Herman Hese: Risalda PRVO POGLAVLJE Kada je Johan Veragut pre deset godina kupio imanje Roshalde i nastanio

se na njemu, bio je to zaputeni stari spahiluk sa vrtnim stazama zaraslim u korov, klupama prekrivenim mahovinom, sa tronim stepenicama i neprohodnim, zaputenim parkom. Na imanju, koje se prostiralo na oko osam jutara, tada nije bilo drugih zgrada osim lepog, prilino oronulog zamka, tale i batenske kuice u parku nalik na hram, iji se portal naherio na zaralim arkama, a ije su nekad plavom svilom presvuene zidove prekrivali mahovdna i bu. im je kupio imanje, novi vlasnik je poruio mali, troni hram, ostavivi samo deset starih kamenih stepenika koji su od praga tog Ijubavnog kutka vodili do ruba ribnjaka. Na mestu kuice u parku podignut je tada Veragutov atelje, u kome je sedam godina slikao i provodio u njemu vei deo vremena, mada je stanovao preko u zamku, sve dok ga sve ee razmirice u porodici nisu navele da starijeg sina udalji od kue d koluje na strani i zamak prepusti svojoj eni i posluzi, a da za svoje potrebe dogradi uz atelje dve sobe, u kojima je otad stanovao kao neenja. Steta je bila za tu lepu gospodsku kuu gospoa Veragut je sa sedmogodinjim Pjerom koristila samo gornji sprat i, mada je primala posete i goste aH nikad vee drutvo, itav niz prostorija zvrjao je prazan iz godine u godinu.Mali Pjer nije bio samo Ijubimac oba svoja roditelja, ve i jedina spona izmeu oca i majke, koja je uslovila da se izmeu zamka i ateljea odri neka vrsta veze on je zapravo bio i jedini gospodar i vlasnik Roshaldea. Gospodin Veragut je boravio iskljuivo u svom ateljeu, uz umsko jezero i u nekadanjem lovitu, dok je njegova ena upravljala zamkom, njoj su pripadali travnjaci, Hpar i vrt divljih kestenova tako bi jedno zalazilo u podruje drugog samo retko i kao gost, osim to je slikar najee ruavao i veeravao u zamku. Mali Pjer je bio jedini koji takav razdvojeni ivot i podelu podruja nije priznavao, i gotovo nije ni znao za njih. Podjednako bezbrino je trkarao po staroj i novoj kui, u ateljeu i u biblioteci svog oca oseao se jednako kod kue kao i preko u hodniku i u dvorani sa slikama, ili u sobama svoje majke njemu su pripadale jagode u vrtu divljih kestenova, cvee u liparu, ribe u umskom jezeru, kupalina kuica i gondola. Oseao se gospodarem i tienikom devojaka svoje majke, kao i oevog sluge Roberta, bio je sin domaice za posetioce i goste svoje majke, a sin slikara za gospou koja bi povremeno navraala u oev atelje i govorila francuski, a portreti deaka, njegove slike i fotografije visili su kako po zidovima oeve spavae sobe, tako i u staroj kui po svetlim tapetama u majinim sobama. Pjeru je bilo lepo, moda i lepe nego deci iji roditelji ive u slozi nije bilo nikakvog programa o njegovom vaspitanju, a ako bi mu tu i tamo na majinom podruju gorelo tlo pod nogama, predeo oko umskog jezera pruao bi mu sigurno utoite. Pjer je ve odavno bio u krevetu, a posle jedanaest sati zamraio se i poslednji osvetljeni prozor u zamku. Johan Veragut se kasno iza ponoi sam vraao peke iz grada, gde je sa nekim poznanicima proveo vee u krmi. Dok

je koraao kroz blagu, oblanu no ranog leta, iezla je oko njega atmosfera vina i dima, uspaljenog smeha i smelih ala, pa je svesno udisao pomalo opori vlani i lopli noni vazduh i hodao paljivo putem meu ve visoko iikalim, tamnim utim poljima u susret Roshal fdeu, ije su se visoke kronje tmasto i spokojno ocrtavale na nonom nebu. Proao je mimo ulaza u imanje, bacivi letimian pogled na zamak koji se svojim svetlim proeljem, plemenit i primamljiv, belasao u pomrini meu crnim stablima i nekoliko minuta posmatrao je tu lepu sliku s uivanjem i uenjem stranca, sluajnog namernika zatim je produio jo stotinak koraaja du visoke ivice do mesta na kome je napravio prolaz i skrivenu umsku stazu do svog ateljea. Snaan ovek, niska rasta, koraao je budnih ula mranim parkom preraslim u umu u pravcu svog obitavalita, koje se odjednom stvorilo pred njim, tamo gde se inilo da se tmina kronji nad jezerom razmaknula i u irokom krugu pomolilo bledo, suro nebo. Jezerce je bilo bezmalo crno u mukloj tiini, mutna svetlost se po vodi namrekala kao beskrajno tanana koa ili fina praina. Veragut je bacio pogled na asovnik, bilo je gotovo jedan. Otkljuao je bona vrata na maloj zgradi koja su vodila u njegovu dnevnu sobu. Uavi, upalio je sveu i brzo se svukao, pa iziao nag i lagano silazio niz iroke, niske kamene stepenice sve do vode, koja mu je u magnovenju zablistala pred nogama, stvarajau male, nene krugove. Zaronivi, preplivao je krau stazu ka sredini jezera i, osetivi iznenadni umor nakon veeri provedene na neuobiajeni nain, vratio i sav mokar uao u kuu. Ogrnuo se upavim oertaem za kupanje, otro vodu sa kratko podiane kose i bos se popeo preko nekoliko stepenica do ataljea, ogronrme, gotovo prazne prostorije, gde je zatim sa nekoliko nectrpljivih pokreta upalio sva elektrina svetla. Pohitao je do slikarskih nogara na kojima se nalazilo omanje platno, njegov rad poslednjih dana. Podboivi se o kolena, stajao je pognut pred slikom i irom otvorenih oiju zurio u povrinu sa sveim bojama koje su odraavale jarku svetlost. Zadrao se tako dvatri minuta, utke i netremice, dok mu se rad, do poslednjeg poteza etkicom, nije ivo uvreio u oima godinama je imao obiaj da uoi radnih dana ne ponese u krevet i u san nikakvu drugu predstavu osim slike na kojoj je upravo radio. Ugasio je svetla, uzeo sveu i poao u spavau sobu, na ijim je vratima bila okaena tablica za pisanje i kreda. "Buenje u sedam asova, kafa u devet" ispisao je na njoj krupnim latininim slovima, zatvorio vrata za sobom i legao u krevet. Krae vreme je leao tako, otvorenih oiju, nepokretan, trudei se da dozove u pamet sliku na kojoj je radio. Zasitivi se, zaklopio je bistre sivkaste oi, prigueno uzdahnuo i ubrzo utonuo u san. Ujutro, kad ga Robert probudi u odreeno vreme, on se smesta die, umi tekuom hladnom vodom u maloj susednoj prostoriji, zatim obue ve prilino isprano odelo od grubog sivog platna i poe u atelje, u kome je sluga ve bio podigao teke roletne. Na stoiu je stajao tanjir sa voem, bokal vode i komad raanog hleba, koji zamiljeno uze u ruke i zagrize stojei pred slikarskim nogarima i posmatrajui sliku. Hodajui tamoamo progutao je nekoliko zalogaja hleba, uzeo nekoliko zrna treanja sa staklenog tanjira i

primetdo kraj njega nekoliko pisama i novina, ali im nije poklonio ni najmanju panju, ve je odmah seo na poljsku stolicu, pogleda prikovana za rad. Mala slika irokog formata prikazivala je ranu zoru, koju je slikar pre nekoliko nedelja dodveo na putu i zabeleio sa nekoliko skica. Tom prilikom bio je odseo u maloj seoskoj gostionici na Gornjoj Rajni, ali nije zatekao kolegu kojeg je eleo da poseti u tom mestu, pa je u zadimljenoj krmi proveo neprijatno kino vee i lou no u vlanoj gostinskoj sobi u kojoj se irio zadah krea i memle. Probudivi se pre svitanja, vru i zlovoljan iza lakog sna, naiao je na jo zakljuana kuna vrata, pa je iziao kroz jedan od prozora krme i odvezavi jedan amac na obMnjoj obali Rajne, zaveslao laganom strujom jo sumrane reke. Upravo kada je hteo da se vrati, ugledao je veslaa koji mu je dolazio u susret sa suprotne obale. Treperava hladna svetlost mutnog kiovitog osvita razlila se oko tamnih obrisa ribarskog amca, koji je izgledao prekomerno veliki. Zastao je iznenada pogoen i duboko zanet tom neobinom svetlou, saekao je da mu se priblii ovek koji se zaustavio kod plutajueg znaka za mreu i izvlaio vru iz hladne vode. Pojavie se dve iroke, zagasitosrebrnaste ribe, zablistae za trenutak vlanim sjajem nad sivom rekom i s pljeskom padoe u ribarev amac. Vergaut je zamolio oveka da ga saeka i poao po najnuniji slikarski pribor, a zatim je vodenim bojicama izradio skicu. Posle toga se zadrao jedan dan u mestu, provodivi vreme u itanju i pisanju, sutradan ujutro opet je slikao napolju a onda produio put, ali se otad u mislima uvek nanovo vraao na tu sliku i muio se dok u njemu nije popriroila oblik, a sada je ve danima radio na njoj i gotovo je zavrio. Oduvek je najradije slikao pri jakom suncu, ili pri svetlosti koja se prelamala kroz umu i park, stoga mu je rasplinuta srebrnasta sveina slike zadavala prilino muke, ali mu je podarila i jedan novi ton. Jue mu je polo za rukom da nae reenje, stoga je sad znao da se nalazi pred dobrim, neobinim radom, koji se nije ograniavao na to da zadri i preslika neko vienje, ve je za trenutak probio staklastu povrinu ravnodunog zagonetnog bitisanja prirode, omoguivi da se oseti divlji, neizmerni dah stvarnosti. Ne odvajajuoi budan pogled od slike, slikar je odmeravao tonove na paleti koja gotovo ni po emu nije bila nalik onoj kojom se obino sluio, na kojoj su nedostajale gotovo sve crvene i ute nijanse. Voda i vazduh su bili dovreni, povrinom se razlila zimogroljiva, nevoljna svetlost, priobalno bunje i koevi lebdeli su kao senke u vlanom i pepeljastom polumraku, grubo sklepani amac se nestvarno i rasplinuto Ijuljukao na vodi, a i ribarevo lice bilo je bezlino i nemuto, samo je ruka kojom je spokojno posegao za ribaraa bila puna neumitne stvarnosti. Jedna od riba je zablistala skofrivi preko ruba amca, druga je leala spljotena i nepokretna, a njena razjapljena okrugla usta i uplaene ukoene oi bile su pune ivotinjskog bola. Celina je delovala hladno i bezmalo svirepo tuno, ali spokojno i neprikosnoveno, liena svake druge simbolike osim one jednostavne bez koje nema umetni kog dela, koja nam omogucuje da teskobnu nepojmljivost celokupne prirode ne

samo osetimo ve i zavolimo s izvesnim slatkim uenjem. Slikar je proveo oko dva asa u radu kada je sluga pokucao na vrata i na rastresen poziv svoga gospodara uao sa dorukom. Tiho je razmestio ibrike, olje i tanjire, primakao stolicu i neko vreme utke ekao, a onda oprezno opomenuo: Sve je pripremljeno, pospodine Veragut. Evo me odvrati slikar i palcem zbrisa potez etkicom koji je upravo izveo na repu ribe u skoku. Ima li tople vode? Opravi ruke seo je da popije kafu. Mogli biste mi napuniti lulu, Roberte ree raspoloeno. Onu malu bez poklopca, trebalo bi da je u spavaoj sobi. Sluga pohita. Veragut je predano ispijao jaku kafu, osetivi da se jedva primetni nagovetaj vrtoglavice i opteg sloma, koji bi ga odnedavna obuzimali posle napornog rada, rasprio kao jutarnja magla. Uzeo je lulu iz ruke sluge, koji mu je zatim pripali, i poudno uvlaio aromatini dim koji je pojaao i oplemenio dejstvo kafe. Pokazavi sliku, ree: Vi ste, Roberte, pecali u detinjstvu, zar ne? Jesam, gospodine Veragut. Pogledajte onu ribu tamo, ne onu u zraku nega ovu dole sa razjapljenim ustima. Jesu li usta dobra? Bie da jesu ree Robert nepoverljivo. Ali vi to znate bolje od mene dodade s prizvukom prekora, kao da je u tom pitanju nazreo podsmeh. Ne, drapi moj, nije tako. Covek samo u prvoj mladosti, do svoje trinaesteetrnaeste godine doivljava s punom otrinom i sveinom sve to ga okruuje, pa od toga ivi celog ivota. Kao deak nikad nisam imao posla sa ribama, zato i pitam. Dakle, je li gubica dobra ovako? Dobra je, nita joj ne fali prosudi Robert oigledno polaskan. Veragut je ponovo ustao i ispitivao svoju paletu. Robert ga je posmatrao. Poznavao je poetak koncentracije njegovog pogleda zbog kojeg je delovao gotovo staklasto, a znao je da su za njega sad on i kafa, malopreanji kratki r.azgovor i sve drugo potonuli, da bi se slikar prenuo kao iz dubokog sna kada bi mu se kroz koji minut obratio. Ali to bi bilo opasno. Robert je raspremio sto i primetio da je pota ostala netaknuta. Gospodine Veragut! pozva ga poluglasno. Slikar je jo bio doseljiv. Sa odbojnou se upitno osvrnuo preko ramena, kao umoran ovek koji tek to nije usnuo a neko ga doziva. Stigla su neka pisma. Rekavi to, Robert izie. Veragut nervozno istisnu gomilicu kobaltplavog na paletu, baci tubu na mali limom okovani slikarski sto i poe meati boju, ali ga je opomena sluge omela, pa je Ijutito odloio paletu i dohvatio pisma. Bila su to uobdajena poslovna pisma, poziv za uee na nekoj izlobi, molba urednitva nekog lista da dostavi podatke o svom ivotu, po koji raun ali utom mu pogled na dobro poznat rukopis izazva u dui neku vrstu slatke

jeze uzeo je pismo i s uivanjem proitao svoje ime i svaku re adrese, udubivi se zadovoljno u posmatranje slobodnih, samovoljnih i karakteristinih crta tog rukopisa. Zatim se potrudio da odgonetne i potanski ig. Marka je bila italijanska, to je mogao da bude samo Napulj ili enova, prema tome, njegov prijatelj je bio ve u Evropi, u blizini, pa je za koji dan mogao da stigne. Bio je dirnut otvarajui pismo i sa zadovoljstvom je ugledao strogi niz, kao pod konac poreanih redova. Razmislivi bolje, ta retka pdsma inostranog prijatelja bila su mu za poslednjih petest godina jedina nepomuena radost, osim rada i asova provedenih sa malim Pjerom. I kao svaki put, i sada ga je usred radosnog oekivanja spopalo nejasno, muno oseanje postienosti, jer bi mu dolo do svesti koliko mu je ivot bio osiromaen i lien Ijubavi. Dragi Johane! Napulj,. juna nou Kao i obino, gutljaj kijantija uz masne makarone i dreka nekolicine torbara ispred krme prvi su znaci evropske kulture kojoj se opet pribliavam. Ovde u Napulju se za pet godina nita nije izmenilo, mnogo manje negoli u Singapuru ili angaju, pa to uzimam kao dobar znak da u i kod kue zatei sve u redu. Prekosutra stiem u enovu gde e me doekati neak i s njime u otputovati do roaka, koji me ovom prilikom nee doekati sa prekomernim simpatijama budui da poslednjih deset godina, raunajui poteno, nisam zaradio ni deset talira. Raunam da e biti potrebno etiripet dana da zadovoljim osnovne porodine zahteve, iza toga za poslove u Holandiji jo pet ili est dana, tako da bih oko og mogao doa do tebe. Obavestiu te telegrafski. Hteo bih da se zadrim kod tebe najmanje deset do etrnaest dana, i da te ometam u radu. Poto si uasno slavan i, ako je to to si pre otprilike dvadeset godina obino govorio o uspehu i slavi samo upola bilo tano, onda si u meuvremenu zacelo u znatnoj meri izlapeo i zablesavio. Hteo bih da otkupim i neke tvoje slike, a moja preanja alba zbog loih poslova bio je samo pokuaj da snizim tvoje cene. Starimo, Johane. Bila je to moja dvanaesta plovidba Crvenim morem i prvi put sam patio zbog vruoine. Bilo je stepeni! Pobogu, stari moj, jo samo etrnaest dana! To e te kotati nekoliko desetina boca mozelskog vina. Prolo je vie od etiri godine od poslednjeg vienja. Izmeu. i. tvoje pismo me moe nai u Antverpenu, u hotelu Evropa. Javri. mi ukoliko su tvoje slike izloene u mestima kroz koja putujem. Tvoj Oto.* Razdragano je jo jednom proitao kratko pismo napisano zdravim i krepkim slovima i temperamentnom interpunkcijom, a zatim je iz ugla fioke malog pisaeg stola izvukao kalendar, i listajui ga, zadovoljno klimao glavom. Do sredine meseca u Brislu e biti izloeno dvadesetak njegovih slika srene li sluajnosti! Na taj nain e prijatelj, ijeg se otrog pogleda pomalo pribojavao, pred kojim nije mogao da prikrije koliko mu je ivot poslednjih godina bio rastrojen, ipak stei o njemu prvi utisak kojim se mogao

ponositi. To e olakati sve. ZamiIjao je Ota kako odeven sa pomalo nezgrapnom prekomorskom elegancijom prolazi briselskom dvoranom i razgleda njegove slike, najbolje njegove slike, pa se za trenutak od sveg srca obradovao to ih je uputio na tu izlobu, mada je samo mali broj meu njima jo bio za prodaju. Smesta je seo da napie nekoliko redaka u Antverpen. "On se sea svega" pomislio je pun zahvalnosti "poslednji put smo uistinu pili gotovo iskljuivo mozelsko vino, a jedne veeri smo ak propisno pijanili." Razmislivi, doao je do zakljuka da sigurno vie nema mozelskog vina u podrumu, u koji je retko zalazio, pa je odluio da jo danas porui jednu poiljku. Zatim je ponovo prionuo na rad, ali je bio rasejan i uznemiren u dui i vie mu nije uspevalo da postigne istu koncentraciju, sa kojom dobre ideje dolaze nepozvane. Stoga spusti etkicu u neku posudu, uze prijateljevo pismo i neodluna koraka otumara napolje. Jezero ga zabIjesnu jarkim odrazom, osvanuo je letnji dan bez ijednog oblaka i suncem obasjani park odzvanjao je brojnim ptijim glasovima. Bacio je pogled na asovnik. Pjerovi asovi nastave trebalo bi da su zavreni. Besciljno je lutao po parku, rasejano kruio pogledom po mrkim, sunevim zracima proaranim stazama, oslukivao u pravcu kue i proao pokraj Pjerovog igralita sa Ijuljakom i gomilom peska. Najzad je stigao do povrtnjaka i s letiminim zanimanjem okrznuo pogledom visoke kronje divljih kestenova meu senovitim gustiem lia veselo su se belasali cvetovi u obliku svee. Oko upola rascvetanih pupoljaka batenske ivice rojile su se pele talasastim zuzukanjem, a kroz " tamno zelenilo stabla odjekulo je nekoliko otkucaja malog asovnika na tornju zamka. Otkucavao je pogreno, pa je Veragut opet pomislio na Pjera, kome je najvea elja i ambicija bila da jednom, kad poraste, opet dovede u red mehanizam za otkucavanje. Uto je s one strane ivice uo glasove i bat koraka koji su se na sunanom batenskom vazduhu prigueno i blago stapali sa zujanjem pela i zovom ptica, sa mirisima koji su se tromo irili iz leje sa karanfilima i cvetovima pasuIja. Bila je to njegova ena sa Pjerom, pa je zastao i paIjivo oslunuo. Jo nisu zrele zau majku da kae morae priekati jo nekoliko dana. Odgovori nasmejani cvrkut deakog glasa, a spokojni svet batenskog zelenila i blagi zvuci dejeg govora, rasplinuti u letnjbj tiini punoj iekivanja, zazvuali su mu u magnovenju kao da dopiru iz dalekog vrta njegovog sopstvenog detinjstva. Priao je ivici i provirio kroz lozu u vrt, U kome je njegova ena u jutarnjoj haljini stajala na suncem obasjanoj stazi, sa batenskim makazama u ruci i lakom smeom korpom, okaenom preko ruke. Bila je na svega dvadesetak koraka od ivice. Slikar ju je za trenutak posmatrao. Visoka enska prilika ozbiljna i razoarana izraza lica nagnuta nad cveem, a pod irokim, mekanim eirom od slame celo lice joj je bilo u senci.

Kako se zove ovo cvee? upita Pjer. Sunevi zraci su se poigravali po njegovoj kestenjastoj kosi, mrave preplanule noge bile su okupane svetlou i kada bi se sagao, u irokom izrezu bluze ispod suncem opaljenog potiljka zabelela bi mu se koa na leima. Karanfil ree majka. To znam produi deak ali hou da znam kako ih zovu pele. One svakako imaju neko svoje ime i na pelinjem jeziku. Naravno, ali ga mi ne znamo, znaju ga samo pele. Moda ih zovu medeno cvee. Pjer se zamislio. Nije tano zakljui zatim. U detelini se nalazi isto toliko meda, a i u dragoljubu, ali valjda ne mogu imati isti naziv za sve vrste cvea. Deak je paljivo posmatrao pelu koja je obletala oko cveta karanfila i zujei lebdela nad njim u vazduhu, da bi se odmah zatim obruila i poudno prodrla u ruiastu cvetnu krunicu. "Medeno cvee" pomisli prezrivo i uuta. Odavno je iskusio da se upravo najlepe i najzanim Ijivije stvari ne mogu znati ni objasniti. Veragut je stajao iza ivice i oslukivao, posmatrao je spokojno i ozbiljno lice svoje ene i lepo, prerano sazrelo i neno lice svog Ijubimca, pa mu se srce stegnu setivi se onih leta kada je njegov prvi sin bio deak tog uzrasta. Izgubio ga je, a i njegovu majku. Ali ovo dete nije hteo da izgubi, njega ne. Prislukivae kao lopov iza ograde, primamiti ga i privui k sebi, a ako bi mu i taj deak okrenuo lea, ne bi eleo da ivi dalje. Neujno se povukao idui travnatom stazom i udaljio meu drveem. "Nije za mene da besciljno tumaram" pomislio je Ijutito, u nastojanju da bude vrst. Vratio se na posao i, savladavi neraspoloenje i pokoravajui se obiaju koji je godinama upranjavao, ponovo ga obuze napeto radno raspoloenje koje ne doputa nikakve stranputice i u kome su sve snage usmerene samo na trenutno htenje. Znao je da ga oekuju preko na ruak, pa se oko podne briljivo presvukao. Izbrijan, ietkan i u plavom letnjem odelu nije, dodue, izgledao mlai, ali je ipak bio sveiji i gipkiji negoli u zaputenoj odei za rad u ateljeu. Dohvativi slamnati eir upravo htede da otvori vrata, kada se ona otvorie i ue Pjer. Veragut se sae i poljubi deaka u elo. Kako si, Pjer? Je li uitelj bio dobar? Jeste, ali je strano dosadan. Kad ispria neku priu, onda to nije da bi me razveselio ve je opet samo .j ov. vcn. .avioava. ujne aa se aoDra deca moraju ponaati ovako i onako. Jesi li slikao, tata? Jesam. Radio sam, zna, na onim ribama. Uskoro e slika biti gotova i sutra e moi da je vidi. Uzevi deaka za ruku, iziao je s njim. Nita na svetu mu nije bilo tako prijatno i nita u njemu nije budilo svu potisnutu dobrotu i blagu nenost

kao kada bi tako hodao uz deaka, prilagodivi svoj korak njegovim sitnim koracima, i laku poverljivu deju ruku osetio u svojoj. Kada su izali iz parka i ispod vitkih breza prolazili livadom, deak se osvrnu oko sebe i upita: Tata, da li te se leptiri plae? Zbog ega? Ne verujem. Onomad mi je jedan leptir dugo sedeo na prstu. Da, ali sad nema ba nijednoga. Kad poneki put sam idem k tebi i prolazim tuda, na tom putu uvek nailazim na mnotvo leptira. Znam da se zovu modrenice, oni me poznaju i vole i uvek lete tik oko mene. Zar se leptiri ne mogu hraniti? Svakako mogu, pokuaemo to prvom prilikom. Treba kanuti kap meda na ruku i drati je ispruenu sasvim mirno dok ne dou leptiri i ne ponu da piju. Fino, tata, moramo to isprobati. Hoe li da kae mami da mi da malo meda? Ona e onda znati da mi je med zaista ootreban i da to nije nikakva glupost. Pjer je prvi protrao ikroz otvorenu kapiju i iroki hodnik, i dok je otac zaslepljen spoljnom svetlou u sveoj polutami traio stalak za eire i pipao oko sebe da nae trpezarijska vrata, deak je ve davno bio uao i saletao majku svojom molbom. Slikar ude i prui ruku svojoj eni. Ona je bila neto vieg rasta, snano graena i krepka, ali bez sveine mladosti prestala je, dodue, da voli svoga mua, ali je gubitak njegove nenosti jo i danas smatrala alosno neshvatljivom, neskrivenom nesreom. Odmah moemo ruati ree uobiajenim mirnim glasom. Pjer, idi da opere ruke! Evo jedne novosti poe slikar i prui joj pismo svoga prijatelja. Oto uskoro stie i nadam se da e se zadrati due vreme. Da li si saglasna s time? Gospodin Burkhart moe da dobije dve sobe u prizemlju, tamo ga niko nee uznemiravati, a on e po volji moi da dolazi i odlazi. Da, to e biti dobro. Pomalo se usteui, ona produi: Mislila sam da e stii kasnije. Ranije je krenuo na put, a ni ja to nisam znao do danas. Ali utoliko bolje. Kad ie tako, sree se sa Albertom. Sa Veragutovog lica nestao je traak vedrine i glas mu je postao hladan kad je uo ime svog sina. Sta je s Albertom? uzviknu nervozno. Trebalo je da sa svojim prijateljem ide u Tirol. Nisam ti htela rei pre no to je neophodno. Njegovog prijatelja su pozvali roaci, pa je odustao od peake ture. Albert e doi odmah na poetku raspusta. I sve vreme e ostati ovde? Mislim da hoe. Mogla bih da otputujem s njim na nekoliko nedelja, ali to tebi ne bi bilo ugodno.

Zato? Uzeo bih Pjera za to vreme k sebi. Gospoa Veragut slegnu ramenima. Molim te, ne poinji opet o tome! Vrlo dobro zna da ne mogu ostaviti Pjera samog ovde. Slikara obuze gnev. Samog! povika otro. Nije sam kad je kod mene. Ne mogu i neu da ga ostavim ovde. Nema svrhe da se ponovo raspravljamo oko toga. Naravno, ti nee! Uutao je jer se Pjer vratio i oni pooe do trpeze. Deak je sedeo izmeu to dvoje meusobno otuenih bia, oboje su ga posluivali i zabavljali deak je na to navikao njegov otac se trudio da to vie otegne ruak jer e mali posle ostati kod mame, a veliko je pitanje da li e danas jo jednom navratiti u atelje. DRUGO POGLAVLJE U maloj prostoriji koja se graniila sa ateljeom Robert je bio zauzet pranjem palete i ispiranjem snopa etkica. Uto se na otvorenim vratima pojavio mali Pjer. Zastao je i neko vreme posmatrao ta se radi. To je prljav posao izjavio je Inalo kasnije. Uopte uzev, lepo je slikati, ali ja ipak ne bih eleo da budem slikar. Razmisli jo malo o tome ree Robert budui da je tvoj otac tako uven slikar. Ne odvrati deak odluno nije to za mene. Biti uvek umrljan, a i bojeimaju strano jak miris. Malo tog mirisa mi prija, na primer, kad je u sobi okaena neka nova slika i samo se pomalo osea miris boje. Ali u ateljeu bi mi bilo previe, zabolela bi me glava. Sluga se ispitivaki zagledao u maliana. U stvari je ve odavna zaeleo da tom razmaenom deaku jednom kae svoje miljenje, a imao je dosta zamerki. Ali im bi se Pjer naao kraj njega i kad bi mu ugledao lice, on jednostavno vie nije bio u stanju da mu bilo ta prigovori. Malian je bio tako sve, lepukast i ozbiljan, inilo se da je kod njega spolja i iznutra sve kako treba i upravo mu je neobino dobro pristajala ta mala crta gospodstvene blaziranosti ili starmalog dranja. Sta bi ti, deae zapravo hteo da bude? upita Robert pomalo strogim glasom. Pjer obori pogled i poe da razmilja. Oh, u stvari ne bih eleo da budem nita posebno. Jedino bih voleo da sam ve zavrio kolu. Leti bih eleo da se oblaim iskljuivo u belo, da imam i bele cipele, i na meni nikada ne bi smela da bude ni najmanja mrlja. Glegle prekori ga Robert to sad kae. A kad si onomad iao s nama, odjednom ti je belo odelo bilo puno mrlja od treanja i trave, a i eir si izgubio. Sea li se? Pjer se odjednom drao hladno. Stisnuvi oi, piljio je kroz sitan prorez iza dugih trepavica. Mama me je jo tada izgrdila zbog toga procedi lagano i stoga ne verujem da ti je naloila da mi to ponovo prebacuje i da me gnjavi. Robert odlui da se vrati na stvar.

Ti bi, dakle, voleo da si uvek odeven u belo i da se nikad ne uprlja? Ponekad bih. Ti me uopte ne razume! Katkad bih, naravno, voleo da se valjam po travi ili senu, da preskaem barice i da se pentram po granama. To je bar jasno. Ali ako bih koji put divljao i neobuzdano se jurcao, ne bih hteo da me posle toga grde. Hteo bih da odem tiho u svoju sobu, da se presvuem u isto i opet bi sve bilo u redu. Zna, Roberte, smatram da grdnja niemu ne slui. To bi ti hteo, a? I zato tako? Pa evo: kad ve inim neto to ne valja, iza toga i sam znam da to nije u redu i pomalo se stidim. Ali ako me grde, ja se stidim mnogo manje. Ponekad dobijem grdnju i kada nisam uradio nita loe, ve samo zato to se nisam odmah odazvao na poziv, ili zato to je mama zbog neeg Ijuta. Na to mora raunati, deae nasmeja se Robert ali esto ini neto to je loe a to niko ne vidi, pa te i ne grde zbog toga. Pjer mu ne odgovori. Uvek je bilo tako. Kad god bi se prevario da sa odraslima govori o neem to je zaista bilo vano, na kraju bi se sve zavrilo sa razoaranjem, ili ak ponienjem. Hteo bih jo jedanput da vidim sliku ree tonom koji je odjednom stvorio jaz izmeu njega i sluge. a koji se Robertu mogao uiniti kako osornim, tako i moleivim. Hajde, pusti me jo za trenutak unutra. Robert ga poslua. Otkljuao je vrata ateljea, pustio Pjera da ue i uao i sam, jer mu je bilo strogo zabranjeno da bilo koga ostavi samog u njemu. U sredini velike prostorije na slikarskim nogarima pomaknutim u punu svetlost stajala je u privremenom zlatnom okviru Veragutova nova slika. Pjer stade pred nju, a Robert se zaustavi iza njega. Svia li ti se, Roberte? Naravno. Bio bih budala kad mi se ne bi svidela! Pjer je mirkao gledajui sliku. Mislim da bi mi mogli pokazati mnoge slike ree zamiljeno a ja bih odmah poznao ima li koja tatina meu njima. Zato i volim te slike, jer oseam da ih je tata naslikao. Ali, u stvari mi se dopadaju samo upola. Ne govori gluposti! opomenu ga Robert gotovo uplaeno i prekorno pogleda deaka koji je jednako mirkajui stajao pred slikom. Vidi ree u onoi kui preko ima nekoliko starih slika koje mi se mnogo vie sviaju. Hteo bih da jednom imam takve slike. Na primer, planine pri zalasku sunca, kada je sve obasjano rumenilom i zlatom, zatim lepukastu decu, i ene, i cvee. Zapravo je to mnogo lepe nego ovakav stari ribar koji nema ni pravo lice, ili ovaj crni dosadni amac, zar ne? Robert je u dui bio istog miljenja i zaudila ga je deakova otvorenost koja ga je obradovala, mada to nije hteo da prizna. Ne razume ti to jo presee ga kratko. Hajde sad, treba da zakljuam vrata. Tog trenutka iz pravca zamka dopre do njih neko brektanje i kripanje. Gle, auto! povika Pjer radosno i potra ispred kestenova zabranjenim preicama preko travnjaka, pres kaui cvetne leje. Zadihan stie do poljunane istine ispred zamka, ba u

pravi as da vidi oca kako izlazi iz kola u drutvu nekog stranog gospodina. Halo, Pjer povika otac i uze ga na ruke. Vidi, evo nam stie jedan ika koga ti vie i ne poznaje. Prui mu ruku i upitaj ga odakle dolazi. Deak se pomalo zagleda u stranca. Pruivi mu ruku, ugledao je mrko, preplanulo lice i bistre, vesele, sivkaste oi. Odakle dolazi, iko? upita posluno. Stranac ga podie u naruje. Mome, postao si mi preteak uzdahnu erelski i opet ga spusti. Pita me odakle dolazim? Iz enove, a pre toga iz Sueca, a jo pre iz Adena i iz. Znam, iz Indije! Ti si ika Oto Burkhard. Jesi li mi doneo tigra, ili kokosove orahe? Tigar mi je pobegao, ali e zato dobiti kokosovih oraha, a i koljke i kineske slikovnice. Uoe kroz kuna vrata i Veragut povede svog prijatelja uza stepenice. Neno je poloio ruku na rame prijatelja koji je bio znatno vii od njega. Gore u hodniku dola im je domaica u susret. Pozdravila je gosta odmerenom, ali iskrenom srdanou, njegovo lice koje je odisalo vedrinom i zdravljem podseti je na radosno vreme nepovratno minulih godina. On za trenutak zadra njenu ruku u svojoj i zagleda joj se u lice. Nimalo niste ostarili, gospoo Veragut uzviknu pohvalno. Vi se drite bolje od Johana. A vi se nimalo niste izmenili ree ona Ijubazno. Fasada je, dabome, jo sva u cvatu, ali sam se vremenom odrekao plesa. lonako je bilo uzaludno, jo uvek sam neenja. Nadam se da ste ovog puta doli da gledate mladu. Nisam, gospoo, to je proputeno ostaje nedostino. Osim toga, ne elim da sebi pokvarim boravak u prijatnoj Evropi. Kao to znate, imam roake i polako postajem ujak koji ostavlja nasledstvo za sobom. U domovini se ne bih smeo ni pojaviti sa enom. Kafa se sluila u sobi gospode Veragut. Uz kafu i liker priali su itav sat o putovanju morem, o plantaama kauuka i kineskom porculanu. Slikar je iz poetka bio utljiv i donekle potiten. Mesecima nije bio kroio u tu sobu. Ali ipak je sve dobro prolo, inilo se da je Otovim prisustvom u kui zavladala oputenija, vedrija, gotovo detinja atmosfera. Mislim da bi se moja ena sad malo odmorila ree slikar naposletku. Pokazao bih ti tvoje sobe, Oto. Oni se oprostie i pooe do gostinskih soba. Veragut je za svog prijatelja pripremio dve sobe i sam se pobrinuo za njihovo ureenje, sam je rasporedio nametaj i mislio na sve, poev od slika po zidovima do izbora knjiga na polici. Iznad kreveta je visila stara, izbledela fotografija, smena i dirljiva slika iz internata, snimljena sedamdesetih godina. Gostu je ona odmah zapala za oko, pa se pribliio da je osmotri. Bogo moj viknu iznenaen pa to smo mi kao esnaestogodinjaci! Mladiu, zaista si dirljiv. Nisam je video pundh dvadeset godina. Veragut se smekao. Znao sam da e te obradovati. Nadam se da e nai sve to ti treba. Hoe li se odmah raspakovati?

