THEORIA 1 BIBLID 03512274 : (2011) : 54 : p.

521

UDK 14 Originalni nauni rad Original Scientic Paper

Predrag Milidrag ZATO JE NEO NOV? ISTORIJA FILOZOFIJE I TRILOGIJA MATRIKS

APSTRAKT:

O Pi

KLJUNE REI:

O idejnom bogatstvu filmske trilogije Matriks1 dovoljno govori injenica da su u njoj pronalaeni tragovi najrazliitijih misaonih tradicija: sve mogue (i nemogue) vrste istonjakih i zapadnjakih religija, misticizam, istone i zapadne filozofije, mozgovi u tegli H. Patnama (Putnam) i, naravno, sveprisutna postmoderna s Bodrijarom (Baudrillard) na elu.2 Ne znamo mnogo o tome koje su izvore koristili braa, tj. sada moda ve brat i sestra Vaauski (Wachowski),3 kada su pisali scenario, pa ne znamo da li je vea hvala za njih ukoliko su proitali sve ono to interpretatori pronalaze u trilogiji ili ukoliko o veini stvari nisu nita znali. Autori i dalje dosledno odbijaju da govore o svom delu, kako o njegovim filmskim tako i o scenaristikim aspektima, smatrajui da gledaocima, laicima i strunjacima svih vrsta treba prepustiti potragu za smislom; oigledno, jasno im je da njihovo razumevanje vlastite umetnike kreacije
1 Izrazom matriks oznaavam sam virtualni svet; poto gledamo dogaaje u estoj verziji tog sveta, poetno slovo je malo. Kao Matriks oznaavam filmsku trilogiju, a Matriks se odnosi na prvi film. 2 Znamo da je uslov da glumci dobiju scenario na itanje bio da prethodno proitaju Simulakrum i simulaciju ana Bodrijara, delo koje se i pojavljuje na samom poetku Matriksa (I 0.08.08). Bodrijar nije bio presrean time kako su njegove ideje upotrebljene; smatrao je da su iskrivljene i pogreno protumaene (ma ta to znailo u postmoderni!); up. Lancelin (internet). Inae, dijalozi e biti citirani prema rednom broju filma (I, II, III) iza ega sledi sat, minut i sekunda njihovog poetka i, po potrebi, minut i sekunda njihovog kraja. Podaci o samim filmovima i tekstovima scenarija nalaze se na kraju teksta. Sva podvlaenja u citatima jesu moja. 3 Poto su u vreme pisanja i snimanja filmova obojica zasigurno bili mukog pola, nastaviemo o njima da govorimo kao o brai Vaauski. Navodno je Leri Vaauski (Larry Wachowski) promenio pol; sada se na Internet Movie Database potpisuje kao Lana. Spekulacije o njegovoj promeni pola demantovao je njihov producent Doel Silver (Joel Silver).

Predrag Milidrag

ima povlaen, ali ne i autoritativniji poloaj u odnosu na druga tumaenja.4 Stoga, nema nikakvog razloga da i mi u ovom tekstu ne ostavimo po strani i Bodrijara i religiju i mistiku i naunofantastinu knjievnost (V. Gibsona (Gibson), na primer) i japanske mange (Ghost in the Shell Mamorua Oija (Mamoru Oshii), 1995), o mozgovima po teglama da i ne govorimo, te da se usredsredimo na jedno drugaije tumaenje ideja ove filmske trilogije, naime ono iz perspektive istorije filozofije. Preostaje sasvim dovoljno momenata koje je teko objasniti iim pobrojanim. Na primer, zato je Neo (kojeg igra Kijanu Rivs (Keanu Reeves)) nov ili zato naslov treeg dela sadri pojam revolucije, jer novum i revolucija ponajpre su (da ne kaem: prvotno su) deo zapadnjake misaone tradicije. U ovom u tekstu pokuati da ukaem na ivu prisutnost nekih vanih ideja zapadne filozofije u Matriksu, da pokaem kako nam upravo ona daje vrlo dobar odgovor na pitanje iz naslova teksta. Nemam pretenziju da pruim zaokrueno tumaenje Matriksa, jo manje da otkrivam njegovu istinu jer, kao filozofa, mnogo me vie brinu pitanja nego odgovori, ba kao i brau Vaauski; trilogija Matriks toliko je bogata idejama da bi bio greh dopustiti da metafizika pretenzija na istinu i sveobuhvatnost osiromai tumaenje. Otud, mnogi momenti uopte nee biti uzeti u razmatranje, a mnogi od njih uopte se ni ne daju objasniti pristupom usvojenim u ovom tekstu, ba kao to se mnogi pomenuti zasigurno mogu (bolje) objasniti i na drugaiji nain. Utoliko, ovaj tekst treba posmatrati tek kao prilog pokuaju boljeg razumevanja ideja sadranih u trilogiji i, nadam se, kao nagovor da se ona (jo jednom) pogleda. Siguran sam da e tokom itanja teksta italac na mnogo mesta zastati i rei: da, ali to je oigledno, pa to je opte mesto. Naravno da je re o optim mestima za nas, filozofe, no sasvim je druga stvar napraviti od njih scenario za film, uiniti te filozofske ideje delatnima u jednoj prii ili, jo jae, u jednom umetnikom delu na poetku XXI veka. Kaem da su filozofske ideje u Matriksu delatne, a ne verbalne, jer likovi u Matriksu rade, neprestano rade. Oni ne sede unaokolo beskrajno priajui kao u drugim filozofskim filmovima, i zato se u Matriksu stvari menjaju zahvaljujui njihovom radu; ne menjaju se samo oni. Zbog toga Matriks nije beskrajno razvuen niti dosadan film. Osnovna teza ovog teksta jeste da su a) u trilogiji Matriks jasno prepoznatljive platonistike, kartezijanske i hegelovske ideje i b) da, na optem planu, radnja filma izraava kretanje (napredak?) od Platona preko Dekarta do Hegela (,
4 ini nam se licemernim da idemo unaokolo i svima govorimo o emu bi [film] trebalo da govori i ta bi trebalo da mislite o njemu; nae tumaenje, po samoj prirodi toga to smo njegovi tvorci, postaje ... zakon, postaje Tumaenje, a svako drugo tek tumaenje nekog ludog pojedinca koji nita nije shvatio, kae Leri Vaauski (Wilber, internet). Da su braa Vaauski to i ozbiljno mislili vidno je po tome to su za specijalno izdanje trilogije ne samo pozvali dva filozofa da komentariu sva tri filma, ve su pozvali i dva filmska kritiara koja mrze Matriks da uine isto!

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

Descartes, Hegel). Drugim reima, iako neu braniti tu tezu, trilogija se moe tumaiti i kao put ka Hegelu.5 I Samo je uz veliki napor mogue u prvom delu ne prepoznati motive grke misli i platonizam. Postoje dva sveta, virtualni svet matriksa i stvarni svet, onaj maina i osloboenih ljudi; svetovi su strogo razdvojeni i njihov je meusobni ontoloki odnos jasno definisan paralelizmom: maine i probueni ljudi odreuju virtualni svet matriksa, tj. dogaaji u svetu matriksa daju se objasniti odgovarajuim dogaajima u stvarnom svetu. Tako, na primer, krenje fizikih zakona u matriksu ima osnovu u oslobaanju duha u stvarnom svetu, pojava deavija znai neku promenu u programu matriksa, duhovi, vanzemaljci i slino u matriksu posledica je toga to jedan program menja drugi, a program zvani Kljuar stvara drugi program za ulazak na zadnja vrata u trei program. Pri tom, ni na nivou prie ni na nivou slike gledalac nijednog trenutka nije u nedoumici oko toga koji je koji svet. I to je apsolutno kljuan momenat za prvi film: nema pitanja koji je svet istinski, a koji je privid6 (svakako bi primerenije bilo govoriti o matriksu kao o lajbnicovskom dobro zasnovanom fenomenu). Sasvim je druga stvar da li svi akteri znaju za to. Nemogue je otrgnuti se od platonistikog tumaenja slavne scene s plavom i crvenom pilulom. Na njenom poetku, Mofreus (kojeg igra Lorens Fiburn (Laurence Fishburne)) pristupa Neu na filozofski nain, naime problematizacijom samorazumljivog: Ovde si zato to neto zna. Ne mogu da objasnim ta. Ali ti osea to. Osea to ceo ivot. Neto sa svetom nije u redu, ne zna ta je, ali tu je, kao trn u tvom umu koji te izluuje. ... Hoe da zna ta je to? ...
5 Naalost, neu je braniti jer njena bi odbrana zahtevala mnogo temeljnije poznavanje Hegela od mog. Inae, u moda jedinom javnom oitovanju o trilogiji, Leri Vaauski najee puta pominje upravo Hegela. Sluajno? Nema sluajnosti u velikim misaonim delima, niti u pisanju ozbiljnog scenarija. Na osnovu tog intervjua teko je proceniti ozbiljnost njihovog itanja i studiranja Hegela, ali reklo bi se da su glavni filozofski momenti bili autorima jasni i to ne samo na laikom nivou. Vanost Hegela u Matriksu jasno je prepoznao i, smatram, ponajbolje izrazio Alfredo de Olivera Mores; naime, njegov tekst nosi naziv Matrix: Hegel reloaded (Oliveira Moraes, (internet)). 6 Mnogi bi savremeni filozofi mogli estoko prigovoriti ovakvoj karakterizaciji matriksa kao sveta koji nije stvaran. Ipak, istrajaemo na ovakvom metafizikom razlikovanju, prvo, zbog njegove praktinosti i, drugo, zato to u Matriksu radi metafizika.

