvadeset godina. Znai, ukradeni su oprema i deca. Preneseni su nizvodno, moda. Pljakai - brionisti, kako ree ena - eleli su metal. Lamarkija je bila siromana visokokvalitetnim metalnim rudama, a useljenici se oito nisu uputali u ozbiljnije rudarenje. Seoski komunikacioni centar nekada se nalazio u maloj zgradi tridesetak metara zapadno od elektrane. Oprema - jednostavni radio-aparati, sudei po tragovima i neto dodataka to je ostavljeno - sva je uklonjena. Pred ulazom su leala jo tri tela. Pregledao sam mranu staklaru i njive, stotinu hektara raiene zemlje otete od silve. Pljakai su ostavili vei broj kolica, ali su uzeli sve elektrine traktore. To je objanjavalo one duboke tragove guma na putu ka pristanitu. Verovatno su upotrebili traktore da prevezu transformatore, generatore i ostalo to su pokrali u selu. 22

Zamislio sam prikolicu punu dece koja plau i vrite. Stegao sam zube i poao u drugu spavaonicu. Unutra je bila gomila leeva. Tragovi krvi po hodnicima i stepenicama pokazivali su kakva je akcija preduzeta protiv Meseine. Pljakai su oito hteli sa spale ovu zgradu zajedno sa telima unutra. Ko zna zato, to nisu uradili, pa su ostavili tela na trgu i u drugoj spavaonici, a moda ih je bilo i po kuama. Oito je neko zakljuio da je vanije odneti opremu i decu pre nego to stigne pomo. Meci u drveu. Moda ih je nekolicina - Larisa, njena roaka, Nkvano i onaj etvrti - preivela napad i pola na pristanite. Zamislio sam usamljeni amac ostavljen da dokraji preivele kad se pojave iz dungle. Ili su moda poginuli prvi, im su amci stigli. Tad sam se setio Nkvanove tablice. Ovde e tablice biti na ceni. Nisam naao nijednu sem te, a nju su ostavili. To me je ubedilo da su Nkvano i ostali ubijeni poslednji. Ovoliko nasilje bilo je neto novo za Lamarkiju. Proao sam nekako kraj leeva, uza zid, drei svetiljku visoko, oseajui da mi izme tonu u meko meso, oseajui klizanje ruku, nogu i trupova, sluajui bizarne zvuke iz mrtvih, pritisnutih grudi. Pazio sam da ne gledam u otekla lica boje trulog voa. Oi su mi ve bile pune suza, a eludac mi se grio od smrada. Nikada u ivotu nisam se suoio sa toliko bliske, usredsreene smrti. Popeo sam se na sprat i naslonio se na zid. Nisam se seao da sam ikada ranije oseao potrebu za povraanjem. Brzo je prolo. Opet sam se uspravio. Iz bone sobe dopro je zvuk. Zastao sam, oslunuo, kucnuo o zid. "Ko si ti?" javio se slab muki glas. "Oh, ubij me i budi proklet." "Jesi li naoruan?" upitah. Nije bilo odgovora. Kleknuo sam i stavio svetiljku pred vrata. Niko nije pucao u nju. Provirio sam i ugledao sobu punu kutija i sanduka, a na kutije je bio naslonjen ovek. Sa mesta odakle sam gledao video sam mu samo noge, pocepane pantalone pocrnele od zgruane krvi. Ustao sam i polako uao. Leao je rairenih ruku u gomili knjiga i hartije, oiju uperenih u tavanicu. Izgledalo je da mu je sedamdeset pet ili osamdeset godina, bio je sed, lica zboranog ne samo od starosti. Grevito je drao bocu vode i taman, ivakan komad neega - moda hleba. unuo sam kraj njega. Okrenuo je glavu ka svetiljki i zakiljipo. "Jesi li video? Jesi li ih doveo?" upitao je. "Samo sam ja tu", rekoh. ovek je pruio ruku i opipao mi rukav. "Ostavili su nas", rekao je. "Jesi li ti...?" Nije mogao da izgovori re. "Ja sam istraiva. Upravo sam stigao." "amcem?" Odmahnuo sam glavom. "Nema drugih amaca? Nema disciplinaca?" "Jo ne. Jesi ozbiljno povreen?" "Prilino. Umreu. Zaista treba da umrem." Bio je ranjen u grudi i ruku, i kao da je povrh toga iseen i noevima. Nisam mogao niim da mu pomognem. U vodovodu nije bilo vode, nije bilo struje, ni lekova. Upitao sam moe li da opie napadae. "Sve smo predvideli", mrmljao je ovek, izvivi se ispod mojih prstiju. "Sve je kako sam im rekao." Nemo je pokretao usne, jedva izgovorivi ime. "Brionisti, naravno. General Bejs. Ko bi drugi bio?" "Odakle?" "Odnekud blizu. Bejs je otplovio iz Nadervila u Hsiu i tamo napravio bazu. Njegovi brodovi tokom noi alju amce uzvodno. Danju se kriju. Trae rude, metale i maine. Sve alju na istok, u Hsiu." Hsia je bila veliki kontinent severoistono od Elizabetine Zemlje, dve hiljade kilometara preko Darvinovog mora. "A deca?" upitah. ovekovo lice se zgrilo od brige. "Sva. Bejs ih uzima za Briona." "Kako se zove?" "Fi." Olizao je usne. "Sander Darsi Fi. Lekar. Uzeli su sve lekove. I svu opremu." "Zato su sve pobili?" "Osim mene", ree Fi. "I ene." "Koje?" 23

"Larisa Strik-Kaemu." ak i izmuen bolovima, napravio je grimasu. "Blesava kuka. Njen mu je mislio da treba da se pogaamo sa brionistima." "Zato su sve pobili?" "Oh, bie dvoraca i bogataa i Lamarkija e se klanjati njihovoj volji." Stao je poluglasno da peva. vrsto je zamurio i poeo da se njie napred-nazad, tako da je kutija na koju se oslanjao poela da uka i kripi. Potom se naglo zgrio, otvorio oi i pruio ruku ka meni. "Tajna", ree. "Velika tajna." "ta?" "Doi e Heksamon. Da li veruje?" "To je neizbeno", rekoh. "Imam odeu za njih, i zalihe. Odbaeno odelo. Evo ovde. Vodim dobrotvorno skladite. Zato sam se sakrio umesto da se borim. Mislio sam da e doi, kad vide ovo. Ovde mogu da biraju. Naravno, ako poalju hiljade... nije dovoljno." "ekao si?" upitah. "Otiao je pre trideset sedam godina", ree Fi. "Uzeo je kljunjau i naprosto otiao. Moda nije uspeo." Zakaljao se i stresao se. "Gadno smrdi. Tajna. Molim te, sad moram da kaem." "U redu je", rekoh. Starac je pruio ruke i dodirnuo mi lice prstima prekrivenim skorenom prljavtinom. "Ne poznajem te, ne znam nikoga nalik na tebe", rekao je, razgledajui me, pogotovo tanku koulju i vreaste, tamne pantalone. "Obuen si na stari nain, kao kada smo tek stigli. A i izgleda drugaije." Oi su mu sinule. Otvorio je usta. "Uzmi ovo odelo. Tvoje je potpuno pogreno. Tako ti Dobrog oveka, da li te guim?" Odmahnuo sam glavom. Trudio se da ustane, ali je opet pao, a noge su mu se batrgale kao tapovi. "Tako ti zvezde, sudbine i daha", kretao je, oblizujui usne, "budi dobar prema meni, sauvaj me od ruke ponosa. Zvezdo, izvore ivota, kome u se vratiti da budem ponovo stvoren, izbrii moje grehe..." Oi su mi se opet ovlaile kad sam zauo staru molitvu, i poeo sam da govorim zajedno sa starcem. U glas: "...i proisti, vei moje atome za neto vie, poalji moju svetlost daleko, drugima koji istinski vide. U kracima velikih galaksija lei spasenje, i tamo emo poi, da pleemo u beskrajnoj radosti neduni ples osloboeni ruke." Starev glas je utihnuo, i zavrio sam sam. "U ime Dobrog oveka, tajni Logosa, Sudbine i Daha i Due, neka bude tako u dubokim vremenima." "Ti", ree Fi i nemono me stee za ruku. "Jesi li sam?" Niz obraze su mi tekle suze. "Da", rekoh. "Uzmi odeu. Spasi nas od ovoga to smo uinili. Neka ti slui seanje na Dobrog oveka." Prestao je da die. To je bio kraj. Bio je mrtav. Boca vode se prevrnula i poela da istie. Uspravio sam je, a onda poprskao starca po licu. Slobodan od ruke i njenih klopki. Oprotaj. Kleknuo sam kraj tela, vrsto stegnutih usana. Ustao sam posle nekoliko minuta, na ivici nerava. Kao to je Fi predloio, pretraio sam kutije u potrazi za starom odeom i vikovima stvari. Umesto svoje dosadanje odee uzeo sam vrste, mada izlizane, pantalone i koulju, ali izme sam zadrao. Uzeo sam i platneni ranac da ponesem tablicu i rezervnu odeu. Napolju, u dvoritu, daleko od tragova krvi, zamazao sam izme blatom. Potom sam se vratio na reku. 3. Sunce je provirilo na istoku, bledouto izmeu ogromnih debala, suncobrana i lepezastog lia iza pristanita. ena je otvorila oi, ugledala me i ponovo ih zatvorila, kao da se miri sa sudbinom. "Niko nije doao", promrmljala je. "Jo ne", rekoh. "Je li ti bolje?" "Danima nisam jela." "I ja sam gladan. Ima li negde hrane?" Odmahnula je glavom. "Poistili su grad." 24

"Brionisti." "Da." "Oekuje da e neko doi. amcem." "Ne znam ko je iv. Bejs je poslao velike amce prepune vojske. Moda su zauzeli i Kalkutu. Pucali su... kada su Nkvano, Genadija i Gana..." Podigla je glavu, stegnutih vilica i napetog vrata od samog seanja. "Mene su promaili." "Ima li u blizini amaca? Neko drugo selo?" upitah. Pokazala je bradom uzvodno. "Trebalo je da stignu jue. ekala sam, a oni nisu doli." Prila je obali. Ustao sam i poao za njom. Pogledala me je preko ramena. "Odlazi, ko god da si", ree. "Umorna sam. Ja sam mrtva osoba." "Kako se zove?" upitah, mada sam znao. "Larisa", ree ena i opet se zaustavi, povijajui ramena kao da sam ja zujava buba koja bi mogla i da ujede. "Ja se zovem Olmi", rekoh. "Iz trijadne porodice Daetong." "ula sam za njih", ree Larisa. "Lenk ih je liio graanskih prava." Protrljala je nos i pogledala me u lice. "Znam da lae", ree, zakiljivi. "Moda te je silva stvorila." Odmahnuh glavom. "Sad mogu sve da poverujem. Nita nije vano", ree ona. Odmahnula je glavom i stresla se, a onda me povela dalje od reke, nazad ka selu. Iao sam kraj nje. Hodala je rairenih oiju, s naporom, kao da primorava sebe na svaki korak. Nemo je micala usnama. "Skoro smo stigli", ree. Nad glavama nam se sklapao krov od irokih crvenih lepeza i crnih debala. Ili smo kroz senku. Neto mi je - nekakva letea traka - zalepralo pred licem, zaustavilo se, ujelo me za obraz i odletelo pre nego to sam mogao da zamahnem na njega. Larisa me je ravnoduno gledala. "Uzorkovai ujedaju samo jednom. Potom te Liz poznaje." Obrisao sam kap krvi sa obraza. Larisa je pola dalje. "Kada su tebe ujeli?" upitah. "Kad sam bila sasvim mala, valjda. Zaboravila sam." Pribliili smo se kuli. Sa reke je dopro zvuk motora. Larisa je usporila, izbuljenih oiju, jedva diui. Zaustavio sam se i zgrabio je za ruku. Pogledala me je kao dete. "Vratili su se", rekla je. "Ostani ovde. Idem da vidim", rekoh. Uhvatio sam je za ramena kao da time mogu da je ukopam u zemlju, ali bio sam siguran da e, im se udaljim, pobei i sakriti se. Poao sam stazom nazad, osvrnuo se i ugledao je kako sedi kraj kule kao oamuena ivotinja. Stigao sam na pristanite i sakrio se iza debelog, crnog stabla lizbusa. Gledao sam na sever, nizvodno. Uz struju su se polako kretala etiri mala amca, bletavo beli na sivoplavoj renoj vodi. Na svakom je bilo deset-dvanaest putnika i svi su bili u uniformi. Namrtio sam se. Po meni je padala crna praina, pokrivajui me kao a. Nesvesno sam je protrljao izmeu prstiju. inila mi se nalik na karmin i lepila mi se za kou. Na amcima je dolo do komeanja; uo sam glasove preko vode, ljutite i zabrinute. amci su bili na stotinak metara od pristanita i izviai na pramcu ve su videli leeve. Iskljuili su motore i amci su prili obali. Video sam da dre spremne puke. Nisu izgledali kao vojnici u napadu. U amcima je najverovatnije bila policija - disciplinci - iz Kalkute. Razmiljao sam da li da ih saekam ovde ili u selu. Larisa je odluila umesto mene. Pojavila mi se iza lea i izila na dok. U jutarnjoj tiini, njeni koraci odjekivali su po daskama. "Zakasnili ste", povika prema amcima. Krupan, proelav mukarac sa tankom, kratko podianom bradom uspravio se na pramcu prvog amca. "Ko si ti?" povikao je. Dobacio joj je ue i ona ga je prihvatila, prekoraivi roakino telo da ga privee. Potom se uspravila, briui crnu prainu sa dlanova o pantalone, i ponovila optuujuim glasom: "Zato niste doli ranije?" Iziao sam iz zaklona i doao na pristanite. Mukarci i ene iz amaca oprezno su nas odmeravali. Svi su nosili uniforme, ali raznih boja i loe krojene; domaa izrada, zakljuio sam, i runo ivene. 25

Proelavi bradonja prvi je iziao iz amca. "Ve dan i po nismo primali nikakve radio-poruke. Videli smo nepoznate amce da idu uzvodno... pljakai, brionisti, najverovatnije. Graanski savet je zakljuio da bi disciplinci trebalo da pogledaju ta se deava." Priao je i zakiljio na nju. "Larisa, zar ne? Larisa... StrikKaemu? ta se ovde desilo?" "Pobili su nas", odgovorila mu je. "Onda je doao ovaj." Pokazala je ka meni. Priao sam i izvukao pitolj iza pojasa, drei ga za cev. "Njen je", rekoh. Bradonja je uzeo pitolj i predao ga nekom od oficira, koji ga je ubacio u platnenu torbu. "Ja sam Olmi Ap Daetong." "Elevi Jar Tomas. Disciplinac u Kalkuti." Nije ni pokuao da se rukuje. "Ne poznajem te. Odakle si?" "Bio sam u silvi, putovao sam i prouavao", rekoh. "Tek sam stigao." "Lae", poverljivo saopti Larisa, kao da e se time umiliti disciplincu. Ovaj ju je oprezno odmerio, oseajui da neto ne valja. "Jesi li video ta se desilo?" upita me on. "Ne." Samo je troje ljudi u sivom ostalo sa nama, ostali su odmarirali u selo. Mukarac sa tekom, dugocevnom pukom ostao je na strai kraj amaca. Disciplinac je razgledao tela na doku. Jedna ena, kratka i vrsto graena, sa kratkom kestenjastom kosom ispod labave sive kape, izvukla je iz amaca nakatranisano platno i rairila ga kraj leeva. "Nismo poveli doktora", podsetila je Tomasa. On nije mogao da odvoji pogled od leeva. Na njegovom irokom, mesnatom licu pojavile su se duboke, blede pruge. "Za ime Dobrog oveka, zato?" "Iz besa", ree Larisa, grei usne od mrnje. "Oni imaju mnogo besa." U praznoj seoskoj trpezariji, gde su svi itelji Meseine mogli da se okupe za rukom i veerom, disciplinac je obrnuo stolicu i seo nalaken na naslon. Seo sam preko puta njega, sa druge strane okruglog stola. "Ima sree to nisi bio umean, zar ne?" Tomas nije ekao moj odgovor. "U itavom selu bila su moda tri pitolja. Mirno su iveli ovde punih trideset devet godina. Imali su dvadeset sedmoro dece. Sva su nestala. Nismo nali nijedno." Zamiljeno se poeao po nosu. "uo sam da Bejs odvodi svu decu, da brionisti ele da ih odgaje na svoj nain. Nadam se da je to tano. Ne bi ih, valjda, pobili, zar ne? Prvo da ih odvedu, a onda da ih pobiju..." Odmahnuo sam glavom. Nisam znao nita o tome. "Ne moe nita da mi kae?" tiho me je upitao. Brzo sam procenjivao Tomasa: graansko vee i glave trijadnih porodica izabrali su ga da bude ef disciplinaca u ovom okrugu, neka vrsta pozornika. Disciplinac svake tri godine bira nove zamenike, to je tradicija u divarikatskoj zajednici. Stigao je prekasno, pomislio sam, zato da ne bi morao nita da uini. Video je amce, znao je odakle su, a ipak... A moda sam ga pogreno procenio. "Stigao sam u selo tek sino", rekoh. "Larisa kae da su imali sukob oko minerala." "ta im fali u njihovoj zoni? Bezopasno selo, nikakvog razloga nisu imali da ih istrebe. Sto dvadeset etvoro mrtvih." Lice mu se zgrilo u runu girmasu i izgledalo je kao da e poeti da pljuje. "Na Lamarkiji nema mnogo visoko kvalitetnih ruda, bar ne na otvorenom. Ovde ima neto malo... Deset kilometara dalje, kroz silvu. Tek smo poeli da razmiljamo o otvaranju rudnika. Brion je gladan metala, toliko da je spreman i da ubija. ta mi da radimo? Imamo malo oruja. Samo da sahranimo tela." Nagnuo se napred. "ena kae da si laov. Neto ti je odgrizlo komadi sa obraza. Uzorkova?" Nadao sam se da u imati vie vremena da se uklopim. Sad sam mogao samo da se drim svoje prie, ma koliko tanka bila - i da se nadam da u stii do Kalkute. "To mi nije bilo prvi put", rekoh. "Otkrio sam podzonu i proveo neko vreme u njoj. Traio sam znake novog pretapanja." Podzone su, po Redhilovoj enciklopediji, bila podurja izuzetne specijalizacije unutar ekosa, gde se ponekad pojavljuju neobini scioni. Neki naunici su nagaali da promene u podzonama mogu biti predznaci pretapanja. Drugi su ih smatrali za male zasebne ekose, koji slue nekim posebnim potrebama veih zona u nekoj vrsti simbioze. Nadao sam se da enciklopedija nije preterano zastarela. Tomas je razmislio o mom odgovoru, a onda je slegnuo ramenima. "Pokuavam da se ne petljam u prouavnaja zona. Mene zanimaju ljudi." Podigao je svoju tablicu. "O tebi nemam podataka. Popis od pre 26

pet godina. Nas dvadeset dve hiljade na Lamarkiji, od toga deset hiljada na Elizabetinoj Zemlji. Nemam upis osobe po imenu Olmi Daetong. Dodue, imam podatak o Darou Jan Fimi iz proirene trijade Daetong... ukrao je neto veoma vano - ne kae se ta - pre trideset sedam godina. Nikad nije uhvaen. Sluaj zatvoren." Moje potovanje prema disciplincu poraslo je za nekoliko stepeni. Darou Jan Fima jeste onaj dounik koji se vratio u Put. Tek sad sam povezao njegovu krau kljunjae sa Larisinom primedbom da su Daetongovi lieni graanskih prava. Pogreno ime, pomislih. Izoptili su itavu trijadu. Tomas se ljuljao na stolici, a onda je ustao i strpao tablicu u dep. "Dobro sam poznavao Nkvana. Bio je dobar i mudar ovek. Svakih nekoliko meseci dolazio je nizvodno, u Kalkutu, da dri predavanja. Nali smo i telo enciklopediste, Redhila. Jesi li znao da je on iveo ovde? On je smestio Meseinu na kartu, tako rei. Pucali su mu u glavu." Podigao je pogled i pogledao me pravo u oi. "Prilian broj uglednih graana za tako malo selo." utke sam mu uzvratio pogled. "Vreme je da se zavri. Sahraniemo tela i odlazimo. Sve smo snimili. Vie nita ne mogu da uradim." "Silva e sve osvojiti za nedelju dana", ree Tomasov zamenik, punaka ena grubih crta lica, Bruni. Stajala je kraj kule i razgledala debla lizbusa i jednu nogu drveta-katedrale tik iza cevi. Jedan kapak joj se nervozno trzao. Okrenula se i radoznalo me odmerila, ali ostavila je Tomasu da postavlja pitanja. Poao sam ka reci sa Tomasom i jo etvoro ljudi. Uzeo sam jedan kraj nosila, a Tomas drugi, pa smo poneli sa doka poslednje, Nkvanovo telo. Larisa nas je gledala dok samo prilazili ostalim leevima poreanim u pravougaoniku. "Hvala Logosu to nemam dece", mrmljala je dok nam se pridruivala. Svi zajedno smo iskopali etiri dugaka groba u tvrdom tlu nasred trga, tako razliitom od bogate, zrnaste gline u silvi. Aovi su se zabijali u mrtvu prainu uz kratak, lajav zvuk. Do dolaska u Meseinu nikada se nisam sreo sa ljudskom smrtnou na tako divalj nain, i u tolikom broju. Nikada nikoga nisam sahranio. Okraji sa Jartima u Putu bili su mnogo bri i mnogo smrtonosniji, ne ostavljajui za sobom tragove... Ubrzano disanje i dahtanje mukaraca i ena koji su radili oko mene, peati jasne razliitosti na njihovim licima, budili su maglovita, udna oseanja, meavinu uasa i ponosa. Priljeno sam kopao. Jedna ena je zastala da obrie suze. Priao joj je mukarac, sa lopatom u ruci, zagrlio je oko ramna i pruio joj maramicu. Zavrili smo rov predvien za trideset mrtvih. Prvo telo bilo je sitno i mravo. Sklonili su platno i ugledao sam enu od ezdeset ili moda sedamdeset godina. Prirodnih godina, proivljenih bez izuzetne medicinske nege ili podmlaivanja. Projektilsko oruje pogodilo ju je u vrat i u grudi. Rane su bile rune, purpurno crvene i naduvene kao bajato meso. Eto ta su nainili od nje: bajato meso. enino nateklo, smee i ljubiasto lice izgledalo je grubo, oholo mirno. Pogledao sam ostale kopae: snanog mladia sa irokim ramenima i punakim obrazima, vrsto graenu enu kestenjaste kose, Bruni, vitkog sredovenog mukarca sa veito zabrinutim izrazom lica, mladu enu ije se lice rumenelo sve dok smo kopali. Pojedinci. Bez ustupaka vetakoj lepoti; bez prepravki. Onaj mladi irokih ramena spustio je lopatu i zagledao se u mrtvu enu. Kao da je oklevao sa onim to se moralo uiniti. Sagnuo sam se i sa dva prsta zatvorio stariine oi. Jednom sam to video u programu o dalekoj prolosti, na dalekoj Zemlji. Najeio sam se od dodira njene koe, hladne i vlane, i lepljivog otpora kapaka na upalim oima. Mladi mi je klimnuo glavom u znak slaganja i zahvalnosti. Zajedniki smo ponovo stavili enu na platno, potom ga nagnuli i spustili je u grob. Ostali su donosili nova tela - mladia, starca, jo dve starice. Sputali su ih u rupu. Zajednikim naporima smo ispunili grob. Pogledao sam lica oko sebe, mrana, pomalo izbezumljenih oiju; neki san je umirao u njima. Vee. Kvadratni trg bio je zapljusnut narandastim svetlom zbog jednog oblaka u prolazu, velianstveno obasjanog suncem. Kad smo zavrili, sputao se mrak. Tomas je nad nizom dugakih grobova izgovorio nekoliko rei iz Molitve Opteg Mesta. Ostali su dovravali spiskove i mape onoga to je ostalo od sela. Jedna ena oficir savetovala se sa Tomasom o spisku nestale dece, uzete iz spiskova u gradonaelnikovoj kancelariji. 27

Potom me je Tomas poveo nazad do kule. Izvukao je iz depa pare zaslaene gume, prelomio ga na pola i ponudio mi polovinu, pa sam primio, zainteresovan za uspostavljanje prijateljske veze sa tim ovekom. Popeli smo se na kulu i pogledali u ve mranu silvu i selo, u prazne zgrade, u blede oiljke sveih grobova na sivkastom trgu, u mali staklenik i velike rezervoare, u lopatice nepokretne usred smeeg otpada nisu vie neposredno pretvarale otpad u hranu. Nisam mogao da vidim pristante, ali videla se druga obala reke. Suncobrani i lepeze savijali su se i sklapali, spremajui se za no. Iz silve je na stotinak metara dalje izbio oblak crne praine i odlebdeo. Osetio sam miris limuna i zaina. "Priaj mi sad zato si ovde", ree Tomas. "Doao sam da se ukrcam na trajekt. Poslednjih nekoliko godina uglavnom sam proveo u silvi. Nisam navikao na nasilje. Ne znam ta jo da kaem ili uinim." Tomas je prljavim dlanom protrljao elavo teme. "Odavno govorim da bi graani morali da nose sa sobom dokumenta." Podigao je obrve i ljutito pogledao uvis. "'Oh, ne, nikako'", zakretao je, oponaajui neiji glas. "'Ovo je mesto na kome svi moemo da budemo slobodni.' Poveemo te u Kalkutu. Ispriae ono to zna pred komisijom vea graana. Ako si brionista koga su sluajno ostavili ovde - ili namerno, kao uhodu - lino u se postarati da se odvedem na porotno suenje u Atinu." Tome nisam imao ta da dodam. I dalje mi se nije spavalo. Niko nije hteo da spava unutar etiri zida. Leao sam sa ostalima u uglu pravougaonog trga, gde nije bilo leeva, pa je tlo ostalo bez krvi, pod prostranim vedrim nebom, traei slike meu zvezdama. Dvostruki jaram sad se nije video. Nebo je bilo puno sitnih oblaia u raznim bojama uglavnom nijansama crvene. Velovi mrtvih sunaca. Za trenutak sam osetio vrtoglavicu potpune izgubljenosti. Ove zvezde verovatno se nalaze u istoj Vaseljeni, ali ne moraju biti u istoj galaksiji, ak ni u istom razdoblju. U geometrijskim naslagama Puta, razdaljina i vreme mogu se ispreplesti kao beskonana koliina konca nagurana u kutiju. Nalazio sam se meu ljudima, ali to me nije mnogo teilo. Ako umrem ovde, ko e me dovoljno dobro poznavati da povee tkanje moje pneume sa nekom pojmljivom prolou? Sahrana i govor mnogo su me dublje dirnuli nego to sam mislio da je mogue. Uglavnom sam zanemario religijska uverenja otkako sam se pridruio braniteljima Puta, i usmerio sam se na drugi vid linog razvoja: na odanost smislu, na drutvena, a ne metafizika pitanja. Predanost borbi protiv zlokobnih Jarta, udovita izvan moi poimanja bilo kog oveka pre otvaranja Puta. Sada sam bio suoen sa mnogo manjim problemom, ali daleko linijim, sa izazovom na ivici gotovo sigurnog poraza. Ono to sam sada video u zvezdama bila su lica mojih roditelja, i sve za ta su se zalagali iznenada je postalo nelagodno pogreno. Ma koliko umorni bili, malo ko je spavao te noi. amci su u zoru bili spremni za polazak. Nizvodno e se kretati mnogo bre, ali ipak e biti potreban itav dan do Kalkute. Sluao sam oficire kako razgovaraju izmeu sebe; izdvojili su me na krmi poslednjeg amca, sa dva metra praznog prostora, kao da sam parija. Bez porodice, nepoznatog porekla, glasine se brzo pronose; majmuni se klone stranaca na zajednikom drvetu. Zakratko sam bio besan zbog njihove gluposti; potom sam se upitao ta bih inio da sam na njihovom mestu. No, pre nego to je Tomas stigao da izda nareenje za polazak, svi smo izdaleka zauli zvuk malog motora. Larisa, u kabini najveeg amca, glasno je zacvilela i probila se izmeu zauenih ljudi oko sebe. Iskoila je na obalu, neobino veto, i otrala putem ka selu. Ono nekoliko zamenika koji su imali puke spremili su ih i uperili uzvodno, odakle je dopirao zvuk. Pojavio se osmometarski amac, plovei nizvodno uz dokono pukanje motora sa unutranjim sagorevanjem, sekui pramcem slojeve jutarnje magle. U amcu su uala dva mukarca, po jedan na pramcu i krmi, i obojica su piljili u etiri amca poreana du pristanita i obale. Izgledalo je da nisu naoruani. Disciplinac je priao boku amca i stao kraj mene da bolje osmotri pridolice. "To je Rendal", rekao je. "Ervin Rendal i jo neko - Metju atro, ini mi se." Izgleda da je Tomas poznavao svakog ivog na reci. Naredio je da se puke spuste. "Oni nisu brionisti. Istraivai su." Obratio se posadi drugog amca. "Idite po enu, prokleta bila." 28

amac je priao pristanitu i visok, rasklaen mukarac mravog lica sa dugakim nosom i ozbiljnim smeim oima mahnuo je Tomasu, dodavi ravnoduan pokret u znak pozdrava ostalima. "ta se ovde desilo?" upitao je. "Mrtvi", ree Tomas. "Sudbina i dah", ree Rendal. atro, na krmi, namrtio se i podigao okovratnik jakne. "Svi?" "Svi sem nestalih", ree Tomas. "Uzvodno smo videli sedam amaca", ree Rendal, pokazavi rukom. "Mora da su to ti. Tri bare. Nisu se potrudili ni da pucaju na nas." "Dobro je to ste ostali ivi i zdravi", ree Tomas bez ironije. "Poslao sam radio-poruku u Kalkutu", ree Rendal. Provukao je ruku kroz gustu kosu boje slame. "Poznaje Metjua atra, mog pomonika. Istraivali smo Liz, dole oko jezera Mareotis." Tomas je, izgleda, bio u nedoumici, i kao da nije bio zadovoljan to su se sreli. Stajao je oslonjen o gvozdenu krmu, za trenutak me zbunjeno pogledao, a onda je odmerio svoje amce i pomonike. "Proli su kraj Kalkute nou. Mora da negde imaju bazu... Trebalo bi da poemo za njima." "Proli smo kraj logora na putu nizvodno. Sad su negde tridesetak kilometara uzvodno, i logor je prazan. Sve je poieno. Mislim da e se narednih dana uputiti nizvodno." "Ako znamo gde su... onda moramo da uzvratimo." Tomasu kao da je bilo krivo. Rendal ga je razumeo. "Svi su naoruani - ima ih preko pedeset. Idemo sa vama..." Pruio je prazne ruke. "Ali bez oruja nismo od neke koristi." "Nema potrebe", ree Tomas. "Imam dvoje ljudi koje moramo prevesti nizvodno. Ovog ovde, zove se Olmi Ap Daetong, i enu iz sela. Svata joj se desilo i lako se uplai. Zove se Larisa Strik-Kaemu." "Znam je", ree Rendal. Meni je klimnuo glavom i radoznalo me odmerio. Ovde su svi sve poznavali, a ja se nisam uklapao. "Moete li da ih povezete u Kalkutu i predate ih graanskom veu?" inilo mi se da je Rendal navikao da neprekidno zuri u ono to ga zanima. "Naravno", rekao je. atro, miiav, onizak momak blede koe i kratko oiane plave kose, poeo je da premeta kutije i torbe po amcu. Rendal i Tomas nespretno su stajali svaki u svom amcu, obojica svesni da je vest donela nedoumicu Tomasu i njegovim pomonicima. Poto je Tomas disciplinac, dunost mu je da se suprotstavi napadaima. No, ovako mala skupina, sa samo osam puaka i nekoliko pitolja, nije mogla mnogo da naudi takvim protivnicima. Rendal je pocrveneo i zamucao. "Mislim da ne bi valjalo da ih napadnete..." Tomas se zakaljao i odmahnuo rukom. "To je na meni da odluim", ree. "Zvaemo Kalkutu i traiemo jo amaca, i da graani budu izvidnica. Niko ne eli da nam pobegnu posle svega to su uradili na severnoj obali. Ako budemo straarili danju i nou, nee moi da se prokradu pored nas sa toliko amaca." "Mogu se podeliti i poslati prvo ukradenu robu", ree Rendal. "Jedna bara bila je duboko utonula." "Puna traktora i metala", pretpostavio je Tomas. Otro je odmahnuo glavom, ne elei da uje nita od ega bi postao besniji, ili to bi ga vre gonilo na dunost. "Priite ovamo da primite ove ljude, pa da poemo." Larisa se vratila na pristanite u vrstim rukama dve ene. Tomas joj je objasnio situaciju, a ona ga je sluala klimajui glavom kao ptica, rairenih oiju. Ukrcali smo se u Rendalov amac i ja sam se zahvalio Tomasu za sve to je uinio. "Za tebe nisam uinio nita", ree Tomas prilino hladno. "Kad stigne u Kalkutu, ispriaj istinu i reci im ta ja ovde radim. Ako niko ne poalje pomo, ili ak i ako je poalju, moda se neemo vratiti. Ne traim saaljenje. Hou samo prokletu istinu." Pomonici u amcima netremice su piljili u nas dok smo se otiskivali dalje nizvodno. atro je rairio grubo ebe za Larisu, a Rendal je uzeo krmu i usmerio nas u sredinu reke, izbegavajui grbe renih puzavica. Dno amca bilo je puno kutija sa staklenim teglicama. U njima su bili delovi konzervisanog tkiva: uzorci. "Znai, nisi bio u Meseini kad se to desilo?" upita Rendal. Odmahnuh glavom. Larisa je poela da nervozno brblja, objanjavajui njima dvojici sve to je rekla i Tomasu i meni, i dodavi svoje sumnje da sam ja laov. Rendal ju je paljivo sluao, ali izgleda da nije delio njene brige niti sumnju. 29

Obale reke bile su potpuno jednoline, samo silva, gotovo bez promena boje ili visine. Crno i crveno, smee i purpurno, nita zeleno. Desetinama kilometara od obala podizale su se planine, a baloni iz silve lebdeli su ka njima; no, izdaleka, sa stotinak metara od obe obale, video sam samo crna debla, suncobrane i lepeze, noge i ruiaste krune drvea-katedrala. Reka je mirisala na istu, sveu vodu, praznu ali ne i bezopasnu. Zagledan u tamnu bistrinu, primetio sam nejasne srebrne bleske kako hitaju kraj nas, prestiui i zaobilazei nas. U Redhilovoj enciklopediji pisalo je da stvorenja iz Petenove zone, Zone Pet, vladaju Tera Novom jo od izvora, duboko u Elizabetinoj Zemlji. Neki reni scioni krupni su kao kitovi, i lako mogu da prevrnu amac. Slika je prikazivala izuvijano udovite, dugako dvadeset metara, sa primitivnim oima poreanim unakrst na ravnom elu, sa grubim kljovama na vrhu nosa, bez usta. Njegova uloga u reci, kao i u ekosu Zone Pet, nije bila poznata. Zamislio sam to stvorenje kako klizi ispod naeg amca u dubokoj plavoj vodi, i zaista sam uivao u drhtaju strepnje. Divljenje prirodi je mnogo istije oseanje od svih koje sam u poslednje vreme doiveo. Larisa je zaspala, klatarei glavom, otvorenih usta. Rendal je seo na klupu kraj mene, prepustivi krmu atru, i ponudio mi komad gume. Ovde je, izgleda, vakanje gume spadalo u opte obiaje. "Gospa Kaemu je poznata i uz i niz reku", tiho ree Rendal. "Glasna i glupa ena. Ako ju je mu napustio i otiao u Hsia, moda je imao bolje razloge od veine drugih." Iskrivio je lice. "ta si ti radio u silvi?" "Oduvek sam eleo da se bavim istraivanjima", rekoh. Divarikati su retko koristili re 'nauka'. "Proveo sam poslednje dve godine prouavajui za svoj raun." Zazirao sam od ovog oveka; verovatno je o silvi znao vie od bilo koga du reke, a svakako mnogo vie nego to sam ja mogao da nauim od Jana Fime, Dalgeovog izvetaja i Redhilove enciklopedije. "Nije bilo lako. Trebalo je vie da uim... Pre nego to sam se uputio u silvu." Rendal se nasmeja. "Najverovatnije. Jesu li te zaista uzorkovali?" Ranica na bradi mi je gotovo zarasla. "Ona tako kae. Neto je doletelo, udarilo me u mraku i popilo malo krvi, ali Liz to ne radi dvaput, zar ne?" "Ne", ree Rendal. Nasmeio se i poao napred da napravi zaklon za enu. Ostavljen sam, bez ikakvog posla sem da gledam reku i beskrajnu silvu, izvadio san Nkvanovu tablicu i nastavio uenje. I dalje nisam mogao da otvorim naunikove line fajlove, ali sudei po pokazateljima u nekoliko manjih otvorenih fajlova, Nkvano je koristio nekoliko kljunih rei koje je menjao svakih nekoliko meseci. Pitao sam se zato nije eleo da neko ita njegove line zapise. Jo nisam mogao da otkrijem prave rei, ali bar su mi bili otvoreni svi njegovi javni zapisi. Dok smo plovili nizvodno, tragao sam za istorijom i naao sam nekoliko verzija, uglavnom nedovrenih, sve sa potpisom priljenih amatera. Useljenici su doli ovamo pre trideset sedam lamarkijskih godina, kroz kapiju blizu sadanjeg grada Kalkute. Lenk je kopno na kome su se nali (a u tom trenutku nisu znali koliko je veliko) nazvao po svojoj eni, Elizabeti. Bili su uasno nepripremljeni. Proli su meseci dok nisu otkrili koje lamarkijske vrste se mogu koristiti za ishranu i za dobijanje sirovina. Prvih deset godina najvei problem bila im je glad. Premotao sam desetine slika ispijenih doseljenika, upalih oiju, kako raskruju lizbuse, sade ito, voe i puzavice, kako obaraju katedralno drvee zbog njegovog vrstog, lakog, drvenastog stabla. Lenkovi istoriari sauvali su video snimke odlunih majki i oeva kako dre prvu decu roenu na Lamarkiji - bebe umotane u iznoenu odeu, roditelji u ritama. Meu njih dve hiljade bilo je sedam lekara, sa manje od tone lekova i opreme, a malo ta je bilo savremeno; Lenk je ovde zahtevao versku istou. Neki su, oito, zanemarili ili pogreno protumaili njegova uputstva, ali ne u dovoljnoj meri da bi spreili ozbiljne medicinske probleme, ukljuujui i smrtonosne alergijske reakcije na neke scione. Gladni, oajni ljudi jeli su mnogo ta bez odgovarjaue prethodne provere. Lica na slikama i filmovima su me progonila; ispoeni, uplaeni, ali smireni, sigurni u sebe. Svi graani ika smatrali su sebe pionirima i istraivaima, ali Lenkovi ljudi su se upustili u pustolovinu potpuno drugaiju od putovanja ikom, i sa mnogo manje izgleda na uspeh. Du obe obale u reku su se sputale crne i smee cevi prenika nekoliko metara, napola potopljenih otvora. Preko vode su se pronosili buni zvuci usisavanja: to su radile ogromne organske pumpe: uzimale su 30

vodu iz reke i prenosile je u unutranjost kopna. Prolazili smo kraj takvih cevi svakih nekoliko metara. Bio je to hidraulini sistem, Lizin vodovod za sve njene scione. Posle deset sati putovanja, Rendal je podelio na nas etvoro veknu hleba. "Vino?" upitao je, nudei mali keramiki krag. Larisa je jela svoj hleb u malim zalogajima, ali odbila je vino. Umesto toga je zagrabila vodu iz reke. Ja sam primio pie. Vino je bilo gusto i slatko, sa blago gorkim prizvukom. Vodio sam rauna o tome da ne iskrivim lice. Rendal, koji je pazio kako u reagovati, izgledao je nezadovoljan. "Nisi rekao gde si studirao... Mada verujem da si bio u Dakarti, jer je veina Daetongovih ivela tamo otkako nas je Lenk doveo." "Uio sam sam", rekoh. Rendal je zakiljio. "Ja volim Liz kao i svi ostali... ali ne mogu da zamislim da godinama ostanem sam u silvi. Otkaio bih. Kako ti je bilo?" "Teko", rekoh i iscerih se. "Umalo da otkaim." "Ti si oprezan ovek, ser Olmi." "To mora kad si sam", rekoh. Rendal je zaklonio oi od sunca i zagledao se u gusto obraslu obalu. "U ovom kraju postoji nekoliko logora. Tragai, mali farmeri, sakupljai. Individualci. Obeao sam da u potraiti jednog. Zove se Kimon oros. I on voli da bude sam." Pratio sam njegov pogled po zapadnoj obali. Lizbusova stabla su bila puna narandastih, kobasiastih mahuna, dugakih i po dva metra, koje su lelujale nad vodom kao gusto pobodena ograda. Kroz ogradu sam ugledao svetlosmeu mrlju skrivenu meu sjajnim, crnim deblima. "Je li ono kua?" upitah. Rendal unu i poloi ruke na kolena. "Da", promrmlja on. "Otre oi, Olmi." amac je polako skrenuo u rukavac reke. Izmeu lizbusa i gustih gajeva fitida, pet stabala-katedrala okruavalo je malu istinu. Nasred istine nalazila se elegantno izraena kuica. Prozorski kapci na arkama, podignuti pomou motki pobodenih u prainu, davali su joj izgled stare, obogaljene ptice koja odvano pokuava da leti. Sa druge obale zauo se prodoran zviduk, a prihvatila ga je i silva oko kue. Zvuk nije uznemirio ni Rendala ni atra, pa sam i ja pazio da ne delujem iznenaeno. Rendal je povikao pred kuom. Nije bilo odgovora. Dao je znak atru da prie amcem blie. Nasukali smo se na obalu blizu isitne. "oros ve godinama parta po reci", ree Rendal. "Poznaje je bolje od ma koga. Neko kome trba vodi... recimo Janou Striku..." Nije zavrio reenicu. Sili smo sa pramca i poli uz obalu, oslukujui kako odjeci zviduka zamiru u dubinama silve. Larisa je ostala pod zaklonom koji joj je sklopio Rendal, virei ka nama kao mala, uplaena ivotinja. Rendal i atro obili su kuu, a Redal je pozvao orosa po imenu. I dalje nije bilo odgovora. Rendal je uao u kuu kroz prednja vrata. Zaula se uplaena psovka, a onda smeh pun olakanja. Kroz vrata je iziao scion veliine make, cevastog crvenog tela na tri dugake, tanke noge, polako i dostojanstveno, nakrivio prema obali ono to mu je mogla biti glava, a onda se okrenuo i poao u dunglu. Rendal je iziao iz kue, odmahujui glavom. "Nema ga ve danima. Liz poinje da osvaja." Popeo se u amac. atro i ja smo ga pogurali sa obale i popeli se za njim. Rendal je uzeo krmu i usmerio amac u maticu. Klimao je glavom kao da slua neku muziku. "Da je otiao po svojoj volji, dobro bi zatvorio kuu. Nikada je ne ostavlja otvorenu skitnicama. On je dobro poznat na reci. Svi znaju da je on najbolji vodi uzvodno." "Zarobili su ga!" povika Larisa. Glas joj je odzvanjao preko reke, a odgovrilo joj je novo zvidanje sa obe obale. "Ako su pametni, verovatno jesu", ree Rendal. atro je sedeo na krmi i uglavom je utao, ali neprekidno je osmatrao reku. Na dvanaest kilometara od Kalkute obale Tera Nove postale su vie i prbiliile su se, stvarajui duboki klanac irine jedva pedeset metara. amac je hitao neverovatnom brzinom. Rendal je preuzeo krmu, i bez nevolja smo izbegli nekoliko stena i virova. 31

Primetio sam velike ruiaste suncobrane kako mau, nalik na krupne ake, sa ivice kanjona. Crni i plavi gmizavci visili su sa strmih, oroenih, crnih zidova, pulsirajui kao da pumpaju vodu iz reke u silvu nad sobom. Posle nekoliko kilometara zidovi kanjona opet su se spustili i zali smo u ravan kraj, naseljen gustim umama lizbusa, proaranim sveprisutnim katedralnim drveem. "Jesi li video suncokrete ovako daleko na jugu?" upita Rendal. utali smo otkako smo ostavili naputenu kolibu, i izgleda da je eleo da nam popravi raspoloenje. Nisam imao pojma ta su suncokreti, pa sam odmahnuo glavom. "Ve nekoliko godina silaze sve junije od Meseine, ali u poslednje vreme nisam ih ivao. Izgleda da preuzimaju neku drugu ulogu u sistemu Liz... mora da si zavisio od diospura." "Uglavnom me je to odravalo u ivotu", rekoh. Jestiv ako se potopi u vodu i skuva, pun korisnih proteina i eera, sladak i mesnat, diospur je bio jedna od fitida koje su se uspeno koristile za hranu. No, ako je reio da me ispita, Rendal e me uskoro uhvatiti. "Jesi li video bele-kape da se hrane diospurom?" "Ne", rekoh. "Video sam da sisaju lizbus." "To im je obiaj ovde severno. Junije odavde, gde im nismo smanjili brojnost, izgleda da vie vole diospur." Rendal je izgledao zadovoljan ovim, pa je utao nekoliko kilometara. Prijalo mi je sunce na rukama dok sam se drao za klupu. Nebo je uglavnom bilo prekriveno tankim, visokim oblacima, koji su sunev vreli disk pretvarali u neugasivi dragulj. Zabacio sam glavu i zatvorio oi pod mlenobelim sjajem. Vrat me je zaboleo... valjda od napetosti. Koliko sam se seao, ve godinama nisam bio napet - a moda ni uopte. Implanti i dodaci kojih sam se odrekao zbog ovog zadatka ujednaavali su brojne reakcije unutar mog tela; kao da sam se naao u novom postojanju, ili bar u nekom davno zaboravljenom. Vid mi se zamaglio i zapao sam u dreme, to je takoe bilo novo iskustvo. Trgao sam se i podigao glavu, mirkajui u senku to se nala nada mnom. atro mi je ponudio konzervu keksa. Govorio je tiho i odsutno. "Za jedan sat ugledaemo Kalkutu." Reka se irila i struja je ponovo usporila. Larisa je izila ispod zaklona i sela podalje od mene, zagledana u prazno, izvan amca, nabranih usana, podignutih obrva kao da se neprekidno udi. Da smo na iku, njena porodica primila bi je na mentalno osveavanje. ak i divarikati priznaju mentalne smetnje. Rendal mi je priao, drei svoju konzervu keksa. "Znai, nisi uo vesti u poslednje vreme." Rendal mi se dopadao, oseao sam da je simpatian, ali nisam eleo dalji razgovor. Trebalo mi je jo mnogo vremena za uenje, kako ne bih bio uhvaen u nekoj glupoj greki. "Da", rekoh. "Izvinjavam se zbog svoje neobavetenosti." Nasmeio mi se i odmahnuo glaovm. "Politika situacija se izmenila otkako si otiao iz... Kalkute?" "Iz Kalkute", potvrdih. "Proao si kroz Meseinu." "Na putu uzvodno, da." "Brion je lane poslao svoje pse da opljakaju severnu obalu. Poharali su sedam sela i ukrali sve ega su se doepali... ukljuujui i decu." "Zato uzima decu?" upita atro, odmahujui glavom. "Ne slae se, gladuju, a kradu decu." "Moda vie ne gladuju, ako je verovati priama. Vie ne priamo mnogo sa Nadervilom", ree Rendal. "Moda je neko u Nadervilu malo raunao i shvatio da emo ih tokom narednog pokolenja prestii po broju i uticaju. Njihove ene su iscrpljene i vie im ne rade maine za bebe. Kraa dece u ovako malim populacijama kao to je naa sasvim ima smisla, ako moe da ih hrani i podie." Nisam znao nita o mainama za bebe. Nisu bile pomenute ni u Nkvanovim belekama. Divarikati nisu nikada verovali u vantelesno zaee i roenje. "Niko se nije borio?" upitah. Rendal me ponovo odmeri. "Lenk, izgleda, nema stomak za rat. Mislim da se nada da e Nadervil naprosto nestati. No, oni su protekle godine povratili dosta snage. Naravno, u onim retkim prilikama kad uopte razgovaraju sa nama zvanino ne priznaju generala Bejsa... Ali on ipak isporuuje svoj plen Nadervilu." Neko vreme smo utke sedeli. Potom je Rendal nastavio. "Ima li gde da odsedne u Kalkuti?" "U svratitu", odgovorih. "Nemam novca." "Ne mora u svratite. Zato ne bi bio kod mojih dok eka svedoenje? Moe potrajati nekoliko dana." "Hvala", rekoh. "Nisam ba mnogo drutven. Toliko dugo sam bio sam..." 32

"Mi smo bili na junom toku Tera Nove poslednje dve nedelje", ree Rendal. "Siguran sam da si video zanimljive stvari, ak i ako ne zna kako da ih objasni. Na ovoj planeti ima toliko malo istraivaa da ne smemo proputeti priliku za razgovor." est kilometara isped Kalkute geologija se naglo izmenila. Tlo je poslalo neravno i talasasto. Silva se proredila, ostavljajui drvee-katedrale i neto malo rasutih lizbusa da stoje kao oznake za lov na niskom, ustalasanom prostirau jarkopurpurne i nebeski plave boje. Na zapadu su se dizali bledosivi bregovi, prekriveni po vrhovima gustim, ljubiastim rastinjem. "Pogledaj kakvu su boju bregovi dobili ovog prola", ree Rendal. "Jarkija je nego to sam godinama viao. Pitam se da li Liz neto menja u sastavu." atro je kroz dvogled razgledao bregove. Video je moje zanimanje, pa ga je ponudio i meni. Pogledao sam bregove, pa skupinu lizbusa na dvesta metara od obale, i ugledao skupinu dvovratih istaa kako brste suncobrane i titove. Njihove bezoke glave njihale su se od lista do lista sporim, sigurnim pokretima, podseajui me istovremeno na dinosauruse i mikroskopske crve. Vratio sam dvogled atru. "Ser Rendal i ja nali smo jo nekoliko oblika lizbusa, specijalizovane za razliite mineralne uslove", ree atro. "Merili smo proizvodnju kiseonika u dubokoj silvi." "Upeatljivo", rekoh. "Zapravo, osnovno", ree Rendal. "Lenk nam je dao da proverimo hoe li se Liz ponovo pretakati. Silva, zapravo, nije vaan izvor kiseonika. Pre e biti nebitna. Veina kiseonika potie iz okeana. Pretpostavljamo da je u pitanju razlaganje vode - mada ne znamo kako. No, nivo kiseonika u silvi moe da ukae na promene u sastavu sciona. To je vaan posao, ali prilino dosadan." Poeo sam da se pitam koliko dugo u izdrati ovaj razgovor, kao gost u Rendalovoj kui, a da ne budem razotkriven kao varalica. Potom sam se upitao kada e se brionisti vratiti u Meseinu da je zauzmu. Hoe li im se disciplinci i graani Kalkute protiviti? Pokuao sam da zamislim tog Briona, o kome kod Redhila nije bilo ni pomena; verovatno ambiciozan, smean diktator u papagajskoj uniformi. atro je iskljuiio motor i amac je nastavio vuen maticom. Povetarac je nosio neobine mirise sok od paradajza, umbir. S juga, uzvodno, zauo sam tiho, tanko brujanje drugih motora. Pristizale su nas tri velike bare. Drei polupojeden keks, Rendal je priao boku amca i zagledao se u njih. S gaenjem je zdrobio keks i bacio ga u vodu. "Evo, dolaze, bezobrazna kopilad", zarea. Uskoro su bare bile na stotinak metara od nas. Palube su vrvele od uniformisanih ljudi, bilo ih je oko stotinu. Svaka bara bila je dugaka petnaestak metara, a iroka est-sedam na najirem mestu, sa niskom ogradom i dugakim, irokim kabinama dovoljno velikim za utovar sve mogue opreme. Na palubi nije bilo ena. Verovatno su sve ostale kod kue da podiu jo dece za Briona. Mukarci izmeu skladita bili su uglavnom smei, tek poneki crn ili beo - uobiajeno za iak. Nosili su tamne pantalone i komotne bele koulje. Veina ih je upadljivo drala velike puke. Neki su se smeili i tiho razgovarali dok su prolazili kraj nas. Ostali su utali i samo piljili u nas, spremnih puaka. "ta znate o selu uzvodno odavde, zvalo se Meseina?" doviknuo im je Rendal. Pocrveneo je kad mu nisu odgovorili. Larisa se zavukla u svoj zaklon i legla, pokrivi lice dlanovima. Na barama je nastupilo nemirno mekoljenje. Bili smo veoma blizu. Mogli su lako da nas pobiju. "A graanin po imenu oros? Kimon oros?" Bare su isprednjaile. Sada smo gledali ljude na krmi, bilo ih je mladih i starih, i svi su izgledali ravnoduno. "Gde su vam ostali?" povika Rendal, prilino glupo, po mom miljenju. Sedeli smo, ekajui odgovor, ali niko nije odgovorio reima. Umesto toga, ljudi na barama podigli su puke i uperili ih tik iznad naih glava, a zubi su im se sjajili iza blistavih crnih cevi. Potom se sa bari podigao visok, titravi uzvik. Svi ljudi na njima podigli su ruke i puke i ponovo zapevali, a glasovi su im odjekivali od ivice silve. Kad su zautali, elektrino brujanje motora zvualo je kao nastavak pretnje. "Proi e kroz Kalkutu usred bela dana, i to ispred nas", ree atro. "Sad smo oko est kilometara od Kalkute", ree Rendal. "A s nama nee ni da priaju. Potpuni prezir. Kopilad." Silva je ponovo postajala jedra, lizbusi sa ipkom od mahuna opet su popunili obe obale. Na severnoj strani, blistavi crni pesak stvarao je obalu koja se zavlaila u silvu i du reke. Skupina izletnika izleavala se 33

oko postavljenog ruka, gledajui nas. Mukarci su utivo mahnuli. Moda su mahali i sivim barama; nisu delovali zabrinuto. Troje goliave dece pljuskalo se u pliaku, a njihovi melodini uzvici i smeh dizali su se iznad pljuskanja reke do ivice amca. Upitao sam se da li su decu pozvali da se sakriju dok su prolazile bare. Svi su izgledali oputeni, bez ikakve brige... Spustio sam ruku preko ivice i zagnjurio prste. Voda je bila hladna, ali ne ledena. Pre nego to sam stigao da reagujem, srebrnasto stvorenje veliine manje pastrmke sunulo je iz dubina i zarilo mi neto otro u palac. Trgao sam se i stegao vilice da spreim izdajniki krik. Izvukao sam ruku, olizao kap krvi i brzo obrisao palac o tamne arape. Samo obian ubod. Niko nije primetio. Sada me i reka poznaje, pomislih. Nebo je u zenitu blistalo kao uglaano srebro, a samo je du obzorja bilo plaviasto. Kako smo odmicali nizvodno, bilo je sve vie istina sa kuama okruenim lizbusom; skladita za amce, nekakva mala fabrika sa zdepastim dimnjakom iz koga je kuljao crni dim, a pred njom su mukarci u crnim keceljama tovarili kolica. Video sam samo nekoliko traktora, a konja i volova, naravno, nije bilo; Lenkova skupina nije dovela sa sobom ivotinje. Mala farma ugnedena izmeu zidova lizbusa, kao smea potanska marka na crvenom, purpurnom i crnom paketu. Silosi, ali ne i tale. Znao sam da joj ovde nije mesto, ali ipak je izlgedala sasvim ljupko, poznata nekako iznutra, mada nikada nisam izistinski video nita slino. Zamiljao sam njive sa usevima itom i povrem - i jezerca sa biomasom, dublje u kopnu, dalje od reke, moda rasute ili poreane po niskim zaravnima severoistono od Kalkute, kao to je Redhil opisao; Liz je oito podnosila takve ljudske upade. Dok smo prolazili kraj farme, mladi u crnosmeem radnom odelu - pantalone sa tregerima, drevnog kroja iziao je na mali pristan i mahnuo nam. Rendal i atro su mu otpozdravili. "Dole, pred Kalkutom, organizovan je doek", povika mladi, a glas mu je bio pun mladosti i uzbuenja. "Bolje da pristanete i saekate." "Kakav doek?" upita Rendal. "Dosta sam rekao. Moda ste i uhode." Rendal odmahnu glavom i ponovo mahnu u znak zahvalnosti za nejasno upozorenje, ali nismo se zaustavili. "Kakav doek?" nervozno upita atro. "Mislim da hoe da kae kako Kalkuta nee pustiti bare da prou", ree Rendal. "ta mogu da im urade?" "Voleo bih da vidim." atro je zaustio da se pobuni, ali se predomislio i oborio glavu. Rendal je stajao na pramcu, gledajui nizvodno. Svi smo oslukivali. Larisa je jeala pod zaklonom. "Treba da iskrcamo enu", ree atro. Rendal kao da ga nije uo. "Moda bi i ser Olmi eleo da se iskrca", dodade atro. Odmahnuh glavom. Bio sam radoznao koliko i Rendal da vidim kakav je odgovor smislio grad. Niz reku se zau nekoliko pucnjeva, nalik na lomljenje tapa. Svi poskoismo kao jedan. Rendal ree atru da okrene amac i da vozi etvrtinom brzine, putajui da nas nosi matica. Na kilometar pred nama reku je gotovo napola delilo ostrvo gusto obraslo samim lizbusom. "Ja bih to tamo uradio", ree Rendal. "Kuda... levo ili desno?" "Ja bih bare pustio sa obe strane", rekoh. "Obe strane su plovne", ree Rendal. "Ali bolja je istonija, leva strana. ira je. Lenj i samouveren kapetan krenuo bi sa leve strane... I tu bih ja stavio klopke. Brionisti su uobraena kopilad, ser Olmi. Misle da znaju vie od nas. Misle da smo postali ovce." Ponovo retki pucnji, a potom niz krak-krak-krak-krak, panina paljba, pa eksplozija. Nad drvee se podigao pramen dima, polako se okreui. "Levo", povika Rendal, i atro okrete krmu da nas skrene ka ostrvu. U silvi du leve obale stajali su mukarci i ene zagledani nizvodno i obuzeti priom. Neki su nam mahali cerei se kao budale; drugi su dovikivali upozorenja. "Napred je bitka! Sklonite se!" Rendal je samo odmahnuo glavom. atro je postajao sve uznemireniji, i na bledom licu izbijale su mu grake znoja. Mrano je zurio napred bledoplavim oima, kao da oekuje da e nam neto progutati amac. 34

Zaobili smo skupinicu lizbusa na uzanom peanom sprudu. Rendal je poveao broj obrtaja motora. Sa manje od kilometra na sat, sputali smo se ka tri brionistike bare. Preko reke su bile razapete mree i konopci, i bare su bile zarobljene u njima. Mukarci su poiskakali u vodu i sad su plivali oko amaca, a glave su im se njihale na vodi. Jedan je visio sa oputenog konopca, sa nogama u vodi, mrtav. Pucnji su odzvanjali sa istone obale, iza zaklona od malih koliba i lizbusovih debala. Ljudi na barama uzvraali su vatru to su bolje mogli, ali bili su izloeni, i sve vie i vie ih je padalo na palubu ili u vodu. Vazduh je bio pun vike i pucnjave. Sa obale su dopirali ratniki poklici i novi pucnji. itava, cevasta bomba preletela je preko reke i pala na palubu leve bare, otkotrlaja se u vodu i eksplodirala, podigavi oblak vodenih kapljica. Druga je pala pravo na skladite, otkotrljala se na desnu stranu, eksplodirala i podigla u vazduh masu iverja. Tek trea je pala na srednju baru i jedan ovek ju je podigao da je baci. Eksplodirala mu je u ruci, koja je nestala zajedno sa glavom. Sa obale su to propratili uzvici uasa i oduevljenja, a zatim jo oduevljenja kad se obezglavljeno telo skljokalo i palo u vodu. Osetio sam muno uzbuenje. eludac mi se zgrio i stezao sam oznojene ake. Oseao sam barut i dim i jo neto - verovatno krv. Koa mi se jeila, a grlo mi se od pomisli na udisanje isparenja iz neije krvi toliko steglo da sam poeo da se guim. Sve tri bare bile su beznadeno zarobljene. Sa paluba su sada dopirali uzvici predaje, i nekoliko ljudi stajalo je sa podignutim rukama, bacajui oruje u vodu. "Imate pravo da utite!" povika neko sa obale, sigurno student istorije. Pucnjava se nastavila, ali sve slabije. Desna bara oito je bila probuena i sve se vie naginjala u stranu. Zauli smo nove zvuke, priguene, nalik na krike ivotinja u zamci. Rendal se uspravio na pramcu i namrtio se. "Sudbine mi i daha", ree. "U toj bari su zarobljenici." Priao je boku amca, uzeo krmu od atra, ponovo okrenuo amac i poao nizvodno punom brzinom, pravo prema bici. atro se oteturao do sredine amca. "Kuda idemo?" povika. "Ona bara e potonuti", odgovori Rendal. atro sede kraj Larise, koja je zurila u prazno kao lutka, izbezumljena od straha. Krici iz unutranjosti bare sada su postali glasniji. Nekoliko metaka prozujalo nam je iznad glava, a onda su glasovi sa obale povikali da mi nismo brionisti. Reka se kovitlala ispred bari, koje su bile na petnaest metara od nas, i stigli smo do vira. Rendal ga je iskoristio da skrene udesno. Na desnoj bari, veoma nagnutoj na desni bok, iznenada su se otvorila vrata skladita i kao da su eksplodirala. Glave, ruke, noge izlivale su se na palubu; bila su to deca, bilo ih je preko trideset. Nisam mogao da zadrim krik, i Rendal je mrano klimnuo glavom, a suze su mu tekle niz obraze. Deca su skakala i padala u reku sa nagnute palube. Mukarac sa dve bebe u naruju izgubio je ravnoteu i takoe pao. Za trenutak je drao bebe to vie, a onda ih je pustio i zaplivao da spase sebe. Pomislio sam na mrave kako skau sa lista koji plovi. Voda je bila puna plutajuih glava; nekoliko su bili brionisti, ali veina su bila deca svih uzrasta. Na amac je dospeo meu njih i atro i ja smo smesta poeli da grabimo ruke, noge, glave, da ubacujemo decu u amac, pet, est, osam, devet, izgubio sam raun. Larisa je ostala nepomina na svom seditu, gledajui levo-desno kao starinska igraka. Mala devojica sa mokrom, klizavom kosom bacila se na nju. "Tebe znam! Tebe znam!" vikala je i pokuala da je zagrli. Larisa ju je odgurnula sa gadljivim strahom. Sa obale su pristizali novi amci, kanui, kajaci i ajke. Reka ih je bila puna. Jedan vojnik na bari mehaniki je nanianio i opalio na spasioce. Kao u snu, gledao sam ga kako niani, puca i okrenuo se da vidim vodoskok kraj amca, ili oveka kako vriti i dri se za grudi, teturajui se. Vojnikov izraz lica bio je smiren, ravnoduan. inilo mi se da ga gledam minutima, mada su u pitanju mogle biti samo sekunde. Rendal je podigao iz vode jo jedno malo telo i dodao mi ga. Smesta sam ga poloio na prednju klupu i poeo sa vetakim disanjem. Bio je to mali deak. Koa mu je bila topla, a oi otvorene; zurile su u prazno. Plaio sam se da je ve mrtav. No, posle nekoliko mojih izdisaja vrsto je zamurio, iskaljao vodu i poeo da povraa, a potom je poeo da die, pa da vriti i otima se. Ispljunuo sam kiseli ukus onoga to mi je ubacio u usta povraanjem i predao ga starijem deaku, koji ga je uzeo u mravo krilo. Podigao sam pogled, preuzeo od atra sledee dete, pa jo jedno, i video da ih na naem amcu ve ima previe, da emo se uskoro i sami prevrnuti. Struja nas je pronela pored bari. Nekoliko ljudi jo je ualo po palubama, ali veina se povukla u skladita. 35

Vojnik sa pukom ve je bio ubijen i leao je preko ograde, a krv mu je kapala u vodu iz zdrobljene glave. Jo se uo pokoji pucanj, sa amaca i sa obale, ali veini graana prva briga su bila deca. Rendal je ponovo predao krmu atru i proderao se na Larisu da pomogne da umirimo decu. Nije se ni pomerila. U amcu je bilo moda dvadeset petoro deaka i devojica, najmlaem su bile moda dve, a najstarijem dvanaest ili trinaest, i svi su bili prestraeni, beli ili zeleni od oka. Na dnu amca lealo je telo jednog deaka, zurei uvis praznim pogledom mrtvaca. amac je zaudarao na strah, mokrau i povraanje. "Kreni ka obali", ree Rendal atru. "Olmi, pomozi mi da prenesem decu na levu stranu." Pomogao sam mu da premesti nekoliko maliana, nosei ih u rukama ako su bili suvie oamueni ili uplaeni da posluaju. amac je naiao na malu plau od crnog peska, gotovo me sruivi. Visok, mrav devojurak pao je u vodu i sam se isteturao na obalu, sa kosom punom vode i peska, lica punog odlunosti da ostane iva i da se spase od ovog ludila. Iz silve su izile tri ene i dva mukarca i pomogli nam da iskrcamo decu. "Odakle su?" upita materinska, visoka ena prosede kose. Drala je u rukama dvoje dece. Jedno je poelo da se otima i vriti. "Ne znam", odgovori atro. "Moda iz Meseine", ree Rendal. Iz koliko sela su ukrali decu? Mukarac u mokrim, smeim pantalonama i ispasanoj beloj koulji doplivao je do plae i uspravio se u pliaku. Pogledao nas je, video da smo zauzeti decom i pokuao je da pobegne u silvu, ali put su mu prepreila dva mladia u radnim odelima, naoruana velikim tapovima. "Ko si ti?" upita ga jedan od njih. "Predajem se", zadihano ree ovaj. Odveli su ga, bockajui ga tapovima po ramenima i leima. Decu su poveli ili poneli u silvu, a amac je ostao da se njie na vodi, olakan, i poeo je da se odmie od obale. U amcu je ostao samo jedan deko, od pet ili est godina. Obema rukama se drao za klupu i gledao me je preko ramena. "Ja se zovem Danijel Harin", rekao je. "Moja porodica je mrtva. Kuda da idem?" Osim mrtvog deaka koji je jo leao na dnu, on je bio poslednji koji nam je ostao na brizi. Seo sam kraj njega i zagrlio ga oko ramena. "Nai emo ti mesto, Danijele", rekoh. Larisa je nekako dospela do obale, i tu je unula na pesak, bespomona i beskorisna kao i do sada. Osetio sam mrnju i saaljenje. Koliko primitivnih oseanja za jedan sat; bio sam iscrpljen. Rendal je uetom izvukao amac na pesak i usidrio ga, a onda je zastao u vodi kraj nas, zagledan u mene i deaka. "Gde smo toliko pogreili?" upita. 4. Kalkuta je bila podignuta na bregovima i uvalama zapadne obale, nalik na velianstvenu kulu od karata, lepa nego to sam oekivao. uti i beli zidovi izdizali su se iz crne, crvene i ruiaste silve. Pozno popodnevno sunce osvetljavalo je vrhove niskih, ravnih, etvorougaonih zgrada i pretvaralo ih u belo zlato. Zidovi su se stapali sa stepenitima koja su se sputala kraj parkova i skladita prema reci, gde su vode klizile i blago ih zapljuskivale. Dok je amac klizio ka ivinim delovima grada - ako se to moe nazvati gradom, poto je imao manje od pet hiljada stanovnika - video sam da je veina zgrada nainjena od obojene ksile, verovatno od lizbusa ili katedralnog drvea. Uoio sam vrlo malo metala i plastike. Veliki stakleni prozori gledali su ka istoku i reci. To je znailo da imaju pei i fabrike. Proli smo kraj jo nekoliko amaca. atro i Rendal sedeli su pozadi, Larisa pod svojim zaklonom, a ja sam seo na klupu blizu pramca. Mrtav deak je odnesen, a dno amca oistili smo to smo bolje mogli, kofama vode i krpama. Nisam mogao da oistim glavu od zvukova i mirisa. Povraanje deaka koga sam vratio u ivot upilo mi se u koulju i pantalone. Deo mene jo je gledao i analizirao, ali u sreditu misli ostala je tupost i sivilo. Nisam mogao da spavam, a eleo sam to. Najblie snu to sam mogao da postignem bilo je da sedim na klupi, gledam i pokuavam da se ne priseam suvie jasno. 36

Nikada nisam oseao snaan roditlejski nagon sve dok nisam ugledao decu u vodi. Sada su se kroz sivilo probijali blesci uasa, bezuslovne ljubavi prema deci, ivotinjske mrnje, elje da svojim rukama zadavim brioniste, i sve je to dolazilo i nestajalo kao munje iza oblaka. Morau ozbiljno da se potrudim da zadrim objektivnost. Moj zadatak je da prouavam Lamarkiju, a ne da se uputam u politiku useljenika. Najvia zgrada uzdizala se u sreditu grada, na breuljku; imala je etiri sprata, zaobljena, i svaki pomeren u odnosu na sredinju osu, pod nagnutim pagoda-krovovima i tremovima koji su mi izgledali ljupki i drevni: Frenk Lojd Rajt, Riard Neutra, pomislih, i malo Tibeta, angri-la; pokuavao sam da se prisetim delia istorije umetnosti Zemlje koje sam prouavao pre nego to su mi izvaeni svi memorijski implanti. Smetalo mi je to nemam dovoljno podataka. Stresao sam se, jer sapleo sam se o nedostatak neke line mudrosti zasnovane na seanju koje mi vie nije bilo dostupno, kao kad ti nedostaje kutnjak. Oseao sam se ogranieno, nedovoljno sposobno; to mi je smanjivalo pouzdanje. ta ako u nekoj hitnoj situaciji naiem na prazninu na kljunom mestu? No, nita od toga nije bilo istinski vano u poreenju sa onim to sam upravo iskusio. amac je glatko skliznuo na pokriveni pristan. Dok ga je atro vezivao, iskrcao sam se i duboko udahnuo, okrenuo se i ugledao Rendala kako zuri u mene. Iznenada se nasmeio. Izgledao je kao vuk. "Dobro smo radili tamo dole", ree on. "Sutra idemo na sud da kaemo da si ovde. Noas moe da ostane kod moje porodice." Larisa je izila ispod zaklona, kruta od dostojanstva, ili moda od iscrpljenosti. Jedva nas je pogledala. "Imam porodicu ovde", ree ona. "Ne treba mi tvoja pomo." "Tomas hoe da doe na sud", podseti je Rendal. Ona klimnu glavom. "Doi u." Prostrelila me je pogledom. Zakiljila je i lice joj za trenutak postade puno mrnje. "Ne treba mi tvoja pomo." Na putu do Rendalove kue proli smo kroz sredite Kalkute. atro se oprostio i otiao svojoj kui. On je bio slobodan, kako ree Rendal, i iveo je sa jednim starijim parom u delu grada po imenu Karpos. "Tamo gaje voe. Kruke i jabuke dobro uspevaju ako ih ubri samlevenim suncobranima lizbusa. Oni sadre prave materije. To su luksuzni usevi, ali nikom ne smetaju." Sudnica, sredite pravnog ivota okruga, nalazila se tik do elegantnog tornja na najviem bregu Kalkute. Poli smo dugakim, krivudavim stepenitem okruenim kuama i radnjama. Kula je, po Rendalovim reima, bila Lenkov vor, sedite okrune vlade i samog Lenka kada bi odluio da poseti Kalkutu. "Prilino skroman dom za takvog oveka", ree Rendal. "Poznaje li ga?" upitah. "Preko kapetana Kajzer-Baha." iroko stepenite ve je bilo u popodnevnoj senci, koja je izgledala bogato smea, gotovo zlatna pod srebrnim nebom. Grad je mirisao na kuvanu hranu, uglavnom na kvasac i bogatu melasu, na prainu od kolica koja su hitala po prometnoj ulici u dubini, na narande, paradajz i zaine iz silve koji su stalno bili tu. Niz stepenice su oko nas protrala deca, smejui se i ciei, deaci i devojice od dve do desetak godina, svi u crvenim, kratkim pantalonama i belim jaknama sa zelenim okomitim prugama, a uvao ih je mladi zauenog lica, sigurno mlai mu u trijadi. Osim njih, ulice su bile tihe, graani utivi, odeveni u priguene boje, uglavnom smeu, sivu i zelenu, ali svako je imao na sebi poneto jarko, al, maramu ili pojas, to je oznaavalo staloenost u radovanju ivotu. Ta tradicija se dobro odrala na Lamarkiji. Bilo mi je milo to se nije sve pretvorilo u haos. Posle svega to sam uo o tekoama i problemima, zaudio sam se to je Kalkuta izgledala uspeno, a njeni graani siti. Na vrhu stepenita, u senovitom dvoritu ukraenom usamljenim zemaljskim drvetom - jasen, pomislih, golih grana, oito nije dobro uspevao - skrenuli smo u bonu uliicu. Kue sa obe strane bile su nainjene od iseene crvenkaste lave spojene tamnosivim cementom. Obina vrata od ksile, nimalo drugaija od ostalih, otvorila su se na Rendalov dodir, kripei, i uli smo u sveu senku. "Rendale?" zauo se nestrpljiv enski glas. "Ervine, jesi li to ti?" "Ja sam", ree Rendal. Stidljivo se nasmeio, a vuji izgled je nestao. "To je moja ena, Rajta. Glava porodice. Ja sam ovde samo povremeni viak."

37

Rendalova porodica brojala je sedmoro: etvoro dece, od dve do dvanaest godina, dve male devojice i dva starija deaka, koja su se sjatila oko njega sa irokim osmesima i krupnim oima, oito radosna to vide oca; njegova ena Rajta, punaka i lepa, istih godina kao on; i njena mati, Kajtai KimJastro. Gospa Kim-Jastro bila je visoka, uspravna, siva i strana, i nije zagrlila Rendala, nego se rukovala sa njim i ozbiljno mu poelela dobrodolicu. Deca su se okupila oko mene im su zavrila pozdravljanje sa ocem. Pitali su odakle sam i da li sam oenjen i imam li dece, i zato me je njihov otac doveo ovamo. Na to poslednje pitanje odgovorio je Rendal: "On je istraiva i bie na gost. Nije navikao na veliko drutvo, pa vas molim da mu date malo mira makar do posle veere." Deaci su ostali da sluaju Rendalove prie, ali devojice su otile sa majkom i bakom u drugu prostoriju, nie niz hodnik. Odande sam uo i druge glasove: zajednika kuhinja. Danas su kuvali mukarci iz druge porodice u trijadi. "Nita naroito", ree Rajta dok je prolazila hodnikom, okruena devojicama. "Ali bie hrane." "Opet sive kobajagi ribe i sos od rene trave", ree Rendal im je izila, i poverljivo iskrivi lice. Poveo me je u sobu za koju ree da je samo njegova, ali nije se protivio kad su deaci poli za nama. Sobica je imala prozor visoko na spoljanjem zidu, kroz koji je dopirao prohladni veernji povetarac. U jednom uglu visila je mala elektrina svetiljka, bacajui mutno uto svetlo preko polica pretrpanih grubo uvezanim knjigama. "Oe, ta se desilo na reci?" upita stariji deak kad smo se smestili na fotelje sa tkanim seditima. "Uitelj nas je danas rano raspustio i poao na reku... Rekao je da uestvuje u odboru." "Bilo je borbe", ree Rendal, a bore na licu postadoe mu dublje. Nije eleo da to opisuje svojim sinovima. "Je li neko poginuo?" upita mlai deak. Liio mi je na deaka koga sam spasao vetakim disanjem. Oi su mu poigravale od zanimanja. Stomak mi se zgrio kad sam se ponovo setio ljubavi i mrnje. "Poginulo je mnogo ljudi, uglavnom gusara", ree Rendal. Nije pomenuo decu u amcima. Negde blizu ulaznih vrata zaulo se zvono i Rendal je ustao da se javi. Posle nekoliko minuta razgovora, a deaci su za to vreme ostali sa mnom u sobi, grizui usne i zgledajui se da se ohrabre, Rendal se vratio. "Predstavnik graanskog odbora, doao je da me zvanino pozdravi", ree on. "Tomas se javio radiom sa reke. Zaista nas oekuju sutra." "Ima li jo vesti?" upita stariji deak. "Ser Olmi, dozvoli da ti predstavim ove brbljivce", ree Rendal, tepui ih po glavi. "Ovo je Nebulon, a ovo je Karl. Karl je mlai od svog brata godinu i po dana." "Zbog mene je mama bila malo bolesna", ree Karl. "Zato su nam sestre tako male, a mi nismo." "Ima jo vesti, da", ree Rendal, oiju poluzatovrenih od umora. "Idite da pomognete mami i baki. Priau vam kasnije." "Sada!" zahtevao je Karl, ali Rendal ih je blago i odluno ispratio iz sobe i navukao zavese kad su se izgubili iz vida. "U bari je bilo trideset sedmoro dece", ree mi. "Tridesetoro je spaseno. Veina ih je bila u naem amcu. Poginulo je dvanaest brionista, a dvadeset je ranjeno. Imamo ezdeset zarobljenika. Niko ne zna ta da radimo sa njima. Verovatno e ih poslati u Atinu da Lenk odlui. Ne moemo dozvoliti sebi da ih drimo ovde." Duboko je uzdahnuo i podigao ruke. "Oprosti. Ponaam se kao da smo stari prijatelji." "Mnogo toga smo proli", rekoh. "Ali ne poznajem te. To je ovde neobino. Veina sveta du Tera Nove zna se bar iz vienja." "itavog ivota sam bio usamljenik." "Zato to ti je porodica prokazana?" Pravio sam se da ga nisam uo, i Rednal je pretpostavio da je dodirnuo osetljivo mesto. "Danas na reci pokazao si pravu hrabrost", ree. "ak i vie nego atro. Izgleda navikut na takve dogaaje." "Ne ba", iskreno rekoh. "I ne bih rekao da je to bila hrabrost." "Hm." Rendal je ponovo seo i protegnuo se u maloj, tesnoj, smeoj, senovitoj sobi. "Svejedno, ostavio si utisak na mene. Kakva ti je budunost, ta planira dalje, ako smem da nastavim sa nezahvalnim propitivanjem?" "Ranije ili kasnije morau u Atinu", rekoh. "Koliko brzo?" 38

"Nisam siguran." "Pitam te zato to moj drug, kapetan Kajzer-Bah..." Zastao je da vidi kako u reagovati na to ime. Nabrao sam usne i rairio oi, i to ga je, izgleda, zadovoljilo. "... i ja... planiramo vrlo ambiciozno putovanje brodom. Savladali smo mnogo tekoa i mnogo oklevanja, da bismo dobili odobrenje i materijalnu pomo za putovanje, i da bismo nali prave ljude koji bi poli sa nama." Shvatio sam da je ime kapetana Kajzer-Baha trebalo da me zadivi, ali iako ga je jednom ve pomenuo nisam znao nita o toj osobi. Odluio sam da se ponaam kao da se i dalje divim. "Putovanje, kuda?" upitah. "Oko sveta", ree Rendal. "Nadamo se da emo zavriti putovanje koje Bejker i ulago nisu okonali. Prvo u Dakartu, pa na Valasovu Postaju da pokupimo ser Mansura Salapa i jo neke istraivae, a zatim preko Darvinovog mora na severoistok do Martine Zemlje... To je tek poetak. Put oko sveta, sa istoka na zapad. Zavriemo u Atini, ali potrajae moda i tri godine." Osetio sam da mi se grudi steu. "To je velianstven put", rekoh. "Nauni pohod?" Rendal se trgao, a ja sam prekasno shvatio greku. "Kapetan suvie esto koristi tu re, i u pogrenom drutvu", ree on. "Za nas je to uvek istraivanje, a mi smo istraivai. No, svodi se na isto. Za sada smo dovoljno prouavali Liz. Ona je divan ekos, mirna i prijatna, sad kad smo je upoznali, ali je pomalo jednolina i obina za na ukus. Vreme je da se vre poreenja i izvode zakljuci. Osim toga, i kapetan i ja vrsto verujemo da e nas Lamarkija vremenom ubiti." Spustio je glas. "Doli smo ovamo kao neznalice i nespremni, i sve ovo vreme nam je trebalo da se uopte izvuemo iz rupe." Sada je napeto zurio u mene, i njegove krupne, vodnjikave oi prodirale su u mene i odmeravale me, jo prilino sumnjiavo. "Kome ete podneti izvetaj", upitah, "kada zavrite putovanje?" "Samom Sposobnom Lenku", ree Rendal. Zurio sam u svoje ruke, gotovo preumoran i suvie otupeo da bih shvatio koliko sree imam. Raj Ornis me je zaista ubacio u veoma zanimljivom trenutku. "Ako se to uklapa u tvoje planove, smatraj se pozvan na razgovor sa kapetanom, a ja u te podrati. No, nema potrebe da odmah odgovori. Obojici nam treba odmor. A tebe sutra eka svedoenje." "Ponuda je veoma zanimljiva", rekoh. "To je za sada dovoljno", ree Rendal i podie ruke sa doruja fotelje. "Hajde sad da se operemo pre veere. Zasluujemo obilan obrok i koju au vina." Dok sam se pljuskao po licu iz keramike inije u tesnom kupatilu, ponovo sam jasno ugledao vojnika brionistu u onoj bari, kako klei i paljivo niani u spasioce u kanuima i kajacima. Njegov izraz lica progonio me je vie nego njegova smrt, koju nisam video. Izgledao je savreno zadovoljan to ubija ljude, ak i one koji nisu pokuavali da ubiju njega. Zamurio je na jedno oko i nianio onom bednom pukom, kao da je to najmonije oruje u Vaseljeni. Za ljude koje je ubio, zapravo je i bilo. A ja sam video oruja koja mogu da spre milion hektara i pretvore mateirju u plavoljubiastu plazmu... Podigao sam pogled ka malom ogledalu bez okvira na zidu i upitao se otkud mi ta misao. Vojnik na bari postao je orue i bio je zadovoljan da bude orue. Nije razmiljao je li opravdano ubijati mukarce i ene u amcima koji su pokuavali da spasavaju decu koju je on sam oteo. Upitao sam se postoji li u meni neto slino njemu. ta bih ja uinio sa ovim gnevom, sa ovom eljom da ga uhvatim oko vrata i zadavim, da gledam njegove mirne, zadovoljne oi kako postaju prazne i mlitave kao oi deaka u dnu amca? "Nije to tvoj posao", apnuh liku u ogledalu: crna kosa, otre oi, otar nos, pune usne koje su ak i meni izgledale malo preterane. "Samo naui ta moe, nai kljunjau, idi kui." Nas osmoro sedelo je za dugakim stolom od lizbusa i sluilo se iz vie inija sa sosom od rene trave i peenih riba iz reke; imale su sivu kou, nisu imale usta i pomalo su liile na ribu zbog prozirnog, neravnog repa, tri crne one take i tela dugakog dvadesetak centimetara. Sastojale su se gotovo iskljuivo od ilavih proteina nalik na miie i bile su hranljive, ali bezukusne. Razni sosovi sa travama iz kune bate dodavali su neto ukusa inae vrlo bljutavom obroku. Ve posle prvih nekoliko minuta za veerom postalo mi je jasno da gospa Kajtai Kim-Jastro smatra sebe glavom ovog ogranka trijade. Rendal i njegova ena bili su tihi i pomirljivi prema njoj, ba kao i deca; 39

ali videlo se da gospa Kim-Jastro smatra da se ne ponaaju prema njoj onako kako zasluuje. Dok smo sedeli za stolom, prevrtala je po hrani u tanjiru sa tunim dostojanstvom, kao svrgnuta kraljica koja se prisea davnih gozbi. To, izgleda, nije smetalo Rajti, koja danas nije kuvala, nego je koristila porodini udeo u zajednikoj kuhinji. Vrlo malo se prialo o dogaaju na reci. Umesto toga, Rajta se raspitivala kod mua o putovanju uz reku i ta su tamo nali. Rendal je opisao dvanaest dotad nepoznatih sciona. "Nisu novi - nemaju osobine prototipa ili probnih primeraka - naprosto ih nikada ranije nismo primetili i opisali. Izvrili smo mnotvo merenja kiseonika. Nema znakova pretapanja." "Je li vredelo truda, sve zajedno, itav put?" upita Rajta. "Mislim da jeste. Ne toliko kao veliko putovanje, naravno... ali bilo je dobra veba." "Moj mu postaje nemiran ako provede vie od nekoliko dana meseno kod kue", vedro mi ree Rajta. Rendal joj se nasmei i nagnu glavu, kao da izraava skromnost zbog nekog komplimenta. "Moja ena postaje nemirna ako joj se motam pod nogama", odgovori. "Mi volimo kad je tata kod kue", ree mlai deak, Karl. Jeo je vrlo malo. Deija lica su me opinila. Pogotovo su devojice bile oaravajue - minijaturne kopije odraslih ena, a njihovo tepanje i deiji naglasci zvuali su kao muzika. Deca u reci su me pogodila dublje nego to sam mislio. "Zato pilji u nas?" upita starija devojica, Sasti, posle nekoliko minuta. "Tako dugo sam bio u silvi..." rekoh. "Tamo nema ba mnogo lepih, malih lica." "Naa deca jesu veoma lepa", ponosno ree Rajta. "Nisu uvek dobra, ali jesu lepa." "Hvala, mama", utivo ree Sasti. "Da li bi bilo utivo da te upitam ime se bavi?" upita me Rajta. "Uglavnom istim poslom kao i ser Rendal, samo sam manje obrazovan za to i imam manje ideja. Uglavnom sam protraio dve godine, iskreno reeno." Rendal je upozoravajue pogledao Rajtu, i ona smesta promeni temu. "A sadanji planovi?" "Treba da naem posao. Mislio sam da poem u Atinu." Rajtina majka odmahnu glavom. "Snobovski grad. Svi se klanjaju Sposobnom Lenku. Dola sam ovamo iz Atine da pomognem keri kad su joj se rodila deca. Mu mi je jo tamo." "Kajtaini pogledi su malo preotri", ree Rajta. "Predugo je ivela blizu prestola." "Budi ljubazna", poluglasno joj ree Rendal. "Seti se da imamo sredstva i odobrenje." "Da, a Sposobnom Lenku trebalo je sedam godina da ti ih da", ree Kajtai. "Ne bojim se uhoda. Znam da im Lenk ne veruje - ovo nije policijska drava, i tu mu odajem priznanje - a osim toga, ser Olmi ne izgleda kao dostavlja." "Ne bih ni znao kome da se obratim", rekoh. "Ne znam mnogo o politici u Atini." "To jeste politiki grad, ali to je svakako normalno", nastavi Kajtai. "Malo ko sme da kritikuje Sposobnog Lenka, iako ima ta da se kritikuje. Da je u poetku bilo vie kritike, moda ne bi imali toliko tekoa i tragedija." "Bilo je teko organizovati prelazak kroz Put", ree Rajta uz prizvuk tuge. "Tako su mi priali, naravno. Ja se jo nisam bila rodila." "Priaj nam opet o iku i Putu, bako", ree Nebulon, ali baka kao da ga nije ula. "Bila sam odrasla", ree Kajtai. "Trebalo je da znam u ta se uputam. Ali ivot u iku bio je kao san o bogatstvu, i nismo bili pripremljeni. Niko nije znao ta da oekuje. Najmanje smo oekivali da e nas pretvoriti u maine za bebe." Opet taj iraz. "Zakon prirode", suvo ree Rendal. "Lako je mukarcima da tako kau", nastavi Kajtai, zagrevajui se. "I lako je bilo Lenku da to oekuje od nas. A mi smo pristale! Zvualo je dramatino i mono, da postanemo majke novog, istijeg drutva. Ali ono to se desilo danas na reci - je li to bilo isto ili asno?" "Bilo je asno ono to su uinili branitelji", ree Rajta, zarumenevi se. Pogledala je Rendala, ali on je oito bio navikao na svoju tatu i pazio je da se ne uvredi. "Jesi li video istu hrabrost, bez ikakvih gluposti, ser Olmi?" upita me Kajtai. "Video sam hrabrost i mnogo gluposti", rekoh. 40

"Mnogo gluposti, to je sasvim tano. Moramo biti hrabri kod toliko gluposti." Neko vreme je utala, i zavrili smo obrok sluajui deje eretanje. Nebulon mi je opisivao iak i Put, a Karl je ubacivao pojedinosti. Smatrali su da je to bilo velianstveno mesto, puno hladnih, bunih maina i ljudi koji ne lie na ljude. Kajtai je nastavila tamo gde je stala kad je posluen aj. "Dobro se seam ika", ree. "Niko od vas ga se uopte ne sea." "Meni su bile tri godine", ree Rendal. "Seanja mi ba nisu jasna." "Nije bio onakav kako ga opisuje Lenk, niti onako kako zamiljaju Karl i Nebulon. Nije bio izopaeno mesto zagaeno tehnologijom. Bio je udesno udoban. Tada to nisam shvatala. Bila sam mlada i puna ideala. Moj mu bio je odani sledbenik Dobrog Lenka. Sve to je verovao moj mu, verovala sam i ja. I prela sam, njega radi. U prve tri godine umrlo mi je troje dece. Raala sam ih u patnji i bolu, i umirala su. Na iku bi njihovo roenje bilo mnogo lake, i ne bi umrla..." "Platili smo visoku cenu", tiho ree Rajta, otpijajui iz keramike oljice, zagledana u sto. "Ali dobili smo divan svet, mlad svet." Izgledalo je da joj je neprijatno zbog majinih rei, ali nije nameravala da je prekine. Pitao sam se koliko se ona slae sa Kajtai - i koliko se slae Rendal, i ta useljenici kao celina misle o tekoama proteklih decenija. "Koliko li je svetova dosad otvoreno u Putu? Skoro etrdeset godina! Mogli smo nai pravi raj..." Kajtai je mislila da vreme na iku protie isto kao ovde. "Ali mrzeli smo tehnologiju. Plaili smo je se. Toliko smo je se plaili da smo je ostavili za sobom, ak i maine koje bi nam odrale decu u ivotu. Sve je palo na ene. Pravljenje beba i gledanje kako umiru. Stari nain, koji smo svi bili zaboravili. Nismo bili spremni za to. Dobro se seam." "Put je bio uasan", ree Rajta. "Lenk ga je upotrebio, zar ne?" upita Kajtai. "Majko, na gost je imao vrlo teak dan... a i Ervin. Treba da naemo drugu temu." "Teki dani su deo onoga o emu sam... ne mogu ak ni da pokuam da se izrazim. Jednog dana e se sve srediti, ali ne znam kada. Izvinjavam se, ser Olmi, ako sam te uznemirila." "Nisam uznemiren", rekoh. Kajtai mi se nasmeila prvi put otkako sam je upoznao. "Volela bih da ti jednom priam o iku", ree. "Suvie si mlad da se sea, a injenice su toliko izobliene. Seam se kakav je zaista bio. Kada sam bila devojka, pre nego to sam upoznala svog mua..." Rendal i Rajta su mi pripremili leaj u radnoj sobi. "Slobodno razgledaj knjige", ree Rendal. "Studenti esto odsedaju kod nas", dodade Rajta. "Rendal voli da se hvali svojom bibliotekom." "Malo je tako dobrih izvan Atine i Dakarte", ree Rendal. "Gotovo sve to se zna o Lamarkiji." alosno je domahnuo glavom. "Oito jo mnogo treba da uimo." Porodica se povukla posle nekoliko minuta, i stan je utonuo u tiinu. Moja iscrpljenost je uminula, pa sam seo na leaj, potpuno budan. Imao sam pred sobom itavo vee, dok porodica spava. Neko je tiho kucnuo po dovratku kraj navuene zavese. Povukao sam zavesu. U hodniku je stajala Kajtai, sa prstom na usnama, a sive oi blistale su joj u mraku. "Izgleda kao da razume", ree. "Ovde me tako malo razumeju. Oh, vole me, mnogo, ali izgleda da me niko ne razume." Iznerviran time to u imati manje vremena za prouavanje tablice i knjiga, potpuno sam povukao zavesu i pustio je da ue. "Oseam da imam neto da ti kaem", kruto je rekla, potpuno nezainteresovano pogledavi nizove knjiga. "Ervin e te sutra odvesti i verovatno neu imati drugu priliku. Proveo si dve godine u silvi. Svakako ti je bila fantastina, a moda ak i lepa. Zaista je lepa, to ne mogu da poreknem. Ali na iku su imali komore pune zemaljskih uma, ivotinja, insekata... Bogate, guste i potpune. Kada sam bila devojka, provodili smo itave nedelje u tim umama, i ako ne bismo gledali u nebo, mogli smo da se pretvaramo da smo na Zemlji... divna, divna mesta. Mu mi je rekao da e Lamarkija biti raj. Uveravao me je da Lenk sve zna, i da emo iveti u devianskoj divljini nedirnutoj ljudskom rukom. Mislim da ni on nije shatao ta e to znaiti. Lenk nam je rekao da se mnoimo. Prvih deset godina ovde provela sam raajui decu i gledajui ih kako umiru. Rajta mi je bila etvrta beba, i prva koja je preivela. Tlo je bilo siromano kobaltom, selenom i magnezijumom. Nijedan usev nije rastao kako treba. Nismo znali ta na Lamarkiji sme da se jede. Hrana je bila pogrena. I 41

odrasli su se razboljevali, ali ne tako esto kao deca. Njihova mala tela nisu, izgleda, znala kako da se uklope. Bila su to uasna vremena... Patili smo od bolesti koje su na iku bile nepoznate. Nismo bili pripremljeni." Na ulazu se pojavila Rajta. "Majko", blago je rekla. "Molim te. Na gost je veoma umoran." "Samo sam htela da mu kaem", ree Kajtai. "Izvinjavam se, ser Olmi", ree Rajta, obgrlivi majku oko ramena. Okrenula se da me pogleda. "Nemoj misliti da se ne slaem sa svojom majkom, ali ima boljih trenutaka za razgovor. A nismo ni pitali kakva su tvoja gledita." "Mlad je", ree Kajtai. "Treba da zna. Ko e da mu kae?" Rajta je navukla zavesu i stan se opet utiao. Izvukao sam iz ranca Nkvanovu tablicu. Zidovi knjiga bili su suvie zastraujui. Udbenici visokog nivoa, radovi naunika za druge naunike. Morao sam da steknem osnovno znanje pre nego to se upustim u to. Do jutra moram biti spreman za razgovore sa Rendalom i njegovim prijateljem, vanim i dobro poznatim kapetanom Kajzer-Bahom. Ponovo sam pregledao Nkvanove line fajlove, pokuavajui da otkrijem ifru. Mnogo puta je citirao Henrija Dejvida Toroa, kao i Henrija Plejsa, glavnog ekologa tokom izgradnje ika. Isprobao sam kombinacije ta dva imena i razliitih naslova, bez uspeha. Potom sam, gotovo sluajno, naao podvuen odlomak iz Toroa: Kakva je to zemlja bez prepelica i zeeva? Oni spadaju u najjednostavnije i samonikle ivotinjske stvorove; drevne i asne porodice poznate od davnina do danas; sama boja i sr Prirode, najblii saveznici lia i zemlje. Posle citata sledila je Nkvanova beleka: "Toro ima Zemlju u sebi. 'Ako ne zna gde si, ne zna ni ko si.'" "Zemlja", razmiljao sam. "Zeevi, prepelice. Zemlja... mesto. Toro. Zeevi..." Toro ima Zemlju u sebi. Ne imao, nego ima. Lupnuo sam tablicu o koleno, sve vie se nervirajui. Bilo mi je pred nosom. Znao sam... Zemlja. Toro. Pogledao sam slova i uporedio dva imena. Toro je zaista sadrao Zemlju, a ostajali su O i U. Neprevodiva igra rei: Toro se u originalu pie 'Thoreau', a Zemlja 'Earth' - prim. prem. UO. OU. Pretraio sam renike tablice potrazi za O i U, U i O. Uo, ree tablica, je francuska re za gde. "Ako ne zna gde si, ne zna ni ko si. To je bio citat pisca iz dvadesetog veka po imenu Vendel Beri, koga su graani ika esto koristili. Jednostavan kompjuter unutar tablice pratio je moje traganje, videlo se po maloj ikoni. Oseao sam se kao da mi Nkvano viri preko ramena dok sam reavao njegovu malu zagonetku. Poeo sam da kucam: "Zemlja. Gde. Mesto. Toro. Beri." Na ekranu se iznenada pojavio okvir. "Zna li mesto gde je sahranjen Toro?" "Zemlja", odgovorih. U okviru se pojavio nov tekst: "Toro je u Zemlji. Zemlja je u Torou. Ali gde je Toro sahranjen? Preao sam na staru Veu kosmiku enciklopediju koja je uvek bila ugraivana u ovakve tablice prilikom sklapanja - kopija starine iz dvadesetog stolea - naroito za divarikate na iku. Tablica je potrajala tolike godine; pitao sam se koliko su useljenici poneli baterija iz dvadesetog veka, za svoje naroite skromne tablice, ali nije bilo mesta odakle bi se baterije izvadile radi zamene. Dok sam pretraivao enciklopediju u potrazi za Toroom, shvatio sam da su tablice svakako opremljene sasvim savremenim izvorom energije, koji moe da traje vekovima. Divarikati su esto pravili takve kompromise, poto bi filozofske voe paljivo razmotrile stvar. Uobiajeni izuzeci u korist savremene tehnologije odobravani su uz frazu: 'Dobri ovek bi ovo odobrio, jer je podreeno oveku i ne ini nas manjim nego to jesmo.' Nisam mogao porei da je Nkvanova tablica podreena oveku. U enciklopediji nije bilo izriito reeno gde je Toro sahranjen, ali pisalo je da je pred kraj ivota obitavao u Bostonu. Zato sam upisao: "Boston, Masausets." "Pristup otvoren", odgovori tablica. 42

Znao sam da sad imam na raspolaganju Nkvanov lini dnevnik. Setio sam se njegovog tenog, melodinog govora, kad sam ga sreo dok sam bio dete na iku, i kako me je ak i tada zadivio njegov otri um. Znao sam da u tu nai kljueve i perspektivu koji su mi potrebni. Poeo sam sa dnevnikim zapisima od pre vie od trideset lamarkijskih godina: Prelazak 4. Jesen 67. Danas je bilo mnogo rasprave zbog Lenkovog plana da propie nain potrage za jestivim scionima. Na svom prestolu u Dakarti, Lenk slua razne porunike i iznenada shvata koliko smo gladni mi na granici ljudskih teritorija... Svi su gladni. Usevi ne rastu dovoljno brzo, niti u dovoljnoj koliini. etve su slabe. Tlo je siromano metalima, ukljuujui i mikroelemente. Jedemo scione iz oajanja, i neki ljudi su se razboleli i umrli. Znamo da su bele-kape - tako smo nazvali spore, pljosnate, trouglaste scione koji koraaju na uglovima povijenim nanie - nisu jestive, pa ipak je prole nedelje dvoje dece u Meseini umrlo jer su pokuali da ih jedu. Ima i nekih uspeha. Odavno uzimamo vlakna iz pseudo bunja lepezastog lia, koje uspeva blizu Meseine, i koristimo ga za aj i tkanine. vakanje vlakana prua delimino zadovoljstvo - sadre blago stimulativno sredstvo koje nai hemiari jo nisu uspeli da izdvoje - ali malo hrane. Najbolja hrana koju smo dosad otkrili jeste gumasta masa nainjena od guste unutranjosti crvenih i purpurnih izdanaka takozvanog asparagusa. Masa se brzo obnavlja, a ima ukus na ribu i obezbeuje osnovne proteine. Niko jo nije analizirao sve fitide, i verovatno e nam neto od ovoga to sada jedemo nauditi kasnije - ali za sada glad nalae pravila, naroito na mestima kao to je Meseina, na ivici Lenkovog carstva. Prelazak 7. Prolee 78. Seam se da je, prve dve godine poto nas je Lenk doveo ovamo, silva pevala svake noi. Bila je to tiha pesma od zvidanja i itanja, jer arboridi su uvlaili vazduh kroz pore na liu-suncobranima, a i drugi scioni su stvarali svoje jedinstvene zvuke, kao instrumenti u orkestru. Niko nije znao zato silva peva. Naprosto je pevala, i mi smo to prihvatili i navikli se. No, kako su godine proticale, nona pesma je jenjavala. Silva je ponekad proizvodila samo pokoji isprekidani zvuk, dalek i usamljen. Nekih noi uopte ne bi bilo pesme. Sada silva peva moda jednom u deset dana. Mislim da razumem zato peva, ali ne znam zato to ini sve ree. Ekosi svakako imaju mnogo naina da prate svoje scione. Videli smo brzane kako krue kroz silvu uobiajenim putanjama, nalik na tronoge hrtove, kako jure izmeu fitida i arborida brzinom i do trideset kilometara na sat. Znamo neke putanje klizaa i pticolikih, koji lete iznad silve. Verujem (a nisam jedini) da sva ta stvorenja imaju ulogu u unutranjoj komunikaciji silve. Kao glasnici, nose podatke... moda o uslovima na jugu, ili severu, o upadima iz drugih zona, ili samo obine traeve. Nose ih nekuda. Neto slua, razmatra, premilja... Ili se samo nadam tome. Voleo bih da sretnem srce i um ekosa. Imam mnogo pitanja za njega - ili nju. Prelazak 8. Prolee 43. Danas sam video krdo brstaa suncobrana, nalik na dvoglave irafe, kako se probijaju kroz silvu na pola kilometra od Meseine i na desetak metara od reke. Retko se viaju danju, i nikada u tolikom broju, niti toliko veliki - jedan je bio dovoljno visok da dosegne granje katedralnog drveta! Upitao sam se da li ih je ekos dodelio nekoj drugoj oblasti. Kreu se na tri uporedna koloseka, kao stopala golaa. Gledano izbliza (kada je Hilar jedne noi sluajno traktorom oborio jednog), vidi se da svaki kolosek predstalvja niz od hiljada noica sa sisaljkama na vrhu, svaka ima moda tri centimetra duine, a ipak dre teinu stvorenja velikih kao zemaljski dinosaurusi... a ima i izvesne slinosti sa njima. Ne uzimaju - ne volim da kaem 'jedu' - suncobrane niti lepeze osim ako im je drka oteena (moda od vetra) ili su na neki drugi nain izgubili funkciju. Kad smo tek stigli, neki od nas su mislili da su u pitanju biljojedi, kakvi bi se mogli oekivati u savani ili dungli na Zemlji. Sada znamo mnogo vie o njima, ali ipak ni blizu dovoljnog. Video sam danas i mnogo belih-kapa kako se hrane iz lizbusa, kao stenice na peteljki rue. Ostale su tamo satima, mada se obino hrane nekoliko sekundi, a onda odu. Niko ne zna emu slue bele-kape.

