1

_______

LEKOVITO BILJE

______

Andjelika- Angelica archangelica

Umbelliferae Angelica - Anglique
Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo i uplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjem delu granato. Listovi su triput perasto useeni, vrlo krupni i na osnovi mehurasto obuhvataju stabljiku. titaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili ukaste boje. Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao du gakim korenjem. Cveta jula i avgusta, plod je jajolik, pljosnat i krilat, ukastobeliaste boje. Cela biljka ima svojstven prijatan aromatian miris. Ukusa je najpre oslatkog, a zatim aromatino ljutog. Gaji se po movarnim mestima, uspeva na lakom, rastresitom, plodnom i movarnom zemljitu. Retko se nalazi divlja biljka. Razmnoava se semenom, ono se mora posejati im sazri, jer brzo gubi klijavost. Dobijeni rasad se rasauje na stalna mesta poetkom jeseni i mora se esto okopavati i obilno navodnjavati. Destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja dobija se vrlo cenjeno etarsko ulje. Sastav: Rizomi i korenje sadre 0,301% etarskog ulja, oko 6% smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,51,5% etarskog ulja, oko 16% masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Glavni sastojak ulja je felandren. Upotreba: Ve nekoliko hiljada godina anelika se koristi za lek i zain. Deluje povoljno na eludano crevne organe, olakava varenje odstranjuje gasove i tekoe, koje zbog toga nastaju. Nije kodljiva i ne izaziva naviku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Od anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao i tinkture, ekstrakti, alkoholature i dr. aj je jo prijatniji od sveih draka i korenja, jer je veoma aromatian i povoljno utie na raspoloenje bolesnika. Koristi se za poboljanje apetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja greva i drugih smetnji. Narodna imena: angelika (Orfelin), angelica, anelika, anelski koren, aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdni koren, lahtna angelika, kadlinac, kravogaz, kravojac, siri. Angelica silvestris u narodu se naziva: angelika, anelski (aneoski) koren, bortna angelika, divlja anelika, koren svetoga duha, kravojec, trubaljka, trubelj.

Anis - Pimpinella Anisum

Umbelliferae Anise - Anis vert, anis cultiv
Anis je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 20-60 cm. Anis raste divlje oko istonog dela Sredozemnog mora. Droga potie samo od gajene biljke.Anis je vrlo prijatnog, jakog aromatinog mirisa na anetol, a ukusa slatkog, aromatinog, toplog i naljutog, slinog morau. Anis se razlikuje od plodova ostalih titarica po tome to je obrastao malim jednoelijskim, bradaviastim dlakama debelih zidova i ima mnogositnih masnica. Sastav: Anis sadri 1,5-4 % etarskog ulja, oko10 % masnog ulja, 20 % belanevine i eera.Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomou vodene pare iz zrelih sveih plodova Upotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini i dejoj praksi. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati za zube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolaima kao kim. Upotreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmolitik), galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Stimulie sekreciju ui i pljuvake. Dejstvo uja na neuro-muskularni sistem objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgije i kolika.

Artioka - Cynara scolomus

Compositae Artichoke (globe) - Artichaut
Artioka je viegodinja biljka koja vodi poreklo iz mediteranskog basena. Ima velike cvetne glavice sa mesnatim sonim cvetitem i isto tako mesnate ovojne listove sa sonom bazom. Na jakoj i pravoj stabljici nosi izdvojene i vrlo razvijene listove koji se upotrebljavaju u fitoterapiji. Ukorenjuje se duboko i ispod zemlje ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao povre u Zapadnoj Evropi i drugde. Artioka zahteva duboko, svee zemljite koje uva vlagu i esto se navodnjava, meutim stalna vlanost moe dovesti do truljenja korena.

Artioka - jestiva iz ortanovaca

Rast je najoptimalniji na temperaturi od oko 18 stepeni a zimi je potrebna zatita jer voli blage i kratke zime. Kod nas je upotreba artioke sve popularnija. Ti soni delovi se koriste kao omiljeno povre. Bere se kada mesnati cvetovi ponu da se odvajaju od glavice, prvo se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje razvijene glavice. Sadri gorke i druge sastojke koji vraaju apetit, pomau varenju, deluju kao blag diuretik, holeretik i holagog: povoljno utiu na jetru, smanjuju ureu u krvi poveavajui izbacivanje uree mokraom, pomau varenju masti i dr. Upotrebljava se protiv utice, kongestija jetre, bolova u beici, i dr. Moe se uspeno gajiti i kod nas. Recept: Artioka sa sosom vinegret (vinaigrette) Operite artioku pod mlazom hladne vode, odsecite stabljiku i kuvajte u vodi sa malo sireta i soli dok listovi ne omekaju (pola sata/sat). Spremite vinegret sos tako to ete dobro izmeati 2,3 kaiice jakog senfa, dl sireta, 3,4 dl ulja soli i malo eera. Otkidajte redom listie odozdo prema gore. Svakim listiem zahvatite malo sosa i zubima ostruite unutranji, mekani jestivi deo. Tvrdi deo lista odloite. Malo pomalo doi ete i do "srca" (donji okrugli deo, koji se jedino i konzervira) artioke, uklonite niti, prelijte sosom i pojedite.Artioke se mogu nai i na beogradskim pijacama (Novi Begrad blokovi itd.) Narodna Imena: ardeovka, artiovka, gardun, draguica, pitoma boca, italijanski osat, ratiok.

Bagrem - Robinia pseudoacacia

Papilionaceae Locust tree - Robinier
Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, ree list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo dok je mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava u obliku aja (5 na 100) za lake iskaljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jae luenje ui.

Bagremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potie od toksalbumina robina. Zabeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom. Narodna imena: akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvee, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, hacija.

Beli Slez - Althaea officinalis

Malvaceae Marsh mallow - Guimauve
Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istonih delova Sredozemskog mora. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U nas ga najvie ima po renim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Beli slez je dugovena, lepa upadljiva zeljasta biljka, visoka l2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeliasti i pod prstima kao kadifa meki.. Listovi su spiralno poreani,beliasto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju kite belo ruiastih, lepih cvetova, koji cvetaju preko celog leta. Gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini i jer je meki, mesnatiji, deblji, jednoliniji, nije tako ilav isadri vie sluzi od divljeg. Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadri najvie sluzi. Sastav: U korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saharoze, malo invertnog eera, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. U pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najvie sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi. Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike koliine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i drela, interno ili za ispiranje gue i nosa u obliku macerata. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokrano polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. U osuenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata, zbog toga je on vrlo vaan izvor skroba i eera i potpuno je neotrovan. Iseckan koren dri se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u kljualoj) i za to vreme ee promea. Na taj nain se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlai i skrob, tenost je gua, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Ulazi u sastav raznih grupnih ajeva,esto se u razne miksture protiv kalja dodaje sirup od belog sleza, naroito u dejoj praksi. Spremaju se ajevi za lake iskaljavanje i ublaavanje nadraaja, za leenje upale mokranih puteva, protiv proliva, za leenje upale grkljana kao i sirupi i pastile. Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371287. pre nae ere) ga preporuuje kao lekovitu biljku, a Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije.

Bokvica - Plantago major

7 Plantaginaceae Plantain, plantago - Psyllium, plantain

Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima, pored puteva, na livadama i panjacima, po umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni kodljive. Prema obliku listova i cvasti razlikuju se meu sobom neke domae vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: enska, irokolista bokvica (Plantago major L.);muka, uskolista bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.).U veini vrsta bokvice lie se razvija u obliku rozete u dnu stabljike koja nije granata i nema lia, nego se zavrava zbijenom cvau od neuglednih sitnih cvetova.Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se istiu luno povijeni nervi koji se pri vrhu lista spajaju; krunica je gola. Cvetaju od prolea do zime. Neke se od najdavnijih vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo vie u narodu nego u kolskoj medicini, za leenje mnogih bolesti a i kao profilaktino sredstvo (zelen list i sok iz lista kao prolena vitaminska kura). List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Koristi se sve i suv list, ree cela biljka i koren (Plantaginis folium, herba et radix). Hemijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe domainstva sve tri mogu koristiti posebno ili pomeane. U narodu se najvie ceni i najee upotrebljava irokolista, krupna ili enska bokvica. U svim organima biljke ima heterozida aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima oko 4% tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog ulja, belanevina i eera. Upotreba: Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. ini mi se da nijednu drugu domau lekovitu biljku tako esto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako e vam odmah, bez okolienja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Dokazana je znatna antibakterijska mo bokvice, jer su u njoj otkriveni fitoncidi (Felklova). List bokvice deluje protiv raznih upala koe i sluznice, pojaava luenje tenosti u pluima i time olakava iskaljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje uestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, grevi, ir na dvanaestopalanom crevu i na elucu. Koristi se za ublaavanje napada kalja. Narodna imena: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, enski ilovlak, ilavac, marina bokva, muka bokvica, paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, elnik, iroki trputac. Za muku bokvicu: bukvica, glavor, duga bokva, dugi trputac, enska bokvica,ilovljak, konjsko rebro,krepotec, mala bukvica, muki ilovlak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac. Za srednju bokvicu: bokva, enska bokvica, srednja bokva, srednja buk vica, triputac, troputac, iroki prpotec. Za buaak: blenik, bolhnjak, bolinec...

8
Borovi se sade svuda gde ovek ivi i radi, jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne samo da prijatno miriu, osveavaju i povoljno deluju na ovekovu psihu, ve ti sastojci imaju i antimikrobna, antiseptina svojstva.U rano prolee uzabrani i osuena mladi pupoljci bora (Pini turio), dugaki su 3 5 cm, a debeli oko 4 mm, valjkasti lepljivi i uto-mrki. Stabljika je pokrivena sitnim listiima koji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa. Stabljika je pokrivena sitnim listiima koji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa.

Sastav: Svi delovi bora sadre etarskog ulja (terpentinsko ulje) i smole, pa se zbog toga upotrebljavaju za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo je vano, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i kreu velike mase ljudi. U kori borova ima 2050% tanina, gorkih materija i flavonskih jedinjenja, zbog ega se upotrebljava kao tonik. Seme primorskog bora (Pinus pinaster) je vrlo hranljivo, jer ima masnog ulja i belanevina. U Liu raznih borova ima (zimi) 100170 mg% vitamina C, karotena, etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Sadri smole, gorke materije, eera tzv. pinitola (izomer manitola) i etarskog ulja, koje se sastoji iz alfa-pinena, dipentena, silvestrena i kadinena. Upotrebljava se u obliku infuza, sirupa itd. U obliku ulja ili ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za draenje koe. Pije se sirup protiv hroninog bronhita 3,4 dnevno. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u l litru vode i dodati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. U nedostatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugih borova. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za leenje konih bolesti. Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeli bor, bjelobor, bor, borika, divlji bor, obini bor, smrok, hvoja, am, umski bor.

Borovnica - Vaccinium myrtillus

Ericaceae Huckleberry - Myrtille

Borovnica je grmi, visok do 50 cm. Kod nas raste u velikom mnotvu gradei prizemnu floru mnogih naih vlanih i hladnih planinskih bukovih i etinarskih uma i istina. Listovi su naizmenini, tanki, duguljasto-jajasti, 23 cm dugaki i imaju perastu nervaturu. Cvetovi su ruiasto-beli, zvonasto-cevasti, pojedinani i obeeni. Cveta od maja do juna, a ukusni plodovi u obliku bobica sazrevaju od jula do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i lie. Plod je modrocrna, okrugla, sona bobica. Bobice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prolee, sve dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Sastav: Osuene bobice sadre flobatanin, smeu raznih antocijanskih heterozida boja borovniinog soka, invertni eera, organske kiseline, uglavnom limunove, jabune i ilibarne, pektin, vitamin C, karoten i dr. U listu ima pirokatehinskih tanina, arbutozida, nekoliko flavonskih heterozida i dr. Upotreba: Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, raznih upala sluznice itd. Iz zrelih plodova borovnice spravlja se naroiti ekstrakt, od koga se izrauju draeji za jaanje onog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. Poto je taj lek, skup najbolje je piti ist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Moe se napraviti i kompot od osuenih zrelih plodova i istu svrhu. Zrele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za jaanje, protiv deijih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slino medveem grou i diuretino. Upotrebljava se i protiv eerne bolesti. Borovnica nije kodljiva i moe se stalno upotrebljavati. Spremaju se ajevi za leenje ulkusne bolesti, proliva, nedostatka apetita, eerne bolesti i drugih. Narodna imena: barovnica, boribnica, borovaa, borovinka, borovnjaa, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna jagoda, brusnica, crvenozrna borovnica, branjaa, brosniak, brusnik, me je groe, struljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice moe upotrebiti kao diuretik i za leenje upale bubrega i beike.

Bosiljak - Ocimum basilicum

Labiatae Basil (sweet) - Basilic commun, basilic sacr
Bosiljak je nae narodno

10
omiljeno cvee. To je jednogodinja zeljasta biljka, poreklom iz Indije. Stablo je visoko do 50 cm, grane su postavljene unakrsno i naspramno. listovi su sa drkama, izdueno jajastog oblika, po obodu razreeno testerasti. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sa kratkim drkama, u grupama od po 6-10, i formiraju duge metliaste cvasti, kojima se zavravaju granice. Cveta od maja do avgusta. kod nas se gaji od davnina kao ukrasna, zainska i lekovita biljka a koristi se i u religioznim obredima. Cela biljka je prijatnog mirisa, a najvie listovi. Ukusa je gorkog i aromatino ljutog. Bere se se nadzemni deo biljke u cvetu (Basilici herba) i sui u hladu na promaji. Razmnoava se semenom, koje se u bati ili saksiji seje u martu, a mlade biljke, po dve zajedno, rasauju u maju. U toku vegetacije neophodno je redovno okopavanje i zalivanje. Sastav: Sadri etarskog ulja, tanina, saponina i gorkih materija. Koliina etarskog ulja nije velika iz nosi svega 0,4 do 0,8/o ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima estragola ili metilkavikola, linalola, cineola i drugih antiseptikih sastojaka koji slue kao konzervans, jer spreavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unitavaju ih. Tako se moe objasniti zbog ega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvacu, zbog ega se pokojnik njime kiti, i nosi kad se ide tekom bolesniku, zbog ega se daje da se ne pokvari bogojavljenska vodica ... itd. Upotreba: Narod, sasvim opravdano, upotrebljava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbuenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku zaina u jelima ili u obliku aja posle jela. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita, esto zajedno sa belim lukom, zatim za jae mokrenje, za izazivanje boljeg apetita, za poveanje mlenosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bubrega, za ureivanje menstruacije itd. Nekad nije bilo ni jedne kue koja nije imala malo bosiljka, ne samo suvog, vezanog u kiticu ve i u vrtu, pa esto i u loncu, tako da su ga imale sveeg preko cele godine. To su cvee i miris starijeg sveta. Bosiljak treba prouiti ve i zbog toga to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vie na jug i istok utoliko je vea i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna imena: bailek, baulek, baselak, basiljak, basilje, baelak, bo siljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarma, bosilje, vasleen, en, misloin, murtela, pitomi vesligen, faslidan, fesligen, feslian, feslidan.

Breza - Betula alba

Betulaceae Birch - Bouleau

11
Breze su ivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim, tankim granicama, pravi ukras svetlih uma. Breza je listopadno drvo, visoko do 30 m, sa vitkim stablom koje se prua gotovo do vrha kronje i tankim viseim granicama. Prenik stabla u donjem delu moe biti do 60 cm. kod mladih izdanaka kora je crvenkasto smea. Kora stabla i grana, dok su mlae, bela i ljuti se u horizontalnim trakama, kasnije u donjem delu je crna i duboko vertikalno ispucala. Listovi su goli na dugim peteljkama. U poetku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi iroko klinasti, navrhu zailjeni, po obodu dvostruko testerasti. Droga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa.Cveta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo lie u prolee i sui u hladu na promaji. Nije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljita, esto obrazuje iste brezove umice, koje uvek izgledaju lepo. Sastav: Sadri katehinskog tanina i isto toliko eera, nepoznatog saponozida, smole, 0,05% etarskog ulja, gorke materije i dr. Cortex Betulae (lentae) sadri jedan fenolni heterozid, koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Svea kora sadri do 0,2% heterozida. Destilacijom pomou vodene pare se vadi ulje, koje sadri metilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulae gemmae. - Beru se lisni pupoljci breze i brzo sue. Sadre oko 4% etarskog ulja; to je uta gusta tenost prijatnog balsaminog mirisa; na niskoj temperaturi se izdvajaju kristali; sadri slobodnog i vezanog biciklinog seskviterpenskog alkohola betulola. Narod upotrebljava protiv najrazliitijih bolesti brezovo lie, koru i sve brezov sok dobijen rano u prolee. List i pupoljci upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, najee u obliku infuza. Brezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za leenje mokranih puteva, jer ima antibakterijsku mo. Spremaju se ajevi za leenje zapaljenja mokranih kanala, reumatizma, i zapaljenja bubrega sa povienim pritiskom. Narodna Imena: za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza crepua, briza, brizovina, alosna breza, jadika, metla, metlika, medovina, obina breza, a B. pubescens: breza, puhasta breza, severna breza.

Brljan - Hedera helix

Araliaceae Ivy - Lierre grimpant

12
Brljan je viegodinja drvenasta zimzelena biljka, vrsta lijane, koja se penje uz drvee, kamenje, zidove i druge razliite podloge, za koje se privruje naknadno razvijenim (adventivnim) korenima, koji ne uzimaju hranu od ivog drveta ve im ono slui kao oslonac.stabljike mogu biti do 50 m dugake. Listovi su koasti, dok su mladi obrasli dlaicama, a kasnije goli. cvetovi sitni, ukastozelenkasti, sakupljeni u poluloptaste titaste cvasti, koje zajedno grade sloenu grozdastu cvast. Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, fasada, venjaka i sl. Sree se i u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podruju, od nizijskog do planinskog pojasa. Odgovaraju mu vlana i zasenjena mesta. Cveta od septembra do novembra. Razmnoava se reznicama i semenom. Upotrebljavaju se sve i osuen list, plod i tanke stabljike, ree kora i gumi-rezina koja curi i ovrsne na ozleenom stablu. Cela biljka je gorka i otrovna. Ima saponozidne materije od kojih potie otrovnost i lekovitost brljana. Kod nas se upotrebljava kao narodni lek za leenje konih bolesti, reumatizma, uloga, ui, bradavica, za lake iskaljavanje. Koristi se sve vie u kozmetici, posebno pri izradi preparata za mravljenje gde u kombinaciji sa drugim biljkama omoguava stimulaciju mikrocirkulacije, izbacivanje suvine tenosti iz tkiva i smanjenje masnih naslaga. Narodna imena: barsijan, baron, batran, bersljan, betran, britanj, brstran, brlin, bran, zelengora, zimzelen, pljut.

Celer - Apium graveolens

Umbelliferae - Celery - Cleri

13
Divlji celer raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, ali se koristi samo gajeni celer kao omiljen aromatian zain, a sorte s krupnim korenjem i kao cenjeno povre i salata. Celer je dvogodinja zeljasta biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, soni i petodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrueni u titaste cvasti. Cveta leti. Cela biljka je svojstvenog mirisa i zainskog toplog ukusa. Lekovit je rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod. Rizom se vadi oktobra prve godine.

Celer granar

Sastav: U rizomu ima svega oko 0,10/o etarskog ulja, u liu neto vie, a u plodovima 2,53%. Glavni sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja. Upotreba: Celer je, pre svega, aromatian zain koji deluje slino ostalim zainskim titaricama. Najee se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje hrane. Narodna imena: ak, a, ereviz, zelena kretu, opih, pitomi celer, selen, celer, ereviz, elin.

Cikorija - Cichorium intybus

Compositae - Chicory - Chicore
Vodopija je viegodinja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, sueni u drku, duboko renjevito testerasto useeni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlenog soka. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinano na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma i drugde. Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zaputena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo vrsta tako da se teko kida i upa. Vadi se u jesen, oisti od zemlje i nadzemnih delova, isei po duini, nanizati na konac i suiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi suu. Razmnoava se semenom. Sastav: Cikorietol, gorak kumarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Inulina i drugih derivata vonog eera ima oko 25/o, slobodnog vonog eera, pektina i dr. Upotreba: . Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, vrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najvie lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Rede se koristi nadzemna biljka brana u cvetu (Cichorii herba). Vie se koristi u narodnoj nego u naunoj medicini kao neotrovna gorka droga za leenje organa za varenje, pre svega, za pojaavanje apetita, za jaanje eluca, bolje varenje hrane, za obilnije luenje mokrae i ui i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispren i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Poto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voni eer), razumljivo je zato kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabetiari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavoika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od eerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu. Cichorium endivia L. je batenska biljka koja se kod nas gaji u vie hortikulturnih odlika kao zeleno povre i upotrebljavaju je kao salatu posebno u Evropi (endive). Narod je naziva ovim imenom: andibija, andivija, vrtna utenica, endivija kreculja, umenica, utinica pitoma, utka, indivija, kudrava salata, cihora, ihora-rezanica, trpka.

14
Narodna imena: vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo ika, eltenica, uanica, jandreica, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi, sunevo cvee, cigura, cilkorija, ikora, san toga, urlin.

Crni slez - Malva sylvestris

Malvaceae High mallow - Mauve
Crni slez je dvogodinja ili viegodinje zeljasta biljka, visoka 25150 cm. Stabljika je uspravna ili se izdie, razgranata, ovalna, pri osnovi odrvenela, dlakava. Listovi su na dugakim drkama, dlakavi, vrlo razliite veliine, kruni ili bubreastog oblika, prstasto deljeni u 3-7 renjeva, koji su po obodu grubo nazubljeni. Cvetovi su obino ruiasto-ljubiasti, a suenjem pomodre. Ispod aice nalaze se tri raljasta, ekinjava, iljasta, uzdu prugasta listia spoljanje aice. aica je na petoro razdeljena, raljasta, obrasla veim ravastim i manjim zvezdastim dlakama. Pet krupnih listia, klinasti, obratno jajasti, na obodu urezani, na dnu sueni u kratak klin, gde su beliasto dlakavi i srasli s pranicima. Crni slez je najobinija biljka, rasprostranjena od Sibira do Kapa, po naseljima, utrinama i poljanama. Po ulicama naih ravniarskih sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezovaa ili guija trava. U Belgiji, Nemakoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, krupnih, kao vino crvenih cvetova, koji suenjem poplave. Cvee crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo sui u sunici. Osuen cvet crnog sleza mora se uvati od svetlosti i vlage, inae e iz bledeti i poplesniviti. Cveta od juna do septembra. razmnoava se semenom i vegetativno. Sastav: Cvet crnog sleza sadri sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog ega je infuz (aj) sluzast i malo plavkasto-zelenkast. List sadri sluzi i malo tanina. Upotreba: Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmekava, rastvara sluz i da pomae njegovo izluivanje. aj od cvetova crnog sleza lei kaalj, zapaljenje bronhija, plua i drela. Uspean je u leenju glasnih ica i pogodan za ispiranje usta i drela. aj od listova se znatno manje upotrebljava. Topli aj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. Koristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubnih otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, ve samo potopiti u vodu. Narodna imena: Velika slezovaa, veliki sljez, veliki ljez, guernjak, divlja kura, divlji papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, slje, srni klobuk, urea trava, urija trava itd.

aj crni - Thea sinensis

Theaceae Tea - Th

15

aj: crni ili zeleni ?