Burkhard sede na jedan od kabastih brodskih kofera iji su uglovi bili optoeni bakrom i zadovoljno se osvrnu oko sebe. Prijatno je ovde. A gde si se ti smestio? U susednim prostorijama? Ili gore? Slikar se igrao rukom jedne kone torbe. Ne ree ovla. Ja sad stanujem preko, kraj ateljea. Tamo sam neto dozidao. Pokazae mi to kasnije. Ali. da li tamo i spava? Veragut ostavi torbu i okrenu se. Da, spavam tamo. Prijatelj je utao i razmiljao. Zatim se maio depa, izvukao otud veliki sveanj kljueva i zazveckao njima. Cuj, hajde da poneto raspakujemo. Ti bi mogao da ode po deaka, njega e to obradovati. Veragut urno ode i ubrzo se vrati sa Pjerom. Ima lepe kofere, ika Oto, ja sam ih ve zagledao. I tolike nalepnice na njima! Neke sam proitao. Na jednoj pie Penang. Sta znai to: Penang? To je grad u Indokini u koji povremeno odlazim. Pazi, otvori sad ovaj ovde. Pruio je detetu pljosnati ozubljeni kljui da sam otvori brave na jednom od kofera. im je poklopac odignut, prvo to je palo u oi bila je obrnuto poloena i od arenog malajskog prua ispletena plitka korpa kad su je izvadili i oslobodili papira, u njoj su se meu hartijama i krpama nalazile najlepe, najfantastinije koljke kakve se mogu kupiti po egzotinim lukim gradovima. Pjer je dobio koljke na dar i zanemeo od sree, iza toga je sledio jo i veliki slon od ebanovine i kineska igraka sa grotesknim pokretnim drvenim figurama, a naposletku svitak kineskih slikovnica jarkih, blistavih boja punih boanstava, avola, kraljeva, ratnika i zmajeva. Dok se slikar zajedno sa deakom divio svim tim stvarima, Burkhard je raspakovao konu torbu, rasporedivi po spavaoj sobi papue, rublje, etke i slino. Zatim se vratio u sobu onoj dvojici. Tako izjavi ilo za danas je dosta rada. Vreme je da se uiva. Da li bismo mogli da odemo do ateljea? Pjer die pogled i ponovo je, kao u asu kada su kola stigla, zaueno posmatrao oevo radosno, uzbueno i podmlaeno lice. Kako si mi veseo, tata! ree zadovoljno. Jesam klimnu glavom Veragut. Prijatelj, meutim, upita: Zar tata inae nije veseo? Pjer je zbunjeno gledao as jednog, as drugog. Ne znam izusti snebivljivo. Ali se odmah zatim opet nasmeja i odluno izjavi: Zaista, jo nikad nisi bio tako veseo. irjei ui,ica sa K.orpom i sKoijKama. uto tmrknard uhvati prijatelja pod ruku i izie s njim. Ovaj ga je preko parka odveo do kue s ateljeom. Da, ovo je dograeno utvrdio je na prvi pogled. Ubotalom, izgleda veoma lepo. Kad si to podigao?

Pre tri godine, ini mi se. Atelje je sad takoe prostraniji. Burkhard se osvrnu oko sebe. Jezero je nenadmano! Da proplivamo veeras po njemu. Lepo ti je ovde, Johane. Ali sad bih da vidim atelje. Ima li tu novih slika? Ne mnogo. Ali mora da pogleda jednu koju sam tek prekjue zavrio. Mislim da je dobra. Veragut otkljua vrata. Visoka radna prostorija bila je sveano ista, pod svee oriban i sve je bilo raspremIjeno. Na sredini se nalazila nova slika. Oni su utke zastali pred njom. Vlano hladna, lepljiva atmosfera tmurnog kinog jutra bila je u sutoj suprotnosti sa blistavom svetlou i vrelim, suncem zasienim vazduhom koji su dopirali kroz vrata. Dugo su posmatrali gotovo delo. Je li to poslednja slika koju si napravio? Da. Tu jo mora doi drugi okvir, inae na njoj nema vie nita da se radi. Svia li ti se? Prijatelji su se ispitivaki gledali u oi. Vii i snaniji Burkhard, ije je lice odisalo zdravljem a oi bile pune topline i ivotne radosti, stajao je kao dete pred slikarem, iji je pogled bio otar i strog, a lice umorno pod prerano osedelom kosom. Moda je to tvoja najbolia slika ree gost zamiljeno. Video sam i one u Brislu, a i dve u Parizu. Ne bih verovao, ali ti si za ovih nekoliko godina jo napredovao. To mi je drago. I meni se ini da je tako. Bio sam prilino marljiv, a katkad pomislim da sam ranije zapravo bio samo amater. Kasno sam nauio kako treba uistinu raditi, ali sad sam ovladao tim nainom. Vie od toga verovatno ne mogu postii. Neu moi da napravim nita bolje od ovoga. Shvatam. Meutim, stekao si dovoljno slave, ak se i na naem starom prekookeanskom parobrodu govorilo o tebi, pa sam bio istinski ponosan. Kako ti prija slava? Raduje li te? Ne bih mogao rei da me raduje. Jednostavno nalazim da je to u redu. Ima moda dvojica, trojica, etvorica ivih slikara koji su verovatno vei i mogu da daju vie od mene. Nikad sebe nisam ubrajao meu velikane slikarstva, a to to literati kau o tome samo je puko naklapanje. Polaem pravo na to da me uzimaju ozbiljno i zadovoljan sam to je to tako. Sve ostalo je novinska slava, ili pitanje novca. No, da. Ali ta si mislio da kae sa "velikanima slikarstva"? Mislio sam na kraljeve i kneeve. Ljudi naeg kova doteraju do generala ili ministra, ali tu je granica. Vidi li, mi ne moemo nita do li da budemo pregaoci i da prirodu shvatimo to je mogue ozbiljnije. Kraljevi su, meutim, braa i drugovi prirode, oni se igraju s njom i mogu da stvaraju tamo gde mi samo podravamo. Kraljevi su, naravno, retki, u sto godina se pojavi jedan. Hodali su goredole po ateljeu. Traei rei, slikar je netremice gledao u pod, prijatelj je iao uz njega i pokuavao da sa Johanovog mrkog, suvonjavog, koatog lica proita njegove misli. Na vratima susedne prostorije Oto zastade.

Otvori mi sad ova vrata zamoli hteo bih da vidim sobe. I daj mi, molim te, cigaru. Veragut otvori vrata. Proavi kroz sobe bacie pogled i u susedne prostorije. Burkhard pripali cigaru. Uao je u prijateljevu malu spavau sobu, osmotrio njegov krevet i paljivo razgledao nekoliko skromnih prostorija, u kojima se posvuda nalazio pribor za slikanje i za puenje. Sve je to delovalo gotovo oskudno i odisalo radom i askezom, otprilike kao mali stan siromanog, vrednog neenje. Tu si se, dakle smestio? upita bezlinim glasom. Ali video je i osetio sve to se ovde zbilo proteklih godina. Sa zadovoljstvom je uoio predmete koji su ukazivali na to da se domain bavi sportom, gimnastikom i jahanjem, ali se snudio to nigde nije bilo znakova udobnog ivota, komfora i prijatne dokolice. Posle toga ponovo se vratie slici. Dakle tako su nastale slike koje su se na svim izlobama i u svim galerijama nalazile na poasnom mestu i plaale se suvim zlatom nastale su u ovim prostorijama koje su znale samo za rad i odricanje, u kojima nije bilo nieg sveanog, nieg nekorisnog, nikakvih drangulija i sitnica, kojima nije provejavao miris cvea i vina, niti bilo ega to bi podsealo na ene. Iznad uzanog kreveta bile su dve ekserima privrene, neuokvirene fotografije, na jednoj je bio mali Pjer, na drugoj Oto Burkhard. Ovaj je odmah uoio lo amaterski snimak koji ga je prikazivao sa tropskim lemom na glavi, u pozadini se videla veranda njegove kue u Indiji, a u visini prsa slika se rasplinula u mistinim belim linijama, jer je svetlost bila pala na fotografsku plou. Atelje je sad veoma lep. Uopte si u svemu postao veoma marljiv. Prui mi ruku, mladiu, drago mi je to te opet vidim! Ali sad sam umoran, pa u se povui za jedan as. Hoe li posle doi po mene, da bismo otili na kupanje ili u etnju? U redu, hvala. Ne, ne treba mi nita, za jedan sat opet u biti ol rajt. Do vienja! Laganim korakom se udaljavao ispod drvea pratei ga pogledom, Veragut je uoio da njegova pojava, njegov hod i svaki nabor njegove odee odaju sigurnost i spokojnu ivotnu radost. Burkhard je za to vreme, dodue, iao u pravcu zamka, ali je proao kraj svojih soba, popeo se stepenicama i zakucao na vrata gospoe Veragut. Smetam li, ili mogu malo da vam pravim drutvo? Ona ga pusti unutra i nasmei se, a njemu se kratki, retkl osmeh na tom odlunom, ozbiljnom licu uinio udno bespomoan. Ovde u Roshaldeu je divno. Obiao sam park i jezero tamo preko. A kako je tek Pjer porastao! Zbog tog zgodnog momia gotovo da se kajem to sam neenja. Dobro izgleda, zar ne? Nalazite li da lii na moga mua? Da, malo. U stvari, vie nego malo. Nisam poznavao Johana kad je bio tog uzrasta, ali se prilino dobro seam kako je izgledao sa jedanaestdvanaest godina. Uostalom, on mi deluje premoren. Kako? Ama ne, govorim o Johanu. Da li je mnogo radio u poslednje vreme?

Cini mi se da jeste odvrati ona mirno. On retko govori o svom radu. Sta slika sad? Pejzae? esto radi u parku, obino sa modelima. Jeste li videli njegove slike? Jesam, one u Brislu. Zar je izlagao u Brislu? Dabome, mnotvo slika. Poneo sam sobom katalog. Hteo bih, naime, da kupim jednu od slika, pa bih eleo da ujem vae miljenje. On joj prui svesku i prstom pokaza malu reprodukciju jedne slike. Ona je osmotri i poe da prelistava knjiicu, a zatim mu je vrati. Moraete se snai sami, gospodine Burkhard, ne poznajem tu sliku. Mislim da je prolog leta naslikao u Pirinejima i da je nije drao ovde. Posle krae stanke, ona skreui razgovor nastavi: Lepo je od vas to ste darivali Pjera. Hvala vam. Oh, to su sitnice. Ali dozvolite mi da i vama za uspomenu poklonim neto iz Azije. Hoete H? Doneo sam neke tkanine, hteo bih da vam ih pokaem i da vi izaberete ta vam se bude svidelo. Polo mu je za rukom da, uprkos njenoj utivoj uzdranosti, raspali isplaniranu aljivu raspravu i da raspoloi tu krajnje zatvbrenu enu. Iz svoje riznice doneo joj jc pune rukc indijskih tkanina, rairio pred njoni malajski batik i rukom tkana platna, preko naslona stolica prebacio je ipke i svilu, avrljao je i priao gde je video i cenkajui se budzato kupio pojedine tkanine, izlaui tako ceo jedan veseli, aroliki mali bazar. Pitajui je za miljenje kaio joj je razne ipke preko ruku i objanjavajui joj nain izrade naveo je da razastre najlepe komade, da ih osmotri i opipa, da ih hvali i naposletku zadri. Nemojte, molim vas nasmeja se ona na kraju ne bih elela da vas dovedem do prosjakog tapa. Zaista ne mogu da zadrim sve ovo za sebe. Bez brige uzvrati joj on smejui se takoe. Nedavno sam zasadio jo est hiljada kauukovih stabala. pa sam na najboljem putu da postanem truli bogata. Kada je Veragut doao po njega. zatekao ih je u vedrom askanju. Iznenadio se to mu je ena postala tako brbljiva i, poto je bezuspeno pokuavao da i sam uestvuje u razgovoru, stao da se divi poklonima. Okani se toga, to su enske stvari dobaci mu prijatelj. Hajdemo sad na kupanje! Njih dvojica napustie zamak. Tvoja ena zaista ne izgleda nimalo starija otkako sam je poslednji put video izjavi Oto uz put. Upravo se pokazala veoma raspoloena. Prema tome, kod vas je sve u redu, zar ne? Nedostaje samo jo veliki sin. ta on radi? Slikar slegnu ramenima i nabra obrve. Videe ga, treba da stigne ovih dana. Pisao sam ti o tome jednom prilikom. Odjednom se zaustavi, nae prijatelju i zagledavi mu se otrim pogledom pravo u oi, tiho ree: Sve e videti, Oto. Ne oseam potrebu da govorim o tome. Videe. Budimo

raspoloeni, stari moj, dok si tu! Hajdmo sad do ribnjaka hteo bih da se takmiim s tobom kao u vreme kada smo bili deaci. Vai klimnu glavom Burkhard, koji kao da nije zapaao Johanovu nervozu. Ti e pobediti, to ti nekad nije uvek polazilo za rukom. iva alost, ali ja sam pomalo pustio stomak. Sputalo se vee. Jezero se nalazilo u senci, povetarac se poigravao kronjama drvea, a preko uzanog plavog nebeskog ostrva koje je park ostavljao nad vodom preletali su laki Ijubiasti oblaci, svi iste vrste i oblika, u bratskom nizu, tanki i izdueni kao vrbovo lie. Njih dvojica stajali su pred kupalinom kuicom skrivenom meu bunjem, ija se brava nikako nije dala otkljuati. Da se ne petljamo! ree Veragut. Brava je zarala jer se kuica ne koristi. Poeo je da skida odeu sa sebe i Burkhard se povede za njegovim primerom. U trenutku kada su spremni da zaplivaju zastali na obali i za probu umakali none prste u mirnu, senovitu vodu, obojicu zapahnu davno minuli, slatki daak sree iz dalekih deakih dana, pa su koji minut uivali u predoseanju lake i prijatne jeze pri kupanju, dok im se u dui otvarala zelena, svetla dolina mladenakih leta. Donekle zbunjeni zagazili su u vodu i na mrkozelenoj povrini posmatrali brze titraje polukrugova. Burkhard u to brzo zaroni u vodu. Oh, kako je prijatno uzdahnu zadovoljno. Uostalom, obojica izgledamo prilino dobro i, ako ne raunam svoj stomak, onda smo jo obojica naoiti momci. Razmahnuvi rukama, on se strese i zaroni. Ti i ne zna kako ti je lepo! uzviknu sa zaviu. Mojom plantaom protie najlepa reka, ali kad bih zakoraio u nju, ostao bih bez noge. Puna je prokletih krokodila. A sad napred, za veliki pehar Roshaldea. Plivaemo do stepenica i opet nazad. Jesi li spreman? Jedan. dva. tri! Otisnue se uz um vode, nasmejana lica i umerenim fempom, ali je dah iz mladih dana jo lebdeo oko njih pa su uskoro poeli da se takmie ozbiljno, napregnuta lica, blistavih oiju, miice su im u irokom zamahu svet lucavo izranjale iz vode. Istovremeno su stigli do stepcnica istovremeno se odbili od njih da bi se urno vraali istom stazom, a tada je slikar sa nekoliko snanih zamaha stekao prednost i stigao na cilj neto pre. Stajali su u vodi diui duboko, trljali oi i zadovoljno se i utke smekali jedan drugome, pa se obojici uinilo da su tek sad opet uspostavili staro drugarstvo i da tek sad meu njima iezava mali, fatalni jaz izazvan gubitkom navika i dugim rastankom. Poto su se obukli, sedeli su svei, ispunjeni prisnim oseanjima jedan kraj drugoga na plitkim kamenim stepenicama koje su se sputale do jezera. Pogleda uperena u tamnu povrinu vode, koja se s one strane ovalnog zaliva zaklonjenog ibljem ve gubila u mrkom sutonu, sladili su se vrstim svetlocrvenim zrnima treanja koje im je sluga bio dodao u mrkom papirnom omotu, iekujui laka srca da se spusti vee, dok ih je sunce na zalasku

kroz stabla obasjavalo kosim zracima i na krilima vilinih konjica palilo zlatne plamike. Vie od jednog asa askali su bez predaha i razmiljanja o vremenu provedenom u internatu, o uiteljima i tadanjim kolskim drugovima, i ta je ko od njih postao. Boe zausti Oto Burkhard spokojnim i sveim glasom koliko je vremena od tada prolo! Zna li se ta je bilo sa Metom Hajleman? Oh da, Meta Hajleman! upade Veragut ustro. Bila je doista lepa devojka. Svi moji podmetai za pisanje bili su puni njenih portreta koje sam za vreme asova nastave kriom crtao po upijaima. Nikad mi nije uspelo da joj nacrtam kosu. Sea li se, nosila je skupIjenu nad uima u obliku dva pua. Zna li to o njoj? Ne. Kada sam se po prvi pui vratio iz Pariza, bila je verena s nekim advokatom. Sreo sam na ulici njenog brata i seam se koliko sam bio besan na sebe to sam smesta pocrveneo i to sam uprkos brkovima i pariskoj prekaljenosti sam sebi izgledao kao ae. Smetalo mi je jedino to se zvala Meta! Oduvek mi je to ime bilo mrsko. Burkhard je sanjarski odmahnuo okruglom glavom. Nisi bio dovoljno zaljubljen, Johane. Za mene je Meta bila divna, po meni je mogla da se zove i Eulalija, ja bih za jedan njen pogled iao i u vatru. Oh, bio sam i ja prilino zaljubljen. Jednom kad sam se vraao sa naeg redovnog izlaska u pet asova namerno sam zakasnio, bio sam sam i nisam mislio ni na ta drugo na ovom svetu ve samo na Metu, pa mi je stoga bilo savreno svejedno to u po povratku biti kanjen ona mi je dola u susret kod onog okruglog zida. JIla je pod ruku sa jednom prijateljicom i kada sam odjednom pomislio kako bi bilo da umesto te glupae mene dri pod ruku, tako mi se zavrtelo u glavi i toliko sam bio smeten da sam neko vreme stao, oslonivi se na zid, a kada sam se naposletku vratio, kapija je, naravno, ve bila zakljuana, morao sam da zvonim i da za kaznu odsedim jedan sat u zatvoru. Burkhard se nasmeio pomislivi da su se prilikom njihovih retkih susreta obojica vie puta setili Mete. U prvoj mladosti su sa puno lukavstva i brino uzajamno krili svoju Ijubav, i tek poto su prole godine i oni zali u muevno doba, povremeno bi otkrili svoja oseanja i razmenjali neke male doivljaje. Pa ipak je tu i danas jo bilo nekih tajni. Oto Burkhard se upravo setio da je tada mesecima drao uza se i oboavao jednu Metinu rukavicu koju je bio naao, zapravo ukrao nekom prilikom, a da njegov prijatelj do dananjeg dana nije za to znao. Razmiljao je da li da mu sad oda i tu zgodu, ali naposletku se samo eretski nasmeio i utao. Dopalo mu se da tu poslednju malu uspomenu i nadalje zadri za sebe. TRECE POGLAVLJE Burkhard se udobno zavalio u utoj stolici od pletenog prua, sa irokim panama eirom zabaenim na teme itao je neki asopis i puio sedei u svetlom, suncem obasjanom venjaku na zapadnoj strani kue u kojoj se nalazio atelje, a nedaleko od njega je Veragut ispred slikarskih nogara uao na niskoj stolici na rasklapanje. Crte sa likom itaa je bio gotov, krupne

mrlje bojom bile su nanete sigurnom rukom, pa je sad radio lice. Cela slika je svojim svetlim, lakim, osunanim a ipak umerenim tonovima odisala radou. Provejavao je prodoran miris uljanih boja i dima havana cigare, skrivene u zelenilu ptice su putale tanke, podnevnom egom priguene krike i cvrkutale sanjivo. Pjer se sklupao na podu sa velikom geografskom kartom ispred sebe i tankim kaiprstom crtao po njoj zamiljena putovanja. Nemoj da zaspi! opomenu ga slikar. Burkhard, smejui se, zatrepta oima i zatrese glavom. Pjer, gde se sad nalazi? Cekaj da proitam pouri Pjer sa odgovorom i poe da srie neki naziv sa karte. Evo me u Lu. . U Luc. . . u Lucernu. Ima tu neko jezero ili more. iko, da li je to vee jezero od naeg? Mnogo je vee! Dvadeset puta vee! Jednom bi trebalo da ode tamo. Hou. Kada budem imao auto, odveu se u Be, i X Lucern, i na Severrio more, i u Indiju tamo gde je tvoja kua. Hoe li tada biti kod kue? Svakako, Pjer. Kad god mi dou gosti, ja sam kod kue. Poi emo tada do mog majmuna koji se zove Pendek i kus je nema rep, ali zato ima snenobele zaliske. Poneemo puke pa emo se amcem otisnuti na reku i odstreliti krokodila, Pjer se zadovoljno klatio viljastim gornjim delom lela. ika je produio priu o svojoj krevini usred malajske praume, govorio je tako zanimljivo i dugo da se malian naposletku umorio i vie nije bio u stanju da prati njegove rei. Rasejano je prouavao svoju kartu, ali je njegov otac utoliko paljivije sluao askanje svog prijatelja, koji je sa zadovoljstvom i ovla govorio o radu i lovu, o izletima na konjima i sa amcima, o Ijupkim selima sa kolibama od bambusove trske, o majmunima, apljama, orlovima i leptirima, otkrivajui svoj tihi ivot u tropskoj umi i daleko od sveta tako primamljivo i prisno, da se slikaru uinilo da mu se kroz malu pukotinu prua pogled na bogatu, slikovitu, blaenu rajsku zemlju. Sluao je o tihim, velikim rekama u prautni, o gustiu paprati visokih kao stabla i prostranim nizinama po kojima se leluja lalangtrava oveje visine, sluao je o veerima bujnih boja na obali mora, o koralnim ostrvima i plavim vulkanima, o neobuzdanim, besomunim kiama i ognjenim burama, o sanjarenju i spokojnom razmiljanju u vrele dane na irokim, senovitim verandama belih kuica plantaera, o vrevi po ulicama kineskih gradova i o veernjim asovima odmora koje Malajci provode kraj plitkih, kamenom okruenih malih jezera ispred damija. Veragut je, kao to je to i ranije inio ponekad, matao o dalekoj postojbini svog prijatelja, a da nije ni slutio da su oseanja enje i tihe udnje koja bi ga obuzimala upravo odgovarala Burkhardovim skrivenim namerama. Nisu ga mamili samo sjaj tropskih mora i ostrva, ni obilje uma i reka, ili arenilo polunagih Ijudi prirode izazivajui u njemu oaravajue slike. Mnogo vie je udio za tim dalekim i spokojnim svetom u kome bi njegove patnje, brige, borbe i liavanja morali postati tui, daleki i naposletku izbledeti, tanio bi mu sa due spale stotine malih svakodnevnih optereenja, a prihvatila bi ga jedna nova, ista atmosfera bez

krivice i patnji. Popodne je odmicalo i senke su promicale. Pjer je ve odavno otrao, Burkhard je postepeno umukao i naposletku zadremao, a slika je bila bezmalo gotova i slikar je za koji trenutak sklopio umorne oi, spustio ruke i nekoliko minuta skoro bolnom usrdnou uvlaio u sebe duboku, suncem protkanu tiinu toga asa, uivajui u blizini svoga prijatelja, u umirujuem zamoru nakon uspenog rada i u obamrlosti oputenih ivaca. Pored zanosa predanog i bespotednog rada ti trenuci umornog oputanja, slini smirenom stanju vegetativnog dremea izmeu sna i jave, ve su odavna za njega predstavljali najvee zadovoljstvo i utehu. Tiho se digao da ne probudi Burkharda i paljivo odneo platno u atelje. Skinuo je slikarsku bluzu, oprao ruke i u hladnoj vodi okupao pomalo zamorene oi. etvrt asa kasnije ponovo je iziao i za trenutak se paljivo zagledao u lice usnulog prijatelja, a zatim ga je probudio zvidukom koji su jo pre dvadeset i pet godina ugovorili kao tajni signal i znak raspoznavanja. Mladiu, ako si se naspavao poe da ga bodri mogao bi mi jo malo priati kako je tamo kod tebe, budui da sam te pored rada sluao samo sa pola uva. Pomenuo si i neke fotografije, ako ih ima uza se, mogli bismo ih pogledati. Svakako, hajde, poi sa mnom! Oto Burkhard je ve nekoliko dana iekivao taj trenutak. Dugi niz godina mu je bila elja da Veraguta jednom domami k sebi u Istonu Aziju i da ga neko vreme zadri kod sebe. Ovog puta, smatrajui da je to poslednja prilika, pripremao se promiljeno i planski. Cim bi se njih dvojica udobno smestili u Burkhardovoj sobi, askajui pri veernjoj svetlosti o Indiji, Burkhard je iz svog kofera vadio uvek nove i nove albume i mape sa fotografijama. Slikar se oduevljavao i divio tom obilju, dok je Burkhard bio uzdran i pravio se da tim slikama ne pndaje nikakvu naroitu vrednost, ali je u sebi kriom veoma napeto iekivao kakvo e biti njihovo dejstvo. Prekrasnih li snimaka! uzviknu Veragut razdragano. Jesi li ih sve sam snimio? Delimino da odvrati Burkhard suvo a neke su delo mojih tamonjih poznanika. Hteo sam da bar nasluti kako je to otprilike kod nas. Izgovorio je to ovla i toboe ravnoduno slagao slike na gomilu. Veragut ni izdaleka nije mogao da nasluti kako je brino i mukotrpno sastavio tu zbirku. Nedeljama je kod njega boravio neki mladi engleski fotograf iz Singapura, a kasnije i jedan Japanac iz Bangkoka, njih dvojica su od mora do najdubljih uma, u vidu izleta i manjih putovanja obili i snimali sve to je bilo iole lepo i panje dostojno, a zatim su sve te snimke razvili i kopirali krajne briljivo. Burkhardu su sluili kao mamac, pa je sa dubokim uzbuenjem posmatrao kako mu prijatelj sve vie zagriza, kako ih upija u sebe. Pokazivao mu je slike kua, ulica, sela, hramova, slike basnoslovnih Batu peina kod Kuala Lumpura i prekrasnih divljih brda od tronog krenjaka i mermera u okolini Ipoka, a kada je Veragut jednog trenutka upitao da li moda ima i snimke uroenika, iznosio mu je i slike Malajaca, Kineza,

Tamila, Arapa i Javanaca, zatim nagih atletski graenih lukih kulija, suvonjavih starih ribara, lovaca, seljaka, tkaa, trgovaca, lepih, zlatom iskienih ena, grupe crnpuraste dece, ribara sa mreom, sakija sa minuama koji sviraju na nosnim sviralama i igraica sa Jave, prekrivenih tekim srebrnim nakitom. Raspolagao je i snimcima svih vrsta palmi, sonih krupnolisnatih stabala pisanga, snimcima pojedinih kutaka u praumi sa hiljadama vrsta puzavica, zatim svetih lugova oko hramova i jezeraca sa kornjaama, pa vodenih bivola na movarnim pirinanim poljima, pitomih slonova pri radu i divljih koji su se igrali u vodi i trubili diui surle ka nebu. Slikar je uzimao u ruke sliku za slikom. Mnoge je, posle kratkog pogleda sklonio na stranu, uporeujui ih reao je jedne uz druge, pojedine figure i likove po smatrao jc veoma paljivo kro otvor savijene ake. Kod mnogih snimaka pitao je u koje doba dana su snimljeni. odmeravao duinu senki i sve je dublje i zamiljenije tonuo u posmatranje. Sve bi se to moglo slikati promrmlja u jednom trenutku odsutno. Dosta! uzviknu najzad odahnuvi. Mora mi jo mnogo toga ispriati. Kako je lepo to si sad kraj mene! Ponovo gledam sve drugim oima. Hajde da proetamo jo jedan sat, hteo bih da ti pokaem neto lepo. Zivahan i osloboen svakog zamora povukao je Burkharda za sobom i proetao s njim jednim delom seoskog puta u pravcu polja i u susret kolima natovarenim senom. Naslaivao se toplim zasienim mirisom sena koji ga podseti na davna vremena. Sea li se leta nakon mog prvog semestra na akademiji upita smejui se kada smo zajedno bili na selu? Tada sam slikao seno i nita osim sena, pamti li? Dve nedelje sam se iz petnih ila trudio da naslikam nekoliko stogova sena na planinskom proplanku, ali mi nikako nije polazilo za rukom, nikako da pogodim tupu, mutnu sivkastu boju sena! I kada sam je, najzad, ipak pogodio nije bila ba preterano utanana, ali sam saznao da je treba napraviti od meavine crvenog i zelenog bio sam tako srean da sam samo jo seno video oko sebe. Oh, kako je lepo to prvo isprobavanje, traganje i nalaenje! Po meni, ovek nikada ne prestaje da ui ree Oto. Naravno. Ali stvari koje me sad mue nemaju veze sa tehnikom. Zna li da mi se poslednjih godina sve ee dogaa da me neki prizor odjednom podseti na deake dane. Tada mi je sve izgledalo drugaije, pa bih eleo da neto od toga mogu da naslikam danas. Za koji tren katkad opet pronalazim onaj neobini sjaj. ali to nije dovoljno. Imamo mnoge dobre slikare, fine i oseajne Ijude koji slikaju svet onako kako ga vidi mudri, uljudni i skromni stari gospodin. Ali nemamo nijednog koji ga slika kao to ga vidi krepki, vlastoljubivi, rasni momak, a oni koji to ipak pokuaju mahom su loe zanatlije. Zanet mislima, otkinuo je na rubu polja crvenkastomodru udoviicu i netremice se zagledao u nju. Jesam li ti dosadan? upita kao da se trgao iz sna i nepoverljivo ga

pogleda. Oto mu se utke nasmei. Eto vidi nastavi slikar jedna od slika koju bih eleo da naslikam je bukel poljskog cvea. Treba da zna, moja majka je umela da pravi bukete kakve vie nikad nisam viao, ona je u tome bila upravo genijalna. Bila je kao dete i gotovo uvek je pevuila, gazila je lako i nosila velike mrke slamnate eire. U snu je uvek viam tako. Hteo bih jednom da naslikam buket poljskog cvea kakav je ona volela: udoviice i hajduke trave i sitni ruiasti ladole, a meu njima nekoliko finih trava i klas zelenog ovsa. Stotine takvih buketa sam donosio kui, ali nijedan nije bio ono pravo naime, treba da sadri sve mirise i da bude kao da ga je ona napravila. Tako, na primer, nije volela belu hajduku travu, uzimala je samo fine, retke primerke sa Ijubiastim prelivom, po celo poslepodne birala bi izmeu hiljade trava dok bi se odluila za jednu od njih. . Oh, ne mogu ti to objasniti, ti to ne razume. Razumem veoma dobro klimnu Burkhard. Eto, ponekad pola dana mislim na taj buket od poljskog cvea. Tano znam kakva bi ta slika trebalo da bude. Ne kao dobro poznati deli prirode, kako bi je video dobar posmatra i kako bi je uprostio dobar i britki slikar, jo manje da bude sentimentalna i Ijupka kao to bi je napravio takozvani zaviajni slikar. Morala bi da bude sasvim naivna, kakvu je vide darovita deca, nestilizovana i veoma jednostavna. Slika u magli sa ribama koja stoji u ateljeu suta je suprotnost takvoj slici ali treba umeti i jedno i drugo. Oh, hteo bih da slikam jo mnogo toga, veoma mnogo! Skrenuo je na uzani poljski puteljak koji je blagom uzbrdicom vodio do okruglog, pitomog breuljka. Sad pazi! upozori ga ustro i kao lovac ispitivaki stade da motri sve oko sebe. im stignemo do gore! To u slikati ove jeseni. Stigoe na uzviicu. S one strane je olistali umarak osvetljen kosim veernjim zracima plenio pogled koji se, naviknut na slobodna prostranstva livada, sporo probijao kroz drvee. Jedna staza je vodila ispod visokih bukvi, pod njima se nalazila mahovinom obrasla klupa i sledei stazu pruao se pogledu slobodni prolaz mimo klupe, idui tamnom putanjom meu kronjama otvaralo se svee i blistavo daleko prostranstvo, dolina obrasla bunjem i vrbama, treperei modrozeleno vijugala je tuda reka, a sasvim u daljini se niz breuljaka gubio u nedogled. Veragut upre prst u predeo pred njima. Eto, to u naslikati im se bukve odenu u areno ruho! A na klupu u staviti Pjera u senci, tako da se pored njegove glave prua pogled dole na dolinu. Burkhard je utao i sluajui prijatelja srce mu se ispuni saaljenjem. "U stvari hoe da me slae!" pomislio je i kriom se nasmeio. "Kako mi samo govori o svojim planovima i radovima! Ranije to nikada nije inio. Ba kao da revnosno eli da nabraja sve to mu jo prua malo zadovoljstva i to ga moe pomiriti sa ivotom." Prijatelj ga je poznavao dobro i nije hteo da mu na taj nain izie u susret. Znao je da nee potrajati dugo i Johan e

odbaciti od sebe sve to se godinama nagomilalo u njemu i osloboditi se sada ve nepodnoljivog utanja. Stoga je u iekivanju, naoko ravnoduan koraao kraj njega, a zapravo tuno iznenaen to je tako nadmoan ovek podetinjio u nesrei i zavezanih oiju i ruku prolazi kroz trnje. Vrativi se u Roshalde i raspitujui se za Pjera, uli su da se sa gospoom Veragut odvezao u grad da doeka gospodina Alberta. cetvrto poglavlje Albert Veragut je plahovito hodao tamoamo po sobi u kojoj je bio klavir. Na prvi pogled je izgledalo da lii na oca jer je imao njegove oi, ali zapravo je mnogo vie liio na majku, koja ga je pratila nenim i paljivim pogledom, oslonjena na klavir. Prolazei ponovo kraj nje, ona zadra sina uhvativi ga za ramena i okrenu njegovo lice k sebi. Preko iroka, bleda ela pao mu je uperak plave kose, oi su mu se arile u deakom uzbuenju, a punaka, zgodna usta gnevno iskrivila. Ne, mama povika estoko i izvi se iz njenih ruku i sama zna da ne mogu da odem k njemu. To bi bila besmislena komedija. On zna da ga mrzim, kao to i on mene mrzi, pa ma ta ti rekla. Mrnja! povika ona umereno strogo. Okani se takvih rei koje sve iskrivljuju! On ti je otac, bilo je vreme kada ste se voleli. Zabranjujem ti da govori tako. Albert zastade i oko mu sevnu upirui pogled u majku. Moe mi, naravno, zabraniti rei, ali ta se time menja? Da li bi moda trebalo da mu budem zahvalan? Upropastao ti je ivot, a meni ogadio dom, na lepi, vedri, zanosni Roshalde pretvorio je u mrsko i odvratno mesto. Ja sam, majko, tu rastao, ponekad svake noi sanjam ovdanje stare sobe i hodnike, vrt i tale, golubarnik. Nemam drugog doma koji bih mogao da volim, da o njemu sanjam i za njim eznem. A sada moram da ivim na fstrani, ak ni o raspustu ne mogu da dovedem nekog prijatelja jer ne bih hteo da vidi kakav ivot mi ovde vodimo! I ko god se upozna sa mnom i uje moje ime, odmah udari u slavopojke mom slavnom ocu. Oh, majko, vie bih voleo da nemamo ni oca, ni Roshalde, da smo siromani i da ti ije, ili daje asove, a da ti ja pomaem zaraujui novac. Majka poe za njim i natera ga da se smesti na stolicu, a ona mu sede na kol ena i zagladi rukom razbaruenu kosu. Tako ree svojim mirnim, dubokim glasom, iji je zvuk za njega znaio dom i utoite sad si mi rekao sve. Ponekad je dobro da se sve isfae. Valja poznavati stvari koje ovek mora da podnosi. Ali nemojmo uzburkati to to boli, dete moje. Ti si ve sada moga rasta, uskoro e biti ovek i to me ispunjava radou. Ti si moje dete, to e i ostati, ali vidi, usamljena sam i imam razne brige, stoga mi je potreban pravi muki prijatelj, a taj e biti ti. Svirae sa mnom u etiri ruke i etati po vrtu, vodie rauna o Pjeru, pa emo prijatno provesti raspust. Ali nemoj dizati galamu i jo vie oteavati moj poloaj, jer e me naterati da smatram da si jo upola dete i da e dugo potrajati dok najzad steknem mudrog prijatelja kakvog sam tako eljna. Da, majko. Ali zar moramo uvek utati o svemu to nas ini nesrenim?