43

Dobio sam iz Dakarte paket dokumenata. Ponovo sazvana komisija za istraivake standarde konano je donela zakljuke o klasifikaciji i nomenklaturi lamarkijske biologije. Moramo znatno da se udaljimo od starih zemljanskih merila, iz oitih razloga. Izgleda da je najvii oblilk klasifikacije ekos. Ekosi se opisuju i definiu po geografskom poloaju ili po imenu onoga ko ih je otkrio, i po broju zone (na primer, Elizabetina zona ili Zona Jedan). Odreivanje granica i dokazivanje odnosa sa ekosom zavise od posmatranja i genetske analize, koje su nam jo grube i nesigurne. Posmatranje je, izgleda, zasad osnovni i najpouzdaniji metod. Potom dolaze klade unutar ekosa. Arboridi ili drvolike klade, fitide, anulide, poligonide i tako dalje, definiu ove skupine sciona. Potom dolaze odgovarajui scioni, ili oblici, koji vrlo malo variraju po izgledu. Prema tome, bele-kape su svrstane kao Elizabethae Polygonon Trigonichos. Klasifikacija i nomenklatura e se nesumnjivo menjati i poboljavati, ali bar smo postigli nekakav dogovor odakle da ponemo. Preskoio sam deo, brzo prelistavajui stotine stranica teksta: Prelazak 22. Zima 34. ena mi je umrla pre skoro dvadeset godina, i nisam se ponovo enio. Poeo sam ovaj dnevnik kada je umrla. ene su podnele najvei teret naeg dolaska na Lamarkiju. Sada ivimo svoju filizofiju sa odmazdom, i bol i tuga su duboki. Neki kau da je zadovoljstvo jo dublje. Seam se svoje ene, i njenog blagog ponaanja, i straha na njenom licu od bola dok je raala nae prvo dete. I sam sam tada oseao toliko bola, to ju je moja pouda, moja upornost, dovela u takvo stanje. Naravno, potom je usledio njen oporavak i radost... ali i dalje mislim da su ene mogle da se seaju ivota na iku i da ale za onim to su tamo ostavile. Samo zbog svoje istinske hrabosti ne ale se mnogo vie. Mojoj eni je as kucnuo suvie rano. Neto se ugasilo u njoj, i naprosto je umrla. Smrt moe da doe kao dobar prijatelj onima koji umiru. Nikada nije dobra onima koji ostanu. Prelazak 23. Leto 7. etao sam kroz silvu sa decom iz seoske Lenkove kole. Hvatali smo scione i nosili ih u kolu da ih prouimo, uvek ih oslobaajui za koji sat. Prole nedelje smo imali zarobljenika koji je na mene ostavio veliki utisak. Vilijem Tas Feni, star osam godina, naao je malog estonogog nosaa sa sedam mladih fitida. U toj ranoj fazi razvoja, Elizabetine fitide - pogotovo one sitnije, koje zovemo izdanci - jedva da su ita vie od tamnosivih i purpurnih elatinskih kuglica veliine prsta, punih siunih belih niti. Vilijem je doneo nosaa na kolicima. Razgledali smo lelujavu iniju sa koastom ivicom, i mlade fitide u njoj, i zapisali smo ta treba. Potom sam rekao Vilijemu da vrati nosaa tamo gde ga je naao, a on je rekao: "Ali ne seam se gde je to bilo." Pokuali smo da se vratimo istim putem u silvu, ali Vilijem je ostavio vrlo malo tragova, a otisci tokova kolica nestali su u gipkom tlu. Konano, poto je dan opasno odmicao, a uskoro su poinjali asovi iz drugih predmeta, spustili smo nosaa i njegov teret na tlo. Nekoliko minuta se okretao u krug, tiho je uzdahnuo i pao na zemlju. Potom je istovario sve fitide. Leale su kao crvi veliine prsta, vijugajui na tamnom, neravnom tlu. Anela nas je zvala iz kolske zgrade, pa sam poveo decu nazad, ali zarekao sam se da u se vratiti to pre uzmognem. Nekoliko sati kasnije naao sam nosaa oito mrtvog, a mlade fitide isuene i izmrvljene. Upleli smo se u jednostavna nosaeva uputstva, ili smo ga odvojili od putanje obeleene mirisom ili na neki drugi nain, i vratili ga negde gde mu nije bilo mesto. esto mislim na tog nosaa. ta e biti sa naom decom, odvojenom od putanje? Prelezak 25. Zima 15. Ponovo Dozef Vizal u poseti preko Kalkute. Doao je iz Atine i stigao u Kalkutu tek jue, a onda je smesta krenuo za Meseinu amcem koji ide sredom. Proveli smo mnoge sate i veeri priseajui se. On danju putuje sa svojim prijateljima istraivaima, daleko rekom na jug, ali uvek se vraaju do veeri. Bojim se da su svi oni samo amateri. No, ale se na raun svojih malih otkria, od kojih e neka moda ipak biti vredna... Doneo mi je nove pojedinosti o pokuaju ubistva Sposobnog Lenka, vesti koja nas je sve uasnula pre dve nedelje, kada smo je prvi put uli na radiju. Atentator pripada Geancima, skupini o kojoj se mnogo 44

govorka i o kojoj se vrlo malo zna, pa nehotice pomiljam da su oni pre legenda nego injenica; no, taj atentator, Dou Ton Kunsler, koga nikada nisam sreo, tvrdi da pripada njima. Dozef kae da su Geanci aktivni svuda i da se prepoznaju po tajnim znacima. udno. Napustili smo iak da bismo stvorili novu vrstu raja, a umesto toga nali smo se na putu ka starim, otunim paklovima. Dozef je doneo i vest da Lenk odobrava novi istraivaki program, uprkos onome to su mu rekli savetnici, pogotovo Alrika Fasid, sitna enica i uasan pomonik. Bar jednom je Lenk nije posluao. Program e se zvati Godina Lamarkije, i uestvovae sve zajednice - zbog ega e sredstva svakako biti dodeljivana iz nekog centralnog fonda. Tu e biti mnogo protivljenja. Sredstva su nam i dalje oskudna, mada je glad prola. Pretpostavljam da moemo da rtvujemo jedan traktor i poaljemo ga u Atinu. Poee nov istraivaki pohod, vodie ga Bejker i ulago, dvojica mojih nekadanjih studenata u Dakarti. Oni su sjajni, ali skloni raspravama i bojim se da nee biti dobre voe. Posle desetak zapisa u Nkvanovom dneniku, priao sam policama sa knjigama i naao dva debela toma, poetnike udbenike koji nisu bili prepuni tehnikih izraza i rei koje ne bih mogao lako da shvatim. Dobro e mi posluiti kao uvod za ono to useljenici znaju o Lamarkiji, ili bar o Liz. itao sam itave noi, sve do pred zoru, kada sam postao nemiran a miii su poeli da mi se gre. Kao i na iku, na vratima nije bilo brava. Tiho sam se iskrao i poao uliicom na sever. eleo sam da sam razgledam Kalkutu i da razmislim o onom to sam proitao. Nisam raunao na potpunu tamu u Kalkuti pred jutro. Ni u uliici ni u glavnim ulicama nije bilo elektrinog svetla, a na okolnim bregovima videla se tek poneka svetiljka. Sa rene delte navukli su se oblaci, te nije bilo pomoi ak ni od zvezda. Poao sam nazad pipajui, brojei vrata, opipavajui grube cigle od lave i zrnastu strukturu lizbusa na kapijama i vratima, sve dok nisam stigao do jednih za koja sam mislio da su sigurno Rendalova. Uz dosta olakanja spustio sam se na svoj leaj u biblioteci i pomislio na sve jednostavne stvari koje u jo morati da nauim. 5. Rendal me je otpratio pola kilometra od svoje kue do sudske zgrade, kraj Lenkovog vora. Proli smo kroz masu ljutitih i radoznalih graana. Neki su nas prepoznali kao uesnike u spasavanju i tapali su nas po leima, u znak estitanja i zahvalnosti. Stigli smo do kordona straara, a deurni oficir nas je upitao za imena i pustio nas unutra. Pred glavnom sudnicom stajalo je petoro graana, dva mrana mukarca poznih godina i tri ene koje su prole doba raanja. Kruto su nas pozdravili. Pre nego to sasluaju nae svedoenje, poli su na pauzu; stajali su u svojim tamnosivim ogrtaima u holu i pili taman aj od vlakana. Bili su zauzeti od ranog jutra, odluujui kako i kada da poalju zarobljene brioniste Lenku, u Atinu. Larisa Strik-Kaemu sedela je malo dalje na klupi, sama i utke. Poslednji brionisti koji su tog dana bili sasluavani izili su pod straom iz suda ba kad smo stigli, sedam mukaraca i jedna ena, svi u odei koju su imali i jue, samo oienoj i osuenoj, i svi meusobno vezani debelim konopcima, vrat za vrat i noge za noge. Gvoe i elik bili su suvie retki i vredni za lance, a inilo mi se da u Kalkuti i nema mnogo potranje za lancima. Masa napolju poela je da vie i skandira kad su se pojavili zarobljenici. uvari su ih brzo sproveli niz otvorenu ulicu i dalje od vora. Nekoliko minuta poto smo stigli, u hol su uli disciplinac Elevi Bar Tomas i dvoje njegovih pomonika. Tomas je klimnuo glavom Rendalu, Larisi i meni i priao nam. "ujem da smo svi imali okraje", ree. "Mi smo sreli tri bare dok smo bili usidreni iznad Kalkute. Prole su kraj nas uzvodno. Bilo je ispaljeno nekoliko metaka, ali znali smo da ne moemo da ih zaustavimo." "Jeste li ekali ostale amce?" upita Rendal. "Do sino. Tada sam zakljuio da je to beskorisno, pa smo se vratili u Kalkutu." Rendal nije bio oduevljen ovom priom, ali nije rekao nita. "Graani su se ovde dobro poneli", ree Tomas. "Voleo bih da sam bio tu da pomognem." 45

Posle pet minuta sudski inovnik objavio je da graansko vee nastavlja zasedanje. Rendal se izvinio i pozvao me da kasnije doem na dokove, na 'Obazrivog', i upoznam se sa kapetanom Kajzer-Bahom. Mi ostali uli smo u unutranju odaju bez prozora, jasno osvetljenu elektrinim svetlom. Ovde su gradski mirisi nestali u pranjavom, ustajalom vazduhu. Vee je zauzelo pet stolica na platformi. Tomas je stajao kraj njih, okrenut ka Larisi i meni. Larisa se nesigurno premestila na stolicu. "Kakve su joj povrede?" upita najstarija ena glasom punim sauea. Zvala se Sulamit Fej-inmoi. Bila je sitna, mravog lica, naboranih aka i istaknutih kostiju ispod blede koe, i sva se usmerila na Larisu, zabrinuto se mrtei. "Bol i ok", otro odvrati Larisa. "Izdaja." "Iscrpljenost", dodade Tomas. "Dani bez hrane." "Jesi li dovoljno snana da ispria svoju priu?" Larisa je prevrnula oima i stegla vilice. "Ve sam ispriala. Boli me kad moram sve ponovo da prevakavam." "Razumemo te", ree najstarija ena. "Da li me poznaje, Larisa Strik-Kaemu?" "Ne", ree Larisa. "Ja sam te venala sa tvojim muem pre pet godina." "Onda budi prokleta", ree Larisa. ena se iznenaeno tre. "Treba da se zvanino predstavimo", ree. lanovi vea rekli su jedan po jedan svoja imena i adresu u gradu. Mlai mukarac, irokih kukova i uskih ramena, sa iljatim, radoznalim licem i ispitivakim, duboko usaenim oima, ree da je iz Dakarte i da je doao u Kalkutu u okviru graanske razmene. Zvao se Torens Raj Paskal i kao da se posebno zanimao za mene. "Sad nam ispriajte svoju priu", ree visok mukarac dugakih prstiju, sa gustom crnom kosom i krupnim plavim oima, Kenet Du amet iz junog kraja grada, farmer. "I setite se, po propisima Dobrog oveka i po Lenkovom zakonu, svaki graanin govori pred valjano sazvanom petorkom kao da je zaklet svetom zakletvom." 'Zavet se podrazumeva, da niko nikada ne sme biti slobodan da lae', setih se. Osetio sam iznenadan i neoekivan bol od pomisli da u ja svakako naruiti ovo pravilo. Larisa je svedoila polako i bolno. Nekoliko puta se uspravila u stolici dok je opisivala muevljev sastanak sa brionistima i njegov prelazak njima, pre pola godine. Potom je priala o amcima koji su se vratili i o vojnicima brionistma - upotrebila je drevni pogrdni izraz, soldati, uobiajen neposredno posle Smrti pre deset stolea - i njene rei su siktale u vazduhu kao odvezani balon. Slaba i iscrpljena, skljokala se u stolici, lica izoblienog i vlanog od suza. "Gradonaelnik je odbio predstavnika generala Bejsa. Sakrila sam se kad su doli. Znala sam da e biti zla." Potom se opet uspravila u seditu i ispriala kako je pretraila selo, ne nalazei nikoga ivog, kako se neko vreme krila, kako je odlutala do reke da eka amce. Tamo je nala poslednje rtve, Nkvana, svoju roaku Genadiju i ostalo dvoje. Potom je opisala moj dolazak na dok. "Pojavio se niotkuda. Sve to je rekao bila je la." Ponovo je pitala zato amci nisu doli ranije. Fej-inmoi odgovorila joj je piskavim glaosm: "Zato to se nije znalo da vam se neto desilo, sve dok dan i po niste odgovarali na radio-pozive. amci iz Kalkute inae idu do vas svaki peti dan." "To smo joj objasnili", poluglasno ree Tomas. "Nemojte me zaobilaziti! Ja sam razumno ljudsko bie!" planu Larisa i ustade. Odvratio sam pogled, oseajui da sam pocrveneo - uznemiren zbog njene uznemirenosti, zbog itavog ovog postupka. Zato ovi ljudi tako utiu na mene? Oseao sam se kao da sam se vratio devet stolea unazad, u Oporavak; nalazio sam se u davnoj istoriji, na kraju detinjstva oveanstva, sa svim prateim zamkama i preprekama. "A vaa pria, ser Olmi?" upita Kenet Du amet. "Molim vae ime i adresu. I setite se..." "Zavet se podrazumeva", rekoh. "Zovem se Olmi Ap Daetong, poreklom iz Dakarte." "A kako ste dospeli u Meseinu?" "Peice. Prouavao sam silvu." "Ser Tomas u izvetaju iznosi vau tvrdnju da ste u silvi proveli dve godine. Je li to tano?" "Jeste." "U okviru kog fonda ili institucije?" "Za svoj raun." 46

"A kako ste se obrazovali za takvo istraivanje?" upita Fej-inmoi. Zbunjeno sam je pogledao, namerno. Nisam eleo da odgovaram na nepotrebna pitanja. "Vae obrazovanje." "Ne vidim zato je to vano", rekoh. ena se zavalila u stolicu, pogledala svoje kolege, a onda se opet nagnula napred. "Mora da ste se negde obrazovali posle Lenkove kole." "Ne", rekoh. "Ja sam nezavisan." Nalazio sam se na tankom ledu. Koliko se divarikatsko drutvo izmenilo otkako ih je Lenk doveo ovamo? Da li su nezavisni - oni koji odlue da zanemare zvanino kolovanje - i dalje esti? "Da li ste prisustvovali napadu?" upita Fej-inmoi. "Ne." "Jeste li ga uli dok se deavao?" "Bio sam nekoliko kilometara od reke." Na to je Larisa opet ustala, a kosa joj je pala preko lica. "Nije mogao biti u silvi vie od nekoliko sati. Videla sam kad ga je ujeo uzorkova. A stalno je govorio uma." Du amet je iznervirano pogledao tavanicu. "Moramo se usredsrediti na selo i okolnosti napada", ree. Ispitivali su me skoro itav sat. Tomas je paljivo sluao moje odgovore, svakako ih poredei sa onim to sam mu ranije ispriao. "ini mi se da ovde nismo saznali punu istinu", ree Fej-inmoi kad sam zavrio svedoenje. "No, svi dokazi govore da su umeani bili samo amci sa napadaima koji moda jesu, a moda nisu brionisti, i da su jedini neposredni svedoci gospa Larisa Strik-Kaemu i moda Kimon oros, ukoliko doemo do njega. Koliko razumem, ser Olmi je uestvovao u okraju sa brionistikim barama i pomogao je da se spase veina dece iz potopljenog broda. Primite nau zahvalnost, ser Olmi. Moete da idete, ali zahtevamo da ostanete u Kalkuti i budete na raspolaganju za dalje svedoenje, dok vas ne oslobodimo te obaveze. Moramo da podnesemo radio-izvetaj Atini i Dakarti. Birokratija se najuspenije iri po ovoj planeti." Frknula je. Larisa me je ve nekoliko minuta fiksirala pogledom. "Ja mislim", ree Du amet, "da emo uskoro morati da postanemo mnogo delotvorniji. Ovo je deveti pljakaki pohod na Elizabetinu Zemlju, i daleko najgori, iako je prvi u naem okrugu. Severna obala podnela je najvei deo. Oni su pristupaniji od gradova i sela du Tera Nove." Sulamit Fej-inmoi je zakljuila: "Prvi put imamo vei broj zarobljenika da ih koristimo pri pregovorima. Ne znam hoe li nam koristiti, ali ako Brionovom generalu Bejsu oajniki trebaju deca, koliko su mu tek potrebni obueni vojnici?" "Ko e protestvovati kod brionista?" upita Tomas. lanovi graanskog vea su se zgledali, a onda je odovorio Du amet. "Podneu radio-izvetaj okrunom administratoru. Sutra aljemo zatvorenike brodom u Atinu." Tomas me je ispratio do podnoja stepenita i do glavne ulice koja je vodila od reke ka zapadnom delu Kalkute. Video sam visoke motke u pravcu reke, virile su u prostoru izmeu nizova radnji. Bile su pune uadi i jedara - i znao sam da su to jarboli. Jedrenjaci u glavnoj luci. Prilian broj, sudei po broju jarbola. Tamo treba da se naem sa Rendalom. Iz nekog meni nejasnog razloga - moda nagonski - nisam hteo da to kaem Tomasu. "Kuda e sada, ser Olmi?" upita me on. "Treba da ostanem ovde", rekoh. "Stekao sam takav utisak..." Tomas zamiri na jedno oko i pree preko kratke brade krupnom, snanom akom. "Ali ta e raditi?" "Kad budem slobodan, nastaviu svoja prouavanja." "A hoe li ekati?" Tomas kao da je sumnjao. "Nee naprosto nestati u silvi?" "Izgleda da nisi zadovoljan mnome, ser Tomase. Dodue, nisi usamljen. Moja sirota mati polagala je u mene velike nade." Tomas je klimnuo glavom i bledo se osmehnuo, pokazavi da je razumeo alu. "Moja majka elela je da postanem farmer. Ja sam vie voleo da pazim na ljude, da se staram za njihovu bezbednost. Pa, u poslednje vreme se nisam mnogo bavio time. Iskreno reeno, ser Olmi, pokazao si vie hrabrosti od mene." 47

Tomas se ispravio i pljesnuo dlanovima, a potom je proteglio ruke i ramena. "Nikom naao, a, ser Olmi? Samo to traim dok si ovde." Nasmeio sam se i pruio mu ruku. Tomas mi se dopadao, moda ba zbog sumnjiavosti. Liio mi je na instruktore u koli za branitelje Puta. Primio je pruenu ruku i vrsto je protresao. "Nikom naao", rekoh. Tomas je gledao za mnom dok sam se udaljavao. Kad sam odmakao nekoliko metara, obratio mi se tek malo povienim glasom. "Nisi ono za ta se izdaje, ser Olmi. Ne znam kakav ti je naum, ali nadam se da u saznati." Hteo sam da razgledam Kalkutu pre nego to se opet naem sa Rendalom. Bio sam siguran da se po danu neu izgubiti. Poao sam du kamenom poploanih ulica, prema severu, izmeu radnji i praznih kunih zabata obojenih belo, svetlosivo i uto, kroz miris praine i sveprisutni miris lizbusa, nalik na osueni umbir. Proao sam kraj kratkog, pravog puta oivienog zasebnim kuama, dobro odravanim, sa stepenitima i tremovima namerno putenim da izblede do prirodne boje ita, sa crnim ivicama i tragovima stoma lizbusa ugraenim u jednostavne cvetne are. Nigde nije bilo ulinih tabli, niti karte grada; Kalkuta nije sagraena za strance. Ruao sam u malom, mranom restoranu na kraju glavne ulice u pravcu sver-jug. Kuvar i konobar, mrava mlada ena koja je neprekidno zurila u sjaj jedinog prozoria, saoptila mi je jelovnik: tri vrste itnog hleba ispeenog tog jutra, Lizine trenje i sos od kukaste puzavice - oboje je poticalo od epidendrida, oblika adenophora i ampelopsis - i prene pogaice od rene trave. Naruio sam pogaice, hleb i jednu Lizinu trenju. Za trenutak se zagledala u cedulju sa narudbom, mrtei se, a onda je otila da mi donese jelo. Hleb je bio gumast, kao suner, ali ukusan. Lizina trenja bila je uasno kisela, za primesom gorine kakvu imaju svi plodovi fitida. Neke fitide stvaraju hranljive pakete za pokretne scione na dugim putovanjima, i u Elizabetinoj Zoni to se smatra voem. Lizine trenje spadaju u najee. Nisu visoko hranljive, ali sadre upotrebljive eere, neke vitamine i vrlo malo alergena ili toksina. Posle jela sam se zaustavio u malom parku sa pogledom na reku i seo na kamenu klupu. Izvadio sam Nkvanovu tablicu i vratio se istoriji u godinama neposredno po Prelasku. 'Meu nekima od onih koji su doli na Lamarkiju sa Lenkom', nastavljala se istorija, postojala je ozbiljna zavera. Gde je poela, i kolika je bila u poetku, ne zna se; ali pretpostavlja se da je poela na iku i da se nekoliko stotina zaverenika pridruilo Lenkovom tajnom pohodu. Smatrali su Lamarkiju za mogunost za sebe. Pratie Lenka, pretvarae se da su mu verni, ali imali su svoje planove i naume. Po dolasku na Lamarkiju, zavera nije imala nikakvu snagu. Njeni pripadnici nisu mogli da se sloe oko konkretnih ciljeva. Lamarkija je, po njihovom miljenju, trebalo da pripadne njima, ali nisu mogli da odlue koji ogranak e dati novo drvo. Jedino to su sigurno znali od samog poetka bilo je da ne ele Lenkovu vladavinu. No, tokom prvih godina po Prelasku, veina ogranaka odustala je od velikih planova, obeshrabrena izuzetnim tekoama odravanja svoje zavere unutar druge, vee i sloenije. Poslednji ogranak, najuporniji, bio je najskriveniji i najbolje preruen. Uskoro se pojavila klika koja uopte nije potovala naderitska uenja. Tehnofili i aristokrate, urbanisti su se okupili oko reite ene po imenu Hezebija Hogland, koja je brzo irila geelska uenja. Hogland je verovala u neophodnost da ene kontorliu tehnologiju. 'ene samo kroz znanje mogu da prevaziu patrijarhat', tvrdila je. 'Naderiti, a pogotovo Lenkovi divarikati, pokuali su da nas vrate u patrijarhalno ropstvo: da budemo neprekidno trudne, kako bi naselili novi svet bebama pod najprimitivnijim moguim uslovima; potpuno u suprotnosti sa uenjima onoga koga svojataju za zatitnika, Dobrog oveka Nadera. Koji je, naravno, bio mukarac...' Hogland je povela sedamdeset sedam sledbenika - dvadeset mukaraca i pedeset sedam ena - i prela preko Darvinovog mora, u Hsiu. Tamo su, na neravnoj obali, osnovali srazmerno zaklonjenu luku i poeli naseljavanje u uslovima mnogo grubljim i primitivnijim nego to su bili u Dakarti ili u tek osnovanoj Kalkuti. Naselje je u poetku dobilo ime Godvin. Uslovi u Godvinu vrlo brzo su se popravljali, i stanovnitvo je raslo dvosturko bre nego u naseljima na Elizabetinoj Zemlji. Govorilo se da Godvinci koriste prokrijumarenu naprednu medicinsku opremu - ili sredstva za proizvodnju takve opreme - za vanmaterino raanje. Uskoro su se nade mnogih obeshrabrenih okrenule ka Godvinu, zlatnoj zemlji daleko preko mora, gde su uslovi - kako se prialo - idealni, gde niko ne gladuje, i gde je tehnoloki sklad sa zonama Hsie 48

postignut bez unitavanja sciona. Tamo su, po priama, velike povrine tla unutar ekosa ostavljene neupotrebljene, 'predate' ljudima za uzgajanje i 'zasejane' brzo rastuim itom. Do tog vremena su raiene njive u Tasmanu, i Sposobni Lenk preselio je vladu u novoosnovanu luku, Atinu, kako bi nadgledao proizvodnju hrane. No, privlanost Hsie i Godvina bila je ogromna. etiri stotine pet ena i devedeset dvojica mukaraca otplovili su preko Darvina, izazvavi krizu u Kalkuti i Dakarti. Preostale zaverenike skupine konano su se ujedinile pod snanim i sposobnim voom, roenim na Lamarkiji, po imenu Emil Brion. Bivi ekolog sa neto poznavanja poljoprivrede, Brion je rano pokazao izuzetan dar da ubeuje i organizuje. To je privuklo panju Lenkovih pomonika, ali oni ipak nisu uspeli da ga privuku u Lenkov tabor. Pria se da je bilo i pritisaka koji su se Brionu smuili. Sa dvadeset godina (lamarkijskih), Brion je kriom otputovao (kau, preruen u ensko) u Godvin. Podigao sam pogled sa tablice i zagledao se u deo trijadne porodice u etnji kroz park: dva oca sa svojim suprugama; tri devojice i dva deaka, svi vrlo mali; i dvoje starije dece, deak i devojica. Veina odraslih bila je odevena u tamnu odeu sa jarkim maramama ili pojasima, a deca uglavnom u arenu odeu za igru. Osetio sam nalet nostalgije za parkovima na iku, i upitao sam se hou li ikada postati otac u trijadi i hou li uopte imati svoju decu. Jedan od oeva, mlai, hramao je. Jednu nogu pokretao je trzajem iz kuka, i videlo se da je za centimetar kraa od druge. Bio je povreen, i povreda nije dobro zaleena. Porodica je prola, ni ne primetivi me. Hromi ovek preiveo je povredu i navikao se na to. Moda su ovih nekoliko mirnih godina prihvatili kao odmor izmeu izazova, vreme za etnju kroz parkove i podizanje dece. ivot je sainjen od izazova i problema. Brion i njegovi pratioci zatekli su haos u tajnom i uglavnom zatvorenom Godvinu. Po volji Hoglandove, raalo se vie devojica nego deaka. Ona je verovala da je idealno drutvo koje se sastoji od devet ena na jednog mukarca. Pisala je kako ene koje mirno i skladno ive mogu da budu zadovoljne i sa mnogo manje mukaraca. Zaudo, veina mukaraca u Godvinu nije se protivila. Posle pet godina srazmernog mira, plan je poao naopako kad je nekoliko stotina mladih ena, predvoenih mladim inenjerom po imenu Kaitla ung, osnovalo svoju politiku skupinu, prozvavi se Pravim Sestrama. Prave Sestre nisu se slagale sa onim to su nazvale matrijarhat, tvrdei da to svodi ene na proste radnike, ne dajui im priliku da utiu na karakter dece koju podiu, a kamoli da ispolje prirodne potrebe i elje. Potom se pojavila neka vrsta verske pobune, pod uticajem Pravih Sestara - nijedna nije bila starija od osamnaest godina - a moda i uz Brionovu pomo. Hogland je izvrila samoubistvo, mada ima i tvrdnji da je ubijena. I mukarci i ene su onesposobili - a moda i unitili - napredne maine, a moda i minijaturne fabrike koje su se mogle koristiti za proizvodnju novih maina. Njive su ostale neponjevene, i glad je postala opta pojava u zemlji navodnog obilja. Protrljao sam koren nosa i oi, a onda priao kamenom vodoskoku i zahvatio vode. Bila je slatka i isata; ako je i bilo zagaenja ljudskim otpadom, nee mi nauditi. Sve preostale ljudske bolesti iskorenjene su na iku tokom prvih godina putovanja, davno pre nego to sam roen. Mutacija mikroorganizama u izazivae novih bolesti odstranjena je implantima koji se ugrauju svoj deci - ak i divarikatskoj - jo u kolevci. Dobri ovek nikada nije osuivao imunizaciju, i ovi dodaci su predstavljali, po miljenju pravovernih Naderita, samo proirenje prirodne imunizacije. Mutacije bakterija i virusa meu ovako malim stanovnitvom na Lamarkiji svakako su mogli da savladaju bilo ti dodaci, bilo prirodna zatita. Izvori bolesti jednostavno nisu postojali. Da li iva bia Lamarkije mogu da izazovu bolesti - ili da budu zaraene od strane ljudi - i dalje je bilo otvoreno pitanje, ali veina strunjaka smatrla je to malo verovatno. Ljudi su Lamarkiju mogli da zaraze kulturno i filozofski, a ne bioloki. Pretraivao sam tablicu, pokuavajui da naem podatke za poslednjih deset godina, ali nije bilo niega vie o Brionu ili Hsii. Bilo mi je jasno da je Brion promenio ime Godvina u Nadervil. Oseao sam svoje neznanje kao smrtonosni svrab koji ne mogu dovoljno brzo da poeem. 49

Poao sam ka komadu golog tla oko polumrtvog jasena. Zagrebao sam po tvrdo nabijenom tlu i zagledao se u zrnca na dlanu; naao sam vlakna, zrnca crnog peska, suvi crni prah - ali ni traga od ivog podrhtavanja tla iz silve. Ovo je oito bilo ljudsko tlo. Nebo je po podne ponovo posivelo i padala je slaba kia. Pljuskovi su prestali i oblaci su otili dalje, polako na istok. Iao sam du obale, kraj dugakih pokrivenih dokova i skladita, kraj kamenih i betonskih stepenica. Prebacio sam ranac na ramena i poao kraj zida od cigala i kamena, prekinutog svakih pedeset metara stepenicama ka vodi. U zgradici blizu glavnih skladita stajali su tek dorasli deaci i devojice u loe skrojenim crnim uniformama, uredno postrojeni, i sluali krupnog mukarca debelih miica i pesnica nalik na vornovato korenje, kako im objanjava rukovanje renim amcima i vetine jedrenja. Kraj zgrade, na kratkim plutajuim dokovima, nalazilo se sedam amaca i jedna desetmetarska jahta sa jednim jarbolom. Zastao sam da oslunem, sve dok me krupajlija nije primetio. Potom sam poao dalje. Rena pijaca upravo se zatvarala. Nekoliko ljudi sa kolicima trampilo je svoje poslednje kopnene proizvode sa prodavcima koji su raiavali tezge. Gledao sam reni ulov u kofama i na stolovima punim gotovo rastopljenog leda: male, srebrnaste 'kobajagi ribe' iz zone pet; reni celer, purpurne cevi debele koliko moja ruka; hrpe blistavih kugli veliine jabuke, a boje sirovog testa, nazvanih, sasvim logino, jufke. Po onom to sam proitao znao sam da potiu od trkaa, sciona koji prelaze velike razdaljine po Liz iz nepoznatih razloga, ali koji se du puta hrane jufkama. Odakle jufke potiu, i da li ih prave ba trkai, ostalo je nepoznato. Kad sam iziao na poetak glavne luke, odvojene od Tera Nove zakrivljenim zidom, ugledao sam dve brionistike bare, usidrene. Upravo su istovarivali traktore i drugu opremu preko rampi i uz pomo malih dizalica. Malo dalje nalazio se najvei brod u luci, jedrenjak duine oko etrdeset metara, sa tri jarbola i dve cilindrine vetrenjae za proizvodnju energije. Brod je sa dokom bio povezan dvema daskama, du kojih su ljudi nosili kutije, tovarei ih na brod. Bilo je jo mnogo usidrenih brodova - kuna sa tri jarbola, barki, jedna mala jedrenjaa sa dva jarbola - i sve su imale elegantne pramce i iroke krme. Jedan od brodova, barka sa jednom velikom platnenom vetrenjaom na krmi, bila je naikana po jedrima i ogradi stotinama malih elektrinih sijalica, i, kao da to nije dovoljno, na oba boka itale su dodatne gasne svetiljke. Dok sam gledao sa obale, pojavila se ena mornar i prola palubom, gasei svetiljke. Dola je do krme, posegnula u kutiju i sijalice su se takoe pogasile. Nasmeio sam se. Evo konano neega gde mi se inilo da u moi da se snaem. Mnogo puta sam jedrio po vodama etvrte ikove komore, a za ovu misiju sam posebno prouavao jedrenjake, voen dostavljaevim opisom putovanja i trgovine. Poznavao sam pomorske izraze - samo to nisam znao koje su od tih izraza useljenici zadrali tokom decenija otkako je dostavlja otvorio svoju kapiju i otiao, kao ni ta su dodali. Nkvanova tablica vrlo je malo govorila o brodovima i putovanju po lamarkijskim okeanima i rekama. Preao sam nekoliko desetina metara po pristanu, ka sledeem brodu, pravom jedrenjaku. Visok, naizgled obeshrabren mukarac stajao je kraj gomile kutija od lizbusa, upakovanih u mree, ekajui da ih kratka, zdepasta dizalica prenese na brod. Priao sam mu. "eleo bih da naem brod Ervina Rendala pardon, mislio sam brod kapetana Kajzer-Baha." ovek me je alosno pogledao. "Ja sam voskarski pomonik", ree. "Ovo je 'Obazrivi'." "Kajzer-Bah?" upitah za svaki sluaj. "On je kapetan, da." "Gde je ser Rendal?" Obeshrabreni pomonik izvi usne. "Ja nisam sa broda, ovee. Doneo sam tovar." "Sa kim onda da razgovaram?" "Ne bih hteo da presuujem, ali po tvojoj odei... Ve si due vreme bez posla." Nasmejao se i odmahnuo glavom. "To je neobian brod, taj 'Obazrivi'. Vlada nestaica mornara, ali ti mi ne izgleda tako." Ugrizao se za obraze iznutra. "Ne volim da irim prie, ali kapetan Kajzer-Bah nije ovek sa kojim bih ja plovio. Tip koji misli je tip koji misli, a kakav mornar moe da postane od takvog? Sav se zadubi u karte i prouavanja." Znaajno se kucnuo po elu.

50

Zahvalio sam se i saekao da neko sie sa 'Obazrivog'. Kroz nekoliko minuta pojavio se mukarac srednjih godina u dugakim smeim pantalonama i lakom kaputu, golih grudi izmeu dve labavo vezane uzice, i veto preao preko daske. "Traim ser Rendala", rekoh. "Ovo nije putniki brod", ree ovek, radoznalo me odmeravajui. "Ne poznajem te." Saekao je malo, a onda poao dalje. "Dodue, ne poznajem ba svakoga ovde." "Ser Rendal mi ree da se javim kapetanu Kajzer-Bahu." ovek se okrete i ponovo me odmeri od glave do pete. "Zovem se Fren. Navigacija i meteorologija. Rendal se jo nije vratio. Evo ta moe. Idi do prvog oficira za istraivanje - on je u onoj kuici sa crnom ivicom. Nedavno je bio sa Rendalom i moda zna neto. Ali pazi se. Ba se raspravlja sa glavnim voskarom i nije naroito raspoloen, razume?" Poao sam ka kuici i uao. Gole sijalice bacala su bolesno uto svetlo na pranjavi sto. Preko stola su raspravljala dva oveka, jedan je sedeo na ofucanoj stolici, a drugi, plavokosi krupajlija, stajao je i oslanjao se o sto miiavim rukama. To je bio atro. Izgledao je iznenaen to me vidi. ovek za stolom podigao je otre plave oi. "Brod? Potrebe?" upita. Njegovo usko lice i mravi obrazi davali su mu izgled kostura. "Rendal mi ree da se javim na brod", rekoh atru. "Ja sam ovde voskar", ree ovek koji je sedeo za stolom, sa irokim, mada neubedljivim osmehom, otkrivajui lepe zube ispod dugakog, bledunjavog nosa. "Zna li..." "Poznajem ga", ree atro. "Zato ti je rekao da doe ovamo?" Nisam hteo da se poveravam atru, niti sam znao zato me ispituje. "Rekao je, i doao sam. Gde je ser Rendal?" "Nije se jo pojavio", ree atro. Dao mi je znak da se udaljim, ali nisam se pomerio, pa se obratio voskaru sa izrazom oveka kome je na ramena navaljen jo jedan teret. Njih dvojica nastavila su raspravu. Voskar je prole godine dvaput podigao cene, protivno Lenkovim ekonomskim preporukama, tvrdio je atro. Voskar je mirno objanjavao da je te godine nestalo sedam brodova, da metal stalno nedostaje, i da je logino da oprema bude skupa, pogotovo oprema za istraivanja. "Kvalitetne teglice i eline posude posebno su retke", ree voskar. atro me je oajno pogledao. "Sutra kreemo na debelo more, a ovaj... ovaj ovek uopte ne mari za nauku." No, svaa kao da je izgubila zamah. atro uzdahnu i uspravi se. "Ne mogu da verujem da ti je ser Rendal to rekao", ree poluglasno. "Naa posada je probrana. Moraju imati zavrenu Lenkovu kolu i dodatnu obuku. Poeljno je i mornarsko iskustvo. Optrosti mi, ali ti naprosto ne izgleda tako." "Znam mnoge vetine. Imam tehniko znanje i iskustvo. I snaan sam." Voskar nas je naizmenino gledao kao da se zabavlja. "Sada su svi snani", ree veselo. "Pre samo nekoliko godina..." "Jesi li ikada jedrio?" upita atro. Klimnuh glavom. "Uopte ne izgleda tako", ree voskar, alosno odmahujui glavom. "Hoe da bude mornar, zar ne?" upita atro. "Nedostaju nam mornari, ali ne ba toliko. Izvinite, ser Kosta", ree voskaru. "Zaraunajte koliko vam savest nalae. Moete sluiti saznanjima, zasluiti ast i za svoju decu, i podeliti sa nama pustolovinu, a moete se i obogatiti na naoj potrebi." Voskar ga je sasluao sa irokim osmehom, kiljei. "Verujem da e se sledei brod na kome budete sluili - ako bude bilo takvog - imati bolje argumente." Zanjihao se na stolici i paljivije me osmotrio. "Predlaem vam da naete manje ambiciozan brod." atro je iziao iz kuice tekim koracima. Poao sam za njim preko poploanog dvorita, a voskar je iza nas poeo da se gui od smeha. "Mora da si pogreno razumeo ser Rendala", ree atro. "On je zapovednik na 'Obazrivom', ali posadu bira kapetan. Proveli smo u Kalkuti est meseci ekajui sredstva iz Atine i pokuavajui da sastavimo naunu ekipu. Kako ti moe da nam pomogne?" Hodao sam postrance, gotovo se sapliui kraj njega, ali sam govorio odluno - pokuavajui da izgledam istovremeno i mladalaki poletan i sposoban i samouveren. atru su, koliko sam procenio, nedostajali osnovni elementi poverenja u sebe. Mene je, ko zna zato, shvatio kao pretnju po sebe. "Poznajem fiziku i osnove meteorologije. Znam osnovno o brodovima i moru. A brzo uim." 51

atro se zaustavio i pruio ruke prema meni kao da hoe da me zaustavi. "Dozvoli da proirim voskarev opis naeg putovanja." "Ser Rendal mi je objasnio..." "Ne veurjem da ti je opisao itavo putovanje. Bie u najmanju ruku teko. Ii emo na istok, du Samnerove Obale, pa na jug-jugozapad oko planine Paskal, svratiemo u Dakartu da pokupimo neke prave istraivae, a onda na jug ka postaji Valas po jo istraivaa. Uz put emo prouavati pustinju efla Lava, a zatim jedrimo ka Martinom ostrvu. Putovanje od osam hiljada nautikih milja, ili u prevodu etrnaest hiljada osam stotina kilometara. Posle Martinog ostrva idemo na jug ka Magelanovom rtu, tu se iskrcavamo da prouavamo zonu est, potom idemo oko rta pa na zapad, strujom Kangdi, ako postoji, oko nepoznate strane Lamarkije. Nadamo se da emo stii do Bazilike i Nihona, ako i oni postoje, i da emo prispeti na Hsiu sa istone strane. Potom emo se provui kroz Kukove brzake. Novih dvanaest hiljada nautikih milja. I jo neemo stii kui. Prei emo Darvinovo more ka La Peruzovoj zemlji. Tek tada emo krenuti na sever ka Atini, ako nam brod izdri toliko. Prema tome, mornarski pripravnie, koliko dana imamo pre nego to pone da nam nedostaje kopno?" "Ne znam", rekoh. "Tano", ree on, kao da sam potvrdio njegove sumnje. Okrenuo se i poao na brod. "Ser Rendal e stii svakog asa. Sve zavisi od kapetana, i od njega." Duboko sam uzdahnuo i proveo narednih dvadeset minuta na klupi kraj stuba za koji je bio privezan 'Obazrivi', gledajui kako dolaze i odlaze mukarci i ene. Mali elektrini traktor dovukao je pun vagon hrane u kutijama i sanducima i ostavio ga kraj boka broda, da ga kasnije ukrcaju. Rendal je stigao sa jo nekoliko ljudi. Ugledao me je kako sedim na klupi, kruto mi klimnuo glavom i nastavio sa svojim poslom. Iao je du doka, razgledao 'Obazrivog', razgovarao sa svojim pratiocima, pokazivao, klimao glaovm. Na sve strane ljudi su radili isto to - bio je to obred provere, odmeravanja i uveravanja, bogato dopunjen pruanjem ruku i pokazivanjem prstom. Kada su se razili, i dalje razgovarajui i pokazujui, Rendal se zaustavio kraj daske 'Obazrivog' i mahnuo mi da doem. "I dalje nema prtljag, ser Olmi, a?" upita kad sam se pribliio. "Tomas e misliti da si ovek bez korena." "I jesam", rekoh. "Izvini to si morao da eka. Jesi li odavno tu?" "Ne ba", rekoh. "Razgovarao sam sa ser atrom." "Oh?" "ini mi se da mu se ne dopadam." Rendal se iskezi. "Kapetan odluuje". "To mi je i ser atro rekao." "Pa, hoemo li?" upita Rendal. Preli smo daskom i popeli se na brod. Mali, vornovat mukarac nemirnog pogleda, brzih, ilavih prstiju i visokog ela sa gustom, riom kosom, kapetan Kajzer-Bah zabrinuto me je odmeravao. Prvi oficir i atro uletali su i izletali iz njegove kabine, unosei formulare za potpis, tampane novine (prvi put sam ih video), kutiju punu prirunika i udbenika, takoe sve na papiru, i usred te guve, potpisujui dokumenta desnom rukom i gurajui ih levom ka pomoniku koji ih je trpao u fasciklu, kapetan mi se obratio: "Pretpostavljam da ti je moj potovani zapovednik donekle objasnio kuda smo se uputili." "Da, ser." "Kapetane", ispravi me Rendal. "Kapetane." Razgledao sam kabinu, imala je zidove od belo obojenog katedralnog drveta sa ivicom od lizbusa, pod od ksile sa mesinganim zakivcima, keramike posudice ispod malog laboratorijskog stola, zid prekriven uvijenim kartama i sanduk pun velikih, debelih knjiga. Kraj kapetanove uzane postelje nalazila se tablica, okaena na zid zajedno sa futrolom. Vazduh se oseao na etanol i druge hemikalije, poreane na stolu kraj optikog miskroskopa. Mikroskop je zauzimao sredinji poloaj u sobi, kao ikona; nisam sumnjao da su takvi instrumenti mnogo rei od tablica, i da su se Rendal i kapetan borili za dozvolu da ga ponesu na putovanje.

52

Na mikroskopskoj ploici nalazio se komadi ko zna kog sciona, paljivo oznaen. No, to se odee tie - dugake koulje sa irokim kaievima, iroke pantalone i sandale - mogli smo se nalaziti i u laboratoriji na Zemlji, u devetnaestom veku. "Niko u Atini nije oduevljen ovim pohodom. Neki pokazuju zanimanje, neki daju ohrabrenja, ali niko nije oduevljen. I sam Lenk se pita hoe li biti korisno." Kapetan je zavrio potpisivanje, pa je uzeo novine. "Neki od nas su bar ponovo otkrili ambiciju. Kakve su tvoje ambicije?" "Da uim o ekosima i naem mestu meu njima, kapetane", rekoh. "Ako zapovednik kae da odgovara, neu mu se protiviti. Isploviemo sa tri mornara manje zapravo, sa deset manje, ako raunamo iskusne mornare i mornare prve klase. Ali Sudbine mi i Logosa, isploviemo." Izvukao je iz facikle list papira i mahnuo njime prema Rendalu. "Primio sam ovo dok si iao uz Tera Novu. Dozvola administratora za nauku i metalurgiju iz Atine. Trebalo je da stigne jo pre tri meseca. Zabranjeno nam je da 'nepotrebno rizikujemo brod koji sadri metale, kao i da izvetavamo o otkriima bilo koga sem oficira i pomonika Sposobnog Lenka.'. 'Nauka i metalurgija', nije nego. Kao da je metal u ovom brodu vaniji od posade ili misije..." Ponovo je ubacio dozvolu u fasciklu. Protresao je novine i okrenuo naslovnu stranu ka Rendalu, koji se nagnuo da proita. "Opljakana sela na severnoj obali i u okolini Dakarte, i uzvodno odavde. Oteti brodovi. Posade preputene amcima ili splavovima." Uvukao je obraze, zakiljio, poeo da coke zubima, a onda se ispravio i podigao jednu ruku, kao da sve to ipak vrlo malo znai. "eljan sam znanja", rekoh. "elim da steknem iskustvo. Na kraju elim da stignem u Atinu - i to je sve. Roditelji su mi rekli da poem negde gde u moi da se obrazujem. Da steknem iskustvo." "Koliko ti je godina?" upita kapetan. Imao je udnu naviku da se uhvati za vrh isturene brade i onda je vue sve dok mu se zubi ne razdvoje, a sve vreme je stezao viline miie kao da se brani. "Dvadeset", rekoh. "Porodica?" "Daetong. Ogranak nije menjan." "Znai, prokazan i bez obrazovanja?" upita kapetan. Klimnuh glavom, pazei da delujem uznemireno. "Vezan, veren?" "Nemam trijadne veze", rekoh. "Bio sam u silvi nekoliko godina, na svoju ruku. Pokuavao sam da uim." "Znai, bar ume da opstane... Da li da proveravam kod disciplinaca jesi li u nemilosti?" "Obojica smo ve bili kod njih", tiho ree Rendal. Kapetan se nagnu blie, prodorno me gledajui. "Ne zna nita o naem pohodu?" "Znam vie nego pre nekoliko dana", priznah. "Dve godine u silvi - u Elizabetinoj Zoni? Tako mi Daha i Logosa, ti si tajanstveni ovek, zar ne? Onaj iz Meseine?" Naglo se okrenuo i pogledao Rendala. "To mi nisi rekao, Ervine." "Nisam hteo da stekne predrasude. Zajedno smo putovali dovde." "Trebalo je da pogodim... A disciplinci su ga pustili?" "Zasad", ree Rendal. Kajzer-Bah opet poe da se vue za bradu, gledajui Rendala pa mene. "Kau da brionisti, a pogotovo general Bejs, pokrivaju nekoliko morskih puteva i otimaju brodove. Ne verujem u to - mislim da brioniste suvie optuuju - ali moramo biti dovoljno..." "Obazrivi", rekoh. Rendalu to kao da se dopalo. Kapetanu ba i nije. "Ovaj pohod planiran je punih deset godina, a poinje bez oduevljene podrke bilo koga monog. Polazimo puni vere i snanih pobuda i sa malo im pride." Naduvao je obraze. "Bie zaprepaen kad vidi koliko je ovde mladih i koliko su hrabri. Ali ako zapovednik misli da si prikladan, primiemo te kao novajliju. Nemoj oekivati da se mnogo bavi naukom. Oekuj uljeve i viku." Proetao sam se po brodu pre nego to sam se pridruio posadi i malo sam ga procenjivao za svoj raun. Tokom decenija na Lamarkiji, useljenici koji su se vezali za more premetali su pomorske rei ovamo i onamo, brisali i izmiljali, dodavali i skraivali, ali ipak je veina bila prepoznatljiva. Prepoznatljiva koliko i konstrukcija 'Obazrivog'; bio je to jedrenjak od etrdeset metara, sa tri jarbola, nainjen uglavnom od ksile, sa spojnicama od mesinga i elika. Bilo je pojedinosti koje bi zaprepastile mornare sa Zemlje (kao i one iz etvrte ikove komore, gde je jednom po Vetrovitom jezeru brodila kopija pravog klipera): brod je bio 53

irok po sredini, sa istaknutom pramanom nadgradnjom, sa pramcem otro srezanim, ali sa mehurastim ispupenjem tik iznad vode. Gledan odozgo, oblik broda podseao je na kratko dleto sa kapljicom boje to visi sa vrha. Dve vetrenjae sa platnenim krilima nalazile su se na krmenom kraju i naginjale se iza jedara, a rotori su im bili prikljueni na generatore unutar trupa broda. Ono to sam znao o Prelasku potvrivalo je da je Lenk namerno onesposobio svoje stado, odabravi najvernije radikalne Naderite - koji su se, naravno, klonili finih tehnologija savremenog Heksamona. ak su i divarikati prihvatili neke aparate i tehnologije koji nisu postojali u dvadesetom veku - kao to su baterije za tablice. Ipak, osim znaajnih izuzetaka navedenih u istoriji na Nkvanovoj tablici, useljenici su doli na Lamarkiju upadljivo lieni znanja iz inenjerstva, matematike i fizike, osim onih najosnovnijih. Moda se pomorsko inenjerstvo jo nije oporavilo od Lenkove odluke. Pod jakim vetrom, sa visokom pramanom nadgradnjom i uzdignutom krmenom palubom, 'Obazrivi' e se najverovatnije valjati; vetrenjae su izgledale kao nakalemljene, i ako budemo jedrili niz vetar, ili sa bonim vetrom, svakako emo skretati sa kursa. Videlo se koliko je gvoe skupo. 'Obazrivi' je bio nainjen od ksile i bio je vrst, ali sa vrlo malo gvozdenih i elinih delova; aluminijum, bronza i mesing, nikal i bakar bili su tedljivo korieni. Jedra i jarboli bili su privreni i razapeti kombinacijom uadi i ianih draa i spojnica; vrze su bile od ice i uadi, a prepone iskljuivo od lizbusovih uadi. Kad se koristi ue, a kad ica, izgleda da je zavisilo od nadahnua; glavno zadnje jedro bilo je uvreno konopcem, a prednje icom, iako je zadnje jedro snosilo glavno optereenje vetra u krmu. Osetio sam da me obuzima briga. Nadao sam se da greim, ali predviao sam 'Obazrivom' mnogo nevolja na moru; stalnih i upornih nevolja. To bi moglo da objasni nestanak tolikih brodova. to se posade tie, sastojala se od trideset jednog mukarca i dvanaest ena; najmlae novajlije poslale su njihove trijadne porodice da se iskuaju na moru, moda zbog neuspeha u Lenkovoj koli (uprkos onom govoru to mi ga je odrao kapetan); najstariji, uglavnom mornari prve klase, bili su pokupljeni kao vikovi iz ne ba prevelike trgovake flote. ak i sa dvadeset hiljada stanovnika, trgovina je bila spora, a putovanje morem predstavljalo je nasumine i opasne poduhvate. Sada mi je bilo jasnije zato me je kapetan primio sa tako malo protivljenja. Sunce se nalazilo tik iznad breuljaka iza Kalkute. Poto su i poslednje zalihe hrane i opreme utovarene u skladita i dobro privrene, prvi oficir, nabijen mukarac etrdesetih godina i crvenog lica, sa talinim imenom Salvator Soterio, okupio je posadu na palubi ispred kormila. Rendal je sedeo na vitlu, prekrtenih ruku, drei pod mikom savijen lizbusov suncobran. Zalazak sunca obasuo je brod, posadu, dokove i skladita plamenim sjajem; crna praina iz silve, pristigla sa kontinenta daleko na more, davala je predveerju fantastinu boju. Dok smo ekali kapetana, stajao sam meu novajlijama i iskusnim mornarima. Svi smo se premetali s noge na nogu, a oni koji su se poznavali tiho su priali i znaajno se zgledali; mene su zanemarili ako se ne raunaju pogledi ispod oka i tiho mumlanje uputstava, kao na primer 'gledaj svoja posla, i gledaj tua posla. Ui i budi brz u tome.' to je znailo - sledi primer iskusnih lanova posade i uklopi se u ivot na brodu. Prvi oficir zatraio je panju. Kapetan je iziao iz svojih odaja i zagledao se u sunce, kiljei kao da je to nekakva buba izgmizala ispod kamena. Doao je do ograde i preleteo pogledom preko posade okupljene na zadnjoj palubi. "Dobili smo nareenja i naa misija je potvrena", poeo je Kajzer-Bah. "Sutra u zoru isplovljavamo. Veina vas je nova na 'Obazrivom'. Novi ste i meni i zapovedniku. Preli ste sa itnih brodova iz Tasmana i sa trgovakih brodova, ak i sa jahti, i treba da znate da 'Obazrivi' polazi drugaijim kursom. Tragaemo za znanjem, a ne za dobiti. Idemo na put oko sveta u slavu znanja. Kartiraemo ivot na Lamarkiji u njegovim najudnijim oblicima. Nismo prvi koji to pokuavaju... Dve misije, etiri broda, od kojih su dva potopljena, neka bi Sudbina bila milostiva i umirila vetrove nad njima. Ima dovoljno opasnosti tamo kuda smo poli, neke su poznate, neke nisu. Mi smo kao deca pred licem Lamarkije. Proveo sam dvadeset godina na ovim morima i ipak ih jedva poznajem. A pola sveta tek treba da vidimo. Ovo putovanje zavisi od svih nas i od naih otrih ula. Poto je ono to se ui u Lenkovim kolama, ak i srednjim, tako neodreeno i neodgovarajue, smatram da mi je dunost da vas nauim boljem oseanju prirode. Zato emo biti i kolski brod, a ne samo istraivaki. 54

Neki od vas e sigurno misliti da sam ekscentrian. A ako zbog toga bude govorkanja o meni, i ako mi se budete podsmevali, svejedno. Sada svi znate kakav sam. Izvrenje je majka ispravnosti. Svi zajedno emo stvarati istoriju, ako pazimo na vreme i pazimo da nam pogled bude blistav i uperen pravo napred." Mrano raspoloenje iz proteklih dana poelo je da se razilazi. Pogledao sam posadu oko sebe i Rendala. Zapovednikovo lice kao da je sinulo, umor je nestao. Ovde je zaista vladalo razdoblje ranog istraivanja, sa dovoljno opasnosti za svakog pustolova. Pogledao sam 'Obazrivog', sa svim njegovim nastranostima i nepogodnostima, i osetio sam da poinjem da ga volim. Bio sam poslednji primljeni lan posade. Navigator i oficir za zalihe, Fren, koga sam upoznao ranije, zapisao me je u spisak posade i u raspored sledovanja, dao mi je kaput i pantalone od debelog nauljenog platna, obuu pogodniju za kretanje po brodu, i odveo me je do moje budue postelje ispod pramca. Soterio, prvi oficir, ovek snanih vilica, naduvenih obraza, ogromnih ramena i nepopustljivih crnih oiju, sazvao je posadu na prednjoj palubi u sumrak. Rendal je naizgled nezainteresovano gledao, oslonjen na desnu ogradu. Stao sam sa novajlijama, uglavnom mravim momcima, gotovo deacima, rasklaenim i nesigurnim. "Dobro vee", ree Soterio, uz neto to je trebalo da predstavlja prijateljski osmeh. "Dobro vee", odgovorili smo mrmljajui. "Izgleda da e biti i veoma lepo", nastavi on, mada bez nekog velikog oduevljenja na licu. "Ostavljam zapovedniku i kapetanu govore o ponosu i uspesima. Ja sam praktian ovek, i stalo mi je samo do mog ivota, mog broda i moje posade, onim redom koji je vama najprijatniji." Naduvao je obraze i odmahnuo glavom. "Ali postoje pravila koja odmah moramo usvojiti." Koraao je pred nama, snanih ruku prekrtenih preko grudi, isturene vilice. "ta zapovednik kae meni, ja kaem vama, i vi radite. Nema oklevanja, nema protivljenja, nema labavo. Ponite labavo, i imaete posla sa mnom. Nema broda na ovom svetu koji moe da plovi sam, i nema nijednog toliko sloenog da budala ne moe da naui ta treba, i zato emo uiti." Ponovo je naduvao obraze. "Ovo nije jahta, i zato zaboravite Lenkovu kolu i sve ono to ste uili. Veliki Darvin nije jezero, to je more, zapenjeno i debelo, nemilosrdno kao i svako drugo kojim su plovili ljudi na bilo kom svetu." Pogledao nas je onim crnim klikerima od oiju. "Tako je", rekosmo mi. "A kada pone putovanje, pazite kako mi se obraate. Govoriete 'ser', i to zbog mnogih stolea pomorskih putovanja, a ne zbog uglaenosti." "Da, ser." "Neki od vas su ve plovili, neki i mnogo, veina nije. Neki su plovili sa zapovednikom i sa mnom. Ali svi ete me veeras pratiti oko palube da nauite kakav je ovo brod." Potom nas je Soterio proveo po brodu, od pramca do krme, neprekidno govorei skoro pun sat. Sve ono to sam zbog ovog zadatka uio o brodovima i pomorstvu tek me je izdaleka pripremilo za promene u jeziku, za pronalaske useljenika. Mnogi pomorski izrazi koje je koristio prvi oficir bili su mi poznati, ali useljenici su gradili svoje brodove bez iskustva godina provedenih na moru, koristei samo ono malo podataka iz tablica to su ih doneli sa sobom. Bilo je razlike, i bilo je meavine pomorskih izraza iz raznih stolea. 'Obazrivi' je bio, po zemaljskim merilima, jedrenjak sa tri jarbola, a ovde su ga zvali trojka. Jarboli su se, sudei po prvom oficiru, zvali drvo, i delili su se na prednje drvo, glavno drvo i zadnjak. Nazive glavnih jedara bilo je lako zapamtiti; najnia su se zvala kurs, uz dodatak po odgovarajuem drvetu - prednji kurs, srednji kurs, ali na zadnjaku je bio krstak; sledei par bili su galant i nadgalant; nad njima, gornje i donje vrno jedro bili su gorevrh i dolevrh. Poprena jedra od pramca i prikosnika do prednjeg jarbola zvala su se tibe, a najisturenija (bez ijednog smeka meu novajlijama) letea tiba. Retko koriena najvia jedra, iznad gorevrha, zvala su se nebesnici. Drai jarbola ostali su drai, a jedra koja se ponekad na njima ire bila su jedra draa. Prna jedra su postala krila, kosa ili privrena za produetak krieva, nazvan metla. "Prema tome", ree prvi oficir, "kada 'Obazrivi' leti sa vetrom u dupe, onda irimo krila i tibe, jasno?" ikao je ko e da se nasmei. Podigai, podupirai, soke i ostala oprema takoe su pretrpeli promene. Trudio sam se da pamtim - i da zaboravljam neto od onog to sam nauio na Vetrovitom jezeru. 55

Sreom, na palubi i u potpalublju nazivi su se vrlo malo menjali. I dalje se govorilo prednji i zadnji; pramac, sredina, krma; pramana nadgradnja, prednja ili glavna paluba, srednja paluba iza glavnog drveta, ali krmena paluba iza zadnjaka postala je krmac. Dugaka graevina na krmku - meni je delovala preteko zvala se krmeni dvorac. Tu su, na 'Obazrivom', obitavali kapetan, zapovednik, lekar i istraivai, a tu su bile i dve laboratorije. Brodske zanatlije - Stori Majsner, crn, zagrobno ozbiljni majstor za jedra; mala i natmurena stolarka, Varija Gusmao; Vilijem Fren, navigator; pogureni, prosedi i naborani Pjotr Kovansk, mainista; i atro, jedini ve ukrcani istraiva, takoe su bili smeteni u dvorcu, u zajednikoj kabini, ili tik do svojih radionica. Mornari prve klase, ili prvaci, i novajlije (ponekad nazvani i majmuni, jer provode mnogo vremena na drvetu) dobili su po leaj u pramanom potpalublju. Svi ispod ranga zanatlija imali su deurstva, etiri asa na dunosti pa etiri slobodno, podeljeni na levu i desnu stranu palube. Svaki zanatlija, mornar i novajlija dobijali su tri obroka dnevno. ito iz Dakarte i Tasmana bilo je osnovna hrana, uz dodatak brana od rene trave. Potom je sledila klopa - testo od soje i rene trave, preno ili peeno, ili samleveno i umeeno u hleb. Osueni reni celer i diospuros obezbeivali su osnovne vitamine. Svee zemaljsko voe i povre, uzgajeno na plantaama oko Kalkute, predstavljalo je poslasticu. Izgledalo je da mornari ne vole scionsko voe kao to su Lizine trenje, a morski i obalski scioni, bez obzira na to iz kog ekosa poticali, bili su uglavnom nejestivi, za razliku od kopnenih oblika, koji su ponekad mogli da budu hranljivi i da ne izazivaju imuni odgovor. Bilo je planova (Soterio nam je to mrano izneo) da se posada povremeno hrani kopneninm scionima koje kuvar proceni kao upotrebljive - uz odobrenje kapetana i glavnog istraivaa, dodao je. To je kod iskusnijih lanova posade oito predstavljalo bolnu taku, poto su gotovo svi - sudei po tihom apatu - bar jednom probali neki scion izvan Liz koji im nimalo nije prijao. Obilazak se zavrio kratkim Soteriovim predavanjem o disciplini. "Od svakog se oekuje da radi svoj posao. Bilo kakva protekcija smatra se za labavo." Stalno je ponavljao tu re da bi opisao ponaanje koje nije u skladu sa brodskim redom. Sada se toliko namrtio da mu se oi gotovo nisu videle, i nabrao je usta kao da se sea nekog gorkog ukusa. "Nema seksa izmeu lanova posade dok smo na moru. Ne moram da objanjavam zato. Ovde smo svi jednako vredni, a to bi dovelo do ozbiljnih svaa. Lekovi", mislio je na sredstva za gaenje seksualnog poriva, zanimljiva zamena znaenja, "mogu se dobiti od medicinara." Zakljuio je predavanje spiskom kazni. "Prvi prekraj, etiri sata na vrhu nebesnika. Drugi prekraj, zatvaranje u skladite u potpalublju onoliko dugo koliko odrede kapetan i zapovednik. Trei put, iskrcavamo vas u prvom naseljenom mestu i uzimamo nekog pogodnijeg." Potom su nas poslali da sredimo smetaj. Veeras nee biti obroka na brodu; posada e provesti poslednje vee u gradu. U prednjem potpalublju svi su dobili leajeve po broju, ali mornari prve klase su mirno i bez ikakvog otpora trampili mesta sa drugima dok nisu dobili svoje odeljenje. Drutvena preraspodela trajala je moda desetak minuta, a novajlije su uglavnom samo stajale i gledale. Talija Raj Diem, najstarija ena mornar, proseda i krupna, sa miiavim rukama i nogama, i licem nalik na buldoga, uzela je na sebe da nam objasni. "Postoje inovi i poloaj, ak i na slobodnom granskom brodu. Vie iskustva, vie vremena na moru, vie povlastica. Prvaci znaju dovoljno da vas spree da izginete. Tako je pravedno. A najvanije je to tako ja dobijam bolji krevet." Nametena je zavesa da odvoji odeljenje za dvanaest ena. Sve ene bile su mornari prve klase, pa su odvojile ugao boljeg dela kabine i navukle zavesu, oznaavajui svoje podruje. Poto meu novajlijama nije bilo ena, nismo se dalje delili, pa smo zauzeli najloije leaje - toliko su se malo razlikovali meu sobom da nije bilo smisla raspravljati se. Opet smo se predstavili jedni drugima, najvie radi pridolica. Rukovao sam se sa svojim novim drugovima, pristavljen je Tasmanov aj, a iz sanduka Raje Diem pojavila se kutija keksa. "Ovo je posebno za novajlije, koji ne znaju kako se ivi na ovom brodu", ree ona. "Svi mi moramo da se slaemo, i to naroito - na morski nain, tako da prou meseci i godine bez mnogo svaa. Ako imate neko pitanje ili problem, obratite se meni, ili ser ankari. Ili Mejsneru, majstoru za jedra. On je dobar ovek. Ve sam plovila sa njim." Novajlije su se, poto su pokuale da ulepaju injenicu da su najblie pramcu, u najtenjim prostorima i najmanjim leajima, dale na posao da pokau i opiu ono malo svojih najveih dragocenosti, kako bi svi mogli da znaju ko ih je eventualno ukrao od koga. Ve su se izdvojila dvojica moguih lopova: 56

najmlai i najgoljaviji, obojica sa uzanim, prenemauim licima, Uve Kisbeg i Uri Ridjel, koji kao da su stalno imali osmeh zapanjene nevinosti. Visok momak od oko osamnaest godina, upave smee kose, podbrijane sa strane, posebno odluno se rukovao sa mnom. "Ja sam Algis Bas imisko. Ovo mi je prvi brod. I tebi?" Nasmeih se i klimnuh glavom. "Novajlije treba da se dre zajedno", ree imisko. "Inae e prvaci vladati. Iz Kalkute si?" "Iz Dakarte", rekoh. "Ovo je Mista Iber", ree imisko, zagrlivi oko ramena mravog deaka od esnaest-sedamnaest godina, sa sitnim, miolikim licem i kratkom 'je' frizurom. Iber se nasmeio. "Zajedno smo doli. Obojica smo u Lenkovoj koli uili nauku. Proveli smo pet meseci u dubinama Liz." "Duboko iza rta uraitis", ree Iber. "Mislimo da dobro poznajemo Liz." "A ta ona misli o vama?" upitah. Momci se glasno nasmejae. imisko se pljesnuo po kolenu. "Mislimo da nas oboava, naravno. Kao i sve ene." Meu ostalima, odmah mi je pao u oi Elis ankara, stariji mornar prve klase, tih, tamnoput mukarac veselog pogleda, krupnih i ispitivakih oiju, ali strogo stisnutih usana. Zadivili su me njegov napet izraz lica i smireno ponaanje. Proveo sam nekoliko minuta posmatrajui jednu enu mornara, kratkih nogu i okruglog lica, sa brzim, pticolikim pokretima, nekako neobino privlanim, ali njeno ime nisam uspeo da ujem. Kisbek i Ridjel potrudili su se da izvedu neslanu alu dok smo sklanjali svoje dragocenosti u plitke ormanie kraj leaja. Kisbeg je poeo da skakue unaokolo, tvrdei da je to ples opratanja od kopna. Ridjel je kruio oko njega, a Kisbeg je naizgled sluajno pao preko njega i sruio zavesu koja je odvajala na pramani prostor od prostora odvojenog za ene mornare. Nakostreena kao pobesnela maka, Talija Raj Diem je zgrabila Kisbega za ui i bradu obema snanim rukama i odvukla ga sve do suprotnih vrata. "Ja sam po prirodi dobra", reala je, "ali spljeskau te ako se ne bude ponaao kao odrastao ovek." Potom je utke, ali besnog pogleda, otila i ostavila ga tamo lienog osmeha. Sve mi se dopadalo. Sve je bilo ivahno i ustro. Lako bih mogao da se uklopim u useljeniki nain ivota. Uprkos mojim ranijim predrasudama, i bez obzira na izolaciju i nedostatak vetina, ovi ljudi su u osnovi bili pristojni i vredni. eleli su da naue sve to mogu, i bili su spremni da pri tome i rizikuju. Rado u poi na more sa ovim ljudima, radiu sa njima i nauiu sve to mogu; ak mogu da zaboravim, na neko vreme, koji mi je zadatak. Pre nego to smo zavrili sa upoznavanjem, jer tek smo poeli da stvaramo miljenje jedni o drugima, pojavio se prvi oficir. "Zuriete u svaku dasku i crtu narednih nekoliko godina", poe da nas grdi. "Beite na obalu bar ove noi." Sve ene sem jedne odluile su da ipak ostanu na brodu, da skuvaju sebi klopu na maloj pei i da razapnu tanke konopce i provetre odeu. Veina mukih mornara i novajlija, kao i nekoliko oficira, napustilo je 'Obazrivog', u prvi sumrak, i uputilo se Strmim putem preko male uzviice, u onaj deo Kalkute kuda svi mornari obino idu. Noni ivot u Kalkuti bio je izdvojen, sabijen i zatvoren u delu grada podalje od sredita, okruen visokim kamenim zidovima, u sumornom, vlanom spletu uzanih uliica i niskih, tronih kua boje praine i oblanog neba. Ovde su zjapile rupe po kaldrmi - video sam i neobinu gomilu takvih rupa pred praznom zgradom sa razbijenim prozorima; na polomljenoj firmi iznad vrata moglo se proitati samo ADVE - a jarkovi nisu bili poieni. Osealo se drevnim ljudskim mirisom, ali izgledalo je mirno. Po tih nekoliko uliica lutala je posada sa vie brodova, uglavnom mukarci. Bez enskog drutva postajali su nemirni, zavirivali su u prozore, mrano i sporo razgovarali, isprobavali mornarski korak, irok i uz razmahivanje rukama, susretali se na svakom treem uglu, traei zabavu, neto to bi im podiglo duh za predstojee odsustvo sa obale. Bilo je vrlo malo zabave i veselja. Kratak plamen zalaska sunca obojio je u narandasto naa lica i niske zgrade sa lanim zabatima. Potom je brzo usledio sumrak, siv i jadan. Bedno osvetljenje, slabe svetiljke na tapovima od ksile na svakom uglu, sve nas je pretvorilo u senke. Tri posebne skupine tragaa, ukupno dvadeset osoba - osam sa 'Obazrivog' ukljuujui imiska i Ibera; najstarijeg meu nama, ankaru; i mladu enu-mornara okruglog lica, irl ili irla se zvala - pola je iz malog bara sa pet stolica i dva stola, gde se sluio gorki rum, u vei 57

lokal u kome se navodno sluilo i jelo, najvei od svih, koji je veina iskusnih ljudi, izgleda, zaobilazila, smrknutih lica. Ali ba smo tu zavrili, u svratitu zvanom 'More bez ribe'. Tu je bilo zabave, najizopaenije (i stoga neizbeno privlane) koju moe da ponudi divarikatski grad. Tu je pet-est ena praznog lica i nekoliko bledih mukaraca nudilo sebe za razgovor ili ples ili povlaenje u sobe na spratu. Sve je bilo prilino obredno i prihvatljivo; divarikati nikad nisu bili puritanci. No, u atmosferi 'Mora bez ribe' osealo se jo neto, nemirno iekivanje, puno krivice, delom uasa i delom radoznalosti. Najbolju zabavu na ovom mestu, rekoe iskusniji, pruala je sama Lamarkija. ankara nas je proveo kroz debela vrata od ksile u hladnu, mranu sobicu u samom dnu zgrade; odnekud sleva dopirali su kuhinjski zvuci. Rum je brujao u meni: novo, ali ne i neprijatno oseanje. Seo sam sa svojim drugovima pred nisku pozornicu pokrivenu smolastim crnim slojem boje. Niska, vitka ena dugake, smee kose i staklastog pogleda, za koju neko ree da je vlasnica lokala, izila je na pozornicu i stala pod svetlost svetiljke. Glas joj je bio dubok i promukao i uopote nije gledala u publiku. Neki su vakali vlakna, bezukusna, ali sa nagovetajem slasti i belog luka, i puna blagog stimulativnog sredstva, a drugi su dalje pili rum. Mlada ena-mornar okruglog lica sedela je kraj ankare drei u krilu tanjir neke neodreene hrane; polako je jela, sumnjiavo, ali radoznalo gledajui gore. "Svi smo proveli ivot u senci silve", poe ena potpuno jednolinim glasom. "Svi smo uzorkovani, i silva nas poznaje. Ali moemo li mi upoznati silvu? Postoji neobinost... udnovatost. Zone, bogate ivotom, da li nas se gnuaju? Da li primeuju nae postojanje? Mogu li da zaista vide i misle, ili su slepe kao stena? Ponekad se oseamo kao zarobljeni pod pokrivaima, i plaemo u snu kao deca. Ima tajni koje nikad niko nee pojmiti. Apsurdnih tajni, neobjanjivih pojava. Koliko vas je ulo prie?" Podiglo se nekoliko ruku, pa jo, brojnost je ohrabrivala ljude. "I ja sam ula prie", nastavi ena, klimajui glavom, tonom poveravanja, a zatim mrano tajanstvenim. "Prie u koje se ne moe verovati. Uasne, udne, ali ne... iznenaujue. Moe li nas ita iznenaditi na ovom, naem odabranom svetu?" U njenim reima sada se oseao prizvuk umornog gaenja, podigla je obrve, zabacila je dugaku, smeu kosu. Sedeo sam, steui rukama ivicu svoje stolice. Obuzela me je magla nestvarnosti, izazvana ne rumom nego oporim ivotinjskim mirisom tela u tesnoj odaji, grubog lizbusa pod mojim prstima, poda posutog osuenim i izdrobljenim suncobran-liem da upije prosutu tenost. Vazduhom je lebdeo lepljivi miris vlakana, sladak i pun belog luka. "Kada mi je mu nestao na istonom Tasmanu, lovei uda u Bejkerovoj Zoni, pola sam da ga traim. Duge nedelje i meseci u brodu, pa potom kroz gustu movaru, preko visokih planina..." "Prei na stvar", gunao je bradonja blizu mene, lako se njiui u stolici, usta punih vlakana. "I nala sam... neto." "Neto!" oduevljeno povika pubilika. "Pokai nam!" "Nije zamrznuto", ree ena, naguvi se ka masi, rairenih ruku, pokazujui prstom, uivajui u sopstvenoj melodrami. "Nije strpano u bocu." "Nije kao mi", povika neko, i nastupi trenutak opteg smeha na sopstveni raun, neobino izopaen humor. "Nije u boci. ivo je. ivo je i daleko od svoje zemlje, i tako je usamljeno", poe da peva ena. "Kao mi", odvrati joj nekoliko glasova. Opet nervozan smeh. "udno je", ree ena, "zuriti u ono to mu slui kao oi, i pitati se... da li to misli? Da li mu nedostaje dom, hiljadama kilometara daleko? Da li mu nedostaje njegova kraljica, koju niko nikada nije video? Je li bilo okrutno dovesti ga ovamo... Da li sam elela da osvetim svog mua?" "Budi okrutna, budi okrutna", povika iz prvog reda neki pijanica, ne sa naeg broda. Ovo je san, Lenkov san, pomislih. Odvedi svoj narod daleko od ika, od ljudi koji vie ne lie na ljude, od bogohulnog Puta... Rum je sve zamagljivao i izobliavao, i vie mi nije bilo prijatno. Spustio sam svoju au, polupraznu, i vie nisam pio. Dva mukarca u keceljama dogurala su na pozornicu veliki sanduk. Izmeu dasaka je curila tenost i razlivala se, gusta i smea, po crnom katranisanom podu, pljuskajui o uzdignutu ivicu, kao brodski sto, pomislih, kao staro vino prosuto po stolu na brodu. Unutar sanduka uo se uzdah i kuckanje tapova ili granja. "Od kakve je koristi svojoj zoni, svojoj kraljici?" zamiljeno upita ena. "Takvo udovite verovatno nije ni od kakve koristi. Izrod, loe izvedeni san, komar. Silva spava i trza se u snu. Mi to ujemo, udiemo 58

njen crni dah preko zemlje, preko naih glava, po naoj koi i kosi. Seemo njeno drvee, skupljamo joj lie, zagraujemo njene pomagae i odravaoce... Hoe li jednog dana shvatiti ko smo, hoe li nas omrznuti? ta e potom uiniti? Moda je ovo proba. Neto to e na kraju narasti ogromno i napae... Da pogledamo, moda u svoju budunost..." "UUfff", frknuo je ovek u dnu sobe, odmahnuvi rukom. Ustao je i progurao se do debelih vrata od ksile. ena ga je sa pozornice gledala tunim, umornim oima. Prohladni vazduh se ponovo smirio. ena je pruila ruku ka sanduku, izazivajui publiku prodornim pogledom... Petljala je oko zaralog mesinganog katanca, otvorila prednju stranu sanduka uz bunu kripu... Jedan krupajlija je stao kraj svetiljke za pozornicu i prosuo preko nje obojenu masu. Pozornica je postala zelena, mrana i hladna. "Sa severa", zastenja ena, kao da narie. "Moda je to ubilo mog mua. eli da ubije mene i ode kui. udovite, komar same kraljice. Pogledajte ga." Vrata su se irom otvorila, a unutra su, zarobljene iza gvozdenih reetki, kavezom unutar sanduka, bile dugake i tanke crne noge, desetine nogu, sa crvenim zglobovima. ena okruglog lica nae se napred, jo vie rairivi oi. Publika uuta. Zau se kripa stolice po podu, potom ukanje obue. "Zvezde mi i Daha", ree neki glas. "Nada se da nas sve pobije", sanjarski ree ena na pozornici. Ukljuile su se nove sijalice odozgo, oblivi kavez jasnije zelenim i utim svetlom. Oblije u kavezu se promekolji i poe da protee noge. ena je iz nabora na dugakoj suknji izvukla veliki klju na mesinganoj alki, gurnula ga u upadljivi katanac na kavezu unutar sanduka, okrenula klju i otvorila kavez uz jezivo nepodmazano kripanje. Mornari u prvom redu pogurae stolice unazad, uz silnu lupu, sve dok ih ne zaustavie pruene ruke i noge ljudi u drugom redu. "ta biste radili da ovakvi slobodno etaju meu nama?" upita ena, predui dalje priu, pretvarajui sebe u moguu rtvu dok su se noge nagonski pruale preko pozornice ka njoj, ljapkajui po iscureloj smeoj tenosti pljosnatim stopalima tupih kandi. Jedan mladi mornar, ne sa 'Obazrivog', pobee. ankara pogleda za njim i znaajno mi se osmehnu. Stvorenje je polako izgmizalo iz kaveza i uspravilo se na nejasnom svetlu, visoko puna tri metra, labavo i rasklimano. Pokuao sam da dobro razaberem oblik: debelo stablo, ili trbuh, tanak gornji deo, polurotirajui diskovi na ramenima, a sa svakog diska su nicali polumlitavi udovi. Nije imalo glavu, samo dugaku stabljiku zakaenu na stablo i izvijenu uvis, a sa nje su visile dve prozirne kugle - moda oi - i polako se obrtale, sa crnim ovalnim zenicama koje su upijale sliku publike. Uzdahnulo je, pri emu su se grudi opasno rairile, a onda je protrljalo noge. Publika je zastenjala u jedan glas i uzmakla, prevrui stolice i stolove. Scion i ena pogledali su jedno drugo sa naizgled istom ravnodunou. "ta eli, udovite?" hladno upita ena. Oblije podie noge kao da priziva. "Mene?" upita ena, podigavi glas gotovo do veselosti. "Mene, kao i mog mua?" "Dosta!" povika ovek koji je sedeo ispred mene. "Za milost Boju, pa to je samo scion! Dete silve! Mani ga!" ena kao da ga nije ula. Publika je dola ovamo radi grube zabave; ona je bila reena da im to i prui. Dugaki nabori njene odee oito su skrivali mnoge stvari. Graciozno je spustila jednu ruku i izvukla maetu. "ta e biti?" upita nas. "Osveta... ili oprotaj? Potovanje ili bes do kraja?" I u meni je planuo gnev i jedva sam se obuzdao. enino lice bukvalno je blistalo od zadovoljstva. Kao da je bila spremna da isee stvorenje na komade; Ovo nije gluma, pomislih kroz oblak ruma. No, sa strane se pojavie ona dvojica krupajlija i zadrae je; jedan ju je uhvatio za ruku sa maetom, a obojica su je podigla itavu, iznenada krutu kao daska, i odnela je. Sporo paukoliko stvorenje, ostavljeno samo na pozornici, uzdahnulo je, podvilo noge i vratilo se u svoj kavez. Pomonici su se vratili bez ene, podigli i zakljuali vrata kaveza, a potom spustili zavesu. Publika je neko vreme oamueno sedela: to je sve? Nema sveane muzike, nema objave kraja? Gunajui, izduvani, proli smo kroz staklena vrata u bar. Ostao sam pozadi, oamuen i zgaen, skljokan u stolici. Ovo mi se inilo jednako pogeno i izopaeno kao i pokolj u Meseini. ena oblog lica, irl ili irla, spustila je nepojedenu hranu i zastala ispred pozornice i zavese. Nosila je oko glave maramu sa malim, crnim eirom. U polutami, lice joj je izgledalo detinjasto. "ta je to?" upitala je. 59

"Nita naroito, samo scion sa zapadnog Tasmana", ree ankara, prezrivo i saaljivo. "Ne sa istonog. Nije iz Bejkera. Verovatno je iz Zone Kandinski. Ali samo nagaam." "Hoemo li videti i takve?" zamiljeno upita ena. ankara se kratko, uplje nasmeja i pogleda me tamnosmeim oima. "ok, a? Mi ivimo u najdosadnijoj zoni Lamarkije. Moramo da uvozimo udovita." "Bilo je divno", ree ena oblog lica, i izgledalo je da to iskreno misli. "Sirota stvar. ta ona radi?" "ubri, mislim", odgovori on. "isti korenje arborida i priprema tlo. Opasna je koliko i cvrak. Sluio sam na trgovakim brodovima za Tasman i video sam udnije stvari od nje." Proli smo kroz vrata, kraj malih stolova i prevrnutih stolica. "Ti si Olmi, je li?" upita ankara. "Da", rekoh. Pogledao sam mladu enu. Za trenutak me je osmotrila, a onda skrenula pogled, kao ptica. "Ovo je irla", ree ankara. "irla Ap Nam", dodade ena. "Mlai mornar prve klase." Iakala je noktom neto izmeu zuba i odmahnula glavom dok smo prolazili kroz teka vrata. "Zna", ree, "kad bi imali nekakav zooloki vrt..." "Kapetan ga ima", ree ankara. "Mali, u teglama." "Nisam to mislila", ree irla. "Kad bismo mogli da odemo i vidimo sve delove, sve scione, ne bismo se ponaali kao proklete budale." Do ponoi, pod vedrim nebom ispunjenim dvostrukim zvezdanim lukom i jednim malim, jasnim mesecom, posade su se polako vraale na dokove, niti potpuno pijane niti zadovoljne. Iao sam nekoliko metara iza ankare, irle i itave skupine sa 'Obazrivog'. irla se stalno osvrtala ka meni, kao da u je zaskoiti. Kad me je poslednji put pogledala, malo se stresla i namrtila se, kao da joj se neto ne svia. To mi je, ko zna zato, upotpunilo tugu. Dok su zaokretali za ugao ispred mene, iz senke je iskoraio mukarac i podigao ruku. Nagonski sam ga iroko zaobiao, ali izgovorio je moje ime. Bio je to disciplinac, Tomas. Nosio je tamnozeleni kaput i malu ivenu kapu sa repom koji mu je padao niz vrat sve do kragne. "Nadao sam se da e ostati ovde dovoljno dugo da mi odgovori na pitanja. Sad se otiskuje na more... I to ba na istraivakom brodu." "Je li to sumnjivo?" upitah. Zavukao sam ruke u depove. "Zanimaju me zone. Oduvek." Tomas me pogleda sa strpljivim izrazom lica. "Imao sam dovoljno vremena da obavim provere. Nema krtenice ni za kakvog Olmija Daetonga. Nema podataka o upisu u kolu, niti bilo kakvom obrazovanju. Ako ne dolazi sa Hsie, ili nekog neregistrovanog drutva, ti ne postoji." Osetio sam se nelagodno. Potom sam reio da rizikujem. "Ser Tomase, niko vie nema potpune arhive." Stajao sam kraj njega u mraku, i utali smo nekoliko sekundi. On je konano odvratio pogled. "Ne veurjem da si brionista. To ne bi imalo nikakvog smisla, s obzirom na to kako si se ponaao... i kako smo se sreli. Sklonio bi se u silvu i kasnije poao putnikim brodom ili sam. Mnogo sam mozgao o tebi. Mislim da u te ipak ostaviti na miru i pustiti da ide kuda eli." "Hvala", rekoh. "Bila je jedna skupinica ljudi, pre vie godina, koja su drala tajnu strau. Zvali su sebe advenstistima. ekali su da doe neko iz Heksamona." "Adventisti, zvui hrianski", rekoh. "Advent znai dolazak neega velikog, monog. Nema veze sa hrianima. Nisu svi javno obznanili svoje poglede. Jedan od njih ukrao je neto i nestao. Niko ne zna pojedinosti, osim moda samog Lenka. uo sam da je i u Meseini bio jedan adventista. Je li istina?" "Ne znam", rekoh. "Je li to blesava pomisao?" "Zato nisu odavno doli?" upitah. Tomas se osmehnu. "Ni to ne znam. Kau da smo izbrisali stazu do Lamarkije i da emo zauvek ostati ovde, sami." "Meni odgovara", rekoh. Tomasu se vratio paljivi izraz lica. "Ako dou, pokuae da nas sve vrate u Put. To je opte miljenje. Ja nisam tako siguran, sad kad smo toliko dugo ovde, i kad nam je porastao broj. Posedujemo ovaj svet, onoliko koliko ovek moe ita da poseduje." "Ne posedujemo zone", rekoh, pokuavajui da se vratim u svoju ulogu. 60

"Ne", zamiljeno ree Tomas. "Obeaj mi neto, hoe? Jednog dana, ako bude vremena i ako bude mogao, odgonetni mi nekoliko tajni." Odmahnuo sam glavom, nasmeio se i odvratio pogled, kao da kaem Glupa pomisao. Tomas je podigao ruke, pljesnuo dlanovima i protrljao ih. "Graansko vee veeras je donelo odluku. Brionisti ili njihovi otpadnici pobili su stanovnike Meseine. Nadervil e tvrditi da su otpadnici. Vee u Atini neka odlui ta dalje. Nema potrebe za tvojim daljim svedoenjem. Slobodan si da ide kuda god eli." Kruto mi klimnu glavom i ode ulicom, kraj slabe uline svetiljke, i nestade u senci. Kalkuta je zaista dosadan grad, pomislih dok sam prilazio 'Obazrivom'; bar to se tie poroka. Divarikati nisu nadareni za razvrat. Jedva sam ekao da isplovim. Stajao sam kraj gornjeg dela krme, zagledan preko hladnih, crnih voda i kroz no, poluoblanu, sa bezdanom izmeu crnih oblaka gusto nabijenim zvezdama. Razmiljao sam o suncu Lamarkije i o pet njenih sestara-planeta o kojima sam kod Redhila naao samo ono to su zabeleili prvi istraivai - neobian propust useljenika, ili Redhilov. Ono to sam mogao da vidim izmeu oblaka, golim okom, bilo je izazovno. Samo nekoliko stepeni istono od glavnog nebesnika sijala je vrlo blistava, plaviasta taka okruena sitnijim takama u neposrednoj blizini: Pacifika, gasni div sa mnogo satelita koji kao da su se primetno kretali svakog minuta. Visoko iznad zapadnog horizonta blistala je ukasta taka za koju sam bio prilino siguran da je druga planeta, verovatno Aurum. Sve unaokolo blistalo je od mnotva zvezda, ukljuujui i dvostruki jaram - deo ovdanje galaksije, slino Mlenom Putu vienom sa Zemlje. Rendalovih nekoliko knjiga iz astronomije nazivale su ovu nejasnu dvostruku petlju raznim imenima: Bregovi, Kraken, Tetoni. Oito se astronomi jo nisu sloili oko konanog imena. Meni se dopadalo Tetoni. Nadao sam se da u saznati neto vie pregledom brodskih karata. Ostavio sam drugove da spavaju u potpalublju. Vilijem Fren, navigator, hrkao je u svojoj kabini na krmi. Sadraj prazne sobe sa kartama, knjige i karte, otvorene ili smotane, osvetljene samo jednom slabom svetiljkom, mnogo su dodale onome to sam morao da znam o trenutnom stanju useljenikih znanja. Nisu postojale potpune niti podrobne karte Lamarkije. Niko nikada nije video planetu iz svemira; sateliti nikada nisu lansirani, i useljenicima je ostalo mnogo da istrauju, ukljuujui i itavu poluloptu suprotno od Elizabetine Zemlje, nazvane Divlji Zapad po jednim kartografima, a Daleki Istok po drugima. Zvezdane karte bile su prilino precizne, i u odnosu na originale prvih istraivaa bilo je dosta poboljanja. Podaci o efemeridama nalazili su se u nekoliko debelih tomova, dosta dopunjavani Frenovom rukom, a verovatno su se nalazili i na kapetanovoj tablici. (Nkvanova nije sadrala takve podatke.) Mornari na Lamarkiji umeli su da nau svoj put i znali su da raunaju geografsku irinu i duinu. Magnetno polje planete moglo se srazmerno lako koristiti: na ovoj polulopti bilo je vrlo malo magnetnih devijacija, i te su bile dobro objanjene. Ipak, svaki mornar na Zemlji u vreme lansiranja ika - pa ak i na kraju dvadesetog veka - uasnuo bi se od korienja tako ogranienih i nepreciznih metoda. Ono malo Lamarkije to je bilo podrobno kartografisano, istraili su zaista hrabri mukarci i ene. Lenkov prvi Putni Kapetan, Alfons Jidermajer, sa dva jedrenjaka, otisnuo se iz tek osnovane Kalkute pet godina po dolasku useljenika. Njegovo dvogodinje putovanje vodilo ga je du Samnerove Obale, nazvane po njegovom prvom oficiru, do severoistonog kraja Elizabetine Zemlje, a potom na jug, gde su otkrili divlja vulkanska ostrva Agni na etiri stotine milja od istone obale kontinenta. (Ta ostrva na kasnijim kartama ne postoje. Neki istoriari pominju ogromne eksplozije koje su se ule pre petnaest godina, i oblake pepela koji su pokrili jugoistonu Elizabetinu Zemlju, Darvinovo more, pa ak i Hsiu. Ogromni talasi zahvatili su istonu obalu eng Ho i Dakartu, nanevi prilinu tetu ljudskim naseljima, a trgovaki brodovi i potonji istraivai vie nisu videli ostrva. Na kartama 'Obazrivog' u toj oblasti bile su ucrtane takice i znakovi pitanja.) Posle tih ostrva, Jidermajerovi brodovi poneseni su na jug-jugoistok, ka junim krajevima Elizabetine Zemlje. Jidermajer i njegovi istraivai kartografisali su vidljive granice onoga to je kasnije nazvano zona pet i est, Petenova i Magelanova. Oplovili su Magelanov Rt, isturen iz glavnine Elizabetinog kopna kao ogromni onjak u gornjoj vilici sabljozubog tigra, i nali Kupova ostrva. Ovde je oluja potopila jedan brod, a drugi je - sa Jidermajerom i dve treine ukupne posade - nastavio ka jugu. Nali su dve 61

dugake kopnene trake, nazvali ih Alisija prema mornaru koja ih je prva primetila, a potom su bili naprosto oduvani na zapad, ka okolini junog polarnog kontinenta, La Peruzove Zemlje, koju su videli samo kao daleku plavu obalu sa ogromnim planinama i gleerima u pozadini. Tu su se sudarili sa divljim zapadnim vetrovima koje su nazvali Ledeni Noevi. Oduvali su ih na istok, du La Peruzove Zemlje, po hladnom, olujnom dnu sveta. To je okonalo Jidermajerove planove o putu oko Lamarkije. Iscrpljen, uspeo je da se otrgne od Ledenih Noeva, da popravi brod na Junoj Alisiji i da zaplovi ka severu, vrsto se opirui sezonskom severnom vetru. Njihovo poslednje otkrie, sasvim sluajno, bilo je Martino ostrvo, sa jalovim okolnim morem i plodnim i raznovrsnim usamljenim ekosom. Otuda su krenuli na jugozapad i usidrili se u Dakarti. Jidermajer je strano rizikovao. Niko nije znao da li u bilo kojoj zoni izvan Tasmana i Elizabetine Zemlje postoje jestivi scioni. Zapravo, niko nije bio sasvim siguran ni da li osnovna biologija ova dva kontinenta uopte lii na ostale teritorije. Jidermajerov glavni istraiva, Kia Raj Lenk - sestra Haime Kar Lenka - verovala je da e na celoj Lamarkiji nalaziti samo ekose. Ostali se nisu slagali. No, ona je bila u pravu - nisu otkrili nijedan drugi oblik ivota. Kuda god su poli, nisu nailazili na scione eljne da pojedu njih - ali bilo je dovoljno jestivih oblika da se posada odri. Putovanje je ipak bilo uasno - neodgovarajua ravnotea ishrane i imune reakcije posejale su haos meu posadom. Na kraju su, umesto sa dva broda i dvesta pet lanova posade, u Dakartu stigli sa jednim brodom i ezdeset petoro mukaraca i ena. Potonuli brod povukao je sa sobom mnogo ljudi, ukljuujui i Kiu Raj Lenk, njenog mua i dvojicu sinova. Sposobni Lenk izgubio je zanimanje za istraivanja. Nikada se nije sasvim oporavio od sestrine smrti. Otiao je iz Dakarte i otplovio na sever ka manjem kontinentu, Tasmanu, koga su tri godine pre toga otkrili trgovaki brodovi. Tu je osnovao ono to je sada bilo drugi grad po veliini na Lamarkiji, Atinu. Od tada se nije vratio ni u Dakartu ni u Kalkutu. To je Elizabetinoj Zemlji omoguilo neku vrstu nesigurne nezavisnosti. Ubrzo potom su Hogland i njena klika otplovili u Hsiu i osnovali Godvin, kasnije Nadervil. Jidermajerov primer sledio je samo jedan pohod - vodili su ga Dasin Raj Bejker i Lucije ulago. Dvadeset pet godina po Prelasku, isplovili su iz Dakarte, preko Darvinovog mora u Hsiu, a potom niz Kukove Brzake i kraj Kukovih ostrva, izmeu Efraine Zemlje i Hsie. Zaobili su Efrainu Zemlju, vratili se u Darvinovo more i jedrili ka severu do Martinog ostrva, na koje su naili sasvim sluajno. Potom su ponovo krenuli na jug, i jedan brod se vratio, nosei sve podatke steene tokom pohoda. Na drugoj strani Hsie, u okeanu gotovo potpuno nepoznatom, u potrazi za dva mala kontinenta koja su navodno videli trgovaki brodovi to su ih vetrovi skrenuli sa rute - Bazilikom i Nihonom - Bejker i ulago i drugi brod su nestali, poto su poslali slabu radio-poruku da je sve u redu. Na istonom delu neba ve se naziralo svitanje, tanka ruiasta linija velikim delom zaklonjena niskim, umovitim bregovima istono od Kalkute. Veliko, etvoronogo katedralno drvee u silvi stajalo je pod jutarnjim svetlom kao straa, sa paperjastim izdancima ispod kronje koji su se blago njihali na povremenim naletima povetarca to jo nije dopro do luke. Ruiasti horizont zakratko je postao crven, potom bledoljubiast; zvezde su izbledele, i itavo nebo poelo je da se ispunjava sivim i svetloplavim zracima. Protegao sam se i rairio ruke da se razmrdam, a potom sam poeo da trim palubom radi zagrevanja, pridruivi se navigatoru Frenu i jo troma iz posade. Sunce se ve popelo nad kopnom kad je mesingano zvono oznailo buenje. Pridruio sam se ostatku posade u menzi. Kuvar, Leo Frej, smireni mukarac od etrdesetak godina, mrav u telu, ali sa izraenim stomakom i punakim licem, i kuvarev mrani i neraspoloeni pomonik, koga su svi zvali naprosto Dodaj, sipali su nam u inije od ksile standardnu klopu i dodavali svakom po debeli komad renog celera. Oficiri su ekali u redu zajedno sa nama i jeli su istu hranu, ali za posebnim stolom, u oficirskoj menzi iza uzanih vrata. Ostatak posade - ukljuujui i navigatora, inenjera, majstora za jedra i ostale zanatlije - sedeo je za grubim stolovima u glavnoj menzi, bez nekog posebnog reda. Posada je jutarnje poslove obavljala u potpunoj tiini, ako se ne rauna poneko polupospano stenjanje. Kada je doruak zavren, za manje od deset minuta, posada je opet stala u red kako bi ubacili inije u lonac kljuale, penuave vode ispred kuhinje. Posle nekoliko minuta posveenih linoj higijeni (ovo je bio ist brod, sa istom posadom, i bilo mi je drago zbog toga), svi su se skupili na gornjoj palubi da sasluaju kapetanov govor na poetku puta. 62

Kapetan Kajzer-Bah stajao je na krmenoj palubi, gledajui blistavim oima okupljenu posadu. Priao je ogradi, samouvereno se smeei, i uhvatio se za dobro uglaanu ksilu. "Danas poinjemo svoje putovanje ka krajnostima ovog sveta, i ka razumevanju njegovog ivota. Klanjamo se, svi odreda, Jidermajeru, Bejkeru i ulagu, ali neemo ponavljati njihove greke. Imamo i dodatne godine pomorskog iskustva, bolji brod i, siguran sam, bolju posadu." Rairio je noge, premetajui se sa jedne na drugu, sklopio dlanove i pognuo glavu. I posada je uinila tako. "Verujemo u linije koje su ucrtale Zvezda i Sudbina, da su svi nai svetovi upredeni u jedno ue, da je svaka nit mukarac ili ena, i da svi zajedno vuemo u slavu dobro proivljenog ivota. U ime Zvezde, Sudbine i Daha, prosvetljeni Logosom, podstaknuti primerom Dobrog oveka, neemo zakazati u naim dunostima, ni u divljim morima ni pod plamenim planinama." Produio je jedva ujnim glasom. "Ni kad se na rod okrene protiv nas." Kratko slegnuvi ramenima i ustro trljajui bradu, okrenuo se ka Rendalu. "Podesite sve tablice na brodsko vreme. Polazimo za petnaest minuta." Povremeni naleti povetarca konano su stigli u luku ojaani, ujedinjeni u stalni zapadni vetar brzine pet do sedam vorova. Daljina i brzina su se na moru, isto kao i na Zemlji, merili nautikim miljama i vorovima, ili nautikim miljama na sat. Za Lamarkiju, sa prenikom od 5931 kilometra, nautika milja iznosila je oko 1725 metara. Popeo sam se u vrze prednjeg i glavnog drveta sa najmlaim novajlijama - onima koji su proveli mesec ili manje na brodu, bilo ih je ukupno est - i dvoje mlaih mornara prve klase. Moja etvorolana skupina dobila je prednje jedro. Ostali su irili glavno jedro i glavni dolevrh. Potom smo podesili gorevrh i donje nadgalante, a zatim nas je troje - ukljuujui i mene - silo na palubu i polo napred da povijemo i podignemo spoljanju i unutranju tibu. Sa vetrom preko sredine - pod pravim uglom na brod - kapetan i prvi oficir slali su nas bez razmiljanja tamo i ovamo, da povuemo ovaj ili onaj podiga, i brod je poeo da se pokree, odvajajui se od doka u nizu cik-cak pokreta. Na doku su ene, deca, porodice i prijatelji - prilina masa od oko dvesta odoba - poeli da mau rukama, eirima ili maramicama, opet smireno i dostojanstveno, sa tek ponekim uzvikom. Ma koliko sveana bila prilika, ma koliko ogroman bio znaaj pohoda, graani Kalkute nisu pokazivali oseanja. Setio sam se venanja i sahrana na iku, meu ortodoksnim Naderitima - sa mnogo oseanja u svakim grudima; ali svetu se pokazuje samo smireno, odluno lice. Oduvek sam se nelagodno oseao zbog tog savladavanja. Kao mladi, pun snova o slavi i izazovima, uvek sam eleo topliji oprotaj od porodice i prijatelja. 'Obazrivi' je klizio glatko kao u snu prema sredini reke. Posada i na levoj i na desnoj palubi imala je pune ruke posla. Kapetan je stajao na pramcu sa jednom nogom na kosniku, razgledajui svaki metar vode pred nama. Pentrao sam se po konopima, bolnih miia, da podesim izguvano jedro. Za trenutak sam bacio pogled preko reke i silve, bolnih ruku, a tabani i prsti boleli su me kao da su slomljeni. Potom sam se brzo vratio dole; na palubi, oamuen od visine, vukao sam podigae sa svojom ekipom da bih podigao krstak na zadnjaku i osigurao ga na potrebnoj visini. Potom smo se svi ponovo pentrali. Voda se u delti irila nadaleko, zapljuskujui desetine crnih peanih ostrva. Obale su svetlucale kao dijamanti na barunu pod mlazevima svetlosti koja se probijala kroz guste oblake. Izbegavanje tamnijih pliaka i spletova renih puzavica zahtevalo je precizno manevrisanje. Posle jednog sata ugledali smo linije talasa na gustim spletovima puzavica, otvoreni kanal dubok etrdeset metara, a irok stotinu, a iza toga, sivoplavo i konano tamnosivo, Darvinovo more. Dok smo prolazili kroz boatnu, pa potom okeansku vodu, vazduh je zadobio otar miris. Kapetan Kajzer-Bah ostao je na pramcu, otrog nosa uperenog ka zapadu. Povetarac je ojaao na dvanaest vorova, i kretali smo se vrlo brzo. "Skratite jedra, ser Rendale", naredi kapetan. "Podignite glavne kurseve za dva stepena, prednje nadgalante dva stepena, i hajde da za sada oslobodimo i sklonimo vetrenjae. Upravite brod na istok-severoistok dok ne proemo tapove. Potom na istok." Visei u konopima, pomaui petolanoj skupini da podie i vezuje krajeve gornjeg nadgalanta na prednjem drvetu, osetio sam dodir nove vrste vetra i vazduha, i koa me je zasvrbela. Smea minerala u ovim vodama nije bila ista kao u morima Zemlje, nije liila na moju krv; manje natrijumove soli, vie kalijuma, vie rastvorenih silikata, ugljen-dioksida i kiseonika. Pa ipak, uprkos stalnom itanju mehuria kiseonilka u vodi, kao u sodi, ovo je svakako bio okean. Kasnije, kad je vetar jo ojaao, kapetan je naredio: "Spustite sva jedra sem glavnih i dolevrha. Kad se naemo na otvorenom moru, ii emo maksimalnom brzinom i draemo se podalje od obale." "Da, ser", odvrati Rendal i ponovo pozva novajlije. 63