Ima vie naina prerade, ali emo navesti samo najvanije momente. Od naina prerade zavisi da li e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. Prve dve vrste su vanije od druge dve. U nas se najvie troi crni aj. Crni aj. Kinezi ostave obrano lie oko 2 sata na suncu u velikim korpama da svene. Zatim ga raire da se ohladi, rukama savijaju i gnjee nekih desetak minuta u hladu, posle ega ga razastru na asure oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lie ne postane tamno i sivkasto. Odmah posle toga, dakle, posle fermentacije lie se greje i oprezno pri. Pri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo hermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo aja aj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Ve nekoliko hiljada godina kako se aj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka proirilo se gajenje aja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. ajevo drvo aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 35 m, rede do 10 metara visoko. Inae, u kulturi proizvoai ne dozvoljavaju da aj naraste vie od jednog metra, da bi se lie moglo to lake rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, strunim potkresivanjem u odreeno doba godine i uzrasta dobio to vei broj mladih letorasta i to vie mladog lia, jer ukoliko je lie mlae, utoliko se aj vie ceni. aj ima naizmenine, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ruiaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka aura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najvie 12 om dugaki, a oni od Thea assamica su vie jajasti i do 25 cm dugi. OD EGA POTIE LEKOVITOST AJA? Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao aj. Hemijski sastav ajevog lista je vrlo sloen. Za poslednjih 150 godina u aju je naeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaaj. Glavni lekoviti sastojci aja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, tavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. aj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom aju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U aju ima jo i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste aja imaju najvie tanina. Fermentacijom se javlja uto, gusto, lepljivo, vrlo aromatino, smolasto etarsko ulje od kojeg potie miris aja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadre vie kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost aja ne ceni samo po koliini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost aja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga to se najvei deo

16

proizvedenog aja potroi u svetu za uivanje, a vrlo malo za lek. AJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE Dejstvo aja je utoliko jae ukoliko aj ima vie kofeina, jer je kofein glavni sastojak aja koji drai ove centre. aj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je re o jednom istom alkaloidu u kafi i aju) drai koru velikog mozga, zbog ega osoba lake shvata i bre povezuje misli, ovek postaje lucidniji. Time se objanjava i poveanje moi uenja, pamenja i razumevanja i, uopte, intelektualni rad je laki i uspeniji. aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatiarima, oferima i drugim osobama aj pomae, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad miia i refleksi su bri i potpuniji. Kod nas je obiaj da se posle uzimanja veih koliina alkoholnih pia pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak aj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadrauje. aj svojim kofeinom poboljava disanje, jer drai respiratorni centar, poveava ventilaciju plua, pa se lake die i prijatnije osea. Svojim kofeinom aj nadrauje i centar za krvotok, usled ega je srani rad pravilniji, jai i bolji. Srani mii se bolje ishranjuje i tako jaa, usled ega se i rad srca poboljava. Zbog ogromne koliine tanina (najbolje sorte aja imaju vie od 30/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja aj deluje i kao tipina taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i koe, opekotina, za jaanje organizma itd. aj je vaan protivotrov. U velikoj dozi aj je otrovan kao i kafa. Preteranim i duim svako dnevnim uivanjem aj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, aj je manje opasan od kafe. ISTORIJA AJA Zbog ega se u nas kineski aj naziva ruski? Misli se da su za aj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre nae ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba aja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje aja uzelo vee razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holanani, najbolji moreplovci i trgovci, najvie su ga uvozili i doprineli irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba aja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. poeli su Holanani uvoziti u Evropu vee koliine aja. Tada je aj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo aja kao skupocenu retkost. Ve krajem istog veka aj se poeo iriti i u nekim evropskim zemljama sluiti kao pie za uivanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa oduevljenjem i ve posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih ajara. Ipak, uivanje aja rairilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i eer, tako da je aj bio privilegija samo po vlaenih i imunih stalea. irenju upotrebe aja za pie u nas najvie su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali aj jo nije uspeo da u nas potisne prekomerno uivanje crne kafe. aj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas vie uje ruski aj nego kineski. KAKO TREBA SPREMITI AJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (aja) zavisi i od vode. Najukusniji aj se dobija s mekim vodama. Tvrde, krene, a pogotovu gvoevite vode daju aj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi aja voda naglo zagreje da bi to bre prokljuala i time to manje gasova izgubila. aj se ne srne kuvati. To nikako ne initi. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti kljualom vodom, smesta poklopiti i posle 510 minuta piti.

aj zeleni - Thea sinesis

Theaceae Tea - Th

17 aj: crni ili zeleni ?

Ima vie naina prerade, ali emo navesti samo najvanije momente. Od naina prerade zavisi da li e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. Prve dve vrste su vanije od druge dve. U nas se najvie troi crni aj. Zeleni aj izrauje se u Kini na slian nain kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, ve se odmah brzo ispri. aj za domau upotrebu Kinezi vestaki raznovrsno namiriu prema ukusu svojih potroaa. Rairi se tanak sloj raznog mirisnog cvea (jasmin, gardenija i si.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto rairi se sloj prenog aja. To se ponavlja nekoliko dana dok aj ne primi miris dotinog cvea.Pri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo hermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim (kalajnim) listovima.

iak - Arctium lappa

Asteraceae

18

Burdock (great) - Grande bardane, bardane commune

iak je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je vretenast, mesnat, dugaak i do 60 cm. Stablo je visoko do 200 cm, rebrasto, crvenkasto, u gornjem delu jako razgranate. Listovi su krupni, do 50 cm dugaki i skoro toliko iroki, srcastojajasti, ka vrhu stabla sve sitniji, odozgo zeleni, sa nalija pokriveni sivim pustenastim dlakama. Cvasti glaviaste, loptaste, do 3,5 cm u preniku, nalaze se na vrhovima grana. Listii omotaa na vrhu su ukasti i kukasto savijeni. Krunica je cevasta, na vrhu deljena na 5 renjeva, purpurnocrvena. Plod ahenija dugaka 5-7 cm, crna. Cveta jula i avgusta. iak je korovska biljka. Raste na rudinama, pored puteva, na smetlitima, oko naselja . Koristi se koren (Bardanae radix), ree samo plodovi (Arctii fructus) ili ulje (Oleum Bardanae radicae). Koren se vadi u jesen ili rano u prolee, najbolje u drugoj godini. Ukusa je slatko-sluzastog, kasnije neto gorkog. sastav: U korenu ika se nalazi do 45% inulina, sluzi u kojima dominiraju ugljeni hidrati, male koliine etarskog ulja (sa vie od 60 identifikovanih supstancija), sitosterol, stigmasterol, fitoncida, gorke materije i dr. Upotreba: Koren ika je depurativ, dijaforetik, diuretik, stomahik, antiflegmatik, oreksigenik. Ipak, najee se koristi kao sredstvo za izbacivanje vika tenosti, protivupalno i stimulativno sredstvo u stvaranju i izluivanju ui. U obliku dekokta spolja se upotrebljava kod ekcema, ireva, sifilisa, gonoreje i kod reume. Postoje podaci da daje dobre rezultate kod psorijaze. U narodnoj medicini koren ika je veoma popularan za leenje bolesti korena kose, ispiranjem nezasladenim odvarom. Za tu namenu se koristi i ulje ika, zajedno sa uljem masline ili oraha, kada je koa masna. Za rast kose ne treba koristiti obloge od korena ika. Ekstrakt ika je sastavni deo mnogobrojnih preparata sa antibiotskim i antidijabetskim dejstvom. Umesto skroba koren sadri polusaharid inulin, pa je veoma pogodan za ishranu obolelih od eerne bolesti, bolesti jetre i ui. Oljuen se moe jesti sve, kuvan, ili peen kao krompirii. Moe se suiti ili kiseliti za zimu. Pomae u uspostavljanju ravnotee kod psihiki nestabilnih osoba i uklanja jake negativne emocije, kao to su ljutnja, agresija, preterana ambicija... aj od ika je siguran lek za spreavanje opadanja kose, za leenje ireva, ekcema, reumatizma i dijabetesa. aj se priprema na sledei nain: dve kaike korena ika preliti jednom oljom hladne vode i staviti da kljua 10 minuta. Piti dve olje dnevno protiv reumatizma i dijabetesa. Koren ika je veoma cenjen u makrobiotikoj ku hinji, zbog okrepljujueg i proiavjueg delovanja, pa se esto po jedan ili dva iseckana korena dodaju upama, orbama i jelima od mahunarki. U makrobiotikoj kuhinjih veoma je cenjen i maslaak od koga moete verovali ili ne, praviti, pored salata, med, vino, omlet, kafu, aj, a i turiju

Dan i No - Viola tricolor

Violaceae Wild pansy, heartease - Pense sauvage

19
Danino je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni (ljubiasti, uti i beli). Cveta od prolea do leta. Raste po naputenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. Neke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cvee koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, 814 mm dugaki, uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Gajenje: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu danino se gaji za domae potrebe i izvoz. Sastav: Saponozidna droga. Sadri jo i rutozid (uta heterozidna boja violakvercitrozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, salicilni heterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje (0,01%) sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma, eera, do 250 mg% vitamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksantin. Upotreba: Za leenje raznih konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike. Spremaju se ajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili limuna. Narodna Imena: Osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, mavica, mauha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: danno, zbornice, poljska ljubica, poljska ljubiica, udovice od zbora.

Divlja jabuka - Malus sylvestris

Rosaceae Common Apple tree - Pommier sauvage

20

Divlja jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, iroke, nepravilne i dosta guste kronje, ili bun visine do 4 m. granice su dlakave, grane ne mladom drveu, i kada raste u obliku buna, vie ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro titi lie od ivotinja koje pasu. listovi su eliptini do srcasti, zailjeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliiti. Cvetovi su ruiasti ili beli, pojedinani ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja. Raste u umama i ikarama, po meama, od nieg do brdskog regiona. Razmnoava se semenom i izdancima. U voarstvu se divlja jabuka koristi kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti jabuka. Od plodova divlje jabuke spravlja se popularno jabukovo sire. Ovo sire pomeano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujue sredstvo za ljudski organizam. divlja jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih umskih i vonih ajeva.

Divlja kruka - Pyrus piraster

Rosaceae - Wild Pear - Poire sauvage
Divlja kruka je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa irokom gustom kronjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zailjeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na naliju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim pranim kesicama, pojedinani ili u gronjastim cvastima. Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim umskim zajednicama, pojedinana stabla se mogu nai na junim padinama planina i do 1500 mnv. Razmnoava se semenom. Divlja kruka se koristi kao lekovita biljka i u voarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti kruaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vonih i umskih ajeva.

Dobriica - Glechoma hederacea

Labiatae Ground Ivy - Lierre terrestre

21

Dobriica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 2040 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugakim drkama, srcoliki ili bubreasti, naborani, po obodu nazubljeni, na naliju crvenkasti. Cvetovi su Ijubiasto-plavi sa purpurnim takama. Cveta maja- juna. Raste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz svee biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Sastav: Oko 6/o tanina, 0,030,06% etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko 3% eera, holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba: Uglavnom narodni lek za leenje organa za disanje (bronhit), ui, za pojaanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za leenje katara nosa, ozleda i rana. Pomeana sa ovsenim branom daje se protiv crevnih parazita konja. Narodna imena: brtan po zemlji, brtan-trava, brtran, vred njak, groi, dobriava trava, dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobranova trava, kotur, mesenjak, niski brljan, okrugljak, rasturie, samobaj, stravna trava.

Dren - Cornus mas

Cornaceae Asiatic cornellion cherry, Japanese dogwood - Cornouiller
Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom kronjom. Mlade granice su zelenkastosmee i veinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugako izvuenim vrhovima. Cvetovi su uti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u titaste cvasti, pravilni su i etvorolani. Cveta u februaru i martu. utim cvetom okiene kronje drena ukrase prirodu u to vreme. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma zajedno s drugim grmljem i ibljem. Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih utih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pelinjaka. Najbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima. Zadovoljava se i plitkim zemljitem. Sastav: U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, eera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste svei i osueni plodovi, ree kora. Upotreba: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog ega se sok, pekmez, aj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slinog je dejstva i kora.

22
Slatko, kompot, dem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. teta je to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna imena: bila svibovina, drenak, dreni, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjuli, uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

Dud crni - Morus nigra

Moraceae Mulberry - Mrier
Iz dudinja crnog duda, naroito onog koji ima vie kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji slue kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slino kao sirup od malina. Svee dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadre oko 10% invertnog eera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabune), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za oveka tako i za domae ivotinje. Listom od duda narod leci eernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike koliine

eera dudinje su izvrsna hrana.

Narodna imena: Crni dud narod naziva jo i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnika, amdud, andud, anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvac.

23

Gavez - Symphytum officinale

Boraginaceae comfrey - Grande consoude, herbe la coupure
Gavez je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika je uspravna, kruta, uplja, mesnata, gusto pokrivena dlakama, samo u gornjem delu razgranata. Listovi su lancelasti, grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike sueni u drku, a srednji i gornji su sedei i duguljasti. Cvetovi su ljubiasti ili ruiasti, zvonasti, sakupljeni u povijenim cvastima u pazuhu gornjih listova. Cvetne drke i aini listii su obrasli dlaicama. Cveta od aprila do septembra. Rasprostranjena je najvie po vlanim livadama, panjacima i oranicama, na obalama reka i potoka, oko puteva i u kanalima, uglavnom na plodnom tlu, do iznad 1000 mnv. Razmnoava se semenom i vegetativno. Droga je u korenu (Symphyti ili Consolidae radix) koji se vadi u jesen ili u prolee im biljka pone listati. Opere se i ostrue, izree u komade od 2 cm. duine i to pre osui na suncu da ne poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je soan, a osuen ronate konzistencije. Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola, tanin, etarsko ulje, asparagin, eer i otrovan alkaloid simfito-cinoglosin. Upotreba: Tipina sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujui prisustvu alantoina, gavez pomae rast i razmnoavanje elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moe objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za leenje preloma kostiju, uboja, ireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa daje se slino belom slezu za lake iskaljavanje i leenje upale usne upljine. Narodna Imena: velika sodula, voluj jeziac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opaica, plju, svatovci, crni koren.

24

Glog - Crataegus oxyacanta

Rosaceae Hawthorn - Aubpine Glog je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 renjeva i po obodu testerasti. Cvetovi su beli, ree malo ruiasti, pravilno graena, sakupljeni u mirisne cvasti sline titu. Istie se mnotvom pranika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata kotunica sa l3 semenke. Cveta u maju. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Gaji se u nekim zemljama kao iva ograda. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Plodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. Razmnoava se semenom ili izdancima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina jo u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sunanom vremenu, paljivo u korpama prenose i u to tanjem sloju na promaji u hladu sue bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris sveih cvetova suenjem se izgubi. Plodovi se beru kad sazru. Bere se mlad list i sui kao i cvet.Osuen cvet se mora uvati dobro zapakovan. Kao droga se koristi cvast, list, cvasti s liem i zreo plod (Crataegi flos, folium et fructus). Sastav: U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, Holina, acetilholina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, eera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida bliskih berberinu. Upotreba: Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, raznih uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za sniavanje krvnog pritiska (iri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve vie upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi. Duom svakodnevnom upotrebom glog moe izazvati ne podnoljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju initi pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Narodna imena: beli glog, bijela draa, bijeli trn, glah, glogi, glogovka, gloi, medveclova hruica, otri trn, pasji trn, trnka, obanica.

Gujina trava - Silybum marianum

25 Compositae Thistle (milk) - Chardon-Marie

Gujina trava je krupna, snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 150 cm, koja lii na aren bujan kalj. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u junim krajevima i u Primorju. Upotrebljava se zreo plod, ree list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belanevine, raznih eera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujui prisustvu tiramina, plod badelja poveava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaanje, osobito posle tekih operacija i bolesti. U narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv eerne bolesti, zatvora, za leenje hemoroida i dr. Pripremaju se ajevi protiv niskog pritiska, za jaanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u ui (kamen, bolovi) i protiv eerne bolesti. Narodna imena: osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena: bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magarea salata, osljebad, oebalj, sjekaavica, arena badeljka.

Hajduka Trava - Achillea millefolium

Compositae

26 Yarrow - Achille millefeuille

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitolokog junaka koji je njome iscelio ranu Telefusu i mile - hiljada, folium - list, jer je list mnogostruko deljen. Hajduka trava je dugovena zeljasta, vrlo obina biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo vrsta i obrasla dugakim listovima, koji su viestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija ipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ruiaste, udruene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i rasporeene u obliku tita. Cveta celog leta. Cvetne glavice su velike do 5 mm i beliaste. U sredini su cvetovi cevasti, a po rubu su jeziasti i ima ih 5-6. Mirisa je svojstvenog, malo aromatinog, a ukusa gorkog, aroma tinog i naslanog. Raste na sunim do umereno vlanim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. Razmnoava se preteno semenom a manje vegetativno. Cveta od juna do oktobra. Droga su cvet, trava i list. List se bere pre no to iz rozete izbije stabljika. Tek rascvetale cvasti odsecaju se otrim makazama da drke budu to krae. Na isti nain se bere trava (vrhovi granica u cvetu), vee u male kite, obese se u hladu na promaji da se to pre osue, da biljka to bolje sauva prirodnu boju, pa se osuene kitice paljivo sloe u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi vie stabljika, utoliko se manje ceni. Sastav: Hajduka sadri vitamina K, etarskog ulja, gorku materiju ahilein, flobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. Etarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, to zavisi od fiziolokog varijeteta i naina i vremena destilacije. Sadri cineola, pinena, kariofilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje. Destilacijom hajduice s vodenom parom kod nas se proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetici. Ukoliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vie ceni i skuplje plaa, jer ima vie azulena, od koga potie lekovitost ulja i hajduice. Odabiranjem (selekcijom) mogu se dobiti varijeteti hajduice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje. Upotreba: Hajduka trava je na najpoznatiji i najee upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u kolskoj medicini uivala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajduicu narod upotrebljava protiv najrazliitijih bolesti; ak i istucanu stavljaju je na rane i uboje (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara eluca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. Eksperimentima je utvreno da ahilein ima hemostatina svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je objanjena vekovna upotreba hajduice u narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog i kroz svileno sito (dakle, najfiniji prah) prosejanog lista hajduice, koji su stavljali na rane i u melem za leenje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose spreavanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zaraivanju i Ublaavanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajduice ulazi u sastav kozmetikih preparata za sunanje da bi se spreilo crvenilo i druge neeljene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunanja. Narodna imena: Retko koja naa lekovita biljka ima tako mnogo narodnih imena kao ova: ajduica, ajduka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cvee, jalova meseina, jalovi mesenjak, jalovo meseje, kunia, kunja opa, kunji rep, meseina, paprac, petrovsko cvee, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop, sporievdna, stolista, stolisfauk (Orfelin), tintorova trava i dr

Herba Rusa - Chelidonium majus

Papaveraceae

27 Greater celandine - Chlidoine

Herba rusa je dugovena zeljasta biljka koja raste svuda kao korov. Kad se iva biljka ozledi, iz nje curi narandast mleni sok, njegova Ijutina, gorina i otrovnost odavno su privukli panju i zbog toga se upotrebljava za leenje raznih bolesti od najdavnijih vremena do danas. Biljka i njen sok sadre alkaloide, koji su bliski alkaloidima opijuma. Sve sok i infuz imaju baktericidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene gljivice Trihofiton). Sastav: Biljka ili njen mleni sok sadri: smole, neto etarskog ulja i desetak raznih alkaloida: helidondna, homohelidonina, heleritrina, sangvinarina i dr. Alkaloidi su derivati izohinolina i bliski alkaloidima opijuma. U drogi ima jo i organskih kiselina: jabune, limunove itd. Helidonin je glavni alkaloid. Deluje sedativno, slino papaverinu. Heleritrin lokalno jako drai. Sangvinarinove soli su crveno obojene; pojaavaju peristaltiku creva i luenje pljuvake. Upotreba: Sve sok i infuz imaju baktericidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene gljivice Trichophyton). Daje se i za pojaanje luenja ui, protiv tuberkuloze koe i dr. Napomena: Rusa je u velikoj meri otrovna biljka, pa je treba oprezno i paljivo koristiti i pridravati se odreenih mera! Spremaju se holeretini i holagogni ajevi, ajevi za bolesti jetre, protiv astme, bolova u organima za varenje. Sokom ili ekstraktom od ruse narod skida bradavice.

Hibiskus - Hibiscus
Malvaceae Rosemallow

28

Hibiskus je listopadni ukrasni bun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izbojci su u poetku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska rua. Listovi su sa peteljkom, naizmenini, sa tri manje vie naglaena renja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na sunanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se esto koristi za formiranje ivih ograda. Cveta od jula do septembra. Razmnoava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u junim delovima zemlje kao povre. Za jelo se beru nezreli plodovi veliine prsta. Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan aj.

Koriste se presni ili se naniu na kanap i sue za zimu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu zne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima udotvornu mo da jaa i vraa muku snagu, zbog ega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i arlatana.

