TEORETSKI, SKLADINI SISTEM IMA UOBIAJENU STRUKTURU

ULAZ

ELEMENTI PODSISTEMI VEZE

IZLAZ

SKUP ELEMENATA JE SVRSISHODNO FORMIRAN SA ZAJEDNIKIM CILJEM

OKRUENJE

SKLADITE, KAO SVAKI SISTEM, MOE DA SE RAZMATRA SA VIE ASPEKATA:

TEHNOLOKOG SAOBRAAJNOG EKONOMSKOG GRAEVINSKO/ URBANISTIKOG PRAVNOG EKOLOKOG.....

TEKO JE STROGO IZDVOJITI JEDAN ASPEKT I SAMO PO NJEMU ANALIZIRATI SISTEM - VELIKE SU INTERAKCIJE -

LOGISTIKA ZAHTEVA SVEOBUHVATNO SAGLEDAVANJE SKUPA RELEVANTNIH UTICAJA I ZAKONITOSTI NJIHOVIH MEUSOBNIH VEZA

ZA NAS JE U OVOJ FAZI NAJINTERESANTNIJI

TEHNOLOKI ASPEKT

ZA SKLADINI SISTEM, SA TEHNOLOKOG ASPEKTA, SU RELEVANTNI

GRAA SISTEMA FUNKCIJE I ZADACI KOJI SE REALIZUJU SVOJSTVA (KVALITATIVNA OBELEJA)

PROCESI U SKLADINOM SISTEMU OSNOVNI PROCESI U SKLADITU SE REALIZUJU PODSISTEMIMA ZA - PRIJEM I OTPREMU - PRERADU I - UVANJE ROBE

- SLOENOST SISTEMA ZA REALIZACIJU OSNOVNIH PROCESA JE RAZLIITA OD NAJJEDNOSTAVNIJEG

PODSISTEM ZA PRIJEM OTPREMU PRETOVAR

PODSISTEM ZA USKLADITENJE ISKLADITENJE

PODSISTEM ZA UVANJE ROBE

UPRAVLJAKO INFORMACIONI PODSISTEM

DO NAJSLOENIJEG

OKRUENJE

PODSISTEM PRIJEMA

PODSISTEM ISTOVARA

PODSISTEM TRANSPORTA

PODSISTEM PRERADE NA ULAZU

PODSISTEM USKLADITENJA

UPRAVLJAKO INFORMACIONI PODSISTEM

PODSISTEM OTPREME

PODSISTEM UTOVARA

PODSISTEM TRANSPORTA

PODSISTEM PRERADE NA IZLAZU

PODSISTEM ISKLADITENJA

PODSISTEM ZA UVANJE ROBE (SA EVENTUALNOM PRERADOM)

OSNOVNI PROCESI U SKLADINOM SISTEMU

- PRIJEM ROBE - PRERADA ROBE - UVANJE ROBE - OTPREMA ROBE

OPERACIJE NA ROBI KONTROLA ROBE UVANJE ROBE TRANSPORT

PODSISTEM PRERADE ROBE

SKLADINI SISTEM

TRANSPORTNI SISTEM

PODSISTEM PRIJEMA I OTPREME ROBE

PODSISTEM UVANJA ROBE

veza sa okruenjem unutranji i/ili spoljni transport

- PRIJEM I OTPREMA ROBE

ISKLJUENJE TRANSPORTNOG ISKLJUENJE TRANSPORTNOG SREDSTVA IZ MREE JAVNIH SREDSTVA IZ MREE JAVNIH SAOBRAAJNICA I IPRIJEM SAOBRAAJNICA PRIJEM VOZILA NA FRONT PRETOVARA VOZILA NA FRONT PRETOVARA

U OKVIRU PRIJEMA I OTPREME ROBA TIPINI SU PROCESI KOJIMA SE REALIZUJU * FIZIKI PRIJEM I OTPREMA * KVANTITATIVNI PRIJEM I OTPREMA * KVALITATIVNI PRIJEM I OTPREMA

UPUIVANJE TRANSPORTNOG UPUIVANJE TRANSPORTNOG NE SREDSTVA NA MESTO ZA SREDSTVA NA MESTO ZA EKANJE I IEKANJE DOK SE EKANJE EKANJE DOK SE NE OSLOBODI PRETOVARNO NE OSLOBODI PRETOVARNO MESTO MESTO

