Kliford Simak, IZBOR BOGOVA Prevela Zvezdana elmi 1. Prvi avgust 2185: I tako poinjemo ponovo.

Zapravo, poeli smo ponovo pre pedeset godina, ali tada to nismo znali. Postojala je nada, neko vreme, da je ostalo jo ljudi i da emo moi da nastavimo tamo gde smo stali. Mislili smo, nekako, da se moemo drati onoga to imamo, kada je ok proao i kad smo mogli da mislimo jasnije i planiramo mudrije. Ali krajem prve godine trebalo je ve da shvatimo da je to nemogue; po isteku pete trebalo je da budemo spremni da to priznamo, ali nismo. Isprva smo odbijali da se uopte suoimo s tom injenicom, a kad smo to konano morali da uinimo, postali smo tvrdoglavi, opsednuti nekom besmislenom nadom. Stari nain ivota nije se mogao obnoviti: bilo nas je premalo, niko nije imao potrebna znanja, a stara tehnologija je propala. Tehnologija je bila suvie sloena i specijalizovana, suvie zahtevna da bismo je preuzeli i koristili bez ogromne radne snage, odgovarajuih vetina i znanja, i to znanja neophodnih ne samo za rukovanje tehnologijama nego i za proizvodnju potrebne energije. Sada smo samo leinari to se hrane truplima prolosti, i jednoga dana sveemo je na ogoljene kosti pa emo konano ostati preputeni sami sebi. Ipak, tokom proteklih godina otkrivali smo i ponovo pronalazili, na ovaj ili onaj nain, neke starije i osnovnije tehnologije povezane sa jednostavnijim nainom ivota, i te osnovne vetine trebalo bi da nas spree da ne utonemo u potpuno divljatvo. Niko ne zna ta se zaista dogodilo - to, naravno, ne spreava neke od nas da stvaraju teorije koje bi sve objasnile. Problem je samo u tome to se sve te teorije svode na obina nagaanja, uz pozivanje na najrazliitija pogrena metafizika shvatanja. Nema drugih injenica, osim dve, veoma jednostavne: prva je da je - prolog meseca se navrilo pedeset godina - najvei deo ljudske rase ili otiao nekuda, ili je nekuda odveden. Od vie od osam milijardi, koliko nas je bilo, to je svakako bilo premnogo, sada je preostalo najvie nekoliko stotina. U ovoj kui, u kojoj sedim i piem, ivi ezdeset sedam ljudi, i to samo zato to smo one noi, kad se to desilo, imali mnogo mladih gostiju na proslavi punoletstva naih unuka blizanaca, Dona i Desona Vitnija. Indijanaca sa jezera Li moda ima oko tri stotine, iako ih retko viamo, jer su se ponovo vratili, prilino rado i na svoju veliku korist, ili meni barem tako izgleda, starom lutalakom nainu ivota. Ponekad do nas dopru glasine o jo nekim malim grupama preivelih ljudi (a te glasine obino donese neki lutajui robot), ali kad bismo poli njihovim tragom, nikako ih ne bi pronalazili, ak ni tragove koji bi pokazivali da su uopte postojali. To, naravno, nita ne dokazuje. Sasvim je verovatno da negde na Zemlji mora da su preostali i drugi, iako nemamo pojma gde. A vie ih i ne traimo, ak ni kada ujemo glasine, jer nam se ini da nam vie nisu potrebni. Tokom proteklih godina postali smo zadovoljni, ustalili se i navikli na pastoralni ivot. Roboti su jo s nama, a nemamo pojma koliko ih je. Mora da jo uvek postoje svi roboti koji su ikada nainjeni. Oni nisu otili, niti su odvedeni, kao ljudska rasa. Tokom godina izvestan broj ih je doao i naselio se kod nas - obavljaju sve poslove potrebne za na udoban ivot, i postali su, iskreno, deo nae zajednice. Ponekad neki od njih ode nekuda, na neko vreme, a povremeno doluta neki novi i ostane, ili zauvek ili na neodreeno vreme. Neupuenima bi izgledalo da s robotima imamo dovoljno radne snage da odrimo u ivotu makar mali deo najvanijih delova stare tehnologije. Moda su roboti i mogli da naue potrebne vetine, ali nevolja je to niko od nas nije umeo da ih naui. ak i da smo umeli, sumnjam da bi to uspelo. Roboti nisu tehnoloki orijentisani. Nisu tako konstruisani. Stvoreni su da podravaju ljudsku gordost i ponos, da ispune udnu enju koja je, izgleda, uroena ljudskoj linosti - potrebu da se drugi ljudi (ili neto dovoljno nalik na druge ljude) staraju o naim eljama i potrebama, potrebu za robovima kojima se zapoveda, za ljudskim biima nad kojima mukarac ili ena (ili dete) moe da uspostavi vlast, stvarajui tako u sebi lano oseanje nadmoi. Stvoreni su da slue kao kuvari, batovani, batleri, sobarice, lakeji (mada nikad nisam sasvim shvatio emu slue lakeji) - sluge svih vrsta. Bili su posluga, podreeni drubenici, klimoglavci, robovi. U izvesnom smislu, poto nam i dalje slue, pretpostavljam da su i dalje robovi. Iako sumnjam da to roboti smatraju ropstvom: njihov sistem vrednosti, iako ga je stvorio ovek, nije potpuno ljudski. Slue nam veoma rado; zahvalni su zbog mogunosti da slue, pa nam to prosto nameu, oito zadovoljni to su nali nove gospodare umesto starih. Takva je situacija s nama; s Indijancima je drugaije. Roboti se oseaju nelagodno pred Indijancima, a Indijanci ih, sa svoje strane, posmatraju s oseanjem koje se granii sa gnuanjem. Oni su deo kulture belog oveka, i mi smo ih rado prihvatili, zbog nekadanje opsednutosti mainama. Za Indijance oni su neisti, neto nepojmljivo tue i strano. Nee da se meaju s njima. Kad neki robot i zaluta u njihov logor, istoga trena ga izbacuju. Nama slui nekoliko robota. 1

Mora da ih ima jo na hiljade. One koji nisu nai, poeli smo da zovemo divljim robotima, iako ne verujem da su u bilo kom pogledu divlji. esto, s prozora, ili sedei na verandi, ili etajui, vidimo grupe divljih robota kako urno prolaze, kao da imaju hitan cilj ili vaan zadatak. Nikada nismo uspeli da zakljuimo gde je taj cilj ili kakav je taj zadatak. Povremeno naujemo prie o njima, ali to su samo prie, bez ikakvih dokaza, pa ih ne vredi ovde ponavljati. Rekao sam da postoje dve injenice, ali sam se raspriao samo o prvoj. Evo i druge injenice: ivotni vek nam je sada mnogo dui. Na neki udan nain, koji se niko ni ne pretvara da razume, proces starenja je, ako ne zaustavljen, onda veoma usporen. Ja kao da uopte nisam ostario, a ni ostali, za ovih pedeset godina. Moda i imam koju sedu vlas vie, nisam je primetio; moda i hodam malo sporije, posle pedeset godina, nisam toga svestan. Onda sam imao ezdeset godina, i jo uvek imam ezdeset. Mladi dostiu zrelost na uobiajen nain i normalnom brzinom, ali im je dosegnu, starenje kao da se zaustavlja. Nai unuci blizanci, iji smo dvadeset prvi roendan slavili pre pedeset godina, i dalje imaju dvadeset jednu godinu. Po svim fizikim pokazateljima istih su godina kao njihovi sinovi i najstariji unuci, i povremeno to postaje i nezgodno nekima kao ja, koji sam proveo itav ivot svestan starenja, i pripremljen na to. Ali ma koliko ponekad smetalo, ne bunim se, jer je sa prestankom starenja stiglo i neverovatno dobro zdravlje. To nas je u poetku brinulo - poto su svi ljudi otili, ta emo bez doktora i bolnica kad se razbolimo. Sreom, izgledada su hronoloke godine tokom kojih ena moe da raa i dalje iste duine, kao i pre nego to je ivotni vek produen. enski reproduktivni sistem oito utroi sve zalihe jajnih elija tokom tridesetak godina, kako je i ranije bilo. Nema nimalo sumnje da su nestanak ljudske rase i prestanak starenja na neki nain povezani. I dok smo svi zadovoljni duim ivotom, a verovatno i smanjenjem pritiska koji je stvarala prenaseljenost planete, oni mudriji se povremeno zabrinu zbog znaenja koje moda lei iza toga. U mranim noima leimo bez sna u posteljama i mislimo na to, i, iako je ok s godinama izbledeo, jo uvek se ponekad plaimo. I tako, ovog avgustovskog jutra krajem dvadeset drugog stolea od roenja Isusovog, poinjem ovaj zapis u koji u uneti, detaljno, svoja seanja na ono to se dogodilo. To je posao koji neko mora da obavi i, kao najstariji lan ove kue, sa sto deset hronolokih godina, izgleda mi sasvim primereno i valjano da upravo moja ruka zabelei rei. Bez ovakvog zapisa, nainjenog dok seanje jo kako-tako slui oveanstvo, ono to se zbilo s rasom, vremenom bi postalo legenda... 2. Nije mogao da zaboravi tog poslednjeg medveda, mada, zaudo, nije mogao da se seti ta se tano dogodilo. Pokuaji da se seti, elja da bude siguran, poslednjih nekoliko dana zaokupljali su mu misli, ali nije bio nita blii odgovoru. ivotinja, koja je iskoila iz duboko useenog korita potoka, zatekla ga je nespremnog; nije bilo vremena ak ni da bei, jer medved je bio preblizu. Strela ga nije ubila, u to je bio siguran - imao je premalo vremena da nacilja a i pero je bilo loe nameteno. Pa ipak, medved je bio mrtav, skljokao mu se skoro tano pred noge. A upravo u tom izlomljenom trenutku, pre nego to je medved uginuo, neto se desilo - a tog neeg to se desilo nikako nije mogao da se seti. Bilo je to, bio je siguran, neto to je uinio on, ali nije imao pojma ta. S vremena na vreme odgovor bi mu skoro dosegao do svesti ali onda bi se vratio, duboko u um, kao da je to neto to on jo ne treba da zna, ili da mu je bolje da ne zna, neto to njegova unutranja, duboka svest nije htela da mu dopusti da sazna. Spustio je zaveljaj kraj sebe i naslonio luk na njega. Zagledan preko irokog prostranstva doline oiviene planinskim prevojima i obojene jesenjim bojama, utvrdio je da je upravo onakva kakvom mu je opisala grupa lovaca na bafala, koje je sreo na velikim visoravnima pre skoro itavog Meseevog ciklusa. Nasmeio se kad je pomislio na njih, bili su to prijatni ljudi. Pozvali su ga da im se pridrui, a on umalo nije pristao. Bila je tamo jedna devojka, koja se smejala s njim, dubokim grlenim smehom, i mladi, koji mu je poloio dlan na miicu pravim bratskim pokretom. Ali ipak nije mogao da ostane. Sunce se podizalo a javori du ivice dalekog prevoja, zahvaeni njegovim zracima, planuli su iznenadno u zlatnom i crvenom. A tamo, na kamenitom pobru koje se izdizalo nad renim uem, stajala je grupa velikih zgrada o kojima su mu priali, sa mnogim dimnjacima koji su bili uprti u nebo kao zdepasti prsti. Mladi je podigao dvogled sa grudi i prineo ga oima. Pomerene pokretom kaia, medvee kande u ogrlici tiho su zazveckale. Deson Vitni je stigao do kraja staze koju je odredio za svoju jutarnju etnju, i to je bila, rekao je sebi, najbolja etnja koju je ikada imao - iako je bio svestan da je to govorio svakoga jutra kad bi se popeo 2

uza strmu padinu prema verandi, zapahnut mirisom prene slanine i jutarnjih jaja, koji je dopirao iz kuhinje, gde ih je Taer pripremao. Ali jutros je zaista dobro, ubeivao je samog sebe. Bilo je tako svee, sa samo blagim nagovetajem mraza pre nego to ga je jutarnje sunce zbrisalo, a lie, pomislio je - lie je bilo u najboljem izdanju. Stajao je na stenovitom brdu i gledao reke, i one su bile (moda da bi se slagale s jesenjim bojama kroz koje su tekle) dublje plave nego obino. Jato pataka je letelo preko nizije, tik iznad vrhova drvea, a u jednoj od bara koje su okruavale glavni reni tok stajao je los u vodi do kolena, gnjurao njuku u vodu, da zahvati lokvanje, a kada bi podigao glavu, voda mu se slivala s monih rogova. ak i s te daljine Desonu se inilo da uje pljuskanje vode, iako je znao da je suvie daleko da bi je zaista uo. Dva psa koja su ila sa njim pourila su napred; sada su ekala na verandi, ne njega, mada bi voleo da poveruje da je tako, nego svoje porcije hrane. Bauser, teak od mnogih godina, teko i ozbiljno je koraao kraj njega dok su se sputali niz padinu, a Rover, smeno tene, oterao je na drvo jednu vevericu ranoranioca, u zasadu leske, i podigao jato prepelica iz polja kukuruza i bundeva pred jesenju etvu. Vrata na verandi su se otvorila i izala je Marta, s inijama za dva psa. Sagnula se i spustila ih na pod, a psi su ekali, puni potovanja i utivosti, maui polako repom, nauljenih uiju. Onda se ispravila, sila s verande i pola mu u susret, nizbrdo. Poljubila ga je kao i svakog jutra i uhvatila ga pod ruku. "Dok si bio u etnji", rekla je, "razgovarala sam sa Nensi." Namrtio se pokuavajui da se seti. "Nensi?" upitao je. "Pa naravno", rekla je. "Ma zna. Ona je Defrijevo najstarije dete. Odavno nisam priala s njom." "Sad je se seam", rekao je. "A gde bi Nensi mogla da bude?" "Negde oko Polarisa", rekla je Marta. "Nedavno su se preselili. Sad su na jednoj divnoj planeti..." Veernja Zvezda, uei u kolibi, dovravala je talismansku lutku. Mnogo je truda uloila da bi je uinila lepom, a danas e je odneti kao ponudu hrastu. Dobar je dan za to, rekla je sebi - prijatan, mek i topao. Takve dane ovek treba da ceni, da ih uva u srcu, jer malo je obojenih dana. Uskoro e doi strani dani, sa hladnom maglom koja se avetinjski unja kroz golo drvee, a potom i ledeni naleti severnih vetrova i snega. ula je kako se napolju logor budi - zvonjavu sekira i drveta, zveckanje lonaca za kuvanje, dovikivanja prijatelja, zadovoljno kevtanje psa. Kasnije e ponovo poeti posao na raiavanju starih polja, upanju bunja, vaenju kamenja nagomilanog delovanjem mrazeva tokom prethodnih godina, upanju i paljenju korova, ogoljavanju tla kako bi bilo spremno za proleno oranje i sejanje. Svi e biti zaposleni (kao to bi i ona trebla da bude) i bie joj lako da neprimeena napusti logor i vrati se pre nego to iko i primeti da je bila odsutna. Ne sme dopustiti da iko sazna, podsetila je sebe - ni njeni otac i majka, a najmanje od svih Crveni Oblak, poglavica plemena i njen roeni deda, iz ne zna ve kog kolena. Jer - nije pristojno da ena ima duha uvara. Mada se njoj to inilo savreno ispravno. Na ovaj dan, pre sedam godina, znaci uvara bili su suvie jasni da bi ostavili ikakvu sumnju. Drvo joj se jeste obratilo, i ona je razgovarala s njim, i to je bilo kao da otac i ki razgovaraju meu sobom. Nije to, pomislila je, ona traila takav odnos. To joj nije ni padalo na pamet. Ali kad se drvo nekome obrati, ta taj treba da ini? Pitala se hoe li joj se drvo danas ponovo obratiti. Posle tako dugog odsustva, hoe li se drvo seati? Jezekilj je sedeo na mermernoj klupi pod nadvijenim granama drevnog vrbovog drveta, vrsto obavivi grubi smei haljetak oko svog metalnog tela - a to je bilo pretvaranje i ponos, pomislio je, i nedostojno njega, jer mu nije bilo potrebno da sedi i nije mu bio potreban haljetak. uti list je dolebdeo do njega, odozgo, i spustio mu se u krilo, jasno, skoro prozirno ut prema smeoj tkanini. Podigao je ruku da ga ukloni, a onda ga je ipak pustio da ostane gde je. Jer ko sam ja, pomislio je, da se upliem i protivim ak i tako jednostavoj stvari kao to je padanje lista. Podigao je pogled s lista i tamo, na milju ili vie, iza zidova manastirskih, velika kamena zgrada stajala je vrsto na stenovitim grudobranima to su se dizali nad rekama - mona, temeljna kua, sa prozorima koji su mirkali pod jutarnjim suncem, sa dimnjacima koji su se kao ruke u molitvi dizali ka Bogu. Oni bi trebalo da su ovde umesto nas, pomislio je, ljudi iz te kue, a onda, skoro istog trenutka kad je to pomislio, prisetio se da ve mnogo stolea u toj zgradi ive samo njih dvoje, Deson Vitni i njegova draga ena, Marta. Ponekad bi se neko od ostalih vratio sa zvezda da poseti stari dom, ili stari porodini dom (jer neki od njih su i roeni tamo meu zvezdama). A kakva posla oni imaju, upitao se Jezekilj, sa tragom gorine, pa da budu tamo meu zvezdama? Ne bi trebalo da se petljaju sa zvezdama, i svim tim to bi se moglo nai za zabavu tamo gore; glavna briga svakog ljudskog bia trebalo bi da bude njegova besmrtna dua. 3

U zasadu muzikog drvea iza manastirskih zidova lie je neno utalo, ali drvee je zasad utalo. Kasnije tokom dana, negde popodne, polako e poeti da se usklauje za veernji koncert. Moda e biti, pomislio je uz malo oklevanja, neto divno za sluanje. Ponekad je zamiljao da je njihova muzika nekakav rajski hor, ali sve je to, znao je, samo njegova mata; ponekad su proizvodili muziku koja je bila sve samo ne crkvena. Upravo takve misli, rekao je u sebi, i sedenje na klupi i noenje haljetka, ine njega i njegove sadruge manje dostojnim da sa verom izvravaju zadatak koji su preuzeli. Ali robot, nastavio je, ne moe go stati pred Gospoda; mora imati na sebi neku odeu oveka, ako treba da preuzme mesto oveka, koji je sve tako potpuno zaboravio. Stare sumnje i strahovi zapljusnuli su ga i on je sedeo pognut pred njima. Izgledalo bi, pomislio je, da se na njih moe navii, jer imao ih je od samog poetka (a i ostali) ali njihova otrina nije se ublaila - i dalje su ga zasecali do sri. Umesto da jenjaju kad ih upozna, postajali su otriji sa svakom proteklom godinom, a nije im nalazio odgovore ni posle stolea provedenih u okapavanju nad pedantnim komentarima i opirnim, detaljnim pisanijima teologa. Je li sve ovo, pitao se u mukama, samo udovino svetogre? Mogu li jedinke bez due sluiti Gospoda? Ili bi trebalo da, tokom godina vere i truda, steknu duu? Traio je duu duboko u sebi (a to nije bilo prvi put da je trai), i nije je naao. ak i da je ima, upitao se, kako da je prepozna? Kakvi sastojci ine duu? Moe li dua, zapravo, da nastane, ili se treba roditi s njom; ako je to u pitanju, koji se genetski kodovi se koriste? Da li on i njegovi sadruzi roboti (ili sadruzi monasi?) preotimaju neka prava od ljudi? Da li, obuzeti grenim ponosom, prisvajaju neto predvieno samo za ljudsku rasu? Da li imaju - da li su ikada imali pravo da pokuaju da odre ljudsku i Boju ustanovu koju su ljudi zanemarili, i za koju sada moda ni Bog ne mari? 3. Posle doruka, u uukanoj tiini biblioteke, Deson Vitni je seo za svoj pisai sto i otvorio jednu od teko ukorienih knjiga dnevnika, koju je odabrao iz dugakog niza slinih na polici. Ustanovio je da je prolo vie od mesec dana od poslednjeg zapisa. Naravno, pomislio je, ni tada nije bilo nekog naroitog razloga da se zapisuje. ivot je tekao tako mirno da se vrlo retko deavalo neto neobino, neto za zapisivanje. Moda bi bilo bolje da vrati knjigu na policu bez ikakvog novog zapisa, iako je nekako kao in vere doivljavao to upisivanje uobiajenog pasusa teksta u priblino istim vremenskim razmacima. Proteklog meseca nije se dogodilo nita znaajnije - niko nije doao u posetu, nije se desilo nita sem uobiajenih kontakata s onima meu zvezdama, nije bilo novosti o indijanskom plemenu, nisu prolazili ni svraali nikakvi roboti, pa nije bilo ni novosti - mada ono to roboti donose mnogo ee spada u glasine nego u novosti. Bilo je ogovaranja, naravno. Marta je redovno razgovarala s ostalim pripadnicima klana, i kada bi seli na verandu da sluaju veernji koncert, ona bi mu ukratko ispriala sve o emu je bilo rei toga dana. Ali to su uglavnom bili enski razgovori, nita za zapisivanje. Tanka pruga jutarnjeg sunca, prodrevi kroz prorez gde se teke zavese na jednom od visokih prozora nisu sasvim sastavile, pala je preko njega, osvetlivi mu sedu kosu i iroka i vrsta ramena. Bio je visok, mrav, ali odavao je utisak snage koji je nadvladavao mravost. Lice mu je bilo grubo, izbrazdano tankim borama. Imao je nakostreene brkove, vrlo sline obrvama nad duboko usaenim oima elinog pogleda. Sedeo je u stolici, nepokretan, prelazio pogledom po sobi i iznova se udio tihom zadovoljstvu koje je uvek nalazio u njoj - mada je ponekad to bilo i vie od zadovoljstva: kao da soba, prostrana i ispunjena knjigama, prua neki poseban blagoslov. Misli mnogih ljudi, pomislio je, poivaju ovde - svi veliki mislioci sveta bezbedni u tomovima po policama, otkako ih je njegov deda odabrao i smestio tu, kako bi u buduim danima ljudske rase naslee zapisane misli uvek bilo pri ruci. Prisetio se da je esto zamiljao kako se sr karaktera tih drevnih pisaca, avetinjsko prisustvo samih ljudi, tokom proteklih godina nastanilo u ovoj sobi, i kako je kasno nou, kad sve ostalo miruje, sebe esto zaticao u razgovoru s tim drevnim ljudima, koji su se pojavljivali iz praine prolosti u senci sadanjice. Police sa knjigama su opkoljavale itavu sobu, prekinute samo sa dvoja vrata i, na strani okrenutoj reci, sa tri prozora. Iznad polica nalazio se balkon, osiguran ukrasnom metalnom policom, a na balkonu se drugi niz polica protezao oko itave sobe. Na zidu iznad jednih vrata nalazio se sat i ve vie od pet hiljada godina, prisetio se u udu, jednako je kucao, odbijajui sekunde stolee za stoleem. Pokazivao je devet i petnaest, i on se upitao koliko je to blizu tanom vremenu koje su ljudi ustanovili pre mnogo godina. Znao je da ne postoji nain da se to utvrdi, iako nije ni bilo vano. Svet bi postojao i da nema toga asovnika. 4

U sobu su prodirali prigueni zvuci - alosno mukanje neke daleke krave, jasno lajanje psa, nerazumno kvocanje kokoke. Muziko drvee je jo utalo - nee poeti da se usklauje sve do kasnog popodneva. Pitao se hoe li veeras izvesti neku od novih kompozicija. U poslednje vreme ih je bilo mnogo. Ako bude tako, nadao se da nee uti neto od eksperimentalne muzike koju su u poslednje vreme isprobavali. Bilo je tako mnogo drugih koje bi mogli da sviraju, tako mnogo starih i omiljenih, ali u njihovim postupcima nije bilo smisla. Izgleda, pomislio je, da se situacija pogorava poslednjih godina, otkako su dva stara drveta poela da umiru. Poela su da gube starije grane i svakog prolea imala su, inilo se, sve manje lia. Naravno, bili su tu mladi izdanci da ih odmene, i ba u tome je i bio problem. Podigao je ruku i zabrinuto prevukao prstom preko brkova. Po hiljaditi put je poeleo da zna neto o brizi za drvee. Pregledao je nekoliko knjiga, naravno, ali nije naao nita to bi mu bilo od pomoi. A ak i da je naao neto, nije mogao biti siguran da bi muziko drvee reagovalo na negu isto kao drvee sa Zemlje. Zauo je zvuk koraka i okrenuo se. Kroz vrata je ulazio robot, Taer. "Da, Taere, ta je bilo?" "Tu je gospodin Horas Crveni Oblak, ser." "Ali Horas je gore na severu. U predelima divljeg pirina." "Izgleda, ser, da se pleme preselilo. Ulogorili su se dole kraj reke, na njihovom starom zemljitu. Nameravaju da obnove stara polja i zaseju ih na prolee." "Razgovarao si s njim?" "Ser", rekao je Taer, "on je stari poznanik i, prirodno, razmenio sam nekoliko rei s njim. Doneo je dak pirina." "Nadam se da si mu se zahvalio." "O, naravno da jesam, ser." "Trebalo je da ga pozove unutra." "Rekao je da ne eli da vas uznemirava, ser, ako ste sluajno zauzeti." "Nikad nisam stvarno zauzet. Ti to svakako zna." "U tom sluaju", rekao je Taer, "zamoliu ga da ue." Deson je utei obiao oko pisaeg stola pa se zaustavio kraj njega, ekajui prijatelja. Koliko je vremena prolo, upitao se - etiri godine ili moda pet, mora biti da je pet. Otiao je bio dole, do logora, kako bi se oprostio od svog starog prijatelja i, poto se pleme otisnulo, dugo je stajao na jeziku obale gledajui dugi niz kanua kako se brzo kree uz reku, dok su vesla bleskala na suncu. Crveni Oblak je bio istih godina kao Deson, ali delovao je mlae. Kada je uao u sobu i krenuo preko tepiha, koraao je kao mladi. Kosa mu je bila crna, bez ijedne sede vlasi; nosio je razdeljak tano po sredini temena i dve teke pletenice padale su mu preko ramena i njihale se na grudima. Lice mu je bilo izbrazdano od vremena ali, osim mree borica u uglovima oiju, nije bilo naborano. Nosio je koulju i pantalone od jelenje koe, i mokasine na nogama. aka koju je pruio Desonu bila je vrsta i uljevita, sa kratkim, vrstim prstima. "Mnogo je vremena prolo, Horase", rekao je Deson. "Drago mi je to te vidim." "Ti si jedini", rekao je Crveni Oblak, "koji me i dalje zove Horas." "Pa, u redu", rekao je Deson, "treba li da te zovem Poglavice? Ili Oblae? Ili moda Crveni?" Crveni Oblak se iskezio. "Od tebe, Desone, Horas zvui sasvim dobro. Zajedno smo bili deaci. Sigurno se sea. I to me vraa u dane kada smo zajedno vrljali umom. Zasekli smo zglavkove i dodirnuli se ranama kako bi nam se krv izmeala. Ili smo barem mislili da e se izmeati. Zapravo sumnjam da jeste. Ali nije ni vano. Najvanija je simbolika." "Seam se", rekao je Deson. "Seam se onog prvog dana, kad je tvoje pleme stiglo veslajui niz reku i videlo dim kako se die iz jednog od naih dimnjaka. Svi ste, onako uture, pourili uzbrdo da vidite ta se deava, i tako su, prvi put, tvoje pleme i ljudi iz ove kue shvatili da nisu sami, nego da ima i drugih." "Zapalili smo velike vatre na travnjaku", rekao je Crveni Oblak, "i zaklali smo par junadi za rotilj. Spojili smo ruke u krug i igrali smo oko vatara, podvriskujui i galamei. Tvoj deda, blagosloven bio, izneo je burence viskija i svi smo se prilino napili." "Tada smo se nas dvojica upoznali", rekao je Deson. "Dva mlada izdanka spremna da pokau svetu - samo to nije bilo sveta kojem bi se moglo pokazati. Skoro istoga trena smo poeli da se druimo. Ili smo zajedno u lov i na pecanje, i lunjali smo brdima. I jurili za devojkama." "Neke smo i pristigli, koliko se seam", rekao je Crveni Oblak. "Nije ih bilo teko stii", rekao je Deson. 5

