PREDLOG ZA MIRNO REAVANJE SPORA

Novim Zakonom o parninom postupku uveden je pravni institut koji do sada nije postojao u naem pravnom poretku predlog za mirno reavanje spora. l. 193 ureeno je da je lice koje namerava da podnese tubu protiv Republike Srbije (shodna primena odnosi se na jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave) duno da pre podnoenja tube dostavi Republikom javnom pravobranilatvu (odnosno, javnim pravobranilatvima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave) predlog za mirno reavanje spora 1. Smisao ovog instituta je u smanjivanju optereenosti sudstva u pogledu onih sluajeva koji svojom jasnoom ne zasluuju angaovanje sudskog aparata, ve mogu biti reeni dogovorom potencijalne stranke i RJP-a. Tako i ovaj institut staje u red sa drugim koji predstavljaju alternativu sudskom postupku, kao to su poravnanje ili medijacija. Lice koje namerava da podnese tubu protiv drave mora da dostavi predlog RJP-u koji e u sebi sadrati sve elemente koje bi sadravala budua tuba. Ovi elementi su predvieni l. 192. ZPP-a i to su: odreenje zahteva u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima bi potencijalni tuilac zasnivao svoj tubeni zahtev, dokazi kojima se utvruju ove injenice i vrednost predmeta spora 2. Izmeu sadrine predloga i tube bi morao da postoji identitet. Naime, lice koje namerava da tui dravu ne bi moglo da vrednost predmeta spora povea u tubi, u odnosu na onu koju je odredilo u predlogu. Ukoliko bi to uinilo, sud bi morao da odbaci tubu u delu u kojem nije postojao predlog za mirno reavanje spora. Takoe, morao bi da postoji identitet izmeu predmeta spora i injenica u predlogu i tubi, kako je sud ne bi odbacio.
1 2

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_parnicnom_postupku.html Ibidem

Ako predlog ne dostavi RJP-u, a podnese tubu protiv drave, tuilac rizikuje da mu tuba bude odbaena. Naime, sud ima obavezu da ovako podnetu tubu odbaci. Ukoliko on to ne uini, i presuda bude doneta, ona moe biti pobijana svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima3. Kada mu tuba bude odbaena, tuilac moe opet pokrenuti postupak nakon to podnese predlog za mirno reavanje spora RJP-u, ali se na taj nain uludo troe njegova sredstva, pa se pretpostavlja da e ovakvi sluajevi biti retki u praksi. Kada mu je podnet predlog, RJP ima instrukcioni rok od 60 dana da na njega odgovori. Ukoliko to ne uini, smatrae se da je na predlog negativno odgovorio i u tom sluaju lice koje namerava da podnese tubu moe to da uini, bez straha da e mu sud odbaciti tubu. U svom odgovoru, RJP moe da predloi drugaiju vrstu i vrednost naknade od one koju je predloio potencijalni tuilac u svom predlogu. Takav odgovor potencijalni tuilac moe da prihvati ili da ne prihvati, i da u ovom drugom sluaju svoja prava zahteva u postupku pred sudom. On ne moe da na odgovor RJP-a odgovori novim predlogom, jer bi se tako ovaj institut pretvorio u svojevrsno "cenkanje" o vrednosti predmeta spora, to bi obesmislilo njegovu svrhu. Sporazum postignut izmeu RJP-a i lica koje namerava da podnese tubu protiv drave ima snagu izvrne isprave. U tom sluaju, ovo lice ne moe da po istom zahtevu podnese tubu protiv drave. U sluaju da takvu tubu podnese, sud je duan da je odbaci usled nedostatka pravnog interesa. Pravni interes u ovom sluaju nedostaje, jer potencijalni tuilac poseduje izvrnu ispravu. Zanimljiva je situacija, koja nije neposredno ureena zakonom, u kojoj bi RJP u svom odgovoru pristalo u celini na zahteve iznete u predlogu, a da lice koje je predlog podnelo ne pristaje na zakljuenje sporazuma, ve podnese tubu protiv drave. Poto bi u ovoj situaciji bili ispunjeni formalni uslovi za podnoenje tube, smatramo da bi potencijalni tuilac na nju imao pravo i da takva tuba ne bi mogla biti odbaena iz razloga navedenih u 193. ZPP-a. U ovom sluaju, drava bi mogla da trai naknadu tete po optim pravilima obligacionog prava (u ovom sluaju zbog neozbiljne ponude).

Aleksandar Jaki, Graansko procesno pravo, Beograd, 2010.god., str. 299

Kada je podnet predlog za mirno reavanje spora, nastaje zastoj roka zastarelosti koji traje 60 dana. Dakle, u ovom roku ne moe zastariti potraivanje koje potencijalni tuilac ima prema dravi. Pravna priroda ovog sporazuma je slina pravnoj prirodi sudskog poravnanja, i kao takva je sporna. On ima odlike materijalnopravnog ugovora, sa procesnopravnim dejstvima, izraenim u njegovom svojstvu izvrne isprave. Uvoenjem ovog instituta upravni postupak je postao procesna pretpostavka u velikom broju sluajeva. Ovo bi moglo da dovede do pitanja da li se time kri l. 6 Evropske konvencije za ljudska prava kojima je garantovano pravo oveka da njegovu graansku stvar rei nepristrasan i nezavisan sud. Meutim, ovo pravo nije prekreno jer licu koje namerava da podnese tubu protiv drave ostaje pravo da na sporazum sa RJP-om ne pristane, ukoliko smatra da bi svoja prava bolje ostvario u sudskom postupku. Dalje, u ovom sluaju nije upravni organ (RJP) taj koji reava spornu graansku stvar nekog lica, ve se ona reava sporazumom koji postiu to lice i upravni organ. Tako naelo dispozicije, koje je derivat naela autonomije volje, ostaje nepovreeno, jer lice koje namerava da podnese tubu ne mora da postigne sporazum sa RJP-om, niti je pravo na sud ugroeno, jer RJP ne ureuje samostalno ve u "saradnji" sa licem odreenu graansku spornu stvar. Ovaj institut se moe posmatrati kao jo jedna procesna pretpostavka koja mora biti ispunjena u odreenom broju postupaka. U dosadanjoj praksi podneto je 1080 predloga, a sporazum je postignut u 230 sluajeva4. Kako je sporazum postignut u treini sluajeva, ovaj institut je poeo da opravdava svoje uvoenje. Miljan Macanovi Institut za pravo i finansije

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:382231-Sporazumi-gase-tuzbe-protiv-drzave