Hmelj - Humulus lupulus

Cannabinaceae Ilops - Houblon

29

iarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugake 3-4, iroke oko 2 cm, neto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatinog mirisa (dugo uvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). iarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugake oko 2 m, poreani su plodni listii unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ute lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listii (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, utozelenkasti ili uti, oko 10 mm dugaki i oko 7 mm iroki, mreasto iarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Hmelj potie iz istone Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlanim mestima kao divlja povijua. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od poetka XIX veka. Smola lupulina konzervie pivo spreavajui razvoj mleno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorinu, a tanin ga bistri taloei belanevine jemenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo sui na tavanu ili u zagrejanim suarama. Dobro osuen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporiu radi konzervisanja. Sastav: iarice sadre tanina (humulo-taninska kiselina), pektinskih materija, kalijumovih soli, trimetil-amina i lupulina, koji je najvaniji sastojak droge. L u p u l i n sadri oko 50% smole i etarskog ulja, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja i dr. Etarsko ulje je vrlo aromatino i lako. Ulje se sastoji uglavnom od mircena i humulena. Ima i estara mircenola sa valerijanskom, siretnom i maslanom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog osloboene valerijaniske kiseline. Mircen je alifatski terpen. Mirie na ruu. Smola se sastoji iz humulona i lupulona, dve kristalne, vrlo gorke supstance. Upotreba: Hmelj je amarum aromatik i sedativ, iarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, tekog varenja, skrofuloze, za umirivanje ivaca i stiavanje polne nadraenosti (lupulin) i sl. ini se da jastuci punjeni hmeljom pomau od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i dueke u bolnicama za ivane bolesti. Uzet u veoj koliini hmelj izaziva trovanje: gaenje, povraanje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja za paene su pojave zapaljenja oiju i kona oboljenja. Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Hrast - Quercus cortex

Fagaceae - Oak - Chne

30
Hrast je listopadno drvo, visoko i do 50 m, prenika stabla do 2,5 m, sa irokom granastom kronjom. Moe da doivi starost od nekoliko stotina godina. Listovi su uglavnom grupisani na vrhu granica, na kratkim debelim peteljkama, perasto deljeni. Liske duguljaste, na vrhu tupe ili okruglaste nesimetrine. Muki cvetovi su u resama, vise, enski su pojedinani ili u grupama do 5pet zajedno, na dugakoj tankoj peteljci. Rasprostranjen je u nizijama i dolinama reka ili na blago breuljastim terenima, pojedinano, u istim lunjakovim umama ili u zajednici sa drugim drveem. Cveta od aprila do maja, razmnoava se semenom i vegetativno. U rano prolee, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, oljuti se i osui jo potpuno glatka kora sa mladih stabljika, letorasta i grana hrasta lunjaka, ljutika ili kitnjaka. Droga se sastoji od cevastih ili lebastih komada debelih l-3 mm. Spolja su glatki, sjajni, srebrnastosivo-zelenkasti do sivkasto -mrki. Na povrini imaju beliastih lenticela, a katkad i liajeva. Iznutra je kora mrko-crvena i uzdu nepravilno prugasta. Prelom kore je grub i vlaknast. Lupom se vidi na poprenom preseku taman prsten koji deli koru na zelenkaist spoljni i mrk, ilav, konast unutranji deo (lika) iaran koncen trinim slojevima i kvadratnim poljima. Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa. Sastav: Hrastova kora sadri hrastovog tanina, acidum quercitannicum. Zatim ima slobodne elagne i galne kiseline, floro-glucinola, taninskog crvenila (flobafena), gume, masti, smole, pektinskih, slatkih (eer, kvercit) i gorkih (kvercin) materija. Tanin iz hrastove kore je meovit. Sastoji se preteno od katehinskog (floroglucinolskog) tanina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, crven kast praak; nepotpuno se rastvara u vodi. uvanjem, vremenom ta rastvorIjivost opada usled stvaranja flobafena ili taninskog crvenila. Hidrolizom pomou razblaene sumporne kiseline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz iarke (galotanin), nego hrastovo crvenilo, crveno-mrk flobafen, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija i malo elagne kiseline. Upotreba: Hrastova kora je adstringens kao i druge izrazito taninske droge. Droga slui i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i tekim metalima. Mnogo veu vanost ima hrastova kora za industriju tanina i za tavljenje koa. Pren hrastov ir, Quercus semen tostum. Oljuten ir se sui i pri na vatri, kao kafa, dok ne dobije mrku boju i dok se ne uzmogne lako zdrobiti i mleti. Prenjem se krob delimino pretvara u dekstrin i smanjuje koliina tanina. Kad se ohladi, smrvi se u krupan praak. Ukusa je oporog, ali znatno manje od neprenog ira.ir sadri oko 30% Skroba, 6-8% tanina, kvercita, eera, masti, limunove kiseline, dosta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringentne droge, a aktivnim ugljem kao adsorbens. Narodna imena: beljig, beljik, gorun, go run-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kour, luni hrast, lunjak, rani hrast, ranj, rast, steevo, hrast lunjak, a za Quercus sessiliflora: bel, beli bla gun, belohrast, belj, beljig, beljik, bjelorasti, bjeloum, bjelji, kitnjak, Iju tik, maznika, rast, sr, str, teljig, hrast-brdnjak, crni dab, crni hrast, crnika, crnok, repinjak.

Iirot - Acorus colamus

Araceae Calamus, Sweet flag - Acore odorant, belle-anglique

31

Iirot je dugovena zeljasta biljka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim iliastim korenjem, a od gore pravim, zelenim, sabljastim, do 1 m dugakim i do 3 cm irokim listovima. Stabljika je pri dnu crvenkasta, a na vrhu se zavrava zbijenim cvetnim ukasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i jula. Plod je duguljasta crvena bobica. Cela biljka prijatno mirie. Raste u mnotvu po naim blatima i movarama svuda pored Dunava, Tise, Save i drugih reka. Rizom iirota (Carami rhizoma) je oko 20 cm dugaak i 2-3 cm debeo, malo spljoten ili skoro valjkast, spolja sme, na prelomu beliast, zrnast i mek kao suner. Na gornjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali oiljci od lia i mrkocrvenkasti izbrazdani lanci od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od korenja, koje su u luk poredane u 1 ili 2 reda. U vodi rizom postaje sunerast. Svojstvenog, aromatinog mirisa, gorkog, aromatinog i pomalo lju tog ukusa. Rizom se kopa ili krajem leta ili poetkom jeseni, im se voda povue iz bara i movara. Vadi se iz mulja naroitim vilama, dobro opere, oisti od korenja, lia i trulih delova, oljuti mrka pokorica, uzdu rasee i to pre osui u sunici. Sastav: Droga sadri etarskog ulja, smole, tanina, amorfne, ute gorke supstancije akorina, malo organskih baza (holina i metilamina), mnogo kroba, sluzi i dr. Etanolnog ekstrakta mora dati najmanje 18%. Etarsko ulje, Aetheroleum Galami je nagusta, utomrka gorka tenost kamforastog, jakog, svojstvenog mirisa. Vrlo lako se rastvara u etanolu. Sadri azarona. Ima jo i raznih terpena, mnogo seskviterpena i azarilnog aldehida. Upotreba: Iirot je lekovita i vana domaa aromatina biljka za industrijsku proizvodnju mirisnog etarskog ulja, koristio se nekad kao aromatian zain. Najee je mean s korijandrom. Iirot je nekodljiv i ne izaziva naviku ni duom svakodnevnom upotrebom. To je jedno od najboljih eludano-crevnih aromatino-ljutih biljnih sredstava. Iirot se destiluje i dobija se mirisno etarsko ulje (Galami aetheroleum), za proizvoae kozmetike i parfema. Etarsko ulje i akorin izazivaju apetit i poboljavaju varenje hrane. aj, tinktura i ekstrakt od idirota ublaavaju eludano-crevne greve, proliv i smanjuju kiselost u elucu, odstranjuju gasove, olakavaju iskaljavanje sluzi obolelih od bronhitisa. Iirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pia, aromatinih i gorkih rakija i sl. Narodna imena: babad, baban, babji tapi, balad, vodena sabljica, vdeni bour, vodeni uti lilijum, vodeni kmin, vodeni mai, vodeni min, vodeni cmin, uti ljiljan, igirot, (Orfelin), iirot, iirot, kalmus, kolme, komu, mirisava trska, mirisavi a, sabljar, tatarsko zelje, temivarka, temivarska aa, aa, iroki loek.

Imela - viscum album

Loranthaceae European mistletoe - Gui

32

Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmi, visok do 1 m, koji kao polu parazit ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drveu. Stabljika je zeleno-ukasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, koasti, zeleno-ukasti, sedei, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muke i enske cvetove. Plod je bela, okrugla, sona, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra. Sastav: Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, holm i drugi sastojci. Primeeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaina na kome imela ivi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaa su u imele sa kruke, manje s jabuke, a jo manje sa oskorue. Upotreba: Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednaenog fiziolokog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slinog dejstva (sinergisti) Narodna imena: amelje, veska, visk, vie, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

Iva trava - Teucrium montanum

Labiatae Germander
Trava-iva je mala biljka koja u obliku okruglastih, poleglih, otpornih, malih busenova pokriva go kamen naih brda i planina. Ukusa je vrlo gorkog, oporog i aromatinog, jer sadri gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada u grupu aromatinih oporih amara. Nai ljudi mnogo cene ovu biljicu. Mestimino to je najvie upotrebljavana lekovita biljka prema kojoj se esto ima neogranieno poverenje. Njome lee mnoge bolesti, pre svega oboljenja organa za varenje i disanje. To je vrlo cenjen tonik, stomahik i holagog. Otrim makazama seku se lisnati vrhovi granica biljke u cvetu (Teucrii montani herba) i brzo sue na promaji da cvee sauva beliasto ukastu, a lie srebnozelenu boju i svojstven miris. Travu-ivu treba mestimino zatititi, jer joj preti opasnot od unitenja, a ona je pored svoje lekovitosti korisna jo i zato jer izvrsno vezuje ono malo zemlje na ogoljenom kamenjaru. Trava-iva ulazi kao sastavni deo meavina ajeva za stomak, jetru, u, protiv malokrvnosti i drugih bolesti.

Jagoda umska - Fragaria vesca

Rosaceae Strawberry - Fraisier des bois

33

Jagoda je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 30 cm, stabljika je uspravna ili polegla, obrasla dlaicama. listovi su trolani, sa sedeim jajastim ili romboidnim listiima, po obodu krupno nazubljenim. Peteljka i nalije listia su obrasli dlaicama. Iz pzuha listova izbijaju vree, duge do 40 cm, polegle po zemlji, koje se ukorenjuju i pomou kojih se jagoda razmnoava. Cvetovi su beli dosta sitni, neni, udrueni na vrhu dugake drke u cimozne cvasti. Od cveta postaje sona ukusna jagoda, nepravi plod nastao uglavnom od cvetita. Cveta od aprila do jula. Raste svuda, a najvie po planinskim umskim poaritima i krevinama gde mestimino gradi mirisne ilime, do 1.600 m nadmorske visine. Moe se gajiti kao i pitoma jagoda saenjem oiljenih vrea, najbolje krajem leta ili poetkom jeseni, im padne dobra jesenska kia. Jagoda dugo cveta, tako da i berba nadzemnih delova dugo traje, sve dok cveta. Rizom se vadi u jesen ili rano u prolee, opere, oisti i brzo osui. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina. Sastav: U rizomu jagode ima katehinskog tanina, slinog onom u kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa koji se hidrolizom razlae dajui eer i fragarin, supstanciju slinu kina-crvenilu. U rizomu je naena i materija slina kina-vinu, malo galotanina, triterpena i pentozana. U listu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog mirisa na limun i vie od 220 mg vitamina C. Upotreba: Rizom je tipina taninska droga ije je dejstvo slino srenjaku i travi od srdobolje i moe ih zameniti. Prisustvo tanina i flavonoida u listu objanjava uspenu upotrebu protiv proliva, dizenterije, raznih eludano-crevnih zapaljenja, a spolja protiv upala hemoroida i za ispiranje usta pri loem zadahu. Deluje i diuretino, mokraa je ruiasta, a stolica crvenkaste - to ne treba da zbuni bolesnika. List gajene, batenske jagode deluje slino, ali slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dvaput vie. Zrele jagode su najprij atnije i najzdravije voe. Osim veoma prijatne arome, u njima ima oko 10% eera, limunove i vinske kiseline, pektinskih i drugih korisnih sastojaka. Sok, slatko, marmelada, kompot, pekmez, sirup i drugi proizvodi od jagoda su najprijatnija poslastica, lek i blagotvorna hrana. Osuene zrele umske jagode dodane u najmanjoj koliini nekom aju, osobto za decu, bolesnike i trudnice, potpuno ga osvee svojom divnom aromom, osveavajuom kiselinom i lepom ruiastom bojom. Narodna Imena: vodoljeka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod njaa, mamica, pozemljua, rudea jagoda, spelju troskva, fragula, crvena jagoda.

Jagorevina - Primula veris

Primiulaceae Cowslip - Primevre officinale, coucou

34
Jaglika je dugovena zeljasta biljka, jedan od prvih vesnika prolea. Iz kratkog, kosog rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od nekoliko listova, a zatim drka, visoka 1530 cm, na ijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih utih cvetova, na dnu levka ima mrlja utih kao afran. Cvetna drka i nalije lista su dlakavi. Rizom je mrk, do 10 cm dugaak, potpuno je obrastao mnogobrojnim, dugakim, lomljivim, tankim korenjem svetlije boje. Droga ima slab, ali karakteristian miris, sve koren je bez mirisa. Ukusa je neprijatnog i ljutog, slinog ostalim saponozidnim drogama. Raste po sunanim i suvim livadama, retkim umama, po lugovima, meu grmljem i na padinama. Sastav: Ima saponozida, koliina se koleba u vrlo irokim granicama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba godine. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, a za druge u jesen ili poetkom zime, jer tada imaju najvie saponozida. U ivom, sveem korenu ima najvie saponozida. Ukoliko je koren loije suen i due uvan, utoliko postaje manje lekovit. Primulae flos, cvet jaglike sadri manje saponozida. U cvetu ima i flavonoida. Cvetove treba dobro i brzo osuiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Primulae folium, list jaglike ima saponozida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najvie u listu i cvetu.U listu ima karotena. Upotreba: Daje se u obliku dekokta ili tenog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto amerike senege. Cvet se daje umesto divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav plunih ajeva. Od korena jaglike pravi se sirup za iskaljavanje. Narodna imena: Osim ve navedenih imena, Primula elalior ima jo i ova: krstata jaglika i lestegin, a P. veris: bijela bukvica, vesna ak, gajin, galina, grmuljica, jaglica, jagorina, jagotac, jagorevina, jagu dac, krstato iglice, krstato jaglie, krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, oslje par, petoprs, piskalica, pramalie, prvi cvit, sunace, cviac.

Jela - Abies alba

Abitaces Silver Fir - Sapin argent
Destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje svetlo ute boje, blagog, vonog i prijatnog mirisa. Naroito se koristi sibirska jela (abies sibirica). Sastav: Jela sadri acetat borneola, alfa pinene, delta karen i limonene. Upotreba: Koristi se za oboljenja disajnih puteva (prehlada, kijavica, upala dunika, bronihitis, astma,kaalj), za usnu duplju i grlo (dezinfikuje, ublaava nadraenost). Lei i smiruje reumatske tegobe i ireva na koi. Puno se koristi u kozmetici jer ista svojstva ga ine dragocenim u izradi losiona za cienje koe.

Kamilica - Matricaria chamomilla

Compositae Camomile German - Camomille vulgaire

35

Kamilica je jednogodinja, mala zeljasta biljka. Naraste visoko svega 10-30 cm, ree i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vrhovima granica, u sredini cvast je uta oiviena belim jeziastim cvetiima. Raste po poljima i kraj puteva. Koriste se cvetovi biljke. S obzirom da ima vie slinih vrsta, pravu kamilicu moemo prepoznati tako to je unutar cveta uplja, a ne ispunjena kao kod divlje vrste ili bele rade. Najkrupnija, najrazgranatija, najistija i najlepa titrica se javlja po zititima, pre svega po ozimoj penici. Kad biljka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo sitno i lako. Zato ih vetar lako raznosi i na taj nain seje titricu. Kamilica se bere krajem aprila i poetkom maja, a obrana kamilica se mora to pre osuiti, kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. uva se na suvom u skladitima. Sastav: Nosilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog ega cvet ima, kako se to kae, kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. U raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo brzo gubi. Zato je najbolji preparat jak aj spravljen kad zatreba. Upotreba: Terapijska upotreba kamilice je esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve i u kolskoj, naunoj medicini. Daje se spolja i iznutra. Ona ima veliko preimustvo to nije otrovna i to uopte nije kodljiva. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za leenje zapaljenja koe i sluzokoe. Kao antiflogistik Kamilica se daje za leenje raznih opekotina, rana, ireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polnih organa, ojedenih mesta, oiju, nosa, uiju, usta, za grgljanje i uopte za sve osetljive organe s kojima se mora veoma oprezno i paljivo postupati. Pranje glave jakim ajem od Kamilica pomae obolelom korenu kose. U obliku dekokta, infuza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozlaivanje plave kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka i sjajna. Iznutra se daje u obliku aja, naroito maloj deci i odojadi protiv bolova i greva u stomaku i za umirivanje. Zbog toga Kamilica ulazi u sastav mnogih ajeva protiv raznih tegoba nastalih od tekog varenja, nesanice i drugih smetnji. Kamilica izaziva znojenje, vano za leenje nekih bolesti. Posle uzimanja kamilice utrostruuje se broj leukocita, olakava se varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzokoe creva, zbog ega se titrica upotrebljava protiv zatvora. aj od kamilice treba spravljati na ovaj nain: U ist loni metne se dve pune kaike (za supu) kamilice i prelije sa 200 g kljuale vode; odmah poklopi, malo promea i ostavi pola sata ili ceo sat (ali da ne vri), ve prema tome da li se eli jai ili slabiji aj. Zatim se ocedi, osladi i pije. Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije to topliji aj. Ako se pije za apetit, onda se pije hladan i neslaen jak aj na pola sata pre jela.

Kantarion - Hypericum perforatum

Hypericaceae St.john's wort - Millepertuis

36

Kantarion je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo vrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Listovi su naspramni, bez drke, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristinim prozirnim takicama od ljezdi sa etarskim uljem. Zlatnouti, srednjeveliki, lepi cvetovi obrazuju na vrhu stabljike titastu cvast. Ima oko 50 pranika sraslih u 3 snopia iznad kojih se die trostruk tuak tamnocrvene boje. Cveta od maja do septembra. Raste po svetlim umama, oko puteva, po kamenjarima i livadama i oko movara. Razmnoava se semenom, bere se gornja polovina biljke u cvetu (Hyperici herba). Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatinog ukusa. Kantarion je odavnina poznata lekovita biljka, od ove biljke se spravlja i poznato kantarionovo ulje koje ima viestruku primenu u narodnoj medicini. Sastav: Ima meovitog tanina u kome preovlauje katehinski, sadri etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju hipericin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potie uta boja), holina, vitamina C i tragove alkaloida. Etarsko ulje mirie na crnogordna ulja; sastoji se od kadinena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseline i malo azulena. Upotreba: Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zaraivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, eluca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog sloenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nain to se njime mau rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili isto platno pa se ozleeno mesto obloi. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraenu antibakterijsku mo. Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodiina ruka, vraji beg, gorac, goran, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, uta metlica, uti kantarion, uenica, zasekliva treva, zaseknica, zvekac, zvonac, ivanova trava, ivanjica, izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ruica, pljuskavica, smakne, smicaljka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.

Kiica - Erythrae centaurium

Gentinaceae Center of the sun - Petite centaure

37
Kiica je dvogodinja ili jednogodinja, mala, zeljasta biljica sa sitnim cvetiima vatrene boje. Stablo je vrsto, gotovo etvrtasto, golo, uplje, pri vrhu razgranato, visoko od 30 do 40 cm, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo sitnim listiima. Lie je sitno, retko, naspramno, skoro sedee, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugako, po rubu celo, golo, sjajno, ima 3-5 nerava. Prizemno lie poreano je unakrsno u prljenove i sedee. Cvetovi su sloeni u ravastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ruiaste ili svetle crvene boje. Kod stare i na suncu suene droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta. Raste svuda, a najvie po vlanim brdskim i planinskim livadama, mestimino u ogromnim koliinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kiice. Kiica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kiicu treba brati dok je u cvetu, vezati u kitice i suiti u hladu na promaji. Malo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica. Sastav: Sadri gorke heterozide: geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr. Naeno je oko 0,6 do 1% alkaloida, meu kojima je glavni gencijanin. Najvie gorine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Upotreba: Kiica je dobar gorak tonik. Deluje kao ist amarum slino lincuri. Upotrebljava se u obliku infuza, vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih ajeva za stomak. Malo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. Kiica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da im se rukom uhvati, ona se iupa i na taj nain uniti. Kiica se ne srne upati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu paljivo odsee otrim makazama. Narodna imena: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvijee, dupi, zlatna u, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, svedrc, suneni cvit, crvena kiica, orno zelje.

Kim - Carum carvi

Umbelliferae Caraway - Carvi

38

Kim raste po poljima kao samonikla biljka titarica. Kim je dvogodinja biljka, visoka 5090 cm. Stabljika je razgranala. Listovi su nekoliko puta perasto izdeljeni. Kim procveta ve u aprila, prvi meu titonoama. Raste kao korov svuda po livadama, najvie po planinskim, ali droga potie samo od gajene biljke, jer je ona ista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. Cela biljka je mirisna. Seje se u martu i aprilu ili u junu, Kim trai humoznu ilovau zaklonjenu od vetra. Mi imamo sve uslove za proizvodnju najboljeg kima. S obzirom na bolju zemlju i vei broj sunanih dana, na kim, mora, anason i druge mirisne biljke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlanih i kiovitih zemalja. Sastav: Glavni sastojak kima je etarsko ulje. Ima jo i masnog ulja, belanevine, tanina, smole, voska, sluzi, celuloze, eera, boje i kalcijum-oksalata. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare iz svee ponjevenih i zdrobljenih plodova.Etarsko ulje od kima je bistra, bezbojna ili slabo ukasta tenost izrazitog mirisa na karvon i aromatinog ukusa. Glavni sastojci ulja su keton karvon i terpen limonen, zatim ima malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokarveola. Upotreba: Kao i ostali plodovi titarica, i kim je karminativ. Daje se i kao eupeptik, digestiv, diuretik i galaktagog u obliku aja, Aqua carminativae, Spiritus Carvi i dr. Kim je uglavnom domai i narodni lek, a naroito zain, koji se svakodnevno troi u znatnim koliinama u svim jelima, kobasiarskim proizvodima, hlebu i piima. Za likere i sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon. Najvie ulja potroi industrija likera. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle jela protiv gasova i nadimanja. esto se daje zajedno sa drugim drogama koje eluju kao stomahika i karminativa, pre svega sa anisom, moraom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama mahom prijatnog mirisa i ukusa. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovatno u XIII veku uveden u Evropu. Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, kimelj, kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski kim (Orfelin).