Zastali su i nemo se pogledali u oi. "Hajde da sednemo", konano je rekao Deson. "Mora da imamo o mnogo emu da priamo." Crveni Oblak je seo u jednu stolicu, Deson u drugu, i okrenuo se tako da gleda u prijatelja. "Koliko je prolo?" upitao je. "est godina." "Tek ste stigli?" "Pre nedelju dana", rekao je Crveni Oblak. "Poli smo sa severa posle etve divljeg pirina. Nismo brzo putovali. Zaustavljali smo se kad god bi nali dobro mesto za logor, pa smo lutali okolo i lovili. Neki mladii su odveli konje zapadno od reke, i drae ih tamo sve dok led ne bude dovoljno vrst za prelazak. Kasnije, kad zahladni, prei emo tamo da lovimo zimsko meso. Bafala i divlje krave. Noas je stigao glasnik i rekao da ih u tamonjim prerijama ima mnogo." Deson se namrtio. "Pre nedelju dana, kae. Nije trebalo da eka toliko dugo. Ako sam nisi imao vremena, trebalo je da poalje nekoga. Doao bih da te posetim." "Vreme je brzo prolo. Imali smo mnogo posla. Pokuavamo da sredimo kukuruzno polje. Polja su zarasla u korov i grmlje. Ponestalo nam je kukuruza, a i zaeleli smo ga se. Pokuali smo da ga gajimo na severu, ali sezona je prekratka. Kasno nikne i mraz ga ubija. Imali smo klipove za peenje, ali nita vie." "Mi imamo kukuruza", rekao je Deson. "I to mnogo, samlevenog i spremnog. Poslau vam malo u logor jo danas. ta vam jo treba - slanina, jaja, brano? Imamo dobro penino brano. Mnogo vie nego to nam je potrebno. I odee, ako elite. Vuna je bila dobra a razboji vredni." "Desone, nisam doao da prosim..." "Znam da nisi. Godinama smo razmenjivali stvari. Mrzim i da pomislim koliko mesa, ribe, bobica i svega drugog je tvoj narod doneo uzbrdo onih dana. Taer kae da si doneo pirina..." "U redu", rekao je Crveni Oblak. "Nee se protiviti poiljci mesa bafala kada se vratimo iz lova?" "Nimalo", rekao je Deson. "U stvari, to ne bi i ti u lov?" "Veoma bih voleo." "Fino! Bie kao u stara vremena. Pustiemo da drugi rade. Mi emo sedeti kraj vatre, ti i ja, priaemo i jeemo meso sa grbe." "Ti ume da ivi, Horase." "Mislim da si u pravu. Mogli smo postupiti na mnogo naina. Mogli smo da se naselimo. Mogli smo da preuzmemo neke dobre kue i polja, da ih zasejemo i zapatimo stoku. Mogli smo postati dobri farmeri. Ali nismo. Odabrali smo stari nain. Pretpostavljam da se nikad nismo suvie udaljili od njega. Svako od nas je duboko u srcu sanjao o tome, uvek i ponovo. Potreba je postojala. enja je postojala. Nai preci su vodili takav ivot hiljadama godina. Mi smo samo nekoliko stotina godina poiveli na nain belog oveka, i to nisu bile dobre godine. Nikad se nismo uklopili, nikad nismo ni imali priliku za to. Bilo je pravo olakanje stresti sve to i vratiti se cveu, drveu, oblacima, godinjim dobima i vremenu, tekuoj vodi, stvorenjima uma i prerija - uiniti ih ponovo delom nas, bliim nego ikada ranije. Nauili smo neto od belaca, to ne poriemo - bilo bi glupo i pokuati. I iskoristili smo znanja belog oveka da stari nain ivota uinimo jo boljim. Ponekad se zapitam jesmo li doneli pravu odluku, a onda ugledam jesenji list - samo jedan list, ne mnogo lia - ili ujem ubor malog potoka koji tee kroz umu, ili osetim miris drveta, i tada znam da nismo pogreili. Vratili smo se zemlji, vezali se za bregove i potoke, i tako je i trebalo da bude. Tako nam je i sueno da ivimo. Nismo se vratili staroj plemenskoj organizaciji, nego nainu ivota. Nekada smo bili umsko pleme, vie nismo. Moda smo prosto Indijanci. Prihvatili smo kone vigvame plemena iz zapadnih ravnica i, velikim delom, njihov nain oblaenja i upotrebe konja. Ali zadrali smo kanue od brezovine, etvu divljeg pirina i javorov eer. To je dobar ivot. Ti i ja, stari prijatelju, uhvatili smo bit ivota - ja u svom vigvamu, ti u ovoj kamenoj kui. Nikada nisi otiao na zvezde, i moda je tako i najbolje. Pretpostavljam da ljudi tamo nalaze sjajne stvari..." "Poneto", rekao je Deson. "Mnogo zanimljivih stvari. Moda ak i poneto korisno. Ali malo ta od toga smo zaista uveli u upotrebu. Videli smo, posmatrali smo, ak smo i prouavali, a u nekim sluajevima smo stigli i do zakljuka ta se deava. Ali vie nismo tehnoloka rasa. Izgubili smo tehnologiju zajedno s ljudskom radnom snagom i znanjima, a maine su se kvarile, i nije bilo naina da se ponovo pokrenu, a ni energije za njih. Ne alimo za tom izgubljenom tehnologijom - to, mislim, zna. Moda nekada i jesmo alili, ali vie ne. Sada bi to bila gnjavaa. Postali smo sposobni posmatrai i stiemo zadovoljstvo iz tih posmatranja, postiui male trijumfe kada uspemo da doemo do nekog nepobitnog saznanja. Znanje je 6

cilj, a ne upotreba. Mi nismo korisnici. Nekako smo se izdigli iznad korienja. Moemo da zadovoljno sedimo i posmatramo neiskoriene izvore; moemo ak i da mislimo kako bi bilo sramota da pokuamo da ih koristimo. I nisu samo izvori u pitanju; tu su i ideje i..." "Koliko se sea, Desone? Koliko, zaista, iz starih dana? Ne kako je nae pleme nalo vas ovde, nego svega ostalog." "Seam se prilino jasno", rekao je Deson. "A trebalo bi i ti. Bio si mladi, kao i ja, kada se to dogodilo. Obojica smo bili u godinama kada se pamte utisci. Mora da je imalo ogroman uticaj na nas." Crveni Oblak je odmahnuo glavom. "Moja seanja su mutna. Bilo je previe drugih stvari. Jedva da se seam nekog drugog ivota do onog kakav sada vodimo." "Moja seanja su u knjizi, ili bolje reeno u mnogim knjigama", rekao je Deson pokazavi policu nad pisaim stolom. "Sve je zapisano. Poeo je moj deda, pedesetak godina poto se zbilo; zapisivao je da ne bi zaboravio, kako ne bi sve postalo legenda. Zapisao je sve ega je mogao da se seti, a poto je zavrio, redovno je unosio nove zapise. Kada je on umro, ja sam preuzeo posao. Sve je zapisano, od dana kada se desilo." "A kada ti umre", upitao je Crveni Oblak, "ko e onda zapisivati?" "Ne znam", odgovorio je Deson. "Desone, esto sam neto sam sebe pitao, ali tebe nikad nisam upitao. Mogu li sada da te pitam?" "Svakako. ta god hoe." "Zato nikad nisi otiao na zvezde?" "Moda zato to ne mogu." "Ali nisi nikad ni pokuao. Nikad nisi poeleo." "Ostali su odlazili jedan po jedan", rekao je Deson, "sve dok nismo ostali samo Marta i ja. Izgledalo je da neko mora da ostane. Izgledalo je da ne moemo potpuno da napustimo Zemlju. Neko je pripadao ovde. Nekakav sidra, moda, za ostale, koji su otili. Da odrava domau vatru. Da bude ovde i doeka ostale kada poele da dou kui. Da odrava mesto." "Oni se vraaju, naravno. A ti si ovde da ih doeka." "Neke od njih", rekao je Deson. "Ne sve. Moj brat, Don, bio je jedan pd prvih koji su otili. Nije se vratio. Nemamo vesti od njega. esto se pitam gde je. Ako je jo iv." "Misli da si imao obavezu da ostane. Ali, Desone, ne moe to biti potpun odgovor." "Jedan deo jeste, mislim. Neko vreme je bio vei deo nego sada. Don i ja smo bili najstariji. Moja sestra, Denis, mlaa je od nas. Nju povremeno viamo a Marta i ona esto razgovaraju. Da je Don ostao, moda bismo Marta i ja otili. Rekao sam da nismo jer nismo mogli. Zapravo ne verujem u to. Sposobnost je izgleda svima data. ovek ju je verovatno imao davno pre nego to je poeo da je koristi. Moda je za njeno razvijanje bilo potrebno vreme, a dobili smo ga kad je ivot postao dui. Moda bi se razvila ak i bez dueg ivota da nismo bili toliko zabrinuti, toliko zauzeti tehnologijom. Mora da smo negde pogreno skrenuli, prihvatili pogrene vrednosti, i dozvolili da bavljenje tehnologijom maskira nau pravu, istinsku svrhu. Bavljenje tehnologijom nas je moda spreavalo da saznamo ta imamo. Te nae sposobnosti prosto nisu uspevale da nam se probiju do svesti kroz guste slojeve maina, procena trokova i svega ostaloga. A kada govorimo o sposobnostima, nije u pitanju samo putovanje na zvezde. Tvoj narod ne putuje na zvezde. Moda vam to nije ni potrebno. Postali ste, umesto toga, deo svoje okoline, ivite sjedinjeni s njom, i potpuno je razumete. Za vas se tako okrenulo..." "Ali ako moe da ode, zato ne poe? Sigurno moe da otputuje makar nakratko. Roboti bi se starali o svemu. Oni bi odravali plamen doma, i doekivali dobrodolicom svakoga ko bi poeleo da se vrati." Deson je odmahnuo glavom. "Sada je prekasno. Sa svakom proteklom godinom sve vie se zaljubljujem u ovu kuu i jutra zemlje oko nje. Oseam da sam deo toga. Bio bih izgubljen bez kue i zemlje - i Zemlje. Ne bih mogao da ivim bez njih. ovek ne moe da hoda istim tlom, da ivi u istoj kui gotovo pet hiljada godina..." "Znam", rekao je Crveni Oblak. "Pleme, kako mu se broj lanova poveavao, delilo se i rasipalo, pretvarajui se u mnogo plemena. Neki su u prerijama, drugi na istoku, u umama. Ja se drim ove dve reke..." "Uasno sam nevaspitan", rekao je Deson. "Trebalo je prvo to da pitam. Kako je ga Crveni Oblak?" "Srena je. Poto ima itav novi logor da po njemu zapoveda, sva je blaena." 7

"A tvoji sinovi i brojni unuci?" "Samo nekoliko unuka je jo s nama", rekao je Crveni Oblak. "Sinovi i ostali unuci su sa drugim plemenima. Dobijemo vesti o njima, ponekad. Jelena Koji Tri, mog unuka iz treeg kolena, ubio je grizli pre nekih godinu dana. Doao je glasnik da nam javi. Inae su svi ostali dobro i sreno." "ao mi je", rekao je Deson. "Jelen Koji Tri bio je unuk kakvim bi se svako ponosio." Crveni Oblak je pognuo glavu u znak zahvalnosti. "Gospoa Vitni, koliko znam, u dobrom je zdravlju." Deson je klimnuo glavom. "Provodi mnogo vremena u razgovoru s ostalima. Veoma je umena u tome. Mnogo umenija od mene. Telepatija kao da joj je druga priroda. Svako vee ima mnogo vesti da mi saopti. Sada nas je puno. Nemam pojma koliko. Marta bi to znala bolje od mene. Ona sve to dri u glavi. Sve odnose, ko se s kim venao i tako dalje. Ima nas nekoliko hiljada, svakako." "Jednom si mi rekao, pre mnogo godina, da su u svemiru nali neto inteligencije, ali nikog nalik na nas. A otkako se nismo videli..." "U pravu si", rekao je Deson. "Niko nalik na nas. Neki kontakti su bili. Neki su prijateljski, neki ba i ne, neki su ravnoduni prema nama. Veina ih je toliko tuinska da se ovek najei. A, naravno, tu su i tuinci lutalice, koji ponekad poseuju Zemlju." "I to je sve? Nema saradnje..." "Ne, to nije sve", rekao je Deson. "Desilo se neto veoma uznemirujue. Nagovetaj o neemu veoma uznemirujuem. Kao lo miris u vetru. Odnekud iz sredita..." "Sredita ega, Desone?" "Sredita galaksije. Iz sri. Neka vrsta inteligencije. Samo smo je nanjuili, i to je bilo dovoljno..." "Neprijateljska?" "Ne, nije neprijateljska. Hladna je. Inteligentna, suvie inteligentna. Hladna i ravnoduna. O, prokletstvo, ne umem da ti kaem. Nema naina da se kae. Kao kad bi kina glista mogla da oseti inteligenciju ljudi. I vie od toga. Vea je razlika izmeu nas i toga nego izmeu kine gliste i ljudi." "To te plai?" "Plai? Valjda. Uznemiren sam. Strepim. Jedina je uteha to nas verovanto nije ni svesna." "Pa emu onda briga?" "Ne brinem previe. Nije to. Prosto se ovek osea neisto kad zna da neto takvo postoji sa njim u galaksiji. Kao da naie na bure koncentrisanog zla." "Ali to nije zlo." "Mislim da nije. Ne znam kakvo je. Niko ne zna. Samo smo uhvatili nagovetaj..." "Nisi ga osetio? Mislim, lino?" "Ne. Neki jesu. Dvoje, tamo meu zvezdama." "Nema potreba za brigom, najverovatnije. Samo se drite dalje od toga. Ipak, pitam se ima li to neke veze s odlaskom oveanstva? Malo je verovatno, dodue. I dalje nema pojma, Desone, zato se to dogodilo, zato je oveanstvo otilo?" "Nimalo", rekao je Deson. "Govorio si o tuincima koji dolaze na Zemlju..." "Da", rekao je Deson. "udno kako dolaze na Zemlju u poslednje vreme. Nije ih mnogo, naravno. Nije ih mnogo prema onome to je nama poznato. Dvoje-troje u protekom stoleu, mada mi se ini, kad malo bolje razmislim, s obzirom na sav taj prostor i udaljenosti, da je to prilino. Ali kao da ranije nisu dolazili. Poelo je tek kad su ljudi otili. Iako je mogue da su dolazili i pre toga, a niko ih nije video, ili nije shvatio ta su. Moda ih nismo videli jer nismo bili spremni da ih prepoznamo. ak i kad bismo ih videli, zatvarali smo oi pred njima. Oseali smo se neprijatno u prisustvu neega to ne moemo da razumemo, i tako bismo ih izbrisali. Rekli bismo da ne mogu da budu tu, da nisu tu, da ih nismo ni videli, i to bi bio kraj." "Moda je bilo ba tako", rekao je Crveni Oblak. "Ili ih je dolazilo mnogo manje. Bili smo nemirna planeta, kljuali smo od inteligencije, i to ponekad prilino uasavajue. Moda, u manjoj razmeri, nekako nalik na tu tvoju inteligenciju iz sredita galaksije. To svakako nije bilo mesto na kome bi tuinac lutalica reio da se malo odmori. Jer ne bi se odmorio. U ono vreme ni za koga nije bilo odmora." "U pravu si, naravno", rekao je Deson. "Sada to znamo. Pretpostavljam da tada nije bilo naina da to shvatimo. Napredovali smo..." "A sad zna, rekao si,", prekide ga Crveni Oblak, "za neke tuince lutalice." 8

"Bilo ih je dvoje-troje. Jednom sam preao pet stotina milja da razgovaram s jednim od njih, ali otiao je pre nego to sam stigao. Neki robot je doneo vesti. Nisam tako dobar kao Marta u toj galaktikoj telepatiji, ali mogu da razgovaram s tuincima. Barem s nekima od njih. Izgleda da imam icu za to. Mada ponekad nema naina da se razgovara. Neki nemaju naina da prepoznaju zvune talase kao nain komunikacije a ovek, sa svoje strane, ponekad nema ulo kojim bi osetio signale ili mentalne talase koje oni koriste za komuniciranje. Sa drugima pak, ak i ako postoji nain da se uspostavi veza, ne moe da razgovara. Nema o emu. Nema zajednikih tema." "Ti tuinci lutalice", rekao je Crveni Oblak, "doao sam delom i zbog toga. Doao bih svakako, naravno, prvoga dana, im uzmognem. Ali hteo sam da ti kaem da imamo ovde tuinca. Gore u vrhu Maje jaruge. Mali Vuk ga je naao, pa je dojurio i ja sam otiao da pogledam." Znai to je, pomislio je Deson; trebalo je da znam. itava ta paljiva, utiva pria o svemu sem o onome to je Crveni Oblak zapravo doao da mu kae, i tek sad je rekao. Takvi su oni; to se od njih moglo i oekivati. Stari, neuurban nain, plemenski protokol, dostojanstvo. Nikad ne biti uzbuen, ne uleteti unutra, nego polako i natenane, uvek potujui pristojnost. "Pokuao si da pria s njim?" upitao je. "Ne", rekao je Horas Crveni Oblak. "Ja mogu da razgovaram s cveem i rekama, i oni mi odgovaraju, ali tuinac - ne znam kako da ponem." "U redu", rekao je Deson. "Otii u tamo da vidim ta smera, ako ita smera. Naravno, ako uspem da uspostavim vezu s njim. Ima li moda traga kako je doao?" "Teleportacijom, ini mi se. Nema nikakvih tragova broda." "Obino je tako", rekao je Deson. "Isto kao mi. Bilo kakva maina bila bi prekabasta sprava. Lunjanje po zvezdama nije nita novo, naravno, iako smo u poetku mislili da jeste. Mislili smo da smo napravili fantastino otkrie kada su prvi meu nama poeli da razvijaju i koriste parapsihike moi. Ali nije bilo tako fantastino: bilo je to prosto neto to, suvie zauzeti, kao tehnoloka rasa, ranije nismo stigli da uoimo. A ak i da je neko pomislio na tako togod, i pokuao da pria o tome, svakako bi bio ismejan." "Niko od naih ne luta po zvezdama", rekao je Crveni Oblak. "Nisam siguran da iko od naih ima ikakve moi. Bili smo toliko obuzeti svetom u kome ivimo i tajnama koje on sadri da moda nismo ni otkrili tajne izvore koje posedujemo, ako ih uopte posedujemo. Ali sada..." "Mislim da moi imate, i da ih koristite", rekao mu je Deson, "na najbolji mogui nain. Poznajete svoju okolinu i stapate se s njom prisnije nego to je ijedan ovek ikada ranije uspeo. Za to mora da je potreban neki psihiki nagon. Moda to nije romantino kao lutanje po zvezdama, ali potrebno je, mogue, ak i vee razumevanje." "Zahvaljujem ti na ljubaznosti", rekao je Crveni Oblak, "i moda i ima istine u tome to govori. Imam divnu i veoma lakomislenu unuku, ne znam ve iz kog kolena, tek je napunila devetnaestu. Moda je se sea - zove se Veernja Zvezda." "Pa naravno da se seam", oduevljeno je rekao Deson. "Kad bi ti otiao iz logora ili bi bio zauzet a ja doao u posetu, ona bi me preuzela. Ili smo u etnje kroz prirodu i ona mi je pokazivala ptice, cvee i ostala umska udesa, i neprekidno je avrljala, i to veoma ljupko." "I dalje veoma ljupko avrlja, ali pomalo se brinem zbog nje. Mislim da je, moda, razvila neto od psihikih moi kojima je tvoj klan obdaren..." "Misli li na lutanje po zvezdama?" Crveni Oblak je zgrio lice. "Nisam siguran. Ne, mislim da nije to. Pre je neto drugo. Oseam u njoj neto neobino. Izgleda da me to uznemiruje, mada ne bi trebalo. edna je znanja kao niko koga znam u mom narodu. Nije to e za znanjem o svom svetu, iako i to postoji, nego e za znanjem van ovog sveta. Za znanjem o svemu to se ikada desilo, o svemu to su ljudi mislili. Proitala je sve knjige koje pleme ima, a toga je veoma malo..." Deson je podigao ruku i mahnuo, pokazujui po sobi. "Evo ovde knjiga", rekao je, "ako eli da doe i ita. Dole u podrumima ima jo soba nakrcanih knjigama do tavanice. Neka slobodno doe i koristi ih, ali ne bih voleo da ih iznosi iz kue. Kad se jednom izgubi, knjigu je veoma teko zameniti." "Doao sam spreman da zamolim", rekao je Crveni Oblak. "Navodio sam razgovor na ovo. Hvala na ponudi." "Milo mi je to postoji neko ko bi eleo da ita. Uveravam te da e mi biti ast da podelim knjige s njom." 9

"Pretpostavljam", rekao je Crveni Oblak, "da je trebalo da i mi mislimo na knjige, ali sada je prekasno da se to popravi. Moda jo uvek postoje knjige, naravno, iako je vreme, najverovatnije, unitilo veinu. Sigurno su ih se doepali vlaga i glodari. A moj narod i nerado ide u potragu za njima. Nimalo ne volimo drevna mesta. Tako su stara, pranjava i ispunjena mnogim duhovima - duhovima prolosti, o kojima ni sada ne volimo da razmiljamo. Imamo neto knjiga, naravno, i uvamo ih kao drevno naslee. I pitanje je duga prema prolosti da svako dete naui da ita. Ali za veinu njih je to samo neprijatna dunost. Do Veernje Zvezde, malo je bilo onih koji su voleli da itaju." "Da li bi Veernja Zvezda", upitao je Deson, "volela da doe i ivi s nama? Onoliko dugo koliko bude elela. Kua bi sinula kad bi u njoj iveo neko mlad, a ja bih joj pomagao u izboru onoga to e itati." "Rei u joj", odgovorio je Crveni Oblak. "Bie oduevljena. Zna, naravno, da te zove ika Deson." "Ne, nisam znao", rekao je Deson. "Poastvovan sam." Nastupila je tiina, njih dvojica jo malo su sedeli u miru biblioteke. Zidni sat je otkucavao sekunde, glasan, u tiini. Crveni Oblak se promekoljio. "Desone, ti si pazio na protok vremena. Mislim, na godine. ak ima i sat. Mi nemamo satove i nismo vodili rauna. Nismo se gnjavili. Prihvatali smo svaki dan kako doe, i proiveli bismo ga u potpunosti. Mi ne ivimo po danima, nego po godinjim dobima. A ni godinja doba nismo brojali." "Moda smo", rekao je Deson, "propustili koji dan tu i tamo, ili smo moda poneki dodali - nisam sasvim siguran. Ali vodili smo rauna. Prolo je pet hiljada godina. Ja sam sada star, fiziki, koliko i moj deda kad je poeo da zapisuje u knjige. Posle toga je poiveo jo gotovo tri hiljade godina. Ako i sa mnom bude tako, doiveu osam hiljada godina. To ne izgleda mogue, naravno. Izgleda ak pomalo nepristojno da neko ivi osam hiljada godina." "Jednoga dana", rekao je Crveni Oblak, "moda emo saznati ta je dovelo do svega ovoga - kuda su ljudi otili i zato ivimo ovako dugo." "Moda", rekao je Deson, "mada se ne nadam. Mislio sam neto, Horase..." "Da?" "Mogao bih da okupim grupu robota i poaljem ih dole, da vam raiste polja. Samo se motaju ovuda, maltene nita ne rade. Znam ta vi mislite o robotima, naravno..." "Ne. Puno ti hvala. Prihvatiemo kukuruz i brano i sve ostalo, ali ne moemo prihvatiti pomo robota." "ta zapravo imate protiv njih? Zar im ne verujete? Nee se motati okolo. Nee vas gnjaviti. Samo e raistiti polja i otii." "Oseamo se nelagodno kraj njih", rekao je Crveni Oblak. "Ne pristaju nam. Podseaju nas na ono to nam se deavalo kada je doao beli ovek. Mi kad raskidamo, raskidamo potpuno. Zadrali smo samo poneto. Jednostavne metalne alatke, plug, bolje oseanje za ekonomiju - vie se ne gostimo jednog dana a gladujemo narednog, kao to su Indijanci mnogo puta inili pre dolaska belog oveka. Vratili smo se starom umskom ivotu, ivotu u ravnicama. Vratili smo se na svoje; neka tako i ostane." "Mislim da razumem." "Osim toga, nisam sasvim siguran ni da im verujemo", nastavio je Crveni Oblak. "Ne sasvim. Moda su ovi koje imate tu, koji rade za vas na poljima i obavljaju druge stvari, moda su oni u redu. Ali prilino sumnjam u divlje robote. Rekao sam ti, zar ne, da jedna grupa takvih ivi gore uz reku, u ostacima nekog starog grada..." "Da, seam se da si mi rekao. U Mineapolisu i Sv. Pavlu. Video si ih pre mnogo, mnogo godina. Gradili su neto." "I dalje grade", rekao je Crveni Oblak. "Na putu nizvodno zaustavili smo se da pogledamo - s velike udaljenosti. Ima ih vie nego ikada, i jo uvek grade. Jednu ogromnu zgradu, mada uopte ne lii na zgradu. Roboti ne bi ni gradili zgradu, zar ne?" "Mislim da ne bi. Barem ne za sebe. Oni se smeju vremenu. Nainjeni su od neke gotovo neunitive legure. Ne ra, ne haba se, otporna je gotovo na sve. Vetar, temperatura, kia ... nita im ne moe nauditi." "Nismo se predugo zadravali", rekao je Crveni Oblak. "Pazili smo da ostanemo podaleko. Koristili smo dvoglede, ali ipak nismo mnogo videli. Bili smo uplaeni, pretpostavljam. Bilo nam je neprijatno. im smo bacili pogled, otili smo. Mislim da nije postojala neka stvarna opasnost, ali nismo hteli da rizikujemo." 10