Tako je najbolje, Alberte. Nije lako, i od dece se to ne moe ni traiti. Ali je najbolje. . . Hoemo li sad odsvirati neto? Veoma rado. Betovena, drugu simfoniju. voli li je? Tek to su poeli svirati, lagano se otvorie vrata, Pjer mugnu u sobu i sede na nisku stoliicu da slua. Pri tom je zamiljeno posmatrao brata, njegov potiljak i svileni sportski okovratnik, pramenove kose koji su podrhtavali u ritmu muzike i pokrete njegovih ruku. Kako mu nije video oi, iznenadilo ga je koliko je Albert slian majci. ] Dopada li ti se? upita ga Albert za vreme jedne slanke. Pjer klimnu glavom, ali odmah zatim tiho napusti sobu. U tonu Albertovog pitanja osetio je prizvuk kojim su se po njegovom iskustvu odrasli veinom obraali deci. a on nije podnosio tu lanu Ijubaznost i nezgrapnu nadmenost. Veselo, tavie s uzbuenjem, poao je da doeka velikog brata i sa velikom radou ga je pozdravio na eleznikoj stanici. Ali taj ton nije nameravao da prihvati. Veragut i Burkhard oekivali su, u meuvremenu, Alberta u ateljeu, Burkhard sa neskrivenom radoznalou, slikar u nervoznoj nedoumici. Prolazna vedrina i priljivost iezli su im je uo za Albertov dolazak. Zad dolazi neoekivano? upita Oto. Mislim da ne. Znao sam da treba da stigne ovih dana. Iz neke kutije sa raznim sitnicama Veragut izvue neke starije fotografije. Potraio je meu njima sliku deaka i uporedio je sa Pjerovom fotografijom. Ovo je Albert kada je bio istih godina kao sad malian. Sea li ga se? Oh da, prilino dobro. Slika je veoma verna. On ima mnogo od tvoje ene? Vie negoli Pjer? Mnogo vie. Pjer nije ni tvoj tip, a nije ni majinog kova. Uostalom, evo ga. Ili je to moda Albert? Ne, nemogue. Pred vratima se zaue laki koraci preko kamenih ploa i otiraa od gvoa, neko dodirnu kvaku i pritisnu je posle kraeg dvoumljenja i ue Pjer. Kao i obino, upitnim pogledom kruio je po prostoriji, kao da eli da se uveri da li je dobrodoao. Gde je Albert? upita otac. Kod mame. Zajedno sviraju na klaviru. Oh tako, on svira. Ljuti li se, tata? Ne, Pjer, lepo je to si doao. Ispriaj nam neto! u ugieuao jotograiije i priao da ih razgleda. Oh, pa to sam ja! A ovo? Da li je to Albert? Da, to je Albert. Tako je izgledao kada je bio istih godina kao ti sada. Ja se tada jo nisam bio ni rodio. Sad je on ve odrastao i Robert ga oslovljava sa gospodine Albert. Zeli li i ti da odraste? Naravno. Kad odraste sme da dri konje i da putuje, a to bih i ja

eleo. Tada vie niko nee smeti da me zove "malian" i da me utine za obraz. Mada zapravo i ne elim da budem veliki. Stari Ijudi su esto veoma neprijatni. Albert se takoe grdno izmenio. I kada Ijudi postanu sve stariji i stariji, naposletku umiru. Ja bih radije ostao ovakav kakav sam, a ponekad zaelim da umem da letim, da sa pticama kruim visoko iznad drvea i meu oblacima. Tamo bih sve Ijude mogao da ismevam. Zar i mene, Pjer? Ponekad, tata. Stari Ijudi su koji put tako smeni. Mama se katkad isprui. na stolici za leanje u vrtu i samo zuri u travu, ruke joj vise, ona je sasvim mirna i pomalo tuna. Lepo je kad se ne mora vek neto raditi. Zar ne bi hteo da postane neto kad poraste? Graevinar ili vrtlar, ili moda slikar? Ne, ne bih. Vrtlar je ve tu, a imam i kuu. Hteo bih da znam neke druge stvari. Da razumem ta crvendai priaju meu sobom. Takoe bih voleo jednom da vidim kako drvee pije vodu svojim korenima i kako moe toliko da naraste. Mislim da to uistinu ne zna niko. Uitelj zna mnogo, ali sve same dosadne stvari. Seo je na Burkhardova kolena i igrao se kopom na njegovom kaiu. Mnoge stvari se ne mogu znati ree Burkhard Ijubazno. Mnogo toga se moe samo videti, pa se jednostavno moramo zadovoljiti time da je lepo. Kada jednom bude doao k meni u Indiju, putovae tokom mnogih dana na jednom velikom brodu, a ispred broda iz vode neprekidno izranjaju male ribe sa staklastim krilima koje umeju da lete. Katkad dou i ptice koje doleu sa ogromne daljine, sa nepoznatih ostrva, pa se umorne sputaju na brod i ude to toliki strani Ijudi plove morem. I one bi volele da nas razumeju, da nas upitaju odakle dolazimo i kako se zovemo, ali budui da to nije moguno, samo se gledamo u oi i klimamo glavom, a kad se ptica odmori, strese se i opet odleti daleko preko mora. Zar se ne zna kako se zovu te ptice? Zna se. Ali to su imena koja su im Ijudi nadenuli, a ta one meusobno jedna drugoj kau, to se ne moe znati. Cika Burkhard ume divno da pria, tata. I ja bih voleo da imam prijatelja. Albert je suvie veliki. Veina Ijudi zapravo nq shvata ta im se kae i ta se hoe, ali ika Burkhard me odmah razume. Jedna od devojaka iz zamka doe po malog. Bliilo se vreme veeri i prijatelji krenue u zamak. Veragut je bio utljiv i neraspoloen. U trpezariji mu doe u susret sin i prui mu ruku. Dobar dan, tata. Dobar dan, Alberte. Kako si putovao? Hvala, dobro. Dobro vee, gospodine Burkhard. Mladi se drao veoma hladno i utivo. Poveo je majku ka trpezi. Za vreme veere razgovor se vodio gotovo iskljuivo izmeu Burkharda i domaice. Povela se re o muzici. Mogu li da vas upitam obrati se Burkhard Albertu koju vrstu muzike najvie volite? Ja, dodue, ve odavno nisam u toku i savremene muziare

znam gotovo samo po imenu. Mladi utivo die pogled i odgovori: Najsavremenije je i meni poznato samo po uvenju. Ne pripadam nijednom pravcu i volim svaku muziku ako je dobra. Najvie Baha, Gluka i Betovena. Oh da, klasici. U nae vreme smo od njih samo Betovena poznavali neto blie. O Gluku uopte nita nismo znali. Treba da znate, da smo se svi vrsto drali Vag i oe, duuaiie, Kaua smo prvi put Sluali Trislana? Bili smo kao opijeni! Veragut se nevoljno nasmeio. Stara kola! uzviknu oporo. Vagner je prevazien. Je li tako, Alberte? Naprotiv, njegova dela se izvode u svim pozoritima. Ali ja o tome nemam svoj sud. Ne volite Vagnera? Isuvie ga malo poznajem, gospodine Burkhard. Retko odlazim u pozorite. Mene zanima ista muzika. a ne opera. Ali uvertira "Majstora pevaa"! Ona vam je svakako poznata. Zar ni ona ne vredi? Albert se ugrizao za usnu i razmislio trenutak pre no to e odgovoriti. Zaista ne bih mogao da prosudim. To je. kako da kaem. romantina muzika, koja mene ne zanima. Veragut iskrivi lice u grimasu. Hoe li malo domaeg vina? upita da skrene razgovor. Hvala, hou. A ti, Alberte? au crnoga? Hvala, tata, radije ne. Zar si postao apstinent? Ne, nikako. Ali vino mi ne prija. radije bih ga se odrekao. U redu. Hoemo li da se kucnemo, Oto? iveo! Albert je produio da igra ulogu lepo vaspitanog mladia koji, dodue, ima odreeno miljenje, ali ga skromno zadrava za sebe, a starijima preputa re ne da bi neto nauio, nego da ga ostave na miru. Ta uloga mu ni najmanje nije priliila, pa se i on ubrzo oseao krajnje nelagodno. Nije eleo da svom ocu, koga je po navici kad god je mogao ignorisao, daje ma i najmanji povod za nekakvu raspravu. Burkhard je utao posmatrajui sve oko sebe, i tako vie nije bilo nikoga da sa malo dobre volje ponovo oivi razgovor za trpezom. koji je zamro u ledenoj atmosferi. f Svi pourie sa jelom, posluujui jedni druge uz utiva kerebeenja, zbunjeno se igrajui kaiicama za desert i oseajui se jadno jedva su ekali da doe trenutak da se dignu od trpeze i raziu. Oto Burkhard je tek u tome asu do dna due postao svestan usamljenosti i beznadene hladnoe u kojoj su se sledili i propali brak i ivot njegovog prijatelja. Bacivi letimian pogled na njegovo mrzovoljno otromboljeno lice, uoio je da zuri preda se u gotovo netakniita jela, a u njegovom pogledu, s kojim se za trenutak sukobio, video je izraz ponienosti i stida to je prijatelj otkrio

u kakvom se stanju nalazi. Bio je to tuan prizor i odjednom mu se uini da nemilosrdno utanje, zbunjena hladnoa i usiljenost liena i najmanje trunice humora ovih osoba za stolom na sav glas obznanjuju Veragutovu sramotu. Tog trenutka je Oto osetio da bi svaki dalji dan njegovog boravka ovde bio samo odvratno produavanje tog sramnog posmatranja sa strane i muenje za njegovog prijatelja, koji je samo jo sa gaenjem odravao nekakav privid, a vie nije imao ni snage, ni volje da svoju bedu prikriva pred drugima. Trebalo je to okonati. Tek to se gospoa Veragut digla od stola, njen mu odgurnu stolicu. Umoran sam, izvinite me, molim vas. Nemojte se ometati. Iziavi, zaboravio je da zatvori vrata za sobom i Oto u kako polako, tekim korakom prolazi hodnikom i silazi kripavim stepenicama. Burkhard pritvori vrata i isprati domaicu do salona u kome je klavir jo bio otvoren i veernji povetarac prebirao po notama. Hteo sam da vas zamolim da jo neto odsvirate ree i sam zbunjen. Ali mi se ini da se va mu ne osea dobro, radio je tokom celog podneva na suncu. Ako dozvolite, pravio bih mu jo malo drutvo. Gospoa Veragut ozbiljno klimnu glavom, ne pokuavajui da ga zadri. On se oprosti i krenu, a Albert ga isprati do stepenica. * PETO POGLAVLJE Ve se sputao sumrak kada je Oto Burkhard iziao iz trema ve osvetljen velikim svenjakom i oprostio se od Albeta. Zastao je pod stablima kestenova i eljno udisao osveavajui, mirisom zelenila zasieni blagi vazduh, briui krupne kapljice znoja sa ela. Ako uopte moe bar malo da bude od pomoi svom prijatelju, onda to mora biti u ovaj as. Kua sa ateljeom nije bila osvetljena, a slikara nije zatekao u radionici, niti u sporednim prostorijama. Otvorio je vrata koja su vodila prema ribnjaku i tihim koracima se uputio u traganje oko kue. Odjednom ga je ugledao kako sedi u stolici pletenoj od prua, podnimljen i lica zarivena meu ake, nepokretan kao da spava. Johane pozva ga prigueno i priavi, spusti ruku na prijateljevu oborenu glavu. Nije bilo odgovora. Zastao je, utao, ekao i neno prelazio rukom preko kratke otre kose oveka utonulog u premor i bol. Povetarac je pirkao meu drveem, inae je sve utihio u veernjem spokojstvu. Prolazili su minuti. Onda odjednom kroz sumrak iz zamka dolete iroki zvuni talas, pimi, otegnuti akord i odmah zatim jo jedan. Bio je to prvi takt jedne klavirske sonate. Slikar die glavu, paljivo skloni sa sebe ruku prijateIja i ustade. Upirui utke pogled umornih, suvih oiju, pokua da se nasmei ali odustade, a ukoene crte lica se malko opustie. Hajdemo unutra ree i uini pokret rukom, kao da eli da se odbrani od navale muzike s one strane parka. Poao je prvi. Zaustavio se na vratima ateljea.

Cini mi se da se nee due zadrati ovde. "Kako li sve osea!" pomisli Burkhard. A onda uzdranim glasom ree: Nije u pitanju jedan dan. Mislim da u prekosutra krenuti na put. Veragut je pipajui traio prekida. Uz laki metalni um jarko su zablistala sva svetla u radionici. Kad je tako, da jo ispijemo bocu dobrog vina. Pozvonivi Robertu, izdade mu potrebni nalog. Nasred ateljea je stajao Burkhardov novi portret, bezmalo gotov. Zastali su pred njim i zagledali se u nj, dok je Robert pomerao sto i stolice, unosio vino i led, pripremao cigare i pepeljare. Dobro je, Roberte, sad imate izlaz. Sutra me nemojte buditi! Ostavite nas sad nasamo! Sedoe i kucnue se aama. Slikar se nemirno vrpoIjio na stolici, ubrzo se digao i pogasio polovinu svetiljki. Zatim se svom teinom opet svalio na svoje sedite. Slika nije sasvim dovrena zapoe. Uzmi cigaru! Zacelo ne bi bila loa, ali, naposletku, nije ni tako vano. Uostalom, opet emo se videti. Izabravi jednu cigaru, paljivo joj odsee vrh i, poto je neko vreme nervozno okretao meu prstima, opet je spusti. Ovog puta, Oto, nisi nas zatekao u najboljem staojju. Zao mi je. Odjednom mu se prekide glas, nagnu se na stolici, posegnu za Burkhardovim rukama i vrsto ih uze u svoje. Sad zna sve prostenja umorno i nekoliko suza kanu na prijateljeve ruke. Ipak, nije bio voljan da popusti oseanjima. Uspravivi se, natera sebe da govori pribrano, i zbunjeno ree: Izvini! Da popijemo jo koju kapljicu! Zar nee da pui? Burkhard uze cigaru. Jadnie! Pi su i puili spokojno i utke, posmatrali kako se svetlost prelama u bruenim aama i toplim prelivima zlatnoutog vina, gledali kako se plaviasti dim leluja po prostranoj sobi i hirovito preplie svoje niti, povremeno bi izmenjali poglede, slobodno i otvoreno, umesto bilo kakvog govora. inilo im se da je ve sve reeno. Noni leptir je uz zujanje leteo po radionici i trietiri puta muklim zvukora udario o zid. Zatim se, kao trougao od sivog somota, omamljen smirio na tavanici. Hoe li na jesen poi sa mnom u Indiju? upita najzad prigueno Burkhard. Ponovo je zavladao dui muk. Leptir se polako pokrenuo. Malen i siv milio je sve dalje, kao da je zaboravio da leti. , Moda ree Veragut. Moda. Moramo jo da razgovaramo. Da, Johane. Ne bih hteo da te muim. Ali bi ipak trebalo da mi ispria poneto. Nisam ni oekivao da e izmeu tebe i tvoje ene opet biti sve u redu, ali. Od samog poetka nije bilo u redu! Nije. Ali sam se ipak prepao kad sam video da su stvari otile tako

daleko. Ovako ne moe ostati. Propae. Veragut se nasmeja oporo. Neu propasti, stari moj. U septembru izlaem u Frankfurtu dvanaestak novih slika. To je dobro. Ali dokle e to ii tako? Besmisleno je. Reci, Johane, zato se nisi rastao od svoje ene? Nije to tako jednostavno. Ispriau ti. Bolje j da jednom pravim redosledom sazna sve. Otpivi gutljaj vina, sedeo je i dalje presamien na stolici, dok se Oto malo odmaknuo od stola. Poznato ti je da sam od samog poetka imao polekoa sa svojom enom. Nekoliko godina je ilo ni dobro ni loe, i tada se moda moglo jo tota spasti. Ali ja nisam umeo da prikrivam svoje razoaranje, traei od Adele uvek nanovo ono to mi ona nije mogla dati. Ona nikad nije bila poletna bila je ozbiljna i kruta, mogao sam to znati unapred. Nikad nije umela da pusti stvari da idu kako idu i da sa humorom ili pomalo lakomisleno pree preko tekoa. Mojim zahtevima i hirovima, mojoj neobuzdanoj enji i, naposletku, mom razoaranju suprotstavljala se samo utanjem i strpljenjem dirljivo tiho, herojsko strpljenje kojim me je esto znala ganuti, ali to nije bilo od pomoi ni meni ni njoj. Ako sam bio Ijut i nezadovoljan, ona je utala i patila, a kada bih joj ubrzo zatim priao u elji za boljim uzajamnim razumevanjem, ako bih je molio da mi oprosti, ili bih u asovima razdraganog raspoloenja hteo da povuem svojim zanosom i nju, ona bi opet samo utala i sve vie se zatvarala u svoju estitu, nesavitljivu prirodu. Kada bih bio kraj nje, ona bi utala popustljivo i bojaljivo, ispade gneva i vedra raspoloenja primala bi podjednako ravnoduno, a kada bih otiao, ona bi svirala na klaviru za svoje zadovoljstvo i matala o danima svog devojatva. Tako sam sve dublje padao u nepravinost i, naposletku, vie nisam imao ta da joj dajem i kaem. Poeo sam da bivam marljiv i postepeno nauio da se ukopam u rad kao u kakvu tvravu. Bilo je oigledno da se trudi da bude pribran. Hteo je da pria a ne da optuuje, ali iz njegovih rei je ipak izbijala optuba, ili bar alba to mu je ivot razoren, i to su mu izneverena mladenaka iekivanja, to je osuen da doivotno vodi polovian ivot bez radosti, u sutoj suprotnosti sa svojom istinskom naravi. Tada sam jo katkad pomiljao da raskinem brak. Ali to nije bilo tako jednostavno. Navikao sam na mir i rad, zazirao od same pomisli na sudove i advokate, na prekidanje svih malih, svakodnevnih navika. Da sam tada naiao na neku novu Ijubav, lako bih se odluio. Ali pokazalo se da sam po prirodi trom, vie no to sam mislio. Sa setnom zaviu zaljubljivao sam se u zgodne mlade devojke, ali to nikada nije bilo istinski duboko i sve vie sam uviao da nijedna Ijubav ne moe ovladati mnome kao slikarstvo. Sve moje enje da se istutnjim i zaboravim na sebe, svaka elja i svaka potreba bile su usmerene na moj rad i do la iukuiii luiiKin goama u moj zivot nije usio nijeono novo Ijudsko bie,

ni ena ni prijatelj. Shvatie, svako novo prijateljstvo trebalo je da zaponem priznavanjem svoje sramote. Sramote?! ubaci Burkhard tiho sa prizvukom prekora. Da, sramote! Tako sam to oseao jo onda, a od tada se nita nije izmenilo. Sramota je biti nesrean. Sramota je ako nikom ne sme da pokae svoj ivot, ako mora neto da prikriva i zabauruje. Ali dosta o tome! Da ti priam dalje. Mrana pogleda je zurio u svoju au s vinom, bacio ugaenu sigaretu i produio. U meuvremenu, Albert je ve imao nekoliko godina. Oboje smo ga mnogo voleli, razgovori i briga oko njega bili su spona meu nama. Tek kada je napunio sedam godina, poeo sam da budem Ijubomoran i da se borim za njega kao to se sad borim za Pjera! Odjednom sam shvatio da mi je malian drag, pa sam tokom nekoliko godina u stalnom strahu gledao kako je postepeno bivao sve hladniji prema meni, a sve vie prelazio na stranu majke. U to doba se ozbiljno razboleo i u toj brizi za dete nestalo je za neko vreme sve drugo, tako da smo iveli u slozi kao nikad pre. Iz tog doba potie Pjer. Otkako je doao na svet, mali Pjer je imao svu Ijubav za koju sam sposoban. Dopustio sam da se Adela opet udaIji od mene, dopustio da se Albert po svom ozdravljenju sve tenje vee za moju enu, da postane njen prisni prijatelj i vremenom moj neprijatelj, tako da sam ga morao udaljiti iz kue. Odrekao sam se svega, postao sam siromaan i bez ikakvih prohteva, odvikao sam se da praskam i gospodarim u kui, nisam se bunio to sam u sopstvenom domu gost koga tek nevoljno trpe. Za sebe sam hteo da spasem samo malog Pjera i kada su zajedniki ivot sa Albertom i opte stanje u kui postali nepodnoljivi, ponudio sam Adeli da se razvedemo. Hteo sam da zadrim Pjera. Mogla je da dobije sve ostalo: da ostane s Albertom, da zadri Roshalde i da dobije polovinu mojih prihoda, ili i vie. Ali ona nije htela. Rado bi bila pristala na razvod s tim da od mene dobija samo najnunije, ali se nije htela odvojiti od Pjera. To je bila naa poslednja svaa. Jo jednom sam pokuao sve, da za sebe spasem deli sree molio sam i obeavao, povijao se i poniavao, pretio sam i plakao i naposletku besneo, ali sve je bilo uzaliid. Ona je ak pristala da se Albert odstrani. Odjednom se pokazalo da ta tiha, strpljiva ena nije voljna da popusti ni za dlaku bila je svesna svoje moi i nadmoi. Tada sam je gotovo mrzeo, i to oseanje nije sasvim iezlo. Onda sam zvao zidara i dozidao sebi ovaj stani ovde, otad u njemu stanujem, a sve je onako kako si i sam video. Burkhard ga je zamiljeno sluao i nijednom ga nije prekinuo, ak ni u trenucima u kojima je to Veragut oekivao, tavie, i eleo. Drago mi je ree obazrivo to i sam sve vidi tako jasno. Otprilike je sve kao to sam i sam zamiljao. Da kaemo jo koju re, kad smo ve pri tome! Otkako sam doao, oekivao sam ovaj as kao i ti. Pretpostavi da ima neprijatan ir, koji te mui i zbog kojeg se pomalo stidi. Sad znam da postoji, a tebi je laknulo to ga vie ne mora skrivati. Ali ne smemo se

zadovoljiti time, moramo da vidimo da li ga moemo rasei i izleiti. Slikar ga pogleda, polako odmahnu glavom i nasmei se: Izleiti? To se ne moe izleiti. Ali ti mirno zaseci! Burkhard klimnu glavom. Svakako je nameravao da to uini, ne elei da ti trenuci prou uzalud. Jedno mi je u tvojoj prii ostalo nejasno ree zamiljeno. Rekao si da se zbog Pjera nisi rastavio od svoje ene. Postavlja se pitanje, da li si mogao da je primora da ti prepusti Pjera. a vas je sud razvodio, svakako bi ti dosudio jedno od dece. Zar nikad nisi pomiljao na to? Ne, Oto, na to nikad nisam pomiljao. Nikad nisain pomislio da bi neki sudija svojom mudrou mogao da ispravi to to sam pogreno uradio i propustio. To mi ne bi bilo od pomoi. Budui da moja sopstvena mo nije bila dovoljna da natera moju enu da mi prepusti malog. nije mi preostalo nita drugo nego da ekam za koga e se Pjer jednoga dana opredeliti. Samo je Pjer u pitanju. Da nije njega, ti bi bez sumnje ve odavno bio razveden od svoje ene, pa bi negde u svetu ipak naao sreu, ili bar ist, razuman, slobodan ivot. Umesto toga, ti si se spleo u krkljancu kompromisa, sainjenom od rtava i sredstava za nevolju u kome se ovek kakav si ti neminovno mora uguiti. Veragut mu dobaci uznemiren pogled i naglo srui au vina u sebe. Stalno mi govori o guenju i propadanju! Vidi i sam da ivim i radim, i neka me avo odnese ako dozvolim da me udese. Oto se nije obazirao na njegovu razdraljivost. Nastavio je s mirnom upornou: Oprosti, ali to nije sasvim tako. Ti si ovek koji raspolae neobinom snagom, da nije tako, ne bi ni izdrao tako dugo ovakvo stanje. Kanda i sam osea koliko ti je to tete nanelo i koliko si zbog toga ostario, bila bi puka sujeta kad mi ne bi verovao. Vie verujem sopstvenim oima negoli tebi, a vidim da ti je veoma loe. Rad te odrava, ali to je vie omama negoli radost. Polovinu svoje sjajne snage troi na liavanja i sitne svakodnevne otpore. To to iz toga proizilazi u najboljem sluaju svakako nije srea, nego samo mirenje sa sudbinom. Meutim, stari moj, ja smatram da ti ipak zasluuje neto vie. Mirenje sa sudbinom? Moda. Tako je to i kod drugih. Ko je uistinu srean? Srean je onaj koji ivi u nadi! odvrati Burkhard odluno. emu se ti moe nadati? ak ni spoljnim uspesima, poastima i novcu, jer od svega ima vie no dovoljno. Covee. pa ti si zaboravio ta su ivot i radost! Zadovoljan si, jer si prestao da se nada! Sto se mene tie, ja to shvatam ali to je odvratno stanje, Johane, gadan ir, a ko ga ima i nee da ga rasee, taj je kukavica. Zagrejao se i ustro hodao tamoamo, i dok je napreui sve svoje snage sledio svoj plan, iz dubine uspomena izroni Veragutov deaki lik, pred oima mu iskrsnu prizor jedne sline rasprave kao ova danas. Digavi pogled, ugledao je lice prijatelja, koji je sedeo skrhan i zurio preda se. Nije bilo vie ni traga od deakog lika. Namerno ga je nazvao kukavicom, darnuo u njegovu nekada tako preteranu osetljivost, a on se nije branio.

Samo je, ogoren sopstvenom slabou, uzviknuo: Nastavi! Ne mora me tedeti. Video si u kakvom kavezu ivim, bez brige moe tapom raspaliti po njemu i tako predoiti moju sramotu. Izvoli, nastavi! Ja se ne branim, ak se neu ni naljutiti. Oto zastade pred njim. Silno ga je alio, ali se savladao i otrim tonom rekao: Naprotiv, trebalo bi da se naljuti. Trebalo bi da me izbaci i da mi otkae prijateljstvo, ili pak da prizna da sam u pravu. Slikar se die, ali mlohavo i bez trunke ivahnosti. U pravu si, ako ti je do toga stalo izusti umorno. Precenio si me, nisam vie mlad i ne vream se lako. Osim toga, nemam ni toliko prijatelja da bih mogao da se razbacujem njima. Imam samo tebe. Sedi ovde do mene i ispij jo jednu au dobrog vina. U Indiji nema takvog vina, a moda tamo ne nalazi ni brojne prijatelje koji bi dopustili da se prema njima ponaa tako bandoglavo. Burkhard ga ovla lupi po ramenu i ree gotovo Ijutito: Mladiu, neemo valjda upadati u sentimentalnost najmanje sada! Reci mi ta mi zamera, pa emo nastaviti. Nemam ta da ti zameram! Ti si. Oto, van svake sumnje besprekoran. Bezmalo dvadeset godina gleda kako tonem, sa prijateljskim oseanjem i moda sa aljenjem gleda kako postepeno nestajem u movari, a nikada mi nita nisi rekao i nikad me nisi ponizio nudivi mi svoju pomo. Godinama si gledao kako svakoga dana nosim sobom cijenkalij, pa si pun plemenitog zadovoljstva primeivao da ga nikad nisam progutao, a naposletku i bacio. A sada, kada sam se tako duboko zaglibio u blato i vie se ne mogu iz njega izvui, eto tebe d# zamera i opominje. Zacrvenelim, uagrenim oima zurio je izgubljeno preda se, a Oto, koji je hteo sebi da nalije jo au vina, tek tad primeti da je Veragut za kratko vreme sam ispraznio bocu. Slikar je pratio njegov pogled i jetko se nasmejao. Oh, izvini viknu plahovito. Malko sam pripit, nemoj zaboraviti da mi i to urauna u grehe. Jednom u nekoliko meseci mi se dogaa da se malo napijem. kao podsticaj, shvata li? Spustio je obe ruke na prijateljeva ramena i odjednom zanemoalim, tankim glasom poe da se jada: Cuj, stari, moglo se bez cijankalija i vina, svega toga nije trebalo da mi je neko hteo pomoi makar malo! Zato si dozvolio da stignem dotle, da sad kao prosjak moljakam za malo obzira i Ijubavi? Adela me nije podnosila, Albert se otuio od mene, Pjer e me takoe jednom napustiti. a ti si stajao po strani i gledao. Zar nita nisi mogao da uini? Zar nikako nisi mogao da mi pomogne? Glas ga izdade i on ponovo klonu na stolicu. Burkhard je bio samrtniki bled. Sve je bilo mnogo gore no to je mislio! Nekoliko aa vina nateralo je tog ponositog, neumoljivog oveka da bespomono prizna prikrivenu sramotu i jad! Stao je kraj Veraguta i govorio mu tiho na uvo, kao detetu koje treba teiti. Pomoi u ti, Johane, veruj mi, pomoi u ti. Ba sam bio magarac, bio sam

slep i glup! Znaj, sve e biti dobro, budi siguran! Seao se pojedinih retkih prilika iz doba mladosti u kojima je njegov prijatelj u stanjima velike nervoze gubio vlast nad sobom. Neobino jasno iskrsnu mu pred oima slian dogaaj, duboko zapretan u njegovom seanju. Johan se tada druio sa lepukastom studentkinjom slikarstva, Oto je jednom s omalovaavanjem govorio o njoj i Veragut mu je na najosorniji nain otkazao prijateljstvo. Slikar bi se jo tada neprirodno raestio i posle manje koliine vina, jo tada bi mu se zacrvenele oi i glas ga izdao. Prijatelja je neobino potreslo to je na tako udan nain doiveo povratak jedne zaboravljene zgode iz prividno nepomuene prolosti i, kao i tada, opet ga uplai iznenadno otkriveni ponor unutranje osame i duevnog samomuenja u Veragutovom ivotu. Bez sumnje je u tome bila tajna koju bi Johan tu i tamo nagovetavao, a koju je nasluivao skrivenu u dui svakog velikog umetnika. Otud u tom oveku i zastraujue nezajaljiv poriv da stvara, da u svakom asu ulima uvek nanovo otkriva i savladava svet. Najzad, otud i ta udna tuga kojom velika umetnika dela esto ispunjavaju onoga ko ih posmatra. Cinilo se da Oto do ovog asa nikad nije sasvim razumeo svog prijatelja. Sada mu se pruao pogled u dubinu mranog bunara iz kojeg je Johanova dua crpla snagu i patnju. U isti mah je nalazio jaku i radosnu utehu u injenici, da je paenik njemu, starom prijatelju, otvorio duu, da je on taj koga optuuje i od koga trai pomo. Veragut kao da vie nije znao ta je rekao. Stiao se, smiren kao dete koje se istutnjalo, i naposletku razgovetno rekao: Ovog puta nema sree sa mnom. Sve je to zato to u poslednje vreme nisam radio svakodnevno. Zivci su mi uzdrmani. Ne podnosim lepe dane. Kada Burkhard htede da ga sprei da otvori drugu bocu, on izjavi: Sad i onako ne bih mogao da spavam. Bog zna zato sam tako nervozan! Daj da jo malo pijanimo, nekad nisi zastupao tako kruta naela. Oh, misli zbog mojih ivaca? Doveu ih ja opet u red, imam dovoljno iskustva u tome. Ubudue u prionuti svakog jutra u est na rad, a svako vee jahau po jedan sat. Tako se prijatelji do ponoi nisu rastali. Johan je askajui oivljavao uspomene iz davnih dana. Oto ga je sluao i, gotovo protiv svoje volje, sa zadovoljstvom gledao kako do malopre razjapljene mrane ponore prekriva glatka povrina vedrih boja. Suiradan se Burkhard pri susretu sa slikarem oseao pomalo nelagodno. Oekivao je da e prijatelja zatei izmenjenog, da e umesto sinonje uzburkanosti naii kod njega na podsmeljivo hladno dranje i odbojnu postienost. Umesto toga, Johan mu prie smiren i ozbiljan. Sutra, dakle, odlazi ree prijazno. Dobro je tako i hvala ti na svemu. Uostalom, nisam zaboravio nita od onog to je sino bilo, o tome emo jo razgovarati. Oto to prihvati pomalo sumnjiavo. Moemo, to se mene tie, ali ne bih hteo da se ponovo bez potrebe uzbuuje. Moda smo sino uskovitlali isuvie toga. Zato li smo ekali s

tim do poslednjeg asa! Dorukovali su u ateljeu. Dobro je to je tako ree Johan odluno. Veoma dobro. Proveo sam besanu no, o svemu sam ponovo razmiljao. Ti si mnogo toga uzburkao u meni, moda i vie no to sam mogao podneti. Imaj na umu da godinama nisam imao nikoga s kime bih mogao da razgovaram. Ali sada valja sve to raistiti i preiveti, u protivnom u zaista ispasti kukavica, kako si me sino nazvao. Zar te je to zabolelo? Ne Ijuti se! Nipoto, mislim da si bezmalo u pravu. Hteo bih danas da provedem s tobom lep i radostan dan, odveemo se popodne da ti pokaem jedan lep predeo. Ali pre toga da raistimo jo poneto. Sino se sve tako iznenada sru ilo na mene aa sam izguoio pnseonost. au saaa sam razmislio o svemu. Mislim da shvatam ta si sino hteo da mi kae. Govorio je tako smireno i prijateljski da se Burkhard vie nije dvoumio. Sve je u redu ako si me shvatio, u tom sluaju ne moramo poinjati otpoetka. Ispriao si mi kako je dolo do svega toga i kako stvari sada stoje. Prema tome, ti svoj brak, svoje domainstvo i dosadanje stanje odrava samo zato jer ne eli da se rastane od Pjera. Je li tako? Tano. Lepo, a kako zamilja ono dalje? ini mi se da si sino nagovestio da se plai da e vremenom izgubiti i Pjera. Da li je tako? Veragut uzdahnu bolno i obori glavu ali je ipak produio istitn tonom: Moda je tako. U tome i jeste nevolja. Da li bi po tvom miljenju trebalo da se odreknem deaka? Naravno! Predstoji ti niz godina borbe sa tvojom enom, teko da e ti ga ona prepustiti. Moguno. Ali, Oto, on je poslednje to imam! Nalazim se meu samim ruevinama i kad bih danas umro, osim tebe, moja smrt bi u najboljem sluaju uzbudila samo neka novinska piskarala. Siromah sam, ali imam to dete, jo uvek imam tog dragog momia za koga mogu da ivim i da ga volim, zbog koga patim i zahvaljujui njemu u lepim asovima zaboravljam na sebe. Pokuaj da zamisli kako je to! Zar da se toga odreknem?! Nije lako, Johane. Prokleta je to stvar. Ali ja ne znam drugog puta. Vidi, ti si zaboravio kako je napolju u svetu, zagrieno si se ukopao u svoj rad i taj svoj nesrean brak. Uini taj korak, odbaci jednom sve i odmah e videti da te svet jo uvek eka sa stotinama lepih stvari. Odavno ivi sa mrtvacima, izgubivi vezu sa ivotom. Vezan si za Pjera, on je zaista drag momi ali to nije odluujue. Budi malo okrutan i razmisli da li si deaku odista potreban? Da li sam mu potreban. ? oseanja. to su sve stvari koje su detetu mnogo manje potrebne no to mi stariji mislimo. S druge strane, malian odrasta u kui u kojoj otac i majka jedva znaju jedno za drugo, tavie, jo su zbog njega i Ijubomorni! On se ne vaspitava imajui pred sobom kao uzor srean i zdrav dom, ponaa se kao starmali i jednog dana e postati osobenjak. Naposletku oprosti, to ti to kaem morae jednog dana da bira izmeu tebe i svoje majke. Zar to ne