Kleka - Juniperus communis

Cupressineae Juniper - Genievrer commun

39
Kleka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubiasti imaju smolast i aromatian miris i gorkosladak ukus. Cela biljka odie prijatnim mirisom. U naoj zemlji je dosta rasprostranjena, a najvie je ima po brdima i planinama, panjacima, proreenim umama i neobraenom zemljitu. itava biljka je lekovita. Najvie se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Mirisa je svojstvenog, prijatno balsaminog, a ukusa najpre slatkog, zatim aromatinog. Sveza droga je meka i mesnata, u bobici ima tri mrke semenke. One su kao kost tvrde, jajasto -duguljaste, tupo piramidalne; pri dnu su srasle za mezokarp. Na ispupenoj strani svaka semenka ima sa obeju strana lenog rebra po nekoliko ne jednakih ulegnua u kojim su velike, mrke cevaste upljine s oleo-rezinoznim sekretom. Sastav: Najvie klekinja se potroi za destilaciju etarskog ulja. Najbolja droga dolazi sa Deliblatskog peska, iz Srbije i Bosne, jer sadri dosta invertnog eera. Ima jo i smole, zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida, tanina, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih heterozida. Upotreba: Kleka se mnogo vie upotrebljava u narodnoj nego u kolskoj medicini. Inae, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najvie upotrebijavanih narodnih i domaih lekova, isto tako vaan i omiljen kao to su hajduka trava, kantarion, pelen i kiica, lekovite biljke bez kojih se nae kue ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za leenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutranju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slinih bolesti. Klekovaa je nadaleko poznata veoma aromatina rakija. Upotrebljavaju je i kao domai lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakava iskaljavanje. Klekinje ulaze u diuretine ajeve (Species diureticae). Od klekinja se izrauje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a jo ee etarsko ulje slui za kaenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draenje koe. Narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obina borovica, smrek, smreka, smrekovina, smre, smrika, smria, smrkva, mrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva. Narod naziva plodove kleke ovim imenima: venja, borovice, klekinje, smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smrika.

Kokotac - Melilotus officinalis

Papilionaceae Melilot - Mlilot

40

Kokotac je dvogodinja ili ree jednogodinja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je veinom uspravna ili se izdie i vrlo razgranata. Ima listove sline detelini, samo su po obodu zupasti, troperi sa drkama, listii su izdueno eliptini, po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni, uti, na drkama, po 30-70 sakupljenih u grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znai "medena detelina". Sabiraju se vrhovi granica biljke u cvetu. Osuena biljlka prijatno mirie na med, jer prilikom suenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobaa kumarin. Raste u divljini na peskovitom zemljitu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, eleznikih pruga i drugih naputenih mesta. Zahvaljujui dugom i razgranatom korenu dobro podnosi suu. Gaji se i u kulturi kao stona hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnoava se semenom. Seje se u prolee. Kokotac je aromatina droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutranji sekrecioni aparat s uljem.
Sastav: Osim kumarina, suva biljka ima i slobodne melilotne kiseline smole, tanina i dr.

Ukusa je najpre malo sluzavog, zatim gorkog i pomalo ljutog i oporog. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida, aglikon gorkog ukusa, zbog ega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorki tonici i stomahici. Upotreba: Nekad se droga mnogo vie upotrebljavala. Jo u starom veku sluila je kao lek koji ublauje bolove, tera vodu, stee i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme vaila je kao lek za oi. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, greva dece itd. Slui za aromatizaciju loih vrsta duvana.

Narodna imena za biljku i kokotac: velika djetelina, vodnika, dralika, uka, uti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, peniica, svinduh. Slinog mirisa i ukusa, hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus al tissimus Thuill. (uta draljika, veliki uti kokotac, mala potona graka) i M. albus (Med.) Desr. (bela kominika, draljika, beli kokotac).

Kopriva - Urtica dioica

Urticaceae Nettle - Ortie dioque

41

Kopriva je narodni lek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su je jo Rimljani. Za koprivu su vezana mnoga narodna leenja, verovanja, sujeverja i obiaji. Kopriva raste kao korov po prljavim i zaputenim mestima. U prolee kad olista koriste je ljudi kao zdravu proleenu hranu. Za lek se beru vrhovi granica s liem, sam list, cela nadzemna biljka u cvetu ili samo koren. Najvie se ceni mlad list. Treba brati samo mlado, sono, zdravo, celo lie po suvom i lepom vremenu kad se digne rosa, pa to bre osuiti u tankom sloju, esto prevrui, da osueni list sauva jasnu i lepu zelenu boju. Kopriva se gaji kao kulturna biljka. Kopriva se moe sejati ali, jo bre i bolje, rasaivati pomou rizoma (razgranate podzemne stabljike). Najbolje je koprivu rasaditi u jesen kad ponu kie, Sastav: U listu ima tanina, mnogo soli i hlorofila, mravlje, siretne i maslane kiseline, karotena, fitosterola, lecitina, mnogo vitamina C i K, sluzi, voska i kremene kiseline. U svojim arama kopriva ima acetilholina i histamina koji ve u koliini od 1/10.000 mg are i peku. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravdati upotrebu koprive protiv eerne bolesti. Upotreba: aj ili alkoholni ekstrakt iz trave (herbe, nadzemni deo biljke) ili, jo ee, iz korena upotrebljavaju se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz hemoroida i uopte za zaustavljanje krvi spolja i iznutra (taninsko dejstvo), za porast kose, protiv opadanja kose i protiv peruti. Ponegde se jo upotrebljava svee uzbrana kopriva za arenje mesta na telu obolelih od reumatizma, iijasa i neuralgije. Hlorofil iz koprive uspeno se daje protiv raznih zaraza, poremeaja nastalih usled loeg prometa materija i anemija nastalih posle primene duboke radioterapije. Hlorofil iz koprive poveava snien krvni pritisak i dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri leenju sranih bolesnika digitalisom, kao i rahitinoj deci, protiv ute groznice, unih oboljenja i dr. Narodna imena: koprva, obina kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, egavica.

Korijandar - Coriandrum sativum

Umbelliferae Coriander - Coriandre

42

Korijandar je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 5080 cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drkama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetrina ploda, dva merikarpa vrsto spojena). Cveta poetkom leta. Kod nas se gaji u Banatu i Bakoj. Gaji se kao i kim i ostale titare. Seje se u martu ili aprilu. Kosi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunanoj strani. Sastav: Sadri etarskog ulja, masnog ulja i belanevine. Na selekcionisani sitnozrni korijandar ima oko 1% etarskog ulja. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se vadi linalol. U ulju ima jo i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Upotreba: Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Etarsko ulje deluje slino moraevom, ali malo slabije; izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najvie korijandra troi industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za proizvodnju linalil-acetata. Ulje slui i kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Daje se naroito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Dobra je kombinacija: kim sa korijanderom u jednakim delovima. Meavina kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova pravi se od etri ploda u podjednakim koliinama: plod anasona, mirodije, kima i korijandra. Upotrebljava se kao aj posle jela: po jedna kaiica na solju kljuale vode. Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. god. pre nae ere). Spominje se i u Bibliji (uporeivanje mane sa zrnom korijandra). Grci i Rimljani ga upotrebljavaju kao zain i lek, a i gajili su ga. I korijandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po nareenju Karla Velikog. Narodna imena: ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papri, paprica, imavica.

Kruina - Rhamnus frangula

Rhamnaceae Glossy Alder buckthorn - Nerprun bourdaine

43

Kruina je drvolik ib, visok 3-6 m. Kod nas je dosta ima po vlanim umama, po lugovima, pored reka i potoka. Mestimino se javlja u znatnoj koliini pored Dunava i drugih naih reka u nizijskim umama, najvie po renim ostrvima. Cvetovi su sitni, neugledni i belo-zelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u preniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora je glatka i sjajna, crnkasta ili sivo-mrka i karakteristino ukraena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, beliastim lenticelama. Kruina se vrlo lako gaji, najbre i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicama, mladim granicama, slino zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da bude vlana. Naa rena ostrva su najbolja mesta za razmnoavanje i gajenje kruine. Kora se skida s mlaih stabala i debljih grana krajem zime i poetkom prolea pre nego to kruina olista i odmah se sui. Iseku se u vrpce dugake oko 30 cm i Ijute. Sastav: U kori ima slobodnih i vezanih antrahinonskih derivata. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan, svetlo-narandast, amortan ramno-glikozid, glikofrangulin koji se za vreme suenja i dugotrajnog uvanja kore postepeno razlae na glikozu i frangulin, koji je odavno poznat kao sastojak droge. U drogi ima jo i tanina, gorke materije, eera i masti, slobodnih emodina, izoemodina, hrizofanske kiseline i drugih antrahinonskih derivata. Gorina droge moe se odstraniti tretiranjem kore magnezijum-oksidom. Upotreba: Frangula se daje u obliku tenog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25 g na pola litra vode) kao pouzdan laksans, naroito protiv hroninog zatvora. Njen ukus je manje nperijatan od purijane, zbog ega je bolesnici rae uzimaju. Sprmaju se ajevi za bol u predelu srca usled nagomilavanja vazduha u elucu ili crevima, kolike u unoj kesici, Izostale menstruacije i protiv hroninog zatvora. Narodna imena za kruinu: galjika, krkavina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina, pasje groe, psikovina, truslikovina, trlika.

Kupina - Rubus fructiosus

Rosaceae Blackberry - Mrier sauvage ou ronce des buissons

44

Kupina je poluzimzelen zbin, visok do 2 m, uspravnih ili slabo povijenih grana, sa jakim unazad povijenim bodljama. Listovi su prosti ili neparno perasto sloeni, sastavljeni od 3-7 listia, koji su jajasti, esto zailjeni, po obodu testerasti, mestimino sa sitnim bodljama, sa nalija dlakavi. cvetovi su beli do ruiasti, javljaju se na dvogodinjem izdanku i sakupljeni su u grozdaste cvasti. Raste po ikarama, ivicama uma, ivicama, meama, pored puteva, kako na plodnoj zemlji tako i na kamenjaru, po brdima i na planinama. Razmnoava se semenom i vegetativno. Plodovi su jestivi i veoma korisni za ljudski organizam. Obino su crne, ree crvene boje i imaju viestruku upotrebu (voni sok, pekmez, slatko, vino itd.). Cveta od maja do jula, treba brati samo nene i potpuno mlade zelene listove, samo onih nekoliko sa vrha granica. Beru se u junu i julu po lepom i potpuno suvom vremenu i odmah osue u tankom sloju, da bi se to pre osuili i sauvali prirodnu boju. Sastav: najvaniji sastojak lista kupine jesu tanini. Upotreba: Kupina se upotrebljava kao adstringens protiv hroninog proliva, srdobolje, nazeba, kalja, hemoroida, za grgljanje, kao i protiv liajeva i konih otoka itd. Kupina je stari lek koga su cenili jo Grci i Rimljani. U nekim zemljama oficinalni su zreli plodovi, koji deluju blago laksantno u obliku sirupa ili sveih plodova. Kupinovo vino daju slabunjavoj deci. Narodna imena: eevina, jeina, kapinka, kopina, kupinjaa, kupinja, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, crna jagoda, crna kupina.

Kukuruzna svila - Maydis stigma

Gramineae Maize, Corn - Mais, bl dInde
Kukuruz je poreklom iz Srednje i June Amerike. Gaji se kod nas i u drugim umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta u sorti. Upotrebljava se za

45
ishranu ljudi i domaih ivotinja i za industrijsku proizvodnju skroba koji se koristi u razne svrhe. Kukuruz se meutim primenjuje i u medicini i farmaciji. Proizvodi se farmaceutski skrob (Maydis amylum), od klica izvaenih iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo hranIjivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima , a obilno se koristi i lekovita kukuruzna svila (Maydis stigma). U kukuruznim klicama ima masnog ulja, lecitina, inozito fosforne kiseline, belanevina, gvanidina, glutamina, eera i drugih bioloki vrlo vanih materija, zbog ega se klice cene kao veoma jaka, koncentrovana hrana vana za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju od preleane bolesti, za sportiste i druge. Od kukuruznog brana i skroba s vodom se kuvaju razne kaice koje se stavljaju kao oblog za leenje opekotina i katara plua. Kukuruzna svila (igovi enskih cvetova) skida se sa enskih cvetova (sa klipa) i brzo osui na jakoj promaji u to tanjem sloju. Treba brati samo mladu, sonu a nikako zrelu, suvu, tamnu svilu. Sastav: Sadri koagulacioni ili antihemoragini vitamin K3, saponozide, tanin, eer, masno ulje, etarsko ulje, gumu, smolu, alkaloide, salicilnu kiselinu, sitosterol i druge fitosterole, kalijumove i druge soli. Prisustvo raznih enzima objanjava zato droga brzo gubi lekovitost i zbog ega je treba vrlo paljivo uvati na hladnom i suvom mestu. Upotreba: Zahvaljujui vrlo sloenom hemijskom sastavu, kukuruzna svila se upotrebljava kao lek za leenje raznih bolesti. Prisustvo kalijumovih soli i drugih sastojaka deluje kao blag diuretik i sredstvo za umirivanje i otklanjanje napona i smetnji u beici, protiv peska u beici, hroninog cistita, nefrita i slinih bolesti. Zahvaljujui salicilnoj kiselini, droga ublaava reumatine bolove. Narodna imena: golokud, debelaa, kolombo, koruza, kukuruza, kurelj, kuruz, kuruza, moruza, mumuruz, mumuruska, premantur, penka, rumetin, trakinja, turska penica, urmetin, furmentin, carevia, carevka, enka.

Lan - Linum usitatissinum

Linaceae Flax - Lin
Lan je gajena jednogodinja biljka. Stabljika je tanka, na gornjem delu malo razgranala, a na vrhovima ogranaka ima po jedan sitan, vrlo lep i nean cvet divne plave boje kao nebo. Ima vie vrsta lana, ali su najvanije dve: dugaki lan, koji se gaji zbog vlakna i niski lan, koji je vrlo razgranat i daje mnogo semena. Seme lana je sjajno, mrko, glatko, jajasto, spljoteno, po obodu tanje, Ima malo udubljenje (pupak). Ljuska je tanka, krta i prevuena pokoicom u kojoj ima sluzi. S vodom mukano seme daje bezbojnu sluz. Seme je blagog, uljastog i sluzastog ukusa. Laneno seme je itav arsenal veoma korisnih, vanih i raznovrsnih hemijskih materija. Sluz je glavni nosilac lekovitih svojstava lana. Sastav: U zrelom lanenom semenu masnog ulja, vitamina F, tj. linolne i linoleinske kiseline, proteina, belanevina zbog ega je ovo seme veoma hranljivo. Upotreba: Lanena sluz je vrlo gusta i ilava, pa se zbog te velike viskoznosti tako mnogo ceni. Na oboleloj sluznici ova sluz stvara neprekinut film i na taj na in je potpuno pokriva, oblae i titi ublaujui razne upale, zbog ega se od najdavnijih vremena laneno seme upotrebljava u medicini. Tako se moe i objasniti blagotvorno dejstvo lanene sluzi pri leenju upala sluznice usta, eluca i creva, protiv raznih katara organa za varenje itd. Lanena sluz je blago i nekodljivo sredstvo protiv zatvora, jer mehaniki aktivira pokrete lenjih creva, esto oboljenje mnogih ljudi. Vlaei sluzokou creva, ova sluz olakava, ublaava i ubrzava ienje creva, ima laksantno dejstvo, jer unutranja povrina creva

46
postaje sluzavija, sliska. Zbog toga se lan srne davati svim osobama kao bezbolno i bezopasno laksantno sredstvo, ak i trudnicama. Oblozi izraeni od lanenog brana umiruju bol na telu (irevi,upale,apsces, urasli nokat, zagnojenu ranu,) ili kaalj. Laneno ulje se od svih prirodnih ulja i masti najvie ceni za leenje opekotina, jednaki delovi lanenog ulja i krene vode mukaju se dok ne pobele, ta laneno-uljevna krena emulzija je jedan od najstarijih i najboljih lekova protiv opekotina. Narodna imena: keten, len, preslej, eten.

Lavanda - Lavandula officinalis

Labiatae Lavander - Lavande
Lavanda je viegidinji gust polubun, sa mnogo uspravnih izdanaka, visine do 1 m. Poreklom je iz june francuske. Cela biljka je siva od obilja dlaica. Listovi su linearni, na oba kraja sueni, slini listovima ruzmarina. Cvetovi su sitni, ljubiasto modri, prljenasto grupisani po nekoliko i sakupljeni na vrhovima izdanaka u klasolike cvasti. Cveta u junu i julu. Mediteranska je biljka i voli toplu klimu, ali i veu nadmorsku visinu, mada su neke vrste rasprostranjene i u kontinentalnom delu. razmnoava se semenom i vegetativno. Lavanda je i industrijska biljka, koristi se za dobijanje miriljavog ulja za kozmetiku i farmaciju. Lavanda takoe rasteruje komarce, stenice, moljce i druge insekte. Lavandula je prijatnog aromatinog mirisa i aromatinog i nagorkog ukusa. Kao droga koristi se cvet(flos). Sastav: U sveem cvetu ima etarskog ulja i tanina. Koliina i hemijski sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemljita, nadmorske visine i naina destilacije. Aetheroleum Lavandulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomou vodene pare iz sveih cvetnih klasova lavandule. To je bezbojna ili ukasta tenost, prijatnog mirisa na lavandulu, aromatinog i nagorkog ukusa. Glavni sastojak ulja je linalil-acetat. U ulju ima jo i slobodnog linalola i geraniola, zatim u malim koliinama pinena, ocimena, borneola, cineola, kumarina, raznih ketona, propionata i valerijanata. Ulje treba uvati na hladnom i mranom mestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne boje. Upotreba: Droga se upotrebljava spolja kao dodatak kupkama, drai kou. Ulje izaziva slabu lokalnu anesteziju. Slui i kao korigens mirisa mnogih lekova. Ulje se upotrebljava kao i droga, a osim toga, vrlo mnogo u parfimeriji i kozmetici. Osuen cvet se stavlja meu rublje da dobije prijatan miris, a kite od cele lavandule slue u mediteranskim zemljama za rasterivanje komaraca, stenica, moljaca i drugih insekata. Narodna imena: despik, despi, lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac, trma, piknarda.

Lincura - Gentiana lutea

Gentianaceae Yellow gentian - Gentiane, gentiane jaune

47

Lincura je viegodinja biljka. Ima pravu snanu stabljiku visine do 1,5 m. Pri zemlji je vrlo krupno lie, po obodu celo, golo, jajastog oblika. Gornja polovina stabljike ima lepe zlatnoute cvetove koji su udrueni u pazuhu sitnog lia i poreani u spratove. Cveta od jula do avgusta. Plod je duguljasta, do 6 cm dugaka aura puna semena. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov koren je vrlo mek, bez mehanikih elemenata, jedar, soan, unutra beo i vrlo gorak. Moe se ei lako kao sir. Lincura raste esto u velikoj mnoini po planinskim livadama i panjacima. Sa Zlatibora je poznata u svetu kao jedna od najboljih. Misli se da naziv Gentiana potie od ilirskog vladara Gencijusa, koji je prvi ukazao na njenu lekovitost u II veku pre nae ere. Sastav: Lincura je vrlo gorka, ali uopte nije kodljiva, gorki sastojci lincure pojaavaju luenje zeludanog soka, vrlo vano za bolesnike u kojih je ta funkcija smanjena. Veliko je preimustvo lincure to ne sadri tanina, pa se moe meati s mnogim drugim biljkama u raznim kombinacijama sa svojstvenim lekovitim dejstvom. Upotreba: U lekovite svrhe upotreblja se koren, koji ulazi u sastav velikog broja lekova koji se proizvode u apotekama i farmaceutskoj industriji. Sama ili u smei s drugim lekovitim biljem slinog dejstva, lincura se najee upotrebljava kao sredstvo za jaanje (glavni sastojak raznih tonika), za stomak, protiv groznice, posipanje i bezbolno proirivanje rana, koren se kuva i pije protiv kalja. Pre svega, trega znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki sastojci lincure pojaavaju luenje eludanog soka, ime lincura olakava i ubrzava varenje. Koren se najee stavlja u rakiju, a u apotekama se pravi ekstrakt od lincure, meani, gorki ajevi i drugi preparati gorkog ukusa. Narodna imena: vladisavska, gencijan, orfelin, gore, gorica, zvi, zelje od srca, licijan, peteler, rafet, svi, sviel, svi, sviak, cvi, koutina brada, lincura, sranik, srenjak, srenjaa, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura, sviel, siritara uta; srenica, trava od srca.

Lipa bela i crna - Tilia cordata & platyphyllos

Tiliacea Small & large leaved Lime - Tilleul

48

Lipa je listopadno drvo visoko do 2530 m, sa velikom gustom kronjom. Listovi su sa dugom drkom, srcasto okruglasti, zailjeni, sitno testerasti. Cvetovi su ukasto-beli, miriljavi, sakupljeni po 4-16 u titastoj cvasti. Veoma je bogata cvetom, krilati prirepak ima izraenu drku i do pola duine je srastao sa peteljkom cveta. Droga se sastoji od osuenih, utozelenih cvasti s priperkom od bele lipe i crne lipe. Sve druge vrste lipe nemaju vrednosti i ne treba ih brati. Prva je sitnolista, rana, lipolist, a druga krupnolista. Na naliju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno-ute, a u krupnoliste beliaste. Cvetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Raste po celoj Evropi po brdskim umama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati im pone cvetati, kad su dve treine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko trai bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. Sastav: U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, eera, gume, voska, ute boje, manitola i tartarata. U sveem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alkohol farnezol. U osuenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najvie ima u priperku, on daje oporost aju od lipe. Lipov list takoe sadri sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nudu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list moe koristiti kao povre. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moi. U lipovem semenu masnog ulja slinog maslinovom. Upotreba: Lipov cvet se upotrebljava najee u obliku aja, infuza, za znojenje, protiv greva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroninog kalja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni aj. Narodna imena za Tilia cordata: bijela lipa, zimska lipa, lipac, lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. Za Tilia platyphyllos: divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina, rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, umska lipa.