POSTOJI SLOBODNO PRETOVARNO MESTO DA

UPUIVANJE TRANSPORTNOG SREDSTVA UPUIVANJE TRANSPORTNOG SREDSTVA NA PRETOVARNO MESTO NA PRETOVARNO MESTO PRIPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA ZA PRIPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA ZA REALIZACIJU PRETOVARNIH OPERACIJA REALIZACIJU PRETOVARNIH OPERACIJA KVANTITATIVNA I IKVALITATIVNA KVANTITATIVNA KVALITATIVNA KONTROLA ROBE PRI PRIJEMU KONTROLA ROBE PRI PRIJEMU UTOVAR - -ISTOVAR TRANSPORTNOG UTOVAR ISTOVAR TRANSPORTNOG SREDSTVA SREDSTVA KVANTITATIVNA I IKVALITATIVNA KVANTITATIVNA KVALITATIVNA KONTROLA ROBE PRI OTPREMI KONTROLA ROBE PRI OTPREMI PRIPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA PRIPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA ZA OTPREMU ZA OTPREMU OTPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA OTPREMA TRANSPORTNOG SREDSTVA SA FRONTA PRETOVARA SA FRONTA PRETOVARA

FIZIKI PRIJEM I OTPREMA

PRIJEM VOZILA I UPUIVANJE NA MESTO ISTOVARA/UTOVARA

USKLADITENJE ILI ISKLADITENJE I UVANJE ROBE

TIR

TRANSPORT

UTOVAR ILI ISTOVAR VOZILA

TRANSPORT ROBE IZMEDJU SKLADITA I PRETOVARNIH MESTA

OPERACIJA

SKLADITENJE

POTREBNE SU ANALIZE: TOKOVA TRANSPORTNIH SREDSTAVA DIMENZIJE, MANEVARSKE K.-KE SAOBRAAJNICA, POVRINA ZA EKANJE ....

POTREBNE SU ANALIZE: TEHNO-EKSPLOATACIONH K.-KA SREDSTAVA PRETOVARA, UNUTRANJEG TRANSPORTA, SAOBRAAJNICA,....

KVANTITATIVNI PRIJEM I OTPREMA ROBE

AKTIVNOSTI U CILJU OBEZBEENJA INFORMACIJA O:

BROJU KOMADA, MASI, PAKOVANJU ZAPREMINI DIMENZIJAMA, ...

POREENJE

PRATEA DOKUMENTACIJA

STATISTIKA KONTROLA uzorkovanje, analize,... KVANTITATIVNA KONTROLA merenje, brojanje

Nosioci informacija komunikacija, obrada izvetaji...

KVALITATIVNI PRIJEM I OTPREMA ROBE

AKTIVNOSTI U CILJU OBEZBEENJA INFORMACIJA O:

fiziko hemijskim karakteristikama roba

POREENJE

PRATEA DOKUMENTACIJA Nosioci informacija komunikacija, obrada, izvetaji...

STATISTIKA KONTROLA uzorkovanje, analize,...

Problem vremenske komponente ekanja na rezultate posebno znaajno kod opasnih materija, osetljivih roba,...

- PRERADA ROBE
Prerada robe, u znaenju tehnolokog zadatka koji se realizuje u skladinom sistemu, podrazumeva intervencije iji je rezultat promena na osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obeleju razlikuje od te iste robe na ulazu u skladite. Po pravilu su posledica zahteva okruenja ili vieg sistema OBLICI PRERADE ROBE U SKLADITU sortiranje, razdvajanje, spajanje, fizike i/ili hemijske promene na materijalu, pakovanje, oznaavanje, zanavljanje, komisioniranje

sortiranje Sortiranje oznaava oblik homogenizacije, koji podrazumeva da se robe jednake po nekom obeleju odvajaju i grupiu od onih koje to obeleje nemaju Sortiranje moe biti razliito: po pravcu otpreme, po vrsti robe, po dimenzijama,..., itd. Kod rasutih roba, specifian oblik sortiranja je prosejavanje, gde se kao rezultat dobijaju frakcije iste granulacije

razdvajanje/spajanje Razdvajanje, i nasuprot tome spajanje, sprovode se sa ciljem izmene pojavnog oblika robe na izlazu iz skladita u odnosu na pojavni oblik na ulazu