Predrag Milidrag

[Matriks] je svet koji ti je navuen preko oiju da sakrije istinu. Da si rob, Neo. Kao i svi, roen si u ropstvu, roen u zatvoru kojeg ne moe ni omirisati, ni okusiti, ni opipati, u zatvoru za tvoj um. (I 0.26.0327.54) Ova scena sadri nekoliko vanih ideja za razumevanje Matriksovog platonizma. Prvo, Morfeus ne pokuava nita drugo do ono to je Sokrat () pokuavao babikom vetinom, da porodi znanje ve sadrano u ljudskom duhu na nereflektovan i samorazumljiv nain: Naalost, nikome se ne moe rei ta matriks jeste. T mora sam videti (I 0.27.33), sam otkriti, naravno uz pomo onog o ko zna.7 Dakle, nema kartezijanskih/novovekovnih epistemolokih pitanja kako znam, da li je znanje istinito, da li se varam, kako mogu znati da se ne varam, da li su moje spoznajne sposobnosti primerene saznanju, da li ih koristim na ispravan nain itd. Ba kao i kada je u pitanju stvarnost, nema sumnje u istinitost (postojanje) znanja o tome ta uistinu jeste a ta nije, niti iko sumnja u to da postoje oni koji znaju i oni koji ne znaju. Drugo, kao platonovski filozof, i Morfeus zna ta jeste istina: Nudim ti samo istinu. Nita vie (I 0.28.23). Kada Neo proguta pilulu Morfeus e mu postaviti pitanje: Jesi li nekad neto sanjao i bio siguran da je to stvarno? ta ako ne moe da se probudi iz takvog sna. Kako bi znao razliku izmeu sveta snova i stvarnog sveta? (I 0.31.39),8 ali to nije kartezijansko pitanje jer je njegova funkcija iskljuivo majeutika/metodoloka. Njega Morfeus ne postavlja zato to traga za odgovorima ili to bi mu bio cilj da kod Nea izazove (radikalnu) sumnju, ve zato da bi Neu problematizovao samorazumljivost matriksa; to je obino filozofsko, a ne kartezijansko pitanje!9 I kada uu u matriks pitanja su metodoloke prirode, naime problematizacija samorazumljivosti datog: ta je stvarno? Kako definie fstvarnof? (I 0.38.38). Na ovom se putu nalaze i Neove reakcije: ni on uopte ne postavlja nikakva pitanja o tome ta je stvarno. On e se uditi tome kako je mogue da matriks nije stvarnost,10 ali nee sumnjati u to da nije, niti e sumnjati da svest probuenih jeste. Inae, smatram da u celom Matriksu uopte nema mesta za Dekartovu radikalnu sumnju, jer skeptika pitanja nisu konstitutivni deo saznajnog procesa
7 Ili: Bri si od ovoga. Nemoj misliti da jesi. Znaj da jesi (I 0.50.40). 8 Inae, Morfeus () jeste bio bog sna u grkoj mitologiji i utoliko ne udi to on postavlja pitanje o snovima, kao to ne udi ni to to se zove ba Morfeus. 9 Ili, kako bi rekla Triniti, pitanje nas podstie, Neo (I 0.11.02). Ima li nekad onaj oseaj, kad nisi siguran da li si budan ili jo sanja?, kae Neo na samom poetku Matriksa (I 08.40), ali otud ne ide u radikalnu sumnju i pitanje da li sanja. Re je o obinoj filozofskoj zapitanosti, nita vie. 10 U automobilu na putu ka Proroitu, kada, komentariui Neov pogled kroz prozor kola, Morfeus kae: Neverovatno, zar ne?, da je sve to matriks (I 1.05.38).

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

(niti je Neo meditativni subjekat): sumnja je iskljuivo metodolokog karaktera to Dekartova sumnja nikad nije!11 Da li bi se moda Dekartov zloduh mogao nai u injenici da je matriks kreacija maina? Priseamo se kraja Prve meditacije sa svetom matriksa na umu: Pretpostavit u stoga ne najboljeg Boga, izvora istine, nego nekakva zloduha to je i u najvioj mjeri moan i lukav, koji je uloio sve svoje umijee u to da mene prevari: mislit u da nebo, zrak, zemlja, boje, likovi, zvukovi i sve ostale izvanjske stvari nisu nita drugo nego obmane snova, zamke koje je postavio mojoj lakovjernosti: promatrat u sebe samog kao da nemam ruku, ni oiju, ni mesa, ni krvi, niti kakva osjetila, nego da sve to imam jer krivo mislim (I Med., pasus 12: AT VII 2223). Svet matriksa i maine kao zlodusi? Svakako, no da li je re o Dekartovom zloduhu? Nije, zato to je Matriksov svet daleko zlokobniji od sveta sa zloduhom: nikom u Matriksu ne pada na pamet da bi sve ovo to Dekart opisuje moglo biti na delu, niko ne pomilja da zloduh moda postoji. Zato? Zato to svako od probuenih zna da postoji. Ako nas zloduh vara, ne postoji nikakva mogunost da znamo da nas vara, a ako, kao probueni, znamo da nas vara onda to znamo. To je temeljna nekartezijanska postavka Matriksa. Naime, u duhu onog ko je u matriksu Dekartova sumnja moe da radi koliko god joj drago: on sumnja u ula, sumnja da ima telo, sumnja da sanja, sumnja da postoji zloduh, sumnja u vlastite sposobnosti, stie do uvida mislim, dakle jesam, ali se ne budi iz sveta matriksa jer radikalna sumnja ne vodi do sumnjanja o tome da li matriks postoji i ta je on!12 Matriksove maine mnogo su delotvornije i temeljnije u varanju nego to je to Dekartov zloduh, one su stvorile ceo jedan svet i zato, sve i da je ima, radikalna sumnja naprosto ne bi bila funkcionalna za postizanje osnovnog cilja, buenjag, jer ne moete se sumnjom probuditig iz celog sveta;13 za to vam je potreban neko ko je ve budang. Pri takvoj nekartezijanskoj postavci nemogue je da znamo da nas vara, a ako znamo onda znamo nema prostora za radikalnu sumnju, nedostaje sloboda, pa bila ona i samo u mislima. Ne sme se zaboraviti da je za Dekarta sumnjanje izvorno akt volje, slobodne volje. Ako se uvede radikalna sumnja, onda je uvid cogito, ergo sum neizbean, ako ga nema onda nije re o radikalnoj sumnji; taj nam uvid o Dekartu donosi Matriks.
11 Zato nije? Zato to Dekartova radikalna sumnja sumnja i u sutinu i u egzistenciju stvari. Metodska sumnja bavi se saznanjem, radikalna sumnja bavi se metafizikim stvarima i preko njih i saznanjem. 12 U uvodu za zbirku ogleda, pozivajui se na Meditacije, Kristofer Grau pita: Neo se probudio iz vraki dobrog sna, iz sna koji je bio njegov ivot. Kako to zna?, da se probudio (Grau 2005: 5). Tano, to pitanje stoji, ali ga Neo ne postavlja jer Neo nije kartezijanac; na kraju krajeva, on se uopte nije probudio, njega su probudili. 13 Naravno, ka Hajdegeru (Hegidegger)!

10

Predrag Milidrag

Trei platonovski momenat koji nam otkriva Morfeusov govor jeste da je svet matriksa svet privida, njime se skriva istina, da su ljudi robovi maina i da oni koji ive u matriksu to ne mogu znati. Zatvor u kojem se nalazi ovek opisao je ve Platon svojom alegorijom peine iz Drave, dovoljno poznatom da je nema potrebe navoditi, ali emo navesti Morfeusov odgovor na Neovo pitanje po buenju: Zato me oi bole? Nikad ih pre nisi koristio (I 0.34.38). Autori su u celoj trilogiji ogroman naglasak stavili na vid (ne na gledanje),14 na unutarnje oko duha kojim se sagledava istina i sutina stvari i to je etvrti vaan momenat u Morfeusovom monologu: matriks je svet koji ti je navuen preko oiju da sakrije istinug. Ve u Matriksu, nakon vaskrsnua, Neo sagledava matriks na drugaiji nain, kakav on uistinu jeste, videvi ga kao niz zelenih simbola. U treem delu, tada ve kao slep, grad maina on vidi okom uma: Svetla svugde. Kao da je sve napravljeno od svetlosti. Voleo bih da moe da vidi ono to ja vidimg (III 1.29.37). Re je o jo jednoj platonovskoj ideji, kraj este knjige Drave (507b511e) i poetak sedme (do 519d). Naglaavanje antikog razumevanja sveta belodano je i na osnovu vanosti Proroice u celoj prii, a da bi cela stvar bila nedvosmislena braa Vaauski iznad vrata u samom proroitu postavili su i natpis Spoznaj sebe samog. Dodue, natpis je na latinskom (pisan nemakom goticom!), no ne verujem da je to zbog neznanja autora; pre e biti da je re o nekoj nameri (jasno je zato gotica). Morfeus iskazuje jo jednu ivu antiku ideju: Telo ne moe da ivi bez duha (I 0.53.21). Da bi bilo ivo, telo mora imati duu, vegetativnu, animalnu ili i umnu. Meutim, i tu radi dijalektika koja celu priu vodi dalje od prvog dela, jedna od osnovnih intencija Matriksa jeste upravo razdvajanje duha i tela, s posledicama i po duh i po telo. Na ovom mestu postavljamo pitanje: koja je svrha fizikih vebi i uenja borilakih vetina kojima se u Matriksu poklanja toliko panje? Re je, naravno, o vebanju duha, svrha je vebi uiniti duh manje podlonim uticaju tela, osamostaliti ga od tela, nauiti ga da telo u virtualnom svetu matriksa uopte nije telo, otkloniti naviku duha da ga tako posmatra, te da, utoliko, u matriksu ni za telo ni za duh ne vae fiziki zakoni za koje duh veruje da vae, a na koje je zajedno s telom navikao u stvarnom svetu. Osnovni je cilj, dakle, ukloniti navike verovanja da je svet matriksa konstituisan po ugledu na stvarni svet. Na to ukazuje upravo virtualnost tela u matriksu: u prvom delu Neov duh ne tei oslobaanju od

14 Zahvalan sam profesoru Borisu Mikuliu koji me je nauio ovome. Inae, junoslovenski jezici poznaju tu razliku: kada neto shvatimo reiemo da, vidim (u emu je stvar), a ne da, gledam. Uz to: uvid, dovid, razvid, previd, privid, imati u vidu, boja providnost.