Liajevica - Hieracium pilosella

Compositae Mousear hawkweed - Piloselle (pervire)

49

Liajevica je trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 cm. Na zemlji je rozeta od duguljastih, obratno jajastih listova. Na vrhu stabljike je glaviasta cvast svetloute boje. Cveta od maja do septembra. Raste na suvom mravom zemljitu. Sastav: Sadri gorke materije, tanina, smole, sluzi, flavonske derivate (boja cveta) i umbeliferon. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herba). Narodni lek za leenje liaja, upale mokrane beike, izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokrane beike i za pojaano mokrenje.

Narodna imena: zlatnik, jandraika, kosmatica, mija ovica, mije uho, ovija brada, proljetnica, runjaviina, slavak, trava od poljaine.

Lovor - Laurus nobilis

Lauraceae Sweet bay - Laurier

50
Lovorika je grm ili nisko do 8 m zimzeleno drvo sa koastim listovima. Sadi se i za ukras. U starom veku smatrana je za sveto drvo. List je na kratkoj drci, okruglasto duguIjast, zailjen, 8-12 cm dug i 3-5 cm irok, na rubovima malo talasast i povijen, koast, go, na licu gladak, sjajan, zeleno sme, a na naliju blei i bez sjaja. Na naliju se istie glavni nerv koji se grana u 6-8 jakih sporednih nerava. Ukusa je vrlo aromatinog, malo ljutog, oporog i gorkog. Kad se trlja, osea se aromatian miris. Lovorov plod je jajasta, crno-plava, spolja naborana, debela kotunica. Ve i pri malom pritisku lomi se tanak i krt perikarp zajedno sa semenim omotaem i dva debela plankoveksna kotiledona. Lovorikin plod je osobitog mirisa, koji se naroito jako osea kad se zdrobi. Ukusa je aromatinog, oporog i gorkog. Sastav: Plod sadri oko 30% masnog i do1% etarskog ulja, eera, kroba, basorina, list sadri gorke materije i tanin, a etarsko ulje uglavnom cineol i alpha-pinen. Upotreba: Lovorikino lie slui uglavnom za zain. U narodnoj medicini upotrebljava se kao miris. Ulazi u sastav nekih starih melema. Etarsko ulje od lia slui kao karminativ, ekscito-aromatik, nervin i u parfimeriji. Plodovi su ranije upotrebljavani kao gorko sredstvo i zain, danas samo za ceenje ulja a spolja kao mast protiv hemoroida. Ulje se upotrebljava kao sredstvo za draenje koe i sl., najee u meavini sa drugim melemima. Narodna imena: davorika, zelenika, javorika, lavor, lavorika, lovor, lovorik, lorbar, lorbek, lorber, lorika.

Majkina duica - Thymus serpyllum

Labiatae Wild thym - Serpolet
Dugovena zeljasta biljka, polugrmi, svega pedalj visok. Zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih, vrlo tankih, mestimino za zemlju priraslih, crveno-mrkih izdanaka i vrea iz kojih se diu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim listiima i okruglim cvastima. Cvetii su dvousnati ruiaste boje. Cveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo aromatinog mirisa i ukusa. Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuivo u listu i cvetu majkine duice. Treba napomenuti da majkinu duicu treba brati paljivo. Ni kako se ne sme upati, jer se time biljka unitava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih granica u cvetu i to makazama. Sastav: timol i karvakrol, dva fenolska jedinjenja od kojih potiu lekovitost, antiseptika mo i svojstven miris majkine duice, imaju svojstvo izvrsnog i nekodljivog konzervansa. Upotreba: Majkina duica je omiljen lek ne samo u narodnoj nego i u naunoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree i organa za disanje. Majkina duica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se izrauju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevnih parazita, naroito protiv dejih glista.

51
Treba naglasiti da ne treba kuvati majkinu duicu. To se ne srne initi, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. Zbog toga se preporuuje da majkinu duicu samo poparite kljualom vodom, odmah poklopite, ostavite da stoji 2 sata. Takoe moe se slobodno pripremati i jai aj jer majkina duica ni duom upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti navikavanja. Narodna imena: babina dua, babja duica, bakina duica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, duiina, duika, materina duica, materka, tamjanika itd.

Majoran - Origanum majorana syn. majorana hortensis

Labiatae Sweet Marjoram - Marjolaine
Majoran je dvogodinja ili viegodinja biljka, grmi visok do 1 m. Stabljika je etvorouglasta, razgranata, siva, maljava. Listovi su vie dlakavi, do 3 cm dugi, imaju kratku drku, po rubu su celi. Lupom se mogu videti ute takice (lezde) na listu, stabljici i cvetu. Na vrhovima lisnatih granica nalaze se cvasti sastavljene od sitnih, beliastih ili ruiastih cvetia koji su na osnovi skoro etvorouglasti. Mirisa je posebnog i prijatnog, a ukusa aromatinog, toplog i nagorkog. Majoran je poreklom iz zemalja oko zapadnog Mediterana. Majoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani, ali i kao zain. Droga se sastoji od osuenih i iseckanih nadzemnih delova gajenog majorana u cvetu, Majorana hortensis. Sastav: Droga sadri etarskog ulja, tanina i gorkih materija. Ulje je uto ili uto-zelenkasto, sasvim posebnog, blagog i aromatinog mirisa. Sadri terpena (naroito terpinena) i desnog terpineola. Upotreba: Majoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani. Spolja se daje u obliku lekovite masti ili alkoholature kao nervinum, protiv zapaljenja koe i za leenje rana (tanin i baktericidno dejstvo etarskog ulja). Inae, glavni deo droge kod nas i u drugim zemljama Evrope se koristi kao aromatian zain. Narodna imena: babina dua, maurana, majeran, majuran, maurana, mezurana, miriijavak, sanseg.

Maslaak - Taraxacum officinale

Compositae Dandelion - Pissenlit

52
Maslaak je dugovena zeljasta biljka, koja raste kao korov svuda, a najvie po vlanim livadama. Vlana mesta se ponekad ute od iscvetalog maslaka. Iz vertikalnog, dugovenog, vrlo razvijenog, malo razgranatog korena izbija rozeta od lia polegla po zemlji. Nema stabljike. Cvetna drka je gola, uplja, nerazgranata, valjkasta, visoka 15 30 cm a na vrhu nosi zlatnoutu glaviastu cvast sloenu od jeziastih cvetova. Maslaak se razmnoava semenom koje vetar nosi kao padobrane, jer su semenke vrlo lake i imaju perjanicu. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlenog soka, koji obilato curi kad se biljka ozledi. Mleni sok je najgori, a u njemu ima najvie lekovitih sastojaka. Maslaak nije otrovan. Koren je dugaak do 20 cm, a debeo 0,51,5 cm, vretenast i valjast, spolja utomrk. Sve koren je pun belog mlenog soka koji obilato curi iz mlenih cevi rasporeenih u koncentrine krugove. Kad se osui, koren splasne, smeura se, izgubi oko 3/4 svoje teine i postane sivomrk. Uzdu, a mestimino i popreko (glava) naine se pruge i nabori. Mlene cevi su vrlo tamne, crnomrke. Droga je krta i tvrda. Ukusa je gorkog. Sastav: Taraksacin i taraksacerin su dve gorke, u vodi rastvorljive heterozidne supstancije, koje se nalaze najvie u mlenom soku. U korenu ima jo i enzima, holima, etarskog ulja, smole, masnih kiselina, mnogo inulina i eera. U neosapunjivom delu masti ima fitosterola, iz kojih su izolovani terpenski alkoholi: taraksasterol i beta-amirin. U listu ima inozita, sluzi, eera, smole taraksacina. List bran u prolee je najlekovitiji. Upotreba: Koren maslaka, kao i sve druge gorke droge, poveava apetit i dobro deluje na varenje. Maslaak je vrlo omiljen blag laksans protiv atonine dispepsije i diuretik. Daje se u obliku aja ili ekstrakta. Maslaak je takoe prva prolena salata koja je sve popularnija kao prva presna vitaminska hrana, tako potrebna posle dugotrajne zimske suve hrane. Maslaak se upotrebljava u narodnoj medicini, pored ostalog "za ienje krvi", kao diuretik, protiv bolova ui i jetre itd. Nema pouzdanih podataka o upotrebi maslaka u doba Grka i Rimljana. Prvi ga spominju arapski medicinski pisci Razes i Avicena i od toga doba do danas maslaak se stalno upotrebljava, Francuski naziv pissenlit ukazuje na dejstvo maslaka. Narodna imena: andraka, baba marta, bos-gologlav, verinjaa, vetrokaz, gluina, gologlavica, gorko zelje, grki dimac, deji lani, uanica, uIjanica, uljevica, utelj, uteljak, utenica, uanik, uenica, uanik, jovanak, kravlje cvee, krmee cvee, maslaik, maslaica, maslanik, milosavka, mlekaa, mle, mleak, mleac, mlei, mleka, mliak, mljekaa, mljeka, obrnie, ovja mleka, popina pogaica, popino guvno, radi, salatua, sindirac, talijanska salata, trava od groznice.

Maslina - Olea europeae

Oleaceae Olive - Olivier

53
Maslina je dugoveno zimzeleno, krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo razgranato drvo, visoko do 12 m. Gaji se kod nas u Primorju. Plod je jajolika kotunica, dugaka 23 cm, a debela 11,5 cm, gola, sjajna, takasta, zelena, zatim crvenkasta, a kad sazri, postane skoro crna. Kao droga koristi se list, plod i ulje (Olivae folium, fructus et oleum). Od nepotpuno zrelih, zelenih maslina dobija se zelenkasto, najfinije ulje, a od potpuno zrelih, crnih dobija se vie ulja, ali je ono slabijeg kvaliteta. U prolee se beru mladi vrni listovi. Sastav: List: flavonski i drugi heterozidi, saponozidi, manitola, pirogalni tanini, eeri, smole i fitosteroli. Plod: ulja, belanevina, hlorofila, manitola, heterozida i saponozida, glutationa, smole i voska. Ulje se sastoji od oleina, linoleina, palmitina, stearina, arahidina i miristicina. Neosapunjivog dela ima oko 1% i u njemu skvalena i vitamina A i E, vie u nepreienom nego u preienom ulju, jer se rafinacijom vitamini veim delom unitavaju. Ima i hlorofila i ksantofila, od kojih potie boja ulja. Upotreba: Zbog sedativnih, holagognih i laksantnih osobina ulje se daje kao blago sredstvo protiv unog kamena, nefritinih kolika, zatvora itd. Daje se i kao antidot u velikim dozama protiv otrova koji drae. Umiruje suncem opeena mesta na koi. Nijedno se ulje tako esto i raznovrsno ne upotrebljava u farmaciji I kozmetici za izradu masti, linimenta, flastera, raznih lekovitih ulja kao maslinovo. Za ishranu je maslinovo ulje jo uvek najvie cenjeno i traeno. Protiv zatvora uzima se 12 kaike izjutra. Za isterivanje unog kamena 34 uzastopna dana po 2 kaike pre spavanja. List se pije u obliku aja, ekstrakta i drugih preparata, kao efikasno sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, jer iri krvne sudove. Narodna imena: vlastita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje nika, uljika.

Matinjak - Melissa officinalis

Labiatae Lemon Balm - Citronelle

54

Matinjak je viegodonja zeljasta biljka, visoka 30-120 cm. Stabljika je uspravna ili se izdie, etvorouglasta, razgranata. listovi su naspramni, na peteljkama, jajasti, na rubu zupasti, malo dlakavi. Cela biljka, a posebno kada se list nagnjei, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podsea na limun te je poznata i kao "limuntrava". Cvetovi su beli, plaviasto beli, bledoruiasti ili ukasto beli, smetani u pazuhu listova. Matinjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zainska, aromatina, medonosna i industrijska. Raste u pelinjacima, dvoritima, pored naselja, uz ograde i ivice, po umama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatina biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnoava se semenom, ali se bolji uspeh postie deljenjem busenova i rasaivanjem. veoma lako se gaji. Kada se jednom matinjak zapati u vaem dvoritu imaete ga mnogo godina, jer je dugovena i vrlo otporna biljka kojoj odgovaraju svi tipovi zemljita i koja uspeno podnosi razne udi klime i vremena. Nijedna mirisna biljka ne privlai toliko pele, a osobito maticu, kao matinjak. Otud mu i to divno narodno ime. Matica se sva zanese i opije njegovim mirisom. Nai stariji pelari to dobro znaju, pa pomou matinjaka na jedan arhaian, veoma zanimljiv nain vraaju roj pela koji je pobegao na neko drvo. Sastav: Od matinjaka se najvie ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktinu primenu. Najvaniji lekoviti sastojak matinjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. Tog ulja u listu ima vrlo malo, svega 0,010,1%, ali je ono tako prijatno i mirisno da se ovek prevari i poveruje da ga ima vie. Poto se to ulje nalazi spolja, na listu u mikroskopski sitnim bradaviastim lezdanim dlakama, vrlo nenim i lomljivim, rukovanje matinjakom mora biti veoma paljivo. Ako se s njim stalno barata i prevre u toku rada, sve e lezde pootpadati i matinjak e izgubiti svaku lekovitost. List matinjaka se mora brati pre no to se na biljci pojave cvetovi, jer u to vreme lie je najkrupnije i ima najvie etarskog ulja, koje je tada najmirisnije. Upotreba: Matinjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gaenja, povraanja i proliva, za jaanje organizma. Sam list matinjaka, a jo ee pomean s gorkim travama (kiicom, lincurom, gorkom detelinom, hajduicom, podubicom i dr.), uspeno se daje slabunjavim za pojaavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. Etars ko ulje od matinjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matinjaka pokoenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji ve, jo vie, i u industriji parfema, i kozmetike. Narodna imena: arbaroa, arbaroza, limunada, limunka, majina ljubica, maternjak, mateina, matiina, matija trava; matinik, matinjak (Orfelin), matinjaa, matoina (Crnogorac), matrik, matrnjak, maca (Vuk), medeni list, medenka, medenjka, medoper, melisa, meta marije, mlisa, nana, pitoma metvica, pelarica, pelina ljubica, pelinak, pelinska ljubica, pelinja ljubica, pelinja meta, pelinja metva, pelinja metvica, pelinja trava, pelinjak, pelnik, pelnjak, peloperka, pelja ljubica, peljena ljubica, penilak, rojevmica, cica-maca, elina ljubica (Vuk), elina trava, elinjak, elna ljubica, elnjak, eljena ljubica (Vuk), rniva.

Miloduh - Hyssopus officinalis

Labiatae Hyssop - Hysope

55

bunast, mirisan, dekorativan polugrm, visok do 60 cm. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, lancetastim naspramnim listovima 3-3,5 cm dugakim i 6-7 mm irokim, s obe strane pokrivenim sitnim lezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste cvasti u gornjem delu stabljike i granica. Cvetovi su plavi, ljubiasti, ree ruiasti ili beli. Cveta od juna do septembra. Rasprostranjenost. Na suvim i toplim mestima, najee na krenjakim stenama. Droga. Cvetne granice (Hyssopi summitas). Sastav. Miloduh sadri flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, eera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata i 0,5 1% etarskog ulja. Upotreba. Hronian bronhit, astma, i kao stomahik. Najvie isopa se potroi za destilaciju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji, parfimeriji i kozmetici; delu je kao dobar antiseptik. Spravlja se aj, sirup, ekstrakt i tinktura. Narodna imena. Pored ve navedenih, evo jo nekoliko:izop, blagovanj, veljenduh, vusak, glagoran, iop, iop, osipant, pravi vrisak, sipan, hisop, crkvinjak, atrajka, ipamt.

Miroija - Anethum graveolens

Umbellifarae Dill - Aneth

56
Mirodija je svima dobro poznata zainska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnoava po vrtovima. Domaice stavljaju lie mirodije u krastavce za zimu (u vodi), sosove i drugo, a plod se, na alost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lia. Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan zainski aromatian miris i zainski ukus. Droga je zreo plod, ree vrhovi granica u cvetu (Anethi fructus et summitas). Sastav: U zrelim plodovima ima 3-4% etarskog ulja, masnog ulja, oko 18% azotnih jedinjenja i oko 6% pektina. Glavni lekoviti sastojak je etarsko ulje (Anethi aetheroleum), koje se kod nas proizvodi destilacijom s vodenom parom samlevenih zrelih plodova. Svee ulje je skoro bezbojna, lako pokretljiva tenost prijatnog i jakog mirisa na miroiju. Glavni sastojak ulja je limonen (do 70%), a zatim karvon (najmanje 30%). Upotreba: Mirodija je, pre svega, dobar, nekodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupaan zain. To je istovremeno i lek koji se vekovima us peno koristi protiv gasova, nadimanja, tekoa u organima za varenje. Pripremaju se sledei ajevi: aj za bolje varenje i protiv nadimanja: po 20 g plodova od mirodije, anisa, moraa, angelike i kima, pomea se, pa se od toga uzme 1 kaika, popari sa 200 g kljuale vode, odmah poklopi, dri pola sata na tednjaku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela. Etarsko ulje: 10 kapi stavi se na kocku eera, pojede i zalije aom vode. Otklanja gasove i neprijatan zadah iz usta. aj za spavanje: po 25 g mirodije, matinjaka, hmelja i odoljena pomeati i spremiti aj kao pod 1. Piti uvee pre spavanja. Za leenje hemoroida (uljeva): 10 g miroije popariti sa 200 g kljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak aj: 25 g mirodije popariti sa 250 g kljuale vode i posle 2 sata odliti, pa tim ajem se svako vee zapitati. I jedno i drugo vriti u toku 6 uzastopnih dana. Narodna imena: anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kopr, kopri, mi rodija, mirodija (Volni), mirudija, sladki jane, smrdilj.

Mora - Foeniculum vulgare

Umbelliferae - Fennel - Fenouil

57
Mora je vrlo vana lekovita, aromatina, zainska, medonosna, hranIjiva i industrijska biljka. Mora je dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Mora ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka l-2 m. Listovi su igliastokonasto deljeni kao u mirodije. Uopte, mora lii na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snaniji i vei. Cvasti su udruene u guste i velike titove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su uti. Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa, to se bolje oseti kad se meu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromatinog. Zato mora mestimino kod nas na zivaju slatka mirodija. Loije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti. Malo je toplih zemalja koje ne gaje mora. Kod nas se najvie gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 cm. Mora trai duboku, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birati sunan poloaj zatien od hladnih vetrova. Gaji se kao trogodinji usev. Bere se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge Ukusa je vrlo prijatnog, slatkog i aromatinog, a mirisa je ta koe prijatnog, svojstvenog i aromatinog. Sastav: Mora je vrlo sloenog hemijskog sastava. Nosilac lekovitosti je mirisno etarsko ulje. Osim etarskog ulja, u plodu moraa ima belanevina, masnog ulja i eera, zbog ega je mora vrlo hranijiv. U slatkom, rimskom morau ima vrlo malo ili uopte i nema fenhona. Sva ulja s malo fenhona imaju mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa. Glavni sastojak svih delova moraa je etarsko ulje, a u tom ulju nosilac prijatnog svojstvenog mirisa, slatkog ukusa i znatne antiseptike moi je anetol. Anetol daje ulju sladak ukus i prijatan blag miris na anis. Upotreba: upotreba moraa i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je esta i raznovrsna. Daje se sam plod moraa ili u meavini s drugim lekovitim biljem slinog dejstva, pre svega za leenje organa za varenje i disanje, za jaanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnora, pre svega, slui za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi ajevi i slini lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadre kao glavni i obavezni sastojak mora. Isto tako, i lekovi koji treba da olakaju iskaljavanje, uvek sadre manje ili vie moraa. Mora ima i vanu profilaktinu mo. Upotreba moraa kod nas je neophodna, jer mi jo uvek jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu hranu s mnogo celuloze koja se teko vari i zato izaziva ne male tegobe u organima za varenje. Najvie moraa troe destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potronja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugih poslastica i sredstava za uivanje. Narodna imena: anason, divlja miroija, komora, kopar, koroma, mi rodija krupna, mora, moraa, pitomi mora, razijan, sladki ani, sladki ja ne, sladki janu, slatki kopar, slatki mora itd. Mastika ili rakija anasonlija (u Grkoj uzo) pravi se od slatkog moraa koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus. Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris. Mastiku cene i svakodnevno troe razni narodi u toplim krajevima, osobito oko Sredozemnog mora, a najvie muslimani od Gibraltara do Indonezije. Dobro spravljena mastika je vrlo prijatan i koristan napitak pod uslovom da se umereno troi, jer ima sva blagotvorna svojstva moraa.

Nana pitoma - Mentha x piperita

Labiatae Peppermint - Menthe poivree

58
Pitoma, paprena, ljuta ili gajena nana (Mentha piperita L.) je vanija od svih drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija, naroito engleska crna nana "Miam". Stabljika je visoka oko 50 cm, razgranata i etrovouglasta. Stabljika, lisne drke i nervi su mo dri ili su Ijubiastocrvenkasti, osobito u prolee kad nana nie iz zemlje. Listovi su dugaki 3-9 cm, jajastokopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje blei, pri dnu se suavaju u drke dugake do 1 cm. Po obodu su nejednako zupasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, Ijubiasto-crveni i udrueni u viespratne prljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najvie etarskog ulja, od ega uglavnom i potiu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Kod nas, naroito u Banatu, Bakoj i Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivaa lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, zainska i industrijska biljka. Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnoava semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima. Kad se jednom primi, nana se, slino jagodi, brzo iri i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nana trai najbolju vrtnu zemlju, Rasauje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vriti po najlepem vremenu. Suvie mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i loijeg kvaliteta. Sastav: Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najvie etarskog (isparijivog) ulja, od ega, uglavnom, i potiu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osveava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, tavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog ega je dejstvo ove biljke viestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako iroka. Upotreba: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i nekodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i greva, protiv tekog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav ajeva za leenje ui. Nanino ulje ima slaba anestetika svojstva i prijatan miris koji osveava, zbog ega se upotrebljava i protiv gaenja i povraanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, drai nerve u koi, lako isparava i zbog toga hladi. Sorta "Mitcham" Nana se ne sme kuvati, ve samo preliti kljualom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno nekodljiva, korisna je protiv munine tokom putovanja, ovo je od posebnog znaaja za osobe s poremeenim varenjem, prolivom, grevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. Nana moe da bude i odlian zain, sa pasuljem itd. Narodna imena: Bela nana, dimljus, janjeka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica (Vuk), nana (Vuk), nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana.