4. Veernja Zvezda je hodala kroz jutro i priala sa prijateljima koje je sretala. Pazi se, zeko, dok gricka detelinu; crveni lisac ima jazbinu tik iza brega. A zato ti avrlja, mali upavi repe, i trupka nogama nada mnom: to tvoj prijatelj prolazi. Odvukla si sve hikori orahe sa tri velika drveta kroz ulaz u svoju duplju pre nego to sam ja stigla da ih uzmem i sklonim. Trebalo bi da si zadovljna, jer si najsrenija meu vevericama. Ima duboku jazbinu u upljem hrastu i tu e ti biti fino i udobno kada doe zima, a na sve strane ima skrivenu hranu. Mrazove, pogreio si vreme i mesto, mada si rairio latice. Ne treba da si tako rano ovde. Ti cveta tek kad je vazduh pun pahulja. Kao da si se iskrao ispred svojih; bie usamljen ovde dok ostali ne dou. Ili si kao i ja - uiva u poslednjim zlatnim danima pre nego to mrazevi stegnu? Hodala je po jutarnjem suncu, a svuda oko nje su se boje otvorene ume prelivale u plamenu i zlatu. Videla je uglaani metal ruja, nebeskoplave zvezdane. Hodala je kroz travu koja je nekada bila jedra i zelena a sada je postajala siva i klizava pod mokasinama. Klekla je da prevue dlanom preko zelenog i skerletnog tepiha liaja na staroj sivoj steni, i pevala je u sebi, jer bila je deo toga - da, ak i liaja, ak i stene. Dola je do vrha grebena kojim se bila zaputila, ispod nje je leala gua uma - pokrivala je bregove oko reka. Udolina se protezala izmeu padina s obe strane, i pola je njome. Na deliu tla pokrivenom matinjakom uborio je izvor; ona je pola niz padinu, usklaujui korak s muzikom skrivene, raspevane vode iz tog izvora. U seanje joj se vratio onaj dan. Tada je bilo leto, bregovi su bili zeleni a ptice su pevale na drveu. Stegla je na grudi lutku koju je nosila i ponovo je zaula rei kojima joj se drvo obratilo. Sve je to bilo pogreno, naravno, jer nijedna ena ne bi trebalo da stupa u vezu sa neim tako snanim i velianstvenim kao to je drvo. Moda samo s nekom brezom, ili sa topolom, ili nekim drugim niim, enstvenijim drvetom - na to bi se drugi svakako mrtili, ali bilo bi shvatljivo. Ali drvo koje se njoj obratilo bilo je drevni beli hrast - drvo lovaca. Stajalo je sada tano pred njom, staro, vornovato i snano, ali uprkos svom obimu i snazi izgledalo je kao da ui na tlu, kao da je ukopano. Lie mu je bilo smee i ve je opadalo, ali jo je bilo tu. Ono se dralo u ratnikom platu dok je neko okolno drvee ve stajalo ogoljeno. Probila se do njega, nala trulu ljuspastu upljinu koja mu se zarivala u masivno stablo. Popevi se na prste ustanovila je da se na tom tajnom mestu jo uvek nalazi lutka koju je tu ostavila pre mnogo godina mala lutka od kukuruzovine obuena u komadie vunene tkanine. Bila je isprana i potamnela od kie koja je prodirala u upljinu i stalno je natapala, ali zadrala je oblik, i dalje se drala drveta. Jo uvek stojei na prstima, spustila je donesenu lutku u upljinu, paljivo je smetajui kraj one prve. Onda se malo udaljila. "Stari Deko", rekla je, pogleda uprtog u zemlju u znak potovanja, "otila sam, ali nisam te zaboravila. U dugim noima i sjajnim podnevima, seala sam te se. Sada sam se ponovo vratila da ti kaem kako u moda opet otii, mada na drugaiji nain. Ali nikada neu sasvim otii, jer suvie volim ovaj svet. I uvek u misliti na tebe, znajui da e znati kada ispruim ruke, i ja u znati da na ovom tlu stoji neko u koga verujem i na koga mogu da se oslonim. Duboko sam ti zahvalna, Stari Deko, za tvoje razumevanje i za snagu koju mi daje." Zastala je, ekajui odgovor, ali odgovora nije bilo. Drvo joj se nije obratilo kao proli put. "Ne znam kuda u otii", rekla je drvetu, "ni kada u ii, pa ak ni da li u uopte otii, ali dola sam da ti kaem. Da podelim s tobom oseanje koje ne mogu da podelim ni sa kim drugim." Ponovo je saekala da joj drvo odgovori, i nije bilo rei, ali uinilo joj se da se ogromni hrast promekoljio, kao da se budi, i imala je oseanje da su se ogromne ruke podigle i pruile joj se nad glavom, i da se neto - blagoslov? - iri iz drveta i sputa na nju. Polako se povukla, korak po korak, oiju jo uvek uprtih u tlo, a onda se okrenula i pobegla, divlje jurei uzbrdo, ispunjena oseanjem da je neto izalo iz drveta i dotaklo je. Spotakla se o povrinski koren koji se izvijao sa umskog tla, pridrala se za veliko palo deblo i sela na njega. Osvrnula se i ustanovila da se drevni hrast vie ne vidi. Izmeu njih je bilo suvie drvea. uma je bila tiha. Nita se nije micalo u grmlju, a nije bilo ni ptica. U prolee i leto ovo mesto bilo bi prepuno ptica, ali sada nije bilo nijedne. Ili su otile na jug ili su negde drugde, okupljaju se spremne za pokret. Dole, na rekama, ogromna jata gusaka su galamila i svaala se u pliacima, a traci su bili puni vodomara to su se zarivali u nebo kao baene strele. Ali nene ptice su otile odavde, i uma je bila tiha, u ozbiljnom utanju koje je pomalo liilo na usamljenost. Rekla je drvetu da e moda otii nekuda i pitala se je li rekla ono to zaista zna i da li zna onoliko koliko bi trebalo o tom odlaenju. Ponekad joj se inilo da e uskoro otii nekuda, a moda uopte nije tako. 11

Oseala je u sebi neku nelagodnost, iekivanje, peckavo oseanje da e se dogoditi neto veoma naglo, ali nije mogla da odredi ta. Bilo je to neobino, prilino zastraujue za nekoga ko je itav ivot proveo u svetu koji tako prisno poznaje. Svet je bio pun prijatelja - ne samo ljudi, nego i mnogih drugih bia, malih glodara u umama i grmlju, stidljivog cvea skrivenog u umskim udubinama, skladnog drvea koje se uspravljalo pod nebom, samog vetra i vremena. Potapala je staro poluraspadnuto deblo kao da je i ono prijatelj, i videla kako se vres i visoke umske biljke okupljaju oko njega, pouzdajui se u njegovu zatitu, krijui se u trenutku nedostojanstva i potrebe. Ustala je sa debla i nastavila uzbrdo, sada polako koraajui umesto da tri. Ostavila je lutku, a drvo joj se nije obratilo kao proli put, ali uinilo je neto drugo, izvelo je neki drugi in, i sve je bilo dobro. Stigla je do prevoja strmine i pola niz suprotnu stranu, prema logoru; kad je pola nizbrdo shvatila je, iznenada, mada nije zapravo videla, da nije sama. Brzo se okrenula i ugledala ga, obuenog samo u kratke pantalone, tako da mu se bronzano telo, glatko i vrsto, sjajilo pod suncem; ranac mu je bio kraj nogu a luk naslonjen na telo. Oko vrata je na vrpci nosio dvogled, napola sakriven ogrlicom. "Da li sam uljez na tvojoj zemlji?" utivo je upitao. "Zemlja je slobodna", odgovorila je. Ogrlica ju je zaprepastila. Nije prestajala da zuri u nju. On ju je dotakao prstom. "Tatina", rekao je. "Ubio si velikog belog medveda", rekla je ona. "Vie od jednog, po broju kandi." "To je i nain", kazao je, "da se pazi na broj. Jedna kanda, jedan medved. Po kanda od svakog." Glasno je dahnula. "Tvoja medicina je snana." Potapao je luk. "Moj luk je snaan. Moje strele su prave, sa vrhovima od kremena. Kremen je bolji od svega, sem elika, a gde sad da nae dobar elik." "Dolazi sa Zapada", rekla je. Znala je da veliki beli medvedi ive samo na Zapadu. Jednog iz njenog naroda, Jelena Koji Tri, ubio je jedan takav, pre nekih godinu dana. Klimnuo je glavom. "Daleko sa Zapada. Sa mesta gde je velika voda. Sa okeana." "Koliko je to daleko?" "Daleko? Ne znam. Mnogo meseevih mena na putu." "Rauna u meseevim menama. Jesi li ti od mog naroda?" "Ne, mislim da nisam. Da nije sunca, moja koa bi bila bela. Sreo sam neke od tvojih, lovili su bafala. Oni su bili prvi ljudi koje sam sreo, osim mojih. Nisam ni znao da ima drugih ljudi. Znao sam samo za divlje robote." Napravila je pokret odbijanja. "Mi nemamo nita s robotima." "To sam ve shvatio." "Koliko jo namerava da hoda? Prerije se zavravaju na istoku. Ostaje samo uma. A onda doe drugi okean. Videla sam mape." Pokazao je ka kui koja je stajala na vrhu visoravni. "Moda samo donde. Ljudi u ravnicama priali su mi o velikoj kamenoj kui u kojoj ive ljudi. Video sam mnoge kamene kue, ali u njima niko nije iveo. ive li ljudi u ovoj?" "Njih dvoje." "I to je sve?" "Ostali su", rekla je, "otili na zvezde." "I to su mi rekli", odgovorio je, "i pitao sam se ta to znai. Nisam mogao da verujem. Ko bi eleo da ode na zvezde?" "Nali su druge svetove na kojima ive." "Zvezde su samo sjajna svetla na nebu." "To su druga sunca", rekla je. "Zar nisi itao knjige?" Odmahnuo je glavom. "Jednom sam video jednu. Rekli su mi da je to knjiga. Rekli su mi da bi mi priala kad bih znao kako. Ali osoba koja mi ju je pokazala zaboravila je nain." "Ne ume da ita?" "Znai, to se zove itanje? Nain na koji knjige govore?" "Da, tako je", rekla je. "Postoje mali znakovi. Treba da ita znakove." "Ima li ti knjigu?" upitao je. 12

"Veliku kutiju punu knjiga. Sve sam ih proitala. Ali tamo gore", pokazala je, "imaju sobe ispunjene samo knjigama. Moj deda, iz ne znam tano kog kolena, danas e ih pitati mogu li da itam te knjige." "udno", rekao je. "Ti ita knjige. Ja ubijam medvede. Ne svia mi se pomisao na knjige. Rekli su mi da knjige govore, ali po drevnoj magiji, i da ih treba ostaviti na miru." "To nije tano", rekla je. "Ti si udan ovek." "Dolazim iz daleka", rekao je, kao da je to objanjenje. "Preko visokih planina, preko velikih reka, preko mesta gde postoji samo pesak i previe sunca." "Zato si to uinio? Zato si poao ovako daleko?" "Neto u meni je reklo idi i nai. Nije reklo ta treba da naem. Samo - idi i nai. Niko drugi od mog naroda nikada nije otiao da nae. Oseam da me neto vodi, kao da ne mogu da mirujem. Kada su mi ljudi u ravnici rekli za ovu veliku kamenu kuu, pomislio sam da je moda to ono to treba da naem." "Ide tamo gore?" "Da, naravno", rekao je. "A ako je to ono to si poao da nae, hoe li ostati neko vreme?" "Moda. Ne znam. Rei e mi ono u meni to me vodi. Pre nekog vremena sam pomislio da sam naao ono to je trebalo i bez ulaenja u kuu. Veliki hrast se promenio. Ti si ga navela da se promeni." Porumenela je od besa. "pijunirao si me. Sedeo si tamo i pijunirao me." "Nisam hteo da te pijuniram", rekao je. "Dolazio sam uzbrdo, a ti si silazila, i video sam te kraj drveta. Sklonio sam se da me ne vidi. Pomislio sam da ne bi elela da iko zna. Zato sam utao. Sakrio sam se. Tiho sam se udaljio, kako ne bi saznala." "Pa ipak si mi rekao." "Da, rekao sam. Hrast se promenio. To je neto udesno." "Kao zna da se promenio?" Nabrao je elo. "Ne znam. Tako je bilo i s medvedom. Moja strela ga nije ubila a ipak mi je mrtav pao pred noge. To me sve zbunjuje. Ne znam nita o takvim stvarima." "Kai mi, kako se to hrast promenio?" Odmahnuo je glavom. "Samo sam osetio promenu." "Nisi smeo da pijunira." "Stidim se. Neu vie govoriti o tome." "Hvala", rekla je i okrenula se da nastavi nizbrdo. "Mogu li da poem s tobom?" "Ja idem ovuda", rekla je. "Ti ide u kuu." "Videemo se ponovo", rekao je. Nastavila je nizbrdo. Kada se konano osvrnula, jo uvek je stajao tamo. Ogrlica od medveih kandi blistala je pod suncem. 5. Tuinac je bio konzerva crva. Smestio se meu stenje, blizu hrpe vresa koji je rastao s jedne strane ponora, pod drvee koje se naginjalo i povijalo, gotovo visei nad suvim koritom potoka. Suneva svetlost to se probijala kroz lie rasipala se preko izuvijanog tuinca, a materija od koje je njegovo telo bilo nainjeno odbijala je zrake, pa je izgledalo kao da sedi u barici izlomljenih duga. Deson Vitni, sedei na obali pokrivenoj mahovinom, zavalio se i naslonio na malo pepeljasto drvo, udobno se smestivi, oputajui se. Klisuru je ispunjavao slabi, lagani miris umirueg jesenjeg lia. Ovo je uas, pomislio je, a onda je pokuao da to oseanje izbrie iz uma. Neki od njih i nisu strani; drugi, opet, jesu. Ovo je bilo najgore od svega to je ikad video. Kad bi makar mirovalo, pomislio je, ovek bi mogao da ga zapamti i tako se barem malo navikne na njega. Ali nije mirovalo, nego se migoljilo, ba kao crvi u konzervi, a pokreti su samo naglaavali koliko je odvratno. Poeo je da paljivo pribira misli, da ga njima dotakne, a onda je, iznenada uplaen, povukao um i paljivo ga uukao u sebe. Morao je da se smiri pre nego to pokua da razgovara s ovim. Neko naviknut na tuince kao ja, pomislio je, trebalo bi da je spreman na sve, ali ovo ga je ipak nadvladalo. utke je sedeo, udisao miris umirueg lia u zaklonjenoj tiini, ne dozvoljavajui sebi da ita misli. Tako se to radi - nekako im se priunja, pretvarajui se da ih ne primeuje. Ali tuinac nije ekao. Posegnuo je i dotakao ga mentalnim pozdravom koji je bio vrst, smiren i topao, potpuno razliit od vizuelnog utiska koji je ostavljao. 13

- Dobro doao, ree, u ovo sklonite. Nadam se da ne naruavam neki obiaj to ti se obraam, i da nikome ne smetam. Znam ta si ti. Video sam jo neke takve. Ti si ljudsko bie. - Da, ree Deson, ja sam ovek. A ti si ovde veoma dobrodoao. Ne naruava nikakve obiaje, jer ih imamo vrlo malo. A nisi ni na smetnji. - Ti si jedan od putnika, ree konzerva crva. Sada se odmara na svojoj planeti, ali ponekad putuje daleko. - Ja ne, odgovori Deson. Mnogi drugi to rade, ali ja ostajem kod kue. - Onda sam zaista stigao na svoje odredite. Ovo je planeta putnika s kojim sam razgovarao, negde drugde. Nisam bio siguran. - Ovo je planeta Zemlja, ree Deson. - To je to, zadovoljno ree stvorenje. Nisam mogao da se setim. Taj drugi mi ju je opisao, i traio sam nadaleko i nairoko, ali imao sam samo uoptenu ideju o pravcu u kome lei. Ali kad sam stigao, bio sam siguran da je to prava planeta. - Znai, traio si nau Zemlju? Nisi samo svratio da se odmori? - Doao sam da potraim duu. - ta si doao da potrai? - Duu, ponovi stvorenje. Taj drugi s kojim sam razgovarao rekao je da su ljudi nekada imali duu i da je verovatno imaju i dalje, iako nije bio sasvim siguran, poto je vrlo malo znao o tome. Zainteresovao me je tom priom o duama, ali nije mogao da mi valjano objasni ta je tano dua. Tako rekoh sebi, sasvim tiho, naravno, neto tako divno vredi potraiti. I tako sam poeo potragu. - Moda e te zanimati, ree Deson, da su i mnogi ljudi traili svoju duu isto tako uporno kao ti. Upitao se kakvim je to udnim sledom dogaaja neko iz klana stupio s ovakvim stvorenjem u razgovor o dui. Prilino neobina tema, pomislio je, jer podrazumeva i dosta opasnosti. Ali to najverovatnije nije bio ozbiljan razgovor, ili barem nije bio tako zamiljen, iako ga je ova konzerva crva ipak shvatila dovoljno ozbiljno da bi se upustila u potragu od ko zna koliko godina. - Oseam neto neobino u tvom odgovoru, ree tuinac. Moe li da mi kae ima li ti duu? - Ne mogu, odgovori Deson. - Da je ima, svakako bi znao. - Nije sigurno, ree Deson. - Zvui, ree stvorenje, ba kao onaj od tvoje vrste s kojim sam itavo popodne sedeo na vrhu brega na mojoj, veoma lepoj, planeti. Razgovarali smo o mnogo emu, ali druga polovina naeg razgovora ticala se uglavnom due. Ni on nije znao ima li duu, a nije bio siguran ni za ostale ljude, ni sada ni u prolosti, i nije mogao da mi kae ta je dua i kako bie koje je nema moe da je stekne. Izgledalo mi je da je svestan prednosti posedovanja due, ali o tome se izraavao vrlo maglovito. Objanjenje koje mi je pruio bilo je u mnogo emu veoma oskudno, ali uinilo mi se da nazirem u njemu zrnce istine. Svakako, pomislio sam, ako pronaem put do njegove rodne planete, tamo u nai nekoga ko e mi pruiti podatke koje elim. - ao mi je, ree Deson. Strano mi je ao to si putovao tako daleko i potroio toliko vremena. - Nita ne moe da mi kae? I nema nikoga drugoga? - Moda ima, ree mu Deson, i brzo dodade: Nisam sasvim siguran. Pogreio je, i znao je to. Nije smeo pustiti Jezekilja da se umea u ovo. Kakav je spetljan, Jezekilj e pobrljaviti. - Ali mora da ima drugih. - Samo nas je dvoje. - Mora da grei, ree tuinac. Ve dvoje ih je dolo. Nijedno nije bilo ti. Stajali su i gledali, a onda su otili. Nisu primetili kada sam pokuao da razgovaram. - Nisu mogli da te uju, objasni Deson. Nisu mogli da odgovore. Oni koriste umove za druge stvari. Oni su mi rekli. Znali su da u ja moi da govorim s tobom. - Znai, samo jo jedna osoba moe da razgovara. - To je sve. Ostali su otili, daleko, meu zvezde. S jednim od njih si razgovarao. - A taj drugi ovde? - Ne znam, ree Deson. Ona nikad nije razgovarala s nekim ko nije iz naeg naroda. S naima dobro razgovara, bez obzira koliko su daleko. - Onda si ti jedini. A ne moe nita da mi kae. 14

- Sluaj, ree Deson, to je stara ideja. Nikad nije dokazana. Postoji samo vera. Ja imam duu, rekao bi neko. Verovao bi u to jer su mu drugi tako priali. Veoma autoritativno. Bez ikakvih pitanja. Toliko esto su mu to govorili da nije ni pomiljao na mogunost da nema duu. Ali nikad nije bilo dokaza. Nikad nije bilo dokazano. - Ali, asni gospodine, zavapi tuinac, vi ete mi rei, zar ne, makar ta je dua. - Mogu da ti kaem, odgovori Deson, ta bi dua trebalo da bude. To je deo tebe. Nevidljiv, neprimetan. Ne deo tela. ak ni deo uma. ivi veito, ak i posle tvoje smrti. Ili se barem pretpostavlja da ivi veito, a uslovi u kojima se nae posle tvoje smrti zavise od toga kakvo si stvorenje bio. - Ko prosuuje kakav si bio? - Boanstvo, ree Deson. - A to boanstvo je? - Ne znam, ree Deson. Jednostavno ne znam. - Onda si poten prema meni. Moram da ti se od srca zahvalim na tom potenju. Govori veoma slino onome s kojim sam razgovarao. - Moda ima jo neko, ree Deson. Ako uspem da ga naem, razgovarau s njim. - Ali rekao si... - Znam ta sam rekao. To nije ovek, nego drugo bie koje je moda mudrije od mene. - I ja u razgovarati s njim? - Ne, s njim ne moe da razgovara. Nema naina na koji bi ti mogao da razgovara s njim. Morae to da prepusti meni. - Verujem ti, ree konzerva crva. - U meuvremenu, ree Deson, hoe li da bude moj gost? Imam obitavalite. Ima mesta za tebe. Bilo bi nam drago da te primimo. - Oseam, ree tuinac, nelagodnost u tebi dok me gleda. - Neu da te laem, ree Deson. Oseam se nelagodno. Ali verujem da se i ti osea nelagodno dok gleda mene. Nije bilo misla lagati i Deson je to znao. Nisu bile potrebne rei da stvorenje sazna za nelagodnost. - Ja ni najmanje, ree stvorenje. Ja sam trpeljiv. Ali moda je bolje da ostanemo razdvojeni. ekau te ovde. - Da li ti je neto potrebno? upita Deson. Da li ti neto nedostaje? Neto to bih mogao da ti donesem, hrana ili neto da ti bude udobnije? - Ne, hvala. Sasvim mi je dobro. Dovoljan sam sam sebi. Deson je ustao da poe. - Ima lepu planetu, ree tuinac. Vrlo mirno mesto. I tako puno neobinoga, i lepote. - Da, ree Deson, i mi tako mislimo. Veoma lepa planeta. Uzverao se duboko useenom stazom kojom je bio siao u usek. Utvrdio je da je sunce prolo zenit i da se sputa ka zapadu. Ogromni olujni oblaci su kljuali vrlo daleko, i znao je da e uskoro sakriti sunce. Dolazak oblaka kao da je produbio tiinu ume. uo je tihi um padanja lia to se sputalo na tle. Negde iz daljine, sleva, doprlo je avrljanje veverice, uznemirene, najverovatnije, nekom umskom fantazijom koju je smislila u svom neozbiljnom malom umu. Bio je ovo sjajan dan, pomislio je, sjajan ak i ako padne kia - i dalje e biti sjajan, u svakom pogledu, sem jednog, i teta to e ga pokvariti problem koji je natovario sebi na lea. Da bi odrao re stvorenju koje eka u klisuri, morae da razgovara sa Jezekiljem, ali ako bude razgovarao sa samozvanim robotom-opatom, ko zna ta e se sve dogoditi. Iako je moda nepravedno to robota naziva samozvancem. Ko moe da presudi jesu li roboti, u nedostatku zainteresovanih ljudi, bespravno postavili sebi zadatak da odravaju iskru drevne ljudske vere? I ta s tom drevnom verom, upitao se. Zato je oveanstvo odustalo od nje? Ona je, do izvesnog stepena, postojala sve do onoga dana kada je ljudska rasa odvedena nekuda. U ranim zapisima njegovog dede jo postoje nagovetaji vere. Moda, ali u neto drugaijem obliku, ona jo uvek postoji kod Indijanaca, iako mu to niim nisu pokazali. Moda neki, ili moda svi mladi ljudi ostvaruju tajne simboline veze s pojavama iz sveta prirode, ali pitanje je da li se to moe nazvati verom. O tome se nikada ne govori i stoga, naravno, nije bogzna ta ni znao. Ostali su pogreni ljudi, pomislio je. Da je ono to je odvelo ljudsku rasu potedelo neki drugi deo stanovnitva, moda bi drevna ljudska vera jo uvek cvetala, moda bi bila ak i snanija nego ikada ranije. 15

Ali meu svima onima koji su te sudbonosne noi bili u velikoj kui na brdu, vera je ve bila nagrizena, i zadrali su se samo izvesni obiaji, kojima su se pokoravali po navici. Moda je nekada u tome i bilo znaenja. U stoleima poto je zasnovana, u svoj svojoj veliini, poela je da bledi, pretvorila se u senku nekadanje sile i snage. Postala je rtva pogrenog ponaanja ljudi, sveprisutnog shvatanja svojine i profita. Pretvorila se u otmene zgrade pune pompe i sjaja, umesto da je neguju ljudsko srce i um. A sada se svela na ovo - da je odravaju stvorenja koja nisu ljudi, maine kojima je ugraeno neto ljudskosti samo zbog ljudske tehnologije i ponosa. Stigao je na vrh prevoja i primetio, poto se uma povukla pa je vidik bio slobodan, da se olujni oblaci gomilaju, sve vie na zapadnom nebu, potpuno zaklonivi sunce. Kua je leala pred njim, i on se uputio njoj neto brim korakom nego to je inae obino inio. Jutros je bio otvorio knjigu, i jo uvek mu je leala otvorena na stolu, bez novog zapisa. Jutros nije imao ta da zapie, ali sada e imati mnogo ta da opie - posetu Horasa Crvenog Oblaka, tuinca u klisuri i njegov neobini zahtev, elju Jutarnje Zvezde da ita knjige i poziv koji joj je uputio: da ivi s njim i Martom. Morae da krene s pisanjem pre veere, a posle veernjeg koncerta opet e sesti za pisai sto i zavriti opisivanje dogaaja toga dana. Muziko drvee se usklaivalo, jedan mlad izdanak je falirao. Negde pozadi robot kova je buno lupao po metalu - najverovatnije popravlja plug. Setio se da mu je Taer rekao kako su svi raonici doneti na popravku, pred prolee i novu sezonu setve. Vrata na verandi su se otvorila, Marta je izala i pola mu u susret stazom. Bila je divna, primetio je dok ju je gledao - divnija, u mnogo emu, nego onog davno prolog dana kada su se venali. Imali su dobar zajedniki ivot. ovek ne bi mogao da trai nita bolje. Proeo ga je topli sjaj zahvalnosti zbog ispunjenosti njihovih ivota. "Desone", uzviknula je urei mu u susret. "Desone, tu je Don! Tvoj brat, Don, stigao je kui!" 6. Odlomak iz dnevnikog zapisa - 2. septembar 2185. ... esto se pitam kako se desilo da nas propuste. Ako je oveanstvo odvedeno, to je mnogo verovatnije nego da su sami otili, kakvim je obrtom sree, ili usuda, sila koja je to izvela potedela ljude u ovoj kui? Fratri i braa iz manastira milju niz put takoe su odvedeni. Ljudi iz poljoprivredne stanice, zapravo povelikog sela na pola milje iza njih, takoe. Veliki stambeni kompleks pet milja uz reku, gde su iveli ljudi koji su lovili ribu, ispranjen je. Samo smo mi ostali. Ponekad se pitam da li su to moda i dalje delovale drutvene i finansijske privilegije koje je moja porodica uivala tokom neto vie od stolea - da li smo, na neki nain, ostali izvan domaaja ak i te natprirodne sile, kao to samo ostali van domaaja (pa, ak nam je i koristilo) bede i ogranienja potreba, koje je ljudima nametnula prenaseljenost Zemlje. Izgleda da je drutveni aksiom da, kad beda i liavanje pogaaju veinu, manjina stie jo vei luksuz i komfor, hranei se bedom. Moda oni nisu svesni da se hrane bedom, moda to uopte ne ele - ali ipak je tako. Ta krivica unazad tera me, naravno, da se jednako pitam, mada znam da problem ne moe biti u tome, jer su se, sem nae, i mnoge druge porodice gojile bedom, a one nisu poteene. Ako je poteda prava re. Nemamo pojma, naravno, ta je odvoenje znailo. Moda je znailo smrt, ili, moda, prenos na neko drugo mesto, ili moda na mnoga druga mesta, a ako je to tano, moda je prenos bio blagoslov. Jer Zemlja, tih dana, nije bila mesto na kome bi veina ljudi elela da ostane. itava povrina tla, a i deo mora, i itava proizvodnja energije korieni su da se osigura goli opstanak hordi koje su naseljavale Zemlju. Goli opstanak nije obina fraza, jer su ljudi imali jedva dovoljno da jedu, jedva dovoljno mesta za ivot, jedva dovoljno tkanina da pokriju tela da se zadovolji oseanje pristojnosti. To to je moja porodica, kao i druge sline njoj, imala privilegiju da zadri relativno veliki ivotni prostor, koji su moji preci uzeli za sebe davno pre nego to je prenaseljenost postala onako ogromna, samo je jo jedan primer nejednakosti koja je vladala. To to je pleme Indijanaca sa jezera Li, koje je natprirodna sila takoe potedela, ivelo na relativno velikom i retko naseljenom prostoru, moe se objasniti na drugi nain. Zemlja na koju su proterani, pre vie stolea, bila je uglavnom bezvredna, mada im je ipak tokom godina oduzimana, deo po deo, zbog neumorne snage ekonomskog pritiska, i na kraju bi i oni ostali bez iega i bili potisnuti u anonimnost globalnog geta. Dodue, iskreno reeno, njihovi ivoti su, na neki nain, bili geto od samog poetka. U to vreme nestanka, graenje ove kue i kupovina imanja koje je okruuje bili bi nemogui. Na primer, nigde se ne bi mogao nai prostor; a i toliko bi kotao da ga ni najimunije porodice ne bi mogle 16

kupiti. Osim toga, ne bi bilo radne snage ni materijala za gradnju kue, jer svetska ekonomija je bila prenapregnuta samo da bi izdravala osam milijardi ljudi. Moj pradeda je sagradio ovu kuu pre gotovo jednog i po veka. ak i tada je bilo teko kupiti zemlju, a on je uspeo samo zato to je manastir zapao u tekoe pa su morali da prodaju deo imanja kako bi ispunili materijalne obaveze. Gradei kuu moj pradeda je zanemario sve moderne struje i vratio se vrstini i jednostavnosti velikih seoskih kua od pre vie stolea. Dobro ju je sagradio i esto je govorio da e stajati zauvek; mada je to, naravno, bilo preterivanje, kua e svakako stajati i kada se mnoge druge zgrade pretvore u gomile uta. S obzirom na trenutnu situaciju, imamo sree to posedujemo takvu kuu, tako vrstu i prostranu. ak i sada u njoj ivi ezdeset sedam osoba ne sasvim neudobno, iako emo, poto nam broj raste, morati da potraimo nova mesta, da se neki presele. Kue kraj poljoprivredne stanice sada su sasvim propale, ali manastirska zdanja, vre graena, i dalje stoje kao mogui prostor za ivot (a etiri robota koja ih sada zauzimaju mogu se zadovoljiti i s manje prostora), isto tako i veliki stambeni kompleks uz reku. Tamonje zgrade vapiju za popravkama, poto su svih ovih pedeset godina zvrjale prazne, ali nai roboti, uz odgovarajui nadzor, mogli bi da ih srede. to se tie ivotnih potreba, dobro smo osigurani, jer smo prosto preuzeli koliko nam je god trebalo sa prostranog imanja koje su ranije obraivali ljudi iz poljoprivredne stanice. Roboti daju radnu snagu sasvim doraslu situaciji, i poto se poljoprivredne maine polako kvare i nemogue ih je popraviti, vratili smo se konjskoj vui i obinim kosaicama i sejaicama, koje su nai roboti napravili oerupavi savremene i prefinjene aparate. Sada smo u stanju koje volim da zamiljam kao domainsko - imanje obezbeuje sve to nam je potrebno. Imamo velika stada ovaca koja daju vunu i meso, krave za mleko i junad, svinje za unku i slaninu, ivinu za jaja i piletinu, pele i trsku za med i eer, ito za brano i prostrane bate za raznorazno povre. To je jednostavan ivot, ali i tih i vrlo prijatan. Ponekad smo, u poetku, alili za starim - ili je barem mlaem svetu nedostajao, ali sada mi se ini da smo svi uvereni kako, na ovaj nain, stvaramo i vodimo vrlo prijatan ivot. Samo zbog jednog duboko alim. Mnogo puta sam poeleo da su moj sin Donatan i njegova divna ena Marija, roditelji nae troje unuadi, poiveli da budu ovde s nama. Njih dvoje bi, znam, uivali u ovakvom ivotu. Jo kao deak, Donatan se nikad ne bi umorio od lutanja po imanju. Voleo je drvee i cvee, ono malo divljih stvorenja koja su uspela da i dalje opstanu u naem deliu ume, slobodno i nesputano oseanje kakvo daje malo otvorenog prostora. Sada se svet (ili sve od sveta to ja znam, a pretpostavljam da je i ostatak isti) ponovo pretvara u divljinu. Drvee nie po starim farmama. Trava je prodrla na mesta gde nikad pre nije rasla. Divlje cvee se vraa i iri iz malih, zaklonjenih nia gde se krilo, i divljina sve preuzima. Rene doline, sada sasvim obrasle umom, vrve od veverica i rakuna, a povremeno se pojavi i po koji jelen, verovatno dolutao sa severa. Znam za pet prepelijih gnezda koja dobro napreduju, a pre neki dan sam naiao na jato tetreba. Ponovo jata ptica selica svakog prolea i jeseni lete preko neba u ureenom poretku. im se ovekova teka ruka malo podigla sa Zemlje, skromna stvorenja su se vratila na ono to je nekada bilo njihovo. Uz manje razlike, situacija lii na vrene istrebljenja dinosaurusa krajem krede. Najvanija razlika je, naravno, to su dinosaurusi potpuno izumrli, a aica ljudi postoji i dalje. No, moda malo prerano donosim takav zakljuak. Veruje se da je triceratops bio poslednji dinosaurus, i sasvim je mogue da su mala krda triceratopsa i dalje ivotarila, koji milion godina, poto su ostali dinosaurusi izumrli, a onda su i oni podlegli faktorima koji su doneli istrebljenje ostalima. U takvom svetlu, injenica da nekoliko stotina ljudi, bedni ostatak nekada mone rase, i dalje opstojava, ne mora biti od neke vanosti. Moda smo mi triceratopsi ljudske vrste. Kada su dinosaurusi i mnogi drugi reptili izumrli, u tako nastali vakuum su provrveli sisari, koji su ivotarili milionima godina pre toga, i poeli su da se ire i preuzimaju njihovo mesto. Je li onda ovo nov primer, hoe li nestanak jedne populacije sisara pruiti ostalim kimenjacima novu priliku, oslobodivi ih ljudskog usuda? Ili je to samo sluajnost? Da li je oveanstvo, ili njegov najvei deo, uklonjeno kako bi ostavilo prostor za dalji evolucioni razvoj? I ako je tako, koje je, i gde je, to novo evoluirano bie? Kad razmiljam o ovome, najvie me brine neobinost procesa nestanka. Promena klime, geografska pomeranja, bolest, izmena ekolokih inilaca, faktori koji ograniavaju dostupnu hranu - sve to je fiziki, bioloki i geoloki razumljivo. Izumiranje, ili gotovo izumiranje ljudske rase nije takvo. Jedno je sporo, postepeno odumiranje; trenutni nestanak je neto sasvim drugo. Trenutno izumiranje pretpostavlja uplitanje inteligencije, to nije prirodni proces. 17