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

11

Neovog tela, ve samo oslobaanju duha u samom matriksu od navika i verovanja o telu.15 Telo ne moe da ivi bez due, to je sveopti antiki princip, ali dua moe bez tela i to je pretpostavka vebi u matriksu. Oslobaanje duha od uticaja tela izvorni je kartezijanski motiv u Matriksu. Naalost, raireno je uverenje da je za Dekarta cilj radikalne sumnje s obzirom na saznanje bio ukloniti telo iz procesa saznanja, kao neto to samo ometa istinsku spoznaju. Dekartova je ideja bila sasvim drugaija: bez tela se u saznanju ne moe, ali treba znati njegovo pravo mesto. Naime, naa je volja slobodna i ona je konstitutivni element saznanja jer pomou nje sudimo. Da bi se ona vezala iskljuivo za jasne i razgovetne ideje neophodno je otrgnuti je od nejasnih i nerazgovetnih ideja koje potiu od tela i njegove zajednice s duom, a koje, zajedno s navikama i opriroenim predrasudama sainjavaju ono to je Dekart zvao uenja prirode (nasuprot nikad prevarnom uenju prirodne svetlosti);16 zbog uvreenosti i trenutnog javljanja, uenja prirode Dekart ak karakterie kao trei stepen ulnog opaanja (VI Odgovori: AT VII 438). Dekartov cilj nije uklanjanje uenja prirode kao takvih, ve njihovo proiavanje od predrasuda i pogrenih uenja, te sticanje drugaijih navika verovanja, navika istinitih verovanja, to oslobaa duh od uticaja tela na volju pri suenju, ali i daje dobru osnovu za svakodnevni ivot. Upravo to je cilj i svih vebi u prvom Matriksu.17 Kartezijanskom terminologijom izraeno, rezultat je oslobaanje duha od opriroene navike volje da staje uz odreeni skup ideja, u matriksu uz skup ideja u vezi s vaenjem fizikih zakona u virtualnom svetu, i rezultat je osloboeni Neo koji se u matriksu neverovatno brzo kree, koji leti i koji je vrlo jak. Volja se oslobaa od uticaja tela, ona ista oko koje e se vrtetig ceo drugi deo Matriksa;18 no, rezultat toga vie nee biti kartezijanski.
15 Kao da vebe u matriksu s ciljem oslobaanja duha potvruju Hajdegerovu kritiku Dekartovog svoenja sveta na res extensu: Ali bitak tubitka, ijem temeljnom ustrojstvu pripada bitak-usvijetu, Descartes shvaa na isti nain kao i bitak res extensa, kao supstancu (Bivstvovanje i vreme, 21; Heidegger 1988: 111). 16 Uenja prirode prisvajaju povjerenje gotovo protiv moje vlastite volje (I Med., pasus 11: AT VII 22), to su stvari o kojima se ne moe sumnjati (II Med., pasus 14: AT VII 18), od tih se misli gotovo ne mogu suzdrati (II Med., pasus 10: AT VII 29), javljaju se kao posve sigurni i oigledni (III Med., pasus 13: AT VII 35), a zadaa da se ne prihvata nita u ta se ne moe sumnjati jeste naporna, a nekakva me lijenost vraa u svakodnevnu ivotnu koloteinu (Prva med., pasus 12: AT VII 23). Za analizu ogromne snage uenja prirode kod Dekarta i izlaenja na kraj s njima, vidi Milidrag 2008. 17 Misli to sam jai ili bri da to ovde [u matriksu] ima veze s mojim miiima? ... Pokuavam da ti oslobodim um. Ali mogu samo da ti pokaem vrata. Ti mora da proe kroz njih (I 0.49.50, 0.51.18). 18 Samo da najavimo: zato to to nee shvatiti, Arhitekta e pomisliti da je esti Neo isti kao prethodni. Arhitekta misli da i njega odreuje telo/uenja prirode: Ve vidim lananu reakciju hemijskih prekursora koji uzrokuju oseanja. Stvorenih da zamagle logiku i razum.

12

Predrag Milidrag

Pokuajmo ve sad odgovoriti na pitanje iz naslova: da li je Neo nov u prvom delu trilogije? Kako se zavrava prvi deo? Neo je savladao telesna ogranienja duha u virtualnom svetu, oslobodio je duh, no on vrsto ostaje vezan za poetnu postavku stvari. Njegova je sloboda samo sloboda u matriksu, sloboda duha u samom sebi koja ne proizvodi posledice u stvarnom svetu. Duh jeste slobodan ali ovek/Neo i dalje nije ospoljen, potvren u toj svojoj slobodi, jer, govorei u kategorijama trilogije, ta sloboda nije i sloboda istinskog tela, sloboda u stvarnom svetu.19 itamo Hegela, o stoicizmu: Sloboda u misli ima samo istu misao za svoju istinu, koja nije ostvarena u ivotu, ispunjena ivotom, te, dakle, predstavlja takoe samo pojam slobode, a ne samu ivu slobodu. ... Ali kao apstrakcija koja se ovde odvaja od raznolikosti stvari, pojam nema u samom sebi nikakve sadrine, ve ima neku datu sadrinu. Dakako, svest, zamiljajui neku sadrinu, ona je time iskorenjuje kao neko tue bie; ali pojam je odreeni pojam, i ta njegova odreenost jeste ono tue koje on ima u sebig.20 Naravno, Neo nije stoik, nije ravnoduan prema spoljanjem i datom, ali se nalazi na stoikoj poziciji subjektivne izmirenostig u matriksu: on jeste slobodan od matriksa, ali je i dalje slobodan samo u matriksu, matriks je kao takav za njega i dalje datost. Prvi deo trilogije ne donosi nikakav novi princip. I dalje je cilj oveanstva da se maine barem podjarme, a cilj maina je da ljudi budu podjarmljeni. Napredak je postignut, ovek je stekao svest o slobodi i slobodu u miljenju, ali se odnos koji je na delu izmeu maina i ljudi nije promenio. Za steenu samosvest i svest o slobodi, konstitutivna je svest o njenoj vlastitoj rascepljenosti i rascepljenosti sveta. Neo i agent Smit21 izraz su hegelovske nesrene svestig, a njen sastavni deo ini dualizam duha i tela. Napor da se ona ukine (tako to e se dualizam razviti u svim svojim momentima), kako u okviru svakog od njih tako i u odnosu ljudi i maina, ini sadraj sledea dva filma. Osnovni je cilj, dakle, prevazii datost dva sveta. Interesantno, o tome prvi put ujemo od agenta Smita: Ja mrzim ovo mesto. ...ovaj zatvor ... ovu stvarnost, kako god je eli zvati. ... Moram da odem odavde. Moram da se oslobodim. Kad
19 Namerno Matriks ne interpretiram u kategorijama odnosa gospodara i roba iz Fenomenologije. Ko je filozof i gledao je trilogiju, a borbu za priznanje u njoj nije video, treba da vrati diplomu, jer ne vredi da ponovo gleda film! 20 Fenomenologija duha, Samosvest, Sloboda samosvesti, Stoicizam (Hegel 1986a: 122). 21 Dakle, ta nesrena, u sebi razdvojena svest, poto je ta protivrenost njenog sutastva za nju jedna svest, mora uvek da ima u jednoj svesti takoe onu drugu svest, i da tako, ba kada smatra da je dospela do pobede i do mira u jedinstvu, ponovo bude iz svake od njih neposredno isterana. ... na njoj se vidi da je ona, kao nepodeljena, jedna dvostruka svest: sama ta svest jeste gledanje jedne samosvesti u neku drugu samosvest, i ona sama predstavlja te obadve samosvesti, i jedinstvo tih obeju samosvesti jeste za nju sutina, ali ona za sebe jo nije ta sutina, jo ne predstavlja jedinstvu tih obeju samosvesti, Fenomenologija, Nesrena svest (Hegel 1986a: 126).

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

13

unitimo Zajon, nema potrebe da vie budem ovde (1.39.551.40.50). Temeljna ideoloka postavka ljudi u prvom delu trilogije jeste: ljudi su robovi i borimo se da ih oslobodimo. Strukturno istu postavku ima i agent Smit: osea svet matriksa kao zatvor i hoe da ga se oslobodi. Iako e taj opti okvir kasnije doiveti vaan preobraaj, u prvom delu oigledno je da je ideja osloboenja ekvivalentna s idejom pobede nad mainama, njihovog podjarmljivanja, ako ve ne i unitenja, odnosno s idejom pobede nad ljudima, tj. njihovog potpunog podjarmljivanja. Gde je onda razlika izmeu Nea i agenta Smita? Postoji li uopte? Ona se zasigurno ne krije u tome to je jedan ovek, a drugi program, jer su njihovi ciljevi isti, ba kao i sagledavanje sredstava za njihovo ostvarivanje. Iz perspektive Matriksa, suprotstavljenost izmeu Nea i agenta Smita pokazuje se kao akcidentalna ba zbog akcidentalnosti razlika u njihovim ciljevima i njihovom razumevanju kako ih ostvariti: unitenjem do osloboenja. ta hoe Smite? Jo nisi shvatio? ... elim isto to i ti. elim sve (II 1.42.2637). Iz te perspektive, ne udi ni to to na kraju trilogije i jedan i drugi moraju stradati, iako s razliitih razloga, ali ni to to u prvom delu obojica vaskrsavaju.22 Poto su maine te koje su odredile odnos izmeu sebe i ljudi, nije preterano rei da su one i dalje jedini subjekat dogaanja u Matriksu. Hegel je ve opisao sve to e se dogoditi u Matriksu. Kretanje se razvija kroz ove momente: to ta nepromenljiva svest predstavlja ono to je nepromenljivo u pojedinanoj svesti uopte, potom to je sama ona kao pojedinana suprotna drugoj pojedinanoj svesti i, najzad, to je sa njom istovetna. Ali, ovo posmatranje ukoliko ono pripada nama, ovde je prerano (Hegel 1986: 128), jer u prvom filmu imamo samo delatan prvi momenat. Na kraju krajeva, uopte ne moramo da kopamo po Hegelu da bismo otkrili da li je Neo nov u prvom delu Matriksa. Autori nam nude nedvosmislen odgovor: Neo nije nov u Matriksu, jer sve to je on postigao, postiglo je i njegovih prethodnih pet verzija u ranijim verzijama matriksa. II

22 Hegel bi nam moda mogao biti od pomoi i pri razumevanju zato osloboeni ljudi u Neu vide Odabranog, onog ko e osloboditi oveanstvo (i to je vrlo naglaen momenat u prvom Matriksu). Jer, izraz nesretne svesti jeste religija, a jedan od naina prevazilaenja podvojenosti pojedinanog i opteg u svesti jeste i nepromenljiva sutina koja postaje pojedinanost, upravo Isus Hristos; za to, vidi Fenomenologiju, Nesrena svest, Oblik nepromenljivog (Hegel 1986a: 127129). Za Morfeusovu veru u Odabranog, pogledaj II 0.07.37. Za agenta Smita i njegovu veru u samog sebe, vidi njegovo preuzimanje Bejna: na Bejnove rei O boe, kada je shvatio da Smit preuzima kontrolu nad njim, ovaj odgovara: Smit e biti dovoljno (II 0.31.51) i Smit to uistinu misli, jer kompjuterski programi nemaju smisao za humor.