59

List nane, s leva nadesno 1-peppermint(mentha piperita), 2-Eau de Cologne mint (M. citrata), 3-Japanese mint (M. arvensis var. piperascens, also known as var. japonica), 4horsemint or silver mint (M. longifolia), 5-Moroccan green mint (M. spicata), 6-pineapple mint (M. suaveolens) and 7-Carinthian mint (M. austriaca)

Neven - Caledula officinalis

Compositae Marigold - Souci
Neven je jednogodinja, ree dvogodinja, ukrasna biljka, visoka do 50 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedei, produno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Na vrhusvake grane je mirisna, najese narandasto uta cvast sa jeziastim cvetovima. Cveta od juna do novembra, razmnoava se semenom koje se seje u jesen ili prolee. Po poreklu je mediteranska biljka, kod nas se svuda gaji kao omiljeno narodno cvee. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tzv. "duple" cvasti jake narandaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunanom vremenu i to pre osuiti na jakoj promaji da to bolje sauva divnu prirodnu boju i miris, jer se droga ceni pre svega prema izgledu, boji i mirisu. Sastav: U osuenom cvetu nevena ima etarskog i masnog ulja, kauuka, smole i raznih karotenoidnih boja, sluzi, eera, belanevina, fitosterola, salicilne kiseline, enzima i raznih soli. Upotreba: Neven se upotrebljava spolja i iznutra, vie u narodnoj nego u naunoj medicini. Neven je blag antiseptik. U obliku aja, tinkture ili masti upotrebljava se za leenje nekih konih bolesti, osobito impetiga, opekotina, ireva, liaja, uboda osa, za znojenje itd. ajem ili tinkturom razblaenom s 3 dela prokuvane vode pere se obolelo mesto, a zatim mae ovim melemom: 10 g nevenove tinkture dobro se pomea sa smeom od po 20 g lanolina, vazelina i cinkoksida. Narodna imena: utelj, Prstenac, Zimorod, Ognjac, Vrtleni Neven.

60

Ou-neu - Capsella bursa pastoris

Cruciferae Shepherd's purse - Bourse a pasteur
Rusomaa je jednogodinja jli dvogodinja zeljasta biljica, visoka do 40 cm. Prizemno lie je krupnije, perasto izdeljeno i gradi rozetu, a ono na stabljikama je vrlo sitno i obuhvata stabljiku, duguljasto, iljasto i po obodu celo. Gornja polovina stabljike je poretko obrasla sitnim belim cvetiima razne starosti tako da se na vrhu nalaze pupoljci, ispod toga otvoreni cvetovi, a jo nie plodovi kao sitne trouglasto-srcaste Ijuice, koje, kad sazru, pucaju na dva ava, odakle ispada mnogobrojno sitno seme crvenkaste boje, pomou koga se biljka rasejava na sve strane. Cveta od ranog prolea do pozne jeseni. Raste svuda, kao korovska biljka, a najee po naseljima, pored torova i po obraenom i neobraenom zemljitu, od nizijskog do planinskog pojasa. Razmnoava se semenom. Ou-neu je biljka bez mirisa, pomalo ljutog ukusa, kao i sve krstaice zbog prisustva sumpornih heterozida. Sastav: Ou-neu sadri organske baze tiraimin, holin i acetilholin, verovatno kao proizvodi razlaganja nedovoljno poznatog i hemijski nepostojanog alkaloida (bursin). Ima malo sumpornih i flavonskih heterozida, inozitola, tanina, raznih organskih kiselina, saponozida, vitamina C, i drugih sastojaka. Upotreba: Koristi se za leenje mokranih kanala, niskog krvnog pritiska, groznice, unutranjeg krvarenja materice i obilnih menstruacija, kao i protiv kamena u bubregu. U srednjem veku se cenila za leenje raznih krvarenja, danas se koristi u narodnoj i u homeopatskoj medicini, kao hemostatik u porodiljstvu, posebno protiv krvarenja vena na nogama. Rusomaa nije otrovna i ne izaziva naviku duom upotrebom. U apoteci se od rusomae prave tinktura, ekstrakt i drugi galenski preparati. Narodna Imena: Rusomaa, taruak, hou-neu, devojaka trava, pastirska torbica, babine gnjide, bobulica, gusumaa, kosomaa, krvavka, makino srce, poljska preslica, torbiica, urjen.

61

Oman - Inula helenium

Compositae Elecampane, inula - Grande aune
Oman je dugovena, snana, impozantna zeljasta biljka, visoka do 2 m. Stabljika je malo razgranata i obrasla krupnim dugakim, ovalnim listovima, a na vrhovima stabljike i ogranaka stoje ute, do 7 cm velike glaviaste cvasti. I cevasti i jeziasti cvetovi su ute boje. Cveta u leto, poev od svoje druge godine. Semenke imaju perjanicu kao i mnoge druge kompozite, te ih vetar lako i daleko raznosi. Na taj nain se vri prirodno razmnoavanje omana. Oman raste kao korov po vlanim livadama, kraj potoka i reka, pored puteva, eleznikih pruga i kanala, u ivim ogradama, na obodima uma i vinograda. U jesen ili rano u prolee kopaju se rizom i korenje (Inulae radix) od biljke starije od 2 godine, dobro oisti od zemlje, opere hladnom vodom i oisti od natrulih delova. Droga se sastoji od korena i malo rizoma. Ne treba kopati ni suvie mlado ni previe staro korenje. Prvo je vodnjikavo, a drugo drvenasto. Oman je osobitog, aromatinog mirisa, nagorkog i Ijuto-aromatinog ukusa. Sastav: Oman sadri etarskog ulja, gorke materije, fruktoze i mnogo inulina. U omanu ima i drugih fruktozida: pseudoinulma, inulenina i dr. Iz etarskog ulja se izdvaja kristalna bezbojna masa bez mirisa (stearopten), koja se sastoji iz alantolaktona, izoalantolaktona, dihidroizo alantolaktona i alantolne kiseline. Teni deo ulja se sastoji iz alantola, koji ima prijatan miris na nanu. U ulju ima i azulena. Upotreba omana u medicini je raznovrsna. Prijatan antiseptik organa za disanje. Upotrebljava se protiv bronhitisa, kalja, velikog kalja i uopte za leenje organa za disanje. Daje se za ureivanje menstruacije, protiv nekih konih bolesti (suvog liaja i svraba), uloga, reumatizma, kao stomahik itd. Omanovim dimom rasteruju i komarce, jer deluje kao insektifug, zbog ega ulazi u sastav raznih repelenata (ulje). Narodna imena: pitomi oman, beli oman, alajt, alant, aman, amanovina, veli koren, velika trava, veliki koren, veliko zelje, veljezelje, voman, devesilje, ivanjsko zelje, injula, kravski korjen, lepuh, obratica, obrati, ovlika, ovnak, ovnika, oman grmika, omanika, omanov koren, tusti koren.

Orah - Juglans regia

62 Juglandaceae Walnut tree - Noyer commun

Orah je listopadni drvo, visoko do 30 m, prenika stabla do 2 m. Kronja je retka velika sa dosta jakim glavnim granama. Listovi su b+na dugin i jakim peteljkama, naizmenini, neparno perasti, obino sa 5-9 listia. Listii su epileptini, sjajno zeleni, celog oboda i zailjeni. Muki cvetovi su ukasto zeleni, sakupljeni u debelim i dugim viseim resama. enski cvetovi su peharskog oblika, nalaze se na ovogodinjim zelenim granama i lie na pupoljke. Orah cveta u maju i aprilu. Sree se u prirodnim umama, uglavnom u niim i toplijim krajevima. Mnogo vie je rasprostranjen kao gajena kulturna biljka. zahteva duboka, neto vlanija, krenjaka zemljita. osetljiv je prema mrazu od koga esto strada. U junu i julu beru se paljivo po suvom vremenu zdravi, neozleeni, soni, mladi, zeleni listovi i sue bez prevrtanja u vrlo tankom sloju. Ozleeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi. Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je jo u antiko doba esto upotrebljavan u medicini i kao i danas sluio narodu za leenje i u druge svrhe. irenju oraha iz june Evrope na sever najvie je doprmeo Karlo Veliki naredivi obavezno saenje oraha i ostalih voaka na dravnim imanjima. Orah je viestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma hranljivi i ukusni, od njih se spravlja ulje. Listovi, kora i zeleni omota se koriste za bijenje vune, pamuka i drveta. Drvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu. Sastav: Orahov list sadri vrstog etarskog ulja ukaste boje, mirisa na katran, tanina, galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona (oksi naftohinona), supstancije koja na vazduhu prelazi u ofcsijuglon ili dioksi-nafto-hinon; inozitola, gume i dr. Upotreba: Kao i ljuske, tako je i lie mnogo bolje upotrebiti odmah, jo dok je zeleno i svee, za izradu sirupa, ekstrakata i drugih galenskih preparata, jer sadri neraspadnute lekovite sastojke. Suenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmee. Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, katara eluca i creva i raznih drugih bolesti u obliku aja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv upale oiju, kroninog ekcema i zagaenih rana, ulja za kosu i dr.. Mladi, zeleni orasi (Juglandis immaturi fructus) imaju vrlo mnogo vitamina C i drugih vitamina i fenolsfcih jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao "slatko" koji predstavlja pravu riznicu vitamina i daje se bolesnicima, slabunjavoj deci i malokrvnim osobama. Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduhu posmee, pocrne i oboje prste tamnom, mrkocrnom bojom koja se teko skida. Na toj osobini se osniva izrada takozvanog orahovog ulja za mazanje koe pre sunanja. Narodna imena: arh, bijeli orah, laki orah, ora, oraj, orak, orev, oreh, orih, orjeh, urev.

Pasuljevina - Phaseoli legument

63 Papilionaceae Bean - Haricots sec

Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim koliinama u raznim varijetetima, jer je puno korien u ishrani. Meutim pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus) od pasulja uavca (ne pritkaa). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa. Sastav: U pasulju ima arginina, koji je gvanidin alfa aminovalerijanska kiselina. Arginin deluje slino sintalinu, jednom sintetinom antidijabetskom sredstvu ije je dejstvo slino dejstvu insulina, ali je slabije, sporije i dugotrajnije. Ima jo i tirozina, triptofana, leucina, holina, alantoina, trigonelina, asparagina, kalijuma, kremene i fosforne kiseline, vitamina C, monoamino-masnih kiselina i hemiceluloze koja hidrolizom daje galaktozu, arabinozu i malo fruktoze. U nedozrelim mahunama ima inozitola, zbog ega mahune jaaju srce (srana analeptik) i reguliu promet kalcijuma. U 1 kg mladih mahuna ima oko 0,35 mg nikla i 0,05 mg kobalta. Upotreba: mahune od pasulja su lek protiv eerne bolesti. Smanjenje eera u krvi je i eksperimentalno, kliniki dokazano. Droga deluje i diuretino. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokranih puteva. Narodna imena: baulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag, grah-golubnjak, grah-rogai, grah-ronjak, grahtaka, uti pasulj, laki bob, opaki grah, paulj, pasulj puzavac, pasulj taka, paon, pauljak, pletenac, poanj, pritinjak, pritka, prianac, prianik, smiag, t kljanac, trklja, fauo, faol, fazoli, fasolj, fasul, faon, frolj, dora.

Pelen - Artemisia absinthum

Compositae

64 Wormwood - Armoise absinthe, Absinthe

Pelen je dugovena, zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 0,5 do l,5 m. Cela biljka je obrasla mekim, svilastim dlaicama zbog ega izgleda srebrnastozelena. Cveta u leto. Lie je beliasto, svilasto, pokriveno gustim, kao kadifa mekim dlaicama. Prizemno lie je krupno, troperasto i ima dugake drke. Lie na gornjem delu stabljike ima kratke drke, dvoperasto je ili jednoperasto, a okrajci su lopatiasti ili kopljasti. Lie uz cvast je celo, bez drke, slino bodlji. I stabljika je dlakava. Cvasti su udruene u ravaste metlice s malim, loptastim, u preniku oko 3 mm velikim utim glavicama na kratkim drkama. Na dlakavom cvetitu ima mnogo cevastih, utih cvetia sa lezdama napunjenim uljem. Pelen raste kao korov po poljima, meama, kraj puteva, po zaputenim i neobraenim mestarna, a naroito po suvim, sunanim, plitkim i kamenitim padinama. Istorija: Pelen je jedna od najstarijih i najvie cenjenih i upotrebijavanih lekovitih biljaka. Malo je naeg lekovitog bilja koje se oduvek, bez prestanka, tako esto upotrebljava za lek kao pelen. Upotrebljavali su ga jo stari Egipani pre nekoliko hiljada godina. Nema oveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen, simbol gorine i emernosti. I dok je u nas pelen simbol jada i emera, dotle su nekad Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i poasti, pobednike, najbolje sportiste napajali napitkom od pelena, ubeeni da je to najvia nagrada za pobednike, jer im se, po tadanjem shvatanju, obezbeuje dobro i veno zdravlje, najvee zemaljsko blago. Uostalom, i latinski naziv pelena ima simbolino znaenje, tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na oveka, da veruje da e biti zdrav i io. Antiki naziv potie od grke reci artemis, to znai zdrav, dakle, ukazuje na to da su biljke ovog roda (Artemisia) lekovite. Tako se moe i objasniti da je naziv dat po boginji Artemis, zatitnici ena, jer je jedna biljna vrsta ovog roda upotrebljavana za olakavanje poroaja. Sastav: Pelen sadri dve gorke kristalne supstancije: apsintin i anapsintin. Ima oko 0,5% etarskog ulja. Apsintin je veoma gorka neotrovna materija. Zbog apsintina se pelen upotrebljava kao lek. Etarsko ulje je gorka, ljuta, otrovna, plavkasta ili zelena a kasnije mrka tenost. Plavkasta boja potie od prisutnog azulena, zbog ega pelen deluje kao antiflogistik, tj. lek protiv raznih zapaljenja sluznice i koe. Ulje je otrovno zbog ketona tujona, koji se naziva jo i apsinton, tanaceton ili salvion, jer se nalazi i u ulju od vratia (Tanacetum officinale), ruje i salvije. Upotreba: Pelen je tipino gorko aromatino sredstvo. Daje se u obliku aja, tinkture i ekstrakta, sam ili zajedno s drugim gorkim drogama za izazivanje apetita, kao digestivno (poboljava varenje) i karminativno sredstvo (odstranjuje gasove iz creva), protiv crevnih parazita (vermut potie od vermis = crv), za ureivanje menstruacije, protiv eerne bolesti, za jaanje, protiv groznice, padavice (epilepsije) itd. Najee se pije nezaslaen aj pre jela. Zabeleena su hronina trovanja usled dugotrajne svakodnevne upotrebe pelinkovca (Wermut, absinthe). Narodna imena: beli pelin, vermut, pelenak, gorika, pelim, osena.

Perun - Petroselinum sativum

Umbelliferae - Parsley - Persil

65
Perun je dvogodinja zeljasta, aromatina biljka, poreklom iz zemalja oko istonog dela Sredozemnog mora, odakle se rairio po svim zemljama june Evrope. Gaji se kao omiljena zainska biljka. Sastav: U plodu peruna ima etarskog ulja, masnog ulja, aleurona, tanina, ute boje i glikozida apiina. Apiin hidrolizom daje glikozu, apiozu i apigenin (jedan trioksiflavon). Petroselini oleum je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomou vodene pare iz smrvljenih plodova peruna. To je bezbojna, levogirna tenost, koja jako prelama svetlost. Mirisa i ukusa na perun. U ulju ima jo i malih koliina fenola, aldehida, ketona i palmitinske kiseline. Petroselini radix, perunov koren ima slinog etarskog ulja, apiina, eera i sluzi. Folium Petroselini recens, sve perunov list sadri, pored etarskog ulja, vrlo mnogo vitamina C Upotreba: Perunov plod i njegovo etarsko ulje deluju diuretino. Jedno vreme apiol se koristio kao sredstvo za pobaaj i ureivanje menstruacije. Perunov koren se upotrebljava kao diuretik i zain. Narodna imena: ak, a, vrtlenski petrusin, perin, magdanos vrtnja zelen, majdonos, patesimul, petroelj, petrusilj, pitomi petrusin, prun.

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Rosaceae - Agrimony - Aigremoine
Petrovac je trajna zeljasta biljka. Raste svuda po zaputenim obroncima i poljima. Cveta od juna do septembra. Listovi su perasto deljeni. Cvetovi su sitni, uti, a plod je sitan iak. Cela biljka je opora, gorka i malo mirisna. Tipina taninska droga koja deluje slino podubici i travi od srdobolje. Bere se gornji deo biljke u cvetu. Upotrebljava se kao narodni lek za leenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skrofuloze, katara eluca i creva, oboljenja ui i jetre, belog pranja i konih bolesti. Pripremaju se sledei ajevi: 1.Poznati domai lek za uticu jeste aj od petrovca: 3 gr iseckanog suvog lia popari se s 2 dl vrele vode i ostavi u pokrivenom sudu 15 minuta. Na dan popijemo 3 olje vrueg aja u gutljajima. 2.aj pomae i kod unih kamenia: 10 biljke popa rimo s 5 dl kljuale vode i pustimo da kratko provri. Koliina je za ceo dan. Pred svaki glavni obrok popijemo po solju aja. 3.Protiv proliva pomae ajna meavina od jednakih koliina petrovca, hajduke trave i kamilice. Jedna supena kaika ove ajne meavine popari se oljom prokljuale vode i ostavi pokriveno jo 15 minuta. Na dan se piju 2-3 olje toplog aja. 4.Pri upali krajnika uzmemo 5 gr petrovca i 5 gr lista od oraha, ovo popariti s 2 dl kljuale vode. Uzima se za grgljanje. Narodna imena: ranjenik, oviji iak, kostolom, trava od poseke.

Pirevina - Agropyron repens

Gramineae Couchgrass - Chiendent commun

66

Pirevina je trajna zeljasta biljka, visoka 60 120 cm. Stabljika je uspravna i na njoj su tanki, uski, pljosnati, dugaki i pod prstima grubi listovi. Cvetovi su udrueni (78) u uspravne, tanke, guste klasove dugake oko 10 cm. Cveta celog leta. Rizom (Graminis rhizoma) se kopa u jesen, odmah opere hladnom vodom, oisti od sitnih ilica i sui. Rizom pirevine je vrlo dugaak, vitak i savitljiv, 23 mm debeo, sjajan, kao slama ukasto-beliast i uzduno prugast. Rastojanje izmeu kolenaca je uplje i iznosi oko 25 sm. Ukusa je sladunjavootunog. Pirevina je dosadan i ilav korov po njivama i vlanim poljima. Rizom je vrlo razvijen; biljka se uglavnom rizomom razmnoava i tako zakorovljuje polja i nanosi tete naoj poljoprivredi. Sastav: U drogi ima oko 8% triticina. To je polisaharid (levulozan) koji hidrolizom daje fruktozu (levulozu).

Triticin, slino inulinu, nalazi se rastvoren u elijskom soku. Izgleda da ga ima i u nekim drugim gramineama. U rizomu pirevine ima jo i malo saponina slabe hemolitike moi, sluzi, gume, levuloze, inozitola, dva heterozida (gliko zida) koji hidrolizom daju vanilin, vrlo malo etarskog ulja, soli, meu kojima silikata i malata kalijuma i kalcijuma. elije epiderme su inkrustirane kremenom kiselinom. Nema skroba. Upotreba: Pirevina je slab diuretik. Od nje se izrauje Extractum Graminis. Pretpostavlja se da kalijumove soli i saponini izazivaju diurezu. Spremaju se sledei ajevi: 1. aj protiv artritisa: po 30 gr rizoma pirevine, korena peruna, rastavia, lista koprive, hajduke trave i mahune pasulja. etiri supene kaike ajne meavine sipati u 3/4 litra kljuale vode i malo prokuvati. Ostaviti da odstoji 1 sat. aj piti u gutljajima ee u toku dana 2. Protiv zakreavanja krvnih sudova: po 20 gr korena lincure, biljke hajduke trave, list alfije, list bele imele, koren maslaka, koren odoljena i koren pirevine. Dve supene kaike ajne meavine preliti sa pola litra hladne vode. Ne ka vri 2 minuta. aj piti ee u toku dana. Narodna imena: pirika, pirovina, bored, vornica, galac, glistnik, zubaca, kalac, perjovica, pir, pirak, piree, puzava pirika, tkalac.

Plunjak - Pulmonaria officinalis

Boraginaceae Lungwort - Pulmonaire

67

Trajna, zeljasta, grubo dlakava biljka, visoka 1530 cm. Listovi su pegavo proarani. Cvetovi su na vrhu drke, ruiasti, crveni i najzad modri. Cveta od marta do maja. Raste po gustim brdskim i planinskim umama. Upotrebljava se list, ree cela biljka u cvetu (Pulmonariae folium et herba). Sastav: Plunjak sadri oko 7% tanina, zatim gume, saponozida, kiselu smolu, ulja i oko 1% rastvorljivih i oko 3% nerastvorljivih silikata. Upotreba: Koristi se kao ekspektorans, antidiaroik i diurelik, kao i veina drugih biljaka iz iste familije: Echium vulgare L. (vuji rep, lisiina, lisiji rep), Lithospermum officinale L. (vrapseme, vrapije seme, divlja proja), Lycopsis arvensis L. (zavratnica, krivo ija), Anchusa officinalis L. (volovski jezik, paije gnezdo, runjava trava, rumenilo), Borago officinalis L. (boraina, borac, pore, kosmelj), Symphytum officinale L. (gavez, crni gavez, volujski jezik, crni koren, plju, opaica) i dr. Ove biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne i nekad su bile mnogo vie upotrebljavane nego danas (dokaz i latinsko ime officinalis = lekovit). Pripremaju se sledei ajevi: 1. aj za lake iskaljavanje: po 25 gr lista belog i crnog sleza, plunjaka i ploda moraa pomeati; 1 kaiku smee popariti sa 200 gr kljuale vode, poklopiti i kada se smlai, ocediti i toplo popiti zaslaeno medom, ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. 2. aj za lake iskaljavanje: po 10 gr plunjaka, majkine duice, korena belog sleza i crnog gaveza, cveta podbela i divizme pomeati. Celu koliinu ove meavine popariti sa pola litra kljuale vode, poklopiti i posle 8 sati ocediti i pomeati sa pola kilograma lipovog ili planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kaiku. Narodna imena za plunjak: medunika, medunjak, medunica, velikdane, veligdene, velikdanak, grudnjanka, kudravac, lisjac, lisac, medunak, medunie, plunica, cigerinjak.