uvia? Moda si u pravu. Stavie, sigurno si u pravu. Ali tu kod mene prestaje razmiljanje. Stalo mi je do tog deteta, grevito se drim te Ijubavi jer ve odavno ne znam za drugu toplinu i drugu svetlost. Moda e me kroz nekoliko godina ostaviti na cedilu, moda e me razoarati, moda e me jednoga dana mrzeti kao to me mrzi Albert, koji me je jednom, kao etrnaestogodinjak, gaao depnim noiem. Ali ipak mi ostaje jo nekoliko godina kada mogu da budem s njim, u kojima mi je doputeno da ga volim, da njegove male ruke uzmem u svoje i sluam njegov glasi slian ptijem cvrkutu. Reci, moram li se toga odrei? Moram li? Burkhard tuno slegnu ramenima i nabra elo. Mora, Johane ree zatim tiho. Mislim da mora. Ne mora to da bude danas, ali uskoro. Mora da odbaci sve to ima, u suprotnom nikad vie nee moi posmatrati svet vedra i slobodna pogleda. Postupi kako hoe, a ukoliko nisi u stanju da napravi taj korak, ostani tu i nastavi da ivi ovim ivotom.. ja u i tada biti uz tebe, ti to zna. Ali bilo bi mi ao. Posavetuj me! Pred sobom vidim samo mrak. Dau ti savet. Sada je mesec juli, na jesen se opet vraam u Indiju. Prethodno u jo jednom doi do tebe, nadam se da e tada ve imati spremne kofere i krenuti sa mnom na put. Ako se do tog vremena bude odluio i prihvatio moj predlog, utoliko bolje! Ali ako se ne bude mogao odluiti, poi sa mnom i promeni vazduh za godinu dana, ili makar za pola godine. Kod mene e moi da u neku MaiajKu ima m vrio lepin u svaKum smi aju, neko vreme e biti daleko odavde i moi e da vidi nije li tako bolje iveti. Sta misli o tome? Sklopljenih oiju, slikar je odmahivao krupnom, razbaruenom glavom, lice mu je bilo bledo, stisnutih usana. Hvala! uzviknu sa poluosmehom. Hvala, to je lepo od tebe. Na jesen u ti rei da li u poi s tobom. Molim te, ostavi mi fotografije. Mogu da ti ih ostavim. Ali, zar se u vezi s tim putem ne bi mogao odluiti ve danas, ili sutra? Bilo bi bolje za tebe. Veragut se die i poe vratima. To ne mogu. Ko zna ta e se dogoditi u meuvremenu! Godinama nikad nisam bio due od trietiri nedeIje bez Pjera. Mislim da u poi s tobom na put, ali ne bih sad hteo da kaem neto zbog ega bih se posle kajao. Neka bude tako! Obavetavau te za to vreme gde me moe nai. Ako mi jednoga dana u tri rei telegrafski saopti da polazi sa mnom, to se tie putovanja nee morati da mrdne ni malim prstom. To je onda moja briga. Ponee odavde samo rublje i slikarski pribor, i to u izobilju, sve ostalo u sam otpremiti u enovu. Veragut ga utke zagrli. Pomogao si mi, Oto, nikad ti to neu zaboraviti. A sada u dati nalog da dou kola, danas nas ne oekuju za ruak u zamku. A sada vie nita neemo raditi, osim to emo zajedno da proslavimo jedan lep dan, kao nekad za vreme letnjeg raspusta! Provozaemo se ovim krajem, videti nekoliko lepih

sela, ispruiemo se u umi, jeemo pastrmke i piti dobro domae vino iz aa od debelog stakla. Kako je predivno vreme danas! Takvo je ve desetak dana nasmeja se Burkhard, a i Veragut se smejao. Oh, a meni se ini da sunce ve odavno nije tako sijalo! Nakon Burkhardovog odlaska slikara obuze udno oseanje samoe. Ona ista samoa u kojoj je godinama iveo i prema kojoj je po dugoj navici bio gotovo neosetIjiv i ravnoduan, spopala ga je sad kao nepoznati i posve novi neprijatelj, obrvala ga je i guila sa svih strana. Istovremeno je oseao da je vie no ikad odseen od svoje porodice, ak i od Pjera. Nije, dodue, bio svestan da je zapravo sve poteklo otud to je prvi put otvoreno govorio o prilikama u kojima ivi. Bilo je asova u kojima je iskusio ak i zlosreno, poniavajue oseanje dosade. Veragut je do sada vodio neprirodni, ali dosledni ivot oveka koji se dobrovoljno zazidao, koga ivot vie ne zanima, a ije se bitisanje pre sastojalo od podnoenja negoli od doivljavanja ivota. Prijateljeva poseta izbuila je rupe na isposnikoj eliji, a kroz stotine pukotina pred usamljenikom zablistao je i odzvanjao, zamirisao i putao pipke ivot, razbijena je duga opinjenost i u tom buenju je svaki zov spolja za njega bio prejak i donekle bolan. Besomuno se bacio na posao i gotovo istovremeno je zapoeo dve velike kompozicije. Dan mu je poinjao kupanjem u hladnoj vodi pri izlasku sunca, zatim bi radio bez predaha do podne, nakon kraeg odmora osveio bi se kafom i cigarom, a nou se katkad budio sa lupanjem srca i glavoboljom. Ali koliko god je sebe primoravao i silom zapinjao, u njegovoj svesti je, pokriveno tankim velom, uvek bilo ivo prisutno saznanje da su jedna vrata otvore na, da ti ga jeaan orzi Koras u svaico aooa oaveo u slobodu. Nije razmiljao o tome, uspavljujui svoje misli u neprekidnim naporima. Ziveo je ispunjen oseanjem da svakog trenutka moe da ode, da su vrata otvorena, da se okovi mogu razbiti ali samo po cenu neumitne odluke i preteke rtve stoga ne treba razmiljati o tome, nipoto ne razmiljati! Odluka koju je Burkhard oekivao od njega, za koju se po svojoj prirodi potajno moda ve i opredelio, zarila mu se u duu kao metak u telo ranjenika u pitanju je bilo jedino da li e ga gnoj izbaciti, ili e se tu uauriti i urasti u meso. Rana se gnojila i bolela, ali jo ne dovoljno: bol zbog rtve koja se od njega traila bio je isuvie otar. I tako nita nije preduzimao, pustio je da ga skrivena rana pee, a u potaji ga je nagrizala oajnika radoznalost kako e se sve to zavriti. U svoj toj nevolji naslikao je veliku figurativnu sliku, koju je odavno bio zamislio i koja ga je odjednom estoko mamila. Sama zamisao bila je stara nekoliko godina i nekad mu je priinjavala zadovoljstvo, ali zatim mu se sve vie inila praznom i alegorinom, i najzad mu je sasvim dodijala. Sada mu je, meutim, slika jasno lebdela pred oima, pristupio je radu na njoj samo zbog sveine svoje vizije, ne videi u njoj vie alegoriju. Bile su to tri figure u prirodnoj veliini: mukarac i ena, svako od njih uaureno u sebe i jedno drugom tui, a meu njima se igralo dete, spokojno i radosno, ne slutei da se nad njim nadvio oblak. Prisustvo linog je bilo

jasno ali niti je lik mukarca liio na slikara, niti lik ene na njegovu enu, samo je dete oigledno bilo Pjer, ali prikazan nekoliko godina mlai. Dete je naslikao sa svim draima i finoom svojih najboljih portreta, figure su sa strane sedele u krutoj simetriji, kao stroge paenike slike usamIjenosti, ovek sa glavom sputenom na ruku utonuo u teke misli, nasuprot tome ena izgubljena u patnji i potpunoj otupelosti. Sluga Robert nije preivljavao prijatne dane. Gospodin Veragut je postao neobino nervozan. Za vreme rada nije trpeo u susednoj sobi ni najmanji um. naua, kajji jt uiivcia u vciaguLu. itan.un Burkhardove posete gorela je kao vatra u njegovim grudima, rasplamsavala se sve vie uprkos pokuajima da je ugui i nou bi obojila njegove snove primamljivom, uzbudljivom svetlou. On nikako nije hteo da se povede za njom, nije hteo nita osim da radi i da u snu bude spokojan. Ali nije nalazio spokojstvo, oseao je da se topi led njegovog zlehudog bitisanja i da su mu uzdrmani osnovni temelji egzistencije, u snu je svoj atelje video zakljuan i ispranjen, video da niegova ena odlazi od njega, ali je Pjera vodila sobom i deak je pruao tanke ruice za njim. Veerom bi katkad dugi niz asova sedeo sam u svom neudobnom dnevnom sobiku, utonuo u posmatranje fotografija iz Indije, da bi ih naposletku gurnuo od sebe i sklopio zamorene oi. Dve sile vodile su u njemu teku borbu, ali nada je bila jaa. Uvek je nanovo oivljavao u sebi razgovore sa Otom, potisnute elje i potrebe izranjale su sve ee iz dubine due, gde su tako dugo bile zarobljene i zaleene. Tom silnom nadiranju i prolenom otapanju nije mogla da odoli stara nezdrava zabluda da je star ovek i da mu ostaje samo jo da podnosi ivot. Kao da je bila prekinuta duboka hipnoza u koju je zapao, uveren da se mora miriti sa sudbinom, a kroz pukotine su prodirale nesvesne nagonske sile jednog dugo obuzdavanog i izneverenog ivota. Sto su jasnije odjekivali ti glasovi, utoliko se plaljivije trzala slikareva svest u bolnom strahu od poslednjeg buenja. esto je grevito zatvarao zaslepljene oi i svakom esticom grozniavo se opirao donoenju neophodne rtve. Johan Veragut se retko pojavljivao preko u zamku, gotovo su mu sve obroke donosili u atelje, a veeri je esto provodio u gradu. Kad bi se sreo sa svojom enom ili s Albertom, bio bi utljiv i blag, kao da je zaboravio svako neprijateljstvo. Cinilo se da slabo vodi rauna o Pjeru. Ranije bi bar jednom dnevno domamio maliana i zadrao ga kraj sebe, ili bi se naao s njim u vrtu, Sada su katkad prolazili dani a da nije video dete, niti ga je traio. Ako bi deak sluaj gledao mu se u oi tuno i rasejano i opet produio svojim Jednom je Veragut popodne navratio u lug kestenova, vreme je bilo mlako i vetrovito, topla kiica sipila je siunim kapima. Kroz otvorene prozore zamka dopirali su zvuci muzike. Slikar je zastao i oslunuo. Bila je to za njega nepoznata kompozicija. Odzvanjala je isto i ozbiljno nekom strogom, pravilno graenom i odmerenom lepotom, a Veragut je sluao zamiljen i sa zadovoljstvom. Cudno, zapravo je to bila muzika za stare, zvuala je tako

umereno i muki, u njoj nije bilo ni traga od dionizijske opijenosti koju je nekad u mladosti iznad svega voleo u muzici. Tiho je uao u kuu, popeo se stepenicama i nenajavIjeno i neujno se pojavio u sobi za muziku, u kojoj je samo gospoa Adela primetila njegov dolazak. Albert je svirao, a njegova majka je sluala stojei kraj klavira. Veragut je seo na najbliu stolicu i sluao oborene glave. Tu i tamo digao bi pogled i zadrao ga na svojoj eni. Ona je ovde bila kod kue i u tim sobama je provodila tihe godine pune razoaranja, kao i on tamo preko u radionici kraj jezera, ali ona je imala Alberta, pratila ga i rasla s njim, a sad je sin bio njen gost i prijatelj i kod nje je imao svoj dom. Gospoa Adela je zala u godine, nauila je da bude smirena i da se zadovoljava sa malim, njen pogled je postao strog a usta pomalo suva ali ona nije bila iupana iz korena, sigurno se kretala u sopstvenoj atmosferi u kojoj su rasli i njeni sinovi. Nije znala za zanos i nagonsku nenost, nedostajalo joj je gotovo sve to je njen mu nekad u njoj traio i emu se od nje nadao, ali je bila olienje ene koja prua dom, njeno lice, njeno bie i njene prostorije odisale su osobenou i karakterom, to je bilo tlo na kojem su deca mogla da rastu i napreduju. Veragut zadovoljno klimnu glavom. Tu niko nita nee izgubiti kad on nestane. U ovoj kui se moglo bez njega. On e uvek nanovo i svuda u svetu moi da izgradi sebi atelje, da se okruuje pregalatvom i radnim arom, ali no, i dobro je to je tako. Tog trenutka Albert je prestao da svira. Osetio je, ili po pogledu svoje majke video da je neko uao u sohu. Osvrnuvi se, dobacio je ocu zauen i podozriv pogled. Dobar dan ree Veragut. Dobar dan odgovori sin zbunjeno i poe da prebira po ormanu sa notama. Svirali ste? upita otac Ijubazno. Albert slegnu ramenima kao da je hteo da kae: zar nisi uo? Lice mu obli rumenilo, pa ga sakri meu policama ormana. Bilo je lepo produi otac, nasmeivi se. Do dna due je osetio koliko njegova poseta smeta, i sa malim prizvukom pakosti ree: Molim te, odsviraj jo neto! ta ti je volja. Odlino si napredovao. Ne svira mi se vie odvrati Albert. Ipak bi mogao. Ja te molim. Gospoa Veragut pogleda mua. Hajde, Alberte, sedi! ree i stavi note na stalak klavira. Pri tom je rukavom okrznula srebrnu korpicu za cvee punu rua koja je stajala na klavru, i itav niz bledih cvetnih latica se rasu po sjajnom, crnom drvetu. Mladi sede na klavirsku stolicu i poe da svira. Bio je smeten i Ijut, svirao je kao da otalja,va dosadni zadatak, na brzinu i bez ikakvog oseanja. Otac je neko vreme paIjivo sluao, zatim utonu u misli i naposletku se iznenada die i neujno napusti sobu pre no to je Albert zavrio sviranje. U odlasku u kako mladi besno udara po dirkama i naglo prekida da svira. Nita im nee nedostajati kada odem pomisli slikar silazei niza stepenice. Boe moj, kako smo se udaljili jedni od drugih, a nekad smo ipak

bili neka vrsta porodice! U hodniku mu Pjer dotra u susret, ozaren i veoma uzbuen. jfcj, tata poviKa oez aana oas dooro to si tu! Zamisli, imam mia, malog ivog mia! Pogledaj, evo mi ga u ruci. vidi li mu oi? Ulovila ga je uta maka, igrala se s njim i tako ga je muila, putala ga da malo potri i opet ga hvatala. Ja sam onda munjevitom brzinom pruio ruku i uhvatio mia ispred njenog nosa! Sta emo sad s njim? Gledao je oca pogledom uagrenim od radosti, najeivi se u isti mah kad je mi u njegovoj maloj stisnutoj aci poeo da rovari i uplaeno cijue. Pustiemo ga na slobodu u vrtu ree otac. Poi sa mnom! Traio je da mu se donese kiobran i povede deaka sobom. Nebo se razvedrilo i samo je pomalo kiilo, pa su se vlana, glatka stabla bukava presijavala kao da su od tamnog livenog gvoa. Zaustavili su se meu gusto isprepletenim korenjem jedne grupe drvea. Pjer je unuo i lagano otvarao aku. Lice mu se zarumenelo, a svetle sivkaste oi blistale od silnog uzbuenja. Namah, kao da mu je iekivanje postalo nepodnoljivo, irom je rastvorio aku. Mi majuno mladune nasumce grunu iz svog zatvora, zaustavi se koji metar dalje pred nekom debelom ilom i vie se ne maknu s mesta. Jasno se videlo kako mu slabine podrhtavaju od uzbuenog disanja, dok je sitnim, sjajnim, crnim oima uplaeno zverao oko sebe. Pjer radosno kliknu i pljesnu rukama. Mi se prestrai i gotovo volebno nestade. Otac blago pomilova deaka, zabacivi mu gustu kosu sa ela. Hoe li da poe sa mnom, Pjer? Malian stavi desnu ruku u levu oevu i krenu s njim. Mii je sada ve kod kue kod mame i tate, i sve e im ispriati. Produio je da avrlja ivahno, a slikar vrsto obuhvati prstima malu, toplu ruku i na svaku re i kliktaj deteta srce mu zadrhta. Ponovo je oseao svu svoju zavisnost i okove Ijubavi. Oh ne, nikad u ivotu nee oseati toliku Ijubav kao prema ovom deaku. Nikad nee doiveti trenutke tako tople i usrdne nenosti, pune razigranog samozaborava i silne, setne slasti kao sada uz Pjera, uz tu poslednju lepu sliku i priliku sopstvene mladosti. Ljupkost i sveina tog malog, samosvesnog bia bili su kako mu se inilo poslednji radosni, isti zvuci u Veragutovom ivotu kao poslednji rascvetani ruin grm u poznu jesen. Za nj su vezani sva toplota i sunce, leto i vedrina crta, a kada ga ogole bura ili inje, sa njim nestaje sva dra i svaki traak sjaja i radosti. Zato zapravo ne voli Alberta? upita Pjer iznebuha. Veragut vre stisnu detinju ruku. Volim ja njega. Ali on vie voli majku negoli mene. Sta se tu moe! ini mi se, tata, da on tebe uopte ne voli. Treba da zna da on ni mene vie ne voli kao pre. Po ceo dan svira na klaviru, ili sedi sam u svojoj sobi. Prvog dana po njegovom dolasku priao sam mu o vrtu koji sam sam posadio, a on je onda sa nekakvim naroitim izrazom lica rekao: Sutra emo pogledati tvoj vrt. Ali ga posle toga vie nijednom nije pomenuo. On nije dobar drug, i ve mu pomalo izbijaju brci. Neprestano je kod majke, ja

gotovo uopte ne mogu da budem s njom nasamo. Ne zaboravi, sine, da on ostaje Svega nekoliko nedelja. Kad god ne zatekne mamu samu, uvek moe doi k meni. Hoe li? To nije isto, tata. Nekad volim da doem k tebi, a ponekad radije kod mame. Zatim, ti uvek tako uasno mnogo radi. Na to se, duo, uopte nemoj obazirati. Kad god ti se prohte, slobodno doi. uje li, kad god hoe, pa i kad radim u ateljeu. Deak mu ne odgovori. Pogledavi u oca malko uzdahnu, bilo je oigledno da nije zadovoljan. Nalazi li da to nije u redu? upita Veragut, uplaivi se izraza na dejem licu koje je pre nekoliko trenutaka blistalo od bune deake razdraganosti, dok je sad delovalo odbojno i prestaro. On ponovi pitanje. Reci mi slobodno, Pjer! Jesi li nezadovoljan mnome? Nisam, tata. Ali ne volim da ti doem kad slika. Ranije sam ponekad dolazio. I ta ti se tad nije dopalo? Zna, tata, kad navratim u atelje, ti me uvek pogWi po kosi a nita ne kae, ponekad su ti oi nekako drugaije, koji put ti je Ijutit pogled. Kad neto kaem, po oima ti vidim da me ne slua, odgovara samo sa dada i uopte ne obraa panju. Kad doem k tebi i neto hou da ti kaem, onda bih hteo da me slua. Uprkos tome, duo, doi opet. Shvati, kad sam u mislima zaokupljen onim to radim i moram duboko da razmislim kako bih to najbolje uradio, onda se katkad ne mogu osloboditi odmah tih misli i sluati ta mi govori. Ali pokuau kada opet bude dolazio. Da, shvatam. Cesto i ja razmiljam o neem i ako me tad neko zove, ja treba da posluam i to je odvratno. Neki put po ceo dan volim da sam miran i da razmiljam, a ba onda treba da se igram i da uim, ili da uradim bilo ta, pa se onda istinski naljutim. Pjer je gledao preda se, zanet nastojanjem da izrazi ono to misli. A to nije bilo lako, obino ga nisu pravilno razumeli. Uli su u Veragutovu dnevnu sobu. Slikar je seo i drao malog meu kolenima. Znam ta hoe da kae, Pjer ree smirujui ga. Hoe li sada da gleda slike, ili bi voleo da crta? Pomislio sam da bi moda nacrtao ovu zgodu sa miem. Oh, hou. Ali za to mi je potreban lep, veliki list papira. Iz fioke stola otac uze list papira za crtanje, zaotri olovku i primaknu deaku stolicu. Kleei na stolici, Pjer poe da crta mia i maku. Da ga ne ometa, Veragut je seo iza njega i posmatrao tanki preplanuli vrat, gipka lea i samovoljnu glavu deteta koje se sasvim udubilo u rad. propraajui svoje pokrete nestrpljivim trzajem usana. Svaki potez, svaki napredak i neuspeh jasno su se odraavali na pokretljivim ustima, u trzaju obrva i na nabranom elu.

Oh, ne valja! viknu Pjer posl izvesnog vremena i uspravi se podupirui se rukama, da bi kritiki, stisnutih oiju posmatrao svoj crte. Nikako mi nije ispalo! poalio se Ijutito. Kako se pravi maka, tata? Moja izgleda kao pas. Otac uze papir u ruke i paljivo osmotri detinji crte. Moraemo poneto da briemo ree mirno. Glava je isuvie velika i nije dovoljno okrugla, a i noge su preduge. Cekaj, srediemo mi to. Gumicom je paljivo prelazio preko Pjerovog crtea, zatim uze novi list papira i nacrta na njemu maku. Vidi, tako treba da izgleda. Pogledaj to malo, a onda ponovo nacrtaj maku. Ali Pjerovo strpljenje se iscrplo, vratio je olovku i tata je pored make morao da crta jo i jedno mae, mia i zatim kako Pjer nailazi i kako ga oslobaa, a naposletku jo i kola i konje sa koijaem. Odjednom malianu i to dosadi. Protrao je nekoliko puta kroz sobu pevajui, bacio pogled kroz prozor da vidi pada li jo kia, i skakuui otiao do vrata i nestao. Pod prozorima je odzvanjalo njegovo tanko detinje pevanje, a onda sve utihnu. Veragut osta sam sa listom u ruci na kome je bila nacrtana maka. OSMO POGLAVLJE Veragut je stajao pred svojom velikom slikom sa tri figure i slikao odeu ene, tanku plavozelenu haljinu, u ijem je izrezu izgubljeno i tuno blistao mali zlatni ukras i jedini na tom liku upijao svetlost za koju nije bilo mesta na licu u senci i koja je otuena i setna klizila niz hladnu, plavu tkaninu. Bila je to ona ista svetlost koja je u neposrednoj blizini veselo i usrdno treperila u svetloj, otvorenoj kosi Ijupkog deteta. Tog trenutka neko zakuca na vrata i slikar se Ijutit i razdraen odmaknu jedan korak od platna. Kad se posle kraeg vremena opet zau kucanje, on ustrim koracima prie vratima i malko ih odkrinu. Pred vralima je stajao Albert, koji za sve vreme raspusta nijednom nije kroio u kuu s ateljeom. U ruci je drao slamnati eir i snebivajui se gledao u oevo nervozno lice. Ovaj ga pozva da ue. Dobar dan, Alberte. Svakako dolazi da vidi moje slike. Nema ih ovde mnogo. Oh, ne bih eleo da. smetam. Hteo sam samo na brzinu da upitam. Ali Veragut je ve bio zatvorio vrata i proao pored slikarskih nogara do sivo obojenog postolja od letava, na kome su stajale njegove slike. Izvukao je sliku sa ribama. Albert je zbunjeno stao kraj oca i obojica se zagledae u platno sa srebrnkastim prelivima. Zanima li te uopte slikarstvo? upita Veragut kao uzgred. Ili ti samo muzika priinjava zadovoljstvo? Oh, veoma volim slike, a ova je divna. Svia ti se? To mi je drago. Dau da se napravi fotografija za tebe. No, a kako se osea ponovo u Roshaldeu?

. Hvala, tata, veoma prijatno. Ali zaista ne bih hteo da smetam, doao sam samo zbog jedne sitnice. Slikar ga nije sluao. Rasejano se zagledao u sinovljevo lice, onim laganim, pomalo napregnutim pogledom kojim je za vreme rada uvek sve gledao. Sta vi mladi Ijudi danas zapravo mislite o umetnosti? Naime, hteo bih da znam vai li jo kod vas Nie, ili da li se jo ita Tejn taj Tejn je bio pametan, ali dosadan ili imate li nekih novih ideja? Tejna jo ne poznajem. O tome si ti sigurno razmiljao mnogo vie od mene. Jesam ranije, tada su mi bili strano vani umetnost i kultura, apolinijsko i dionizijsko i sve to. Danas sam, meutim, srean ako napravim dobru sliku, a tu nema problema, bar ne filozofskih. I kada bih morao da odgovorim na pitanje, zbog ega sam zapravo umetnik i zato premazujem sva ta platna, rekao bih: zato to nemam rep da njme maem. Albert zaueno pogleda oca koji ve odavno nije vodio takav razgovor s njim. Kako to misli, da nema rep? Sasvim prosto. Psi, make i druge darovite ivotinje imaju rep i taj njihov gipki rep ima svoj osobeni i udesno savren jezik arabeske, kojim izraavaju ne samo sve to misle, oseaju i trpe, ve i svako raspoloenje i titraj svoga bia, svaku najtananiju ustalasanost ivotnog oseanja. Mi to nemamo, a kako je onim ivahnijim meu nama ipak potrebno neto slino, to stvaramo sebi slikarske etkice, i klavire, i violine. Najednom prekide svoje rei, kao da ga razgovor odjednom vie ne zanima, ili kao da je tek sad primetio da on, dodue, govori, ali kod Alberta ne nailazi na pravi odjek. E, pa hvala ti na poseti ree iznebuha. Stao je opet naspram rada, uzeo paletu i traio pogledom taku na kojoj je etkicom povukao poslednji potez. Izvini, tata, hteo bih te neto pitati. Veragut se osvrnu, a po njegovom pogledu se videlo da mu je tog trenutka savreno strano i daleko sve to nije imalo veze sa njegovim radom. Da? Hteo bih da povedem Pjera na izlet kolima. Mama je dozvolila, ali je rekla da pitam i tebe. A kuda biste se izvezli? Na nekoliko asova po okolini, moda u Pegolchajm. j Tako. a ko e terati konje? Naravno ja, tata. Sto se mene tie, povedi Pjera! Ali jednopregom, sa doratom. I neka mu ne daju previe zobi. Oh, ja bih se radije vozio dvopregom! ao mi je. Sam se moe voziti kako hoe, ali kad je mali s tobom, samo sa doratom. Albert se povukao prilino razoaran. U neko drugo vreme on bi se inatio ili nastavio da moljaka, ali je video da je slikar sav utonuo u svoj rad, a tu u ateljeu, u atmosferi njegovih slika otac mu je pored sve njegove

unutranje odbojnosti toliko imponovao da se pred njim, iako inae nije priznavao njegov autoritet, oseao deaki jadan i nejak. Slikar se ubrzo sav predao radu, prekid i spoljni svet bili su zaboravljeni. Veoma usredsreenim pogledom uporeivao je sliku na platnu sa onom koja je ivela u njemu. Oseao je muziku svetlosti, podelu i ponovno slivanje njenih zvunih preliva, njeno jenjavanje pred otporima, zatim kako se uklapa i na svakoj prijemivoj povrini ponovo trijumfuje, kako izbirljivo ali nepogreivo osetljivo treperi u bojama i uprkos hiljadama prelamanja nerazoriva, preko svih razigranih stranputica ostaje verna svom prirodnom zakonu. Duboko je uvlaio u sebe opori dah umetnosti, uzdranu radost umetnika koji sebe daje do granice unitenja, koji osvetalu sreu slobode nalazi samo u gvozdenom sputavanju svake samovolje, a trenutke ispunjenja doivljava samo u asketskom pokoravanju oseanju istinitosti. Bilo je neobino i tuno, ali nipoto neobinije i tunije od celokupne Ijudske sudbine da je taj uzdrani umetnik, kome se inilo da moe raditi samo ponet dubokom istinitou i neumitno jasnom koncentracijom, da je taj isti ovek, u ijoj radionici nije bilo mesta hirovitosti i nesigurnosti, u svom ivotu bio diletant i neuspeli traga za sreom. Zato je on, kome ispod ruku nije izlazila neuspela slika na drvetu ili platnu, duboko patio obrvan teretom bezbrojnih zlosrenih dana i godina provedenih u neuspelim Ijubavnim i ivotnim pokuajima. Ali zapravo nije bio toga svestan. Odavno je bio izgubio potrebu da jasno ispituje svoj ivot. Patio je i borio se protiv patnje, bunei se i mirei se sa sudbinom, a sve se zavrilo na tome da je pustio stvari da idu svojim tokom, odravajui sebe samo za svoj rad. Blagodarei svojoj upornoj prirodi, uspelo mu je da svoj umetniki poziv obogati i da ga uini dubljim i arkijim, bezmalo za onoliko koliko je njegov ivot gubio u bogatstvu, dubini i toplini. Usamljen je sedeo u svom zaaranom oklopu, uauren u svoje umetniko htenje i bezobzirno pregalatvo, a po prirodi je bio dovoljno zdrav i samovoljan, a da ne vidi i ne prizna siromatvo takvog bitisanja. Tako je bilo do pre kratkog vremena, dok ga prijateIjeva poseta nije uzdrmala. Od tada je usamljenika okruavala zastraujua slutnja opasnosti i zle kobi. Predoseao je da ga oekuju borbe i iskuenja iz kojih ga njegova umetnost i pregalatvo nee moi izbaviti. Njegova naeta Ijudskost slutila je buru, a u sebi nije nalazio snage da joj odoli. Njegova usamljena dua se samo postepeno navikavala na pomisao da e uskoro do dna morati da iskapi pehar patnji, za koji je i sam delimino snosio krivicu. U borbi protiv opakih slutnji i zazirui od jasnog razmiljanja", ili ak i odluka, celokupna slikareva priroda se spremala kao da e to biti poslednji put i po cenu ogromnog napora za spasonosni skok, i tako je Johan Veragut tih dana unutranje strepnje, prikupljajui sve svoje snage, stvorio jedno od svojih najveih i najlepih dela, razigrano dete meu satrvenim paenikim likovima roditelja. Ponikli s istog tla, okrueni istim vazduhom i obasjani istom svetlou, likova mukarca i ene odisali su smru i

krajnje gorkom hladnoom, dok je iz deteta izmeu njih zlaano i likujue blaeno zraila sva svetlost. I kada su kasnije, suprotno njegovom sopstvenom sudu, neki potovaoci ubrajali slikara meu istinske velikane, bilo je to pre svega zbog te slike, tako bolno proete duom, iako nije htela da bude nita drugo do li savreno zanatsko dostignue. Tih asova Veragut nije znao za slabost i strah, za bol i krivicu d promaeni ivot. i Nije bio ni vedar, ni tuan, ve je omaijan i obuzet svoim delom udisao hladni vazduh stvaralake osame, ne traei nita od sveta koji je za njega bio potonuo i zaboravljen. Brzom i sigurnom rukom, sa oima izbuljenim od naprezanja, nanosio je kratkim smelim potezima boju potiskujui ovde dalje neku senku, tamo oslobodivi i uinivi mekim lepravi list, ili koji nestani uvojak okupan svetlou. Pri tom ni izdaleka nije pomiljao na ono to je slika izraavala. To je bilo reeno, bila je to samo jedna ideja, jedno vienje sada se vie nije radilo o znaenju, o oseanjima i mislima, ve samo o pukoj stvarnosti. Cak je opet malo ublaio i gotovo potro izraz lica svojih likova, nije mu bilo stalo da neto opeva i ispria, a nabor na ogrtau koji se obavio oko kolena bio mu je dsto tako vaan i osvetan kao i oboreno elo i stisnuta usta mukarca. Na slici je trebalo prikazati samo tri savreno opredmeena Ijudska lika, svaki od njih u prostoru i vazduhu povezan s ostalim, a ipak okruen jedinstvenou koja svaku duboko sagledanu tvorevinu izdvaja iz sporednog sveta odnosa i gledaoca ispunjava jezom sa primesom uenja pred sudbonosnom neminovnou svake pojave. Tako gledaju u nas na slikama mrtvih majstora nama strane Ijudske prilike, ija imena ne znamo i ne elimo da znamo, one su neobino ive i deluju zagonetno kao olienje celokupne biti. Odmakao je sa radom na slici, bila je bezmalo gotova. Za kraj je ostavio da dovri Ijupku detinju priliku, nameravao je da tome pristupi sutraprekosutra. Odavno je prolo vreme ruka kad je slikar osetio glad i bacio pogled na asovnik. Na brzinu se umio i presvukao, i krenuo u zamak gde je svoju enu zatekao samu za stolom. Gde su deaci? upita zaueno. Izvezli su se kolima. Zar Albert nije svratio do tebe? Tek se tog trenutka opet setio Albertove posete. Rasejano i pomalo zbunjeno se prihvatio jela. Gospoa Adela je primetila kako nepaljivo i umorno see pojedine zalogaje. Ona ga zapravo i nije vie oekivala za ruak, i sama se iznenadila to je, oosmatrajui prenapregnute crte njegovog lica, obuze oseanje saaljenja. Cutke ga je posluivala, sipala mu vino u au, a on, osetivi neko i)eodreeno prijateljstvo s njene strane trudio se da joj kae neto prijatno. Da li Albert zapravo eli da bude muziar? upita. ini mi se da je veoma darovit. Jeste, ima dara. Ali nisam sigurna da je ba i stvoren za umetnika. Ne bih rekla da mu je to elja. Zasad jo nema volje ni za koji poziv, njegov je ideal da bude neka vrsta dentlmena, da se u isti mah bavi sportom i

studijama, drutvenim ivotom i umetnou. Teko da e moi iveti od toga, morau mu to objasniti vremenom. Trenutno se moe rei da je vredan, da ima lepo ponaanje i zato ne bih elela da ga zbunim i uznemirim. Poto poloi maturu, ionako prvo namerava da odslui vojsku. Kasnije emo videti ta da se radi. Slikar je utao. Oljutivi bananu, sa zadovoljstvom je upijao u sebe miris zrelog, hranljivog i branjavog ploda. Ako ti ne smetam, rado bih i kafu popio ovde ree naposletku. Glas mu je zvuao uzdrano prijateljski i pomalo umorno, kao da mu godi da se tu odmori i prijatno provede neko vreme. t Odmah u narediti da je donesu. . . Jesi li mnogo radio? Pitanje joj se izmaklo a da gotovo ni sama nije bila svesna. Zapravo nita nije htela time da kae. Htela je samo da pokae malo panje, budui da je to bio jedan od retkih prijatnih asova, to za nju nije bilo lako jer joj je nedostajala navika za takvo dranje. Da, slikao sam nekoliko asova odvrati njen mu suvo. Njeno pitanje mu je zasmetalo. Meu njima vladao je obiaj da se ne govori o njegovom radu, mnoge njegove slike ona nikad nije videla. Oseala je da taj svetli trenutak izmie, a ona sa svoje strane nita nije preduzela da ga zadri. I on, koji je ve krenuo rukom za kutijom u nameri da zatrai dozvolu da zapali cigaretu, opet je spusti izgubivi volju. Ipak je bez urbe ispijao kafu, raspitivao se neto u vezi s Pjeiim i zahvalivi se utivo, jo se nekoliko minuta zadrao u. sobi posmatrajui jednu malu sliku koju je mnogo godina unazad jednom poklonio svojoj eni. Dobro je ouvana ree vie sebi izgleda prilino dobro. Samo je to uto cvee zapravo izlino, isuvie privlai svetlost. Gospoa Veragut je utala sluajno je upravo to veoma prozrano i tanano naslikano cvee najvie volela. Osvrnuvi se, on se ovla nasmei. Do vienja! Nemoj se isuvie dosaivati do povratka deaka. Posle tih rei iziao je i siao stepenicama. Dole ga doeka pas skakuui oko njega. Skupivi obe njegove prednje ape u levu ruku, desnom ga je milovao i zagledao se u njegove ivahne oi. Zatim viknu kroz kuhinjski prozor, zatrai kocku eera i dade je psu, pa bacivi pog led na suncem obasjani prostrani travnjak, laganim korakom poe u atelje. Njegova slika je stajala usred blage, rasplinute svetlosti u radionici. Na zelenoj ravni sa malobrojnim poljskim cveem sedele su tri figure: mukarac pognut, utonuo u beznadene misli, ena u pokornom iekivanju i razoaranoj tuzi, dete vedro, igrajui se bezazleno cveem, a nad njima se irila intenzivna, ustalasana svetlost koja je likujui plavila prostor i u svakoj cvetnoj aici blistala istom bezbrinom usrdnou kao i u svetloj kosi deaka i na malom zlatnom ukrasu oko vrata tune ene. DEVETO POGLAVLJE Slikar je nastavio sa radom do veeri. Tad je, ruku skrtenih na krilu i otupeo od umora, neko vreme poguren sedeo u naslonjai, potpuno ispranjen i isceen, otromboIjenih usana i malko upaljenih onih kapaka, star i gotovo beivotan, kao seljak ili drvosea posle najteeg telesnog rada.