14

Predrag Milidrag

Mada su drugi i trei deo braa Vaauski snimili kao jedan film (koji su zbog duine morali bukvalno da preseku na pola) i mada su i kritiari i publika s raznih razloga drugi deo doekali s ne ba velikim oduevljenjem, Matrix Reloaded je misaona osovina trilogije i u njemu se krije odgovor na pitanje zato je esti Neo nov. Na poetku i na kraju drugog dela trilogije nalaze se dve sadrinski identine scene; mora ih biti dve jer radnja ima dva pokretaa. Prva je kada agent Smit uspeva da zavlada jednim od probuenih, Bejnom (II 31.3032.20). Druga scena nalazi se na samom kraju. Neo, naime, uspeva u stvarnom svetu ono to je dotad uspevao samo u matriksu. Svojom snagom (misli) onesposobljava maine: Neto je drugaije. ta? Oseam ih (II 1.58.102.00.20) uzvikuje Neo, zaustavlja maine i pada u nesvest. U oba sluaja na delu je interakcija izmeu dva sveta, odnosno ono to je postojalo samo u svetu matriksa postaje delotvorno i u stvarnom svetu. ta je omoguilo takav razvoj dogaaja, ta je metafizika pretpostavka mogunosti interakcije svetova? Ubrzo nakon scene preuzimanja kontrole nad Bejnom, sledi i scena razgovora Nea i zapovednika Hamana na kontrolnom nivou Zajona, na kojem se nalaze maine koje odravaju ivotne sisteme nastambe probuenih ljudi. Razgovor poinje zapovednik Haman: Volim se podsetiti da grad radi zbog maina. Dre nas na ivotu dok druge dolaze da nas ubiju. Zanimljivo. Mo da se d ivot, mo da se dokraji. Mi imamo istu mo. Da, pretpostavljam da imamo, no ovde dole poneka mislim na sve one ljude jo prikopane na matriks i kad pogledam ove maine moram pomisliti da smo nekako ukljueni u njih. Ipak, mi kontroliemo njih, ne one nas. Naravno. Kako bi mogle? Zamisao je besmislena, ali natera te da se zapita ta je tano kontrola. Da elimo, mogli bismo ih iskljuiti. Naravno! To je to. To je kontrola, zar ne? Da elimo, mogli bismo ih smrskati. No, moramo razmisliti ta bi bilo sa svetlima. Grejanjem, vazduhom. Maine i mi potrebujemo jedni druge. To elite istaknuti? Ne, nita ne istiem. Starci poput mene ne bave se time. (II 0.35.4537.06) Re je o prvom pominjanju oigledne meusobne zavisnosti maina i ljudi, gospodara i robova, naime da jedni bez drugih ne mogu biti, te utoliko ideja da bi ljudi mogli iskljuiti maine koje ih odravaju u ivotu ne znai da imaju

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

15

kontrolu nad njima. Filozofi imaju pojam za takav odnos: ekvivalencija.23 I sam je Neo to uvideo/nauio, te kasnije u ovom delu trilogije kae Arhitekti: Potrebni su ti ljudi da bi preiveo (II 1.55.27), ponavljajui tano ono to je zapovednik Haman rekao o mainama. Ubrzo emo se vratiti na dijalog s Arhitektom. Paralelno s uvidom o odnosu koji vlada izmeu ljudi i maina u Matriksu, problem ospoljavanja i opredmeivanja svesti raa i pitanje o slobodi volje; kroz ceo drugi deo neprestano se govori o volji i njenoj slobodi. Odgovor na to pitanje Neo trai i od Proroice, a ona odgovara novim pitanjima i nikako ne moe drugaije, jer svojom prirodom (i kao program i kao prorok/glasnik) Proroica potvruje nepostojanje slobodne volje: Sve zavisi od tebe [Neo]. Odlui hoe li prihvatiti to ti kaem. Ili e odbiti. Bombona? Zna li hou li je uzeti? Da ne znam, bila bih loa proroica. No, ako ve zna, kako da izaberem? Nisi doao ovamo da bi izabrao. Ve si to uinio. Pokuava shvatiti zato si to uinio. (II 0.43.4544.11) Zato u prvom filmu ovakvog dijaloga? Zato to u njemu nemamo slobodu volje, nemamo ni ideju slobode volje! U antici nema pitanja o slobodi volje kakvo poznajemo u moderno doba i Morfeus (a ko bi drugi?) to nedvosmisleno izraava: Nema sluajnosti. Nismo doli sluajno ovamo. Ne verujem u sluajnosti. ...ne vidim sluajnost. Vidim provienje. Vidim svrhu. Verujem da nam je sudbina biti ovde. To je na usud (II 1.37.3438.01); otud, uopte ne udi to Morfeusov lik postaje nebitan. Isto to izrie i program Meroving, samo s drugog aspekta: Postoji samo jedna univerzalna konstanta, jedna prava istina. Uzronost. Izbor je iluzija stvorena izmeu onih koji imaju mo i onih koji je nemaju (II 1.03.18). Neto slino kae i agent Smit: Nismo ovde zato to smo slobodni nego zato to nismo. Nema beanja od razuma, poricanja svrhe (II 0.50.35). U prvom delu naprosto nema mesta za pitanje o slobodi volje jer, da nastavimo s kartezijanskim tumaenjem, volju tek treba osloboditi od uticaja tela, tek treba stii do modernog pojma (slobodne) volje i do njene izvorne neobavezanosti telom, duhom, verovanjima ili navikama. Drugim reima, u prvom delu nema pitanja o slobodi volje jer je duh duboko uronjen u zajednicu s telom i te se zajednice oslobaa vebom. ta bi se to uopte moglo birati u prvom delu Matriksa? ta bi Neo mogao da bira, na emu bi mogao potvrditi svoju slobodu? Ima li on, ili bilo
23 Ekvivalencije su, inae, vrlo korisna stvar za filozofsko miljenje (filozofija ih je prepuna!) i naivno je misliti da se one mogu nai samo u istinitosnim tablicama.

16

Predrag Milidrag

koji drugi probueni, uopte bilo kakvog izbora u vezi s bilo im? Dodue, jedan od probuenih eli da se vrati u matriks i da bi to postigao spreman je na izdaju, no, ako je sloboda jedina istinitost duha (Hegel 1966: 22), onda je njegov izbor, ba kao i mogunost samoubistva, tek bekstvo od slobode. Kartezijanskim jezikom govorei, zahvaljujui duhovnim vebama, u drugom delu Neo je uspeo da oslobodi volju od dominantnog uticaja tela, njegov je duh slobodan od opriroenih predubeenja o tome ta je mogue a ta nemogue u matriksu; Hegel bi rekao da je tek u Neu uistinu ponovo sinula svest o slobodi ljudskog duha. Drugim reima, u matriksu Neo moe raditi ta god mu je volja. No, sve dok je re samo o svetu matriksa, sloboda volje jeste samo pojam slobode (ili u najboljem sluaju samovolja), a da bi bila istinska sloboda mora se potvrditi i u stvarnom svetu.24 Utoliko, kretanje ka interakciji dva sveta u drugom delu javlja se kao posledica dogaanja u prvom. Na drugoj strani, i to bi se sad moglo sagledavati kao bunt protiv sveopte predodreenosti prvog dela trilogije, pitanje slobode volje javlja se u vidu problema samoodreenja. I pre Dekarta filozofi su znali to, ali je za njega samoodreenje postalo metafiziki temelj subjektivnosti. Za Dekarta, u oveku to se ispoljava prvo u odluci da se sumnja u sve, dok je u Bogu to causa sui: U ovjeku je ba to nekako najvee savrenstvo, to radi svojom voljom, tj. slobodno. Tako on na neki poseban nain postaje zaetnik svojih dijela i zbog njih dobiva pohvalu. Ne hvale se naime automati to tono izvode svoje kretnje, za koje su udeeni (Principi filozofije 37: AT VIIIA 18). Neo je, dakle, oslobodio svoj duh zavisnosti od tela. Ne smemo prevideti da do ekvivalentnog procesa dolazi i kod agenta Smita koji Neu alje slualicu kojom je bio povezan s ostatkom maina i programa (II 0.09.02), pokazujui time da vie nije vezan za tu svoju osnovu (ve je postao virus): Zbog vas vie nisam agent ovoga sistema. ... Recimo, nov [sam] ovek, poput vas, slobodan (II 0.50.10), i on samo u matriksu. Oigledno je da ni za ljude ni za programe vie ne postoji nuna povezanost duha i tela, odnosno duha i tela kod Nea, a maina i programa kod agenta Smita. Na scenu stupa dualizam to nam potvruje i sam Neo obraajui se u treem delu Proroici i celu stvar direktno povezujui sa zaustavljanjem maina na kraju drugog dela: Reci kako sam razdvojio duh od tela bez ukljuenja [u matriks]. Reci kako sam mislima zaustavio etiri [maine, tj.] straara (III 0.26.05). Razdvajanje duha od tela metafizika je pretpostavka interakcije dva sveta, jer dua moe biti nezavisna od tela samo pod pretpostavkom da je stvarno telo automat koji dobro ili
24 Princip, tako i naelo, zakon jest neto unutranje, to kao takvo, koliko god je ono u njemu i istinito, nije potpuno zbiljsko. ... Za zbilju mora pridoi jo jedan drugi moment, a to je injenje, ostvarivanje, dok je njihov princip volja, djelatnost ovjeja uope. ... Djelatnost koja ih pokree i stavlja u bitak jesu ovjeja potreba, nagon, nagnue i strast, Hegel 1966: 27.