Ako je istrebljenje bilo posledica delovanja neke druge inteligencije, ovek prosto mora da se upita ne samo gde je, i ta je, ta druga inteligencija, nego i jo vanije: zato je to uinila. Da li to znai da sav ivot u galaksiji nadgleda neka ogromna sredinja inteligencija koja nuno reaguje na izvesne zloine, zloine koji se ne mogu zanemariti? Da li je nestanak ljudske rase kazna, unitenje, smrtna presuda donesena zbog onoga to smo uinili planeti Zemlji i svim ostalim stvorenjima koja su je s nama delila? Ili je to bilo samo uklanjanje, ienje - postupak preduzet da se sprei potpuno unitenje vredne planete? Ili, moda, u jo dalekosenijem razmiljanju, da se planeti prui prilika za oporavak, tokom sledeih milijardu-dve godina - poto su joj oteta prirodna bogatstva - pa da se stvore novi slojevi uglja i nove koliine nafte, da se namueno tle oporavi, da se stvore nove koliine gvozdene rude? Malo je smisla, ini mi se, i jo manje koristi od razmiljanja o tome i postavljanja ovakvih pitanja. Ali ovek, takav kakav je, poto je stekao svoju kratkovenu prevlast na planeti upravo umeem postavljanja pitanja, ne moe da se uzdri od ovakvih pretpostavki... 7. Polovinom popodneva na nebu se nagomilao gust sloj oblaka i Jezekilj, koji je to gledao, pomislio je kako izgleda kao da na nebu postoje lestvice kojima se oblaci penju, postajui sve vii i vei, sve upeatljiviji, i sve vie pretei. A onda se, skoro odmah, pokajao to je tako pomislio - jer nije bilo lestvica, to je Boja volja nagomilala oblake. Bio je zbunjen i postien tim uzletom mate, svojim romantizmom koji je trebalo odavno da savlada, a koji je poslednjih godina (ili mu se tako samo inilo) sve ee izbijao na povrinu. A moda on to, pomislio je, poslednjih godina prosto vie obraa panju na uzlete mate, uasnut to u njemu postoje tako neozbiljne misli, tako daleke od ozbiljnih razmiljanja kojima bi trebalo da se posveuje. Ostala braa su, u radnoj sobi, bila nagnuta nad knjigama. Sedeli su tako godinama, posveeni cilju sakupljanja i saimanja, do osnovnih istina, svega to je stvorenje, ovek, napisao, svega to je mislio, o emu se pitao, to je razmatrao, u duhovnom smislu. Od njih etvorice samo on, Jezekilj, nije se vezao za pisanu i tampanu re, jer tako su se dogovorili u poetku, pre mnogo stolea, kada su isplanirali svoju potragu za istinom. Njih trojica e prouavati sve to je bilo napisano - prepisivae, preslagati, ponovo razmatrati, kao da je jedan ovek, jedan jedini ovek sve to smislio i napisao, a ne mnogi ljudi koji su se trudili da shvate, nego samo jedan ovek koji zaista jeste shvatio. Njih trojica e obavljati posao, a etvrti e itati njihove procene i izvode i, na osnovu toga, pokuae da shvati znaenje koje je oveku izmicalo. To je bila sjajna ideja, uveravao je Jezekilj samog sebe; zvuala je tako mudro, i jo uvek je bila mudra, ali pokazalo se da je put do istine dui i tei nego to su mislili, jer jo uvek nisu bili ni nadomak njoj. Vera je neto drugo; tokom godina njihova vera se produbljavala i jaala zbog posla, ali produbljavanje vere nije ih dovelo do istine. Da li je mogue, upitao se Jezekilj, da nema mesta i za veru i za istinu, da se te dve pojave meusobno iskljuuju, da ne mogu istovremeno da postoje? Uzdrhtao je pri toj pomisli. Ako je zaista tako, oni su, znai, protraili stolea predanog rada ni na ta, pokuavajui da uhvate pramen magle. Mora li vera da bude upravo to, spremnost i sposobnost da se veruje i kad si suoen s nedostatkom dokaza? A ako se dokaz nae, da li bi vera umrla? I ako je zaista tako, ta bi oni odabrali? Je li mogue, pitao se, da su i ljudi pokuavali isto ovo, i da su shvatili kako ne postoji nikakva istina, nego samo vera, a poto nisu mogli da prihvate veru bez dokaza, potpuno su je napustili? U knjigama nije bilo niega to bi ukazivalo na to, mada, iako su imali hiljade knjiga, nisu ih imali sve. Da li negde na svetu postoji, i polako propada, ili je moda ve propala, knjiga (ili nekoliko knjiga) gde jasno pie ta je ovek zaista uinio, ili je pokuao da uini, i nije uspeo. itavo popodne je etkao batom, i to nije bilo neobino, jer se tuda esto etao. Hodanje mu je pomagalo da misli, a, osim toga, voleo je batu zbog njene lepote - zbog menjanja lia, zbog pojave pupoljaka u prolee, zbog udesa ivota i smrti, zbog pesme ptica i njihovog naina leta, zbog izmaglice nad obalama reka, a povremeno i zbog orkestra muzikog drvea - iako nije bio siguran da mu se muziko drvee zaista dopada. Ali sada je poao ka vratima glavne zgrade i ba kad je stigao do njih, prolomila se oluja, kia je u talasima stala da zaliva batu, udarajui o krovove, ispunjavajui pukotine, istoga pretvorivi staze u ivahne potoke. Otvorio je vrata i urno krenuo, ali je za trenutak ipak ostao na ulazu, drei vrata poluotvorena, kako bi pogledao batu pod potocima kie to su se itei sputali na travu i cvee. Drevna vrba koja je stajala kraj klupe, povijala se za vetrom, kao da pokuava da se iupa i oslobodi korenja koje je dri. 18

Negde je neto lupalo i tek poto je oslunuo, uspeo je da odredi odakle dopire zvuk. Velika metalna spoljanja kapija otvorila se na vetru i sad je lupala po kamenom zidu. Ako je ne zatvori i zakljua, moe se razbiti na paramparad. Jezekilj je izaao i zatvorio vrata za sobom. Dok je hitao niz mokru stazu, vetar i voda su ga napadali, zasipajui mu telo litrama vode. Staza je vodila oko ugla kue i sada je hodao uz vetar - inilo mu se kao da mu je ogromna aka poloena na metalne grudi pa ga pritiska kako bi ga zadrala. Smei haljetak je leprao iza njega, lepeui pod vetrom. Kapija je bila pravo pred njim, njihala se na arkama i lupala o zid, a metal je drhtao pri svakom udaru o kamen. Ali kraj kapije je bilo jo neto to mu je privuklo panju. Kraj nje je lealo zgreno i skvaeno telo, delom na stazi delom na travi. ak i kroz zavesu kie jasno je razabrao da je u pitanju ovek. Prilika je leala niice, i kada ju je okrenuo, ugledao je krivudavu ranu koja je poinjala na slepoonici i protezala se preko lica, ne krvarei, jer je kia spirala krv, pa se videla pruga ogoljenog mesa. Obavio je telo rukama i ustao, podiui oveka, okrenuo se i poao nazad stazom, vrsto gazei kako bi se odupro pritisku vetra koji bi ga, da se nije borio, naterao da tri. Stigao je do vrata glavne zgrade i uao. Petom je zatvorio vrata i preao preko odaje do klupe kraj zida, kako bi na nju spustio oveka. Video je da ovaj jo die, jer su mu se grudi dizale i sputale. Bio je to mladi, ili je barem izgledao mlad, i na njemu, osim kratkih pantalona, dvogleda i ogrlice od medveih kandi, koji su mu visili oko vrata, nije bilo niega. Stranac, pomislio je Jezekilj, ljudsko bie koje je dolo niotkuda i koje je, milou Bojom, potrailo ovde utoite pred olujom, a tu ga je doekala kapija koja ga je udarila i onesvestila im ju je otvorio. Otkako su roboti preuzeli manastir, sad je, ovo, prvi put da im doe ovek traei zaklon i pomo. A to je, rekao je u sebi, prekretnica, jer, istorijski gledano, ovakva mesta i jesu graena da bi ljudi u njima nalazili zaklon i pomo. Osetio je drhtaj, drhtaj uzbuenja i posveenosti. Ovaj zadatak moraju prihvatiti, to je dunost i obaveza koje moraju ispuniti. Mora nai ebad da ugreje mladia, toplu hranu, vatru, krevet - a u itavom manastiru nije bilo ni ebadi, ni tople hrane, ni vatre. Nema ih odavno, jer robotima nisu bili potrebni. "Nikodemuse!" povikao je. "Nikodemuse!" Glas se odbijao od zidova, kao da su se udesno probudili stari odjeci, odjeci koji su ekali mnogo, mnogo godina. uo je tree korake. Vrata su se otvorila i svi su upali unutra. "Imamo gosta", rekao je Jezekilj. "Povreen je i moramo da ga negujemo. Neka jedan od vas otri do Kue i nae Taera. Recite mu da nam treba hrana, ebad i neto za vatru. Neka neko drugi iscepka neto nametaja i strpa ga u kamin. Sve drvo napolju je mokro. Ali pokuajte da odaberete manje vredan nametaj. Neke stare stolice, moda, neki polomljen sto ili stalak." uo ih je kako odlaze, uo je kako su se spoljanja vrata zalupila za Nikodemusom koji je nestao u oluji, da ode do Kue. Jezekilj je unuo kraj klupe i paljivo osmotrio oveka. Disao je pravilno a lice mu je bilo malo manje bledo, to se videlo ak i kroz preplanulu kou. Poto je kia vie nije spirala, krv je kapala iz posekotine i slivala se niz lice. Jezekilj je podigao kraj svog kiom natopljenog haljetka i neno je obrisao. U sebi je osetio dubok, postojan mir, oseanje ispunjenja, saoseanja i odanosti oveku koji je leao na klupi. Je li ovo, upitao se, istinska svrha ljudi - ili robota - koji obitavaju u ovom zdanju? Ne uzaludno traganje za istinom, nego pomo blinjima? Mada je znao da to nije sasvim tano - barem ne kad se ovako formulie. Jer, pred njim na klupi nije leao blinji, jer nisu bili iz istog naroda; roboti i ljudi ne pripadaju istom narodu. Ali poto je umesto oveka tu bio robot, poto je on preuzeo ulogu oveka, poto je na ljudski nain pokuao da obavi posao koji je ovek napustio, zar nije i on postao, do izvesne mere, pripadnik ljudske rase? To ga je zgrozilo. Kako je mogao da pomisli, ak i u najmudrijem razmiljanju, da robot moe biti ravan oveku? Tatina, kriknuo je u sebi. Ako bi tatina prevladala, to bi bila njegova smrt - njegovo prokletstvo, i opet se zgrozio: kako sme robot da pomisli kako je vredan ak i prokletstva. On je nita i nita i nita. A ipak je podraavao oveka. Nosio je ogrta, sedeo je, mada mu ni ogrta ni sedenje nisu potrebni; pobegao je od oluje mada on i njemu slini nemaju potrebu da se sklanjaju od vlage i kie. itao je knjige koje su ljudi napisali i traio smisao koji ovek nije uspeo da nae. Oboavao je Boga - a to je, pomislio je, verovatno najvee svetogre od svega. 19

uao je na podu, tik kraj klupe, a u njemu su se kovitlali tuga i uas. 8. Ne bi prepoznao brata, zakljuio je Deson, da ga je sreo bez najave. Bio je jednako graen i imao je isto ponosno, vrsto dranje, ali lice mu je bilo skriveno tamnom neurednom bradom. Bilo je jo neto hladnoa u pogledu, napetost na licu. Dona godine nisu omekale; prekalile su ga i ovrsle, i donele mu tugu koje ranije nije bilo. "Done", rekao je i stao na samom ulazu. "Done, tako smo se esto pitali..." a onda je zautao, zagledan u stranca koji je stajao u sobi. "U redu je, Desone", rekao mu je brat. "Ni Marta me nije prepoznala. Promenio sam se." "Poznala bih te", rekla je Marta. "Da sam imala samo malo vremena, poznala bih te. To je zbog brade." Deson je brzo preao preko sobe, prihvatio bratovu pruenu ruku, obgrlio ga oko ramena i vrsto ga privukao u zagrljaj. "Drago mi je to te vidim", rekao je. "Tako je dobro to si se vratio. Dugo je trajalo." Obojica su zakoraili unazad i ostali tako za trenutak, utke, gledajui jedan u drugog, pokuavajui da u onom drugom vide oveka kakvog pamte od poslednjeg vienja. Don je prvi progovorio. "Dobro izgleda, Desone. Znao sam da u te nai u dobrom zdravlju. Ti si uvek umeo da pazi na sebe. A ima i Martu da pazi na tebe. Neki od naih koje sam sretao rekli su mi da si ostao kod kue." "Neko je morao", rekao mu je Deson. "Nije to rtvovanje. Imali smo dobar ivot. Bili smo sreni." "esto sam pitala ta je s tobom", rekla je Marta. "Uvek sam pitala za tebe. Niko nije znao." "Bio sam daleko", rekao je Don. "Daleko, ka sreditu. Tamo je bilo neto to sam morao da naem. Iao sam ka sreditu, otiao dalje od svih ostalih. Drugi su mi rekli ta je tamo, ili, bolje, ta bi moglo biti tamo, jer nisu tano znali; inilo mi se da bi neko trebalo da ode i vidi, a niko drugi to nije eleo. Neko je morao da ode. Neko je morao da ode, kao to je neko morao da ostane kod kue." "Hajde da sednemo", rekao je Deson. "Treba mnogo ta da nam ispria, pa hajde da se udobno smestimo. Taer e nam neto doneti, pa moemo da sednemo i priamo. Jesi li gladan, Done?" Njegov brat je odmahno glavom. "Moda pie. Sve staro je potroeno, ali neki od naih robota sasvim dobro prve viski. Dobro je negovan i lepo je odleao, pa nije lo. Pokuali smo da pravimo i vino, ali ovo nije vinski kraj. Tle nije dobro, nema ni dovoljno sunca. Vino je uvek ispadalo loe." "Kasnije", rekao je Don. "Kad vam budem rekao. Onda moemo da popijemo neto." "Iao si daleko da bi naao zlo", rekao je Deson. "Mora da je to. Znamo da tamo negde postoji zlo. uli smo tu vest pre vie godina. Niko nije znao ta je to - ak ni da li je zaista zlo. Znali su samo da ima zao miris." "Nije zlo", odgovorio je Don. "Neto gore od zla. Velika nebriga. Intelektualna nebriga. Inteligencija koja je izgubila ono to bismo mi zvali humanou. Moda je i nije izgubila, moda je nikada i nije imala. Ali to nije sve. Naao sam oveanstvo." "oveanstvo!" uzviknuo je Don. "Ne misli ozbiljno. Niko nikad nije znao. Niko nije imao pojma..." "Naravno, niko nije znao. Ali ja sam naao. Nalaze se na tri planete, blizu jedni drugima, i dobro im ide, moda ak i suvie dobro. Nisu se promenili. Isti su kao i pre pet hiljada godina. Doveli su do loginog kraja put kojim smo svi ili do pre pet hiljada godina, i sada se vraaju nazad, na Zemlju. Ve su na putu ka Zemlji." Zid vode je iznenada pljusnuo u prozore, noen vetrom koji je zavijao oko zabata, visoko gore. "Izgleda", rekla je Marta, "da je poela oluja. Moe biti i prilino gadna." 9. Sedela je i sluala glasove knjiga - ili, moda bolje reeno, glasove ljudi koji su napisali sve te knjige, udne teke glasove daleko u vremenu, kako govore iz dubina vremena, udaljeno mrmljanje mnogih negovanih glasova, bez rei, ali sa znaenjem i sa mislima umesto rei, i nikad ne bi ni pomislila, rekla je u sebi, da neto takvo moe da postoji. Drvee je umelo da govori reima i cvee je imalo znaenje i mali narod ume joj je esto govorio i reka i mali potoci su imali muziku i magiju koja je prevazilazila mo razumevanja. Ali to je bilo zato to su ivi - da, ak i reka i potok mogu se shvatiti kao iva bia. Ali - mogu li i knjige da budu ive? 20

Nikad nije ni pomislila da moe postojati toliko knjiga, da je prostrana odaja obloena od poda do tavanice nizovima knjiga, a da je jo mnogo vie, kao to joj je rekao smean mali robot, Taer, uskladiteno u podrumima. Ali najudnije od svega je to je mogla da razmilja o robotu kao o smenom stvorenju skoro kao da je ovek. Nikakav ogroman crni uas koji hoda spram veernjeg neba, nikakva ponona utvara iz sveta snova; ako ovo nije ba ovek, onda ovekoliko bie s nenim glasom. Moda je i zbog onog to je rekao: "Ovde moete da naete i pratite stazu oveka iz najtamnije noi." Rekao je to ponosno, kao da je i sam ovek, i da je on sam, obuzet uasom i nadom, proao tu stazu. Glasovi knjiga su i dalje mrmljali u polumranoj sobi dok se kia slivala niz prozore - prijatan zvuk koji mora da traje bez kraja, avetinjski razgovori odavno mrtvih pisaca ija se dela nalaze na zidovima radne sobe. Je li to samo mata, upitala se, ili ih i ostali uju. Da li ih i ika Deson ponekad uje dok sedi ovde sam? Ve u tom trenutku je, meutim, znala da to nikada ne sme da ga upita. Ili ih moda samo ona uje, kao to je ula glas Starog Dede Hrasta onog davnog letnjeg dana pre nego to je pleme otilo u predele divljeg pirina, kao to je danas osetila podizanje ruku i blagoslov? Dok je tako sedela, za malim stolom u uglu, sa otvorenom knjigom pred sobom (ne za velikim stolom gde je ika Deson sedao da pie svoje hronike), sluajui vetar kako huji oko zabata, gledajui kiu kako lije niz prozore s kojih je Taer povukao zavese im je prolo jutarnje sunce, prenela se na drugo mesto, ili joj je izgledalo da se nala na drugom mestu, mada je soba ostala tu. Na tom mestu je bilo mnogo ljudi, ili barem senki mnogih ljudi, i jo mnogo drugih stolova, u dalekim vremenima i na dalekim mestima, iako je udaljenost vremena i mesta izgledala manja nego to jeste, kao da su velovi vremena i prostora postali vrlo tanki i spremni da se raziu, pa je sedela i posmatrala veliki dogaaj - stapanje svih vremena i mesta, oni su postali skoro nepostojei, ne zatvarajui vie ljude i dogaaje u odvojene elije, nego ih stapajui, kao da se sve desilo odjednom i na istom mestu - prolost se stapala sa budunou u granicama jedne take postojanja koja se, pogodnosti radi, moe nazvati sadanjou. Uplaena onim to se deavalo, ipak je naas sagledala uasni, kratki trenutak svih uzroka i posledica, sve pravce i sve svrhe, svu agoniju i slavu koja je navodila ljude da napiu milijarde rei to su stajale na zidovima sobe. Sagledala ih je bez razumevanja, svesna samo injenice da sve ono to se deavalo u umovima ljudi, navodilo ih da stvore sve mrmljajue, nakrabane, plamene rei, nije bilo toliko proizvod mnogih pojedinih umova koliko posledica naina postojanja umova itavog oveanstva. arolija (ako je to bila samo arolija) prekinuta je skoro odmah: na vratima se pojavio Taer, tapkajui preao preko sobe, ka njoj, s posluavnikom, koji je spustio na sto. "Ovo malo kasni, gospoice", izvinio se. "Ba sam hteo da vam donesem, kad je Nikodemus iz manastira upao i rekao da su mu potrebni vrela supa, ebad i jo mnogo toga za negu povreenog hodoasnika." Na posluavniku su se nalazili aa mleka, teglica dema od divljih ogrozda, krike hleba sa buterom i kola od meda. "Nije mnogo", rekao je Taer. "Nije onoliko koliko bi gost ove kue mogao s razlogom da oekuje, ali poto sam skupljao ta je trebalo za manastir, nisam imao vremena da se valjano postaram za ovo." "Vie je nego dovoljno", rekla je Veernja Zvezda. "Nisam oekivala toliku ljubaznost. Poto si toliko zauzet, nije ni trebalo da se trudi." "Gospoice", rekao je Taer, "tokom stolea mi je bilo zadovoljstvo i dunost da vodim ovo domainstvo u skladu s odreenim merilima koja se nisu menjala tokom svih dana moje slube. Samo mi je ao to je red, po prvi put, naruen ba vaeg prvog dana ovde." "Nije vano", rekla mu je. "Pomenuo si hodoasnika. Da li hodoasnici esto dolaze u manastir? Nisam ranije ula za njih." "Ovaj hodoasnik", rekao je Taer, "prvi je koji je ikada doao. A nisam siguran ni da je hodoasnik, iako ga je Nikodemus tako nazvao. Obian lutalica, nesumnjivo, iako je i to znaajno, jer ranije nije bilo ni ljudi lutalica. Mlad ovek, skoro nag, kako Nikodemus kae, a oko vrata nosi ogrlicu od medveih kandi." Sedela je ukoeno i pravo, setivi se oveka koji je tog jutra stajao na litici s njom. "Je li ozbiljno povreen?" upitala je. "Mislim da nije", odgovorio je Taer. "Potraio je u manastiru zaklon od oluje. Kada je otvorio kapiju, vetar ju je zahvatio pa ga je udarila. Veoma je iv." "On je dobar ovek", rekla je Veernja Zvezda, "i veoma jednostavan. ak ne ume ni da ita. Misli da su zvezde samo take svetlosti na nebu. Ali ume da oseti drvo..." Zastala je, zbunjena, jer nije smela da govori o drvetu. Mora nauiti da pazi na svoj jezik. 21