Najradije bi tako ostao da sedi, da se potpuno prepusti umoru i elji za snom. Ali mu neumoljiva stega i navika to nisu dozvolili, pa se nakon etvrt asa snagom volje namah pribrao. Digao se, a da vie nijednim pogledom nije okrznuo veliku sliku, iziao je do mesta za kupanje kraj ribnjaka, svukao se i usao u jezero. Drugi deo: Bilo je mleno bledo vee, iz pravca oblinjeg poljskog puta dopiralo je, donekle prigueno parkom, tandrkanje kola natovarenih senom i tromi uzvici i smeh od rada umornih slugu i devojaka. Drhturei zimogroljivo, Veragut izie iz vode, briljivo se istrlja da se ugreje i osui, ode u sa ju radnu sobu i pripali cigaru. Nameravao je da pie pisma te veeri, dvoumei se izvukao je fioku od stola, ali je odmah Ijutito zatvorio i pozvoni Robertu. Sluga dotra. Recite mi, kad su se mladii vratili sa kolima? Jo ih nema, gospodine Veragut. ta kaete, jo se nisu vratili? Nisu, gospodine Veragut. Nadajmo se da gospodin Albert nije odvie gonio dorata, on voli da tera otro. Gospodar mu ne odgovori. Bio je zaeleo da provede jo pola asa sa Pjerom, verujui da se ve odavno vratio. Razljutila ga je a i uplaila vest koju je uo. Potrao je preko u zamak i pokucao na vrata svoje ene. Ona ga doeka s iznenaenjem, davno se nije dogodilo da je on potrai ovde, i u to doba. Izvini ree priguivi uzbuenje ali gde je Pjer? Gospoa Adela je zaueno gledala u mua. Deaci su otili kolima, kao to zna. I osetivi koliko je razdraen, ona dodade: Nadam se da nisi zabrinut. On Ijutito slegnu ramenima. Nisam. Ali nalazim da je Albert bezobziran. Govorio je o vonji od nekoliko asova. Mogao je bar da telefonira. Jo je rano. Oni e se sigurno vratiti za veeru. Nikad nema malog kada bih eleo da budem malo s njim. Nema smisla da se Ijuti. To je samo puki sluaj. Pjer je veoma esto preko kod tebe. On se ugrize za usnu i utke napusti prostoriju. Ona je bila u pravu, nije imalo smisla uzbuivati se, nije imalo smisla ivnuti i traiti prijatne trenutke! Bolje je sedeti strpljivo i hladnokrvno, kao to ona to ini! Iziao je gnevan u dvorite i na kolski put. Ne, on to ne eli nauiti, hteo je da oseti radost, a i gnev! Ta ena ga je ionako ve dovoljno priguila i stiala, dovoljno se savladao i ostario, on koji je nekad bio navikao da vesele dane buno produi do duboko u no i da u besu razbija stolice! U njemu se ponovo razbukta sav gnev i u isti mah udnja za deakom, jer su samo njegov pogled i glas mogli da ga razvesele. Krupnim koracima je hitao putem nad kojim se lagano sputalo vee. ulo se tandrkanje kola, on im je u napetom iekivanju hitao u susret. Ali nita.

Ugledao je seosku ragu i seljaka kola natovarena povrem. Veragut doviknu seljaku: Da niste moda preticali jednopreg, sa dva deaka na seditu koijaa? Seljak odmahnu glavom ne zaustavljajui se, a njegov teki konj nastavi da kaska kroz blago vee. Idui dalje, slikar oseti da njegov gnev jenjava i nestaje. Koraao je smirenije, obuze ga prijatan umor i u tom laganom hodu pogled mu se za neko vreme blagodarno zaustavio na spokojnom, bogatom predelu obavijenom bledom, tananom izmaglicom sutona. Kada su mu nakon pola asa hoda dola u susret kola, on gotovo vie i nije mislio na svoje sinove. Obratio je panju tek kad je doao sasvim blizu. Veragut se zaustavio pod jednom velikom krukom i, kada je razabrao Albertov lik, jo vie se povukao, kako ga ovaj ne bi ugledao i oslovio. Albert je sedeo sam na koijaevom seditu, Pjer se poluleei zgurio u jednom uglu kola, oborene nepokrivene glave izgledalo je da je zadremao. Kola su prola kraj njega, slikar ih je pratio pogledom i stajao na rubu pranjavog puta sve dok su se kola jo mogla videti. Rado bi jo video Pjera, ali uskoro e vreme da deak ode na spavanje, a Veragut nije bio raspoloen da se danas jo jedanput pojavi kod svoje ene. Stoga je proao pored parka, kue i dvorine kapije i krenuo u grad, u kome je zatim u jednom narodnom vinskom podrumu veerao i prelistao novine. Za to vreme njegovi sinovi su ve odavno stigli kui. Albert je sedeo kod svoje majke i priao joj kako je proao dan. Pjer je bio veoma umoran, nita nije hteo da jede i sada je ve spavao u svojoj lepoj maloj spavaoj sobi. Kada se otac vraao po noi i proao pokraj zamka, vie nigde nije gorelo svetlo. Blaga no bez zvezda okruavala je tamnim spokojstvom park, kuu i jezero, a nepokretnim vazduhom promicale su sitne, tihe kine kapi. U svojoj radnoj sobi Veragut upali svetlo i sede za pisai sto. Nestalo je njegove elje za snom. Uzeo je list hartije za pisma i pisao Otu Burkhardu. Kroz otvoren prozor ulazili su noni leptirii i moljci. Pisao je: Dragi moj! Trenutno verovatno i ne oekuje pismo od mene. Ali kad ti ve piem, sigurno oekuje od mene vie no to ti mogu dati. Svakako oekuje vest da sam u sebi raistio stvari i da pokvarenu maineriju mog ivota vidim u preseku isto tako jasno kao to ti smatra da je vidi. Na alost, nita od toga! Poneto mi je sinulo poto smo o svemu razgovarali, pa ima trenutaka kada sam suoen sa prilino munim otkriem, ali jo se nije razdanilo. Ne mogu ti rei ta u i kako u kasnije. Ali putovaemo! Poi u s tobom u Indiju, molim te, obczbedi mi jtdno mesto na brodu, im bude znao dan polaska. Pre kraja leta ne bih mogao, ali na jesen to pre, to bolje. Hteo bih da ti poklonim sliku sa ribama koju si video, ali bi mi bilo drago da ostane u Evropi. Kuda da ti je poaljem? Ovde je sve kao i uvek. Albert izigrava svetskog oveka i mi se uzajamno ophodimo sa velikim potovanjem, kao da smo poslanici dveju neprijateljskih sila. Pre puta oekujem te jo jednom u Roshaldeu. Moram da ti pokaem sliku koja

e ovih dana biti gotova. Dobra je i bila bi lepa zavrna taka ako me tamo poderu vai krokodili, to uprkos svemu ne bih eleo. Moram u krevet, iako mi se ne spava. Danas sam proveo devet sati kraj slikarskih nogara. Tvoj Johan. Adresirao je pismo i ostavio ga u predsoblju, da ga Robert sutra odnese na potu. Tek kad je slikar pre spavanja proturio glavu kroz prozor, zauo je um kie na koji nije obratio panju dok je sedeo za pisaim stolom. Rominjala je mekim mlazevima kroz tamu i on je u krevetu jo dugo oslukivao kako pada, sipi, i kako se sa otealog lia u zvonkim potoiima sliva na ednu zemlju. DESETO POGLAVLJE Pjer je veoma dosadan izjavio je Albert kada je sa majkom izaao u vrt, osveen posle kie, da beru rue. Sve ovo vreme u stvari nije ba mnogo mario za mene, ali jue mu se zaista nije moglo prii ni sa kojeg kraja! Kad sam mu onomad pomenuo da bismo se jednom mogli izvesti kolima, bio je oduevljen. A jue sam ga jedva privoleo da poe sa mnom, gotovo sam morao da ga molim. Za mene to nije bilo naroito zadovoljstvo, budui da nisam smeo da uzmem oba konja, zapravo sam samo radi njega i poao. Zar je putem bio neuljudan? upita gospoa Veragut. Bio je uljudan, ali neverovatno dosadan! Ponekad se taj deak uistinu ini blaziran. Sto god sam mu predlagao, pokazao ili ponudio, jedva se Udostojio da odgovori sa dada, ili da se nasmei, nije hteo da sedi na koijaevom seditu, niti da ui da tera konja, ak ni kajsije nije hteo da jede. Ponaao se ba kao razmaeni princ. Zaista me je to Ijutilo, kaem ti to zato to ga drugi put ne bih hteo povesti sobom. Majka zastade u hodu i ispitivaki mu se zagleda u lice, njegovo uzbuenje joj i nehotice izmami osmeh i sa zadovoljstvom je posmatrala kako mu oi sevaju. Veliki moj deae ree da ga odobrovolji imaj strpljenja s njim. Moda se nije oseao dobro, jutros gotovo nita nije jeo. Dogaa se to katkad kod dece, tako je bilo i s tobom. Uzrok su veinom stomane tegobe ili none more Pjer je zacelo prilino nean i osetljiv. Osim toga, shvati da je moda i pomalo Ijubomoran. Seti se da ja inae pripadam samo njemu, a sad si ti tu i on mora s tobom da me deli. Zaboga, pa meni je raspust! On bi to zbilja morao da shvati, nije glup! On je jo mali, Alberte, ti treba da bude onaj pametniji. Sa sveeg lia metalnog preliva jo je kapalo. Traili su ute rue koje je Albert posebno voleo. On je razmicao grane malih stabala, a majka je batenskim makazama odsecala cvetove, pomalo oklembeene i oteale od vlage. Jesam li u Pjerovim godinama bio slian njemu? upita Albert zamiljeno. Gospoa Adela se priseala. Spustivi ruku kojom je drala makaze, uprla je pogled u sina i zamurila, dozivajui u sebi njegov lik kada je bio deak. Po spoljanosti si mu bio prilino slian, s izuzetkom oiju, nisi bio

tako tanak i viljast, poeo si da raste neto kasnije. A inae? Hou da kaem po svojoj prirodi? Pa eto, imao si i ti svojih muica. Ali mi se ini da si ipak bio postojaniji, nisi tako esto menjao igre ili neki posao kao Pjer. On je i zaneseniji no to si ti bio, manje je uravnoteen. Albert uze makaze iz majine ruke i nae se nad ruinim grmom. Pjer je vie na tatu ree prigueno. Ba je to udno, majko, da se u deci ponavljaju i meaju svojstva roditelja i predaka! Moji prijatelji kau da svaki ovek jo kao malo dete nosi u sebi sve to posle odreuje ceo njegov ivot, a da se protiv toga ne moe nita uiniti, ama ba nita. Ako neko, na primer, nosi u sebi sklonost da krade ili da ubija, onda tu nita ne pomae, on mora do postane zloinac. Zapravo je to strano. Veruje li i ti da je tako? Uostalom, nauka je to potvrdila. Svejedno mi je nasmei se gospoda Adela. Ako neko postane zloinac i ubija Ijude, nauka moda moe da dokae da je taj nagon oduvek nosio u sebi. Ali ne sumnjam ni najmanje da ima mnogo estitih Ijudi koji su od svojih roditeija i pradedova naslediti mnogo zla i ipak ostaju poteni, a da to nauka ne moe istraiti. Pravilno vaspitanje i dobru volju smatram sigurnijim od svega nasleenog. Znamo ta je pravo i poteno, to moemo da nauimo i da se toga pridravamo. Niko ne zna pouzdano kakve pradedovske tajne nosi u sebi, a i bolje je ne raunati mnogo s tim. Albert je znao da se njegova majka nikad ne uputa u dijalektike rasprave. i po svojoj prirodi se u stvari nagonski sloio sa njenim jednostavnim nainom razmiIjanja. Bio je. meutim, svestan da ta opasna tema time nikako nije iscrpljena, stoga bi rado bio rekao neto osnovno iz nauke o uzronosti, koja mu se prema reima nekih njegovih prijatelja inila tako loginom. Ali uzalud je razmiljao o nekim odreenim, jasnim i neoborivim reenicama, osim toga za razliku od tih prijatelja kojima se, dodue, divio smatrao je da zapravo ima vie dara za moralno i estetsko razmatranje stvari negoli za nauno miljenje lieno predrasuda, za koje se opredeljivao samo meu drugovima iz kole. Samim tim, odustao je od daljeg raspredanja teme i usredsredio se na rue. U meuvremenu se Pjer koji se zaisa nije oseao dobro i ujutru se probudio mnogo kasnije I bez ivotne radosti zadrao u dejoj sobi kraj svojih igraaka dok mu i to nije osaclilo. Oseao se prilino loe, inilo mu se da bi se danas moralo dogoditi neto izuzetno pa da taj bljutavi dan bude podnoljiv i bar malo prijatan. Uznemiren, dvoumei se izmeu iekivanja i podozrenja, iziao je iz kue i poao do lipara u potrazi za neim novim, za nekim otkriem ili pustolovinom. Oseao je muninu u stomaku, to mu je bilo poznato iz ranijih iskustava, glava mu je bila teka i umorna kao nikada pre, stoga bi najradije potraio utoite na majinom krilu i plakao. Ali to nije bilo moguno dokle god je bio tu gordi, veliki brat, koji mu je ionako uvek davao na znanje da je jo mali deak. Kad bi se bar majka setila da neto uini sa svoje strane, da ga pozove i da mu predloi neku igru, da ga mazi. Ali ona je, naravno, opet pola s

Albertom. Pjer je predoseao da je ovo slosreni dan i da ima malo nade. Neodluno i neraspoloeno je tumarao poljunanim stazama, s uvelom peteljkom lipovog cveta meu zubima i sa rukama u depovima.. Jutarnji vrt je odisao sveinom i vlagom, a peteljka je imala gorak ukus. On je pljunu i stade ozlojeen. Ba nita mu nije padalo na pamet, danas nije eleo da bude ni princ, ni razbojnik, pa ni koija ili graditelj. Nabrana ela arao je pogledom po zemlji, eprkao po ljunku vrhom cipele i ritnuo nekog sivog, slinavog pua daleko od sebe u mokru travu. Nigde nieg emu bi se mogao obratiti, nigde nieg da mu se nasmei ili da ga razveseli. Sve se uutalo, sve je izgledalo svakodnevno, beznadeno i otrcano. Okusio je svetlocrveno zrno ribizle sa oblinjeg buna, bilo je hladno, kiselo. Trebalo bi lei i spavati, pomislio je, spavati sve dotle dok sve opet ne bude izgledalo novo, lepo i veselo. Nije imalo smisla hodati okolo, muiti se i ekati neto to nikad nee doi. Kako bi bilo lepo da je, na primer, izbio rat i da putem odjednom naie silna vojska na konjima, ili da je negde kua u plamenu, ili neka strana poplava. Ali sve se to nalazilo samo u slikovnicama, u stvarnosti se nita slino nije moglo videti, a moda nije ni postojalo. Deak uzdahnu i polako krenu dalje tmurna i ojaena izraza na lepukastom, nenom licu. Zauvi glasove Alberta i majke fe one strane ivice, spopadoe ga tako zestoka Ijubomora i odvratnost da mu suze grunue na oi. Okrenuo se na petama i hodao gotovo neujno da ga ne bi uli i pozvali. Trenutno nije eleo da bilo kome odgovara na pitanja, da bude prinuen na razgovor i utivost. Oseao se loe, jadno, a niko da vodi rauna o nje mu, pa kad je ve tako, onda e bar do kraja da iskusi samou i tugu, da se osea istinski bedan. Setio se dragog Boga koga je katkad veoma cenio i ta pomisao mu je za trenutak pruila traak utehe i topline, ali je i to ubrzo iezlo. Verovatno se ni od dragog Boga nita nije moglo oekivati. A upravo mu je sada bio toliko potreban neko u koga se mogao pouzdati, od koga se moglo oekivati neto lepo i uteno. Tog trenutka se setio oca. Proimala ga je slutnja da e ga on, koji je venom i sam bio utljiv, napet i neveseo, moda razumeti. Otac se nesumnjivo nalazio kao i uvek u svom prostranom, tihom ateljeu i radio na svojim slikama. Zapravo nije bilo zgodno da ga u tome ometa. Ali on je tek nedavno izjavio da Pjer moe navratiti do njega kad god mu se prohte. No moda je to opet zaboravio, odrasli tako brzo zaboravljaju svoja obeanja. Ipak bi jedanput trebalo pokuati. Boe moj dragi, kako je teko kad se ne zna ni za kakvu drugu utehu koja je toliko preko potrebna. Iao je isprva lagano, a zatim ponesen rasplamsalom nadom sve bre i krepkije senovitim putem koji je vod do ateljea. Ruke poloene na kvaku zastao je da oslune. Da, tata je bio tu, uo je kako breke i kaljuca, a uo je i tiho kloparanje drvenih drki etkica koje je otac uvek drao u levoj ruci. Oprezno je pritisnuo kvaku, neujno otvorio vrata i promolio glavu. Prodorni miris terpentina i laka bio mu je odvratan, ali oeva iroka,

snana pojava budila je nadu. Pjer ue i zatvori vrata za sobom. " Pjerovom paljivom pogledu nije izmaklo da je slikar, na kljocanje brave, trgao irokim ramenima i okrenuo glavu prema vratima. U njegovom otrom i upitnom pogledu nazirala se uvreenost, a usta su mu se neprijatno razvukla. Pjer se nije pomakao s mesta. Zagledao se ocu pravo u oi i ekao. Ubrzo je oev pogled postao Ijubazniji, a i Ijutiti izraz lica blai. Gle, Pjer! Nismo se videli ceo dan. Da li te je mama poslala? Malian odreno mahnu glavom i pusti da ga otac poljubi. Hoe li ostati malo kod mene i gledati kako radim? upita otac srdano. U isti mah opet se posvetio svojpj slici i iljatom etkicom paljivo ciljao u jednu taku. Pjer ga je pratio pogledom. Video je da je slikar zanet posmatranjem svog platna, njegov napeti i gotovo besni pogled kojim je netremice zurio u sliku i snanu, nervoznu ruku kojom dri tanku etkicu, video da mu se elo izbrazdalo i da je zario zube u donju usnu. Uz to je udisao prodorni miris radionice, koji nikada nije voleo i koji mu je danas bio posebno ogavan. Deakove oi su izgubile sjaj, postale su mutne, stajao je na vratima kao skamenjen. Sve mu je to bilo poznato, i taj miris i taj pogled, i lice iskrivljeno od usredsreene panje, stoga je znao da je bila ludost to je. oekivao da e danas biti drugaije no to je uvek bilo. Otac je radio, rovario po svojim bojama koje su irile prodoran vonj i nije mislio ni na ta na ovome svetu osim na svoje glupe slike. Bilo je budalasto to je uopte doao. Deakovo lice se opustilo od silnog razoaranja. Znao je on to! Za njega danas nema utoita, ni kod majke, a jo manje ovde. Stajao je tako ceo minut bez ijedne misli i tuan, gledao u veliku sliku na kojoj su se caklile vlane boje, a da je u stvari nije video. Za nju je tata imao vremena, za njega ne. Ponovo je spustio ruku na kvaku i pritisnuo je sa namerom da bez rei ode. Veragut je, meutim, uo prigueni um. Osvrnuo se, promrmljao neto i priao deaku. Sta ti je, Pjer? Nemoj da bei! Zar nee da ostane malo kod tate? Pjer povue ruku i polako klimnu glavom. Jesi li mi hteo neto rei? upita slikar Ijubazno. Hodi, hajde da sednemo, a ti mi priaj. Kako je bilo jue na izletu? Oh, bilo je prijatno odgovori malian utivo. Veragut mu rukom pree preko kose. Zar ti nije prijalo? Izgleda mi pomalo pospan, sine! Nisu ti valjda jue dali vina? Nisu? E, ta emo sad? Hoemo li da crtamo? Ne bih, tata. Danas je tako dosadno. Zbilja? Sigurno si loe spavao. Hoemo li sad malo gimnastike? Pjer odmahnu glavom. Ne bih. Zna, hteo bih samo da budem kod tebe. Ali ovde tako neprijatno vonja. Veragut ga je milovao i nasmejao se. E, prava je nesrea to si sin slikara, a ne voli miris boja. Ti kanda

nikada nee biti slikar? Ne, ne bih ni eleo. Sta bi hteo da bude? Nita. Najvie bih voleo da sam ptica, ili tako neto. To ne bi bilo loe. Ali sad mi reci, duo, ta bi hteo od mene. Vidi, ja moram da nastavim rad na ovoj velikoj slici. Ako hoe, moe da ostane i da se igra. Ili hoe li da ti dam neku knjigu sa slikama da je razgleda? Ne, ni to nije bilo ono to je on hteo. Samo da se izvue, rekao je da ide da hrani golubove i tano je zapazio da je otac odahnuo i da mu je milo to odlazi. Otac ga je otpustio sa poljupcem i deak izie. Kad je otac zatvorio vrata za njim, opet je bio sam i oseao se jo prazniji nego pre. Lutao je preko travnjaka, po kome zapravo nije trebalo da gazi, rasejan i ojaen otkidao je po koji cvet i ravnoduno posmatrao tamne mrlje od vlane trave na svojim svetlim, utim cipelama. Naposletku se u napadu oajanja bacio usred travnjaka na zemlju i ridajui, glave zarivene u travu, osetio kako se ovlaio rukav njegove svetloplave bluze i lepi mu se za miicu. Tek kad je poeo da zebe, digao se otrenjen i sa strepnjom se uunjao u kuu. Uskoro e ga zvati, onda e videti da je plakao, a zatim e ugledati vlanu, prljavu bluzu i mokre cipele, pa e ga grditi zbog toga. Neprijateljski raspoloen proao je pored kuhinjskih vrata, trenutno zaista nikog nije eleo da sretne. Najsreniji bi bio da je negde daleko, gde za njega niti ko zna, niti za njega pita. Utom spazi klju u bravi retko koriene gostinske sobe. Uao je, zatvorio vrata za sobom, pritvorio i otvoreni prozor, pa se naglo i umorno, ne izuvi cipele, sruio na nepresvueni krevet. Leao je tako u svom jadu izmeu plaa i dremea. Kada je posle dugog vremena uo da ga majka doziva iz dvorita i sa stepenica, on se ne odazva ve se prkosno jo dublje zavue pod pokriva. Majin glas se bliio i udaljavao i naposletku utihnuo, a on nikako da se pribere i da se javi. Naposletku je zaspao vlanih obraza. U podne, kada je Veragut doao na ruak, ena ga s vrata upita: Zar nisi doveo Pjera? Pao mu je u oi pomalo uzbueni prizvuk njenog glasa. Pjer? Nita ne znam o njemu. Zar nije bio s vama? Nije, nisam ga videla od doruka! Kada sam ga traila, devojke mi rekoe da su videle da ide prema ateljeu. Zar nije bio tamo? Bio je, ali samo za trenutak i brzo je otiao. I Ijutito dodade: Zar u kui niko ne vodi rauna o deaku? Mislili smo da je kod tebe odbrusi gospoa Adela kratko i uvreeno. Idem da ga traim. Poalji nekog po njega! Sad je vreme ruku. Ponite vi u meuvremenu. Sama u ga potraiti. Ona urno izie. Albert se die i htede da poe za njom. Ostani Alberte viknu Veragut. Za trpezom smo! Mladi mu dobaci pogled pun besa.

Jeu sa mamom izjavi prkosno. Otac mu se ironino nasmei u uzbueno lice. to se mene tie moe, ti si gospodar u kui, zar ne? Uostalom ako bi ti se jednom opet prohtelo da me gaa noem, nemoj, molim te, da se uzdri zbog nekakvih predrasuda! Sin poblede i plahovito odgurnu stolicu. Bilo je to prvi put da ga otac podseti na onaj ispad besa iz deakih dana. Ne sme govoriti tako sa mnom! provali iz njega. Neu to da trpim! Veragut uze komad hleba i pojede zalogaj bez rei odgovora. Natoivi sebi au vina, lagano je iskapi i odlui da ostane miran. Ponaao se kao da je sam, i Albert u nedoumici prie prozoru. Neu da trpim! povika jo jednom, ne mogavi da savlada bes. Otac je posolio zalogaj hleba. U mislima se ukrcavao na brod, plovei zatim beskonanim stranim morima daleko od te nerazmrsive pometnje. U redu izusti gotovo spokojno. Vidim da ti ne godi da razgovaram s tobom. Ostavimo se toga! Tog trenutka se napolju zau iznenadan uzvik i bujica uzbuenih rei. Gospoa Adela je otkrila maliana u njegovom skrovitu. Slikar oslunu i izie brzim koracima. Darias je sve ilo zbrdazdola. Zatekao je Pjera u razrovarenom krevetu sa prljavim cipelama iia nogama, lica pospana i sa tragovima suza, razbaruene kose, a kraj njega svoju bespomono zapanjenu enu. Ali idete uzviknu najzad, Ijutita i zabrinuta u isti mah ta to radi? Zato uti? I zato si legao tu? Veragut uspravi maliana i uplai se videvi njegov bezizrazan pogled. Jesi li bolestan? upita neno. Deak zbunjeno odmahnu glavom. Zar si tu spavao? Jesi li ve odavno ovde? Zanemoalim, klonulim glasom Pjer ree: Nisam kriv. Nita nisam uinio. Samo me je bolela glava. Veragut ga na rukama ponese u trpezariju. Daj mu tanjir supe obrati se svojoj eni. Mora pojesti neto toplo, sine, to e ti prijati. Bez sumnje si bolestan, jadnie moj. Posadivi ga na stolicu, gurnu mu jastuk iza lea i poe sam da ga hrani supom. Albert je sedeo utljiv i zatvoren u sebe. Odista se ini da je bolestan ree gospoa Veragut gotovo umirena, poneta oseanjem majke koja je pre spremna da pomogne i neguje nego da istrauje i kanjava neuobiajeno nepristojno ponaanje. Odneemo te posle u krevet, jedi sad, srce moje teila ga je usrdno. Pjer je posiveo u licu, polubudan, bez otpora gutao supu to su mu je kaikom sipali u usta. Dok ga je otac hranio, majka mu opipa bilo i obradova se to mali nema groznicu. Treba li da odem po doktora? upita Albert nesigurnim glasom, tek da i on neto uradi. Nema potrebe odvrati majka. Smestiemo Pjera u krevet i uviti ga u pokriva da mu bude toplo, a poto se dobro ispava, sutra e biti zdrav.

Zar ne, duo? Malian je nije sluao, odmahnuo je glavom kada je otac hteo da mu da jo supe. Ne, ne treba ga siliti ree majka. Hodi, Pjer, idemo u krevet i sve e biti dobro. Ona ga uze za ruku i on se s mukom die. Pospano je iao za majkom, koja ga je vukla za sobom. Ali na vratima je zastao, iskrivio lice i zgrivi se od neke iznenadne muke povratio je sve to je tek bio progutao. Veragut ga onese u spavau sobu i prepusti majci. ula su se zvonca i koraci posluge koja je trkarala uz i niz stepenice. Slikar pojede nekoliko zalogaja, a izmeu toga dvatri puta otra do Pjera koji je sad svuen i umiven leao u svom mesinganom krevetu. Malo kas nije gospoa Adela se vratila i saoptila da se dete smirilo, da nema bolove i da, po svemu sudei, eli da spava. Otac se obrati Albertu: ta je Pjer jue jeo? Albert se priseao, a onda svoj odgovor uputio majci. Nita naroito. U Brikenvandu sam za Pjera naruio hleba i mleka. a u Pegolchajmu smo za ruak dobili makarone i kotlete. Otac je inkvizitorski nastavio ispitivanje. A posle toga? Nije hteo nita. Popodne sam od jednog batovana kupio kajsije. Pojeo je samo jednu ili dve. Jesu li bile zrele? Naravno. Ti kanda smatra da sam mu namerno pokvario stomak. Majka primeti da je razdraen i upita: ta vam je obojici? Nita ree Albert. Veragut produi: Nita ja ne smatram, samo pitam. Da li se jue neto dogodilo? Da nije povraao? Ili je moda pao? Da se nije alio na bolove? Albert mu je odgovorio kratko sa da i ne i jedva ekao da se ruak zavri. Kada je otac malo kasnije jo jedanput na vrhovima prstiju uao u Pjerovu spavau sobu, zatekao ga je da spava. Bledo detinje lice bilo je ozbiljno i udno predano utenom snu. JEDANAESTO POGLAVLJE Johan Veragut je tog nemirnog dana zavrio svoju veliku sliku. Uplaen i u dui uznemiren vratio se od bolesnog Pjera, bilo mu je tee no ikad da savlada uzburkane misli i da nae savreno spokojstvo koje je bilo tajna njegove snage, a koje je morao tako skupo platiti. Ali vrstim htenjem uspelo mu je da se smiri i u popodnevnim asovima je pri lepoj, mekoj svetlosti izvrio na slici poslednje korekture i saimanja. Kada je odloio paletu i seo naspram platna, bilo mu je neobino pusto u dui. Znao je da je ta slika neto posebno i da je njome dao mnogo. Ali se on sam oseao prazan i sagoreo. Nije imao nikoga kome bi mogao da pokae svoje delo. Prijatelj je bio daleko, Pjer bolestan, a nikog drugog nije imao. Dejstvo i odjek njegovog rada dopree do njega iz ravnodune daljine, iz novina i pisama. To nije bilo nita, tavie, manje od nita, jedino bi

ga pogled prijatelja ili zov Ijubavnice mogli razveseliti, nagraditi ga i uliti mu snage. etvrt asa se zadrao pred svojom slikom, koja je upila u sebe snagu, i prijatne asove od nekoliko nedelja i sad mu je u blistavom sjaju bila pred oima, dok je on sam stajao pred svojim delom iscrpljen i otuen. Pa ta, prodau sliku i od toga platiti put u Indiju promrsi s nevoljnim cinizmom. Zatvorivi za sobom vrata od radionice, poao je u zamak do obie Pjera, koga je zatekao da spava. Deak je izgledao bolje nego * u podne, lice mu se zarumenelo u snu, usta su bila poluotvorena i nestao je izraz patnje i tuge. Kako to ide brzo kod dece! ree svojoj eni apatom na vratima. Ona se malo osmehnu, a on primeti da je i ona odahnula i da se brinula vie no to je pokazivala. Nije mu se inilo primamljivim da veera sam sa svojom enom i Albertom. Idem u grad ree tamo u provesti vee. Bolesni Pjer je dremao u svom dejem krevetu, maj ka je zamraila sobu i ostavila ga samog. Sanjao je da polako ide cvetnim vrtom. Sve je oko njega bilo malko izmenjeno, mnogo vee i ire no obino, pa je tako hodao i hodao i nigde nije bilo kraja. Leje su bile lepe no to ih je ikad video, ali cvee je izgledalo udno staklasto, krupno i strano, a sve se blistalo nekom tunom, umrtvljenom lepotom. Pomalo bojaljivo kruio je oko velike rundele sa bunjem punim krupnih cvetova, modri leptiri je mirno sisao sokove iz nekog belog cveta. Vladala je neprirodna tiina, a na stazama nije bilo ljunka nego neto meko preko ega se gazilo kao po ilimu. Sa suprotne strane dola mu je mama u susret. Ali ona ga nije gledala, nije mu ak ni glavom klimnula, strogo i tuno je gledala preda se i prola kraj njega neujno kao dah. Ubrzo zatim ugledao je na jednoj stazi oca koji je hodao Jsto tako, a kasnije Alberta i svi su oni ili utke i strogo svojim putem, niko od njih ne htede da ga pogleda. Tumarali su okolo kao zaarani, usamljeni i kruti, pa se inilo da to mora ostati tako za sva vremena, da u njihovim ukoenim oima nikad nee biti pogleda, niti e se smeh pojaviti na njihovim licima, da nikad nikakav zvuk nee probiti tu neprobojnu tiinu i nikad ni najmanji vetar nee zatalasati nepokretne grane i cvetove. Najgore je bilo to ni on sam nije bio u stanju da ih dozove. Nita ga u tome nije spreavalo, nita ga nije bolelo, ali nije imao hrabrosti ni istinske volje da pusti glas bilo mu je jasno da sve to mora biti tako i da e sve biti jo stranije ako se usprotivi. Pjer je polako odetao dalje kroz beivotnu rasko vrta, arenilo i hiljade divnih cvetova po svetlom, umrtvIjenom vazduhu, ali kao da nisu bili stvarni i ivi, a s vremena navreme susretao je Alberta, ili majku, ili pak oca. Oni su promicali kraj njega i jedno kraj drugoga uvek isto tako kruti i

meusobno tui. Uinilo mu se da je prolo mnogo vremena, moda godine, a ono vreme u kome su svet i vrt bili ivi, Ijudi veseli i priljivi i on sam pun radosti i razuzdanosti, to vreme je nezamislivo daleko, ono je utonulo u duboku, gluvu prolost. Moda je uvek bilo kao ovo sad, a ono ranije je bilo samo lepi, luckasti san. Naposletku je stigao do malog kamenog korita sa vodom, iz kojeg je ranije batovan punio kante za polivanje i u kome je on sam drao nekoliko siunih punoglavaca. Svetlozelena voda je bila nepokretna, odraavala je kamenu ivicu i visee grane ibljike sa utim zvezdastim cvetovima, izgledalo je lepo, naputeno i nekako nesreno kao i sve drugo. Ko tu upadne, udavi se i mrtav je rekao je jednom batovan. Ali voda uopte nije bila duboka. Pjer je stao na rub ovalnog korita i nagnuo se nad njim. U vodi ie ugledao odraz sopstvenog lica. Ono je izgledalo kao lica ostalih, bilo je starako i bledo, duboko okamenjeno u ravnodunoj strogosti. Posmatrao ga je uplaeno i zaueno, a odjednom ga obuze oseanje potajnog uasa i silne, besmislene tuge zbog ovakvog svog stanja. Pokuao je da vie, ali nije mogao da da glasa od sebe. Hteo je da zajei glasno, ali je mogao samo da iskrivi lice i da se bespomono cereka. Tog trenutka je opet naiao njegov otac i Pjer se okrenuo prema njemu uz ogroman napor svoje sputane duevne snage. U samrtnikom strahu i nepodnoljivoj patnji svog ojaenog srca potrao je sa nemim jecajem i traei pomo od oca, koji mu je prilazio sa avetinjskom mirnoom i kao da ga opet nije zapazio. Oe! htede deak da mu dovikne i, mada se nije uo nikakav glas, ipak je njegova silna nevolja stigla do nemog usamljenika. Otac se osvrnu i pogleda ga. Ispitivakim pogledom slikara paljivo se zagledao u oi deaka koje su ga preklinjale, a onda se jedva primetno nasmeio, utke mu blagonaklono i sa aljenjem klimnuo glavom, ali bez imalo utehe, kao da tu nema pomoi. Za trenutak mu preko strogog lica prelete senka Ijubavi i srodne patnje, i tog trenutka on vie nije bio moni otac ve pre siroti, bespomoni brat. Zatim je opet gledao pravo preda se, odlazei istim sporim, ravnomernim korakom koji u stvari nije ni prekinuo. Pjer vide kako se udaljava i nestaje, pred njegovim uasnutim pogledom pomraie se mali ribnjak, staza i cvetni vrt i iezoe kao oblaci magle. Probudio se sa bolom u slepoonicama i vrelim, suvim grlom, i video da je sam u krevetu u polumranoj sobi. Zauen, pokuavao je da se priseti prethodnih dogaaja, ali nieg nije mogao da se seti, pa se iscrpljen i obeshrabren okrenuo u krevetu. Polako se sasvim osvestio i odahnuo. Runo je biti bolestan i leati sa glavoboljom, ali je bilo podnoljivo, lako i slatko u poreenju sa samrtnikim oseanjem, u onom svom groznom snu. Cemu sva ta gnjavaa? pomisli Pjer i skupi se pod pokrivaem. emu bolest? Ako je to neka kazna zbog ega je trebalo da budem kanjen? ak nije ni jeo