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

17

loe radi,25 automat koji jeste moje telo, ali koji je kao takav za samu duu akcidentalan26 (jer isto bi bilo i da imam drugo telo); u suprotnom, imamo jedinstvo due i tela. Agent Smit, jedan program, preuzima kontrolu nad Bejnom, Smitov hardver jeste zamenljiv, njegovo telo ili nije ivo (maine) ili nije bitno to je ivo (Bejn), a ono to preostaje s dualizmom kao pretpostavkom jeste ist razum, te otud maine i programi svet razumevaju samo u kategorijama uzroka i posledice, ciljeva i sredstava za njihovo ostvarenje. Autori oigledno nisu hteli da vreaju inteligenciju gledalaca tako to bi mainama i programima pripisali oseanja.27 Emocije koje Smit pokazujeg u filmu jesu tek komandne linije u kompjuterskom programu koji jeste on. Pri kraju treeg dela, nakon borbe s agentom Smitom, Neo umire i njegovo telo maine odnose. ta biva s njim? Oigledno da ga odnose na otpad ili tako negde, jer nije vie funkcionalan, a maine zasigurno ne prave od mrtvog tela svetinju, kao to to ljudi mogu initi. I to nam govori da samo telo, ma koliko bilo vano kao takvo, kao ba ovo telo jeste sasvim nebitno. Sloboda volje objanjava nam i zato Morfeus nestaje iz prie. Nestaje zato to je filozof antike koji ne zna ta bi radio s konceptom slobodne volje, to veruje u proroanstva i sudbinu, vezan je za spoljanja odreenja.28 Nasuprot njemu, Neo u
25 S dualizmom kao zaleem, razlika izmeu ivog i mrtvog tela mogla je biti samo mehanika (Strasti due 6: AT XI 330331); zakoni mehanike objanjavaju sve telesne aktivnosti, a senzitivna i vegetativna dua postale su suvine (up. Raspravu o oveku: XI 202, gde Dekart navodi lepezu funkcija za koje je dovoljno telo kao maina. O telesnim funkcijama i dui, u pismu Regiusu, jun 1642: III 565566). 26 Iz realne razlike izmeu mislee i telesne supstancije sledi i radikalno razliito odreenje ivog tela od onog koje se sree u aristotelovsko-sholastikoj tradiciji. Za nju, dua je temelj ivotnih funkcija, pa sve to je ivo ima duu. To je pogreno, tvrdi Dekart. Greka se sastoji u tome to se smatralo da je kod mrtvih tela odsustvo due uslovilo prestanak pokreta i toplote (Strasti due 5: AT XI 330). Telo, tako, najvie moe biti skup lokalnih modusa protene supstancije: Ljudsko tijelo, ukoliko se razlikuje od ostalih tijela, tek je stanovit skup stanovitih dijelova i ostalih slinih akcidencija, dok je duh ista supstancija (Pregled II Meditacije: VII 14). 27 to je tako esta pojava u loim (amerikim) SF filmovima i looj SF knjievnosti, na primer u filmu AI Stivena Spilberga (Steven Spielberg, 2001) u kojem muko dete robot (ma ta to znailo) traga za majinskom ljubavlju. Moete li zamisliti da va mikser baci oko na peglu? Jer, nema ba nikakve razlike (niti je moe biti) izmeu robota i kunih aparata, ma kakvu vetaku inteligenciju robot imao: njegovo telo nije ivo, te on ne moe imati strasti. Mogunosti robota s vetakom inteligencijom ispitivao je Isak Asimov (Isaac Asimov) i nije mu na pamet palo da im pripie emocije (za to kod njega, vidi npr. Asimov 1995, ali i film Ja, robot (I, Robot, 2004) koji je i raen prema njegovoj prii), ba kao ni Arturu Klarku, ali ni S. Kjubriku (A. Clarke, S. Kubrick) u Odiseji 2001. No, patetika je oduvek bila izraz lenjosti miljenja i dobar nain za podilaenje emocijama gledalaca/italaca, naravno da bi se izvukao novac od njih. 28 Ovo prorotvo bilo je sutinski uslov grke svesti; Grci su i pored svoje slobode traili odluku u neem spoljanjem (Hegel 1983: I 8384). Braa Vaauski pokazuju i ta se zbiva kada se

18

Predrag Milidrag

drugom delu stalno iznova pokree pitanje o slobodi, a cela je stvar pojaana njegovim snovima o smrti Triniti. Dekart je, inae, u drugom delu trilogije napadno prisutan: ako nam o tome moda i ne govori Merovingov francuski jezik, zasigurno nam govori Arhitekta upotrebom izraza ergo u razgovoru s Neom. U tom razgovoru kristalno se jasno vidi sva razlika izmeu maina i ljudi, razlika u pristupu reavanju problema i to je mesto na kojem esti Neo postaje nov. Navodimo ceo njihov dijalog: Zdravo, Neo. Ko si ti? Ja sam Arhitekta. Ja sam stvorio matriks. ekao sam te. Ima mnoga pitanja i mada ti je proces promenio svest ostaje ljudsko bie. Ergo, neke e moje odgovore shvatiti, a neke nee. Otud, iako je tvoje prvo pitanje najumesnije, shvatie, ili nee, da je i najnebitnije. Zato sam ovde? Tvoj je ivot zbir ostatka neuravnoteene jednaine svojstvene programiranju matriksa. Proizvod si anomalije koju, uprkos iskrenom trudu, nisam uspeo da eliminiem iz inae matematiki preciznog sklada. Iako ga savesno izbegavam, problem nije neoekivan, pa ak ni izvan kontrole to te je na kraju neizbeno dovelo ovamo. Nisi mi odgovorio. Zanimljivo. Bre nego drugi. *[Reakcija jedne od prethodnih verzija Nea na TV ekranima] Drugi? Koliko drugih? Koji drugi? Ogovori na moje pitanje! Matriks je stariji nego to misli. Ja radije brojim od anomalije do anomalije i po tome ovo je esta verzija. *[Neo na TV-u] Pet verzija? Tri? Lagali su me. Ovo je sranje. Mogua su samo dva objanjenja: ili mi niko nije rekao ili niko ne zna. Tano. Kao to shvata, anomalija je sistemska. Stvara fluktuacije u najjednostavnijim jednainama. *[Neo na TV-u] Ne moe me kontrolisati. Jebi se! Mrtav si! Ni na ta me ne moe prisiliti! Izbor. Problem je izbor. Prvi matriks bio je, naravno, savren, umetniko delo, besprekoran, uzvien. Trijumf u skladu s monumentalnim neuspehom. Sada mi je jasna, neizbenost njegove propasti kao posledica nesavrenosti sadrane u svakom ljudskom biu.
antiki filozof, platoniar, smesti u njemu strani kontekst. Naime, na kraju treeg dela, kada su ljudi shvatili da je rat gotov, Morfeus postavlja kartezijansko pitanje: Zamiljao sam ovaj trenutak toliko dugo. Je li ovo stvarno? (III 1.51.55). Rezultat je bljutava patetika (i autori su je savreno svesni), zato to antiki filozof naprosto ne moe postaviti ovakvo jedno pitanje.

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

19

Preradio sam ga na osnovu tvoje istorije da bi tanije odraavao raznolike grotesknosti vae prirode. Ipak, opet me frustrirao neuspeh. Vremenom sam shvatio da mi je odgovor izmicao jer je zahtevao jedan slabiji um ili um manje ogranien merilima savrenstva. Odgovor je otkrio drugi, intuitivan program. Stvoren da istrauje aspekte ljudske psihe. Ako sam ja otac matriksa, ona mu je bez sumnje majka. Proroica. Molim te! Kao to sam rekao, nabasala je na reenje ime je 99 posto ispitanika prihvatilo program ako su imali izbor, pa ak i kad su na gotovo nesvesnom nivou bili svesni izbora. Iako je ovaj odgovor funkcionisao, oigledno je imao temeljnu manu, stvarajui tako protivrenu sistemsku anomaliju koja bi, bez kontrole, mogla ugroziti sam sistem. Ergo, iako u manjini, oni koji su odbili program [tj. matriks], bez kontrole bi poveavali mogunost katastrofe. Re je o Zajonu. Ovde smo jer e Zajon biti uniten. Stanovnici usmreni, postojanje izbrisano. Sere. *[Neo na TV-u] Sere. Negiranje je najpredvidljiviji od svih ljudskih odgovora, ali budi uveren da e ovo biti esti put da ga unitavamo i da smo postali veoma delotvorni. Funkcija Odabranog je da se vrati u Izvor, doputajui privremeno irenje ifre koju nosi i ponovno ubacivanje primarnog programa. Nakon toga, morae da izabere 23 pojedinca iz matriksa, 16 ena i sedam mukaraca, da bi se obnovio Zajon. Ne obavi li to, doi e do katalizminog ruenja sistema koje e ubiti svakog ko je povezan s matriksom, to e, zajedno s unitenjem Zajona, na kraju dovesti do izumiranja cele ljudske vrste. Nee to dopustiti. Potrebni su ti ljudi da bi preiveo. Spremni smo prihvatiti neke nivoe preivljavanja. No, kljuna je stvar da li si spreman preuzeti odgovornost za smrt svih ljudi na svetu. Zanimljive su tvoje reakcije. Tvojih je pet prethodnika namerno bilo zasnovano na istom temelju, kontingentna potvrda koja je nameravala da stvori duboku privrenost ostatku tvoje vrste da bi Odabrani imao laki posao. Dok su drugi to iskuavali na jedan vrlo opti nain, tvoje iskustvo je mnogo odreenije. to se tie... ljubavi. Triniti! Zato je ula u matriks, da te spasi po cenu ivota. Ne. to nas dovodi do trenutka istine. Tu se pokazuje osnovna mana. Anomalija se otkriva kao poetak i kao kraj. Dvoja su vrata. Desna vode do Izvora i spasa za Zajon. Leva natrag u matriks, k njoj i ka kraju tvoje vrste. Dobro si rekao, problem je izbor. No, ve znamo to e uiniti, zar ne? Ve vidim lananu reakciju hemijskih prekursora koji uzrokuju oseaje, stvorenih da zamagle logiku i razum.

20

Predrag Milidrag

Oseaje zbog kojeg ne vidi jednostavnu istinu. Ona e umreti i ti to nikako ne moe spreiti. Nada. Najbizarnija ljudska zabluda. Istovremeno izvor tvoje najvee snage i slabosti.29 Na tvome mestu, nadao bih se da se vie neemo sresti. Neemo. (II 1.50.2757.37) Neo bira leva vrata i spas Triniti po cenu rizika istrebljenja oveanstva. Po toj svojoj odluci Neo jeste nov, jer nijedna od njegovih pet prethodnih verzija nije odabrala pokuaj spasa Triniti.30 To znamo jer Arhitekta kae da e Zajon biti uniten i esti put. Arhitekta je uveren da zna ta e Neo izabrati: Zajon. Proroica je takoe uverena da zna: isto Zajon.31 No, esti Neo bira spas Triniti.32
29 Teko je ne prisetiti se da je za stare Grke nada bila jedno od zala, te da je ona jedina ostala u Pandorinoj kutiji kada ju je ova zatvorila, shvativi ta je uradila. 30 Moramo ponovo skrenuti panju da je ovo samo jedna mogua interpretacija. Jer, braa Vaauski na barem jednom mestu u treem delu relativizuju tumaenje da je tek esti Neo odabrao leva vrata. Na kraju borbe s Neom, agent Smit kae: Video sam ovo. Ovo je to. Ovo je kraj. Ti tako lei tamo. A ja... ja stojim ovde. Ba ovde. Ja... Treba da kaem neto (III 1.47.05). 31 Moram izabrati hoe li ona iveti ili umreti? Ne, to si ve izabrao. Sad to mora shvatiti (II 0.46.57) ili, malo kasnije, ta ako ne uspem? Zajon e pasti. ... Spasie Zajon doe li do Izvora (II 0.47.2747), kae mu ona a potpuno isto kasnije u filmu reie mu i Arhitekta. Inae, ovo nije prva greka (?) Proroice. Naime, u prvom delu ona kae Neu: Morae izabrati. U jednoj e ruci drati Morfeusov ivot, a u drugoj svoj. Jedan od vas e umreti. Koji to e zavisiti od tebe (I 1.16.23). Neo, meutim, uspeva i da spasi Morfeusa i da ostane iv. Moemo spekulisati koji je smisao toga. Ako je Neo spaavao Morfeusa i u prethodnim matriksima, onda je Proroica namerno pogreila, da bi Neo mogao da napreduje. Ako Neo nije spaavao Morfeusa, onda Proroica i ne radi ba dobro svoj posao. Moda, samo moda, potpuna skrajnutost Morfeusa u drugom i treem filmu ukazuje da je na delu druga mogunost, jer ukoliko je esta verzija matriksa napravljena na osnovu prethodnih, i ukoliko u ranijim verzijama Neo nije uspevao da ga spasi, a u ovoj verziji matriksa to mu polazi za rukom, onda u ovom matriksu za Morfeusa naprosto nema mesta u dogaanjima u drugom i treem delu filma, on nema ta da radi jer i u ovoj verziji matriksa maine uopte nisu predvidele da e ostati iv, te stoga ima sasvim nevanu ulogu, kakvu i ima. No, to bi znailo da je Neo nov ve u prvom filmu... 32 Usput, to da Kijanu Rivs igra estu verziju Nea otvara zanimljivo pitanje o identitetu Nea jer, kako je oito iz razgovora s Arhitektom, svih prethodnih pet jesu, barem fiziki, bili isti kao i esti (to vidimo na osnovu snimaka njihovih reakcija na televizorima). U prvom delu, Morfeus objanjava Neu da je njegov izgled u matriksu rezidualna slika o samom sebi. To je mentalna projekcija tvog digitalnog ja (I 0.38.28). No, kako to da je ona ista kod svih verzija Nea? Postoji tumaenje, meni vrlo neubedljivo jer je prekomplikovano i bez dovoljno potkrepe u filmu (ali koje izbegava problem identiteta), da su reakcije Nea koje vidimo na televizorima reakcije samog estog Nea, poto Arhitekta praktino tvrdi da moe itati njegove emocije, te

