Matematiki Fakultet c Beograd

PITAGORINA TEORIJA BROJA

Profesor: Zoran Lui cc

Student: Tijana Stuli c ML 235/01

Zivot i delo Pitagore

Rodonaelnik lozoje matematike i osniva intelektualne zajednice, zvane c c Pitagorejski savez ili bratstvo - bio je Pitagora. O Pitagorinom ivotu ima vrlo z malo pouzdanih podataka. Njegov ivot uglavnom nam se prikazuje u istoriji z kao neka meavina udnovatih pustolovnih bajki. Sa izvrsnou njegovog genija s c sc i njegovog naina ivota kao i onog naina ivota koji je on propisao za svoje c z c z uenike povezano je to to se on prikazuje kao ovek kod koga nije bilo sve u redu, c s c ve koji je smatran kao neki udak, kao neki drubenik viih bia. Sve predstave c c z s c arobnjaka, meavine onoga to je neprirodno ca onim to je prirodno, sve to c s s s sitniarenje ca misterijama mutnog, bednog matanja i sanjarenja posuvraenih c s c mozgova povezano je ca njim. 1 Sto se tie Pitagorinih ivotnih prilika on je, prema , Diogenu Learaninu c z c oko 60. olimpijade (540. p.n.e.) bio u punoj snazi ivota. Obino se tvrdi da z c s je roden 49. ili 50. olimpijade (584 p.n.e). Larher tvrdi da se rodio jo ranije u 43. olimpijadi (43,1 tj. 608. p.n.e.). Prema tome on je savremenik Talesov i Anaksimandrov. Ako Talesovo rodenje pada u 38. olimpijadi, a Pitagorino u 43. onda je Pitagora mladi samo 21 godinu. Od Anaksimandra (ol. 42,3) njega ili odvaja samo nekoliko godina, ili je Anaksimandar stariji 26 godina. Anaksimen je otprilike 20-25 godina mladi od Pitagore. Pitagorina otadbina je ostrvo z Samos, ostrvo naspram Mileta, pa prema tome on isto spada u maloazijske Grke, gde se, nalazilo sedite lozoje. s Svoju mladost Pitagora je proveo na Polikratesovom dvoru pod ijom je c vladavinom Samos dospeo ne samo do bogatstva, ve takode do obrazovanosti c i vetina. U tome sjajnom periodu Samos je posedovao otu od stotinu lada. s Njegov otac Mnezarhus bio je umetnik (kamenorezac), ipak se izvetaji o tome s kao i o njegovoj otadbini, ne slau, u njima se tvrdi da je njegova porodica z z tirenskog porekla, i da je tek posle Pitagorinog rodenja otila na Samos. Ali s bilo da je tako ili ne, Pitagora je pripadao Samosu , jer je svoju mladost proveo na tome ostrvu i na njemu se odomaio. c Kao Pitagorin uitelj navodi se Ferecides, jedan stanovnik Sira; ca ostrva c Sira, jednog od Kiklandskih ostrva. Pitagora je rano otputovao na kopno u Malu Aziju i tamo je, kako se pria upoznao Talesa. Potom je odatle putovao u c Fenikiju i Egipat. Putovanje je sluilo kao vaspitno sredstvo, kao i danas. Poto z s je putovao iz naunih pobuda, o njemu se pria da je pristao da ga uvedu u c c skoro sve misterije Grka i varvara, a takode i da je bio primljen u ped ili u kastu egipatskih svetenika. s Na Pitagoru je imala najvaniji uticaj njegova veza ca egipatskom kastom z svetenika, ne po tome to je kod njih pri tome crpeo neku duboku spekulativnu s s mudrost, ve blagodarei ideji o realizovanju moralne svesti koju je on shvatio; c c c ideji o izgradivanju i ostvarivanju moralne ovekove egzistencije. Ostvariti moralnost,jedan plan koji je on naknadno sproveo i koji predstavlja isto tako
1 Hegel:

