UVOD

Ostava ili depozit, u prevedenom znaenju predstavlja povereno dobro, tj. vrednost koja je data na uvanje, ulog. Kategorija depozita potie iz rimskog prava, u kome je imao karakteristike realnog ugovora (realni kontrakt), a uspostavljan je predajom pokretne imovine na uvanje. Romanisti istiu da se deposit javio u rimskom pravu i pre pojave Zakona XII tablica. Prema Zakonu XII tablica nevraanje poverene stvari kanjavano je kao delikt plaanjem dostruke naknade. U klasino doba, u vremenu izmeu Cicerona i Gajusa, depozit postaje zatien kontrakt, sa posebnim tubama.1 U drevnom Babilonu, ugovor o ostavi predvia uvanje tuih stvari, zahteva pismenu formu i prisustvo svedoka, dok se utajenje poverene imovine (ita) nadoknauje dvostruko. Danas najee podrazumeva ulaganje novanih sredstava na raun banaka ili tedionica, a deposit, u vidu dragocenosti moe da se preda na uvanje pravnom ili fizikom licu.

Prof. dr Ilija Babi, Ugovori graanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 131

POJAM
Ugovor o ostavi je samostalni ugovor koji nastaje po svojim standardnim ugovornim oblicima, proizvodi dejstvo i prestaje nezavisno od drugog ugovora. Na osnovu ugovora o ostavi, obavezuje se ostavoprimac da primi pokretnu stvar od ostavodavca, uva jeuz naknadu ili besplatni, i da je vrati kada je ovaj bude zatraio.2 Na osnovu ovakvog ugovora, ostavoprimac stie samo dravinu stvari, za razliku od ugovora o prodaji, razmeni ili ostavi koji su osnov za sticanje prava svojine. Takoe, ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava, bez obzira da li je sa naknadom ili bez naknade. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari. Jedne od osnovnih karakteristika ugovora o ostavi su:
a.) Da je ugovor konsenzualan ( zakljuuju se prostom saglasnou volja

o bitnim sastojcima ugovora, ne zahteva pisanu formu ka o bitan sastojak kontrakta,.) b.) Spada u imenovane ugovore ( regulisan lanovima 712-729. Zakona obligacionim odnosima Republike Srbije )
c.) Jednostrano (kada strane nisu ugovorile naknadu ostavoprimcu) ili

dvostrano obavezan (kada je naknada ugovorena). d.) Teretan ili dobroin (ostava je teretna ako je ugovorena naknada za uvanje, a dobroina ukoliko nije ugovorena)
e.) Kauzalan (oiglednost pravnog osnova zbog koga se strane

obavezuju) f.) Dugotrajan i sa sporazumno odreenom sadrinom (zakljuuje se posle pregovaranja, mada moe biti zakljuen i po pristupu)

BITNI ELEMENTI UGOVORA

2

Prof. dr Ilija Babi, Ugovori graanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 129

1. Stvar koja je predmet ugovora

- Na osnovu lana 712. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima,

predmet ugovora o ostavi mogu biti samo pokretne stvari koje su odreene ili odredive, potrone ili nepotrone, zamenljive ili nezamenljive. Pravo nije predvieno da bude predmet ovakvog ugovora. Stvar koja je predviena da bude predmet ostave, mora biti mogua i doputena, tj. da nije protivna ustavu, javnom poretku i dobrim obiajima. Ukoliko stvar nije odreena, ugovor je nitav. Na osnovu lana 713. ZOO, ugovor o ostavi mogu punovano zakljuiti u svoje ime i lica koja nisu sopstvenik stvari. U tom sluaju, ostavoprimac je duan tom licu vratiti stvar, izuzev ako je doznao da je stvar ukradena. Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je duan saoptiti sudu od kojeg lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tubi.3 2. Trajanje ugovora
-

Trajanje ugovora, po pravilu, odreuje se voljom ugovornih strana iako je ugovor o ostavi po svojoj prirodi dugotrajan ugovor. Ugovor moe trajati odreeni vremenski odsek do odreenog datuma koji je vezan za odreeni dogaaj (povratak sa letovanja,). Ukoliko trajanje ugovora nije odreeno na ovaj nain, vreme trajanja ostave odreuje se na osnovu predmeta ostave, i prilika u kojima je zakljuen ugovor. Ukoliko se trajanje ugovora ni na ovaj nain ne moe ustanoviti, onda ga svaka strana moe prekinuti otkazom. Ostava prestaje kad istekne otkazni rok utvren na osnovu ugovora, po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem odnosno istekom primerenog roka.4

3. Isplata naknade
3 4

Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SRJ, br. 31/93, lan 713. Ibidem

- Isplata naknade e biti bitan sastojak ugovora ukoliko je zakljuen teretan ugovor. U svim drugim sluajevima ostavoprimac nema pravo na naknadu.