nita to bi mu bilo zabranjeno, kao to je bio sluaj kad je jednom pokvario stomak nedozrelim ljivama. Bilo mu je zabranjeno, a on ih je ipak jeo i stoga je bilo pravino da snosi posledice. To je jasno. Ali sada? Zato da lei u krevetu, zato je morao da povraa, zato osea to strano probadanje u glavi? Ve je dugo leao budan kada je majka ponovo ula u sobu. Povukla je zavesu na prozoru i meko, blago veernje svetlo preplavi prostoriju. Kako ti je, duo? Jesi li lepo spavao? On ne odgovori. Leei na boku, digao je oi k njoj. Ona mu uzvrati pogled, iznenaena to je malian gleda nekako udno ispitivaki i ozbiljno. Nema groznicu pomisli umirena. Da li bi sad hteo neto da jede? Pjer jedva primetno odmahnu glavom. Zar ne bi hteo da ti neto donesem? Vode ree tiho. Ona mu donese vode, ali mali uze samo ptiji gutljaj i opet sklopi oi. Odjednom iz majine sobe umno zabrujae zvuci klavira. Nadirali su u snanim, irokim talasima. Cuje li? upita gospoa Adela. Pjer irom otvori oi i lice mu se bolno iskrivi. Ne, nemojte! uzviknu. Ta pustite me! I s obe ruke zapui ui i zari glavu u jastuk. Uzdiui, gospoa Veragut poe do Alberta i zamoli ga da prestane sa sviranjem. Vrativi se, osta da sedi uz Pjerov krevet dok bvaj nije opet zadremao. Te veeri je u kui vladala tiina. Veragut je otiao, Albert je bio neraspoloen i patio to ne moe da svira. Svi su rano legli i majka je ostavila otvorena vrata da uje Pjera ako mu neto zatreba tokom noi. DVANAESTO POGLAVLJE Uvee, po povratku iz grada, Veragut se paljivo unjao oko kue i zabrinuto motrio i oslukivao nee li mu neki osvetljeni prozor, ili um otvaranja vrata odati da li je njegov mezimac jo uvek bolestan i da li pati. Ali kada se uverio da je sve tiho i smireno, da svi spavaju, oslobodio se straha kao neke teke, mokre odee i pun zahvalnosti jo dugo je leao budan. Neposredno pre no to e utonuti u san i nehotice se nasmeio i zaudio kako je malo potrebno da se obeshrabreno srce opet razgali. Sve to ga je muilo i pritiskivalo, sav potmuli, sumorni teret ivota, odjednom je sve to bilo nitavno i beznaajno u poreenju sa nenom brigom za svoje dete. a tek to se povukla ta opaka senka, sve mu se uinilo vedrijim i podnoljivijim. Ujutro se u dobrom raspoloenju i u neobino rani as pojavio u zamku, bio je sav srean to je malog zatekao da jo slatko spava, pa je dorukovao nasamo sa enom jer ni Albert nije bio ustao. Veragut je prvi put posle mnogo godina boravio u taj as ovde u kui i za trpezom sa gospoom Adelom. Ona je bezmalo s podozrivim uenjem uoila kako je Ijubazan i vedro raspoloen, kao da je njegovo prisustvo u to doba svakodnevna stvar. Naposletku i on postade svestan njenog napetog iekivanja i neobinosti trenutka. Tako mi je milo ree sa prizvukom u glasu koji je njegovu enu podsetio na

lepe dane tako milo to je, po svemu sudei, sa naim malim opet sve u redu. Tek sada mi je jasno da sam se ozbiljno zabrinuo za njega. Ni meni se ono jue nije dopalo saglasi se ona. Igrajui se srebrnom kaiicom, gledao je u nju gotovo eretskim pogledom, sa malim odbleskom deake razdraganosti koja bi kod njega iznenada izbila i nikad ne bi dugo potrajala, koja joj je nekad kod njega bila posebno draga a koju je jedino Pjer nasledio. Eto izjavi on ivahno to je prava srea. Sad mi se, najzad, prua prilika da govorim s tobom o svojim najnovijim planovima. Mislim da bi zimus trebalo da ode u Sen Moris s oba deaka i da se tamo zadri to due. Ona obori pogled u nedoumici. A ti? upita. Zar ne bi hteo da slika tamo gore? Ne, neu poi s vama. Za izvesno vreme prepustiu vas same sebi i otputovati. Odlazim najesen i zatvaram atelje. Robert e dobiti odsustvo. Samo od tebe zavisi da li e preko zime ostati u Roshaldeu. Ja ti to ne bih savetovao, idi bolje u enevu ili u Pariz, ali ne zaboravi ni Sen Moris koji bi Pjeru prijao! Ona zbunjeno die glavu. Ti se ali ree sa nevericom. Oh, ni najmanje nasmei se on pomalo setno od toga sam se oduio. Najozbiljnije ti to govorim, treba da mi veruje. Putovau preko mora i nee me biti due vreme. Preko mora? Napregnuto je razmiljala. Njegovi predlozi, nagovetaji i vedri ton, sve to je za nju bilo neuobiajeno i budilo je u njoj podozrenje. Ali na re putovanje preko mora pred oima joj iskrsnu slika mua kako se ukrcava na brod, praen nosaima natovarenim koferima. Setila se slika po plakatima brodskih kompanija i sopstvenih plovidbi po Sredozemnom moru i za tren oka joj sve bi jasno. Odlazi sa Burkhardom! uzviknu ivo. On potvrdno klimnu glavom. Da, putujem s Otom. Oboje zautae izvesno vreme. Gospoa Adela je bila preneraena, nagonski je naslutila znaaj te novosti. Namerava li moda da je napusti i da joj da slobodu? U svakom sluaju to je bio ozbiljan pokuaj u tom pravcu i ona se u dui prepade to je ta vest tako malo uzburkala, tako malo zabrinula, i ne izaziva u njoj nikakve nade, niti najmanju radost. Neka i postoji za njega mogunost jednog novog ivota, za nju je svakako nije bilo. Sto se tie Alberta bie joj lake, a pridobie i Pjera, ali e biti i ostati naputena ena. Nekad je zamiljala lu mogunost stotine puta i smatrala je osloboenjem i spasom a danas, kada je izgledalo da bi se mogla pretvoriti u stvarnost, bilo je u njcj toliko pimesa strepnje i stida i oseanja krivice da, savladana oseanjem malodunosti, nije bila sposobna ni da bilo ta poeli. To je trebalo da doe ranije, u doba nevolja i bira, pre no to je nauila da se miri sa sudbinom. Sad je sve kasno i beskorisno, sad se

radilo samo o zavrnoj crti ispod svrenih stvari, bili su to jo samo zavretak i gorka potvrda svega prikrivenog i samo upola priznatog, vie nije bilo svetlucavih iskri novih ivotnih mamaca. Veragut je paljivo prouavao ozbiljno lice svoje ene i bi mu je ao. To treba da bude pokuaj ree sa eljom da je potedi. Poivite neko vreme nesmetano, ti i Albert a i Pjer, recimo godinu dana. Smatrao sam da bi to tebi bilo zgodno, a za decu svakako dobro. Oni ipak obojica donekle pate to. . . to se nas dvoje nismo najbolje snali u ivotu. Nama dvoma e za vreme dueg rastanka takoe sve biti jasnije. Misli li i ti tako? Moda odvrati ona tihim glasom. Ti si. izgleda, doneo konanu odluku. Otu sam ve pisao. Nee ni meni biti lako da za tako dugo vreme odem od svih vas. Hoe rei. od Pjera. Naroito od Pjera. Znam da e svojski brinuti o njemu. Ne mogu da oekujem da e mu ee govoriti o meni, ali nemoj da bude s njim kao s Albertom! Ona odmahnu glavom. Nije to bila moja krivica, ti to zna. On joj sa nezgrapnom i odavno zaboravljenom nenou obazrivo spusti ruku na rame. Oh, Adela, nemojmo govoriti o krivici. Neka sam ja kriv za sve. Pokuavam da poneto popravim, nita drugo. Tebe molim samo, ne daj da izgubim Pjera, ako je moguno! On nas jo povezuje. Nastoj da mu ne oteava Ijubav prema meni. Ona sklopi oi kao da se brani od nekog iskuenja. Kad te tako dugo nee biti. ree neodluno. On je dete. . . Naravno. Pusti ga da ostane dete! Neka me zaboravi ako ne ide drugaije! Ali ja smatram da je on zalog koji ti ostavljam i mislim da moram imati puno poverenje da bih mogao da ti ga cstavim. ujem da Albert dolazi proaputa ona brzo tek to nije uao. Razgovaraemo jo o tome. Nije sve tako jednostavno kao to misli. Daje mi vie slobode no to sam ikada imala i elela, a u isti mah rni namee odgovornost koja me liava prirodne neusiljenosti! Dozvoli da jo razmislim o tome. Verovatno ni ti nisi doneo odluku u jednom asu, stoga mi daj jo malo vremena. Pred vratima se zaue koraci i Albert ue. Zaudio se zatekavi oca. Pozdravio ga je nekako sputano, poljubio majku i seo za sto postavljen za doruak. Imam jedno iznenaenje za tebe poe Veragut lagodno. Jesenji raspust moe provesti sa mamom i Pjerom gde god budete eleli, a takoe i Boi. Ja u se nekoliko meseci zadrati na putu. Mladi nije mogao da prikrije radost iako se trudio, stoga revnosno upita: Kuda putuje? Jo ne znam tano. Prvo putujem u Indiju sa Burkhardom. Oh, tako daleko! Jedan moj kolski drug se tamo rodio, ini mi se u

Singapuru. Tamo se jo prireuje lov na tigrove. Nadam se da je tako. Odstrelim li jednog, doneu, naravno. njegovu kou. Ali pre svega hou tamo da slikam. Mogu da zamislim! Citao sam o jednom francuskom slikaru koji je boravio negde u tropskim predelima, ini mi se na nekom ostrvu u Junom moru. . . tamo mora da je predivno! Zar ne? U meuvremenu, vi ete se lepo zabavIjati, svirati i smuati se. Ali sad idem da vidim ta radi mali. Nemojte se ometati! Napustio je sobu pre no to bi mu iko odgovorio. Ipak je tata katkad velianstven ree Albert sav ozaren. Svia mi se to njegovo putovanje u Indiju, ima stila. Njegova majka se s mukom nasmei. Njena ravnotea je bila uzdrmana, oseala se kao da sedi na grani koju upravo podsecaju. Ali je utala i polo joj je za rukom da se ne oda izrazom lica, dovoljno je bila stekla tu vetinu. Slikar je uao u Pjerovu sobu i seo kraj njegovog kreveta. Paljivo je izvukao uzanu svesku za skice i poeo da crta glavu i ruku malog spavaa. Nije hteo da mui Pjera da mu pozira, ali je u preostalom vremenu eleo da g& to ee i to bolje zadri na papiru i uvrei u seanju. Sa nenom panjom se trudio oko voljenih oblika, oko pada svilenkaste kose, oko lepo oblikovanih, nervoznih nozdrva i tankih, nemono klonulih ruku i samovoljne, osobene linije vrsto stisnutih usana. Retko je viao deaka u krevetu, bilo je prvi put da ga ne vidi usnulog sa detinjasto rastvorenim ustima i, posmatrajui njegova rano sazrela, izraajna usta, pala mu je u oi slinost s ustima svog oca, Pjerovog deda, koji je bio ovek smeo i pun mate, ali strastan i nemirna duha i dok je tako gledao i crtao, zaokupljala ga je osmiljena igra koju priroda izvodi sa crtama lica i sudbinama oeva, sinova i unuka. Mada nije bio mislilac, okrznu ga pomisao na zabrinjavajuu osobitost zagonetke o sledu i neminovnosti, o dui. Mali spava iznenada otvori oi i pogleda u oca, a on se zaudi to u tom tako ozbiljnom pogledu i u nainu na koji se budio nema nieg detinjeg. Odmah odloi olovku i zaklopi svesku, sae se tek probuenom deaku, poljubi ga u elo i radosno ree: Dobro jutro, Pjer. Da li ti je bolje? Malian se zadovoljno nasmei i protegnu. Oh da, mnogo bolje. Polako se priseao: Dabome, jue je bio bolestan i kao da nije iezla pretnja tamnih senki tog runog dana. Ali sada je bilo mnogo bolje, hteo je jo malo da polei i da se naslauje toplinom i blagodarnim spokojstvom to mu se stanje poboljalo, a onda e ustati i dorukovati, pa e sa mamom poi u vrt. Otac je otiao da dovede mamu. Pjer se mirkajui zagledao u prozor, kroz ukaste zavese nazirao se svetao, vedar dan. To je bio dan koji je neto obeavao i odisao svim moguim radostima. Kako je jue sve bilo bljutavo, i hladno, i potmulo! Zaklopio je oi da to zaboravi i osetio kako mu ivot struji kroz udove, jo trome od sna. Uto naie majka, donese mu jedno jaje i olju mleka, svi su bili Ijubazni i neni, radujui se to ga opet vide zdravog. Bilo je to bezmalo kao

roendan i ne mari to nije bilo kolaa, jer zapravo jo uvek nije bio gladan. im je obukao isto plavo letnje odelo, poao je tati u atelje. Zaboravio je jueranji runi san, ali u srcu mu je jo treperio odjek straha i bola, zato je sad morao da se uveri i da uiva to je okruen sunevim sjajem i Ijubavlju. Otac se upravo bavio merenjem okvira za svoju novu sliku i doekao ga radosno. Ali Pjer nije hteo da se zadri due, hteo je samo da ga pozdravi i da se malo pomazi. Morao je krenuti dalje, do psa i do golubova, do Roberta i u kuhinju, da se sa svima i svime pozdravi i da sve to opet bude njegovo. Zatim je sa mamom i Albertom poao u vrt, uinilo mu se da je prola godina dana od asa kada je leao tu u travi i plakao. Nije bio raspoloen da sedne na Ijuljaku, ali je rukom preao preko daske za sedenje, obiao bunje i cvetne leje i tu ga je zapahnulo neko mutno seanje kao iz nekog prethodnog ivota, kao da je jednom lutao sam meu tim lejama, naputen od svih i oajan. Sada je opet sve bilo puno svetlosti i ivota, pele su zuzukale, a vazduh koji je udisao bio je lak i prijatan. Majka mu je dozvolila da nosi njenu korpu za cvee, stavljali su u nju karanfile i krupne dalije, a on je pored toga napravio jo i poseban buket koji e kasnije odneti ocu. Umorio se kada su se vratili u zamak. Albert mu se ponudio za neku igru, ali Pjer je prvo hteo malo da se odmori. Duboko se zavalio u majinu veliku pletenu stolicu na verandi, a buket za tatu jo je drao u ruci. Oseao se prijatno malaksao, zamurio je i okrenuo se prema suncu, radujui se to mu ruiasti i topli sunev sjaj prodire kroz kapke. Pogled mu je sa zadovoljstvom klizio niz lepo, isto odelo, pruio je noge obuvene u blistave ute cipele na svetlost sunca, desnu pa levu, naizmenino. Nalazio je da je lepo sedeti udobno i odeven u isto, ne pokreui se i pomalo iscrpljen, samo su karanfili irili isuvie jak mirds oko sebe. On ih odloi na sto i gurnu ih od sebe na daljinu do koje mu je ruka dosezala. Uskoro e morati da ih stavi u vodu, da ne uvenu pre no to ih otac vidi. Mislio je na njega sa neobinom nenou. Kako je bilo ono jue? Navratio je k njemu u atelje, tata je radio nije imao vremena, stajao je tako usamljen, zaokupljen radom i pomalo tuan pred svojom slikom. Eto, dotle se tano seao svega. Ali ta je bilo potom? Nije li kasnije sreo oca u vrtu? S naporom je pokuavao da se priseti. Da, otac je hodao tamoamo po vrtu, sam i sa nekim stranim, bolnim izrazom lica, hteo je da ga dozove. Sta je tc bilo? Neto strano ili jezivo, neto to se dogodilo jue, ili o emu je uo, a nije mogao da se seti. Zavaljen u dubokoj stolici, sledio je tok svojih misli. Sunce mu je sijalo na kolena utim i toplim zracima, ali odjednom potpuno ieze sva njegova razdraganost. Oseao jo da mu se misli sve vie pribliavaju onom jezivom, znao je im se bude prisetio to jezivo e ponovo ovladati njime ono je stajalo iza njega i ekalo. Svaki put kad bi se u svom seanju pribliio toj granici, spopalo

bi ga obespokojavajue oseanje u vidu neke munine i vrtoglavice, a poela je da ga boli i glava. Smetao mu je prejaki miris karanfila. Leali su na suncu, na stolu od pletenog prua i venuli ako hoe da ih da ocu, trebalo je to uraditi sad. Ali on to vie nije eleo, odnosno jeste, ali bio je tako umoran i bolele su ga oi od svetlosti. Osim toga, treba pre svega da razmisli ta se to dogodilo jue. Oseao je da je ve sasvim blizu, trebalo je to dohvatiti u mislima, ali to neto je stalno izmicalo i nestajalo. Sve vie ga je bolela glava. Oh, zato je to tako? Jutros je bio tako razgaljen! Gospoa Adela ga je dozivala s vrata i prila mu. Videla je da cvee lei na suncu i htela je da poalje Pjera po vodu, ali utom primeti kako se klonulo skupio na stolici sa krupnim suzama na obrazima. Pjer, sine, ta ti je? Ne osea se dobro? On die pogled, ne pomaknuvi se i opet zaklopi oi. Reci, srce moje, ta ti je? Hoe li u krevet? Hoemo li da se igramo? Ima li bolove? On s odbojnim izrazom lica odmahnu glavom, kao da mu ona dosauje. Ostavi me! proaputa. A kada ga je uspravila i privila uza se, on u trenutku uzavrelog besa, izopaenam, tankim glasom vrisnu: Ama, ostavi me! Odmah zatim prestao je da se opire i klonuo na njene ruke, a kada ga je podigla, prigueno je jeknuo, presamien, bleda, izmuena lica poeo je da se trese i da povraa. TRINAESTO POGLAVLJE Otkako je Veragut stanovao sam u svojoj novogradnji, njegova ena gotovo nikad nije navraala k njemu. Kada je sad bez prethodnog kucanja, usplahirena upala u radionicu, bilo mu je istog trenutka jasno da donosi loe vesti nepogreivim nagonom i pre no to je izustila ma i jednu re on povika: Da li je neto sa Pjerom? Ona ustro potvrdi glavom. Mislim da se ozbiljno razboleo. Maloas je bio tako udan i upravo je opet povraao. Trebalo bi da ide po doktora. Dok je izgovarala te rei, njen pogled prelete preko prazne, velike prostorije i zadra se na novoj slici. Nije videla figure, nije poznala ak ni lik malog Pjera, samo je zurila u platno i udisala vazduh tog prostora u kome je njen mu godinama iveo. Mutno je nasluivala da i ovde vlada atmosfera usamljenosti i prkosnog samozadovoljstva, slina onoj u kojoj je i sama ivela ve odavno. Bilo je to samo za trenutak, a onda njen pogled skrenu sa slike da bi odgovorila na estoku i zbrkanu bujicu pitanja kojom ju je slikar obasuo. Molim te, narui odmah telefonom automobil ree naposletku to e biti bre nego zaprenim kolima. Sam u poi u grad, samo da operem ruke. Odmah u doi preko. Jesi li ga smestila u krevet? Cetvrt asa kasnije sedeo je u automobilu u potrazi za jedinim lekarem kojeg

je poznavao i koji je ranije povremeno dolazio u kuu. Nije ga naao u njegovom ranijem stanu, u meuvremenu se preselio. Traei lekarev novi stan, on ga je sreo putem i zdravstveni savetnik ga pozdravi, on mu otpozdravi u prolazu i tek mu tad sinu da je to lekar koga trai. Vrativi se istim putem, ugledao je lekareva kola pred kuom jednog njegovog pacijenta, pa je neko vreme morao da provede u munom ekanju. Najzad je sanitetskog savetnika presreo na kapiji i privoleo ga da ue u automobil. Lekar se opirao i branio, gotovo ga je silom naterao da poe s njim. U kolima, koja su odmah najveom brzinom krenula u Roshalde, lekar mu spusti ruku na koleno i. ree: U redu, ja sam va zarobljenik. Drugi kojima sam potreban moraju da ekaju, vi to znate. Dakle, o emu se radi? Da li vam je ena bolesna?. Nije?. Dakle, va mali. Kako se zove? Ah da, Pjer. Ve ga dugo nisam video. Sta je s njim? Neki udes? Bolestan je, od jue. Jutros se inilo da je s njim sve u redu, ustao je i ak malo jeo. Sad odjednom opet povraa i ini se da ima bolove. Mravom rukom lekar pree preko svog mudrog i runog lica. Sigurno je stomak. Uostalom, videemo. Jesu li inae kod vas svi zdravi? Prole zime posetio sam vau izlobu u Minhenu. Ponosimo se vama, potovani gospodine. Bacio je pogled na asovnik. Obojica su utala kada su kola menjala brzinu i buno brektala krenuvi uzbrdicom. Ubrzo su stigli i morali su da se iskrcaju pred dvorinom kapijom koja je bila zatvorena. Saekajte me doviknu sanitetski savetnik oferu. Njih dvojica brzo preoe preko dvorita i uoe u zamak. Majka je sedela kraj Pjerovog kreveta. Odjednom je lekar imao vremena. Bez urbe je pregledao maliana, pokuavao da ga navede na razgovor,obraao se prijatno umirujuim reima majci i svojim oputenim dranjem irio oko sebe atmosferu poverenja i strunosti, koja je prijala i Veragutu. Pjer nije bio ni najmanje predusretljiv, bio je utljiv, srdit i nepoverljiv. Kada mu je lekar opipao i pritisnuo trbuli, on podrugljivo iskrivi usta kao da sva ta nastojanja smatra glupim i beskorisnim. Trovanje je, po svemu sudei, iskljueno ree sanitetski savetnik zamiljeno nema nikakvog nalaza ni kod slepog creva. Verovatno se naprosto radi o pokvarenom stomaku, a tu je najbolje ekati da se to smiri i, naravno, dijeta. Dajte malome danas samo jak aj ako je edan, a uvee mu moete dati i gutljaj bordoskog vina. Ako sve bude dobro, sutra e za doruak dobiti aj i dvopek. Ukoliko bi imao bolove, moete mi telefonirati. Gospoa Veragut je tek na spoljnim vratima poela da postavlja pitanja. Ali nije dobila nikakvo dodatno objanjenje. Izgleda da je prilino pokvario stomak, a dete je oigledno veoma osetljivo i nervozno. Groznici nema ni traga. Puls mu je malo slabiji. Ukoliko se stanje ne pobolja, navratiu sutra opet. Meutim, rekao bih da nije nita ozbiljno.

Oprostio se na brzinu, opet mu se veoma urilo. Veragut ga isprati do kola. Moe li to da potraje due? upitao je u poslednjem trenutku. Lekar se nasmeja krto. Nisam mislio da ste takav straljivac, gospodine profesore. Deak je malko nean, a svi smo mi kao deca esto imali pokvaren stomak. Do vienja! Veragut je bio svestan da je u kui suvian i zato se polako uputio u pravcu polja. Umirio ga je krti i odmereni nain zdravstvenog savetnika, pa se sad i sam udio to se toliko uzbudio i prestraio. S oseanjem olakanja je koraao i upijao u sebe vrui vazduh tamnomodrog, ve odmaklog prepodneva. Uinilo mu se kao da je ovo danas ve oprotajni obilazak uoi rastanka s tim Hvadama i vonjacima, oseajui se pri tom prilino prijatno i lagodno. Razmiljajui o poreklu tog novog oseanja nakon odluke koju je doneo, postalo mu je jasno da je to posledica njegovog jutronjeg razgovora sa gospoom Adelom. Prijalo mu je to joj je saoptio svoje planove o putovanju, to ga je ona sasluala mirno i bez ikakvih pokuaja opiranja, to su sad izmeu njegove odluke i njenog ostvarenja otklonjene sve stranputice i izgovori, to se neposredna budunost jasno i nedvosmisleno ocrtava pred njim. Otud i ta smirenost i novosteena samosvest u njemu. Bez ikakvog plana udario je putem kojim je pre nekoliko nedelja iao sa svojim prijateljem Burkhardom. Tek kad je poljski puteljak poeo da vodi uzbrdo, video je gde se nalazi i setio se one etnje s Otom. umarak na brdu sa klupom i tajanstvenim svetlotamnim pogledom na jasni, slikoviti i daleki predeo plaviaste rene doline hteo je, u stvari, da naslika tek najesen. Nameravao je da posadi Pjera na klupu kako bi svetla deakova glava odudarala od mrke, priguene svetlosti u umi. Pun panje penjao se uzbrdo, ne oseajui vie vrelinu bliskog podneva i, dok je budno motreoi oekivao trenutak u kome e mu iznad grebena breuljka pred oima pui pogled na rub ume, seao se razgovora, tavie, pojedinih rei i pitanja svog prijatelja, kao i tadanjeg ranoletnjeg arenila predela u kome je zelenilo sada poprimilo mnogo zagasitoga, a i blau boju. Pri tom ga iznenada skoli oseanje za koje ve odavno nije znao d iji ga neoekivani povratak snano podseti na doba mladosti. Uinilo mu se, naime, da je od one etnje umom s Otom proteklo mnogo vremena, da je od tada, u izvesnom smislu, postao zreliji, drugaiji, da je postigao neki napredak i stoga je gotovo sa podsmeljivirn saaljenjem pomislio na ono svoje tadanje ja. Iznenaen tim sasvim mladalakim oseanjem, koje ga je dvadesetak godina unazad svakodnevno obuzimalo ali sada delovalo kao retka arolija, razmiljao je o kratkom vremenskom rasponu toga leta i otkrio neto to do malo as ili do jue nije znao. Otkrio je, seajui se vremena od pre dvatri meseca, da se izmenio i napredovao, a danas je otkrio vedrinu i pouzdanu slutnju da postoji put tamo gde su do nedavno vladali samo tama i zbrkana neodlunost. Uinilo mu se da je njegov ivot sad opet slian bistroj reci koja nadire u odreenom pravcu, dok se pre toga dugo vreme poput movarnog,

ustavljenog jezera unezvereno vrteo u krug. Postalo mu je jasno da mu nema povratka ovamo, da mu preostaje samo da se oprosti, bez obzira to srce krvari i bolno pee. Njegov ivot je ponovo dobio svoj tok poput reke koja nadire putem slobode i budunosti. A da toga i sam nije bio svestan, on se u dui oprostio i odrekao grada i ovog kraja, Roshaldea i svoje ene. Zastao je odahnuvi, ponesen i duboko proet talasom vidovite slutnje. Pomislivi na Pjera, probode ga otri, neobuzdani bol kao u trenutku kada je sa sigurnou znao da tim putem mora ii do kraja i rastati se i sa Pjerom. Dugo je stajao tako, lice mu se krivilo od bola. Ali kako god ga taj bol estoko pekao, to to je oseao ipak je znailo ivot i svetlost, jasnou i budunost. To je bilo ono to je Oto Burkhard od njega traio. To je bio as koji je prijatelj iekivao. To je bio rez posred starih, dugo poteenih ireva o kojima je govorio. Taj rez je boleo, strahovito boleo, ali odrekavi se najdraih elja, iezoe i nesloge, razdor i utrnulost due. U njemu se razdanilo, bio je to svirepo svetao, lep, vedar dan. Potresen je prevalio nekoliko koraka do vrha breuljka i seo na senovitu klupu. Duboko ivotno oseanje ga proe kao povratak mladosti i on uputi misli pune zahvalnosti prijatelju u daljind, bez koga nikad ne bi naao taj put, bez koga bi zauvek ostao tu u turobnom, nezdravom zarobljenitvu i propao. Meutim, on po svojoj prirodi nije bio sklon dugim razmiljanjima, niti istrajnosti u nekim ekstremnim raspoloenjima. Istovremeno sa ozdravljenjem i ponovo steenim htenjem svim ulima mu prostruja nova svest o delotvornoj snazi i sopstvenoj moi. Die se, otvori oi i ivahna pogleda krenu u osvajanje svoje nove slike. Dugo je preko senovite ume njegov pogled bio prikovan za daleku, svetlu renu dolinu. Naslikae je ne ekavi jesen. To je bio sloen zadatak, nametalo mu se da rei svojevrsni problem. Taj udesni pogled je trebalo naslikati sa puno Ijubavi i znanja, kao to bi to uradio jedan od istananih starih majstora, Altdorfer ili Direr. Ovladavanje svetlou i njenim mistinim ritmom pri tom nije bilo jedini zahtev, svaki najmanji oblik morao se istai, svaki je trebalo paljivo razmatrati i odmeravati, kao one fine travice u divnim buketima od poljskog cvea njegove majke. Sveu i svetlu daljinu doline trebalo je potisnuti mlazevima jarke svetlosti u prednjem planu i senkama u umi, kako bi kao adiar blistala u dnu slike, hladovito i slatko, strano i primamljivo. Bacio je pogled na asovnik. Bilo je vreme da se vrati kui. Nije eleo da ga ena danas eka. Ali pre toga je jo izvukao svesku sa skicama i, stojei na ivici breuljka na podnevnom suncu, skicirao je snanim potezima kostur slike, razmere perspektive, iseak iz celine i oval divnog pogleda u daljinu koji je tako mnogo obeavao. Time se jo malko zadrao, i ne obraajui panju na vruinu, urio je strmom, suncem obasjanom nizbrdicom kui. Razmiljao je ta e mu sve biti potrebno za slikanje i odlui da sutradan porani, da vidi predeo pri prvoj jutarnjoj svetlosti, a u srcu je osetio prijatnost i vedrinu jer je opet imao pred sobom lep i primamljiv zadatak.

Sta radi Pjer? bilo mu je prvo pitanje kada je ua urnim korakom. Gospoa Adela ga izvesti da je mali miran i umoran, da po svemu sudei nema bolove i da veoma strpljivo lei u krevetu. Najbolje je ne ometati ga jer je neobino osetIjiv, trgne se im se otvore vrata ili neki drugi iznenadni um dopre do njega. E, pa dobro zahvali joj se na obavetenju pokretom glave posetiu ga kasnije, moda predvee. Izvini to sam malo zakasnio, zadrao sam se u okolini. I narednih dana u raditi u prirodi. Ruali su u miru i tiini, kroz sputene aluzine prodirala je zelenkasta svetlost i razlivala se po sobi, svi su prozori bili otvoreni i u podnevnoj tiini iz dvorita se uo samo ubor malog bunara. U Indiji e ti biti potrebna posebna oprema, hoe li poneti i pribor za lov? upita Albert. Mislim da neu, Burkhard je sa svime snabdeven. On e me posavetovati. Smatram da bi slikarski pribor trebalo poneti u zavarenim limenim sanducima. Hoe li tamo nositi tropski lem? Svakako. Mogu ga i uz put kupiti. Kad se Albert povukao posle ruka, gospoa Veragut zamoli mua da ostane jo malo. Ona sede u svoju stolicu od pletenog prua, a on donese svoju i stavi je kraj njene. o Kad putuje? upita ona za poetak. Oh, to u celosti zavisi od Ota, ja se, razume se, upravljam prema njemu. Mislim da e to biti negde krajem septembra. Tako skoro? Nisam stigla da jo malo razmislim o tome, Pjer me potpuno zaokuplja. Ali mislim da upravo zbog njega ne bi trebalo da trai od mene isuvie. Nemam ni nameru. Danas sam jo jednom razmislio. Ti e u svemu imati punu slobodu. Uviam da ne bi bilo u redu da ja putujem po svetu, a da se meam u tvoje poslove ovde. Ti u svemu postupi kako ti se ini najbolje. Neu da ima manje slobode no to je traim za sebe. Ali ta da se radi s ovom kuom? Ne bih volela da ostanem sama u njoj, prilino je zabaena a i suvie prostrana, zatim tu je i toliko uspomena koje mi smetajit. Ve sam ti rekao, odseli se gde god eli. Roshalde pripada tebi, ti to zna, a ja u za svaki sluaj tvoja prava osigurati pre odlaska na put. Gospoa Adela poblede. Budno se zagledala muu u lice sa gotovo neprijateljskim izrazom. Govori kao da ne namerava vie da se vrati ree sa prizvukom strepnje. On zamiljeno zatrepta oima i obori pogled. To se ne moe znati. Zasad nemam pojma koliko dugo u se zadrati, osim toga, ne verujem da Indija zdravstveno prija Ijudima mojih godina. Ona strogo odmahnu glavom. Nisam mislila na to. Svi moemo umreti. Mislila sam, ima li uopte nameru da se vrati? On je utao i mirkao, naposletku se jedva primetno nasmeio i ustao. Mislim da bismo o tome mogli da razgovaramo drugom prilikom. Kada smo pre

nekoliko godina, kao to zna, raspravljali o tom pitanju, bila je to naa poslednja svaa. Ovde u Roshaldeu vde ne bih eleo nikakvu svau, najmanje s tobom. Pretpostavljam da o svemu ima isto miljenje kao i tada. Ili bi mi danas moda prepustila malog? Gospoa Veragut utke odmahnu glavom. Tako sam i mislio ree njen mu mirno ostavimo se tih stvari. Kao to rekoh, moe da raspolae kuom. Ni najmanje mi nije stalo da se Roshalde zadri, ako td se prui prilika da povoljno proda celo imanje, uini to! To je kraj Roshaldea ree ona sa prizvukom duboke gorine i pri tom pomisli na vreme u kome su zapoeli zajednikd ivot, na godine kada je Albert bio beba, na njene tadanje nade i oekivanja. To je, dakle, bio kraj svega. Veragut, koji je ve bio krenuo prema vratima, osvrnu se i doviknu joj blagim glasom: Ne uzimaj to toliko k srcu, dete! Ako eli, moe sve to da zadri. Iziao je, otkaio psa sa lanca i krenuo u kuu s ateIjeom, dok je pas ushleno lajao i skakutao oko njega. Sta mu je stalo do Roshaldea! To je spadalo u stvari sa kojima nije hteo vie da ima nikakva posla. Prvi put se oseao nadmonim u odnosu na svoju enu. On je sve okonao. Pristao je u dui na rtvu i odrekao se Pjera. Otkako je to razreio u sebi, celim biem je stremio samo ka budunosti. Oslobodio se Roshaldea, kao to se oslobo dio i mnogih drugih ranijih jalovih nada, kao tu se uslobodio mladikog doba. Beskorisno je jadati st zbog toga! Pozvonio je i Robert dotra. Nekoliko dana u slikati u prirodi. Postarajte se za manju kutiju sa slikarskim priborom, a i za suncobran, za sutra sve mora biti spremno. Probudite me u pola est. U redu, gospodine Veragut. To je sve. Hoe li se vreme odrati? ta mislite? Mislim da hoe. . . Izvinite, gospodine Veragut, ali hleo bih vas neto pitati. Da? Oprostite, ali uo sam da gospodin namerava da putuje u Indiju. Veragut se iznenadi i nasmeja. Glasine se ire prokleto brzo. Albert se, dakle, izbrbljao. Dakle, da, putujem u Indiju ali vas ne mogu povesti onamo, ao mi je. Tamo nema evropske posluge. Ali ako biste kasnije opet hteli da budete kod mene, doite! U meuvremenu rado u se postarati da naete neko drugo nametenje. U svakom sluaju, dobiete platu do Nove godine. Hvala, gospodine Veragut, mnogo vam hvala. Ako dozvolite, molio bih vas da mi date svoju adresu. Naime. nije to tako jednostavno. . . naime, gospodine Veragut, imam verenicu. Tako? Imate verenicu? Da, gospodine Veragut, ako me otpustite moram da se enim. Obeao sam joj, naime, da se neu primiti druge slube ako jednom odem odavde. E, kad je tako, njoj e biti milo to odlazite. Meutim, meni je ao, Roberte. Sta ete raditi kada se oenite?