"Gospoice, vi poznajete tog oveka?" "Ne. Mislim, nije da ga poznajem. Videla sam ga na trenutak i razgovarala sam s njim jutros. Rekao je da ide ovamo. Traio je neto i mislio je da e to nai ovde." "Svi ljudi trae neto", rekao je Taer. "Mi roboti smo sasvim drugaiji. Mi smo zadovoljni i kad sluimo." 10. "U poetku sam", rekao je Don Vitni, "samo lutao. Svima nam je to bilo divno, naravno, ali nekako mislim da je meni bilo najlepe. Pomisao da ovek moe da bude slobodan u svemiru, da moe da ide kuda god poeli, bila je udo magije, potpuno van moi poimanja, a to je mogao to da radi sam, bez mainerije, bez instrumenata, koristei samo telo i um, uz mo koju ima u sebi a za koju ranije nije znao, bilo je prosto neverovatno, i ja sam isprobavao tu mo kako bih stalno iznova dokazivao sebi da se to zaista moe, da je to vrsta i uvek prisutna sposobnost koja se moe prizvati po volji, da nikada ne nestaje, da mi pripada po pravu to sam ovek a ne usled nekih naroitih okolnosti, koje mogu svakog asa nestati. Ti to nikada nisi probao, Desone, ni ti ni Marta?" Deson je odmahnuo glavom. "Mi smo nali neto drugo. Moda ne toliko fantastino, ali ipak nam je donelo duboko zadovoljstvo. Ljubav prema zemlji i oseanje stalnosti, oseanje za tradiciju, ak i oseanje da si sastavni deo te tradicije, sigurnost vezana za zemlju." "Mislim da razumem", rekao je Don. "To je neto to ja nikad nisam imao, i verujem da me je upravo nedostatak toga vodio dalje, i onda kada je isto oduevljenje zbog putovanja sa zvezde na zvezdu prestalo. Mada se i dalje uzbuujem kad naiem na neko novo mesto - jer nikad nijedno od njih ne lii na ostala. Najudnije mi je, i stalno mi je iznova udno, to postoje ogromne razlike, ak i na onim planetama koje su meusobno sline geoloki i istorijski." "Ali zato si tako dugo ekao, Done? Toliko godina nisi dolazio kui. Rekao si da si susretao druge, da su ti rekli da smo mi jo na Zemlji, da nikad nismo otili." "Pomiljao sam na to", rekao je Don. "Mnogo puta sam mislio na to - da se vratim i posetim te. Ali vratio bih se praznih aka, ne bih imao ta da pokaem posle mnogih godina lutanja. Ne mislim na neto materijalno, naravno, jer sada znamo da to nije bitno. Ali ne bih doneo nikakav nauk, nikakvo sutinski novo razumevanje stvari. aica pria o tome gde sam bio i ta sam video - to bi bilo sve. Poslovini povratak kui, a ja..." "Ali ne bi bilo tako. Uvek bismo te doekali dobrodolicom. Godinama smo ekali, i raspitivali se za tebe." "A meni nije jasno", rekla je Marta, "kako to da nismo nita uli. Rekao si da si sretao ostale, a ja stalno razgovaram s naima tamo napolju, i nikad nisam ula nita o tebi, nikakve vesti. Prosto si nestao." "Bio sam daleko, Marta. Mnogo dalje od veine ostalih. Iao sam naporno i brzo. Ne pitaj me zato. I ja sam se ponekad to pitao, i nikad nisam doao do odgovora. Nikakvog pravog odgovora. Ostali koje sam sretao, njih dvoje-troje, i to sasvim sluajno, putovali su kao i ja. Kao gomila klinaca, ini mi se, koji su stigli na novo i udesno mesto, i tu ima toliko novih stvari da se boje da nee stii da vide sve pa tre iz sve snage da do svega stignu, i govore sebi kako e se, im sve vide, vratiti na mesto koje je najbolje, a verovatno znaju da to nikad nee uiniti, jer najbolje mesto je uvek, po njihovom miljenju, samo jo malo napred, i postaju opsednuti pomilju da ga nee nai ako ne budu nastavili da tre. Znao sam ta radim i znao sam da to nema smisla, i malo sam se uteio kad sam sreo te druge koji su bili isti kao ja." "Ali tvoje tranje je imalo smisla", rekao je Deson. "ak i ako tada nisi znao, svrha je postojala. Jer si naao oveanstvo. Da nisi otiao tako daleko, verovatno ih nikada ne bi naao." "To je tano", rekao je Don, "ali ja nisam imao oseanje cilja. Prosto sam naleteo na njih. Nisam znao nita o njima, nisam ni slutio gde su. Nisam ih traio. Osetio sam Princip i traio sam njega." "Princip?" "Ne znam kako da ti kaem, Desone. Nema rei kojima bih mogao da objasnim. Nema naina da tano izrazim ta je to, iako sam siguran da imam prilino vrstu predstavu. Moda nijedan ovek ne moe tano znati ta je to. Sea se da si rekao kako u sreditu postoji zlo. To zlo je Princip. Ljudi koje sam sretao tamo daleko takoe su ga osetili, i mora da su nekako poslali vest nazad. Ali zlo nije prava re; to nije stvarno zlo. Ako se oseti, nanjui, ako ga se postane svestan izdaleka, postaje neki miris zla zato to je toliko drugaije, toliko neljudsko, toliko nemarno. Po ljudskim merilima, slepo je i nerazumno, a izgleda slepo i nerazumno zato to u njemu nema ni jednog jedinog oseanja, nikakvog motiva ni svrhe, nijednog misaonog 22

procesa koji bi se mogao uporediti s ljudskim umom. U poreenju s njim, pauk nam je krvni brat i jednak nam je po intelektu. Ono sedi tamo i zna. Zna sve to se moe znati. A to znanje je izraeno u tako neljudskim pojmovima da nikad ne bismo mogli ni da zagrebemo po povrinskom znaenju tih pojmova. Ono sedi tamo i zna, i prevodi znanje, a taj prevod njegovog znanja je toliko hladno taan da ovek poeli da pobegne, jer nita ne bi moglo da bude tako tano, bez i najmanje mogunosti greke. Rekao sam da je neljudsko, i tako deluje verovatno ba zbog toga to je tako potpuno u pravu, tako apsolutno tano. Jer ma koliko smo ponosni na svoj intelekt i razumevanje, niko od nas ne bi mogao iskreno i bespogovorno da ustvrdi kako je u pravu za bilo koji podatak ili tumaenje." "Ali rekao si da si naao ljude i da se oni vraaju na Zemlju", rekla je Marta. "Zar ne moe da nam kae neto vie o njima, i kada e se vratiti..." "Draga moja", neno je rekao Deson, "mislim da Don eli da nam kae mnogo toga, da mora mnogo da nam kae pre nego to pree na priu o oveanstvu." Don je ustao iz stolice na kojoj je sedeo, priao prozoru zalivenom kiom i pogledao napolje; potom se vratio i pogledao njih dvoje koji su i daje sedeli. "Deson je u pravu", rekao je. "Moram jo da priam. Toliko dugo sam eleo da to nekom kaem, da sve to podelim s nekim. Moda greim. Toliko dugo sam razmiljao o ovome da sam moda postao smeten. Voleo bih da me vas dvoje sasluate i kaete mi svoje miljenje." Ponovo je seo. "Pokuau da sve iznesem to je objektivnije mogue", rekao je. "Jasno vam je da nikada nisam video tu stvar, taj Princip. Moda mu se ak nisam ni pribliio. Ali bio sam dovoljno blizu da znam da on postoji i da osetim malo, moda onoliko koliko ovek moe da oseti, kakva je to stvar. Ne da je razumem, naravno, ak ni da pokuam da je razumem, jer znam da smo suvie mali i slabi da bismo razumeli. To je ono to najvie boli, moda - shvatanje koliko si mali i slab, ne samo ti lino, nego itavo oveanstvo. Neto to svodi ljudsku rasu na nivo mikroba, moda i na neto manje. Nagonski zna da si, kao ljudsko bie, ispod nivoa njegove panje, iako postoje dokazi, ili mi se ini da postoje, kako je to ipak moglo da stekne, i steklo, nekakav utisak o oveanstvu. Priao sam mu onoliko blizu koliko je moj um mogao da podnese. Prepao sam se pred njim. Ne znam ta sam jo radio. Deo seanja mi je jo zamagljen. Moda sam priao preblizu. Ali znate, morao sam da saznam. Morao sam da se uverim, i uverio sam se. Ono je tamo, posmatra, zna i, ako ustreba, i delovae, iako mi se ini da ne bi delovalo brzo..." "Da deluje - kako?" upitao je Deson. "Ne znam", odgovorio je Don. "Mora shvatiti da je sve to samo utisak. Nisam nita video ni uo. Upravo injenica da je sve to samo intelektualni utisak oteava opisivanje. Kako da opie reakciju ljudskog uma? Kako da napravi shemu emocionalnog utiska tih reakcija?" "Dobili smo izvetaj", rekao je Deson Marti. "Ti si ga primila od nekoga. Sea li se ko je to bio, ko je to mogao stii daleko koliko i Don, ili gotovo tako daleko..." "Nisu morali da stignu tako daleko", rekao je Don. "Mogli su da ga osete i sa velike daljine. Ja sam bio odluio da pokuam da mu se pribliim." "Ne seam se ko je to bio", rekla je Marta. "ula sam od dvoje ili troje ljudi. Sigurna sam da je sve bilo iz druge ruke. Moda i iz desete ili dvanaeste. Poruka je prenoena od osobe do osobe, od mnogih osoba do mnogih drugih osoba. I samo to: da postoji neto zlo blizu sredita galaksije. Da je neko bio tamo i naiao na to. Ali nije bilo ni nagovetaja da je iko otiao to da istrai. Verovatno su se bojali da istrauju." "To bi bilo tano", rekao je Don. "Ja sam se strano bojao." "Naziva ga Principom", rekao je Deson. "To je udan naziv. Zato Princip?" "Na to sam pomislio kad sam mu se pribliio", rekao je Don. "Nije mi ono reklo. Nismo uopte razgovarali. Verovatno me nije ni bilo svesno, nije znalo da postojim. Jedan siuni mikrob koji gamie po njemu..." "Ali Princip? To je bila stvar, stvorenje, linost. udan naziv za stvorenje ili linost. Mora da si imao razloga." "Nisam siguran, Desone, da je to stvorenje ili linost. Prosto je neto. Moda masa inteligencije. A kakav bi oblik zauzimala masa inteligencije? Na ta bi liila? Da li bi uopte mogao da je vidi? Da li bi bila oblak, pramen gasa, trilioni sitnih estica koje poigravaju u svetlosti sredinjih sunaca. A zato sam ga nazvao Princip? Ne umem da ti kaem. Nema nikakve logike, nikakvog razloga koji bih mogao da navedem. Prosto sam oseao da je to osnovni princip svemira, direktor svemira, sredinji mozak svemira, ono to dri 23

svemir na okupu i pomae mu da funkcionie - sila koja tera elektrone da se okreu oko jezgra, tera galaksije da rotiraju oko svojih sredita, dri sve na svom mestu." "Da li bi mogao da tano kae gde je?" upitao je Deson. Don je odmahnuo glavom. "Nikako. Nema tu orijentacije. Oseanje o prisustvu Principa je bilo svuda, ini mi se; dolazilo je odasvud. Sklapalo se oko tebe. Priguivalo te je i opkoljavalo; nije bilo oseanja za pravac. U svakom sluaju, bilo bi teko, jer tamo je tako mnogo sunaca i tako mnogo planeta. Zbijenih. Sunca dele samo delii svetlosnih godina. Veina ih je vrlo stara. Veina planeta je mrtva. Na nekima od njih stoje otpad i ruevine onoga to mora da su bile velike civilizacije, ali sada je sve nestalo..." "Moda je to jedna od tih civilizcija..." "Moda", rekao je Don. "I ja sam to prvo pomislio. Da je jedna od drevnih civilizacija uspela da preivi i da je njena inteligencija evoluirala u Princip. Ali kasnije sam poeo da sumnjam. Jer, ubeen sam, bilo bi potrebno vie vremena nego to prua ivotni vek galaksije. Ne mogu ni poeti da ti priam, ne znam kako da ti kaem kolika je sila te inteligencije, koliko je tua. Nije samo razliita. U itavom svemiru nalazimo rasejane inteligencije koje su razliite a te razlike ih ine tuima. Ali ne onako tuima kako je tu Princip. Toliko je strano tu da to ukazuje kako ne potie iz galaksije, nego iz vremena pre galaksije, s mesta i vremena toliko razliitih od galaksije da je to nezmislivo. Pretpostavljam da ti je poznata teorija stabilnog stanja?" "Da, naravno", rekao je Deson. "Univerzum nema poetak i nee imati ni kraj, nego je u stanju stalnog stvaranja, formira se nova materija, nastaju nove galaksije ak i dok stare umiru. Ali kosmolozi su, pre nestanka oveanstva, prilino jasno utvrdili da je ta teorija neodriva." "Znam", rekao je Don. "Ali i dalje je postojala nada - moe je nazvati nadom, jer je bilo ljudi koji su se, iz filozofskih razloga, tvrdoglavo drali shvatanja o stabilnom stanju. Ono je tako divno, tako savreno i udesno, da nisu hteli da odustanu. I govorili su: pretpostavimo da je svemir mnogo vei nego to izgleda, da je ono to vidimo samo lokalni deli, siuan lokalni mehuri na povrini tog veeg svemira, a taj lokalni mehuri prolazi kroz fazu u kojoj izgleda kao da nije u stabilnom stanju, nego da evoluira." "I ti misli da su bili u pravu?" "Mislim da su moda bili u pravu. Stabilno stanje bi dalo Principu vreme potrebno za nastajanje. Moda je svenir, pre nego to je on nastao, bio u haosu. Moda je Princip ona oblikujua sila koja ga je uredila." "I ti veruje u to?" "Da, verujem. Imao sam vremena da razmislim i sve sredim, i uradio sam to tako dobro da sam sad ubeen. Nema nikakvih dokaza. Nikakvih informacija. Ali uvreno mi je u umu, i ne mogu da ga se oslobodim. Pokuavam da kaem sebi kako je Princip, ili odreene odlike Principa, moda stavljen u moj um, usaen u njega. Pokuavam to sebi da kaem, jer jedino tako mogu da ga objasnim. Pa ipak znam da sigurno greim, jer uveren sam da Princip uopte nije svestan mene. Nije bilo nikakvog znaka da me je svestan." "Rekao si da si mu priao blizu." "Onoliko blizu koliko sam se usudio. itavim putem sam se bojao. Stigao sam do take gde sam morao da se slomim i pobegnem." "Negde usput si naao oveanstvo. Znai da je ipak bilo svrhe. Uopte ga ne bi naao da nisi iao u potragu za tom stvari koju zove Princip." "Desone", rekla je Marta, "ti kao da se ne raduje! ta ti je? Brat ti se vratio i..." "Izvini", rekao je Deson. "Verovatno jo nisam sve shvatio. Suvie je veliko. Moda sam duboko uasnut i govorim 'ta stvar' zbog zatitnog mehanizma, da se izolujem od nje." "I ja sam slino postupio", rekao je Don Marti. "Barem u poetku. Brzo sam to prevladao. I, zaista, ne bih naao oveanstvo da nisam tragao za Principom. Bila je ista srea to sam ih naao. Poao sam nazad, zna, i skakutao sam po planetama, ali drugim putem nego kad sam iao tamo. Mora biti strano oprezna, verovatno zna, dok bira planete koje e koristiti. Moe ih osetiti i moe odabrati one koje izgledaju najbolje, ima mnogo predznaka koji slue da se opredeli, ali uvek postoji mogunost da planeta ima neku odliku koju nisi otkrio, ili joj nedostaje neto to si zasigurno oekivao a prosto ga nema, pa mora da ima jednu ili dve rezerve jer - ako ita poe naopako s planetom koju si odabrao, moe brzo da se prebaci na neku drugu. Imao sam rezerve a naleteo sam na planetu koja je bila ako ne smrtonosna a ono neudobna, pa sam se brzo prebacio na drugu, i tu sam naao oveanstvo. I dalje sam bio prilino blizu Principa, i pitao sam se kako oni to podnose, kako mogu da ive tako blizu a da ga potpuno zanemaruju, ili 24

se pretvaraju da ga zanemaruju. Pomislio sam da su se moda privikli, iako mi se nije inilo da se na to moe lako privii. Tek posle nekog vremena shvatio sam da ga oni uopte nisu svesni. Nisu razvili parapshike sposobnosti kao mi, i potpuno su neosetljivi na njega. Nemaju pojma da tako neto uopte postoji. Imao sam sree. Materijalizovao sam se na otvorenom polju; naravno, materijalizacija nije prava re, nema prave rei za to. Neverovatno je da ovek neto moe da uini a nema re za to to ini. Zna li, Desone, je li iko zaista shvatio ta se deava kada putujemo po zvezdama?" "Ne, ne znam", rekao je Deson. "Verovatno nije. Marta e to bolje znati. Ona odrava razgovore sa zvezdama. Ona uje sve vesti." "Bilo je onih koji su pokuali", rekla je Marta. "Nisu nikud stigli. To je bilo ranije. Mislim da se odavno niko ne trudi. Sada svi to prosto prihvataju. Niko se vie ne pita kako i zato im uspeva." "Moda je tako i bolje", rekao je Don. "Pa, s obzirom na situaciju, mogao sam da proem i gore. Mogao sam da stignem na mesto krcato ljudima, i neko bi me video kako se pojavljujem niotkuda, ili bih ja, videvi masu ljudi prvi put posle mnogo stolea, ili ih nekako prepoznavi kao ljude koji su odvedeni, pojurio da ih zagrlim, oduevljen to sam ih konano naao, mada ih nisam traio. Nisu mi ni padali na pamet. Ali pojavio sam se na otvorenom polju i neto dalje sam video ljude. Ili barem neto to mi se uinilo kao ljudi, farmeri, kako rade nekim ogromnim poljoprivrednim mainama. A kada sam video maine znao sam da, mada moda lie na ljude, sigurno nisu ljudi od nae vrste, jer mi ve milenijumima nemamo nita s mainama. Prolo mi je kroz glavu da, ako su ta stvorenja sigurno ljudi, onda su to moda oni koji su odvedeni sa Zemlje; kolena su mi zaklecala od te pomisli i preplavilo me je ogromno oduevljenje. Iako sam ponavljao u sebi da je to potpuno neverovatno i da sam najverovatnije sreo jo jednu rasu humanoidnih stvorenja, mada je i to neverovatno jer u itavoj galaksiji niko nikad nije naao drugu ljudsku rasu. Ili moda jeste? Toliko dugo sam bio odsutan da moda imam zastarele podatke." "Nije", rekla je Marta. "Mnogo drugih stvorenja, ali ne ljudskih." "A tu je bila i injenica da koriste maine. Na to sam rekao sebi kako je zato mogunost jo manja. Jer, nalazili smo nove tehnoloke rase, ak i takve ija tehnologija nam je bila potpuno strana, ak nam je ponekad bilo nemogue da shvatimo njen princip i svrhu. Nai drugu ljudsku rasu sa mainskom tehonlogijom inilo mi se apsurdnim. Jedini odgovor mogao je biti da je to oveanstvo. Kad sam to shvatio, postao sam oprezan. Moda smo iste krvi, ali razdvaja nas pet hiljada godina. A za to vreme su, rekao sam sebi, oni moda postali isto onako tui kao sve to smo nalazili u svemiru. A ako nita drugo, nauili smo da u prvom dodiru s tuincima treba biti veoma oprezan. Neu ni pokuati da vam ispriam sve to se dogodilo. Moda kasnije. Ali mislim da sam se prilino dobro snaao. Iako je to, verovatno, bila samo srea. Kada sam priao farmerima, oni su pomislili da sam lutajui naunik s neke druge od tri planete koje ljudska rasa naseljava - da sam malko udaren, jer razmiljam o stvarima o kojima nijedan normalan ovek ne bi razmiljao. Kad sam to shvatio, igrao sam njihovu igru. Time sam pravdao mnoge greke koje sam nainio. Svaka greka im se inila kao neka moja nova nastranost. Verovatno su pomislili da sam lutalica, zbog moje odee i jezika. Sreom, govorili su neku vrstu engleskog, ali znatno razliitog od jezika kojim mi govorimo. Pretpostavljam da bi i na jezik, na Zemlji od pre pet hiljada godina, bio malo tee razumljiv. Protok vremena, promena okolnosti i neobavezno izraavanje unose mnoge promene u govorni jezik. Koristei se njihovom grekom, uspeo sam da se promuvam unaokolo i utvrdim ta se deava, da razumem kakvo drutvo su razvili i kakve dugorone planove imaju." "I nije ispalo naroito lepo", rekao je Deson. Don ga je iznenaeno pogledao. "Otkud zna?" "Rekao si da jo imaju mainsku tehnologiju. Mislim da mi je to pomoglo. Pretpostavljam da su nastavili, im su se malo sredili, istim putem kojim su ili i pre nego to su ih otrgli sa Zemlje. A ako je tako, slika svakako nije lepa." "U pravu si", rekao je Don. "Oito im nije dugo trebalo da se, kako kae, srede. Samo nekoliko godina poto su se nali, u treptaju oka, na drugoj planeti, ili bolje na drugim planetama, u nepoznatom delu svemira, prikupili su snage, organizovali se i nastavili otprilike onako kako su radili i ranije. Morali su da ponu od samog poetka, naravno, ali imali su tehnoloko znanje i lepe svee planete pune nedirnutih sirovina, i brzo su se sredili. tavie, imaju isti ivotni vek, istu dugovenost kao mi. Mnogi su pomrli prvih godina, dok su se trudili da se prilagode, ali i dalje ih je ostalo mnogo, a ostali su im i ljudi koju su poznavali 25

sve vetine potrebne za razvijanje novih tehnologija. Moete li da zamislite ta se deava kada vet, struan inenjer ili uen i matovit naunik ive stoleima? Drutvo vie ne gubi njihovu vetinu smru, kao to je bilo ranije. Geniji ne umiru, nego nastavljaju da budu geniji. Inenjeri ne grade i ne planiraju samo nekoliko godina pre nego to umru, ili se penzioniu, nego nastavljaju da grade i planiraju. ovek s nekom teorijom ima mnoga stolea da je razvije do pune snage, a ima mladost i snagu potrebne da bez prestanka radi. Naravno, postoji i jedna velika mana. Prisustvo ljudi sa mnogo godina i ogromnim iskustvom na svim znaajnijim poloajima verovatno spreava mlae snage, drutvo naginje konzervativizmu koji je slep za nove ideje, i na kraju bi napredak potpuno zastao, ako ne bi umeli da ga prepoznaju i podstaknu. oveanstvo je bilo dovoljno razumno da ga prepozna i da ugradi u drutvenu strukturu odgovarajue odlike." "Jesi li uspeo da dokui njihovu istoriju? Koliko brzo su ponovo poeli i koliko su napredovali?" "Samo delimino. Nita definitivno, naravno. Ali recimo da su se za stotinu godina uvrstili u stabilnom drutvu, za moda tri stotine stvorili neto nalik tehnolokoj situaciji koju su ostavili ovde na Zemlji. A otada su gradili na osnovu onoga to su imali, uz veliku prednost da su mogli da odbace mnoge drevne predrasude koje su ih sputavale. Gradili su od poetka a nisu morali da se bore s nerazvijenou koja ih je optereivala na Zemlji. Za manje od hiljadu godina grupe koje su ivele na tri razliite planete meusobno udaljene manje od svetlosne godine - saznale su jedne za druge, i vrlo brzo su projektovani i sagraeni svemirski brodovi, pa se ljudska rasa ponovo ujedinila. Fiziki dodir i trgovina koju je to omoguilo, dali su novi podstrek tehnologiji, jer tokom tih oko hiljadu godina, koliko su bili razdvojeni, svi su razvijali svoju tehnologiju pomalo drugaije, jer su istraivali u razliitim pravcima. Uz to, imali su prirodne izvore na tri planete umesto na samo jednoj, i to mora da je isto tako predstavljalo prednost. Potom su se tri odvojene kulture stopile u neku vrstu natkulture koja je i dalje imala sva preimustva tri razliita korena." "Nikad nisu razvili parapsihike moi? Nije bilo nikakvog znaka?" Don je odmahnuo glavom. "Slepi su za to ba kao mi nekada. Da bi se one razvile, nije potrebno samo vreme, jer sada svaki od njih, svi oni, imaju vremena koliko i mi. Mora biti da je potreban drugaiji pogled na svet, osloboenje od pritiska koje izvesna vrsta tehnologije vri ne samo na rasu, nego i na svako ljudsko bie." "A taj tip tehnologije?" "Meni i tebi", rekao je Don, "zvualo bi brutalno. Poto ne znaju nita bolje, a u svetlu ciljeva kojima tee, njima sigurno deluje divno. Ili zadovoljavajue, ako ve ne divno. Za njih to predstavlja slobodu, slobodu da se odignu iznad i preko ivotne sredine koju su se trudili da podrede sebi i uoblie je za svoje ciljeve; za nas to bi bilo guenje." "Ali morali su da razmiljaju", rekla je Marta. "Njihov odlazak sa Zemlje mora da je dovoljno sve da ga se seaju. Mora da postoje zapisi. Mora da su se sve ovo vreme pitali ta im se desilo i gde bi mogla da bude Zemlja." "Da zapisi", rekao je Don. "Prepuni legendi, jer prolo je vreme, mnogo godina, pre nego to se iko setio da zapie, a dotle je dogaaj postao maglovit i najverovatnije se ni dvoje ljudi ne bi sasvim sloilo ta se zaista dogodilo. Ali razmiljali su o tome. Uvek im je bilo na umu. Pokuali su da objasne, i postoje neke sjajne teorije, mada opet nisu uspeli da se sloe ni oko jedne od njih. Toliko su zbrkani da nam je teko to da razumemo, jer ti, Desone, ima svoje zapise, one koje je deda poeo. Pretpostavljam da ih i dalje dopunjava." "Povremeno", rekao je Deson. "esto nemam o emu da piem." "Nai zapisi", nastavio je Don, "sainjeni su sa jasnim ciljem, potpuno smireno. Nije bilo panike; prosto smo ostali, ostavljeni. Ali ostali su imali komeanje. Teko je zamisliti kako je to moglo da izgleda. U jednoj sekundi si na poznatoj Zemlji, a sledee se nae baen na planetu koja je, naravno, veoma slina Zemlji, ali u mnogo emu je i potpuno drugaija. Ostavljen si tamo bez hrane, bez imovine, bez zaklona. U trenutku postaje pionir, pod najneverovatnijim okolnostima. Bili su preplaeni i zbunjeni i, najgore od svega, potpuno opsenjeni. ovek ima uasnu potrebu da objasni kako mu se neto deava ili zato mu se ba to desilo, a oni nisu mogli da dou ni do kakvih objanjenja. Kao da je bila u pitanju magija - veoma zlobna i bezoseajna magija. udo da su uopte preiveli. Mnogi i nisu. I do dana dananjeg ne znaju zato ni kako im se sve dogodilo. Ali ja mislim da znam zato, da znam razlog. Moda ne metod, ali barem razlog." "Misli li na Princip?" 26