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

21

Zato su ovog puta Arhitekta i Proroica pogreili? Zato su pogreno procenili estog Nea? Na najoptijem nivou, pogreili su jer nisu uvideli da ovog Nea ne odreuje telo, barem ne u meri i na nain na koji je odreivalo prethodne njegove verzije. Arhitekta ve vidi[m] lananu reakciju hemijskih prekursora koji uzrokuju oseanja, stvorenih da zamagle logiku i razum, ne shvatajui, pri tom, ni to da sama apstraktna podela na razum i oseanja kod ovog Nea nije vie delatna, ni to da ljudska oseanja nisu tek posledice deavanja u telu, niti to da postoji i trei element, slobodna volja koja nije unapred odreena ni razumom ni oseanjima, tj. niti uvidima duha niti telom. Arhitekta i Proroica gree jer u jednaine (!) nisu ukljuili slobodu volje. Naravno da nisu jer sloboda nije izraunljiva; izraunljivo je samo ono to je savreno/dovreno. Princip maina jeste evolucija, evolutivna promena33 iz jedne u drugu verziju sve dok se sistemska anomalijag ako ne ukloni a ono barem optimizujeg i stavi pod kontrolu.34 Maine i njihovi programi nisu mogli da predvide da e neko uspeti da odvoji duh od telag. Jer, time to je odabrao leva vrata, esti Neo na delu je pokazao da sam sebe odreuje, postavljajui sebi samom ciljeve i ne doputajui da ga odreuju njemu spoljanji momenti, kompjuterski programi, proroanstva, verovanja ili navike. Da iskaemo to i na jo jedan nain, izraavajui se slobodno, Arhitekta i Proroica nisu itali Hegela: nita se veliko u istoriji nije dogodilo bez strasti. Dva su momenta koja ulaze u na predmet: jedan je ideja, drugi su ljudske strasti, zato to [s]vrha za koju ja treba da budem djelatan mora na svaki nain biti i moja svrha ... To je ono beskonano pravo subjektovo da on u svojoj djelatnosti i radu sebe samoga nalazi zadovoljenoga (Hegel 1966: 29, 2728), jer individuum je ono to opstoji, a ne ovjek uope, jer taj ne egzistira nego odreeni ovjek (isto: 29). Braa Vaauski sve ovo dobro razumeju, jer Arhitekta kae: Drugi to oseaju na opti nain. Tvoja su iskustva vie odreena to se tie... ljubavi. Ljubav, ta strast i u Hegelovom (isto, str. 29) i u obinom smislu ovog Nea odreuje mnogo temeljnije nego njegove preanje verzije. Neo voli Triniti i ne osea ljubav na opti nain, to ni nije ljubav jer ne postoji ovjek uope. Takav koncept ljubavi mogu imati samo maine (intelektualna ljubav prema Bogu?). Drugim reima, ovaj se Neo zasigurno razlikuje od prethodnih svojih verzija barem po tome to ludo
ih projektuje na televizore. 33 Agent Smit prvi nam otkriva o emu je re u razgovoru sa sobom: Prolo je oekivano. Da. Tano kao pre. Pa, ne ba tano (II 10.5811.06). 34 Evolucija, Morfeuse, evolucija. Kao s dinosaurusima, kae agent Smit objanjavajui zato je stvarano vie verzija matriksa (I 1.29.17) i nasuprot tome: Promjene u prirodi, koliko god bile beskonano raznolike, pokazuju samo kruni tok koji se uvijek ponavlja; u prirodi ne deava se nita novo pod Suncem, a utoliko mnogolika igra njenih oblika dovodi sa sobom samo dosadu. Samo iz promjena koje se zbivaju na duhovnom tlu proizlazi neto novo, Hegel 1966: 59, Hegelovo podvlaenje.

22

Predrag Milidrag

voli Triniti, toliko da ta ljubav odnosi prevagu nad optim ciljevima spasa oveanstva, a sve zarad zadovoljenja i samopotvrivanja Nea kao subjekta. Zahvaljujui odreenijem iskustvu ljubavi, iskustvu subjektivnosti i samoodreenja,35 esti Neo uspeo je da svoj duh korenito oslobodi od odluujueg uticaja spoljanjih faktora. Prethodnih pet verzija Nea odabralo je spas Zajona, odnosno njihova odluka i delanje bili su motivisani iskljuivo moralnim principima, viim interesima, dunostima prema ljudskoj rasi ili tvrdnjama Proroita,36 a po cenu gubitka Triniti. Moemo imati razumevanja za prethodnih pet verzija i njihovu nespremnost da rizikuju rtvovanje celog oveanstva da bi spasli enu koju vole; moramo se zapitati ta bismo mi sami odabrali. No, oni nisu postizali cilj, osloboenje ljudi i kraj rata: ma koliko birali pravu stvarg, ispravnog i moralnog postupali, oni su bili neuspeni. Izuzetno moralni i krajnje neuspeni. Poslednjeg je Nea odredio vlastiti, vrlo lian momenat, ljubav. Hegel nam jasno pokazuje da se na svetskoistorijske pojedince ne mogu primenjivati kategorije morala zato to je na svetskoistorijskoj pozornici dihotomija opte dobro lini interes lana: [I]z svjetske povijesti djelovanjem ljudi uope proizlazi jo neto drugo, a ne samo ono za im oni tee i to postiu, ne samo ono to neposredno znadu i hoe. Oni ispunjavaju svoj interes, ali osim toga nastaje jo neto, to takoer lei u tome, ali to nije lealo u njihovoj svijesti i u njihovoj namjeri (Hegel 1966: 33). Neo je pokazao da je cela dilema koju, ne zaboravimo, pred njega postavljaju programi (Arhitekta i Proroica) uistinu lana, jer dogaaji e pokazati da odabiranjem svoje ljubavi umesto spasa oveanstva Neo istovremeno i spaava Zajon i uspeva da okona rat ljudi i maina. Utoliko, s obzirom na alternativu, i izbor Zajona umesto spasa Triniti reafirmie spoljanju odreenost ljudskog duha. Odreivanje Neove volje u skladu s principom sveopteg zakonodavstva svaki put je vodilo propasti Zajona. esti Neo je odluio da ne bude moralan, okonavi time rat. Bilo kako bilo, jasno je da, odluujui se za spas Triniti, Neo postaje nov, postaje subjekat odnosa ovekmaine. On je nov jer je takvom odlukom direktno uticao na evolutivni tok razvitka matriksa, doveo je do njegove re-evolucije. Zato je Neo svetskoistorijski pojedinac: To su oni veliki ljudi u povijesti iji vlastiti partikularni ciljevi sadravaju supstanciju, koja je volja svjetskog duha. ... Veliki su ljudi hotjeli da bi sebe zadovoljili, a ne druge (Hegel 1966: 35, 36). Oni su junaci i

35 Kangrga pokazuje da je ba ljubav za Hegela specifini momenat modernog ... senzibiliteta koji u tom suvremenu liku nije poznat prolim historijskim razdobljima (Kangrga 1983: 389; vidi i 389412). Za ljubav kod Hegela, vidi Skice o religiji i ljubavi, u Hegel 1982: 185190. 36 Sasvim usput, a moda i ne ba: ija je majka Proroica? Ti si hulja, kae Proroica, a agent Smit odgovara: Trebalo je da to zna, mama (III 0.33.15).