istorija lozoje 1

jednu interesantnu pojavu kao i njegova spekulativna lozoja. Kao to su s svetenici sainjavali jednu naroitu vrstu stalea, i za njega su bili obrazovani : s c c z tako je postojao njihov naroiti moralni ivot koji se pretvorio u pravilo i koga se c z pridravala zajednica. Tada se gledalo na Egipat kao na jednu vrlo obrazovanu z c c zemlju, i u poredenju sa Grkom on je to bio. Med utim, kod Egipana ne smemo traiti velika nauna znanja, niti smemo misliti da je Pitagora doneo z c svoju nauku otuda 2 Pitagora se zadrao dugo vremena u Egiptu, odatle se vratio na Samos. Ali z poto je video da su se u meduvremenu dravne prilike u njegovoj otadbini s z z poremetile, uskoro je ponovo napustio. Proputovao je Grku i odatle otiao u c s Italiju. Nastanio se u Krotonu, i nastupao nezavisno i samostalno. Njegovo nastupanje nije niti kao nastupanje jednog dravnika ili ratnika, niti nekog z politikog zakonodavca naroda u pogledu njegovih spoljanjih prilika; ve je c s c nastupao kao Javni narodni uitelj koji se u svome uenju ne zadovoljava samo c c time da utie na uverenje pojedinaca, ve tako isto da uredi celokupan njihov c c moralni ivot. Njega moemo smatrati prvim narodnim uiteljem. Tvrdi se da z z c je on prvi dao sebi ime lozofos umesto aofos i to se oznauje kao skromnost, c kao da je time hteo rei da on ne poseduje mudrost, ve da samo tei za njom c c z kao za jednim ciljem koji je nedostian. Ali re EofoS, znaila je ujedno mudar z c c c ovek koji je takode praktian, ipak ne samo za sebe- za to nije potrebna c nikakva mudrost, jep svaki estit, moralan ovek radi ono to odgovara njegovim c c s prilikama. FiXovofoS znai: onaj ko ima neki odnos prema mudrosti kao prema c predmetu, taj odnos je razmiljanje, ne samo bie,- takode u mislima se njime s c baviti. O Pitagori se pria da je bio vrlo lep ovek i da je izgledao velianstveno c c c ime je isto tako neposredno osvajao kao to je ulivao duboko potovanje. Ca c s s tim prirodnim dostojanstvom, plemenitim obiajima i razboritom pristojnou c sc u dranju on je povezao jo neke spoljanje osobenosti usled kojih je izgledao z s s kao naroito tajanstveno bie. Tako je od odee nosio neko belo laneno odelo - i c c c uzdravao se od toga da jede neka jela. Uz taj spoljanji izgled njegove linosti z s c pridole su jo velika reitosg i duboka znanja koja je poeo da saoptava ne s s c c s samo svojim pojedinim prijateljima, ve je iao na to da izvri opti uticaj na c s s s javnu obrazovanost, i to kako u pogledu saznanja tako u pogledu naina ivota c z i moralnosti. On je ne samo pouavao svoje prijatelje ve ih je udruivao u cilju c c z naroitog ivljenja, da bi od njih izgradio osobene linosti, da bi ih izvebao u c z c z poslovima i usavrio u moralnosti. Pitagorin vaspitni zavod izrastao je u itav s c savez koji je obuhvatao celokupni ivot. Sam Pitagora je bio jedno izgradeno z umetniko delo, jedna dostojanstvena priroda. c Opisi koje imamo o ustanovama njegovoga drutva potiu od poznijih pisaca, s c naroito od neoplatoniara. Oni su opirni u opisivanju zakona. To drutvo, bilo c c s s je po svom karakteru slino nekom svetenikom ili kaluderskom redu novijeg c s c doba. Bratstvo pitagorejaca reprezentuje duh religioznog preporoda. Bratstvo je taj preporod spajalo ca snano izraenim naunim duhom, ije prisustvo, z z c c naravno, opravdava ukljuivanje pitagorejaca u istoriju lozoje. Sigurno da c postoji zajednika osnova orzma i pitagorizma, mada uopte nije lako odrediti c s c c njihove medusobne odnose i stepen do kojeg je uenje orke sekte moglo da utie na pitagorizam. Sigurno je i to da je orzam bio organizovan unutar c
2 Aristotel:

Metazika 1

zajednica, koje su bile iznutra povezane posveivanjem i upranjavanjem zajednikog c z c naina ivota. Isto tako, u orzmu nalazimo i uenje o seobi dua uenje koje c z c s c je moglo da se uoi i kod pitagorejaca. Teko je zamisliti da Pitagora nije bio c s pod uticajem orkih verovanja i obreda. c Ko je eleo da bude primljen u Pitagorejsko drutvo bio je podvrgavan ispitu z s u pogledu njegove obrazovanosti i vebanjima u pogledu njegove poslunosti. z s Prikupljana su obavetenja o njegovom ponaanju, njegovim sklonostima i poslovima. s s U tom udruenju bio je zaveden jedan sasvim uredan nain ivota, tako da je za z c z sve bilo odredeno odevanje, hrana, zanimanje, spavanje, ustajanje itd.. svakog sata vrio se naroiti rad. Clanovi su bili podvrgnuti naroitom vaspitanju. Pri s c c tom je pravljena izvesna razlika medu onima koji su primljeni. Oni su se delili na egzoteriare i ezoteriare. Ezoteriari su bili posveeni u najvie istine nauke, c c c c s i poto tome redu nisu bili uskraeni politiki planovi, oni su bili i u politikoj s c c c delatnosti. Egzoteriari su imali jedno iskuenitvo od pet godina. Svaki od njih c s s morao je da preda sviju imovinu tome redu, a pri istupanju iz njega dobijao ju je natrag. U toku toga vremena uenja svaki se morao obavezati na utanje c c (dunost da se uzdri od brbljanja), a to je moe se rei bitni uslov svakog z z z c obrazovanja. Mora se poeti time da se bude u stanju da se shvataju misli c drugih ljudi - to je odricanje od svojih vlastitih predstava i to je uopte uslov s za uenje i prouavanje. Pitagora je bio prvi nastavnik u Grkoj ili prvi lozof c c c koji je u Grkoj zaveo nastavu iz nauka. Ni Tales koji je iveo pre njega niti c z njegov savremenik Anaksimandar nisu nauno pouavali, ve su samo svoje ideje c c c prijateljima saoptavali. s Postoje tani i iscrpni opisi o spoljaljnjem nainu ivota koji su pitagorejci c s c z vodili u cvojoj zajednici, o njihovim vebama, ali mnoge od tih stvari potiu od z c kasnih pisaca. Oni su imali jedan tano odreden dnevni red. Ujutru odmah c posle ustajanja morali su da se sete onoga to su radili prethodnog dana, jer ono s to imaju da rade toga dana stoji u tesnoj vezi ca onim to su radili prethodnog s s dana. 3 Prava obrazovanost ne sastoji se u tome da ovek suvie obraa panju na c s c z sebe, da se bavi o sebi kao pojedincu, to je sujeta, ve u tome da zaboravi na c sebe, da se udubljuje u stvar, u samozaboravu. Bavili su se muzikom, jednim od glavnih predmeta Grke nastave i obrazovanosti yopte. Imali su svoj amblem c s kosmiki grbpentalfu (petokraku u pravilnom petouglu). Sline simbole su c c imali i Jevreji, masoni i drugi. Uz matematiku i muziku, upranjavali su i z mantiku (vetinu proricanja). S obzirom da su preferirali asketski i spartanski s modus vivendi (ivotni stil), pitagorejci su doprineli i razvoju dietetike kao z medicinske nauke. Kau da je Pitagora jednom prilikom izjavio kako bi duplo z manje iveo da nije u ishrani redovno upotrebljavao dve namirnice: med i z kupus. Voda im je bilo najbolje, tavie jedino pie. Clanovima bratstva strogo s s c je zabranjivano konzumiranje boba i mesa belih petlova. Bob su izbegavali jep teti organizmu, a klanje belih petlova je bilo zabranjeno zato to se oni s s obino posveuju Mesecu, zato to je belo simbol nekog dobra, i jep petlovi c c s kukurikanjem najavljuju zoru novog dana.
3 Diogen