"Ta pomisao je moda samo fantazija", rekao je Don. "Moda sam doao na to samo zato to mi je izgledalo da nema drugog objanenja. Da je oveanstvo imalo parapsihike moi i da je znalo ono to ja znam, da postoji Princip, sigurno bi doli na istu ideju kao i ja. to ne bi znailo da smo u pravu. Rekao sam da mi se ini kako me Princip nije bio svestan. Nisam siguran moe li uopte da bude svestan izdvojenog ljudskog bia - to bi bilo kao da ovek postane svestan jednog odreenog mikroba. Iako svakako ima mo usmeravanja do vrlo finih pojedinosti; moda uopte ne poznaje nikakva ogranienja. No, u svakom sluaju, mnogo verovatnije da bi obratio panju na ljude u masi, na bilo kakva bia u masi; moda ga privue drutvena struktura i intelektualni putevi kojima se koristi takva masa stvorenja, a ne sam broj bia u masi. Pretpostavljam da mu panju privlae situacije koje su jedinstvene, a po onome to smo mi do sada pronali u galaksiji, ini mi se da se oveanstvo od pre pet milenijuma, u punom procvatu tehnolokog razvoja i sa materijalistikim pogledom na svet, svakako inilo jedinstvenim. Moda nas je Princip prouavao neko vreme i udio nam se, a moda je ak i doao na ideju kako bismo, uz dovoljno vremena, mogli da poremetimo preciznost i urednost svemira - to on moda ne bi mogao da trpi. I tako mislim da je uradio s nama isto ono to bi ljudi iz onoga vremena uradili kad bi pronali novi soj virusa koji moda mogu biti opasni. Takav virus bi smestili u epruvete i izveli bi na njemu mnogo testova, pokuavajui da odrede kako se ponaa u razliitim uslovima. Princip je pruio ruku i epao oveanstvo, a onda ga je rasuo na tri planete i seo da gleda, pitajui se, moda, hoe li se pojaviti razlike ili e soj ostati svuda isti. Kulture na tri planete su se razlikovale, naravno, ali uprkos tome sve tri su bile tehnoloke i materijalistike, i im su postale svesne jedne drugih, potrudle su se da se stope i postanu natkultura, i dalje materijalistika, i dalje tehnoloka." "Ne znam zato", rekao je Deson, "ali kad govori o oveanstvu, imam utisak da opisuje udovinu tuinsku rasu a ne oveka. Poto ne znam detalje, ovo mi zvui zastraujue." "I meni", rekao je Don. "Moda ne zbog neke konkretne odlike njihove kulture, jer ima i vrlo prijatnih stvari, nego zbog oseanja nesavladive osionosti u njoj. Nije u pitanju sama mo, mada je imaju, nego ista osionost rase koja sve smatra svojim vlasnitvom, koja svim moe da manipulie i da koristi sve." "Pa ipak", rekla je Marta, "oni su nai. Mi ostali smo se tako dugo pitali ta je bilo s njima, brinuli se za njih, pitali se ta im se moglo desiti, plaili se. Treba da smo sreni to smo ih nali, sreni to im tako dobro ide." "Moda bi trebalo", rekao je Deson, "ali ja ne mogu. Kad bi ostali tamo gde su, verovatno bih se drugaije oseao. Ali Don kae da se oni vraaju na Zemlju. Ne smemo im dozvoliti da dou. Moe li da zamisli kako bi to izgledalo? ta bi uradili Zemlji, i nama?" "Mogli bismo mi da odemo", rekla je Marta. "To ne", rekao je Deson. "Zemlja je deo nas. Ne samo mene i tebe, nego i ostalih. Zemlja je veza, sidro. Dri nas zajedno - sve nas, ak i one koji nikada nisu bili na Zemlji." "Zato su morali da nau Zemlju?" upitala je Marta. "Kako su uspeli da nau Zemlju, izgubljenu meu zvezdama?" "Ne znam", rekao je Don. "Ali pametni su oni. Suvie pametni, najverovatnije. Njihova astronomija, sve njihove nauke, prevazile su sve o emu se ovek sa Zemlje usuivao i da sanja. Nekako su uspeli da proseju zvezde i tako su nali i prepoznali drevno predako sunce. A imaju brodove da dou ovamo. Obili su mnoga druga, njima blia sunca, istraujui i stiui iskustva." "Trebae im vremena da stignu ovamo", rekao je Deson. "Imaemo kad da smislimo ta da radimo." Don je odmahnuo glavom. "Ne s onakvim brodovima, putuju mnogo bre od svetlosti. Istraivaki brod je krenuo godinu dana pre nego to sam ja to saznao. Moe da stigne ovamo gotovo svakog trenutka." 11. Odlomak iz dnevnikog zapisa - 19. april 6135. Danas smo zasadili drvee koje je Robert doneo s jedne od zvezda daleko kraj Ivice. Zasadili smo ih najpaljivije, na malom bregu na pola puta izmeu Kue i manastira. Zasadili su ih roboti, naravno, ali mi smo bili tamo kao zbog nadzora, i napravili smo pravu tihu ceremoniju. Bili smo Marta i ja i Robert, i dok smo se bavili time, svratili su Endru i Margaret sa decom, pa ih je Taer poslao do nas i napravili smo ba pravu malu sveanost. Dok sedim ovde veeras, pitam se kako e se drvee snai. Ovo nije prvi put kako pokuavamo da zapatimo tuinsko bilje na tlu Zemlje. Bila je, na primer, aka itarica koje je Dastin doneo sa Polarisa, i krtole koje je Silija pokupila u nekom drugom sistemu s Ivice. I jedno i drugo bilo bi dobrodoao dodatak 27

jestivim biljkama koje ve imamo, ali u oba sluaja seme je propalo, iako se ito patilo ak nekoliko sezona, dajui sve manji i manji prinos, sve dok poslednje godine nismo posejali sve to smo imali, a ono uopte nije klasalo. Pretpostavljam da naem tlu nedostaje neki znaajan inilac, moda neki mineral, ili neka bakterija, ili kakvo drugo mikroskopsko bie koje je moda neophodno za rast tuinskih biljaka. Priljeno emo se starati o drveu, naravno, i dobro emo paziti na njih, jer ako bismo ih odrali u ivotu, bilo bi to neto udesno. Robert ih zove muziko drvee i kae da na toj planeti postoje itave umice koje u predveerja izvode prave koncerte, iako je teko rei zato ih sviraju, jer na toj planeti ne postoji nijedan ivotni oblik s dovoljno intelektualnih sposobnosti da uiva u dobroj muzici. Moda sviraju sebe radi, ili moda jedni za druge, pa jedan umarak paljivo slua dok susedi ispunjavaju vee. Pretpostavio sam da postoje jo neki razlozi za svirku, koje Robert nije primetio, jer se zadovoljio da sedne i slua a nije se potrudio da dublje potrai razloge muzike. Ali kada sam pokuao da smislim neki od tih moguih razloga, nisam se setio nijednog. Suvie smo ogranieni, naravno, i po iskustvu i po istoriji, da bismo i pokuali da razumemo razlog postojanja drugih ivotnih oblika u galaksiji. Robert je uspeo da donese na Zemlju samo est stabalaca, malih izdanaka visokih jedva metar, koje je veoma paljivo iskopao, koristei svoju odeu da uvee koren, pa je stigao na Zemlju sasvim go. Moja odea mu je malo prevelika, ali s obzirom na to kakav je ovek, uvek spreman na smeh, ak i na svoj raun, izgleda da mu ne smeta. Roboti su sad preduzeli da mu naprave novu garderobu, pa e otii sa Zemlje mnogo bolje opremljen, to se odee tie, nego to je stigao, poto se svukao da bi uvezao drvee. Nema nikakvog razloga, naravno, za oekivanje da e drvee preiveti, ali nada u to je prijatna. Kad malo razmislim, odavno nisam uo muziku, nikakvu, pa mi je teko da zamislim kako e to izgledati. Ni Marta ni ja nemamo dara za muziku. Od nekadanje poetne grupe samo nekolicina je imala sluha, a oni su odavno otili sa Zemlje. Pre mnogo godina, obuzet velikom idejom, toliko sam itao o muzici da sam stekao neka znanja o sviranju pa sam pokuao da navedem robote da sklope neke instrumente, to nije ispalo ba najbolje, a onda sam pokuao da sviram, to je ispalo jo gore. Oito je da ni roboti, ili barem roboti s nae farme, nemaju nita vie oseanja za muziku od mene. U naoj mladosti veliki deo muzike je sniman elektronski, a od Nestanka nije bilo naina da se to reprodukuje. Zapravo, poto je to shvatio, moj deda, kad je sakupljao knjige i umetnika dela, nije ni pokuao da prikuplja trake, mada verujem da u jednom od podruma postoji, ipak, pozamana zbirka nota; stari gospodin se moda nadao da e u buduim naratajima biti nekoga s muzikim sklonostima, ko bi umeo da ih upotrebi... 12. Znao je za muziku i opinjavala ga je, ponekad je zamiljao da je uje u vetru koji duva kroz drvee, ili u srebrnastom zvonu brze vode koja tee preko kamenja, ali nikad u ivotu nije uo takvu muziku. Bio je Stari Hoze, setio se: pogrbljen, u predveerja, na ulazu u svoju kolibu, zavlai violinu pod bradu i prevlai gudalom preko ica stvarajui sreu ili tugu, ili ponekad nijedno od toga, nego samo talas slasti. "Iako to vie ne radim valjano", rekao bi. "Prsti mi vie ne igraju po icama lako kao nekada, a ruka mi je postala preteka da prevlai gudalom onako lako kako bi trebalo. Kao leptirova krila preko ica - tako bi trebalo." Ali za deaka koji je uao u pesku, jo toplom od sunca, to je bilo udesno. Na visokom bregu iza kolibe kojot bi uperio njuku u nebo i zavijao, kao pratnja, glasajui se usamljenou brega i mora i plae, kao da su i on i starac s violinom i deko koji ui sve to je ostalo ivo u usamljenoj zemlji, s panjevima i hrpama drevnih oblika to se naziru u prvom sumraku. A onda su bili, mnogo kasnije, lovci na bafala, u ravnicama, koji su imali bubnjeve i zveke i sviraljke od jelenske kosti, pa su davali ritam po kome su on i ostali igrali, u odsjaju logorske vatre, igrali s oduevljenjem koje kao da je imalo korene duboko u vremenu. Ali ovo nije bila ni violina ni sviraljka od jelenske kosti, niti tutanj bubnja; ovo je bila muzika koja ispunjava svet i tutnji u nebo, koja podigne oveka i nosi ga, koja ga zapljuskuje, koja ga navodi da zaboravi svoje telo, da se stopi s njenim ritmom. Deo njegovog mozga nije bio opinjen, nije bio zapljusnut, nego je stajao pred magijom zvuka zbunjen i u udu, ponavljajui u sebi: To drvee svira. Mali zasad drvea na breuljku, avetinjski u veeri tako jasnoj posle pljuska, drvea belog kao breze, ali veeg od veine breza. Drvea sa bubnjevima i violinama i sviraljkama od jelenske kosti i jo mnogo ime, to se stapalo kao da sama nebesa govore. Postao je svestan da se neko pokrenuo u bati i da sada stoji kraj njega, ali nije se okrenuo da vidi ko je, jer na breuljku je neto bilo pogreno. Uprkos svoj lepoti i moi, tamo neto nije bilo kako treba, neto to bi, ako se sredi, uinilo muziku savrenom. 28

Jezekilj je pruio ruku i neno popravio zavoj na mladievom obrazu. "Da li ste sada dobro?" upitao je. "Da li se oseate bolje?" "Divno je", rekao je mladi, "ali neto nije kako treba." "Sve je kako treba", rekao je Jezekilj. "Previli smo vas i utoplili i nahranili vas i sada ste dobro." "Ne sa mnom. Sa drveem." "Dobro sviraju", rekao je Jezekilj. "Retko kad su bolje svirali. A ovo je jedno od starih dela, ne neko od njihovih eksperimentalnih..." "U njima postoji bolest." "Neko drvee je staro i umire", rekao je Jezekilj. "Moda ne sviraju savreno, ne kao kad su bili mladi, ali i dalje su dobri. A ima i mladih izdanaka koji se jo nisu uklopili." "Zato im neko ne pomogne?" "Nema naina da im se pomogne. Ili, kao i ima, niko ne zna kako. Sve stari i umire, vi od starosti, ja od re. Ovo nije drvee sa Zemlje. Pre mnogo stolea ga je doneo jedan od onih koji putuju po zvezdama." Evo opet, pomislio je mladi, opet se pominje putovanje po zvezdama. Lovci na bafala rekli su mu da postoje mukarci i ene koji putuju po zvezdama, a jutros je devojka s kojom je razgovarao to ponovo pomenula. Od svih njih, devojka sigurno zna, jer ume da govori s drveem. Da li je ona, upitao se, ikada razgovarala s avetinjskim drveem koje stoji na breuljku? Ona ume da razgovara s drveem a on ume da ubija medvede, i iznenada se ponovo setio trenutka kad se onaj poslednji medved propeo na zadnje noge, iz jaruge, sasvim uz njega. Ali sada, iz nekog udnog razloga, to uopte nije bio medved, nego drvee na breuljku, i tog asa desilo se ono isto to i s medvedom, isto oseanje prilaska i sretanja. Sretanja ega? Medveda? Drvea? A onda je sve nestalo, i ponovo je bio pri sebi, i greka u drveu je nestala, i sve je bilo kako treba. Muzika je ispunjavala svet i grmela u nebesima. "Mora da greite u pogledu drvea", rekao je Jezekilj. "U njima ne moe biti nikakve bolesti. Meni se, ovog trenutka, ini da sviraju dobro, kao i uvek." 13. Deson se probudio usred noi i vie nije mogao da zaspi. Znao je da se snu ne opire njegovo telo nego um, toliko pun pretpostavki, napola omamljen strepnjom - prosto je odbijao da poine. Konano je ustao i poeo da se oblai. "ta je bilo, Desone?" upitala je Marta iz svog kreveta. "Ne mogu da spavam", rekao joj je. "Idem u etnju." "Uzmi ogrta", rekla je. "Noni vetar moe da bude hladan. I pokuaj da ne brine. Sve e ispasti dobro." Dok je silazio niz stepenice, znao je da ona grei i da mora da grei; rekla je to samo da bi ga razvedrila. Nee sve ispasti dobro. Kada se oveanstvo vrati na Zemlju, ivot e se promeniti, i nikad vie nee biti isti. im je stupio na verandu, pojavio se stari Bauser, tapkajui, iz pravca kuhinje. Nije bilo ni traga od mlaeg psa, koji ga je obino pratio u etnji, a ni od ostalih. Ili su negde spavali, ili su traili rakune, ili su moda njukali za mievima meu kupama kukuruzovine. No je bila tiha i pomalo hladna, a njemu se odmah uinila ledenom i melanholinom. Na zapadu je visio Meseev srp, okaen iznad tame umovite litice s druge strane Misisipija. U vazduhu se oseao slab, otar miris umirueg lia. Deson je poao niz stazu koja je vodila do stene iznad renog ua. Stari pas je poao za njim. Polumesec je bacao vrlo slabo svetlo, mada, pomislio je Deson, njemu svetlo nije ni bilo potrebno. Toliko puta je proao istom stazom da bi je naao i u potpunoj tami. Zemlja je bila tiha, pomislio je, ne samo ovde, nego svuda. Tiha je i odmara se posle burnih stolea u kojima joj je ovek sekao drvee, otimao minerale, orao prerije, gradio na njenim irokim prostranstvima i vadio joj ribu iz reka. Posle ovog kratkog odmora, hoe li sve ponovo poeti? Brod koji se uputio sa ljudskih planeta ka Zemlji bio je samo izvidnica: da ponovo pronae staru Zemlju, da proveri jesu li astronomi bili u pravu pri proraunima, da je istrai i vrati se s vestima. A potom, upitao se Deson, ta e se dogoditi? Hoe li ljudi odustati kada zadovolje intelektualnu radoznalost, ili e reiti da povrate staro vlasnitvo - iako je duboko sumnjao da je ovek ikada mogao zaista da tvrdi kako poseduje Zemlju. Pre e biti da ju je zauzeo, otevi je od drugih bia koja su imala jednako pravo vlasnitva kao i on, ali bez inteligencije i preduzimljivosti, ili moi, da iskoriste svoja prava. ovek je pre bio napadan, uobraen uljez nego vlasnik. 29

Preuzeo je vlast snagom uma, to je jednako nepristojno kao i snaga miia, uveo je svoja pravila, postavio svoje ciljeve, ustanovio svoje vrednosti potpuno zanemarivi sva ostala iva bia. Iz hrastovog umarka se podigla senka i spustila u duboku klisuru; brzo su je progutale senke i tiina iji je deo bila. Sova, pomislio je Deson. Ima ih mnogo, ali samo noni etai imaju prilike da ih vide, jer se danju kriju. Neto je protralo, ukajui kroz lie, i Bauser je naulio jedno uvo i poeo da njuka, samo to, jer, ili je dobro znao ta je u pitanju, ili je bio prestar za poteru. Najverovatnije lasica, a moda i kuna, iako je moda malo predaleko od vode za kunu. Suvie je veliko za mia, suvie tiho za zeca ili vidru. ovek je upoznao svoje susede, razmiljao je Deson, kada je prestao da ih lovi. U stara vremena ih je lovio, a lovili su ih i mnogi drugi otkako su divlje ivotinje dobile priliku da dostignu brojnost koja je omoguavala lov. Sport, govorili su, ali to je ipak bilo samo blae ime za krvoedost koju je ovek poneo iz preistorijskih dana, kada je lov bio nain da se opstane - kada je ovek bio krvni brat drugih mesodera. I najvei mesoder od svih. Sada vie nije bilo potrebe da vreba svoju brau u umi i movari. Meso im daju krda i jata, iako mu se ponekad inilo da je i to samo blai obik mesoderstva. ak i ako neko poeli da lovi, mora se sluiti lukom i strelom, ili dilitom. Puke i dalje lee u svojim sanducima, gde ih detaljno iste i podmazuju vredne robotske ruke, ali zalihe baruta su odavno potroene i nikako nisu obnovljene, uprkos mnogim prouavanjima i naporima u laboratoriji. Staza je skretala uz breg, ka malom polju gde su stajale kupe kukuruzovine; i bundeve su jo bile na zemlji. Za koji dan roboti e prevui bundeve kui, u skladite, ali kukuruzovina e verovatno ostati sve dok se ne obave svi jesenji radovi. Moda e je prevesti kasnije ili e, mnogo verovatnije, biti ostavljena na polju ak i kada padne sneg. Pod oskudnom meseinom, kupe su podsetile Desona na indijanski logor, pa se upitao jesu li roboti odneli Horasu Crvenom Oblaku brano i kukuruz, slaninu i sve ostalo to je naredio da se odnese. Bie da jesu. Roboti su vrlo priljeni u svemu; i upitao se, kao i mnogo puta ranije, ta oni dobijaju time to se staraju o njemu i Marti, o kui i farmi. Ili, uostalom, ta bilo koji robot iim dobija... Jezekilj i ostali u manastiru, roboti u onoj tajanstvenoj graevini uz reku. To uenje, shvatio je, potie od stare svesti o profitu kao motivu, koja je bila opsesija i temeljac drevne ljudske rase. Radie samo ono za ta zauzvrat dobija neto materijalno. To je, naravno, bilo pogreno, ali stara navika, stari nain razmiljanja, ponekad su ga ipak obuzimali, i oseao se pomalo postien zbog toga. Ako e ljudi ponovo zauzeti Zemlju, ponovo e se pojaviti stara motivisanost profitom i sve filozofije koje od toga zavise, i Zemlja, osim ono malo koristi koje bi stekla posle pet hiljada godina odmaranja od ljudske napasti, nee proi nita bolje nego proli put. Postoji izvesna mogunost, znao je, da je ipak ne zauzmu ponovo. Poznato je njima, naravno, da su zalihe prirodnih bogatstava iscrpljene, mada ak ni to ne moraju uzeti u obzir. Moda jednostavno (nije mogao da bude siguran, a Don to nije pomenuo) postoji enja meu njima da se vrate na planetu svojih predaka. Pet hiljada godina je dovoljno dugo vreme da im planete na kojima ive postanu dom, ali u to se ne moe biti siguran. U najboljem sluaju, Zemlju e preplaviti, najverovatnije, reke turista i hodoasnika koji e dolaziti da odaju sentimentalnu poast roditeljskoj planeti oveanstva. Proao je pored polja s kukuruzom i poao du uskog grebena ka stenovitom ispustu koji se izdizao nad uem reka. Mesec na zalasku pretvorio je rene tokove u sjajne srebrne puteve koji su prosecali tamnu umu u dolini. Seo je na stenu na koju bi uvek seo i umotao se vre u teki ogrta, zbog hladnog nonog vetra. Sedei u tiini i priguenom miru, iznenadio se to nema oseanja usamljenosti. Jer ovo je dom, pomislio je, a ovek koji je blizu svog doma ne moe biti usamljen. Zato je, naravno, s tolikim uasom iekivao dolazak oveanstva. Nije mogao da podnese pomisao na invaziju na svoj dom, zemlju koju je pretvorio u svoju teritoriju isto onako kako druge ivotinje oznaavaju svoju - ne vrlinom nekog ljudskog prava, ne kroz oseanje vlasnitva, nego tihim ivljenjem na njoj. Ne preuzimajui, ne oduzimajui malim divljim susedima pravo da je koriste, ve prosto ostajui na njoj, jednostavno i mirno. To ne bi trebalo dozvoliti, pomislio je. Ne bi im se smelo dozvoliti da se vrate i ponovo pokvare Zemlju. Ne bi smeli da je po drugi put zagade svojim mainama. Mora nai nain da ih zaustavi; ali i dok je mislio da mora nai nain, znao je da naina nema. Jedan stari, sebini ovek ne moe da se usprotivi itavom oveanstvu; moda nema ni prava da se suprotstavlja oveanstvu. Oni imaju samo tri planete, Zemlja e biti etvrta, dok drugi, mali deo oveanstva, oni koji nisu upali u mreu koja je ostale odnela sa Zemlje, ima itavu galaksiju, itav svemir moda, ako ikada doe vreme da poele da se raire itavom vaseljenom. 30

Samo to on nije otiao u galaksiju, ni on ni Marta. Ovo je njihov dom, ne samo tih nekoliko jutara, nego itava Zemlja. A tu su i ostali - Indijanci sa jezera Li. ta s njima? ta e biti s njima i njihovim nainom ivota ako se ostali vrate? Ponovo u rezervat? Ponovo u zatvor? Gore, na obronku, neto to je dolazilo odronilo je kamiak koji se skotrljao niz strminu. Deson je brzo skoio na noge. "Ko je tamo?" upitao je. Moda je medved. Moda je jelen. Nije bilo nijedno od toga. "Jezekilj, gospodine", javio se glas. "Video sam da ste izali iz kue, pa sam vas pratio." "Hodi ovamo", rekao je Deson. "Zato si me pratio?" "Da vam zahvalim", odgovorio je robot. "Da vam od srca zahvalim." Izvukao se iz tame. "Sedi", rekao je Deson. "Na onu stenu tamo. Ta je udobna." "Meni udobnost nije potrebna. Nemam potrebu da sedim." "Pa ipak sedi", rekao je Deson. "esto te vidim da sedi na klupi ispod vrbe." "To je samo pretvaranje", rekao je Jezekilj. "Imitiranje boljih od mene i sasvim nedostojan in. Veoma se stidim toga." "Nastavi da se stidi", rekao je Deson, "ako uiva u tome, ali ugodi mi. Meni je udobnost potrebna i potrebno mi je da sedim, i bie mi veoma neudobno ako ti nastavi da stoji." "Ako zahtevate", rekao je Jezekilj. "Zahtevam, zaista", rekao je Deson, "i sad reci, kakva je to kobajagi ljubaznost za koju eli da mi zahvali?" "Tie se hodoasnika." "Da, znam. Taer mi je rekao za njega." "Prilino sam siguran", rekao je robot, "da on nije hodoasnik. Nikodemus je, znam, rekao Taeru da je hodoasnik. Nikodemus se malo zaneo. Vrlo je lako, gospodine, zaneti se ako neto veoma elite." "Razumem te", rekao je Deson. "Bilo bi divno da je to zaista hodoasnik. To bi znailo da se ire vesti o naim naporima. Razumete li, ne robot, nego ovek hodoasnik..." Deson je utke sedeo. Robotov ogrta je leprao na vetru. On ga je prikupio, pokuavajui da ga vre obmota oko sebe. "Ponos", rekao je. "S tim se treba boriti. Kao to je sedenje kada nema potrebe za sedenjem. Noenje ogrtaa za kojim nema potrebe. Koraanje gore-dole po bati, u razmiljanju, kada se isto tako moe razmiljati i stojei nepomino." Deson je sedeo nepokretno, vrsto stezao usne, eleo da vie pitanja: ta je s tim hodoasnikom? Ko je on? Odakle je doao? ta je radio sve ove godine? Ali setio se, uz gorko uenje, da je sve do pre nekoliko trenutaka briga i strepnja zbog povratka ljudske rase priguila svaku istinsku brigu za stranca u manastiru. "Ono to sam eleo da kaem je ovo", rekao je Jezekilj. "Znam koliko su dugo ljudi iz Kue tragali po svetu za drugim ljudima. Seam se svih glasina koje su stizale i kako ste, od glasine do glasine, bivali sve vie razoarani. Sada se pojavio ovek i imali ste puno pravo da urno doete po njega. A ipak to niste uinili. Ostali ste po strani. Prepustilli ste nam naega oveka. Dali ste nam na trenutak slave." "Zakljuili smo da je to vaa stvar", rekao je Deson. "Razgovarali smo o tome i reili da ostanemo po strani. Moemo s tim ovekom da razgovaramo i kasnije. Malo je verovatno da e pobei. Mora da je izdaleka putovao da bi doao ba ovamo." "Na trenutak slave", rekao je Jezekilj, "i to prazan trenutak, jer sada znamo da smo se samo zavaravali. Ponekad se pitam nije li i itav na ivot bio zavaravanje." "Nee me navesti", rekao je Deson, "da se valjam po blatu s tobom dok izigrava muenika. Znam da ste sedeli tamo godinama, i izjedali se, i pitali se postupate li pravilno, da moda ne inite svetogre, treba li moda da popadate mrtvi zbog svojih pretpostavki. Pa, odgovor glasi da niste popadali mrtvi..." "Znai, slaete se. Vi, ovek..." "Ne", rekao je Deson. "Niti se slaem niti se ne slaem. Na osnovu ega da sudim?" "Ali nekad davno..." "Da, znam. Nekada davno ovek je od tapova i gline nainio likove i poeo da im se klanja. Nekada davno je mislio da je Sunce Bog. Koliko puta ovek mora da pogrei pre nego to shvati istinu?" 31

"Razumem", rekao je Jezekilj. "Mislite li da nikada neemo saznati istinu?" "Koliko elite da saznate istinu?" "Traimo je", rekao je Jezekilj, "svim svojim moima. To je naa svrha, zar ne?" "Ne znam", rekao je Deson. "Veoma bih voleo da znam." Pomislio je koliko je to smeno, sedeti na vetrovitom grebenu u gluvo doba noi i razgovarati o postojanju istine - ma kakve istine - s robotom fanatikom. Mogao je da kae Jezekilju za Princip koji je Don naao. Mogao bi da mu kae za tuinca koji je doao da potrai duu. A emu bi koristilo da mu kae ita od toga? "Izneo sam vam svoje nevolje", rekao je Jezekilj. "Vi imate svoje nevolje. etate nou mislei o svojim nevoljama." Deson je neodreeno jeknuo. Mogao je da pretpostavi. Izgleda da, ponekad, roboti znaju ta se deava pre nego to to i ti sam zna. Hodaju tiho kad poele, i uju, a kad uju, vesti se ire izmeu njih kao elektrini impuls. Taer je mogao da uje razgovor za veerom i kasnije, na verandi, dok su sluali koncert, u veeri divnoj i jasnoj posle kie (a, kad smo ve kod toga, za vreme koncerta se desilo neto veoma neobino). Ali nije to bio samo Taer. Taer je, moda, najmanje doprineo. Oni su uvek u blizini. Sluaju i zaviruju i kasnije beskonano prepriavaju to meu sobom. Naravno, nema tu niega loega. Niko od njih nema ta da krije. Ali robotska opsednutost svakom sitnicom iz sveta ljudi ponekad je uznemirujua. "Ja", rekao je Jezekilj, "delim vau veliku brigu." "Kako to?" iznenaeno je upitao Deson. "Razumem kako mora da se oseate" objasnio mu je robot. "Moda ne i ostali, tamo meu zvezdama. Ali vi i gospa Marta, vas dvoje svakako..." "Ne samo mi", rekao je Deson. "ta je s plemenima? Njihovim precima su jednom ve unitili ivot. Mora li to opet da se desi? Stvorili su sebi nov ivot. Moraju li da se odreknu njega? I ta je s tvojima? Biste li bili sreniji da ima vie ljudi? Ponekad mislim da biste." "Neki od nas sigurno bi", rekao je Jezekilj. "Naa funkcija je da sluimo, a ima tako malo onih kojima treba sluiti. Kad bi barem plemena..." "Dobro zna da vas oni nee. Ne prihvataju nikoga od tvojih." "Hteo sam da kaem", rekao je Jezekilj, "da postoje neki meu nama koji moda ne bi s odobravanjem primili njihov povratak. Ne znam mnogo o njima, ali bave se projektom..." "Misli na onu graevinu uzvodno?" Robot je klimnuo glavom. "Mogli biste da porazgovarate s njima. Moda bi vam pruili pomo." "Misli da bi nam pomogli, da bi bili voljni?" "Pria se", rekao je Jezekilj, "o sjajnim novim idejama, o veoma vetom radu. Ali ja nita od toga ne razumem." Deson je sedeo pogrbljen na svojoj steni. Uzdrhtao je i privukao ogrta vre oko ramena. No je iznenada delovala tamnije, usamljeno i moda pomalo strano. "Hvala ti", rekao je. "Proveriu to." Ujutro e sii na reno pristanite i porazgovarae sa Horasom Crvenim Oblakom. Horas e moda znati ta treba da se uradi. 14. Odlomak iz dnevnika - 18. septembar 2185. Neko vreme poto smo poeli s ambicioznim ekspedicijama kako bismo sakupili reprezentativnu biblioteku i obezbedili makar deo umetnikih dela, potraila su me etiri robota. Nisam ih prepoznao - na kraju krajeva, ima malo crta po kojima se robot moe prepoznati. Moda su godinama radili na farmi, a moda su tek dolutali. Pomalo sam iznenaen, sad kad to zapisujem, to ih nisam podrobnije ispitao, ali sada se seam samo da ih nisam ispitivao o poreklu, ni tada ni kasnije. Moda sam bio toliko zapanjen - i, u izvesnom smislu, uznemiren - njihovim zahtevom da sam propustio da ih ispitam. Rekli su mi da se zovu Jezekilj, Nikodemus, Donatan i Ebenezer, i da bi, ukoliko nemam nita protiv, eleli da se nastane u manastirskom zdanju, dole niz put, i posvete itavo svoje vreme izuavanju hrianstva. Izgleda da su zakljuili kako je ovek nepromiljeno odustao, mnogo pre cilja koji je trebalo da dostigne u svojim izuavanjima religije, i da bi oni, objektivno radei, mogli da postignu mnogo vie nego ovek svojim kratkotrajnim pokuajima. Nisam primetio kod njih nikakvu religioznu maniju, iako se duboko plaim da, ukoliko istraju (a rade, u vreme ovog zapisa, ve trideset godina), nee biti u stanju da zadre 32