Dvadeset milja i dva i po sata od delte, nestalo je pene kiseoninih mehuria. Oko kontinenata Lamarkije, i na mnogim velikim povrinama irom okeana, mikroskopski scioni iz morskih ekosa razlagali su vodu na vodonik i kiseonik. Redukujui metabolizam odabran je i ovde u vrlo ranoj fazi razvoja ivota, ba kao i na Zemlji - ali putevi i procesi ipak su bili potpuno drugaiji. Pred nama, rairene tano preko linije kursa kao debeli uspravni prsti, nalazile su se pet visokih, prljavosmeih kula pobodenih u more, svaka je bila visoka preko sto metara. Velika purpurna i crvena 'jedra' irila su se sa vrhova kula, oito tkivo za upijanje svetlosti, povrine moda i itav hektar. Sa mesta gde sam uhvatio nekoliko trenutaka odmora na vrhu, video sam da su kule proarane tunelima visine oveka. "tapovi. Banjanove palice za etnju", ree ankara, drei se jarbola. "Iz zone pet. Kapetan e ih dodirnuti za sreu, a onda idemo na istok." Brod je proao izmeu dva najjunija diva. Gledali smo talase kako narastaju i razbijaju se o njihove ogromne osnove, pljuskajui i udarajui o crvolike tunele. Mehurasta crna oblija, veliine kravlje glave, virila su iz nekih uih tunela, pokazujui po tri niza oiju koje su blistale na kasnom popodnevnom suncu to se probijalo kroz sve deblji sloj oblaka. ankara je imao neto da kae i o njima. "Sirene", povika kroz lepet jedara i hujanje vetra, dok smo visili sa konopa, vezujui drae jedra. "Stalno gledaju, sve. Gledaju nae brodove kako dolaze i odlaze. Uhode za svoju zonu. Njihovo telo..." Zadrao sam dah od naglog naleta vetra koji je pevao kroz upirae i obrnuo jedra, gotovo nas oborivi sa konopaca. "Vijugaju itavom unutranjou, kao crvi", nastavi on. "Tako su mi rekli. Nikad nisam istraivao rupe." "Misli da su inteligentne?" povikah. "Ma kakvi!" ree ankara. "Samo gledaju. Ko zna ta vide?" "Radite, nema labavo!" vikao je sa palube prvi oficir. Stotinu milja od Kalkute ponovo se javio zapadni vetar, duvajui petnaest, pa potom dvadeset vorova, gonei mono more ispod nonog neba pokrivenog slojem crnih oblaka. Spremili smo se za stalni vetar. Veera je za petu smenu bila hladna - Leo Frej je odluio da ne rizikuje paljenjem kuhinjske vatre na takvom vetru, i da ne troi akumulatore ringlama. Siao sam u menzu sa jo sedmoro iz ekipe na kraju smene, i seli smo da ukruenim prstima jedemo kau i voe, a glave su nam padale od potpune iscrljenosti. Poto su vetrenjae bile sklopljene, a brod na rezervnim akumulatorima, elektrine sijalice gorele su slabo i naizmenino, prvo tri sa jedne strane, pa tri sa druge, kao da menjaju smene. Bacale su dugake smee senke oko nas dok smo pokuavali da jedemo. Poto su jedra valjano uvrena, objavljena je straa za oluju, a ostatak posade povukao se da i sami veeraju. Rendal je stao na podijum ispred stolova i zazvonio malim zvonom. Podigle su se teke glave, vilice su hipnotisano vakale, a Rendal je objavio da e kapetan odrati kratko predavanje. Na podijum se popeo kapetan, drei se obema rukama za ogradu dok se brod valjao po talasima. "Svako vee", poeo je, "nameravam da produbljujem nae obrazovanje o ciljevima ovog pohoda, da govorim o prirodi ekosa, o njihovim dobrim strana i o eventualnim opasnostima..." Mnogi noviji lanovi posade - ukljuujui i mene - nisu se jo navikli na more, pogotovo ne na njegov miris. Trebalo je vremena da se ovek navikne na kombinaciju kretanja broda i okrepljujueg, ali u poetku i uznemirujueg mirisa morske pene na Lamarkiji. Jedan po jedan, stomaka punih hladnog testa kome se nije tu ostajalo, mornari-novajlije molili su kapetana za izvinjenje i izlazili, rasporeujui se du ograde na palubi. Izbrojao sam est dezertera dok se brod propinjao i valjao. Ni moj stomak nije mirovao dok je more postajalo sve nemirnije. Vazduh je poeo da se neobino osea, kao bajata pomoranda. "Da", ree kapetan, gledajui kako mu se publika smanjuje. "Da", ree ponovo, a onda odustade, odlaui govore za jutro. "On je zaista dobar kapetan", ree Algis Bas imisko. "Najbolji na Lamarkiji, kladim se. Pravi pomorac." Mista Iber poao je po drugu porciju testa i doneo je za sto, sijajui kao da je osvojio nagradu. "On je veoma dobar kapetan", sloio se dok je gladno gutao testo. "Samo je oduevljen, a ko tu moe da mu zameri?" Gledao sam ga kako jede i oseao da mi se utroba gri. 64

"Oooo", ree imisko. "Izgubili smo nekolicinu veeras, a, Mista?" "Malo", ree Iber. "Manje nego to sam oekivao." "Bie im dobro ve sutra. To je more", objasni imisko. "Ponekad ak i dobar mornar, ako provede due vreme na kopnu, oseti posledice mirisa mora, debelog penuavog mora." "Ti si dobro?" upita me Iber. "Nikad bolje", rekoh. Nisam hteo da iziem napolje. Nekada sam imao u telu opremu koja je mogla da savlada gotovo svaku situaciju, svaku muninu, svaku nelagodnost. Sada sam bukvalno ostao sam, sa golim i prirodnim telom koje mi je bilo nepoznato kao da je tue, kao da pripada potpunom strancu. Dani su odmicali, za mene potpuno novi. Vreme je dobilo novi oblik. Brod je postao svet za sebe; bilo mi je teko da zamislim ita drugo, pogotovo za vreme smene, kada je za jednim zadatkom sledio drugi u vrtoglavom redosledu. Stalan, iscrpljujui rad, danju i nou, veranje po konopima i grevito dranje za jedra tokom oluja i na nemirnom moru, gledanje zapenuanih talasa visokih koliko kursevi sa obe strane... vreme bonace, kada je 'Obazrivi' nepokretno plutao ili polako klizio napred, gonjen jednom vetrenjaom prikljuenom na rezervni akumulator. Gore u jedra, na vrhove ili u konope, savijati i odmotavati, postavljati metle da se omogui plovidba uz vetar, irenje novih jedara kad bi stara trebalo popraviti, okretanje vitla dizalice kada bi elektrini motori zakazali (to je najee bio sluaj). Podmazivanje drvea; najnie i najdeblje sastojalo se od tri noge katedralnog drveta, obmotane debelim gvozdenim prstenovima; izvlaenje debelih vlakna iz velikih kaca i uplitanje u uad; zatezanje konopa oputenih od upotrebe. Ribanje talasastih ara ksile na palubi kamenom plovucem, udisanje blagog mirisa deteline i belog luka; svakodnevno pranje svih povrina na palubi... Tek kad bih se izvrnuo na leaj, izgubljen u gotovo duhovnom stanju fizike izmodenosti, pomislio bih na nekadanji ivot, na ogromne komore unutar asteroida i na beskonanost Puta kao u snu. Nita mi se nije inilo stvarno. Pa ipak, oseao sam da se nisam ukorenio na Lamarkiji. inilo mi se da svi oko mene mudri, stari ankara, oputeni Iber, klovnovi Kisbeg i Ridjel, cinini, ali inteligentni imisko, irla sa svojim okruglim licem - mogu samo da me pogledaju i shvate da nisam stvaran. Samo ulne pojedinosti, minut za minutom, davali su mi vrstinu koju seanje nije moglo da podrije; okrepljujui miris naelektrisanog vazduha dok jedrimo ivicom budue oluje; visoki kumulusi koji narastaju u ogromne nakovnje nad ravnim, peanim prerijama i propalim breuljcima Samnerove Obale, purpur i plavetnilo jasnih zalazaka sunca iznad krme. Od stalnog struganja o konopce i ice, od pritiska vitla, od pletenja uadi, ake su mi se pretvorile u masu posekotina, ogrebotina i modrica, sve dok nisu poele da lie na krvave kande; ono to bi se na iku zacelilo za koji minut, ovde je zarastalo danima. Ipak su mi ake postepeno ogrubele, i vie se nisam trzao od pokreta koji bi mi, neiskusnom, jo pre nekoliko dana naneli bol. Saginjao sam se, hvatao, visio, vukao, premetao, uio kada da stenjem, a kada da psujem. Sunce je uglavnom blistalo i dobio sam boju blede okolade. Koa na rukama mi se perutala i gulila, pa sam sledio primer iskusnih mornara i namazao obraze i ruke gustim, tenim lizbusovim sokom zagrabljenim iz keramikih upova. Da bih smanjio sunev sjaj, premazao sam donje kapke crnim ruom finim prahom koji je padao sa svih drvenastih sciona u silvi na Liz. Kosa mi se pretvorila u kruti bun, jer izmeu povremenih pranja istom vodom stalno je bila natopljena slanom morskom penom. Iber mi je jednom dao depno ogledalo. Nisam prepoznao samog sebe: bele oi podcrtane crnim, tamna koa, upava kosa. Gusar. Otkako sam dobio svoj leaj, jedva da sam razgovarao sa Rendalom. Posle veere, kad bi vreme dozvoljavalo, kapetan nam je priao o Jidermajeru, Bejkeru i ulagu, i kako su posetili Martino ostrvo. Martino ostrvo veoma se razlikovalo od Elizabetine Zemlje. Vulkansko, izolovano od svakog drugog kopna hiljadama milja okeana, bujni ekos usred jalovog mora, to je bilo savreno mesto za nauku kapetana Kajzer-Baha. O veini ostrva uglavnom se malo znalo, a od dolaska Bejkera i ulaga prolo je ve deset godina. Sada je vrlo malo brodova plovilo izmeu Hsie i Elizabete ili Tasmana; posle Bejkera i ulaga niko vie nije proao ovuda. "Mi se bavimo osnovnom naukom", razlagao je kapetan, stojei pred tablom za predavanja, podiui i kaei na nju listove sa crteima ulagovih umetnika, kopijama fotografija Bejkerove kamere. 65

Gledao sam fotografije Martinih sciona, i ulagove crtee, sa rastuom nevericom. Zmije bez usta, drvee koje svakih nekoliko dana vadi korenje i gamie preko neravnog terena kao ogromni puevi; itave silve koje se sele sa kraja na kraj ostrva za nekoliko dana. Teko oklopljeni uvari koji se kotrljaju na desetinama vrstih krenjakih tokova pokretanih ustrim, siunim trepljama, u traganju za uljezima po obali, 'njukajui' ljude, ali ne obraajui mnogo panje na njih... Ko bi mogao da pojmi toliku raznovrsnost? Kapetan je ponekad iznosio svoje zamisli o organizaciji ekosa, o hijerarhiji, ali nije eleo da podrobno objanjava. "Sve je nesigurno", rekao je na kraju jednog predavanja, odgovarajui na pitanja istraivaa i posade. "Znamo neke stvari... ali ni izbliza dovoljno." A iza svega toga poivala je nedokazana teorija o sredinjim kraljicama ili majkama semena, moda stvorena iz ljudske potrebe za odgovorima pre nego na osnovu stvarnosti. Posle nekoliko dana potpuno sam se opustio i dozvolio sebi da se sasvim uklopim u posadu. Brzo sam nauio da potujem gotovo svakoga na brodu, kao i sam brod, koji sam u poetku potcenio. Na moru je pravio malo problema, koliko i bilo koji drugi brod nainjen od neodgovarajuih i primitivnih materijala. Samo atro, istraiva, i dalje nije ostavljao nikakav utisak na mene. Krupan, sa velikim, ali mlitavim miiima, nii od mene, sa deakim licem na velikoj glavi, bio je podloan brigama i oduevljavanju, sumnjama i poverenju, sve podjednako. Retko je razgovarao sa mnom, ali nikada nisam znao kako e se ponaati - sumnjiavo, ili e rei neto vedro i veselo. Ionako nikada nije rekao nita bitno. Redovno bi kazao ono to je oigledno, a onda bi mu zbog toga bilo neprijatno. Nisam mogao da procenim kakve su mu naune sposobnosti. Dok smo bili na moru, posada je potovala pravila prvog oficira u vezi sa seksom, ali bilo je flertovanja u velikoj koliini, i poeli su da se formiraju parovi na nain koji bi moda mogao da ukljuuje i seks. Mukarci su preuzimali enske poslove, a ene su ih negovale: iale su ih i vidale im manje rane. Neki mukarci su bukvalno krili povrede i uboje od atra, koji je vaio za brodskog lekara, i radije ih nasamo preputali prijateljicama u etiri oka. Brzo sam shvatio da su mnoge ene donele na brod naroite pakete lekova, slatkia i usoljenih grickalica i to su delile sa mukarcima koji su im se dopadali. irla Ap Nam, mornar prve klase sa okruglim licem, veinu svoje panje uvala je za mene, i bilo bi nepristojno, ak i prostaki, da je odbijem. Vremenom sam odluio da se i tu opustim. Bio sam mlad, a moje telo je kontrolisalo sopstvene reakcije bez uplitanja implanta. Protok vremena dopunjavao je tok mojih hormona, i shvatio sam, nemalo iznenaen, da je druenje telesna funkcija, regulisana dubokim nagonima. Veina nas na iku - a meu Geelima gotovo svi - ugradila je toliko slojeva svesne kontrole i prepravki da je izgledalo, iz ove nove perspektive, da smo moda izgubili svoju pravu, ivotinjsku prirodu. I to je bilo najvanije. Podigli smo se iznad svojih nagona i iznad grubog mlina istorije; dali smo ljudskom drutvu novi, mirniji izgled. Useljenici su imali i najbolje i najgore strane nepromenjene ljudske prirode. irla mi je isprva bila privlana, ali ne previe. Uskoro sam mogao zadobiti panju jo jedne ili dve ene, ali nisam ih ohrabrivao. irla je bila prijatna i umela je zanimljivo da razgovara. inilo mi se da ne uzima previe ozbiljno na flert, pa smo izbegavali tirade upozorenja Talije Raj Diem, koja je smatrala za svoju dunost da pazi kako mlae ene ne bi bile povreene, kao to je ona oito nekada bila, brodskim vezama, makar ove i ne bile ozbiljne. Uostalom, brod je bio dovoljno mali (a prvi oficir dovoljno na oprezu), tako da je bilo gotovo nemogue da se neko izdvoji nasamo. Rendal i prvi oficir esto su preputali muko-enske disciplinske probleme Taliji Raj Diem. Delom i zbog njene priljenosti, prvi oficir nije nikada ostvario poluglasne pretnje kako e zatvoriti suvie upadljive parove u odvojene elije na dnu broda. Na moje iznenaenje, Raj Diem lino je preuzela Kisbega i Ridjela. Soterio je rado prepustio dvoje problematine dece njoj na milost i nemilost. Raj Diem, Sonja ung, Seima Ap Mona i ostale ene-mornari prve klase dale su posadi konanu drutvenu strukturu - nalik na proirenu porodicu, sa Raj Diem kao zamenom za majku, i ankarom i Majsnerom kao zamenom za oeve. Kapetan je postao gospodar, kombinacija boga i profesora, i vie puta sam uo kako Raj Diem preti Kisbegu sasluanjem na drvetu - to jest, da e biti pozvan kod Kajzer-Baha zbog skoranjih prekraja. Kisbeg bi se uvek na to smirio. Putovali smo ve tri dana po otrom zapadnjaku, a onda smo skrenuli na jug-jugoistok, pribliivi se na milju istonom delu Samnerove Obale, mada smo i dalje jedrili dubokom vodom. Obala je bila toliko malo istraena i kartografisana da su hiljade milja duine, pune plitkih zaliva i okruene pustinjama i 66

brdima, nosile samo jedno ime: Samner, po Lenkovom drugom ekonomisti, Abi Samneru, koji je takoe osnovao Kalkutu. Struje ispod 'Obazrivog' bile su bogate i mrane, i u ono malo vremena koje sam mogao da odvojim stajao sam kraj ograde i zurio u bistru vodu. Kajzer-Bah konano je uspeo da navikne posadu na veernja predavanja, i u poslednje vreme se prialo o morskim scionima zone pet. Gledao sam ih kako plivaju tik ispod povrine: bili su krupni i riboliki, zvali su ih patlidan-ajkule, duine deset do petnaest metara, tamnoljubiaste sa belim tufnama, debele i trostrano simetrine, sa izraenom njukom, ali bez usta i za perajima u obliku noa koja su se protezala od njuke do uvijenog repa. Polako su se okretale u vodi dok su klizile ispod 'Obazrivog'. Takoe smo videli trakaste ribe, nalik na ogromne manice zakaene na more umotano za poklon, sa dugakim crvenim trakama koje su im lebdele sa peraja u obliku krila, petnaest i dvadeset metara dugake. Spletene mase puzavica debelih koliko ruka izgledale su vrste kao uad, ali razdvajale su se kao sapunica kad bi brod zaao u njih, i ponovo se stapale za nama. Oluja u dubini kopna izlomila je balonasto drvee, bliske srodnike lizbusa, ako je verovati Rendalu; treeg dana, jedan balon dolebdeo je nad desnu stranu broda, polako se okreui, naboran i napola izduvan. Dok sam gledao, savijajui uad i krpei trnom poderotinu na jedru, ribolika oblija veliine i oblika otprilike kao foke, samo crnosrebrne boje, poela su divlje da kidaju balon isturenim zubima, koje je kapetan nazvao razdirai, a potom su iskidane delie uvlaile u otvore du itavog tela. Kad sam bolje pogledao jednu koja se prbiliila brodu, video sam da nema ni glavu ni usta, nego samo iroka, veslasta peraja sa otrim belim kandama, a sa obe strane tela male otvore nalik na usta sa nebeski plavim tkivom unutra. Brzo su plivale i napred i nazad, obrui peraja pri okretu. Neki na brodu, ukljuujui i imiska i Ibera, verovali su da krastavac-ajkule i druge vee pseudoribe jedu sve to padne u vodu. ankara je verovao da one rade kao istai i da, zapravo, ne vare delove koje progutaju, nego ih nose do mesta na kojima se obrauju dalje. Prema kapetanu, otimanje izmeu ekosa bilo je vrlo retko izmeu Elizabetine Zemlje i Petena, ili bar sasvim formalno. "Oni gledaju, stalno uhode, alju lopove i uzorkovae, obino letee, ali isto i podzemne, ili plivajue, po rekama i okeanima. Granice izmeu zona jasno su oznaene, ali povremeno skupine pokretnih sciona prelaze u zbijenom poretku, zgrabe ta mogu od drvolikih ili zeljastih sciona, i vraaju se... Ne znamo zato. Moda zone moraju da izazivaju jedna drugu. Moda je to neka vrsta sporta..." irli je to liilo na ljubavne ujede, ali nisam mogao da utvrdim misli li to ozbiljno. 6. Kako se primicalo vee i kraj moje smene, poto je posao za taj dan bio gotov i brod podeen tako da jedri na sve jaem severnjaku, naslonio sam se na bonu ogradu oko sredine broda i zagledao se u obalu sa razdaljine od pet nautikih milja. Visoke litice u ovom delu istone Samnerove Obale bile su isprekidane jarugama u obliku slova 'U' koje kao da su nosile u more izlomljeno stenje, a sa drugog kraja su krivudavo zalazile u kopno. Zakljuio sam da su ih nekada stvorili gleeri. Ravnice i breuljke pokrivali su retki arboridi, a izmeu njih se prostirao barunasti tepih plavih i smeih fitida rasporeenih u neravnomerne hrpice, nalik na plesan na staroj breskvi. Sunce je dostiglo zenit pre etiri sata i sada se postojano sputalo ka zapadu, blago mi grejui lice i ruke, osvetljavajui vedro nebo do kobaltno plave boje, dok je iznad Elizabetine Zemlje bilo gotovo belo. Vazduh je mirisao meko i slatko, drugaije od bilo ega to sam dotad osetio, a okean je pevao svoje tene pesme, pljuskajui o korito broda metronomskim udarom talasa i utanjem malih vrtloga. Ostavljali smo za sobom brazdu belih krivina okruenu blistavom glatkoom koja je nestajala kad bi brod odmakao nekoliko milja. Rendal je doao do mene i naslonio se na ogradu, raspoloen za priu. "Jednu sednicu smo na moru", ree. "Prvi oficir i ja smo te posmatrali." Klimnuh glavom, ne znajui ta da kaem. "Rekao si mi da e brzo uiti, i tako je i bilo. Mogao bih da se zakunem da si ve plovio ranije." "itavog ivota sam sanjao o tome", rekoh. "Ti si najbolji novajlija na brodu, bolji ak i od imiska, a on je pristojan momak, mada ima otar jezik. Mogao bi da polae za mornara prve klase vrlo brzo, ako eli. Takoe sam primetio da prisustvuje kapetnaovim predavanjima bez obzira na to koliko si umoran." "Predavanja su fantastina." 67

"Da, pa, on je dobar kapetan, a moda je najbolji naunik na Lamarkiji... Ili je bar blizu Mansura Salapa. Putujemo zajedno po Tasmanu, Elizabeti i Kupovim ostrvima ve skoro deset godina, morem i kopnom." Pustio je da nekoliko minuta vlada tiina, a slatki vetar dovoljno ju je ispunjavao. "Zanima me tvoje lice, ser Olmi. Novajlije i mornari prve klase su mi poznati. Znam taj tip ljudi. Moram da procenjujem ljude, i mislim da to umem, ali tako mi Daha i Sudbine, tebe ne mogu da procenim." Pogledao je pravo u mene, nalaken na ogradu, prepletenih prstiju. "Zakleo bih se da si stariji nego to izgleda i da zna vie nego to kae." Podigao sam obrve kako bih pokazao da sam primio k znanju ove neoekivane primedbe. Prvo Larisa, pa Tomas, a sad Rendal. Izgleda da ovi ljudi zaas mogu da me prozru. "ta misli, kako si se uklopio u posadu?" upita on. "Ser?" "Ne bije se, ne svaa se, i svakako ne namerava da se bori za gornji leaj. Ti si smiren i skroman tip, ser Olmi." "Hvala, ser", rekoh. "Stekao sam prijatelje i primam savete. Verovatno me vole jer sluam." On se nasmeja. "Ali neto krije." "Ser?" "Pretpostavljam da tako deluje na duh kad ti je porodica prokazana. Dve godine u srcu Liz. Svedok divljanja." Odmahnuo je glavom, a onda saoseajno pucnuo jezimkom. "Nije lako vratiti se u zagrljaj drutva. Ono to hou da kaem, ser Olmi, jeste da kad stignemo u Dakartu i postaju Valas i ukrcamo Mansura Salapa i nae istraivae, bie mnogo posla koji zahteva vie od mornarskih vetina. Nedostajae nam pomonici koji ele da ue, sa otrim oima i otrim umom. Od trenutka kad smo sakupljali decu kod Kalkute, ostavio si utisak na mene. Posmatrau te narednih dana - nemoj da zbog toga bude nervozan - i poto proemo Dakartu, razmisliu da li da te predloim za istraivakog pomonika. Mislim da se razumemo." Klimnuo je glavom kao da pozdravlja obalu. "Volim ovaj deo", ree. "Tako se razlikuje od silve oko Kalkute." Kad se zavrila smena, irla i Talija Raj Diem sakupile su novajlije i mornare u krug. irla me je uhvatila pod ruku i povukla me tamo, a Majsner je doneo dva dugaka iana instrumenta, sa dva uporedna niza od po etiri strune razapete izmeu rezonantnih polulopti nainjenih od osuenih plodova fitida. To su bili kimbori koje su useljenici stvorili u prvim godinama po Prelasku. Majsner dade jedan Taliji, a drugi poe sam da timuje. Talija je prvo mrmljala, a onda je otpevala niz jasnih tonova u petotonskoj skali, a svi u krugu su joj se pridruili, prilagoavajui se njoj i instrumentima. Glasovi kao da su prosecali vetar. irla je obula papuu od ksile na bosu nogu, uzela Talijin kimbor i poela da daje otar ritam udarajui vrhom papue po palubi. Posada u krugu odmah je poela pesmu bez rei. Majsner je obezbedio jaku bas pratnju, zvuao je kao nadarena aba-krastaa. imisko je ustao, pruenih ruku, i poeo da peva falsetom. Osetio sam da se jeim; nikad nisam uo nita slino. Zvualo je primitivno, ali vrlo sloeno. Nisam imao pojma da su useljenici na Lamarkiji razvili toliko drugaiji stil muzike. imisko je pevao dug niz imena, poev od ljudi u krugu, a potom prelazei na sve egzotinija, sve dok se nisu pretvorila u besmislene rei. Drugi su prihvatili melodiju ubacujui rei koje su im se dopadale, i uskoro se dvanaest glasova preplitalo i stapalo, sve dok nije postalo suvie sloeno. Pesma se prekinula u optem smehu, a irla je vrhom papue pet puta lupila po palubi. Potom je sledila tiha balada, pevali su irla i Majsner, sa jasnim reima, o ljupkoj romansi izmeu mladia i kraljice Elizabetine zone. To je oito bila stara pesma i duboko je dirnula imiska i ostale. Majesnerove oi bile su pune suza dok je irla pevala o neizbenom kraju kraljiine ljubavi, i o samoubistvu mladia koji je skoio sa litice u dubine nenepoznate silve. Pevanje je potrajalo dva sata, prekidano otpijanjem iz kraga sa pivom od vlakana. Pred kraj se pridruio i Rendal, otpevavi pesmu koju je nauio od svoje majke, o deci to daju imena scionima koje sreu u tek naseljenoj silvi. Glas mu je bio teak, ali dobro modulisan; svi su lepo pevali. Na kraju je Leo Frej posluio sitne kolae. Kajzer-Bah je iziao iz svoje kabine, a Gusmao nedrueljubiva ena-stolar - takoe nam se pridruila, to je navelo Soterija na zdravicu u ast brodskih zanatlija. Potom su mornari nazdravili kapetanu i zapovedniku, a Rendal je nazdravio novajlijama, "koji se upravo navikavaju na lamarkijska mora." Potom je Kisbeg nazdravio Taliji Raj Diem, "koja mi je na poetku razbila glavu, i koja je dobri duh ovog broda!" Talija je bukvalno pocrvenela. 68

Zvezde su izvirile iza tankih oblaka. Strpao sam se u krevet, glave pune muzike. Brod je jedrio du golog, vetrom ibanog podbreja zvanog Rt Tuge. Tu je potonulo pet brodova, ree mi imisko. Kapetan je razgledao rt teleskopom, tragajui za aktivnostima sciona. Vetrovi i more danas su bili povoljni, pa smo bez problema obili oko rta. Pedeset milja junije odatle, na svega stotinak milja od Dakarte, kapetan je iziao na palubu, psujui i mlatarajui brodskom tablicom. "Odbijeni smo!" povikao je Rendalu i prvom oficiru. "Upravo sam razgovarao sa lukim disciplincem. Kau da su oko Magelanove obale primeeni razbojnici. Kau da razbojnici ele da se uunjaju u luku tokom noi i spale grad, i da e zarobiti svaki brod koji zateknu na moru. Nee primiti nijedan brod narednih dana... za sluaj da grad doe pod opsadu. Prokleti bili svi odreda... to naprosto nije isto!" Sluao sam ga sa vrha zadnjaka. Njih trojica poeli su da se savetuju, a pridruili su im se majstor za jedra, Majsner, i stariji mornari prve klase. Mene je zbunio srebrni odsjaj sa desne strane broda: pteridi, blistavi scioni u obliku bumeranga i sa dugakim resama, obruavali su se i leprali iznad plavih, penuavih talasa, zaranjajui krilima i resama u vodu, pljuskajui i udesno se izvlaei u dalji let, prema sledeem talasu. "Moemo da odjedrimo do postaje Valas", predloi Rendal, ali Kapetan nije pristajao. "ekaju nas dodatne zalihe i jo dvoje istraivaa", ree on. "Proklet bio ako pustim da me gomila upanienih inovnika sprei da uem u luku!" Pljesnuo je rukama, crven u licu i kiljei od besa. Potom, kao kad oluja proe, kapetanovo lice se smirilo. Naterao je sebe da spusti ruke. "Ipak, ne bih voleo da naletim na neki Bejsov brod u ovom trenutku - u bilo kom trenutku." Njegov bes postepeno se usmeravao i postajao svrhovit; klimnuo je glavom i iskezio se. "Da, pa da", ree. Razgovor se nastavio tiim glasovima, svi su se nagnuli jedni prema drugima, a onda su se vratili u kapetanove odaje. Prvi oficir, Soterio, iziao je na palubu da zameni zapovednika i mrano je odmeravao novajlije i mlae mornare. Ja sam sa trojicom novajlija siao niz konope do palube, ekajui nova nareenja. "Znate ta to znai, zar ne?" uzviknu Iber, putajui da kraj ueta tresne o palubu. irla ga glasno pljesnu po ramenu i ree mu da spusti glas. "Prijavili smo se za godine na moru", ree mu. "Nemoj dizati dreku zbog nekoliko dana na kopnu." "Ma, nije zbog toga", gunao je Iber, namotavajui debelo ue. "Pa zbog ega onda?" upita irla. "Najbolje prokleto pozorite na Lamarkiji", ree Iber, udaljavajui se. "I sad ga nikada neu videti." imisko se nasloni na rezervno jedro. "Iber voli pozorite", ree. "ivo pozorite. Dakarta je po tome uvena." "Znam", ljutnu se irla. "Kakva deca." Uto se pojavi zapovednik i poe da se savetuje sa prvim oficirom. "Sputaj jedra!" povika Soterio. "Usidriemo se u crvenim vodama kod Slovenske kaldere." "Kapetan e ih nadekati", ree imisko sa prizvukom zadovoljstva. "Ne vidim zato su se gradovi tako uzrujali." "Nisi nikada bio u napadnutom gradu", ree Kisbeg. "A jesi li ti?" upita imisko, pentrajui se po konopima na ponovljeno zapovednikovo nareenje. "Ne", ree Kisbeg. "Ali ujem da je Olmi bio..." Pridruio sam se novajlijama. "Crvene vode", jeao je imisko, visei naglavce sa konopa ispod gorevrha. "Meni to mirie na kanalizaciju." Brod je plovio pod vetrom sleva. Brzo smo zaobili planinu koja kao da se spustila u more, pokrivena slojevima crvenih i purpurnih pruga, kao da su joj obrisi oslikani na drevnoj topolokoj karti. Planina, koja se sa mora videla i sa pedeset milja, bila je na jugozapadnom delu oteena ogromnim kraterom koji je izgledao kao pun guste, blago ustalasane kose: sa visoke, nazubljene ivice kratera dizali su se oblaci. Nisam imao vremena da podrobno prouim prizor. Kapetan je opet bio na palubi, a kraj njega i Fren, navigator, i upravljali su brod kroz uzane prolaze izmeu debelih puzavica i grebena. More se kovitlalo i naprosto vuklo ve na desetak metara od puta kojim je prolazio brod. Puzavice su se podizale iznad talasa i irile velike lepeze i blistavo crvene latice, iroke po dvadeset i trideset metara, nalik na ogromne lokvanje. Posada ih je nazivala 'dvorsko cvee'. 69

"Ako se razbijemo, plivajte ka dvorskom cveu. Unutra ima slatke vode", povika ankara preko palube dok smo se pentrali po jedrima. "Ovaj brod se nee razbiti", gunao je Soterio, ali nervozno je gledao u vodu. Proli smo grebene. Smena na levoj strani jurila je po palubi na otra nareenja prvog oficira. Stalni vetar konano je oslabio i pretvorio se u povremene nalete lakog povetarca, ostavljajui mirnu vodu. U vazduhu je poeo da se osea nakiseli miris; ak ni vetar ga nije ublaavao. Voda oko broda izgledala je mirnija. Pola smo plutali, pola jedrili u popodnevnu senku planine. Iskoristio sam trenutak predaha i poeo duboko da udiem lako namirisani vazduh. "Nadii se dok moe", dobaci mi zapovednik sa krme. "Zaudarae kao ustajali lonac." Uskoro je postalo jasno da je planina samo mlaa sestra, parazit na boku masiva Slovenske kaldere. Kaldera se nalazila kilometar nie od planine, ali imala je preko osam kilometara u preniku. Istoni obod uruio se pre vie stolea i unutranjost je zauzeo okean. Prolazili smo kroz oblake koji su se sputali sa vie, mlae sestre, planine Paskal, i more je u senkama dobilo purpurni preliv. to smo dalje zalazili u ogromni krater, voda je postajala sve crvenija, a miris vodonik-sulfida sve jai, sve dok nisam ugledao pred nama vrstu masu neega nalik na plamen; zauzimalo je zapadni kraj prirodne luke. Vazduh je sada zaista smrdeo, a crvene pahulje plutale su na talasima kao kapljice prolivene boje. Na manje od sto metara od zapadnog zida kaldere, 'Obazrivi' je bacio morsko sidro; dubina je bila manja od trista metara. Pomagao sam posadi kod savijanja jedara, a onda smo se svi spustili na palubu, na nareenje prvog oficira, i postrojili se. Pred nas su stali kapetan i Rendal. Pridruio im se i atro. Rendal je istupio. "Treba mi dvanaest pomonika za izlazak na obalu. Kapetan predlae da se iskrcamo i izvrimo osmatranja, da iskoristimo vreme dok ne budemo uspeli da uemo u Dakartu. Ne verujem da e drugi brodovi zalaziti ovamo - nije lako ni ui ni izii, a i gadno smrdi. Kapetan je ve bio ovde, kao i ja; opasnosti su minimalne, dogod smo oprezni. Idemo, naravno, i ser atro i ja. Ima li dobrovoljaca?" Podigao sam ruku. Iber se kraj mene mrtio. "To je vrlo neprijatno mesto", apnu imisko sa druge strane. irla, tri mesta dalje u istom redu, takoe se javila, i ankara. Iskezivi se na mene tako da ga zapovednik i kapetan ne vide, istupio je imisko, a za njim Iber. Kapetan je za nekoliko sekundi imao spisak. Kisbegu i Ridjelu kao da je laknulo. Dva amca provlaila su se kroz crvenkaste i smrdljive vode; osim kapetana, Rendala i atra, svi su se smenjivali za veslima. Izmeu zaveslaja sam primetio da crvene pahulje nisu samo komadii pigmenta. Lebdele su povrh talasa pasivno kao meduze - ali su ovi scioni boje krvi bili pljosnati i oivieni sitnim trepljama, i one su ih nekako usmeravale i drale odvojene od ostalih. Kapetan nas je poveo ka pukotini otvorenoj u zapadnom zidu pre vie hiljada godina, kroz koju je sada tekao tanak mlaz vode, ostavljajui bele i ute tragove po crnim i smeim stenama. amce smo ostavili na stenju kraj male, neravne, kamenite obale, i svi smo se iskrcali, osim imiska i Ibera koji su ostavljeni kao straa. Morska voda inila mi se gruba izmeu prstiju, i talasala mi se oko pojasa uz neprijatno peckanje. im smo izili na obalu, Rendal nam dade posudicu belog praha da ga pospemo po odei i koi. "Natrijum bikarbonat", objasnio je. "Voda je ovde blago kisela, i najbolje je neutralisati je dok ste jo vlani." To smo obavili za nekoliko minuta. Odea nam se jo pomalo puila kad smo obrazovali kolonu, sa kapetanom i zapovednikom na elu, i poli uzbrdo. Kamen je svuda unaokolo bio prekriven bokorima sumpornih kristala. Nije se video nikakav trag ivota; vazduh je zaudarao, i disanje je postajalo neprijatno. "Drite se, momci", ree kapetan. "Potrajae samo nekoliko sati." Njegova vedrina nije bila zarazna. Oseao sam da me oi peku, a da mi plua gore. irla mi je prila s lea i ohrabrujue se nasmeila. "Nije gore od klozeta na brodu", teila me je. Kolona se polako popela na glavni masiv vulkana. Ovde se prostrana, crna ravnica od lave, izlomljene u komade, meala sa glatkim potocima nekada rastopljenih stena. Otvorene jame izbacivale su paru i oblake utog praha. Vetar je nosio oblake dalje od nas, ali brinuo sam se da emo se poguiti ukoliko pomeni pravac. Rendal i Kajzer-Bah popeli su se na vrh grebena i poeli da dvogledima razgledaju teren. Ostatak posade je posedao, ukljuujui i mene, da se nadiemo izmeu naleta sumpornog gasa. irla je kaljala u ruke i brisala oi krpicom. 70

ankara, uvek smiren, podigao je jednu nogu na kamen na kom je sedeo i prepleo prste preko kolena. "Nemoj trljati oi", rekao je irli. "Nee ti pomoi; samo e te boleti." "Bio si ve ovde?" upita ona. "Bio sam blizu vulkana, na zapadu. Zanimljiva mesta. Tamo gde sam iveo, jedini pokretni scioni koji opstaju blizu vulkana su dimni psi", objasnio je. "Kako izgledaju?" upita jedan novajlija, krupan, vedar momak po imenu am. Preko lica je drao maramicu. "Veliine malog deteta. Blistavo crveni, kao i sve drugo tamo. Dugaki su, imaju est ili sedam nogu - zadnje su velike, za skakanje - pokriveni krznom, sa tri ili etiri oka na zadnjoj strani 'glave'. Skupljaju dimno voe - biljne scione koji rastu u blizini dimnih ispusta. Vrlo siromano - samo psi i voe." "Zato se polovina ivotinja zove 'psi'?" upita imisko. "Nikad nisam ni video psa." ankara se na to zagleda u mene, jer sedeo sam preko puta na kamenoj gromadi prekrivenoj utim i belim naslagama. Svi smo zadrali dah kad je oblak sumpornog smrada priao neprijatno blizu. "U mojoj porodici svi su bili intelektualci", ree on. "Ovde nema dovoljno tranje za misliocima, a kamoli za istraivaima. Zato radimo gde stignemo. Isto verovatno vai i za tebe." "Hm", rekoh, podraavajui to sam bolje umeo nemarni ton imiska i Kisbega. "Lii mi na oveka koji luta daleko od svoje porodice. Odavno sam reio da prouavam i ljude oko sebe. Do kraja putovanja u poznavati svakog iz posade bolje nego to znaju sami sebe." Obrazi obliveni suzama, stalno mirkanje i stoiko dranje davali su mu udan izgled, nalik na neki lik Luisa Kerola. "Voleo bih da se kapetan vrati", ree on. Rendal, atro i Kajzer-Bah nestali su sa vidika, preavi na drugu stranu grebena. Prvo se pojavila zapovednikova glava, i on se brzo uzvera na greben, maui da privue nau panju. "Ovamo gore!" povika. "Ponesite opremu." Ustali smo bez imalo oduevljenja i uprtili torbe i kutije. Poao sam za irlom i amom; za mnom je iao ankara, a za njim Iber i imisko. Provlaili smo se izmeu komada lave i otvora iz kojih se izvijao zlokobni uti dim da bismo se pridruili Rendalu. Iza njega su kapetan i atro stajali u malom udubljenju koje se irilo ka istoku u prostraniju dolinu. "Jo su tu!" povika kapetan. "Ba kao to sam zapamtio!" Dolina pred nama bila je puna krupnih, jarkocrvenih sciona u obliku upa; najvei su imali osam do deset metara irine i dvadeset visine. Pomaljali su se iz tla, uglavnom uspravno, nalik na zdepaste kegle zabodene u crni pesak. Poli smo za Rendalom, atrom i kapetanom izmeu crvenih kegli, dublje u malu dolinu. Smrdljiva uta tenost izbijala je iz pukotina na bokovima kegli, nalik na sumporni med, i slivala se u barice koje su nam se lepile za noge. "To je najjednostavnija zabeleena podzona", objanjavao je Kajzer-Bah, hitajui napred, gurajui i lupkajui crvena oblija kraj kojih je prolaizo, kao raspoloeni Samson. "Ovde je Jidermajer razradio svoju konanu teoriju. Danas je tano dvadeset etiri godine kako je izvestio Lenka o teoriji. Datum koji vredi proslaviti." Rendal se trudio da odlepi cipelu od izuzetno tvrdoglave bare blata. Kegle su postajale sve vie kako smo se bliili sreditu doline; sada su bacale prilinu senku. Izmeu krupnih crvenih sciona lebdela je uta magla. "Moete li da objasnite ovo, ser atro?" doviknu kapetan preko ramena. "itao sam o ovom u vaim knjigama, ser." "Naravno. Ali moje knjige ne pruaju objanjenje tajne. eli li neko da pokua? Ser Rendale... ankara..." Kapetan se zaustavio i pogledao nas sa avolskim, gotovo krvolonim osmehom. "Ser Olmi?" "Ah, Olmi", promrmlja atro, zabivi ruke u depove i okrenuvi se kao da mu je strano dosadno. "Tako je dobar u teoriji." "Nisam jo dovoljno video, ser", odvratih. Pitanje je ostalo bez odgovora dok smo se dalje probijali preko debelih, sabljastih korenova koji su se polako pokretali, prskajui nam noge utom tenou. irla me je sustigla. "Uskoro e pomagati kapetanu da dere scione i Rendalu da im aka utrobu", promrmljala je. "Nedostajae nam kada diplomira, ser Olmi!" Podmeljivo mi je salutirala. Video sam da se prbiliavamo istini izmeu kegli, sa baricom mirne vode usred doline. Popeli smo se na uzvienje od slojevite lave, nad utu tenost koja je tiho kljuala. 71

Svuda oko jezerca, naslage su stvarale nepravilan zid koji je uglavnom titio tenost od sabljastih korenova. Na tri mesta du zida, u pukotinama su se nalazile purpurne i crne stome proarane crvenim, isputajui u jezerce utu tenost. Zagledao sam se u staklastu povrinu vode. U dubini su se videli slojevi crvenih i utih minerala. Tamo gde se voda sretala sa utim blatom iz stoma irile su se masne mrlje, stvarajui male duge gde god ih je obasjalo sunce kroz pukotine izmeu okolnih kegli. Oseao sam se vrlo neprijatno, i to ne samo zbog smrada. "Zagonetka ni u kom sluaju nije potpuna", priznao je kapetan. "Ovde teki uslovi ivota zahtevaju jednostavnost ekosa. Ovde nema evolucione raznolikosti, ogromnog protoka vremena, nedostatka brige za potomstvo, to je obeleje naeg evolucionog razvoja. Ovde ima energije, ima hranljivih materija, ali klju je u specijalizaciji. A evo uda - ovi scioni, kegle, ne pripadaju nijednom ekosu. Oni ine podzonu, svoju sopstvenu, povezanu i zavisnu i od Petenove i od Elizabetine... A uskoro emo, ako budemo imali sree, videti ono to je video Jidermajer. To se deava svakog dana, ak i po najgorem vremenu." Kapetan nam je naloio da spustimo torbe i kutije na uzviicu, iznad utog blata. "Kako je to ljudski", mrmljao je kapetan, vadei iz jedne kutije staklene teglice i metalnu cev. "Zone su istinski drutvene. Ali su i posebne jedinke. Mi se brinemo za svoje ruke i noge, kao i za svoju decu - pazimo na svoje prijatleje i susede. Ekosi oseaju slinu brigu za svoje scione. Sada emo ekati nekoliko minuta. Desie se neto zanimljivo." Iznenadilo me je koliko su tu re, zanimljivo, slino izgovarali i Kajzer-Bah i otvara kapija, Raj Ornis. Za kapetana je - ak i vie nego za Rendala - ivot bio stalni niz zagonetki koje treba razreiti i na kraju povezati. Okruivala nas je priguena tiina, ulo se samo hujanje vetra kroz neobine kolonade, moje disanje kroz bolno grlo, ukanje, apat i stenjanje dok smo pomagali kapetanu da uzme uzorke blata i vode. Kapetan je napunio dve teglice i razgledao ih je sa neizmernim zadovoljstvom kad se sa drugog kraja doline zaulo zujanje. Kapetan i atro smesta su izvukli male kamere i tronoce, postavivi ih u crni pesak i blato. "Pele, reklo bi se, dolaze da pokupe med sa ovih ogromnih cvetova", ree kapetan, sijajui od oduevljenja. "Moda to i nije toliko pogreno." Sa zanimanjem sam oslukivao zujanje. Ako su to pele, onda su veoma velike. Svi smo zurili u nebo iznad velikih crvenih kegli. Oblak isparenja iznad kratera se premestio i sad je iao pravo preko nas, noen neravnomernim vetrom u izukrtanim slojevima nalik na miie ribe. Oblak je zaklonio sunce, pokrivi dolinu i scione u njoj hladnim polusvetlom. Smrad je sada bio gotovo nepodnoljiv. atro se nagnuo nad jezerce, uronio debelu metalnu pipetu i izvukao uzorak minerala sa dna. "Evo ih", ree kapetan. "eteoci. Najprokletije stvari koje ste ikada videli." Zujanje se pretvorilo u visoko, talasavo brujanje, kao da stotine dece lupaju drvenim tapiima. Tri upava crna tanjira, nalik na pljosnate bube, pojavila su se nad jezercem i ostala tu da lebde. Svaki je imao oko metar u preniku, dva dugaka, tanka uda na prednjem kraju i neku vrstu repa pozadi, koji se njihao nekoliko centimetara u stranu pri svakom podeavanju poloaja. Jedan se spustio do najvie kegle na ivici jezera i podigao se, udovima navie, oputenog repa. Crvena povrina kegle naglo se rascepila i otvorila pet dubokih uporednih pukotina - stoma. Tanjir je zavukao oba uda u najviu stomu i spustio se, a zujanje se pretvorilo u povremeno kljocanje. Ostala dva tanjira isto su se tako namestila kod drugih kegli. Okruio nas je zvuk kljocanja, a vazduh se ispunio finim kapljicama ute, smrdljive, sumporne rose koja nam se lepila na lice, ruke i odeu. "udesno!" uzviknu kapetan. atro je brzo snimao, podeavajui tronoce. Podigao sam torbu sa instrumentima da zatitim lice od kapi. Virei ispod torbe, pokuavao sam da vidim kako tanjiri lete kad nemaju vidljiva krila, i uoio sam prednju ivicu jednog od njih. Osam ili devet pravougaonih otvora brzo se otvaralo i zatvaralo, stvarajui zvuk zujanja i kljocanja. Negde unutar pljosnatog tela, bube-tanjiri uvlaile su vazduh i izbacivale ga pozadi. "To su diriabli", rekoh u trenutku otkrovenja. "Vrlo dobro!" ree kapetan. "Svako od nas bi mogao da ih podigne kao perce. A nisu doli samo da sisaju ono to im treba - oni hrane kegle. Ispunjenje uzajamnih potreba, izmeu podzone i najmanje dve zone!" 72

Preko doline pristizale su desetine novih tanjira, noene stalnim zapadnim vetrom. Dok su lebdeli, veto se premetajui tamo-amo, njihovi srodnici, postavljeni na kegle, iznenada su odskoili, preli u let i ubrzo nestali. Kegle iji je sadraj bio ponjeven polako su se povlaile, ostavljajui drugim keglama mesto da dou do jezerca. "Pretpostavljamo da lete u neku unutranjnu oblast, moda do majke semena, da tamo ispuste tovar", vikao je kapetan kroz zujanje. "Nikada nismo pratili njihovu putanju. Oduvek sam eznuo za dobrim avionom ili helikopterom da bih ih pratio. Moda bismo nali nau prvu kraljicu!" Magla od pare sada je ispunila dolinu gotovo nepodnoljivim smradom. Svi su poeli da grevito kalju. atro je dograbio svoju kameru i poeo da se povlai. "U redu, dovoljno je", povika Rendal, terajui dim rukama. Kapetan je oklevao, rekao je neto u smislu da bi saekao sledei dolazak, ali isparenja su postala uasno gusta. Na kraju se sloio, kaljui. Pokupili smo torbe i poli to smo bre mogli nazad ka kalderi i moru. 7. Nisam mogao da zaspim; leao sam poboke na svom leaju na 'Obazrivom', sa rukama pod glavom, i oslukivao neprekidnu buku sa kopna. Dopunjavala ju je duboka tutnjava, a preko nje su se uli visoki krici. Podigli smo sidro rano uvee i odjedrili nekoliko milja na jugoistok, dalje od nesigurnih voda u senci planine Paskal. Tu smo ponovo bacili sidro, u mirnijem delu okeana na milju od ivice potopljene kaldere. Kapetan je bio suvie umoran ak i za svoje uobiajeno veernje predavanje. Ako su mu plua bila zgrena i bolna kao moja, svakako nije mogao da govori. Ovde je bar vazduh bio slai. Uzeo sam Nkvanovu tablicu i preleteo do poslednjeg dela u dnevniku koji sam proitao. Blagi sjaj ekrana tablice ispunio je lanom meseinom moj odeljak leaja zaklonjen zavesama. Prelazak 29, 125 Preiveli smo ovoliko dugo, toliko nesrea, i tek smo poeli da oseamo pouzdanje, a sada se pravila menjaju i sve to smo nauili moe ostati beskorisno. Nedeljama se prialo, meu lutalicama i po malim selima na jugu Liz i oko Tera Nove, da se neto deava izmeu Liz i Kalderove Zone, gde ivi tako malo nas. Poveao se broj lopova izmeu zona, ako je verovati sakupljaima na jezeru Mareotis, a i samo jezero je du itave istone obale promenilo boju iz plave u narandastu. Jue se poslanstvo Lenkovih ministara - dva mukarca i jedna ena - vratilo sa Mareotisa i zaustavilo ovde da prenoi. Poao sam u pristanite sa Johanom Raj Prezbi i susreo ih dok su se uspinjali stazom. Izgledali su umorno i obeshrabreno, i u prvi mah su odbili da odgovaraju na pitanja. Johana ih je pozvala u trpezariju i dali smo im kasnu, hladnu veeru. Dok su jeli, kao da su postajali sve mraniji. Pokuao sam da izvuem od njih vesti. Bili su uporni u nastojanju da ne kau nita, a to nas je naljutilo. "Trebalo bi da znamo ako je neto vano, da imamo vremena da se pripremimo", zahtevao sam. "uvanje tajni nikome ne koristi." enine su oi bile pune suza, ali niko nije hteo da pria. "Uskoro e se saznati", rekla je. Zahvalili su nam se na veeri i otili su rano ujutro. Uhvaene su radio-poruke iz Atine i Dakarte, uglavnom ifrovane Lenkovom ifrom, ali neke su bile i otvorene. Kriza se postepeno otkriva. Odasvud pomalo, sklapamo grubu sliku nesree - ne ba prave nesree, nego ogromne promene, koja e nam moda doneti propast - ali, zapravo, nemamo prave rei da opiemo to to se deava. Prelazak 29, 128 Redhil i evkoti pozvali su me da ih pratim do Mareotisa. evkoti je postao seoski agro otkako je zimus umro ser Murai. Uz blagoslov majora Prezbija, poi emo uzvodno da ispitamo stanje oko Mareotisa, u nadi da sami vidimo kakvi se problemi spremaju. Prestali smo da oekujemo da emo to saznati od Atine na vreme da pripremimo Meseinu za ono to nas eka, ta god to bilo. Prelazak 29, 134 73

itav dan na Mareotisu. Uz pomalo opasnosti, izbili smo u graninu zonu i videli udesne, uasne stvari. Linija primirja - belo, mrtvo tlo izmeu dva ekosa - preplavljena je scionima koji pripremaju tlo, ukljuujui i one koje ja nazivam ratari i koji su odreda bili do sada neprimeeni ili novi. To su masivna i gruba oblija nekih osam metara duine i pet visine, nalik na paukove sa tokovima, koji se sistematski kotrljaju i puze... itao sam o scionima na tokovima, ali sve do sada nisam pomislio koliko su takva stvorenja u osnovi neverovatna. Uz malo unakrsnog pretraivanja, naao sam odlomak iz Redhilove enciklopedije o scionima sa tokovima: Scioni sa tokovima izmiu svim praktinim objanjenima zasnovanim na zemaljskoj biologiji. Ipak, ne smemo zaboraviti da scioni najverovatnije nisu stvoreni od semena sa sopstvenim genetskim uputstvima, nego su sklopljeni u biolokim fabrikama. Tokovi i stvorenja koja ih nose moda nisu nainjeni odjednom i zajedno, nego u razliito vreme i odvojeno. Teko je zamisliti stvorenje kome mogu da izrastu tokovi i koje moe da se stara o njima. Tokovi bi se ak mogli smatrati posebnim scionima, ili tvorevinama od organskog materijala, samo ne vie ivog. Posmatranja u Zoni Kandinski na Tasmanu ukazuju na to da scioni sa tokovima mogu i sami da stvore sebi tokove od recikliranog, sabijenog tkiva arborida ili fitida, i da njima zamene ili poprave svoje istroene tokove... Vratio sam se Nkvanovom dnevniku: ...rijui tlo i pripremajui ga za zauzimanje. Meu njima je jurcalo mnotvo lopova i branitelja, od kojih su neki ve primeivani u silvi - mada retko - a drugi nikada pre nisu bili primeeni. Lopovi i branitelji rade ono to su oduvek radili, ali u stepenu do sada nezabeleenom. Branitelji zmije i zglavkari, prozirni petonogi pseudo-medvedi sa blistavim, staklastim, sabljastim zubima na prednjoj i zadnjoj strani prednjih udova - stoje iza stare linije primirja i grabe i unitavaju scione koji prelaze sa druge strane. Ali prelazi sve vie i vie sciona, i branitelji su brojno nadjaani. Videli smo izmodene branitelje kako sede u izmenjenoj silvi kao iscrpljeni ratnici, trzajui se i prosipajui tenost iz pokidanih zglobova - a svuda oko njih prolaze strani scioni, kao da su oduevljeni novom slobodom. Silva sa obe strane puna je mrtvih sciona. Izgleda da se ovde rat kombinuje sa orgijom. Prelazak 29, 136 Ponestaje nam hrane, i rizikujemo da pomremo od gladi pre nego to se vratimo u Meseinu. Ipak ostajemo. Pokolj je dostigao takve razmere da ne moemo ni da zamislimo ishod. Da li su se ekosi upustili u borbu na ivot i smrt? Da li je jedna kraljica ili majka semena uvreena ponaanjem svoje susetke, pa je objavila unitenje koje neizbeno mora postati uzajamno? evkoti se plai - a njegovi strahovi lako prelaze na nas, gladne i uasnute - da e biti uniteni svi do sada otkriveni scioni iz Liz koje smo mogli da korisitmo za hranu ili sirovine, i da emo ostati sa vrlo ogranienim izvorima hrane. Prelazak 29, 137 Stigli su novi oblici nosaa koji odnose mrtve i umirue scione. Nekada plodni delovi tla kraj granice primirja i oko Mareotisa sada su ogoljeni, ili pokriveni tunim ostacima sciona, koji, naravno, nee propasti. Ruiasti crvi roje se po mnogim Lizinim gubicima, gutajui najvei deo ostataka, ali onda i ti crvi umiru i ostaju po tlu... Proces se nikako ne zavrava, i moemo da vidimo samo beskrajne hektare unitenja i propasti. Prelazak 29, 139 Poeli smo i samo da sakupljamo mrtve scione. Preko malog radija bili smo u vezi sa Meseinom: unitenje se odvija i tamo. Seljani su uasnuti. Bukvalno smo se borili protiv nosaa i branitelja, pokuavajui da im preotmemo jestive scione, ali leinari veliine mrava ulaze u nae kutije i vade sve to potie od sciona, ma koliko bilo obraeno. Ovo je veliko ienje, i moraju da nestanu svi stari oblici. 74

Razboleo sam se pokuavjaui da vaem ostatke sciona koje smo sakupili kao uzorke. Sreom, nisam pojeo nita to bi mi ozbiljno nakodilo, i brzo sam se oporavio. evkoti je imao manje sree, i unutranjost usta i desni sada su mu prekriveni plikovima i vise u krpama. Kao da sve poinjemo ispoetka, na novoj Lamarkiji, sa novim izazovima. Poinju da stiu manji nosai, puni malih, nepokretnih sciona iji konani oblik moe samo da se nagaa. evkoti, ak i u stranim mukama, otkrio je mlade arboride i prepoznao u njima kombinaciju elemenata Lizinih i Kalderovih drvenastih sciona. On veruje da je u ovom sukobu Liz ipak nadvladala; vidimo mnogo novih sciona koji deluju poznato, mada sa dosta izmena. Prelazak 29, 141 Moramo se vratiti u Meseinu da podelimo sudbinu sa svojim susedima. Ne moemo da jedemo ni najpoznatije nove scione koji brzo rastu i popunjavaju silvu. Ako ostanemo, umreemo za nekoliko dana. Granica je izbrisana. Zona jedan i zona dva su se, izgleda, spojile. Iz Meseine smo preko radija uli kako atinski naunici veruju da je ovo neka vrsta seksualnog ina. Opisuju ovaj dogaaj kao seksanje i pretapanje. Nae njive u Meseini izgazili su lutajui scioni, a unitili su nam i vonjake. Oteene su i zgrade u samom selu. Mislim da bi ovo mogao da bude kraj, osim ako nekako ne premestimo sve stanovnike Elizabetine Zemlje na Tasman. Ali to bi bilo nemogue. Iskljuio sam tablicu i sedeo nekoliko minuta u tami, razmiljajui o uasima i tekoama kroz koje je proao Lenkov narod. Znao sam u grubim crtama kakav je bio ishod seksanja izmeu Liz i Kaldera. Niko nije potpuno objasnio sve to se desilo, ali Kalder vie nije postojao, a Liz se izmenila zauvek. Zatvorio sam tablicu uz oseanje koje nisam do sada iskusio u svom kratkom i neodgovarajuem ivotu: neto nalik na strahopotovanje. Telo na doku pripadalo je snanom i iskusnom oveku, u mnogo emu boljem od mene. A bio je nemilosrdno ubijen. Nisam mogao sve to da primim. Um mi je postao prepun i bio sam napola bolestan od tuge i zbunjenosti. Ali preiveli su. Bez moje pomoi, bez pomoi Heksamona, Lenkov narod je preiveo i vratio se nekoj vrsti blagostanja. Uinilo mi se da u konano zaspati. Lebdeo sam u tamnom, oblanom ponoru, gde mi nije bilo udobno, ali mi nije ni bilo stalo do udobnosti, misli su se pojavljivale i nestajale iz svesti, koja se pretapala u neto dublje i osnovnije. Godinama nisam spavao, i to oseanje vie me je nerviralo od zvukova sa obale, pa ak i od onoga to sam upravo proitao u Nkvanovom dnevniku. uo sam u blizini kuckanje, i za trenutak sam pomislio da to drutvo u mom stanu u Aleksandriji, na iku, pokuava da popravi neku igraku, lupkajui je o ivicu stola... A onda sam otvorio oi. U mene je gledalo irlino okruglo lice, napola skriveno iza zavese oko mog odeljka. "Dobro je", ree. "Budan si. Rendal, ankara, prvi oficir i jo neki priaju na palubi. Mislili su da bi voleo da nam se pridrui." Nejasno sam se upitao hou li biti uvuen u zaveru ili pobunu. Dan ipak nije bio toliko grozan, a ni kapetan se nije pokazao nedorastao dunosti... Ispuzao sam sa leaja, navukao pantalone dok je irla ekala, i poao za njom uz lestvice do prednje palube. Oko dve elektrine svetiljke stajalo je devetoro ljudi: Rendal, atro i prvi oficir, majstor za jedra Majsner u ime zanatlija, Talija Raj Diem i ankara za mornare prve klase, i, verovatno, imisko i ja za novajlije. Ispred pramca, oivienama zvezdama i oblacima koji su mutno sijali od svetlosti usamljenog, malog meseca, dizala se daleka, crna senka planine Paskal. Poto me je dovela na palubu, na Talijin zahtev, irla se povukla izvan sjaja svetiljki. "Kapetan spava", ree Rendal. "Izgleda da mu je pomalo loe... Preterao je sa boravkom na planini Paskal. Zamolio je mene, ser Soterija i ser atra da porazgovaramo o tome ta nam valja initi ako ne moemo da okonamo ovo putovanje, ako Dakarta bude zauzeta - ukratko, ako brionisti silom prodru na Elizabetinu Zemlju." "to mnogi misle da e se uskoro desiti", mrano ree atro. Rendal se nakalja. Glas mu je ipak zvuao promuklo. "Kapetan je uloio u ovaj brod svoje lino bogatstvo. Ja sam doprineo onoliko koliko sam mogao. Vi ostali dobijate pristojnu platu, ali... ako se otisnemo na more, a na kopnu nita ne bude sigurno, moe se desiti da se vratimo i ustanovimo da na novac nita ne vredi - da su brionisti sve zaplenili, promenili valutu... Ne znamo, jer, iskreno reeno, nemamo 75

mnogo iskustva sa takvim stvarima. Zato smo okupili vas nekoliko, lanove posade kojima verujemo, inteligentne osobe, da ponemo da razmatramo je li ovo putovanje izvodljivo. Ako ne moemo da idemo dalje od Dakarte, moramo to da znamo sada." atro je stao u sredinu kruga. "Moda poneko iz posade simpatie Briona i eli da mu se pridrui." Gledao je jedno po jedno lice, zadrao se na mom, zakiljio i vratio se na mesto. "Ne znam mnogo o Brionu, osim da je zauzeo Hsiu i da krade i ubija", tiho ree Talija, osvrnuvi se po krugu. "Kapetan se nadao da emo moi da provedemo nekoliko dana ispitujui pustaru efla", ree Rendal, "pa da saekamo i vidimo hoe li brionisti otii. Potom bismo uli u Dakartu i pokupili zalihe i istraivae. To vie nije mogue. Izgleda da su se brionisti reili na dugu blokadu, da hoe da izvuku nekakav dogovor. Dakarta nam savetuje da se sklonimo. Ovo bi se moglo izroditi u rat." "Nismo opremljeni za rat", poluglasno ree Soterio. "Treba da odemo na postjau Valas i da pokupimo ser Salapa", umorno ree Talija. "Pa da nastavimo i uradimo ta moemo." "To i kapetan misli", ree Rendal posle pauze. atro se za trenutak zamisli. "Zvui logino." "Ali time ostajemo sa vrlo malo istraivaa", primeti Rendal. "Salap i ja moemo da obavimo posao", ree atro. "Moda bi mogao da povede jo nekoga iz Valasa." atro je oito smatrao ovo za dobru priliku. Iako poetnik, mogao bi brzo da napreduje. Ser Rendal je izgledao manje uveren. "Mislite li da e se posada sloiti... Da nastavimo du obale do postaje Valas i da planiramo kurs odatle?" Talija Taj Diem zatrese krutom, prosedom grivom. "Nismo amateri", ree. "Mislim na mornare prve klase. Mi radimo svoj posao. Meni izgleda vredno posla." imisko i ja smo se zgledali, i on klimnu glavom. "Novajlije nemaju nikakvog drugog hitnog posla", ree on. "Kuda god poli, moe da izbije rat." "Slaem se", rekoh. Rendalu kao da je laknulo. "Kazau kapetanu ujutro", ree. 8. Tokom putovanja na jug, zaobilazei Dakartu i jedrei du neravne, crnosmee obale eng Ho, kapetan je stalno bio u radio-vezi sa Salapom u Valasu, a neto ree je primao uputstva i vesti iz Dakarte i Atine. Saoptavao nam je delie vesti tek povremeno, prenevi poneto Rendalu ili Soteriju radi obavetavanja ostatka posade. Nijedna vest nije zvuala dobro. Moda je Kajzer-Bah hteo da se oseamo izolovani od istorije koja se stvarala u Dakarti. Delom je i uspeo; usmerili smo se na 'Obazrivog', mada smo uvek osmatrali more zbog brionistikih brodova. Juno od Dakarte uopte nismo sretali brodove. U ovim vodama bilo je malo saobraaja. Obala severno i juno od Dakarte nalazila se u Petenovoj Zoni, koju su ispitali sakupljai i tragai za mineralima, pod vostvom Horhe Sao Petena nekoliko meseci po dolasku useljenika. Jedrili su u primitivnim brodiima du obale eng Ho juno od Dakarte, zalazei u kopno svakih dvadesetak kilometara, i nali su malo ta zanimljivo u pogledu ruda i mineralnog bogatstva. Dok je Elizabetina Zona, blagoslovena estim kiama, bila gotovo sva od guste silve sa etiri glavna tipa drvenastih sciona i tridesetak zeljastih, Petenova Zona, sa mnogo razliitih klima, pokazivala je neobinu raznovrsnost, i na kopnu i na moru, to joj je vie odgovaralo. Veina Petenove raznovrsnosti bila je naena u rekama i morima. Kopno juno od Dakarte bilo je pokriveno nepovezanim i jednolinim tepihom od malih, crnih, grmastih sciona nazvanih odaari, koji su retko dosezali oveku do pojasa. Kad je nastavio sa predavanjima, kapetan nam je pokazao fotografije i crtee tih oblika i onih koji su udrueni sa njima: plave avkolete, pticolika oblija veliine ljudske ruke, koji su sluili kao istai, leinari i branitelji; mrtvooko drvee, pokriveno naboranim belim ili sivim bobicama koje su sluile kao hrana raznolikim malim zglavkarima, ukljuujui i avkolete; i jo desetak drugih, od kojih nijedan nije bio krupan niti rasprostranjen koliko morski oblici. 76

Jidermajerov glavni uspeh bio je to to je dokazao teoriju prvobitnih istraivaa - koristei uzorke koje je doneo Peten i analizirajui ih uobiajenom medicinskom opremom - da je Zona Jedan jedan zaseban organizam, a Zona Pet drugi. Jidermajer je prvi formulisao vrsta naela lamarkijske biosfere, poljuljavi stolea teorije evolucije jer ovo je ipak bio samo jedan izuzetak od utvrenih pravila. Nije postojalo suparnitvo izmeu onoga to je on nazvao 'scioni' unutar ekosa, jer su oni, zapravo, delovi istog organizma, jedna genetska jedinka, izrasli ili stvoreni na neki nepoznati nain da bi igrali odreenu ulogu i vrili odreene zadatke. Njegove kolege i studenti - ukljuujui i mladog Bejkera i ulaga - pokuali su da skiciraju ivotne cikluse sciona, putujui duboko u silvu da nau izvor, rodno mesto ili mesta svih sciona. Nikada nisu uspeli. Nauili su da arboridi i fitidi poinju kao sivoplave puaste tvorevine, nazvane pre-scioni ili neonatali, koje putuju ili ih nose preko razdaljina od vie stotina ili ak hiljada kilometara, voeni pevanjem silve, da nau bolesne ili umirue scione i zamene ih. Arboridi i fitidi vre istu funkciju kao biljke na Zemlji, i oni ine devedeset osam odsto svih sciona u Liz. Pokretni scioni, koji se hrane iz naroitih stoma umesto da hvataju svoje srodnike, neguju silvu, iste okolinu, upijaju i uklanjaju mrtve scione, pripremaju tlo i leje - zapravo, ponaaju se kao struni batovani. Drugi pokretni scioni, po Jidermajerovom verovanju, deluju kao izviai, oi i ui hipotetinih 'kraljica' ili 'gospodarica semena'. Trei - na primer, uzorkovai - nadgledaju aktivnosti sciona, tragaju za uljezima iz drugih zona, ili prelaze preko granice izmeu zona da uhode. Jidermajer je prvi naao i opisao primere preruenih uljeza, sciona sa druge strane granice, leeva sa pogrenom mimikrijom koje uklanjaju obraivai i batovani, i u nekoliko navrata i uspenu mimikriju, otkrivenu sasvim sluajno. Svaka zona uspeva, bez neposrednog takmienja, bez primetnog pokoravanja zakonu opstanka boljeg, da ispuni sve vanije nie koje ima na raspolaganju, da potpuno iskoristi sunce, vazduh, vodu i minerale - sve izvore i kvalitete ivotne sredine na Lamarkiji. Zone su dobile brojeve redom kojim su otkrivane, a ne kako su identifikovane kao posebni organizmi. Istraivai to su se uputili uzvodno od Kalkute prvo su otkrili zone dva i tri, a potom i zonu etiri na zapadnoj obali. Petenov pohod poao je ubrzo potom. Ono to je zapanjilo prvobitne istraivae - a svi su oajniki tragali za dobrom obradivom zemljom i za mineralima - bio je nedostatak raznovrsnosti u raznim zonama. Veina zona sadrala je manje od hiljadu tipova sciona - raunajui i mikroskopske. Jo neverovatnije bilo je to to izmeu sciona nema nikakvog takmienja, osim na granici izmeu zona, gde je trajala neka vrsta 'hladnog rata'. Vee uoi dolaska u postaju, na oko pola dana jedrenja ukoliko vetar zadri isti pravac i brzinu, ugledali smo ivicu ogromne oluje. Sunce joj je obasjavalo prednji kraj, pretvarajui ga u daleki, crvenozlatni hram sazdan od oblaka, a kapetan je hodao po palubi, duboko namrten. Paljivo je gledao oluju kroz dvogled, neprekidno ga pomerajui sa istoka na zapad. Rendal je odrao re i pozvao me u kapetanovu radnu sobu-laboratoriju na dogovor u kome su uestvovali atro, kapetan i on. Osetio sam da sam u neobinom poloaju, poto jo nisam stekao vrstu ulogu u dogaajima, pa sam paljivo sluao. Kapetan je jo bio uznemiren. Koraao je tamo-ovamo pored zidova prekrivenih kutijama sa praznim teglicama i policama punim knjiga, putajui da mu ruke klimataju. "Nadali smo se da emo imati vremena i duboku usredsreenost", rekao je. "Izgleda da neemo imati nijedno od toga. Moda e Atina prekinuti sve plovidbe... osim ako uskoro ne ponu pregovori sa Nadervilom. Dobri Lenk ne moe dozvoliti sebi da gubi brodove - svejedno da li u olujama ili od pirata." Zaustavio se i provirio kroz mali prozor na bonoj strani kabine. Bilo je jasno da se brine zbog oluje. "Ser Salap eli da provedemo u Valasu dve sedmice, kako bi mogao da dovri svoj deo posla tamo. Njega ne brinu mnogo problemi sa brionistima. Voleo bih da i ja budem tako oputen, ali ne moemo provesti u postaji vie od dva dana, a o dve nedelje nema ni govora." "Onda je jasno kakav nam je kurs", odluno ree atro. Preletao je pogledom po sobi, traei znake slaganja. "Treba da pokupimo ser Salapa, Tornvila i Kasira... i da ponemo nae putovanje." Kapetan je slegnuo ramenima i okrenuo se, ponovo zagledan kroz prozor u sivi zid oblaka. "U ovakvoj atmosferi nijedna oluja ne moe da traje decenijama." Kuckao je prstima po ramu prozora. "Za nekoliko nedelja moemo biti izvan dometa opoziva. Radio-prijem uvek bio problematian je na ovim irinama." "Nije ba tako strano", ree Rendal. "Ima problema, Ervine?" upita kapetan. 77

"Ne volim da izbegavam ili prenebregavam nareenja", ree Rendal. "Ni ja", urno dodade atro. Potom, ne znajui koga e vie uvrediti, poe da muca. "Ali... prijem zaista ponekad oslabi. Juno, ispod..." "Nije to pitanje izvrdavanja nareenja", kruto ree kapetan. "Vie je re o prednjaenju pred olujom. Ja sam Ahab sa dva bela kita, ali ja ih ne traim, nego beim od njih." Kratko se osmehnuo svojoj ali. "Jedan je politika, koja mi je ve odgrizla jednu nogu, i koje se klonim kad god mogu..." "Osim ako ti opremi brod", ubaci Rendal, nadajui se da e prekinuti ovo trapavo poreenje. "A drugi je ta oluja." Kapetan dramatino pokaza kroz prozor. "Gotovo me je smotala kad sam ostavljao Salapa u ovoj postaji, pre dve godine. Koji je od mojih belih kitova gori?" atro odmahnu glavom, nesposoban da prati kapetana. "Ser, nisam siguran oko unapreenja ser Olmija." "Svakako", kiselo ree kapetan. "Razumem da je ovaj mladi bistar, i da nam nedostaju istraivai. Salap mi ree preko radija da moe da odvoji samo dvojicu iz Valasa da pou sa nama." Pruio je ruku Rendalu kao da moli. "Ali kako e ser Olmi raditi?" "Prepustiu to Salapu", ree Rendal. "Voleo bih da imam to vie sposobnih umova ukljuenih u ovaj pohod i da budu na raspolaganju glavnom istraivau." "Kako moe da pomogne neiji um?" frknu atro. "Ovaj pohod ne sme se suoiti sa istim problemom sa kojim smo svi suoeni na ovoj planeti", ree Rendal. "Doli smo ovamo znajui da emo biti mala skupina i potpuno izdvojeni. Nismo znali koliko e nas to kotati, intelektualno i kulturno." "Kakve veze ima kultura sa tim?" upita atro. "Razumem ta Ervin kae", ree kapetan. "Suoeni smo sa ogromnom zagonetkom koja bi bila izazov i za nae najvee umove, ak i da imaju pristupa u podatke na iku. No, mi to nemamo. A ovaj brod - uz duno potovanje svima prisutnima - nije ba prepun kreativnih genija. Je li tako, Ervine?" "Mada svakako nije brod budala", odvrati Rendal, blago mahnuvi jednom rukom. "Svakako nije", ponovi kapetan, polusklopljenih oiju. atro slegnu ramenima i nadu obraze. "Video sam da je Olmi bistar ve onog dana kad se ukrcao", ree kapetan. "Ali nimalo mi se ne dopadaju samozvani istraivai koji se upute u silvu, neobrazovani i loe ppripremljeni. Video sam ih premnogo kako se vraaju divljih oiju, kao mistici, ako se uopte vrate. Da li si u silvi dobio napad ogromnosti, ser Olmi?" "Oseao sam se izgubljeno u njoj, ser", rekoh. "Bio sam tako mali. Ali vratio sam se i jo sam pri sebi, ako ste to hteli da pitate." "U redu", ree kapetan. "Pristajem na ovo unapreenje, ako se sloi i Salap, pod uslovom da zbog toga ne ostanem bez jednog mornara." "Ja u svakako uivati u poslu, ovom ili onom, ser", rekoh, pokuavajui da zvuim skromno. atro se namrti, a onda brzo ponovo navue masku strpljive ravnodunosti. "Hou da ujutro budem bezbedno usidren na postaji", ree kapetan. Kad sam iziao na palubu, no je zaklonila okean i obalu, ali na severu sam video blistave munje, narandaste i ruiaste, desetinama kilometara daleko u potpunoj tami: kapetanova besmrtna oluja. Oluja se do jutra odmakla, i napetost na 'Obazrivom' je popustila. Vetar se nije menjao, i glatko smo jedrili preko duboke, plave vode, pod nebom punim pufnastih oblaka i visokih, runastih cirusa. Kopno na jugoistonom kraju obale eng Ho sastojalo se od niza niskih, neprekidnih litica, proaranih granitnim kupolama, i more se o njih lomilo u tankim linijama pene. Ono to je prvo privlailo pogled dublje u kopnu bili su izuvijani, zdepasti tornjevi nalik na ogromno, trnovito bunje koje je podiao neki divovski batovan. Dok smo se prbiliavali obali, pokazalo se da su tornjevi, zapravo, gusto prepletena stabla koja se ire na po nekoliko hektara tla, podiui se do visine od preko sto pedeset metara, krunisana blistavocrvenim liem u obliku diska, sa po deset metara u preniku. Izmeu kula, niske, ustalasane bregove prekrivala je bledosmea boja, ostavljajui utisak bezlinog peska koji se protee u beskraj. To ipak nije bio pesak nego Petenova prerija koja pokriva hiljade kvadratnih kilometara juno od zemlje odaara. Prerija se nije sastojala od osuene trave, to bi se moda pomislilo na drugi pogled, nego od debele, koaste povrine proarane svakih nekoliko metara jamama taman toliko dubokim da se u njima sakrije ovek. 78

Vrio sam svoje mornarske dunosti u jutarnjoj smeni na desnoj strani broda, sa ostalim novajlijama i mornarima prve klase. irla je bila u nonoj smeni, i kad je prola pored mene umorno, ironino se nasmeila. "Poljubi, pa ostavi", apnula je. "Sad e imati bolju dunost. Nikad vie nee visiti u konopima..." "Nemam ja toliko sree", rekoh. "Jo neko vreme morae da me gleda." Zastala je, tobo podsmeljivo me odmerila i podboila se. "Mislim da nisam dostojna tvog drutva." Sad sam ve morao da prasnem. "irla, ja sam to to sam. Zanima me to to rade kapetan i atro. Ljuti li se na mene?" Frknula je. "Nemoj zamiljati da izaziva tako snana oseanja, ser Olmi. To ti ne pristaje." "Nema vie slatkia?" upitah. Sad je na nju bio red da pocrveni. "Ozbiljniji flertovi su osueni na propast", rekla je. "Bili smo tako bliski", uzdahnuh. Tog asa je prestala da se pretvara i shvatio sam da joj nanosim ozbiljan bol. "Jebi ga", rekla je i okrenula se da sie. Prvi oficir me je prostrelio pogledom, ali pre nego to je stigao da progovori, ve sam bio na zadnjaku sa Iberom i Ridlom, irei krstak i podiui krmeni jarbol pred ulazak u zaliv. Kapetan je iziao na palubu sa Rendalom i postavio imiska i ama na pramac i krmu da mere dubinu i izvetavaju. Iber i Kisbeg popeli su se na jarbole da trae pokretne grebene puzavica, koji su oko Petena uvek opasni. Tri milje pred nama na obali, iznad linije talasa - na Lamarkiji jedva da je bilo plime nalazilo se pet niskih, smeih koliba, a nekoliko malih amaca njihalo se na pravilnim, blagim talasima. Vetar je duvao sa obale brzinom od dva ili tri vora, oteavajui manevrisanje; nekoliko milja ili smo napred-nazad dok nismo uspeli da bacimo sidro u esnaest metara svetlucave vode, na oko dvesta metara od obale. Kapetan je naredio da se spusti veliki amac. Rendal i atro nadgledali su utovar kutija sa zalihama za osoblje koje ostaje u postaji i paketa pote. Prola su tri meseca od dolaska poslednjeg broda. imisko, irla, Raj Diem, ankara i ja odreeni smo za posadu u amcu. Svi smo, sem Rendala i kapetana, veslali preko ono malo vode. Raj Diem i ja iskoili smo u penuavu, itavu vodu, progurali se kroz debeo sloj morske pokorice - osuene pene nalik na peene puslice - i izvukli amac na obalu, privezavi ga za debelu, drvenastu stabljiku morske puzavice, ukopanu duboko u pesak. Poli smo uz obalu poreani po poloaju. irla je znaajno utala, stegnutih usana. Pitao sam se koliko je u ovom pomorskom flertu bilo skrivenog udvaranja, i kakva sam sve pravila prekrio. Na obali nas je doekalo etvoro mukaraca i pet ena. Glavni istraiva, Mansur Salap, istupio je napred i zagrlio Kajzer-Baha uz topao osmeh. Salap je bio najstariji od svih devet lanova osoblja, imao je pedeset sedam godina i dosta sedih u kratko podianoj kosi i uzanoj bradici. Nosio je komotne crne pantalone, crnu koulju i dugaak, crn kaput preko svega, uz sandale od vlakana, i bio je nii od kapetana i neto mraviji, mada je izgledao mnogo mraviji, zbog visine. Zapravo je bio vrlo elegantan, svaki pokret mu je bio lep, a dugaki prsti na gotovo enskim akama pravili su sitne, precizne pokrete dok je govorio prijatnim tenorom, objanjavajui prirodu posla u proteklih nekoliko nedelja. Kapetan je koraao kraj njega, drei se za bradu, klimajui glavom i mrtei se od usredsreenosti. Tornvil i Kasir, dvojica Salapovih pomonika u postaji, bili su mlai od mene, mada smo izgledali otprilike istih godina. Mladost na Lamarkiji prolazi bre nego na iku. Kapetan nas je poveo u glavnu zgradu sa laboratorijom. Zidovi su bili nainjeni od debelih okvira pokrivenih tamnim koastim presvlakama; krov je bio od prepletenih morskih puzavica. Kapetan je seo, a nas je Salap proveo da nam pokae aparate na stolovima u laboratoriji, iznosei neke ishode svojih najnovijih opita. "Prerija nije samo jedan neprekidni scion, kao to smo mislili pre godinu dana... Sastoji se od najmanje pet razliitih tipova, nastalih od jednog tokom vekova ili ak milenijuma, i to je sasvim novi vid rasta i prilagoavanja, bar po naem iskustvu... Umesto da opozove i preoblikuje scione negde daleko od njihovog stanita, ekos im daje promenjene modele i oni se sami menjaju." Kapetan je paljivo sluao; oito je uz Salapa bio oputen i zadivljen njegovim otkriima, ali nije bio spreman da iznese svoje miljenje. 79

"Uz opremu sa 'Obazrivog' mogli bismo lako da otkrijemo vezu izmeu prerije i morskih puzavica i drugih morskih sciona. Postoji uzajamnost odnosa, naravno, kao to je i Jidermajer mislio - stalan za sve ekose - ali priroda odnosa izmeu kopnenih i morskih ili renih sciona nije jo sasvim razjanjena. Ovde smo kartografisali pristizanje hranljivih materija iz mora, izmerili smo i procenili stepen razmene i ta se vraa u more... Poinjemo da shvatamo metabolizam, tako rei, celog Petena." "Vrlo dobro", ree kapetan, kuckajui prstom po bradi. "Hteli ste neto da kaete, kapetane?" hladno upita Salap. "Ne moemo dugo da ostanemo. Najvie dva dana..." "Zbog problema", ree Salap. "Rendal se slae sa mnom", ree kapetan, kao da bi da sprei raspravu. Zapovednik je sedeo preko puta kapetana. Podigao je obrve i nasmeio se kao da mu je neprijatno. "Mislite da e biti rata?" upita Salap. "ta god da se desi, postae inovniki komar", ree Rendal. "Toga smo imali sasvim dovoljno." "Potrebno nam je to vie istraivaa, koga god moete da odvojite", ree kapetan. "Ervin je ve poeo da ih vrbuje iz posade." Pogledao je mene. Salap mi je priao i kritiki me odmerio, kao da sam neka zanimljiva ivotinja, moda scion. "Ovo je...?" "Ser Olmi Ap Daetong", ree Rendal. "Prouavao je Elizabetu. Obaveteniji je od veine." "Drago mi je, ser Olmi. Zapovednik je oduvek bio mekog srca", ree Salap. "Sreom, uvek je umeo da procenjuje ljude." "Voleo bih da krenemo to je pre mogue", ree kapetan. Salap odmahnu glavom, oito nije voleo pritiske. "Dajte mi dva dana. Spakovaemo opremu koja mi treba za brod, istovariemo opremu koju ste doneli za postaju, i zavriemo merenja nonog vazdunog prevoza." Kapetan je delovao iznenaeno. "Vazdunog?" Salap se hladno, lukavo nasmeio. "Moje posebno iznenaenje. Mnogo ta smo nauili o onoj oluji tamo napolju, koja nas je obojicu gonila preko Darvinovog mora, ali nas nikada nije uhvatila." "ta ste nauili?" upita Kajzer-Bah. "Da je iva", ree Salap. 9. Kasno po podne istovaren je poslednji amac, i kapetan i Salap su stajali na obali, zagledani u more. Oluja je ponovo prila blizu obale, na trideset ili etrdeset milja, i ispunila je severni horizont gotovo od istoka do zapada stubovima i kovitlacima oblaka poreanih u sloene slojeve. Ovako izbliza, oblaci su delovali svetlucavo, kao da su puni estica liskuna. atro, Tornvil i Kasir stajali su kraj amca, ekajui da se prevezu na brod. Ja sam bio blizu Rendala, nekoliko metara od kapetana i Salapa. "Jo nije objasnio", poluglasno ree Rendal. Osvrtao se kao da strepi. "Trebalo bi odmah da isplovimo, ili oduvae nas na obalu ili puzavice. Nikako ne bih voleo da se sretnem sa tim kopiletom - ali ako moram, onda bolje na moru." Kapetan nam svima dade znak da se pribliimo. "Razgovarali smo", poeo je. "Obojica se slaemo da se stvari ovde mogu srediti do sutra po podne, ili do jutra, ako se svi upregnemo. Treba pomoi da se montira i isproba oprema koju smo isporuili, a potom emo..." Glas mu je zamro i zagledao se u oluju, kao da sanja. "Nikada ne prilazi obali. alje glasnike", ree Salap. "Mansure, ja ti se beskrajno divim, ali voleo bih da znam ta da oekujem", otro ree kapetan. "I to jasnim reima." Salap kao da je uivao u kapetanovoj nedoumici. "Glasnici su male skupine oblaka, puni vode i materijala nakupljenog unutar same oluje. Teko ih je opisati." "Koliko su snani?" upita Rendal. "Vetar od nekoliko vorova. Dovoljan da ih blago pokrene - ali ne i da naudi brodu, ili da pokida tkaninu prerije." Tkaninom su Salap i ostali istraivai u postaji prozvali blistavosmee tkivo koje se irilo 80

prerijom - i sakrivalo unutranje delovanje pet tipova sciona. "Zapravo, oluja ima mnogo funkcija. Talasa more, uzgaja hranljive materije kao ogromni bioreaktor... i kontrolie vreme. Stotinama milja unaokolo nema druge oluje sem ove jedne." Kapetan je bio rastrzan izmeu naunog oduevljenja, brige zbog oluje, kao to mornar mora da se brine zbog svakog nevremena, i neega to je moglo da bude i neverica. "Neobino otkrie", priznao je, "ali mislim da u se oseati bezbednije kada se svi ukrcamo." Kapetan se vratio u amac pred vee, povevi sa sobom Salapa da rasporede opremu i uzorke na 'Obazrivom'. atro je ekao taj trenutak, i kad je Rendal otiao - na veeru koju je Salap spremio, neobinu gozbu od udnih komada prerijskog tkanja - trojica istraivaa nali su me na obali, zagledanog u oluju u njenoj nepokretnoj, promenljivoj velianstvenosti. "Imamo nekoliko pitanja", ree Tornvil sasvim uljudno. Nosio je grubo podianu bradu, koja je njegovom visokom elu i deakim punakim obrazima davala malo zrelosti, mada ne ba previe. Seli su kraj mene na pegavi, tamni pesak, skupljajui grubo zaobljene oblutke od kvarca i granita. "Metju kae da ima sasvim malo zvanine obuke", ree Kasir. Prodorno me je pogledao. "Pitamo se koliko malo." "Dovoljno da se provuem", rekoh. Njihovi izrazi lica - pomalo ukoeni, sa neubedljivim osmehom predskazivali su nekakvu nevolju. "Samo smo radoznali", ree Kasir. "elimo da znamo sa kim emo raditi. Za ta si sposoban." "Ja sam samouk", rekoh. "Imam Lenkovu kolu, ali ne i srednju." "atro kae da si bio izgubljen u Liz dve godine", ree Tornvil. "Ne izgubljen." "Liz je stara i sad ve poznata", ree atro. "Meni Liz nikada nije bila poznata", rekoh. Tornvil se na to nasmeja. "Nae naunike ljubavi, a? Genijeva ljubavnica... knjige i snovi o kraljici." atra to nije odobrovoljilo. "ta si se nadao da e nauiti? Bez opreme, bez obuke... Nas su uili Salap i Kajzer-Bah. Od njih na Lamarkiji nema boljih uitelja." "Ja nisma imao tu sreu" priznadoh, pokuavajui da izbegnem sukob koji je, izgleda, atro eleo. "Proveo sam veinu vremena pokuavjaui da pratim ponaanje pokretnih sciona. Bele-kape, crvoliki, ali pogotovo vodene zmije..." U Rendalovoj bilioteci dovoljno sam proitao o kilometarskim cevima punim tenosti, a jednu sam i video kod Meseine i smatrao sam da mogu izdrati nekoliko minuta razgovora o njima. "Ja sam pratio jednu kad sam bio u drugom razredu Lenkove kole", ree Tornvil. "Nikada nisam naao poetak, a ni kraj." "Ja sam pratio jednu koja je bila dugaka bar tri kilometra. Jedan kraj je bio zaronjen u Tera Novu i..." "A ruiaste koljke?" upitah, pokuavajui da skrenem panju sa sebe i svojih iskustava. "Nikada nisam utvrdio odakle potiu. Mislite da su ostaci sciona?" Kasir spremno prihvati temu, "Bele-kape", ree. "To se ne zna", prezrivo ree Tornvil. "Ne oslanjaj se o narodne prie. A nikada nismo videli nita ivo u njima." "Salap kae da ih bele-kape ostavljaju da obogate tlo." Tornvil odmahnu glavom. "To su ostaci crvolikih." atro je takoe odmahivao glavom, ali ustrije. Izbegao sam napad, bar zasad. Ponovo je pokuao da se okomi na mene: "Jesi li saznao ita o emu jo nita ne znamo? Proveo si tamo dve godine - jesi li video ostavljanje ruiastih koljki? Jesi li video vodene zmije kako se kae da nahrane neki scion, ili da zaliju silvu?" "Ne", rekoh. "Niko nije video nita od toga", ree Tornvil. "Jednostavno nas nema dovoljno, a tajni ima i previe." Rendal se pribliio obalom i pridruio nam se pod poslednjom svetlou sa zapada. "Voleo bih da pokuam da radiom dobijem Atinu, sad kad je no", ree. "Izgleda da oluja sad ne baca mnogo munja." "Da, ser", ree atro. "Moda emo imati sree." 81

Kasir ustade, i svi smo preli u malu kolibu sa radiom. Ipak, nismo imali sree. Radio je proizvodio samo itanje i glasove suvie izobliene da bi se razumeli. "Kapetan moe da uradi ta god eli, pod ovim uslovima", ree atro. Rendal ga pogleda ispod oka, ali ne ree nita. Ujutro, pre svitanja, probudio sam se posle ivog sna o ikovom Gradu. Grad je bio gotovo bez ljudi, i zgrade su se pretvorile u izduvane balone. Poruka je bila jasna: grad bez ljudi nije nita. Ali ta je sa ljudima bez grada? Poao sam du ivice prerije, uivajui u njenoj jednolinosti, pitajui se ta Lamarkija moe ponuditi kao zamenu za grad ili za bilo koji deo civilizacije. Salap i njegovi pomonici izgledali su zadovoljni. Kapetan i Rendal imali su dovoljno izazova. Ali ta sa mnom? Pitao sam se ta e mi najvie nedostajati... Ve mi je nedostajao iak. Nedostajalo mi je otvoreno flertovanje u kome sam bio tako vet; ovde su moje fizike potrebe i snaga mogli da se obuzdavaju samo snagom volje, i to me je ozbiljno osujeivalo, jer nisam mogao da odgovorim ni na najjednostavnije znake, a irla je, izgleda, mogla da mi prui samo njih. Kasir i atro su me presreli dok sam se vraao du granice. "Samo napred", povika Kasir. "etajte po njoj. Lii na sunerasto drvo." Ivica prerije liila je na neravnomerno rastopljen vosak, izliven na svetlucavu obalu. Kasir se jednim skokom naao na metar iznad nas, kezei se rairenih ruku. "Najvea pojedinana stvar na Lamarkiji, a?" "Salap ree da se sastoji od pet sciona", pobuni se atro. "Ali svi su stopljeni. Samo glavni istraivai - kao Salap i moja malenkost - mogu da otkriju sastojke. Hajde." Kasir je poao u dubinu kopna. atro je skoio pre mene, i obojica smo poli za njim. Prerija je po strukturi liila na grubu plutu; bila je elastina i prijala je pod nogama. Nismo ostavljali vidljive tragove. Kasir je veselo potrao u krug. "Bilo je divno raditi ovde sa ser Salapom... Ali drago mi je to odlazim, istinu da kaem. Kakve su ene na vaem brodu?" "Vredno rade", ree atro. "Prvi oficir i stariji mornari strogo nas paze", dodadoh. Kasir iskrivi lice. "teta to ne moemo pravo za Dakartu. Voleo bih da ponovo malo poivim u gradu. Prava prilika za lutanje... Pridruio bih se i trijadi, ako treba." "Ko zna kuda emo ii?" mrano se upita atro. "Verovatno e nas na kraju Brion kidnapovati da radimo za njega." "Metju kae da si bio u selu koje su napali brionisti", ree Kasir. "Bilo je grozno", rekoh. "Siguran si da nisu bili gusari?" upita Kasir. "Viali smo brodove bez zastave. To je na kraju moralo da se desi. Jo jedna stvar na koju Dobri Lenk nije pomislio kad nas je poveo ovamo." "ta?" upita atro. "Trebalo je dao oekuje gusare?" "Ne", nasmeja se Kasir. Izgledao je spreman na smeh u svakom trenutku, od pogleda na nova lica. "Sudbine mi, opio sam se od drutva. Priali smo itave noi, je li, atro?" "I pili", ree atro. "Prerijski rastvor." Izvukao je iz depa malu staklenu bocu, punu mlenobele tenosti, i ponudio mi. Uzeo sam mali gutljaj. Kao ista vatra, ali ipak sa primesom gorine kao sva alkoholna pia na Lamarkiji. "Uzmemo tri scionske membrane sa dela prerije, rasporedimo ih na nain koji Peten i Lamarkija nisu predvideli, i napravimo etil alkohol... i to bez kvasca! Salap kae da bi od sciona koje smo nali mogli da pravimo sve materije. Uiniemo ovu planetu prijatnom, samo ako budmo imali prilike... A nadam se da e nam Lenk pruiti tu priliku." "Kau da je bolestan", ree atro. "Stari." Kasir se naglo uozbiljio, pogledao boicu i vratio je u dep. "Svi starimo. Niko nas ne pita elimo li to." Podigao je ramena, duboko uzdahnuo i pruio ruku ka dubini prerije. "Tiina, Boe moj, dok ne padne kia, a onda se uje tupa, vlana tutnjava. Misli li da ovo ikada brine?" "Nikada nisam video kraljicu, niti ita to bi izgledalo inteligentno", ree atro. "Volim da zamiljam da je ivo i da razmilja, negde." 82

"Oh, to jeste", ree Kasir. "Veoma je ivo i veoma misli... Negde. Duboko u unutranjosti. U poreenju sa Petenom, Liz je slatka. Peten... zamiljam ga kao krutog, konzervativnog tipa, osim kad se uputi na more... Tada postaje ekstravagantan. Ako budemo imali vremena pre polaska, trebalo bi da zaronimo sa maskama i pogledamo grebene puzavica. Prava fabrika hrane. Ogromne usidrene membrane nalik na mree, pune mehuria. Brze pseudoribe, desetine oblika. I sve imaju odvratan ukus. Peten je tu spektakularan, ali sve je skriveno pod vodom. Ali to je Peten. Bogat i nimalo velikoduan prema svojim prelepim kerima... Sudbine mi, izgleda da sam previe popio." Kasir se dramatino zateturao, uspravio se uz osmeh, a onda trupnuo nogom o glatku povrinu prerije. "Kia poinje za nekoliko minuta, ini mi se", ree. Zagledao se ka moru, preko koga se brzo pribliavala skupina naizgled uljastih oblaka. "Idemo odavde, da ne budemo upljeskani i upijeni. Zarobljeni dok voda i hrana prodiru u dubinu. Ne moe prei ni pet metara, a noge ti se ve zaglibljuju u blato." Kasir brzo potra ka ivici prerije. Poosmo za njim, odskaui od povrine, izbegavajui udubljenja. "Da li kapetan tera istraivae da rade mornarski posao?" upita Kasir kad smo skoili sa ivice, doekavi se na prazan pesak sa oblucima. "Samo ser Olmija", ree atro. "On, dodue, jo nije pravi istraiva." "Dobro", ree Kasir, kao da to nije bitno. "Volim da se ponekad popnem u jedra... ali ne po nareenju." Oblaci su se sve bre pribliavali, donosei prvo zavesu fine izmaglice koja se kovitlala pod jutarnjim svetlom kao zlatna praina. Potom su poeli da padaju sitni, smei diskovi, lepei mi se po licu i rukama. Grevito sam ih stresao, kao i atro, ali Kasir ih je pokupio otkrivenih ruku i pojeo ih. "Sasvim su dobri", ree. "Zovemo ih novii. Imaju ukus kao hleb i ne deluju na imuni sistem." Probao sam jedan, odgrizavi polovinu. Zaista je imao ukus kao hleb - ustajali hleb. "ta ima u njemu?" upitah. "Ono to je potrebno preriji", odgovori Kasir. Kako su oblaci zalazili u kopno, video sam izmaglicu od novia kako pada po prostranoj tamnoj povrini. "Odmah ih usisava. Oluja - velika oluja koja toliko brine naeg kapetana - stvara hranu za preriju." "Salap nam je to rekao", ree atro, jadno mirkajui pod izmaglicom i ljapkanjem smeih novia. "Da, ali ima tu jo. Ona stvara mnotvo hrane. Neku moemo i mi da jedemo. Peten pazi da njegova morska stvorenja budu nejestiva, ali izgleda da mu je stalo do prerije - ako je oluja zaista iva i ako pripada Petenu, kao to misli ser Salap." "Kako moe biti iva?" upita atro. Kia je bila sve gua. "U zaklon!" povika Kasir. Pridruili smo se Rendalu i Tornvilu u kolibi, oslukujui kiu u preriji, nalik na trk stotina ivotinja. Tornvil je pripremao neku vrstu aja od prerijske koe pokupljene blizu obale. Dok je ekao da voda provri, objanjavao je. "Zaseemo je noem, oljutimo komad veliine ebeta, donesemo ga i iseckamo... osui se u senci. Ovde nita ne moe da ostane suvo dok je napolju. Prerija sve obnovi ve do sutra. Neverovatni kompleksi polisaharida, i brzo umnoavanje." Prelio je vodu preko iseckane koe i pruio mi olju. "Samo napred", ree, sasvim ozbiljan. Tornvil je izgledao kao suta suprotnost Kasiru. Simpatian, pomalo mraan i tuan. ene na 'Obazrivom' sada e imati vei izbor, davae svoje slatkie i negovae nove mukarce... Pogotovo irla. A ta to meni znai? Oprezno sam otpio aj. Imao je blatnjav i bogat ukus, kao da sadri kvasac. "Ubaci unutra nekoliko novia i eto ti ruka", ree Kasir, podigavi olju kao da nazdravlja. "Kad se vratimo u Dakartu i podnesemo izvetaj, postaemo slavni. U Petenu ima dovoljno hrane za milione ljudi." "Ako Lenk to dozvoli", ree atro. "Valjalo bi malo zaina", predloi Rendal. Kia se zavrila posle tano dvadeset minuta, i oblaci se razioe, ostavljajui blistavo sunce. Oluja je opet nestala, kao da sledi neku stalnu, poznatu putanju. 10. 'Obazrivi' se otisnuo na more sledee veeri. Kapetanu je laknulo to se udaljava od Valasa. Koraao je palubom, zadubljen u razgovor sa Salapom, a povremeno su im se pridruivali Tornvil ili Kasir. Moje 83

unapreenje u pomonog israivaa Salap jo nije odobrio; prvi oficir mi je i dalje izdavao nareenja, i ostao sam u smeni na desnoj strani broda, naporno radei od praskozorja do pred vee. Veina posade odmarala se pred vee. Vetrovi su bili blagi, oluja koja je brinula kapetana i za koju je Salap trvdio da je iva kao da je nestala zauvek, vazduh je bio sve, a more zapenjeno za nama kao pivo, tiho itei, zvukom koji se podvlaio pod svaku re, pod svaki brodski zvuk. Mozgao sam o Kasirovom opisu podvodnih membrana koje izdvajaju kiseonik iz vode... Dopunjavajui dvodelni ciklus disanja. irla je stajala kraj ograde na sredini broda, pazei da ne smeta nonoj smeni u povremenim poslovima; bili su zauzeti popravkom pukotine na sonjaku krmenog jarbola. Ksila od katedralnog drveta lako bi se rascepila posle nekoliko godina na moru; 'Obazrivom' je bilo deset godina i mnoge preke i jarboli nosili su udlage od vrsto uvijenih uadi kako se pukotine ne bi irile. Seo sam kraj irle, oslonjen na ogradu. Nije se udaljila, kao to sam se plaio. Nasmeila mi se odozgo, oito zanemarivi ranije prepirke. "Poelo je, zna", rekla je. "ta?" upitah. "Uparivanje." "Nemoj rei Soteriju", upozorih je. "Ma, to je igra", odgovori ona. "Ne moe zaustaviti ivot, ak ni na moru." "Valjda." "Taliji se dopada majstor za jedra, ali on je oenjen", nastavi ona. "To ih, naravno, nee spreiti ako budemo dobili vie od dana na obali. Svia joj se njegov glas. Zajedno prave dobru muziku." irla je bila na istoj talasnoj duini sa itavom posadom. Izgledala je raspoloena za priu, ali i pomalo tuna i uznemirena. "Mene niko ne juri, naravno", rekla je, pogleda uperenog u horizont. "Nikada nisam ila na prvi pogled." "Ti zasluuje podrobno prouavanje", rekoh, nadajui se da u je malo razvedriti. "Ti to nikad nee znati", presee ona. "Ti si usamljenik. Ne eli da iko zna ita o tebi. ta e ti onda obina ena?" Nasmejah se. Ona je nabrala nos i poeala se po uhu. "ula sam jue Salapa kako se svaa sa zapovednikom." "Oh?" "Raspravljali su o tebi. U istraivakoj kabini." "Kako si uspela da uje?" "Lakirala sam lizbus. Soterio kae da imam laku ruku za etke. Nisam ula mnogo, ali Salap je rekao da e on sam da bira svoje istraivae." Podigao sam obrve. "Oh." "Nisam znala da te toliko cene." "Izgleda da sam se dopao Rendalu", rekoh. "Moda bi trebalo da malo juri njega", predloila mi je, ne ba dobroudno. "On je oenjen i ima etvoro dece." irla unu kraj mene, ugrizavi se za usnu. "Mogla bih da ti namestim drugu enu", ree. "U naem odeljku dosta se pria o tebi. Nekoliko ena kae da im se svia. Na prvi pogled." "Hvala, ali ne", rekoh. "Osim toga, dopada mi se ti." irla se zagleda u mene kao da je uvreena, a onda odvrati pogled, steui zube. "Nisam ja glupa", ree. "Umem da razgovaram sa ljudima." "Nikad nisam ni pomislio da ne ume", rekoh. "Ne podsmevaj mi se." "Nisam hteo..." Prekinula me je. "Salap ree da e te paljivo posmatrati. Kapetan je opet za radiom. Mnogo ga slua." "A ta uje?" upitah. Pogledala me je kao da upozorava. "uje ono to odlui da nama kae. Samo to uje." "Oh." Zastala je, jo uei na petama, a onda je nastavila, tako oputeno kao da me nije upravo upozorila. "Dakarta e moda biti zatvorena mesecima. Neemo moi da uemo. Salap je rekao da je besan na Rendala, ali Rendal ga je naterao da prizna... Da e im trebati jo istraivaa. I zato mislim da e te primiti." 84