OBAVEZE OSTAVORIMCA

1. Obaveza prijema i uvanja stvari

-

Obaveza prijema se ispunjava na nain koji je odreen ugovorom, ili kako to proizilazi iz prirode ugovora o ostavi. Nakon prijema nastaje obaveza uvanja, koja predstavlja odravanje supstance stvari shodno njenoj prirodi. Ostavoprimac uva stvar kao sopstvenu, a ukoliko je zakljuen teretan ugovor, mora da postupa kao dobar privrednik tj. dobar domain (bonus pater familias). Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar.

2. Obaveza obavetavanja ostavodavca

- Ova obaveza se odnosi na informisanje ostavodavca od strane ostavoprimca, u pogledu eventualnih promena na predmetu ugovora i opasnostima da bude oteen na bilo koji nain.
3. Obaveza uzdravanja od upotrebe stvari

- Ostavoprimac nema pravo upotrebe stvari koja mu je data na uvanje. U sluaju upotrebe stvari koja mu je poverena ZOO predvia 2 mogunosti: a.) nedozvoljenu upotrebu stvari b.) dozvoljenu upotrebu stvari U prvom sluaju ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuu naknadu, i odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koja se dogodila.
4

Za sluaj vie sile odgovara jedino ukoliko ne upotrebom stvari ne bi dolo do propasti predmeta, i pored pojave vie sile. U drugom sluaju, primenjuju se pravila o ugovoru o posluzi. 4. Obaveza vraanja stvari
-

Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai, i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari. Vraanje stvari obavlja se u mestu koje je prethodno odreeno ugovorom. Ukoliko mije predvieno ugovorom, vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu.5 U sluaju da stvar treba predati u drugom mestu, ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova za prevoz stvari. Na osnovu lana 721. ZOO Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja, ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu. Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali je duan ostavodavcu odrediti primeran rok za preuzimanje stvari.6

OBAVEZE OSTAVODAVCA

5 6

Prof. dr Ilija Babi, Ugovori graanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 135 Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SRJ, br. 31/93, lan 721

1. Obaveza predaje predmeta ostave - Predaja stvari na uvanje vri se na nain kako je ugovoreno i predvieno. Obavezan je da ostavoprimcu preda stvar sa svojstvima koja mu nee prouzrokovati tetu, a ukoliko stvar ima skrivenih mana, ostavodavac je duan obavestiti ostavoprimca o tome. Ukoliko predaja nije regulisana ugovorom, tada vai pravilo da stvar koja se predaje mora biti u stanju u kojem je bila prilikom zakljuenja ugovora. 2. Obaveza snoenja trokova
-

Obaveza snoenja trokova koji nastaju redovnim uvanjem stvari snosi ostavodavac, bez obzira na to da li je ostava besplatna ili bez naknade. 3. Obaveza isplate naknade

Ostavodavac duguje ostavoprimcu naknadu za uvanje stvari, ako je naknada bila ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati sa obzirom na prirodu posla.7 Visina naknade se odreuje prema jedinica trajanja ugovora i vrsti predmeta ostave. Ostavljena je mogunost stranama da ugovore fiksni iznos naknade, ili da iznos bude ugovoren unapred po optim uslovima poslovanja. Ugovorom se odreuje mesto, vreme, i nain plaanja. Ukoliko nije ugovoreno, onda se ovi elementi odreuju sobzirom na svrhu posla, prirodu obaveze, ili ostalim okolnostima.

5. Obaveza naknada trokova i tete

-

Naknauju se samo opravdani trokovi redovnog odravanja stvari. Ostavodavac moe da odbije da snosi trokove. U tom sluaju ostavoprimac nema pravo na naknadu trokova i kad ih je uinio. Naknada tete je zavisna od ponaanja strana u ugovoru o ostavi bez obzira da li je ostava ugovorena sa naknadom ili bez nje. Na ovaj ugovor se primenjuju opta pravila o ispunjenju ugovora i posledicama neispunjenja bez obzira da li je sa naknadom ili bez naknade.

Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SRJ, br. 31/93, lan 720

POSEBNI VIDOVI OSTAVE

UGOSTITELJSKA OSTAVA Ugostitelj predstavlja pravno ili fiziko lice koje obavlja dozvoljenu i registrovanu privrednu delatnost. U ovakvoj vrsti ostave ostvaruje se pravni odnos izmeu ugostitelja, kao ostavoprimca, i fizikih lica, kao gostiju, u pogledu odgovornosti za unete stvari u ugostiteljski objekat. Obaveze i prava ugostitelja: a.) da stvari primi na uvanje
-

izuzetak kod ovog pravila je kad ugostitelj ne raspolae odgovarajuim prostorijama, ili kad uvanje odreenih stvari prelazi njegove mogunosti. Neopravdanim odbijanjem stvari na uvanje, ugostitelj odgovara za naknadu tete.