Podbel - Tussilago farfara

Compositae Coltsfoot - Tussilage, pas-dne

68

Podbel je mala zeljasta dugo vena biljka s vodoravnim rizomom. Cveta krajem zime i rano u prolee, dok se ne pojave listovi. Na vrhu svake cvetne drke stoji po jedna uta glaviasta cvast prijatnog mirisa. Po obodu su cvetovi jeziasti, a u sredini cevasti i imaju venac dlaka. Osuen list je vrlo lomljiv. Ceo list je 1018 cm dugaak, okruglasto -srcolik, po obodu razdaleko vijugasto-zupast, ima do 10 cm dugaku, manje vie ljubiastu peteljku iz koje, kao prsiti na ruci, izbijaju 510 nerava. S lica je list tamnozelen i go, a s nalija beo od mnotva dugakih vunastih dlaka. Mladi list je s obe strane dlakav. List je nagorkog i sluzavog ukusa; bez mirisa. Listovi podbela se poinju razvijati tek kad biljka precveta. Podbel raste svuda, a najvie na novoj vlanoj ilovai, na novim nasipima, pored puteva, izvora, potoka, kanala i na vlanim njivama. Cvet se bere rano u prolee, a list krajem prolea i poetkom leta. Sastav: U listu podbela ima dosta sluzi, vrlo malo gorke materije (glikozid tusilagin), flobatanina, gailne kiseline, inulina i fitosterola. Cvet podbela je slinog sastava. Upotreba: Podbel ulazi u sastav plunog aja kao sredstvo protiv kalja (otud mu i potie latinsko ime tussis=kaalj). Vie se upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, i to u obliku aja za ispiranje usta i grla, za obloge i klistiranje. List podbela se upotrebljava u narodu slino listu bokvice: list se opere, namaze mau ili uljem i stavlja na uboje, posekotine, zagnojena i upaljena mesta na telu. To je omiljen narodni lek. Poslednjih godina podbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ublaavanje, stiavanje napada i leenje astme. Narodna imena: arpinc, beljuka, biloiva, bjeloko pitnjak, bjeluina, vinogradska kopaica, vodeni podbio, elpej, jurjovka, klobi, klobije, konjska stopinja, konjski lopuh, konjsko kopito, kopaica, lapuh, lapuak, lepi, lepje, lepuk, lepuh, lepuek, leskovaa, lopuk, lopuac, lupinek, marta, martica, odseg, oselski lopuh, oselsko kopito, oslova stopina, podbel (Orfelin), podbela, podbelek, podbelj, podbeo, podbijel, podbil, podbila, podbilj, podbio, podbjel, podbjelica, potoenca, pravi lapuh, prolist, pustica, repinc, repuh, repuina, svinjarica, spodbel, stiper, stipor, tutun-lepuh, stipor.

Podubica - Teucrium chamaedrys

Labiatae Little germander - Germandre petit-chne

69
Podubica je polubun, visok 10-30 cm, sa etvorouglastim stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su poloene, dok su mlae uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drkama, rombino jajasti do eliptini, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, ree beli, obrazuju prljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, najee okrenutu na jednu stranu. Cveta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutranjosti, najee na krenjakim brdskim livadama i kamenjarima, panjacima, u svetlim hrastovim i borovim umama i do iznad 1000 mnv. Razmnoava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se vrhovi granica u cvetu i list (Teucrii herba et folium). Biljka je mirisna, opora i gorka. Sastav: Sadri 0,06% etarskog ulja, tanina, holina, heterozida i saponozida marubina. Upotreba: Podubica se mnogo vie ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini. To je u mnogim naim krajevima, osobito planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za leenje obolelih organa za varenje. To je narodni tonik upotrebljavan u obliku praka, aja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno, gorko stiptino sredstvo upotrebljava se i za leenje ui, belog pranja, rana, hemoroida i slino. Vino od podubice (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. Narodna imena: ubatac, dupcac, dubac, dubica, zubatac, mravak, penuica, stupac, suhovrh, trava od groznice, trbuac.

Rastavi - Equisetum arvense

Equisetaceae Horsetail - Prle des champs

70
Rastavi ili preslica je dosadan i vrlo ilav otporan korov po vlanim, podvodnim, kiselim livadama, njivama, movarama i ritovima. Biljica je visoka 20-40 om i svojim izgledom podsea na mali bor ili jelku: igliasti, dugaki listii poreani su u viespratnim prljenovima oko stabljike. Za razliku od drugih, slinih vrsta rastavia, koji su otrovni, kodljivi i ne upotrebljavaju se u medicini i iji su listii vodoravni ili vise, poljski rastavi ima listie vrhom nagore okrenute. Bere se preko celog leta do oktobra i sui pod krovom na promaji. Ima vrlo razvijene, razgranate rizome. Stabljika je vitka i uplja. upljina se vidi golim okom i lupom na poprenom preseku. Spolja je stabljika uzduno izbrazdana, otra, gruba, zelena i karakteristino lankovita. Ima desetak rebara i isto toliko ulegnua, brazda. Droga je bez mirisa i ukusa. Sastav: Rastavi ima kremene kiseline, saponina ekvizetonina, koji se u vodi rastvara, a hidrolizom se razlae na levulozu, arabinozu i kristalni aglikon ekvizatogenin. Ima jo i akonitne, oksalne i jabune kiseline, smole, tanina, pektina, flavonskih neterozida, vitamina C, karotenoida i gorke supstancije. Kao i veina drugih saponinskih biljaka, i rastavi duim stajanjem gubi aktivnost. Upotreba: U narodu se odavna upotrebljava kao diuretik (dejstvo saponina). Upotrebljava se i protiv plunih i vodene bolesti od najdavnijih vremena (Dioskorid). Ulazi u sastav diuretinih ajeva. Droga je oficinalna u nekoliko drava. Pripremaju se ajevi za upalu mokranih puteva, hronino zapaljenje bubrega sa hipertonijom, za bolje varenje, protiv gasova, leukoreju, diuretini ajevi, ajevi za arteriosklerozu i hipertoniju, i ulozi (giht, podagra). Narodna imena: preslica, barska metlica, konjorep, kres, zglobara, barska jela, voe, vretenika, konjogriz, kositerna trava, poljski kre, polj ska preslica, poljski oinkrot, rastavie, hvost, tukavac.

Rtanjski aj - Saturea montana

Winter savory - Sarriette des montagnes

71

Biljna droga je sakupljena sa podruja Rtnja i Stare Planine. Biljka ima antiseptika i afrodizijaka svojstva. Preporuuje se starijim osobama i rekovalescentima jer pomae poboljanju opteg stanja organizma. Zbog fenolskih jedinjenja ima jako antiseptino dejstvo. Upotrebljava se kao vrlo korisna, mirisna biljka za leenje organa za disanje, varenje, a spolja za upalu koe i sluznice.

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis

Labiatae - Rosemary - Romarin
Ruzmarin je gust, uvek zelen, razgranat grmi, visok l2 m. Cveta preko cele godine sitnim plaviastim cvetiima. cela biljka je prijatnog mirisa. Najburnije se razvija u primorju i na ostrvima Jadranskog mora, a zatim svuda oko Mediterana. Mestimino se gaji. Lako se razmnoava. Izvan zemalja Sredozemnog mora poznat je samo u kulturi. List (Rosmarini folium) je do 3,5 cm dugaak i svega do 4 mm irok, igliast, zatubast, bez drke, zelen, krut, koast, po obodu ceo i nadole jako povijen, te je na gornjoj strani ispupen; po sredini ima brazdu. Nalije je udubljeno, belo ili sivo, maljavo, ima vrlo istaknut glavni nerv. Rosmarinus from ortanovci Mirie vrlo aromatino na cineol i kamfor, a ukusa je ljutog, aromatinog i nagorkog. Sastav: Droga sadri 1,52% etarskog ulja, tanina, holina, saponozida, heterozida i jednu gorku materiju. Etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum) dobija se destilacijom pomou vodene pare iz sveeg lia i vrhova granica. To je bezbojna ili ukasto zelena tenost, aromatinog, kamforu slinog mirisa, ljutog, aromatinog i nagorkog ukusa. Sastoji se iz pinena (desnog i levog), kamfena, cineola, desnog i levog kamfora, desnog i levog borneola i izobornilacetata. Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak ajeva za draenje koe, porast kose, abortiv, karminativ i dr. Ulje ulazi u sastav kolonjskih voda i drugih kozmetikih sredstava, za tim u razne balsame, linimenta, tinkture, pomade i druga sredstva za trljanje i mazanje bolesnih delova tela. Koristi se jo protiv epilepsije, nadimanja, hemoroida. Narodna imena: murod, zimorad, lumarin, razmarija, robazinija, rozmarin, romarin, ruzman, rusmarin, sabor, sabur.

72

Selen - Levisticum officinale

Umbelliferae Lovage - Livche
Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udrueni u titaste cvasti svetloute boje. Plodovi su pljosnati, sa otrim rebrima. Gaji se u vrtovima i esto podivlja, posebno u planinama. Lekoviti su koren i plod. Sastav: U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, eera, kroba i raznih kiselina. U liu ima do 100 mg/o vitamina C. Upotreba: Prijatan, aromatian i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. esto se daje zajedno sa drugim titaricama za leenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju greve u crevima. Od Selena se pripremaju sledei ajevi: 1. aj za odravanje pravilnog rada srca (preventiva protiv infarkta): po jednu supenu kaiku lista matinjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruke preliti sa 6 dl prokljuale vode. Ostaviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po 1 au. 2. Upala mokranih puteva: po 20 gr korena selena, lista breze i medveeg groa, lanenog semena i sitnice. Dve supene kaike ove smee na 300 gr kljuale vode i posle 2 sata odliti i popiti u 3 obroka u toku dana. Narodna imena: selim, ljupcac, belestika, veledin, velestika, lesandrina, lubac, Ijubaac, milobud, miloduv, trojevac.

Sena - Senna alexandrina, Cassia senna

Cassia senna - Sn, sn dAlexandrie

73

Sena je niska bunasta biljka sa parno perastim liem. Droga su tanki, koasti, lomljivi, po obodu celi listovi zeleno ukaste boje. Od Sudana do Irana rastu nekoliko vrsta sene: zrelo, osueno i iseckano lie od sene upotrebljava se kao jako i oprobano sredstvo za ienje, kao blag laksans. Sastav: Sadri glikozide, senozide A i B, flavonoid, sluz, tenin, smole i antrahinonske derivate. Upotreba: Aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbachov kompleks, nervne zavretke u zidu debelog creva, pojaavaju peristaltiku, pasau hrane i deluju laksantno. aj od sene pomae prirodnom varenju, spreava lenjost creva i zatvor.

Od lia se spravlja aj na taj nain to se 1 kaika (oko 10 gr) lia prelije oljom kljuale vode, ee promea i posle 20 minuta procedi i pije. Senino lie se ne sme upotrebljavati za vreme trudnoe, zapaljenja mokrane beike ili za paljenja materice. Inae je upotreba seninog lia vrlo esta. Slinog, ali blaeg dejstva su mahune od istih vrsta.

Sitnica - Herniaria glabra

Saryophyllaceae Rupturewort - Herniaire (turquette)

74

Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji polegla, do 20 cm dugaka, veoma razgranala, ima vrlo sitne, jajasto-duguljaste, naspramne, gole (Herniaria glabra) ili dlakave (H. hirsuta) listie celog oboda i bez drke. Siuni, jedva primetni, neugledni zeleno-ukasti cvetii skupljeni su po desetak zajedno u pazuhu lista. Sveza biljka nema mirisa, a suva mirie slabo na kumarin. Ukusa je nagorkog i neto malo ljutog i slanog. Kod nas je ima po suvim i peanim mestima. Nekad obraste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika. Nema nikakvih zahteva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda uspeva. Najbolje je razmnoavanje semenom na mestima gde divlje raste: na lakim, peskovitim zemljitima. Seje se rano u prolee omake ili u redove. Sitnica se bere leti, za vreme cvetanja. Bere se cela biljka u cvetu. Sastav: Sadri oko 3% triterpenskog saponozida, koji se hidrolizom razlae na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu i glikozu. Ima kumarina i njegovih derivata: umbeliferona i herniarina (metil -umbeliferona). Sadri kvercitozida, rutozida i drugih flavonoidnih heterozida, do 0,6% vrstog etarskog ulja i vrlo malo alkaloida nepoznate grae. Upotreba: Upotrebljava se kao aj (obino pomean sa liem medveeg groa) za leenje urogenitalnih organa, kao diuretik pri oboljenju beike i stvaranju kamenia. Ree se daje u obliku ekstrakta ili sirupa. Metil-umbeliferonu se pripisuje umirujue dejstvo droge na muskulaturu mokrane beike. Narodna imena: sipanica, kilavica, janjce zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, trava od kile, turska itnica, turska trava.

Sladi - Glycyrrhiza glabra

Papilionaceae - Licorice - Rglisse

75
Sladi je dugovena, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snanim, razvijenim i ilavim, drvenastim korenovim sistemom. Iz rizoma, koji je ispod same povrine zemlje, svakog prolea izbija po nekoliko stabljika 1 -2 m. Divlja, a osobito gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teko prohodan estar, koji na prvi pogled lii na mladu bagremovu umicu. Lie je slino bagremovom, ali je sitnije. Lie je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi su sitni, ljubiaste boje. Plod je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo vrsta i gruba pod prstima. Cveta u julu i avgustu. Sladi raste na peskovitim obalama Dunava i Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta. Slast i lekovitost korena potiu od glicirizina. Istorija upotrebe slatkog korena vrlo je zanimljiva. To je jedna od najstarijih lekovitih biljaka ne samo evropskih ve i induske i kineske medicine ve vie hiljada godina, i to bez prestanka. Sastav: U sveem korenu ima mineralnih i masnih materija, skroba, malo manitola, asparagina, gorkih materija, saharoze, jedan flavonski heterozid (likviritozid) koja hidrolizom daje glikozu, ramnozu i dihidroksi-flavanon. Slast i lekovitost korena potiu pre svega od triterpenstoih saponozida, osobito glicirizina. Glicirizin se u sladiu nalazi u obliku kalcijumove i amonijumove soli. Upotreba: Slatki koren ulazi u sastav plunih ajeva. Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskaljavanje i protiv nadimanja u trbuhu. Ulazi u sastav raznih lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom slade pivo, razne penuave limunade i druga pia. Utvreno je, da i ona topla uta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek i da potie od tzv. flavonskih jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokoe i doprinose leenju ira u elucu. Sladi se koristi za razne meane ajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za leenje raznih bolesti. Narodna imena: slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica.

Smilje - Helichrysum arenarium

Compositae - Everlasting flower - Immortelle jaune
Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40 cm, uspravna, nerazgranjena, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko ulih glaviastih cvasti. Cveta leti. Raste na pesku. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi ponu otvarati (Helichrysi, Gnaphalii flos). Sastav: Ima flavonskih heterozida, tanina, smole, gorkih materija, oko 0,4% etarskog ulja i drugih nedovoljno prouenih sastojaka.Upotreba: Omiljeno narodno cvee i lek za leenje ui (za izbacivanje unog kamena) i organa za mokrenje: 3 supene kaike cveta popari se sa pola litra kljuale vode, po klopi, ostavi elu no i sutradan popije u 3 doze pre jela. Narodna imena: uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

ipak - Cynosbati fructus, Rosa canina

Rosaceae Wild dog rose - glantier

76

ipurak, divlja ili pasja rua je vrlo trnovit grm, visok oko 2 m. Raste svuda, a najvie po obodima uma i kao iva ograda pored puteva i po meama u celoj Evropi, severnoj Africi i severnoj i zapadnoj Aziji. Treba brati jo tvrd, nedozreo plod sjajne crveno-narandaste boje. U zelenom ipku, a isto tako i u prezrelom (mekanom, tamne, mutne boje), ima manje vitamina nego u poluzrelom. ipak se bere poetkom jeseni ili krajem leta, to zavisi od kraja, nadmorske visine i godine. ipak treba brati po lepom i suvom vremenu i odmah preraditi ili suiti. Sve Sipak je vrst, soan, gladak i sjajne crvene boje, a osuen je tvrd, crveno-mrk i malo naboran. Ukusa je prijatno nakiselo-slatkog i pomalo oporog. Plod divlje rue je jajast, a od drugih je vie okruglast. ipak je nepravi, soan, jagodast plod; cvetna loa se pretvorila u mesnat soan, ovalan oklop u kome se nalaze mnogobrojne ekinjaste dlake i uspravno, pravilno poreani, vrlo tvrdi i sjajasto ekinjavi plodovi, koje svi pogreno nazivamo semenkama (Cygosbati semen). ipak je dugaak oko 2 cm. Plodovi su kao kost tvrdi, sivkasto-ukasti, oko 5 mm dugaki i 23 mm de beli, glatki, jajasti, okasti, bez mirisa. Sastav: Naena je velika koliina vitamina C, mnogo vitamina P, karotena (provitamina A), vitamina B2 PP i oko 40 biolokih jedinica u gramu vitamina K. ipci imaju jo i flavonoida, tanina, limunove i jabune kiseline, pektina, eera (invertnog i saharoze), malo masnog ulja i vrlo malo etarskog ulja (sa aldehidima), od koga potie prijatan miris aja, koncentrata i raznih galenskih preparata od ipuraka. U liu ima oko 0,4% vitamina C. Upotreba: Svezi i osueni ipci upotrebljavaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva, naroito protiv dosadnih letnjih dejih proliva. Cynosbati semen se upotrebljava i kao diuretik. Zbog velike koliine mnogih vitamina, a posebno vitamina C ipurak je naroito neophodan kao aj u zimskom periodu, po kuama u gradu i selu, kolama i u vojsci. Od ipurka pravi se i odlina marmelada, kao odlina hrana i poslastica. Narodna imena za Rosa canina: ipurak, ipurika, pasja rua, bela rua, divlji ipak, divlja rua visoka, pasja draa, pasja roa, plotna ruica, rosa od plota, epurika, epu-rina, ibek, ip, ipek, ipke, ipkovima, ipurina, ipanica, ipak.

Timijan - Thymus vulgaris

Labiatae Thyme (garden) - Thym commun

77

Timijan je slian majkinoj duici, ali je vii i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm); listovi su ui, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke u cvetu, list (najbolja droga, jer ima najvie etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade granice su etvorouglaste, kratke i gusto obrasle beliastim dlaicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lie je sitno, sedee ili na kratkoj drci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naliju obraslo finim, mekim, sivim dlaicama i posuto mrkim kvricama. Cvast ima oko 5 ruiastih, 36 mm dugakih cvetia na kratkim drkama. aica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ruiasto-ljubiasta i dvousnata: donja ima dva igliasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ruiasta; donja je usna oputena i trozuba. Svojstvenog, jakog, aromatinog, toplog, oporog ukusa i jakog prijatnog mirisa na timol. U jesen, im ponu prve kie, dele se busenovi i rasauju. Ukoliko je klima toplija i sunanija a zemljite rastresitije, utoliko su uspeh, prinos i kvalitet bolji. Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje. Sastav: Timijan sadri etarskog ulja, malo smole, tanina, gorkih materija i saponozida. Koliina ulja zavisi od mnogih okolnosti, a najvie od vremena kad se bere. Najvie ulja ima timijan uzabran oko 2 sata po podne. Aetheroleum Thymi je etarsko uljje dobijeno destilacijom pomou vodene pare iz sveeg timijana u cvetu. To je bezbojna tenost, koja brzo postaje crvenouta ili crvenomrka; jakog mirisa na timol, aromatinog i ljutog ukusa. Ulje mora imati ni manje od 20% ni vie od, 42% fenola: timola i karvakrola. Ima jo i cimena, borneola, linalola, pinena i dr. Upotreba: timijan je lek i zain. Ulazi u sastav raznih preparata protiv obinog, a naroito protiv velikog kalja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptino sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulje, a naroito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je izvrstan konzervans. Antidijaroik zbog tanina. Narodna imena: bosiljak, majina duica, manja maurana, manji sanseg, timas, timljan.

Troskot - Polygonum aviculare

Polygonaceae - Knot grass - Renoue des oiseaux

78

Troskot je jednogodinja, sitna, zeljasta biljka ije tanke, vrste, ilave, razgranate stabljike, 2050 cm dugake puze po zemlji. Obrasla je sitnim duguljastim listovima i vrlo sitnim belim, ruiastim ili crvenkastim cvetovima. Raste po ugaenim mestima oko kua i pored puteva. Cveta od prolea do kasne jeseni. Upotrebljava se cela biljka u cvetu (Polygoni avicularis herba).

Sastav: Troskot sadri flavonske heterozide, oko 4% tanina, oko 90 mg/o vitamina C, voska, sluzi, smole, eera i silikata: oko 1% nerastvorljivih i oko 0,2% rastvorljivih u vodi. Upotreba: Droga se vie i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, pre svega kao blago adstringentno sredstvo za leenje organa za varenje: ira na dvanaestopalanom crevu i elucu, proliva (i krvavog), eludano-crevnih zapaljenja, prevelikog luenja crevne sluznice, povraanja. Ulazi u sastav lekova za rastvaranje kamena i peska u bubrezima. Narodna imena: troska, troskavica, ptija trava, adreselj, vrbica, dvornik, dusomaa, ivinska trava, kameniac, kozjavka, kokoica, kropnik, moljavka, oputina, pasja trava, podvornica, rusno zelje, slak, treskovac, troskovac, troskotac, truskavac.

Uva - Arctostaphylos uva ursi

Ericaceae Bearberry - Busserole (raisin dours)

79

Uva je dugovean zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmi, koji je po zemlji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ruiasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, branjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lie je koasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopatiasto. List je krut, koast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu, zvoni, to je znak da je dobro osuen. List se bere u prolee kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih granica. U prolee bran list je najlekovitiji, jer tada ima najvie arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa; bez mirisa. Raste po suvim, retkim, peanim ili kamenitim borovim i drugim crnogorinim umama, meu grmljem po sunanim obroncima i suvatima, po planinskim panjacima Balkanskog poluostrva, naroito u zapadnim delovima. Sastav: U listu uve ima oko 11% fenolskih glikozida: arbutina (arbutozida) i metil-arbutina. U novije vreme potvrena je ranija pretpostavka da u listu ima jo jedan, trei glikozid, erikolin. Ima oko 15% tanina, galne kiseline i drugih sastojaka. Upoteraba: List se upotrebljava u obliku aja za leenje organa za mokrenje. Kod nas lekari esto daju mean aj od jednakih delova medveeg groa i sitnice. Pri izradi dekokta (aja) potrebno je list zdrobiti i due kuvati, jer koasta i vrsta konzistencija lista oteava i onemoguava ekstrakciju arbutina i tanina. Inae, list treba u apoteci uvati ceo, jer se tako mnogo due i bolje odri. Priprema se jo i aj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna imena: medvee groe, bubina boba, vuja jabuka, gorndk, divlja maginja, ja buica, medvedovo groice, medvedovo uho, medvei grozdi, medvijedica, meije groe, mlivnjak, mlivnjaa, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.