Leartije VIII

Znaajna je jo jedna odredba pitagorejaca a to je seoba due. Ferecides, c s s Pitagorin uitelj, prvi je tvrdio da su ljudske due besmrtne. Uenje o seljenju c s c c due nalazi se takode i u dalekoj Indiji, i nema sumnje da je Pitagora to uenje s uzeo od Egipana. Egipani su bili prvi koji su tvrdili da je ovekova dua c c c s besmrtna i da posle smrti kada telo propadne, prelazi u neko drugo ivo bie. z c I kada ona, ne za kaznu, prode kroz sve suvozemne ivotinje, morske ivotinje z z i ptice (totalitet metempsihoze), onda ona u tom sluaju ponovo zauzima telo c nekog oveka. U toku 3000 godina zavrava se takav jedan period. Upranjavanje c s z utanja, delovanje muzike i izuavanje matematike, sve to je za pitagorejce bila c c dragocena priprema za negovanje due. Ako je Pitagora zaista branio da se jede s meso, lako se moe rei da je on to inio zbog uenja o metempsihozi, ili je bar z c c c ta zabrana bila povezana ca ovim uenjem. c Kada pie o Pitagorinom ivotu, Diogen Leartije nam govori o Ksenofanovoj s z poemi u kojoj ovaj pripoveda o tome kako je Pitagora, ugledavi nekog oveka s c kako kanjava svog psa, ovome naredio da prestane, jep je u skianju tog psa z c prepoznao glas jednog svog prijatelja. Bez obzira na to da li je pria istinita ili c nije, moe se prihvatiti da je Pitagora usvojio uenje o metempsihozi. z c Uenje o seobi due bilo je u Grkoj privremeno, nije imalo lozofskog c s c znaaja. Kod Grka je svest uzvienije, slobodnije individualnosti bila ve suvie c s c s snana da bi na njih mogla da ostavi utisak predstave po kojoj ovek, samosvesno z c bie, koje samostalno postoji prelazi u oblik ivotinje. Ali ipak i oni imaju c z predstavu o ljudima koji su se pretvorili u izvore, drvee, ivotinje... , ali pri c z tom u osnovi lei predstava degradiranja, a ona se pojavljuje kao neka kazna, z kao posledica nekog prestupa. Ovaj red, u kome su se negovali pravo moralno obrazovanje i ophodenje ca ljudima, nije dugo postojao. Jo za Pitagorina ivota sudbina njegovog saveza s z bila je zapeaena. Zadobio je neprijatelje koji su ga nasilno razorili. Pitagora c c je, tvrdi se, navukao na sebe zavist. Bio je optuen da ima i drugih namera, osim z onih koje javno ispoljava ( da ima arriere-pense). Sutina toga saveza je u tome s to pojedinac ne pripada potpuno samo gradu, ve i nekom drugom. Pitagora s c je naao smrt u 69. olimpijadi (504. p.n.e.) i to prilikom jednog narodnog s ustanka protiv aristokrata. Njegova je smrt neizvesna, ili je umro u Krotonu ili u Metapontu; ili u jednom ratu Sirakuana ca Agrigentinjanima. Neki tvrde z da je iveo 80 godina, drugi opet 104 godine- o tome se vodi veliki spor. Inae z c se udruenje pitagorejske kole i prijateljstvo njegovih lanova odralo i kasnije, z s c z ali ne u obliku nekog saveza. Jo za Platonova vremena nalazimo pitagorejce s na elu drava, ili vidimo da nastupaju kao jedna politika sila. U Egiptu i c z c Aziji odvojenost svetenika iz javnog ivota i njihov uticaj su bili prihvaeni, s z c dok slobodna Grka medutim, nije mogla da prihvati ovu istonjaku kastinsku c c c podvojenost. U njoj je sloboda princip dravnog ivota. Kod nas je pojedinac z z slobodan, mogu postojati obiaji, politiki odnosi i shvatanja, i oni u organskim c c dravama moraju biti razliiti. Dok naprotiv, u demokratskoj Grkoj morao z c c se i obiaj, spoljanji nain ivota, odrati u stanju izvesne jednakosti. Taj c s c z z ig jednakosgi morao je ostati utisnut na sve ire krugove. Za izuzimanje z s pitagorejaca koji nisu mogli da odluuju kao slobodni gradani, ve su zavisili c c od planova i ciljeva jednog udruenja, nije bilo mesta u Grkoj. Dodue, z c s neprekidnost obrazovanosti ostala je i u poznijim vremenima, ali ono to je s 5