Spajanje podrazumeva ukrupnjavanje, tj. formiranje veih jedinica na izlazu iz skladita. Najee se odnosi na formiranje jedinice koja sadri razliite robe, pa je u tom sluaju rezultat ove prerade formiranje nehomogenog ili meovitog paketa

fizike i/ili hemijske promene na materijalu Podrazumeva razliite aktivnosti kojima se menjaju fizike, hemijske ili fiziko - hemijske karakteristike robe seenje ipki ili limova realizuje na izlazu iz skladita usitnjavanje, drobljenje postavljanje paletnih nastavaka iskotavanje suenje ili zamrzavanje robe pre poetka uvanja .....

pakovanje Podrazumeva aktivnosti kojima se, po pravilu, homogene robe smetaju u zajedniki sud Osnovna svrha pakovanja (u skladitu) je da roba bude zatiena od oteenja, prikladna za rukovanje, smetaj i dr. Kao proces, pakovanje se javlja u skladitu kada: - je kao proces, npr. iz proizvodnje prenet u funkciju skladita - je, pri otpremi, zbog zahteva korisnika potrebno robu upakovati (a prispela je raspakovana) - se tokom uvanja robe, zbog kontrole i drugih zahteva (carina, prerada,...) osnovno pakovanje rasformira pa se ponovo formira

oznaavanje Obuhvata aktivnosti koje su vezane za procese sa robom koji zahtevaju poznavnje odgovarajuih informacija Tipino se realizuje kada se na robu, same jedinice ili jedinice pakovanja/ukrupnjavnja postavlja simbol/element za identifikaciju Oznaavanje moe biti izvedeno na razliite naine: - alfanumerikim znacima - crteima, slikama - bar kodom - medijima koji imaju mogunost memorisanja informacija (tagovi, magnetne kartice, ...) Uloga je da informie korisnika o sadraju i njegovim karakteristikama. Sa aspekta skladitenja treba da prue relevantne informacije o robi od znaaja za skladine procese (dozvoljeno optereenje, zahtevi za temperaturu, vlagu,...)

zanavljanje Obuhvata aktivnosti sa ciljem da se roba, ije je vreme uvanja ogranieno, po isteku definisanog vremenskog intervala zameni novom Tipino se realizuje kod skladita materijalnih rezervi Re o kombinovanju prijema robe, prerade robe (obino raspakivanje, manipulaciju, pakovanje, ...). Drugim reima, jasno je da je re o kombinaciji nekih od opisanih osnovnih procesa u skladitu.

komisioniranje Obuhvata aktivnosti sa ciljem da se opslue zahtevi za realizacijom porudbine Cilj komisioniranja u skladitu je da se obezbedi iskladitenje i otprema tano onih vrsta i koliina roba kako je to precizirano u zahtevu narudbenici U sutini, komisioniranje obuhvata pojedinane ili kombinovane aktivnosti: - razdvajanja - spajanja - sortiranja roba Komisioniranje je tipino prisutno u skladitima u proizvodnji, distribuciji, trgovini, ...

- UVANJE ROBE
uvanje predstavlja u osnovi najee statiki proces u okviru koga se realizuje mirovanje robe sa ciljem da se obezbedi neka od osnovnih funkcija skladita (nakupljanje robe, obezbeenje rezervi, ...). Nain uvanja zavisi od karakteristika pojavnog oblika robe, funkcije koju skladite realizuje, primenjene tehnologije, kao i drugih specifinih zahteva robe koja se skladiti. Osnovna karakteristika realizacije procesa uvanja je vremensko usaglaavanje proizvodnje (nastanka) i upotrebe robe, pri emu, tokom mirovanja, na robi ne sme doi do neeljenih promena koje bi uslovile neprihvatljivo smanjenje njene upotrebne vrednosti.

UVANJE ROBE
Proces uvanja robe podrazumeva primenu takve skladine tehnologije koja e respektovati karakteristike uskladitene robe, na nain da njene kvantitativne i kvalitativne karakteristike ostanu u okviru dozvoljenih granica. U zavisnosti od karakteristika robe, tokom procesa uvanja moe, s obzirom na prethodno, postojati potreba za obezbeenjem odgovarajuih mikroklimatskih uslova (temperatura, vlanost, broj izmena vazduha, osvetljenje,..) ili nekih drugih specifinih zahteva. U cilju utvrivanja stanja robe, u odreenim vremenskim intervalima moe se sprovoditi kontrola njenih kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika, to u tom sluaju predstavlja tehnoloki zahtev ija se realizacija mora predvideti u procesu razvoja i uobliavanja reenja procesa u skladitu.