"Hvala to si ula", rekoh. Odmahnula je glavom, nabravi usne, i ustala. "Inenjer je elegantan", ree. "Veteran. Doao je sa Lenkom. Moda u probati sa njim." Ineenjer Kovansk je imao oko sedamdeset godina, bio je najstariji na brodu. Veinu vremena provodio je pod palubom, pravei rezervne delove od starog metala. Takoe je odravao jadan primitivan elektrini sistem na brodu. "Moda e nas brionisti zarobiti, pa vie neemo imati zato da brinemo", zakljui irla. Ustala je i udaljila se, ostavljajui me potpuno zbunjenog. Na dva dana od Valasa, prvi oficir uoio je morskog sciona kako nepomino pluta sa desne strane broda. Bio je daleko i od Petena i od bilo koje druge zone i izgledao je izgubljen, sa leima posivelim i punim plikova od sunca. Napravili smo krug, spustili amac i ispitali stvorenje. amcem je komandovao Salap, i uskoro su vezali sciona i polako ga dovukli do broda. Postavljeno du boka 'Obazrivog', plutajui u senci broda, stvorenje se mnogo bolje videlo. Posada izvan smene - nas osmoro, jer imisko nas je sve probudio - poreala se du ograde i gledala kako Salap upravlja nametanjem splava. "Jo je ivo", ree dirnuto Iber. "Trai mamu", dodade imisko, sa tek blagim prizvukom ironije. Scion je bio ribolik, vitak, narandasto-crni torpedo sa tri niza krutih, tamnocrvenih peraja na ravnomernim razmacima du bokova. Kapetan je gledao sa krme, kuckajui prstima po ogradi i poluglasno priajui sa Rendalom. "Ba je daleko od brae i sestara", primeti irla sa jarbola. "Nema labavo!" povika prvi oficir. Radoznali posmatrai zadueni za ribanje palube, pentranje po konopima ili popravku jedara smesta se vratie poslu - ali samo na nekoliko minuta. Uskoro je ak i prvi oficir gledao kako Salap i istraivai izvlae pseudoribu na splav, mere je i fotografiu. "Nek nas Dobri ovek sauva..." ree majstor za jedra, Majsner, pogledavi preko ograde u prolazu. Stresao se. "Nadam se da nee prizvati iz dubina svoju kraljicu." Iber se podrugljivo nasmeja. Majsner mrano odmahnu glavom i produi dalje. "Mornarske praznoverice", rele Iber, ali je i on stegao usne kada je je Salap gurnuo sciona. Stvorenje se polako ustalasalo i podiglo ruiastu, bezoku njuku. Otvorilo je i zatvorilo etvorodelne vilice, na ijem je svakom vrhu trao po jedan nareckani zub. "Ma, to je samo riba", ree Soterio, gledajui nas sa izrazom meavine strepnje i krivice, kao da e ga neko optuiti za svetogre. "Kladim se da je leinar. Poslat da pokupi izgubljene scione iz drugih ekosa ili da reciklira mrtve." "ta je ovo?" upita Rendal, prbiliivi se skupini kraj ograde kao svaki zapovednik zabrinut zbog eventualnih nevolja. "Ser, Majsner misli da bi trebalo da ostavimo ovo stvorenje na miru", ree Soterio. "Nikada nismo imali problema kad smo uzimali scione sa kopna ili iz reka", primeti Rendal. "Retko smo ih uzimali ovako daleko na moru, ser", nastavi prvi oficir. "Pa? Veinom nisu ni jestivi." "Okeanske kraljice..." poe Soterio tihim glasom, odmahujui glavom. "Ah, kraljice koje ive u okeanima... uo sam ve za to", ree Rendal. "Jednog dana navodno e se pojaviti i kazniti nas. Dobra teorija. Preneu je kapetanu." "Nije to moja teorija, ser", pouri Soterio da se pravda. "Svakako." "Nije vie ivo", doviknu Salap sa splava. Sagnuo se, ljapkajui po vodi, i podigao zailjenu njuku. Mlitavo je pala nazad. "Vrlo je daleko od svojih voda. Odnele ga struje." "Iskoristite ga", doviknu kapetan sa krme. Salap podie pogled, ne znajui ta je ovaj hteo da kae. "Na prvi uzorak", ree kapetan. "Prebacite ga na palubu, pa da ga prouimo." "Misli da kraljica nee saznati", ree imisko Iberu i meni. "to si se odjednom tako uplaio?" upita ga Iber. "Ti nita ne potuje." "Nisam se uplaio", uvredi se imisko. "Dobri ovek nas je uio da potujemo sve to je na svom mestu." "Da", ree Iber, "ali ovo je izvan svog mesta." 85

imisko, prebledeo, pree na drugu stranu amca kako bi se udaljio od mrtvog sciona. "Ma, ta ja znam, ta ja znam?" mrmljao je Iber, polazei za njim. Salap je to vee izvrio disekciju pseudoribe na glavnoj palubi, pod elektrinim svetiljkama koje su dopunjavale veernju svetlost na ovom delu Darvinovog mora. Voda je bila mirna, a vetar stalan; samo deo smene bio je na dunosti, a veina ostalih gledala je Salapa kako radi, okupljeni u krug oko stola kao publika na nekoj utakmici. Salap kao da je uivao u panji. Kapetan je stajao kraj repa sciona dok je glavni istraiva ubadao i vukao no kroz debelu, grubu kou izmeu nizova peraja. To je potrajalo nekoliko minuta, a obino smireni Salap stenjao je od napora, ali na kraju se pokazala unutranjost stvorenja - ilava, okruena bledonarandastom tenou, proarana narandastim i crvenim grozdastim tvorevinama. Iz tela se podigao poznati miris na umbir i beli luk, izazvavi meu posadom mrmljanje i odmahivanje glavom. Mirisao je kao Lizini scioni, ali za Liz se smatralo da se ne upuuje na more. "Ne treba da urimo sa zakljucima", upozori nas Salap. "Nemamo podatke o ovakvim scionima, mada ima neke slinosti sa renim kitom. Unutranja anatomija nije neobina za pseudoribe - ovo ilavo tkivo odgovara miiima, ali, naravno, ne poseduje elijsku grau. Nazivamo ga tkivom samo po analogiji. Ovo su pre snopii aktinskih i miozinskih niti, okrueni mreom makrotubula koje prenose citoplazmatske komponente, isto kao to mikrotubuli ine u naim elijama." Podigao je jarke grozdove. "Ovo stvara i kontrolie sve organele; ulago ga je nazvao stafiloformna masa, i ona obezbeuje i kontorlie protok hemikalija i hranljivih materija. Scioni su sposobni za obnavljanje i imaju dovoljno genetskog materijala da to izvedu, ali nijedan scion ne moe da se razmnoava. To je preputeno reproduktivnim sreditima samog ekosa koji je, za sada, ostao tajna." Salap je prosekao miine konopce, koji su odskoili u stranu kao gumene trake i poprskali narandastom tenou njegovu kecelju i kapetanovo lice. Kapetan je samo odmahnuo galvom i zatraio pekir. Salap je proverio je li tenost doprla kapetanu u oi, ali sreom nije. "Morski scioni sadre mnoge materije koje mogu da izazovu ozbiljne hemijske ili alergijske reakcije", upozorio je posadu. "Ne samo siretna kiselina u raznim koncentracijama, nego i etanol, metanol i organske materije... amini, steroidi, enzimi i drugi proteini, i mnoge vrste polisaharida. Trgovaki brodovi, kad ostanu bez vetra i goriva, kad im posada gladuje..." Odmahnuo je glavom. "Neki su pokuali da jedu pseudoribe iz dubokih voda. Neki su i umrli." Ovo za posadu nije bila novost. Svuda unaokolo klimali su glavom. Majsner, koji je stajao na dva metra od mene, ruku prekrtenih na grudima, sada je odmahnuo glavom. "Kraljice tite svoje." Kako se pribliavala no, skupljalo se sve vie posade. Pseudoriba kao da je privlaila i one koje nauni zadatak broda uopte nije zanimao. "Gde je mozak?" upita visoki, nervozni mornar prve klase po imenu Vernhard. Salap se okrenu ka scionovoj 'glavi' i uze u ruku malu lunu testeru tanke ivice. Zasekao je glavu izmeu kljuna i peraja i sljutio kou. "Nemaju mozak kao mi", ree. "Imaju mreu tubula koje prenose slobodne aminokiseline, uglavnom lizin, i blago kisele tenosti, pa mogu da deluju kao primitivni upravljaki centar. A da li razmiljaju? Ne kao mi. Da li vide? Ovaj nema oi... Verovatno osea ukus preko itave koe. Nema mozga i nema organa za varenje. Jedini izvor energije, kad ostane slobodan u okeanu, jesu fotoosetljivi pigmenti, usavreni oblik rodopsina, u prozirnim membranama tik ispod koe na leima i perajima. Nije tako zgusnut kao u slinim membranama kod biljnih sciona... Glavna funkcija moda mu je da sakuplja mrtve srodne scione ili delie drugih ekosa, i da ih vraa u nekakav centralni analizator ili organ za varenje, koji potom nagrauje pseudoribu punjenjem skladita energije, ili je takoe vari i pravi nove. A s druge strane, moda je ovo lopov ili uhoda... neka vrsta uveanog uzorkovaa, kao neke pseudoribe u rekama. U mnogo emu je jednostavniji od trepljastog crva." Salap nabra usne kao da e nekoga da poljubi, a pogled mu je izgubio usmerenost; ve sam znao da taj izraz lica znai da se zadubio u nagaanja. "Moda je ovo jedinstveni primerak, izvuen iz nekog davnog kataloga, poslat na poseban zadatak. Sada je istroen, izgubljen i beskoristan." Pitao sam se vai li taj opis i za mene. Salap zasee sivkastu membranu i ispod nje se otkri blesak duginih boja: sredinja duplja stvorenja. Sad se ukljuio i kapetan. "Kao to ree ser Salap", poe, navlaei rukavice i razgledajui organele pre nego to bi ih ubacio u teglice sa vodom i kalijumovim solima, "scioni pre lie na pojedinane elije nego na 86

vieelijski organizam. Oni su evoluirali - ako smemo da upotrebimo tu re, s obzirom na to ta ona znai na Zemlji - do stanja koje je nazvano megacita." Kapetan obie oko stola i zavue ruku duboko u duplju. Neko vreme opipavao je unutranjost, kiljei u zvezdano nebo, a onda izvue kvrgu veliine klikera. Sklonio je sivkasto vezivno tkivo i podigao kliker blie svetlu. "Scioni nose svoj genetski materijal u kamenim vorovima. Ser Salap je poznat po tome to je prvi analizirao ovaj materijal i otkrio njegovu hemijsku i strukturnu povezanost sa naom RNK i DNK. No, koliina genetskog materijala - otprilike jedan promil DNK u naim elijama - i genetski jezik, ak i pomone strukture, razlikuju se od naih. Svaki ekos pokuava da sakrije i zatiti svoj genetski materijal, moda raznim iframa i varkama, ali verujem da ekosi umeju da sasvim delotvorno uzmu uzorke i analiziraju scione. Videli smo nove scione i kako ih drugi ekosi brzo oponaaju, i to nas je navelo na zakljuak da ekosi uhode jedni druge i da su sjajni genetski inenjeri." Salap izvue dugaku prozirnu cev punu elatinozne tenosti. "Riblji mehur, vrlo fina uljasta materija", ree i dodade cev kapetanu, koji je podie, izmeri na vagi i spusti je u tacnu za kasnije ispitivanje. "Moe li neko da nam kae zato ekosi preruavaju ili ifruju svoje genetske informacije?" upita kapetan, ponovo se ponaajui prema posadi kao da su studenti. Mornari i novajlije su slegali ramenima, zgledali se i zbunjeno se smeili. Konano se javila Talija Raj Diem svojim grubim glasom. "Ne ele da im drugi ukradu nacrte." "Tano." Kapetan se nasmei Taliji, a ona je sinula kao devojica. "Pogodan oblik zahteva mnogo napora u planiranju i izgradnji, mnogo pokuaja i greki. Lake je ukrasti. Bejker je video kako kidnapuju jednog sciona u Tonesinoj Zoni, maloj zoni na Tasmanu, blizu Kandinskog. Nikada nije video proces analize - to niko nije video - ali kasnije je naao odbaene leeve u Kandinskom. Ubrzo potom, prilagoene kopije tih sciona iz Tonese pojavili su se i u Kandinskom." Salap podie ruke umrljane sluzi. "Predlaem da ovaj oblik nazovemo Elizabethae macropisces vigilans - mada veza sa Elizabetinom zonom nije dokazana." Navukao je platno preko mrtve pseudoribe. "Treba da odgovorimo na toliko pitanja. Kako ekos stoji sa smru? Kakav je njegov energetski ciklus, kako se hrani, kako die? Zato su ekosi stvorili kiseoninu atmosferu, a uglavnom se oslanjaju na fotosintetiki ciklus? Da li se ekosi zaista razmnoavaju u dugim vremenskim razmacima, ili se samo seksaju i pretapaju spajajui se sa odgovarajuim podzonama, ili jedan sa drugim? Ako se razmnoavaju, poto su gotovo sva kopna i veina okeana ve naseljeni ekosima, gde mladi ekosi rastu i sazrevaju? Je li mogue da mladi postoje unutar ekosa, a da ih mi ne razabiremo?" Oprao je ruke u iniji morske vode, a onda je skinuo rukavice. "Mnogo tajni, a ja sam reen da ih otkrivam." Na dvadeset tri dana od Kalkute, jedan od novajlija, am, stojei na vrhu prednjeg drveta, uoio je na jugoistoku neto to mu se uinilo kao brodovi. Kapetan je iziao iz kabine, a za njim i Rendal. Pojavili su se Tornvil i Kasir, a za njima i atro. Poslednji je stigao Salap, i dodavali su dvogled jedni drugima stojei na pramanoj nadgradnji. "Prbiliavaju se", primeti Rendal. Talija Raj Diem pomagala mi je na zadnjoj palubi da popravimo mreu. "Sudbine mi i daha", promrmlja i podie pogled. "Brionisti." "Nisu to brodovi", ree kapetan, dovolno glasno da svi ujemo. "Ali kreu se prilino brzo." Salap jedva doeka da preuzme dvogled. Kao da je bio spreman da skoi u vodu. "udesno", uzviknu. "Trkai, hitai... najvei koje sam ikada video." "Odakle?" upita kapetan. "Moda iz Petena", ree Tornvil. "Ne moemo znati", ree Salap, gledajui kroz dvogled ono to su sada svi mogli da vide, na oko milju od broda, kako se brzo primie. "Kreu se bre od trideset vorova." Kapetan ponovo preuze dvogled. "Morski scioni veliki koliko najvei amac. Najvei koje sam ikada video, osim renih kitova." etiri stvorenja hitala su preko neravne povrine okeana, diui penu po vrhovima talasa, odskakujui kao trkaki amci i naizmenino pevajui i brujei. "I Bejker ih je video", ree kapetan, kao da su zbog toga manje zanimljivi. "Ja sam viao manje", ree Salap. "ta oni rade?" upita kapetan. "Odakle potiu?" 87

Maui dugakim petlovskim repovima, scioni-trkai okruie 'Obazrivog' na oko pedeset ili ezdeset metara. Izgledali su kao da se sastoje samo od visokog jedra na pljosnatom telu. Prednji deo tela imao je dva peraja ili uda koji su se sputali u vodu, stvarajui salince. Zadnji deo tela imao je dugake, otre treplje koje su se vrtele kao propeleri, gurajui ih po vodi velikom brzinom, bar u poreenju sa 'Obazrivim'. Kruili su oko nas desetak minuta, a onda je jedan priao blie, jurnuvi kraj levog boka broda. Jedro mu je bilo plavo i tamnocrveno, telo i peraja sivi i beli, a na svim prednjim ivicama imao je crvene pruge. Bio je neverovatno lep. Dok smo gledali, irla me uhvati za ruku. Pogledao sam je i video da je rumena u licu od oseanja koje je i mene uhvatilo, ali koje nismo mogli da izrazimo reima. "Blagosloven bio Lenk to nas je doveo ovamo", ree ona. Prinela je moju ruku usnama i poljubila je, neno mi gricnuvi prst, a potom otra da sa ostalim mornarima prve klase podeava nebesnik glavnog drveta. Kapetan i Salap jo su se satima raspravljali oko onog to su videli, ali nisu mogli da se sloe ni oko jednog zakljuka. Majsner je rairio jedro preko glavne palube da bi proverio kako ga je popravio. "Glasnici, izviai", mrmljao je kao za sebe. "Proveravaju kako stoje stvari po Darvinu, izvetavaju svoje kraljice." 11. Krajem etvrte nedelje, Martino ostrvo lealo je na tri milje pred nama i videlo se kroz paperjaste veernje oblake kao ogromna testera od est neravnih planina. Glavno ostrvo bilo je spojeno sa drugima, manjim, na istoku i zapadu, preko tamnih rtova, dajui ukupnoj masi izgled ptice sa paperjastom glavom prostrtom po moru, sa krilima mlitavo oputenium, jedva podignutih vrhova. 'Obazrivi' se polako pribliavao preko peanih pliaka naizgled bez ikakvog ivota, sa gornjim jedrima i krmenim jarbolom napetim od stalnog vetra, dok su sva ostala bila sputena. More je bilo mirno i tamnoplavo miljama oko nas. Uli smo u zaklonjene vode oko Martinog ostrva i pribliavali se jugoistonoj obali, jedinom bezbednom mestu za iskrcavanje amcem na glavno planinsko ostrvo. Da smo pokuali da se iskrcamo na ravne obale ili rtove i da otpeaimo u unutranjost, naili bismo na vrlo negostoljubiv i neravan teren; to je uvideo Jidermajer prilikom prve posete, a Bejker i ulago su i proverili. Veina posade je gledala kako se pribliavamo ostrvu, rasporeeni po konopima, jarbolima i palubi, dok su na pramanoj nadgradnji bili zapovednik i istraivai. Kapetan je smestio na palubu svoju sklopivu stolicu i gledao je obalu i planine kroz dvogled. irla, imisko i Iber izgledali su vrlo ozbiljno. "ta ne valja?" upitah. imisko slee ramenima i odmahnu glavom uz dubok uzdah. "Martino ostrvo nas ne poznaje", ree. "Tek treba da se predstavimo." Iber je mrano klimao glavom. "Uzorkovai nisu uvek isti", ree. "Nisu uvek mali. Nisu uvek neni." "Glupost", odvrati irla. "Svaki ekos je utiv." Taj izraz bio je omiljen meu useljenicima, koji su dobrim delom idealizovali predele i ekose. Ve su imali neku vrstu mitologije. "Mnoge majke ivota", govorilo se, "uvek su utive, uvek nene." "Moj otac je priao drugaije", primeti Kisbeg. On i Ridl upravo su sili sa glavnog drveta. Obojica su se progurala kroz posadu do ograde i sad su stajala sa nama. "Jidermajer je ovde izgubio tri lana posade. Niko nije mogao da ih nae. Moj otac je plovio sa Jidermajerom." Upitali smo se zato nam to nije ranije rekao. "Tako je. Dva mukaraca i jedna ena su nestali, i moj otac kae da su uzeti za uzorke." "Zato nam nisi ranije rekao za oca?" upita Iber. "Ne ponosi se ba mnome. Ja sam klovn." imisko frknu. Ridl i Iber bili su saoseajniji. "Ne, znam ta sam, a to zna i on", ree Kisbeg. "Ali tako sam i dobio mesto na 'Obazrivom'. Ne mora svaka zona da bude slatka kao Liz", mrano zakljui on. "Treba da se oslanjamo na tua iskustva." irla je odmahivala glavom; nije je ubedio.

88

Glasine su se brzo pronele. Dok smo se pribliavali istonoj obali, jedrei kroz plitku, beivotnu vodu, strepnja posade je rasla. Nismo mogli da vidimo nijedan scion, ak ni sa nekoliko stotina metara rastojanja; prostor izmeu sredita ostrva i rtova predstavljao je peanu pustinju. Dok smo se pripremali za boravak na ostrvu, pomagao sam Salapu da porea opremu u veliki amac. "ujem da nema jaku porodicu", ree Salap, pomaui mi da unesem u amac dve kutije sa teglicama za uzorke. "Nemam", rekoh. On je bio onizak, sa licem kao stvorenim za sarkazam, tamnih oiju nad snanim jagodicama premazanim crnim ruom, sa paljivo podianom bradicom i sa etvrtastim ostrvcima kose izdvojenim na slepoonicama zbog kratkog ianja, nalik na ostrva. Nosio je komotne crne pantalone i dugaak crni kaput koji kao da je bio preveliki za to sitno telo. "Zapovednik mi ree da brzo ui." Pogledao me je sa izrazom istovremeno nezainteresovanim i izazivakim, kao da me ika da se pobunim - ili kao da pokuava da me provocira. "I pristao sam da te primim." "Poastvovan sam", rekoh, penjui se lestvicama u amac, jo uvren na palubi, i paljivo sputajui kutiju sa boicama. Potom smo utovarili icom obmotanu kocku sastavljenu od lizbusnih kaveza, za male scione koje uhvatimo ive. "Ipak", nastavi on, "bie protivljenja. Ako se bude pravio vaan, poslau te nazad novajlijama. A kada nismo na obali i kada nemam posla za tebe, i dalje ostaje mornar. Da li misli da je tako poteno?" Klimnuh glavom. "Dobro. Pratiemo prvu skupinu pri iskrcavanju." Obrisao je ruke pekirom i pogledao preko plavog mora ka Martinom ostrvu. "ulago i Bejker rekli su da su centralno ostrvo i planina Jidermajer pokriveni gustom silvom. Neto se promenilo. Moda nam nee trebati toliko kaveza..." 'Obazrivi' je bacio sidro u malom zalivu tik ispod najvieg ostrvskog vrha, planine Jidermajer. Sunce je zalo za zapadna pribreja i planine su bile crne na pozadini utog veernjeg neba. Ukljuene su elektrine svetiljke, i paluba se pretvorila u skupinu blistavih zvezda na pozadini sivoplavog okeana i obrisa ostrva. Novajlije i mornari prve klase bili su osloboeni dunosti, pa su dokono sedeli po palubi, uivajui u toplom veernjem vazduhu, ali i dalje nervozno odmeravajui ogromnu tamu planine Jidermajer, ocrtane po ivici zvezdama i bledim trakama meseine. Veera je posluena na palubi kao neka vrsta sveanosti, i kapetan, oficiri i istraivai pridruili su se posadi na otvorenom. Ostali istraivai primili su moje unapreenje glumei ravnodunost. "To se i moglo oekivati od Rendala i Salapa", rekao je atro Tornvilu kada je bio siguran da u ga uti. "Od deset dana, on je devet dana sav utogljen i govori samo o pravilima. A onda deetog dana postane velikoduan kao kanta bez dna." Posle veere, na glavnu palubu iznesen je vr piva od vlakana. Sedeo sam kraj bone ograde se Iberom, Majsnerom, imiskom i irlom. Klatarili smo nogama preko ivice broda, leima okrenuti svetlosti, zagledani u tamu i oslukujui talase dok smo pijuckali slabo, gorko pivo, sa blagim ukusom na umbir i beli luk. Sa none obale dopirala je tiha tutnjava talasa koji su se razbijali o obalu od crnog peska i lave. Do sada nismo uopte videli scione, ak ni na planinskim padinama, i to je brinulo kapetana. "Ovo ne valja", rekao je iz svoje stolice kad mu je Rendal dodao krag. "Martino ostrvo imalo je u vreme Bejkera i ulaga bogat i raznovrstan ekos, punu silvu sa obe strane ostrva. Mi nismo videli nita. Izgleda kao da je itavo ostrvo mrtvo." To kao da ga je uzbudilo. Obratio se Salapu, koji je stajao prekrtenih ruku na nekoliko koraka od njega. "Ovo e biti osnovna nauka, jasno i isto, a, Mansure?" "Hoe, ser", odgovori ovaj, smireno se smeei. "I bie, tako mi Dobrog oveka", promrmlja kapetan, a oi su mu blistale dok je otpijao iz kraga. Olizao je usne, oito zadovoljan. "Pomislite samo, prijatelji..." Preleteo je preko palube srenim pogledom, obuhvativi nas to smo sedeli kraj ogade, svoje istraivae, ostale novajlije koji su se izleavali, jeli i pili. "Koliko je naunika, koliko je ljudi tokom bezbroj godina, imalo prilike da se bavi osnovnom naukom?" "Neemo samo raiavati sitne pojedinosti", ree Salap, prihvatajui kapetanovo oduevljenje. Kapetan protrlja bradu. "Pijmo za ser Korezenovskog, izumitelja Puta", ree, podiui krag. "Za njegovu smelost." Posada je utke sedela, i svi su razgovori prekinuti u trenutku zbunjenosti i stida. Salap me pogleda u oi. Zanimala ga je moja reakcija koliko i mene njegova. 89

Tiinu je prekinuo Rendal. "I za Dobrog Lenka, koji je iskoristio Put onako kako ga treba koristiti, i prekinuo zlu lavinu sudbine i daha." "Tako je!" ree kapetan i jo vie pocrvene. Podigao je krag. "Za Dobrog Lenka, koji nas sve vodi!" Posada se pridruila zdravici. Neprijatni trenutak ipak nije sasvim proao. Veernje raspoloenje, pokrenuto toplim vetrom, prijatnim sjajem elektrinog svetla i kragom piva ostalo je pokvareno, i posada je sad lutala palubom, obavljajui sitne poslove, pripremajui se da izvuku mree na palubu i spavaju na toplom nonom vazduhu. Kad su se ostali smestili, irla i ja smo jo stajali kraj ograde, oslukujui talase. "Strano smo zbunjeni, zna", mrmljala je ona. "Ponekad bih volela da znam ta da mislim." Veliki amac krenuo je u praskozorje. Salap je bio zapovednik; kapetan je ovog puta ostao na palubi, za sluaj da se ostrvo pokae opasno. Oito mu se nije dopadala tolika opreznost, i dovikivao je Salapu podrobna uputstva za im da traga, ta da zabelei na obe tablice, i kada da se vrati sa prvim izvetajem. U amcu su bili dvojica novajlija, Skop i Sking - neupadljivi tipovi koji su se retko dobrovoljno javljali za bilo ta, ali za ovu priliku odabrao ih je Rendal - i sam Rendal. atro, Tornvil i ja popunjavali smo postavu. amac je preao nekoliko stotina metara do uzane obale od crnog peska proarane komadima otvrdle pene i izlomljenim komaem scionskih vlakana. Izvukli smo amac iz pliaka na obalu, a zatim smo poli gore-dole uzanom obalom, dok su nam glatka, staklasta zrna kripala pod nogama. Salap je naredio da prikupimo nekoliko kutija uzoraka - olupina i otpada ekosa sa svih krajeva Darvinovog mora. "Okean nam ih je besplatno doneo", rekao je. Iza obale, vetrom izlokana litica visoka desetak metara pokazivala je sloj za slojem vulkanskog pepela, naizmenino sivog i crnog. Rendal i atro iakali su izmeu slojeva nekoliko sasuenih ostataka sciona, starih moda vie vekova. Iskopali smo te osetljive uzorke malim pijucima i lopatama - bile su to sprene, smee ljuske, rtve drevnih erupcija istih onih vulkana koji su izgurali iz mora i rodili ovo ostrvo pre vie hiljada godina. "Ovoliko znamo o Lamarkiji", ree Salap, utnuvi crnu pokoricu na vrhu litice. "Da je mlaa od Zemlje za milijardu godina, da je vulkanski aktivnija - ali pet stotina kilometara manja u preniku. Bilo je mnogo manje kontinentalnih trenja nataloenih slojeva iz razdoblja krenjakih ostataka, koljkastih mikrofosila. Gotovo sve metalne rude su vulkanskog porekla. Kada bismo zaista eleli da naemo bogate ile metalnih ruda, verovatno bismo morali da pogledamo pet hiljada metara ispod kontinenata ili duboko ispod talasa." Ostavili smo sanduke sa isuenim scionima na obali, na nekoliko oniih, zaravnjenih gromada lave, kako bismo ih zatitili od talasa. Iza litica koje su oiviavale obalu pruali su se blago ustalasani bregovi drevne fumarole, izlokane od kie i vetra - oko pola kilometra, sve do otrih, strmih padina planine Jidermajer. Bregovi su bili prekriveni gromadama lave, ljakom i izlokanim slojevima izuvijane lave. Tlo je ipak bilo hladno, i iz pukotina se nije pojavljivala nikakva para. Salap je razgledao planine, zamiljeno uvlaei obraze. Pucnuo je jezikom, kao da osuuje nekoga, i obratio se Rendalu i atru. "Kad su ulago i Bejker bili ovde, sumpor se oseao i desetinama milja dalje, na moru. Sada je sve tako mirno i nema zadaha." "Proveemo pola sata pregledajui ovaj sektor", ree Rendal. "Najvaniji predmet potrage bie petridi." Pokazao nam je Bejkerov crte pljosnatog sciona veliine ake kako se dri za lavu, ostavljajui za sobom bele tragove. Petridi ili kamenojedci sluili su umesto liaja i nalazili su se u svim ekosima, u raznim veliinama i bojama. "Takoe emo traiti scionske ekskrete." Izmet sciona - najee glatke okrugle ploice, retko se via u aktivnim ekosima zbog stalnog sakupljanja i ienja. Ako se ovaj ekos smanjuje, moda emo nai vie izmeta - ili nimalo. "Pazite kako hodate. ulago kae da je ovo nesiguran teren - mnogo starih cevi lave i polupokrivenih rupa." Rairili smo se po bregovima pod vrelim suncem. Uzeo sam eir od vlakana i torbu za male uzorke. Dvaput sam pao pre nego to sam se navikao na tlo, i odrao sam zglobove prstiju i kolena. Pomislio sam da bi najbolje mesto za traenje sciona bilo nekoliko stotina metara od obale. Zamislio sam ih kako se sunaju izmeu gromada. Pomisli na energiju. Ekos upravlja energijom kao i svaki organizam. Sunce, vazduh, voda, minerali... Scioni su posebno prilagoeni da iskoriste prednosti odreenih nia za energiju i sirove materijale.

90

Pratei staze crnog peska kroz lavirint izlomljene lave, zavirivao sam u senke, preturao pesak onovima, kopao po nekoliko centimetara malom lopatom. Nita. Kada je prolo pola sata, okupili smo se na obali. Salap je zaklonio oi od sunca i opustio usne pred naim praznim torbama. "Pa, ekos se krije ili..." Slegnuo je ramenima, ne elei da glasno nagaa. "Poi emo ulagovom stazom, nije daleko odavde, ako je jo oznaena. Postoji mala, zaklonjena dolina u podnoju planine Jidermajer. Ima da se pentra, ali verujem da moemo stii tamo i nazad pre nego to se kapetan uznemiri." Znaajno nas je pogledao, pomalo zavereniki, pomalo kao krivac. Shvatio sam da tu postoji neka vrsta suparnitva - Salap je hteo da istrauje ostrvo po svom sistemu. Dok smo silazili obalom i traili poetak staze, atro je podigao komad koaste materije i dodao je ostalima da razgledaju. Bila je tamnosmea, toliko osuena da je liila na ksilu, ali i dalje su se videle probuene rupice sa nitima provuenim kroz njih. "Deo cipele", ree Rendal. "Nije scion", dodade atro. "Kakvo razoarenje", ree Salap, alosno odmahujui glavom. "ta li se ovde desilo?" Nismo nali nikakve oznake za put, ali peana staza izmeu gromada kao da je obeavala. Penjala se uz planinsku stranu i krivudala oko stenja. "Ovo je ulagov put, ali arborida nema", ree Salap, pokazujui prazne kamene krugove i kupasta udubljenja u tlu sa obe strane. "Dok su arboridi bili tu, potiskivali su stenje u stranu i ukorenjavali se... Otili su nekuda, ili su izumrli." Ili smo stazom stotinak metara, oko jedne velike gromade, a zatim kroz hrpu manjih, od kojih su neke bile nagomilane u lukove iznad staze. Sunce mi je grejalo ruke i oseao sam kako mi se kosa pod eirom znoji. Bio sam alostan i sanjiv. Posle etiri kilometra, preko oblinjeg grebena provirilo je nekoliko tamnoplavih stabljika. "Konano", ree Rendal. "Neto ivo." Iza uzbrdice nalazila se skupinica malih, zdepastih, palmolikih arborida. iljasto lie irilo se u krug, nalik na krznene kape. Prozirno smee korenje stvaralo je mree preko tla izmeu arborida, a du korenja gamizali su blistavo narandasti vermidi - crvoliki scioni, duine oko etiri centimetra. Poli smo du ivice ove bedno male i siromane silve. Rendal, atro i Salap brzo su pregledali scione i uneli zabeleke na Salapovu tablicu. Nijedan scion nije mi bio poznat sa crtea i fotografija koje su ostavili Jidermajerov i Bejker-ulagov pohod. "Velike razlike", ree Salap. "Pretapanje i stvaranje novih sciona. Ostrvo vie nije gostoljubivo." "Suparnitvo?" brzo upita atro. "Rat... seksanje?" Salap pogleda u nebo i odmahnu glavom. "Na Martinom ostrvu postojao je samo jedan ekos, a nalazimo se na hiljadu milja od Elizabetine Zemlje, i hiljadu i po od Hsie. Scioni iz morskih ekosa dre se blizu ostrva i kontinentalnih obala, osim onih nesrenika koji zalutaju... a i ulago i Bejker i Jidermajer rekli su da ekos Maritnog ostrva preovlauje itavom zonom, ak i na stotinu milja od kopna. Bio je dobro utvren. Otkuda bi moglo biti seksanja, a kamoli preuzimanja?" atro se jo nadao da e njegova zamisao biti mogua, ako ne i tana. "Videli smo trkae iz Petena ili moda iz Hsie ili Efraine zemlje. Zato su bili tako daleko, osim ako je zona osetila mogunost?" "Kakvu mogunost?" upita Salap, nervirajui se. "Ovo je prazno, ser atro! Zona se ovde smanjnila. U opadanju je." "Starost", predloih, delom i zato da bih odvratio Salapa od napada na nesrenog atra. Salap ponovo prevrnu oima, ali outa i zae meu arboride, sve do dna male doline. Vazduh je u senci bio sveiji i vlaniji. Nije imao nikakav poseban miris. U prolazu sam dodirivao stabla i lie, ali stome se nisu otvarale; izgleda da su postojale samo ove dve vrste sciona, nepoznati arboridi i vermidi. "Nismo uzorkovani", ree Rendal kada smo se pribliili najniem delu doline, oko pola kilometra od uzbrdice. "To mi ne nedostaje", ree atro. "Svejedno, vano je", ree Rendal. "Ekos moda vie nije radoznao. To mi se prvi put deava." "Tek smo nekoliko minuta ovde", ree atro, osvrui se. "Moda ekaju pravi trenutak." 91

Staza se proirila u peanu zaravan. U samom sreditu zaravni, zid od lave visok oko metra okruivao je bistro, svetlucavo jezerce. Na jednom kraju videlo se talasanje izvora, i povrina se talasala nad crnim peskom, blistajui pod jakim suncem. Od izvora do umice bili su poreani manji komadi crvenkaste lave, oznaavajui stazu. "Ovo nisu scioni", ree Rendal. "Ovde neko ivi." Poli smo oznaenom stazom nazad u umu. Na pedeset koraka od izvora nalazila se tamnosiva, prilino ofucana kuica na niskim stubovima, okruena ruiastim i sivim arboridima. Krov je bio nainjen od nekakve crne koe, kao i zidovi; ostatak kockaste, nimalo ljupke graevine bio je od slojeva i stubova ruiaste ksile. Na zvuk naih glasova, na uzanoj verandi pojavila se ena, odevena u vreastu, smeu haljinu, bledog lica, sa dugakom, prosedom, crnom kosom. Procenio sam da joj je oko sedamdeset godina. Stajala je sa rukama na ogradi, zurei u nas bledoplavim oima. Koa joj je bila tamna, udovi mravi, i micala je usnama kao da trai rei. "Ja sam Liazin Trej Nimcijan", rekla je kretavim glasom. Nakaljala se i ponovila ime. "ivim ovde. ta elite?" "Jeste li sami?" upita Rendal. "Ne elimo da vas uznemirimo, ser Nimcijan", ree Salap, spustivi ruku Rendalu na rame. "ast mi je da vas upoznam. Nisam znao da ste jo tu." Okrenuo se i apnuo neto Rendalu na uho. ena nas je gledala jedno po jedno, rairenih oiju. "Mu mi je umro pre pet godina. Otad sam sama. Ljudska lica i glasovi me zbunjuju." Salap nas je zvanino predstavio, a onda nam je objasnio. "Za ser Liazin Trej Nimcijan i ser Jeovu Nak Rasika se smatralo da su mrtvi. Oni su bili istraivai u pohodi Bejkera u ulaga." "Nismo ostali svojom voljom", ree Nimcijan. Pruila je ruke. "Imate li brod? Naravno, svakako ga imate. Veoma bih volela da vidim brod, da... veeram sa kapetanom?" "Bila bi nam ast", ree Salap i nakloni se. To vee je veina posade imala za veeru najbolje to je kuvar Frej mogao da ponudi na 'Obazrivom'. Sedeo sam za stolom kraj kapetanovog, zajedno sa Rendalom, prvim oficirom i mlaim istraivaima, ukljuujui i atra. Nimcijan je sedela sa kapetanom, Salapom i Talijom Raj Diem i irlom, koje su bile pozvane da pomognu goi da se prijatno osea. Zaista, ene su dobar deo veeri provele ugaajui goi kao to bi ugaale svakom potovanom starcu. Liazion Nimcijan je, izgleda, pala u trans pre nego to je veera i poela. "Tako dugo..." uzdahnula je kad je sela u elo stola. "Ovo mi izgleda tako udesno elegantno. Prole su godine otkako sam poslednji put jela ljudsku hranu... Hleb! I toliko novosti! Naprosto ne mogu da poverujem ta sam sve propustila." "Vaa pria mora da je neobina", ree kapetan. Ona se ponosno uspravi. "ivim na naem ostrvu ve dvanaest godina. Prve godine bile su dobre, ali otkako je moj Jeova umro... uglavnom sam radila." Nagnula se ka kapetanu. "Idete stopama Bejkera i ulaga. Oploviete svet." "Tako je", ree kapetan. "To objanjava ser Salapa i njegovo udesno zanimanje za Martino ostrvo. Ko bi inae toliko skrenuo sa puta da bi posetio ovako usmaljeno mesto? E, onda, imam da ispriam priu, svima vama. To je pria o tajnama, i o smrti jedinog ivog bia koje sam upoznala i zavolela, osim mog mua. Sutra u vam pokazati gde se sve to desilo, a veeras i sutra pokuau da vam objasnim zato." Posle jela izili smo na palubu da sedimo pod dvostrukim zvezdanim jarmom i da sluamo priu ser Nimcijan. "Kada sam se prudruila pohodu Bejkera i ulaga, bila sam agro - strunjak za gajenje. Nauila sam kako da negujem zemaljske useve, a da ne uznemirim ekos i ne izazovem njegovu odbrambenu reakciju... To se sada, pretpostavljam, retko deava, ali onda je bilo prilino esto. Sponzor mi je bio Jeova, i on mi je ubrzo postao i mu. Jeova." Tiho je ponovila ime, blago se smeei. "Mislio je da u moi da nauim ulaga i Bejkera po neemu o specijalizaciji u populacijama ekosa. Uputili smo se na more sa dva broda, zvali su se 'Hano' i 'Himilko'. Bili su manji od ovog, i manje opremljeni. Bejker i ulago sada su za mnoge sigurno junaci i muenici. Tek to sam saznala da se nikada nisu vratili... Da je samo uki uspeo da se vrati sa manjim brodom." Zastala je i nekoliko puta duboko 92

uzdahnula, kao da eli da se smiri. Nesvesno je masirala jednom rukom smeu, naboranu kou na vratu, i pribirala misli. "ini mi se da to nije bilo davno. Poslednjih godina moj ivot je postao prilino jednolian. Znate kakvo je bilo nae putovanje od Atine do severnog kontinenta, gde nema nikakvih ekosa, a odatle do Hsie. Jedrili smo du zapadne obale Hsie, a potom na jug do Kukovih brzaka, i nali smo prolaz kroz njih... otkrili smo jo est zona na Kukovim ostrvima, male, sasvim jednostavne ekose, u poreenju sa Elizabetinom zemljom i Hsiom. Hvatali smo uzorke, vrili disekciju, i kuda god smo ili, ekosi su bili radoznali. Mene lino su uzorkovali ravno trideset tri puta." Podigla je ruke da nam pokae okruglaste oiljke, neke velike kao otisak prsta. Pokazala nam je i oiljke na vratu i po nogama. "Plovili smo du istone obale Efraine zemlje do najjunije take, koju smo nazvali Rt Manu, po naem navigatoru. Oplovili smo Rt Manu i vratili se u Darvinovo more, radije nego da se suoimo sa ledom okovanim zimskim morima na istoku." Pogledala je svoju publiku, lica potamnelog od seanja. "Bilo je to teko putovanje. Nekoliko ljudi poginulo je u nesreama... Ukljuujui i mog brata. Nismo mogli da se izborimo sa zapadnim vetrovima juno od ostrvlja aft. Nismo mogli da proemo tuda... Ponestajalo nam je hrane. Uputili smo se na ostrva aft. ulago nije hteo da se vrati u Dakartu, iako smo bili na samo pet stotina milja od nje... Na ostrvima aft bilo je farmerskih gradia. Posetili smo ih. Imali smo sree da kupimo dovljno hrane za dalji put." "Svi ostrvljani pomrli su od gladi 26. godine", ree Salap. Nimcijan ga je belo pogledala, kao da taj istorijski podatak nema za nju nikakvog znaaja. Potom je primorala sebe da odgovori to je utivije mogla. "ao mi je. Bili su to fini ljudi, rado su sluali nae prie. Smatrali su Bejkera i ulaga za heroje. Mislili su da smo svi heroji. A mi smo bili samo umorni i gladni." Kao da je oklevala sa nastavkom. "Potom ste poli na sever... tako kau ukijevi dnevnici", podstae je kapetan. Nimcijan protrlja ruke kao da bi da ih ugreje. "Bejker i ulago su se posvaali", ree. "Uvek su izgledali kao ljutiti majmuni u premalom kavezu. A insistirali su da uvek budu obojica na istom brodu. Hteli su da paze jedan na drugog. Bejker je hteo da se poe na zapad, oko Magelanovog rta, a ulago je tvrdio da se u to doba godine ne moe tuda, da e nas zapadni vetrovi ubiti. Moda je bio u pravu. Na kraju smo poli na sever, da proemo na zapad izmeu Tasmanove i Elizabetine zemlje. Moj mu se tada ve neprekidno svaao sa Bejkerom. Na Martino ostrvo naili smo sluajno... Jeova je rekao da bi se ovde mogle provesti godine u prouavanju. Pa, elja nam se ostvarila." Opet je prekinula, grei miie na vilicama; osmotrila je lica oko sebe, i smeei se i odmahujui glavom. "Bejker je bio vrlo neprijatan ovek", ree. "Mora da je smatrao kako Jeova predstavlja negativan uticaj. Uredio je da nas dvoje zajedno poemo na obalu. Dok smo bili na kopnu, brodovi su otili. Ne znam kako je to objasnio..." "Dnevnici su izgubljeni", ree Salap. "uki ne kae ni re o tome." "Pa, uki je odjedrio pre nego to je 'Hano' ostavio nas dvoje. U prvi mah smo bili veoma uplaeni. Znali smo za troje lanova Jidermajerove posade, koji su nestali na ostrvu deset godina pre toga. Nikad ih nismo nali." Protrljala je oi i zamirkala pod elektrinim svetlom. "Bejker nam je, na izvestan nain, uinio uslugu. Imali smo lep ivot. Marta se starala o nama. Nikad nismo gladovali, mada smo esto bili gladni, a nekoliko puta i bolesni, kad smo jeli pogrene stvari. Zavoleli smo je. Nikad nije bila dosadna. Jeova se ponekad pitao da li e na rad ikada biti otkriven... udili smo se zato se niko ne vraa na Martino ostrvo. Ali nismo bili nesreni." "Otad nije bilo pohoda", ree kapetan. "Ostrvo nije na trgovakim linijama - a ionako nema mnogo saobraaja preko Darvinovog mora. Osim ako nisu brionisti." Nimcijan nije prepoznala to ime. "Bejker i moj mu potvrdili su tanost teorija prvih istraivaa i Jidermajera. Jedino logino objanjenje biloke prirode Lamarkije jeste nasleivanje steenih osobina... ali nasleivanje je pogrena re. Jidermajer je nagaao o postojanju konstruktora i posmatraa, koji uzimaju ono to sakupe uzorkovai i lopovi, i prouavaju to. Mi smo toj teoriji dodavali stalno nove pojedinosti. Videli smo ekos kako umire. Videli smo kako se priprema za smrt. Ostrvo je ogolelo. Otkrilo je pred nama svoj kostur, na neki nain..." "A postoji li majka semena, kraljica?" upita kapetan. "Pokazau vam ujutro", lukavo ree Nimcijan. Nasmeila se i zaljuljala u stolici, uivajui u naoj panji. "Verujem da ete eleti da istraujete pre nego to krenete dalje." "Smatrajte se pozvanom da putujete sa nama", ree kapetan. 93

Ona odluno odmahnu glavom. "Ne, hvala. Ujutro u se vratiti na svoje ostrvo. Ostaje jo mnogo posla. Ali nadam se da ete uzeti nae rezultate i da ete ih odneti u Atinu ili Dakartu." "Bie nam ast", ree kapetan. Nimcijan se otresla mranih uspomena i sada je bila puna radosti, uivajui u drutvu ljudi. Sledeeg jutra otisnula su se tri amca, pod niskim, sivim, vornovatim oblacima. Naleti sveeg vetra i kratki pljuskovi pozdravili su nas pri iskrcavanju na istom mestu kao i jue. Vodila nas je ser Nimcijan, du obale od crnog peska, spretnim korakom iz kolena. Pratilo ju je trideset ljudi - kapetan, Salap i pomoni istraivai, ja, kao i osam lanova posade izabranih kockom, i svi smo ili ulagovim putem. Stvorili smo dugu kolonu na uzbrdici. Poneko iz posade u poetku je pevao, ali ubrzo su ih uutkali praznina, vetrovita tiina i sivilo dana. Istraivai su brojali kamene krugove u staroj silvi i procenjivali njenu veliinu i nekadanji broj arborida. Nimcijan je objanjavala kako se silva povlaila od obale ka unutranjosti, i kako su scioni nestajali svake noi, a ostatke bi pokupili istai. Za arboridima su nestali kamenojedci, a potom svi sitniji oblici, iz meseca u mesec... i iz godine u godinu. I u unutranjosti su prvo pomrli veliki scioni, a potom manji. "Arboridi i fitide sve su ih hranili", rekla je.. "Verujemo da su izumrli zbog nestanka mikroskopskih sciona." Razlog opadanja ostao je nepoznat. Mu i ena pretpostavljali su u poetku da su scione zarazili ljudski mikrobi, ali nisu nali nikakav dokaz za to. "Uvek krivimo sebe", ree Nimcijan, prilazei strmini iza koje su se nalazili poslednji arboridi. "ini nam se da smo krivi za sve, ak i za to to smo ljudi. Ali brzo smo shvatili da su ljudi ovde nebitni." Mogla je sa lakoom da hoda i pria, nije ostajala bez daha. Jedva smo drali korak sa njom. "Marta nas je podnosila, ak nas je putala da uzimamo njene fitide i arboride i druge scione za hranu i materijal. Dok je Marta bila iva, svakog prolea zalazili bismo duboko u kopno, u planine, da prouavamo blistavo crveno cvee, pupljenje i rast novih sciona izmeu drvea floksa i diverikata, krupne i retke hemohamatide i obalne halimide. Marta nas je uzorkovala pet godina poto smo doli, kao da smo novi... tronogi scioni veliine mia iskoili bi iz niskih alsofileida i gricnuli nas za ruke, u pozno leto, kad nastupi zagrevanje Jidermajerove struje. To je samo po sebi bilo neobino... Nikada nismo otkrili zato je Marta elela da nas uzorkuje tako esto i tako redovno." Zastala je na padini, sagnuvi se da namesti nogavice i arape koje su joj se srozale. "Potom, posle osam godina, sama od sebe, Marta je poela da se predaje i nestaje. Nou smo uli ono to je moj mu zvao ubretarski kamioni, veliine slona, kako se kotrljaju niz gole bregove pravo u okean. Tu su eksplodirali kao ogromni baloni, rasipajui napola svarene ostatke u talase i morske struje. Ekos se razlagao hektar po hektar, vrlo uredno. Verujem da je znala da umire i da je elela da posle nje ostrvo ostane isto. Znam da je to glupo miljenje..." Pogledala nas je, rastuena uspomenama. "Nedostajala nam je njena radoznalost. Navikli smo se na redovne ujede, na male uzorkovae. ak smo poeli da verujemo da nas je ekos uvao, da nas je prihvatio kao nezavisne delove... Ali to je uglavnom bila zamisao mog mua. Jeova je pre pet godina imao modani udar, ili neto nalik na to. Neto mu se ozbiljno pokvarilo u glavi. Nismo imali doktore, ni lekove. Ekos ga nije spasao. Umro je posle dvanaest dana paralize. Sahranila sam ga, ali leinari su ga iskopali, pokupili zajedno sa drugim otpacima i istovarili sve u more. Marta je uvek pazila na istou." Uli smo u umarak ba kad su pale prve krupne kine kapi, dumbarajui po nenom liu i kvasei nam odeu. "Ovo su invalidi", ree Nimcijan, dodirnuvi vornovatim prstima ivicu lista. "Jalovi su, naravno, kao stara pela koja umire na suvoj steni." Nastavila je dalje, ne obraajui panju na kiu, a kapetan ju je pratio, koristei tap da odgurne u stranu smee korenje koje bi mu se nalo na putu. Salap je lupom razgledao listove, zainteresovan za njihovu reakciju na kiu. "Ser Nimcijan", povika ka elu kolone ba kad smo stigli do kue, "verujem da ova mala silva uzima svu svoju vodu sa izvora. Da li sam u pravu?" "U pravu ste", odgovori ona, dovoljno glasno da se uje uprkos utanju kinih kapi. Salap zadovljno klimnu glavom i obrisa kiu sa ela. Nimcijan se pope na verandu i obrati nam se kad smo se skupili u malom dvoritu. Sad smo ve bili poptuno mokri, ali kia je jenjavala, mada su gusti, sivi oblaci jo zaklanjali padine planine Jidermajer. "Imam neto da vam pokaem", ree. "Ne moete ui svi odjednom, ali svi ste dobrodoli." 94

Smenjivali smo se, u skupinama po est, pa smo se penjali stepenicam i rukovali se sa njom, a ona nam je pokazala svoje istinsko blago - prepune ormanie sa stotinama crtea vodenim bojama, koje su crtali ona i njen mu. Salap je ostao bez rei i ostao je unutra sa Kajzer-Bahom dok su se skupine smenjivale, zurei ponovo i ponovo u crtee dok ih je Nimcijan pokazivala, novu hrpu za svaku skupinu. Blistala je od ponosa. "Dok je silva bila zdrava", rekla je, "pokrivala je najvei deo sredita ostrva, u dve sline skupine, zapravo dve silve, kao to su videli i Jidermajer, odnosno Bejker i ulago... Takva je bila kad smo stigli. Planine su tada bile aktivnije. Bilo je ak i zemljotresa, nekoliko puta godinje, a obala na kojoj ste se iskrcali bila je puna fumarola i sumpora." Vodene boje blistale su od nenog ivota, prikazujui ne samo Martino ostrvo nego i svoje tvorce, jer bili su nacrtani vrlo precizno, vrlo tankim perima iseenim od sredinjih ila lia arborida, i obojeni bojom uzetom od vermida i floks drvea, visoko u planinama. "Zapisivali smo sve to smo mogli na tablici koju nam je ostavio ulago", rekla je. "Ali uskoro je bila prepuna. Nauili smo kako da pravimo neku vrstu papira, i sami smo se izvetili u slikanju. Marta je bila veoma velikoduna. Sve nam je pruala - pigmente, stabljike za drke etkica, ak i dlake za etkice. Jeli smo njene scione i slikali smo je u znak zahvalnosti... Mada, zapravo, nije bilo pogodbe." Jedan niz crtea pokazivao je zeleno cvee u visokim planinama, u vreme kada arboridii fitidi odbacuju staro lie i stvaraju novo, jasno crveno i narandasto, nebeskoplavo, tamnopurpurno. I sam ekos kao da je imao slikarski plan, bregovi su bili prugasti kao zebra, naizmenino crveni i plavi. "Vazduh je u prolee imao miris najslaeg, najboljeg vina", ree Nimcijan, milujui crtee prstima, vadei ih iz korica i vraajui ih sa gotovo verkom panjom. Neki crtei predstavljali su primerke najveih arborida, koje su nazvali igdrazili; bile su to izdubljene mree krutih korenova koje su se podizale kao debeli valjci po stotinu metara uvis, irei nizove purpurnocrnih listova za upijanje svetlosti. Jeova se penjao u uplja stabla igdrazila i crtao ih iznutra, kao precizno tkanje koje se suava do otvorenog kruga neba. "Koristili smo ono nekoliko delova laboratorijske opreme, ponovo i ponovo, sve dok nisu propali, i mogli smo samo da gledamo, vidimo i okusimo... Ponekad smo se razboljevali od onoga to smo probali, pa smo beleili simptome." Odmahnula je glavom kao krivac. "Naa tela pretvorili smo u laboratoriju. A onda..." Listala je stree ogoljene lave, skljokanih i prepletenih igdrazila, sve dok stil nije postao mnogo jednostavniji i grublji; to je radila sama, posle Jeovine smrti. Kapetanove oli ispunile su se suzama, pa ih je urno obrisao prstima, osvrui se kao da se stidi. Kad smo svi videli crtee, Nimcijan se zaustavila kraj nezastakljenog prozora, zagledana u ilvu oko izvora, a glas joj je bio promukao i napukao od umora. "Moram da se odmorim pre nego to nastavimo obilazak." "Naravno", ree kapetan i naredi da iz ranaca izvadimo hranu. Napravili smo piknik ispred kue i na verandi, a ser Nimcijan je predsedavala kao pravi matrijarh, smetena u svoju stolicu nainjenu od opalih lisnih drki igdrazila. Nosila je veliki, iskrzan eir od vlakana kako bi zatitila oi od povremenog bleska sunca koje je provirivalo kroz oblake. "Kapetane", ree ona, "dajem vam sav na rad. Ja sve imam u glavi, a moe biti od neke koristi samo ako ode sa ovog ostrva. Neu jo dugo biti iva, a kia bi ranije ili kasnije sve unitila." Kapetan odmahnu rukom kao da odbacuje njeno priznavanje smrtnosti, i taman je hteo da progovori, ali ona ga je prekinula. "Pre etiri godine izgubili smo pedeset devet crtea kad je prokisnuo krov. Meseci i meseci rada. Lamarkija je ravnoduna. A bila je ravnoduna i Marta, mislim, ali ipak smo je voleli. Zamiljanje dobronamernosti bilo je utena varka, poto smo bili tako sami." Leali smo u pominim mrljama suneve svetlosti i senke oblaka, naizmenino se grejui i hladei, okrueni ukanjem upavog lia iz male silve. Salap, kapetan i Rendal sedeli su na verandi sa Nimcijan, koja je zatvorila oi i zavalila se u stolici, ravnomerno pokreui grudi ispod nabora haljine i jakne. Kraj mene su leali irla i imisko; irla je leala na leima, zagledana u oblake, a imisko je dremao. "Volela bih da se iskradem i malo istraujem", ree irla. "Ve odavno uim na brodu, sa prvim oficirom koji nam prati svaki korak." Okrenula se na bok da me pogleda. "Da pobegnemo u brda?" Nasmeio sam se. "Nema labavo", rekoh. irla me je kritiki odmerila, napola kiljei, a onda je ponovo legla. 95

"Ovo je otvorena ponuda", ree imisko, budei se iz dremea. "ta to vidi u njemu?" "To je jae od mene", vedro ree irla. "Tako je tajanstven. Odakle dolazi? Znam... iz Dakarte, pre nego to si se izgubio u Liz. Ali ne govori kao Dakartanac, a ponaa se drugaije od svih koje poznajem... Tako si smiren." "Ako me tajanstvenost izbavlja od ienja klozeta, biu tajanstven." "Dobro reeno", priznade irla. "Ravnoduna odbrana. Hajde sa mnom", zavereniki mi apnu na uho, "dalje u bregove", podie grudi i zagnjuri bradu u njih, "pa e videti moje sise." Zacenih se od smeha, i ona se nasmeja sa mnom. Ali i dalje mi je gledala pravo u oi. "Stara e nas povesti nekuda. Ja bih da se iskradem i da se kasnije vratim. Ako ba nee da mi vidi sise, u redu, ali doi da mi pravi drutvo." Toliko sam se uspalio da sam gotovo zaboravio na oseanje dunosti - ako je toga uopte bilo. Dunost se u meni pretvorila u goruu radoznalost i masu sukobljenih oseanja; zadivljenost, strepnju, ak i neku vrstu partijarhalne brige. "Voleo bih", rekoh. "Soterio e se okomiti na nas", ree ona. "Moda e ponovo postati samo novajlija. Jesam li vredna toga?" irla nikada nije otila ovako daleko u flertovanju. "Ti si nesumnjivo najlepe stvorenje na brodu", rekoh. "Priaj mi jo." "Mnogo si lepa i od ovog imiska." imisko otvori jedno oko, pa ga opet zatvori. "I suvie si pametna da bi unitila dobru pomorsku karijeru." Ona obliznu usne kao zaboravna maka i prestade da me gleda u oi. "Jednog dana", ree zagledana u nebo, "videu tvoju tajnu golotinju i sladiu se njome." "Moju golotinju moe videti u svakom trenutku", rekoh, "samo zakai." Na iku sam imao uspeha kod ena, ak suvie. Poeo sam da ih smatram za divnu udobnost, vrednu truda, ali nimalo sline meni. Sada, uronjen u ovo iskustvo kao u snu, video sam da je u takvom stavu bilo mnogo mladalake gluposti. irla je veoma liila na mene; to nije vailo za imiska, niti za kapetana ili Salapa. Nad nama se smestilo stalno sunevo svetlo, i zbog dugake pukotine izmeu oblaka izgledalo je da se sunce obruava nanie, povremeno zahvatajui ivicu oblaka i blistavo je obasjavajui. "Suvie sam glup", rekoh. "Vidi?" ree irla. "Golotinja. Pokai mi jo." Blago je gurnuh po nozi vrhom izme. "Ne izazivaj", progunah. Utom Nimcijan ustade. "Odmorila sam se", objavi ona. Kapetan, Salap i Rendal ustali su zajedno sa njom kao sluge pune potovanja. "Hajdete sa mnom", ree ona i poe niz stepenite verande. "Propustio si priliku", ree irla, ustajui. "Glupi Olmi", iskezi se imisko. Oblaci su hitali ka jugoistoku. Mi smo marirali u kopno, uz severnu strminu Nimcijanine doline, poslednjeg utoita Martinih sciona-siroia. Silva se zavravala na ivici doline, a na padinama planine Jidermajer i na bregovima i planinama iza nje nalazili smo staze i puteve kojima se odvijalo ogoljavanje. Nimcijan nam je pokazivala pojedinosti dok smo ili stazom koju su ona i Jeova utabali kroz silvu tokom prvih osam godina na Martinom ostrvu: mesto gde se nalazio igdrazil koji je bio najblii dolini i njihovoj kui - sada je ostalo samo kupasto udubljenje prenika deset metara, puno jalovih komada lave i finog silikatnog blata, ispucalog od sunca; poetak staze ka vrhu planine Jidermajer, gde su nali fitide i vermide pogodne za pravljenje vodenih boja; zaklon koji su nainili za sluaj da ih oluja uhvati daleko od kue, sada sruen, bez ikakvog oslonca. Jo vie, izmeu planine Jidermajer i sredinje planine Tauri, posle punog sata peaenja, zastali smo za trenutak tamo gde je nekada bila najgua silva na ostrvu. "Milioni igdrazila i tronogih hrastova", ree Nimcijan, zaklanjajui oi od sunca. Kroz nekoliko sati, usek izmeu planina zaklonie sunce, i sve e bii u senci. Sada je sve bilo blistava pusto, kilometar za kilometrom kupastih udubljenja punih blata. imisko je trljao kolena kad smo zastali i odmerio je irlu i mene. "Samoubistvo", mrano ree. "Kraljica je reila da njen ekos umre. Od stida." irla podie usnu. Nije cenila imiskove mistine teorije. Kapetan, Salap, Rendal i istraivai zbunjeno i zadivljeno gledali su prizor. Nisu mogli da objasne ta se ovde desilo nita bolje od imiska. Pogledao sam vrh planine Jidermajer i razmiljao o psu koji nije 96

lajao preko noi: vie nije bilo pare, vie nije bilo zemjotresa, vie nije bilo sumpora iz fumarola na junim obalama. Nimcijan uzdahnu i mahnu da poemo dalje. Bila je na elu kolone, i njene dugake, ilave noge neumorno su koraale, neprekidno se klatei u jednom koraku levo, u drugom desno. Sluao sam njen razgovor sa kapetanom i Salapom sa deset ili dvanaest koraka udaljenosti. imisko se poluglasno alio zbog visine i napora, kao i zbog strahote ovog unitenja; uutkah ga da bih mogao da ujem Nimcijan, a on me na to prezrivo pogleda. "Doli smo ovamo pre dve godine, pre nego to je Marta konano umrla", priala je ona. "Jeova i ja tada smo obilazili ostrvo, zalazili smo svuda gde nismo mogli da stignemo dok je silva bila gusta. Poto su floks arboridi i veina fitida nestali, mogli smo da idemo kuda god poelimo, i ovde smo prvi put naili na strukture kakve nikad ranije nismo videli, ni u jednom ekosu. Jeova ih je nazvao palate. Ja sam mislila da re upuuje na pogrene zakljuke. Svejedno, on im je dao naziv." Izmeu gromada lave uglaanih od kamenojedaca i stalnog rasta i premetanja drvenastih oblika silve, ugledali smo duboku jamu urezanu u bok planine Tauri. "Ima jo pet takvih mesta, sva su slina ovom. Kada su ona umrla umrla je i Marta, tako je Jeova verovao. Ove ruevine i bedna silva samo su spomenici." Jama se protezala osamdeset metara od ivice do ivice. Unutra su se iz sredita irili zakrivljeni bedemi i grede boje stare slonovae, nalik na ogromna rebra to ih je poreala pradavna lovaka druina. Sa njih su jo visili mrtvi ostaci membrana. Na dnu jame, ispod naherenih i popadalih rebara, u starom toku lave bile su uklesane estougaone komore, a na dnu se skupljala kinica. Poreali smo se po ivici jame. Kapetan je bio bled. Snano je zabadao kaiprst u bradu, a usne su mu se trzale. Salap je stajao prekrtenih ruku, zadubljen u misli, kao da se sea neke davne partije aha. "Kraljiine odaje", ree kapetan. "ta ti smisli?" upita Salapa. "Moda." to je Salap postajao zainteresovaniji, to je manje pokazivao bilo kakvu reakciju. "Tako mi Dobrog oveka", neodluno ree atro, gledajui ostale da bi odmerio dubinu sopstvene reakcije. "Olupina", ree Nimcijan. "Nisu to kraljiine odaje. Nikada nisam volela re 'palata', ba zbog takvog zakljuka. Nali smo pet ovakvih, sve su bile mrtve, sve su bile iste. Teorija o kraljici doputa postojanje samo jedne." "Eno", ree kapetan, pokazavi komore i otvore u steni du spoljanjih ivica svake od njih. "Tu se scioni stvaraju i odatle polaze. Raaju se... Mora da postoje izlazi. Treba da ih potraimo." "No pada za jedan sat, kapetane", blago ga podseti Rendal. "Da. Naravno. Ali ako naemo izlaze - pa ak i ako ih ne naemo... Ovde je bila centralna kontrola, gospodarica semena, ili gospodarice..." Okrenuo se ka Nimcijan, koja ga je skeptino gledala. "Pa ta ako ih ima pet? Ako nema jednog centralnog mesta, ako nije samo jedna palata, ta mari? Nisam vezan za pojam jedne i usamljene majke semena. Ako ih je bilo pet... moda su ostale bile dvorkinje, pomagai... Moda je jedna bila vea." "Sve su iste veliine, plus-minus metar", ree Nimcijan. "I sve imaju istu strukturu." "Ali niste ih videli dok su bile ive!" prodera se kapetan. "Jedna je moda bila izdvojena, ukraena arenim detlajima, koji su oznaavali njen poloaj, najvii od svih; ostale su bile podreene. Mora da je bila... jedna kontrola, jedna vlast, jedna na vrhu!" Ipak je bio vezan za predstavu o jednoj kraljici. Nimcijan kucnu tapom po tlu, iznervirana kao sve osobe koje dugo provedu same, a onda naiu na protivnika. "Neka bude po vaem", promrmlja. Kapetan naredi da atro i Tornvil ponu premeravanje palate i prikupljanje uzoraka svih preostalih tragova tkiva. atro me zadovoljno pogleda u prolazu. Poeleo sam da ga udarim, ne zato to je kapetan njega izabrao za taj posao, nego zato to se pravio vaan i to je mislio da e meni to biti bitno. "Voda sa dna komora..." mozgao je kapetan, ne primetivi nita. "U njoj moe biti tkiva, ostataka, genetskog materijala. Moemo je konzervisati, pa gledati kasnije." atro, Tornvil i am poeli su da se sputaju niz neravnu padinu do komora na dnu jame. Iz kutije sa opremom izvuen je terenski mera i privren za kapetanovu tablicu radi kasnijeg uporeenja. Rendal je gledao sunce, pa dugaku, krivudavu stazu ka obali. "Kapetane, ser Nimcijan verovatno eli da se vrati svojoj kui... A valjalo bi da i mi poaljemo poruku na brod." Kajzer-Bah zastade, mada su mu ruke i ramena drhtali od uzbuenja. Namrtio se kao deai. Za trenutak sam pomislio da e poeti da cmizdri, ali on samo naglo sede na oblinji komad lave i spusti ruke 97

na kolena. "U redu", ree tiho, a zatim se obrati ljudima koji su se sputali u jamu. "ekajte! Vratiemo se sutra. Poneemo vie opreme... Hajde da ovo uradimo kako treba." Rendal klimnu glavom. irli i ostatku posade oito je bilo milo to nee provesti no u ovoj pustoi. imisko je uasnuto zurio u palatu. Nije hteo da kae ni irli ni meni ta ga je toliko zgrozilo sve dok se nismo ponovo nali na stazi, prolazei kraj praznih kupastih udubljenja pod poslednjim sunevim zracima. "Runo je", konano promrmlja on, na nekoliko koraka iza mene. "Mislio sam da e biti lepo. Kraljice. Ali ovo lii na sruenu optinsku zgradu. Krovne grede i sobe. Kao najobiniji hotel." "Ne znamo kako je izgledalo dok je bilo ivo", ree irla. "Moda je bilo ljupko." "I skriveno. Niko ne moe da doe do njih, ma gde da su", mrano je mrmljao imisko. "To znai da su rune, i ive i mrtve." Nismo ga mogli ubediti da promeni miljenje. "A ta ih je ubilo?" Svoje misli sam zadrao za sebe. U usamljenom umarku kapetan upita ser Nimcijan eli li da prenoi na 'Obazrivom'. "Sudbine mi i daha, ne, hvala", ree ona. "Ja sam stara ena i imam duboke navike. Dola sam ovamo sa Lenkom kao odrasla ena i udala sam se za Jeovu ve u srednjim godinama, a sada sam stara i ovde mi je sva preostala porodica." "Sutra se vraamo da izvrimo puno ispitivanje", ree kapetan. "Postaviemo logor i ispitaemo i ostale palate. Mi, dodue, tek poinjemo dugo putovanje, ali bili biste bezbedniji da poete sa nama..." "Ne", ree Nimcijan. "Nisam eljna novog pohoda." "Moemo vam obezbediti udoban smetaj..." "Kapetane, ovde sam provela najlepe godine svog ivota", otro ree Nimcijan. "Bejker i ilago uinili su nam uslugu. Po onome to ste mi rekli, vidim da smo uinili ovaj svet jo zbrkanijim i loijim. Sigurna sam da poznajete duboku smirenost predanosti istraivanmju - gledanju i merenju. Prisustvovala sam kraju jednog ekosa - neemu to niko drugi nije video. Ali pria jo nije gotova. Zato su ostali siroii kako uspevaju da ostanu u ivotu - zato su palate odluile da se otkriju i umru, a ne da se presele... toliko pitanja. Dovoljno da mi ispune ostatak ivota." Kapetan se nasmei. "Zavidim vam. Ali treba reiti vee zagonetke." "Ova zagonetka je po mojoj meri", ree ona. "Uinite ta morate, ponesite nae crtee i rezultate. Ali ja sam zadovoljna." Rendal naredi atru, amu i Kisbegu da ostanu. Mi ostali vratili smo se na obalu pri poslednjem dnevnom svetlu i zaveslali ka 'Obazrivom'. U amcu sam zauzeo mesto kraj irle, koja je sedela sa licem u dlanovima. "Tuna si?" upitah. Ona se napola namrti, pokazavi mi jedan obraz i jedno zatvoreno oko, a onda podie glavu. "Malo sam izgubljena." "Zato?" "Kraljice mogu da umru." "Da?" "To nisam elela da znam, niti da vidim." "Sve na kraju mora da umre", rekoh. "Tamo na iku - priao mi je otac - ljudi su mogli da odaberu da ive veno. Imali su maine u glavi, maine za telo. Nova tela. Dodatne mozgove. Izgleda da sam se uvek nadala..." Ona naglo podie ruke. "Mani to. Ne mogu ni da mislim kako treba." "Htela si da kraljice i ekosi budu jai i bolji od ljudi i da traju veito." Ona odmahnu glavom, mada je sjaj u njenom oku, kratko klimanje glavom pre poricanja, pokazalo da sam bio blizu. "Htela sam da jednog dana posetim kraljicu. Pridruila sam se ovom pohodu - ila sam u Lenkovu kolu i specijalizovala se za ekologiju - i kad nisam mogla da uem kao istraiva, prijavila sam se kao mornar, novajlija, samo da vidim pravu kraljicu. Pretpostavljam da sam htela da sednem i priam sa njom." "Kao ena sa enom?" "Naravno. Majka Priroda lino." Prostrelila me je pogledom, pazei da li u se nasmejati. "To je divan mit", rekoh. "Mit." Nabrala je nos. "Htela sam da mi kae zato ne valja biti iv." Sad je meni bilo neprijatno, i pogledao sam preko vode. Svetla na 'Obazrivom' stajala su na granici izmeu crnog mora i zvezdane noi. Nikada nisam bio siguran kad je re bila o nejasnim snovima i poetskim 98

asocijacijama. Napustio sam Naderite u nadi da u nai filozofiju koja nije zamagljena nesigurnim eljama i snovima o sopstvenoj veliini. "Ali, ma ta da su, ovdanje kraljice su naprosto mrtve", nastavi irla. "I dalje mislim da smo ih mi ubili. Boleu ili naprosto gaenjem." "Zato bi se Nimcijan ili njen mu ili iko drugi zgadili Marti?" upitah aljivim tonom, nadajui se da u je razvedriti. "ula sam ta je starica rekla kapetanu", ree irla. "Bejker i ulago ostavili su ih ovde. Napustili su ih." "ak i da jesu, ta bi to znailo kraljici?" upitah. "Ne znam", tiho ree ona. "Kraljica mora da odbija druge ekose, da titi svoju teritoriju i da stvara svoje scione. Vraa ih nazad kad se izmore i pravi nove. Mora drugaije da razmilja o stvarima. Ona ne misli kao ljudi. Ne verujem da je ona uopte ensko." "Ba me briga", tvrdoglavo ree ona. imisko, koji je sedeo na klupi iza nas, dosad je sluao bez rei. "Ona moda nije ensko, ali je svakako majka. Tako ja mislim." irla se zagleda u dno amca. Pod svetlou svetiljke sa pramca video sam u njenim oima suze, i odjednom poeleh da je to pre uteim. Pokuao sam da je zagrlim, ali ona otrese moju ruku. Kad smo se popeli na glavnu palubu 'Obazrivog' lestvicama od konopca, odvedoh irlu u stranu i rekoh joj neto to nije imalo mnogo smisla ni meni ni njoj, a pogotovo meni. "Kada poemo u ivu, bujnu silvu", rekoh, "i kada zatrai da poem sa tobom - ako zatrai da poem sa tobom - poi u." Kao da je bila spremna da se obrecne na mene, i video sam da je pocrvenela. Brzo se odmakla od mene i pola palubom ka pramcu. Posle nekoliko koraka se zaustavila i vratila se odlunim korakom. Poloila mi je ruku na miicu i ozbiljno me pogledala u oi. "Ser Olmi, to je bila ala." Potom se ponovo okrenula i otila pod pramac bez osvrtanja. No, kad sam pomogao kapetanu i Salapu da uskladite dananje uzorke u ormane pred kapetanskom kabinom, otiao sam do svog leaja pod pramcem i na jastuku naao dve bombone umotane u papir, bez ikakve poruke. Nije u mojoj prirodi da ostanem izdvojen i ravnoduan. Morao sam da se usklopim; irla bi mi u tome pomogla. Bar sam mogao na to da se vadim. Zapravo, bomboni su mi ponovo podigli hormone. Njena tuga, njena ljupkost dok se vraala da mi odgovori, dali su njenom okruglom licu i tamnim oima sasvim novu svetlost. U poreenju sa njom, ene koje sam poznavao na iku sve su bile proraunate. Poreenje je bilo nepravedno, naravno, jer je moje raspoloenje bilo odreeno okolinom, a okolina je bila sanjarski egzotina i vie nego ovla jeziva. I ja sam zurio u rebra i ostatke palate i oseao neto to se ne moe izraziti. I ja sam se u potaji nadao da ekosi moda predstavljaju neto vie i bolje. Ali Martina smrt, jo naglaenija tunom silvom siroia, dokazala mi je, mada irli nije mogla da dokae, kako Lamarkija nije raj ukaljan prisustvom ljudi. I ovde je ivot sledio isti prirodni cilus kao na svakom drugom svetu. Bia ive, nadmeu se, uspevaju neko vreme ili propadaju, i umiru. Nismo nita pokvarili. Ipak, neto od imiskove mistike prelo je i na mene. Dok sam leao i vakao prvi slatki, oseao sam koliko je jeziva, ak i zastraujua, neizbenost sukoba, ne samo izmeu ljudi, nego i izmeu ekosa i ljudi. Ekosi su radoznali. Moda ih mi nerviramo. Moda imaju neki plan. Probudio sam se rano ujutro, na zvuk zvona za smenu. Oni iz ostalih smena mirno su spavali. Ustao sam, obukao se i pojeo drugi slatki, ponovo razmiljajui o svojoj misiji. Ko zna zato, te misli su me podsetile na irlu, i na flert na Martinom ostrvu uinio mi se apsurdan i beskoristan. Bukvalno svi moji odnosi sa enama uinili su mi se apsurdni; pogotovo moj neuspean pokuaj sa verenitvom. Naderitske ene - pogotovo divarikatske - izgledale su mi sasvim drugaije od geelskih. Dok sam bio mlai, pre, pa ak i neko vreme posle priklanjanja Geelima, odlike ena Naderita inile su ih drugaijim, izdvojenim od opteg. Navikao sam se na ene Geele, i dopadale su mi se, ali bile su mi nekako manje privlane, proraunate, ak i grube. Smatrao sam da su sve ene proraunate - ak i kad se ti 99

prorauni odvijaju negde juno od njihove svesti. Sve ene odmeravaju i premeravaju; ne sluaju uvek razumne razloge, nego se trude u pravcu koji mukarci veinom ne mogu ni da kopiraju ni da razumeju. S druge strane, ene Naderiti - pogotovo one koje su roene u takvim porodicama, a nisu se same preobratile kao da su u tim proraunima blae i nekako nedune. Ne teraju te da se osea inferiorno kad ne odgovara njihovoj meri. Naprosto te ne ohrabruju, ili puste da te drutveni pritisak obeshrabri, a sve vreme te ubeuju da nije ni njihovo ni opte miljenje da si nepogodan. Ulejsa mi je pokazala koliko sam bio glup. Onako blaga, povuena i tiha, bila je sve to sam mogao poeleti. Ono to sam uo od njenih bivih ljubavnika - jer meu Naderitima Putnicima veridba ne znai odricanje od ostalih - pokazalo mi je da je ona svakom mukarcu pokazivala potpuno drugaije lice. Davala nam je ono to je mislila da najvie elimo, i obino je bila u pravu. Ali da saznam ko je Ulejsa zaista... znao sam da je to nemogue. Njeni pokuaji da mi ugodi nekako su me uznemiravali; neka vrsta dubokog neodobravanja, kao da sam ja mali deko koji ne moe bez nje, ali koga, zapravo, ne potuje. Znao sam da postoje bolja mesta za traganje za nesigurnou i tajnama - i za neodobravanjem, skrivenim ili jasnim. Ali i dalje sam bio slab na ene Naderite. Stara pria, mislio sam dok sam pripremao opremu i amac za tree iskrcavanje na Martino ostrvo. Video sam irlu, koja tog puta nije ila na obalu. enjivo me je gledala. Nije mogla da pogodi ta mislim. Sreom, neemo biti mnogo zajedno, pogotovo sami, da bi moje miljenje igralo neku ulogu. A imao sam svoju misiju. Seanja i oseanje dunosti mogu da potisnu hormone. Tokom naredna tri dana lutali smo padinama planine Jidermajer, i ja sam bio u ekipi koja se penjala na vrh, odakle je Vilijem Fren razgledao ostrvo, izmerio visinu i uporedio je sa zapisima Bejkera i ulaga. Nimcijan je sa verande pratila nae odlaske i dolaske, ponekad je pratila neku ekipu i imala je uvid u nae rezultate. Njeno kritiko oko i iskustvo bili su neprocenjivi. Koristei mape koje su nainili ona i Jeova, proli smo ogoljenim planinskim dolinama oko planine Tuari i ispitali ostalih pet palata, takoe unitenih, ak i propalijih od prve. Kao to nam je Nimcijan i rekla, bilo je vrlo malo razlika izmeu jama ispunjenih ubretom. Kapetan je tu vest primio sa razoaranom upornou koja je poela da me nervira. Ako dokazi pobijaju teoriju, mislio sam, onda teoriju treba odbaciti. Kajzer-Bah nije hteo da odbaci svoju omiljenu teoriju. ak je smislio i jedno od onih maskirnih otkria koja mogu da sakriju slabu teoriju u oblacima neproverljivosti. "Dodatne palate moda su varka", izjavio je jedno vee na palubi 'Obazrivog'. "Moda je samo jedna od njih prava kraljiina odaja... koljka... kako god." Kako su dani odmicali, Salap je bio sve nervozniji. Ljutito je dovikivao nareenja mlaim istraivaima, a njihove rezutlate je primao uz kratko klimanje glavom i mrtenje. Rendal je retko razgovarao sa njim, i svaki put je posle toga gunao da ostrvo nije dobro za nas. "Suvie je prazno", govorio je. "Voleo bih da uskoro odemo." irla je izila na obalu sa Iberom i Kisbegom, ali jedva da smo razgovarali. Ja sam bio duboko u kopnu, premeravajui palatu dva; a kad sam se vratio, dan i po kasnije, ona je ve bila poslata sa posadom amca da prate Tornvila koji je ispitivao zapadnu stranu ostrva i njegovo podbreje. Kasno po podne, kad su Rendal i mlai istraivai otili na istoni kraj ostrva, a kapetan prouavao rezultate, Salap me je naao u gaju siroia, gde sam se odmarao i jeo oskudni ruak. "Mislim da bi trebalo da ohladimo noge u izvoru i porazgovaramo", ree mi on. Ne znajui ta smera, poao sam za glavnim istraivaem izmeu arborida do jezerca koje je lealo bledo i mirno u popodnevnoj senci planine Tauri. "Ervin tvrdi da ovde nema nieg za nas, i moda je u pravu", ree Salap, izuvajui se i sedajui na obalu. ljunkovita obala jezerca bila je prazna, ako se ne rauna korenje sciona. Na Martinom ostrvu nigde nismo nali onakvu sveprisutnost ivota kakvu bi neki ekosistem Zemlje brzo stvorio kad bi pronaao ovakvu mogunost: nije bilo semena, ni mikroba, ni ptica. "Bojim se da nam palate nee dati nikakav trag, da su jalove kao i ostatak ostrva. Ne uivam to sam ovde, ak ni meu ovim siroiima." Pokazao je arboride. "Ona i dalje ima svoje mesto", nastavio je, mahnuvi rukom ka kui, gde je Nimcijan sedela sama, dremajui na verandi. "Ona e biti srena da umre ovde. Ali..." 100

Tu je uutao. Neko vreme je brkao po vodi. "Na ovom mestu oseam svoju smrtnost kao no meu rebrima. A ti?" Odmahnuh glavom. "Svakog pogaa drugaije", rekoh. Mene ostrvo nije uznemiravalo koliko ostale. Salap mi se nikada ranije nije poveravao - kao ni bilo kome drugom, koliko sam znao. To me je zainteresovalo. Glavni istraiva nita nije inio - ak se nije ni uputao u usputne razgovore - ako nije imao na umu neki cilj. "Ako ovo moe da umre, onda mogu i drugi ekosi - i moda e i umreti. Moe li da zamisli ta bi se desilo sa Kalkutom ili Dakartom ako zone ponu da umiru?" "Propast", rekoh. "Fren mi kae da si odlian sa aparatima za merenje. Da si bolji ak i od mojih istraivaa." "Uivam u radu", rekoh. "ast mi je to pomaem." "Da, da." Salap je to primio kao kamuflau. "Rendal veruje da bi trebalo da se pridrui istraivaima. Nisam zadovoljan njima u svakom pogledu. Ti si dosad bio samo pridruena radna snaga. Da te zvanino pripojimo?" "Ne bih hteo da izazovem sukobe", rekoh. Salap me prodorno pogleda. "Rendal takoe kae da ti, izgleda, ima na umu neki cilj, i da to moda nema veze sa brodom... ni sa nama. Ali voleo bih da ubrzamo rad na ostrvu pre nego to svi potonemo u mrano raspoloenje. To je kao da izvodi ogromnu autopsiju. Pristaje li?" Salap skrenu pogled sa mene i zagleda se preko jezerca, a nonim prstima i dalje je pravio talasie u nepominoj vodi. "Bio bih poastvovan", rekoh. "Dobro. Ne brini za reakciju posade. Kapetan e se ponovo raspitivati za tvoje poreklo. On je tako ponosan na svoje obrazovanje. Ali ja verujem da postoji i uroena nadarenost, retka kao ista ruda. Ubediu ga." Klimnuo sam glavom to sam skromnije mogao. Salap je i to odbacio pokretom prsta. "Sedi sad tu i priaj mi o ovom jezercu. Mue me neke sumnje." "Oko jezera?" "I jezera i izvora. Siroii. Vrlo esto sam, sedei ovde, oseao slab miris sumpor-vodonika. Jezero je blago kiselo." "Ne bih eleo da se istravam sa zakljucima..." rekoh. "Da?" Salap je bio nestrpljiv. "Vrlo malo znamo o tome ta je ekosu potrebno za opstanak." "ini mi se da mislimo na isti nain, ser Olmi", ree Salap, prvi put me oslovivi kao sebi ravnog. Mahnuo je prstima, hrabrei me da nastavim. "Ovde vie nema vulkanske aktivnosti. Planina Jidermajer bila je poslednji vulkan. Ekosu e vremenom ponestati onih elemenata koji su mu potrebni..." "Hroma, selena, kobalta, cinka, mangana", dodade Salap. "Svi su naeni u tkivu sciona u stalnoj koncentraciji, bez obzira na to u kom ekosu, a u tlu ih jedva ima." "A izolovani ekos, kao Marta, nema kuda da ode." "I zato vene", ree Salap. "Ali ovaj izvor..." Ponovo je zagnjurio noge. "Poslednji izvor elemenata. Mala pukotina u tlu, jo topla." "Zato je ostavila ovde svoje siroie", ree Salap. "Moda zbog Nimcijan? Kao poslednji prijateljski poklon?" Uzdahnuo je, i to je bilo najblie nekom oseanju to sam ikada video kod njega. Neko vreme obojica smo zamiljeno utali. On podie pogled, iznenada smiren. "Ono to mi najvie smeta otkad sam na Lamarkiji, to je siromatvo intelektualnih razlika. Potrajae moda jo nekoliko pokolenja dok dostignemo dovoljan intelekt da bismo razumeli Lamarkiju, da reimo najvee zagonetke. Kada se pronae intelekt, ne smemo ga zanemariti." Okrenuo se i izvadio noge iz vode. "Ubediu kapetana." Kapetan je poslednja dva dana uglavnom proveo na brodu, koristei neobino dobre radio-uslove i zabrinuto sluajui poruke izmeu Hsie i Elizabetine zemlje. Samo je Rendalu rekao o emu je u porukama re, i Rendal je takoe izgledao mraan i nervozan. Nije trebalo mnogo prorokih moi da bi se prepoznali znaci narastajue napetosti u malom, ali razuenom politikom svetu useljenika. 101

Bare na dnu komora u palatama bile su tamne i neprozirne, pune ubreta zbog pukotina u zidovima. Jedan od novajlija, Skop, pao je u baru kad se sruio zid, i time naveo Rendala na pomisao da se izbue rupe u zidovima komora kako bi se izvukla voda, pravei neku vrstu kanala preko dna palate. Pomagao sam da se postave filteri kako bi se uhvatio vrst otpad, a Salap je uzeo uzorke tenosti iz svih komora pre nego to je isuivanje poelo. Voda je zaudarala na blato, hladno i lepljivo. Naredne sedmice pola vremena sam provodio na obali, a pola na brodu, gde je moj novi poloaj izazvao podsmeh posade, i dobroudan i onaj drugi. irla je bila utiva, ali samo to. Jesam li sad iznad nje, ili smo i dalje jednaki po poloaju? Da li u se kloniti jednog obinog mornara prve klase, makar je zanimala nauka? Ja sam, opet, bio toliko zauzet da sam na brodu samo spavao i jeo, i pripremao se za naredni izlazak na ostrvo. Jedno vee, sedei za hladnom veerom u logoru, dali smo palatama imena po drevnim kraljicama: Kleopatra, Hatepsut, Katarina, Semiramida i Izabela. Dvanaestog dana na ostrvu, Salap i ja smo rukovodili isuivanjem palate Jedan, Kleopatre. Za to vreme, Rendal, atro, Kasir i Tornvil poeli su da isuuju ostale palate. Vode iz Kleopatre slivale su se niz suve, kamenite padine nekih dvadeset minuta. Na dnu svake komore ostalo je nekoliko centimetara vode. Iz nje su virili, okrueni vodenim odrazom neba, ostaci poslednjih Martinih sciona. Salap se popeo na vrh zida komore, ispod zakrivljene krovne grede boje slonovae, i poeo da snima propale, napola rastvorene ostatke. Potom smo doneli konopce i uli u komore. Seta koja nas je ispunila bila je opta i neobjanjiva. U gnjecavoj masi na dnu komora leale su napola obrazovane larve arborida i fitida. Obezbojeni i pomeani sa biljnim roacima, leali su pticoliki scioni, sa lankovitim telima i koastim krilima nenim kao nakvaeni, meki papir; bilo ih je na stotine, a nijedna nije bila dua od dvadeset centimetara. Salap je podigao jednu na komadu guste mree. "Ovo su moda bile Martine oi i ui", ree on. "Mislim da su iste kao artro-pteridi koje je crtala Nimcijan." "Uzorkovai", pretpostavih. "Moda. Ali jesu li nedovrene ili su se vratile ovamo da umru?" "Nedovrene", rekoh. "Setite se, Nimcijan je videla da se mrtvi scioni izruuju u more." "Da li se Marta nadala da e imati jo dece?" upita Salap. Ridjel, Kisbeg i am, koji su stajali u vodi ili na nesigurnim zidovima, nisu nita govorili dok smo im dodavali ostatke oklopa, komade gumastih miinih konopaca, ronate kande, smee 'kosti' poreane u dugake, vitke snopove ili u tkanje nalik na korpe, pregrti vlaknaste izolacije. Neke od larvi oito su bile morski oblici. Moda su patrolirale Martinim vodenim granicama, uvajui je od upada i odravajui jalovu zonu oko ostrva. Takoe se jasno videla slinost izmeu ovih sciona i onih iz drugih ekosa; ma koliko ekosi bili nezavisni, slian cilj ili kopiranje uinili su da mnogi scioni lie na svoje suparnike. Kada su Bejker i ulago posetili ostrvo, godine izolacije stvorile su mnoge jedinstvene scione, a za neke se nije znalo ni emu slue. U Kleopatrinim komorama nali smo ostatke zaetaka nekih od njih: nogate lopte povezane vrstim uetom u pokretni lanac; velike doboe sa visokim hvataljkama oko ivice i rsto prijanjajuim poklopcem, moda za prenoenje hranljivih materija sa jednog mesta na drugo, ili za prevoz mnotva mikroskopskih sciona iz palate; sitna, etvoronoga stvorenja sa tri simetrine vilice, koja je Salap nazvao muscide. Do pred kraj dana, kada smo ispuzali iz palate i seli na golu padinu da se odmorimo, imali smo na spisku sedamdeset razliitih sciona, i ostatke moda jo dvadeset, koje nismo mogli da brzo sastavimo ili zamislimo. Od sedamdeset vrsta, dvadeset su nali Bejker i ulago, jo etrdeset pet popisali su Nimcijan i Jeova. Pet niko ranije nije video. "Marta je bila kreativna do samog kraja", ree Salap, oslonjen o gromadu, podiui teglicu punu komadia kostiju i paperjastih ostataka. Rano ujutro, u logor je jo po mraku upao atro. Probudio je prvo Salapa tako to je gotovo pao preko njega, a onda nas je sve obasjao svetiljkom. "Izabela", rekao je, grabei vazduh. "Broj pet. Ser Rendal kae da brzo doete." Nije imao pojma ta je to tako hitno, a od pentranja po neravnom terenu ostao je bez daha. Brzo smo se spakovali i napunili uture; poslednjih dana bilo je malo kie, a u stenju teko da emo nai rezervoare vode. atro nas je poveo istim putem nazad pod prvim zracima sunca. Planina Beduin stajala je izmeu nas i sunca, kao crni, iskrzani trougao pod sve svetlijim nebom. Jedan mali mesec upravo je izlazio nad severnom padinom starog vulkana, i posle otprilike jednog kilometra 102

okrenuli smo se ka mesecu i toj padini, jer tamo je bila Izabela. Peaili smo deset kilometara od Kleopatre, kroz nekada neprohodnu silvu, i sredinom prepodneva stigli smo do pete palate. Rendal i njegova ekipa isuili su komore i ispitali veinu do prethodne veeri, ostavljajui samo jo tri komore za kraj. Poto im je ostalo jo malo snage, Rendal i Kasir odluili su da probiju rupu u zidu unutranje komore, kako bi ujutro imali manje tekog posla. "Ve smo hteli da se vratimo u atore kada je Kasir osvetlio komoru", priao je Rendal, vodei nas unutra. Paljivo smo zaobilazili krte podupirae krovnih greda, provlaei se kroz nizove rupa izbijenih u zidovima komora, i tako smo stigli do pretposlednje komore. Rendal nije umeo da reima opie ono to su videli. Uao je u komoru kao da okleva, posle Salapa. Nad nama, nesigurno stojei na zidu, mahnuo mi je imisko - jedini prisutni mornar - ali u tom pozdravu nije bilo ni energije ni veselosti. "Nikad nisam uo da ekosi jedu ljude", ree Kasir, glasom priguenim u senovitoj tiini. Paljivo smo gacali izmeu hrpe pepeljastih, smeih i belih kostiju bez ikakvog mirisa. Sa zidova su, na izuvijanim, smeim konopcima, visili nepopisani scioni veliine fudbalske lopte, sa vrsto podvijenim brojnim udovima, nalik na mrtve pauke. Sa njih su u mraku padale kapi u mutne barice ispod svakog. Salap je odgurnuo jednu hrpu da vidi ta su to Kasir i Rendal spazili odozgo. Lealo je napola potopoljeno, zurei u nebo praznim onim dupljama, sa bezubom donjom vilicom oklembeenom u stranu, to mu je davalo mrano aljiv izraz. Salap je oklevao pre nego to se sagnuo; nekoliko dugih sekundi nepomino je pruao ruke pre nego to je dodirnuo ovalno oblije, hrpu skljokanih i polomljenih kostiju i deo krhke, sive ljuske, nalik na potamneli oklop, koja je pokrivala ono to je nekada moda bilo grudni ko. "Malo je", ree Salap. "Manje od metar duine." "Dete", ree Rendal drhtavim glasom. "Nije dete", ree Salap, odmahujui glavom. "Bar nije ljudsko dete." "Lobanja", glasno ree atro, krivei usne kao da je uvreen. "Kosti nogu... i ake", ree Kasir. Kleknuo sam kraj Salapa i obratio panju na ake. Imale su po pet prstiju, ali bez zglobova, savitljive kao guma. Runi zglob bio je takoe iz jednog dela, nastavljajui se na dugaku podlakticu sa dve kosti - ali uvrnute jedna oko druge, sa glatkim, hrskaviavim materijalom izmeu - to sve zajedno uopte nije liilo na ljudski kostur. "Od poetka mi je bila sumnjiva njena pria", ree atro. "Zato bi je ostavili ovde? ta su to uinili ona i Jeova - i da li je zaista sahranila mua..." "Ovo nije Jeova, ni bilo koji drugi ovek, i ovde nije bilo nikakvog ubistva", zakljui Salap, ustajui i kaljui. "ta god da je ovo, nije potpuno odraslo. Nedovreno je." Rendal je jo vie prebledeo, zurei u nas kao da smo uasni aneli. "Boe, pa ta je onda?" "Nainjeno je ovde", ree Salap. Zapovedniki je podigao jednu ruku, kaljui u drugu. Smetalo mu je neto u mutnoj vodi. Pogledao je mene i Rendala. "Donesite najvee tegle", ree. "Izbacite druge uzorke ako treba." Potom je tiho opsovao i prostrelio pogledom mukarce i ene koji su stajali na zidovima iznad nas, virei kroz rupu u zidu komore. "Nimcijan ne sme da uje ni re o ovome, i niko na brodu. Rei emo im kad prouimo primerak, kad mi odaberemo vreme. Zapovednie Rendal, moete li to da mi jemite?" Rendal klimnu glavom, jo bled. "Dobro." Prekopavajui dno komore, za jedan sat nali smo jo tri nedovrena sciona - ako su to zaista bili. Pomogao sam Salapu da fotografie ostatke, koristei nae ake i lenjir za poreenje veliine, u sluaju da se primerci raspadnu, to se sa nekim ve desilo. "Poaljite nam dole vrelog voska", naloi Salap kad su nam spustili staklene tegle. Napunio sam tegle vodom iz komore, pa smo podizali krhke ostatke, jedan po jedan, i paljivo ih sputali unutra, kroz blatnjavu tenost, do dna. Dok je peatio tegle parafinom, Salap me pogleda. "Dobra imitacija, ne?" upita. Njegov osmeh bio je vie nego jeziv. Smestili smo tegle sa uzorcima u malu vulkansku peinu blizu obale, osunanu, i pokrili ih mokrim platnom da ostanu hladne. Salap i Rendal ostavili su nas da ih uvamo, a sami su se uputili amcem do 'Obazrivog' i proveli na njemu nekoliko sati. atro i Kasir upustili su se u raspravu o tome ta znae ovekoliki ostaci. atro se zalagao za nekakvu zaveru izmeu Nimcijan i kraljice ekosa; proirio je kapetanovu opsednutost brojnim besmislenim dodacima. 103

Uvideo sam da je atro odabrao da uvek primi miljenje onih koji su mu nadreeni, i umesto da ga pri tom poboljava, on ga pretvara u glupost. imisko je zapao u mrano utanje, pognute glave, zagledan u pesak izmeu nogu tamo gde je sedeo, blizu ulaza u peinu. Seo sam kraj njega, zabrinut to je njegova cinina veselost tako potpuno nestala. "Olmi, ovo je najgora stvar koja se ikada desila", priznade on. "Zato?" "Ovo e nas unititi. Salap ne moe zauvek uvati tajnu. Rendalu se to ne svia; ne svia se ni meni." Ovla je mahnuo glavom ka Kasiru i atru, kao da ih prezire. "im se naemo u nekoj luci..." Tog trenutka bio sam sposoban samo da sluam. I ja sam bio oamuen. "Ovo mi je uzdrmalo veru", ree imisko. "Prvo, to je ovo ostrvo umrlo. A sada, to je pokuavalo da napravi jednog od nas..." Slegnuo je ramenima. imisko je bio spretan, ali nije umeo brzo da razmilja o velikim stvarima. "Zato?" otvoreno me upita. "Ne znam", rekoh. "Svi nas uzorkuju", nastavi imisko, mrtei se. "Kradu jedni od drugih - hoe li sada krasti i od nas?" Kapetan je iziao na obalu sa Salapom, jedan sat kasnije. Uli su u peinu, samo njih dvojica, i Salap mu je pokazao tegle i objasnio ta je unutra. Kada su izili iz peine, kapetan je postao grozniav. Zarumeneo se i teturao se u hodu, pa je uhvatio Salapa pod ruku. Pogledao je Rendala i mene. "Moramo da isplovimo za dva dana", gunao je. "Idemo pravo za Dakartu. Ne znamo ta to imamo. Mogli bismo da ostanemo ovde i da ga godinama prouavamo. Osnovna nauka. Ali ne moemo da se luksuziramo. Recite Nimcijan da odlazimo. Sutra emo joj ostaviti obeane zalihe." "Da li da njoj ita kaemo?" upita atro, sav obuzet sumnjama. Niko nije obratio panju na njega, pa je oborio glavu i nemo nas gledao. Kapetan je apnuo neto Rendalu na uho. Rendal se okrenuo ka imisku i atru, podigao ruku i mahnuo da bi ukljuio i Kasira i mene u nareenje. "Nazad na brod. Moramo da razgovaramo nasamo." Tornvilu kao da nije bilo drago to ostaje. "Neka ostane i Olmi", ree Salap. "Bie mi potreban." Kapetan je na to mirnuo, ali nije se protivio. Kad sam susreo atrov pogled, on je zatvorio oi i okrenuo glavu u iskrenom gaenju. Pridruio se ostalima, i poli su ka kapetanovom amcu. "Voleo bih da mogu da o ovome razgovaram sa Dobrim Lenkom ili njegovim pomonicima", ree kapetan. Lupkao je tapom po crnom pesku, zagledan preko prostranstva jalovog mora. Pesak je pri svakom udaru tiho brujao. "Radio-poruke kau da je Lenk upravo na putu za Dakartu. Sree se tamo sa Brionom. Odrae pregovore. Za sada ne moemo da govorimo sa Lenkom, ak i da je veza dobra." Rendal je to oito ve znao, ali Salap nije. "Zato bi trebalo da se savetujemo sa Lenkom?" oprezno upita Salap, zbunjen kapetanovom logikom. Kajzer-Bahovo lice postalo je purpurno, sa svetlijim mrljama na obrazima i bradi. "Ovo je velika odgovornost, i to ne samo nauna." Salap je shvatio, ali ja jo nisam. Kratko sam bio sa kapetanom i nisam ga poznavao. Salap je bio korak ispred mene, kao i Rendal. "Smatra li da je ovo pretnja?" upita Salap. "ta bi drugo bilo, da je ekos preiveo? Kad smo ve kod toga, kako da znamo da nije samo usnuo? Kraljica se negde sakrila, kapsulirala, da prevazie neke nepovoljne uslove..." "Ne slaem se sa tom mogunou", ree Salap. "Ona mala silva istinsko je siroe." "Opasnost je ogromna", ree kapetan. "Na ovom pohodu saznali smo vie nego ikada, tokom svih decenija od dolaska na Lamarkiju. A to to smo saznali pee." "Moda je ovo neduno!" protivio se Salap, zagrevajui se. Rendal je video da se sprema svaa i pokuao je da se uplete, ali i Salap i kapetan podigoe ruke, uutkujui ga. "Ser Salape, kako moe da bude neduno ili nevino to to ekos pokuava da nas oponaa?" "Oni su oduvek bili radoznali!" ree Salap. "Mi smo stranci, nova vrsta sciona, ali ne izazivamo reakciju koja ih uva od lopova ili uhoda... Moda ne miriemo kao scioni iz nekog drugog ekosa. Uzorkovai prouavaju na oblik, uzimaju uzorke svakog pojedinca, nose ih... nekuda, verovatno na analizu. Ali ti uzorci su mnogo zagonetniji od tkiva sciona iz drugih ekosa. Jezik naih gena razlikuje se ve po 104

samoj gramatici. Potrebno je dugo da se to razrei, ak i majstoru... ili kraljici." Salapove oi plamtele su od oduevljenja, kao da pria svoj tajni san ili komar - moda versku nadu. "Negde postoji deo ekosa, gospodarica semena ili kraljica, ili vie njih, koje prouavaju problem, analiziraju na genetski materijal, trude se oko zagonetki ljudske DNK, pokuavaju da razumeju funkciju njenih ifri i da ih kopiraju, poinjui od najjednostavnijih proteina. Moraju da ree tako mnogo problema - ogroman je jaz izmeu megacitnog sciona i mnogoelijskog organizma." Zamislio sam tajne fabrike skrivene u silvama - moda u organskim tvravama kao to su palate gde nepoznata inteligencija decenijama neumorno radi... Mirno ih moemo zvati kraljice. "To je oito", ree kapetan. "Oseaju da smo im mi pretnja. Krademo njihove scione, seemo ih i pravimo od njih brodove, ili ih anjemo i jedemo. Imamo mogunosti da jednog dana zauzmemo itavu Lamarkiju i preuzmemo sve izvore... Kraljica bi to osetila, kakav god nagon da ima. Ona bi znala. Ser Salape, zar nisi oekivao da jednog dana nae neto nalik na palate?" "Da, da, naravno! To mi je bila velika nada." "Znam ta nam je initi", bio je uporan Kajzer-Bah. "Ne smemo da rizikujemo. Moramo se osigurati da je Marta mrtva." Salap kao da je bio spreman da pljune. Ushodao se po obali, besno gledajui kapetana i nas. "Hoe da unitimo sve to smo prouavali?" "Zadraemo uzorke, da ih pokaemo Lenku. Ali spaliemo malu silvu i pokuaemo da naemo skrivenu kraljicu." "Nema nikakve skrivene kraljice!" prodera se Salap. Izgubio je kontrolu, i u crnim brkovima sad su mu se presijavale kapi pljuvake. "Marta je mrtva!" Kapetan se trgao od ovog ara. Spustio je tap u pesak i unuo, poloivi ruke na kolena. Salap je kleknuo kraj njega i zagrlio ga oko ramena. "Nije neophodno da tako otro postupamo", ree Salap, povrativi delimino mir. "ta god Marta nameravala da uini, to je zasad prekinuto. Oito je da je mrtva, ili bar toliko oslabljena i smanjena da je isto kao da je mrtva. Imamo vremena da razmislimo i da se posavetujemo. Idemo u Dakartu, da izvestimo Lenka o ovom otkriu. Ti moe da zahteva da te primi, ak i ako je zauzet sa Brionom. I moe da pita Lenka i njegove savetnike ta da radimo. Ne mogu nas odbiti. Naa radoznalost nije luksuz. Moramo da odgovorimo na pitanja. Moramo da razumemo ove procese." Kapetanovo lice povratilo se od boje opasnosti, a bes i strepnja su se smirili. "Misli li da Nimcijan zna?" upitao je. "atro je budala. Ne zna ona nita", ree Salap. Dok se kapetan smirivao, Salapa je zahvatalo oduevljenje koje je sa naporom prikrivao. Znao je da bi mogao da pobedi u raspravi i da stekne prednost za rat veih razmera. Priao mi je i obratio mi se dovoljno glasno da i ostali uju. "Koliko si ambiciozan, ser Olmi?" "elim da uim", rekoh. "Kapetan i ja, kao i zapovednik Rendal, deset godina smo pokuavali da dokaemo da je neznanje opasno, da ivimo na opasnom svetu, ma koliko izgledao miran i dobroudan. Ima jo mnogo opasnosti osim gladi." Kapetan je pogledao svog glavnog istraivaa sa izrazom pomeane nervoze, zbunjenosti i uenja, kiljei na jedno oko, vukui se rukom za bradu. Ma koliko dobre veze imao, Kajzer-Bah nikada nije umeo da politiki razmilja. Salap je, pak, vie nego nadoknaivao taj nedostatak. "Borili smo se i mnogo puta smo odbijeni", nastavi Salap. "Dobili smo samo ovaj pohod - jedan brod i jedva pristojna posada. Ali Marta nam je ostavila batinu mnogo straniju od svega to smo videli na Lamarkiji. I dragoceniju nego planina metala." Kapetan se vratio na brod sa imiskom, atrom i Kasirom. Salap je svima ponavljao koliko je vano utanje. imisko je ovo upozorenje primio sa mranim izrazom lica. "Pozdravite ser Nimcijan", ree im kapetan dok su otiskivali amac. "Hoemo", ree Salap. "Reci joj..." "Rei u joj ono to treba da uje", odvrati Salap. Kapetan je izgledao zadovoljan, i kao da mu je laknulo to nee sam morati da saoptava vesti. 105

"Zato ne eli da razgovara sa njom?" upitah Salapa i Rendala. Rendal slegnu ramenima, ali Salap je imao viak energije, i pre nego to je poao da pripremi Nimcijan za na odlazak, nairoko mi je objasnio kapetanovu prirodu. "On je naunik", ree. "Zapravo je stidljiv, a ponekad i plaljiv. Podigli su ga strogi roditelji, kao i mene, ali moji roditelji uglavnom su bili pravedni; njegovi su, ini mi se, bili pomalo ludi. On gaji ljubav prema skrivenim pobudama, koja se ispoljava u najgorem trenutku. Zato mu je bilo jo tee da pregovara sa Lenkovim slubenicima. Verujem da je on jo siguran da Nimcijan ima veze sa ovim." "Kako bi mogla?" upitah. "To nije moje miljenje, pa ne mogu da ga objasnim niti branim", ree Salap. "Mada se i atro dri toga. On mi ponekad lii na mlau, gluplju verziju naeg kapetana, sa mnogo manje njegovih izuzetnih vrlina." Pogledao je Rendala. "Nije trebalo da ga povede." "Pa, moda e ser Olmi iskupiti moju greku u tom pogledu", ree Rendal. "Videemo", ree Salap. Nimcijan je bila zaprepaena. "Ima jo toliko da se prouava", rekla je Salapu, lica naboranog od brige i razoaranja. "Sigurno jo nemate potpunu sliku." "Ne", priznade Salap. "Ali spremaju se velike oluje. Verujemo da e biti bolje da odemo na druga mesta." Ona prie vratima verande. Za trenutak mi se uinilo da e zaplakati. "Pola naih crtea jo je ovde." "Uzeemo ih sutra. I dopuniemo vam zalihe iz brodskih skladita." "Meni tako malo treba. Uivala sam u vaem drutvu, i u prii. Idete li u Dakartu?" "Uz moda jedno ili dva zaustavljanja, ako okolnosti dozvole." Nimcijan sede na svoju ljupku, tkanu stolicu. "Da li e se kapetan vratiti?" "On vam alje izraze dubokog aljenja i kae da nikada nee zaboraviti susret i druenje sa vama. Va rad nam je olakao pohod." "Recite kapetanu da e mi nedostajati njegovo drutvo. Divim se njegovoj predanosti. Moj mu bi uivao da vas je upoznao, sve vas." Namrtila se i odmahnula glavom. "Izgledali ste tako zainteresovani za palate, tako eljni da ih razumete. Pa samo za njih bi bile potrebne godine." "Ni meni nije elja da odemo", ree Salap. "Kao to rekoh, postoje pritisci." "Kada vi odete, hoe li doi brionisti?" upita Nimcijan, rairivi plave oi. Podigla je ruku, i Salap ju je smesta uhvatio obema svojim, to je ipak bila samo utivost. Rendal je stajao na vratima, visok i pogrbljen, zanet u misli. "Ne verujem da e se zaustavljati ako vide da je ostrvo golo", ree Salap. "Ali ako dou naunici, brionistiki naunici, hoe li vam smetati ako budem ljubazna i prema njima?" "Ni sluajno", re Salap. "To je vaa dunost. Nadam se da e nas istina sve urazumiti. Ovo nije vreme za podele i rat." Vratio se i trei amac, nosei irlu, Majsnera, Taliju i Tornvila. Popeli su se do silve siroia i sreli nas kod jezera dok smo naputali kuu. irla i ja ugrabili smo trenutak za razgovor, dok je Salap izdavao uputstva Tornvilu. "Mimoili smo se sa kapetanovim amcem", ree ona. "Rekao je da odlazimo, ali da doemo na obalu i da pravimo drutvo Nimcijan. Izgledao je strano ozbiljan. Moe li neto da nam kae, kad si ve napredovao?" Pokuao sam sa umirujuim osmehom. Ona je na to frknula. "atro je izgledao kao da bi rado ubio nekoga, a imisko kao da bi da umre. Jeste li svi poludeli?" Odmahnuo sam glavom. "Pritisci preko mora", rekoh, "i to je glavni razlog." "Brionisti?" Klimnuh glavom. "Kuda, onda, idemo?" "U Dakartu, a potom u Atinu." "Nema jedre silve za tebe i mene, a, Olmi, ser?"