bilo spoljanje moralo je da propadne. s

Pitagorina teorija broja

Ova se teorija, uz ne male potekoe moe rekonstruisati na osnovi dosta s c z oskudnih i prilino nejasnih fragmenata pitagorejskih spisa. Sasvim je mogue c c da osnovne zamisli za takvu teoriju potiu od samog Pitagore i da su njegovi c sledbenici samo tehniki obradili i dopunili odgovarajuim detaljima uiteljeve c c c osnovne zamisli. Izvesno je da je pitagorejska teorija brojeva izazvala mnotvo s reagovanja, bilo kao inspiracija za dalju spekulaciju u duhu te teorije, bilo kao osnova za osporavanje. Re je o jednoj teoriji bia, o teoriji koja se odnosi c c na prirodu stvari , pa zbog toga nije udno to ta teorija obuhvata ujedno c s matematiku, muziku i astronomiju. A sve to zajedno bilo je vezano za kult Apolona, i kult Orfeja, odnosno za kult Dionisa. Sa Pitagorom i pitagorejcima, u prvi plan izbija lozoja matematike kao lozofska disciplina. U MetaziciAristotel na sledei nain objanjava sutinu pitagorejske lozoje: Oni koje nazivaju c c s s pitagorejcima prvi su se posvetili matematici i unapredili je. Vaspitani u ovoj naunoj grani, oni su smatrali da su matematika bia u osnovi svih bia. A c c c c c kako su brojevi, po prirodi, prvi medu ovim naelima, oni su smatrali da su brojevi elementi svih bia, i da je itavo nebo harmonija i broj. 4 c c Za Pitagoru je brojanje (raunanje) i razmeravanje model istinitog saznanja. c A la se nikako ne uvlai u broj. Jep kao nepomirljivi neprijatelj stoji la prema z c z njegovoj prirodi, a istina je rodu broja svojstvena i urodena. 5 Pitagorejci su brojeve shvatali kao pojam. Dokazali su da princip mora biti neto netelesno. s Brojeve su uinili prabiem ili apsolutnim pojmom. Oni su naime verovali da c c u brojevima vide mnogo vie slinosti ca onim to jeste i to se dogada nego u s c s s vatri, vodi i zemlji, jep pravda je izvesna osobina brojeva, neto nematerijalno, s neulno. 6 c Brojevi se pojavljuju u pitagorejskom sistemu delom kao misaone odredbe: naime, na prvom mestu, uopte kao misaona odredba jedinstva, suprotnosti i s jedinstava tih dvaju momenata. Delom su pitagorejci opte idealne odredbe s broja oznaili kao principe: I kao apolutne principe stvari saznali su ne toliko c neposredne brojeve u njihovoj aritmetikoj odluci, ve naprotiv principe broja, c c to jest njegove pojmovne razlike 7 Pitagori i pitagorejcima svakako pripada zasluga to su inicirali istraivanje s z pririode stvari , vezujui je za pojam monade (p.ov(XS). Monada je kae c z Filolaj poelo svih bia, a jedan od anonimnih pitagorejaca ovome dodaje da je c c monada poelo svih procesa.. Pitagorejci su, prvi tvrdili da je priroda (physis) c isto to i nenastala, nerazoriva, vena monada. Iz toga nije teko zakljuiti s c s c da su sva prirodna bia (a drugih bia nema) po svoj sutini brojevi, odnosno c c s kombinacije jedinica (monada). Zato je istraivanje brojeva ujedno istraivanje z z
4 Aristotel 5 Curi c

: M. : 6 Aristotel : 7 Aristotel :