Valerijana - Valeriana officinalis

Valerianaceae Valerian - Valriane

80

Odoljen je lepa, dugovena, zeljasta, prava, pri vrhu razgranala biljka s neparno perastim listovima. Visoka je od 0,5 do 2 m. Na vrhu stabljike i ogranaka nalaze se bele ili ruiaste krupne cvasti sline titu, sastavljene od velikog broja sitnih cvetia. Cveta krajem prolea i preko celog leta. Prizemni listovi imaju drku, a gornji su sedei. Plod je velik do 5 mm i na vrhu ima perjanice tako da biljku rasejavaju vetar i voda. Odoljen je vrlo polimorfna biljka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvijaju dugake podzemne organe, stolone, pomou kojih se brzo razmnoavaju a drugi ih nemaju. Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia. Odoljen raste svuda, a najvie po vlanim mestima, pored reka i potoka, po livadama, ree po brdskim i planinskim retkim umama. Na vlanom i movarnom zemljitu biljka daje vei prinos, a na suvom i peanom manji, ali droga ima vie etarskog ulja. Kod nas se najbolji prinos i kvalitet dobijaju na plodnim, peskovito-humoznim sveim nanosima pored Tise, Dunava i Save. Droga je koren (Valerianae rhizoma cum radicibus - osuen rizom s korenjem). Na vrhu ima ostatke stabljike i listova. Iz njega esto izbijaju ogranci. Spolja je nejasno prstenast, tamne sivo-mrke boje. Potpuno je obrastao, osobito pridnu, mnogobrojnim, upavim, dugakim, svega 23 mm debelim, oblim, uzdu ispruganim, lomljivim korenjem mrko-sive boje, tako da se od njih rizom i ne vidi. Mirisa je svojstvenog, vrlo jakog i neprijatnog (na izovalerijansku kiselinu i njene estre). Svee korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana droga ima vrlo slab miris. Ukusa je najpre sladunjavog, a zatim nagorkog i aromatinog. Sastav: Odoljen sadri etarskog ulja, skroba, sluzi, gume, kafetaninske kiseline, glikoze, soli, dva alkaloida (hatinin i valerin), heterozida i smole. U drogi, osobito u staroj i ravo uvanoj, uvek se nae manje ili vie proizvoda razlaganja etarskog ulja: mravlje, siretne, propionske, buterne, valerijanske i izovalerijanske kiseline i borneola. Etarskog ulja ima vie u debelom nego u tankom korenju i rizomima. Najvie izovalerijanske kiseline ima u debelim starim rizomima. Glavni lekoviti sastojak etarskog ulja je bornilizovalerijanat (oko 10%). Pored toga, ima i bornilnog formijata, acetata, butirata i propionata, zatim raznih alkohola, terpena i seskviterpena. U sveoj drogi ima vie ulja nego u staroj. Upotreba: Odoljen je vrlo staro, neotrovno, nekodljivo i mnogo upotrebljavano sredstvo za umirivanje nervnog sistema. Daje se u raznim farmaceutskim oblicima. Dobro deluje i na srce. Daje se i kao karminativ. Lekovitost droge se osniva uglavnom na antispazmodinom i antikonvulzivnom dejstvu bornilizovalerijanata; proizvodi hidrolize su bez dejstva. Spravljaju se ajevi protiv nervoze, neurastenije i histerije, protiv nesanice, za nervozu srca, pektoralnu angina, napone, bolove u predelu beike, neurednu menstruaciju. Narodna imena: odolen, macina trava, valerijana, odolenak, dolin, doljen.

Velebilje - Atropa belladonna

Solanaceae Deadly nightshade - Belladone

81

Velebilje je dugovena zeljasta biljka. Iz mnogoglavog rizoma s mnogo brojnim, krupnim, razgranatim korenjem izbija jedna ili vie snanih razgranatih stabljika, visokih 1-2 m. One su gusto obrasle tamnozelenim liem. U svakom prljenu ima po dva lista, od kojih je jedan velik, a drugi mali. Listovi su 10-30 cm dugaki i do 15 cm iroki. Cvetovi su pojedinani, izbijaju iz pazuha listova. Krunica je krupna, veliine naprstka, lepa tamnoljubiasto nasmea, na bazi blea; rede je krunica utosmee boje. Velebilje cveta preko celog leta. Plod je vrlo lepa, sjajna zelena bobica. Kad sazri, ona je crnomodra. Bobica je mnogosemena, sona nakiselo-slatka, ukusna (ali vrlo otrovna), veliine vinje; ima tamnoljubiast sok. Dole je bobica obloena zelenom petozubom aicom. Semenke su okruglaste, mrke, sitne. Lepe Italijanke, naroito Venecijanke, upotrebljavahu jedno kozmetiko sredstvo izraeno od bobica velebija, zbog ega biljka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). Naziv Atropa je ime jedne od tri parke, tri mitoloke boginje koje po verovanju starih Jelina seku konce naeg ivota, odreujui as nae smrti (atropos znai neumitan). Velebije raste po naim brdskim i planinskim umama. Najvie ga ima po svetlim bukovim, rede po hrastovim umama, a najvie po umskim pro ecima, krevinama i na mestima gde su ume izgorele. Voli jaku umsku zemlju. Sastav: Lekovitost i otrovnost velebilja potiu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina, odnosno hioscijamina. Koliina alkaloida zavisi od mnogih inilaca: vrste biljke, klime, tla, vremena berbe, naina suenja, starosti droge i dr. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin, odnosno racemini atropin. Upotreba: Velebilje je vrlo vana droga. Od lia se pravi praak, ekstrakt, pilule (s podofilinom), tinktura, sirup, dializat i dr. Iznutra se daje za umirivanje eludano-crevnih bolova (smanjuje eludanu sekreciju), za umirivanje kalja i bronhijalne astme (antiastmatine cigarete), greva od unog ili bubrenog kamena, epilepsije, histerije, parkinsonizma i drugih neuroza, protiv nonog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uopte za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. Atropinov sulfat (alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici kao lek i pri ispitivanju one duice i ronjae, zatim za smanjenje sekrecije (izluevine) lezda, kao protivotrov pri trovanju morfinom, pilokarpinom i muskarinom. Narodna imena: velebilje, veljebilje, viljebilje, vitino bilje, vilinska bilje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo bilje, bun, crni bun, veliki bun, gorski bun, buna (otrovani je kao u nekom bunilu), ludaa, luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo), pomamnica (otrovani skae, vriti, ini svakojake ludosti kao da se pomamio), kurjaa, kurjaija jabuica, kurjaija trenja, pasja jagoda, pasja vinja itd.

Vidova trava - Euphrasia officinalis

Scrophulariaceae Eyebright - Euphraise

82

Jednogodinja zeljasta biljka. Stablo u gornjem delu razgranalo, pokriveno dlakama. Listovi naspramno rasporeeni, po nervima i na naliju pokriveni dlakama, donji klinasto zatupasti, gornji jajasti. Cvetovi u cvastima, na kratkim drkama. aica lezdasto dlakava, etvorozuba. Krunica dvousnata bela ili svetloIjubiasta, donja sa mrljom i tamnom prugom. Plod aura, po obodu ekinjasto dlakava. Cveta od maja do oktobra.

Raste u pojasu hrastovih uma, na suvim i umereno vlanim livadama i panjacima. esta. Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Euphrasiae herba). Prikuplja se odsecanjem nadzemnih delova biljke u cvetu, sui u hladu na promaji. Odnos svee i suve droge je 3-4:1. Biljka se lako upa i time unitava. Potrebno je da se na istom lokalitetu ostavi bar 1 /3 biljaka radi dalje reprodukcije. Osuena droga nema karakteristian miris, ukusa je slabo gorkog. Sastav: Droga sadri iridoidglikozide (aukubin, katalpol, eufrozid, iksorozid i dr.), zatim lignene, fenilpropanglikozide, flavonoid kvercetin, apigeninglikozide, galotanine, tragove alkaloida, malo etarskog ulja i dr. Upotreba: Vidac deluje adstrigentno i protivupalno. Koristi se preteno u narodnoj medicini, naroito kod bolesti oiju (blefaritis, konjuktivitis, bolesti onih miia i nerava). Unutra se koristi kod promuklosti, prehlada i eludano-crevnih rastrojstava. Spolja, za pripremanje obloga, mea se sa plodovima jema. Pripremanje aja: 2-3 g osuene i sasitnjene droge preliti sa 150 ml prokljuale vode, ostaviti u poklopljenom sudu 10-15 minuta i procediti. U toku dana popiti 3 olje nezaslaenog sveeg aja, pre svakog obroka po 1 solju. Za spoljnu upotrebu priprema se dekokt: 2 g droge preliti sa 100 ml hladne vode, kratko kuvati, procediti kada se ohladi. Vie puta u toku dana ispirati oi ili upaljenu sluzokou. Narodna imena: vidova trava, vidiak, vidovaa, vidac, vidovevica.

Vranilovka , Origano - Origanum vulgare

Labiatae Oregano - Oregan , Marjolaine sauvage

83

Vranilovka je dugovena zeljasta biljka sunanih i suvih strana. Ima uspravne vrste drke, visoke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su na vrhu stabljika udrueni u kompaktne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i izvanredno lepog izgleda. Ukusa je oporog i gorkog. Spada u grupu aromatinih oporih, gorkih neotrovnih droga koje se u nas mnogo cene. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slino majkinoj duici pa se na isti nain moe upotrebiti. Isto tako se bere, sui, uva i pakuje kao i majkina duica. Sastav: Etarsko ulje vranilovke je vrlo antiseptino, jer ima 50% timola. Seku se vrhovi granica u cvetu, oko 20 cm dugaki, veu u kitice i sue na jakoj promaji. Aromatinog mirisa i ukusa. Upotreba: Omiljena je u narodu kao aj i lek za jaanje, za leenje bolesti organa za varenje (osobito proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja koe i sluznica. Etarsko ulje od vranilovke sadri oko 50% timola, zbog ega ima veoma izraena antibakterijska svojstva. Na taj nain se moe i objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu mo ove biljke u nekim naim krajevima. Nazivaju je vranilovkom zato to je do otkria sintetskih boja upotrebljavana za crno bojenje vune Narodna imena: divlji aj, mravinac, miriijavac, crnovr, crnovrka, dodan, duica, babina dubica, bolmet, bolja duica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mauran, majoran, mravinjac, mravi? (Vuk), mravlinjak, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, suica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh, ober.

Vrba - salix alba

Salicaceae Willow (white) - Saule blanc

84

Listopadno drvo visoko do 30 m, prenika i do 1 m, sa sivom i ispucalom korom. Grane dugake i savitljive. Listovi lancetasti, na lisnim drkama, zailjeni na oba kraja, na licu tamnozeleni, na naliju beliasti. Dvodoma biljka: muki cvetovi sakupljeni u resama (mace), enski u obliku bledodlakavih resa. Plod aura sa mnogobrojnim semenkama koje se lako rasejavaju. Cveta marta i aprila, plodovi sazrevaju aprila i maja, istovremeno sa listanjem. Raste na plavnim terenima, u renim dolinama. Koristi se kora (Salicis cortex). Prikuplja se rano u prolee, kada ponu sokovi, sa grana starih 2-3 godine, skidanjem traka. Sui se direktno na suncu ili u sunici. Odnos svee i suve droge je 2,3:1. Nema svojstven miris, ukusa je steueg i slabo gorkog. U narodu se najvie cene nabrekli, jo neotvoreni lisni pupoljci, brani rano u prolee. Sastav: U kori se nalazi do 11 % (nekada i vie) fenilglikozida, koji su sastavljeni od salicilata (salicin, salikortin, tremulacin i dr.), zatim aromatini aldehidi, kiseline, salicilni alkohol saligenin, flavonoidi i 8 - 20% tanina Kvalitet droge uslovljen je sadrajem salicina. Upotreba: Kora bele vrbe je antiinflamator, antireumatik, antipiretik, antihidrotik, antiseptik i adstrigens. Koristi se kod akutnog i hroninog miinog i artroidnog reumatizma i upala, kostobolje (artritisa), krutosti zglobova (ankilozni spondilitis), ali i kod influence i plunog katara. Zbog znaajnog sadraja salicilne kiseline droga se koristi kao antipiretik. Pripremanje aja: 2 kaiice osuene i sasitnjene kore vrbe preliti sa 150 ml hladne vode, polako zagrevati do kljuanja, nakon 5 minuta procediti. Kod reumatskih oboljenja i gripoznih stanja u toku dana uzeti 3-5 olja toplog aja. Zbog sadraja salicilata i tanina drogu ne treba predozirati niti koristiti due od 3-4 sedmice!

Zdravac - Geranium macrorrhizum

Geraniaceae Cransbill, Geranium - Granium

85

Dugovena mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugake, kao prst debele rizome koji puze skoro po povrini zemlje. Cvet je crvenkasto-ljubicast, oblikom podsea na rodin ili dralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadri etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipina taninska droga, naroito rizom, gde ima najvie oporih jedinjenja. Narodni lek za leenje upala sluznice organa za varenje. I druge domae Geranium vrste sadre mnogo tanina. Tako, naroito Geranium sanguineum L. (devojako oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 16%, a G. pratense L. (livadna iglica, ilja, maternica) i G. silvaticum L. (umska iglica, gorska ljubiasta Uja, lisiica) vie od 20% tanina.

Geranium Robertianum L. (iva trava, kaja trava, krvnica, pastirska iglica) U nadzemnim delovima ima oko 30% tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvanijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupane i mogu se koristiti kao dobar tonik i adstringens umesto skupih uvoznih droga istog sastava i dejstva. Narodna imena: dralica, priboj.

Zeiji trn - Ononis spinoza

Fabaceae Rest-harrow (thorny) - Bugrane, bugrane pineuse, arrte-boeuf

86

Zeiji trn je viegodinji bun. Glavni je koren dugaak, ne razvija stolone, niti biljka puta adventivne korenove. Stablo jako razgranate, grane poluuspravne ili uspravne, visoke do 70 cm, pokrivene obinim i lezdastim dlakama. Boni izdanci se zavravaju vrstim, ponekad razgranatim trnom. Donji listovi su trodelni, gornji celi. Listii dugaki do 25 mm, iroki do 10 mm, izdueno eliptini. Po su obodu testerasto nazubljeni, pokriveni lezdastim dlakama. Cvetovi pojedinani, ree po 2 zajedno, u pazuhu listova, do 25 mm dugaki. Krunica ruiasta, proeta tamnije obojenim ilicama, zigomorfna, vie-manje pokrivena lezdastim dlakama. Plod mahuna do 7 mm dugaka, sa 1, rede sa 2 semenke. Cveta od juna do oktobra. Raste na zaputenim stanitima, suvim ili umerenovlanim livadama, pored puteva, sve do subalpijskog regiona. Koristi se koren biljke (Ononidis radix), koga propisuje naa farmakopeja. Vadi se u jesen ili u rano prolee samo od starijih biljaka, oisti od zemlje, uzdu rasee, sasitni i sui direktno na suncu, ili u sunici. Sastav: U drogi ima triterpenskog saponozida zbog koga koren deluje diuretino. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadri alkohola onokola, tanina, eera, etarskog ulja i jednu slatku materiju slinu glicirizinu ononid, koji ima slaba hemolitika svojstva saponozida. Upotreba: Koren zejeg trna je diuretik. U narodnoj medicini droga se koristi kod reumatskih oboljenja i gihta, a tinktura kod crevnih oboljenja (krvarenja, hemoroidi i si.). Grmotrn je sastavni deo meavina koje se koriste kod bolesti mokranih puteva (Species diuretica i Sp. urologica). Narodna imena: gladi, gladuac, agler, bijeli trn, bode, vodotirka, vola, vui-trn, vuji trn, gladi, gladievina, gladiina, gladika, grebenika, grmotrn, iglica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotrn, rupni trni.

Zova - Sambucus nigra

Caprifoliaceae Black elder - Sureau noir

87

Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom sri. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlenobeli, jakog mirisa, udrueni u vrlo krupne lepe, ravaste cvasti sline titu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubiaste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula. Zova raste svuda, najvie po vlanim i zaputenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu uma i umskim proecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, im se cvetii ponu otvarati. Droga su cvetii (Sambuci flos) koji su belo ukaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u preniku. Imaju petodeonu tokastu krunicu, pet pranika s velikim utim anterama i kratke, sedee, zelene igove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog. Sastav: Cvet sadri heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, eera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gaenje na povraanje. Deluje purgativno, a u veoj dozi i diuretino i izaziva proliv. Od zrelih, sonih plodova peku rakiju. U bobicama, pored eera, imaja bune kiseline i mnogo crveno-ljubiaste boje. Nekad se od soka izraivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za leenje mnogih bolesti. Upotreba: Zova se daje u obliku toplog aja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog aja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo vie nego u kolskoj za leenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd. Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, baz, baovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.

alfija - salvia officinalis

Labiatae Sage - Sauge

88
alfija je dugovean, razgranat, zbijen grmi, visok 5090 cm. Stabljika je drvenasta, viegodinja i etvorouglasta. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo ljubiasti, ponekad ruiasto-beliasti, izrazito dvousnati i nalaze se udrueni u klasaste prljenove na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatinog i svojstvenog mirisa. Najlekovitiji list se dobija kad alfija pone cvetati, a to je najee u maju. List se bere, sui i uva isto onako paljivo kao i list nane, jer i alfija spada u istu biljnu familiju usnatica. Zbog ega se i na alfijinom listu nalaze sitne sekretorne lezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potie svojstven prijatan miris i lekovitost alfije. Salvia from ortanovci Latinski naziv Salvia potie od Rimljana od latinskog salvare, to znai spasti, spaavati, izleiti, jer su je Rimljani jo pre 2.000 godina veoma cenili i na razne naine upotrebljavali za leenje. Latinski naziv officinalis znai lekovit. Dakle, oba latinska imena vezana su za lek, lekovitost, to se ne moe ni za jednu drugu biljku rei. Sastav: Glavni lekoviti sastojak lista alfije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2,5 posto Oporost i lekovitost lista potie od tanina (tavskih materija). I gorke materije u alfiji deluju lekovito. Cela biljka je vrlo aromatinog i svojstvenog mirisa. Upotreba: alfija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaaju sluzokou (dejstvo tanina) i deluju antiseptino (dejstvo etarskog ulja). aj i drugi lekovi nainjeni od alfije upotrebljavaju se i za jaanje organizma, jer sadre tanina i gorkih materija. Narodnih imena: pelim, kadulja, ku, kalaver, diger trava, beli diger, vrtni ajbel, goloper, avbej, ajbl, alvija, alfa, janovdene, kadilja, kaduja, kadulja kriatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, krina kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemaki kaloper, pelin, peruina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, alvija.

uti nourak - Oenothera biennis

Evening primrose - Onagre bisannuelle, primevre du soir

Medicinal Herbs - Latin index

Cvet - Flos
Bagrem - Robinia pseudoacacia

List - Folium
Perun - Petroselinum sativum

Koren - Radix
Beli slez Althaea officinalis

89
Crni slez-Malva sylvestris Detelina kam- Anthyllis vulnerar Hajduka trava- Achillea mille. Hibiskus Hibiscus Hmelj Humulus lupulus Kamilica - Matricaria chamomilla Kantarion - Hypericum perforatum Lavanda - Lavandula officinalis Lipa - Tilia parviflora Neven - Calendula officinalis Smilje - Helichrysum arenarium Zova - Sambucus nigra Plunjak - Pulmonaria officinalis Podbel Tussilago farfara Ruzmarin - Rosmarinus officinalis Selen Levisticum officinale Sena Sennae Uva - Arctostaphylos uva ursi alfija - Salvia officinalis Cikorija - Cichorium intybus iak - Arctium lappa Gavez - Symphytum officinale Iirot - Acorus colamus Kopriva - Urtica dioica Lincura Gentiana lutea Maslaak - Taraxacum officinale Oman - Inula helenium Perun - Petroselinum sativum Pirevina - Agropyrum repens Sladi - Glycyrrhiza glabra Valerijana - Valeriana officinalis Zeiji trn Ononis spinoza

Biljka - Herba
Andjelika Angelica archangelica Bosiljak- Ocimum basilicum estoslavica-Veronica offic. Dan I no - Viola tricolor Dobriica- Glechoma hederacea Hou-neu - Capsella bursa past. Iva - Teucrium montanum Kantarion - Hypericum perforatum Kiica - Erythrae centaurium Kokotac Melilotus officinalis Liajevica Hieracium pilosella Majkina duica - Thymus serpyl. Pasuljevina phaseoli legument Pelen - Artemisia absinthium Petrovac - Agrimonia eupatoria Podubica - Teucrium chamaedrys Rastavi - Equisetum arvensa Sitnica - Herniaria glabra Timijan - Thymus vulgaris Troskot - Polygonum aviculare Vidova trava Euphrasia off. Vranilovka - Origanum vulgare Zdravac-Geranium macrorrhizum

List - Folium
Artioka - Cynara scolumus Beli slez Althaea officinalis Bokvica -Plantago lan & lmajor Borovnica - Vaccinium myrtillus Breza- Betula alba Brljan hedera helix Celer - Apium graveolens Crni Dud Morus nigra Crni slez- Malva sylvestris aj crni thea sinensis aj zeleni thea sinensis Glog - Crataegus oxyacantha Gujina Trava Silybum marian. Imela - viscum album Jagoda Fragaria vesca Kopriva - Urtica dioica Kupina - Rubus fructiosus Lovor - Laurus nobilis Maslaak - Taraxacum officinale Maslina list Olea europeae Matinjak - Melissa officinalis Nana - Mentha piperita

Plod - Fructus
Anis - Pimpinella anisum Divlja jabuka - Malus silvestris Divlja kruka pyrus piraster Dren cornus mas Glog - Crataegus oxyacantha Kim - Carum carvi Kleka - Juniperus communis Korijandar coriandrum sativum Lan linum usitatissinum Majoran - Origanum majorana Miroija - Anethum graveolens Mora
- Foeniculum vulgare

ipak - Cynosbati fructus

Kora - Cortex
Hrast quercus cortex Kruina - Rhamnus frangula Vrba salix alba

Razno - Diversa
Orah - Juglans regia Kukuruzna svila- Maydis stigma