106

Oito je bila nakrivo nasaena. I ja sam bio suvie neraspoloen da bih podnosio neprijatnosti. Potapao sam je po ruci i poao u korak za Salapom dok smo izlazili iz doline. Nimcijan nas je pratila pogledom, otvorenih usta, blago njiui glavom. Potom se upustila u razgovor sa irlom i Talijom. Preneli smo uzorke iz peine u amac i odveslali preko blago ustalasane vode do broda. Tamo smo ih, pokrivene ebadima, uneli u kapetanovu kabinu, i tu ih zakljuali u orman iza ranije ukrcanih kutija sa uzorcima. Rendal je doneo rezu i katanac, montirao ih i predao klju Salapu. "rtvovaemo jedan primerak za opte anatomsko ispitivanje, jo koliko veeras", ree Salap. "Olmi, ti e pomagati." Iziao san na palubu i zatekao smenu desne strane broda na redovnoj popodnevnoj dunosti - pentrali su se po drveu da pripreme jedra za sledeu etapu putovanja. Osetio sam duboku potrebu da im se pridruim. No, ve sam znaajno napredovao, i vie nije bilo nade u povratak smirenom ivotu novajlije. Uskoro e se spustiti sumrak, i nastupie vreme odmora za mornare. Setio sam se rei koje je u Putu rekao otvara kapija. Traim stvari koje su zanimljive ljudima, ser Olmi, i nalazim ih. Ako e kapetan biti primljen kod Lenka, moda bih i ja mogao sa njim. Tako u biti mnogo blii prilici da naem kljunjau. U zoru je poslednja skupina od dvanaest osoba pola na ostrvo da odnese zalihe obeane Nimcijan. Pratio sam ih u amcu. atro se ovog jutra, izgleda, pomirio sa promenom u poloaju. Sedeo je na svojoj klupi i veslao, naizgled dobro raspoloen. imisko, Kisbeg, am i navigator Fren takoe su bili u amcu. Fren je eleo da jo jednom izmeri neke visine. Nimcijan je sedela na verandi, i jedva nas je pogledala dok smo sputali kutije sa hranom i opremom. Kisbeg i am poeli su da slau kutije pod krov iza kue. Fren se obratio starici, ali ona je jedva klimnula glavom i nije odgovarala. On je potom uao u kuu sa atrom i zadrao se tamo nekoliko sati. Kad su otili, Nimcijan je ustala i mahnula irli i meni da doemo na verandu. "Mnogo sam razmiljala", ree nam. "Moete li da prenesete Salapu moje misli? Nisu odve sloene i svakako nisu potpune." "Pokuau", rekoh. "Ti si najmlai meu istraivaima, zar ne?" upita Nimcijan. "Da." irla se na to kratko, kiselo osmehnu. "I ja sam bila najmlaa na 'Hanu'. Udaja za Jeovu bila je dobar drutveni potez. Ti i ja nismo mnogo razgovarali, ali oseam da bi trebalo da popriamo. Prenesi moje misli Rendalu i kapetanu. Kapetan... nije bio sasvim precizan u objanjenju ta se deava. A ti, mila moja irla, bilo je pravo zadovoljstvo priati sa enom..." Nimcijanine oi ispunile su se suzama. "Moram da ostanem ovde. Nedostajae mi drutvo, ali moj ivot je ovde. I Jeova je ovde, njegov duh." irla je neno uhvati za ruku. Nimcijan zabaci glavu i zatvori oi. Kao da je ostarila deset godina od naeg dolaska. Do sada ju je dralo oseanje dunosti; pitao sam se hoe li nam poveriti konanu tajnu, i potom biti spremna da umre. "Da li shvatate koliko je jednostavan i primitivan sav ivot na Lamarkiji? Kako je precizno uravnoteen? Jeova i ja, to smo vie istraivali i uili, sve smo se vie udili Martinoj krhkosti i primitivnosti. Sve je liilo na san. A onda smo se probudili." "Zato kao san?" upita irla. "Nema suparnitva niti saradnje izmeu ivotinja i biljaka, a to bi ubrzalo promene. Sve promene potiu iznutra, od posmatraa, ko god i ta god da su - kraljice, ili fabrike, ili palate-materice. A i izmeu ekosa postoji premalo nadmetanja. Dan za danom, gotovo sve ivo na ovoj planeti jedva uspeva da obezbedi energije koliko mu treba da preivi... Neto nedostaje, neka vitalna strategija ili trik. Lamarkija e moda jednog dana procvetati. Ali da li su skriveni konstruktori dovoljno kreativni da obezbede to to nedostaje?" "Moda smo mi nedostajali", ree irla. Ona nije znala za napola obrazovane kosture. "Ali sad smo tu. Kraljice... posmatrai... treba da naue kako da nas upotrebe." "Divno homocentrino", tiho ree Nimcijan, sanjarski gledajui kroz nas. "To je deo nae snage, da se uvek zamiljamo u sreditu. Ali uprkos svim nedavnim dokazima..." Otro me je pogledala, ljuta zbog 107

kapetanove tajanstvenosti. "Uprkos tome, mislim da nismo mi element koji nedostaje. Verujem da je u pitanju tehnika, trik, neto to jo nijedan ekos nije pronaao. Sirota Marta - toliko zavisna od retkih elemenata... Marta nije imala snage da preivi kada su se stvari promenile." Nagnula se u stolici i vrsto stegla irlu za ruku. "ta nedostaje na Martinom ostrvu, i svugde drugde gde smo bili na Lamarkiji?" "ta?" upitah. "Zeleno", ree ona. "Blistavo, divno zeleno. irla, ti si roena ovde i malo razmilja o Zemlji. Ali Zemlja je bila zeleni svet." 12. Dva dana po odlasku sa Martinog ostrva okean je oko nas bio gladak kao staklo, a nepomini vazduh bio je vreo i vlaan, i oseao se ustajalo. Svako vee, kada bi zavrila sve poslove - ribanje palube, jo jedno zatezanje razapetih jedara kako bi se uklonila oputenost od nekoliko centimetara (koja je, po mom miljenju, uglavnom bila delo Soteriove mate), irenje vunih mrea za hvatanje uzoraka (okean je ovde bio jalov i mree smo uvek vadili prazne) - posada koja nije u nonoj smeni jela je hladnu veeru i pila pivo u kantini, a potom bi se poreala po palubi isto kao i prethodnog dana, i isto kao to e se poreati narednog i u sledeih hiljadu godina. Svako je zauzeo za sebe odreeni deo palube. Potom bi nepomino leali i posmatrali nekoliko nesrenika koji su se jo pentrali po konopima, teglili platno, podupirae i podigae, i tiho razgovarali. Stajao sam na krmaku, ekajui da se tesna laboratorija pod njim malo prohladi. Istraivai su se skupljali u laboratoriji kraj kapetanove kabine svakog dana, nekoliko sati po zalasku sunca, da bi radili tokom najsveijeg dela noi, ponekad sve do jutra, prouavajui i merei delove ovekolikog kostura. No, ove noi vazduh na palubi nije bio nita bolji od onog u potpalublju. Svi smo se nadali sveem povetarcu, ali nismo imali sree. Rendal nije oekivao da e nae otkrie dugo ostati tajna, i tako je i bilo. Brod je bio potiten. Rendal je to oseao; kapetan je bio suvie zauzet. imisko je loe podnosio teret svog znanja. Mada nije rekao istinu ak ni Iberu, svom najboljem drugu, stavio je svima do znanja da smo na Martinom ostrvu nali neto vrlo loe, neto vano za sve. Posada je odabrala Taliju Raj Diem i majstora za jedra, Majsnera - koji su svima postali zamena za majku i oca - da saznaju neto vie od kapetana i istraivaa. Oseao sam se kriv to im nisam ispriao bar neto, ali moj poloaj se promenio i vie nisam bio deo posade. Raj Diem i Majsner obratili su se Rendalu, a Rendal je nasamo razgovarao sa kapetanom. Na kraju je kapetan okupio itavu posadu i podrobno ispriao ta je naeno na Martinom ostrvu, u palatama jo hipotetikih kraljica. Svi su jo prevakavali vest. Promenila je njihovo poimanje Lamarkije. Za Kajzer-Baha, po mom miljenju, ovo putovanje bilo je zavreno. rtvovae ga u ime prilike za vei, velianstveni pohod. Kapetana smo retko viali bez izraza lukavog prorauna; svakako je ve smiljao koje delove opreme e moi da narui od Lenkovih majstora, ili da prikupi irom Elizabete i Tasmana. Trebalo je samo da odemo u Dakartu i podnesemo izvetaj Lenkovim slubenicima. Kapetanov cilj - nauka i istraivanje Lamarkije - dobie neoekivanu snagu. Salap se u pono popeo kod mene na palubu, umoran i izmoden vruinom, nag do pojasa, a smea koa mu se presijavala. "Moemo i da ponemo. Nee postati nimalo sveije." atro, Kasir, Tornvil i ja poli smo za njim dole, da nastavimo prouavanja homunkulusa. Pravei uporedne preseke udova, nali smo vlaknaste polisaharide, a ne pravu kalcijumsku kost. 'Glava' se sastojala od tri odeljka, a tamo gde bi kod oveka bio mozak, nalazila se gnjecava grudva uljastog tkiva okruena slojem tankih, prozirnih vlakana. Kasir, koji je u Dakarti uio za lekara, primetio je: "ta god da je Marta nauila uzorkujui ljude, svakako nije nauila kako da napravi mozak." Kapetan je obavljao posao sa mranom odlunou. Nisu mu se dopadale ove jadne imitacije. Bile su samo njegova ulaznica, traak blistave nade, ali bilo je oito da ih posmatra pre sa gaenjem nego sa naunikom smirenou. atro, Tornvil i Kasir upriliili su disekcije tako da sam ja obavljao najjednostavnije i najprljavije poslove. Pravio sam skice pojedinih delova pseudokostura, polaui preko njih listove milimetarskog papira, 108

i uporeivao njihovu veliinu sa veliinom ljudskih kostiju. Donosio sam svima vodu i pravio smeu rastvora za konzervaciju uzoraka. Posle nekoliko sati rada, Salap je oslobodio istraivae. Iziao sam na palubu i zatekao posadu onako kako sam ih ostavio, ispruene pod blistavim jutarnjim zvezdama, dvostrukim jarmom koji je upravo izlazio i usamljenim mesecom koji je bacao bledu svetlost sa zapada, brzo zalazei. Svi su bili nemirni, i uglavnom su bili budni i jo su priali. Zauo sam Kisbegov promukli glas i priao da oslunem. "Ako e nas sve zameniti scioni", pitao je, "zato nas je Lenk doveo ovamo?" "Nije znao", umorno ree Talija Raj Diem. "Ne, mislio sam, sve su nas uili koliko mnogo dugujemo Sposobnom Lenku to nas je odveo od 'izoblienja i predrasuda na iku'. Tako su govorili moji uitelji." "Imali su pravo", ree imisko. "Na iku bi bilo jo gore." "Ali ovde emo svi umreti", ree Kisbeg. "Otkud je to bolje, i zato Lenk nije osetio u ta vodi ljude? Zar veliki ljudi ne bi trebalo da su srene ruke?" "Ne znamo da emo umreti", zauh irlin glas. Zvuala je sanjivo. "Ako se zone podignu protiv nas..." bio je uporan Kisbeg. "Ni to nije sigurno. Ne znamo ta su Martine kraljice htele da uine", ree irla. Njen glas je u mraku bio jasan i razuman. Poeleh da im se pridruim i da sednem kraj nje. Ve danima nismo razgovarali. Sa mornarima sam se oseao oputenije nego sa bilo kim drugim otkako sam odrastao - ali vie nisam bio jedan od njih. Njihov razgovor delovao mi je istovremeno naivno i savreno - razgovor ljudi koji ive jednostavno i otvoreno, bez preruavanja i preokreta kojih je moj ivot bio pun. "Voleo bih da kod kue imam enu koja me voli", ree Kisbeg. "Oduvek sam bio suvie klovn da bih imao prijatelje ili privukao ozbiljne ene." "Ja sam ti prijatlej", ree Ridjel. "Ali nisi ena", mirno primeti ankara. "Hvala sudbini", promrmlja Talija. "Da, ti si mi prijatelj", ree Kisbeg, "ali ti si ovde, i ako ja umrem, verovatno e umreti i ti. elim da me se sea neko iv." "Moja ena je dobra", ree ankara. "Ali ona je prava mornarska ena. Sad sam tuan zbog toga." "Zato?" upita irla. "Ako se ne vratim, neko vreme u joj nedostajati, ali e preiveti. Moj nestanak nee je ucveliti." "Tako je to", ree Talija, kao da bi da ga utei. "eleo bih nekoga kome u uvek nedostajati, ko e uvek misliti na mene", nastavi ankara. "Moja ena e nai sebi drugog mua koji e joj ispuniti srce kao to ga ja sad ispunjavam. Ne mislim da me ne voli..." "Da ja imam na obali dobru enu", ree Ridjel, "toliko bih je voleo da me nikad ne bi zaboravila. I te kako bi bila ucveljena ako se ne bih vratio." "Sva seanja su kao ovaj okean", ree Talija. Nastupi kratka tiina dok su svi mozgali o tome, a onda kao da su odustali - nije moglo brzo da se rei. "Hoe li nas Lamarkija zapamtiti?" upita imisko. Razgovor je preao na to koliko Lamarkija zna o svakom od nas, i koliko kraljica (a sada i kraljice) Elizabetine zemlje i Petena mogu da nas dre u nekoj vrsti biolokog pamenja ukoliko se ne vratimo u Kalkutu ili Dakartu... ili ako zaista uspeju da nas zamene. imisko se upusti u nagaanja. Pitao se da li e nas tako podrobno kopirati da emo ponovo iveti, ak i ako umremo. Rendal mi prie s lea. "Suvie se uputaju u metafiziku", tiho ree. "imisko postaje pravi vernik. Ali nikome nije lako." Klimnuo sam glavom, ali sam se i dalje pitao da li e me se seati iko na iku... Na Lamarkiji neu ostaviti nikakvog traga. Nostalgija za ikom pretvorila se u tamnu senku, meavinu sumnje i sna, elje i gaenja nad samim sobom. Nedostaci moje maske umnoavali su se i postajali sve upadljiviji: nisam znao ko sam ili ta sam bio, moja prolost delovala je kao potpuna zbrka, a sadanjost kao haos koji nikada neu uspeti da sredim. Ako sam i mogao da predstavljam nekakav primer, sumnjao sam da e ekosi Lamarkije ita korisno nauiti od ljudi, ali Nimcijanine poslednje rei pred rastanak i dalje su me progonile. 109

uda Lamarkije bila su zaista jednostavna i krhka, kao da je planeta patila od neke uroene mane jo od samog poetka. Procvetala je, udesno, ali kao da je i dalje oklevala. Nai prirodni saputnici - odabrane bakterije i virusi koje su ljudi smatrali vrednim - nisu ostavili nikakvog traga u ekosima Lamarkije. Mi sami bili smo neka vrsta infekcije, ubrizgane u tkiva planete najprefinjenijim sistemom - preko samog Puta, nalik na beskonano dugaku injekciju sa beskonano mnogo otvora. ta bih kazao svojim pretpostavljenima u Osnom Gradu na iku, ako bih sada mogao da podnesem izvetaj? Lamarkija je jo zdrava, ali ljudi i ekosi neizmerno e izmeniti jedni druge, i to vrlo skoro. Lamarkija nije za nas. Suvie smo grubi za nju. Potiemo sa zelene planete. Nisam imao dovoljno vremena. Da bih sauvao Lamarkiju, morao sam da brzo delujem. Morao sam da pronaem Lenkovu kljunjau i da hitro podnesem izvetaj Heksamonu. Na petnaest dana puta od Martinog ostrva akumulatori su nam presuili, a vetrenjae su se jedva okretale. Otrooki Iber osmatrao je sa vrha glavnog drveta. Sredinom prepodneva uoio je na horizontu neto i pozvao zapovednika. Ja sam sedeo blizu pramanog ulaza i popravljao mreu za vuenje. Soterio se izvukao iz svoje mree u potpalublju i oamuemo poao za Rendalom. Kapetan je ostao dole. Rendal je pregledao horizont prema Iberovim uputstvima - u sredini desnog boka. I ja sam ustao i zaklonio oi od stalnog sunevog sjaja. U prvi mah nisam video nita, ali uskoro sam razabrao tanki pramen dima, a ubrzo potom i jo jedan. "Ovde nema kopna", ree Raj Diem, prilazei mi. "Ne moe biti vatra." Stigli su irla i ankara, a potom am i imisko. Soterio je pratio Rendala u stopu kao odani pas, i kroz crnu bradu jasno se video zabirnuti izraz lica. I Salap se pojavio na palubi, elegantan i naizgled nezainteresovan kao i uvek. Pogledao je nau skupinicu na pramcu, a onda priao Rendalu. "Je li to trka?" upita Soterio. "Trkai se ne dime", ree Rendal. "To su dva broda." "Znai, parobrodi", ree Salap. "Verovatno." "Brionisti", ree Soterio, nadajui se da e se neko usprotiviti. "Svakako nisu ni iz Kalkute, ni iz Dakarte ili Atine", ree Rendal. "Zovite kapetana." Kajzer-Bah je iziao na palubu u kecelji, jo nosei rukavice. Brzo ih je skinuo i zajedno sa keceljom predao Tornvilu, a potom je uzeo dvogled od Rendala. Nekoliko minuta paljivo je gledao. "Nemaju zastave", ree. "Naravno, to ne mora nita da znai." Podigao je pogled i odmahnuo glavom. "Ni mi nismo podigli zastavu otkako smo napustili Martino ostrvo. Udaljeni su deset milja. Videli su nas." Spustio je dvogled. "Skreu da nas presretnu." atro uze kecelju i rukavice od Tornvila i predade ih Kasiru. Svima je bilo potrebno da neto rade. Neko vreme niko nije progovarao. Kajzer-Bah je gledao dim sa licam praznim kao u deteta. Potom je sa tri prsta povukao bradu. "Ser Soterio, okrenite brod. Nadajmo se da e biti malo vetra." Pogledao sam jedra. Osetio sam blagi vetar u lea, i mlitave, alosne krpe zaleprae i nadue se. Svakog jutra, u ovo isto vreme, zahvatali su nas vetrovi razliite snage i pravca, podiui sitne talase, ali niti su osveavali vazduh niti su poveavali brzinu 'Obazrivog'. Vetar nije mnogo znaio. Ve etiri dana nije bilo valjanog vetra. Kapetan je, meutim, poeo da zvidue kroz zube. Poao je prema pramcu i zagledao se u nas etvoro to smo tamo stajali. Soterio poe za njim. "Nema dovoljno vetra za okret", ree mu. "Bie ga", odgovori kapetan, zviduui kroz zube, ovaj put uvlaei vazduh, a potom zamiljeno sisajui zub; proizvodio je pri tom kratko, otro coktanje. "On to moe da oseti", ree Rendal. Obojica pogledae jedra, i za trenutak sam se oseao kao u snu, kao u zabavnoj fantaziji o sujevernim divljacima koji su duboko povezani sa prirodom, pa umeju da osete prisustvo bogova i duhova... i vetra. "Ne moete da ga uhvatite?" upita kapetan, nemarno, kao da razgovaramo o jueranjoj veeri u kantini. "More ima boju", ree Rendal. 110

Soterio proviri preko ograde, a onda se uspravi. Izgledao je izgubljen. "Ako su to brionisti sa parobrodima, njima vetar ne treba", ree Soterio, samo da bi nastavio razgovor. Kapetan podie dvogled i pogleda ka jugozapadu. "Eno je." Svi se okrenusmo. Na junom horizontu, iza sloja uobiajenih belih oblaka narastali su crni oblaci, nalik na grabljivce koji vrebaju plen. "Doli smo joj nadohvat", ree Salap. "Ona je znatno junije, na svojoj uobiajenoj putanji." Kapetan podie ruke na grudi. Salap sede na vitlo. "Ve tri dana dodiruje nas svojim pipcima", ree. "Blagi vetrovi svakog jutra." "ta emo sad?" upita Soterio, oblizujui usne i redom nas gledajui. "U ovom trenutku nita", odgovori kapetan. "ekaemo da vidimo ko e nas prvi stii." "Bie jo vetra", ree Salap. "Dovoljno za manevrisanje. Ako budemo ekali ovde, oluja e nas usisati u sebe." Kapetan prui dvogled da i ostali vide. atro ga je preuzeo od Tornvila; ja sam i dalje bio najnii po rangu. atro mi predade dvogled posle nekoliko sekundi, sav bled. Pogledah. "ta vidi?" upita Salap. "Iskre", rekoh. "Kao komadie liskuna u vodi." Polako pokrenuh dvogled. Ispod stubova dima nazirale su se dve cevi, nasaene na dugaki, beli trup. Parobrodi su ili brzinom od oko deset vorova. Stii e nas za oko sat i po. Olujna masa oblaka nalazila se na oko etrdeset milja od nas. Pipci, kako ih je nazvao Salap, ve su dobili na snazi. "Da ih pozovemo preko radija?" upita Rendal. "Ne", ree kapetan. "Znamo odakle su, i zato su tu. Ako uspeju da nas uhvate, biemo premija za njih." Naglo se trgao, zategnutih miia u vratu i vilicama, i poeo da izdaje nareenja. Jedra se nadue i Soterio smesta posla posadu desne strane da okrene brod. Okrenuemo se prema vetru i krenuti ka jugu. Parobrodi e videti oluju, pa e moda zakljuiti da nas ne ele ba toliko. Soterio pozva posadu leve strane broda. Salap pree preko palube i poloi mi ruku na rame. "Ovo e zaista biti ono to kapetan naziva osnovna nauka", ree. Vetar mu je upao crnu kosu i bradu. "Postaviu sve svoje istraivae po brodu, i jednog na vrh... ser atro, molim te, pridrui se Iberu na glavnom drvetu." atro, sa izrazom povreenog ponosa, poe ka konopima. I ranije se penjao, ali odavno je prestao. "Ser Olmi, ti e ostati na pramcu sa ser Tornvilom. Ser Kasire, ti i ja emo biti na sredini broda. Beleiemo brzinu i pravac vetra, i sve ostalo to nam se uini zanimljivo." Izvukao je iz depa tanke belenice i male olovke. Kapetan je naizmenino posmatrao parobrode i oluju. "Bie veoma sloeno", ree Salap. "Iskre u oblacima sigurno su sistem za regulaciju temperature i pritiska. Pretpostavljam da su to vrlo laka tkiva razliite reflektivnosti, noena vetrovima koje kontroliu i upravljaju formacije u okeanu." Pristie otar nalet vetra i brod uzdrhta i okrete se oko prednjeg kursa i poprenih jedara kao konj na dizginama. Kad nam je vetar bio na levom boku, Soterio naredi da se poprena jedra skupe, prednje uvrsti, a krmeno podigne. Okretali smo se gotovo u mestu. "Ako dospemo unutra", nastavi Salap, "moemo da shvatimo kako se pokree." Potapao je kapetana po ramenu i udaljio se sa Kasirom. Kapetan ga nije ni primetio. Brod se nagnuo za deset stepeni. Salap se spotae na iskoenoj palubi, ali ipak je zadrao dostojanstvo, u onom dugakom kaputu koji je leprao za njim kao rep. Kasir zgrabi podupira da se zadri, a Soterio mu ga ote. "Ne to, ser", ree, isturene brade. "Pardon", promrmlja Kasir i zauze svoj poloaj. Kad su jedra bila podeena, Soterio posla irlu za kormilo, da zameni iznurenog Kisbega, a i sam je stao iza nje. Sad je trebalo ekati. Razdaljina izmeu parobroda i 'Obazrivog' nakratko se poveala, a potom se parobrodi okrenue kao jedan i pooe za nama, ubrzavajui. Dim im je postao gust i siv kao da se na povrini mora nalaze dva mala vulkana. "Ovo je potera", povika Soterio sa krmene palube. Tornvil, koji je stajao kraj mene, vrsto se uhvati dok je vetar udarao brod, spreda, sve jaom snagom. Paluba se propinjala. Soterio naredi posadi da razvije sve kurseve i donje nadgalante i da okrene sve krieve kako bi iskoristili prednost vetra. Kapetan je 111

nameravao da smanji ugao nailaska na svaki naredni talas, kako bi se udaljavali od parobroda najveom moguom brzinom. No, od poetka je bilo jasno da ovu trku neemo dobiti. Oluja je rasla, irei dugaka, gusta krila od oblaka; more je svuda oko broda postalo kristalno zeleno, proarano besnim, zapenjenim talasima. Zahvatio nas je naredni talas i brod se nagnuo udesno. Posle pola sata, kad je oluja bila na tridesetak milja od nas i kad se vetar pojaao na dvadeset vorova, kapetan je drao brod na stalnom kursu, brzinom od deset vorova, oito se nadajui da e zaobii srce oluje sa severa i time izbei i nju i poteru. No, napredovanje oluje nije usporilo parobrode. "Budale", mrmljao je Tornvil. "Oni ne poznaju ovo udovite." "Hoe li nas kapetan odvesti u oluju?" upitao me je. "Plovio si sa kapetanom due nego ja." "Moda hoe", rekoh. "Ali on je se plai", ree Tornvil, podigavi glas zbog hujanja vetra u jedrima i konopima. Odmahnuh glavom i nasmeih se. "Bolje nego brionisti. On nije kukavica. Samo hoe da odvede ovaj brod do Dakarte." Kasir i Salap stajali su na glavnoj palubi, po jedan sa svake strane. atro je snudeno uao na glavnom drvetu, a Iber je napeto zurio ka zapadu, dovikujui sve to primeti kapetanu i Soteriu; mi nismo mogli da ga ujemo. Priao nam je Rendal, kezei se kao srean pas. "Daha mi i sudbine", povika, "sad smo joj u kandama, ako ne i u raljama. Vreme je da se pokae vie hrabrosti, a, Olmi?" Nikad ga nisam video u takvom raspoloenju. itav sat smo se tumbali napred-nazad. Oluja se nadnosila nad nama, poto je progutala i svarila bele oblake koji su se irili nad blistavom tamnosivom masom u dugakim, razdvojenim prugama. Ubrzo su nestali. Pitao sam se da li je kapetan pogreio u proraunima. Uskoro e nas verovatno zahvatiti vetar s krme, i moraemo da se borimo da ne budemo uvueni u oluju. To mi, ko zna zato, i nije bilo vano. Oduvek sam znao da je moj ivot beznaajan, to meu mojim vrnjacima nije uobiajeno, pogotovo to smo bili okrueni vrstim oklopom ogromnosti ika. Oduvek sam proraunato rizikovao svoju u osnovi prolaznu prirodu, kockajui se da bih pred opasnou osetio saznanje. Ako upadnem u ovu oluju, to e biti upeatljivo iskustvo, a ako to seanje bude trajalo samo vrlo kratko, brzo nestavi u zaboravu, bar e postojati istinski trenutak iskustva... Na iku nisam mogao da doivim nita slino. Drao sam se tog odvanog stava, uspravan i dostojan divljenja, svega nekoliko minuta, a onda mi je moje roeno telo saoptilo, ne doputajui nikakvu raspravu, da je uasnuto. Znojio sam se uprkos ledenom vetru, a ruke su mi drhtale. Tornvil je kiljio na zapad, pa na sever, i vezao se kratkim konopcem za podnoje kosnika. Moda itav minut sam jurio po palubi u potrazi za slinim konopcem, proklinjui svoju sreu, i konano sam naao jedan kako visi sa bitve. Obmotao sam ga oko kosnika i unuo. Mornari su itavom duinom broda razapinjali konopce od kosnika do kosnika, ili izmeu ulaza u potpalublje i drveta. Pogledavi napred, poto su prednji i glavni kurs bili smotani kako bi se sauvala kontrola nad brodom, ugledao sam irlu za kormilom i Soteria iza nje, i osetio sam nalet kajanja. Potom mi se vratila smirenost. Vie nita nisam mogao da uinim. Stegao sam olovku i belenicu, stisnuvi i zube. Po palubi i jedrima lila je kia. Iza nas se otkailo pokretno popreno jedro uz rezak porasak i poletelo za prikosnikom kao poludeli duh. Kisbeg i Ridjel jurnuli su kraj nas i popeli se uz kosnik da ga oslobode. Preko ramena sam primetio da se nebo iznenada sputa ispod pramca, kao da grubo pritiska horizont uskipelog mora. Brod se stresao i poskoio. Nebo se iznenada povuklo pred naletom vodenog zida; pramac je zaronio u procep izmeu talasa i krenuli smo pravo ka tom zelenom zidu. Kad je mene zahvatio, stegao sam kraj konopca i poeo da upola plivam, a upola puzim po potopljenoj palubi. Potom je voda otekla kao teka zavesa, pljuskajui na sve strane, u itavim rekama, i ja se pruih poleuke po palubi, iskaljavajui vodu i briui lice. Belenice i olovke vie nije bilo. Tornvil se malo dalje drao za ogradu, sa kosom u oima, grcajui. Kisbeg se spustio niz kosnik, srean to je iv; Ridjel je stajao na prikosniku kao morski vilenjak, vrsto grlei prednje jedro, i morao sam da se nasmejem njegovoj ljupkosti i uobraenosti. "Serem se na tebe!" prodera se Kisbeg na mene, posrui po palubi i pomaui Ridjelu da se iskobelja iz spleta uadi. "Serem se na sve vas!" Tornvil je uspeo da ustane uprkos propinjanju palube. Talasi su nas zahvatili tako iznenada da je brodu trebalo nekoliko dugih, napetih minuta da se okrene ka njima. Posada je sa obe strane broda panino 112

skupljala jedra. Prednji kurs bio je pocepan napola i sada je landarao krajevima kao krotiteljski bi. Vetar je snano duvao s boka, kao to sam se i plaio, gonei nas pravo u oluju. Parobrodi se vie nisu videli. Kockali smo se, i izabrali smo ono to mi se sada inilo kao vee od dva zla. Mogao sam da zamislim kako meu piratima ostajem u ivotu; preivljavanje oluje inilo mi se mnogo manje sigurno. "Koliko vorova?" povika Tornvil. On je i dalje drao belenicu, iako je bila potpuno natopljena vodom. Zagledao sam se u penu koja je prskala preko ograde, kao i sa jedara i kosnika. "etrdeset", pokuah da pogodim. Tornvil provue jednu ruku ispod konopca kojim je bio vezan, unu i uredno upisa broj u mlohavu belenicu. Potom ponovo podie pogled. "Koliko je sati?" To nisam znao. Na svet se ograniio na prednju palubu. Oluja i iznenadni talasi izbrisali su svako oseanje o proticanju minuta ili sati. Nisam mogao da doem do svoje tablice, jo bezbedne - bar sam se nadao - na mom leaju, nekoliko metara ispod mene. "Popodne", rekoh. Tornvil gadljivo zgri lice i protrese natopljenu belenicu. Vetar je brzo narastao na pedeset vorova. 'Obazrivi' je sad bio spreman za oluju - sva jedra bila su smotana, osim prednjeg i glavnog kursa, a i oni su bili zategnuti, opasno vukui konope. Video sam mukarce i ene kako hitaju palubom, nekoliko ih je silazilo niz jedra neverovatno sporo, drei se da sauvaju ivot, ali kroz bockave kapi vode nisam mogao da im razaberem lica. U optoj buci linost kao da nije bila vana. Dok god budem ostao na svom poloaju, nisam mogao biti optuen za izbegavanje dunosti - a to mi je iznenada bilo vanije nego to sam verovao da je mogue. Sve sam dugovao mojim drugovima na brodu, mom kapetanu, samom brodu; jer inae ne bih bio deo neega snanog i ne bih mogao da opstanem. Mogao bih odmah da nestanem u peni i talasima. To sam sasvim jasno mogao da zamislim. Ugledao sam sebe okruenog masom hladne vode. Plua mi se zaustavie u naglom naletu vlanog vetra, i moje telo pomisli da se ve davi; nije vie verovalo mojim ulima. Kapetan je polako iao napred, drei se za uad razapetu u pravilnim razmacima izmeu ograde i kosnika. Za njim je iao Salap, i u jednom trenutku utovarismo ponovo itavo more, preko pramca, i obojica izgubie oslonac pod nogama. Ponovo su se uspravili, zategnuli sigurnosnu uad oko pojasa i nastavili dalje do pramane palube, na koju su se popeli i izili sasvim napred. Salap primeti da vie nemam belenicu i olovku i alosno odmahnu glavom. "Ser Olmi, kako ete ovo ostaviti potomstvu?" poe da me grdi. "Nadam se da ste vi vodili beleke!" doviknu Tornvilu. "Ne znamo vreme", odgovori Tornvil. To je zaustavilo Salapa. Pogledao je kapetana, koji je opet pogledao sve redom i prsnuo u histeiran smeh. "Pobogu, sad je esnaest i trideset", ree Kajzer-Bah. "Mislim." Pred olujom kao da smo svi bili jednaki, kao deca u igri. "Kasir je upravo poslao beleku u praznoj auri. Umalo da ubije prvog oficira", ree Salap. "Tvrde da je pred nama mirna voda, oko milju daleko." "Mora da su poludeli", povika Kajzer-Bah, napinjui se da vidi neto kroz penu kojom su nas zasipali talasi. Ipak, videlo se da su i talasi postali neto manji. "Vidite li neki brod?" upita Tornvil. "Ne", ree Salap. "Nadam se da su ta kopilad potonula!" Nasmeio se, iroko i divlje, a crne oi plamtele su mu kao da je ukljuen u borbu u kojoj uiva svim srcem. Vetar je bio jak kao i ranije - mera je pokazivao pedeset pet vorova - i brod se podizao, ponirao i probijao kroz talase, ali talasi su bili sve manji. Primetio sam plutajue predmete u blistavim brdima vode to je hitala kraj nas, siva i ruiasta oblija nalik na sklopljene kiobrane to vire iz vode. Ponovo nas zapljusnu ogromna koliina okeana, i svi se vrsto uhvatismo za uad i sve drugo to nam je bilo na dohvat. Tornvil pobedonosno podie belenicu iznad bujice plavog mora, a onda i sam ustade, grcajui i pljujui. Salap se okliznu i polete preko palube sve dok se ue ne zatee da ga zaustavi; njihao se na kraju konopca, odela natopljenog vodom i prilepljenog oko mravih nogu, a sa lica i brade voda mu je tekla potocima. Kapetan je uspeo da ostane na nogama, ali je izgledao iznureno i pogledom je traio tu mirnu vodu kao da nam je ona jedina nada. Pogledao sam drvee i konope, smotana jedra, kosnike, zelenkastosivo nebo iza njih. Sve je skakalo i propinjalo se sem neba, koje je stvaralo debele, sive trake pod pravim uglom u odnosu na brod. U tim 113

trakama primetio sam stalno svetlucanje, neprekidni tok bezbroj estica koje su u jednom trenutku bile blistavobele, a u narednom crne. Brod se okretao u mestu kao kliza koji je iznenada pao, pa nastavlja da se klie na zadnjici. 'Obazrivi' se stresao i kao da je preskoio granicu izmeu jedne vrste ludila - mora koje je svakog trenutka pretilo da ga razbije i sve nas ubije - i drugog. Iza krme, kad se brod umirio, jedva primetno se propinjui i valjajui, videli smo divlje talase i izmaglicu vodenih kapi. A svuda oko nas i stotinama metara pred nama talasi su bili zaravnjeni, smireni gustim slojevima smeih, crvenih i utih ploica. U sreditu svake ploice nalazilo se neto nalik na sklopljen kiobran, a na vrhu svakog kiobrana irila se tvorevina nalik na lepezu, sa moda dva metra u preniku, sa jedne strane crna, a sa druge bela. Kao da smo se nali na terenu za neki neverovatni sport. Vetar je i dalje divlje duvao nad nama, ali nije mogao ni da zatalasa ovo vrsto kontrolisano polje mora unutar oluje. Vetar je sada duvao preko krme. Okrenuo sam se, i vetar mi jurnu u poluotvorena usta, pretvorivi me u ivu okarinu. Borio sam se da udahnem vazduh. Salap se vrsto uhvatio za ogradu i nagnuo se da pogleda vodu oko pramca. I ja sam to uinio, i ugledao sam kljun broda kako se probija kroz iroke ploice, odgurujui lepeze u stranu; neke su se okretale i povijale tik pred naim oima, odmah kraj ograde. Na ivici ploica primetio sam gusto poreane treplje, nalik na zupanike, i isto tako uklopljene u treplje susednih ploica; polako su se micale i tako ih pokretale. Kad bi kljun broda razdvojio ploice, uz zvuk tihog pucketanja, voda ispod njih bila je crna kao no. Iznad broda, nebom su letela brojna jata srebrnastih trouglova, sa stranicom od nekoliko centimetara do pola metra; prvo su bili napola skriveni u gustoj zavesi vlage, a uskoro su se potpuno pojavili. Vazduh je naizmenino bivao ledeno hladan, pa onda vlaan i vreo, kao da se brod naao u nekom neodreenom pojasu izmeu zime i tropskog leta. "Jeste iva!" povika Salap kroz stalni urlik vetra. "Ona kontrolie!" "ta?" uzvrati vikom Kajzer-Bah. "ta kontrolie?" Jato trouglova je stiglo do jedara, rasulo se i nestalo u oluji. Izgubili su nekoliko komada koji su padali, noeni vetrom, kliui po palubi i utei ba kao lie. "To je zver-oluja! Ona je gospodar tople vode i podizanja i padanja vazduha. Jo nismo stigli ni blizu njenog sredita. Sad smo na periferiji. Kako li izgleda dublje unutra?" Tornvil je urno krabao po svojoj belenici. Stranice su se nadimale i cepale pod dodirom olovke. On je ipak i dalje pisao: brzinu vetra, pritisak, stvari koje smo videli u vazduhu i vodi oko sebe. Podigao je pogled, iskeenih zuba, kiljei u vreli i hladni vetar. Salap pokaza pravo napred. "Sve ovo je ivo i raste, napreduje! Vrt unutar kovitlaca! Ipak, ako je ovo ciklon, mora postojati mirno sredite!" Rendal se probio napred, paljivo prekoraujui svako sigurnosno ue i premetajui svoj lini konopac sa jednog na drugo. Popeo se na pramanu nadgradnju. "Upijamo vodu kao suner", doviknuo je kapetanu. "Gotovo svaka daska je napukla. Pola posade je ve dole, pumpaju i vuku, ali mislim da neemo izdrati vie od jednog sata." "Postavite prednji kurs i glavni donji podgalant", ree Kajzer-Bah. "Neka vetar ide sleva." "Tako emo stii pravo u sredite!" povika Rendal. "Tamo Salap eli da ide!" odgovori kapetan. Vetar ga je gotovo uutkao. "Odlino!" ree Rendal, podigavi ruke i pripremajui se da se uputi na krmu. Zapretio je pesnicom haotinom nebu, a kad je stigao do lestvica, okrenuo se i rekao neto to niko nije uo. Okrenuo sam se da pogledam vodu. Talasave lepeze sada su nestale. Okean pred nama kao da je bio pokriven srebrnastom travom, viom od naih nadgalanta, koja se ravnomerno pokretala u pravcu kazaljke na satu, kao cilije na povrini elije. "Olujna elija!" rekoh Tornvilu. Salap se okrete ka meni. "ta?" upitae obojica. "Nalazimo se u eliji oluje", rekoh, ali nisam mogao da im objasnim svoju alu, ako je to bila ala; moda je bila ozbiljna primedba, mudra metafora, ludaki nain da se pomirim sa nerazumljivom pojavom. Nisam mario. Oseao sam se tako izmueno i oamueno, daleko od straha, da sam lako skliznuo u iznurenu ravnodunost. Talasava, srebrna trava pred nama mogla je biti kosa nekog dina, koji ustaje iz mora kao drevni Neptun, i to me ne bi mnogo iznenadilo. 114

Kad su jedra podeena, 'Obazrivi' je ubrzao na petnaest do dvadeset vorova, kreui se ka ogromnom, talasavom zidu. Posada je mirno radila na palubi i u jedrima. Soterio ih je vodio sa glavne palube to je bolje umeo. Rendal se popeo na pola puta u jedra, razgledajui neto na glavnom drvetu. Upitao sam se je li neko odmenio irlu za kormilom. Primetio sam Raj Diem i Majsnera kako vuku iskrzane ostatke pocepanog jedra. Prednje i glavno drvo, sa jedrima, blesnuli su pod mlazem svetlosti nalik na reflektor; okrenuo sam se ka njenom izvoru, visoko iznad srebrne trave. Iskre su se zgusnule u stalni sjaj, osvetljavajui more oko nas kao soivo ili udubljeno ogledalo. itava oluja bila je sistem refleksije i upijanja suneve svetlosti, a scioni u vazduhu ubrzavali su zagrevanje ili hlaenje okoline kroz koju su leteli, postajui po potrebi crni ili srebrni. Scioni na povrini okeana menjali su i kontrolisali povrinske vetrove, a moda su i oni uvali ili zraili toplotu iz same vode. Salap se ushodao po prednjoj palubi, otro se osvrui as levo as desno i pokuavajui da sve vidi i razume. Kapetan je pazio samo na brod i prepreke koje ga ekaju. Podigao je ruku, povikao neto, i svi smo se okrenuli da pogledamo levo od pramca. Ako bismo uspeli da okrenemo brod nekoliko stepeni udesno, mogli bismo da proemo kroz otvor u zidu trave, povrinu otvorene vode nalik na trag iza kosaa. Rendal je doao napred i kapetan mu izdade uputstva. Posada se bacila na posao - Ridjel je sa ankarom i Kisbegom preuzeo desni podupira i okrenuo konop prednjeg kursa - i polako, kako se zid pribliavao, 'Obazrivi' se usmerio ka otvoru. "Idemo mu pravo u trbuh", ree Tornvil. "Koliko smo dosad uli?" "Ne znam", doviknuh. "Sedam milja, moda osam." "Najmanje dvadeset, uz ovaj vetar", ree Salap. Trava se dizala oko nas sa obe strane, njiui srebrnaste vrhove. 'Obazrivi' je zaao u otvor. Vetar istog asa stade i jedra se olabavie. Kajzer-Bah ih namrteno pogleda, oito zbunjen. ta sad - razviti jo jedara kako bi se iskoristilo ono malo preostalog vetra, ili plutati i ekati sledei nalet? Salap nije nudio nikakav savet. Svi smo se nali u situaciji izvan ljudskog iskustva. Voda oko broda bila je zaklonjena crvenim i crnim diskovima; pepita-more bilo je ivopisno pod promenljivim svetlom kao deiji crte. Diskovi su se podizali i sputali na blagim talasima, a iznad trave i izvan otvora kroz koji smo uli, vetar je zavijao kao sve slabiji odjek. Nebo nad nama ispunilo se gustim, crnim prugama oblaka. Poela je kia. Topli vazduh duvao nam je tano u susret i brod se nagnu u stranu. Vetar je stao naglo kao to je i poeo. Plutali smo u gotovo potpunoj tiini. Vodena struja nas je polako i mirno gurala napred, du krivine otvora izmeu zidova trave. Rendal je otiao pod palubu da nadgleda ispumpavanje vode. Oseao sam se kriv to im se nisam pridruio; no, Salap primeti moj izraz lica i odmahnu glavom, nabranih usana. "Oi i ui", ree mi. "Neka miii rade svoj posao. Mi emo se ukljuiti ukoliko to zatrai zapovednik." Od toga mi nije bilo nita prijatnije, ali ipak sam imao nareenje. Posle nekoliko stotina metara zau se stalno tutnjanje, nalik na otkucaje ogromnog srca, samo brzo, kao ptiije. Jedra su bila podeena po kapetanovoj elji, rune pumpe su, izgleda, dobijale bitku sa prodiruom vodom, i zapovednik i prvi oficir izili su na palubu da razgledaju okolinu. Tornvil je zapisao sve to se moglo u ovom trenutku. Vetar je bio blag i stalan, oko pet vorova, trava se njihala kao i proteklih deset-petnaest minuta, a zapisao je i poetak zvuka. Zgledali smo se, klimnuli glavom kao da pozdravljamo poznanika na drugoj strani prometnog bulevara, a onda nastavili da zurimo u travu, u pepita-vodu, u trake oblaka i vrtee scione u visini. "Vredi li?" upita iznenada kapetan Salapa. Toliko smo se navikli na viku da mu je glas odjeknuo palubom. "Misli, vredi li ivota da se ovo iskusi?" odvrati Salap pitanjem. "Mnogo toga smo zajedno videli", ree kapetan. "Bilo bi prikladno da ovako umremo." Lamarkija je dobro mesto da se umre. Progutan u ivoj oluji, bez ikakve prilike da budem od koristi Heksamonu, vie nisam mislio da je to najbolji mogui kraj. Pre nekoliko sati odgovorio sam na njihovo pitanje, ali otad sam se predomislio. "Jo mnogo ta bih voleo da vidim", ree Salap. "Jo upeatljivije stvari. A da umrem ne rekavi... ta smo saznali..." "Ja ne mislim da umrem", ree kapetan. "Ali moje namere ovde ne znae mnogo." 115

"Kasir i ja emo uzeti nekoliko uzoraka sa krme", ree Salap. Spustio se niz lestvice i poao pozadi, povevi sa sobom i Kasira. Komadi sciona noenih vetrom leali su po palubi, smei i uveli, jer je srebrnobela lepota brzo ilela. Kasir je pokupio nekoliko komada i stavio ih u tegle, a potom je odneo tegle u potpalublje i vratio se sa mreom za uzorke da bi se pridruio glavnom istraivau. Tutnjava je postajala bunija. Zidovi trave pred nama postali su crvenkasto-smei, mada je svaka vlat i dalje imala srebrni vrh. Vrhovi su postali zaravnjeni, a stabljike krae, dok se ritam njihanja ubrzavao. Otvori sa obe strane zida proputali su snane vetrove, nakrivljujui ga i gurajui as na jednu, as na drugu stranu. Na pramcu se pojavi Sopterio. Kapetan upita ko je za kormilom, a prvi oficir odgovori da je imisko upravo odmenio ankaru, i da Raj Diem eka kao rezerva. irlu su odmenili tik posle poetka oluje. Sve mi se inilo kao san; jo gore, izgledalo mi je grozniavo ludaki. Svetlo na naim licima bilo je proarano utim i ruiastim, sa srebrnastim blescima iz oblaka. Prednji kurs se oputao i nadimao pod naizmeninim vetrovima. Talasave vlati svuda oko nas nisu vie bile vie od kursa, a Iber je sa osmatranice doviknuo da se trava zavrava na stotinak metara ispred nas. 'Obazrivi' je izronio iz trave deset minuta kasnije. Pred nama se kovitlao gusti zid blistavobelog oblaka. Na prostranoj povrini mora pred zidom, po vodi je lebdelo i plivalo na desetine razliitih sciona, zaobilazei prostrane crne tvorevine nalik na mala, niska ostrva. Na vrhu svake takve mase nalazili su se prozirni stubovi koji su svetlucali kao staklo, ali bi pri svakom udaru tutnjave zadrhtali kao elatin; unutar stubova krivudali su dugaki, plavi i sivi cilindri, kao ice u izolaciji. Stubovi su bili otprilike dvostruko vii od nae osmatranice, i iroki koliko dve treine duine 'Obazrivog' od prikosnika do krme. Iznad i ispred nas nebo je bilo puno neobjanjivih pojedinosti, koje su mi zbunjivale oko i um. Video sam tokove od tame kako vijugaju, poput zmija, i nestaju iza zida oblaka. Jedan vrtlog se probio kroz zid i raspao se, posuvi neto nalik na vrlo tamnu kiu u more koje je kljualo kao iva supa. Tutnjava je poela da nam vrea ui, jer predstavljala je ne samo zvuk nego i brzu promenu pritiska, i niko nikoga vie nije mogao da uje. 'Obazrivog' vie nismo mogli da kontroliemo. Ma kako postavljali jedra ili krmanili, gusta masa sciona oko nas nosila nas je niz struju, ostavljajui talasavu travu za nama, nalik na smee litice uz obalu sa srebrnastom prerijom na nizbrdici kod vrha. Sve iza nas bilo je obmotano blistavobelim oblakom, proarano jedino reflektorskim zracima, a nad nama, nekoliko kilometara visoko, nalazila se ogromna zavesa crnila prozkana pranjavozlatnim rairenim lepezama. Nikada nisam video nita tako zadivljujue lepo, ak ni pred napredujuim zidom ofanzive Jarta... Oseao sam se kao Jona izgubljen u trbuhu bogolikog udovita, zveri-oluje, kako ree Salap, kapetanove sudbine, i grudi me zabolee od straha i neeg nalik na stid. Grlo mi se steglo, i ak i kad bi mogli da me uju, ne bih mogao da kaem ni re. Iznenada se sve moje misli usmerie na irlu. Na ovoj planeti ona mi je bila najblia kao ena i prijatelj; bila je ensko. inilo mi se najvanijim da budem blizu nje. Pogledao sam du palube, ak sam i zakoraio ka krmi, a onda sam se savladao i preko ramena pogledao Tornvila. On je sklonio natopljenu belenicu i sada je leao sklupan kraj ograde, sa dlanovima na uima, pokuavajui da se sakrije od pritiska tutnjave. Salap je pao na kolena kraj ograde sa druge strane broda, sa sigurnosnim konopcem upletenim oko nogu. Kapetan je i dalje stajao, ali naslonjen na zakrivljeni crni dimnjak iznad kuhinje, lica zgrenog u bolnu grimasu, gotovo zatvorenih oiju. Koliko energije, pomislih. Okrenuo sam se u mestu, upijajui sve slike, za trenutak izgubivi oseanje bola, spreman da dozivam irlu. Pitao sam se je li mrtva ili iva. Ako iziem iv odavde, pomislih, napustiu sve - misiju, oklevanje da se stopim sa useljenicima - sve, samo da budem sa irlom. Ali i irla je bila samo trenutak. Odjednom je poela da mi nedostaje Ulejsa, na iku. Sa neobinom jasnoom ugledah lica vie desetina drugih ena, prijateljica i ljubavnica, sluajnih poznanica. Okruile su me. Ugledao sam i svoju majku, njeno koato, napola zbunjeno lice nesposobno da shvati da je upravo povredila svog sinia otrim, neljubaznim reima, i voleo sam je, oprostio sam joj, trebala mi je. Tutnjava prestade. 'Obazrivi' je za trenutak plutao u srazmernoj tiini. Drugi zvuci - zvidanje vetra kroz konope, pljuskanje i udari vode i zbrkani, klizavi apat sciona u toj vodi, vraali su se postepeno, kao da su se krili, pa sad polako izviruju. Tiina je delovala kao uvlaenje daha pred vrisak, ali vriska nije bilo. 116

"Izgleda da emo se izvui odavde", ree Kajzer-Bah, naglaavajui svaku re kao uitelj. Priao je ogradi. "Daha mi i Sudbine, nadam se da Kasir uzima uzorke." Pokazao je ka vodi, nemo brojei. "Ne mogu da prebrojim koliko razliitih tipova sciona pliva ovde. ta li samo rade?" Voda oko broda kljuala je od boja i oblika, kao da se 'Obazrivi' naao uhvaen u mrei zajedno sa biima iz itavog zemaljskog okeana. Priao je i Soterio, sa prljavom, belom krpom omotanom oko glave i uiju. Posramljeno je skinuo krpu i prineo levo uho kapetanovim usnama da primi nareenja. No, kapetan bi rekao neto, pa se predomislio; rekao bi drugo, pa bi se i tu predomislio. Nismo imali kuda da poemo, nismo imali jasan put ka slobodi. Kretali smo se unutar stvorenja, i kompas nam nije bio ni od kakve osobite koristi. Oluja je moda veoma izmenila kurs, a i mi smo se okretali unutar nje. Pet sati smo se nalazili unutar sistema; mogli smo biti na trideset milja od njene ivice, ili moda i etrdeset. "Sranje", konano ree kapetan, podigavi ruke. Okrenuo se, poao ka zidu magle, ponovo se okrenuo i pogledao niz hodnik izmeu lanih smeih brda i srebrnaste prerije, zagledan u maglu iza toga, crnu, proaranu zlatom i srebrom. "Ovo je samo nagon, ili nagaanje, ser Soterio." "Neka bude nagon, ser", ree Soterio. Prioe Salap i Kasir. Kasir izrui u bure sadraj prepune mree, a onda preko svega, onako uzavrelog, usu kofu vode. Potom je vrsto zapeatio bure, sa izrazom lica punim divljenja i opreznosti, i pomalo gaenja. "ta vidite?" povika Rendal Iberu i atru na osmatranici. Zaklonih oi od novog bleska i ugledah njih dvojicu, sklupane na maloj platformi visoko nad brodom. atro podie ruku i nekako kleknu, steui konope. Pretraivao je okolno more. "Ne znam", doviknu. Kraj njega se uspravi i Iber. "Nita nema smisla", dodade on. "Traimo izlaz! ta vidite?" ljutito povika Rendal. "Kako bi izlaz izgledao?" alostivo upita Iber. "Vrata", odgovori mu Tornvil, ljuljajui se u mestu. "Sa velikom mesinganom kvakom." Tog asa mu pred noge pade velika kap crnog mastila, poprskavi mu cipele i pantalone. Tupo je zurio u nju, a onda u nas. ta sad? Padale su nove kapi, a iz njihovih mrlja po palubi dizala se para. Jedna me pogodi u lea, i bila je toliko topla da me je opekla. "Divno", vrisnu atro sa platforme. "Idemo pravo u pakao!" Jurnusmo po palubi da se sklonimo od iznenadne paljbe vrelih, mastiljavih kapi. More je svuda unaokolo bilo ustalasano i najeeno od crne kie, a masa povrinskih sciona potonu uz glasno grgotanje. atro i Iber vritali su na osmatranici. Iber se spusti niz konope to je bre mogao, zaustavljajui se uz krik kad god bi ga neka kap pogodila u vrat ili lea. Umalo da padne. atro je leao na osmatranici, sa rukama na potiljku, urliui neto nerazumljivo. Na prednjoj palubi nije bilo zaklona. Ugledah Majsnera kako tri sa komadima iskidanog jedra, dobacujui ih mornarima oko sebe. Iber se konano spusti poslednjih nekoliko metara, uz buan udar, i zgrabi od majstora za jedra komad platna. Svi su, pokriveni ili ne, hitali ka ulazima u potpalublje i gurali se da to pre siu. U optoj guvi zatekoh se tik uz drvodelju, Gusmao, u njenoj radionici u sredini broda, ispod gornje palube. mirkala je u nezvane uljeze. Nije izlazila na palubu otkako smo zali u oluju. Nije bila radoznala osoba. "Boe, na ta liite", ree nam. "ta se deava tamo gore?" Nekoliko sekundi niko od nas etvoro nije odgovarao. "Crna kia", konano ree Kisbeg, lica pokrivenog tamnim mrljama, gotovo neprepoznatljiv kraj krupne, crne prilike Talije Raj Diem. "Ko kormilari?" upita irla, prilazei prolazom izmeu drvodeljske radionice i ormana za jedra. "imisko je jo gore. I Soterio je sa njim", ree ankara. Brod se propinjao. Crna kia je bubnjala po palubi. Vazduh je postao zaguljiv, i vlaga se zgunjavala sve dok nije postalo gotovo nemogue disati. irla mi poloi ruku na miicu. Poklopih je svojim dlanom, oseajui se kao deak. Iz prolaza stie Tornvil, dozivajui me. "Salap je napred", ree on, "u laboratoriji. Uneli su uzorke." Obrisah lepljivu masu sa lica. Tamo gde se zgusnula, mada ne sasvim osuena, mogla je da se skine, ne ostavljajui nikakvog traga na koi. Potom dodirnuh irlino lice, pokuavajui da je obriem. Zadrala mi je ruku i malo se odmakla, ali smeila se. "U oima je", ree. 117

Gusmao se utom dovoljno pribra da nas izbaci iz svoje radionice. "Ne znam ta se deava gore, ali kapetan hoe da dobije ovu burad i sanduke." Isterala nas je u hodnik, gde je vazduh, zbog udaljenosti ventilacije, bio jo gui. "Hoe sad da radi?" upita Kisbeg, zavirujui u njenu malenu radionicu. "Hou da diem, pobogu", ree Gusmao i zalupi mu vrata pred nosom. Bubnjanje prestade posle nekoliko minuta. uli smo kako se pojaava vetar, po kripanju konopa i jedara. Poslasmo Ridjela da proviri i vidi ta se zbiva. Popeo se uz stepenice i podigao poklopac. "Salap je tamo napolju", ree. "Ono crno ne pada vie, ali ima ga svuda po palubi. Eno kapetana - i Rendala." urno se popesmo na palubu i vratismo se tamo gde smo bili pre poetka crne kie, svi sem Ibera, koji stade pod glavno drvo, dozivajui atra. atro se javi i ree da silazi. Utom proe Soterio, pola umazan, pola ist, kao harlekin na festivalu. Nije komentarisao Iberovo oklevanje da se vrati na osmatranicu. Svuda oko broda lebdelo je pramenje magle. Temperatura vazduha porasla je bar za deset stepeni, i naa umrljana odea lepila se za nas. Grlo mi je bilo suvo, ali burii sa vodom na palubi bili su prevrnuti i otklopljeni, i ono malo vode unutra bilo je puno mastila. Leo Frej, kuvar, i njegov pomonik Dodaj ispraznie ih u more i pooe pod palubu da donesu jo vode. Salapu su lice i brada blistali od mastila. Njegove jasno bele oi sijale su sa crnog lica, a mastilo mu se suilo na koi. "Ova topla voda", ree, "bie potisnuta napolje, da zagreje ivicu oluje. Ako ostanemo sa njom, moda emo moi da iziemo." Kapetan je stajao kraj Salapa, sa pocrnelim pekirom u ruci. "Zato tako misli?" upita. Salap podie ruke. "Negde visoko u oluji scioni ire crni pigment u oblake vlage, i pigment upija sunevo svetlo. Kada oblaci dostignu najviu temperaturu, izbacuju vrelu kiu u more, zagrevajui i njega. To je deo paklene maine ovog stvorenja. Scioni u vodi upijaju crni pigment, more postaje mleno belo, i... guraju ga napolje, puno toplote..." Slegnuo je ramenima, kao da se to podrazumeva samo po sebi. "Pretpostavljam da u srcu ove zveri postoje velike povrine leda, kao u zamrzivau... Vazduh se hladi i pada." Uze od kapetana pekir i obrisa lice. "Brod jadno izgleda", ree. Kapetan zatrese glavom. "Samo da pratimo struju?" "Verujem da e opet postati gadno", ree Salap. "Ali moda moemo da iziemo, i da se pri tom operemo." More je svuda oko broda postajalo mleno belo. Salap je zadovoljno klimao glavom. Tornvil se smeio i odmahivao glavom, kao da ga zabavlja novi maioniarski trik. Kapetan je stajao zadubljen u misli, cimajui prstima bradu, odsutnog pogleda. "Oluja e izliti ovu vodu negde du spoljanje ivice, svakako nou. Da li to misli?" upita Salapa. "Tano", odgovori ovaj. "Noni vazduh e se zagrejati svuda oko ivice, i brzo e se podii dok se okolni vazduh hladi. Vazduni pokriva u sreditu sistema e se spustiti... I oluja e skupiti dovoljno energije za sutra." "Imaemo da Lenku prikaemo dva uda", ree Kajzer-Bah. Vetar ponovo poe da jaa. Svuda oko broda pojavie se kolone jeguljastih, crnih sciona, tankih, krivdavih linija koje su se kretale u pravcu vetra i klizile izmeu linija kao da prate povrinu ogromne geografske karte. Talasi su takoe rasli dok smo jedrili ka zidu magle, sada iskidanom, koji je otkrivao unutranjost izmuenog, nabreklog, belog oblaka iza sebe. Izlazak iz oluje bio je jedva manje upeatljiv i naporan nego ulazak u nju. Desetinama milja bili smo noeni preko mlenog mora, kroz sloj za slojem magle, gustih oblaka, brzih pljuskova koji su ostavljali dugake pruge, mrlje i vrtloge crne boje na palubi i oplati broda. Krmeni jarbol, krstak i svi kursevi, raireni da poveaju brzinu broda, takoe su nosili razmazane i krvave potoke crnila. Iza nas se ponovo zaulo tutnjanje, pravilna lupa malja od koje mi se krv ledila. Nisam eleo da ikada vie ujem takav zvuk. Oseao sam se kao parazit u ogromnom, pulsirajuem srcu. Jo sam oekivao smrt. To je, izgleda, vailo za veinu posade, ali ponaali su se vrlo uzorno. Tiho su radili, usmereni na brod. Svakako je postojalo iskuenje da se pilji u uda, u mo oko nas, sve dok nismo bili puni uasa kao boce. Nebo su ispunila jata pterida nalik na slepe mieve, probijajui uskovitlanu, neravnomernu tavanicu od oblaka i hitajui ka nekom nepoznatom mestu u sistemu oluje. Mleno more podizalo se u osmometarske talase nalik na vrhove ivih puslica, zasipajui palubu bledom kiom i srebrnastim potoiima; talasi su 118

porasli na deset metara, a potom su se ponovo pretvorili u bezoblina, sveprodirua udovita, dok su kolone jeguljastih sciona nestale. Naleti hladnijeg vazduha slivali su se kroz pukotine u oblacima, izazivajui isparavanje mora, sve dok na kraju u optoj belini nismo mogli da vidimo nita. Tornvil i ja smo nastavili da vrimo merenja barometrom i termometrom, prinosei instrumente tik ispred oiju zbog neprozirne magle, pokuavajui da zapisujemo u nove belenice, ili dovikujui brojke kapetanu, koji ih je unosio na svoju tablicu. Posle pola sata napetosti magla nestade. Van oluje padala je no, ali unutra je more svetlucalo bledim sjajem koji se odbijao od oblaka. Prvi put u oblacima iznad nas blesnu munja, nema i bleda, nalik na sveu iza prozorskih zavesa. Taj bledi sjaj pojavljivao se ovde, onde, napred i pozadi, topla, narandasta boja u optoj modrini. Voda se prelivala preko palube i sve zapljuskivala mirisom vlanog tla, a potom je poela da zaudara na meavinu melase i amonijaka. Pokrili smo lica svim krpama koj smo mogli da naemo, ukljuujui i ukruene, izguvane ostatke jedara koje je Majsner doneo da nas zatiti od kie vrelog mastila, ali zadah je bio sveprisutan. Otkako je poela crna kia, vazduh oko broda i nad morem bio je topao, otprilike trideset dva stepena. Sada smo sve ee prolazili kroz hladnije mase vazduha koje je more trebalo da ugreje. No, bledosrebrnasto more nije moglo da delotvorno oslobaa toplotu. Sledei korak - ako je verovati Salapu bio bi da okean ponovo postane crn ili da izvede neto drugo to bi ubrzalo oslobaanje toplote. Prvi oficir otiao je dole da proveri brodski sat. Rekao je da je osamnaest i trideset - dvadeset minuta po zalasku sunca. Jedrili smo kroz avetinjski sumrak, jedva sposobni da vidimo drugi kraj palube, uz bledo svetlucanje svetiljki kad je inenjer uspeo da pokrene vetrenjae. Brodski akumulatori bili su natopljeni vodom tokom oluje; da bi proradili, morae im se oprati membrane i usuti nova destilovana voda. Radili smo pod svetlou svetiljki pravo prikljuenih na vetrenjae, a i njihova krila bila su mokra i nesiguro su se okretala na stalnom vetru. Sve to sam mogao da vidim kad bih pogledao napred, bili su prigueni narandasti blesci iza masnih crnih oblaka i svetlucavih vrhova talasa. Kolena i glava boleli su me od stalnog valjanja broda. Oseao sam i muninu - da li od zadaha, propinjanja ili iznurenosti, to nisam mogao da zakljuim i nije mi ni bilo vano. Salap mi dodade mali termometar, pa sam oitavao temperaturu svakih nekoliko minuta, a Tornvil je odgovarao oitavanjem barometra. Atmosferski pritisak na nivou mora na Lamarkiji iznosio je oko devet desetina zemaljskog, to je bilo prilino za stanovnike ika, naviknute na neto manje od toga; no, odlueno je da se to nazove jednim barom. Trideset stepeni i devet stotina etrdeset milibara. Trideset jedan stepen i devet stotina etrdeset tri milibara. Kapetan je unosio nae brojke kad god nije izvikivao nareenja prvom oficiru, a i mi smo pokuavali da ih piemo u belenice. Posle nekog vremena, iako obuzet muninom, morao sam da se smejem kad god smo izvikivali nove vrednosti. I Tornvil se cerio, lica polutamom pretvorenog u mrlju. Munje su postajale sve jasnije kako smo izlazili iz zida obalka. Pred nama sam uo nevidljiv hor cvrkuta i zviduka, kako prelazi preko pramca zdesna nalevo, kao da nas u tami izaziva jato nepoznatih ptica. Blesci dvokrakih munja otkrili su zmijske glave koje su se pomaljale iz vode, oiviene bledoplavim sjajem; njihale su se na povrini, cvrkuui i zvidei. "Sirene!" doviknuh Tornvilu. Kapetan me prostreli pogledom, ali zvuk je postajao sve glasniji. Pokuao sam da jasnije vidim zmije, ali ostajale su bezline, glatke, polako se podiui i ispravljajui, ili tonui napola savijene, nalik na mlitave udice. Ponovo ugledah niska, ravna ostrva kako plutaju izmeu skupina zmija, ali sada bez kula, pokrivena zaobljenim kvrgama. Ono malo razmiljana za koje sam bio sposoban bilo je grozniavo. Zamiljao sam kibernetske kontrolne sisteme unutar oluje, kako oseaju i vode je, kraljice zveri-oluje kako alju jata pterida na jednu stranu, jata riba na drugu, prizivajui zmije i reajui jegulje preko belog mora, teraju talase da rastu i vetrove da se greju ili hlade. Misli mi se zapletoe, i kada bih izvikivao temperaturu, vazduh kao da je odgovarao; verovao sam da ga ja kontroliem, da usklaujem sve to smo tek nazirali i to nisam ni poeo da shvatam. Preko pramca nam pljusnu neobino veliki talas, gurnuvi nas u jo tamniju i smrtonosniju no. Opet sam izgubio belenicu, i naao sam se na kraju sigurnosnog konopca, vrtei se, a onda lupih o palubu i otkotrljah se. Iz vode su se uli prigueni glasovi, nalik na mrmljanje, mehurasti apat, i neto mi dodirnu 119

nogu. Brzo spustih ruku, naslepo, da ga oteram, i prsti mi se sklopie oko glatke, tamne povrine nalik na tvrdu gumu. Migoljila mi se pod prstima, a onda me je ubola. Umalo otvorih usta da vrisnem, ali neki nagon me natera da stisnem zube. Oi su me pekle od morske vode dok sam pokuavao da dospem do povrine i sigurnosti; glava mi iznenada izbi na vazduh. Bio sam siguran da sam pao preko ograde. Sigurnosno ue je puklo. Tresnuh ponovo o palubu, uspravih se na noge i odupreh se poslednjim naletima vode. Svetla su gorela i u visini i sa obe strane. Bio sam povuen sa prednje palube na glavnu. Ostali su se zbili oko mene. "Gde je kapetan?" povikah. "Gde je Tornvil?" Majsner, koji mi je bio najblii, bio je ponesen na ogradu broda i tu se sklupao kao uplaeno dete. Pod mutnim sjajem svetiljki pogledah ruku, zamagljenih oiju, i videh da mi sa dlana curi tanak mlaz krvi; upitao sam se hou li umreti, a onda shvatih: uzorkovan sam. To me je nateralo da se opet nasmejem. Kad sam uo Tornvilov uzvik sa pramca, i kapetana kako glasno proklinje i izvikuje nareenja kako bi umirio brod, poeo sam da rem kao mazga. atro projuri kraj mene, pogleda me, odmahnu glavom i nastavi dalje. To mi se uinilo jo smenije. am i imisko provirie iz ulaza u potpalublje. imisko mi prie i spusti mi ruke na ramena. "Nemoj me tresti", povikah. "Nisam histerian. Samo je smeno." Da bih dokazao da sam pri sebi, smesta se uozbiljih i pribih nos uz njegov, gledajui ga zakrvavljenim oima. "Voda je crna!" prodera se on, uzmiui. Osvrnuh se, i zaista, paluba je bila pokrivena mastilom, kao i ja. "ta to znai?" upita on. "Mislim da je dobro", rekoh. Potom strgoh jednu njegovu ruku sa svog ramena, urno je protresoh, smeei se, i pooh napred na svoje mesto. Tog trenutka mi nita nije bilo vano sem to da sam iv. Da me je neko upitao za moju misiju, za bilo koju tajnu koju sam ikada primio da uvam, sve bih rekao. Nita mi nije bilo vano sem smeha i ivota. 13. Iznenadno crnilo vode kao da je umirilo talase, ili ih je bar svelo na maliane ne vee od ograde broda. Oni su nas udarali kao bubnjarske pesnice, ali paluba nije ni blizu toliko poskakivala i ljuljala se, i imali smo prilike da popravimo pokidane konopce i preveemo sigurnosnu uad. Svi su se bavili time, ak i kapetan i Salap. Soterio je u onom talasu koji mi je pokidao konopac slomio runi zglob, ali pustio je da ga Kasir i Raj Diem previju, i pomagao nam je koliko je mogao zdravom rukom, iako mu je lice bilo sivo od bola. Crna voda nosila je brod kroz razigrane stubove sve gue magle. Vazduh je bio gotovo nepodnoljivo vlaan, a vetar je dolazio zdesna, nita bri od struje koja nas je nosila, pa je izgledalo kao da lebdimo u nepominom vazduhu. Kroz pukotine u gustom sloju oblaka video sam poneku zvezdu. Navigator Fren bio je dovoljno brz da na osnovu sazvea stekne priblian pojam kuda se kreemo - ka jugu. Niko nije bio siguran ta to znai; horizont je bio zaklonjen neprozirnom tamom, ak nije bilo ni munja. Voda je postajala sve mirnija. Stajali smo po palubi, teturajui se od iznurenosti; Kisbeg i Iber leali su tamo gde su pali, u dubokom snu. Uspeo sam da naem irlu pod nejasnim svetlom nekoliko preostalih svetiljki, i zagrlio sam je. Nije me odgurnula, nego me je uzela za obe ruke, igrajui se mojim prstima kao da je dete. To je bio takav oputen, prisan gest da bi neko pomislio kako smo ve godinama ljubavnici. "Jesi li znao da e biti ovako?" upita me ona. Oi su joj bile divno smee i ive. "Ne", rekoh. "Misli da je gotovo?" "Ne." "Jo smo u njoj?" "Mislim da jesmo." Rendal polako proe palubom. Obavljeno je sve to se moglo obaviti, ree; bilo je vreme da se odmorimo to bolje moemo. 120

Veina nas je popadala po palubi i sklupala se u gustim, lepljivim baricama crne vode, znojei se od vruine. irla je legla kraj mene, privukla kolena do grudi i smesta zaspala. Ve devet sati nalazili smo se unutar zveri-oluje. Ja nisam oseao potrebu za snom. Bio sam iznuren, ali potpuno budan. Um mi je bio prazan i ist kao lepo letnje nebo. Zurio sam u poneku zvezdu i gledao ih kako nestaju, jedna po jedna. Oblaci su postajali sve gui. Daleko na istoku ulo se da se tutnjava nastavlja. Vie nije protresala vazduh niti nas, ali irla se trzala i jeala u snu. Negde napred ulo se tiho brujanje generatora, a vetrenjae su se zaustavile. Po zvuku sam znao da je spao remen. Preostale elektrine svetiljke smesta su se pogasile. Neko, nisam mogao da vidim ko je, proao je pored nas sa malom baterijskom svetiljkom, apui psovke jednu za drugom. Jo smo bili unutra. Jo smo bili Jone. Crna voda zraila je toplotu oko broda, a do jutra, kad se sivkasta svetlost probila kroz oblake i pramenje magle, more je dobilo prljavozelenu boju. Ustao sam, ostavivi irlu da spava koliko god okolnosti dopuste, i osvrnuo se da vidim ko je jo budan. Salap je stajao na krmku, zagledan napred. Primetio me je i klimnuo glavom, ali nije se nasmeio. am je uao, napola dremajui, kraj zadnjaka. Jedra su se napinjala uz sitne pucketave zvuke, a preostala uad su zveala. Brod je plovio normalnim morem - sa talasima od otpilike pola metra koji su hitali kraj nas kao da se trkaju meu sobom. Dok sam ih gledao, inilo mi se da jedrimo unazad. Pridruih se Salapu na krmku. On je upravo dovrio provlaenje mree kroz vodu oko krme. Pokazao mi je mreu: bila je prazna. Kapetan je siao dole; Rendal je sedeo blizu krme, iza kormila, za kojim je stajala Talija Raj Diem. "Ima li pojma gde smo?" upita Salap. "Ne", rekoh. "Kako da znam?" Salap se mrano nasmeja. "Ti si pametan momak. Mislio sam da moda ima neku utenu teoriju." "Pa, nemam", rekoh. Vreme provedeno unutar zveri promenilo me je, bar za sada, i nisam oseao potovanje ni prema kome, a ni oseanje diskrecije. Salapu kao da moj novi ton nije bio nita neobino. Oito nije mnogo mario za poloaj i protokol. "Pomislio bih da smo ve izili iz oluje." "udi me to smo jo ivi", rekoh. Tama se pred nama pretvorila u gotovo jednako bezlino sivilo. "Postoji sistem, proces", ree on. Za trenutak sam pomislio da e se upustiti u neko versko razmatranje. "Oluja je dobro organizovan sistem, odrava ga na stotine tipova sciona. Voleo bih da uhvatimo po primerak od svakog. Imamo nekoliko leteih oblika, dva bureta uzoraka iz mora, i ono to se zadralo na palubi." "Neto me je uzorkovalo", rekoh, podigavi ruku. Salap se sa zanimanjem zagleda u ranu. "Znai da oluja nije deo zone pet". ree. Reni scioni ranije su ili kasnije uzorkovali svakoga iz Elizabetine Zemlje, a oni su, po optem verovanju, poticali iz Petena. "Izgleda." "To je poseban ekos. Ali ipak hrani preriju." Klimnuh glavom. "Uimo sve vie i vie. Zone sarauju sa podzonama, kao u pustari efla... A oluja je u nekoj vezi sa Petenom, mada nije njegov deo. Pokazalo se da sam sve vreme greio." Duboko je uzdahnuo i iroko se nasmeio. "Oseam se tako mlad kad esto greim." "Voda ovde izgleda prazna", rekoh. "Tamo je bilo tako mnogo sciona..." mahnuh rukom ka krmi. "Zato ih ovde nema?" "Iako nismo izili iz oluje, mora da smo blizu njenog najdaljeg kraja, njenog repnog dela, ako smem da se anatomski izrazim. Ovde verovatno nema nieg bitnog." "Mislio sam da e nas crna voda naprosto odneti iz ciklona, a ne ka njegovoj pozadini." Salap slee ramenima. "To je bila samo teorija. Moda i nada." Sivilo pred nama razdvajalo se sa svitanjem. Kao da smo bili blizu kopna - na horizontu se dizala dugaka, tamna linija bregova. "Moemo nai sidrite, pa da popravimo brod", ree Talija, puna nade. Kapetan se pope do nas, glave obmotane pocrnelom krpom. "Dobro jutro, ako je jutro", ree.

121

"Izgleda da jeste", odgovori Talija. Rendal pokaza bregove u daljini. Kapetan se zagleda u njih, steui i oputajui vilice pod zavojem. Pogledao je mene i zaklonio oi. "Dobio sam po vilici sino. Slomljeno nekoliko kutnjaka. Je li Soterio na nogama?" "Ruka ga strano mui, ali kune se da e biti na palubi im uspe da se obue. Pomae mu jedna od ena", ree Rendal. "Ono nije kopno, ma ta da je", ree kapetan. "U ovom delu sveta nema kopna." Podigao je dvogled, a onda ga predao ostalima. Svi su gledali, sem Talije. Kad je doao red na mene, pridruie nam se atro, Tornvil i Kasir, i jedva sam stigao da pogledam tajanstvenu formaciju pre nego to sam morao da dam dvogled njima. Nisam mogao da razaberem pojedinosti, videla su se samo niska, vornovata ispupenja nalik na bregove, potpuno ravnomerno smee boje. Sivilo je nad njima izgledalo blee, mestimino otkrivajui tamnije, gue oblake u daljini. "To je i dalje deo ove proklete zveri", ree kapetan. "Brzo im se pribliavamo", ree Kasir. "Bacite dubinski konopac pa da vidimo kolika nam je brzina", ree kapetan Rendalu. Rendal dodeli posao ankari, koji se vrati posle nekoliko minuta sa veu da je brzina etiri vora. Kajzer-Bah je razgledao daleku masu, miui usnama kao da rauna. "Brzina u odnosu na ono, ta god da je, iznosi devet vorova. A verujem da nije dalje od pet milja. Ervine?" "Najvie est", ree Rendal. "To je deo ove zveri i razbie nas." "Ili emo se nasukati", ree Rendal. "Nije vrsto, to jemim", ree Salap, odmahujui glavom. "Mora biti podeljeno na manje celine." Bilo je vrlo malo vetra za manevrisanje. Kapetan naredi da se spuste dva amca sa uadima privrenim za pramac. Ovog puta sam morao da se prijavim, makar da bih zadrao prisebnost, i brzo sam se spustio u amac. Ni Salap ni Rendal nisu se protivili. atro se prijavi odmah posle mene, i dalje ne elei da u bilo emu steknem prednost. irla takoe ue u amac i sede kraj mene, nagradivi me bledim osmehom. Ipak, bila je bleda. Uasnuta. Masa je bila na manje od sedam milja od nas kad smo veslanjem zategnuli uad koja su poela da okreu 'Obazrivog'. Dvadeset ljudi u velikom amcu, dvanaest u kapetanskom, veslali smo iz sve snage. 'Obazrivi' kao da je bio nasaen na vrh podvodne planine, potpuno nepokretan. More se jedva mrekalo za njim. Tama oko nas polako se pretvorila u mranosivu boju. Od vlage i vruine poeh da se znojim. Koulja se lepila za mene. Sve mi se inilo pogreno; eleo sam da budem bilo gde, samo ne ovde. irlina blizina bila je mala uteha. Znao sam, ivotinjskim nagonom koji nisam osetio ak ni tokom oluje, da nailazi neto gadno. imisko i Iber delili su veslo iza nas, psujui mirno i ritmino u pola glasa, kao da pevaju neku navijaku pesmu. Preko puta, na istoj klupi, atro i am usmerili su se na svoje veslo. atro me je gledao ispod oka, ali nikad dugo. Suvie naporno smo radili da bi nam ita drugo bilo vano sem da pokrenemo 'Obazrivog'. Bez uspeha. Posle pola sata smanjili smo brzinu broda u struji za moda jedan vor. Kapetan naredi da se amci vrate, ali ih nije podigao. Ostavivi u svakom amcu po etvoro ljudi, naredio je da mi ostali poemo na svoja mesta. Soterio nam je bio za petama, glasa otrog kao i uvek. Na manje od milje od nas, dugaka, tamna masa aputala je kao deca u sobi, kad se slua kroz poluzatvorena vrata. Voda u podnoju penila se kao kad talasi udaraju o obalu. vornovata povrina pretvorila se u okomite brazde, pa sad vie nije liilo na bregove nego na nepravilan zid, zaseen kao vekna hleba, koji nas je ekao. irio se sa obe strane dokle je pogled dopirao; nije bilo izlaza. Voda svuda oko broda iznenada se ispunila scionima. Podizali su se, vijugali i prevrtali kao dokoni delfini, podiui guste, tamne oblake koji su se pretvarali u smeu maglu. Oblana tavanica proputala je delie plavog neba. Sa njih se sputala svetlost preko uasnih, prljavih voda, i setih se drevnog crtea, fantazije zemaljskih mora, punih mnogorepih, razjapljenih, okatih groteski. Ovi scioni - koliko smo mogli razabrati u masi - nisu liili na barokna stvorenja, nego su se drali stalnog sistema oluje: zmije u mnogim bojama; dugake, crne ili purpurne piscide, potpuno bezline osim glatkih peraja; vijugavi, uplji cilindri irine oko metar, iznutra naikani bodljama kao maljave nozdrve (a neki su se pred mojim oima izvrtali na nalije); trouglasti, pljosnati oblici, crvenkastosmei, proarani plavim, koji su popunjavali prostore izmeu svih ostalih. Nisam mogao da se usredsredim i traim druge oblike; bilo ih je na stotine. 122

"Pa oni pljuju krv!" vrisnu imisko. Pred pokretnim zidom, isparenja koja su izbacivali scioni postajala su blistavocrvena. Na manje od pola milje od nas, gledali smo kako zid pritiska scione, kai ih u podnoju, odakle su skakali i pokuavali da se otmu, a onda kao da je iao preko njih, mada su moda ovi samo zaronili i otplivali. Ali pre nego to bi nestali, slali su uvis mlazeve jarkocrvene tenosti koja se lepila za zid. A kada bi zid poeo da apue, mrlja bi nestajala, usisana u pukotine nalik na krike hleba. Kapetana Kajzer-Baha poslednji put sam video na kolenima, kako se moli. Napustili smo sigurnosnu uad uprkos Soteroivoj vici, i na kraju je ak i prvi oficir prestao da besno urla, jer vie nije bilo vano. Vilijem Fren, kuvar Frej i drvodelja Gusmao - koja je konano izila na palubu - stajali su kraj ograde, kao zaarani. ankara je protrao kraj njih, nekuda napred. irla i ja smo se sreli na sredini palube, to dalje od obe ograde, kao da pokuavamo da izbegnemo nadiranje mora. Primetio sam i Salapa, uputio se ka pramcu sa vreom u rukama. Sinulo mi je da su unutra ostaci ovekolikog kostura; pokuavao je da ga spase. irla me vrsto zagrli. Znali smo da smo mrtvi. aputanje zida, na manje od deset metara, zvualo je kao otro cvranje. Pukotine su se pretvorile u otrice, ivice noeva vrsto meusobno stegnute i poreane u beskonaan zid vii od najvieg brodskog jarbola za najmanje sto metara. Senka zida pala je preko broda, i, gotovo neno, udarismo krmom o njega. Uz trzaj, brod skliznu, i za trenutak svi radosno zagrajae, uprkos uasu. Bila je to samo lana uzbuna: naprosto emo biti odgurani du zida, moda emo se zauvek tako kretati. Zamislio sam pentranje po okomitoj povrini, da vidim ta je sa druge strane. Pogledao sam irlu, koja se pribila uz mene; i ona je podigla pogled i nasmeila se. A onda su noevi epali krmu i savakali je u iverje. Brod se strese i prope, uvis, pa nanie, napred pa nazad, uhvaen u gladne, meljue otrice. Zapljusnue nas komadi i iverje ksile. uo sam kripanje slomljene oplate, zvuk vode koja prodire, a neki ulazi se otvorie od pritiska vazduha koji je bio potisnut napolje. Na palubi se pojavie pukotine i poee da se ire celom duinom broda. Svom snagom sam povukao irlu da ustane; uhvatih je za ruku i oboje potrasmo napred, tamo gde smo mislili da su jo amci, nekako uspevajui da ostanemo na nogama, iako se paluba nagnula za pet, pa potom za deset stepeni. I ostali su doli na istu pomisao. am, Iber, Kisbeg, Ridjel, majstor Majsner, kuvar Leo Frej, Dodaj, Tornvil, Gusmao, inenjer Pjotr Kovansk, svi su trali sa nama. Videh kako Kovansk upada u pukotinu, koja mu zarobi nogu; kriknuo je u agoniji. Brod se prevali na bok i Kisbeg pade i prevrnu se sa njim, ostajui iza nas. Jarboli i jedra koji su dosad preiveli zver-oluju poee da poputaju i padaju, kidajui se, udarajui ljude sa obe strane. Kasir je bio zdrobljen. Konop prednjeg kursa zgri se na svom drvetu, a onda pue i pade pravo pred nas, povlaei za sobom komae platna i ksile. Naoh se, oamuen, pod mreom palih konopa i jedara. irla me je oslobodila svojim noem. "Nema amaca", ree, izvlaei me. Neto dalje ugledasmo oba amca, sa po pet-est ljudi, koji su veslali iz sve snage. Brod je bio ve napola savakan. Paluba se nagnula za dvadeset stepeni, zapljuskivana talasima, a scioni su puzali i pljuskali preko unitenog dela tik uz zid-vaka. "Moraemo da plivamo", rekoh, a irla odmahnu glavom, stegnutih usana. Paluba se nae udesno, i mi tresnusmo o rascepljeno podnoje prednjeg jarbola, a potom padosmo i otkotrljasmo se do ograde. irlino lice bilo je obliveno krvlju. Voda koja je prskala preko ograde brzo ju je sprala. "Skoi!" dreknuh. "Mrtvi smo!" vritala je ona. Nije htela da se pridrui uzavrelim scionima. Nisam ni ja, ali 'Obazrivi' vie nije imao budunost. U vodi bismo mogli da preivimo jo nekoliko sekundi ili minuta. Zgrabih je za miice i skoih, vukui i nju preko ograde. Pali smo naglavake. Voda mi je napunila nos; stao sam da lupam po gumastoj, klizavoj masi, pokuavajui da se probijem do povrine. Izronio sam istovremeno sa irlom. Dahtala je i vrisnula kad je kroz vodu izmeu nas sunulo veliko sivo oblije. Krvavocrveni vodoskok iskoio je na nekoliko metara od nas i polio nas zaguljivom maglom koja je zaudarala na lo dah i svei hleb. irla je bila dobar pliva kao i ja, ali scioni su nas spreavali da se udaljimo od 'Obazrivog'. Uspeo sam da se probijem do nje, i zajedno smo se borili da ostanemo na povrini i da se udaljimo od korita broda, koje je sad bilo savakano vie od polovine. Nisam imao vremena da mislim ni na koga drugog; irla mi se inila kao vana obaveza, ali bio sam spreman da je ostavim, da napustim bilo ta, samo da zadrim glavu nad vodom, da ne budem odvuen pod masu stvorenja koja su svuda oko mene mahnito pljuskala. 123

Uspeli smo da ostanemo na povrimni svako za sebe. Gledali smo se preko nekoliko metara itave, krvave, viebojne supe. "Kuda?" povika ona. "Ne znam", rekoh. Kraj nas izroni ogromna, bezoka njuka, sa plavim i sivim uzdunim prugama, a koa joj se ljutila u trakama. Potom je potonula, stvarajui vir koji nas je umalo povukao. "Brod", povika irla kad je ispljunula vodu. Okrenuh glavu da vidim ono to je ostalo od 'Obazrivog', koji je jo bio neprijatno blizu - svega pet ili est metara. Zbijeni, vibrirajui noevi od kojih se sastojao zid savakali su ga ve do na sedam-osam metara od pramca, gurajui uad, krieve i komade katedralne ksile u masu koja je pretila da se svakog trenutka srui na nas. Na palubi nisam video nikog. Svi su poskakali, ali nisam video nikog ni u vodi. Kao da smo bili sami. Krvava pena kuljala je sa svih strana. Pruih ruke ka irli, da je dodirnem poslednji put pre nego to umremo; a onda se voda naglo uskovitla i razdvoji nas. Nisam mogao da diem u gustoj, crvenoj pari; okretao sam se u vrtlogu, guei se i mlatarajui rukama i nogama. Oi su mi bile pune lepljive magle, bio sam gotovo slep. Ostao mi je samo mraan i razmazan prizor zidova kako se diu, sa pokretnim masama sa obe strane. irla zajea, i sada sam uo i druge glasove, neki su se molili, drugi su naprosto vritali. Vid mi se razbistri dovoljno da vidim vrh pramca 'Obazrivog' kako se nadnosi nad mene, podiui se i sputajui sa velianstvenom sporou. Ridjel se drao za razbijenu ogradu kao majmun, vrsto murei. Korito se okrete izmeu dva zida to su se pribliavala, povlaei i mene za sobom. Sve poe da se divlje kovitla, i ja potonuh na nekoliko sekundi. Drao sam otvorene oi i video sam oko sebe bleda oblija; neka su tonula u tamu, druga su se uvijala i koprcala u vodi. Nisam nimalo sumnjao da sam mrtav. Trebalo je samo da otvorim usta i da prekratim sebi muke. Ali usta su mi ostala zatvorena. Mlatarao sam rukama i nogama. Voda oko mene kao da se razbistrila; nisam vie oseao dodir sciona u prolazu, niti bilo ta drugo. Tumbao sam se u svetu mehuria i povremenih zraka sunca. Postepeno sam uspeo da se orijentiem i da zaplivam ka svetlu, mlitavo oputenih ruku, maui nogama, itavog tela pretvorenog u plamteu glad za jednim jedinim udahom vazduha. Drao sam zabaenu glavu, i prvo mi je lice izbilo na povrinu. Izbacio sam vazduh, oseajui da mi se plua gre kao da su obmotana olovnom trakom, a onda se ispunie kao balon. Vazduh me je oamutio. Leao sam na leima, podiui se i sputajui na blagim talasima, a nebo nada mnom bilo je vedro i plavo. Kada sam se podigao na vrh jednog talasa, ugledao sam blago zakoenu obalu, tamnosmeu i izbrazdanu, sa gustom, smeom maglom po vrhu. U vodi oko mene lebdele su sitne, smee ploice nalik na komadie ksile. U prvi mah pomislih da us to ostaci 'Obazrivog', ali mali, riboliki scioni prilazili su da ih pokupe sa povrine, ostavljajui krune talasie na glatkim okeanskim talasima. Jo sam bio iv. Jo sam disao, jo sam plivao. Nita mi se nije inilo stvarno. Lenjo se okrenuh u vodi i pokuah da se osvrnem. Isprva nisam mogao da se setim ta se desilo. Znao sam da je postojao brod, i drugovi u vodi, ali nita drugo mi nije bilo jasno. Ugledah brod - pramac i kosnik su se njihali na vodi nekoliko desetina metara od mene, a preostali konopci landarali su na sve strane. Ridjel vie nije bio na ogradi. Komadi otpada klizili su po blagim morskim talasima. Pruih ruku ka dugakom kriu, moda je bio sa donjeg nadgalanta, ali proao je pre nego to sma stigao da ga epam. Panju mi privue ravno pare ksile, deo poklopca potpalublja. Zaplivao sam ka njemu, uhvatio ga i napola ispuzao iz vode. Predstavljao je pristojan splav, sa stranicom od dva metra. Dve ivice bile su odgrizene, ali plovio je i pod mojom teinom. Seanje mi se vratilo im sam shvatio da ne moram odmah umreti. Pomislih na irlu i nespretno se podigoh na kolena na nesigurnom poklopcu, zaklanjajui oi od sunevog sjaja. Na tridesetak metara od mene lealo je telo, licem u vodi, iza brodskog pramca. Prepoznao sam iroka ramena i kratku kosu Talije Raj Diem. Jeknuh i okrenuh se, nadajui se da u ugledati nekog ivog. Ponovo sam pogledao prema onome to je Salap nazvao repni deo oluje. I na toj strani bilo je mnogo otpada, komada dasaka, zavorenih konopaca i nekoliko okruglih predmeta koji su mogli biti stezalice ili podupirai... ili neije glave. Pokuah da ustanem, ali poklopac se opasno nakrete, pa se urno ponovo spustih na sve etiri. "irla!" povikah. "Salape! Kapetane!" Odgovorie mi dva-tri slaba glasa. Meu njima je jedan bio enski - suvie promukao da bih ga prepoznao. Zgrabih komad daske od lizbusa i poeh da veslam ka glavama. Nespretno sam iao u cik-cak sve dok nisam otkrio koji deo poklopca je najbolje proglasiti za pramac. 124

Oluja je ispunjavala istoni horizont, sa stubovima smee magle koji su se dizali uvis, razdvajajui se na pramenove, a potom bi ih ponovo usisali sivi oblaci sa obe strane. Bila je na oko pet milja od nas. Veslao sam i gledao kako sluajni scioni iste sa povrine vode preostale smee ploice, i pokuavao sam da shvatim ta se dogodilo, kako smo preiveli, ali jo nisam bio u stanju da jasno mislim. Troje ljudi dralo se za tanak kri nebesnika. Nisu mogli da se svi oslone punom teinom, jer bi potonuli, pa su dvoje plivali, a trei se odmarao. Promuklo su me zvali, glasovima nalik na kretanje, kroz pljuskanje i itanje otpada na blagim talasima. "Olmi", ree neko od njih i ostavi kri da zapliva ka mom splavu. Videh da je to atro i veoma se razoarah. A onda ugledah irlu kako se dri za kri, lica zamazanog smeom masom, kose ulepljene u pramenje, ali iva, i doekah atra dobrodolicom kao da mi je najbolji prijatelj. Zajedno smo veslali ka kriu, rukama i onom daskom, a ka nama zapliva Salap, samo u crnim pantalonama. irla prui ruku i ja je povukoh na drugu stranu. etvoro je bilo suvie i poklopac poe da tone, pa skoih u vodu da bi se njih troje to bolje smestilo dok sam se ja drao za ivicu. Bili smo suvie iznureni i emocionalno iscrpljeni da bismo mnogo priali. irla me uze za ruku i pogladi je, gledajui me rairenim, zgroenim oima i uz slabaan osmeh. "Kuda?" upita, kaljui. "Kuda bilo", odgovorih. atro je tupo piljio preko nas. "Jesi li video Rendala ili kapetana?" uspe da upita Salap, balansirajui na nesigurnom splavu. "Ne", rekoh. "Ostali", ree Salap. "Moda su progutani..." "Nas je ispljunula", ree atro. "Video sam. Zid se razdvojio i pustio nas da proemo." "Tek poto nam je pojeo brod", ree irla. "Sitna trunica koja mu nije trebala", ree Salap. Polegavi po poklopcu, najzad u mogunosti da diu bez gutanja vode, izgledalo je da su malo ivnuli. Voda se brzo hladila posle prolaska oluje. Uskoro e biti ledena. Sunce je, opet, bilo snano i ubrzo e poeti da nas pee. Salap se zagleda u sve dalju masu oblaka, kiljei. "itav pohod", ree i odmahnu glavom, nepominog lica. Dugo smo svi utali. Pokuao sam da osetim neto, tugu ili oduevljenje to sam preiveo, ali misli su mi bile ispreturane i nita nisam jasno oseao. "Kuda sad?" ponovo upita irla. "Nikuda", ree atro. Sa nekoliko desetina metara od nas zau se jo jedan glas. U naglom naletu energije poreasmo se tako da plivamo i guramo poklopac ka novom glasu. Ervin Rendal leao je na velikom komadu oplate, pet metara dugakom i dva irokom, sa jo nekoliko preostalih rebara. Sve zajedno plivalo je na vodi, a on je leao odozgo. Brzo privezasmo na poklopac za taj veliki deo korita i svi se izvukosmo iz vode. "Kapetan je mrtav", ree Rendal. "Video sam njegovo telo pre nego to nas je oluja ispljunula." Salap umorno protrlja obraze dlanovima i klimnu glavom. Njegove oputene usne i duboke crne oi pitale su i bez rei. ta moemo? Polegasmo da u razmiljanju provedemo svoje poslednje sate na ovom, a moda i na svim svetovima. No je donela veliko olakanje. Bili smo strano edni, a sunce nam je samo oteavalo poloaj. Blago smo se njihali na talasima pod veernjim nebom boje istopljenog metala, pod vedrim nebom, a voda nas je zapljuskivala, prvo bolno ledena, a potom otupljujua. Salap i irla uspeli su da odspavaju neko vreme. Kroz zvezdanu no proletelo je nekoliko malih meteora. Bio sam mrtav umoran, ali nije mi se spavalo. Bio sam potpuno svestan da smo izolovani koliko je god mogue, na retko naseljenom svetu, i da je smrt jedini mogui ishod. Rendal se nije slagao s tim. Odgovorio je na moje neizgovoreno mirenje sa sudbinom. "Zna, oni parobrodi su jo tu." atro poe da guna. Nisam hteo da se uputam u raspravu. Usta su mi bila suva i jezik mi se toliko lepio za nepce da sam mislio da u se uguiti. Okeanske vode Lamarkije deluju isuujue. Kalijumove soli i drugi minerali stvorili su mi pokoricu po rukama i nogama. 125

"Mogli bismo da uhvatimo nekog sciona", ree Rendal promuklim glasom. "A trebalo bi i da malo veslamo i potraimo ostale." Nisam odgovorio. Nismo imali alat, nismo imali mamac koji bi provukao scione - sve smee ploice koje je ostavila oluja bile su pojedene pre mraka. Mogli smo i mi da ih pojedemo, da smo bili dovoljno prisebni da ih pokupimo iz talasa. "edan sam", mrmljao je atro. Sklupao se na ivici splava i zaspao, glasno hrui u naletima svakih nekoliko minuta. uo sam da nesrea donosi izuzetnu jasnou u mislima. Ja sam oseao samo slojeve guste, preleptene pauina umesto mozga. Umreu sasvim prijatno: poto sam bio suvie zaglupljen da bih se iega seao, smrt e se doepati samo tupog trenutka nekog nepovezanog bia. Olmija ionako vie nije bilo. Jedva da sam pomislio na svoje dunosti prema iku. Porodica, Neksus, ak i sam Heksamon tajne dunosti - inili su mi se kao napola zaboravljeni snovi. "Kapetan je bio dobar ovek", ree Rendal. Salap se probudio. "Jeste." atro i irla jo su spavali. Privio sam se uz nju da se ugrejem, a ona je jeknula u snu, ali nije otvorila oi. "Voleo bih na na ovom svetu ima vie takvih", nastavi Rendal. "Lenk je tako odluio", ree Salap neutralnim tonom. "Najbolji divarikati. Vrlo malo takvih kao kapetan i kao mi." "Sudbino sauvaj", ree Rendal; ponovio je to nekoliko puta, sve tie, pre nego to je zaspao. "Olmi", ree Salap. "Zanima li te zver-oluja?" Nisam znao da li Olmija neto zanima ili ne. Meni nije bilo naroito vano. "Imam u glavi shemu njene anatomije", ree Salap. "Okvirne anatomije. Sinulo mi je dok sam spavao." "Dobro", zakretah. "Sredinji ponor, nalik na oko oluje, pun ledenih bregova. Vazduh i voda se spajaju, snano meaju, stapaju kako bi kontrolisali energije koje se koriste za stvaranje sciona u unutranjosti. Repni deo mora da je ogromna fabrika hranljivih materija, koje se uzgajaju unutar oluje, a zid od noeva ih anje. Scioni, moda oni koji vie nisu od koristi - istroeni od delovanja unutranje oluje - bivaju rtvovani, pretvoreni u smee ploice, koje se odnose u gornje slojeve i rasipaju, mnogo kasnije, po kopnu... ili ve tamo gde je oluja sklopila saveznitvo sa drugim ekosima. Siguran sam da je oluja poseban ekos, sam za sebe. Gospodar ovog podurja Darvinovog mora." Nejasno pomislih kako on dugo pria. "Verovatno mi nismo bili ukusni", zakljui on i uuta. Jo meteora. To je znailo da u sistemu Lamarkije postoje komete i drugi otpadni materijal, a ne samo pet planeta koje su otkrili prvobitni istraivai. Nije bilo asteroidnog pojasa; sve je privukla divovska Pacifika, vidljiva i sada kao blistavoplava taka, najsjajnija od svih na nebu. Zbunilo me je takvo razmiljanje. Nisam imao pojma otkuda mi to. "Zna li mnogo o ser Rendalu?" upita kasnije Salap, prekidajui moje razgledanje zvezda, to sam ve mnogo puta uinio, poto bih svaki put zaboravio ta sam malopre video. "Ne", rekoh. "Dopada mi se." To mi se inilo kao ljubazna izjava, mada besmislena. "On ima visoko miljenje o tebi. Ali veruje da si neto posebno. Veruje da si nedavno stigao sa ika." To je bilo dovoljno zanimljivo da probudi nekoliko modanih elija, i uloio sam napor da se usmerim na to to Salap pria. "uo je to od Tomasa, disciplinca u Kalkuti. Mnogi ljudi na visokim poloajima oekivali su takvu pojavu... Rendal mi je rekao da si drugaiji, da ima u tebi smirenosti kakva ovde inae ne postoji. Upotrebio je neke ifrovane rei... Da, i ja ih znam. Pripadao sam adventistima, pre mnogo godina. Kao student u Dakarti." "Adventisti", zakretah. "ekali smo da Heksamon otvori novu kapiju. Da je kapija i bila otvorena, Lenk bi verovatno znao za to, poto ima preostalu kljunjau. Uvek je dri uza se."