Metazika 1, str.17. Istorija helenske etike , str.125. Metazika 1 Metazika 1

porekla i one prirode onih bia iji je udes da nastaju i propadaju. Jep u c c brojevima, kao kombinacijama jedinica, takode, postoji izvesno svojstvo nepropadljivosti (besmrtnosti) da se pomou tog svojstva moe razumeti bitnost vremenski c z prolaznih bia. Pitagorejci govore o jedinstvu kao o kontinuitetu, pozitivitetu, c kao o jednom, -sasvim optoj sutini. Odnos optih odredaba prema konkretnim s s s egzistencijama pitagorejci su izrazili reju podraavanje . Ono to dalje c z s dolazi jeste suprotnosg. Jedinstvo je identitet, optost, zatim dolaze dvojstvo, s razlika, posebno. Ove odredbe vae u lozoji jo i danas. Pitagora ih je prvi z s uinio svesnim. Kod dvojstva se pojavljuje suprotnost. Dva je neposredna c suprotnost prema jedan. Elementi broja jedinstvo i dvojstvo jo -nisu brojevi. s Pitagorejci su tvrdili: elementi broja jecy parno i neparno, suprotnost vie u s aritmetikoj formi, - neparno kao ogranieno (ili kao princip ogranienja), parno c c c kao bezgranino, misli kao elementi neposrednih brojeva. Tako da samo jedan c postaje iz njih oboje, a zatim iz njega postaje broj, na primer, tri jeste triput s jedan, a tri je takode jedno. I to, jedan je tako princip da ono i samo jo nije nikakav broj (mnotvo), jep za broj je potrebno: jedinstvo, mnotvo. Jedan je s s parno i neparno, jep jedan dodato parnome proizvodi neparno (2+1=3), dodato pak neparnome proizvodi parno (3+1=4)- ima svojstvo da proizvodi parno i zato mora i samo da je parno.8 Samo jedinstvo po sebi sadri razliite z c odredbe. Bezgranino (neodredeno) i granica (odredeno) su suprotnosti izmedu c jedinstva i jednoga, jedan: apsolutna diskretnost, isto negativno, a jedinstvo: c jednakost ca samim sobom. Shvatanje suprotnosti kao jednog sutinskog momenta s apsolutnoga vodi svoje poreklo od pitagorejaca. Oni su rano postavili jednu tablu kategorija, koja predstavlja meavinu suprotnosti predstave i pojma. Navodi s se deset njih, na koje se mogu svesti sve stvari: 1. Granica i beskonano c 2. Neparno i parno 3. Jedinstvo i mnotvo s 4. Desno i levo 5. Muko i ensko s z 6. Ono to miruje i ono to se kree s s c 7. Pravo i krivo 8. Svetlost i mrak 9. Dobro i zlo 10. Kvadrat i paralelogram (raznostrano) Ono to dalje dolazi posle Dyas je Trias jedan vrlo vaan broj. Ona je broj s z u kome je Monas dospela do svog realiteta, do savrenstva. Monas ide preko s Dyas i povezana ca neodredenim mnotvom u jedinstvo, ona je Trias. Trias s vai za prvo savrenstvo. Telo nema nikakve druge veliine osim trojke- (to z s c jest dimenzije, kvalitativno nune veliine, ono je odredeno trima dimenzijama) z c
8 Aristotel

: Metazika 1 ( Hegel : Istorija lozoje 1 )