objektivan stav, i moda e nesvesno razviti religiozni fanatizam. ak ni sad nisam siguran (moda sam i manje siguran nego onda) jesam li imao pravo da se ne usprotivim njihovom poduhvatu. Pretpostavljam da u svakom drutvu postoji mesto za fanatike, ali pomisao na robote fanatike (fanatine u bilo emu, a izgleda da religija prosto priziva fanatike) ne oduevljava me preterano. Sve zajedno sluti na neto to moe postati zastraujue. Poto je veina oveanstva nestala a svi roboti su ostali, moda e roboti vremenom ispuniti nastali vakuum. Oni su stvoreni da nas slue a ne mogu, takva im je priroda, ne mogu da budu dokoni. Pitam se da li e, poto nemaju ljude da im slue, vremenom poeti da slue sami sebi. Ako se to desi, kakve razloge bi mogli da imaju, i kakav cilj? Sigurno nita ljudsko, i za to bi, pretpostavljam, trebalo da budemo zahvalni. Ali ipak mislim da je sasvim razumljiva strepnja s kojom posmatram raanje nove filozofije i postavljanje novih vrednosti od stvorenja koja su nainjena, u sadanjem obliku, pre manje od stolea, bez perioda evolucije tokom kojega bi se razvili, sporo kao i ljudi, i ostali stvorovi na Zemlji (ne zaboravimo da se ovek, uprkos svojoj dugoj istoriji, moda suvie brzo razvio). Moe biti da e im trebati vremena za razvoj, ne svesno, naravno, nego e im trebati vremena da stvore, za sebe, loginu bazu razvoja. Ali vreme e biti kratko, i stoga postoji opasnost od ozbiljnih greaka. Evolucija obezbeuje vreme za isprobavanje i odbacivanje, i zato ume da ispravlja greke u nainu ivota. Za robote evolucija malo znai, i stoga e mnoge greke ostati u njihovom nainu razmiljanja. Ali, zaneo sam se u prii. Da se vratim onoj etvorici koji su me potraili. Ako treba da izvedu posao koji su zamislili, rekli su, moraju imati mnogo religioznih tekstova, pa su me pitali mogu li da idu s nama u potragu za knjigama, i bili su spremni da nam pomognu u poslu ako bismo zauzvrat poneli i knjige koje oni odaberu za svoja izuavanja. Ponuda pomoi je bila suvina, jer imali smo dovoljno naih robota za sav potreban posao. Ali iz nekog razloga, koji sada ne razumem (a moda ga ni tada nisam razumeo), pristao sam. Moda sam pristao i zato to je to to su predlagali zvualo besmislenije nego sada. Moda sam se tada ak i smejao, iako, sad kad osmotrim kasniji tok stvari, vie nemam razloga za smeh. Prikupljanje knjiga za nau biblioteku pokazalo se mnogo teim nego to sam oekivao. Delovalo je prilino jednostavo sesti i sainiti spisak, rei da nam trebaju ekspir, Prust, Platon, Aristotel, Vergilije, Gibon, Lok, Euripid, Aristofan, Tolstoj, Paskal, oser, Montenj, Hemingvej, Vulfova, tajnbek, Fokner i svi ostali koji bi se nali na svakom spisku; da nam trebaju tekstovi o matematici, mainstvu, hemiji, astronomiji, biologiji, filozofiji, psihologiji i mnogim drugim granama nauke i umetnosti, moda uz izuzetak medicine, koja izgleda vie nije potrebna nama na Zemlji (mada niko ne moe biti sasvim siguran u to), ali kako biti siguran da nisi propustio neto to e u budunosti biti ne veoma potrebno - jer ono za ta ne znate ne moe vam nedostajati - nego nee biti pri ruci kada se pojavi potreba za njim. I obrnuto, kako neko moe znati hoe li neto od onoga to odabere postati nedostojno prostora koji zauzima? Tokom godina, naravno, moda e biti prilike da se nedostaci nadoknade, da se nabavi i ono to smo prevideli. Ali kako godine protiu, bie sve tee da se to izvede. ak i kada smo sakupljali knjige, imali smo mnogo problema. Kamione koje smo koristili trebalo je stalno popravljati, kako bi mogli da rade, putevi su esto bili propali, zbog poplava i mrazeva i drugih nevolja, toliko da su bili gotovo neupotrebljivi. Ponekad smo morali da mnogo zaobilazimo. Sada su kamioni naravno neupotrebljivi - posle odreenog vremena ni najdomiljatije opravke nisu vie mogle da ih osposobe. Putevi su, pretpostavljam, sada potpuno uniteni, iako moda terenska vozila i dalje mogu da se kreu po njima. Lako mogu da zamislim vreme (iako smo se silno trudili da se zatitimo od toga) kada e ovek, u potrazi za nekom odreenom knjigom, ili knjigama, za koje je saznao, morati da se uputi peice, ili zaprenim kolima, kroz divljinu, u nadi da e pronai neku biblioteku koja jo opstojava, ili neko drugo skladite gde moda jo postoje knjige koje smo zaboravili da unesemo u na spisak. Do toga vremena knjige moda uopte vie nee ni postojati. ak i onih uskladitenih u najboljim uslovima, u odavno naputenim gradovima vreme e se doepati, glodari i crvi, a ako nita drugo - protok vremena e uzeti svoj danak. Konano smo pronali i preneli ovamo sve knjige sa spiska. Sa umetnikim predmetima koje smo eleli da spasemo bilo je vie muke, uglavnom zato to je za njih prostor vei problem nego za knjige. Morali smo da muno odabiramo i odluujemo, uz ogromnu panju. Koliko Rembranta, na primer, smemo sebi da dozvolimo, znajui da e nas svaki dodatni Rembrant liiti jednog Kurbea ili Renoara? Zbog istog nedostatka prostora, i u transportu i u skladitima, bili smo primorani da odaberemo manja platna umesto velikih. Isto se odnosilo i na ostale vrste umetnosti. Ponekad bih mogao da zaplaem pri pomisli na velika dela i dostignua oveanstva koja smo morali da ostavimo da zauvek propadnu... 33

15. Horas Crveni Oblak je uao kraj vatre jo dugo poto su dvojica belaca otila. Gledao ih je kako odlaze, penju se uz udolinu to se dizala ka bregovima, sve dok ih krivina nije zaklonila od pogleda; poto su otili, ostao je kraj vatre, nepomian. Jutro je dobro odmaklo, ali logor je i dalje bio u senci jer sunce se nije podiglo dovoljno da bi savladalo nadnesene litice koje su zaklanjale njegovo svetlo. Logor je bio tih, tii nego inae - ostali su znali da se neto zbiva, ali nee mu smetati dok bude kraj vatre; nee pitati, ekae da im sam kae. ene su ile za svojim poslovima kao i obino, ali paljivije, bez lupanja posuem i dovikivanja na sve strane. Mlade se okupljala u tihe grupe, apui, napeta od uzbuenja. Ostali nisu bili u logoru - moda su radili na kukuruznim poljima, mada su sigurno neki od njih i pecali, ili prosto bazali okolo. Ne moe se oekivati da mukarac, naroito ako je mlad, itav dan provede argatujui. ak i psi su utali. Vatra je zgasnula u siv pepeo s ponekom crnom granicom blie obodu, i s nagovetajem toplote u srcu - tanunim pramenom dima koji se dizao iz pepela i sa krajeva pocrnelih granica. Polako je ispruio ruke, uronivi ih u dim, trljajui ih, perui ih dimom. Uinio je to potpuno nesvesno, i pomalo se iznenadio kad je shvatio ta ini. Nagonsko delovanje kulture, pomislio je, ostavljajui ruke gde su bile, i dalje ih perui dimom. Tako su njegovi daleki preci prali ruke u dimu, u znak oienja, to je bio jedan od mnogih besmislenih pokreta kojima su se sluili dok su stajali na ivici magije: simbolino se istili kako bi mogli da se bave magijom. Koliko li su i on i njegovi izgubili kada su okrenuli lea magiji? Izgubili su verovanja, svakako, a u verovanjima ima i neke vrednosti, iako u njima postoji i varka. eli li ovek da za verovanje plaa sitnim varkama? Iako smo izgubili veoma malo, rekao je sebi, a dobili smo mnogo vie - shvatili smo da smo ekoloki inilac. Nauili smo da ivimo sa drveem i vodama, sa zemljom, nebom i vetrom, sa vremenom, sa divljim ivotinjama, kao da su nam braa. Koristimo ih kad nam zatrebaju, ne zloupotrebljavamo svoje potrebe, potujemo ivotinje, ivimo s njima, isti smo kao oni. Ne koristimo ih kao nekada belci, ne posedujemo ih, ne zanemarujemo ih, ne izbegavamo da razmiljamo o njima. Polako je ustao od vatre i poao stazom ka reci. Na kraju staze, na samoj obali, kanui su bili izvueni na ljunak, poutela vrba, povijenih grana, zaranjala je svoje zlatno lie u tekuu vodu. Na vodenoj povrini bilo je i drugog lia, crvenog i smeeg hrastovog, skerletnog javorovog, utog brestovog - doprinos nekog drugog drvea, uzvodno, njihova rtva reci koja ih je snabdevala vodom za vreme vrelih, suvih letnjih dana. Reka mu je govorila, ne njemu samo, znao je, nego drveu, bregovima, nebu, prijateljskim mrmljavim eretanjem, koje je teklo po zemlji. Sagnuo se, sastavio dlanove, zaronio ih u reku i podigao. Ruke su mu bile pune, ali voda mu je tekla kroz prste i beala, ostavljajui samo baricu tamo gde su mu se dlanovi vrsto dodirivali. Otvorio je ake i pustio da se voda vrati reci. Tako treba da bude, rekao je sebi. Voda, vazduh i zemlja odlaze kada pokua da ih uhvati. Ne moe ih zadrati. Oni nisu neto to se moe posedovati, nego neto sa ime se ivi. Tako je bilo u samom poetku, a onda su doli ljudi koju su pokuali da ih poseduju, da ih dre, da utiu na njih i oblikuju ih, pa je doao novi poetak. Hoe li se i taj novi poetak sada okonati? Sazvau sva plemena, rekao je Desonu dok su sedeli kraj vatre. Dolazi vreme pripreme mesa za zimu, ali ovo je vanije od mesa za zimu. Moda je bilo smeno to je to rekao, jer trebalo je da zna - i znao je - da ni skup hiljadu puta vei od svih plemena nee moi da zaustavi belce ako ele da se vrate. Snaga nije dovoljna, odlunost je uzaludna, ljubav i odanost zemlji ne znae nita pred ljudima koji brodovima putuju izmeu zvezda. Oni su poli jednim putem, pomislio je, a mi drugim, od samog poetka, i na put nije bio pogrean (zapravo, bio je pravi put), ali uinio nas je slabim pred njihovom lakomou, kao to je sve slabo pred njihovom lakomou. A bile su dobre ove godine otkako su oni otili. Bilo je vremena da se ponovo pronau stari putevi. Ponovo je vetar slobodno duvao i reke su neometano tekle zemljom. Ponovo je trava u prerijama izrasla gusta i slatka, a uma je ponovo postala uma, a nebo se u prolee i jesen crnelo od divljih ptica. Nije mu se dopadala pomisao na posetu robotskom radilitu, grio se od pomisli da robot, Jezekilj, putuje u kanuu, delei makar privremeno drevni nain ivota, ali Deson je bio potpuno u pravu - to je bio jedini nain, jedina ansa koju imaju. Poao je stazom nazad, ka logoru. Svi ekaju, i sada e ih sazvati. Odabrae mukarce koji e veslati u kanuima. Nekoliko mladia e morati da obezbedi svee meso i ribu za put. ene moraju da prikupe hranu i odeu. Ima mnogo posla: krenue ve ujutro. 34

16. Veernja Zvezda je sedela na verandi kad se pojavio mladi sa dvogledom i ogrlicom od medveih kandi, putem od manastira. Zastao je pred njom. "Ti si ovde radi itanja knjiga", rekao je. "To je prava re, zar ne? itanje?" Na obrazu je imao beo zavoj. "To je re", rekla je. "Molim te, sedi. Kako se osea?" "Vrlo dobro", rekao je. "Roboti su se dobro brinuli za mene." "Pa onda sedi", rekla je. "Ili ide nekuda?" "Nemam kuda da idem", rekao je. "Moda neu ni ii dalje." Seo je u stolicu kraj nje i poloio luk na ogradu. "eleo sam da te pitam za drvee koje pravi muziku. Ti se razume u drvee. Jue si govorila sa drevnim hrastom..." "Rekao si mi", prekinula ga je, pomalo ljutito, "da to vie nikad nee pomenuti. pijunirao si me, a onda si obeao." "ao mi je, ali moram", rekao joj je. "Nikad nisam sreo osobu koja ume da pria s drveem. Nikad ranije nisam uo drvee koje ume da pravi muziku." "Kakve veze to ima?" "Sa tim drveem sino neto nije valjalo. Pomislio sam da si moda primetila. Mislim da sam im ja neto uinio." "Mora da se ali. Ko moe ita da uini drveu? I s njim je sve bilo u redu. Divno su svirali." "U njima postoji bolest, ili barem u nekima od njih. Nisu svirali onako dobro kako bi mogli. A uinio sam neto i medvedima. Naroito onom poslednjem. Moda i svima." "Kazao si mi da si ih ubio. I da si uzeo po kandu od svakog i stavio je u ogrlicu. Da bi pratio broj, rekao si. A, ako mene pita, i da bi se pravio vaan." Pomislila je da e se on naljutiti, ali samo ju je pomalo zbunjeno pogledao. "Sve vreme sam mislio", rekao je, "da je to zbog luka. Da sam ih ubio zato to umem dobro da ciljam iz luka, i to su mi strele tako dobro napravljene. A ta ako uopte nije u pitanju luk, ni strele ni gaanje, nego neto sasvim drugo?" "Kakve veze to ima? Ubio si ih, zar ne?" "Da, naravno, ali..." "Ja se zovem Veernja Zvezda", rekla je, "a ti mi se uopte nisi predstavio." "Ja sam Dejvid Hant." "Pa, Dejvide Hante, priaj mi o sebi." "Nemam ta da priam." "Mora da ima. Ima svoj narod i dom. Svakako dolazi odnekud." "Dom. Da, valjda. Iako smo se mnogo selili. Uvek smo beali, i ljudi su odlazili." "Beali? Od ega?" "Od Crnog Hodaa. Vidim da ne zna za njega. Nisi nikad ula za njega?" Odmahnula je glavom. "Oblije", rekao je. "Nalik na oveka, a opet ni nalik na oveka. Sa dve noge. Moda samo po tome i lii na oveka. Nikad se ne pojavljuje danju. Samo nou. Uvek na grebenu, crn prema nebu. Prvi put su ga videli one noi kad su svi odvedeni - to jest, svi sem nas, i valjda, da tano kaem, svi sem nas i ljudi ovde, i onih dole u ravnicama. Ja sam prvi iz mog naroda koji je saznao da ima jo ljudi." "Izgleda da misli kako postoji samo jedan Crni Hoda. Jesi li siguran u to? Jesi li siguran da Crni Hoda zaista postoji ili ti se samo priinjava? Mom narodu su se u svoje vreme priinjavale tolike stvari za koje sada znamo da nisu postojale. Je li on ikada naudio nekome od tvojih?" Namrtio se, pokuavajui da razmisli. "Ne, barem ja ne znam. Nikome nije naudio; samo su ga viali. Strano je videti ga. Stalno smo ga izgledali i, kad bismo ga ugledali, beali smo na neko drugo mesto." "Nikad niste pokuali da ga uhvatite?" "Ne", rekao je. "Mislila sam da moda sada to pokuava. Da ga uhvati i ubije. Tako veliki strelac kao to si ti, koji ume da ubija medvede..." "Zavitlava me", rekao je, ali bez znaka ljutnje. "Moda" odgovorila je. "Toliko si ponosan to si ubijao medvede. Niko iz mog naroda nije ubio toliko medveda." "Sumnjam", kazao je, "da Hodaa strele mogu da ubiju. Moda nita ne moe da ga ubije." 35

"A moda i nema Hodaa", rekla je devojka. "Jesi li ikad pomislio na to? Da postoji, mi bismo ga svakako videli, ili bismo uli za njega. Moj narod dopire daleko na zapad, do planina, a nikad se nije ulo neto takvo. A kad smo ve kod toga, kako to da za sve ove godine nikad nismo uli za tvoj narod? Ljudi iz ove kue su vekovima tragali za drugim ljudima, pratei sva mogua govorkanja." "To su radili i moji, tako su mi rekli, u poetku. Ja sam samo uo za to, naravno. Ono o emu su stariji priali. Ja imam samo dvadeset leta." "Istih smo godina", rekla je Veernja Zvezda. "Meni je devetnaest." "Kod nas je bilo malo mladog sveta", rekao je Dejvid Hant. "Nema nas mnogo, sve zajedno, a mnogo smo se selili..." "udi me", rekla je, "to vas ima tako malo. Ako ste kao i mi ostali, imate dug, dug ivot i nemate bolesti. Od sasvim malog plemena, moj narod je narastao na mnogo hiljada. Od malo ljudi u ovoj kui, potiu hiljade na zvezdama. I vas bi trebalo da bude na hiljade. Trebalo bi da ste snani i brojni..." "Mogli bismo biti brojni", rekao je, "ali mi odlazimo." "Mislila sam da si rekao..." "Ne na zvezde, kao ovi ovde. Nego preko vode. Postoji ludilo koje tera mnoge od nas preko vode. Grade splavove i upuuju se preko vode, prema zalazeem suncu. To se deava ve mnogo godina. Ne znam zato. Nikad mi nisu rekli." "Moda bee od Hodaa." "Mislim da nije to", rekao je. "Mislim da ni oni koji odlaze ne znaju kuda odlaze, ak ne znaju ni da e otii sve dok ih ne uhvati ludilo." "Leminzi", rekla je Veernja Zvezda. "ta su leminzi?" "Sitne ivotinje. Glodari. Jednom sam itala o njima." "Kakve veze imaju leminzi s nama?" "Nisam sigurna", rekla je. "Ja sam pobegao", rekao je on. "Sa Starim Hozeom. Obojica smo se plaili veliine vode. Nismo eleli da poemo preko nje ako ono malo preostalih ljudi ode. Ako pobegnemo, rekli smo, moda nas ludilo nee zahvatiti. Hoze je video Hodaa, dvaput, poto smo pobegli, pa smo ponovo beali, od Hodaa, vrlo brzo i veoma daleko." "Kad je Hoze video Hodaa, jesi li..." "Ne. Ja ga nisam video." "Misli da su svi ostali otili? Preko vode, poto ste ti i Hoze pobegli?" "Ne znam", rekao je. "Hoze je umro. Bio je veoma, veoma star. Seao se nestanka oveanstva. ak i tada je bio star. Doao je dan kad je ivot istekao iz njega. Mislim da mu je bilo drago. Nije uvek dobro dugo iveti. Kada predugo ivi, esto postane usamljen." "Ali imao je tebe." "Da, ali razdvajalo nas je previe godina. Dobro smo se slagali i puno smo priali, ali nedostajali su mu ljudi slini njemu. Svirao je violinu a ja bih sluao, a kojoti bi sedeli na bregovima i pevali uz violinu. Jesi li ikada ula kojota da peva?" "ula sam ih da kevu i zavijaju", rekla je. "Nikad nisam ula da pevaju." "Pevali su svake veeri kad bi Stari Hoze svirao. Svirao je samo uvee. Bilo je mnogo kojota i mislim da su dolazili da ga sluaju, i da pevaju. Ponekad bi ih bilo i po desetak, posedali bi na vrhove brda, i pevali. Hoze je govorio kako ne ume vie da svira onako kako treba. Prsti mu vie nisu bili gipki, a ruka sa gudalom mu je bila teka. Oseao sam da je smrt u njemu, smrt koja je sedela na vrhu brda i sluala, zajedno s vukovima. Kada je umro, iskopao sam duboku jamu i sahranio ga, zajedno sa violinom, jer meni ne bi koristila, i mislio sam da bi on voleo tako. Onda sam danima radio, nosio kamenje, to vee, i gomilao ga na grobu, zbog vukova. Za sve to vreme nisam bio usamljen, jer nekako mi se inilo da sam jo uvek sa Hozeom. Radio sam za njega pa kao da sam bio s njim. Ali kad sam zavrio, postao sam usamljen." "Mogao si da se vrati i potrai svoje." "Pomislio sam na to", rekao je, "ali nisam imao pojma gde su, i jo sam se bojao ludila koje bi me zajedno s njima poslalo preko vode. Oseao sam da me ludilo nee zahvatiti ako ostanem sam. To je - kako se kae? - masovno ludilo. A osim toga, neto u meni mi je stalno govorilo da idem ka izlazeem suncu. Mnogo puta sam se pitao ta me to nagoni da idem. Izgledalo mi je da nema razloga. Kao da sam lovio neto, iako nisam znao ta bi to trebalo da lovim. Naiao sam na tvoj narod u ravnicama, i eleo sam da 36

ostanem s njima. Oni bi me pustili da ostanem. Ali nisam mogao. Poziv izlazeeg sunca je jo bio u meni, morao sam da ih ostavim. Rekli su mi za ovu veliku kamenu kuu i upitao sam se da li je to trebalo da naem. Usput sam naiao na mnoge kamene kue, ali sam ih se bojao. Moj narod nikad nije iveo u kuama. Bojali smo ih se. Nou su se u njima uli zvuci, i bile su tako prazne, i mislili smo da su u njima duhovi, moda duhovi ljudi koji su odvedeni kada su svi nestali." "Sad si ovde", rekla je devojka. "Nadam se da e neko vreme ostati. Na istoku nee nai nita. To je samo prazna uma. Tamo ivi neto malo ljudi iz mog naroda, ali ak i s njima to je samo prazna uma. A ova kua nije kao one koje si viao. Nije prazna; u njoj se ivi. Ima duu." "Roboti bi me pustili da ostanem s njima", rekao je. "Oni su ljubazan svet." "Ali nisu ljudi", odgovorila je. "elee da bude s ljudima. ika Deson i tetka Marta, sigurna sam, rado e te primiti. Ili, ako vie eli, u logoru mog naroda uvek e biti mesta za tebe." "ika Deson i tetka Marta ive u ovoj kui?" "Da, ali mi zapravo nisu ika i tetka. Tako ih zovem, ali samo za sebe. Oni ni ne znaju da ih tako zovem. ika Deson i moj deda iz ne znam ba kog kolena itavog su ivota bili prijatelji. Bili su mladii u vreme Nestanka." "Moda u morati da produim", rekao je. "Moda me zov izlazeeg sunca jo nije napustio. Ali bie mi milo da se malo odmorim. Doao sam da te pitam o razgovoru s drveem. Nisi mi priala o tome. Da li razgovara sa svim drveem, ili samo s nekim odreenim?" "Moda ne razume", rekla je. "Mi smo bliski sa drveem, potocima, cveem, ivotinjama i pticama. Mi i oni smo jedno. Svako od nas moe da razgovara s njima." "A ti si najbolja od svih." "Ne znam. Ne razgovaramo o tome meu sobom. Mogu da govorim samo o sebi. Mogu da poem u etnju, kroz umu ili du potoka, i nikada nisam usamljena, jer sreem mnoge prijatelje, i uvek priam s njima." "A oni ti odgovaraju." "Ponekad", rekla je. "Ti razgovara s drveem a drugi odlaze na zvezde." "I dalje ne veruje to za zvezde." "Poinjem da verujem", rekao je. "Iako je teko poverovati. Pitao sam robote o tome i oni su mi objasnili, mada mislim da nisam sasvim razumeo. Rekli su da je, od svih ljudi koji su nekada bili u ovoj kui, ostalo samo dvoje. Rekli su da se ostali povremeno vraaju sa zvezda, u posetu. Je li tako?" "Jeste. Jedan od njih se upravo vratio sa zvezda. Brat ika-Desona. Doneo je uznemirujue vesti. On i ika Deson su jutros otili do logora da razgovaraju s mojim dedom o tim vestima." Preterujem, pomislila je. Moda ika Deson ne bi voleo to toliko priam potpunom strancu, oveku koji se pojavio niotkuda. Prosto joj je izletelo, kao su prijatelji. A zapravo ga nije poznavala. Sreli su se tek jue, kad ju je pijunirao, a potom jutros, kad je doao putem od manastira. Ali to je, pomislila je, kao da se znamo godinama. On je samo deak. ta je ono govorio o mnogim godinama koje su leale izmeu njega i njegovog prijatelja? Moda je zbog toga. Izmeu njih dvoje nema nikakvih godina. "Misli li", upitao je on, "da bi me tvoji tetka i ika pustili da ostanem ovde? Moda bi mogla da upita tetku." "Ne sada", rekla je Veernja Zvezda. "Ona sada razgovara sa zvezdama. Razgovarala je itavo jutro. Ali moemo je upitati kasnije - ili iku, kad se vrati iz logora." 17. Oseao se starim i usamljenim. Prvi put posle mnogo godina oseao se usamljenim, a po prvi put je uopte osetio da je star. "Pitala sam da li da ti kaem", rekla je Marta. "Moda i ne bi trebalo da ti kaem, Desone, ali mora da zna. Svi su bili vrlo ljubazni i puni razumevanja..." "I pomalo su se zabavljali", rekao je. "Ne slaem se ba", kazala je. "Ali malo su zbunjeni to si se ti toliko uznemirio. Zemlja njima ne znai toliko, naravno, koliko znai tebi i meni. Neki od njih nikad nisu ni bili ovde. Za njih, Zemlja je samo stara i divna pria. A svi su kazali da oni ostali moda i nemaju nameru da se vrate i ostanu; moda je to samo istraivako putovanje, kako bi zadovoljili radoznalost." 37