126

"U Meseini je bio jedan starac", rekoh. "Kad sam ga naao, mislio je da sam sa ika." Nasmejao sam se, to je stvorilo neprijatan zvuk, negde izmeu kretanja i lajanja. "Voleo bih da jesam", rekoh. "Neko bi doao da me spase. Kapija bi se otvorila tano nad nama." Opisah drhtavim prstom krug pod zvezdama. "Rendal te je doveo na brod i unapredio te, toliko je bio suguran." "Oh." "Vrlo malo ljudi zna da smo mi bili adventisti. To ne pomae u karijeri." Rendal se promekolji, a irla poe da mi se pribija uz grudi. Salap, nejasna senka pod zvezdanim svetlom, podie prst na usne. "Samrtnici svata priaju. Gluposti. Ispovesti." "ta je glupost?" upita Rendal. Niko mu nije odgovorio. irla se protegnu i pri tom gurnu nogu u ledenu vodu. Brzo se trgla. "Nema brodova?" upita. "Nema", rekoh. atro prestade da hre i naglo sede. "Je li neko pokuao da me gurne?" upita, iskolaenih oiju. "Ne", ree irla. "Ali ja sam spavala." "Imam prava da budem ovde koliko i vi." "Svakako", blago ree irla, kao da ga tei. "Jo sam snaan", ree atro, tresui glavom, kao umorni bik. Rendal se nae i pogladi ga po ramenu, kao da je dete. atro ga pogleda ispod oka, namrten, i zagnjuri glavu meu kolena. Zora je bila jo daleko. irla i ja smo se zagrlili, Salap je povremeno priao o grai oluje, a atro je utao. Rendal je sedeo na splavu, mrdajui nonim prstima. U neko doba noi, voda oko nas poe da apue, i iz mora se promolie dugaki, zatupasti vratovi ili debla. Paperjasti oblaci proarali su ono to bi stari kauboji nazvali nebo boje surutke, lebdei pod ozvezdanim crnilom. Visoka oblija blistala su pod svetlou zvezda, stajala su mirno, strpljivo, i morao sam da pomislim da ih zanimamo upravo mi. Podigoh ruku. "Slobodno gricnite. Znaete ko sam." Ali oni samo skliznue nazad u vodu, i apat niskih talasa prestade. Pred jutro me je zahvatila grozniava jasnoa. 14. Nebo na istoku postalo je ukasto, potom bakarno, i onda poe da iri bledoplavu boju ka zapadu. Nekoliko poslednjih ostataka oblaka povuklo se ka jugu, nad nama nije ostao nijedan. Mirno vreme kakvo uvek ostaje iza zveri-oluje postajalo je promenljivije. Video sam svoje drugove, otrgnuti ostatak 'Obazrivog', neto jae talase oko nas, otrinom kao na preciznom crteu, a svaka linija kao da je blago pulsirala i utala mi u uima. Bio sam potpuno uveren da neemo umreti. Ovde se igrala velika drama, a mi smo bili u njenom sreditu: otvara kapija smestio me je u izuzetno zanimljiv dogaaj, u ooveenje Lamarkije. Ljudi e nastaniti planetu tano do polovine njenih mogunosti; ovekolika bia popunie drugu polovinu. Granica e biti na polutaru. Odabrao sam severni deo za ljude, da bih izbegao zabune. Kao da sam uo imiska kako mi pria pojedinosti. Vreme se pobrkalo i neki dogaaji deavali su se pre nego to bi dolo njihovo vreme u nizu sekundi, a neki su se deavali kasnije. Zakasnio je Salapov promukli uzvik da vidi brod. Naravno da vidi, pomislih. To je neizbeno. Ako neemo umreti, mora doi brod. "Jedan, dva, tri", govorio je on. "etiri broda. Dva parobroda i dve kune, sa jarbolima napred i nazad... Mora da su iz Atine. Oni tamo vole kune." Nezainteresovano pogledah u pravcu njegovog prsta. Dve pruge dima dizale su se visoko nad hladnim, nepominim morem, a za njima, moda vueni, jedara mlitavih ili savijenih, jo dva jedrenjaka. Bili su sasvim blizu - moda na milju od nas. Salap ustade. atro ga povue za iscepane crne pantalone, molei da sedne. "Ako imaju parobrode, znai da su brionisti", govorio je atro, saginjui se. "Oni su nam jedina nada, ko god da su", ree Rendal i nespretno ustade, opasno zanjihavi splav, da se pridrui Salapovom mahanju. 127

irla ih je gledala, otvorenih usta da joj suve usne ne bi pucale pri svakom dodiru. Izgledali smo jezivo, pokriveni belom pokoricom soli, kose ukruene i uspravljene. "Nee nas videti", oajno ree atro. "Okreu se", ree Rendal i iskezi se na nas kao deai koji je ugledao oca kako stie kui. "Verujem da su nas videli", sloi se Salap. Sve neizbeno. Brodovima je trebalo pola sata da nas okrue i poalju amac za spasavanje da nas pokupi. Parobrodi su imali po stotinu metara duine i oko dvadeset pet metara irine: bili su to najvei brodovi koje sam ikada video na Lamarkiji. Njihovo prostrano, ispupeno, belo obojeno korito bilo je nainjeno od debelih dasaka, ali vei deo povrine prekrivale su dugake metalne trake. Svaki brod imao je dvocevne topove napred i pozadi, i po jedan dimnjak. Iznutra se ula mona tutnjava snanih motora. Brodovi su bili kabasti i nimalo lepi, ali izgledali su izdrljivo. Kraj ograda od konopca stajali su mukarci i ene u sivim i crnim uniformama, gledajui nas i priajui meu sobom dok su sa jedne kune sputali amac. kune su opustile tegljake kablove. Vetar je jaao, i posada je postavljala iroka jedra, spremajui se za dalji put im nas ukrcaju. kune su bile ue od 'Obazrivog', ali nisu bile toliko iroke, i izgledale su brze, nalik na vitke hrtove u poreenju sa parobrodima, snanim mastifima irokih grudi. Kad se amac pribliio, irla klee na daske, ruku prekrtenih na grudima. U amcu je bilo pet osoba, etvoro veslaa i punaak mukarac na pramcu, sav u belom i sa malom crnom kapom. Parobrodi su na belom pramcu imali brojeve, '34' i '15', ali ne i ime. kune su se zvale 'Koragos' i 'Krava'. inilo mi se da tako lepom brodu ne odgovara ime 'Krava'. Debeljko nam mahnu sa pramca, veselo se smeei. "Koji brod i iz koje luke?" upita kad su prili na dvadeset metara. "'Obazrivi', iz Kalkute", ree Rendal. "ta se desilo?" "Potonuli u oluji", objasni Rendal. "Kada?" upita ovek, sa licem punim saoseanja. "Jue. Moda prekjue." "Tri drveta, puna jedra?" upita ovek. "Da", ree Rendal. "Videli smo vas, a videli smo i oluju. Uasna stvar. Izvukli smo se iz njenih kandi ba kad smo vas izgubili iz vida." "Vai brodovi?" upita Rendal, ba kad je amac pristao uz na splav. "Nismo videli kune." "Bili smo pozadi. Parobrodi izgledaju runo, ali su brzi, pogotovo kad nema vetra." "Ko ste vi?" upita atro. "Iz Atine smo", ree debeljko; kao da mu je bilo neprijatno. "Idemo za Nadervil. Parobrodi su pratnja. Povueni su sa poloaja oko Dakarte, koliko sam shvatio. Ja se zovem arls Ram Keo." Pruio je ruku i Rendal je protrese. Potom su nam pomogli da se ukrcamo. Tek kad smo se nali u amcu, videli smo koliko je na splav bio slab. No, to je bilo poslednje to emo videti od 'Obazrivog', i kad su nas veslai povukli ka 'Koragosu', osetih tugu. irla je ostala blizu mene, prihvativi au vode iz vra, dok se sitna enica zabrinutog lica raspitivala za nae zdravlje, ta smo imali za jelo, i svata jo. To je bila Julija Sand, brodski lekar na 'Koragosu'. "Ne bi nas potopili", mrmljao je atro. Salap se strano uozbiljio i uutao. Pitao sam se da li je primetio neto to je nama promaklo. Rendal je bio sav razdragan. "Vi ste pravi poklon vetrova", ree Keo, pijui iz olje prema uputstvu: malim gutljajima. Ve smo se pribliili veoj kuni kad se Salap sae da mi apne na uho: "'Koragos' znai horovoa. To je brod Sposobnog Lenka." Potom se povukao. Keo i Rendal nauli su njegov apat, i debeljko kao da se jo vie postideo. "Moraete da poete sa nama, naravno", ree. "Verovatno znate ta se deava." "Je li Lenk na brodu?" upita Rendal. "Jeste", ree Keo. "Ide u Nadervil... Da pregovara sa Brionom", dodade Salap. 128

Keo nije odgovorio. Popeli su nas na palubu u nosiljkama i smestili po palubi. Ostali brodovi ve su poli dalje. Sada su se razvili preko vie od milje vode, a parobrodi su prednjaili. Lenk ide na pregovore. 15. 'Koragos' je bio ozbiljan brod. Od sedamdeset osoba na njemu, posada se sastojala od trideset mornara prve klase, pet novajlija (svi su bili deca uglednih Atinjana, kako nam rekoe) i petnaest zanatlija i oficira. Preostalih dvadesetoro bili su savetnici, diplomate i pomonici, a, naravno, bio je tu i sam Lenk. 'Krava' je imala etrdeset lanova posade i jo petnaest diplomata. Nisu nam nametnuta nikakva ogranienja, osim to nismo smeli da gnjavimo Sposobnog Lenka ako ga sretnemo na palubi, to je bilo malo verovatno. On je veinu vremena provodio u najveoj kabini, u kapetanovim odajama u pramanoj nadgradnji, u drutvu svojih savetnika i diplomata, radei danju i nou, kako ree Keo. Po tome su Rendal i Salap zakljuili da brodovi zaista idu za Nadervil. Pod krmom su obitavali oficiri i odabrani, najugledniji gosti. Posada je noivala u potpalublju sredine broda. Leaji na 'Koragosu' bili su popunjeni. Dali su nam novu odeu, a Rendal, atro, Salap i ja dobili smo mesto u posebnoj kabini koju su pre toga zauzimala trojica mlaih mornara prve klase. Nismo saznali kuda su oni preli. irla je delila kabinu sa dve ene-mornara. Bili su vrlo utivi prema nama, a uskoro sam otkrio i zato. Keo, koji je odreen da se stara da imamo sve to nam treba, obavestio nas je da je Dobri Lenk veoma potresen vestima o gubitku kapetana Kajzer-Baha i 'Obazrivog'. "On veruje da bi nam kapetan otvorio oi pred Lamarkijom", ree Keo, stojei u naoj kabini i dajui nam pantlaone i koulje. Salap je prilino nezadovoljno odmeravao novo odelo - nije bilo crno, a ni komotno - ali obukao ga je bez rei. "Sposobni Lenk eli da lino uje izvetaj o njegovim otkriima." "Izgubili smo sve dokaze", ree Salap. "Ipak, zahtevam prijem kod Dobrog Lenka, u ime kapetana Kajzer-Baha." "Siguran sam da on planira da vas sve primi", ree Keo. "Veeras ete jesti sa oficirima i posadom. Ukoliko elite, odmah mnoete dobiti obrok u kabini." Vedro nam se nasmeio, kao da je stjuard koji doekuje putnike na luksuznom krstarenju. "Drago mi je to ujem da vam muni dogaaji nisu naruili zdravlje." atro paljivo dodirnu prstom crveno lice i tre se. "ta e se desiti u Nadervilu?" upita on. Keo odmahnu glavom. "Nije moje da to kaem. Na kraju se svakako vraamo u Atinu." Rendal zavri oblaenje i ustade, sagnuvi se da izbegne grede na niskoj tavanici. "Moram da podnesem kapetanu i prvom oficiru izvetaj o gubitku broda", ree. "Naravno. Ugovoriu vam za sutra zvanino sasluanje." "Nema niije krivice, nema razloga za istragu", tiho ree Rendal. "Oluja nam je unitila brod. Kapetan je uinio sve to se moglo." "Siguran sam u to", ree Keo, onoliko ozbiljan koliko je najvue mogao. "Naravno, moraemo da prijavimo gubitke brodskom odboru u Atini." Rendal mrano klimnu glavom. Keo upita ta nam je jo potrebno. atro upita moe li dobiti sok od lizbusa. "Za opekotine", ree, pritisnuvi prstom podlakticu i ponovo se trgavi. Svi smo bili crveni, a koa nam je bila u jadnom stanju od sunca i izlaganja vodi. "Siguran sam da imamo neto slino", ree Keo i zatvori vrata za sobom. "Sve je to okolienje", ree atro kad Keovi koraci odmakoe niz hodnik. Salap potapa tanak duek i ebe na gornjem leaju, proviri kroz jedini prozori i podie keramiki lavor. "Hoete li mu rei za kosture?" upita atro. "Da", ree Salap. atrovo lice na to se naprosto urui, i on ga pokri rukama; nije plakao, samo ga je snano trljao, kao da eli da obrie opekotine i sve to se deavlao proteklih dana. "Sve za ta smo radili. Moja obuka, obrazovanje..." 129

"Imamo sree to smo ivi", ree Rendal. Dodirnuh atrovu miicu, uznemiren time to je inio sebi. "Pusti me na miru", zarea on i odmae se. "Molim te", rekoh, "nemoj tako da trlja lice." "ta te briga?" obrecnu se on, ustajui sa donjeg leaja i lupivi glavom o gornji. "Dosta", ree Salap. "Zato si toliko besan na tog oveka?" atro je za trenutak utke stajao, mlitavo oputenih ruku. "Sada smo svi jednaki", suvo ree Rendal. "Hajde da se to pre naviknemo na to." "Potrajae dok se vratimo u Kalkutu", ree Salap. atro ode do prozora i zagleda se u okean, lica crvenog kao paradajz od sunevog sjaja. "Zahtevam da budem osloboen ugovora", ree. "Moda u potraiti posao u Nadervilu." Osvrnuo se ka nama. "Siguran sam da im trebaju istraivai." "Najverovatnije", sloi se Rendal. "Mada ne verujem da e se Dobrom Lenku to svideti." atro samo odmahnu rukom. "On ide u Nadervil da se preda", ree. "Ne dolazi Brion kod njega." I opet je rekao ono to je svima bilo odavno jasno. Po podne, posle ruka koji se sastojao od pravog itnog hleba i usoljenog crvenog sira - divan specijalitet iz Tasmanove silve - etao sam brodom sa irlom, razgledajui ljupke oblike 'Koragosa', divei se lepoti Lenkovog linog broda. Govorilo se da je Lenk odbio savetnike kada su mu prvi put predloili ovakvu rasko, i da su im trebale godine da ga ubede da se predomisli. Bilo mu je potrebno da udobno putuje, sa ljudima neophodnim rastuoj upravi iji je i dalje bio i duhovni i politiki poglavar. Njegovo prisustvo na brodu davalo je 'Koragosu' ono to je nedostajalo 'Obazrivom': oseanje veliine. No, i po obliku i jedrima 'Koragos' je i sam za sebe bio veoma lep i funkcionalan. Zapravo, obraao sam mnogo manje panje na brod nego na irlu. Izmeu susreta sa radoznalom posadom, koja nas je pozdravljala i pitala nas za zdravlje, etali smo utke, rame uz rame. Vie nije bilo Soteria da nas uhvati u 'labavom' niti Talije da nam materinski prebacuje, a nismo imali ni oseanje dunosti niti cilja; svega smo se oslobodili. Gotovo da smo se oslobodili i sopstvenih ivota, a to je zaelo u meni neto to nisam mogao ni da zanemarim ni da opravdam - elju za neposrednim potvrivanjem. ivot mi je bio suvie dragocen da se ne bih vratio na osnovu svega, a irla je bila oslonac te osnove: ensko drutvo. Nisam mnogo razmiljao koliko daleko smemo da odemo. Pravac je bio oigledan. Ako i kada bude pravi trenutak, vodiu ljubav sa njom. Dok smo etali, gledao sam irlu novim oima. Nije bila ni lepa ni runa; lice i ruke crvene od sunca, koa sjajna od melema (poela je da se ljuti), iroki kukovi, noge kratke, ali lepo oblikovane, dugaak trup i vrat, okrugla glava i lice, kosa, naravno, upropaena, smee oi, sitne, ali ive i usmerene; izgledala je spremna da u svakom trenutku postane satirina ili kritina, ali nije to uinila. Po pokretima i ono malo izgovorenih rei delovala je vrlo ranjivo, vrlo otvoreno. Na pramcu, daleko od redovnih aktivnosti posade, zagledali smo se u prostrano plavo more, oblano, mlenobelo nebo i nejasno sunce. "Jesi li ikada pomislio na to da smo mogli da umremo?" upita me, kiljei, sa polugrimasom na licu. "Zato?" upitah. "Drugovi su nam poginuli. I kapetan." "Nema nikakvog razloga da im se i mi pridruimo", rekoh, moda suvie otro. "Pitam se..." "Nemoj", rekoh, iznerviran. "Takve gluposti samo jo vie komplikuju stvar. Ovde smo jer smo preiveli, uz sreu i mnogo napora. Ne moemo biti krivi za njihovu smrt." "Hoe li ti ikada biti deo neega?" upita me ona, ispitivaki me gledajui. Nisam mogao da iskreno odgovorim. "Oduvek si bio straan rizik, ser Olmi", ree ona, odvrativi pogled. Pokuao sam da skrenem razgovor na drugu stranu. "Zapravo sam imao neverovatnu sreu", rekoh. "Zato sreu? I zato nikad..." "Imao sam sreu da dobijem mesto na 'Obazrivom'. Imao sam sree da preivim brodolom. A sada imam tu sreu da plovim za Nadervil sa Sposobnim Lenkom." 130

Nije mogla ni da nasluti koliko je u tome istine. Ako je trebalo da se naem u sreditu dogaaja, mnogo puta sam se naao u izuzetno prigodnim situacijama. Otvara kapija pogodio je metu naprosto natprirodnom vetinom. Ona sumnjiavo nadu obraze. "To ba nema mnogo smisla." "Imam sree to sam sa tobom." Eto; manevrisanje je upravo ponovo poelo. "Hoe da mi vidi sise?" upita ona, mrtva ozbiljna. Opet se nasmejah; i ovog puta ona zamiri od bola. "Ti si divna", rekoh. "Zna li ta sam mislila kad sam to rekla?" upita ona. "Ne ba." "Oito. alila sam se, a ovog puta sam ozbiljna. U redu?" Ostao sam bez rei. "Ser Olmi, ko god da si, ta god da eli, mislim da znam neto o tebi, neto sasvim sigurno. Gotovo smo umrli. Zato smo napaljeni. Tvoje telo me eli. eli da me odvede negde nasamo, ali prvo moramo da obavimo drutvenu etnju po palubi. Tvoj um misli da e ovo biti nebitna veza, i da e to biti dovoljno, i da sam dovoljno slaba, i da te moje telo dovoljno eli da bi se to desilo." Dok je to govorila, malo se namrtila. "I ne grei." "Tvoje telo me eli?" Klimnula je glavom. "Kad bude pravo vreme. Sada nije, naravno, jer smo veoma umorni, i jer sam ja tuna. Ali to e me proi. A kada proe, bolje kai 'da' i pristani kad te sledei put pitam, ili nikada vie nee imati prilike za to." Uprkos svom mom iskustvu sa enama, nikada nisam imao posla sa tako analitikim i reitim pristupom. Meu ljubavnicima na iku, stotine godina svemirske civilizacije, uz najviu tehnologiju i najblie veze, najprefinjenije kulturno obrazovanje, na kraju su proizveli toliko mnogo prijatnih naina da se partneri spoje u inu fizike ljubavi, da je, kako mi se sad inilo, izgubljeno mnogo zanimljivosti iz ovakvih saoptenja. Prvi put naslutih zato sam raskinuo veridbu u Aleksandriji. Zagledah se preko ograde. "Izgubljen si", primeti irla. "Nije mi prvi put", rekoh. "Moje sise", nastavi ona, "nisu moja najbolja odlika." "Koja je tvoja najbolja odlika?" upitah. "Moje srce", ree ona. "To je snano srce. Moglo bi da kuca sa tvojim." Osetio sam da mi se vrelina iri iz obraza do grudi, a potom u prepone. Nalazio sam se pred prirodnim genijem. Poto smo bili brodolomnici, svi su se ponaali prema nama vrlo paljivo, kao da smo duhovi ili mali zlokobni bogovi. Na Lamarkiji brodolomnici retko preivljavaju. Ljudi je na ovom svetu malo i ratrkani su. Ako izgubi brod, izgubio si i ivot. Ipak, oficiri i politiari bili su sasvim utivi prema nama, i tokom prve veere, u prepunoj kantini, Rendal ispria nau priu okupljenim oficirima i zanatlijama. Kapetan, sam Lenk i veina njegovih pomonika nisu prisustvovali tome, ali Lenk je poslao svog zamenika, mravu enu srednjih godina po imenu Alrika Fasid, koja je sluala Rendalovu pripovest ozbiljno i napeto. Nije pomenuo ovekolike kosture, po dogovoru sa Salapom, koji je smatrao da tu vest treba da uje samo Lenk. Podozrevao sam da se nadaju kako bi tom veu osigurali jo jedan pohod, kad ove nevolje prou. Kad je pria zavrena, prvi oficir, visoka, dobro graena ena po imenu Helmina Lehovic, nazdravi 'preivelima, jednom i svima'. Trojica stjuarda brzo raistie stolove i posluie otro tasmansko vino u kristlanim aama. I dalje se nisam navikao na lamarkijska alkoholna pia, ali Salap, Rendal i atro toliko su uivali da su se ostali mukarci i ene smeili. irla je prihvatila au, ali jedva ju je dodirnula. Svetiljke nad dugakim stolom njihale su se zbog blagih talasa. Mornari i novajlije stajali su kraj zidova da sluaju. "Vaa pria je mrana", ree Fasid dok smo ekali tradicionalnu novu zdravicu. "To to ste preiveli pravi je dar sudbine. Vaa hrabrost treba svima da nam bude primer." Svi podiu ae. 131

"Osim gubitka dobrih ljudi, najvei gubitak jesu mudrost i znanje", nastavi ona. "Sam Lenk je podravao kapetana Kajzer-Baha u njegovim naporima." Paljivo sam je gledao, ali ona je bila suvie iskusna da bi otkrila neto vie o sebi. Kao i drugi najbolji politiari koje sam video, izgledala je potpuno prisutna i stvarna, ali je malo ta odavala. Uila je svoj zanat u tekim vremenima, kraj kolena gospodara. Dok smo izlazili iz oficirke kantine, prila je Salapu i apnula mu neto na uho, a onda se urno udaljila. Salap se priblii Rendalu, koji je stajao u uglu sa mnom i irlom. atro je ostao u senci dovratka. Kada smo ostali sami na palubi, pod sveim, mirnim vetrom, Salap ree: "Sposobni Lenk eli da nas vidi kasnije, oko ponoi." irla uzdahnu. Jo smo bili veoma umorni. "eli na savet", nastavi Salap. "Postoje uznemirujue vesti iz Hsie, iz Nadervila. Lenk je sa sobom poveo samo jednog strunog istraivaa, mislei da e ovo biti iskljuivo politiko putovanje. Moemo da budemo od koristi." "Da li da im veeras kaemo ta smo videli?" upita Rendal. Salap se namrti i nakrenu glavu. "Ne znam. Sve mi ovo deluje pogreno." Imali smo etiri sata od veere do zakazanog sastanka sa Lenkom. Poto je bilo lepo vreme, na nonoj dunosti bilo je malo posade. irla i ja opet se proetasmo palubom, uglavnom utei i traei usamljeno mesto. Blizu pramca, iza ormana za opremu, u senci je leala bala vlakana. Oba meseca su zala, pa smo sedeli samo pod svetlou zvezda, i posle pet minuta razgovora bez uznemiravanja, svukosmo jedno drugo onoliko koliko su zahtevali opreznost i potreba. Prihvatila me je sa napetom i eljnom spremnou koja mi je bila veoma uzbudljiva. Retko sam vodio ljubav tako jednostavno i brzo - moda i stolea razvoja na iku dali su seksu bogatu skalu preliva, strogo odreenih kao ceremonijal proslave. irla ih nije poznavala. Kao to je rekla, njeno telo me je elelo, i to je bilo vie nego dovoljno. Kada smo zavrili, lice joj je bilo vlano od znoja i suza, i blistalo je pod svetlou zvezda. Kad smo povratili dah, nespretno se obukosmo u tami. "Odavno nisi ovo radio", ree ona. "Otkud zna?" "Jesi li?" "Nisam", priznah. "Nisam ti sve pokazala", ree ona. "ta, sise?" upitah, ali lice mi je bilo u senci i nije mogla da vidi da se smeim. "Ne, idiote", neno ree ona. "U mom selu, kada ena odabere mukarca..." "A ne obrnuto?" Poloila mi je prst na usne. "Kad se to desi, napravimo lep piknik i ponesemo korpu sa hranom u silvu, naemo otvoreno mesto, moda ispod katedralnog drveta, rairimo ebe... Ja pitam za tvoju porodicu, ti pita za moju. Razgovaramo o zajednikim prijateljima, o naim planovima. Pravilo je da ubrzo dobijemo decu. Razgovaramo o tome." "Upoznao sam jednu enu koja se gnuala to je pretvorena u majku-inkubator." im sam to rekao, shvatih da je moralo zvuati pogreno. Govorio sam kao pridolica. irla je neko vreme utala. "Ko je to bio?" konano upita. "Zapovednikova tata. U Kalkuti." Sedeli smo na improvizovanoj postelji. irla je dokono gurala vlakna nazad uz balu. "Neke ene tako misle. Moda i vie njih." "A ti?" Ona podie pogled. Oi su joj svetlucale u mraku. "Mislim da e Lamarkija biti nova Zemlja", ree. "Ne znam zato, ali vidim kako emo ovde napredovati... Uprkos onome to je Salap naao." "Znai, nee ti smetati da ima mnogo dece." "Jo ih nemam", ree ona. "Da li bi tebi smetalo?" Nikada nisam ni pomislio na decu. Razmnoavanje je na iku bilo jo prefinjenije i obrednije nego seks; veina geelskih parova odluuje se za vanmaterino raanje. Isto i mnogi Naderiti; to je istije i svakako bezbolnije. Ali meni se to nije inilo stvarno. Bio sam premlad za oca. Jedna od vetakih sposobnosti koje nisam uklonio iz svog tela bila je svestan izbor mogunosti oploenja. "Ja sam prvi pitao", rekoh. Grlo mi se steglo i zakaljao sam se. 132

"Unervozio si se." "Valjda. I treba." "I ja sam nervozna. Oduvek sam bila pomalo udna. Ne znam trebaju li svetu deca kao to sam ja." "Svi tako misle", rekoh, mada nisam imao pojma. "Moje sestre ne misle. Ve su okruene buljukom dece. U svakom sluaju..." Uhvati me za ramena i blago stee. "Nisam ovo uradila da te obaveem." Nisam odgovorio. Nisam mogao da joj kaem koliko ja ne smem da se obavezujem. "Ali nikada se nisam ni uvala. Potujem Lenkova pravila. Pomalo sam zbunjena to je on na istom brodu sa nama..." Odjednom zamislih Lenka kako lino podstie irlu na mnoenje. "On je svakako veoma ozbiljan ovek", nastavi ona. "I star. Sve ovo mora da ga iscrpljuje." "ta, to nas je sreo ovde?" Utinula me je za nos. "Uvek sam imala lo ukus za mukarce." Salap, Rendal, atro, irla i ja ili smo dugakim hodnikom ka Lenkovim odajama. Keo nas je doekao na sredini broda. Ukrasi su na 'Koragosu' bili sve lepi kako smo se prbiliavali pramanom delu. Zidovi su se presijavali u crnoj, sivoj i smeoj boji, zbog ukrasa od nekog tasmanskog arborida koji nisam mogao da prepoznam. Elektirno svetlo sijalo je na svaka dva metra, osvetljavajui elegantan tepih sa utkanim cvetnim motivima sa Zemlje. Nai prigueni koraci trgli su straara koji se ukrutio u mestu, sa kratkom, irokom pukom u krupnim, smeim akama. "Ovo je prvi put u naoj istoriji na Lamarkiji da je Sposobni Lenk smatrao potrebnim da ima naoruane straare", objasni Keo, klimnuvi glavom straaru, koji nas je odmerio praznim, nepominim pogledom. U hodniku je bilo tolplo i lice mu je bilo obliveno znojem. Keo dvaput kucnu na vrata. Otvorio nam je mrav, gibak mladi u zvaninom sivom odelu. iroko mahnu rukom uz oprezan osmeh. "Sposobni Lenk upravo zavrava spavanje. Moje ime je Ferijer, Semjuel Inman Ferijer." Svi smo se sveano rukovali. Mehaniki asovnik na polici iznad vrata oglasi pono. Salap sede na kau. atro sede kraj njega, nervozno preleui pogledom po sobi, kao malo dete u lekarskoj ekaonici. irla, Rendal i ja posedasmo na stolice rasporeene po kabini, koja se pruala ispod pramca broda. Kabina iza ove, Lenkova spavaa, bila je mnogo manja. Pomislih kako je udno to je odabrao pramac; novajlije su ga se uglavnom klonile, pogotovo po nemirnom moru. Moda je imao uvrnut smisao za asketizam. Na policama koje sam video nalazilo se nekoliko desetina knjiga, bez naroitog poveza, i na svima se videlo da su esto otvarane. Izgledalo je da su tu i zakonici i statistiki podaci. Pitao sam se gde dri kljunjau. Da li bi je Lenk poneo na ovako nesigurno putovanje? Ferijer nas je posluio ajem od vlakana na crnom posluavniku od lizbusa. Dok smo pili, zauh ukanje iza vrata spavae kabine. Vrata se otvorie i ue Haime Kar Lenk. Video sam njegove slike od pre etrdeset pet godina. Tada je bio snaan mukarac prirodnih srednjih godina, pristao i konzervativno odeven, sa linou koja je zraila ak i sa zvaninih fotografija. Sada je i dalje bio visok, nimalo pogrbljen od starosti, uglavnom jo crne kose, duboko izboranog lica, ali samo na pravim mestima, u uglovima usana i oiju, ela neverovatno glatkog i smirenog, kao olienje oveka koji mirno spava, decenijama uveren u istinu. Nosio je jednostavnu, dugaku, sivu odoru. Noge u sandalama, koje su virile ispod odee, bile su iroke i razdvojenih prstiju. Polako se okretao da nas sve vidi i rukuje se sa nama. "Hvala vam na strpljenju", ree, gledajui nas jedno po jedno kao da smo stari prijatelji. "Ferijere, daj i meni olju tog aja." Seo je u prostranu crnu fotelju visokog naslona postavljenu u uglu, ispod knjiga, i kad se smestio, tuno nas je pogleda. "Duboko alim zbog smrti kapetana Kajzer-Baha i njegovih istraivaa. Jedno je gubitak broda punog mukaraca i ena, i to je teko podneti, ali smrt takvog oveka..." Odmahnu glavom i uze olju vrelog aja, a onda je ostavi na stoi i zaboravi na nju. "Naravno, srean sam to ste vi preiveli. Ser Keo i ser Fasid su mi ispriali deo vae prie - o oluji i o tome kako vas je naa pratnja od Brionovih parobroda uplaila i naterala u njene vetrove..." Progutao je knedlu, Adamova jabuica mu je zaigrala pod naboranim, vornovatim grlom. Izgledalo je da iskreno ali. Uprkos glatkom elu, oito je u poslednje vreme doiveo mnogo tuge. "Niste mogli znati, ser Lenk", ree Salap. "Velika je srea to ste nas spasli." 133

"Po ovim morima tako se retko putuje... To to vas je uopte pokupio neki brod, pa jo ovaj na ovom besmislenom putu, samo dodaje novu trunku neverovatnoe. A to je i glavnina naeg problema, zar ne? Idem u Hsiu, u Nadervil, upravo zato to imamo tako malo dodira sa ljudima koji tamo ive." Paljivo nas je gledao, grei miie vilice. Potom podie olju i otpi malo. Topla tenost kao da ga je pokrenula. "Vi ste ser Salap." Okrenuo je glavu ka Rendalu. "A vi ste ser Rendal. Obojica ste esto plovili sa kapetanom Kajzer-Bahom. Kada je podneo zahtev, govorio je o vama kao o neophodnim lanovima pohoda." Rendal klimnu glavom, a onda se zagleda u Lenka mirnim, krupnim oima. "Doli smo do vanih otkria, ser Lenk", ree Salap. Lenk je pratio svoje misli. "Proitau izvetaj kad ga napiete. Sada imamo tako malo vremena... Potrebno mi je jo istraivaa. Otvorena su veoma znaajna pitanja. Ozbiljne tekoe." Salap, glatko uutkan, izbulji oi u Lenka; ak ni on nije imao petlju da prekine Haime Kar Lenka. "Istraivai iz Nadervila tvrde da su nainili velike korake sa ekosom Hsie. Istraiva na mom brodu ne veruje tim izvetajima. Ne znam ta da mislim." "Kakve korake?" upita Salap. Lenk pogleda preko naih glava i podie olju. Nasmeio se kao da uje dobru alu, suvie veliku za smeh. "Kraljice i skriveni gospodari, palate u oblacima, Cibola, Atlantida, ivot posle ivota. Ne znam ta Brion misli. Ali vidim njegove brodove, i znam koliku mo nam pokazuje, i znam da je veoma ojaao za poslednje dve godine i da to koristi protiv nas." Slegnu ramenima i spusti olju. "ta god da rade njegovi generali, on nije lud." "Blokade, opsade, gusarstvo", ree Rendal. Lenk nagnu glavu u stranu, poeavi se po uhu. "General Bejs je u naoj pratnji", ree. "Opljakao je devetnaest sela pre nego to smo otili iz Kalkute", nastavi Rendal. Pocrveneo je od besa. "Krali su alat i metal. Otimali decu. Ubijali su stanovnike, negde ponekog, negde sve." "Boli me i sama pomisao na decu i seljane", tiho ree Lenk. "Strano mi je da se pogaam pod tim okolnositma, ali nemam izbora." "Brion sve porie, naravno", ree Alrika Fasid, ulavi beumno u kabinu. Zatvorila je za sobom vrata, klimnula glavom Lenku, strogo, pomalo zbunjeno odmerila Rendala i izvinila se to kasni. "Upravo sam se vratila sa broja petnaest. Bejs i kapetan Jolenga kau da su primili konana uputstva. Mogu li da govorim pred gostima?" Lenk dade dozvolu pokretom ruke. "Treba da plovimo do glavne luke, pa uz kanal do unutranjeg jezera. Nae mape pokazuju da je ekos izmenio kanal i da je jezero odvojeno od glavnine Nadervila. To je moda mesto gde se odvijaju ta navodna istraivanja. Ser Keo, jeste li rekli naim gostima ta da oekuju?" "Onoliko koliko znamo", ree Keo. "Velianstven nedostatak pojedinosti." "Dobro. Imaemo malo vremena za razgovor kad stignemo, a nee ga biti mnogo ni na putu. Ali morate drati otvorene oi i upijati sve to vidite. To e moda biti od kljune vanosti za pregovore." "Moramo znati je li to blef", ree Keo, a onda pocrvene kao da je negde prenaglio. "Nije blef", ree Lenk, odmahujui glavom. "Ne slau se svi sa tobom, Haime", ree Alrika. "Ja lino smatram Briona za ubedljivog laova." "On je prirodna sila", ree Lenk. "Kad sam nas doveo ovamo, oslobodio sam njemu sline." "Ne smemo brkati Briona sa adventistima." Kao da je znaajno pogledala Salapa. "Brion nema asti. Zanimaju ga poloaj i mo. Koristi Bejsa kao elinu pesnicu i nada se da e uspeti da izbegne moralne posledice." Stajala je kraj Lenka i sad ga je uhvatila za runi zglob, kao lekar. "Umoran si, Haime", ree. "Vreme ti je za spavanje." On nas pogleda uz mraan osmeh. "Nikada ne prespavam no. To mi ostavlja i previe vremena za razmiljanje. Ali, Alrika, ser Salap, kako izgleda, eli da nam neto kae..." "Moe li to da saeka?" upita Alrika Salapa, izazivaki ga gledajui. "Vie bih voleo da odmah govorim", mirno ree Salap. "Tako je vano?" "Verujemo da jeste." "O emu je re?" upita Lenk, nagnuvi se napred, sa laktovima na kolenima, preplevi prste. Pogledah irlu i ata. atro kao da se zadubio u misli, zagledan u bogato tkani tepih. Pitao sam se na ta se toliko usmerio. irla kao da je bila izvan sebe, uplaena drutvenim poloajem prisutnih, ali bila je na oprezu. 134

Salap ispria ta smo nali na Martinom ostrvu, zavrivi gubitkom svih uzoraka u oluji. Alrika je stezala usne dok se nisu pretovirle u tanku, beskrvnu liniju. Lenk je uvukao vrat u ramena. "Blagi Boe", ree Lenk. Nije pokazivao ni da veruje ni da ne veruje. "To nema nikakvog smisla", ree Fasid, mada nimalo ubedljivo. Keo i Ferijer utke su stajali, kao da su upravo saznali za smrt nekog najdraeg. "Istina je, eleli mi da verujemo ili ne", ree Salap. "Neka zabuna... ostaci ljudi, a ne sciona", mrmljala je Fasid. "Rekli ste da je iz Jidermajerovog pohoda nestalo troje... a telo njenog mua su iskopali i odneli... scioni." Salap odmahnu glavom, a najzad se oglasi i Rendal. "Kapetan i ja smo ih videli. To nisu ostaci ljudi, i bili su stvarni. Jesu stvarni. Na Martinom ostrvu moda ima jo primeraka." "Svi smo ih videli", progovori atro, jo zagledan u tepih. "Novi pohod", huknu Fasid. "Kapetan nas je godinama nagovarao... Sad, kad smo ovo uli, moramo da ponemo iz poetka. Ovo zvui kao neka Brionova glupost." Salap outa. Rendal se pomerio na ivicu stolice, ali Salap mu spusti ruku na rame, pa i on outa. "Biemo u Nadervilu za dva dana", tiho ree Lenk. Ustao je, a Ferijer i Fasid ga uhvatie pod ruke, pomaui mu da stigne do vrata spavae kabine. Ferijer otvori vrata, i Lenk se okrete ka Salapu pre nego to je uao. "Da li sam pogreio to sam nas doveo ovamo? Da li e nas itav svet odbaciti kao parazite?" Niko nije odgovorio. Fasid ga isprati do vrata, a Ferijer ue za njim. Potom se okrenula ka nama i prostrelila pogledom Salapa. "Kako se usuuje", zasikta. "Kako se usuuje da smilja ovakve gluposti samo da bi postigao svoj politiki cilj!" Salap zakilji, a pogled mu postade opasan dok je stezao doruja stolice, toliko da su mu zglobovi pobeleli. "Ovaj divni ovek nosi na svojim ramenima teret itave planete, a ti mu donosi prie o duhovima! Samo da bi zadrao svoj voljeni nauni poloaj!" Rendal se uspravi u stolici, a glas mu grubo odjeknu u maloj kabini. "Ser Fasid, veoma greite..." Fasid gadljivo odmahnu obema rukama i okrete se. Keo kao da je bio u agoniji, uhvaen u procep izmeu podrke Alriki i uloge ljubaznog domaina. Rendal ju je presreo nasred kabine. "Dosta mi je brodova i mora za itav ivot. Rado u se povui u Dakartu ili Kalkutu, ak i u Nadervil, ako dotle doe... Ali to nee izbrisati istinu onoga to smo videli. Protivili ste se svim naim istraivanjima, zbog neznanja i odanosti nekoj izbledeloj filozofiji koja nikome nije koristila", govorio je, a glas mu je postajao sve otriji dok se nije pretvorio u naizmenino siktanje i reanje. "Kapetan Kajzer-Bah beskonano se raspravljao sa vama, nadajui se da e uspeti da vas urazumi. Loe ste savetovali Dobrog Lenka, ser Fasid. A ako nastavite da izigravate budalu, ja u vas oboriti." U ovoj pretnji bilo je prizvuka komine opere, ali bila je iskrena. Alrikine oi nestadoe u senci. "Nemamo vremena za ovo", mirno ree. "ta god se desilo narednih dana moe nas sve oboriti. U poreenju sa generalom Bejsom, vae pretnje su sitna riba." Zaobila je Kea i izila kroz bona vrata. Rendal uzdahnu i pogleda Kea kao da mu je ostalo jo malo besa koji bi rado istresao na bilo koga ko ga izazove. Keo podie ruke. "Mislim da bi svi trebalo da se odmorimo", ree. "Ovo je bilo veoma napeto." "Svakako jeste", ree Salap i uze Rendala pod ruku. Rendal duboko uzdahnu, osvrte se po sobi i obori glavu. "Idemo." Povukosmo se u svoje kabine. Rendal se narednog jutra pridruio meni i irli na palubi kako bismo razgledali brod i okolne vode. Vreme je bilo mirno, a okean gladak. "Salap je traio belenice. Priprema podroban izvetaj za Lenka", ree nam. Tuno je odmahnuo glavom. "Trebalo je da drim jezik za zubima. Samo sam nam pribavio monog neprijatelja." 16. Hsia se pojavila rano ujutro kao tanka linija na horizontu, napola zaklonjena gustim oblacima tekim od kie. Kako su se etiri broda primicala kopnu, zahvatilo nas je nekoliko pljuskova, a kad su proli, 'Koragos' i 'Krava' iskoristili su sve, snaan vetar, postavili jedra i otkaili se od parobroda. 135

Na deset milja od kopna, sva etiri broda presrele su dve brze alupe. Jedna je nosila pilote za nae kune, i oni se ukrcae da nas uvedu u luku. Na pilot zauzeo je mesto kraj kormila i poeo da izdaje brze, precizne naredbe. Poznavao sam taj tip ljudi. Mladi, vredni, nervozni, uasno uplaeni da e pogreiti. Pretpostavljao sam da su odrasli u tekim uslovima, u drutvu zategnutom do pucanja. irla je ostala kraj mene. "Ne svia mi se ovo", rekla je. "Parobrodi, posada, piloti... Svi izgledaju ukoeno." Oblaci su odmicali na jug. Lenkovi brodovi izgledali su velianstveno, sa jedrima blistavobelim pod jutarnjim suncem, i neko vreme su ak isprednjaili ispred parobroda, sve dok piloti nisu naredili da skupimo jedra. Mi. Nae. Zauzeo sam stranu u ovom sukobu. Moda jo od trenutka kad sam stigao i video pokolj u Meseini, nisam mogao da budem objektivan. to sam vie video, moja umeanost postajala je snanija. Ali ipak nisam mogao da naprosto odbacim svu objektivnost. Nikome nisam nita dugovao sem Heksamonu, a svi ovi ljudi bili su prekrioci... Obala Hsie bila je okupana jasnim suncem. Gledano sa mora, obala je izgledala tamnosmea, proarana crvenim i tamnopurpurnim. Sada, sa manje od dve milje, zona Hsie pokazala se kao pretei gusti isprepleten do visine od pedeset ili ezdeset metara, mraan i jednolian, a gornja povrina bila je prekrivena koastom materijom koja je zaklanjala tlo od sunevog svetla. Tamni iprag protezao se sve do dalekih planina krunisanih belim oblacima. Bejker je verovao da je Hsia starija od veine drugih ekosa i da se razvila rano u istoriji biosfere, pre no to je kiseonik dostigao sadanji novo. Koasti pokriva gutare silve moda ju je titio od ultraljubiastog zraenja, koje je lako prodiralo kroz atmosferu pre nego to je nastao ozonski sloj. Zamislio sam useljenike kako razgledaju Lamarkiju kroz na brzinu otvorenu kapiju, pokuavajui da izaberu najbolje mesto za naseljavanje, i kako biraju Elizabetinu zemlju jer najvie lii na predele Zemlje, iako u pogrenoj boji. Na palubi se pojavio Salap, sa sveskom pod mikom, i zagledao se u obalu, dok mu je vetar mrsio crnu kosu. Zakiljio je i uperio dugaak kaiprst. "Ovako je po itavom kontinentu", ree. "Jezivo. Uasno mesto za naseljavanje. Sledbenici Hoglandove morali su da se ukopavaju korak po korak, da ive mesecima bez sunca, kao ivotinje u peini. A ipak, uprkos svemu, osnovali su grad." Nadervil je bio manji od Kalkute; ak i sada, prema najsmelijim nagaanjima, imao je manje od etiri hiljade stanovnika. Morao sam da podesim svoje oseanje razmera da bih tako ogranienu populaciju mogao da shvatim kao vojnu silu dostojnu potovanja. irla i ja sedeli smo na pramcu, pomalo zbunjeni to za nas nema posla. Pomorske navike bile su u njoj dublje usaene nego kod mene, i zbog nervoze to je na brodu, a ne radi, otvorila se preda mnom kao nikada ranije. Priala mi je o svojoj porodici u Dakarti - zapravo, u malom selu po imenu Resorna, na vrhu rta pet milja juno od Dakarte. Nije lako priala o prolosti, i esto je morala da zastane, namrtena od usredsreenosti, ne zato to joj je pamenje bilo slabo, nego zato to je uloila mnogo napora da zaboravi loa vremena. Tokom pretapanja, dok je jo bila mala, njena porodica ju je odvela iz Kalkute i otputovala sa desetak drugih porodica u Dakartu, u Petenovu zonu, gde je bilo vie jestivih fitida i gde je bilo tla iz koga su se lake mogli izdvojiti minerali potrebni za poljoprivredu. Zime u Dakarti uvek su bile blage, ali i dalje je bilo tekoa. Petenova zona pripremala se za mogui napad dve sada ujedinjene zone, i veina njenih sciona - arboridi, fitide i pokretni scioni - dobila je votani oklop i uspavala se puna tri meseca. "Dotle smo ve imali dovoljno hrane od svojih useva", priala je. "Ali ja sam se plaila. Moja braa i ja drali smo kao ljubimca malog sciona, kopaa, i jednog jutra nala sam ga na verandi pred kuom, zapeaenog. Sutra ga vie nije bilo. Nekako je uspeo da pokida ue... Nikad ranije nije to uinio. Potom se Peten vratio u normalu. Pretpostalvjam da je zakljuio kako ga Elizabeta nee napasti." Priala mi je o svojoj porodici: o strievima i tetkama, o prvom ocu i prvoj majci - svojim biolokim roditeljima - pa o drugom ocu i drugoj majci, koji nisu imali svoje dece, pa su se prema njoj i njenoj brai ponaali sa puno ljubavi. Nije se seala treeg para roditelja. To je bilo logino; trijadne porodice, izmiljene u drutvu gde je jedan par roditelja retko imao vie od dvoje dece, postale su preglomazne kada su svaki otac i majka imali po estoro ili sedmoro dece. Rekla je da je imala sree to je imala drugi par, mada joj ih je bilo ao to nisu imali bioloke dece. 136

Priala je o nekoliko ena u njenom selu koje su umrle od neobinog poremeaja to se nije mogao nazvati boleu; neka vrsta imune reakcije koja je izazvala zapaljenje jajnika. Nekoliko ih je moralo na operaciju uklanjanja jajnika. "Ostale su imale sree", rekla je. "Ostali su im jajnici." To joj se inilo vanije nego to su preivele. Meu divarikatima se neto promenilo od dolaska na Lamarkiju. Lenk je podsticao raanje, naravno. No, divarikati na iku nisu imali vie dece nego drugi Naderiti, pa ak i Geeli. Na Lamarkiji se raanje dece pretvorilo u maniju, kao da se probudio neki skriveni nagon, i kao da je ljudska rasa - izolovana kao siuna semenka na prostranom svetu - morala da se protegne i ponovo rairi nadaleko i nairoko. Brodovi su uli u luku Nadervila rano po podne. Grad je bio zbijen na podbru severno od luke, oslonjen o zid ikare izbuene tunelima; na jugu se nalazio prirodan rt od kamena i peska koji je sluio kao grudobran. Nadervil je upadljivo liio na Kalkutu, sa zlatnim, be i belim kuama na niskim bregovima oko luke. Na istonom kraju podbra, u krateru malog ugaenog vulkana, pre pet godina bio je osnovan vojni logor. Lekar na 'Koragosu', Julija Sand, bila je u Nadervilu pre nekoliko godina, u okviru neuspene diplomatske misije, i objasnila je pojedinosti irli i meni. Dalje u kopnu, luka se spajala sa irokim kanalom, koji je moda nekada bio prirodna reka, ali ga je ekos prilagodio svojim potrebama. Sada su nas zdepasti, mali remorkeri vukli prema zapadnom delu luke i prema uu velikog kanala Hsie. Gledao sam parobrode kako se odvajaju, pitajui se da li u ikada lino sresti generala Bejsa. Sa kopna je, noen vetrom, dopirao otar, puterast miris pomean sa neim biljnim, nalik na origano, i primesom katrana. Nije bio neprijatan, ali pomislio sam da bi takakv miris posle nekog vremena mogao da postane nepodnoljiv. Vrlo dostojanstveno smo plovili nekoliko milja, vueni remorkerima, a onda smo skrenuli ka severu, kroz uzanu zidanu kapiju, i nali se u malom jezeru. Sa svih strana nalazili su se bregovi, pokriveni tamnom, drevnom ikarom; na viim bregovima nalazilo se nekoliko zgradica, belih i nebesko plavih, koje kao da su se uzverale uz ikaru i posadile se povrh nje. Mogao sam da razaberem rupe izbuene kroz ikaru, nalik na tunele, kroz koje su moda vodili putevi; na litici na severnom kraju luke ikara je bila potpuno raiena, ostavljajui golo tle boje krede naikano zgradama, osmatranicom i skladitima. Julija Sand, za vreme svog boravka ovde, nije videla taj deo Nadervila. "Ovo je i za mene novo", ree. Sa jedne strane jezera nalazile su se rampe i prostrani, suvi dokovi, oito brodogradilite, sada prazno. Prili su nam Rendal i Salap. atro je jo bio u potpalublju. Izgleda da je zapao u depresiju i itavog dana ga nismo videli. "Jeziva zemlja", ree Rendal. Salap osmotri jezero. "Tri broda", objavi on. "Oekivao sam ih mnogo vie." Tri broda u jezeru nisu ak bila ni parobrodi; dva su bile alupe, a trei je bio katamaran sa iscepanim jedrima na prednjem i zadnjem jarbolu. To ba i nije bila neka mornarica. "Svi su napolju, pljakaju ili blokiraju Dakartu", ree irla. "Moda", ree Salap, ali kao da je sumnjao u to. Piloti nas provedoe kraj praznog brodogradilita, pa prema malom pristanu na severnom kraju jezera. Procenio sam da tu ima mesta za moda pet ili est brodova veliine parobroda, ne vie. To bi za Lamarkiju bila prilina mornarica, ali nije se moglo proceniti koliko je parobroda ukupno izgraeno. Potraio sam skladita goriva - bez obzira na to kakvo je gorivo - ali nisam mogao da ih naem. Nekoliko desetina mukaraca i ena stajalo je na dokovima, gledajui nas, ali pristan je bio prazan. Lenkovom brodu nije pripremljen nikakav odbor za doek. Remorkeri nas oslobodie. Laki povetarac bio je dovoljan da nae kune stignu do pristana. Ferijer i Keo izioe na palubu, odeveni u tamnosive pantalone i dugake, crne kapute, to je bila zvanina odea za ozbiljne prilike. Gledali su pristan sa bolnim izrazom, kao psi koji napola oekuju udarac. Obojica odmahnue glavom na ovu nepristojnost. "Ne sme se ovako postupati sa Dobrim Lenkom", ree Keo. "Pitam se zato smo uopte doli ako e nam ovako natrljavati nos." "To je slabost", ree Ferijer sa prizvukom ljutnje koju ranije nije pokazivao. Keo ga uze pod ruku, pa se postavie kraj mosta. Lenk se pope iz potpalublja, praen Alrikom koja je zamirkala od jakog sunca. Lenk je nosio sunane naoare. Za trenutak je izgledao kao da je oslepeo, zateturao se, nasmeio i pruio ruku Alriki. No, ubrzo je skinuo naoare i zakiljio u nas kao sova, a onda se zagledao u dokove juno od nas, pa u zapadnu obalu jezera, pa u pristan. 137

Pet mukaraca i tri ene izioe iz sive upe i saekae da nai brodovi priu sasvim blizu. Trojica mladia kraj pramca dobacie im uad, i oni privukoe i privezae brod. Sva jedra bila su skupljena. ekali smo nekoliko minuta. Jezero je bilo tiho i nepomino; iz silve se nije uo nikakav zvuk otkako smo stigli. Iz luke je jedan jedini put vodio kroz bregove, ka tunelu u visokoj ikari pozadi. Nije mnogo obeavao. "Zar oekuju da idemo peice?" zgaeno upita Ferijer. "Neprihvatljivo", ree Fasid, ali Lenk podie ruku. "On osea svoju mo", ree Lenk. Stegao je zube i ispravio ramena. Pomislih da sam primetio kratku varnicu besa, ali moda je to bio samo neki unutranji trzaj, zbog bola u zglobu ili ko zna koje starake slabosti. "Neka bude po njegovom." Putem se upravo sputao odbor za doek, ili neto nalik na njega. Kroz glavnu kapiju luke proao je elektrini kamion i stigao do pristana, a pratila su ga etiri manja elektrina automobila i talasava kolona mukaraca i ena na biciklima. irla tiho zviznu pred tolikim vozilima. "U itavoj Kalkuti nema ih toliko", ree ona. "Ne raunajui traktore." Ono to je meni na prvi pogled izgledalo kao jeftino produciranje, oito je bilo dovoljno da ostavi utisak na ljude oko mene. Most je sputen na pristan i uvren. Luki radnici poreani du 'Koragosa' radoznalo su krivili vratove, traei Lenka. Kakve god drutvene promene i politike pritiske Brion uveo, stanovnici Nadervila jo su pokazivali zanimanje za Dobrog Lenka koji ih je doveo ovamo. Kamion, automobili i bicikli stigoe na pristan. Kamion zazuja i stade. Automobili se parkirae iza njega, a biciklisti, svi u sivom i smeem, zakoie oko i iza njih. Svi su zastali nekoliko sekundi, ekajui, a onda se otvorie vrata kamiona i iz njega izioe mukarac i ena. Vozai automobila otvorie vrata i takoe izioe. Svi su bili u crnom, sa malim, okruglim eirima natuenim na elo kao kape za plivanje. Mukarac i ena iz kamiona nosili su bela sveana odela. Liili su na zvaninike u nekoj sveanoj prilici sa poetka prvog stolea putovanja ikom. Mukarac izvue tap, stade kraj ene, i njih dvoje zajedno krenue ka mostu, gde zastadoe. Oito su oekivali da se mi iskrcamo. Sve do ovog trenutka ni na jednoj strani nije bila izgovorena ni re. Jedino su se uli glasovi posade, koja je podeavala jedra i konope, a ak su i oni govorili priguenim glasom. Ferijer i Keo prvi preoe most i naklonie se mukarcu i eni u belom, koji uzvratie pozdrav neto pliim naklonom. Potom sie Alrika Fasid, vukui dlanovima po ogradi od konopca kao da je nervozna, kao da se boji da e neko nakrenuti most i pustiti je da padne u more izmeu broda i obale. Potom je siao Lenk, stigavi do obale sam, pokazujui ivahnost i samouverenost. Za njim je ilo pet mukaraca i etiri ene, svi u zelenom i smeem, to je bila boja Lenkove line garde. Na kraju se pojavie tri oveka koja nismo poznavali - dovoljno stari da budu sa Lenkom od samog useljenja - i pridruie se skupini na doku, pozdravljajui se kratkim naklonima. Mi oito nismo bili predvieni za iskrcavanje. Salap se nasmei svojim najboljim filozofskim osmehom i okrete se da sie u potpalublje. Rendal je gledao posadu kako povlai most i zatvara kapiju u ogradi. "Neka sam proklet", ree on. irla uzdahnu i od olakanja i od razoarenja. "Ne volim da budem u sreditu stvari", ree. "Oseam se korisnim koliko i muke bradavice", dodade Rendal. Posle nekoliko minuta kroz kapiju prozuja kolona od etiri siva elektrina autobusa i zaustavi se kraj 'Koragosa' i 'Krave'. Dvanaest mranih ljudi u sivom i crnom izie iz autobusa i poe da razgovara sa svojim kolegama koji su straarili kraj brodova. Straari se popee na brodove i obavestie oba zapovednika i prva oficira da svi, osim najneophodnije posade od po etiri osobe, treba da se ukrcaju u autobuse. Brodovi je, izgleda, trebalo da ostanu uzapeni. Rendal se strano namrtio dok je sve to pratio. "Ovo nije diplomatija", mrmljao je. "Ovo je objava rata." Sedeli smo zbijeni po troje na seditu, a bilo je sedam nizova sedita, odnosno grubih, golih klupa od jadne ksile iz ikare. Vozai autobusa, svi u godinama, nosili su belosive uniforme. Gledajui raznovrsnost i strogost uniformi, osetih drhtaj prepoznavanja: pukovsko drutvo; svaki posao ima svoj poloaj, svoje mesto i svoju uniformu. Drevni snovi o velianstvenosti na Lamarkiji ponovo su oiveli. 138

Autobusi nas povezoe kroz tunele u ikari, i smesta nas okrui duboka tama. irla se pribi uz mene, a atro uz nju. Pod svetlou farova otpozadi video sam da atro tupo pilji napred, oznojen, iako je bilo svee. Poslednjih sati vrlo je malo govorio i nikoga nije dugo gledao. Rendal je sedeo na klupi pred nama, a Salap dva mesta iza nas. Nismo razgovarali. Svi smo se oseali kao da idemo na pogubljenje, moda i nae sopstveno. Tuneli su stvarali neku vrstu mree puteva kroz ikaru, i izgledalo je da ih vozai dobro poznaju. Posle dvadesetak minuta ugledasmo pred sobom svetlost dana, i autobusi izioe na prostranu prirodnu istinu. ikara se za nama dizala u blagoj krivini, nalik na ivicu inije, i izgledalo je da se nalazimo u prostranom krateru prekrivenom crvenim i smeim rastinjem. Pred nama, preko ravnice pokrivene tepihom narandastih i smeih fitida, unutranjost ovog dela ekosa Hsie bila je jezivo zemaljska. Kao da smo se nalazili u tropskoj savani, ali umesto drvea, ovu ravnicu proarale su kule-straare od metar debelih puzavica, sa vrhovima grana okrenutim pravo uvis. Dalje ka unutranjosti, posle jo desetak minuta vonje, ugledasmo velika, polukruna, purpurna brda nalik na mrlje plesni, samo to je svako imalo oko kilometar visine i dva kilometra u preniku. Na vrhovima brda nalazio se po jedan ogromni crni iljak, nalik na trn spreman da bogove ubode u prst. Straari u autobusu nisu se nimalo uzbuivali; ovo je bio njihov teren, poznavali su ga decenijama. Salap je delovao nezainteresovan koliko i oni. irla se nagnu kraj mene da pogleda kroz prozor. "Vode nas u sjajan hotel", ree ovek iza nas, u beloj uniformi - jedan od stjuarda sa 'Koragosa'. "Hranie nas kao kraljeve." "To je aljivdina", promrmlja neka ena sa druge strane prolaza. Autobus poskoi i skrete na pranjav, go put. Pred nama se pojavi nov zid ikare, ali ovaj je bio blistavozelen - prvo zelenilo koje sam video u lamarkijskoj silvi, proarano crvenim vrhovima. Nad ovom ikarom letelo je nekoliko sciona nalik na slepe mieve, sa rasponom krila veim od metra. Kako smo se pribliavali, scioni sletee i uhvatie se za crvene iljke, kao muve kad se lepe na krvave vrhove maeva. Autobusi uoe u jo jedan mraan tunel, tik jedan za drugim kroz tamu, a svetlost farova poigravala nam je po potiljku. "Unutranja zgrada", objavi voza preko ramena promuklim glasom. "Ovde svi izlazimo i idemo peice u Citadelu." "Citadela", ponovi irla, podigavi obrve. Autobusi se zaustavie u koloni kraj puta poploanog crnim kamenjem i belim cementom. Iziosmo i zaustavismo se u skupinama na ivici puta. Sunce je peklo, a nebo je imalo narandasti preliv. Zaklonivi oi, videh da je nebo puno sitnih, leteih oblija, narandastih, utih i smeih; sva su bila kvadratnog oblika, stranice oko jedan centimetar, i skupljala su se u guste oblake na oko dvadeset metara iznad nas. Na kraju puta dizao se masivan kameni zid, toliko visok da mu je gornja ivica bila nejasna i napola zaklonjena utim i narandastim oblacima. Zid je povezivao dve mase zelene ikare. Straari nas izvedoe iz autobusa uz minimalnu utivost, postrojie nas u dve kolone i povedoe nas napred, ka kamenom zidu. irla je reila da ostane uz mene. atro, Rendal i Salap pooe ispred nas. "Izvinite, da li je ovde smeten i Sposobni Lenk?" upita mornar sa 'Krave' krupnog straara nadutog lica. Straar odmahnu glavom i podie usne u grimasi koja bi mogla da predstavlja i osmeh, ali vie je liila na nelagodnost, i pokaza ka zidu. Zagledah lica straara, pazei da ne privuem panju. Prazne oi i masa miia. Kratko oiana kosa, osim po jednog uvojka na levoj slepoonici, koji se sputao do ramena. Uredno ispeglane uniforme, a i po pokretima se videlo da vlada stroga disciplina. Poneko je uspeo da se osmehne ili kae neto dvema kolonama u pokretu, ali njihov karakter i ponaanje nisu mi ulivali poverenje. Oseao sam se kao da sam se vratio u uniteno selo Meseinu, i najeih se vie nego ak i za vreme boravka u zverioluji. to sam due boravio na Lamarkiji, bio sam sve sigurniji da u tu umreti, na drevan i poniavajui nain. eznuo sam za ikom i nisam mogao da shvatim zato sam prihvatio ovaj zadatak. "Volela bih da nas je oluja progutala", apnu irla. Pogladih je po laktu, kratkim pokretom koji ipak privue panju jednog od staara. Pogledao me je ispod oka, stegao usne i lagano odmahnuo glavom. Na kapiji u zidu, malim, duboko usaenim vratima jedva dovoljnim da dvoje ljudi uu zajedno, kolone se zaustavie i straari se rastrae unaokolo, proveravajui da li moda neto nosimo sa sobom. Pipkali su nas i gurali kao ivotinje, potom se posavetovae, i jedan vii oficir - visok, pogrbljen ovek zasukanih rukava - uzviknu, a vrata se irom otvorie. Uosmo u zid. 139

17. Taman kamen, duboka senka od nekoliko metara, a potom jako, mlenozeleno svetlo koje kao da je lebdelo, nalik na baldahin ili maglu. Vazduh je mirisao slatko i pomalo gorko. "Ne bojte se", ree pogrbljeni vii oficir kad kolone uoe u zelenilo. "Nije gore od tuiranja. Svi smo proli kroz to. Va Sposobni Lenk takoe je rekao da je prijatno." Mali scioni, nita vei od komarca, ispunjavali su vazduh kao uskovitlana izmaglica; prekrie nam kou i zavukoe nam se pod odeu sve dok svi nismo bili prekriveni bledozelenim slojem. irla se tre i pokua da ih otrese, ali vrsto su se drali, nalik na ivo, zeleno ulje. "Ne bojte se", ponavljali su straari, a onaj debeli tip prui kraj mene tap od ksile i gurnu irlu u lea, strogo joj mahnuvi glavom. Savladao sam snanu elju da zgrabim tap i uzvratim mu istom merom. "Ovo su sluge, nisu tetoine. Oistie vas za posetu ser Brionu." Posle nekoliko minuta blage neprijatnosti - vie od neobinosti nego od dodira - sitna stvorenja ponovo uzletee i ostae da nam lebde nad glavama, ispunivi gornji deo prostrane odaje belih zidova, otvorene ka nebu. Okrenuh se da pogledam Rendala i Salapa. Salap je podigao ruke, a poslednji sitni scioni su se dizali sa njega kao zelena para. Izgledao je oamueno, mlitavog lica, zaprepaeniji nego to je bio nad ovekolikim kosturima. Nikada tokom istorije useljenika na Lamarkiji scioni nisu sluili ljudima, niti na bilo koji nain saraivali sa njima. Rendal je stajao krut kao daska, napola zatvorenih oiju, i stresao je ramenima da bi bio siguran da se oslobodio stvorenja. Straari nas povedoe kroz vrata na drugom kraju bele kocke i stigosmo u prostrano dvorite okrueno zbijenim zgradama od sive cigle. Osim nas, u dvoritu nije bilo nikoga, i uskoro nam postade jasno da nismo u samom Nadervilu nego u nekoj posebnoj zgradi - najvie nam je liila na zatvor. irla me uhvati za ruku uprkos straaru koji ju je gurkao tapom. Kada ju je gurnuo jae, toliko da se trgla, vie nisam mogao da se savladam. Okrenuo sam se, zgrabio tap, oteo ga i slomio. Debeli tip se tupo zapilji u mene. Ostali straari su nas za to vreme delili u skupine od etvoro i petoro. Nekoliko sekundi sam gledao debelog straara pravo u oi, a onda on pokaza slomljen tap na zemlji. "Podigni ga." irla se sae da poslua, ali ja je podigoh nimalo nenim trzajem. Gledala je mene, pa njega, kiljei, a onda me ponovo uhvati za ruku. "Podigni ga", ponovi straar, crven u licu. Priao nam je za pola koraka. Nijedan straar nije imao pitolj. Sva ula mi se izotrie i vrlo staloeno razmotrih situaciju, prebrojavajui koliko je straara blizu, procenjujui kako e ostali zatvorenici reagovati na sukob. Uto se umea Rendal. "O emu je re, za ime Dobrog oveka?" povika i stade izmeu mene i straara, ukruen, podignutih ruku i stegnutih pesnica, kao da namerava da se lino upusti u borbu. "emu ova grubost?" Visoki, pogrbljeni oficir takoe je video zaetak sukoba, pa brzo prie Rendalu. "Oprositte zbog ovoga, molim vas", ree tiho. "Nije mislio nita loe. Nije mislio nita loe." Smirujui nas i razdvajajui, prekinuo je incident, i potom nas mirno podelie i povedoe u posebne zgrade. irlu i mene razvojie, ali tu nismo mogli nita, sem da izazovemo novi sukob koji svakako ne bi mogao da se zavri u nau korist. irla me pogleda rairenih oiju, a onda naglo okrete glavu i poe sa svojom enskom skupinom kroz uzana vrata od ksile. Nisam mogao da odredim da li se osea naputena ili se samo pomirila sa sudbinom. Mrzela je zatvoren prostor. I jasam se grozio toga. Sobe u sivim zgradama bile su istovetne, etiri u prizemlju i verovatno jo etiri na spratu, sa stepenitem koje je polazilo sa sredine i zavravalo se u pozadini. Svaka soba imala je mali kvadratni prozor, dva kreveta na sprat, sto i stolice. Mirisale su sasvim isto, ali sanitarije su bile primitivne: u jednom uglu rupa u podu, a nad njom slavina koja je takoe sluila za ispiranje rupe. "Neete biti ovde vie od nekoliko sati", ree debeli straar. Zatvorio je vrata za mnom, Salapom, stjuardom po imenu Risin i mladim mornarom Kortlandom. Smestili smo se to smo bolje mogli, upoznali se, pokuavali smo da ubijemo vreme. Kad sam legao da odremam, primetih neto urezano u zid od cigle: grub crte, glava sa okruglim oima i oputenim ustima, 140

sa rukama i nogama koje tre na sve strane i naznaenom kosom. Kraj slike je bilo pet slova: B-O-B-R-T. Potraismo i naosmo jo crtea po sobi, na zidovima i podu. "Deca", ree mladi mornar, Kortland. Salap opusti ramena i sede na krevet, duboko uzdahnuvi. "Ser Olmi, posramljen sam", ree. Odmahnuh glavom, ali nisam znao ta da kaem. Prolazili su sati i poe da pada mrak. Niko nije doao po nas, i niko nije donosio vesti. U sobi se upali jedna sijalica, bacajui neprijatno ruiasto svetlo, to je pod ovim okolnostima bila bolesna i deprimirajua boja. "Mislite da e nas ubiti?" upita Risin. "Ne", ree Salap. Risin poe da se mekolji po krevetu iznad mog. "Nisam mislio da e biti ovako", ree. "Bar ne dok smo sa Lenkom." Pokuah da analiziram situaciju. Ili su brionisti divljaci ravni najgorim proizvodima ljudske istorije, ili smo se nali u prirunom pritvoru, dok Brion i Lenk ne zavre pregovore. Pokuao sam da zamislim ta Lenk moe da uloi u njih. 18. Vrata se otvorie i pojavi se debeli straar dok je ena u svetloplavoj kecelji unosila etiri poklopljena tanjira. Video sam da je straar sada naoruan - imao je mali pitolj. Uzesmo tanjire i vrata se zatvorie. U tanjirima je bilo raskuvano zeleno povre i po hrpica guste itne kae. Svetlo se ugasi. Stjuard i mladi mornar nisu to ni primetili: ve su zaspali. Salap jeknu i poe da pipa po mraku. "Olmi, jesi li budan?" upita. "Da." "Lenk je rekao da Brion ima veliku tajnu. Misli da je to korienje sciona kao slugu?" "Moda." "Zna li ta to znai?" "Mislim da znam", rekoh. "To moe da umanji vanost naih malih kostura", ree Salap. "To menja nain na koji posmatramo ekose..." On zauta, stojei nasred sobe, zagledan u nejasnu svetlost sa prozora. "Izgubljen sam", ree. "Sve to sam znao okrenulo se naglavake. Sva moja prouavanja... Sve to su istraivai nali, ili su mislili da su nali. Brion nas je sve prevaziao." Salap prie blie mom krevetu i poe da apue. "ta e uraditi?" "Ostau ovde, kao i ti, dok neko ne doe po nas." "Osim ako si iz Heksamona." "ta misli, da su poslali natoveka? Hoe da razbijem zidove pa da pobegnemo?" Salap se suvo nasmeja. "Ako si iz Heksamona, hoe li to rei Brionu, ili generalu Bejsu? To bi ostavilo veliki utisak." "Ovo je glup razgovor", rekoh. "Disciplinac je siao s uma. Rendal je ispao lakoveran. Nisam ja natovek." Salap se uspravi. uo sam u mraku kako trlja dlanove. "Ja nemam enu ni decu, nisam lan nikakve porodice", ree. "Nikada nisam mnogo mario za porodini ivot. Ali oduvek sam se starao o svojim istraivaima, pomonicima, studentima. I sad nisam uspeo." "Svi smo bespomoni", rekoh. "Nisi razumeo. Uvek sam pred sobom video jasnu, blistavu nit sudbine. Oseao sam da e svi oko mene biti bezbedni sve dok je ta nit vrsto zategnuta..." "Nismo jo mrtvi", rekoh, poto se ova tema nije pokazala nita korisnija od prethodne. "Nikada nisam znao ta da mislim o Dobrom Lenku", nastavi Salap. "Kada smo poli sa njim ovamo, izgledao je sveznajui, vrlo sistematian. Ali nije umeo sa klikama. Toliko zlopamenja, a tako malo odlunosti... ini mi se da nije hteo nikome da naudi." "A misli da je trebalo?" 141

"Mislim da je trebalo da budemo spremni na ono to se moralo uiniti. Za ono to se desilo. Moda je Lenkov san okonan." Kortland se promekoljio i provirio preko ivice kreveta. "Budite hrabri", ree otrim apatom. "Ne nagaajte o stvarima koje ne poznajete. Briona moda eka iznenaenje." "Kakvo iznenaenje?" upitah, pun radoznalosti. Situacija je bila suvie jednostavna, mada je istorija zahtevala da bude sloena i dinamina. "Ja sam samo mornar. Ne znam mnogo. Ali Lenk nikada nije iao na slabost." Salap se nasmeja kao da ne veruje. "Onda, neka me iznenadi, i jo vie u mu dugovati." "Svi mu mnogo dugujemo", ree Kortland sa detinjastom uverenou. "Odveo nas je sa ika. General Bejs ne zna ba sve." "Ti si se ovde rodio", ree Salap. "Nisi video iak." "Koliko je tebi bilo godina kad si doao ovamo?" "Dvadeset", ree Salap. "A tebi?" upita mornar, okreui glavu u mraku ka mom leaju. "Ja sam se ovde rodio", rekoh. "Nikad nisam video iak. Samo sam itao o njemu." Salap outa. "Nikada nisam voleo prie o iku", ree Kortland. "Zahtevaju suvie razmiljanja za jednog oveka." "A Lamarkija nije takva?" nasmejah se. "Lamarkija lii na Lenka", ree mornar. "Dobroudna je, ali puna iznenaenja." "Zelenilo", ree Salap. "Da", ree Kortland. "Zato zelenilo?" Salap ne odgovori. Stjuard Risin i dalje je hrkao. Odremao sam nekoliko sati i probudih se tik pred jutro. Kroz prozor se videla prirodno crvenkasta kamena povrina proarana duguljastim tamnozelenim oblijima nalik na razliveno lie paprati. Lupnjava iz dvorita probudila je Salapa, Risina i Kortlanda. Svi se izreae kraj esme u uglu, pa stadosmo kraj vrata, oekujui doruak, slobodu ili ve ono to bi moglo da se pojavi. Straar debelog lica otvori vrata i dade nam znak da iziemo. Stajali smo, mirkajui i proteui se, gledajui ostale kako se pojavljuju kroz vrata oko itavog dvorita. Salap namesti dugaku koulju i pantalone, primeti da ga gledam i nasmei se sopstvenoj nameri. U sredini dvorita bili su nameteni stolovi. irla je stajala kraj njih, i ja pogledah straare, koji su, izgleda, imali druga posla - raspravljali su sa posluiteljima u plavim keceljama ili prebrojavali ljude koji su izlazili kroz vrata. Preoh preko kamenom poploanog dvorita i zagrlih irlu. "Nije bila prijatna no", ree ona, privijajui se uz mene. Blago se stresla, pustila me i osvrnula se po dvoritu, vrsto stegnutih usana. "Ali nismo mrtvi. Ovo mi lii na doruak..." Posluitelji su doneli tanjire na stoiima s tokovima i hranu u velikim keramikim inijama. Rendal, sav raupan, sede za sto preko puta nas. Opet smo dobili povre i kau. Straari su se drali u pozadini kao da mi nismo vani ili kao da ak i nismo tu. Svi su bili naoruani. Rendal je utke jeo, zagledan u prazno. irla je priala o smetaju, bio je kao i na, a onda upita: "Vidim Salapa, ali gde je atro?" "Nije tu", ree Rendal. "Zato?" "Rekao je da ima neto da kae Brionu. Straar ga je noas pustio." Rendal uperi kaiku i pogled u mene. "Rei e im za tebe." "ta za tebe?" upita me irla. Namrtih se i gadljivo odmahnuh glavom. "Glupa pria", rekoh. Rendal se ponovo zagleda u prazno. Pogrbljeni oficir otiao je do severnog kraja dvorita, praen straarom koji je nosio omanji sanduk. Straar poloi sanduk na tlo i oficir se pope na njega, prebacujui iz ruke u ruku neobian, zakrivljeni tap. ikara iznad i iza zgrada na zapadnom delu dvorita blistala je zlatnozeleno na jutarnjem suncu. Svuda unaokolo prigueno brujanje mealo se sa tihim, brzim pucketanjem - to su bili prvi zvuci ovog ekosa koje sam uo. 142

"Pozdrav", ree oficir svima oko stola. Premestio se sa noge na nogu, steui tap obema rukama; oito mu je bilo neprijatno. "Znam da je ovaj deo vaeg boravka bio pomalo dosadan, ali nadam se da nas razumete. Mogu da kaem da se razgovori izmeu ser Sposobnog i ser Briona dobro odvijaju." Tu zastade, a mi se zgledasmo, oito ne ba ohrabreni. "Nema nikakve opasnosti. Mi se moda ponaamo malo grubo, ali ne mislimo nita loe. Morali smo da na teke okolnosti reagujemo poveanom odlunou i disciplinom. Ne bi trebalo da verujete u sve prie... o onome za ta nas optuuju." Ovi nespretni izrazi kao da su ga iznervirali, pa se namrtio, zakaio tap za petlju na jakni i sklopio ruke pred sobom. "Sad kad ste zavrili obrok, raskloniemo stolove, i vi ete..." obratio se straaru, koji mu apnu neto na uho. "Okupiete se u ovom kraju dvorita." Ponovo izvue tap i pokaza ka severozapadnom uglu. "ta mu je to, do avola?" upita irla. "Bi?" "Izgleda kao tanak bumerang", ree postarija ena-mornar kraj nje. "Molim vas, da poenemo", zavri oficir. Potom kao da se setio jo neega. "Moje ime je Pit, Sulejman Ab Pit. Vai domaini e vam odgovoriti na pojedinana pitanja." irlina zabrinutost zbog neudobne noi pretvori se u tihi prezir. "Kakvo ponaanje", promrmlja. "Smatraju nas za idiote." Straari nas, uz lane osmehe, pourie da ustanemo i poemo ka dvokrilnim vratima na daljem kraju dvorita, koji je jo bio u senci. Pomislih da Brion svakako ima nekog razloga to pridolice tera da stalno prolaze kroz neka vrata, ali nisam mogao da smislim nijedan. Moj stari cinizam vratio se u punoj snazi. Nita nije imalo smisla. Pokuao sam da ostavim um prazan. Jedina pozitivna stvar u ovom oblaku negativnih oseanja bila je irlina blizina. inilo mi se da preko nje mogu da se veem za injenicu da sam ljudsko bie; ma koliko mi runih stvari palo na pamet, ona je uspevala da ih odagna. No, ni irla nije bila optimistiki raspoloena. Poosmo kroz iroka vrata za pogrbljenim oficirom, Pitom, okrueni straarima, po etvoro i petoro, i iziosmo na zelenu ravnicu sa druge strane. Za trenutak nisam mogao da poverujem sopstvenim oima, ali video sam da je to zaista to: dobro odravan travnjak, od moda pedeset hektara. Na sve strane je drvee - zemaljske vrste, hrastovi, javori, brestovi - bacalo senku kroz sve jau prizemnu izmaglicu. Po ivicama bate dizala se jarkozelena ikara, kao dvadesetmetarski zid, bacajui i svoju senku preko trave. Straari dozvolie da proetamo travnjakom. Salap se sae i dodirnu travu, i pogledi nam se susretoe. inilo mi se da me uvek gleda kad susretne neto neoekivano, kao da bih ja mogao da mu neto objasnim. "Nije trava", doviknu. irli zadrhtae ramena, a onda se sva strese, kao da je videla duha. "Nikada nisam videla travu", ree. "Nismo doneli sa sobom ovakvu travu", ree Rendal. Mornari i ostali lanovi posade stajali su kao ovce na ovom neoekivanom mestu, ne znajui ta da rade. "Brion vam pokazuje lepote sveta kakav moe da stvori", uzviknu Pit. Nije mu pristajala uloga ceremonijal-majstora. Oi su mu ostale stroge, a ramena oputena, bez obzira na to koliko mu osmeh bio irok i glas dobroudan. "Sklopili smo savez sa ekosom, i on radi sa nama, za nas." Salap odmahnu glavom, jo u neverici. Jedan po jedan, postieni, ali sve hrabriji, ljudi su se sputali na kolena i opipavali travu, ili prilazili najbliem drveu i dodirivali koru, granje i lie. Svaki listi stajao je kako treba, a travnjak je bio besprekoran, kao tepih. Kleknuh i dodirnuh vlati trave. Bile su hladne i krute, mnogo krue nego trava po kojoj sam etao u parkovima na iku. Na junom kraju bate poe neko komeanje. Podigoh pogled sa nekoliko vlati koje sam otrgao: polako su mi se uvijale meu prstima, kao siuni crvi. Keo i Ferijer raspravljali su se sa nekoliko straara. Pit im brzo prie, nalik na visoku, sivu vranu, drei tap oboren u ruci. Ponovo razgovor. Salap i Rendal prioe blie irli i meni. "Neko je uznemiren", ree Salap. Visoka ena zlatnosmee koe i dugake, crne kose, u raskonoj belosivoj haljini, ue u batu i odvede Pita u stranu. Pit ju je paljivo sluao. Keo i Ferijer kao da su bili zadovoljni. Posada je ukoeno stajala, rasuta po lanom travnjaku, gledajui enu i Pita kao da nam od tog razgovora zavise ivoti.