otuda i pitagorejci tvrde da su trojstvom odredeni svemir i svaka pojedinanosg(imaju c apsolutnu formu) jep kraj, sredinu i poetak ima broj celine, a taj bpoj je c Trias.9 Pospe Trias dolazi Tetras. Cetiri je imalo kod pitagorejaca ovo visoko dostojanstvo zbog toga jep ono predstavlja Trias, ali na savreniji nain. Cetiri s c podsea na etiri elementa, hemijska elementa, etiri strane sveta (u prirodi 4 c c c postoji ono je u njoj korenito). c c c Tetras je bila odredenije shvaena kao Tetraktys, delotvorno etiri, a etiri je posle toga kod pitagorejaca postalo najuveniji broj. Odatle pitagorejci prelaze c na 10, drugu formu ove Tetras. Kao to je etiri savreno tri, tako opet ovo s c s etvorstvo, uzeto kao savreno, razvijeno - jeste Dekas realna Tetras. Legenda c s kae da su se pitagorejci zaklinjali nad ovom gurom. Tetraktys je lako mogao z da bude predstavljen slaganjem kamenia, ili ubodima zailjenim tapom u cc s s vlano peskovito tlo morskih obala. z Tetraktis sadri ukupno deset taaka i po tome on prikazuje strukturu dekade, z c datu u obliku jednakostraninog trougla. Teme tog trougla je monada, iz koje c c c se neposredno rada diada (dve take u drugom redu), trei red pokazuje triadu (kao i ceo trougao ili pojedini njegovi delovi) etvrti red i sve stranice pokazuju c tetradu. Izvedeni zbir taaka no redovima daje dekadu: 1+2+3+4=10. Figura c se nadole moe neogranieno iriti i kada god se u tom irenju zaustavimo, broj z c s s taaka u poslednjem redu pokazuje na kojem smo se broju (u nizu prirodnih c brojeva) zaustavili a ukupan broj taaka tako sastavljene gure davae zbir c c prirodnih brojeva koji su njome obuhvaeni. c Aristotel nam kazuje da je Eurit brojeve obino predstavljao ljuncima, a u c s skladu ca takvom metodom predstavljanja dobijamo kvadratnei pravougaonebrojeve. Ako podemo od jedinice i dodajemo neparne brojeve u obliku gnomona(broj kojim se kvadrat nekog broja poveava do kvadrata sledeeg broja pr. izmedu c c 32 i 22 gnomon je 5(9-4=5)) dobiemo kvadratne brojeve. A ako zaponemo c c dvojkom i dodajemo parne brojeve, dobiemo pravougaone. c Ovo korienje guralnik brojeva i njihovo povezivanje ca geometrijom jo sc s nam pokazuje da su pitagorejci shvatali stvari kao brojeve, a ne samo kao neto s to je brojivo. Oni su preneli svoje matematike pojmove u poredak materijalne s c stvarnosti. Tako se, naporednim postavljanjem nekoliko taaka rada linija, ne c samo u naunoj uobrazilji matematiara nego i u spoljanjoj realnosti. Takode, c c s na isti nain, jukstaponiranjem nekoliko linija stvara se povr, a kombinovanjem c s nekoliko povrina na kraju se dobija telo. Stoga su take, linije i povrine s c s stvarne jedinice koje sainjavaju sva tela u prirodi, i u tom smislu sva tela c moraju da se posmatraju kao brojevi. U stvari, svako materijalno telo jeste jedan izraz broja etiri (tetraktys), jep ono, kao etvrto u nizu, nastaje iz tri c c konstitutivna elementa (taka, linija, povr). Ako se stvari posmatraju, kao to c s s su ih pitagorejci oevidno posmatrali, kao zbirovi, materijalnih kvantitativnih c taaka, i ako se u isto vreme brojevi posmatraju geometrijski kao zbir ovih c taaka, lako se sagledava kako bi mogao da se preduzme i sledei korak identikovanje c c predmeta i brojeva. I kada je ve dolo do toga da se odredeni brojevi pripiu c s s c odredenim stvarima, sasvim prirodno se stvorilo i podruje za sve vrste proizvoljnih ideja. Na primer, mada moemo biti kadri da sagledamo zato priroda nosi z s
9 Aristotel