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

23

oni su tragini. Oni umiru tako rano kao Aleksandar Veliki..., kao i Neo. Da li je Neo tragian lik? Da li je tragian lik i agent Smit? III Iz perspektive ovog teksta, trei deo Matriksa ne sadri toliko izazovnih ideja kakvih je bilo u prva dva: on je uglavnom izvoenje posledica posebno drugog dela trilogije. Stoga emo se usredsrediti samo na Neovu sudbinu i na poslednju scenu u filmu. Na kraju sukoba s agentom Smitom Neo umire, pobeujui Smita i okonavajui rat izmeu maina i ljudi. Kao i Neo, i agent Smit nestaje, biva uniten. Pa ipak, teko da je ikome ao to Smita vie nema. Da li zato to je on bio negativac? Naravno da ne, jer u celom Matriksu postoji samo jedan jedini negativac, ifrant koji u prvom delu izdaje Morfeusa agentu Smitu; od ostalih, Bejn je posednut, a Smit je tek program. Ni maine ne mogu biti negativci jer njihov je cilj da opstanu, ba kao to je to i ljudima cilj; sad, to ljudima nimalo ne prija nain na koji one ostvaruju svoj cilj jeste drugi, pravi problem trilogije. Maine zasigurno jesu protivnici, pa i neprijatelji, ali nisu negativci, poto njihove pobude ni na koji nain nisu moralno neprihvatljive (sve i da ostavimo po strani smislenost govora o moralu kod maina). Braa Vaauski zato i relativizuju negativnu sliku o mainama kao o mranoj sili (koja se i nesvesno stvara kod gledalaca, zahvaljujui navici) i time to Neo oima uma njihov grad vidi kao grad svetlosti: To je neverovatno, Trin. Svetla svugde. Kao da je sve napravljeno od svetlosti. Voleo bih da moe da vidi ono to ja vidim (III 1.29.37). Maine nisu nita loije od ljudi, jo manje od njih su zle; samo se njihovi legitimni ciljevi razlikuju od ljudskih. Zato je Neova smrt tragina i zato Smitova nije? Naravno, da je re tek o smrti, Nea bismo alili, ali on ne bi nunim nainom bio i tragian lik,37 jer [p]rvobitna traginost sastoji se dakle u tome to u granicama takvog sukoba obe protivnike strane, one uzete za sebe, jesu u pravu, dok su, s druge strane, one ipak u stanju da pravu pozitivnu sadrinu svoje svrhe i svoga karaktera proture samo kao negaciju i povredu one druge isto tako opravdane snage, i zbog toga u svojoj moralnosti i na osnovu nje obe podjednako zapadaju u grehg (Hegel 1986b: III 602). Na strani ljudi re je o pravu da budu slobodni, jer to je sutina duha, jedina istinitost duha (Hegel 1966: 22). Na strani maina takoe je u pitanju njihovo biti
37 [K]ada neko umre, neko bude streljan; to je alosno ali nije tragino. Traginim nazivamo mi posebno kada neku asnu linost zadesi smrt ili neka nesrea, kada se nekom nevinom pojedincu nanese nezasluena patnja ili neka nepravda, Hegel 1983: II 44.

24

Predrag Milidrag

il ne biti jer osloboenje ljudi i nestanak matriksa smrtonosna je opasnost za maine: one ostaju bez energije. Utoliko, i ljudi i maine imaju apsolutno pravo da trae ono to trae jer u oba sluaja re je o egzistencijalnom pitanju, za ljude pitanju slobode, a za maine, tj. vetaku inteligenciju golog opstanka. Kada je na delu takvo razumevanje, u okvirima sveta Matriksa ostvarenje vlastitog prava istom znai ogreenje o prava onog drugog.38 Poto je re o unitenju druge strane, kod ljudi je na delu uverenje da je sloboda ostvariva samo ukoliko matriks bude uniten, odnosno, kod maina, da je energija za funkcionisanje obezbediva samo ako je sloboda ljudi unitena. U Matriksu cilj je osloboenje ljudi to se razumeva kao unitenje matriksa: Dok god matriks postoji ljudska rasa nikad nee biti slobodnag (I 0.43.48) kae Morfeus, tvrdei u nastavku scene da je to jednako kraju rata. Na kraju treeg dela pak, nakon borbe izmeu Nea i agenta Smita, maine se povlae, a ljudi u Zajonu shvataju ne da su pobedil (jer nisu), niti da su unitili matriks, ve samo da je rat okonan: Rat je gotov. Rat je zavreng (III 1.55.551.56.12). Tek tada otkrivamo da se cilj ljudi promenio; tano, tokom drugog i treeg dela govori se o okonanju rata, ali bez ikakvog naknadnog ili dodatnog eksplicitnog objanjenja ta to znai, osim onog Morfeusovog iz prvog dela.39 Na kraju treeg dela kao cilj pojavljuje se jedino okonanje rata, a ne vie i unitenje matriksa. Proces uenja kod maina, jer o uenju je re, ide posredno. One shvataju da ne mogu same unititi agenta Smita, koji je postao virus, da su im ljudi neophodni, te pobeda nad Smitom postaje njihov primarni cilj, a ne vie stvaranje savrenog matriksa iz kojeg se ljudi vie nee buditi.40 Dualizam due i tela, iji je ekvivalent dualizam dva sveta, doveden je do krajnjih posledica u gigantomahiji Nea i agenta Smita u treem delu. Naime, sve do tog dogaaja, svet matriksa ima nepotpunu svetovnost, on i ontoloki i uzrono
38 Jer, mada karakteri postavljaju sebi ciljeve koji su po sebi opravdani, ipak ih oni na tragian nain mogu postii samo tako to u svojoj uvredljivoj jednostranosti protivree drugima. Meutim, pravu supstancijalnost koja treba da se ostvari ne predstavlja borba koja se vodi meu posebnostima ... ve ono izmirenje u ijem ostvarenju uestvuju odreene tenje i odreene individue u punoj skladnosti, Hegel 1986b: III 603 39 Kao to smo videli, naravno da imamo ukazatelje, ali njihov smisao vidan je tek iz perspektive kraja trilogije. 40 Usput, u razgovoru s Neom, Arhitekta nam kae da je prvi matriks bio savren i da je propao zato to nije uzimao u obzir nesavrenstvo samih ljudi. No, to je ve Lajbnic (Leibniz) znao i eksplicirao u svojoj teodiceji: prvi matriks jeste bio savren ali nije bio mogu, jer odnos dobra i zla u njemu nije bio odriv, to jest takav je svet unutar sebe bio protivrean poto je realno egzistiranje tolike koliine dobra bilo samoprotivreno i nemogue. Otud, stvaranjem novih verzija matriksa, maine se trude da stvore najbolji od svih moguih svetova koji e sadravati maksimum mogueg dobrog, za ljude i za same maine. No, zato je prvom savrenom svetu bio potreban jedan Neo?

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

25

zavisi od sveta maina i probuenih ljudi, iako sve manje kako filmovi odmiu (i u tom kontekstu treba tumaiti Neovo zaustavljanje maina i Smitovo prezuimanje Bejna). Tek u gigantomahiji vidimo da je svet matriksa zadobio samostalnost u odnosu na stvarnost; ta samostalnost nije ontoloka, on i dalje zavisi od sveta maina, ali jeste delotvorna i na delu je reafirmacija platonizma iz prvog filma: ishod sukoba u matriksu odreuje ishod bitke za Zajon. Naravno, ne sme se prevideti da, ma koliko bila vana, samostalnost matriksa ipak je strukturno konstituisana po uzoru na stvarni svet jer odnosi moi i determinacije jesu isti. Dakle, u sukobu nestaju i Neo i agent Smit. Iako je osloboenje cilj i agenta Smita, osloboenje od stega sveta matriksa, taj njegov cilj odnosi se iskljuivo na njega samog i praen je namerom da se proiri i preuzme kontrola nad celim svetom; Hegelovim renikom, nema nieg opteg u njegovom delanju koje je rukovoeno tim ciljem. Smitovo delovanje posledica je volje za mo i zato biva uniten na jedini nain na koji je mogue unititi volju za mo, tj. njenim potpunim obesmiljavanjem pomou nesuprotstavljanja/preputanja; no, to je ve motiv koji je daleko od zapadnjake filozofije. Osim toga, postoji i jedan isto ontoloki razlog zato je Smit morao propasti. On pokuava da savlada granicu koja deli dva sveta i to mu uspeva tako to, kao i svaki virus, parazitira u telu, preuzimajui kontrolu nad Bejnom. No, on nema ontoloku osnovu za egzistiranje u stvarnom svetu: virusi nemaju svoje telo, moraju iskoristiti telo elije domaina u koju se uvlae. ovek pak ima i telo i duh i ba ta dualistika ontoloka osnova omoguava Neu da bude delatan u oba sveta (to e biti i uzrok njegove propasti). Za razliku od Smitovog, Neov cilj nije partikularan:41 osloboditi oveanstvo (od svih odnosa u kojima je ovjek ponieno, ugnjeteno, naputeno, prezreno bieg) i to je omogueno pobedom nad agentom Smitom. I ovde se odlino vidi kako u Matriksu radi odnos gospodara i roba. Naime, poetni cilj oveanstva istovrsan je sa Smitovim ciljem: unititi maine da bismo se oslobodili, odnosno, kod Smita, unititi slobodne ljude da bismo zavladali. Pri tome, u odnosu osloboenih ljudi i agenata u matriksu, ljudi su uvek pristajali da budu robovi jer im ivot bio drai od slobode.42 Meutim, robovska svest napreduje, zahvaljujui radu, u Matriksu zahvaljujui Neu i njegovom radu, ona se obrazovala i preobrazila, dospevi do temeljnog uvida da je sloboda bez maina iluzija (s razliitih razloga: bez njih nema ivota, ne mogu se pobediti itd.). Kao to smo videli, cilj oveanstva se promenio, cilj agenta Smita ostao je isti, naime onaj koji su ljudi imali na poetku. Iz te perspektive posmatrano, celokupni sukob Nea i agenta Smita mogao bi se razumevati i kao odnoenje ljudi prema sebi samima
41 [U] pogledu pojma, delanje jeste delanje samo kao delanje pojedinca uopte, Fenomenologija duha, kraj odeljka o samosvesti (Hegel 1986a: 136). 42 Imam jedan savet. Kad vidi agenta uradi ono to i mi. Bei. Bei to bre moe (I 1.00.43), savetuje Neu ifrant.

26

Predrag Milidrag

(nauka iskustva svesti?) jer Smit je Neo, njegova suprotnostg, njegov negativg (III 0.28.30). Neo ne moe preiveti jer jeste izuzetak, onaj koji je prevaziao granice dva sveta, onaj koji ukida razliku izmeu matriksa i stvarnog sveta. To razlikovanje, meutim, jeste pretpostavka ravnotee koja se postie Neovom pobedom nad Smitom, a upravo Neo sa svojim moima to razlikovanje ukida; zato mora nestati, zato jeste tragian lik.43 Razgovor Arhitekte i Proroice na kraju treeg dela i slikom i reima pobuuje posebnu panju. U tom dijalogu Arhitekta pokazuje skepticizam u odnosu na trajnost postignutog mira s ljudima, dodajui da e iz matriksa biti osloboeni oni koji to hoe.44 Arhitekta odlazi, a na nebu duginih boja pomalja se sunce obasjavajui celu scenu. Da braa Vaauski nisu pokazivali naglaenu odbojnost prema svakoj vrsti patetike gde god su mogli, lako bi bilo areno nebo i sunce protumaiti kao sveopti hepiend. No, Matriks je izuzetno hladan film, vrlo siromaan emocijama, sa stalnim oseajem krajnje otuenosti izmeu ljudi i, zapravo, neznanjem kako komunicirati, kako oseati, to se vidi ak i u sceni smrti Triniti. U Matriksu ima patosa, Morfeusov govor pred Zajonom ili bitka za Zajon na primer, ali patetike nema ni u tragovima, nema upotrebe emocija da bi se izvukli novci gledalaca. Osim toga, da li Matriks uopte ima hepiend, jer ako ga nema onda pomenuta scena nikako ne moe biti patetina. Takoe, pretpostavka njene patetinosti jeste da programi ipak imaju (vrlo jeftine) emocije (i da nimalo nemaju ukusa), jer nebo, oblaci i sunce kreacija su jednog programa. Koji je, onda, smisao takve jedne slike na kraju trilogije, s konano postignutim ciljem oveanstva na umu? Moda se ovde treba vratiti na Neove rei sa samog kraja prvog dela: Nisam doao da vam kaem kako e se ovo zavriti. Doao sam da vam kaem kako e poeti (I 2.03.08); ta poinje? Na kraju treeg dela, maine su priznale ljudima pravo da budu slobodni, kao to su i oni sami mainama priznali pravo na opstanak, pa moda ak i upotrebu ljudi, zarad zajednikog dobra. To je neto novo, to jeste nov poetak u njihovim odnosima.