143

Konano, Pit prie skupini od etvoro straara i izdade im neko nareenje. "Desio se nesporazum", povika on. "Neka istupe sledee osobe." Uzeo je od Kea spisak i proitao: "Nusbaum, Grolije, Salap, Rendal, Olmi, atro." irla mi pusti ruku i odmae se od mene. Pogledah je, zbunjen, ali ona mahnu glavom ka Ferijeru, Keu i Pitu. "Idi", ree mi. Nisam hteo da je ostavim. Salap poe nekoliko koraka, pa stade, gledajui nazad. Rendal mu se pridrui, a irla me blago gurnu. "Moda je neto vano", ree. "Vrati se da mi kae." Keo i Ferijer pozdravie Nusbauma i Grolijea, a onda se okrenue ka nama. "Sposobni Lenk nije oekivao da e vas odvesti sa broda", ree Keo, polazei ka kapiji. "Veoma je uznemiren." Svi poosmo za njim. Visoka ena u belom i sivom ostade pozadi, i dalje razgovarajui sa Pitom. "Pozvao je svoje istraivae. Gde je atro?" "Sino je iziao", ree Rendal. "Ne znamo kuda su ga odveli." "Pa, nai emo ga. Videli smo prilino gadne stvari. To nam menja perspektivu, verujte mi." Proosmo kroz vrata i sredinje dvorite. "Trava", ree Ferijer, zaueno odmahujui glavom. 19. "Brion je priznao da je slao gusare", ree Keo. Ili smo izmeu trojice straara, a iza ene kestenjaste kose, ije prisustvo nam jo nije bilo objanjeno. Nismo znali ni kako se zove. "Svi drugi to poriu. Mislim da je on pomalo lud." "Nije on lud", otro ree ena. Drala se vrlo uspravno, koraala je ljupko i precizno, naprosto klizei tlom, a njena tamnocrvena haljina ukala joj je oko lanaka nalik na talasanje vode. Koa joj je bila toplo smea, a oi duboko crne, okruene beonjaom boje slonovae. Izgleda da uopte nismo ostavili utisak na nju. Keo se nakalja i podie obrve. Stigosmo do zida od okruglog kamenja veliine ljudske glave i glatkog kao biser, meusobno povezanog prozirnim, svetlucavim cementom. Zid je bio visok najmanje petnaest metara, a na vrhu je bio proaran oblijima nalik na razmazanu paprat, koja sam video kroz prozor sobe. U podnoju zida bila je probijena rupa, a preko nje bila su postavljena vrata od uglaane ksile. Izgledala su kao da su na pogrenom mestu. Salap u prolazu dodirnu okolno kamenje. Oi su nam se polako privikavale na tamu iza vrata. ena kestenjaste kose uze sa zida svetiljku i ukljui je. Kamenje je sa svih strana bacalo priguene odsjaje, okruujui nas hiljadama nejasnih, sanjivih oiju. Kamenje je inilo nepravilan luk visine desetak metara. Iza luka nalazili su se stubovi, pruajui se u nepravilnim razmacima u tamu razbijenu sa svega nekoliko svetiljki. Pod je delovao elastino pod nogama. Duboko sam sumnjao da je ova graevina delo Brionovog naroda. Izgledala je nezgrapno prilagoena ljudskoj upotrebi. Ako je arhitektura liila na neto, liila je na palate na Martinom ostrvu. Dodue, ove komore bile su prazne, ali ne i uruene. Hsia je, izgleda, gradila za venost. ena nas povede izmeu stubova, ka jednoj narandastoj svetiljki, okruenoj neobinim zrnastim oreolom, na oko dvadeset ili trideset metara od nas. Svetlo i oreol pretvorie se u veliku svetiljku usaenu u biserni zid kraj jo jednih probijenih vrata. Zid oko svetiljke nejasno je svetlucao, a kroz prozirni cement probijalo se sunevo svetlo. Prie straar da otvori vrata. Za trenutak zaslepljeni dnevnim svetlom, iziosmo u bogati splet zelenih lijana, glatkih grana, rairenih listova, spiralnih puzavica i vazdunih korenova, guste paprati, lelujavog, kao votanog voa: orgija zelenog bilja. Blistavo prepodnevno sunce bacalo je mrlje arene svetlosti po tepihu opalog i uvelog lia i granica. Rendal promrmlja neto to nisam dobro uo. Salap se mudro smekao, kao da ga vie nita ne moe iznenaditi. "Ovo je vivarijum", ree ena. "Moja sestra je tu provodila mnogo vremena, dok nije umrla." "udesan je", ree Salap. ena poe napred. Nekoliko desetina metara dalje naiosmo na istinu pokrivenu istom onom krutom, dobro odravanom 'travom' koju smo videli i ranije. Mrea glatkih, jasno zelenih grana, nalik na pletenu korpu, natkriljavala je i zaklanjala tri sive kvadratne zgrade na ivici istine. 144

"Ovde su smeteni neki od vaih", ree ena kestenjaste kose. Zastala je kraj vrata najblie zgrade, i dalje odbijajui da gleda u nas. Straari se uklonie i mi uosmo. Unutra se nalazila mala, kvadratna soba sa uzanim prozorima, osvetljena dvema elektrinim svetiljkama na ipkama, opremljena kauima i dvema stolicama. Kroz vrata sa druge strane ue Alrika Fasid, bleda i sa dubokim borama na elu, oko nosa i usta. apnu nekoliko rei Keu, a onda pogleda Salapa, Rendala i mene. Isturila je ramena napred i nakrenula glavu, gledajui u stranu, kao devojica koja mora da izvede neto neprijatno. "Jedan od vaih istraivaa pokuao je da vidi Briona. Izgleda da ga je Brion primio. Ne znamo o emu su govorili." Lice joj je bilo napeto i gledala nas je u oi, ali ubrzo joj se vratio unaj umorni izraz. "Da li vam je ser Keo rekao ta smo saznali?" "Samo da je Brion neto priznao", ree Rendal. "U neku ruku", ree Fasid. "Ja bih to nazvala hvalisanje. Kad vidim taj njegov osmeh, naprosto poelim da ga ubijem." Frknula je i zabacila glavu, a glas joj postade jai. "Izneo je neke neverovatne tvrdnje. Potrebno nam je svo mogue znanje da bismo mogli da procenimo istinu." "Uinili su neverovatne stvari sa ekosom", ree Salap. "To je oito." Fasid pogleda Salapa pravo u oi i tiho, drhtavo uzdahnu. Videlo se da je progutala ponos, bes i osujeenost, i zbog tog napora izgledala je kao marioneta u rukama nervoznog lutkara. "Izvinjavam vam se. Volela bih da mogu da se izvinim i kapetanu Kajzer-Bahu." Salapov osmeh nestade. Zurio je u nju potpuno bezizraznim pogledom za koji sam ve znao da oznaava iznerviranost. "Zato?" upita. "Brion nas je iznenadio", ree Fasid. "Da smo znali vie... o Lamarkiji, o Hsii, mogli smo da oekujemo neto od onoga to smo videli poslednjih sati..." Salap prekrsti ruke, kao da ne uiva u ovoj pobedi. "Kako moemo pomoi cenjenom Lenku?" tiho upita. 20. Lenk je stajao kraj prozora, gledajui vivarijum. Nametaj i ukrasi u prostranim, ali polupraznim odajama dodeljenim Lenku i njegovim pomonicima odraavali su opti utisak izanalosti koji je bio svuda prisutan. Brion nije raspolagao luksuzom. Na Lenku se sada videlo svih njegovih osamdeset etiri godine, ako ne i vie. Povijenih ramena i sagnute glave, sa bradom privuenom tik uz vrat, izgledao je bolno star. "Brion neprekidno pominje svoj trijumf", ree Fasid, pritiskajui prozor prstom dok nije pobeleo. "A kae i da je to njegova greka. Kae da je dao Hsii ponude. Nekako je uspeo da sarauje... Da se udrui sa ekosom." "Je li to sigurno?" upita Salap. Sedeli smo na stolicama preko puta prozora, okupani hladnim, zelenim svetlom iz vivarijuma punog jedrog rastinja. "Tako on kae", promrmlja Lenk. "A ta kae va istraiva?" upita Salap. "Ser Rastin ne eli da iznese miljenje", ree Lenk. "Brion i njegova ena nekako su ubedili ekos da im gaji hranu", nastavi Fasid. "Spasli su Nadervil od najgore gladi, ali po naim obavetajcima Brion se naao gotovo pred pobunom. Dosta njegovih je mislilo da je izvrio svetogre." "To nismo uli od Briona", suvo ree Keo. "Brionov boravak ovde uopte nije glatko tekao. No, nai podaci o Hsii uvek su bili samo delimini", ree Fasid. "Jo manje smo uspevali da saznamo otkako je Brion predao gotovo sva ovlaenja Bejsu." Salap odmahnu glavom, oito pokuavajui da preskoi ono to je po njemu bilo nebitno. "Moramo da se nosimo sa toliko svojih bolova", ree Lenk, drhtavim glasom. "Znate li gde je sada ser atro?" upita Rendal. "Ne", ree Keo. "Na glavni pregovara kae da je ponudio svoje usluge Brionu." "Imao je mnogo tekoa u poslednje vreme", brzo ree Salap, kao majka koja titi nevaljalo dete. Ta iznenadna blagost iznenadila je i Rendala i mene. Salap nas je gledao poluzatvorenim oima, a na usnama 145

mu se pojavio vilenjaki osmeh. "Sada nam ni ne bi bio od neke pomoi. On je samo tehniko osoblje. Nema u njemu bistrine." Salap preplete prste u krilu. Otvorie se vrata i ue jedan visok, rasklaen mukarac otprilike mojih godina, sa svetlo smeomkosom i irokim licem nalik na ovcu, a za njim niska jedna mlada ena inteligentnog pogleda. Fasid nam predstavi mukarca: Lenkov glavni istraiva, Georg Raj Rastin. Salap i on su se, izgleda, poznavali, i Rastinu kao da nije bilo prijatno to je Salap tu. "Nismo saznali nita novo", ree Rastin Lenku, Keu i Fasidovoj. "Ili bar nita iznenaujue." Salap se okrete ka Lenkovom istraivau. Rastin je putovao na 'Kravi' i do sada se nismo sreli. "Ser Rastine, pretpostavljam da emo raditi zajedno..." "Ovo ne prevazilazi moje sposobnosti", brzo ree Rastin, pogledavi Fasid i Lenka. Potom, svestan da je suvie oito pokazao podozrenje, pokua da se popravi. "Naravno, rado u uti vae miljenje." "Da li mislite da je ovaj ekos razumeo na genetski jezik?" "Nikako", ree Rastin. "Sve to su nam dosad pokazali moglo bi biti obina imitacija. To smo viali i ranije. Imitacija spoljanjeg fizikog oblika sciona, ali ne i njihove unutranje strukture." Salap nakrenu glavu. "Ovi oblici koji lie na zemaljske biljke... Da li je to samo imitacija?" "Uspeo sam da izvrim samo preliminarna ispitivanja, a ona ena, ung, stalno se motala oko nas... ali da, rekao bih da su to samo imitacije, sa vrlo malo dubljih slinosti." "Jesu li Brionovi istraivai saznali da li ti novi oblici... ti saraivai, da ih tako nazovemo... Da li koriste nae genetske metode? Zemaljsku genetsku sintaksu?" Rastin ponovo odmahnu glavom. "Nikako. To su megacite, sa sunerastim tkivima punim tenosti, a ne sa pravom elijskom strukturom. Potvrdili smo to na uzorcima koje smo propustili kroz nae prirune laboratorije." Crvenokosa mlada ena podie crnu kutiju u kojoj se verovatno nalazila takva laboratorija. Kao da je elela i da kae neto, ali protokol ju je spreavao. "Jeste li pomislili ta Brion smera sa tim novim oblicima?" Rastin odmahnu glavom. "Osim onoga to su nam rekli... ne." "Pa", ree Salap, "vi nikada niste bili tip koji ide dalje od raspoloivih dokaza i izvlai dalekosene zakljuke." Rastin nije znao treba li to da shvati kao kompliment. "Jesu li ovi novi, zeleni scioni slini hranljivim oblicima za koje Brion tvrdi da su ih spasli?" "Ne znam", ree Rastin. "Jeste li u imitacijama nali hlorofil?" "Istraili smo itav spektar pigmenata. Osim uobiajenih oblika lamarkijskih pigmenata, sadre i alfa i beta hlorofil. Ti pigmenti ne javljaju se nigde drugde na Lamarkiji", ree Rastin. "I ta vam to govori?" Rastin je nervozno mirkao. "To je novo", ree. "Mogue je da je Brion nekako uspeo da..." Podigao je ruku i nejasno mahnuo. "Preda ekosu klju. Ali ne vidim kako." Salap se okrete crvenokosoj eni. "Vi ste Desika Mekol, ako se dobro seam?" "Imate fantastino pamenje", ree ena, oito zadovoljna to se nala pred njim. "ta vi mislite, ser Mekol?" upita Salap. Mekol brzo pogleda Fasid i Rastina, potom Lenka, koji nam je okrenuo lea. "Veoma sam zabributa, ser Salape. Ako ekos shvati blagodeti ovih mnogo delotvornijih fotosintetikih pigmenata..." "I ja sam zabrinut", prekide je Salap. "Ser Rastine, dobro ste obavili posao." "Brionovi ljudi uopte ne sarauju", ree Rastin. A onda vie nije mogao da se savlada. "Ona Hia ung pravi posebno mnogo problema. Tvrdi da je vivarijum zadubina njene sestre. Ne dozvoljava da izvedemo podrobna prouavanja fantastinih sciona iz njega." Salap promrmlja neto i klimnu glavom. Porom se obrati Lenku. "Voleo bih da reorganizujem ovu istraivaku ekipu... Da to delotvornije iskoristim sve nae nadarenosti." "Zato?" upita Rastin, a Adamova jabuica mu je poigravala, kao da je uplaen ovim iznenadnim zahtevom. Lenk tuno pogleda Salapa; jedan kapak mu se trzao. "Ako je neophodno", ree. "Jeste", ree Salap. Rastin poe da muca neto o ostavci. Salap mu mirno poloi ruku na rame. "Nemamo vremena za drutvene igre", ree. 146

"Zasluio sam ovaj poloaj i uvek sam uivao poverenje Sposobnog Lenka!" povika Rastin, a niz pljosnate, crvene obraze tekle su mu suze. "Svi moemo da budemo od koristi", zakljui Salap posle jednog trenutka bolne tiine. Rastin obrisa usta nadlanicom, uurbano mirkajui. "Bio bih poastvovan kad bi mi ser Salap rekao ta se ovde deava", ree Lenk. "Oito je da nam Brion otkriva deo istine", ree Salap. "Svakako postoji nekakav oblik saradnje." "Mogu li da uine i neto vie?" upita Fasid. "ta se plaite da e uiniti?" "Pomenuli ste da je Martino ostrvo stvaralo ovekolike scione." Salap odmahnu glavom. "To ovde ne bi nita znailo. Ono to Brion ini moda je mnogo opasnije. Brion je moda u pravu - ovo bi stvarno moglo da bude i trijumf i greka." "Njega nije lako razumeti", ree Fasid. "Ja ga sasvim dobro razumem", ree Lenk. "ta je jo Brion rekao?" upitah pre nego to sam razmislio ta u tano kazati. Fasid me pogleda kao da sam nekakva buna buba. "Ser Olmi je prisustvovao smrti itavog sela, pre svega nekoliko meseci", ree Rendal, lako me opravdavi to sam progovorio tamo gde nije trebalo. Svi sem Lenka i Fasid saoseajno zaklimae glavom. U ovoj sobi bilo je mnogo dubokih strujanja, i nisam mogao da ih sve pratim. Lenk se opet okrete ka prozoru. "To je dobro pitanje", ree Keo. "Brion je svu vojnu i veinu graanske vlasti predao generalu Bejsu. Bejs je donosio sve vanije politike odluke u poslednje dve godine. Pre godinu dana poeo je da alje brodove da prikupljaju zalihe - to jest, da pljakaju sela. Ove godine i sam je poao sa pljakaima, planirajui da primora Sposobnog Lenka da preda vlast. Pljakao je po itavoj Elizabeti i otimao je decu. Gradio je bare kraj obale i njima slao u Nadervil opljakanu opremu i hranu i otetu decu. Deca su iva, kae Brion, i dobro su negovana." "Roditelji su im mrtvi", ogoreno ree Fasid. "Prezirem tog oveka." "Zato je Bejs otimao decu?" upitah. Lenk pogleda pravo u mene, kao da proverava ono to je ranije video. Rendal i Salap su napeto piljili u mene, to je moglo znaiti divljenje, ali i upozorenje. "U gladi su izgubili vie od pola svoje dece", ree Keo. "Tako je strano bilo." "Nije doao kod mene", ree Lenk. "Da smo znali, podelili bismo s njima ono malo to smo imali." "Nije hteo vau pomo jer bi onda izgledao slab", ree Fasid. "Bejs nije imao direktna nareenja, ali je znao ta Brion eli. Budunost, ljude kojima e vladati." "Decu su drali u zgradi gde smo mi proveli no", ree Rendal. "Da. Neka od te dece su ovde", ree Lenk. Zakiljio je i grlo mu se vidljivo steglo. "To veoma komplikuje stvari. Imaju taoce." Deca ne bi mogla biti taoci osim ako Lenk bude primoran da neto preduzme, da pristane na neto ili ako je planirao da sam primeni silu, i ako je mislio da e Brion da ga odbije. "Mislim da ovo ne vodi nikuda", ree Rastin. "Doli smo da razgovaramo o ekosu i onome to je Brion postigao." "Tako je", ree Salap. Lenkovo lice postade mlitavo, gotovo mrtvako. Opet ugledah lice onog vojnika na pramcu bare. U zagrljaju nadmone istorije. Nije bila reena sva istina; moda je bilo reeno i vrlo malo. Nadao sam se da u se diviti Lenku bar u neemu, zbog njegovog predvodnitva i prisustva kao snage divarikatskog drutva. Umesto toga, bilo mi je neprijatno kraj njega. Oseao sam njegovu mo, morao sam da potujem njegovo prisustvo, ali inilo mi se da je pred nama samo polovina oveka. Druga polovina je skrivena i nikada se nee pokazati. "Nemamo zakazane naredne sastanke", ree Fasid. "Brion je otkazao sutranji sastanak sa Sposobnim Lenkom. Predloio je da o izvesnim pitanjima razgovaramo sa generalom Bejsom..." "Neu ni da vidim tog oveka", ree Lenk. "Ne, sloili smo se da moramo razgovarati ba sa Brionom", dodade Keo uz alostiv uzdah. "On je zagonetan i teak ovek, a ta ena ung je jo jedna zagonetka." "Ona vas je dopratila ovamo", objasni nam Fasid. "Ona je sestra Kaitle iung, Brionove ene. Mislim da mu je takoe ljubavnica. Ali to je teko proceniti - on moe da ima tako mnogo ena." 147

Na Lenkovom licu odigra se nagla i vrlo kratka promena. Umesto dosadanjeg praznog umora, ugledah drhtaj dubokog gneva. Umor se vratio za tren oka. 21. Probudio sam se u mraku i nisam mogao odmah da se setim gde sam, odnosno gde sam bio. Seao sam se da sam bio u nekom dugakom, jarko osvetljenom hodniku, moda na putu u drugu sobu. To je bio san. Konano sam poeo da sanjam. Nisam se obradovao kad sam se setio gde sam: jo u Brionovom komaru. Jasno sam oseao da e se uskoro otvoriti nova kapija i da u biti odveden da podnesem izvetaj premijeru. To e biti mrana pria, ali ne toliko mrana kao strah koji sam oseao u snu, pri pomisli na ulazak u onu drugu sobu. Prevrnuo sam se na leaju i snano se utinuo za uho, trudei se da razbistrim misli. Tamu razbi elektirno svetlo. Sedoh u krevetu. Soba je izgledala jo praznije i bezlinije nego prethodne noi. Salap, Rendal i ja dobili smo smetaj blizu glavne zgrade, dalje od kamene palate i vivarijuma. Nije bilo prozora; malo se razlikovalo od zatvorske elije, sem po nametaju, koji je bio bar udoban, iako izanao. Elektrina svetiljka na tavanici tiho je zujala. Kroz vrata se zau enski glas. "Ser Olmi, oekuju vas." Bila je to Hia ung. "Ko to?" "Ser Brion i general Bejs." Brzo ustadoh iz kreveta. "Oblaim se", rekoh. "Koliko je sati?" "Rano je jutro." Kad sam iziao, ung me je posmatrala sa bar malo zanimanja. "Koulja vam je ispasana pozadi", ree. Od nje je to zvualo kao izjava dubokih oseanja. Delovala je gotovo armantno. Upasah se i pooh za njom iz zgrade, prljavom stazom izmeu visokih zidova od cigle. Iza njih je poinjala visoka, gusta ikara, a potom uosmo u tunel kroz prepletano rastinje. Zidovi tunela tiho su ukali dok smo prolazili, tamne prepletene granice pomerale su se za manje od centimetra dok je ogromna masa ikare nad naim glavama vrila sitna podeavanja. "Da li se ovi tuneli ikada ispune ili zarastu?" upitah je. "Ne", ree ona. Sreli smo Salapa i Rendala na raskrsnici etiri tunela. Njih su pratila dva straara mukarca. Svaki je imao pitolj u futroli. Elektrine svetiljke visile su sa tavanice razgranatih tunela, okaene na suve, grube grane debljine ljudske noge. ung skrete u levi tunel - inilo mi se da vodi ka jugu, ali nisam bio siguran - i mi poosmo za njom, a straari za nama. Pedeset metara dalje stigosmo do krivine, a iza nje se videlo dnevno svetlo. Tunel se zavravao, i mi izbismo na dno plitkog kratera, moda kilometar u preniku. Stajali smo na mestu gde se zid kratera uruio, a pukotinu je ispunila ikara. Vazduh je ovde bio vreo i nepomian. ikara iznad i iza nas ukala je kao talasi na dalekoj obali. U sreditu kratera nalazila se masa sjajnocrnih polulopti, proaranih iljcima i lukovima, nalik na hrpu ogromnih mrtvih paukova. Stenovitim dnom kratera do njih je vodila staza. ung poe stazom, i mi ponovo krenusmo za njom. Pitao sam se da li uiva u ulozi nemog vodia. Krater je izgledao jalov. Podsetio me je na Martino ostrvo, ali ponegde su se iz pukotina u tlu i dalje dizali para i pramenje sumpornog gasa. "Dolazite li esto ovamo?" upita Rendal. "Suvie esto", odgovori Hia ung. Staza je zaobilazila jedan blistavi luk, razapet izmeu dveju crnih polukugli savrenih kao da su od duvanog stakla, i zaustavismo se pred malom, niskom, belom kuom koja je sve do sada ostala skrivena. "Ovo smo mi sagradili", ree ung. Otvorila je dvokrilna vrata od ksile iz ipraga, paljivo nametena, i mi uosmo u sveu, mranu odaju koja je snano mirisala na pokoenu travu. Iz dugakih pukotinma u tavanici dopiralo je dovoljno sunca da osvetli jasne are na podu od lavinog ljunka.

148

Kad sam podigao pogled sa sjajnih pruga, ugledah dvojicu ljudi u senci, kraj stola u sreditu belo okreene sobe. Preosmo preko prostorije, dok nam je ljunak kripao pod nogama, oamueni blistavim prugama sunca. U sobi su se jo nalazile police sa velikim bocama punim tenosti, uglavnom zelene ili smee. Gladak betonski pod bio je iskoen ka odvodu u sreditu. Pod je bio pokriven zelenim i smeim mrljama, iako se videlo da je svee oriban. Vlane mrlje i potoi vode su to potvrivali. Vazduh se snano oseao na bilje. Upalie se tri elektrine svetiljke na tavanici, i prvi put videh jasno dvojicu ljudi u sreditu odaje. Desno od stola stajao je onizak, ilav mukarac, mravog lica sa prastim nosom i visokim jagodicama koje su mu davale preterano detinjasti izraz, gotovo majmunski. Na prvi pogled izgledalo je da je moje visine, ali pokazalo se da je nekoliko centimetara nii. Ravna, smea kosa visila mu je oko uiju. Izgledao je spreman da se nasmei na svaki nagovetaj: kao da mu je bilo drago da nas vidi, kao da smo stari prijatelji koji stiu posle dugog odsustva. Nosio je jednostavan, srebrnosivi kaput i pantalone, a kaput je spreda bio poluraskopan, otkrivajui belu koulju bez okovratnika, a na rukama je nosio otrcane smee rukavice. U jednoj ruci drao je komad kanapa, koji je obmotavao i skidao sa prsta druge ruke. "Ser Brione, generale Bejs, ovo su ser Salap, ser Rendal i ser Olmi." Brion pogleda pravo u mene, trljajui jednom rukom rame kao da ga boli, a onda poe da tapka prstima po miici. Prie mi i odmeri me kao da odluuje hoe li me kupiti. Potom se nasmei. "Generale?" Bejs je nosio sivo civilno odelo. Bio je neto vii od Briona, nabijen i irokih ramena, kao malil bik, snaan, sa debelim, miiavim rukama. Oi su mu bile gotovo vesele, duboko usaene u beloputo lice sa rumenim obrazima. Bejs slee ramenima. "Retko mogu da procenim ljude na prvi pogled. Tako dobro umemo da se krijemo." Rendal je kruto stajao, ruku stegnutih na leima, gledajui mehaniki ostale, jednog po jednog. Po njegovom dranju i po beskrvnim, vrsto prepletenim prstima video sam ta misli o Bejsu i Brionu. Brion podie oi i pogleda pravo u mene, iskreno se smeei, a oi su mu blistale od zanimanja. "U redu. Pokaite mi neto. Ubijte me sada, bolje nego da ekamo. Siguran sam da su vas Lenkovi ljudi nakljukali mrnjom." ini mi se da je napola oekivao da u pruiti prst i pretvoriti ga u pepeo. Kao da mu se to dopadalo, i kao da je bio pomalo razoaran kad nisam nita uinio. Oi su mu potamnele, a osmeh je izbledeo. "Ne elite da me ubijete?" "Ne." "A da elite, da li biste mogli da me ubijete?" "Nemam nikakvo oruje", rekoh. Ponovo me je odmerio, kao da prvi put nije bilo dovoljno. "Spolja ili iznutra?" "Nemam oruje", ponovih. On se iznenada usmeri na Salapa. "Vi ste Mansur Salap. Znam vae ime, naravno. Va pomonik, atro, bio mi je od koristi. Zapravo, ve neko vreme sam svestan prisustva ser Olmija na Lamarkiji." Ponovo okrete pogled ka meni i poe sve ire da se smei, kao da mi ita misli. "Obino ujem za folirante i nesrenike. U vaem sluaju, moji obavetajci naili su na pravu stvar." Smeio se sve ire. "Koliko ste dugo ovde?" upita. "Sto etrdeset tri dana." "Zna li Lenk ko ste?" "Ne znam." Brion uzmae, ali i dalje je zurio u mene. "Oekivao sam da e Heksamon poslati itavu vojsku da nas kazni i odvede nazad na iak." "Ja to nikad nisam oekivao", blago ree Bejs. "Pa, ja sam se nadao tome", ree Brion. Dade nam znak da sednemo u stolice od ksile. Posedasmo u krug oko stola na sredini kvadratne sobe. "Ser atro je mislio da e stei neku korist ili da e se osvetiti ako vas prijavi. Ne voli vas. ini mi se da on nikoga ne voli. Veoma je razoaran." "Nije mi bio meu najboljim studentima", ree Salap. "Zanimljivo, prvi put kad imam priliku da se sretnem sa Lenkom, on dovodi ljude koji su zanimljiviji od njega... A meu njima, kljune naunike spasene iz brodoloma. Sa broda kapetana Kajzer-Baha. Rado bih se sreo sa njim. ao mi je to je stradao. ast mi je da vas upoznam, ser Rendale, i vas, ser Salape. Imam primerke svih vaih knjiga i lanaka." 149

Salap klimnu glavom, ali outa. Moje priznanje unelo je zbrku u sastanak. Izgleda da je samo Brion sauvao oseanje pravca. Okrenuo se ka meni, sa rukama na kolenima. "Jeste li doli da nam sudite?" upita me. "Doao sam da vidim jesu li ljudi naudili Lamarkiji." "Potrajalo je dok su uspeli da nas nau", ree Brion. "Dovoljno vremena da se rodi novo pokolenje i da mnogi od nas umru. Hoe li nas Heksamon napasti da povrati planetu?" "Nisam u vezi sa njima." "Imate li kljunjau?" "Ne." "Nemate nikakvog naina da razgovarate sa ikom?" "Ne", rekoh. "Je li Lenk poneo svoju kljunjau na brod?" upita Brion Bejsa. "Da", odgovori general, podigavi bradu i eui se po vratu. Njegovi prsti ostavljali su beliaste tragove na rumenoj, najeenoj koi. Oi su mu izgledale premale za tako iroko lice; jedno oko mu je bilo smee, a drugo svetloplavo. "Ona vie ne radi", obznani Brion. "I dalje je nosi sa sobom, ali slomio ju je u naletu besa, pre vie godina. To bi trebalo da bude tajna." Brion frknu i prenese pogled na mene, brzo kao ptica. "Znai, ako niko ne doe po vas, ne moete se vratiti u Put. Sad ste jedan od nas." Bejs odmahnu glavom. "On nikada ne moe biti jedan od nas. atro kae da ste prisustvovali unitenju jednog sela na reci Tera Nova." "Tako je", rekoh. "Sela Meseina." "Jeste li doli da nam sudite zbog toga i da javite Heksamonu da smo zloinci?" Nisam odgovorio. Bejs polako odmahnu glavom. "Neto je polo naopako, zar ne?" upita. "Oni misle da nije potrebno slati vojsku." "Moda ne mogu da dovoljno dugo dre otvorenu kapiju", ree Brion. "Imao sam petnaest godina kad su me roditelji doveli ovamo", ree Bejs. "Gladovao sam i bolovao. Gledao sam kako mi majka i sestra umiru na poroaju. Lenk nam je to uinio. Ako Heksamon doe, spreman sam da mi sude. Uradili smo ono to smo morali da bismo preiveli." Okrete se od mene. "On je agent", zakljui, gledajui u pod. "Ima taj izgled. Ostali nemaju. Verovatno bi trebalo da ih sve pobijemo." Briona kao da je ovaj predlog uznemirio. "Ne verujem da nam mogu nauditi." Vesti - ili glasine - o Lenkovoj kljunjai polako su mi se slegale. Ako je polomljena, i ako do sada niko drugi nije stigao na Lamarkiju, bilo je vrlo malo izgleda da u okonati svoju misiju. Ili, bolje reeno, misija je postala moj ivot. To me je uznemirilo vie nego to sam eleo. Morao sam da ostanem smiren pred ovim detinjastim, majmunolikim ovekom i pred veselim, krupnim Bejsom, sa njegovim rumenim obrazima i smrtonosnim reima. "Ipak, vi ste zanimljivi", ree Brion. "Ve godinama potujem ser Salapa. Neki njegovi radovi pruili su mi saznanja potrebna za moja najvea otkria. General Bejs je takoe zasluan. On mi je dao vremena da se usredsredim." "Nadam se da emo, kasnije, imati vremena za dug razgovor", ree Bejs. "ao mi je to ne mogu due da ostanem. Rado bih uo ta se deavalo na iku i u Putu." "Treba se baviti diplomatijom, treba razgovarati sa Lenkom", ree Brion. "Ako se to moe nazvati razgovor. Sposobni ovek ne slua ba mnogo. Toliko toga treba isplanirati, toliko pripremiti. Svi moramo da budemo na oprezu. Ser Salape, zato ste doli na Lamarkiju?" "Verovao sam u Lenka", ree Salap. "Verujete li u ovo to ovde vidite - u vivarijum, u sav na rad?" "Da." "U saradnju, u komunikaciju?" Salap klimnu glavom. "Ser Rendale?" "Izgleda mi stvarno", ree Rendal. 150

Brion se nasmeja. "Sve ovo - krater, kamene komore - bilo je dom majke semena. Pre vie hiljada godina majka semena preselila se na drugo mesto, gore uz kanal. Poi emo tamo. Hou da vam pokaem ta smo jo uinili. Moja ena i ja. Mesecima nisam iao uz kanal. Ali uz ovako uenu gospodu, i ser Olmija, kao vrlo posebnog gosta, mislim da pregovori mogu da saekaju." Odluno je klimnuo glavom. "Ono to smo uspeli da uinimo vanije je od svega to vidite ovde." Brion se nagnu ka meni, kao da se obraa detetu. "Ne mogu da pogodim ta mislite. Imate karakter i disciplinu, ser Olmi. To vas ini drugaijim od veine nas ostalih. Ovamo nas je dovela budala, obeanjima koja su prekrena im smo stigli. Otada polako tonemo. Hodite sutra sa mnom uz kanal, pa u vam pokazati koliko jo treba da idemo dok ne stignemo do dna. General Bejs me je posmatrao sitnim, duboko usaenim oima i naborao rumene obaze u prijateljskom osmehu. Klimnuo je glavom kao da se oprata od kolege vojnika. Straari su nas ovoga puta ostavili u zajednikoj sobi u nekom drugom tunelu, verovatno blie jezeru. Te noi nisam mnogo spavao. Leao sam na uzanom, tvrdom krevetu i pitao se ta bi drugi agenti uinili da su poslati na Lamarkiju. Da li bi se tako beskorisno otkrili? Salap se mekoljio na krevetu iznad mog. Konano se spustio niz merdevine. "ini mi se da je jutro", ree. "Oseam se kao ubrivo zatvoreno u upi." Kad je siao, uredio je svoje crno odelo i provukao prste kroz kosu, a onda je otiao do umivaonika i ispljuskao lice vodom. Rendal prebaci noge preko ivice svog donjeg kreveta i protee se. "ta mislite da smeraju?" upita. "Ne znam", ree Salap. "Ne dam da me iznenade." Rendal uperi pogled u mene. "Moe li ti da izvede nekakvo iznenaenje?" upita. "Ne verujem", rekoh. "Koliko se uopte razlikuje od Mansura i mene?" upita on. "Nikada nisam tvrdio da se razlikujem." "Samo su to mogli da poalju - izviaa, da proveri teritoriju? I nikoga posle tebe?" "Pretpostavljam da je tako bilo." Salap je stajao oslonjen rukom o zid. Rendal pogleda zid, vlanih oiju. "Sve ove godine ekali smo kao deca nekoga ko e nas spasti od nae sopstvene gluposti. A Heksamon je poslao jednog jedinog oveka." "Smrtnika, kao to smo i mi", promrmlja Salap. "Vi ste obojica adventisti?" upitah. Salap klimnu glavom. "Ja sam bio simpatizer", ree Rendal, "ali znao sam kojoj strani treba da se priklonim." Salap se nasmei kao avo koji suvie dobro razume ljudsku prirodu. "Mislite da je ser atro sluao, onda na splavu?" "Oito", rekoh. "Moda bi bilo bolje da si prvoj osobi koju si sreo rekao ko si", ree Rendal. "Prva osoba koju sam sreo bila je Larisa Strik-Kaemu", rekoh. "U tom trenutku mi se nije inilo kao dobra zamisao." 22. amac je ekao kraj pomonog doka na kanalu, sa dvolanom posadom u besprekornim belim uniformama. amac je imao deset metara, bio je nainjen od belo obojene ksile sa jednim metalnim jarbolom na sredini, a na njemu se vijorila siva zastava sa belim krugom u sredini. Na zadnjem kraju, u golom metalnom odeljku, nalazila su se dva elektrina motora. Beli baldahin ispred jarbola zaklanjao je tapacirane klupe postavljene u kvadrat, sputene ispod nivoa palube. Ispred baldahina bile su mala kabina i kuhinja za Briona i njegove goste. Salap i ja siosmo dokom i ukrcasmo se, praeni straarima. Rendal nije bio pozvan. Ono to je Briona inilo drugaijim - po emu je vie liio na Lenka nego na bilo kog vou sa ika - bila je njegova jasno istaknuta uloga predvodnika u kultu linosti. Voe na iku uglavnom su vladale kao birokratski upravnici - to se videlo i po nepretencioznim titulama. Brion je bio plemenski vladar, kome je njegov narod dao neogranienu vlast, ali sa ogranienim sredstvima i ogranienim brojem podanika. Ako 151

uspem da ga razumem, da znam ta da kaem i ta da oekujem, to bi moglo da nam spasi ivote. Nadao sam se da i Salap slino razmilja, i bilo mi je drago to Rendal ne ide sa nama. Rendalu je bilo dosta Nadervila, Lenka i Fasidove, kao i zbrke u linijama sveta Lamarkije. Moda ne bi mario o tome ta bi moglo da pokrene Brionov gnev. Brion je stigao nekoliko minuta posle nas, sa etiri naoruana vojnika i sa sitnim, smeim ovekom iljate, kratko podiane, crne kose. "Ovo je ser Frik", ree Brion. "Sa mnom je ve mnogo godina, jo otkako sam stigao u Godvin." Predstavili smo se jedni drugima kao da idemo na turistiko krstarenje, a onda se smestismo na tapacirane klupe, dok se nai straari i trojica vojnika vratie na dok. Brion je nosio rukavice, pantalone kaki-boje i tamnosmeu koulju. U jednoj ruci nosio je komad kanapa, vrsto obmotan oko kaiprsta. Frik je nosio tanak, komotan crni kaput, bledoruiastu koulju i vreaste tamnosmee pantalone. "Danas e tamo uz kanal biti toplo", ree Frik, smetajui se na klupu. "Ona ve nedeljama odrava toplotu." Brion klimnu glavom i zagleda se preko kanala u suprotnu obalu, podigavi jednu obrvu. Namotavao je i odmotavao onaj kanap. "Koliko dugo traje put?" upita Salap. "Dva dana donde i dva nazad", ree Frik. Pilot ukljui elektrine motore i amac se otisnu u glavni tok, koji se udaljavao zapadno od unutranjosti Hsie. "Ta ena je uasna", ree Brion nekoliko minuta kasnije, podigavi bradu sa ruke i uspravljivi se u seditu. "Koja ena?" upita Salap. "Fasid. Raspravljali smo se jutros, vrlo nepravedno. Jue sam podrobno objasnio svoj poloaj, valjda, rekao sam da malo ta mogu da uinim ak i ako bismo mesecima pregovarali. Oni su ponovo zahtevali da zadrim ovde generala Bejsa i vojnike, a ja sam im rekao da to nisam u stanju." "Bejs je otimao decu i ubijao seljane", rekoh. "Ne branim sve njegove akcije, ali on mi je suvie koristan da bih ga tek tako povukao. On je trn u Lenkovom oku." Brion me nije gledao u oi, ali lice mu se svaki as trzalo i mrtilo dok je gledao preko reke. "Ne verujem da bih mogao da branim i svoje akcije, ako odluite da me izvedete pred sud Heksamona", nastavi on. Salap je sedeo kao strpljiva maka, oputenog lica, ali paljivih oiju. Obojica smo znala da bi ovaj ovek mogao svakog trenutka narediti posadi da nas ubije i baci u vodu, i da zbog tog ne bi trpeo gotovo nikakve posledice. Pojavie se oblaci iznad kanala i okolne ikare-silve. Kako je amac napredovao uz kanal, tamne litice arborida smanjie se do visine ispod deset metara, a velike povrine bile su spaljene i raiene za farme. Otvorene njive od bele ljake ispod ikare oito su mogle da daju vrlo male prinose u smislu ratarstva, i zemlja je izgledala naputena, ostavljajui du kanala alosne, gole oiljke. Stjuard u beloj bluzi izie iz prednje kabine i poslui nas aama vode i krikama slatkog zelenog voa nalik na dinju. Dok smo jeli, Frik se uporno raspitivao za pojedinosti o iku. "Kako je sada tamo? Pokuao sam da shvatim vremenske raspone u geometrijskim naslagama... Koliko je tamo prolo godina od naeg odlaska?" Smatrao sam da nema razloga da laem. "Pet godina, po vremenu Puta." Frik se duboko razoarao. "Tako malo? Proveo sam ovde itav ivot, a imam manje od pet godina..." "Niko nije znao ta nas ovde eka, pogotovo ne Lenk", ree Brion. "Verujem da Sposobni Lenk shvata svoje greke", tiho ree Salap. "Prekasno je baviti se optubama i osvetama." "Ako mi odluujemo ko e voditi, i ko e nadvladati kada se moraju doneti vane odluke", ree Brion, "onda moramo da sudimo. Greke su vane." "Lenk ali to vam nije poslao veu pomo", ree Salap. Brion zakilji, a usne mu se prezrivo izvie. "To je bila politika, a ne previd. Prvo Godvin, pa onda Nadervil, predstavljali su napad na njegovu vlast, na njegovu istoriju." "Mene brine ono to ete nam pokazati", ree Salap. "Ne brine me da li ete se vi i Lenk sloiti, niti ko e nadvladati koga." 152

"Cenim vau otvorenost", ree Brion. "To sam i oekivao od vas, ser Salape. Tako malo ljudi mi se otvoreno obraa. Prema meni se ponaaju kao prema svojeglavom detetu. Nisam ba toliko nepredvidljiv." Kao da se opustio. "Ne brinu me moje greke prema Lenku, ni greke mojih prethodnika. Mada su oni odabrali izolaciju pre nego to sam ja uote doao... Ali moda ste u pravu. Nema kraja takvim prebacivanjima. Lenk nije svetac. Uopte." Savladah elju da upitam za nareenja izdata generalu Bejsu, kao i to da li e on ikada biti procenjivan i prozivan. Ma koliko Brion dobro primio Salapove rei, na moje e moda reagovati sasvim drugaije. Stjuard donese na posluavniku hleb i sitno, plaviasto voe nalik na groe. "Potpuno smo pogreno razumeli ovu planetu", ree Brion. "Ja sam kriv koliko i svi drugi. Gledali smo je zaslepljenim oima, oekujui jednostavne odnose izmeu jednostavnih organizama, ma koliko veliki bili. Stalno smo razmiljali o sredinjoj vlasti, o samosvesnoj inteligenciji ili linosti. Na Lamarkiji ne postoje samosvest ni linost. Postojao je vitalni pravac, red stvari, i naravno, promena. Ponekad divlja promena. Ali nita to bismo mogli nazvati linost." "U emu ste vi greili?" upita Salap posle trenutka tiine. Upitah se da li je Salap toliko dobar izbor. ak i Rendal bi bio diskretniji. Nadao sam se da je svestan ta radi i koliko nas to moe kotati. "Bio sam u alosti", ree Brion. "Nisam bio pri sebi. Oseao sam da nemam prijatelje na ovom svetu, osim zemlje, ekosa. Oseao sam se blizak njemu. I dalje se tako oseam. To mi je najvea greka." "Zato u alosti?" upitah. "Kaitla je umrla", ree Brion. "Moja ena. Hiina sestra. Rodili smo se u istoj trijadnoj porodici u Elizabetinoj Zemlji, zajedno smo odrasli, iveli smo zajedno bukvalno itavog ivota. Mi smo prvi putovali do kraja kanala. Zavisio sam od nje." Frik, iza Brionovih lea, podie prst na usne i polako odmahnu glavom, upozoravajui nas da se manemo te teme. Odjednom vie nisam mario za tajne Lamarkije, kao da su ih Brionovo zanimanje i strast pokvarili. Sat za satom, kilometar za kilometrom, kanal se provlaio kroz unutranjost Hsie, ka istoku, uz niz jedva primetnih skretanja, blagih krivina na mirnom putovanju. Voda ovuda tee, kako ree Brion, najmanje deset miliona godina; kanal je imao stotine ogranaka koji se napajaju njegovom vodom, odvodei je duboko u unutranjost kao krv u tkiva. Nekada je sve to pripadalo prirodnom renom slivu, ali ekos ih je prilagodio svojim potrebama. "Voda je sve donedavno nosila rezervne scione, u lebdeim paketima nalik na splavove", ree Brion. "Kanal ih je bio prepun." Voda je sada bila bistra i prazna. "ta se desilo?" upita Salap. "Prestali su da silaze pre oko mesec dana. Neto se deava, moda pretapanje. Nekoliko meseci nisam iao uzvodno, u Dolinu zore... ostavio sam tamo Kaitlu... i... valjda nisam imao hrabrosti da se vratim. Osim toga, pripreme za Lenkovu posetu bile su obimne. Sad kad je doao, pitam se zato sam se toliko trudio." Frik pokua da promeni temu, da se vrati na priu o iku, bilo ta, samo da Brion ne pria to, ali ovaj se stalno vraao na isto. "Postao sam usamljen bez svoje ene." Lice mu postade prazno dok je piljio u mene. "Kad si sa njom, to je druga vrsta usamljenosti." "Sa vaom enom?" zbunjeno upita Salap. "Ne", zamiljeno ree Brion. "Kaitla je umrla." "Veoma me zanima trenutni stav Neksusa prema Lamarkiji", ree Frik, vrpoljei se na klupi. Brion se okrete ka njemu, sa krupnim, zelenim oima toliko punim bola kao da ga je Frik neim uvredio. Frik poe ozbiljno da se trese. Za trenutak pomislih da e iskoiti iz amca. Brion skrete pogled sa Frika i zagleda se u mene. "Postajem veoma mraan kad mislim na to", ree. "Oseam se tako podreen. A naporno sam radio da zaluim ovo. Preuzeo sam rasulo koje sam naao u Godvinu, i sve zakrpio i vodio ih kroz gadne oluje. udo da je iko od nas iv - i to ne zahvaljujui Lenku. Trebalo bi da imam pravo na svoj ponos, ali ona mi ga je uzela. Siguran sam u to. Kanal je prazan ve nedeljama." Salap me sumnjiavo pogleda ispod oka. Razgovor je zamro, na veliko Frikovo olakanje. 153

Sunce proviri iza oblaka i vazduh postade gust i vlaan. Prolazili smo kraj pustoline naputene farme. Crne litice ikare du obale bile su visoke po trideset i etrdeset metara, a voda je odjekivala i pljuskala, kuljajui iz bonih tunela kao da bei iz gladnih grla. Stjuard poloi na palubu vree za spavanje, i mi prenoismo pod dvostrukim zvezdanim lukom. Zurio sam u zvezde kroz retku izmaglicu nad kanalom, pitajui se hou li ponovo sanjati kad zaspim. Majka bi me sada poznala. Bespomoan, smrtan, sanjiv, i sa snovima. Kanalska voda je pljuskala o oplatu broda, uspavljujui me. Brion i Frik su spavali blie pramcu, i jedan od njih je tiho hrkao. Salap je leao na krovu kabine. Ako je i spavao, nije hrkao. "Ako ne zna gde si, ne zna ni ko si." Poeo sam da saznajem gde sam. Probudismo se u zlatnoj magli. Magloviti jutarnji vazduh plamteo je nad kanalom zlatnim sjajem. Stjuard donese vrelu, penastu kau u srebrnoj posudi i usu je u olje, a potom poslui tople, rutave kolae. Sedeli smo pod baldahinom dok se magla razilazila, svi sem Briona, koji je ostao na pramcu. Frik je vedro brbljao o sitnicama, popunjavajui vreme priama o bezveznim drutvenim dogaajima oko Briona. Nisu mi bile zanimljive, ali su ubijale vreme i nikom nisu smetale. Zadnjica me je ve bolela od sedenja. Ustadoh i pooh pozadi, pa se zaustavih blizu krme da gledam na trag u praznoj vodi. Na obalama kanala ikara je postala vornovata, a crne, otre ivice postajale su svetlopurpurne i nadute. Samo jednom primetih neto kako se kree kroz granje, nalik na veliku, smeu, kinu glistu. Salap prie da sedne kraj mene, a sati su se vukli ka veeri. "Kapetan i ja prouavali smo ovu obalu pre vie godina", ree on. "Iako nikada nismo poli uz ovaj kanal, pa ak ni do jezera. U ikari postoje desetine tipova sciona. U to vreme je Lenk pokuavao da se umili eni koja je upravljala Godvinom. Da ih vrati pod svoje okrilje... ali sada ne vidim mnogo aktivnosti sciona. Moda je Brion u pravu, moda se priprema neka vrsta pretapanja." "Jeste li sigurni da na Hsii ne postoje drugi ekosi?" upitah. "Nije otkriven nijedan. Ovaj je star, star, moda stariji od svih drugih na Lamarkiji. Bejker je mislio da je ovaj moda predak svih ekosa. Ja verujem da pokriva itav kontinent." To popodne proli smo kraj velike bare natovarene brdima tamne, fine praine - nekom rudom. Brion je sedeo na pramcu, obgrlivi kolena, i gledao je kako odmie niz kanal. Nekoliko ljudi sa bare, nagih do pojasa, veselo je mahalo, i Brion im uzvrati jednim pokretom. "Opet manji tovar", ree on Friku. "Ne nagomilava je vie kao nekada." Salap unu kraj mene i namrti se. "Ko je ta 'ona' o kojoj stalno govori?" apnu mi. "Kakve veze ima 'ona' sa hrpama praine? Muka mi je ve od tajni." "To je njegova predstava", rekoh i poimislih na More Bez Ribe i njegovu tajanstvenu privlanost. Pred vee proe jo jedna bara, napola natovarena hrpama smeih i crvenih debala nalik na lepo sloene kobasice. "Hrana", ree Frik. "Vie nego to bi ikada mogli sami da uzgajimo." No, neto na bari mu je smetalo, i on poe napred i sagnu se ka Brionu. Neko vreme su apatom razgovarali, i Brion postade uznemiren; na kraju mahnu rukom Friku da se udalji. Kanal se pred nama proirivao u malo jezero. Svuda unaokolo iz vode su se pomaljale duguljaste, tamne strukture, nalik na velike aure, sa vlaknastim, sivim zidovima. Izmeu njih bilo je dosta praznog prostora, a u jednom od njih, podalje od obale, nalazila se plovea dizalica sa lopatom, koja je vredno skupljala rudu sa etiri brdaca i tovarila je u treu baru. Ruda je leala u sve manjim hrpama na istini gde je nekada bilo sigurno preko deset brda sline veliine. "Jeste li radoznali?" doviknu nam Brion. "Veoma radoznali", odgovori Salap. "Neka raste, neka samo raste", ree Brion. "Retko imam toliko inteligentnih svedoka. Dozvolite mi malo dramatike." Salap je tapkao prstima po ogradi, pognute glave. "Jadni mi, ser Olmi. Lenk se uvek ponaao kao neka vrsta deteta. Brion je druga vrsta." Na predavanjima iz politike nauke na iku esto se ponavljala izreka: oni kojima se vlada uobliuju svoje vladare. To nije ba isto kao kad se kae da narod ima vladara kakvog zasluuje, ali ima 154

slian smisao. Meni su najvie smetali bol i patnja nedunih, onih koji su bili suvie mladi da odaberu, onih roenih na Lamarkiji. Ali i Brion je spadao meu njih. "Da sam bio naunik na iku ili u Putu", ree Salap, "koliko bi inteligentnijih, sposobnijih mukaraca i ena bilo ispred mene, zauzimajui najbolje poloaje, objavljujui najvea otkria?" "Dakle?" zbunjeno upitah. "Poznajem sebe, ser Olmi. Ja sam jedan od najinteligentnijih ljudi na ovoj planeti." "I to vas brine", rekoh. "Uasava me. eznem za nadreenima." Zagledao se preko mirne vode, u obale ovog neobinog jezera. "Ko vadi rudu? Odakle ona potie?" "Ona je vadi", rekoh. "Njegova mrtva ena, Kaitla." "Nalazimo se u zemji snova, ser Olmi", zamiljeno ree Salap. Jezero ostade za nama, a kanal je postajao sve ui i dublji, i vie nismo sretali bare, niti bilo kakve amce. Pilot je lako napredovao uz miran tok vode, elektrini motori su brujali, elise su ostavljale za sobom svetlucavi trag, proaran draguljima vatre zbog sunca na zalasku. Sunce je i Salapa pretvorilo u pozlaenog gusara. Malo ta smo govorili. Mislim da smo obojica oekivala da emo uskoro umreti; ili e Brionovo predoseanje promene biti tano, i promena e nas ubiti, ma kakva da je, ili e se promeniti sam Brion, pa e nas on ubiti... inilo nam se da imamo vrlo malo izgleda. esto sam pomiljao na irlu, nadajui se da prema njoj dobro postupaju, ali, zapravo, svi ljudi koje smo ostavili za sobom - ivi ili mrtvi - kao da su se polako povlaili dublje u seanja. Moja vaseljena svela se na amac, kanal, Salapa i Briona. Svi ostali - ak i Frik i posada - bili su prekobrojni. Frik je esto dolazio na krmu da razgovara sa nama. Kao da je bio jo svesniji svoje smrtnosti. Njegovo nervozno brbljanje poelo je da nas nervira, a davao je vrlo malo podataka. Nije hteo da odgovara na direktna pitanja, nego se povlaio kod Briona, koji je sedeo na pramcu kao alostan, neutean majmun. Pre nego to je posluena veera, pooh napred i zaustavih se kraj njega. Salapovo raspoloenje prelazilo je i na mene i postajao sam nestrpljiv. On me pogleda sa oekivanjem. "Svi su zbog vas nervozni", rekoh tiho. "Da li to elite?" "Ja sam moan ovek, ser Olmi. Ali nisam udljiv. Vladao sam ovim delom Lamarkije vrstom rukom i dobro mi je ilo, s obzirom na okolnosti. Gruba vremena zahtevaju grube odluke." "Rizikovau da vas naljutim, ali opisau vam prizor koji sam video uzvodno od Kalkute." Brion se okrete od mene i prevrte oima. "Svakako neko delo generala Bejsa", ree. "Ne neki naroit uspeh." "Nisam razgovarao sa generalom Bejsom o takvim stvarima", ree Brion. "Naredili ste mu da trai sirovine, da sakuplja decu i opremu iz nebranjenih sela?" "Dobro ga poznajem. On nije udovite. Odabrao sam ga posle najgore gladi, poto je izgubio enu i decu... Tada nije uopte imao porodicu. U njegovim oima video sam pogled koji mi je rekao da e biti od koristi. Nije vie imao za ta da ivi." "Stigao sam na Lamarkiju blizu sela po imenu Meseina. Gotovo svi iz sela bili su ubijeni. Nisu pristali da daju Bejsu ono malo rude to su imali. Pretpostavljam da je Bejs hteo da uzme rudu na svoju ruku, bez razgovora sa Lenkom... jer ova ruda koju dobijate odavde nije dovoljna." "Hoete li me podvri inkviziciji? Odustao sam od samokritike otkako je Kaitla umrla." "Samo hou da podelim sa vama runu uspomenu." On polako trepnu. "Ako ba morate." Priao sam mu o leevima nagomilanim u zgradama Meseine, o neumoljivim vojnicima na barama du Tera Nove, o zamci kod Kalkute i o deci u reci. Opisao sam mu izraz lica vojnika dok je sistematski i bez milosti pucao sa pramca bare. "Pucao je u sve redom. ak i na decu u reci." "Bio je uplaen do ludila", ree Brion. "On je bio vaa ruka", rekoh. "Vaa ruka za ubijanje." Tako naglo sam se razbesneo da sam uo itanje u uima, srce mi je ubrzano lupalo, i morao sam da se ugrizem za usnu kako bih se savladao. Briona sam jedva uo. "Ne razumem kako to mislite. On je bio vojnik", govorio je on. "Vi ste ga stvorili", tiho rekoh. Prie nam i Salap, zabrinut. Ugroavao sam obojicu. Trebalo je da ja ostanem na obali. 155

No, Brionovo lice bilo je mirno, gotovo veselo. "Kaite mi da mislite kako sam ja odgovoran za sve na Lamarkiji", ree on. "To je zanimljiva zamisao." "Od kakve su koristi vaem narodu ta udovita i budale to ih aljete da ubijaju bez potrebe i unitavaju ono to ne mogu da upotrebe?" "Od Heksamona sam oekivao neto bolje. Jeste li sigurni da niste varalica?" Nasmejao se i odmahnuo glavom. Bio je u pravu, naravno. Nisam se dovoljno jasno izrazio. "General Bejs nije niim pomogao ni Nadervilu ni vama", rekoh. "Izazvali ste bezrazlono ubijanje. Otvorili ste vrata staroj, uasnoj istoriji. Neete moi da ih zatvorite kad Lenka vie ne bude." Brion se nae napred, rairenih otrih oiju, usana izvijenih u divlji osmeh. "Dugo i mnogo sam razmiljao o tome, ser Olmi. Ono to vi zovete 'stara, uasna istorija' zapravo je rast i sazrevanje malih skupina ljudi. Ako Lamarkija ikada bude gusto naseljena kao iak, ponaaemo se drugaije. Lenk je otvorio vrata istorije kad nas je doveo ovamo, etiri hiljade ljudi usamljenih na ogromnom svetu. Ako hoete da naete oca tog sirotog kopileta sa bare, ne gledajte mene... gledajte Lenka." Tu odmahnu rukom, i Frik nas urno povede ka klupama na sredini, pod baldahin, priajui neku besmislenu priu o bezbrojnim proslavama kada su stigle prve bare sa hranom. Pred vee poe kia. Brion je ostao napolju, zagledan u severnu obalu kanala, povremeno briui kiu sa lica odmerenim i uvek istim pokretom ruke. Stjuard, koji se odlikovao delotvornou i tihom povuenou, i ije je prisustvo prolazilo potpuno nezapaeno, poslui nas crnim, slatkim pivom i hladnim kolaima sa sirupom otrog ukusa. Ukljuio je i svetla du amca. Drali smo se sredine kanala, motori su brujali i potiskivali nas brzinom od sedam ili osam vorova, a amac je predstavljao svetlu mrlju u nepominom i beskrajnom moru tame. Brion se vratio na sedita pod baldahinom, sav natopljen vodom; kosa mu je visila, crna i svetlucava, i stjuard mu dodade pekir. "Ja nisam udovite", ree Brion. "Nisam udovite", ponovio je kad sede, uzevi au slatkog piva. "Nisam doao da bih nametnuo filozofiju jednoumlja, uda i neobinosti. Nisam ubedio etiri hiljade ljudi da je svaka moja re istina i da je svet u kome su odrasli, koji im je uobliio nain razmiljanja, zlo mesto puno zlih sistema od kojih treba pobei." "Krivite Lenka za sve to", rekoh. "ak i za ono to ste vi uinili ili naredili da se uini." Frik se na to povue u senku. Salap prormrlja da je takav razgovor beskoristan. Ali Brion planu. "Znate li kako je sve ovo poelo, ser Olmi? Da li je iko otkrio moj mali, lini deo istorije u Lenkovoj linoj vlasti? Kaitla i ja voleli smo se od detinjstva. Poli smo u Atinu kao uitelji u Lenkovoj koli i imali smo povlasticu da se sretnemo sa Lenkom lino, sa Dobrim Lenkom, Sposobnim Lenkom. Lenk se zaljubio u Kaitlu i njenu sestru..." "Ser Brione..." Frik je pokuao da ga prekine. Ponovo je izgledao spreman da iskoi iz amca. "Ovo je moja pria, prokleti da smo", ree Brion, odgurujui Frikovu pruenu ruku. "Ako je ser Olmi iz Heksamona, onda je ovde kao sudija - Mora biti! Ne moe biti drugaije! - u ime naroda sa kojim bih najvie eleo da se nadmeem. Bio sam veoma mali kad su me roditelji doveli ovamo - bilo mi je sedam godina. Nisam imao izbora. Kao ni Kaitla." Zavalio se u naslon i prostrelio me pogledom, a onda je tiho opsovao i nagnuo se napred, sklopivi ruke kao u molitvi, dodirnuvi nos palevima. "Lenk se zaljubio u Kaitlu. Poeo je da joj se zvanino udvara. Ve je bio oenjen, naravno, i ona ga je odbila. Nije prihvatio odbijanje. Bio je star i potovan, i mi smo ga potovali. Hia je znala da se nas dvoje volimo i otila je kod njega. Uzeo ju je... Ali nije mu bilo dosta. eleo je Kaitlu. Na kraju, Kaitla i ja nismo imali drugog izbora do da napustimo Atinu. Nismo mogli da odemo ni na jedno mesto pod Lenkovom vlau, jer bi nas nali i vratili nazad. Nije hteo da nas ubije, ne, nije on takva vrsta udovita. Ali smatrao je da ima pravo na neke povlastice, kao nadoknadu za ono to je, na ono to znai svom narodu. Uzeo bi poneku sitnicu s vremena na vreme, da nadoknadi sebi jade to je voa, prorok, gotovo bog. I zato smo ukrali amac i otili na Hsiu, u Godvin. Tako je sve poelo, ser Olmi. Pre deset godina." Frik zatvori oi i sede preko puta Briona, drhtei kao da i njega mui neki jad. "Odrasli smo na Lamarkiji. Kad sam bio mlad, inilo mi se da je ovo bogato i udesno mesto koje se ne bori protiv nas, ali nas ni ne prihvata. Rano sam nauio da mi nismo deo tela ovog ivog mesta. Patili smo i umirali jer smo se nalazili izmeu dve filozofije - da li da osvojimo ovo mesto za sebe, da ga 156

prilagodimo naim pravilima, ili da ga pustimo da se razvija kao da mi ni ne postojimo. Lenk... nije mogao da se odlui." Zagledao se u mene, a beonjae su mu sijale. "ta ste vi odluili?" upitah. "Ja sam sav za Lamarkiju", ree Brion. "Ali borio sam se protiv nje, nareivao sam da joj kidaju tkivo i da se zemlja ogoljava za ljudske farme, za proizvodnju ljudske hrane - i kada su usevi umirali, pokuavao sam da zauzdam ekos, da uklopim svoj narod u ono to stoji na raspolaganju... I opet smo gladovali. Poto sam voleo svoj narod, obesvetio sam ovaj kontinent, kao i drugi pre mene. Sve dok nisam shvatio da postoji drugi put. Nisam se klanjao Lenku, nisam hteo da mu prepustim svoju enu, i zato je on pustio moj narod da umire, a da nije ni prstom mrdnuo." "On tvrdi da niste traili pomo", ree Salap. Ovo konano potpuno razbesne Briona. Okrenuo se ka Salapu, zgrenog lica, crvenih obraza, sa crvenim mrljama po licu i nabreklom venom na elu. "Sudbine mi i Daha, rekao sam mu ta se deava! I ja imam odgovornost. Zamolio sam za pomo, iako sam ga mrzeo. Izmeu nas nije bilo tajni o tome koliko moj narod pati!" Salap je ostao hladan kao led. Njegovi tanki crni brkovi jedva da su se trzali u uglu. "Bez obzira na to da li je ser Olmi doao da sudi, ja svakako neu suditi, a iziao sam iz politike toliko davno da vie uopte nisam upuen u nju." Brion je zurio izmeu nas dvojice sa divljim, oajnikim izrazom lica, i to je potrajalo nekoliko dugih, bolnih sekundi. Potom mu lice opet ostade oprezno i hladno, brzinom koja se mogla objasniti samo velikom vetinom, ili postojanjem dubokog ponora u njegovim oseanjima, neke vrste pukotine kroz itavu linost. Viao sam tu sposobnost kod drugih voa, toliko esto i toliko ubedljivo su stavljali maske da vie ni sami nisu znali ta zaista oseaju. Iskrenost pred samim sobom jeste luksuz koji voe retko mogu sebi da dozvole, niti da podnose. No, kod Briona je ta nadarenost postala neto vie, moda ak i bolest. Sada sam odmerio Briona. Nije bio veliki ovek, ak ni u nesigurnom smislu podsticanja ili predvoenja velikih dogaaja. Posedovao je male, osobene nadarenosti. A bio je strano uplaen. Nisam mogao da procenim je li nam rekao istinu, ali bol je bio stvaran. "Lamarkija e procvetati", tiho ree on. "To smo uinili Kaitla i ja, bar to. A kada procveta, kakvo mesto e nam ona dati, kakvo mesto moemo imati?" Predeo pokriven ikarom, crne i purpurne ivice koje su se dizale du kanala kao ukrasni zidovi ive ograde, zavrio se kada je jutro odmaklo. Probudio sam se iz sna u kome sam ponovo bio u hodniku sa nekim neprijatnim vratima; osetio sam miris kolaa u rerni, i jo neto snano i biljno, nalik na svei, vreli katran pomean sa crnim ajem, melasu sa ruama, etinarsku smolu sa mirisom svee pokoene trave miris koji vie nikada nisam uspeo da osetim, ni u ivotu ni u seanju; miris ivih palata velikih majki semena itave Hsie. Zali smo u veliko unutranje more ili jezero slatke vode, ija se juna i istona obala nisu ni videle, a severna je bila blizu, na moda dva kilometra od nas. Talasi koji su zapljuskivali amac bili su kristalno plavi, a sa obale - blistavozelene obale, niske i ravne, pokrivene beskrajnim tepihom zelenih stabljika nalik na izdanke mladih biljaka, samo bez lia - dopirao je talasav, utav, urlikav zvuk, tuinskiji od svega to sam ikada uo na Lamarkiji. "Zemlja je bila zeleni svet" rekla je Nimcijan na Martinom ostrvu. Nigde na Lamarkiji nikada nije bilo ovoliko zelenila. Brion je stajao na pramcu, poluodeven i opinjen prizorom. Salap se mirno umivao u jezerskoj vodi, bacajui pogled na mene dok sam oblaio koulju i uzimao od stjuarda olju sa penuavom kaom. "Pogledajte ta je sve uinila!" uzviknu Brion. "Prola su samo tri meseca, a koliko je hiljada hektara promenila!" Salap stade kraj mene, tik uz jarbol, i zagleda se u obalu, kiljei. Stjuard donese posluavnik sa kolaima i ponudi nas. Frik se oslanjao na baldahin. Laki vetar mrsio mu je kosu, ruiasta koulja bila mu je otkopana, i cerio se kao da je pijan. "Kako tvrdite da ste ovo izveli?" upita Salap Briona. "Ne tvrdim", ree Brion. "Znam istinu, jer poto je ona stvorila stvari po naem obliju, pokazali smo joj gde je pogreila... Poto nam je napravila hranu koju smo mogli da jedemo i filtrirala iz tla rude i smestila ih tamo odakle smo mogli da ih uzmemo, uzvratio sam joj. Godinama sam je prouavao, i znao sam gde joj je slabost, gde je nedelotvorna." Zurio je u Salapa, brzo trepui. 157

"ta ste joj dali?" upita Salap. "Ko je ona?" upitah ja u isti mah. Brion odmahnu glavom, oito zadivljen i ak pomalo uplaen onim to je video na obali. Oteturao se na sredinu amca i zgrabio kola sa posluavnika, gutajui ga kao ogladnelo dete. "Vie nego to sam mogao da zamislim", ree on. "Zaboravite pokuaj da zamenimo nau mrtvu decu. Zaboravite pokuaj da nauimo njene scione da govore. To joj nita nije znailo. Nije razumela. Mogla je da oponaa, ali nije mogla da razume. Tek je nau bocu primila i usvojila." "Ni mi ne razumemo", strpljivo ree Salap. "Destilovao sam ga i proistio iz trave u bari ispred nae spavae sobe. Ukrasne trave koju je Lenk poneo sa ika, ljupke i jednostavne biljke. Bilo je lako izolovati ono to joj je trebalo i dati joj to u boci, koncentrovano, nepogreivo." "Hlorofil", ree Salap. Brion se nasmei. "Slabost Lamarkije", ree, a mrve su mu ispadale iz usta. "Ne samo hlorofil, nego i hloroplasti, itava precizna fotosintetska struktura naih biljaka, izolovana, ali potpuna. Skrob i eeri, itav ciklus, sve u jednoj boci. I razumela je. Dala nam je opite koje ste videli u Nadervilu. Kaitlina bata. Letee fitide-istai. Jo hrane. Mogao sam javiti Bejsu da se vrati kui, jer sam znao da smo pobedili. Mogli smo da hranimo narod, i da pravimo maine, i da stvorimo svoju niu... Nije nam trebao niko drugi." "Ali niste ga pozvali", rekoh. "Nisam. Kaitla je rekla da moramo odrati svoje obeanje. Morali smo da potraimo vas, ser Olmi, agenta ili agente Heksamona, i morali smo da oborimo Lenka, da jasno pokaemo da ljudi ovde ne mogu da opstanu. A onda bismo ostavili Lamarkiju sa poklonom koji smo joj dali." "Stalno govorite ona. Ko je ili ta je ona?" ponovo upitah. "Majka semena, kraljica?" Brion pokaza na istok. Iznad plave izmaglice na horizontu ugledasmo sedam debelih, crnih debala ili kula dublje u unutranjosti. Svako je bilo visoko najmanje pet stotina metara, sa prenikom od sedamdeset do sto metara. "Ne znam tano ta je ona. Koji deo je ona, sa novim oblikom. Ne znam ni da li je sasvim nova. Moda jo nije sasvim stvorena. Ali znaemo kad je vidimo." Brion se okrete ka Salapu i meni. Preletao je pogledom sa jednog na drugog, a onda se zapilji u mene sa izrazom odlunosti i oajanja. "Heksamon mora da doe i odvede nas nazad. Ona je dobila ono to joj treba. Sada nijedan ekos ne moe da je izazove." Pilot uvede amac u uzano ue zaliv koje je skretalo na istok, a potom na sever, sve dalje od obale jezera. Tiho smo brujali izmeu gustih zidova tamnozelenog rastinja, irokih listova nalik na paprat, sa blistavim kapima vode na bezbroj vrhova, zatim tankih spiralnih stabljika to su se uvijale kroz rastinje i dizale desetinama metara iznad pokretne, drhtave mase, pa ogromnih zelenih peteljki ili izdanaka koji su se izdaleka videli, sa pupoljcima veliine divovskih sekvoja. Salap je imao izraz lica kakav nisam video ni kad smo nali homunkuluse na Martinom ostrvu: zapanjeno uenje. "Ovo je nova silva", ree on. "Sve je drugaije." Prepodnevno sunce obasjavalo je ovo svee obilje zelenila, i mi smo izgledali kao stvorenja to plivaju u okeanskom pliaku. Brionova beliasta koa naroito je dobila zeleni preliv. uao je na pramcu, sa laktovima na kolenima, savijajui i ispravljajui prste kao pauk noge, i neprekidno liui usne. "Nadam se da emo nai pristanite", doviknu nam. "Sad vie nije daleko... Nadam se da ga ona u svom oduevljenju nije pregradila." Scioni u vivarijumu oponaali su odreene vrste zemaljskog biljnog ivota. Ovde je imitacija bila ovlana ili uporedna. ta god je kontrolisalo ovo bilje, oito je poelo od jednostavnih stvari i stvaralo nove planove i sheme sve brim tempom. Nebom su promicale senke: ogromni baloni prolazili su iznad nove silve, vukui dugake, crne konpoce, a donja strana bila im je naikana ipkastim kotaricama punih zelenih loptica veliine pesnice. Konopci su se savijali i poigravali nad silvom, sputajui se, grei, povlaei balon as u jednom as u drugom pravcu. Baloni su leteli brzinom od pet ili est vorova, i dok smo stigli do pristanita koje je Brion traio, nad nama su prola tri balona. Pilot je paljivo manevrisao napred-nazad dok nismo lupnuli o ivicu doka od ksile, gotovo potpuno zaraslog. Brion iskoi na dok i podie ruke. Gusti splet listova nalik na paprat i utozelenih stabljika zguri se i razdvoji pred njegovim nogama kao trava smotana na dlanu. "Sea se!" ree Brion. "Hajdemo. Nije daleko odavde - do kula ima tri kilometra." 158

Posada amca i Brionovi uvari nisu poli sa nama. Kao da im je laknulo. Frik uze od stjuarda nekoliko torbi sa hranom i etiri uture; stjuard je nervozno odmeravao silvu. Pre nego to siosmo sa amca, Frik izvue iz depa tablicu i otvori je, a onda dade znak Salapu i meni da pogledamo ekran. Crnokosa ena, ozbiljna i ledeno lepa, pomalo nalik na Hiu, gledala nas je skeptinim oima. "To je bila Kaitla", tiho ree Frik. Potom nam dade znak da poemo. Brion se probijao stazom izmeu razdvojenog bilja manijakom energijom, nalik na amac koji na obrnutom filmu plovi sopstvenim tragom. Posle nekoliko minuta vie nismo mogli da ga vidimo, ali ili kroz silvu njegovom stazom. "Otkuda zna kuda da poe?" upita Salap Frika. "Ona pravi stazu. Pokazuje nam kuda da idemo", ree Frik, znojei se u vlanoj vrelini. Osetih blagi miris sumpora - opet vulkanska aktivnost. Svakih nekoliko desetina metara prolazili smo kraj istina gde su se novi zeleni scioni drali tla, i odatle su se videle kule. Bile su obrasle gustim puzavicama, ali ne zelenim, nego purpurnim i crnim. Nismo ili ka njima u pravoj liniji, ali pribliavali smo se. Nad nama je prolebdeo jo jedan crni balon, nosei teret ka zapadu. "Ona vri opite novim zelenim oblicima", ree Salap, "ali sredinji deo ostavlja neizmenjen." Pokazao je ka kulama. "Da li nas tamo vodi?" upita on Frika. Frik klimnu glavom. "Bio sam ovde sa njim pet puta", ree. "Nikad nije izgledalo ovako." Posle petnaest minuta neprekidnog hoda ugledasmo Briona. Stajao je, okrenut ka severu, na vrhu brda koje se dizalo desetak metara nad okolnim tlom, pokriveno dugakim, zelenim puzavicama neto debljim od kanapa; dopirale su mu do kolena. Okrenuo se i povikao nizbrdo ka nama: "Sad vidite ta ona namerava. Odavde se vidi itav plan." Popesmo se na brdo i stadosmo kraj njega. Miris puzavica, pritisnutih naim nogama, bio je snano voan, a sitni oblaci crvene praine podizali su nam se iznad kolena. Poto smo se nali na istoj visini kao veina nove silve - samo su ogromni zeleni pupoljci bili vii od brda - ugledasmo iroki tepih duboke plavozelene boje, proaran koncentrinim krugovima svetlije, utozelene. Videli smo na severu kraj zelenila i granicu izmeu stare i nove silve - posle zelene nastupala je smea, crna i purpurna ikara. Preko itavog predela, probijajui se izmeu sedam kula, masa od vie stotina crnih, purpurnih i crvenih transportnih balona trzavo se kretala ka spoljanjim ivicama, zamenjujui iz vazduha mrtve scione novim. "Koliko e trajati dok ovo stigne do Nadervila?" upita Frik. "Ne znam", ree Brion. "Nedelju dana ili manje, rekao bih" ree Salap. "Je li va narod spreman?" "Ne znam kako da budemo spremni", ree Brion. Poao je nizbrdo sa druge strane brega. Okrenuo sam se i pogledao sa ovog srazmerno visokog mesta. Video sam zaliv, vodu jezera koje je dosezalo do horizonta na jugu, a onda se ponovo okrenuh ka stubovima. Zadihan, drhtav zviduk, tih i alostiv, dopro je sa juga, moda sa obale jezera. Uzdrhtah od tog zvuka. To to tolika mo i pokretna promena stvaraju tako jednostavan, pticolik zvuk, bilo je istovremeno tipino za Lamarkiju i zastraujue. Na zapadu su kumulusi i blistavi olujni oblaci stvorili meku planinu. Brion nas pozva sa ivice silve, koja se opet razdvoji pred njim. "Ekos stvara sopstvenu klimu. Za nekoliko dana bie kie - ekajte pa ete videti." "Da", promrmlja Salap. "Iskusili smo ve tu pojavu." Trebalo nam je oko pet minuta da sustignemo Briona. Stajao je u orsokaku, jer su scioni pred njim odbijali da se razdvoje. On je koraao gore-dole, a sa lica mu je tekao znoj. Frik mu dodade oznaenu uturu i on prilino otpi, pa obrisa usta rukavom. Frik nama dade druge uture - Brion je pio samo iz svoje line. Brion duboko uzdahnu. "Ne bi nas dovela ovako daleko, a onda prestala..." Nastavio je da koraa, gurkajui me u prolazu. Opet se sa juga zau zadihano urlikanje. Salap iskoristi zastanak da paljivije proui morfologiju ovih novih, zelenih sciona. "Izgleda mi da su to probne varijante za stvaranje hrane", zakljui on. "Ona - mislim, ekos - vri opite sa najdelotvornijim strukturama. Skladite hranljive materije, koriste ih za podsticanje stvaranja sciona u sreditu... Tamo kuda idemo." Pod naim nogama, smei komadii i krpice nalik na izuvijane i izlomljene granice stvarali su podnoje silve. Kroz taj talog protezale su se bele cevi. Tamo gde je neko stao na cev to se nalazila blizu povrine, iz nje je potekla mlenobela tenost, ravnomerno kapljui. Salap stavi jednu kap na jezik. "Slatko je", ree. Nova maina, novi opit. 159

"Da li biste vi uinili ovako neto?" upitah Salapa dok je Brion neumorno koraao stazom, dovoljno daleko da nas ne uje. "Ne znam", zamiljeno ree Salap. Podie obrvu i zagleda se u mene. "Da sam se setio toga, ko zna ta bih uradio. Ne znamo kako se on pogaao... Sa kakvim su oblikom ili organizmom razgovarali on i njegova ena. Niti kako su razgovarali." "Ja sam ih video", javi se Frik, uei. Klimnuo je glavom i obrisao elo krpom. "Sitni, crni crvi, sa po sedam ili devet nogu. Zvuali su nalik na ljudski govor, i uzimali su stvari od nas, nau hranu i opremu, i za uzvrat donosili druge stvari. Brion i Kaitla pokazivali su im biljke u saksijama i bocama, i crni crvi bi za nekoliko dana donosili imitacije. Kaitla je bila oduevljena. Kasnije, trei put, video sam prvog koji je pokuavao da deluje kao ovek. ak je pokuao i da govori. Razgovarali smo pokretima, ali ono nije imalo prave oi. Ono... ona - pokuavalo da izgleda kao ensko - izgleda da nas je pratilo pomou toplote. Ser Brion i Kaitla pokazali su mu nove biljke. Kaitline omiljene. Napravilo je nekoliko boljih imitacija i mi smo ih poneli za vivarijum. Ali nju nikada nisam video. Onu kojoj se on nada. Kada smo poslednji put bili ovde, kad je Kaitla umrla, ja sam ostao na amcu. Ove dungle uopte nije bilo." "Da li se on nada da e dobiti neto nalik na njegovu enu?" upitah. "Imitaciju?" Friku se to nije nimalo dopadalo. Premestio se sa noge na nogu, onako uei, i obrisao oi prstima, krivei lice. "Poznavao sam Kaitlu", ree. "Bila je stroga, ali dobra ena. Divno je odgovarala ser Brionu. Kada je umrla, svima nam je teko palo. Ser Brion je bio oajan. I Hia." Nisam mogao da poveem ovo sa pljakama i ubistvima. Usred ovolikih promena, smrt, okrutnost i nesposobnost mogu da izgube znaaj. Moja smrt mogla bi da bude potpuno prigodna, ili besmislena. Mogao bih da prestanem sa ispitivanjem uzroka okrutnosti. Posle onog ispada pred Brionom, izgubio sam svako oseanje misije i svoje uloge; nisam bio nita bolji, nita moniji od Frika. Konano sam stekao poniznost, savreno oseanje smrtnosti. Pitao sam kako bi bilo ostati usred ove rastue, sve zelenije silve, i ostati tu danima ili nedeljama. irla je bila jedina taka oslonca koje nisam mogao da se otresem. eleo sam da je vidim, da se uverim je li joj dobro. Kad bismo mogli da se ponovo sretnemo, stekao bih novo dranje, novo oseanje svrhe, osloboen ika i Puta. Brion se vratio do drhtave barikade i tu je utke stajao, pognute glave. "Ja sam strpljiv", mrmljao je. "Ja sam strpljiv." Barikada je i dalje bila tu. "Imamo dovoljno hrane i vode", ree on. "ekaemo do sutra. ao mi je. Ovo se ranije nije deavalo." "Nita od ovoga se nije ranije deavalo", ree Salap. Spavali smo na zemlji, dok je silva drhtala i rasla oko nas. Svakih nekoliko sati, nagli pokret u zidovima oko staza stvarao je zvuk nalik na vetar koji duva kroz drvee. Nemirno sam spavao i nisam se seao da sam sanjao, a probudio sam se iznuren i potpuno nepripremljen za bilo ta. Nekoliko minuta po buenju, poto smo pojeli po kola i otpili iz uture koju smo delili ja i Salap, vratila mi se panja. Sledovanje vode bilo je nedovoljno i bio sam edan, ali ne preterano. Brion je kleao pred barikadom. "Ona priprema neto", ree. "Ne bi nas dovela ovako daleko samo da bi nas blokirala." "Znai, ona je inteligentna?" upta Salap. Brion se nasmeja i odmahnu lgavom. "Koliko puta sam se to upitao? Koliko puta smo Kaitla i ja priali o tome? A poto je Kaitla umrla... Naravno, eleo sam da je povratim. To bi bilo divno. Da je imam, upijenu u svoj njenoj lepoti, sa svim mislima... u neem veem. Inteligentnom." Pomislih na raspravu na 'Obazrivom'. Lamarkija je bedna zamena za veno blaenstvo, ali sasvim dovoljna u poreenju sa nitavilom smrti. Svi smo istovremeno zauli ljudske glasove na stazi iza nas. Brion se naglo tre i okrete. Izraz panike u njegovim oima, i panino pretraivanje podledom po apuim, drhtavim zidovima oko staze, pogodie me gotovo kao no. To je bilo lice oveka koji, zapravo, ne eli da vidi duha koga eli vie od svega. Friku je savest, izgleda, bila mirna. U svakom sluaju, on je prvi poznao glasove. "To je Hia", ree on. "I Grado, ini mi se... i Ulman." Na krivini oko deset metara od slepog kraja staze pojavi se visok mukarac kratko oiane crne kose i sumnjiavih, crnih oiju. Ugledao nas je i stao. Pogledao je udesno, niz stazu, i nainio mali pokret 160

polupodignutom desnom rukom, kao da je naiao na divlje zveri, pa upozorava one iza sebe da budu vrlo tihi. Smirena, ozbiljna ena kestenjaste kose, Hia ung, zaobila ga je bez oklevanja i prila nam; zapravo, prila je Brionu, jer nije uopte obratila panju na Frika, Salapa i mene. "Ne bi trebalo da si tu", grdila je. "Prokletog ti daha, ne bi smeo da bude ovde, pogotovo ne sada!" Brion podie ruke kao da se brani. "Tamo se nita ne deava", ree. "ta je to vanije i hitnije ovde?" upita ona. Za trenutak je izgledalo da primeuje moje posotjanje, jer kao da me je pogledala uglom oka, ali onda se jo vie namrti i nagnu se ka Brionu, koji jo vie podie ruke. "Lenk se pakuje i vodi sve svoje na brodove. Fasid kae da im tvoje odsustvo ne ostavlja drugog izbora." "Nee da priaju sa Bejsom?" "Zato si mislio da bi hteli?" "Bejs se stara o svemu tome. Kakve veze ima to gde sam ja?" upita Brion. "I ta Lenk tu moe?" Pred ovom odlunom enom njegov glas zvuao je kao glas deteta koje se brani. "Otkuda ti zna ta Lenk moe ili ne moe?" nastavi Hia, gotovo se unevi Brionu u lice. "Nije u pitanju samo ova udovina silva." "Pogledaj kako se izmenila", ree Brion, drei se to je bolje mogao pred enom viom od sebe, ali nadajui se da e je ubediti, a ne nadjaati. Frik je pratio ovaj razgovor kao da se dosauje. ungova nije ostavljala utisak na njega - bar dok je videla samo Briona. "Ba me briga da li se izmenila." Glas joj se slomio, i sad ga je uhvatila za obe ruke. "ta moe da radi ovde?" "Ovde je naa batina", ree Brion. Lice mu se izboralo kao meka koa i blago je zatresao rukama, ne da bi se oslobodio njenog stiska nego da bi nainio neki besmislen gest. "Ona je ovde. Nadao sam se da u ubediti Heksamon..." Sada se ung okrete ka meni, puna prezira i besa. "Fasid mi je rekla za ovog varalicu", ree. Potom pokaza Salapa. "Bili su postieni zbog njega i njegove gluposti. ak ni Lenk nije mogao da smisli kako da ga upotrebi protiv nas. A ti veruje!" "On nema nikakav dokaz", ree Frik vedrim glasom, "ali vrlo je ubedljiv. Mislim da je ser Brion u pravu." Ona zamahnu rukom i gotovo ga udari po licu. "Nije bitno ko je i ta je on. Gde je vojska, gde je mo koja e nas izvui odavde?" "Nisu doli", ree Brion kao da je to nebitno. Ona zakilji i izvi usne. Gledala me je uglom oka. Nisam mogao da kontroliem svoju reakciju. Nikada nisam bio veliki kavaljer kad se suoim sa divljim besom ene. Zapravo, histerija i nije bila redovan deo mog ivota na iku. Nasmejao sam se. ung se nije pomerila i nije promenila izraz lica. "Vi ste mrtvi", ree tiho Salapu i meni. "Nijednu nau re neete odneti Lenku." "Hia", ree Brion, vukui je za ruku. "Nita od toga nije vano. Nije vano ta radi Lenk, a ni ja... Nita nije vano. Pogledaj zelenilo. Ja sam joj dao alat. Prednost. Jasno sam izneo svoj zahtev." "Kaitla je mrtva", ree ung. "Moja sestra se nee vratiti." Zeleni zid na kraju staze snano se zatrese, i u sredini se stvori pukotina, irei se, povlaei ivice u stranu. Pred ovim zelenim morem to se razdvaja, na bioloki Mojsije izgledao je iznenaen koliko i mi. U vazduhu ostade oblak crvene praine, polako se sputajui na tle. Staza se uskoro pruala stotinak metara od mesta gde smo stajali, ka unutranjoj ivici nove silve i ka poetku terena iji su granini kamenovi bili visoki stubovi. "Meni nije htela da se otvori", ree Brion Hii. "Otvara se pred tobom. Osea tvoj miris. Mirie kao Kaitla." ung je piljila niz stazu, a bes i prezir kao da su poputali. Njeno dostojanstvo nestade; ruke su joj se tresle dok je gledala Salapa. "To je besmisleno", ree ona. "Idemo da vidimo", ree Salap, poavi za Brionom, koji je ve nastavio put. "Ona je mrtva", ree ung Friku i meni, nimalo uvereno. "Nita ne moe da je vrati."

161

23. Na kraju staze lealo je pusto polje od komaa lave, veliine ake, pravilnog kao ljunak na dnu reke. Prualo se nekoliko kilometara, a na njemu se nalazilo est zdepastih crvenkastosmeih brda, od po pedeset ili ezdeset metara visine, sa kraterima oivienim bledoutom bojom, nalik na minijaturne planine sa prljavim snegom. Na vrhu su izbijali topli izvori, stvarajui nepravilne tamne pruge po padinama i pravei barice u podnoju. Rasporeeni po obodu polja lave, puzavicama pokriveni purpurni i crni stubovi bacali su dugake prepodnevne senke preko ljunka i dva brda. Nova zelena silva oko polja bila je u otrom kontrastu sa tamnim bojama lave i blistavim utobelim pokrivaima na ivici brda. Na nebu se, kako je sunce jaalo, poveavao broj balona koji su nosili tovare larvi sciona, sa uadima sputenim pravo do lave; samo su se vrhovi pokretali, paljivo dodirujui neudobni ljunak i trzajui se kao oprezni krajevi oktopodskih pipaka iupani iz poznatog mora. Stotine balona podizale su se iz sredita polja, skrivenog od pogleda najbliim brdom. Salap nije mogao da savlada oduevljenje. "Videli smo neverovatne stvari i preiveli ih, ser Olmi", apnu mi on. "Ali nikada nismo videli neto ovakvo." Tano pred nama nalazilo se jezero crvenkasto-smee tenosti - ne lave, ve prezasiene, mineralima bogate tople vode, nalik na otopljeno staklo; mirovalo je izmeu komaa lave i ovravalo uz sitne pucketave zvuke, a glatka povrina tamnela je i maglila se. Iza tog jezera nalazio se niz drugih, ve ovrslih, koja su liila na stazu kroz ljunak. Brion stade na zamagljenu smekastu povrinu, a onda lako zakorai na sledee. Staklasta jezerca vodila su nas oko najblieg brda. Sumporasta voda, penuava i puna pare, klizila je niz padinu brda na jedva deset metara od nas. Sa druge strane pruao se jasan pogled na sredite polja. Tamnocrvena polukugla veliine stadiona leala je na kraju staze kao ogroman mehur krvi, jedino to je bila vrsta i to je blistala pod suncem. Oko polukugle, natovareni baloni podizali su se polako, teturavo, iz crveno oivienih kratera, i poinjali lagani let ka zelenoj silvi i iza nje. "Nije drugaije. Osim balona, nita se nije promenilo", doviknu Brion preko ramena, napredujui u skokovima. Sva lica dobie krvavi preliv dok smo se pribliavali kupoli. Hiina malopreanja odvanost je nestala; sad je sve posmatrala sa tihom, nervoznom panjom. Brion je, s druge strane, pomahnitao, jurcao je napred-nazad pod crvenom svetlou polukugle, oiju sjajnih od suza, kao da je konano stigao kui. Salap se odvojio od nas, zadubljen u misli, paljivo koraajui, kao da bi smei oslonci staze mogli da puknu i sve nas usisaju. Frik se drao blizu mene. Staza se zavravala isprekidanom linijom nalik na oiljak na kupoli. Brion ga dodirnu, ali nije mogao da ga otvori. Salap uze Hiu pod ruku i gurnu je da stane kraj Briona. "Tu ti je mesto", promrmljao je kad je poela da se opire. "Osea tvoj miris", ree joj Brion. "Veruje u nas." Kad se Hia pribliila, oiljak se razdvoji uz tihe, coktave zvuke, i ivice se povukoe kao zavesa oko glatkog, okruglog otvora u boku polukugle. Uosmo unutra. Oi su nam se brzo privikle na senovitu unutranjost boje krvi. Prozirni lukovi podizali su se iz poda sa leve strane, pridravajui savrenu spoljanjost kupole. Nekoliko desetina metara zdesna nalazio se jo jedan niz lukova. Izmeu lukova, okaene o debele, vornovate drae ili pravo na unutranju krivinu lukova, visile su ogromne vree nalik na izduvane balone, sa donjim krajem nadutim od sakupljene tamne tenosti. Na obe strane pod je bio naikan prozirnim mehurima irine tri-etiri metra, koji su nam dopirali otprilike do pojasa. Unutar mehurova, smotane cevi i spljoteni ovali bili su pritisnuti uz membranu, sasvim bledi, ali okrueni tamnom, gustom tenou nalik na naftu. Desetak koraka dalje lukovi su se spajali u unutranjoj komori, zidova zakrivljenih ka unutra, nalik na kvadratni presek est ogromnih mehurova. Sve povrine unutar polukugle bile su odseci velikih mehurova, veto izraeni i iseeni ili proseeni drugim mehurovima razliitih prenika. Kao da smo uli u unutranjost ogromne radiolarije, jednog od mikroskopskih silikatnih morskih bia iz zemaljskih okeana. Polako smo prolazili kroz masu uda. U vazduhu se oseao novi miris, sladak kao mousni parfem. 162

"Spoljanji veo. Pomiriite samo", ree Brion, maui rukom. "Postoji osam velova, osam lebdeih slojeva mirisa. Jednom sam doneo ovamo malog sciona, pre est meseci. Vrteo mi se u rukama, i kada je proao kroz trei mirisni veo, pretvorio se u gustu tenost i iscurio mi kroz prste. Ono to se nalazi unutra ne podnosi svoju decu... osim ako ih samo pozove. A jedini scioni kojima dozvoljava da uu jesu uhode, uzorkovai i sakupljai koji donose podatke. Ono to lei unutra uvek eli nove sheme, planove, dijagrame... podatke." Na pola puta ka unutranjosti ugledasmo skladite ploa i gromada - krenjaka, kvarca, konglomerata i ko zna ega sve jo - nagomilanih u hrpe naizgled bez ikakvog reda, povrine moda stotinu kvadratnih metara ispod glavnog luka. Hrpe su u sreditu bile vie od nas, a sa strane je stajao scion veliine slona sa mnogo kandi, nepomian osim lakog podrhtavanja prednjih udova; kande sa mnogo iljaka duine ljudske noge, a neki nastavci vie su liili na dleto. Pred njim je leao rascepljen komad kamena, otkrivajui prelepe fosile u unutranjosti. Brion proe izmeu dve hrpe i izvue tanku krenjaku plou stranice oko trideset centimetara. "Ona sakuplja to kamenje i donosi ga ovamo. Koristi ga kao neku vrstu biblioteke." Pruio nam je plou. Bila je teka bar dvadeset kilograma. U njoj se video crni obris mnogonogog zglavkara okruenog irokim, perastim pipcima. "Kada smo moja ena i ja prvi put doli ovamo, ona nije videla. uvala je ove fosile i prouavala ih bez oiju, ukusom i dodirom." Salap stade kraj Briona, pruenih ruku, gramzivo rairenih prstiju. Uzeo je fosil, gotovo iskolaenih oiju. "Je li to bio scion?" upita. "Ne znam", ree Brion. "Star je svakako desetinama miliona godina. Ako je stariji, znai da potie iz razdoblja koljkastih stvorenja koja su pokrila najvei deo Lamarkije gustim slojem krenjaka, pa je zato teko nai metale i druge minerale. ta vi mislite, koliko su ekosi stari?" "Verovao sam da su u pitanju stotine miliona godina..." ree Salap. Brion odmahnu glavom. "Hsia je bila prva, a i ona je mlaa od dvadeset miliona godina. to se tie ostalih, oni su uglavnom stari tek po koji milion godina. ivot je pre Hsie bio sitan i vrlo jednostavan. Kad se Hsia uputila na suvo, bilo je veoma malo kiseonika, a u gornjim slojevima atmosfere nije uopte bilo ozona. Zato se pokrila debelim zatitnim slojem. Bilo je potrebno moda petnaest miliona godina da kiseonik dostigne ovaj nivo." Spreda je dopirao otar, sladak miris. Dok smo ulazili u unutranju kocku, proli smo kroz nekoliko varijanti istog mirisa, nalik na velove mirisa oko tela potovanog sveca. Brion stade. U podnoju luka leali su zborani komadi neega nalik na ljudska tela. Luk se dizao najmanje ezdeset metara do nejasne, crvene tavanice kupole. Tela su bila raznih veliina, od manje od metra do preko dva metra, a isueno tkivo bilo je zategnuto preko unutranje strukture koja je samo pomalo liila na kostur. Prazna, sasuena lica zurila su u nas staklastim oima, kao neuspele lutke koje je zanatlija odbacio. "Ovo su bili opiti", tiho ree Brion. "Pokazala nam je nekoliko kad smo prvi put doli ovamo. Znala je ta eli - neto preko ega e razgovarati sa nama. Znala je da mi nismo deo nekog ekosa, i oajniki je elela da otkrije ta smo. Najbolji nain da ui... njen nain uenja... bio je da nas oponaa." Sledea kockasta odaja bila je vea i udaljenija nego to je u prvi mah izgledalo. Nalazila se na pedeset ili ezdeset metara iza groblja odbaenih ovekolikih oblika. Poslednji jasan miris jo je lebdeo oko nas, istovremeno primitivno jak i zapanjujue privlaan; kao sve hleb, vreli katran, metan i heksan, miriljave soli, i jo mnogo ta. Brion prie okviru u sreditu polukugle, koraajui kao umoran starac. Pokuao sam da zamislim njegovo emocionalno stanje, ali nisam mogao. Ono to je oekivao, to je bilo mogue da zatekne, oteralo bi mnoge u ludilo. Dok je iao pred nama, isprekidano je objanjavao svoju poslednju posetu. Uneo je svoju umiruu enu u polukuglu boje krvi, ostao je sa njom i sluao njene poslednje rei i poslednji dah. "Bila je u bolovima", ree promuklim i drhtavim glasom. Obrisao je oi nadlanicom, a kanap mu je jo bio obmotan oko prsta. "Niko ne bi mogao da je spase." Dodirnuo je opnasti zid okvira i pogledao u mene. "Ona je bila izuzetna. Oboje smo se molili da Heksamon doe i donese medicinu ika koju je Lenk ostavio za sobom. Konano je uspeo da nam se osveti. Mnogi su umrli tako kao ona. Ona je izdrala due od veine. Jetra i bubrezi su joj trulili. To bi se na iku tako lako izleilo. Ali niste doli. Kada je umrla... umrla je." Spustio je ruku. "Bilo je to olakanje. Oseao sam da sam umro sa njom, a i to je bilo olakanje. Ostavio sam je na podu, unutra... Ostavio sam je i logorovao sam pet dana na ivici polja lave. Ser Frik mi je 163

donosio hranu sa broda. Nita se nije desilo; niko nije iziao iz kupole. Nisam mogao da ponovo uem unutra. Svi smo se vratili u Nadervil." Frik je zurio u duboke senke, plaljivo kiljei. Hia ung se drala blizu Briona. Kad me je pogledala, u njenim oima bila je samo mrnja. Predstavljao sam sve izgubljene nade, konano razoaranje. Ja sam znaio poraz svih njih: nema ekspresnog spasa, nema promene i objanjenja, nema povratka u zagrljaj sigurnih i sveznajuih roditelja. "Ona je tamo unutra", promuklo ree Brion. "Mislim, ona je svuda okolo, ali srce njenog srca je unutra. Srce ivota Hsie." Oblaci mora da su pokrili sunce iznad polukugle, jer nas je obavila senka. Tamnocrveni i smei polumrak bio je svuda unaokolo proaran slabim svetlucanjem, nalik na zvezde na nebesima. Unutar okvira poigravao je ljubiasti sjaj. Pod nogama osetismo drhtaj dubokog zvuka. Na nekoliko metara od nas, iza nekoliko slojeva prozirnih zidova i podupiraa, neto je narastalo kao grlo ogromne kreketue, a onda se vratilo, isputajui slatkast, odbojan miris katrana i izgorelog suvog groa. Brion se nasloni na zid, vidljiv kao bled oblik na tamnoj membrani. Ovog puta nije bila potrebna Hia. Zid kao da ga je upio, i tkivo pod naim nogama ponovo zaguna. Zausmo neobian glas, i Salap poskoi kao da ga je neko munuo u rebra. Visok, umilan, nalik na zujanje velikog insekta pomeano sa flautom, detinjast, ali odmeren i zreo, dopirao je iza membrane. "Imena sada jasna", ree glas. "Imena sva jasna jesu?" 24. Vreme je postalo veoma nejasno. Moj opravak tee glatko, kau mi bolniari. Ja sam slavan u Heksamonu. Jano lebdi kraj mog leaja. "Je li to bila Brionova ena?" pita me Jano. Nalazimo se u Putu, u slobodnom padu, u bolnici Osnog Grada. Ne znam sigurno da li sanjam, ili sam moda i mrtav. Seam se da sam priao svoju priu Janou, a moda i drugima, ali potrajalo je neko vreme - neko neodreeno vreme - dok sam stigao dovde. Dogaaji su ispreturani. Jano se promenio. Uzeo je starije lice, da bi ostavljao utisak mnogih donetih odluka, utisak politike zrelosti. Ovde je prolo samo nekoliko godina, moda deset. ta to znai? "Je li to bila Brionova ena?" ponovo me pita, vrlo strpljivo. On je prvi pomonik novoizabranog geelskog premijera, ali provodi mnogo vremena u mojoj sobi, priajui sa mnom, ekajui da mi se vrate sva seanja. Znam da sam starac, da imam devedeset ili devedeset jednu lamarkijsku godinu. Mora da sam mrtav, ili umirem, i ovo je samo trenutak bunila. "Bila je mrtva", uspevam da kaem. "ta je onda govorilo?" Njegova radoznalost mi smeta, kao da njegova elja da sazna kako izgleda majka semena ili kraljica odaje detinjasto i lakomisleno stanje uma. Toliko drugoga je vanije. Ono to je uinio Lenk, i ono to je dopustio svojim ljudima da uine. Zelenilio, talas promene, pretapanje kroz pokolenja, nain na kojiu je Hsia upotrebila Brionov poklon, njegovo ime. Sve mi deluje zbijeno, i moram da prikupim misli i ponovo pronaem nit. Beg, uz bol i glad. Seobe sa svakog mesta koje je napalo zelenilo, gde je Hsia pobedila. I kako je ovoj plimi dato ime Brionove ene, pa je izmenjeni ekos nazvan Kaitla, ogroman, jarki spektar koji je bio u tolikoj vezi sa tim glasom, a ni u kakvoj vezi sa samom Kaitlom, jer ona je bila mrtva. Njeno telo je lealo nedirnuto tamo gde ga je Brion ostavio, unutar membrane, u dubinama arene majke semena, u ogromnom mehuru boje krvi. "Nije bilo nikog iza glasa", kaem. "Misli, nije bilo inteligencije." "Nije bilo mene, ni tebe. Ni nje." Seam se bola u nogama, u rukama, svi zglobovi mi gore, goreli su godinama. Taj bol je sad nestao. Pokreem prste, i zglobovi se savijaju glatko, sa lakoom koju sam zaboravio. "Ja imam mnogo posla, Olmi", kae Jano. "Ne mogu veito da ostanem ovde. Jesam naredio ogromne radove da bi se geometrijske naslage otvorile. Nisam zasluan to si predloen za drugu 164

inkarnaciju. Zasluio si to, i Neksus se sloio, i to se ak nee raunati u ponovna roenja na koja ima pravo..." Nisam zahvalan. Rezumem vrednost smrti. Moje telo - telo koje vie nemam - pripremalo je moju duu za raspad tokom punog prirodnog ivotnog veka. Posle toliko godina gladovanja i bega, iskuenja i bola, moje telo je postalo vrsto, i odbilo je da lako umre. Ali moj um je znao vrednost smrti. Nisam zahvalan to mi je ivot vraen. Nadiveo sam dve ene. Moj narod se smestio na Kupovim ostrvima, zaklonjenim Magelanovim rtom na jugu Elizabetine zemlje. Seam se samo iskidanih slika kako su Janoevi agenti uli u moju kolibu i nali me na mekom leaju od vlakana i trske, naroitom krevetu za samrtnike. "Elizabeta je znala kako da umre", kaem Janou. "Ekos", kae on. "Da. Ekos. Moja ena se zvala Rebeka." "Ona nije htela da doe ovamo", kae Jano. "Rekla nam je da smo aneli i da moemo da te uzmemo, da te odvedemo tamo gde si roen." "Da." "Ona ti je bila trea ena." "Da", kaem. "Hoe li da ti ispriam sve to se desilo? iveo sam vrlo dugo, Janoe." Jano kao da se ozbiljno uznemirio. "Nismo te namerno zaboravili, Olmi. Mora nam verovati. Na vlast su doli Naderiti i godinama nismo mogli da se pokrenemo. Kada su Geeli povratili vlast, potisnuli su nas Jarti. A kada smo se konano vratili, geometrijske naslage postale su jo prepletenije, i nismo mogli da otvorimo kapiju. Mislili smo da je Lamarkija izgubljena." "Razumem", kaem. I dalje imam staraki ton, mada mi je glas mlad. Ne elim da okrivljujem. Imao sam dug i ispunjen ivot. Poznavao sam irlu, a posle nje Sikaju, i na kraju Rebeku, koja je bila starica kad sam otkrio njenu lepotu i zavoleo je. Kad umrem, konano u postati ovek. Znau gde sam. "Vie nema polja ni kupole", kae Jano. "Stubovi su goli, kupole nema. Dungla je sve pokrila. Ostaje samo ono to si ti video i zapamtio." Kae dungla, a ne silva. To je i postala. "Sve je zeleno. Poslednje od stare Hsie." Vidim oko njega duhove, bestelesne slike drugih kako sluaju. Priam itavom Heksamonu. Ja sam slavan. 25. Priao sam zidu. Hia nije htela da ue. Frik je poao za Brionom, jer on je ve bio ovde. Nije mu se dopadalo to je tu, ali bio je odan Brionu. Salap je bio u ekstazi. Lice mu je blistalo od oduevljenja, blede koe sa smeim senkama u crvenilu i polumraku, dok su gomile olujnih oblaka prelazile nebom iznad kupole. Potapao me je po ramenu, iroko se smeei, i proao kroz opnu otvorenu kao zavesa, pravo u unutranju komoru. Membrana se glatko zatvorila za njim, kao unutranji zid debelog mehura sapunice. Glas se ponovo zauo, visok i savren. uo sam Briona kako jeca kao dete. Gurnuo sam aku kroz membranu, osetio je kako mi klizi oko prstiju i zgloba i ruke, nalik na usnu glatke koe. Ona je stajala unutra, usred mase od sjajnih crnih polukugli, proaranih crnim iljcima i natkriljenih crnim lukovima. Nije imala odeu i koa joj se kretala, lako se talasajui kao da je u pitanju loe projektovana slika. Brion je stajao na dva koraka od nje, a Frik kraj njega. Brion je odmahivao glavom, a grudi su mu se trzale od jecaja. Salap prie blie enskom obliju, sa bradom u ruci, i poe da je zagleda. Kosa joj je visila, dugaka i blatnjavo crvena, nepokretna i ravna, u iljcima i kolutima, sve do ramena. Lice joj je bilo grubo nainjeno, kao lice lutke koju je napravio nadareni amater. Nije obraala panju ni na koga od njih. Kad je progovorila, usne joj se nisu micale. "Ne zna imena." Ili je moda bilo "Nema imena." "Smem li da joj se obratim?" upita Salap. Brion pade na kolena i spusti elo na pod, sa dlanovima poloenim na neravnu povrinu koja ga je polako dizala i sputala kao da je na morskim talasima. "Nije se tome nadao", ree Frik. 165