: Metazika 1

broj etiri, nije tako lako videti zato bi xalpoS trebalo da bude sedam ili c s ivot est. Pitagorejci su, objavljivali da je venanje pet, jep je tvorevina z s c trojke - prvog mukog bpoja, i dvojke - prvog enskog broja. Ali, uprkos svim s z ovim fantastinim elementima pitagorejci su dali znaajan doprinos matematici. c c Pitagora je svakako najpoznatiji no geometrijskoj teoremi o vezi izmedu stranica pravouglog trougla ABC: kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama (c2 = a2 + b2 ). Inae, sam termin hipotenuzavodi poreklo od c grke rei ipoteinen (zategnuti), to asocira na egipatske merae zemlje, posle c c c s c velikih poplava Nila. Prema Apolondru, kada je Pitagora formulisao ovu slavnu teoremu, zaklao je stotinu volova da poasti narod. c Druga primena brojne odredbe ili njeno pokazivanje onoga to je sutinsko s s jesu muziki odnosi - ono pri emu poglavito broj sainjava ono to odreduje. c c c s Odnos tonova jednih prema drugima poiva na kvantitativnim razlikama koje c su u stanju da obrazuju harmoniju, dok naprotiv druge takve razlike sainjavaju c disharmonije. Pitagora je bio prvi lozof koji je doao do saznanja da muziki s c odnosi i te razlike koje se mogu uti, jecy takve da se mogu odrediti matematiki. c c Njemu se pripisuje pronalazak osnovnih tonova harmonije koji se zasnivaju na najprostijim odnosima brojeva. Poznato je da ton jedne strune zavisi: od njene duine, debljine i stupnja njene zategnutosti. Ako imamo dve strune jednake z i no debljini i po duini, onda razlika Njihove zategnutosti proizvodi razliku z njihovih tonova. Zategnutost moemo izmeriti pomou tegova. Pitagora je z c utvrdio da se dobija muzika skladnost oktave kada se jedna struna zategne c tegom od 12 funti, a druga tegom od 6 funti. Odnos 8:12 ili 2:3 daje skladnost kvinte, odnos 9:13 ili 3:4 daje kvartu. Visina i dubina tona zavise od razlike broja treptaja za jednaka vremena, taj bpoj stoji u odnosu prema tegu, kada su debljina i duina jednake. Ovde je broj zaista ono to odreduje razliku. Pravi z s muziki odnos tonova jednog instrumenta jednih prema drugima - ono na emu c c se zasniva harmonija - jeste odnos brojeva. Sledea primena brojeva je konstruisanje nebeskih tela vidljivog univerzuma. c s Iz fragmenata spisa mladih pitagorejaca saznajemo poneto o njihovoj kosmologiji. U njoj vano mesto imaju vizija o tri sfere i verovanje da je bpoj 10 (dekada) z ukljuen u strukturu svemira. Od tri sfere, prva je najvie udaljena od Zemlje c s i to je sfera zvezda stajaica, druga je sfera planeta, a trea i najblia Zemlji c c z sfera Sunca. Prema verovanju, preuzetom od pitagorejskog predanja, ove tri sfere proizvode izvestan um, kao sve to se kree, ali svaka proizvodi naroito s s c c zvuanje, shodno razliitosti svoje veliine i brzine. Ova brzina zavisi od razliitih c c c c odstojanja koja stoje jedna prema drugima u harmoninom odnosu, shodno c muzikim intervalima, time postaje potom neki harmonini glas (muzika) sfera c c ( sveta) koje se kreu - neki harmonini koral sveta.10 c c Sto se pak tie kosmike dekade, ona je ukljuena u stukturu svemira na ovaj c c c nain. Verovalo se da se celokupni kosmos sastoji iz ukupno 10 sferinih tela : c c jedno (zvezdano nebo), pet planeta (Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn), sedmo i osmo (Sunce i Mesec), deveto (Zemlja) i deseto (Antizemlja - Anticton). c U ovu dekadu nije ulazila tzv. Centralna vatra, ognjite i izvor svemirskog s ivota. Ova Centralna vatra , kao i Antizemlja, ne vide se iz ljudskog boravita z s
10 Aristotel

: Metazika 1

i to zato to se to boravite nalazi na sunanoj strani Zemlje, koja se nikada ne s s c okree prema Centralnoj vatri i Antizemlji. c

Zakljuak c

Pitagorejci za nas nisu zanimljivi samo zbog muzikih i matematikih istraivanja, c c z niti su zanimljivi samo zbog toga to su predstavljali religiozno udruenje. A s z Pitagopa je neosporno doneo iz Egipta sliku jednog reda stalnog zajednikog c ivota radi naunog i moralnog usavravanja koje je trajalo celog ivota. Niti z c s z su zanimljivi samo zbog toga to su kroz svoje uenje o seobi dua i svoju s c s matematiku metaziku - bar u onoj meri u kojoj nisu materijalizovali brojeve c - teili ka tome da se otrgnu od defacto materijalizma miletskih kosmologa. z Pitagori i pitagorejcima matematika je postala i ostala jedna od osnovnih paradigmi u objanjavanju sveta. Oni su nam zanimljivi i zbog toga to su uticali na s s Platona, koji je, bez sumnje, bio pod uticajem njihovog shvatanja due i njene s sudbine (on je verovatno od njih prihvatio doktrinu o trostrukoj prirodi due). s Pitagorejci su bili impresionirani vanou due i njenim pravilnim negovanjem, z sc s z a to je bilo jedno od najomiljenijih Platonovih ubedenja kojeg se on pridravao itavog svog ivota. Platon je pretrpeo jak uticaj matematikih spekulacija c z c pitagorejaca - bez obzira na to to je u tom pogledu teko odrediti pravi obim s s njegovog dugovanja njima. Rei za pitagorejce da su izvrili odredeni uticaj na c s formiranje Platonove misli, znai odati im prilino laskavo priznanje. c c

10

LITERATURA 1. Hegel : Istorija lozoje 1 2. Aristotel : Metazika 1 3. Frederik Koplston : Istorija lozoje- Tom 1- Grka i Rim (Bigz, Beograd,1991) c 4. Dils : Predsokratovci 5. Milo Curi: Istorija Helenske etike s c 6. Branko Bonjak : Grka lozoja ( Matica Hrvatska, Zagreb, 1956.) s c

11