Ona hoe da zajedno otvorimo duvandinicu. Duvandinicu? Nije to za vas, Roberte. Izvinite, gospodine Veragut, jednom treba probati. Ali dozvolite. Zar na koncu ipak ne bih mogao ostati u vaoj slubi? Ja vas to utivo pitam, gospodine Veragut. Slikar ga prijateljski lupi po ramenu. ovee, ta to treba da znad? Vi biste da se enite, da otvorite nekakvu glupu radnju, ali biste u isti mah i da ostanete kod mene. Meni se ini da tu neto nije u redu. Kanda vam nije mnogo stalo do te enidbe, a, Roberte? S vaim doputenjem, gospodine Veragut, nije mi stalo. Moja verenica je veoma vredno eljade, tu nema ta da se kae. Ali ja bih ipak radije ostao kod vas. Ona je veoma otrog karaktera i. Ali, mladiu, zato se onda enite njome? Pa vi je se pribojavate! Da nemate neko dete? A? Ne, to ne. Ali ona mi ne da mira.. Poklonite joj kakav lep bro, Roberte, dau vam talir u tu svrhu. Daete ga svojoj verenici i rei da trai sebi drugog za onu njenu duvandinicu. Kaite joj da sam vam ja to rekao. Treba pomalo da se stidite! Ostavljam vam osam dana vremena. Posle tog roka hou da znam da li ste mukarac kome jedna devojka moe da zadaje strah, ili niste od tih. U redu, u redu. Rei u ja njoj. Veragut prestade da se smei. Sevajui oima, prostreli ga pogledom i viknu: Devojku ete odluno otpremiti, Roberte, u suprotnom je sve svreno meu nama. Kakva glupost. dozvoliti da vas neko natera na brak! Idite i sredite to to pre! Napunivi lulu, snabdeo se veom sveskom za skice i kutijom ugljena za crtanje i krenuo na umoviti breuljak. cetrnaesto poglavlje Dijeta oigledno nije pomogla. Pjer Veragut je zgreno leao u svom krevetu, pored njega je stajala nedirnuta olja sa ajem. Ostavljali su ga po mogustvu na miru jer nije davao odgovor kad bi mu se obratili, a kad god bi neko uao u sobu, on bi se Ijutito stresao. Majka je duge sate provodila kraj njegovog kreveta i pevajuim glasom tiho mrmljala nene i umirujue rei. Bila je zabrinuta i prestraena izgledalo je da se mali bolesnik tvrdokorno zakopao u neki tajanstveni bol. Nije davao odgovor ni na kakvo pitanje, molbu ili predlog, samo je gnevnim pogledom buljio preda se, nije hteo ni da spava, ni da se igra, niti da pije, jo manje da mu se neto ita naglas. Lekar je navraao dva dana uzastopce malo je ta rekao i samo je naredio da se malian ceo uvije u tople obloge. Pjer je uglavnom bio u nekom lakom polusnu, kao kad se ima groznica, tada bi mrmljao nerazumljive rei u nekom polusvesnom, muklom zanosu. Veragut je od pre nekoliko dana slikao u prirodi. Kada bi se u sumrak vratio kui, bdmah bi krenuo da se raspita za deaka. Zena ga je molila da vie ne ulazi u bolesnikovu sobu, Pjer je lako osetljiv na sve i trenutno

je, ini se, zadremao. Kako gospoa Adela nije bila priljiva, a od onog jutarnjeg razgovora od pre neki dan u njenom dranju prema njemu provejavalo je neraspoloenje i snebivanje, on vie nije postavljao pitanja ve je bezbrino otiao na kupanje i proveo vee u prijatnom uzbudenju koje bi ga uvek obuzimalo kada se pripremao za neki novi rad. Napravio je nekoliko studija na licu mesta, a sutradan je nameravao da pristupi radu na samoj slici. Sa zadovoljstvom je odabirao kartone i platna, krpio neki okvir sa klinovima, skupljao razne etkice i sav mogui slikarski pribor i pripremao se kao za neko manje putovanje. Pripremio je ak i punu duvankesu, lulu i upalja, kao turista koji u rano jutro odlazi na planinarenje i koji u asovima iekivanja pre spavanja ne zna za drugo ve da predano misli o sutranjem danu i unapred priprema svaku sitnicu. Smestivi se udobno, pregledao je veernju potu uz au vina. Meu ostalim bilo je i jedno vedro, Ijubazno pismo od Burkharda i u prilogu domainski briljivo sastavljen spisak svega to Veragut treba da ponese na put. Zabavljao se itajui ga, u njemu nisu bili zaboravIjeni ni vuneni pojas za krsta, ni obua za plau, kao ni nona odea i nazuvci. Na kraju cedulje olovkom je bilo dopisano: Sve ostalo nabaviu za nas obojicu, takoe i kabine. Nemoj da te neko nagovori da ponese nekakve hemikalije protiv morske bolesti, jo manje indijsku literaturu, to je sve moja briga. Smeei se uze zatim u ruke povei smotuljak, u kome mu je jedan mladi slikar iz Diseldorfa poslao nekoliko linoreza sa posvetom punom potovanja. Danas je i za to imao vremena i odgovarajue raspoloenje, paIjivo je pregledao sve listove i izabrao najbolje, za svoje mape, ostale e datu Albertu. Slikaru je napisao Ijubazno pisamce. Naposletku je otvorio svesku sa skicama i dugo zagledao brojne crtee koje je napravio u prirodi. Nijedan ga nije u celosti zadovoljio, sutra e napraviti pokuaj sa jednini irim isekom, pa ako slika ni tada ne bude to to on eli, radie studije sve dok ne bude uspeo. U svakom sluaju, sutra e svojski prionuti na posao, a sve ostalo e doi samo po sebi. Taj rad e biti njegov oprotaj od Roshaldea bez sumnje je to bio najupeatljiviji i naprimamljiviji predeo u ovom kraju, pa st? nadao da nee biti uzalud to je sve do sada odgadau da ga naslika. To se nije moglo jednostavno svesti na jednu britku studiju, trebalo je stvoriti dobru, utananu i uravnoteenu sliku. U tropskim predelima moi e da uiva opet u brzom, borbenom nainu slikanja u prirodi, sa svim propratnim tekoama, porazima i pobedama. Rano je legao i spavao odlino sve dok ga Robert nije probudio. Digao se drhturei na jutarnjoj sveini, ali radosno uurban, potom je stojei iskapio olju kafe i pourivao slugu koji je trebalo da mu donese platno, poljsku stolicu i sandue sa slikarskim priborom. Ubrzo je napustio kuu i, praen Robertom, izgubio se meu livadama jo bledim na jutarnjoj svetlosti. Pre toga je u kuhinji hteo da se raspita da li je Pjer imao mirnu no, ali je u zamku jo sve bilo zatvoreno i nikog nije zatekao budnog. Gospoa Adela je do kasno u no sedela kraj maliana koji je, izgleda, imao i malo groznice. Oslukivala je njegovo nepovezano mrmljanje, pipala mu

bilo i podeavala mu krevet. Kada mu je poelela laku no i poIjubila ga, on otvori oi i pogleda je ne dajui odgovor. No je proveo mirno. Kada je ujutru dola k njemu, Pjer je bio budan. Nije hteo da dorukuje, ali je traio jednu od svojih slikovnica. Majka mu je donese. Stavila mu je jo jedan jastuk pod glavu, razmakla zavese i dala slikovnicu Pjeru u ruke. Bila je otvorena na strani na kojoj je bilo naslikano krupno, blistavo, zlatnouto sunce, slika koju je on posebno voleo. Podigao je knjigu naspram lica i vedra, razigrana jutarnja svetlost pala je na stranicu knjige. Istog trenutka njegovim nenim licem prelete tamna senka bola, razoaranja i srdbe. Jao, pa to boli! viknu bolno i ispusti slikovnicu. Ona je uze i ponovo mu je primaknu. Pa to je tvoja voljena slika sa suncem bodrila ga je. Neu, skloni je! Odvratno je uta! i rukama sakri oi. Ona s uzdahom uze knjigu. Bog zna ta je to s tim detetom! Znala je za mnoge njegove osetljivosti i hirove, ali jo nikad nije bio takav. Cuj ree blago i moleivo sad u ti doneti fini topli aj, moe ga sam poeeriti, a dobie i komad dvopeka. Neu! Bar probaj! Prijae ti, videe. Gledao je u nju, izmuenim, Ijutitim pogledom. Ali kad neu! Ona izae i zadra se neko vreme. On je mirkao prema svetlosti koja mu se uinila isuvie bljetava i zadavala mu bol. Okrenuo se na suprotnu stranu. Zar za njega nigde nije bilo utehe, bar malo zadovoljstva i neke male radosti? Prkosno i na ivici plaa zari lice u jastuk i nevoljno zagrize u meko platno bljutava ukusa. U njemu iskrsnu uspomena na najranije detinjstvo. Kada bi ga kao sasvim malog deaka stavili u krevet, a on ne bi mogao odmah da zaspi, zagrizao bi svoj jastuk i odreenim ritmom vakao sve dok se ne bi umorio i zaspao. To isto je radio i sada i polako tonuo u omamljenost koja mu je prijala, pa je tako ostao mirno da lei. Posle jednog asa majka se vratila. Nagnuta nad njim ree: Hoe li sad biti dobar, Pjer? Malopre si bio nevaljao i rastuio si mamu. U svako drugo doba to je bilo sredstvo kome bi retko odolevao i izgovorivi te rei donekle se bila zabrinula da ih on ne uzme isuvie k srcu i da ne zaplae. Ali on kao da je uopte nije sluao i kada je malo stroim glasom upitala: Ti kanda zna da malopre nisi bio dobar? On gotovo podrugljivo iskrivi usta sa savreno ravnodunim izrazom lica. Odmah zatim uao je sanitetski savetnik. Da li je mali opet povraao? Nije? Lepo. No je proveo mirno? Sta je dorukovao? Kad je uspravio deaka i okrenuo ga licem prema prozoru, Pjer se opet bolno trgao i zamurio. Lekar je paljivo posmatrao neobino jak izraz odbojnosti i patnje na detinjem licu.

Da li je i prema umovima tako osetljiv? upita apatom gospou Adelu. Jeste odvrati ona prigueno ni na klaviru ne smemo svirati, jer ga to baca u oajanje. Lekar klimnu glavom i dopola namae zavesu. Zatim podie maliana iz kreveta, oslunu mu srce i udari ga malim ekiem u tetive ispod aice kolena. U redu ree srdano sad emo te, sine, ostaviti da miruje. Paljivo je poloio deaka u krevet, uze njegovu ruku i klimnu mu glavom smeei se. Mogu li jo za trenutak svratiti do vas? upita gospou Veragut kavaljerskim tonom i ona ga povede u svoju sobu. Ispriajte mi jo neto vie o malome obrati joj se ohrabrujuim glasom. Meni se ini da je veoma nervozan, neko vreme ga moramo predano negovati, vi i ja. Ono sa stomakom. nije vredno ni pomena. On bezuslovno mora opet da jede. Dajte mu fine, hranljive stvari: jaja, buljon, sveu pavlaku. Pokuajte da mu date umance. Ako vie voli zaslaeno, izlupajte ga sa eerom u olji. A sada mi recite, da li vam je neto palo u oi kod njega? Zabrinuta, ali umirena njegovim Ijubaznim i sigurnim dranjem, ona poe da ga izvetava. Najvie je plai Pjerova ravnodunost, ini se da je on uopte vie ne voli. Savreno mu je svejedno da li ga mole ili grde, prema svemu ie ravnoduan. Ispriala mu je i sluaj sa slikovnicom. Pustite da sve ide po njegovoj volji! ree lekar i ustade. Bolestan je i trenutno nije kriv za svoje postupke. Ostavite ga po mogustvu na miru! Ako ga zaboli glava, moete mu stavljati obloge sa ledom. Uvee ga to due kupajte u mlakoj vodi. bolje e spavati posle toga. Pozdravio se ne dozvolivi joj da ga prati niz stepenice. Postarajte se da danas neto pojede! doviknu joj jo u odlasku. Stigavi u prizemlje, priao je otvorenim kuhinjskim vratima i upitao gde bi naao Veragutovog slugu. Pozovite Roberta! naredi kuvarica devojci. Sigurno je u ateljeu. Nije potrebno doviknu joj zdravstveni savetnik. Poi u sam. Neka. ne treba mi pratnja. znam put. Napustio je kuhinju dobacivi posluzi neku alu, a onda se odjednom veoma ozbiljan i zamiljen uputio stazom ispod kestenova. Gospoa Veragut je jo jednom u mislima ponovila svaku lekarevu re, ali nikako da se snae u onom to je rekao. Pjerovu bolest je oigledno smatrao ozbiljnijom negoli dosad, mada zapravo nije rekao nita loe, a drao se tako trezveno i spokojno da se iz toga moglo zakljuiti da ne postoji nikakva ozbiljnija opasnost. Po svemu sudei, u pitanju je stanje slabosti i neuroze, koje valja savladati strpljenjem i dobrom negom. Pola je u sobu u kojoj je stajao klavir i zakljuala ga da se Albert ne bi zaboravio i iznenada poeo da svira. Razmiljala je u koju bi ga prostoriju premestila, ukoliko ovo potraje due. Povremeno je obilazila Pjera, paljivo otvarala vrata njegove sobe i oslukivala da li spava ili jei. Svaki put ga je zaticala budnog, gledao

je apatino preda se a ona bi se povukla sa tugom u srcu. Bilo bi joj lake da je mogla da ga neguje u opasnosti i bolovima umesto da ga gleda kako lei zatvoren u sebe, mrzovoljan i ravnoduan uinilo joj se da je, kao u snovienju, neki volebni jaz razdvaja od njega, neka odvratno uporna arolija koju njena Ijubav i briga ne mogu razbiti. . U poza dini se krio nekakav podli, mrski neprijatelj ije dranje i namere nije mogla da dokui i protiv koga nije bilo oruja. Moda je na pomolu neka groznica, arlah ili druga deja bolest. Zabrinuta, neko vreme se odmarala u svojoj sobi. U jednom trenutku joj pade u oi buket suruica, ona se nadvi nad okruglim stolom od mahagonija, ije se crvenomrko drvo presijavalo toplim odblescima ispod rupiastog stolnjaka, i sklopljenh oiju zaroni licem u razgranate, meke letnje cvetove, iji je prodorni sladunjavi miris, kad ga je duboko upijala u sebe, u osnovi bio tajanstveno gorak. Kada se malice omamljena opet uspravila i zaludna pogleda kruila po cveu, stolu i ostalim delovima sobe, zapljusnu je talas gorke tuge. Sa nekom iznenadnom budnou due osvrnula se po prostoriji. Zidovi, tepih i sto sa cveem, asovnik i slike uinie joj se odjednom tui i kao da nemaju veze s njom, videla je tepih smotan, slike spakovane i sve to natovareno na kola kojima e se te stvari, liene doma i due, olpremiti na neko novo, nepoznato i njoj posve ravnoduno mesto. Videla je Roshalde pust, sa zabravljenim vratima i prozorima, i osetila kako iz svih leja u vrtu izbija naputenost i bol zbog rastanka. Meutim, to su bili samo prolazni trenuci. Nailazili su i nestajali kao kakav prodorni krik iz tame, kao letimini, fragmentarni odraz budunosti. Iz dubine slepih oseanja do svesti joj dopre da e uskoro s Albertom i bolesnim Pjerom ostati bez doma, da e je mu napustiti, a njoj e za sva vremena ostati u dui zaludnost tolikih muklih i hladnih godina. ivee za svoju decu, ali nikad nee imati sopstveni i lepi ivot kome se nekad nadala od Veraguta, a tu nadu je sauvala i potajno negovala sve do danas. Sad je bilo kasno. Najeila se od te spoznaje i sada ve trezveno sagledane stvarnosti. Ali ubrzo proradie odbrambeni mehanizmi njene zdrave prirode. Predstojali su joj nemirni i neizvesni dani, Pjer je bio bolestan, a Albertov raspust se bliio kraju. Nije smeln i jednostavno joj nije bilo doputeno da sad i ona klone i sledi podzemne glasove. Prvo Pjer treba da ozdravi, da Albert otputuje i Veragut ode u Indiju, zatim e se videti i tada e jo uvek biti vremena da se jada nad svojom sudbinom i da se isplae. Sad to nije imalo smisla, bilo je nedopustivo i nije dolazilo u obzir. Prenela je vazu sa suruicama ispred prozora. Zatim je pola u spavau sobu, sipala malo kolonjske vode na maramicu i prebrisala njome elo, proverila svoju strogo zaglaenu frizuru u ogledalu i odmerenim koracima krenula u kuhinju da sama pripremi za Pjera neko jelo. Malo kasnije donela ga je malianu, uspravila ga i, ne poklanjajui panju njegovom opiranju, paljivo i strogo mu je kaiicu po kaiicu trpala u usta umance. Obrisavi mu usta, ona ga poljubi u elo, protrese njegov

krevet i ree mu da treba da bude dobar i da spava. Kada se Albert vratio posle etnje, ona ga odvede na verandu, gde je laki letnji povetarac ukao po zategnutim markizama sa mrkobelim prugama. Opet je bio lekar ispria mu. Rekao je da sa Pjerovim ivcima neto nije u redu, potreban mu je to je moguno vei mir. Zao mi je zbog tebe, ali narednih dana nee moi svirati u kui. Znam da je to rtva, sine. Moda ne bi bilo loe da po ovom lepom vremenu otputuje negde na nekoliko dana, u planine ili u Minhen? Tata sigurno ne bi imao nita protiv. Hvala mama, ba Ijubazno od tebe. Moda u poi negde na jedan dan, ali ne due. U protivnom nema nikog uza se dok Pjer jo lei. Osim toga, morao bih da prionem na uenje, dosad sam samo vrljao okolo. . . Neka samo Pjer br?o ozdravi! U redu, Alberte, to je lepo od tebe. Ovo za mene zaista nije lako vreme, pa sam srena to si kraj mene. Sa tatom se sad takoe bolje slae, zar ne? Oh da, otkako se odluio na to putovanje. Uostalom, malo ga viam, on slika po ceo dan. Zna li da mi je ponekad ao to sam se esto ponaao runo prema njemu. ali i on je mene gnjavio, meutim, ima u . ?njemu neto to mi uvek nanovo imponuje. Dodue, uasno je jednostran i ne razume se mnogo u muziku, ali je ipak veliki umetnik koji ima svoj ivotni zadatak. To je ono to mi neobino imponuje. On, u stvari, nema nita od svoje slave, a i od novca zapravo veoma malo nije to ono zbog ega radi. Traei rei, nabra elo. Ali nije umeo da se izrazi onako kako je eleo, mada je to sasvim jasno oseao. Majka mu se nasmei i pogladi ga po kosi. Hoemo li veeras opet itati francuski? upita umiljavajui se. On potvrdi pokretom glave, i sam se nasmei, i u tom trenutku joj se uinilo budalasto i neshvatljivo da je pre kratkog vremena mogla da prieljkuje neku drugu sudbinu, osim da ivi za svoje sinove. PETNAESTO POGLAVLJE Uoi podneva Robert se pojavio na rubu ume, da pomogne svom gospodaru pri noenju slikarskog pribora. Veragut je zavrio novu studiju koju je sam hteo da ponese. Sad je tano znao kakva treba da bude slika i smatrao je da e je kroz nekoliko dana ostvariti. Sutra ujutro kreemo opet ovamo ree zadovoljno i umornim oima zatrepta u blistavi sjaj podnevnog sveta. Robert stade pipavo otkopavati kaput i iz depa na grudima izvue list hartije. Bio je malo izguvan i bez omota. To treba da predam. Od koga? Od gospodina zdravstvenog savetnika. Pitao je za vas oko deset asova, ali sam mu rekao da vas ne smem dozvati s posla. U redu. Polazak! Sluga potra ispred njega sa rancem, poljskom stolicom i nogarima za slikanje, a Veragut zastade i otvori pisamce obuzet slutnjom da se radi o neprijatnoj vesti. U njemu je bila samo posetnica zdravstvenog savetnika sa

belekom navrljanom olovkom na brzinu i nejasno: Molim vas, doite posle podne do mene, hteo bih da govorim s vama o Pjeru. Njegova boljka nije tako bezazlena kao to sam to rekao vaoj eni. Ne muite sebe strahovanjem i nepotrebnim brigama pre no to budemo razgovarali. Silom je savlaivao strah od kojeg je gubio dah i naterao sebe da jo dva puta paljivo proita cedulju. . nije tako bezazlena kao to sam to rekao vaoj eni! Tu se krio neprijatelj. Njegova ena nije bila ni tako krhka, niti ivano tako slaba da ti zbog neke malenkosti trebalo imati toliko obzira prema njoj. Bilo je, dakle, loe. opasno, Pjer bi mogao da umre! Ali tu je pisalo boljka, to je zvualo bezazleno. Zatim ono sa nepotrebnim brigama! Ni u kom sluaju nije moglo biti ba tako loe. Moda neka zaraza, deja bolest. Lekar je moda eleo da ga izoluje, da ga smesti na neku deju kliniku? Razmiljao je i malko se primirio. Lagano je silazio niz breuljak i vrelim poljskim putem iao prema kui. U svakom sluaju postupie kako je lekar zahtevao i niim se nee odati pred svojom enom. Stigavi kui, ipak ga spopade nestrpljenje. Pre no to je pohranio svoju sliku i oprao ruke, potrao je u zamak vlanu sliku prislonio je na stepenitu uza zid i tiho kroio u Pjerovu sobu. U njoj je zatekao i svoju enu. Nadneo se nad deakom i poljubio ga u kosu. Zdravo, Pjer. Kako ti je? Pjer se malice nasmeio. Ali odmah zatim poe da njui uzdrhtalim nozdrvama i povika: Ne, ne, odlazi! Ima gadan miris! Veragut se posluno odmae. To je samo terpentin, sine. Tata se jo nije umio jer je hteo da te vidi to pre. Evo, iz ovih stopa idem da se presvuem, a onda u opet doi do tebe. Je li tako u redu? Poao je, i uz put poneo sliku, dok mu je u uima odzvanjao deakov tuni glas. Za trpezom je traio da mu se ispria ta je lekar rekao i sa zadovoljstvom uo da je Pjer jeo i vie nije C povraao. Ali je ipak i dalje bio uzbuen i unezveren, pa se muio da vodi nekakav razgovor s Albertom. Iza toga je pola asa posedeo kraj Pjerovog kreveta, malian je leao mirno i samo bi se povremeno hvatao za elo, kao pod dejstvom bola. Sa Ijubavlju punom strepnje posmatrao je tanka usta, koja su delovala bolno i mlitavo, lepo vedro elo na kome se sad meu oima urezala uspravna bora, bolna ali detinje meka, pokretljiva bora koja e potpuno nestati kada Pjer ozdravi. A on e ozdraviti. makar ga dvostruko vie bolelo to e otii i ostaviti ga. Neka stasa u vedroj deakoj lepoti, neka die na suncu kao cvet, makar ga nikad ne video, makar mu rekao zbogom. Neka bude zdrav i lep, ovek pun vedrine u kome e nastaviti ono to je u njegovom ocu bilo najtananije i najistije. Dok je sedeo kraj detinjeg kreveta, u njemu se rodila slutnja koliko e jo

gorine iskusiti dok sve to bude ostavio za sobom. Podrhtavale su mu usne a srce se grilo kao da se brani od aoke, ali je, duboko zapretana ispod patnje i silnog strahovanja, njegova odluka ostala vrsta i nerazoriva. To je bilo sreeno i tu odluku nee pokolebati nikakav bol i nikakva Ijubav. Ali je trebalo preiveti preostalo vremc ovde tako da ne bei ni od kakve patnje zacelo, bio je spreman da ispije pehar do dna, jer je poslednjih dana pouzdano doao do saznanja da put u ivot vodi samo kroz tu mranu kapiju. Bude li sad kukavica, bude li sad ustuknuo da utedi sebi bol, on e vui sobom sav otrov i mulj i nikad nee stii u istu, neprikosnovenu slobodu za kojom je teio i za koju je bio spreman podneti sve muke i patnje. Ali, pre svega, mora da razgovara sa doktorom. Ustao je, neno mahnuo Pjeru i iziao. Sinula mu je ideja da bi Albert mogao da ga odveze, pa ga je prvi put tog leta potraio u njegovoj sobi. Snano mu je pokucao na vrata. Napred! Albert je sedeo kraj prozora i itao. Skoio je iznenaen i poao u susret ocu. Imam jednu malu molbu, Alberte. Da li bi me kolima mogao hitno odvesti u grad?. Da? Odlino. Onda budi tako dobar i pomozi da se konji upregnu, prilino urim. Hoe li cigaretu? Hou, hvala. Idem odmah da se postaram za konje. Ubrzo su sedeli u kolima, Albert, koji je terao konje, na koijakom seditu. Kada mu je Veragut na jednom uglu u gradu rekao da se zaustavi i oprostio se od njega, uputio mu je u odlasku i nekoliko rei priznanja. Hvala ti lepo. Oigledno si napredovao i vrsto dri konje u rukama. Zbogom sad, vratiu se kasnije peke. Odmicao je brzim koracima vruim gradskim ulicama. Zdravstveni savetnik je stanovao u tihom, otmenom kraju i u to doba dana na ulici gotovo nije bilo ive due. Dremljivo su promicala kola za prskarije ulica, za njima su trala dva dekia pruajui ruke pod tanku kiu od kapljica i prskala jedan drugome vodu u uarena lica. Kroz otvoreni prozor u prizemlju ulo se kako neki uenik sa dosadom veba na klaviru. Veragutu su oduvek bile mrske puste gradske ulice, pogotovu leti, podseale su ga na mlade godine kada je stanovao u takvim ulicama u jevtinim, dosadnim sobicima, sa mirisom kafe i vonjem iz kuhinje na stepenitu, sa pogledom na tavanske prozore, na stalke za treenje tepiha i na neprivlane, smeno male vrtove. U hodniku ga izmeu dve slike u zlatnim okvirima i velikih tepiha doeka diskreini lekarski miris, a jedna mlada devojka u dugoj, snenobeloj kecelji bolniarke uze njegovu posetnicu. Prvo ga je odvela u ekaonicu u kojoj su nekoliko ena i jedan mladi utke i pogrueno sedeli na plianim stolicama i buljili u asopise, a zatim ga je na njegovu molbu odvela u drugu prostoriju u kojoj su u velikim povezanim svenjevima stajale gomile mnogih godita nekog medicinskog asopisa. Tek to se osvrnuo oko sebe, devojka je opet ula da ga povede do zdravstvenog savetnika. Seo je u veliku konu mislonjau okruen blistavom istoom i krajnjom

svrsishodnou, a naspram njega za pisaim stolom sedeo je lekar, malen i uspravan. Vladala je tiina u sobi sa visokom tavanicom, samo je mali stajai asovnik od stakla i mesinga zvonko kuckao u strogom ritmu svog hoda. Eto, dragi maestro, ne svia mi se va deak. Da niste ve due vreme primetili kod njega neke smetnje, tu mislim, na primer, na glavobolje, zamor, nezainteresovanost za igru i slino? Znai, tek u poslednje vreme? Da li je ve due tako osetljiv? Na buku i jaku svetlost, na mirise? Znai. nije podnosio miris boja u ateljeu! Da, to se slae s ostalim simptomima. Postavljao je brojna pitanja, a Veragut je davao odgovore pomalo oamuen, proet oseanjem ustreptale panje i potajnog divljenja prema tom obazrivo utivom, besprekorno preciznom naifiu izraavanja. Zatim su pitanja usledila usporeno i pojedinano i naposletku nastade duga stanka, mukla tiina je prekrila sobu kao oblak, prekidan samo reskim kuckanjem malog, Ijupkog asovnika. Veragut otre znoj sa ela. Znao je da je dolo vreme da sazna istinu, a kako je lekar sedeo kao skamenjen i utao, on se gotovo oduze od navale straha. Vrteo je glavom kao da ga okovratnik gui i naposletku procedi: Zar je tako loe? Na alost, da. Loe je, gospodine Veragut. I vie ga nije isputao iz vida. Cekao je i paljivo posmatrao slikara koji je prebledeo i klonulo spustio ruke. Video je kako to odluno, koato lice odjednom postaje nemono i unezvereno, kako usta gube otrinu a oi kolutaju izgubljeno. Video je kako mu se usne krive i podrhtavaju, a kapci sputaju na oi kao da gubi svest. A onda je odjednom video da slikar stiska usta, da mu iz oiju izbija odraz volje i samo se bledilo zadralo. Bilo mu je jasno da je slikar spreman da ga slua. Sta je u pitanju, doktore? Ne morate me tedeti, govorite slobodno. Ne mislite valjda da Pjeru preti smrt? Zdravstveni savetnik primae svoju stolicu blie. Govorio je veoma tiho, ali otro i razgovetno. To vam niko ne moe rei. Ali ako se ne varam, mali je teko bolestan. Veragut mu se zagleda pravo u oi. Mora li da umre? Hou da znam da li vi mislite da mora da umre. Shvatite me. . . hou da znam. Slikar se nesvesno digao sa stolice i priao bezmalo pretei. Lekar mu poloi ruku na miicu i on se tre i postien opet klonu na stolicu. Besmisleno je govoriti tako ree zdravstveni savetnik. Ne odluujemo mi o ivotu i smrti, u tom pogledu i mi lekari svakodnevno doivljavamo iznenaenja. Znajte da za nas svaki bolesnik predstavlja nadu dokle god die. Kud bismo inae stigli! Veragut strpljivo klimnu glavom i upita: Dakle, o emu se radi? Lekar se kratko nakalja. Ako se ne varam, o zapaljenju modane opne. Veragut je sedeo mirno i prigueno ponovio posled

nje rei. Zatim se die i prui lekaru ruku. Znai, zapaljenje modane opne izgovorio je rei polako i oprezno, drhtavim usnama, kao da se trese od zime. Da li je to uopte izleivo? Sve je izleivo, gospodine Veragut. Neko legne sa zuboboljom a za nekoliko dana je mrtav, drugi pokazuje simptome najtee bolesti pa se ipak izvue. Da, izvue se! Idem ja sad, gospodine doktore. Zadao sam vam mnogo muke. Zapaljenje modane opne, dakle, nije izleivo? Oprostite. . . Oprostite. Da li ste leili i drugu decu obolelu od tog za.. . od te bolesti? Jeste? Eto, vidite! Jesu li ta deca jo u ivotu? Zdravstveni savetnik je utao. Zive li moda jo dvoje od njih, ili jedno? Nije bilo odgovora. Lekar se smrknut okrenuo pisaem stolu, izvlaei jednu fioku. Ne bacajte koplje u trnje! ree izmenjenim glasom. Ne znamo da li e se vae dete izvui, ali moramo da mu pomognemo koliko god moemo. Svi moramo da ,mu pomognemo, shvatite, vi takoe. Vi ste mi potrebni. Veeras u jo jednom doi do vas. Za svaki sluaj ponesite ovaj praak za spavanje, moda e i vama trebati. A sad me sasluajte: malome je potreban savren mir i po mogustvu jaka hrana. To je najvanije. Mislite na to! Svakako. Neu zaboraviti. Ako bi imao bolove ili ako je jako nemiran, pomoi e kupke ili oblozi. Imate li kesu za led? Doneu vam jednu. Leda imate, tamo kod vas, zar ne? Eto, tako. Moramo se nadati, gospodine Veragut! Sad nije vreme da bilo ko od nas gubi hrabrost, svi moramo biti na svom mestu, zar ne? Veragutovo dranje ulivalo mu je poverenje i tako ga isprati. Hoete li moja kola? Meni su potrebna tek u pet. Ne, hvala, ii u peke. Iao je niz ulicu koja je bila pusta kao i malopre. Kroz onaj otvoreni prozor jo uvek su prodirali zvuci mrzovoljnog akog sviranja. Bacivi pogled na asovnik, video je da je prolo samo pola asa. Polako je produio putem, nizala se ulica za ulicom dok je obilazio pola grada. Strahovao je da ga napusti. Unutar grada, u toj glupoj, bednoj gomili kua carovali su bolniki mirisi i bolest, beda, strah i smrt tu su stotine ulica bez radosti nosile peat svih tegoba i ovek nije bio sam. Cinilo mu se da je napolju, ispod drvea i vedrog neba, tamo gde zveckaju kose i zriu cvrci mnogo stranija pomisao na sve to, mnogo besmislenija, oajnija. Spustilo se vee kada je pranjav i mrtav umoran stigao kui. Rekoe mu da je lekar ve bio, ali gospoa Adela je bila smirena i kanda jo nita nije znala. Za vreme veere Veragut je razgovarao s Albertom konjima. Nalazio je uvek neto da kae i Albert je prihvatio razgovor. Ono dvoje za stolom videli su samo da je tata veoma umoran, nita drugo. On je, meutim, gotovo sa podrugljivim i pritajenim besom mislio u sebi: da mi je smrt u oima, ovo dvoje ne bi primetili! Evo moje ene, evo mog sina! A Pjer umire! To je bio krug tunih misli koje su mu se rojile po