43 Ukida se jednostrana posebnost koja nije u stanju da se prilagodi harmoniji (Hegel 1986b: III 603). 44 Samo napominjemo da je ovo jedno od dva mesta na kojem Proroica u treem delu govori o Arhitekti kao o oveku: ona ga pita da li ima njegovu re da e osloboditi sve ljude, a on odgovara: ta misli, ko sam ja? ovek? Ranije, obraajui se Neu kae: Ti i ja moda nismo u stanju da sagledamo svoje izbore, ali taj ovek ne moe da vidi ni jedan jedini izbor... On ih ne razume. Ne moe (III 0.26.4654). Uistinu neobian nain govora jednog programa o drugom programu, pogotovo zahtev jednog programa da se drugi program sveano obavee na neto. Koji je smisao odnoenja prema jednom programu ili vetakoj inteligenciji kao da je ovek?

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

27

U odnosu ljudi i maina imamo, dakle, po prvi put dva subjekta koji su meusobno barem u naelu priznati i koji zajedniki prozvode odnos koji je na delu izmeu njih. Ako je sama trilogija bila i hegelovski inspirisana (u ta sam najdublje uveren), ono to u svetu Matriksa sledi nakon nje izgleda objanjivo Marksom (Marx): Buroaski odnosi proizvodnje jesu posljednji antagonistiki oblik drutvenog procesa proizvodnje... Zato se sa tom drutvenom formacijom zavrava prethistorija ljudskog drutva, kae Marks u Prilogu kritici politike ekonomije (Marks 1979: II 333). Za ovaj tekst nije bitna buroazija, ve to to za Marksa tek nakon revolucije poinje prava istorija oveanstva koja nije odreena spoljanjom/ otuenom nunou klasnog drutva i eksploatacijom kao njegovim temeljem, ve koja je rezultat razotuene i slobodne stvaralake delatnosti oveka i podrutvljenog oveanstva.45 Utoliko, sunce sa samog kraja, ali i sam Arhitektin skepticizam glede trajnosti mira s ljudima, oznaavaju poetak neeg dotad nikad vienog u svetu Matriksa, poetak stvaranja jednog (novog) sveta ljudi i maina. Da ovakvo marksistikog tumaenje moda i nije toliko nategnutog koliko se moe initi, moda svedoi to da pri kraju ranije pomenutog intervjua Leri Vaauski, uz smeh, kae da je njegov otac, koji je na njega i na njegovog brata intelektualno izuzetno uticao, moda vie marksista nego to sam jag. Samo pominjanje marksizma, sve i da je manje marksista od oca, sasvim je dovoljno da se i kod Marksa potrae kljuevi za razumevanje Matriksa. Ipak, naravno, mogue je i barem jo jedno vrlo razliito tumaenje. Da li je sunce skraja filma moda Platonovo sunce? Ako jeste, ko ga vidi? Vide ga i stvaraju programi, neljudi. Teko je na ovom mestu ne setiti se Nieovih (Nietzsche) rei sa samog kraja Zaratustre: Ovo je moje jutro, moj dan poinje: izai sad, pojavi se, veliko podne! Tako je govorio Zaratustra, pa je napustio svoju peinu, zaaren i snaan, kao jutarnje sunce to izlazi iza tamnih brda.46 No, i to je uistinu najlepe (jer pria o otvorenosti i bogatstvu ovog umetnikog dela), jedno pitanje ostaje bez odgovora i uopte nije izvesno da je na njega moguno iole zadovoljavajue odgovoriti bez pomoi autora, ba kao to nije izvesno ni da nam oni ita mogu pomoi: zato se trei deo zove Matriks revolucije, zato mnoina? Da li je sloboda i slobodno delanje po definiciji re-evolutivno, svaki put, u svakom aktu uvek iznova samopotvrivanje subjektivnosti slobode kao samoodreenja i samosvrhe? Ako je ovek slobodan onda je po definiciji reevolutivno bie, te je svaki njegov akt akt revolucije. Da li Proroicine rei sa

45 Podudarnost mijenjanja okolnosti i ljudske djelatnosti ili samopromjene moe se shvatiti i racionalno razumjeti samo kao revolucionarna praksa, Trea teza o Fojerbahu (Marx, Engels 1989: 338, Marksovo podvlaenje). 46 Prevod B. ivojinovia, Nie 2007: 351.

28

Predrag Milidrag

samog kraja, kada kae Slutim da hoemo. Jednog dana videti Nea ponovo, da li time govori o ljudima koji su poput Nea,47 slobodni, da li se revolucije odnose na njih, na ljude budunosti, nadljude? Ako imamo dva subjekta, ljude i vetake inteligencije, da li je svaki njihov akt stvaranja zajednike istorije ujedno i akt revolucije? No, imamo li dva subjekta? Jesu li maine sa svojom vetakom inteligencijom subjekti? Ako i jesu, pitanje je o kojoj se i kakvoj revoluciji radi? Da li je mogua revolucija bez volje za mo? Ili je moda u pitanju svagda iznova vraanje (istog?)? Vraaju li nam se revolucije kao to nam se svakog jutra vraa sunce? Sunce na nebu duginih boja? ije su revolucije u Matriks revolucijama? Predrag Milidrag Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd

Literatura
Filmovi i tekstovi scenarija Matrix, 1999, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers. Scenario: http://www.imsdb.com/scripts/Matrix,-The.html (pristupljeno 16. oktobra 2010). Matrix Reloaded, 2003, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers. Scenario: http://www.horrorlair.com/movies/scripts/matrixreloaded.pdf (pristupljeno 16. oktobra 2010). Matrix Revolutions, 2003, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers. Scenario: http://www.horrorlair.com/movies/scripts/matrixrevolutions.pdf (pristupljeno 16. oktobra 2010). Ostalo Adam P., Tannery C. (publ. par), Oeuvres de Descartes. Paris: Vrin, 1996. (u tekstu oznaavano skraenicom AT, iza koje slede tom i stranica) Asimov, Isak (1995). Sabrani roboti. Beograd: Polaris. Aude Lancelin (internet), Baudrillard dcode Matrix, Le Nouvel Observateur, 19. 6. 2003. Dostupno na http://hebdo.nouvelobs.com/sommaire/dossier/051868/baudrillarddecode-matrix.html (prevod intervjua na engleski: http://www.empyree.org/divers/ / Matrix-Baudrillard_english.html) (pristupljeno 1. avgusta 2010). Descartes, Rene (1975), Meditacije o prvoj filozofiji. U E. Husserl, Kartezijanske meditacije I. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost. (1951). Principi filozofije, u Rije o metodi, Praktina i jasna pravila, Osnovi filozofije. Zagreb: Matica hrvatska, 1951.
47 O Neu kao takvom sigurno ne govori jer on je mrtav, a teko da programi veruju u Drugi dolazak.

Zato je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix

29

Grau, Cristopher (ed.) (2005). Philosophers explore The Matrix, Oxford, Oxford University Press. Heidegger, Martin (1988). Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed. Hegel, G.W.F. (1966). Filozofija povijesti. Zagreb: Naprijed. (1982). Rani spisi. Sarajevo, Veselin Maslea. (1983). Istorija filozofije. Beograd: BIGZ. (1986a). Fenomenologija duha. Beograd: BIGZ. (1986b). Estetika. Beograd: BIGZ. Irwin, William (ed.) (2002). The Matrix and Philosophy: Welcome to the Desert of the Real. Chicago and La Salle, Open Court. Kangrga, Milan (1983). Etika ili revolucija. Beograd: Nolit. (1984). Praksa, vrijeme, svijet. Beograd, Nolit. (2008). Klasini njemaki idealizam. Predavanja. Zagreb: FF press. Marks, Karl (1979). Osnovi kritike politike ekonomije, tom drugi. Beograd: Prosveta. , Engels Friedrich (1989). Rani radovi. Zagreb: Naprijed. Milidrag, Predrag (2008), Uenje prirode i volja kod Dekarta, Theoria 51 (2): 7998. Nie, Fridrih (2007), Tako je govorio Zaratustra, Beograd: Feniks libris. Oliveira Moraes, Alfredo de (internet), Matrix: Hegel reloaded o mundo como uma teia de sistemas de informao. Dostupno na: http://www.ufpe.br/filosofia/arquivos/ / Matrix%20_%20Hegel%20Reloaded_%20O%20mundo%20como%20uma%20teia %20de%20sistemas%20de%20informacao.pdf (pristupljeno 12. avgusta 2010.) Platon (1976). Drava. Beograd: BIGZ. Wilber, Ken (internet), The Many Meanings of The Matrix, intervju s Lerijem

Vaauskim. Dostupno na: http://www.kenwilber.com/blog/show/230; transkript intervjua: http://integrallife.com/apply/art-entertainment/manymeanings-matrix-transcript (pristupljeno 5. avgusta 2010).

Predrag Milidrag Why is Neo new? History of Philosophy and Matrix trilogy
(Summary) The article analyzes Matrix film trilogy of Wachowski brothers from the aspect of the history of philosophy and presence of ideas of Plato, Descartes and Hegel in it. In the first part, it is analyzed the platonic framework of the first film and it is argued that there is no

30

Predrag Milidrag

Cartesian hyperbolic doubt in it, but there is a cartesian theme in physical exercises in very Matrix as a way of freeing the mind. In the second part, using Hegels The Philosophy of History and The Phenomenology of Spirit, author gives an answer from the title of the article: sixth Neo is new because he started to determines himself. The final part of the article is concerned with clash of Neo and Agent Smith in third part of Matrix. Neos death is tragic in Hegelian sense of tragedy. Finally, the author interprets the dialog between Architect and Oracle using the Marxs idea that whole previous history of mankind is only prehistory. KEY WORDS: Plato, Hegel, Descartes, Marx, free will, Platonism, philosophy of history, tragedy.