UVANJE ROBE
Procesi uvanja robe, u odnosu na nain usklalditenja/iskladitenja mogu biti koncipirani na nain da obezbede dve osnovne strategije: iskladitenje robe po principu "prvi uao - prvi izaao" (za ovaj princip u praksi i literaturi odomaena je skraenica FIFO - First In First Out) iskladitenje robe po principu "zadnji uao - prvi izaao" (za ovaj princip u praksi i literaturi odomaena je skraenica LIFO - Last In First Out). Mogu se sresti i druge strategije, kao to su
NINO (Nearest In Nearest Out) Najblie mesto odlaganja, najblie mesto zahvatanja

FEFO (First Expire First Out) prvi se zahvata sa najkraim rokom trajanja

HIFO (Highest [value] In First Out) prvi se zahvata sa najveom vednosti

UVANJE ROBE
U zavisnosti od zahtevane strategije uskladitenja/iskladitenja definie se i poreban pristup svakoj skladinoj jedinici; uobiajena su dva osnovna principa

selektivni pristup tzv. direktni pristup svakoj skladinoj jedinici, u svakom momentu; (omoguava FIFO strategiju)

UVANJE ROBE

neselektivni pristup tzv. "zatrpavanje" skladine jedinice; zahtev za izuzimanjem odreene, "zatrpane" jedinice, podrazumeva dodatno rukovanje drugih jedinica skladitenja radi pristupa potrebnoj jedinici skladitenja; (tipino za LIFO strategiju, ali ne u svim sluajevima)

UVANJE ROBE
Jedna od veoma znaajnih karakteristika procesa uvanja robe koja odreuje znaaj ovog procesa u odnosu na ostale skladine procese (prijem, otprema, prerada) jeste koeficijent izmenljivosti ili, kako se jo naziva, koeficijent obrta robe. Koeficijent izmenljivosti (Ki) je neimenovan broj koji predstavlja odnos polovine ukupnog godinjeg prometa (P), tj. polovine zbira ukupne koliine na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladita i srednje koliine robe na zalihama (Q):

P U +I Ki = = 2 Q 2 Q

UVANJE ROBE

Koeficijent izmenljivosti robe mogue je raunati na vie naina : - kao odnos ukupne koliine robe koja je u nekom periodu (obino jednogodinjem) ula u skladite i srednje koliine robe na zalihama; - kao odnos ukupne koliine robe koja je u nekom periodu (obino jednogodinjem) izala iz skladita i srednje koliine robe na zalihama; Ukoliko su koliine robe na ulazu i izlazu priblino jednake tada nain prorauna nema znaaja, ali ukoliko na godinjem nivou postoje razlike izmeu ulaza i izlaza tada e vrednost koeficijenta zavisiti od naina prorauna. Otuda je prihvaeno da se ovaj koeficijent proraunava preko srednje vrednosti zbira ulaza i izlaza (polovina ukupnog prometa) ime se postie uproseavanje vrednosti koeficijenta.

UVANJE ROBE

Ovaj koeficijent moe imati vrednosti iz irokog opsega (od vrednosti izmeu 0 i 1, pa do nekoliko desetina ili ak stotina). Kod skladita robnih rezervi, naprimer, vrednost koeficijenta izmenljivosti kree se u granicama 0,5, dok je kod skladita hleba u pekari vrednost ovog koeficijenta znatno vea ~ 600 (ako se hleb pee u dva turnusa dnevno cca 300 dana u godini). Mala vrednost koeficijenta Ki, tipina za skladita rezervi, rezultat je potrebe izravnavanja neusaglaenosti (na godinjem nivou) koje su posledica nestacionarnosti proizvodnje. Male vrednosti koeficijenta izmenljivosti neizbene su i kod skladinih sistema postavljenih izmeu meusobno neusaglaenih procesa proizvodnje i potronje. Treba istai i to da je u isto distributivnim procesima (veletrgovina, maloprodaja) jedan od ciljeva kojima se tei upravo poveanje vrednosti koeficijenta izmenljivosti.