Impresionizam

Moneove slike

Impresionizam je umetniki pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu izmeu 1860. i 1870. godine kao reakcija na realizam, a njegovu pojavu najavljuju Englezi Don Konstebl i D. M. V. Tarner ujedno sa francuskim slikarom Gistav Kurbeom. Najznaajniji predstavnici a ujedno i osnivai impresionizma su francuski slikari, Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega i Ogist Renoar. Nemaki impresionizam predstavljaju Tribner, Liberman, Korint i Zlevogt.

Istorija impresionizma [uredi]

Pokret nastaje ezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izloio dva remekdela: Doruak na travi (1863) u Salonu odbijenih i Olimpiju' (1865) u zvaninom Salonu. Obe slike su izazvale otru reakciju graanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademiara kakvi su bili Kabanel i Delaro. Meutim, pored revoltiranog graanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme uila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budui impresionisti: K. Mone, K. Pisaro, F. Bazil, O. Renoar, E. Dega, P. Sezan. Pored njih, i knjievnici Zola i Astrik, kao i kritiari Duranti' i Dire. Poela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala Anonimno udruenje slikara, vajara i gravera'. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izloili 1874. u ateljeu fotografa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku Impresija, raanje sunca. Kritika je i ovaj put bila otra. Naziv impresionizam upotrebio je Luis Leroj, kada je za list arivari napisao lanak o izlobi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaio i kod samih slikara. 1877. udruenje izlae pod novim imenom.

Impresionizam je bio izazvan nekolicinom inilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono to je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo nita vie uiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku ve je poznata fotografija u boji. Umetniko delo prestalo je da konkurie takmacu bez premca i ono poinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje moe da se prati krpz kasnije izme. I najzad injenica je da je u optici definisana svetlost razliitih talasnih duina i izvrena spektralna analiza;

crvena narandasta, uta, zelena, plava i ljubiasta- svetlost razliitih talasnih duina. Koristei se pomou principa poznavanja boja spektra umetnici su doli do zakljuka da se bolje mogu izraziti pomou boje nego pomou neboja bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve do pojave velikana koji su to inili pomou susedstva boja. Princip komplemantarnih boja koristili su ne samo inpresionisti ve i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definie istim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se trae motivi koji su bogati svetlosnim efektima ( rani Mane, Mone). No posle se impresionisti slue tehnikom virgilizma da bi u svojoj zavrnoj fazi preli na lake dodire etkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, ve svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminie crte iz slike i time i otre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, meutim kod impresionista se i senka smatra svetlom. Deava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadrava se istota oblika i proporcija. Impresionizam je rastoio crte- crte je nestao i impresionizam traei senzaciju za oi je izgubio glavu. Neki slikari su proli kroz fazu impresionizma. Slikar or Sera je pokuao da slici vrati volumen usvojivi tehniku impresionizma. To je postizao primenjujui nisko svetlo i dugake senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam a on ge je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmike pokrete igraica i svoju je panju vezao za zatvoreni prostor pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definie oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane u jazu izmeu impresionista i akademista primeuje se postepeno nijansa konpromisaakademisti otvaraju svoje palete primenjujui odreenu luminoznost u koloritu a metode impresionizma koje dovode do dislokacije vrste forme i istih optikih eksperimenata nadometaju tehniki postupci gradnje slike pomou bezbrojnih sitnih estica primarnih boja i vraaju slici volumen kao kod Serata. Degas uzdie tlo i na taj nain skrauje dubinu scene- podiui liniju horizona. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Maneta bio je Henri Tulus Lotrek koji istu boju polae relatovno kratkim potezima etke. Svoju panju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crta sa snagom da u trenutku zabelei i uhvati oblik, on ne konturira samo forme on povrinu oivljava grafikim elementima. Volumen je kod njega manje izraen. On ritmizira boje. Iao je protiv klasine kompozicije slike tako da on see sliku na mestima koje mi ne oekujemo. Idui za tim da izrazi istinu dao je slikarstvu drugi karakter starao sam se da izrazim istinito ne i glavno. Svoju linost identifikuje sa svetlom. Iao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doivljaja. Bio je najvei majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista ali je teio da slici vrati vrstu strukturu i oblikarhitekturu. Kratke poteze usmerava ka odreenim pravcima da bi dobio na vrstini slike i povrine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i esto izvlai figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistiki. Suprotno analitiko optikoj metodi

impresionista tei za sintezom oblika i dolazi do saznanja da je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze poinje kubizam. Iz rane faza impresionista pored Eduard Manea i Klod Monea moe se pomenuti i Ogist Renoar koji slika enske aktove i deije glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezane iako osetljiv a po prirodi povuen odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze moemo prikljuiti i Pol Gogena i Vincent van Goga. Van Gogh je proao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza- prva faza kada je pokuavao kao misionar. Doavi u Pariz poinje njegov preobraaj. Iako je celog ivota zadrao iste boje- boje impresionistike on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadrao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja, eleo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti. Crte je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozniavo rasplamsalih boja. Gogen se inspirie vitraima. Priklonio se velikim bojenim povrinama i suprostavljao ih rastoenoj impresionistikoj slici. U elji za to neposrednijim doovljavanjem prirode ide na otoije Tihog oceana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizna Gogen je nagovetavao pojavu fovizma.

Impresionisti naputaju atelje da bi slikali pod vedrim nebom. Obala reke Sene i Kanala zajedno sa umom Fonteneblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Een evrel je napisao knjigu O zakonu simultanog kontrasta boje, koju su impresionisti sa oduevljenjem itali. Njegova istraivanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, ute i plave, i od njihovih komplementara: narandaste, ljubiaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene povrine toplim bojama, ime je stvoren radikalni prekid sa klasinim slikarstvom. Impresionisti oslobaaju materiju teine i vrstine, i transformiu energiju iste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetnikog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko koloristike analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea dola do granice apstrakcije. Tako imamo itave cikluse slika sa istim motivom slikanih u razliitim fazama dana: Ruanska katedrala, Lokvanji, Plastovi, Stanica Sen Lazar.

Tehniku impresionista nagovestio je jo arden u XVIII veku, stavljajui poteze razliitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton mea u samom oku posmatraa. Tim divizionistikim tretmanom dobijali su iluziju treperanja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slina skiciranju. Potez postaje kratak,

zapetast, brz, slian elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv inoazerija, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput iseka iz ivota.

Pored svetlosti, impresionisti su istraivali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proiruje sa pejzaa na figure, gradski ivot, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorita. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje vrsta, pri emu nije zanemario analizu svetlosti.

Polazei od takvog tretmana boje, koji se iz poetka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, iji su glavni predstavnici or Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naune analize boje da bi doli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je doao do faze kada je poeo da rastapa unutranju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, Vinsenta Van Goga i Pola Gogena, buduih postimpresionista i pretea moderne.

Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa ak i prolazni efekat svetlosti moe biti predstavljen. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, odreuju stilistiki karakter ovog pravca.