b.) pravo retencije (zadravanja) - ovo pravo ugostitelja je omogueno na osnovu lana 728. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da ugostitelj koji primi goste na noenje ima pravo zadrati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potraivanja za pruene usluge. Odredbe o ugostiteljskoj ostavi se primenjuju i na zdravstvene ustanove, javne garae,.

c.) Obim odgovornosti

-

odgovornost je ograniena do iznosa utvrenog posebnim propisom. Izuzetak od ovog pravila je, da ugostitelj duguje gostu potpunu
7

naknadu tete ako mu je gost direktno predao stvar na uvanje i ako je teta nastala krivicom gosta ili krivicom lica za koje on odgovara.8 d.) Iskljuenje odgovornosti
-

Odgovornost je iskljuena usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, i ako su stvari oteene ili izgubljene usled nemara samog gosta. Za ostale sluajeve odgovara ugostitelj. NEPRAVA OSTAVA Predstavlja modalitet osnovnog ugovora o ostavi kojim strane u ugovoru predviaju da e ostavodavac u ostavu dati zamenljive stvari iste vrste sa pravom ostavoprimca da ih potroi, i obavezom da vrati istu koliinu stvari iste vrste.9 Sutinska razlika od obinog vida ostave jeste u tome da ostavoprimac moe da stekne pravo svojine na zamenljivim stvarima i da ih potroi, ali i da snosi rizik propasti i oteenja stvari, to predstavlja bitnu osobinu zajma. Istie se da se ovaj ugovor po svome cilju vie pribliava ugovoru o ostavi, a po svome dejstvu ona je pre ugovor o zajmu, ali da je to ipak ugovor o zajmu sa izvesnim primesama ugovora o ostavi.10 Ovo miljenje prihvata teoriju apsorcije koja je prihvaena u ZOO.

OSTAVA U NUDI
8 9

Prof. dr Ilija Babi, Ugovori graanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 138 Ibidem 10 Ibidem

Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan je uvati je sa poveanom panjom.11 Stanje nude nastaje usled prirodnih dogaaja (sue, poplave,). Ovakav vid ostave je uvek besplatan, jer predstavlja dunost da se drugome pomogne u nevolji. Ostavodavac je ovlaen da stvar vrati nazad kad prestane stanje nude.

Pored ove 3 vrste ostave koje su pomenute u Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije, postoje i skupna ostava, kvantitativna, zatvorena, ostava u sefu, ugovorni sekvestar i uzgredna ostava.

ZAKLJUAK

11

Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SRJ, br. 31/93, lan 723

Ugovori o depozitu, pologu, ostavi i sl.su tradicionalni nain regulisanja meusobno pravnih odnosa i radnji izmeu ugovorenih stranaka. Karakteriu se: - velikim stepenom sigurnosti od rizika nerealizacije meusobnih odnosa i radnji; - obostrano vrstom voljom za izvrenje nameravane pravne radnje s obzirom na predhodno izvrene znaajne uloge; - tano preciziranim pravima i obavezama svake od ugovorenih strana; - utvrivanje nadlenosti kod sankcionisanja u sluaju neizvrenja; - kao najei vid (oblik) u razreavanju ovakve vrste pravnih odnosa i radnji.

Ugovor o ostavi
Zakljuen dana 01. 06. 2008 godine u Novom Sadu izmeu ugovornih strana :_______________ iz Rume, Ulica _____________, broj___

10

(u daljem tekstu ostavodavac) i _______________ iz Novog Sada, Ulica ________________, broj___ (u daljem tekstu ostavoprimac). Ugovorne strane su se dogovorile o sledeem: lan 1 Ostavodavac se obavezuje da e ostavoprimcu predati na uvanje 5.000 kg (5t) visoko kvalitetne ljive aanka sa podruja Zapadne Srbije, a ostavoprimac se obavezuje da e ovu koliinu ljiva primiti, uvati i ostavodavcu vratiti. lan 2 Ostavoprimac je duan primiti od ostavodavca dana 06. 06. 2008 godine, u popodnevnim satima, ispred magacina ostavoprimca, navedenu koliinu i vrstu ljive, i isti dan ga smestiti u pripremljene kontejnere, specijalizovane za uvanje voa. Ugovorne strane su saglasne da obaveza uvanja ostavoprimca traje do 10. 06. 2008 godine. Ostavoprimac je duan preduzimati potrebne mere kako ne bi dolo do eventualnog kvara ili propasti predmeta ugovora. lan 3 Obavezuje se ostavodavac da u roku od 24 asa od predaje robe na uvanje, isplati naknadu za uvanje u iznosu od 25.000 dinara, a ostatak od 15.000 dinara odmah posle preuzimanja stvari. Trokove prevoza predmeta ugovora do magacina ostavoprimca u Novom Sadu i preuzimanju ljiva, posle isteka predvienog roka za uvanje, snosi ostavodavac. Ostavodavac preuzima obavezu naknade nunih i korisnih trokova uinjenih radi poboljanja kvaliteta uvanja Ostavodavac
potpis i peat

Ostavoprimac
potpis i peat

11