Salap prie obliju. "Ja se zovem Mansur Salap. Voleo bih da razgovaram sa tobom", ree, kao da se predstavlja na sedeljci. Oblije nagnu glavu ka njemu, ali oi - blede, sivoplave pod nepokretnim kapcima, bezizraajne nisu gledale u njega. Nedostajala im je prefijenost i nisu mogle da iskau nita ljudsko, osim vrlo grubo. ta god da je nauilo, bilo je potpuno nedovoljno. "Ti predstavlja nekog drugog, zar ne?" upita Salap. "Brion imena ne", ree glas, dopirui odasvud unaokolo. Zidovi komore vibrirali su kao dijafragme, stvarajui glas, ali i druge zvuke: lahorasti apat, stalno duboko kreketanje. "Poznaje li Briona?" upita Salap. "Pria." "Ja priam i moje ime je Salap." "Doveo sam ovamo Kaitlu. Gde je ona?" upita Brion. Povukla se druga membrana, i ugledasmo telo na uzdignuu ivog poda, mlitavo u smrti, poodmaklo na viemesenom putu sopstvenog razlaganja. "Ti nas razume", ree Salap. Hia je ula dok nisam gledao i stala je jedan korak iza mene. "Zvezde mi, Sudbine i Daha", ree. Prilika se okrete ka njenom glasu. "Dva govore daju i koriste ta koriste. Dva sada ovde." Hia kao da se uasnula to su je opet pobrkali sa sestrom. "Ja nisam Kaitla", ree ona. "Ti si htela da postane Kaitla." Ona se okrete ka Brionu i poe da vie. "Ona je mrtva, a ti si hteo da je vrati!" Brion je prestao da plae i sad je stajao pred prilikom, kritiki je razgledajui. "Trebalo bi da pokua ponovo. Vie rada... vie pojedinosti." "Potrajae dok nas razume", ree Salap. "Zato?" upita Brion. "Zato tako dugo? Uzima nam uzorke, mora da zna kakvi smo..." "Sve vreme smo greili", ree Salap. Sad primetih da prilika nije koraala. Rasla je iz poda i nije mogla da pokree stopala. Bila je tek neto malo bolja od odbaenih ljuski iza nas. "Kaitla i ja dali smo joj hlorofil", poe Brion da raspravlja. "Uzela je bocu i upotrebila je. Stvorila je Kaitli biljke za batu, radei sa pravim biljkama koje joj je Kaitla pokazala." Salap pogleda mene. "Moete li vi da mu kaete, ser Olmi? Da donesete prefinjenost ika ovom malom primeru udovinosti?" Za trenutak nisam imao pojma ta Salap hoe da kaem. A onda se na povrinu probi misao koja je ve mesecima lebdela u podsvesti. "Oni nikada nisu uzimali uzorke nae genetske strukture." "Da?" ohrabri me Salap, ponovo sijajui. Prilika uzdrhta, verovatno zbog nekog sitnog podeavanja pritiska. "Uzorkovanje je nain da se identifikuju drugi scioni. Svaki ekos nosi svoje markere, svoju hemijsku shemu. Mi se ne uklapamo u te sheme. Ne dolazimo iz drugih ekosa. Ne mogu da analiziraju nau strukturu na osnovu genetskog materijala. I zato moraju da nas kopiraju na osnovu drugih ula." "Ali ta je bilo sa hlorofilom?" upita Brion. "Oni razumeju hemiju. Mogu da testiraju i nau primenu za organske materije. Mora da ste obezbedili sve potrebne elemente... Dali ste pigmentima kontekst koji je ekos mogao da razume. Ali nau genetsku ifru nisu mogli da otkriju. Suvie smo drugaiji." "Imena", ree oblije. "Imena znati ne." Hia je bila zgroena. "Zar ona zaista razume o emu razgovaramo? Ili samo... samo nie rei?" "Razume", ree Brion. "To je udo samo po sebi", ree Hia. Prila je blie obliju i Brionu, savladavi deo odbojnosti. "Sa ime ste ranije razgovarali?" upita Salap Briona, pokazujui oblije: pre nego to je stvoreno ovo. "Kad smo Kaitla i ja doli ovamo, ova unutranja soba bila je puna tkiva... alata. Kao fabrika prototipa. Na jednom mestu rastao je jedan deo sciona, na drugom drugi... Videli smo kako ih ogromne dlake - cilije - nose preko prostorije i spajaju sa drugim delovima. I gledali smo kako se rastvaraju u velikim bazenima, kako se pretvaraju u elatin ili sluz. Odbaeni. Kaitla je shvatila ta je to. Rekla je da se nalazimo u velikoj eliji, u kojoj su uveani svi delovi, i ba zato vie nije elija... Nismo znali zato nas je pustila da uemo ovamo. Kad smo doli poslednji put, pre nego to se Kaitla razbolela, majka semena..." pokazao je po komori. "Pokazala nam je svoje najbolje ovekolike scione, jo gore od ovog. Mogli su samo da bruje, da zvide i da izgovaraju poneki slog. Kaitla 166

je ostala nedelju dana da ih ui, da ui nju, a onda smo morali da se vratimo u Nadervil. Znali smo da ona eli da razgovara neposredno sa nama." "Doneti", ree glas. "Doneti zna imena." "Doneo sam Kaitlu ovamo kad je umirala. Kaitla mi je rekla da je ostavim ovde. 'Stavi me tamo gde smo stavljali moje biljke', rekla je. Znali smo da ona moe mnogo bolje." Brion se okrete i zagleda u crvene zidove. Kao da nije bio siguran treba li da se obrati obliju ili zidovima, kupoli kao celini. "Toliko mnogo jo moe da uradi!" "Za ovo dete nema vie", ree glas, uz drhtaj kao kod violonela. Bilo je u njemu prizvuka koji bih, da je posredi bilo ljudsko bie, nazvao ubeenje. "Nova imena, nema vie, nema vie, za ovo dete." "Zato?" razoarano upita Brion. Oblije ponovo naraste, ispunjavajui se sveom tenou iz dubine. Podiglo je ruke. Boja tena se poboljala, a pokreti koe oslabie, sada koordinisani, vie nalik na pokrete miia. Obuzet muninom i divljenjem, gledao sam kako se razvijaju crte lica, pojedinosti trbuha i grudi, jo kao u lutke, ali ipak mnogo bolja imitacija onoga kako je mogla izgledati Kaitla. Ili Hia. "Ui od tebe", ree Salap Hii. Ona je gledala mranu tavanicu, traei oi meu svetlucanjem nalik na kamenje morskog dna. Briona to kao da je trecnulo. Ustuknuo je. "Ovo nije Kaitla", ree. "Nikad nee ni biti", ree Salap. "Pogreno ste shvatili ta ekos moe da uradi... Svi smo pobrkali svoje nade i svoje komare." Oblije okrete glavu, otvori usra, i glas sada dopre iz njih. "Zvuci kao miris, imena dublja nego znam. Dvoje nisu jedno, ali stoje. Naprave tree, ali unutra. Tree je dete, ali nije kao ovo dete. Ne kao ja, ne kao svako ja, odavde." Potom dodade, naglaavajui kao pitanje: "Koje odavde?" Niko nije razumeo. "Mi nismo sa ove planete", tiho ree Brion, kao da je to uasno priznanje. ini mi se da je pokuavao da se otrese poslednje nade za Kaitlu, i da ga je to skupo kotalo. Ostalo mu je jo malo hrabrosti ili jo malo radoznalosti, kad se ipak usudio da pria sa oblijem. "Postoji samo. Postoji samo." Oblije podie jedno stopalo, lako se okrete na drugom i nespretno spusti slobodnu nogu, nagnuvi se napred da zadri ravnoteu. Potom se vratilo u poetni poloaj, ali tamo odakle se podiglo stopalo ostala je pukotina. Iako je znao da oblije Kaitle/Hie nikada nee proi, nikada nee ui u neotkriveni ljudski svet, ekos je jo dovravao ovog sciona, sklop svoje bezline i veite radoznalosti, najistije, potpuno bioloke potrebe za znanjem. "Ima jo", aptao je Brion. "Planete i planete i planete. Na nebu. Gde god ima zvezda." Na pomen zvezda, svetla u unutranjoj komori, nasumino rasuta oko podupiraa i zidova, sinue iznenada mnogo jae. "Zvezde", ree oblije. Brion se okrete ka Friku i Hii. "Znam da to nije Kaitla. Znam da vie nikad neu videti Kaitlu. Ali mogao bih da ostanem ovde i da je uim. Bio bih srean." Frik protrlja ruke, ne uivajui u onom to e morati da kae. "Ser Brione, potrebni ste drugde. Potrebni ste nama." Brionova kratka nada nestade. Zgrio je lice i ponovio Frikov pokret trljanja ruku, a onda pritisnuo nos vrhovima prstiju. "Neka se Bejs postara za to", ree. "Premnogo preputa Bejsu", ree Kaitla. "Jednog dana e otkriti da mu niko od nas nije potreban." Brion na to naglo podie glavu, kao da e otro odgovoriti, ali pogled mu skrete ka obliju, i lice kao da mu se rastopi. "Imate druge odgovornosti", ree Salap, kao da ga tei. "Svi koji su ovde imaju i druge dunosti. Niko od vas... oprostite, ser Brione, ak ni vi... nije spreman da ovde prouava i pouava. Samo ja." "emu biste je uili?" upita Brion neprijateljski, oito nespreman da odustane od ove poslednje mogunosti ispunjenja i mira. "Prouavao bih je", ree Salap. "A onda bih je gledao kako umire. Mislim da ova palata, itavo polje, nee jo dugo iveti, niti ita drugo irom Hsie. Vi i Kaitla dali ste joj vrlo mono 'ime'. Mislim da kad kae 'ime' ona misli na hlorofil koji ste joj dali. Upotrebila je ime. I to sve menja." "Baloni", rekoh ja. 167

Salap klimnu glavom. "Oni nose larve majki semena, ne samo scione. Ako sam u pravu, sve ovo e uvenuti za nekoliko nedelja." "Stara imena umru", ree oblije. "Komar", ree Brion, glasom punim razoarenja. "Sve ovo je komar." Potom se okrete ka meni. "Ser Olmi, vi poznajete istoriju. Tolika promena znai smrt i unitenje na sve strane. Heksamon mora da doe. Rekao sam to... oseao sam to. Morate popraviti Lenkovu kljunjau, morate rei Heksamonu ta se ovde desilo." Nisam mogao nita da kaem. Izgledalo mi je besmisleno da Brion neto moli u ime svih ljudi na Lamarkiji. Ali bio je u pravu. Ostala je jo samo jedna stvar: trebalo je nai kljunjau i videti moe li se popraviti. Brion prie blie obliju i dodirnu mu lice. Nije reagovalo; jo dog ga je gladio, ponovo je progovorilo: "Ima jo imena? Donesi jo imena." Ostavili smo Salapa sa hranom za nekoliko nedelja, uzetom sa dva amca, Brionovog i onog koji su donele Hiu ung i njene pomonice. "Neu umreti ovde, nemojte se plaiti", ree mi Salap dok me je pratio kroz more zelenila. "Ja sam otporan matori vukodlak, to svakako ve znate. to se tie Briona..." Brion se vratio u amac kao u transu, ne obraajui panju na nas, i uao je na pramcu, zagledan nizvodno. Pustio je da se kanap odmota i sad ga je drao izmeu palca i kaiprsta, putajui da stvori labave kolute po uglancanoj i lakiranoj palubi od ksile. "Pazite ga", reee mi Salap. "On i dalje ima opasnu politiku mo, kao i Lenk. Moraju se osloboditi toga istovremeno... ili svaki za sebe." Stajali smo na obraslom doku, a nova silva - dungla - ukala je kao trava na vetru, iako vetra gotovo da nije bilo. Salap me uhvati za ramena. "ak i ako nikada ne stigne do Heksamona, ak i ako oni nikad ne dou, neki od nas e preiveti." 26. "Jesi li uopte naao kljunjau?" pita Jano. Zavravam priu izvan bolnice. Janoa su odvukle vanije dunosti, i kad se vratio video je da napredujem. Izlazimo iz bolnice da vidimo neke od lepota Osnog Grada. Odvajam se od uspomena iz dugog i tekog ivota. Sada lebdimo jedan kraj drugog u Valdu, ogromnoj besteinskoj i uasno zelenoj umi u Osnom Euklidu. Moje telo je toliko slae i udobnije, ali ipak mi nedostaje moj stari ivot, moja sigurna smrt, i to toliko da me stalno opsedaju misli o samoubistvu. Kad bih se vratio kroz kapiju na Lamarkiju i pokuao da naem Rebeku... Ali to ne mogu. Jano mi kae da je kapija povremena, da su na Lamarkiji minule godine otkako su me vratili. Ne elim novi ivot, ali neu ga odbaciti. U tome imam oseanje dunosti prema neem mnogo viem od Heksamona. "Naao sam je", kaem. Zelenilo Valda me pritiska, kao na Lamarkiji, gde smo beali sa kontinenta na kontinent, a na kraju i sa ostrva na ostrvo... Beali smo od moi 'imena' hlorofila. "ta si uinio?" pita Jano. Zapravo bi hteo da zna jesam li konano neto preduzeo. Pria koju sam dosad ispriao jeste pria o posmatranju i skrivanju, o pokuajima da se sastave delovi i razume sistem. Ali nikada nisam potpuno razumeo. Delovi se nikada nisu glatko uklapali. Doneo sam odluku u neznanju i nesigurnosti. 27. Brion nikome nije rekao ni re tokom osamnaest sati koliko nam je trebalo da preplovimo kanal na putu za Nadervil. Zelenilo je napredovalo desetinama kilometara kroz silvu, a du njegove granice sa 168

ikarom staro rastinje je venulo, oslobaajui mesto za novo. Baloni su naikali horizont i preletali iznad nas, lako se podiui od zemlje, noeni sve dalje vetrom. Gledao sam to sa mranom tupou i oseanjem bednog neuspeha. Nisam mogao da procenim Briona kao nekada; ako se ita promenilo, postao sam jo benji na Lenka. Ali Lenk je bio star i nije mogao da snosi svu krivicu. Bilo je jasno koliko je uzalud kriviti nekoga, ali to mi nije pomagalo. Bila mi je potrebna irla, da bi mi vratila oseanje ivota i stvarnosti. Frik je primao ifrovane poruke preko radija u kabini, i nosio ih Brionu na itanje. Ovaj ih je itao i vraao ih njemu, odmahujui glavom. Frik je postajao sve uznemireniji. Neto se deavalo. Brion je sedeo na pramcu, obgrlivi kolena, i zurio u zalazak sunca, gotovo sklopljenih oiju, usana stegnutih u majmunskom izrazu zbunjenosti. Proli smo kraj ulaza u jezero. Pokuao sam da ubedim Frika da me vrati na jezero kako bih mogao da odem na brodove koji su tamo bili usidreni. Frik je pogledao Briona, odmahnuo glavom kao da sam nekakva dosadna muva, i na kraju je prestao da obraa panju na mene. Straari su stajali na zadnjoj palubi malog, elegantnog amca, paljivo me gledajui. Pomislih da skoim u kanal i otplivam na obalu, ili ka ulazu u jezero, ali znao sam da bi pucali za mnom. Kad smo se pribliili Nadervilu, ugledasmo dim iza visoke litice silve, ali sam grad ostao je skriven jo nekoliko minuta. Prvo ugledasmo luku, punu jedrenjaka. Izbrojao sam ih osam, deset, dvanaest, i kad se videla cela luka, sedamnaest - svih vrsta, velikih jedrenjaka, kuna, krupnih brodova sa etiri jarbola, malih barki. Sa boka nekih brodova videle su se munje, praene tekim eksplozijama topovske vatre i jasnim zvidanjem granata. Sa obale su se videli drugi blesci, oblaci dima, a duboka tutnjava oznaavala je eksplozije. Pilot je smesta poveao brzinu Brionovog amca, a Hiin amac pouri da ga sustigne. Dok su amci izlazili iz kanala, ponovo ugledah Nadervil, stotine domova i zgrada poreanih na nekoliko breuljaka, okruenih visokom, tamnom ikarom. Plameni jezici puzali su iz ulice u ulicu, uzbrdo, i padalo je sve vie granata, odnosei krovove sa kua i zainjui nove vatre. Na kraju je treina grada bila u plamenu. Uzvici i vriska pronosili su se lukom, daleki i tanki. Brion je piljio u crne stubove dima sa zapanjenim, povreenim izrazom lica, a onda je polako poao na sredinu amca i zatraio dvogled. "Lenk je lagao", ree on prigueno, preleui dvogledom tamo-amo po gradu. "Koristio je sebe kao paravan." Potom spusti pogled i prodera se preko vode. "Zato Bejs nije znao? Generale Bejs, gde si?" Okrenusmo se ka severnoj obali i usidrismo se rano uvee, na malom privatnom doku. Hiin amac bio je kraj nas, i ona nas je gledala, mrana i uplaena. Njeni pomonici, Ulman i Grado, iskoie iz amca i privezae ga, a onda joj pomogoe da izie. Na stotinu metara od nas gorela su skladita, izbacujui crne oblake gustog, kiselog dima. Kua kraj doka ve je poinjala da gori, jer joj je ugljevlje padalo na krov. Brion stade jednom nogom na ogradu i prezrivo me pogleda. "Ti nisi nita", ree. "Heksamon nam nije poslao nita." Kao da je bio spreman da naredi da me ubiju, ali samo je odmahnuo glavom i prihvatio Frikovu ruku kako bi iziao na obalu. Brion, Hia, Frik i ostali iskoie na dok, ostavljajui me samog u amcu. Potrae putem koji je vodio u Nadervil. Nekoliko minuta nisam mogao da se pomerim. Ruke i noge su me bolele. Bio sam opinjen gledanjem vatre kako se sputa ka doku i amcima; ksila je gorela slabim, neravnomernim, narandastim plamenom, a gust, uljast dim polako se dizao ka tamnoplavom nebu. Na kraju izioh iz amca i popeh se na put. Vetar mi je duvao u lea, hitajui da podstakne plamen u Nadervilu. ena u dugakoj, crnoj haljini sa crvenim alom trala je putem, sama; ovaj deo grada ve je bio evakuisan, verovatno im su se brodovi pojavili u luci. Prva pomisao bila mi je da se vratim u amac i preem preko luke, da saekam na junoj obali dok se borbe ne stiaju. Znao sam kakva mi je misija: ne treba da se upliem i treba da dostavim Heksamonu podatke. A to neu moi ako poginem. Potraih meu brodovima u luci 'Koragosa' i 'Kravu', ali kao to sam i oekivao, njih nije bilo. Lenk ih je oito drao izvan luke i dalje od borbe. Nadao sam se da je irla sa njim, i, naravno, Rendal. 169

Bilo mi je muka od divarikata i njihove politike; od Lenkovih opsesija i prorauna, koji su svi poli naopako, i od njegovog proganjanja Briona i Kaitle (ako je to uopte bilo istina). Nisam mogao da shvatim zato je Brion predao vlast Bejsu, a to to je poklonio zelenilo Hsii inilo mi se vulgarno, kao poslednja majmunska uobraenost. Da se tada otvorila kapija i povukla me sa pilotskog mesta na amcu, i zauvek se zatvorila nad Lamarkijom, ne bih poalio to odlazim... Osim zbog irle. Ona je bila najbitnija, uporite pred ovim upadom u ludilo. Nije bila naroito lepa, niti naroito inteligentna; nita na njoj nije blistalo neugasivim plamenom. Bila je obina ena sa pristojnim sistemom predrasuda i jednostavnim ciljevima. elela je da ivi meu prijateljima i roacima, da ivi sa potenim ovekom koga voli, da podie decu da postanu ljudska bia na poznatom i dobro znanom mestu. Gnuao sam se svakog dela sebe koji sam prepoznao u Lenku i Brionu. Njihova uskogrudost i porazi mogli su biti i moji. ak i Brionova tuga za Kaitlom inila mi se obezvreena njegovom uobraenou, njegovom pretpostavkom da ljudi na visokom poloaju ne treba da umru, da ih neka magija mora odrati u ivotu. Po emu se razlikovao od mene? Na iku bih se svakako prijavio za podmlaivanje - produenje ivota, pa ak i za zamenu tela. Kaitla i Brion delali su u skladu sa svojim uverenjima, ma koliko bila pogrena ili nastrana, a ja do sada nisam uino nita - nisam koristio svoje znanje, nisam pokazao nijednu od svojih (ma koliko malobrojnih) sposobnosti, i uvek sam uspevao da se naem u takvom poloaju da povuenost bude najbolja taktika. Lenk je svojim aktivnostima doveo svoj narod ovamo i izloio ga ogromnim patnjama. Brionova militantnost i naopaki porivi doveli su do rata i ubijanja, kulminiravi ludilom irenja zelenila. Ono to je nekada stajalo u srazmernoj ravnotei sada je bilo izokrenuto i vie nije moglo da se ponovo postavi. Moje nedelovanje je u poreenju sa time bilo svetako. U mislima mi se stalno pojavljivalo irlino lice. Moja misija je okonana. Morao sam da donesem odluku, ili u biti samo ovek ispunjen vakuumom, bezlinost koja uvek stoji na nekoj tankoj liniji. Ustuknuo sam od naleta plamena kad se zid kue sruio. Talas vrelog vazduha i ugljevlja me je trgao, pa sam krenuo ka doku. Dok je plamen besneo iza mene, razgledao sam luku, procenjujui strateki poloaj brodova i amaca, i plan samog Nadervila. U gradu su besnele borbe - video sam trupe kako se kreu ulicama, uo sam pucketanje i tektanje paljbe iz runog oruja. Lenk je zaista lagao Briona, ili je oekivao najgore i bio je spreman. Drao je u rezervi mornaricu skrpljenu od trgovakih i transportnih brodova. Sada su spremali opsadu Nadervila. etrnaest brodova uvuklo se u luku pre nekoliko sati, moda po odlasku dva diplomatska broda, 'Koragosa' i 'Krave'. Parobrodi se nisu videli - mora da ih je Bejs izveo iz luke, moda da pojaaju pritisak na Dakartu. Lenkovi brodovi iznenadili su slabe odbrambene snage i iskrcali su nekoliko stotina vojnika. Sve se deavalo vrlo brzo. Na Lamarkiji nije bilo gospodara, samo dece. No, neka deca su bila spretnija nego to sam mislio. Lenk je na kraju ispao mudriji - ili sreniji - od Briona. Smatrao sam da Lenk ima jae snage, odabrane meu sposobnim i besnim graanima Tasmana i Elizabetine zemlje. Brionove snage - sudei po onoj sirotoj budali u bari - mogle su se pokazati kao sluajni odabir, loe obuene i surove, nedorasle osvetnikom gnevu. Brionova nepobedivost moda je unitena. Konani poraz uplaenog, oaloenog, besnog oveuljka bio je ispisan po svim bregovima i ulicama Nadervila. Kad je sruena kua iza mene zapucketala i eksplodirala, vratio sam se do naputenih amaca i proverio rezerve energije na njima. Baterije u Hiinom amcu bile su gotovo prazne. Brionov je imao rezervni par, potpuno puv. Preneo sam ga u Hiin amac - manje upadljiv od Brionovog elegantnog brodia - skinuo zastavu sa pramca i pripremio se za polazak. Tiho sam plovio kroz oblake gustog, zaguljivog dima, ne ka junom kraju luke, gde je bilo svega nekoliko zgrada i gde se nisu videle ni borbe ni bombardovanje, nego na zapad, du obale, ispod linije vatre brodova u luci. Svetlo je brzo nestajalo. Zaobioh zadimljenu olupinu koja je nekada bila drveni trgovaki brod. Nakrivljeni jarboli virili su iz vode kao slomljeni prsti. eleo sam da prouim strateku situaciju, da naem najbolje mesto, a onda da poem u grad i pridruim se Lenkovim trupama. 170

Otvara kapija zaista me je smestio u vrlo zanimljiv trenutak, ubacivi me unutra kao muvu u ilibar. Nee biti povratka. Nadervil je poivao na dva glavna brda, sa nizom niih bregova du poluostrva izmeu luke i okeana na severu. Istono od glavnih brda, izmeu samog grada i jezera sa Citadelom, ostavljen je deli ikare. Silva je svakako izbuena brojnim tunelima, i ako su Bejs ili njegovi potinjeni postavili preostale odbrambene snage - ili su se nadali da e izvesti konaan obraun - pretpostavljao sam da e se kriti u tom komadu ikare, ili moda u samoj Citadeli, a kada se steknu okolnosti, svakako posle artiljeriske vatre, jurnue uz jedno ili oba brda. Ugledah skupinu vojnika kako mariraju niz ulicu sa brda, gotovo skriveni u senci niza zgrada, jo celih. Nalazili su se na otprilike kilometar i po od amca. Nisam mogao da vidim ija je to vojska, naravno mogue je da niko u Lenkovim etama nema uniformu, ali nisam mogao da razaberem ni kroj odee, pa ak ni boju. Bilo je neophodno da razgledam grad dalje sa juga, kako bih bolje osmotrio ulice i kue, mesta moguih sukoba. Vozio sam amac na jug, dalje od Lenkovih brodova. Za trenutak sam blokirao kormilo i pretraio kabinu, pa sam naao komad papira u ladici i brzo sam skicirao luku, grad i vidljive ulice. Pojedinosti sam osmotrio dvogledom - uglavnom upravne zgrade, vodotoranj i neto nalik na radio-antenu na zapadnom kraju grada. Sve su to mogli da budu kljuni objekti. Ve sam poeo da privlaim neeljenu panju Lenkovih brodova, na manje od dva kilometra od mene. Jedan tobdija je gaao amac i granata je pljusnula na svega desetak metara od mene. Nisam znao kakve topove imaju, ni koliko su precizni, ali nisam smeo da rizikujem i da jo ostanem na vodi. Ponovo se uputih ka dokovima. Nova granata me poprska vodom. Bio sam na manje od deset metara od obale kada direktni pogodak rascepi amac napola i baci me poleuke u vodu. Oamuen, plutao sam na leima u crnoj vodi luke nekoliko minuta pre nego to sam otplivao do obale. Popeo sam se lestvicama i zaustavio se u tami izmeu dva skladita, od kojih je jedno bilo pogoeno, ali ne i zahvaeno plamenom. Pokuao sam da se saberem. Komad ksile dobro me je zasekao po elu. Obrisao sam krv mokrim rukavom. Mapu sam izgubio, ali uglavnom sam zapamtio pojedinosti. Nadervil je bio podeljen sa etiri glavne ulice, u pravcu istok-zapad, i sedam ili osam irokih ulica koje su vodile sa severa na jug, od luke do bregova. Zgrade koje su najverovantije bile upravne - jo cele, zaudo - leale su na padinama najistonijeg brega, kraj bulevara sever-jug. Poao sam tamo. Nekoliko civila je jo ostalo u gradu, a prizori koje sam video, krenuvi ka istoku, mogli su biti stari hiljadama godina. Tela u malom dvoritu gde je eksplodirala granata: dva velika i dva mala. Deca. Upitao sam se da li je Lenk ubio neko od svoje dece. Pet starijih mukaraca i sedam ena, glava umotanih krpama zbog dima, gurali su svoju imovinu na improvizovanim kolicima kroz hrpe otpada od ksile i cigli. Sakrio sam se u poluotvorenom ulazu uruene kue da bih izbegao nepravilnu kolonu mladih mukaraca i ena, ne znajui jesu li vojnici; ili su ulicom istok-zapad, dovikujui jedni drugima ohrabrenja. Nekoliko ih je nosilo elektrine svetiljke. Pod sjajem svetiljke prepoznah jedno lice - Keo, jedan od Lenkovih pomonika, koji je pratio kolonu na zaelju. Pozvah ga po imenu i on se tre i okrete, a onda podie svetiljku i primeti me u vratima. "Olmi! Tako mi Sudbine i Daha", ree on. "Jo ste ivi! Bili smo sigurni da ste svi pobijeni im je napad poeo. Stanite!" povika za mladiima i devojkama. Oni se okrenue i okupie oko nas; beonjae su im sijale kao u uplaenih srna, bili su zadihani, istovremeno preplaeni i samouvereni. "ta se deava?" upitah. "Gde je Salap?" uzvrati on pitanjem. Nisam hteo da traim vreme na objanjavanje. "Je li grad osvojen?" Nekoliko vojnika odmahnu glavom. Nekoliko ih se nervozno nasmeja, zvukom nalik na lave. Prebrojah ih: osam mukaraca, pet ena. "Ne jo", ree Keo. "Ima okraja oko Sunevog puta. Mnogo otpora. Bejs je bio na moru - promaio je nae brodove - ali okrenuo je na severnu stranu poluostrva i iskrcao trupe. Oni se sad vraaju u grad, da zamene vojnike koji su otili na zapadno poluostrvo. Diverzija. Lenkovi plaenici - sad smo svi plaenici tamo su nasukali mali brod i spalili neke kue. Nisam znao za to..." Grudi su mu se trzale. Prebrzo je disao, od nervoze. "Rendal ree... pre nego to je otiao, i... za vas..." "Je li irla sa Lenkom?" 171

Keo se smrai. "ena? Ne", ree. "Nju i Rendala odvela je Brionova policija pre dva dana, tek to ste vi i Salap otili sa Brionom." "Moramo da krenemo", povika jedan mladi, mornar novajlija sa neke kune, ako je suditi po odei. Stao je pred mene. "Ko god da ste, ne moemo ostati ovde da brbljamo - moramo da podnesemo izvetaj o tome ima li vojske da dolazi sa istone strane grada." "Tano", ree Keo kome je oito teko padalo da bude voa. "To je ovek iz Heksamona", ree jedna mlada ena, radoznalo me zagledjaui. Njeno mravo lice bilo je umrljano prainom i znojem, i izgledala je zaglupljena od straha i uzbuenja. "Bio je na 'Koragosu'. O njemu su govorili." Jedva sam ih sluao. urno sam mozgao, pokuavajui da smislim kuda su mogli odvesti irlu. Moda je jo na jezeru, skrivena u zgradama unutar stare palate majke semena. "Bio sam u luci i video sam da na istoku nema okraja - zasad", rekoh. "Ali moda na jezeru postoje snage. Bejs ih moe iskoristiti da nas sve pritegne... Gde su mu parobrodi?" "Severno od ostrva, kad smo ih poslednji put videli." Bejsov najverovatniji plan - najbolji plan u ovim okolnostima - jasno mi se ocrtao u glavi. Iskrcao je na severu vojnike koji su plovili brodom, moda dve ete dobro uvebanih mukaraca i ena, prilina snaga pod ovim okolnostima, ali ne i dovoljna da imaju presudan uticaj. Odredi u staroj palati mogu da broje i stotine ljudi. Poto je grad jedva branjen - usredsreenou trupa u Bejsovim brodovima i oko Brionovog obitavalita - najverovatnije Bejs ima na raspolaganju nekoliko stotina vojnika. Ostali su po svoj prilici na Tasmanu i Elizabetinoj zemlji. "Koliko vojnika ima Lenk?" Keo se zapilji u mene, nesiguran, znojei se. Zvezde su provirivale kroz oblake dima. Artiljerija je prekinula paljbu. "Vi ste vojnik Heksamona", ree on. "Na ijoj ste strani?" "Protiv Briona", rekoh. "Hou da naem irlu... a vi hoete da obezbedite grad. Kao to rekoste, ja sam vojnik - imam mnogo bolju obuku nego Lenk i verovatno bolju nego Bejs." Lako sam mogao da pogodim Keove misli. Dobio je komandu nad ovim mladim ljudima, ali nije imao vojno obrazovanje - imalo ga je vrlo malo useljenika. Bili bi u najmanju ruku nasumina sila. Ja nisam imao pojma o nivou njihovog stratekog planiranja - Bejs je oito bio nepripremljen za neto ovako, ali najverovatnije e uskoro uspeti da sklopi kakvu-takvu odbranu. Keo je bio dovoljno pametan da to uvidi. "Lenk nam se nije poverio do poslednjeg asa", ree on. "Imamo moda est stotina dobrovoljaca." "Sedam ili osam eta", rekoh ja. "Lenk ih je drugaije rasporedio." "Ko mu je general?" "On je planirao operaciju. Pomagala mu je Fasid." Gadljivo odmahnuh glavom. Keo je zaustio da brani Lenkovo sveznanje, ali ga presekoh. "Morate postaviti snanu odbranu u istonom delu grada. Najmanje dvesta vojnika. Bejs e gotovo sigurno razviti snage na jezeru. Imate li radio?" "Da", ree Keo. Jedan od njegovih vojnika - gotovo deak, zapravo - podie malu kutiju. "Naalost, nema veliki domet." Mladii i devojke okupie se oko nas, ne bunei se vie. Oseao sam vrtoglavo oduevljenje. Ovde, meu amaterima, protiv kasapina koji je u najboljem sluaju lukav, mogu da budem od koristi. Lenkovi vojnici zauzeli su rt i podbre, ree Keo. Na zapadu i severu poloaji jo nisu bili uvreni. "Treba mi petoro ovih dobrih vojnika", rekoh. "Treba da se razdvojimo u dve skupine." "Imam mapu... nekakvu", ree Keo, podigavi platnenu torbicu i vadei iz nje malo, presavijeno pare papira. Rairio ga je pod sjajem svetiljke. Bio je to originalni crte olovkom i mastilom, sa mnogo vie pojedinosti nego to sam ja video iz luke, pogotovo o putevima kroz silvu, izmeu Nadervila i jezera. Citadela nije bila prikazana. "Bie od koristi. Vi uzmite jednu skupinu i pazite na istoni kraj grada. Ja u povesti mojih pet, i mi emo proeljati silvu izmeu Nadervila i jezera. Zasad recite Lenkovim komandantima - ili samom Lenku, ko god da je deuran - da mora poslati najmanje stotinu dobro naoruanih vojnika da se sretnu s vama na ivici grada." "Ne verujem da imamo stotinu dobro naoruanih vojnika", ree Keo. "Bar ne slobodnih." 172

Ono to je u poetku izgledalo kao velianstven potez postajalo je sve nesigurnije. Nema gospodara, samo dece. "Nemojte to rei Bejsu", rekoh. Odabrah petoro koji su mi izgledali najprikladniji i najspremiji, pa Keova i moja skupina potrae ulicom u dve kolone, dok nismo stigli do istine iza poslednjih kua. Iza nje je leala strma ivica ikare silve sa tamnim rupama dva tunela. "Sreno", ree mi Keo. Oseao sam se neverovatno iv i veoma, veoma glup. 28. Napredovali smo niz Sangerov put, kroz tunel u ikari. Sanger je bio jedan od dva uporedna puta koji su, po mapi, vodili do jezera. Svetla u tunelu bila su ugaena; koristili smo svetiljku. Oekivao sam da svakog asa sretnemo Bejsovu vojsku. Nona ikara bila je tiha. Ili smo putem kroz tunel oko trideset minuta, a smo onda se pojavili pod blistavim ozvezdanim nebom, sa dvostrukim jarmom koji je izlazio na istoku. Nalazili smo se na prostranoj istini, nekada moda farmi, sada jalovom polju. Put je presecao polje prema novoj ikari, moda kilometar daleko, i tu je ulazio u novi tunel. Pretpostavljao sam da Citadela lei na oko dva kilometra odatle. Nisam dobro poznavao podruje palate; lako smo mogli da se izgubimo. Sitna devojka po imenu Meg, glatkog, tamnog lica i krupnih oiju, drala se blizu mene. Nosila je jednu od tri puke, koliko je Keo bio voljan da nam da. "Hoe li biti gadno?" upita me ona. "Verovatno", rekoh. "Znate li kuda idemo?" "Bio sam tamo." "A kaete da ima puno vojnika." "Meg brine za sve nas", ree najstariji mladi, visok, pogrbljen momak od dvadeset pet godina, po imenu Bro. "Ima puno vojnika", rekoh. "Ali mi emo ih izbei. Neemo da se borimo; samo da saznamo stvari." "Kako?" upita Meg, oblizujui usne i zurei napred, u zid narednog pareta ikare silve. "Kriemo se izmeu otvora dva tunela. Zapravo, to ete vas petoro. Moda u povesti jednog sa sobom. Ja idem u staru palatu. Vojnici e verovatno proi kroz jedan ili oba tunela. Sa mesta gde ete se kriti videete oba puta. Ako se pojave pre nego to se ja vratim, poaljite najbreg trkaa..." "Znai, Juk", ree Meg, pokazavi sitnu, mravu devojku sa licem kao faun. "Juk", rekoh joj, "tri ispred vojnika i javi ser Keu. On e preneti upozorenje preko radija." "A ta ako budu u kamionima?" upita Juk. "Onda emo promeniti plan. Ali vojska e verovatno ii peice." Po onome to sam dosad video, Bejs je usredsredio ono malo dragocene tehnologije tamo gde e biti dobro vidljiva. Sumnjao sam da imaju vie kamiona i automobila nego u Kalkuti. "ta ete vi?" "Idem u staru palatu", ponovih. "U Citadelu." "Stalno govorite 'palata'... kakva je to palata?" upita Ranara, najnii mladi. "Tamo Brion ivi", rekoh. Nije bilo potrebe za opirnim objanjenjima. Dok smo se pribliavali ulazu u sledei tunel, presekli smo krivinu puta blie gutari izmeu severnog i junog otvora. Jednom sam se spotakao i Juk mi je pomogla da ostanem na nogama. Tle je bilo neravno, kredasto i mesecima neorano, moda i itave godine. Drali smo se ikare, leima uz spoljanja stabla arborida koja su se prepletala u ravan, crni zid. "Zato nas je ser Keo predao vama?" upita Meg. "Ne bismo smeli da postavljamo pitanja", ree Bro. "Ovo je dobro pitanje", rekoh. "Uvek pitajte." "Pa, zato?" upita Meg. Nalazili smo se na pedesetak metara od oba puta. Jasno smo videli kaldrmu, dve tanke svetlosive linije na crnosivom tlu. "Zajedniki prijatelj rekao mu je da sam nekada pripadao braniteljima Puta." Bro frknu u tami. "Zar ste toliko stari?" "Ne", rekoh. "Nisam toliko star." Nisam mnogo stariji od ove dece, pomislih. "Pa ta vam to onda znai?" Meg je bila uporna. 173

Primetih da neto zaklanja zvezde i podigoh pogled. Pod nonim nebom lebdeli su baloni. Jedan je spustio visee pipke na polje, dodirujui prainu na jedva dvadeset metara od mesta gde smo uali. "ta je to?" upita Olivos, kutravi momak otre brade. Juk ustade da potri i pogleda, ali ja je zgrabih za ruku. "Dolaze iz unutranjosti", rekoh. "Nova vrsta nosaa." Ustadoh i pogledah nanie u njih. "Ser Bro, ima puku. Da li bi poao sa mnom?" "Pitate umesto da nareujete?" u neverici me upita Bro. "Da, zato to je ono to moram da uradim delom lina stvar." Bro ustade. "Bili ste branitelj Puta?" upita. "Nekad davno." "Poi u", ree on. "Ako se ne vratimo za dva sata, moete pretpostaviti da smo zarobljeni", rekoh ostalima. "Meg, ti komanduje." "Hvala, valjda", re Meg. "Ima li neko sat?" Niko nije imao. "Onda ponite da brojite", rekoh. Bro i ja poli smo severno od puta Godvin i zaustavili smo se nasred kaldrme od kamenih ploa i ljunka, zagledani u neprozirnu tamu tunela. Nismo imali svetiljku. Tunel je bio tih, osim zvuka kapanja vode. "Hajdemo", rekoh. "ta emo da radimo?" upita on. "Da vidimo ta smera vojska i da spasemo prijatelja", rekoh. "Ako su uopte jo tamo." "Mislite da su moda poli vodenim putem?" "Ako su pametni, nisu. Luka zasad pripada Lenku." Izgledalo je verovatno da Bejs pokua da preotme luku. Nadao sam se da emo se vratiti pre toga. "Dok smo u tunelu, neemo priati, u redu?" Bro klimnu glavom. "Dodiruj rukom levu stranu. Ja u biti desno." Hodali smo pedeset metara u potpunoj tami. Vazduh je bio sve gui i mirisao je ustajalo. Bro se zakaljao i apatom se izvinio. Dublje u tunelu naiosmo na amonijani zadah, teak i vrlo neprijatan. uli su se zvuci odozgo: ukanje i pokreti. Uz dosta olakanja stigosmo do kraja tunela i zaustavismo se na otvorenom. Na drugoj strani gorelo je nekoliko elektrinih svetiljki, njiui se, i uli smo priguene glasove. Sa zapada su se ule nove eksplozije i daleka topovska paljba. Pretpostavljao sam da se nalazimo na severnom kraju jezera, zapadno od Citadele. Jedva sam mogao da razaberem crne obrise zgrada. Na nekom dalekom prozoru upali se svetlo. Zau se uzvik, i svetlo se brzo ugasi. "Brionovi vojnici", apnu Bro, primakavi mi se. "Moda su evakuisani civili", rekoh. "To jo ne znamo." Verovao sam da nas niko nee videti ako preseemo udesno, gde je silva ponovo stvarala masivan zid. Uz nekoliko rei i pokreta objasnih put, i poosmo preko ravnog, pustog polja koje nikada nije bilo uzorano. "Daj mi puku", rekoh. "Zato, ser?" "eli li da ubije nekoga?" Dao mi je puku. Bila je teka, kratke cevi i vrlo jednostavna. Polako smo ili uporedo sa ikarom, pokuavajui da se ne spotiemo po neravnom tlu. Na nekoliko metara ispred sebe primetismo oblije isprueno u praini, crnu mrlju u tami osvetljenoj zvezdama. Za trenutak pomislih da je to ljudsko telo, ali odavalo je teak zadah amonijaka. Sagoh se za trenutak nad njim i ugledah splet udova, dugako, cilindrino telo, otre bodlje za kopanje du repa. Najeih se. Bio je to mrtav scion. Nita nije dolo da ga pokupi i odnese. Ovo je bio zadah smrti na Lamarkiji. I u tunelu je bila smrt. "Sudbine mi i daha", ree Bro, "ta je ovo?" "Scion", rekoh. "Mrtav je." "Zato ga istai nisu odneli?" 174

"Stvari se menjaju", rekoh. Zaobiosmo ga. Nisam sumnjao da je u pitanju bio pokretni scion iz ikare, inae retko vidljiv izvan spleta arborida. ikari silve, posle vie desetina miliona godina, nareeno je da umre. U zgradama sleva zausmo korake i glasove, izdavanje nareenja. Vojnici su se organizovali. Zauh odlomke razgovora. "... Uhvatiemo ih u tesnac u Dalipatu..." "Budale. Blesave budale su to." "Kod koga je etni radio?" Ovo je, dakle, bila vojska, uglavnom sastavljena od straara iz stare palate. Nisam mogao da procenim koliko ih je; svakako najmanje stotinu. "U stroj!" ree jasan, odsean enski glas. "Na zapad za deset minuta." Stadoh i Bro nalete na mene. "Jesi li uo?" apnuh mu vrlo tiho, na samo uho. On klimnu glavom. "To smo hteli da znamo. Tri nazad i reci ostalima da ovo jave ser Keu." "Vi neete sa mnom?" upita on. Oito mu se nije dopadala pomisao da se vraa sam; pogotovo kroz smrdljivi tunel. "Mislio sam da sam vam potreban." "Bio si mi potreban za ovo. Vreme je", rekoh. "Ti ima svoju dunost. Ja u da naem svoje prijatelje." Dadoh mu puku. "Ponesi i ovo. Nadam se da ti nee trebati." Bro je oklevao jedan trenutak, poeo da se povlai prekrtenih ruku, a onda ih je spustio, okrenuo se i poao u tamu. Zaobiao je mrtvog sciona i vie nisam mogao da ga vidim. Nekako sma uspeo da ponovo ostanem sam. Oduvek sam najvie voleo da radim sam, ak i kao branitelj Puta. Pitao sam se da li je neija ivotna pria ishod uruavnaja linija sveta usled najobinije snage karaktera. Dilemu nije reilo ni hiljadu godina ljudske filozofije. Tiho i brzo prooh izmeu dve zgrade. Iziao je jedan mesec i dodao malo svetlosti. To nije valjalo. Pokuao sam da kad god mogu ostanem u dubokoj senci. Mora da sam se nalazio ve stotinu metara unutar stare palate. Uoh u dvorite kroz uzani otvoreni hodnik. Vodoskok u sreditu dvorita prskao je stalnu traku vode uvis, pljuskajui i mrmljajui za sebe. Drei se zida, lako vukui noge po ljunkovitoj stazi, prooh kraj niza vrata i zatamnjenih prozora, pa kroz novi hodnik. U ulici izmeu dvorita i zida poigravalo je nekoliko svetiljki. Pribih se uz zid i osetih krupno, glatko, oblo kanenje: stara palata. Svetlo - dva mukarca sa svetiljkama - prolazilo je kraj ulaza u ulicu. Ako onaj ko komanduje smatra da je situacija oajna, i ako Brion vie nije ovde, ovo mesto mora da je gotovo naputeno. Za nekoliko sati praskozorje e osvetliti nebo. Pooh uz zakrivljeni zid jo pedeset ili ezdeset metara i stigoh do kapije. Kraj nje su stajala tri oveka, tiho razgovarajui u mraku. Podesih glas do odgovarajueg tona strepnje. "Izvinite. Ne brinite. Ser Frik..." Sve tri puke se istog asa uperie u mene, i zauh tri istovremena klik-klak otputanja zatvaraa. "Ja sam jedan od Brionovih gostiju. Nisam naoruan. Ser Frik me je ostavio u amcu u Nadervilu." "Ko si ti?" "Zovem se Olmi", rekoh. "Frik nije ovde", ree najvii straar, iroka senka grubog glasa. "Kuda onda da poem?" "Nemamo nikakva uputstva za tebe." "Ser Brion mi je rekao da se vratim ovamo vodenim putem, ali amac je uniten... Morao sam peice. Bilo je strano." "Bio si sa Brionom?" upita straar grubog glasa. "uo sam za tebe", ree drugi glas, i oni se apatom posavetovae. "Poao si sa Frikom i ser Brionom... zar ne? Kuda ste ili?" "Uz kanal", rekoh. "Hodi ovamo." Prioh, i visoki straar me za trenutak osvetli tankim mlazom svetlosti iz proreza na svetiljki. "Mislim da je to on", ree drugi straar. "Idi unutra i vidi treba li on nekom."

175

29. Hia ung stajala je u vivarijumu, a praskozorje je bacalo plavu, mutnu svetlost preko bate njene sestre. Zadah je bio straan - amonijak i nepomian, ustajao vazduh. Bata je svuda oko nje leala u tamnim hrpama. Dvojica straara koji su me dopratili pokrie nos krpama kako bi izbegli prainu koju smo dizali svakim korakom. "Jesi li ve naao svoju kapiju za povratak u Put?" upita ung, umornim, ali i dalje otrovnim glasom. "Ne", rekoh. "Doao sam da vidim gde su mi prijatelji. ena po imenu irla. I Rendal, naunik koji je radio sa Salapom." Hia je nekoliko trenutaka utala, a onda otpusti straare pokretom ruke, rekavi da me zna i da nisam opasan. Straari se udaljie, i mi ostadosmo sami u plaviastoj tiini. "Uspeo si da ue ovamo, a da ne pogine. To je prava magija", ree ona. "Bio sam glup i neduan", rekoh. "Izgubio sam se." "Ti si moda jedina neduna osoba na ovoj planeti", ree ung. "Nedunost je luksuz za strance." "Zato si ovde?" upitah. "Ne elim da gledam borbe." "Gde je Brion?" "U Nadervilu. Moda ga je Bejs pokupio. Zapravo, nemam pojma gde je. Tvoja ena i tvoj prijatelj Rendal... mislim da ih je Bejs odveo na brodove." Obuze me munina. "Zato?" "Ne razumem dobro Bejsa. Nismo se mnogo voleli." Osvrnula se, zurei stegnutih usana u mrtvu batu. "Balon-nosa je ovde jue bacio nekoliko larvi majki semena. Sva Kaitlina dela... umrla su za nekoliko sati. Zalihe hrane... nestale. Istrulile. Dosad je verovatno u itavom Nadervilu ostalo vrlo malo hrane. Vazduh je pun uputstava od zelenih majki semena... naredbi da sve umre i istrune, da bi se stvorile hranljive materije za nove oblike." "Jesi li sigurna da irla i Rendal nisu ovde?" "Ba me briga gde su. Ionako emo svi umreti, osim ako Lenk pobedi, pa nam poalje hranu, ili ako pobedi Brion, pa svi otplovimo na Elizabetinu zemlju ili na Tasmana. Ona nam je ovo uinila." Potom mi prie blie i unese mi se u lice. "Ti mrzi Briona, zar ne?" "Da", rekoh. Oseanja nisu bila tako jasno izraena, ali sve drugo to bih rekao bila bi la. "Da li bi ga ubio da moe?" "Ne", rekoh. "A Bejsa?" "Nisam doao ovamo da ubijam", rekoh. "Misli da je Brion sad slab, i da e se Bejs vratiti i potpuno preuzeti sve." "Ve je preuzeo, zar ne?" Hia ung se ugrize za usnu, a oi joj se ispunie suzama. "Slutim ta bi Kaitla oseala", ree. "Sve je propalo, sva ona patnja i umiranje. Ona se posvetila Brionu. On ju je veoma voleo. Ali ljubav ne moe nikome da bude izgovor, zar ne?" "Ne moe." "Ipak si nas osudio, zar ne?" "Tebe nisam", rekoh. "Ne znam mnogo o tebi." "Sauesnik" promrmlja ona. "Hoe li nas Lenk povesti sa sobom?" "Ne znam", rekoh. Dodirnula je prstom obraz i razmazala suze. "Ne veruje u dramu, zar ne? Brion veruje, mislim isuvie. Ali Bejs je kao ti... Ima tvoju enu i tvog prijatelja. Moda e te oekivati. Idi i ubij Bejsa." 30. Zora je obojila nebo na istoku u sivozeleno. Kad sam odlazio, straari su stajali kraj glavnog ulaza u staru palatu, bez rei, puaka podignutih neto iznad horizontale. Oekivao sam svakog asa metak u lea. Staza koja je izmeu zgrada vodila do puta bila je pusta. Vojska je otila iz Citadele pre vie sati. 176

Na putu Godvin, ka zapadu, naoh na polju dva tela: Bro, licem u praini, pogoen u grudi i vilicu. Juk, mlada trkaica, leala je sa druge strane puta, na leima, mirenih oiju zagledanih u pepeljasto jutarnje nebo. Ispred i iza mene, ikara je stvarala rune zvuke, stenjanje i zveket, izduvavala se i isputala oblake sive praine. Tunel je bio pravi komar, pun praine nalik na pepeo, sa napola uruenim delovima, vazduh gotovo nepodnoljiv. Poverovao sam da u se uguiti pre nego to se ponovo isteturam na svetlost dana. Tunel se iza mene sruio i naoh se okruen gustim oblakom smrdljive praine i amonijaka. Zatvorih oi i potrah, a potom se naoh na kolenim na putu, dahui; oi su me pekle, pokrivene lepljivom sluzi. Koa me je strano svrbela. Poslao sam Broa u smrt, uputio sam Juk, a moda i ostale u smrt, i nisam znao jesam li ita postigao. Vojnici su proli putem i moda su ve sad u Nadervilu, bore se protiv Keovih nepripremljenih mladia i devojaka. Lenk e izgubiti; Bejs e doi na vlast. Pomislih da je irla ve mrtva, kao i Rendal. Dok sam se teturao putem, eui se po rukama, glavi i grudima, prekidoh eanje koliko da pruim ruke ka nebu i poviem: "Doi i uzmi me! Gde si? Uzmi me odmah!" Mislim da sam molio da se otvori kapija, ali moda sam prizivao i smrt. 31. Jano i ja sedimo u zaklonjenom delu Valda. Ruamo i delimo bocu vina. Prekinuo sam svoju priu, pokuavajui da zadrim smirenost, ak i posle toliko decenija, ak i ve sazreo u novom ivotu. Jano pria nekoliko minuta o mesecima koje je proveo kao pomonik premijera. Potom nastupa tiina i, konano, kao da hoe da me pokrene, on kae: "Sluam." Znam da e mi biti veoma teko da opiem ovaj deo. Od tog dana je prolo preko ezdeset godina, po vremenu mog starog tela, sada negde odbaenog, sa svom njegovom istorijom pretvorenom u beskorisno tkivo. "Grad nije bio lep, je li?" pita Jano. "Brodovi su unitili otprilike polovinu. Vojnici iz stare palate probijali su se kroz istoni deo grada da bi otili na sever. Na severu su jo trajale borbe. Bitka izmeu Lenkove vojske i vojnika iz stare palate... brza i krvava. Naao sam Kea, mrtvog, i dva njegova mladia kako se teturaju oko tela svojih prijatelja. Lenk nije poslao pojaanje." Jano gleda preko zelenog prostranstva trave i okruglog drvea i velikih, debelih puzavica i dugakih, prepletenih stabala koja ine ipkastu ogradu po ivici besteinskog Valda. "Neko bi moda rekao da je takvo unitenje sitnica u poreenju sa onim to se deavalo izmeu nas i Jarta. Pre dve godine ve smo pomislili da e osvojiti Osni Grad..." Ljutito odmahujem glavom. "Nije sitnica nita to pogled ispunjava uasom. Ovo je bilo toliko da sam se gotovo mogao navii. To me je uasnulo." "Znai, Lenk je ve neko vreme spremao oruje", kae Jano. "Tajno." "Znao je da Bejs i Brion nee sluati. Napravio je topove od granja katedralnog drvea, ovrsnutih zagrevanjem nad vatrom i potom uparavanjem. Svaki je mogao da opali samo etiri ili pet puta, ali brodovi su bili puni rezervnih..." Ne volim da priam o taktici i logistici. To mi je sve nejasno i nezanimljivo. Kada se ljudi usmere na neto, kada smo saterani u ugao, moemo da izvedemo fantastino unitenje. "Priaj mi ta je bilo sa irlom. Mora da je bila sjajna ena." "Bila je obina. Kada sam bio sa njom, i ja sam bio obian." "Priaj mi", kae Jano. Ponovo sam u Nadervilu. Neobino lii na moje prve sate u Meseini. Vratio sam se tamo gde sam poeo na Lamarkiji. Po ulicama su leala tela, mukarci i ene, poneko dete. Brion je ranije cenio svoje graane, pogotovo decu, jer su mu bili potrebni za budunost Lamarkije od koje je kasnije odustao, a sad su leali mrtvi, brojni, odbaeni, pomeani sa telima Kea i njegovih mladia i devojaka. Borbe su bile jake, i Keo je poveo mnoge sa sobom. 177

Iao sam ulicama, plaui, i na kraju vie nisam mogao da gledam mrtve. Medicinske ekipe - nisam znao jesu li brionisti ili civili - postavile su atore u centru grada, u podnoju niskog brega; odneo sam tamo nekoliko ranjenika iz oblinjih zgrada koje su bile potpuno razorene bombardovanjem. Niko nije pitao ko sam ni za koga sam. Nadervil je bio gotov. Brionov politiki pokret bio je okonan. Silva je svuda oko grada postajala siva i krta. Ogromna, tamna ikara se uruavala, putevi su bili blokirani njenim ruenjem, baloni su bacali svoj teret, a neki se ak popadali usred ruevina grada. Morao sam da poem tamo gde su trajale borbe. uo sam pucnje i topovsku vatru sa severa, i poto sam uinio ono malo to sam mogao u istonom kraju, pooh na sever. Prazne zgrade, trnice, ruevine javnih zgrada, sve sam ih proao, a misli su mi se polako razbistrile. Sa vrha zapadnog brda pogledao sam luku i video jedan parobrod kako pristie oko zapadnog rta, ostavljajui za sobom trag sivog dima. Veina Lenkovih brodova napustila je luku. Ostala su samo etiri, i oni smesta otvorie vatru na parobrod. Nekoliko granata odmah ga je pogodilo. No, parobrod je i dalje mogao da puca, i pribliavao se. Veliki topovi opalie jednom, i direktan pogodak rascepi napola najjuniji Lenkov brod. Preostala tri broda nastavie paljbu. Parobrod je bio pogoen jo dvaput, i nekoliko minuta je usporavao, noen zakrivljenom putanjom ka sredini luke. Ispuni me radost; nadao sam se da je onesposobljen. No, topovi se ponovo oglasie, napred i nazad, i jo dva broda su bila pogoena, jedan u sredinu, a jedan napred, tako da je izgubio pramac. Preostao je jedan brod. Nisam hteo da dalje gledam, ali nisam mogao da odem. Bilo je sasvim verovatno da se Rendal i irla nalaze na parobrodu i da su ve ranjeni ili poginuli od granata. Poslednji jedrenjak u luci opalio je jo dvaput. Prva granata podigla je vodoskok na pedeset metara ispred parobroda. Druga je raznela most. Parobrod je plutao prvo ulevo, potom udesno, ostavljajui uskomeanu brazdu u vodi, a onda se nasukao na peani greben i prevrnuo se na bok. Krma se nala pod vodom. Preostali jedrenjak poao je izvan luke, pobedonosno, ali samo na trenutak. Na palubi je izbio poar i brzo se irio. Jarboli i smotana jedra takoe su se zapalili, i dim se valjao lukom ka jugu. Sad mi je bilo dosta. Proao sam jo jedan blok kua u Sunevoj ulici, do mesta odakle sam mogao da vidim severni kraj poluostrva na kome se nalazio Nadervil. Tamo je okean bio pokriven gustom maglom, ali i kroz nju se ula topovska paljba, i videli su se narandasti blesci. Gljivasti oblak dima i otpada podigao se nad maglom, na oko tri kilometra od obale. Zaula se zagluujua tutnjava, kao da je bila tik kraj mene. Okrenuh se da pogledam levo, du severozapadnog dela ostrva. Lenji pramen dima i ostatak plamena jo su lebdeli na mestu gde je opalio veliki top. Dovukli su ga na tokovima, pranjavim putem, i kamuflirali ga, zaklonjenog gustim, niskim arboridima na vrhu brega zapadno od onog na kome sam stajao. Pitao sam se ko zapoveda topom i brzo sam zakljuio da su to svakako Bejsove snage. Magla e se uskoro podii. Negde tamo napolju najverovatnije je i drugi parobrod koji unitava Lenkove jedrenjake. Top je zasad bio beskoristan, opalio je samo jednom za probu, ali kada se magla podigne, brzo e obaviti posao. Potrah ulicom ka istoku, kraj izbezumljenih civila koji su se vraali u ovaj deo grada poto su bombardovanje i borbe prestali. Prve redove Lenkovih trupa sreo sam na poetku niskih bregova. Znao sam da pripadaju Lenku jer nisu imali uniforme, za razliku od Bejsove vojske, i zato to im je disciplina bila potpuno pokvarena. Videli su da nemam oruje, a bili su suvie iznureni da me dalje zagledaju. I ovde su borbe bile strane, i po niskom sloju fitida i arborida u podnoju bregova ostalo je mnogo tela. Nekoliko kua bilo je pretvoreno u ruevine, a mukarci i ene - uglavnom mukarci - sedeli su meu njima dok su se drugi motali okolo sa vodom i lekovima. Ranjenici su jeali i vritali, poloeni u nizovima po tlu, a negovali su ih iscrpljeni bolniari. Izgledalo je kao svaka drevna bitka, kao bilo koji odlomak iz davno prolih ratova, neto za ta sam nekada mislio da se vie nikad nee ponoviti meu ljudima, pogotovo meu ljudima roenim na iku. Naioh na etvoricu mukaraca koji su stajali kraj usamljenog kamenog zida, dodajui bocu jedan drugom. Sumnjiavo su me odmerili kad sam im priao. "Ko komanduje?" upitah. 178

"Sad niko", ree jedan od njih. "Oficiri su se vratili na rt ili su mrtvi. ekamo da nas povuku... kuda bilo. Ko si ti?" Rekao sam svoje ime i objasnio da je veliki top nameten i da e uskoro otvoriti vatru na flotu. Spremao sam se da iznesem plan za osvajanje topa, znajui da moram poeti odnekud, kad krupajlija upave brade i gustih obrva podie krupnu pesnicu i uperi prst u mene. "Ti si agent Heksamona, zar ne?" upita. "Otvorie kapiju i vratie nas sve na iak." Za trenutak sam piljio u njega, zaprepaen, ne znajui ta da kaem ili uradim. "Muka nam je od ovog", ree krupajlija. "Danas sam ubio etvoro ljudi. Ubio sam enu. To je smrtni greh." Ustuknuo je i oborio glavu. "Ubio sam enu." "Moe da nas vrati nazad, zar ne?" Najmlai u skupini zgrabi me za ruku. ok od borbe i nada dali su njegovom licu bledi sjaj. "Moramo da idemo kui. Ovde se deava neto strano. Zar ne moe da oseti?" "Da li si stvarno to to kau?" upita najvii i najstariji od njih. Bio je moda mojih godina, sa previjenom rukom i nogom. "Ne znam ta emo raditi ako se pokae da si bio samo varka." Zauh komeanje iza lea. Nekoliko ljudi sa pukama tralo je da presretne skupinu uniformisanih brionista, njih deset ili dvanaest. Drali su nekoliko belih zastava i nisu nosili oruje. Brzo su ih opkolili, i vika se pretvorila u napetu raspravu, pritiskanje cevi o podignute ruke, pruene dlanove, pognute glave, brzu razmenu tihih rei. "Nemogue da se predaju", gunao je ovek sa zavojem. "Samo se odmaraju pre nego to nas potisnu do mora." Vetar je donosio odlomke razgovora, a ja sam poao do skupine. Opet sam oseao muno uzbuenje, golicavo oseanje da se deava neto znaajno. "To je on", ree jedan brionista, pokazujui me dok sam se pribliavao skupini. Prepoznao sam oficira koji se obraao posadi sa brodova u Citadeli i pokuah da se setim njegovog imena: Pit, pomislih. Uniforma mu je bila pocepana i blatnjava. Priao mi je pruenih ruku. "Znam ko ste vi. Svuda se pria da ste tu." Zurio je u mene kao gladna zver. "Zovete se Olmi. Znate ta se deava. Silva umire. Znate." Ruke poee da mi pulsiraju. "Znam", rekoh, prepustivi se nekom dubokom nagonu, dubljoj linosti. "Doao si sa vojskom iz Citadele?" Pit klimnu glavom. "Borili smo se zapadno odavde." On kratko osmotri mukarce i ene oko sebe, brzo preleui pogledom preko ukoenih, bezoseajnih lica. "ikara umire. Osea se. Scioni izlaze na sve strane i umiru. Hrana trune u skladitima." "Jesi li ti komandant?" upitah. "Ja sam kapetan, drugi po rangu u eti." "Da li prekidate borbu?" "Kakve svrhe ima borba? ta da radimo?" alostivo upita on. "Hrana se kvari. Hrana u naim rancima pretvara se u prainu. Od sino... Sva hrana iz silve, ba sva. To nam je osnova. Ima tako malo bilo ega drugog..." Veina pokretnih mukaraca i ena sa brda, njih oko sto pedeset, okupila se oko nas, oekujui objanjenje od mene. Glasovi su postavljali pitanja. Video sam sive uniforme brionista utopljene u masu Lenkovih vojnika, jer iznurenost i zajedniki strah poruili su barijere. U uima mi je tutnjalo i za trenutak mi se vidno polje suzi dok mi je krv navirala u glavu. Ugledah nizak, polusruen zid i paljivo se popeh tamo. "Sluajte", povikah, podiui ruke. "Ser Brion je pustio neto novo na Hsiu. Razgovarao sam sa njim; video sam to. Ekos je u jeku pretapanja. Za nekoliko dana ili nedelja nee biti nikakve hrane iz ekosa, i vrlo malo ljudi e preiveti. Bitka je zavrena." "Umire", uzviknu nekoliko glasova. "Moramo svima javiti da bi se borbe prekinule." "Nemamo vie radio", povika ovek sa zavojima. "Ostao je kod oficira." Pogledah Pita. "Imate li vi radio?" upitah. On odmahnu glavom. "Njih kontroliu pomonici generala Bejsa." "Gde je Bejs?" upitah. "Na brodu '15'", ree Pit, pokazavi ka severu. "Hoe da potope ostatak Lenkove flote. Nadaju se i da e uhvatiti Lenka i ubiti ga." "Sposobnog Lenka", promrmlja jedna ena. Nisam uspeo da razaberem da li time prebacuje Pitu zbog nepotovanja ili ga, naprotiv, sama izraava. 179

Nagnuh se sa zida i spustih ruku Pitu na rame. Uspeo sam da izgubim svako oseanje svojih ogranienja. Tihi, racionalni glas ree u meni: Sad si potpuno isti kao Lenk i Brion. Ali nisam mogao nita drugo da uinim, nije bilo nieg drugog, mogao sam samo da pratim unutranji pritisak. Postao sam otelotvorena legenda, nekada strana, bauk sa drugog mesta i iz drugog vremena. Oseao sam zraenje sa podignutih lica, oajanje, nadu i umor svuda oko sebe, slabost i strast u koje bih mogao da se uklopim bolje od bilo kog drugog. "Koliko vojnika e poi sa tobom?" upitah Pita. "Pedeset", ree on. "ekaju da se vratim po njih. Setio sam te se kad je poeo da se iri glas. Bila je poruka iz Citadele o tebi. Neki kau da su te videli kako ide kroz grad." Ponovo razgledah masu, traei lice previjenog vojnika, ali video sam mnogo rana i prljavih, uplaenih lica dok nisam naao ba njega. "Koliko ljudi e me pratiti?" "ta emo da radimo?" upita on. "Na brdu do nas je ogroman top. Pomoi e Bejsu da potopi Lenkove brodove. Ti brodovi nam treebaju. Moramo da zarobimo taj top." Pitovo lice se opet nabora, ovog puta od iskrene strepnje. Ponovo se sagnuh i vrsto ga protresoh za rame. "Imao si razlog to si doao ovamo", rekoh. "Bejs se nikada nee predati, zar ne?" "Ne znam ta e Bejs uiniti", ree Pit. Setih se rei onog bradatog krupajlije. "Bejs vas je naveo na smrtni greh." Pit zatvori oi i duboko uzdahnu, mrtei se. "Ako brodovi potonu... ta emo onda?" upitah. "Top im ni ne treba. '15' moe sam da uniti veinu brodova." Pitovo lice opet sinu vojnikim duhom. "Lenk se uunjao brodovima u luku dok su nai parobrodi bili na moru. Bejs se vratio im je uo, a Lenk je na to naredio da njegovi brodovi iziu iz luke. Bejs ih je ipak uhvatio u zamku severno od poluostrva, i sada kao da su ve potopljeni." "Bejs nikada nee odustati", ponovih. Zavladala je tiina. Lenkovi ljudi znali su da je to istina, a Brejsovi i Brionovi vojnici razmiljali su o posledicama. "Je li to ser Brion uinio?" upitae glasovi meu uniformisanima. "On je otrovao silvu?" Odmahivali su glavom i saaptavali se. Pit se pribra, donevi odluku uz kratak gr itavog tela. "Pre dve godine imali smo pobunu. Smatrali smo da e se ekos iskvariti. Upozorili smo i njega i njegovu Kaitlu ung, ali onda nam je Brion doneo hranu. Bili smo gladni." Masa je utke doekala ovaj podatak. Ispitivao sam lica, pokuavajui da uoim tok slaganja i strasti. Jedna pogrena re, prejak izraz, razbie ovu gomilu kao kristalnu vazu. Brionisti e biti pobijeni, bitka e se nastaviti, a ja neu nita uspeti da postignem. Pomislih na zajednike patnje i duboki strah. "Nema vie hrane", rekoh. "Pridruite nam se!" povika ovek sa zavojima. Masa se sabi oko mene, podignutih ruku, irei i steui pesnice kao da hvataju vazduh. Jedva sam mogao da poverujem spopstvenim oima. Masa se pretvorila u jedno i bili su spremni da prime jo. 32. Topu se, kako ree Pit, moglo prii samo putem. Magla severno od poluostrva ve se proreivala, videli su se delii okeana i nekoliko brodova, a dan je odmicao ka podnevu. Imali smo Pitovih pedeset vojnika, i pedeset Lenkovih, prilino iza njih, a svi su sluali mene. Paljivo sam razmotrio situaciju. Ako onesposobimo top, Bejsovi parobrodi i dalje mogu naneti znatnu tatu Lenkovoj floti. Poto su u luci potopljena etiri broda, koji su sa svoje strane onesposobili '43', u magli je jo bilo deset brodova, ozbiljno ugroenih. Situacija bila jasna i Pitu. Sedeo je na kamenu u podnoju puta uzbrdo, odmah ispod skupine zaduene da uva put. Ve je razgovarao sa njima i prepoznali su ga. Sedoh kraj Pita. Kristof Ab Seida, vojnik sa zavojima, stajao je iza nas. "Mogu jo da priam sa njima", ree Pit, "ali ne znam emu bi to sluilo. Oni su poseban odred. Primaju nareenja samo i jedino od samog Bejsa. Posle parobroda, top je njegov najvei ponos." 180

"Nemamo mnogo vremena", rekoh. Top izbaci ogroman stub vatre i dima. Granata polete preko vode, zvuei kao ogromna cipela koja gazi po ljunku. Posle nekoliko sekundi, na vie kilometara odatle, eksplozija odgovori istim zvukom drobljenja ljunka. "Moe da gaa na sedam kilometara", ree Pit. "Moda i vie." "Moda emo morati da ih ubijemo", ree Seida. Pit zagnjuri lice u ake i poe da trlja oi. "Nije to lako", ree. "Ubiti ih?" upita Seida. "Biti izdajnik", otro odvrati Pit i pogleda u mene, molei me pogledom za nekakvo nadahnue. I ja sam bio u slinom poloaju; vie nije bilo povratka. Paljivo sam oslukivao sukobljene glasove u sebi, pokuavajui da naem ubeenje u neizbeno kakvo sam ranije imao. Osetih da se opet jeim. Zanimljivost. Re koja tako mnogo znai, a tako malo objanjava. Iz udoline izmeu brda zaue se novi glasovi, uglavnom enski. Bradati vojnik, Hamsun, potra ka nama. Straa na putu poe da se mekolji, spremnog oruja, oseajui da e se neto desiti. "ene", ree Hamsun, sav zadihan. "Iz Nadervila. Starice. Vraaju se. Sad kad su borbe prestale." U malom gradu kao to je Nadervil svi se poznaju. Delili su jad i bedu; pokuao sam da zamislim dubinu drutvenih veza, uticaj kakav bi mogli imati neki ljudi. Bejs je moda bio obian izrod, bez pravog oslonca; tupa smirenost na licu onog vojnika u bari moda je bila samo mirenje sa sudbinom. A sad su tu bile ene, moda je meu njima bila majka ili sestra tog vojnika. Za trenutak sam bio izgubljen u novom saoseanju. Sve ono energino gnuanje koje sam drao u sebi ostavilo je za sobom zbunjujuu prazninu. "Ser Pite", rekoh, "moe li da enama objasni situaciju? Da dovede njih nekoliko ovamo?" "Hoete da one prve pou putem?" "Majke, sestre, supruge", rekoh. Pit ustade. "Pokuau da im objasnim", ree. "Poznajem neke artiljerce. Znam im porodice." Jano pokuava da shvati. "Znai, postao si general", kae. "Nauio si da pokree masu." U njegovom glasu ima ironije, moda i malo neverice. "Pit i ja poli smo sa enama. Ili smo putem. Vojnici nisu mogli da pucaju u svoje ene." "Rekli ste im za hranu", kae Jano. "Ne samo za hranu", kaem ja. "Posredi je bila iznurenost, kao i trideset sedam godina osujeenosti, meusobnog optuivanja i bede. A sad je bilo ukaljano neto sveto." "To mi je najtee da shvatim", kae Jano. "Kako iko moe da potuje neto kao ekos? Zar nije ekos bio deo njihove bede?" "Ne", kaem, ne znajui kako da objasnim. Jano nikada nee videti kakvi su bili ekosi. Niko ih nikada vie nee videti. ene su prole kraj straara i preko ograde od lanca, sve do topa. Lenkova vojska ostala je u pozadini; nisu ni bili potrebni. Posada topa nije se sastojala od divljih boraca, kako je mislio Bejs. Brzo su popustili pred molbama svojih ena i majki, i traili su uputstva od broda '15'. Bejs nije mogao da objasni svojim vojnicima pretapanje, niti zato bi trebalo da nastave da se bore za Briona kada sr njihove zemlje truli. Top vie nije opalio. Bejs je izgubio poverenje, a glasovi protiv Briona nastavili su da se ire. Kasnije je Pit ponovo sedeo sa mnom, a kapetan artiljeraca pridruio nam se u senci ogromnog topa, gledajui preko okeana parobrode i Lenkovu zarobljenu flotu. Kapetan je bacio svoju kapu u prainu kraj ogromnog toka. "Imam dvoje maliana", ree, gledajui me kao uplaeno, stidljivo dete. "Moja ena nije se vratila sa ostalima." Mahnuo je rukom ka enama na putu. "Ako su jo ivi, kuda e poi? ta e jesti? Pokuao sam da govorim sa Bejsom, ali on se ne javlja radiom otkako smo prekinuli paljbu." "Postoji li neki amac?" upitah. "Na obali", ree kapetan, pokazavi nizbrdo. Barka je nekada sluila gradskim vlastima na severnoj strani poluostrva. Bila je manje otmena od Brionove, ili Hiine, ali i dalje je imala pun akumulator i dobar elektrini motor. Pit se ukrca sa mnom, 181

nosei radio koji su nam dali artiljerci. Hamsun je isto poao. Seida je ostao na kopnu da odrava mir izmeu Lenkove vojske, artiljeraca i ostatka brionista, od kojih su mnogi posle vie dana prvi put videli majke i ene. Barka je na obali leala okruena prizorom potpunog unitenja. ikara oko obale bila je mrtva. Jedan balon izbacio je tu poslednju larvu majke semena i sada je leao, poluizduvan, na komadu crnog peska i lave, potiskivan sporim, upornim talasima. Nova, mlada majka semena smestila se sino u spletu fitida i smesta ih porobila, kako bi se zatitila od eventualnog loeg vremena. Fitide su stvarale mali krov nad njenim nenim, zelenim telom, a u sredini je ve raslo iroko, zeleno lie, irei se pod popodnevnim suncem. Balon se zborao, brzo se izduvavajui i tumbajui se na niskim talasima. Dok smo se spremali za ukrcavanje, zeleno sredite pod suvim, uvenulim zaklonom od fitida eksplodiralo je i izbacilo sitno semenje oblika kukuruznog klipa. Odmah je ispustilo sitne pipke u vlaan pesak. Pit je sa gaenjem posmatrao novi ekos. Nisam se trudio da mu objasnim ta je posredi; nismo imali vremena. Parobrod je plovio u uzanom krugu na etiri kilometra od obale. Poslednji jedrenjaci koji su iskrcali Lenkovu vojsku i bombardovali Nadervil nali su se u nezgodnom poloaju, zatvoreni u zatonu koji se protezao nekoliko kilometara severno od poluostrva. Po preteem poloaju i stratekoj poziciji parobroda bilo je jasno da e bombardovati jedrenjake ukoliko pokuaju da odu, i da e ih verovatno unititi. Ali za sada nije preduzimao nita. Jedrenjaci nisu mogli da gaaju parobrod sa tolike daljine, ali on je mogao da puca na njih, a Bejs je, izgleda, odmeravao situaciju. Hamsun i Pit zahtevali su da oni upravljaju amcem. "Vama treba vremena da razmislite", ree Pit. Njegova pokornost uinila me je nervoznim. Opet sam izgubio svo samopouzdanje. Od Pitovog pogleda mi se grio eludac. Uasavao sam se od pomisli na susret sa Bejsom. Znao sam koliko zlo u njemu moe da nadvlada ono malo moje nadarenosti za politiku i ubeivanje. On e znati da ja nisam prorok; moda e me naprosto ubiti ili e narediti da me ubiju. No, nisam se toga bojao. Smrt mi je bila najmanja briga. Nadao sam se da je irla na brodu, kao i Rendal. S druge strane, bilo mi je neprijatno od pomisli da e me ona videti u ovoj novoj, lanoj ulozi, kao diplomatu i preteeg glasnika. Smesta e znati da je to folirancija. Ako Bejs vidi njenu reakciju, znae i on. A ipak - ta Bejs moe? Moe da nas pobije. Moe da otvori vatru na jedrenjake. Ali Lenk i 'Koragos' nisu bili u zatonu. Bez podrke iz Nadervila, Bejs je obian pirat. Njegova snaga brzo e nestati. Situacija u Nadervilu, opet, nije bila ni izdaleka stabilna. Brion se svakog trenutka moe pojaviti, iz ko zna kakvog sklonita, i ponovo privui svoje ljude, po navici odanosti stalnom vladaru i pravilima. On je u svojoj ulozi bio daleko bolji od mene. Bejs je moda u vezi sa Brionom; svi misle da su protivnici, a moda ve pletu mree izmeu sebe, kao severni i juni pol, planirajui da povrate ne samo Nadervil, ve i sve druge ljudske naseobine. Pit je javio parobrodu da stiemo i da sam spreman na pregovore. Stajao je na pramcu kraj mene; Hamsun je upravljao amcem sa krme. "Hoe li nas razneti?" upita Pit. "To sam je tebe hteo da pitam", rekoh. "Muka mi je", ree Piot. "I meni." Pit zakilji u mene. "General je moan", ree. "Mislim da e me zgaziti kao bubu." "U ta on veruje?" upitah. Pit se namrti. Bio je mrav, umoran birokrata u uniformi koja mu vie nije pristajala. Dugake ruke virile su mu iz prekratkih rukava, i sad je nevozno stezao prste. "Pre nekoliko sati rekao bih da veruje u Briona i Nadervil. U racionalno planiranje i razvoj Lamarkije. Bio sam student, pre regrutacije. Smatrao sam da je moja dunost u Nadervilu... Ostao sam tu i gledao sam kako se stvari menjaju. Brion je postajao sve nemarniji, a Bejs sve prisutniji. Nisam se bunio. Da li je trebalo?" Odmahnuh glavom. Ako nisam mogao da sudim Brionu, svakako neu moi ni ovom oveku, niti bilo kome nalik na njega. I dalje je trajala zbunjujua praznina.

182

Ne postoji ni dobro ni zlo, samo sile prirode, kao vetrovi koji nas nose tamo-amo. eludac mi se jo jae zgri. Bili smo na manje od kilometra od '15'. Parobrod je usporio. Spustio je morsko sidro da bi zadrao poloaj. Pit protrlja nos i ree da je to dobar znak. "Dobili smo dozvolu za pristajanje", doviknu Hamsun sa krme. Pit popravi uniformu i zagladi kosu, raupanu od morskog vetra. Zadah amonijaka i ustajalosti oseao se ak i ovako daleko od obale; na kopnu mora da je bilo grozno. "Neki od nas su oboavali Hsiu", ree Pit. "Nije ona kriva to nije mogla da nas hrani. Neki su mislili da je uinila sve to je mogla, i da smo mi preli granicu. Zato je nastupila uznemirenost kad je Brion rekao da e je uiniti plodnom, da e je promeniti. Brion je tada umalo sve izgubio. Ali doneo je hranu kanalom, u brodovima, a tako dugo smo bili gladni... Pobuna se zavrila pre nego to je, zapravo, i poela. Poslednja dva dana... ne znam. Proveo sam ovde itav ivot. ikara je tu milionima godina, tako kau. Da sam drugaiji, plakao bih. Kako je Brion mogao to da uini?" Nisam imao odgovor na to. Barka se zaustavila kraj parobroda, i do nas spustie mosti. Priosmo i popesmo se. Kraj ograde nas ukoeno pozdravi ovek uskog lica sa krutom, smeom kosom. "General Bejs je trenutno zauzet. Brzo e doi." Povedoe nas napred, kraj velikoog prednjeg topa, morskog blizanca onog na brdu. Mora da je bio ogroman napor napraviti takdvo oruje, a ipak su brod '43' potopili obini topovi od ksile. Nisam mogao da zamislim razloge za tolike vojne napore. Da li su Brion ili Bejs oekivali velike pomorske obraune? Smeokosi vojnik predstavio se kao major Somfa i poveo nas je do posmatrakog krovia nametenog kraj prednjeg topa. "Je li tako gadno kao to izgleda?" upita tiho, pokazavi glavom ka kopnu. Sa mesta gde se nalazio '15', delovi silve izgledali su bledi i nepravilni, a otro izraene granice postajale su pepeljasto sive kako je dan odmicao. "Sve se menja", ree Pit. "ta je najgore? Malo ta sam uo." "Hrana", ree Pit. Hamsun opisa situaciju u skladitima. Major Somfa je to primio to je mirnije umeo, ali oito je bio potresen. Zapitao je za svoju porodicu u Nadervilu. "Neki se vraaju u grad, ali..." Hamsun odmahnu glavom. "Jeste li vi za Lenka?" upita me Somfa. "Ne", rekoh. "Kae da je iz Heksmaona", ree Pit. "Mnogi mu veruju." Somfa klimnu glavom, sklapajui injenice i izvlaei svoje zakljuke. "Mislim da mu general Bejs veruje", ree. "Zato bi vas inae pustio ovamo? ekamo vee, a onda emo potopiti Lenmkovu runu flotu, brod po brod." "Nema hrane", zastenja Pit. "Zato bismo potopili brodove koji mogu da odvedu odavde bar neke od nas ili da donesu hranu sa Tasmana i Elizabete?" "Lenk ranije nije hteo da nam pomogne", ree Somfa. "Moram da saznam nalaze li se na brodu dve osobe", prekinuh ga, poto me je strpljenje izdalo. "Mukarac i ena. Ona se zove irla Ap Nam, a on Ervin Rendal." "Taoci", ree Somfa. "Tu su. Bejs ih dri dole. Moda stvarno brine zbog vas." Slegnuo je ramenima i ostavio nas da sedimo u senci krovia. Proao je jedan sat, i Somfa se vrati sa aama vode. Stajao je sa nama nekoliko minuta, mrano gledajui pepeljastu obalu. "Izgleda kao posle ogromnog poara", ree. "Mislite da se to deava svuda?" "Desie se", rekoh. "Uplovljavamo u luku sutra ujutro, poto potopimo ove brodove", ree Somfa. "Moram lino da vidim." Vratio se kroz jedan sat. Daleka obala izgledala je mleno bela pod jakim popodnevnim suncem. Sunce je poelo da se sputa ka zapadu. Lenkova flota usidrila se u zatonu. Ljudima na tim brodovima, pomislih, sigurno izgleda da je doao kraj sveta. Verovatno e pokuati da se probiju za sat ili vie, raunajui da e Bejsov udovini top promaiti bar nekog, da nee moi da ih prati, ili da e moi da uzvrate vatrom koliko da onesposobe parobrod. Zamislih sebe na jednom od tih jedrenjaka.

183

"General Bejs kae da je sad spreman za sastanak sa vama", ree Somfa. Ustadosmo, i Somfa stade ispred mene. "Ako ste sudija iz Heksamona, moram neto da vam kaem. Mojoj eni i meni naredili su da uzmemo troje dece sa Elizabrtine zemlje", ree. "Naredili su nam. Dobro smo se brinuli o njima." Za trenutak smo se gledali u oi, a onda se Somfa okrete. "Samo sam hteo da to znate", mrmljao je. Poveo nas je na most, uz uzane stepenice, pa kroz spoljanji prolaz do kabina na gornjoj palubi. Tu je otvorio jedna vrata, i ogromna crna ena, via od mene i verovatno jaa, zagleda se u nas otrim, bistrim oima pre nego to se sklonila u stranu. General Bejs sedeo je za stolom. Sve u kabini bilo je obojeo u belo, i sto je bio pokriven belim platnom. Na stolu su se nalazili bokal sa vodom i nekoliko aa, a okolo su bile sklopive stolice od ksile. Bejs se zagleda u ljude kraj mene. "Ti si kapetan Sulejman Pit. Ne seam se imena ovog oveka..." "Hamsun, ser. Tarvo Hamsun." "Je li na obali gadno kao to izgleda?" "Da, ser", ree Pit. Bejs nam pokaza da sednemo. Njegovi rumeni obrazi postali su za ovih nekoliko dana bledoljubiasti, a koa mu je bila poutela od umora. Leva ruka upadljivo mu je drhtala na belom stolnjaku sve dok je nije sakrio ispod stola. "Brion je trebalo sve da vas pobije, zajedno sa Lenkom, jo pre dva dana", ree Bejs. "Imali smo Lenka u rukama. Obojica smo pogreno procenili, veoma pogreno." "emu jo ubijanja?" upitah. "Moja greka", kratko ree Bejs, isprekidanim, ali mirnim glasom. "Potcenio sam Lenka, a u mom zanatu to je zloin." Nagnuo se napred. "I dalje nema pomoi od Heksamona? Lenkova kljunjaa vam nije dobra?" "Nisam je ni video", rekoh. "Brion vas je poveo uz kanal i pokazao vam vie nego to ste eleli da vidite, kladim se." "Poveo nas je uz kanal", rekoh. "Naunik, Salap... ta je rekao?" "Jo je tamo." "Je li Brion odgovoran za ovo to se deava na obali? On i njegova ena?" "Tako izgleda", rekoh. "Znao je, proklet bio", ree Bejs, pogledavi u plafon, a onda ponovo u mene. "Ponaao se kao dete ije e prljave, male tajne uskoro biti otkrivene. Znate li gde je on?" Odmahnuh glavom. "Ne znam ni ja. Ne mogu da ga dobijem preko radija, a niko na obali nije ga video." Bejs se zavali u stolici i prostreli pogledom Pita i Hamsuna. "Izlazite napolje", glasno im naredi. Oni brzo ustadoe, a krupna, crna ena isprati ih kroz vrata. "Afra, zatvori vrata za sobom i ostani i ti napolju." "Da, ser", ree ena. Bejs poloi obe ruke na sto. "Sad smo jednaki. Prokleta sudbina onoga ko bude lagao." "U redu", rekoh. "Zavet se podrazumeva", dodade on, namrteno zurei u mene. "Zavet se podrazumeva." "Brion vam je napriao da sam ja kriv za itavu zbrku, zar ne?" upita Bejs. "Verujem da ste na svoju ruku tumaili neodreena uputstva." Bejs isturi vilicu i zabaci glavu. "Je li vam Brion pokazao kakvu vojsku eli da stvori? Odnosno, da mu stvori majka semena? Je li vam pokazao nacrte za oruje vojnika-sciona?" Paljivo je gledao moju reakciju. "Ne", rekoh. Njegov izraz pretvori se u gaenje. "Hteo je da pone ispoetka. Hteo je da svi Lenkovi ljudi shvate ta nam je Lenk uinio. Sve to bi mu u tome pomoglo... bilo je opravdano. eleli smo da stabilizujemo sve ljudske naseobine na Lamarkiji, da izmenimo planetu. Hrana je bila prvi uspeh. Vojnici scioni bili bi sledei. Ali onda mu je umrla ena. To ga je slomilo. Mislio sam da je snaan, inae se ne bih udruio sa njim, ali to ga je slomilo." Poto sam utao, on nabra gornju usnu i poe da pucka jezikom. "Ako unitim ovu Lenkovu flotu za sledeih sat, ta ete vi uiniti?" Izbegao sam neposredan odgovor na pitanje; poeo sam da priam o larvama majki semena i o truljenju sciona stare Hsie. "Svi u Naderviulu e gladovati", rekoh. 184

"Ako pustim Lenka da ode... ako uinim ono to vi smatrate asnim ili pravednim, ta ete onda?" "Nadervil e morati da se evakuie. To e trajati mesecima. Mnogo ljudi e umreti, ali nee svi." Bejs se zamisli nad tim, trljajui obraz kratkim, debelim prstom. Potom podie jednu obrvu. "ta biste vi uradili, da ste na mom mestu?" "Zato ste toliko ubijali?" uzvratih pitanjem. Bejs se lako tre, ali izraz lica mu je ostao isti. "Zato ste ubijali odrasle?" upitah, menjajui pristup. "Zbog iracionalne odanosti Lenku i svemu to on zastupa", ree on. "Da, ali zato ste ih ubijali?" "Da okonam staro i zaponem novo. Kako biste vi to uinili, da ste bili na mom mestu?" "Zapravo, ne znate zato ste naredili ubijanje, zar ne?" Bejs spusti kapke i sad je liio na sanjivu domau ivotinju, psa ili ovcu. "Sudite mi. Jeste li sudili Brionu?" "Nisam ja sudija", rekoh. "Brion je verovao da nemate nikakvu mo", ree on. "Mislio je da ste sluajni ostatak nekog velikog, propalog poduhvata. Rekao sam mu da Heksamon ne radi tako. Nasmejao se i kazao mi da sam idealista. Ja mislim da samo treba da trepnete na pravi nain, i svemu ovom doi e kraj. Zato ne trepnete?" Nisam odgovorio. On je izbegavao da me gleda u oi, i primetih da se znoji. "Imam neto za vas. Brion je traio da dovedem na ovaj brod vae pratioce, Ap Namovu i Rendala. Shvatio je da ste vi i Ap Nam ljubavnici. Oni su tu." "Voleo bih da ih vidim", rekoh. Bejs otro kucnu po stolu lancima stegnutih ruku. "Sve bih dao da nisam uopte doao ovamo. Napredovao bih meu braniteljima Puta." Glas mu postade napet. "Nalazim se u mrtvaji, nemam kuda da odem. Kad mi je porodica umrla, imao sam samo Briona." "Pokaite mi irlu i Ervina", rekoh. "Ako vam ih dam, i ako pustim flotu da ode, ta onda?" Nisam oklevao da izgovorim polula. "Onda vas neu predati pravdi Heksamona." "Gde u iveti?" "Kuda god moete da odete bez moje pomoi." Bejs se zamisli. "Moete da uzmete ovaj brod. Grozno ga je odravati. Ja bih uzeo jednu Lenkovu kunu i posadu od deset ljudi. Deset e mi biti dovoljno. Ako hoete, potopiu ovaj brod." "Trebae nam svi brodovi", rekoh. Njegovo nekada rumeno lice sada je dobilo boju bajate kae. Bejs me pogleda u oi. "Mali brod. amac. Kuda mi predlaete da poem?" "Nije me briga", rekoh. "Znate, Lenk je moda bombardovao sopstvenu decu", promrmlja Bejs. "Moda su drana u u Nadervilu, zatite radi." "Jesu li?" "Da sam se setio, naredio bih da ih dre ovde, ali kad je napad poeo, bio sam ezdeset milja daleko, na moru. Iao sam za Dakartu, a potom za Atinu." Odmahnuh glavom. "Ostau ovde na Lamarkiji, ta god se desilo. Neete dozvoliti da me vrate u Put." "U redu", rekoh. Bejs podie ruke sa stola. Neka mi Zvezda, Sudbina i Pneuma budu milostivi, rukovao sam se sa tim ovekom. irla i Rendal stajali su u senci zadnjeg topa, sa tri straara u smeem i sivom, a Pit i Hamsun ekali su u blizini. Pooh ka zadnjoj palubi. irla me ugleda i potra napred. Niko nije pokuao da je zaustavi. Zgrabila me je, i ja je vrsto stegnuh, zagnjurivi lice u njen vrat i oznojenu kosu. Nismo nita govorili. "Jesi li i ti zarobljenik?" konano upita ona. "Mislim da nisam", rekoh. 185

"Hoemo li se sada vratiti u Liz? Stalno priaju da nikako ne moemo ostati ovde, da je ekos bolestan." Znai, vest se irila po brodu. Pitao sam se mogu li Bejs i Brion uote ostati ivi. "Nadam se da moemo da poemo, i to brzo", rekoh. "Ima jo mnogo posla. Mnogo priprema." "Nema magije?" upita ona. Odmahnuh glavom. "Bojim se da nema." "Samo ti?" "Samo ja", rekoh. Rendal prie blie da nam se priduri. "Nadam se da e i to biti dovoljno", ree. 33. Jano i ja smo upravo stigli u moj novi stan. On e uskoro morati da ode; premijer mu je dozvolio da se prilino dugo bavi mnome, zbog nege i ispitivanja, ali ima mnogo drugih stvari, a Jano moe da ostavi samo ogranien broj bestelesnih duhova da rade njegov posao dok njegovo fiziko prisustvo ne postane neophodno. Za deset goina u Heksamonu se mnogo promenilo. Umetnost duhova - projektovanja deliminih linosti da obavljaju neiji posao - napredovala je do neverovatne prefinjenosti. "Jesi li ikada saznao zato je Lenk unitio kljunjau?" pita Jano. irla je bila sa mnom kada smo se iskrcali, sa Lenkovom glavnom skupinom, da odamo poast mrtvima. Brion, Hia ung i Frik naeni su ubijeni i unakaeni. Lenk je tvrdio da su ih nali i ubili dezerteri iz Brionove armije. Nikada nisam imao razloga da poverujem u neto drugo. Njihovim navodnim ubicama sudie se na Tasmanu. Sahranjeni su sa punim divarikatskim, naderitskim obredom, to je omoguilo Lenku da pokae kako vreme i ast mogu da zalee sve rane. Nekoliko dana kasnije, 'Koragos' je otiao sa Hsie. Zbog neobinog pretapanja, poslati su brodoovi sa Tasmana i Elizabetine zemlje, i poeli su prilini napori za evakuaciju stanovnika Nadervila. To e trajati mesecima, a Lenk nije hteo da bude tu ako neto poe naopako. Zahtevao je da ga irla i ja pratimo do Tasmana. Bejs je napustio Nadervil u maloj kuni, sa posadom od pet ljudi. Samo toliko ih je htelo sa njim. Nikoga od njih vie niko nije video. irla je sedela na palubi 'Koragosa' u maloj sklopivoj stolici, pijuckajui aj iz olje. Nasmeila mi se kad sam priao, uplaena, ali odluna da to ne pokae. Seo sam kraj nje, pa je i meni ponudila olju. Otpio sam malo. "Kada e nam pokazati?" upita ona. "Veeras. Sada je zauzet organizovanjem stvari. On je i dalje Sposobni Lenk." irla se zagleda preko mora i poe da cvokoe zubima. Trgla se i savladala, ali izgledala je jadno. "Uskoro e otii", ree. Imali smo tako malo vremena za razgovor, toliko sastanaka i dogovora pre odlaska sa Hsie. Izmeu sebe jo nita nismo uspeli da sredimo. "Mislim da neu", rekoh. "Ako moe da popravi kljunjau..." "Ferijer kae da ne veruje da je to mogue." "Ali ako moe... vratie se u Put." Uzeh je za ruku. "Ne znam ta e se desiti." "Dolazi sa mesta veeg nego to mogu da zamislim", ree irla. "itavog ivota su me uili da se bojim tog mesta, da ga prezirem. Sada si ti moja ljubav, a doao si odande." "Svi smo doli odande", rekoh. "Ali ja ne moram da odem tamo. Ti mora." Stegoh je za ruku. Zapravo, niko nije znao ta e se desiti. "On hoe da i ti doe", rekoh. "Dobri Lenk me je pozvao?" "Jeste." 186

"Olmi", ree ona, stavivi drugu ruku preko moje, "elela sam..." Odvano je pokuala jo jednom. "elela sam..." Suze su joj tekle niz obraze. "elela sam", konano je uspela, i itava se stresla da bi se oslobodila napetosti. "Nikad, nikad, nikad nemoj eleti neto itavim srcem, nikada. Nikad nemoj eleti. Uzee ti to. Otii e." "I ja elim. Sada znam gde sam", rekoh. "Pa onda, ko si?" upita ona. Lenk je sedeo u kabini gde smo se prvi put sreli, inilo mi se pre mnogo godina. Alrika Fasid stajala je kraj njega, ali je izila kad smo irla i ja uli. Na stolu pred Lenkom bila je ukraena kutija od ksile. "Niko ne moe da dokae da si zaista iz Heksamona", ree on kad sedosmo preko puta njega. "To je neobino. Prihvatam da si odande, zbog onoga to si uinio. Znam puteve istorije, i meni sve ovo mirie kako treba." Okrenuo se ka irli. "Ti si dobra ena i nikada nisi elela nita drugo do da ima porodicu i da pristojno ivi." irla zamirka, a onda pogleda mene, suvie zapanjena da bi odgovorila. "Zar nije tako? Ne mora da se stidi." Ona klimnu glavom. Bilo je upravo tako. Lenk je dobro poznavao svoj narod. "Vodila si ljubav sa ovim mukarcem, na neki nain, u tekim okolnositma, i to znai da si vezana za njega, i veruje da je on vezan za tebe. Da li smatra da je on to to jeste?" "Mislim da nismo doli da priamo o tome", tiho ree irla. Lenk uperi u mene pogled duboko usaenih oiju pod tamnim kapcima. Za trenutak je neverovatno liio na mrtvaca. "ujem da su Brion i Bejs verovali da moe da javi presudu, da se Bejs plaio da e ga rascepiti kao zrelo voe. Oni su bili kukavice. Heksamon ne moe da nam sudi." Nagnuo se napred i otvorio kutiju. Unutra je leala kljunjaa u bezbroj komada, a mnogi su bili rastopljeni. ak i posle toliko godina, na kraju dveju projekcija unutar napukle kugle videla se siuna iskra, poslednji trag malog, konanog, vetakog svemira povezanog sa Putem. No, vie uopte nije bilo kontrola, i video sam da se kljunjaa nikako ne moe poraviti. "Bilo je glupo to si doao sam", ree Lenk. "Ko god da te je poslao, bio je budala. Odupirao sam se Lamarkiji, i izdaji, i avolima sopstvene prirode. Ne bojim se ni tebe ni Heksamona. Brion je mrtav, i to je pomalo teta - mada je u njemu bilo suvie Heksamona - a Bejs je nestao. Pa, ta sad da radimo, ti i ja?" Gledao sam preko stola, u oveka koji je sve ovo zapoeo, video sam njegov umoran otpor i njegovu snagu. Video sam da mu se irla jo divi. On je imao svoje sredite moi; snaga potrebna da se on te moi lii izazvala bi nova krvoprolia, a poto se itava Lamarkija menjala, to nikome ne bi donelo nita dobro. "Napravio si svoj poetak", ree Lenk. "Sakupio si sledbenike. Moe da postane kao Brion, samo to verujem da bi bio hladniji od njega, i ne bi ukazao poverenje nikome nalik na Bejsa. Mogao bi da bude uasan, Olmi." Zagledah se u Lenka i osetih da se ostaci moje mrnje tope, ne zato to su se smanjili prezir i gnev, nego zato to je on bio deo reke ljudske istorije koji ne moe da se ukloni bez ogromnog bola. On nije bio najbolji ni najgori; ali svakako je bio na svom mestu, a moje protivljenje zaelo bi novu vrstu okrutnosti, ne prema njemu - on bi verovatno uivao u borbi - nego prema njegovom narodu. Prema irli. Nita nisam mogao da jemim. Heksamon moda nikada nee doi, i ja se neu vratiti u Put. Moja misija je bila okonana. Trenutak kasnije, Lenk se ponovo zavalio u stolicu. "Hvala ti za ovo to si dosad postigao. Blagosloven bio tvoj rad. Ti si pametan i pristojan ovek, ser Olmi, ali nisi kao ja, ni kao Brion. Idi i ivi sa ovom enom." Nisam hteo da imam dece na Lamarkiji. irla je elela decu; pronali smo kompromis. irla i ja iveli smo u Atini deset godina. Tu smo usvojili naeg prvog sina, Riku, jednog od mnogih siroia koje su zvali Bejsova deca. Vremenom sam gotovo zaboravio Heksamon. Ponekad nedeljama nisam ni pomiljao na prolost. Gde god smo iveli, bio sam dobro poznat kao agent Heksamona, ali ak i u 187

najgorim vremenima niko mi to nije prebacivao, ili bar ne u lice. Adventisti, ono malo to ih je preostalo, povremeno su dolazili, a Lenk se nije protivio tome. Znao je da ih neu ohrabrivati. Kada je Lenk umro, vlast je ne neko vreme preuzela Alrika Fasid, ali kad je poela prva glad, pet godina kasnije, izvrila je samoubistvo. Potom su doli drugi. Divarikati su zadrali svoj politiki sistem, a ja nikada u tom sistemu nisam osetio mesto za sebe. irli je zbog toga bilo drago. Napustili smo Tasman kada je i on poeo da se pretapa. Svog drugog sina, Henrika, usvojili smo u Kalkuti. Kako su prolazile godine, promene su se sve vie irile. Ogromna lepota i raznovrsnost Lamarkije povlaili su se pred Brionovim darom zelenog. Ono to ih je zamenjivalo bilo je jednostavno i neposredno, siuni ekosi, na svega nekoliko hektara, i postajali su sve manji. Neki scioni - fitide, ak i pokretni oblici izgledali su nezavisni, moda su se ak sami i razmnoavali. Rendal ih je paljivo prouavao i pisao je nove radove. esto smo se poseivali. irla i ja smo, sa svojom dvojicom sinova, proveli najsrenijih pet godina u Dakarti. Petenova zona opirala se zelenilu due od svih, osim ostrvskih zona na jugu, gde se veina preivelih decenijama okupljala. Za tih pet dobrih godina, ipak, Dakarta je postala udesno iv grad, ostrvo stvaralakog previranja i srazmernog napretka unutar promene. Ponovo smo videli i Salapa. Da! - preiveo je i vratio se u postaju Valas, ali doputovao je u Dakartu. Mnogi su umirali od novih imunih promena dok je Peten isprobavao razne vrste odbrane od Hsie i zelenog. Salap je kartirao irenje nove scionske hemije, i stigao je kad se irla ozbiljno razbolela, samo da bi nas video, verovatno, ali mislim da je to bilo i u interesu nauke. irla i ja smo ga doekali u njenoj sobi. Henrik i Rika, tada je jednom bilo deset, a drugom petnaest godina, ulazili su i izlazili, nosei hranu, istu posteljinu, vodu. irla im je postala prava majka, a ja sam uinio sve to sam mogao, na svoj neodreeni nain, da im budem pravi otac. Salap je izvrio testove, uzeo uzorke iz njenog uvelog tela, rekao nam da e za nekoliko meseci moda postojati lek. Pusta nada, kako se pokazalo. Salap nam je na kraju ispriao priu o svojim poslednjim danima sa onim enskim oblijem iz polukugle. "Borila se da postane ljudsko bie", rekao je. "Poto je videla sestre ung i Briona, a na kraju i mene, jedini preostali model - posmatrala me je dok sam ja posmatrao nju - nauili smo jedno drugog mnogim stvarima. Ali ona nikako nije mogla da razmilja kao mi, a pogotovo ne da nas razume. Bila je samo podroban i vet posmatra, bez ciklinog vora samosvesti koji e nas zauvek odvajati od ekosa. No, na kraju je oslobodila i drugu nogu i nekoliko dana je bila nezavisna. Uspevala je da hoda. Sasvim dobro joj je ilo, s obzirom na okolnosti." "ta je elela?" upitala je irla. "Ekos je posmatrao ljude kako vode ljubav. Zanimao ga je taj proces. Mislio je da bi time moda stekao novo 'ime', kao to je bio Brionov hlorofil. Na kraju je zaista postala zavodljiva." Naizmenino je piljio u nas dvoje. Prvi put sam video da je Mansuru Salapu neprijatno. "Pa, jesi li?" upitala je irla. Salap se nasmeio i nakrenuo glavu. "Tri meseca po vaem odlasku, polukugla je uvenula", nastavio je. "Proizvedeni su i poslati vetrom i poslednji baloni." "ta se desilo sa njom? Sa imitacijom Kaitle?" upitala je irla. "I ona je uvenula. Pokazivala je zanimanje do samog kraja, pokuavala je da govori, da stvara bioloke sekrete, elela je novi poklon, novo 'ime'. Na kraju vie nije mogla da se kree i proizvodila je samo promuklo zvidanje i kretave zvuke nalik na lave. Kada je umrla, rasekao sam je i prouio, ali u njenoj anatomiji nije bilo nieg naroito novog. Sahranio sam je kraj tela Kaitle ung, u novoj silvi." "Ona je bila kraljica", rekla je irla. Progutala je knedlu i zagledala se u tamnu tavanicu od vlakana, a potom je pogledala mene. "Video si pravu kraljicu, Olmi. Volela bih da sam je i ja videla. Mislim da vie nikada neemo imati takvu priliku." irla je te zime umrla. Te zime su mnmogi umrli, jer se i vreme menjalo, i Peten je poeo konano opadanje. Zelenilo je stiglo sa sopstvenim, katastrofalnim proleem, ali tada sam ve bio drugaiji ovek, bez irle. Tekao sam sa ljudima, Lenkovom rekom istorije. 34. 188

Putujem sa Janoem niz Put, tokobrodom do kapije u geometijskim naslagama. Transportni brodovi ukrcavaju poslednje izbeglice sa Lamarkije. Tamo je situacija postala kritina, i Heksamon je naredio da se svi sklone. Zbog nevolja sa kapijom u geometrijskim naslagama, prolo je petnaest godina otkako sam se vratio. Rebeka je umrla. Samo tri stotine od preostalih devet hiljada Lamarkijanaca nije prolo kroz kapiju. Moja dva sina nisu ovde. Odluili su da ostanu, da istrpe najgore promene, mada su im izgledi za opstanak gotovo nitavni. Nekako oseam da sam im dao deo sebe, da sam ih uinio slinim sebi, i da im time nisam uinio nikakvu uslugu. Gledam iz deltoidne letelice kako poslednji agenti Heksamona evakuiu kapiju. Kapija se zatvara sama od sebe, naslage postaju nestabilne uprkos ogromnim naporima najboljih otvaraa kapija. Zid Puta blista jarkoljubiastom bojom, potom sledi blesak bogate, ive zelene. Jamica se ispunjava i izravnava, i povrina zadobija boju svee izlivene bronze. Zeleni blesak mi lebdi u oku. Postajem ono to sam sada.

189