Fikus bendamin

Stablo bendamina je gusto razgranato i esto moe da izraste u malo drvo sa brojnim, sitnim liem

Porodica fikusa, poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva, sadri veliki broj vrsta koje se mogu podeliti u tri grupe - sa malim listovima, velikim listovima i padajue, odnosno puzee vrste. Najee gajena vrsta je fikus elastika, sa velikim jajastim, sjajnim i koastim listovima. Drugi po popularnosti je fikus bendamin, koji po lepoti i izgledu spada u jednu od najelegantnijih vrsta. Stablo bendamina je gusto razgranato i esto moe da izraste u malo drvo sa brojnim, sitnim liem. U cvearama moe da se nae nekoliko varijeteta ovog fikusa: sa tamnozelenim listovima, vrlo svetlim ili arenim zeleno-belim listovima. Za bujan rast potrebno mu je mnogo svetlosti, a moe da naraste i do tri metra. Mogu biti i neobinih oblika, od bokastih do patuljastih. esto, odmah nakon to smo ga nabavili, fikus pone da gubi lie zbog ega se mnogi razoaraju. Najei uzrok je ok kojem je biljka izloena pri transportu i promeni stanita. U staklenicima biljke se gaje u optimalnim uslovima, sa dosta svetlosti i visokom vlanou vazduha. Biljka se mora privii na novo stante. Bendaminu odgovara svetlo mesto, zatieno od direktnog sunca, zaklonjeno od promaje i udaljeno od izvora toplote. Minimalna temperatura koju tokom zime moe da podnese je 13 stepeni, a idealna je izmeu 18 i 20. Ne odgovaraju mu nagle promename temperature. Kad mu naete odgovarajue mesto, ne pomerajte ga. Za vreme zimskog mirovanja ree ga zalivajte, jednom u desetak dana. Uvek opipajte povrinu zemlje vrhovima prstiju. Ako osetite da je suva na dodir 3 cm ispod povrine, zalijte ga odstojalom vodom sobne temperature, a ukoliko je zemlja jo vlana, odloite zalivanje za dan-dva. Tokom perioda rasta (od prolea do rane jeseni) biljku zalivajte obilno, dva puta nedeljno. Da biste poveali vlanost vazduha biljku redovno prskajte prokuvanom ili destilovanom vodom. Osim oroavanja, u zimskim mesecima saksiju sa bendaminom stavite u iri podmeta ispunjen vodom i kameniima. Biljku postavite na kamenie tako da dno saksije ne bude u vodi. Mlade biljke presauju se svake godine na prolee, u za dva broja veu saksiju. Na dno saksije obavezno stavite drenani sloj od usitnjenog stiropora ili komadia glinene saksije. Zemlja za presaivanje trebalo bi da bude rastresita i bogata humusom. Kod

odraslih biljaka, dva puta godinje (u martu i septembru) zamenite samo povrinski sloj zemlje. Od prolea do jeseni, na svakih 15 dana, u vodu za zalivanje dodajte teno ubrivo za zelene biljke. Sa prihranjivanjem treba poeti 45 dana posle presaivanja. Fikus ne prihranjujte u zimskom periodu. Kako tokom zime biljka esto odbaci deo listova, poetkom prolea je moete orezati, a drvce fikusa e se obnoviti i dobiti jo lepi izgled. Nastale rane posle orezivanja zatitite drvenim ugljem ili sumpornim prahom. Razmnoavanje fikusa obavlja se reznicama uzetim u prolee. Izaberite izdanak sa barem dva para zdravih listova i rastuim vrhom. Oreite ih ispod drugog para listova (reznice moraju biti duge od 8 do 10 cm). Pripremite reznicu orezujui stabljiku neposredno ispod lista. Odstranite donji par listova i umoite prerezanu povrinu u hormonski prah za oiljavanje. tapiem ili olovkom napravite rupice u zemlji i zabodite reznice u saksiju prenika 8-10 cm, tako da njihov kraj bude na dnu rupice, a listovi odmah iznad zemlje. Dobro zalijte i pokrijte providnom folijom. Svaki dan dignite pokriva na pet minuta da biste spreili truljenje i proverili da se zemlja nije isuila. Reznice drite na temperaturi od 24 stepena. Posle tri nedelje sklonite pokriva i biljicu presadite u malo veu saksiju u koju ste stavili odgovarajui zemljini supstrat. Ukoliko fikus tokom zime gubi mnogo listova, to je znak da mu nedostaje svetlost (list dobija hlorotinu boju), moda je izloen promaji (zeleni list opada) ili je preobilno zalivan (list uti i opada). Lepljivo lie je siguran znak da su ga napale vai i u tom sluaju fikus isprskajte "Konfidorom". Ako lie pone da uti i deluje pranjavo, a na naliju se pojavi pauina, fikus isprskajte akaricidom, na primer "Omajtom".