glavi dok je odrvenelim jezikom oblikovao rei koje nikoga nisu zanimale. pridruila se jo jedna misao: tako i treba! Sam u iskapiti svoj bol do poslednje gorke kapi. Sedeu tako i pretvarati se i gledati kako moj jadni malian umire. I ako tada jo budem iv. vie nee biti nieg to me vezuje, nieg to bi moglo da mi zadaje bol, otii u i u svom ivotu nikad vie neu lagati, nikad vie verovati u neku Ijubav, nikad se vie neu dvoumiti i biti kukavica. . . Znau samo jo za ivot i rad i napredak, a ni za kakvo spokojstvo i oputanje. Sa nekom mranom nasladom je oseao koliko ga bol u srcu divljaki i nepodnoljivo pee, ali je ta patnja bila ista i silna kakvu nikad pre nije iskusio, a pred tim boanskim plamenom obezvreen se ruio njegov mali, neiskreni i unakaeni ivot, koji vie nije bio dostojan ni jedne jedine misli, pa ak ni prekora. Jo je ceo veernji as presedeo kod deaka u polumranoj bolesnikoj sobi, i izgarao celu jednu besanu no, utonuo u patnju koja ga je prodirala, ne nadajui se niemu i sa jedinom eljom da ga vatra saee i oisti do poslednje uzdrhtale estice. Bio je svestan da tako mora da bude, da mora izgubiti ono najdrae i najbolje i najistije to je posedovao, i gledati kako umire. ESNAESTO POGLAVLJE Pjeru je bilo loe i otac je gotovo ceo dan presedeo kraj njega. Deaka je stalno morila glavobolja, disao je ubrzano i svaki udisaj je bio praen priguenim, tunim jeanjem. Povremeno bi njegovo malo, smralo telo potresali kratkotrajni trzaji. ili bi se izvilo kao luk. Zatim bi opet dugo leao potpuno nepokretan, da bi ga naposletku spopalo neko grevito zevanje. Onda bi spavao jedan as i nakon buenja opet bi se pri svakom udisaju pravilnim ritmom ponavljalo ono alosno jeanje. Nije uo ta mu se govori i kada bi ga bezmalo silom uspravili i hranili, on bi gutao gotovo mehaniki ravnoduno. Pri slaboj svetlosti, jer su zavese bile navuene do kraja, Veragut je dugo sedeo nadnosei se sa dubokom panjom nad malianom i sa zebnjom u srcu posmatrao kako sa lepog i njemu tako dragog deakog lica jedno za drugim nestaju mile, nene crte. To to je ostalo biio je bledo, prerano ostarelo lice, uproene crte zastraujue maske patnje, iz koje su zraili samo bol, gaenje i duboka groza. U trenucima sna otac bi na mahove video kako to izoblieno lice poprima meke crte i kako se na njemu opet pojavljuje traak izgubljene Ijupkosti iz onih dana kada je deak bio zdrav. Tada bi netremice i pun udnje i Ijubavi gledao u njega, upijajui svu Ijupkost koja je postepeno umirala. U tim trenucima uinilo bi mu se da celog svog ivota, sve do tog asa budnog posmatranja, nije znao ta je Ijubav. Gospoa Adela danima nita nije slutila, tek postepeno je primetila Veragutovo napeto i nekako udno odsutno dranje i naposletku poela da sumnja, ali su opet prolazili dani dok je, najzad, nagonski povezala ta se zbiva. Jedne veeri kada je iziao iz Pjerove sobe, ona ga pozva i sa uvreenim i

gorkim prizvukom u glasu kratko mu dobaci: ta je sa Pjerom? Sta nm je? Vidim da ti neto zna. Trgavi se iz stanja potpune odsutnosti, on je pogleda i promrsi suvih usana. Ne znam, dete moje. Ozbiljno je oboleo. Zar ne vidi? Vidim. Hou da znam ta je! Ti i doktor se ponaate prema njemu gotovo kao da je smrtno bolestan. Sta ti je lekar rekao? Rekao je da je loe s njim i da moramo svojski brinuti o njemu. Ima neko zapaljenje u svojoj jadnoj glavici. Sutra emo zamoliti doktora da nam kae neto vie. Ona se naglo nasloni na orman sa knjigama i uhvati se jednom rukom za nabore zelene zavese. Kako je utala, on je i dalje stajao strpljivo, lice mu je bilo suvo a oi upaljene. Ruke su mu podrhtavale, ali je bio pribran i na licu mu je lebdela neka vrsta osmeha, traak pokornosti, strpljenja i utivosti. Ona mu polako prie. Spusti mu ruku na miicu, inilo se da joj klecaju kolena. Jedva ujno proaptala je: Veruje li da mora da umre? Veragutove usne su jo uvek bile razvuene u slabi, priglupi osmeh, ali su mu se niz lice slivale suze. Samo je klonulo klimnuo glavom i, kako se ona zanela i posrnula, on je die i pomoe joj da sedne. Ne moe se znati sa sigurnou procedi polako i s mukom, kao da s odvratnou ponavlja neku staru lekciju koja mu je odavno dojadila. Ne treba gubiti hrabrost. Ne treba gubiti hrabrost ponovi ona nakon izvesnog vremena mehaniki, poto je opet smogla snage i uspravila se na stolici. Da ree u pravu si. I posle jo jedne stanke: Ne moe biti. Ne, ne moe biti! Iznenada je opet stala na noge, pogled joj je ivnuo i na licu joj se ocrtavalo razumevanje i tuga. Reci mi, ti se nee vratiti, zar ne? Ja to znam. Hoe li nas napustiti? Bilo mu je jasno da u tom trenutku ne sme biti neiskren. Zato kratko i bez glasa izusti: Da. Ona je okretala glavu tamoamo kao da duboko razmilja, ali se ne snalazi u svojim mislima. Meutim, to to je zatim rekla nije proisteklo iz razmiljanja i rasuivanja, ve je sasvim nesvesno poniklo iz mutne, neutene tegobe u tom asu, iz obeshrabrenog umora i pre svega iz nejasne potrebe da neto ispravi, da nekome ko je jo dostian uini neko dobro. Da ree tako sam i mislila. Ali uj, Johane, Pjer ne sme da umre! Ne moe se sad sruiti sve odjednom! I znaj. hou da ti kaem jo sledee: ako ozdravi, neka bude tvoj. Cuje li? Neka ostane kod tebe. U prvi mah Veragut je nije shvatio. Tek postepeno mu je doprlo do svesti ta je Tekla, da mu je sad, kad je ve bilo kasno, obeala ono zbog ega se s njom svaao, zbog ega je godine i godine provodio u dvoumljenju i patnji. Uinilo mu se beskrajno besmisleno to mu je ona odjednom dala to to mu je tako dugo uskraivala, a jo mnogo vie to to Pjer treba da mu pripadne u trenutku u kome ve pripada smrti. Za njega e tako dvostruko da umre! To

je bilo sumanuto, smeno! Bilo je tako groteskno i suprotno zdravom razumu da je zaista bio na ivici da prsne u gorki smeh. Ona je, meutim bez sumnje mislila ozbiljno. Oigledno, nije verovala da e Pjer umreti. Zacelo je to bilo velikoduno i s njene strane ogromna rtva koju je htela da prinese u bolnoj pometnji tog trenutka, ponesena nekim mutnim. blagonaklonim nastojanjem. Poela je ve da se iuava, njegovo dranje izazva neku odbojnost u njoj dok je ekala njegov odgovor. Zato je utao? Da li joj nije verovao? Ili se toliko otuio da vie nita nije hteo da primi od nje, ak ni tu najveu rtvu koju mu je mogla prineti? Ve joj se na licu nazrelo razoaranje, ali se ubrzo opet savlada. On uze njenu ruku. ovla je dodirnu hladnim usnama i ree: Hvala ti. Utom mu sinu jedna misao i sa suvie topline dodade: Onda mi dozvoli da i ja brinem oko Pjera. Pusti me da nou bdim kraj njega? Smenjivaemo se ree ona odluno. Pjer je te veeri bio veoma miran. Na stolu je gorela mala nona svetiljka, iji slabani odsjaj nije ispunjavao prostoriju i postepeno se na vratima gubio u mrkom polumraku. Veragut je dugo oslukivao malianovo disanje, zatim se ispruio na tesnom divanu koji su za njega uneli u bolesniku sobu. Nou oko dva asa gospoa Adela se probudila, upalila svetlo i ustala. Ula je u sobu sa sveom u rukama, ogrnuta jutarnjim ogrtaem. Zatekla je sve mirno. Pjerove trepavice blago zadrhtae kada mu je svetlost preletela preko lica, ali se nije probudio. A na divanu je odeven i zgren spavao njen mu. Osvetlivi i njegovo lice, zastala je za trenutak kraj njega. Ugledala je njegovo lice iskreno i bez pretvaranja, sa svim borama i osedelom kosom, omlitavelih obraza i upalih oiju. I on je ostario pomisli s oseanjem u kome je bilo i saaljenja i zadovoljstva, pa je spopade elja da ga pomiluje po razbaruenoj kosi. Ali se uzdrala. Neujno je napustila sobu i kada se nekoliko asova kasnije ujutro vratila, on je ve odavno sedeo budan i usredsreene panje kraj Pjerovog kreveta, a usta i pogled kojima ju je pozdravio opet su imali izraz potajne snage i odlu nosti koji ga danima nije naputao, sa kojim se kretao kao u nekom oklopu. Za Pjera je nastupio lo dan. Spavao je dugo, zatim je leao otvorenih oiju i ukoena pogleda, dok ga novi talas bola nije razdrmao. Bacakao se besno po krevetu. stezao male pesnice i pritiskivao njima oi, na lice mu se navlailo as mrtvako bledilo, as se zarumenjeno arilo. A onda je usled neizdrljivih bolova poeo da vie u nemonom gnevu i vikao tako dugo i tako bolno da je, naposletku, otac bled i satrven morao izii, ne mogavi vie da ga slua. Pozvao je lekara, koji je tog dana navratio jo dva puta i uvee doveo sobom i bolniarku. Predvee je Pjer izgubio svest, bolniarku su poslali na

spavanje, a otac i majka su ostali budni celu no, predoseajui da se blii kraj. Malian se nije pokretao, disao je neravnomerno ali duboko. Veragut i njegova ena mislili su o vremenu kada je jednom Albert bio teko bolestan i oni ga zajedno negovali. Oboma je bilo jasno da se znaajni doivljaji ne mogu ponoviti. Preko bolesnikog kreveta razgovarali su apatom, umornim i blagim tonom, ali nijednom rejunisu pominjali prolost, niti kako je tada bilo. Podudarnost, situacije i zbivanja bila je gotovo avetinjska, ali su se njih dvoje izmenili, to vie nisu bili oni isti Ijudi koji su tada, ba kao i sad, nadnosei se nad smrtno bolesnim detetom zajedno bdeli i patili. U meuvremenu, Albert nije mogao da zaspi pritisnut priguenim nemirom i potmulom brigom u kui. Pojavio se na vratima usred noi, hodajui na vrhovima prstiju i samo upola odeven, pa je uzbuenim apatom upitao da li bi mogao togod da uradi i pomogne. Hvala ree Veragut ali nema ta da se radi. Idi da spava i ostani zdrav! Ali kada je otiao, zamolio je svoju enu: Idi malo kod njega i utei ga. Ona je to rado uinila i nalazila da je Ijubazno od njega to je na to mislio. Tek je pred jutro popustila pred navaljivanjem svoga mua i pola na poinak. U osvit dana dola je bolniarka i odmenila oca. Kod Pjera nije bilo nikakve promene. Veragut je u nedoumici hodao parkom, nije mu se spavalo. Ali su ga na san opominjale oi koje su ga pekle i mlitavost udova. Okupao se u jezeru i traio da mu Robert donese kafu. Zatim je u ateljeu posmatrao studiju koju je napravio u umi. Bila je naslikana svee i poletno, ali zapravo nije predstavljaja to to je on traio, a sada je bilo svreno sa planiranom slikom i radom u Roshaldeu. SEDAMNAESTO POGLAVLJE Pjerovo stanje je nekoliko dana ostalo neizmenjeno. Jednom do dva puta dnevno spopadali bi ga grevi i napadi bola, a preostalo vreme je leao omamljenih ula u nekom poludremeu. Toplo vreme se, u meuvremenu, iscrplo u itavom nizu oluja, zahladnelo je, i na kii koja je rominjala vrt i svet izgubie zasieni sjaj leta. Veragut je, najzad, proveo no u svom krevetu i proveo nekoliko asova u dubokom snu. Tek je oblaei se kraj otvorenog prozora, primetio tmurnu sveinu poslednjih dana obrvao ga je grozniavi premor. Nagnuvi se kroz prozor, stresao se od hladnoe udahnuvi vazduh sumranog jutra. Sirio se miris vlane zemlje i skore jeseni i on, koji je navikao da istananim ulima oseti sva obeleja godinjih doba, sa uenjem primeti kako je ovo leto iezlo gotovo bez traga i neosetno. Uinilo mu se kao da u Pjerovoj bolesnikoj sobi nije provodio samo dane i noi, ve mesece. Zaogrnut kinom kabanicom poao je u zamak. Tamo mu rekoe da se malian rano probudio, ali je pre jednog asa opet zaspao, pa je dorukovao s Albertom. Velikom deaku je Pjerova bolest teko pala na srce, mada nije

eleo da se to primetd titila ga je priguena bolesnika atmosfera i teka briga koja je pritisla celu kuu. Kada je Albert poao u svoju sobu da prione na kolske radove, Veragut ode do Pjera, koji je jo spavao, i zauze svoje mesto kraj njegovog kreveta. Tih dana katkad Kje poeleo da to pre doe kraj, ve i za Ijubav deteta koje ve odavna nije progovaralo nijedne rei i izgledalo tako iscrpljeno i ostarelo kao da je i samo svesno da mu nema pomoi. Uprkos tome, nije hteo da propusti ni jedan jedini as i sa zagrienom predanou Ijubomorno se drao svog mesta kraj bolesnikog kreveta. Oh, koliko puta je nekad mali Pjer dolazio k njemu i zatekao ga umornog ili ravnodunog, udubljenog u rad ili izgubljenog u brigama, koliko puta je rasejan ili ravnoduan drao tu malu mravu ruku u svojoj i samo sa pola uva sluao rei deteta, od kojih bi mu sad svaka bila neprocenjivo dragocena! Ali sad, kad je mali jadnik leao u mukama, suoen sa smru i sam sa svojim nejakim, razmaenim detinjim srcem, sad, kada je on sam u toku svega nekoliko dana morao da iskusi izbezumljenje od straha, da oseti sav bol, strepnju d oajanje u kojima bolest, slabost, starost i blizina smrti plae i gue Ijudsko srce, sad je eleo neprekidno biti kraj njega. Nipoto nije hteo da bude odsutan, da ga nema ako bi ikad doao trenutak da ga malian poeli, u kome bi mu mogao uiniti neku malu uslugu i pruiti mu bar neki dokaz svoje Ijubavi. I gle, tog jutra njegov trud bi nagraen! Tog jutra Pjer je otvorio oi, nasmeio mu se i izgovorio slabanim, nenim glasom: Tata! Slikaru burno zakuca srce uvi najzad glas koji mu je toliko nedostajao, koji ga je dozivao i opredelio se za njega, a koji je sada zvuao tako onemoalo i kukavno. Tako je dugo sluao samo jeanje i muklo, bolno bulanjenje tog glasa, da se prenerazio od iznenadne radosti. Pjer, mili moj! Neno se sae i poljubi nasmeena ustaca. Pjer je izgledao sveiji i sreniji no to se nadao da e ga ikad videti, oi su mu bile bistre, pogled odraavao svest, a duboka bora meu obrvama gotovo je nestala. Deak se smeio i gledao u njega kao da se i. uava. Otac mu prui ruku i on poloi u nju svoju ruicu, koja nikad nije obilovala snagom, a sada je bila tako mala, bela i umorna. ) Sad e odmah dobiti doruak, a posle toga u ti priati prie. Oh da, o Gospodinu Granici i o letnjim pticama ree Pjer i ocu se opet uinilo kao udo to govori, to se smei i to mu ponovo pripada. Doneo mu je doruak, Pjer je jeo s apetitom i ak je pristao da pojede jo jedno jaje. Zatim je traio svoju najmiliju slikovnicu. Otac paljivo odgurnu jednu od zavesa, u sobu prodre bleda svetlost kinog dana i Pjer pokua da se uspravi u krevetu da bi razgledao slike. Izgledalo je da mu to ne priinjava nikakav bol, pa je paljivo razgledao nekoliko stranica, pozdravljajui njemu drage slike kratkim, radosnim uzvicima. Zatim se zamorio od sedenja i opet su ga malo zabolele oi. Poto se uz oevu pomo

opet ispruio na krevetu, zamolio je tatu da mu na glas proita nekoliko pesmica, u prvom redu onu o Puzavoj Krnjavici koja dolazi apotekaru Gundermanu: Oj, apotekaru Gunermane, Dajte mi neku mastt Da i meni jednom svane, Vidite da sam kljast! Veragut se potrudio da ita to je mogao ivlje i aIjivije, i Pjer se zahvalno smeio. Meutim, indlo se da te pesmice vie nemaju nekadanju dra, kao da je Pjer, otkako ih je poslednji put sluao, ostareo za nekoliko godina. Slike i pesmice su kanda razbudile u njemu seanje na mnoge vedre, nasmejane i radosne dane, ali nekadanja razdraganost i razuzdano veselje se nisu mogli vratiti malian se a da toga nije bio svestan osvrtao na sopstveno detinjstvo, koje je jo pre neki dan, pre neku nedelju bilo stvarnost, sa enjom i tugom odrasle osobe. Vie nije bio dete. Bio je bolesnik kojem je svet stvarnosti ve iskliznuo iz ruku, ija sad ve vidovita dua svuda oko sebe sa strepnjom nasluuje smrt koja ga vreba. Pa ipak je to jutro bilo ozareno svetlou i sreom posle svih onih uasnih dana. Pjer je bio tih i zahvalan, a ii Veragutu se i protiv volje budila nesluena nada. Naposletku, ipak je bilo moguno da deak preivi! A onda e pripasti njemu, samo njemu! Doao je zdravstveni savetnik i dugo se zadrao kraj Fjerovog kreveta, ali ga nije muio nikakvim pitanjima i pregledima. Uto im se pridruila i gospoa Adela koja je probdela no smenjujui se sa bolniarkom. Volebno poboljanje detinjeg stanja bezmalo je oamutilo, stiskala je Pjerove ruke tako vrsto da su ga zabolele i nije se ni trudila da prikrije suze olakanja koje su joj navirale na oi. Albertu je takoe bilo dozvoljeno da se krae vreme zadri kraj Pjera. To je kao neko udo obrati se Veragut lekaru. Zar vi niste iznenaeni? Zdravstveni savetnik se Ijubazno nasmeio. Nije protivslovio, ali nije pokazivao neku posebnu radost. Istog trenutka slikara opet obuze sumnja. Pomno je pogledom pratio svaki pokret lekara i, mada mu je lice bilo nasmeeno, uoio je na njemu izraz usredsreene panje i nepromenjene uzdrane zabrinutosti. Neto kasnije slikar je kroz odkrinuta vrata prislukivao razgovor lekara sa bolniarkom i, mada gotovo nita nije razumeo, ipak mu se uindlo da iz rei izgovorenih strogim, odmerenim apatom razabira da je opasnost na pomolu. Naposletku je ispratio lekara do njegovih kola i u poslednjem trenutku upita: Vi kanda ne oekujete mnogo od tog poboljanja? Lekar mu okrenu svoje runo uzdrano lice. Budite sreni to je jadnom deaku dato da provede nekoliko boljih asova! Nadajmo se da e potrajati to due. U pogledu njegovih mudrih oiju nije bilo ni traka nade. Veragut pohdta u bolesniku sobu, da ne izgubi nijedan dragocen trenutak. Majka je upravo priala deaku bajku o Trnovoj Ruici, on je seo kraj nje i posmatrao izraz Pjerovog lica sa kojim je pratio priu. .

Hoe li da ti priam jo neku bajku? upita gospoa Adela. Ne ree malian pomalo umoran. Kasnije. Ona ode u kuhinju, a otac uze Pjerovu ruku u svoju. Obojica su utala, ali s vremena na vreme Pjer bi sa slabim osmehom digao pogled, kao da mu je drago to je oiac kraj njega. Sad ti je mnogo bolje ree otac nenim glasom. Pjer se malko zarumeneo i prsti mu zaigrae u oevoj ruci. Ti me voli, tata, zar ne? Naravno, duo moja. Ti si moj mili deak i kad ozdravi ostaemo zauvek zajedno. Hoemo, tata. Jednom sam bio u vrtu, sasvim sam, i svi me vi vie niste voleli. Treba da me volite, zna, i da mi pomognete ako me opet zaboli. Oh, kako je bolelo! Oi su mu bile upola sklopljene, a rei je izgovarao tako tihim glasom da se Veragut morao nadnositi nad njim da bi ga razumeo. Morate mi pomoi. Ja u uvek biti dobar, a vi ne smete da me grdite! Neete me nikad grditi, zar ne? Reci to i Albertu. Kapci mu zadrhtae i on opet otvoii oi, ali pogled mu je bio taman a zenice neprirodno rairene. Spavaj, sine, spavaj! Umoran si. Spavaj, spavaj. Veragut mu paljivo zatvori oi i poe da pevui, kao to je to inio nekad kad je Pjer bio beba. inilo se da mali spava. Sat kasnije dola je bolniarka da pozove Veraguta na ruak i da za to vreme ostane kraj Pjera. Otiao je u trpezariju i utke, odsutan u mislima, pojeo tanjir supe, a da gotovo nije uo ta ostali oko njega govore. U uima mu je slatko i tuno odzvanjao bojaljivi, neni detinji apat. Oh, stotinama puta je mogao da razgovara tako sa Pjerom i da oseti naivno poverenje bezbrine Ijubavi deteta prema njemu, a on je to propustio! Mehaniki je posegnuo rukom za bocom da naspe sebi vode. Tog trenutka se iz Pjerove sobe prolomio reski prodorni krik i presee Veragutovo setno sanjarenje. Svi po skakae na noge prebledevi, boca se prevrnula, skotrljala preko stola i sa zveketom pala na pod. Veragut se jednim skokom naao na vratima i u bolesnikoj sobi. Kesu sa ledom! povika bolniarka. On nita nije uo. Nita osim uasnog, oajnikog krika koji mu je prodro u svest kao no u ranu. Poleteo je krevetu. Pjer je bio beo kao kre, stravino iskrivljenih usana, besomuni grevi su lomili njegove smrale udove, oi je izbuljio u uasu, a njegov pogled je bio lien razuma. Odjednom je pustio jo jedan krik, jo jeziviji i slian urliku, telo mu se izvilo kao luk tako da se ceo krevet zatresao, a onda se skljokao da bi se odmah zatim opet iskrivio, zategao i naposletku savio kao prut u razuzdanim deakim rukama. Svi su stajali uasnuti i bespomoni, sve dok bolniarkine naredbe nisu stvorile red. Veragut se spustio na kolena pored kreveta i pokuavao da sprei da se deak u tim trzajima povredi. I pored toga, deak je okrvario

desnu ruku, udarivi njom u metalni okvir kreveta. Posle toga je klonuo i okrenuo se tako da je leao na stomaku, zario je zube u jastuk i ritmiki poeo da udara levom nogom. Dizao je nogu i opet je naglo sputao kao da trupka, a nakon trenutka odmora ponavljao bi isti pokret, deset, dvadeset puta i opet nanovo. Zene su bile zaposlene pripremanjem obloga, Alberta odstranie. Veragut je jo uvek bio na kolenima i gledao kako se detinja noga pod pokrivaem uasavajuom ravnomernou die, prua i pada. Eto, gde lei njegovo dete! Njegov osmeh je jo pre neki as bio zraak sunca a njegovo neno tepanje darnulo ga je i oaralo do dna due. Deak je leao pred njim pretvorivi se u telo koje su potresali mehaniki trzaji, u bespomonu gomilu bola i jada. Mi smo kraj tebe viknu u oajanju. Pjer, sine, mi smo tu i hoemo da ti pomognemo! Ali vie nije bilo puta koji bi od njegovih usana vodio do deakove due, sva utena preklinjanja i besmisleni neni apat vie nisu dopirali do uasne samoe samrtnika. Otiao je daleko u jedan drugi svet, lutao je moren eu paklenom dolinom punom bola i samrtnikih muka, a ko zna nije li tamo moda upravo u tom trenutku vapio za njim, koji je na kolenima bio uza nj i koji bi rado podnosio sve muke samo da pomogne svom detetu. Svi su znali da je to kraj. Od onog prvog krika koji ih je prestravio i tako gorko odjeknuo dubokom, ivotinjskom patnjom, smrt je vrebala na svakom pragu i pred svakim prozorom kue. Niko nije o njoj govorio, ali su je svi prepoznali, i Albert, i devojke u prizemlju, ak i pas koji je na poljunanom prostoru trkarao tamoamo po kii i povremeno cvileo od straha. Pored sveg truda, iako se grejala voda da provri, stavljao led, iako se sve u kui predano uurbalo, to vie nije bila borba i u svemu tome vie nije bilo nade. Pjer nije bio pri svesti. Drhtao je celim telom kao da zebe, povremeno bi mu se oteo slab i pomuen krik, a nakon svakog prekida zbog iscrpljenosti nastavio bi da udara i trupka nogom, ritmiki kao mehanizam asovnika. Tako je prolazilo popodne, zatim vee i naposletku no, a kada je u prvi osvit mali borac, najzad, iscrpeo svu svoju snagu i predao se dumanima, roditelji preko njegovog kreveta izmenjae pogled bez rei, lica posivela od nonog bdenja. Johan Veragut spusti ruku na Pjerovo srce i ne oseti vie njegov otkucaj. Ruka mu je poivala na mravim detinjim grudima, dok se nije posve ohladila. Zatim blago pree rukom preko gospoa Adelinih sklopljenih ruku i ree apatom: Svreno je. I dok je izveo svoju enu iz sobe, pridravajui je i sluajui njene prozukle jecaje, a onda prepustio brizi bolniarke, dok je oslukivao na Albertovim vratima da li jc budan, dok se vraao Pjeru da ga lepe poloi i smesti, inilo mu se da je u njemu umrla polovina ivota i nala svoj mir. Pribrano je preduzeo sve to je trebalo i naposletku prepustio malog mrtvaca

bolniarki, a onda je legao i utonuo u kratak, dubok san. Probudio se kada je puna svetlost dana prodrla u njegov sobiak, odmah je ustao da prione na poslednji zadatak koji e ovde u Roshaldeu jo obaviti. Poao je u Pjerovu spavau sobu, razgrnuo zavese i pustio da svetlost sveeg, jesenjeg dana padne na belo lice i ukoene ruke njegovog mezimeta. Zatim je seo na rub kreveta, rairio jedan karton i poeo poslednji put crtati crte lica koje je tako esto prouavao, koje je poznavao i voleo od najnenijih poetaka, a koje su sada, sazrele i uproene u smrti, jo uvek bile pune neshvatljive patnje. OSAMNAESTO POGLAVLJE Sunce se arilo meu rubovima iskrzanih, od kie isceenih oblaka kada se malobrojna porodica vraala kui sa Pjerove sahrane. Gospoa Adela je uspravno sedela u kolima, njeno uplakano lice se neobino svetlo i ukoeno ocrtavalo izmeu crnog eira i do grla zakopane crne haIjane. Albert je imao oteene kapke i nije isputao majinu ruku iz svoje. Vas dvoje, dakle, sutra kreete na put ree Veragut sa prizvukom ohrabrenja. Nemojte brinuti, ja u obaviti ovde sve to bude trebalo. Samo hrabro, deae moj, doi e bolja vremena! Iskrcali su se pred Roshaldeom. Grane kestenova, sa kojih je jo kapalo, presijavale su se na svetlosti. Uli su zasenjeni u utihlu kuu u kojoj su ih ekale devojke u crnim haljinama, apuui meu sobom. Otac je zakljuao Pjerovu sobu. Kafa je bila spremna i njih troje posedae oko stola. Rezervisao sam vam sobe u Montreu zapoe Veragut opet. Gledajte da se oporavite! Otputovau i ja, im sve sredim ovde. Robert e ostati i odravati kuu u redu. On e imati moju adresu. Niko ga nije sluao neka duboka, bljutava trezvenost sve ih je sledila kao da su na mrazu. Gospoa Adela je ukoenim pogledom zurila preda se i skupljala mrvice hleba sa stolnjaka. Uaurena u svoju alost, nije elela da je ita iz nje trgne, a Albert se poveo za njom. Posle smrti malog Pjera opet je nestao privid porodine bliskosti, kao utivost s lica oveka koji se s mukom savlauje dok ne ode moni gost od koga zazire. Jedino je Veragut, uprkos svim injenicama, do poslednjeg trenutka glumio svoje maske. Plaio se da mu neka enska scena ne pokvari oprotaj od Roshaldea, a u dui jedva je ekao as da to dvoje otputuju. Jo nikada nije bio tako sam kao uvee toga dana sedei u svojoj sobici. Preko u zamku njegova ena je pakovala kofere. On je pisao pisma i obavljao neke poslove, najavio svoj dolazak Burkhardu, koji jo nije znao za Fjerovu smrt, i dao svom advokatu i banci poslednja uputstva i punomoja. Iza toga je raspremio pisai sto i stavio preda se sliku mrtvog Pjera. Sada je bio pod zemljom i veliko je pitanje da li e Veragut ikad pokloniti svoje srce nekom drugom Ijudskom biu, da li e ikad moi da uestvuje u patnji drugoga. Sad je bio sam. Dugo je posmatrao svoj crte, omlitavele obraze, kapke sputene preko upalih oiju, tanana stisnuta usta, svirepo smrale detinje ruke. Zatim je zakljuao sliku u ateIje, uzeo svoj ogrta i iziao napolje. Nad parkom se

ve spustila no i sve je bilo tiho. U zamku je nekoliko prozora bilo osvetljeno, ali to se njega vie nije ticalo. Pod tamnim stablima kestenova, u maloj pokisloj senici, na poljunanom prostoru i u vrtu sa cveem ipak ga zapahnu neto nalik ivotu i seanju. Tu mu je Pjer jednom zar to nije bilo pre mnogo godina pokazao malog zarobljenog mia, a tamo kod one grahorice razgovarao je sa rojem modrih leptira i izmiljao fantastina imena za cvee. U dvoritu za ivinu i kod kuice za psa, na travnjaku i u drvoredu pod lipom, svuda je vodio svoj mali ivot, igrao se raznih igara, tu su bili odomaeni njegov lagodni, slobodni deaki smeh i sva Ijupkost njegove samovoljno samostalne linosti. Tu je stotinama puta, zatien od tuih pogleda, uivao u dejim radostima i doivljavao svoje bajke, moda je koji put bio i Ijut ili je plakao ako bi se oseao zanemaren i neshvaen. Veragut je lutao po mraku i obilazio sva mesta koja su bila vezana za neku uspomenu na njegovog deaka. Naposletku se spustio na kolena pred Pjerovom gomilom peska i da ohladi ruke zario ih u vlaan pesak. Pri tom je napipao neku stvaricu od drveta i kad je podigao i poznao Pjerovu lopaticu za pesak, pao je niice i prvi put je za tri uasna dana, najzad, zaplakao nesputano i neobuzdano. Ujutro je imao jo jedan razgovor sa gospoom Adelom. Nai utehu obrati joj se i ne zaboravi da je Pjer pripao meni. Ti si mi ga ustupila. i ja ti jo jednom zahvaljujem na tome. Ja sam tada ve znao da e umreti. ali bilo je lepo od tebe. A sad ivi u svemu onako kako eli i nemoj ni u emu prenagliti! Zasad zadri Roshalde, mogla bi se pokajati ako uskoro proda imanje. Belenik e te jo posavetovati, on smatra da e se poveati vrednost zemljita ovde. Zelim ti mnogo sree u tome! Meni ovde vie nita ne pripada osim stvari u mom ateljeu, kasnije u poslati po njih. Hvala. A ti? Zar se vie nikad nee vratiti ovamo? Nikad vie. Ne bi imalo svrhe. Hteo sam ti jo rei, da u meni vie nema gorine. Znam da sam za sve sam bio kriv. Ne govori tako! Znam da to ini u najboljoj name"i, ali me mui. Sad ostaje ovde sasvim sam! Da si mogao da zadri Pjera. Ali ovako. ne, nije smelo doi do toga! Ima tu i moje krivice, ja to znam. Mi smo ovih dana sve okajall. Budi spokojna, sve je u redu i vie se nema za im aliti. Vidi, Albert je sad samo tvoj. A ja, ja imam svoj rad. To mi pomae da podnesem sve. I ti e biti srenija no to si bila godinama. Bio je tako smiren da se ona savladala. Oh, bilo je jo mnogo ega, neizmerno mnogo onoga to bi mu rado rekla, na emu bi mu zahvalila, ili zbog ega bi ga optuivala. Ali bila je svesna da je on u pravu. Za njega je oigledno ve bila nebitna prolost, sve to je ona jo oseala ivotno i kao gorku stvarnost. Sad je dolo vreme da se smiri i da iive to je bilo preda prolosti. Stoga je sa strpljivom panjom sasluala ta je sve nameravao da sredi i zaudila se kako je o svemu razmislio i svega se setio. Razvod se nije pominjao nijednom reju. To e se obaviti jednom kasnije,

kada se bude vratio iz Indije. Posle ruka odvezoe se na elezniku stanicu. Zatekli ?u Roberta sa brojnim koferima u prostranom zastakljenom tremu punom buke i ai. Veragut ih isprati do njihovog vagona, pokupova asopise za Alberta i dade mu potvrdu o prtljagu, saeka pod prozorom polazak voza, inahnu eirom u znak pozdrava i isprati ih pogledom sve dok Albert nije nestao sa prozora. Na povratku traio je da mu Robert ispria na koji nain je raskinuo svoju prenagljenu veridbu. U kui ga je ve ekao stolar koji e napraviti sanduke za njegove poslednje slike. im i njih spakuje i poalje, poi e i on. Zeljno je iekivao as odlaska. Otpremio je i stolara. Robert je poslovao u zamku sa jedinom preostalom devojkom njih dvoje pokrivali su nametaj i zatvarali prozore i kapke na njima. Veragut je laganim koracima proao radionicom, dnevnom i spavaom sobom a onda je iziao i obiao jezero i park. Po sto puta je prolazio tuda, ali danas mu se inilo da svuda u kui i u vrtu, na jezeru i u parku odjekuje pusto. Kroz ve poutelo drvee duvao je hladan vetar i doterao nove niske kine oblake. Slikar se zimogroIjivo najeio. Sad vie nije bilo nikoga za koga bi morao da brine, prema kome bi trebalo da ima obzira i da vodi rauna o svom dranju, i tek je tog trenutka oseao ledenu samou, posledicu briga i nonih bdenja, drhtavu groznicu i sav razorni zamor tih poslednjih dana. Nije on to oseao samo u glavi i udovima, ve mnogo dublje, negde u dui. Ugasila su se poslednja razigrana svetla mladosti i oekivanja meutim, hladna izdvojenost i svirepa trezvenost kojima je bio okruen nisu za njega bile bauk. Tumarajui dalje vlanim stazama, sledio je, niim ne ometan, konce svog ivota do u prolost, i uinilo mu se da jo nikada nije tako jasno i spokojno sagledavao njihov jednostavni splet. Bez ikakve gorine je utvrdio da je sve te puteve prevalio kao u slepilu. Uprkos svim iskuenjima i bez obzira na enje koje se nikad nisu sasvim ugasile u njemu, on je proao mimo vrata ivota. Nikad u svom ivotu nije dokraja doiveo i iskusio Ijubav, sve do ovih poslednjih dana. Tada je pored kreveta svog umirueg deteta, isuvie kasno, doiveo svoju jedinu pravu Ijubav, tada je prvi put zaboravio na sebe i nadjaao sebe. To e zauvek ostati njegov doivljaj i njegovo jadno malo blago. Sve to mu je preostalo bila je njegova umetnost, u koju nikad nije bio sigurniji nego sad. Preostala mu je uteha onih koji stoje po strani, kojima nije dato da sami uzmu ivot u svoje ruke i da ga iskape do dna preostala mu je udna, hladna a ipak neobuzdana strast da gleda, da posmatra i da gordo uzima uea u stvaranju. To je preostalo, to je bila vrednost u njegovom promaenom ivotu. Njegova sudbina e odsad biti nepokolebljiva samoa i hladno zadovoljstvo koje prua prikazivanje sveta, kao i neminovnost da sledi putanju te zvezde vodilje izbegavajui stranputice. Duboko je uvlaio u sebe vlani, gorki miris vazduha u parku i pri svakom koraku mu se inilo da gura prolost daleko od sebe, kao amac koji mu, stigavi na obalu, vie niemu ne slui. U tom ispitivanju i spoznaji nije

bilo ni traga od mirenja sa sudbinom prkosno, i proet preduzimljivim arom, uperio je pogled u novi ivot koji vie nije smeo da se iscrpi u nedoumici i sumornom lutanju, ve treba da ga, kao strmi put, smelo povede navie. On se kasnije, i moda sa vie gorine nego to to obino ine mukarci, oprostio od slatkog sutona mladosti. Sad se siromaan i sam obreo usred bela dana i vie nije hteo da izgubi ni jedan jedini njegov dragoceni as. ---