"Zapravo", rekao je Deson, "njima uopte nije stalo. Imaju zvezde; Zemlja im nije potrebna. Kao to kae: to je za njih samo pria. Pomislio sam da sazovem sastanak starih i poverljivih prijatelja, i nekoliko mladih s kojima smo najblii." "To je moda ipak dobra ideja", rekla je Marta. "Doli bi, sigurna sam. To bi moglo mnogo da pomogne. Mnogo ta su nauili. Ni ne znamo ta su sve nauili." "Ne bih se mnogo oslanjao na to to su nauili", rekao je Don. "Ukupno, sigurno su mnogo saznali. Otkako su otili na zvezde, ukupno znanje koje su sakupili verovatno je jednako veliko, ili i vee od svega to je ovek nauio na Zemlji pre Nestanka. Ali to znanje je povrno. Nauili su povrinske injenice, da su odreene stvari mogue ili da izvesno delovanje stvara odreene posledice, ali nisu stekli istinsko razumevanje jer se nisu potrudili da saznaju kako i zato. I zbog toga, iako znaju mnogo udnih i neverovatnih stvari, to znanje im ne koristi jer ne mogu da ga upotrebe. tavie, mnogo toga ljudi uopte ne mogu ni da razumeju. Toliko je tue ljudskom shvatanju univerzuma da se ne moe razumeti sve dok ovek ne usvoji tuinske take gledita i intelektualne procese i..." "Ne mora da nastavlja", gorko je rekao Deson. "Znam koliko je to nemogue." "Nisam ovo eleo da kaem", rekao je Don, "jer znam da ti se nee dopasti. Ali, ako doe do gustog, ti i Marta moete da odete na zvezde." "Zna da je to ne mogu, Done", rekao je Deson. "A mislim da ni Marta ne bi mogla. Zemlja nam je u kostima. Predugo smo iveli s njom. Postala je deo nas." "esto sam se pitala kako bi to izgledalo", rekla je Marta. "Razgovarala sam s toliko ljudi, i mnogo su mi priali o tome. Ali kad bi trebalo odluiti, mislim da ipak ne bih mogla da poem." "Vidi", rekao je Deson, "mi smo samo dve sebine starine." I to je istina, pomislio je. Sebino je drati se Zemlje, polagati pravo na nju, na itavu Zemlju, samo za jednu osobu. Kad dobro razmisli, oveanstvo ima pravo da se vrati na Zemlju ako to eli. Nisu je napustili po svojoj slobodnoj volji; odvedeni su s nje. Ako su uspeli da nau put nazad, nema ni pravnog ni moralnog ogranienja da se vrate. Najgore od svega, shvatio je, bilo bi njihovo navaljivanje da podele, s onima koji su ostali na Zemlji, sve ono to su nauili i stekli, sva svoja tehnoloka dostignua, sva svoja blistava nova shvatanja, sve svoje sjajno znanje, reeni da predaju na slobodnu upotrebu neprosveenim ljudima sa Zemlje sve dobrobiti neprekinutog ljudskog napretka. A ta s plemenima, kojima to nije potrebno? I ta s robotima? Iako bi moda roboti i pozdravili njihov povratak. Malo je znao o robotima i kakav bi bio njihov stav u takvom sluaju. Za dan ili dva saznae i ta roboti misle o tome. Sutra ujutro, on, Don i Jezekilj poi e uz reku sa Crvenim Oblakom i njegovim ljudima. 18. Odlomak iz dnevnika - 9. oktobar 3935. Oklevao sam da prihvatim to s odlaskom na zvezde. Znao sam da se to radi; znao sam da je mogue; video sam ih kako odlaze i, posle nekog vremena, kako se vraaju. I razgovarao sam s njima o tome; svi mi smo nadugako raspravljali o svemu i, poto je to u ljudskoj prirodi, pokuavali smo da utvrdimo mehanizam koji to omoguava, a ponekad, iako sve ree, raspravljamo o poeljnosti te sposobnosti koju smo otkrili. I ta re, sposobnost, dobro je odabrana, jer naglaava injenicu da uopte ne znamo kako nam to uspeva, ni kako smo je stekli. Rekao bih da sam ja lino oklevao da prihvatim odlazak na zvezde i to je, znam, pomalo udna izjava, i uopte nisam siguran da bih umeo da je objasnim. Naravno, prihvatio sam je intelektualno, pa ak i emocionalno, jer bio sam uzbuen zbog te naizgled nemogue stvari isto kao i svi drugi. Ali prihvatanje nije potpuno. Kao da su mi pokazali neku nemoguu ivotinju ili biljku (nemoguu zbog mnogo dobrih i loginih razloga). Kad bih je video, morao bih da priznam kako ona zaista postoji. Ali kad bih se okrenuo i udaljio od nje, uhvatio bih sebe kako sumnjam u sopstvene oi i kako govorim sebi da to nisam zaista video, pa bih zato morao da se vratim i ponovo je pogledam. A kada bih se po drugi put okrenuo od nje, i trei i etvrti i peti put, i dalje bih sumnjao u ono to sam video, i morao bih da se vraam i ponovo uveravam. Moda tu postoji i jo neto. Ma koliko se trudio, ne mogu da poverujem kako je korisno, ili makar pristojno, da ljudska bia rade tako neto. Neka ugraena opreznost, moda, ili otpor prema svemu suvie revolucionarnom (prilino est stav za ljude mojih godina) stalno me gricka, nagovetavajui mogunost katastrofe zbog te nove sposobnosti. Moj konzervativizam ne prihvata da se neto tako veliko moe desiti ljudskoj rasi bez plaanja neke velike cene. Poto tako oseam, verovatno sam podsvesno doao do 38

pretpostavke da, ukoliko ne priznam bez rezerve, to i ne postoji, i u tom sluaju se ne moe ni traiti plaanje. Sve to je, naravno, egocentrino, i, tavie, sasvim glupo, i ponekad oseam, iako su se svi strano trudili da to prikriju, da sam od sebe napravio veliku budalu. Jer putovanja na zvezde traju ve nekoliko godina, i do sada su skoro svi otili makar na neki krai put. Ja nisam poao, naravno; moje sumnje i rezerve svakako deluju kao psiholoka prepreka odlasku, o emu je uzaludno mozgati, pa ni ne mislim da ponem. Moj unuk Deson i njegova divna Marta su meu onom manjinom koja nije otila, i moje predrasude ine da budem zadovoljan zbog toga. Izgleda da u Desonu nalazim istu onu ljubav prema porodinom imanju kakvu i ja imam, i sklon sam da verujem da e ga ta ljubav zauvek zadravati od zvezda, to, ma koliko moda greim, ne predstavlja nikakvu tragediju. Njegov brat Don bio je meu prvima koji su otili, i nije se vratio. Mnoge sate sam proveo brinui zbog njega. Naravno, besmisleno je da se drim tako neloginog stava. ta god rekao ili mislio, ovek je na kraju prekinuo, i to sasvim prirodnim putem, svoju zavisnost od Zemlje. I to je moda i glavni razlog to se ovako oseam - nelagodnost to e ljudsko bie, posle mnogih milenijuma, konano raskinuti sve svoje veze sa Zemljom. Kua je prepuna uspomena sa zvezda. Amanda je ba jutros donela divan buket najudnijeg cvea, koji mi sad stoji na stolu, ubran na planeti kojoj sam zaboravio ime - iako ime nije vano, jer zapravo i nije ime planete (ako je ikada i imala ime), nego ime koje su joj smislila dva ljudska bia, Amanda i njen momak Dord. Nalazi se negde kraj blistave zvezde kojoj sam takoe zaboravio ime - nije planeta ba te zvezde, naravno, nego njenog manjeg suseda, toliko bleeg da ak ni kad bismo imali teleskop, ne bismo mogli da vidimo njegovu svetlost. Svuda po kui su udni predmeti - grane sa mrtvim bobicama, raznobojno kamenje i obluci, iverje egzotinog drveta, fantastini predmeti pokupljeni sa mesta gde su inteligentna bia nekada ivela i gradila i proizvodila kulturni otpad koji mi sada dovlaimo ovamo. Nemamo fotografije i to je teta, jer mada imamo kamere koje jo rade, nemamo filma da stavimo u njih. Jednog dana neko e smisliti nain da ponovo pravi film pa emo imati i fotografije. udno, ja sam jedini koji je pomislio na fotografije; niko od ostalih se ne zanima za to. Isprva je postojao strah da e se neko, vraajui se sa zvezda, zgusnuti ili nekako drugaije pojaviti u svom prirodnom obliku, na istom mestu na kome se nalazi neki vrst predmet, ili moda druga osoba, to bi, pogotovo ovo poslednje, bilo izuzetno neprijatno. Izgleda da uopte nije bilo mesta takvim strepnjama, jer, koliko sam razumeo, putnik u povratku, pre nego to se usmeri ka narednom mestu materijalizacije, viri ili skenira, ili ve nekako postaje svestan situacije i uslova na mestu koje je odabrao. Moram priznati da ovo vrlo loe zapisujem - mada ve godinama prisustvujem tome, zapravo ne razumem ta se deava, to je moda posledica injenice da je sposobnost koju su ostali razvili mene potpuno zaobila. Svejedno - a upravo sam ovo eleo da kaem - velika balska dvorana na treem spratu odreena je za mesto na kome e se materijalizovati putnici povratnici, i dogovoreno je da se u toj prostoriji nikad ne nalazi niko i nita. Neki od mlaih su tu sobu nazvali Peron, po ugledu na ono bukvalno preistorijsko vreme kada su autobusi i vozovi stizali i odlazili sa perona, i ime se zadralo. Isprva je to ime izazivalo veliku veselost, jer se nekima od mladih inilo veoma duhovito. Moram priznati da se meni ne ini naroito domiljato, iako mislim da nikakvo ime ne bi bilo loe. Razmiljao sam o razvoju svega toga i, uprkos nekim teorijama koje su izneli drugi koji su zaista putovali (i stoga smatraju da znaju vie od mene), verujem da je to zapravo normalan evolucioni proces - ili bih barem voleo da verujem u to. ovek se podigao od niih primata do inteligencije, stvorio je alat, postao je lovac, pa farmer, poeo je da kontrolie svoju okolinu - postojano je napredovao kroz vreme, a taj napredak svakako nije uvek bio dobar, bilo po njega bilo po druge. Ali injenica je da je napredovao i da je ovo putovanje ka zvezdama moda samo jo jedan evolucioni skok u daljem loginom napredovanju... 19. Deson nije mogao da spava. Nije mogao da izbije sebi iz glave misli o Principu. Nije znao ak ni ta ga je navelo da pone da razmilja, i da bi se nekako otresao svega, pokuao je da se vrati unazad, do trenutka kada su mu misli krenule, ali sve je bilo zamagljeno, nije uspevao da dopre do poetka, i tako je jednako razmiljao i razmiljao. Trebalo bi da spavam, pomislio je. Taer e me rano ujutro probuditi, da s Donom poem ka logoru Horasa Crvenog Oblaka. Radovao se putovanju rekom, jer bie zanimljivo - odavno se nije udaljavao od kue; no, ma koliko bilo zanimljivo, to e biti i naporan dan, i san mu je potreban. 39

Pokuao je da broji ovce i da sabira kolone imaginarnih brojeva, ali ovce su odbijale da skau a brojevi su nestajali u nitavilu iz kojega ih je prizvao, a on je ostao sam sa brigom, i zapitanou o Principu. Ako je svemir u stabilnom stanju, ako nije imao poetak i nee imati kraj, ako je oduvek postojao i nastavie da postoji zauvek, u kom trenutku u toj veitosti je nastao Princip - ili je i on, kao i svemir, veit. A ako svemir evoluira, ako je nastao na odreenom mestu i u odreeno vreme i ako je osuen da se okona na odreenom mestu i u odreeno vreme, da li je Princip bio tamo i ekao, udo iz nitavila, ili je evoluirao kasnije, i iz ega je evoluirao. I zato u ovoj galaksiji, pitao se, zato je Princip odabrao da postoji ba u ovoj galaksiji, kada postoje milijarde drugih galaksija koje su mu mogle biti dom? Da li je nastao u ovoj galaksiji pa je zato ostao tu, i, ako je to sluaj, kakve to jedinstvene osobine ima ova galaksija kada je podstakla njegovo nastajanje. Ili je to neto mnogo vee nego to iko moe da zamisli: da nije moda njegovo prisustvo u ovoj galaksiji samo istureni kraj mnogo veeg, sredinjeg postojanja? Sve je to glupo, naravno. Nema naina da doe do odgovora; nikakvog naina da stigne makar i do loginih pretpostavki ta se zaista dogodilo. Nije imao podatke; niko nije imao podatke. Jedino sam Princip ih ima. itav proces njegovog razmiljanja, Deson je to znao, bilo je prosto imbecilno mozganje; nije bilo ak ni ozbiljnog razloga za traganje za odgovorom. Pa ipak, njegov um je nastavljao da traga, i nije mogao da ga zaustavi, oajniki se hvatao za nemogue stvari, na koje nikada nije ni trebalo da obrati panju. Nemirno se prevrnuo i pokuao da zagnjuri glavu dublje u jastuk. "Desone", oglasila se Marta iz tame, "da li spava?" Odgovorio je mumlanjem. "Skoro", rekao je. "Skoro." 20. Bio je tako uglancan da je sijao pod jutarnjim svetlom; rekao je da se zove Stenli i da mu je drago to su doli. Poznavao je trojicu od njih - Jezekilja, Desona i Crvenog Oblaka, tim redom - i rekao da su vesti i govorkanja o njima stigli i do Projekta. Kad su ga upoznali sa Donom, iskazao je neobino zadovoljstvo to sree nekoga sa zvezda. Bio je utiv, uglaen, i blistao je u hodu, i rekao je da je lepo to su ga susedi posetili, makar i posle toliko godina, i da ali to nema da im ponudi ni hrane ni pia, poto roboti to ne koriste. Bilo je jasno da su ih nekako nadgledali jo otkako se mala flota prvi put pojavila, veslajui uz reku, jer Stenli ih je ekao na vrhu brega kada su se uspeli stazom, poto su izvukli kanue na obalu i ostavili veslae da ih ekaju kraj njih, u podnoju brega. Nad bregom se nadnosila graevina, ta god da je - ogromna, zakrivljena i tanka, blistava, ira na vrhu nego na mestu gde se pomaljala iz tla, crna, ali sa mnogo svetlucavih metalnih delova koji su hvatali jutarnje sunce, ogromna, zakrivljena i tanka, parajui nebo, vie nalik na fantastian spomenik ili skulpturu iz sna nego na graevinu, i na prvi pogled nije imala nikakvog smisla. Bila je krunog oblika, ali ne potpuno, nego je s jedne strane zjapio otvor u obliku slova V. Na mestu gde su stajali, neto dalje od blistave graevine, leali su ostaci drevnog grada, tu i tamo su se srueni zidovi i metalni kosturi zgrada i dalje dizali nad neravnim tlom, kao otkinuti udovi ili ukoene ruke mrtvaca na brzinu plitko sahranjenih, tek reda radi. S druge strane reke takoe su bila uzvienja, ali ovde je raspadanje zgrada teklo neto sporije jer su se ponegde jo razaznavali ostaci kua. Stenli je primetio da Deson razgleda graevine. "Stari univerzitet", rekao je. "Veoma smo se trudili da sauvamo neke odabrane zgrade." "Koristite ih?" "Njihov sadraj. Izvesne instrumente i biblioteku. Stare radionice i laboratorije. A ono ega u njima nije bilo, donosili smo, godinama, iz drugih centara. Mada", dodao je s prizvukom tuge, "vie nema mnogo drugih mesta." "Koristili ste znanje da ovo sagradite", rekao je Don pokazujui blistavu graevinu naglim pokretom ruke. "Jeste", odgovorio je robot Stenli. "uli ste za to?" "Poneto", rekao je Deson. "Ali ima i drugih stvari." "Imamo mesto", rekao je Stenli, "gde e vam biti daleko udobnije nego da stojite na vetru usred prerije. Ako biste poli za mnom." Poli su za njim, izlokanom stazom, do kosine koja je vodila nanie, u prostoriju unutar blistave graevine. Dok su silazili, utvrdili su da se nad zemljom izdie samo manji deo graevine, da se njeni glatki 40

bokovi zarivaju u ogromnu rupu koja je iskopana za njih. Rampa je naglo zaokretala nanie, u otrom luku oko glatkog zida blistavog zdanja. "Spustili smo se duboko da je uvrstimo", rekao je Stenli. "Sve do kamena stanca." "I to zovete Projekat?" upitao je Crveni Oblak. Sad je prvi put progovorio. Deson je primetio da se ukrutio kao da je besan kad im je blistavi robot izaao u susret, i za trenutak je zadrao dah uplaen od onoga to e njegov stari prijatelj poeleti da kae. Ali nije rekao nita, i Desona je proelo oseanje divljenja. Tokom godina, poto Crveni Oblak dolazi u kuu, on i Taer su razvili neto nalik na prijateljsko potovanje, ali Taer je bio jedini robot na kojega je poglavica obraao panju. A sada je pred njima stajao vrst, sposoban, samouveren otmen robot, i izigravao im domaina. Deson je mogao da zamisli kako se starac osea pri pogledu na njega. "Da, tako ga zovemo, gospodine", rekao je Stenli. "U poetku smo ga tako nazvali, i prelo nam je u naviku, pa nikad nismo promenili ime. to je u redu, naravno. To je na jedini projekat." "A koja mu je svrha? Sigurno ima neku svrhu?" Po nainu na koji je to rekao, videlo se da Crveni Oblak ozbiljno sumnja u to. "Kad stignemo na udobnije mesto", rekao je robot, "rei u vam sve to elite. Mi ovde nemamo tajni." Susretali su druge robote, koji su ili uz nagib, ali ti ih nisu pozdravljali i nisu zastajali. Evo, pomislio je Deson dok je hitao nanie, objanjenja za sve one urne, usmerene grupe takozvanih 'divljih robota' koje su viali stoleima - usmerene, posveene grupe koje su se upuivale na razne strane, i stizale sa raznih strana, da donesu potrebne materijale za izgradnju ovog mesta. Konano su stigli do kraja nagiba, i tu je krug graevine bio mnogo manji nego na vrhu. Na dnu se nalazio otvor, a u njemu neto nalik na otvorenu kuu, sa krovom na jakim stubovima, sa stolovima, stolicama i ormarima za spise, i nekim prilino udnim mainama. To je, zakljuio je Deson, kombinacija upravljakog centra i uprave gradilita. "Gospodo", rekao je Stenli, "ako biste nali mesto da sednete, sasluau vaa pitanja i rado vam rei sve to elite. Imam saradnike koje bih pozvao..." "Jedan je sasvim dovoljan", otro je rekao Crveni Oblak. "Ja mislim", urno je rekao Deson, kako bi preduhitrio prijatelja, "da nema potrebe da uznemiravamo ostale. Pretpostavljam da ti moe da govori u njihovo ime." "Ve sam vam rekao", kazao je robot, "da nemamo nikakvih tajni. I svi smo istog miljenja, ili bar uglavnom istog. Mogu pozvati ostale ukoliko se ukae potreba. Pretpostavljam da nije potrebno da vam kaem kako sam prepoznao sve vas sem gospodina koji je stigao sa zvezda. Va ugled dosee daleko. Poglavicu poznajemo i potujemo ga, iako smo svesni neprijateljstva njegovog naroda prema nama. Razumemo poreklo takvog stava, mada alimo zbog toga, i pazili smo, gospodine", obratio se Crvenom Oblaku, "da vam se ne nameemo." "Tvoj jezik", odgovorio je Crveni Oblak, "je slai nego to bi trebalo, ali priznajem da ste se drali podalje od nas." "Gospodina Desona" nastavio je robot, "potujemo kao dobrog i velikog prijatelja, a veoma smo ponosni na Jezekilja i posao koji on radi." "Ako tako mislite", upitao je Deson, "zato nam nikad niste doli u posetu?" "Nekako smo mislili da to ne bi valjalo. Moda moete da pretpostavite kako smo se oseali kada iznenada vie nije bilo ljudi kojima bismo sluili, kada je iznenada nestala glavna svrha naeg postojanja." "Ali drugi su nam dolazili", rekao je Deson. "Prosto smo zatrpani robotima, to nam je veoma milo. Oni se sjajno staraju o nama." "To je tano", rekao je Stenli, "ali vi ve imate sve to vam treba. Moda i vie nego to vam treba. Nismo eleli da vas dovodimo u nepriliku." "Sudei po ovome", rekao je Don, "pretpostavljam da e vam biti drago da ujete da se oveanstvo vraa." "oveanstvo!" zagrcnuo se robot, izbaen iz smirenog i samouverenog stava. "oveanstvo se vraa?" "Bili su odvedeni", rekao je Don, "na druge planete. Ponovo su pronali Zemlju i uputili istraivaki brod. Moda e stii vrlo brzo." Stenli se borio sa sobom. Jasno su to videli. Kada je konano progovorio, ponovo je bio pribran. "Jeste li sigurni u to?" upitao je. 41

"Vie nego siguran", rekao je Don. "Pitate hoe li nam biti milo", rekao je Stenli. "Mislim da nee." "Ali, rekao si..." "To je bilo u poetku. Pre pet hiljada godina. Za toliko vreme moraju se desiti promene. Nazivate nas mainama, i pretpostavljam da to i jesmo. Ali za pet hiljada godina ak i maina moe da se promeni. Ne mehaniki, naravno. Ali vi ste nas napravili kao maine sa mozgom, a mozak se menja. Menjaju se miljenja. Pronalaze se i prihvataju nove vrednosti. Nekada smo radili za ljude - to je bila svrha naeg postojanja. Da smo mogli da biramo, ne bismo menjali situaciju. Sluba nam je donosila zadovoljstvo; stvoreni smo tako da oseamo zadovoljstvo ivei da sluimo. Za odanost i ljubav prema ljudskoj rasi nismo zasluni, jer one su ugraene u nas." "Ali sada", rekao je Jezekilj, "radite za sebe." "Ti to moe da razume, Jezekilje. I ti i tvoji drugovi sada radite za sebe." "Ne", rekao je Jezekilj. "I dalje radimo za ljude." Robot Stenli nije obratio panju na Jezekiljeve rei. "Isprva smo bili zbunjeni", rekao je, "i izgubljeni. Ne mi, naravno, nego svaki od nas, svako za sebe. Jer mi nikada nismo bili jedan narod; nismo postojali kao mi, samo svako od nas za sebe, radei ono to se od njega oekuje, ono za ta je proizveden, i srean to ba to radi. Nismo imali svoj ivot, i mislim da nas je upravo to najvie zbunilo kada su ljudi nestali. Jer tada smo iznenada, ne mi, nego svaki od nas za sebe, otkrili da imamo i svoj ivot, da se moe iveti i bez ljudskog gospodara, i da se moe funkcionisati mada vie nema posla. Mnogi su ostali jo neko vreme, u nekim sluajevima i vrlo dugo, u starim domainstvima, izvravajui poslove za koje su predvieni - kao da su ljudi samo otili na put i uskoro e se vratiti. Mada su i najgluplji meu nama, mislim, znali da nije tako, jer nisu samo nae porodice otile, nego svi, i to je bilo najudnije, jer nikad ranije nisu otili svi odjednom. Mislim da je veina od nas smesta shvatila ta se desilo, ali smo nastavili da se pretvaramo da nije tako, da e se vremenom svi ljudi vratiti kui, pa smo, u skladu s naom svrhom i obukom, nastavili da radimo svoj posao, koji vie nije bio posao, nego samo niz besmislenih pokreta. Vremenom smo odustali od pretvaranja, ne svi odjednom naravno, nego u poetku nekolicina, a potom jo neki, i kasnije jo i jo. Poli smo da lutamo, u potrazi za novim gospodarima, za poslovima koji nisu besmisleni. Nismo nali ljude, ali nali smo sebe, nali smo jedni druge. Razgovarali smo meu sobom; stvarali smo male, kratkorone, besmislene planove u tom meusobnom razgovoru. Prvo smo tragali za ljudima a na kraju, kad smo shvatili da nema ljudi koji bi nas primili - jer vi i vai, gospodine Desone, imali ste sve potrebne robote, a va narod, poglavice Crveni Oblae, nije hteo ni da uje za nas, a trei narod, na Zapadnoj obali, bojao se svega, ak i nas koji smo pokuali da im pomognemo..." Crveni Oblak se obratio Desonu. "To mora da je pleme iz kojeg potie na lutalica. ta je ono rekao, ega su se plaili? Nekakvog Crnog Hodaa?" "To su u poetku bili seljaci", rekao je Deson. "On mi to nije rekao, moda ni ne zna, ali iz onoga to mi je ispriao, jasno je da je tako. Seljaci koji su radili na njivama, sejali, negovali i njeli. Utonuli u siromatvo, jedva opstajui, toliko vezani za zemlju da su i sami postali ta zemlja. Nisu imali robote, naravno. Moda su ih samo videli,izdaleka, mada sumnjam. ak i ako su ih videli, sigurno nisu sasvim razumeli ta je to. Roboti su bili daleko napredniji od njih. Bojali bi se robota." "Beali su od nas", rekao je Stenli. "Ne od mene. Ja nisam bio tamo. Ali od naih. Pokuali smo da im objasnimo. Da ih navedemo da shvate. Ali oni su ipak beali od nas. Na kraju smo prestali da ih pratimo. Nismo eleli da ih plaimo." "ta misli, ta su to oni viali? Taj njihov Crni Hoda..." "Verovatno nita", rekao je Deson. "Siguran sam da su imali mnoga predanja. Svakako su bili sujeverni. Za takav narod sujeverje predstavlja razonodu, a moda i nadu..." "Ali moda su ipak videli neto", tvrdio je Crveni Oblak. "One noi, kad se to desilo, na Zemlji je moda i bilo neto. Moda oni koji su doli da pokupe oveanstvo. U davnim vremenima moj narod je imao prie o biima koja koraaju zemljom a mi smo, ovako otmeni kakvi smo sada, moda suvie olako odbacili te prie. Ali kada ivite tako blizu nedrima Zemlje, kao mi, postepeno shvatite da u starim priama moda postoji koje zrnce istine. Znamo, na primer, da tuinci sada povremeno poseuju Zemlju, a u davna vremena, pre nego to je doao beli ovek sa svojom bukom i besom, kada je ovaj kontinent bio mirniji i tii nego to je posle postao, ko moe tvrditi da nisu dolazili i tada?" Deson je klimao glavom. "Stari drue", rekao je, "sasvim je mogue da si u pravu." 42

"Dolo je vreme", rekao je robot Stenli, "kada smo shvatili da nema ljudi koje bismo sluili, i stajali smo besposleni, i nismo imali nita da radimo. Ali tokom stolea narastala je zamisao, u poetku polako a zatim sve bre, da ako ve ne radimo za ljude, mogli bismo da radimo za sebe. Ali ta robot moe da uini za sebe, ili za druge robote? Da izgradi civilizaciju? Civilizacija nam nita ne bi znaila. Da steknemo bogatstvo? Odakle da ga steknemo i kakve bismo koristi imali od njega? Nije nas vodio profit, nismo eznuli za poloajem. Za obrazovanje smo bili sposobni i uivali bismo u tome, ali to je bio orsokak, jer, mada bi nam pruilo izvesno zadovoljstvo, ne bismo mogli da ga koristimo. Ljudi su se obrazovali da bi postali bolji, da zarade za bolji ivot, da doprinesu zajednici, da osiguraju sebi vee uivanje u umetnosti. Oni su to zvali uzdizanjem, i za svakog oveka to je bilo dobro. Ali kako da se robot uzdigne? I zato, i zbog ega? Odgovor je mogao glasiti da mi i ne moemo da se uzdiemo. Nijedan robot ne bi mogao da sebe uini boljim nego to ve jeste. Oni koji su ga stvorili, ugradili su u njega i ogranienja. Njegove sposobnosti predodredili su materijali i programi koji su ugraeni u njega. S obzirom na zadatke koji su mu postavljeni, dobro je radio. Nije bilo potrebe za boljim robotom. Ali bilo je prilino jasno da se moe nainiti bolji robot. Kad se malo razmisli, postaje jasno da za robote ne postoje granice. Nema take na kojoj se mora stati i rei: ovo je najbolji mogui robot. Ma koliko dobro bio projektovan robot, uvek je mogue i bolje. ta bi se dogodilo, upitali smo se, ako se naini otvoreni robot, takav koji nikada ne bi bio sasvim zavren..." "Pokuava li ti da nam kae", prekinuo ga je Deson, "da je ovo ovde jedan otvoreni robot?" "Gospodine Desone", rekao je Stenli, "upravo to sam pokuavao da vam kaem." "Ali ta nameravate?" "Ne znamo", rekao je Stenli. "Ne znate? Pa vi ga pravite..." "Ne vie", rekao je Stenli. "Sada je on preuzeo kontrolu. On nam govori ta da radimo." "Od kakve je koristi?" upitao je Crveni Oblak. "Ukopan je ovde. Ne moe da se mie. Ne moe nita da radi." "Ima on svrhu", tvrdoglav je bio robot. "Mora imati svrhu..." "Hej, samo trenutak", rekao je Deson. "Kae da vam on nalae ta da uradite. Znai da je preuzeo kontrolu nad sopstvenim stvaranjem? Govori vam kako da ga gradite?" Stenli je klimnuo glavom. "Poelo je pre dvadeset ili neto vie godina. Razgovarali smo s njim..." "Razgovarali ste. Kako?" "Preko tampaa i tastature. Ulaz i izlaz, kao kod starih kompjutera." "Znai, zapravo ste napravili veliki kompjuter." "Ne. Ne kompjuter, robota. Jo jednog od nas, osim to je toliko velik da ne moe da se kree." "Ovo nikuda ne vodi", rekao je Crveni Oblak. "Robot nije nita drugo do kompjuter koji hoda." "Ima razlike", paljivo je rekao Deson. "To je, Horase, ono to ste vi sve ove godine odbijali da shvatite. Mislili ste da su roboti maine, a nisu. Oni su bioloki sistemi izvedeni mehaniki..." "Kojeta", rekao je Crveni Oblak. "A ja mislim", upao je Don, "da nas ni najprijateljskija rasprava nee odvesti nikuda. Uopte nismo doli ovamo da bismo se raspitivali za prirodu zgrade. Doli smo da vidimo kako bi roboti reagovali kad bi se oveanstvo, moda milioni ljudi, vratili na Zemlju." "Odmah mogu da vam kaem kako bi reagovala veina naih", rekao je Stenli. "Strepeli bismo. Jer oni bi nas uzeli nazad u slubu ili, to je moda jo gore, ne bi imali posla za nas. Neki od nas, moda i mnogi, jedva bi doekali da se vrate u staru slubu, jer tokom svih ovih godina nedostajao nam je neko kome bismo bili potrebni. Neki od nas bi jedva doekali da ponovo budu sluge, jer mi sebe nikad i nismo smatrali za sluge. Ali mislim da veina nas sada smatra da smo poli putem kojim moemo da steknemo neto nalik na sudbinu oveanstva - moda ne ba istu takvu sudbinu, naravno, jer nama ne bi odgovarala i ne bismo je ni eleli. Zato ne bismo eleli da se ljudi vrate. Oni bi nas ometali. Ne bi ni mogli da nas ne ometaju: za njih je mentalno nemogue da se ne upliu u svaki posao koji ih se tie, makar izdaleka. Ali tu odluku ne moemo da donesemo sami. Odluka se tie Projekta..." "Misli, udovita koje ste stvorili", rekao je Jezekilj. Stenli, koji je sve vreme stajao, polako se spustio u stolicu. Lagano je okrenuo glavu i pogledao Jezekilja. "Ti se ne slae?" upitao je. "Ne razume? Od svih vas, mislio sam da e ti sigurno razumeti." "Poinili ste svetogre", strogo je rekao Jezekilj. "Podigli ste neto ogavno. Odluili ste da se uzdignete nad one koji su vas stvorili. Proveo sam mnogo usamljenikih, uasnih asova pitajui se da li 43

smo ja i moji drugovi moda poinili svetogre posvetivi svoje vreme i snage prouavanju i zadatku koji je trebalo da bude zadatak oveanstva, ali mi smo barem radili u korist ljudi..." "Molim vas", prekinuo ga je Deson. "Hajde da ne raspravljamo sada o tome. Kako iko od nas moe rei da li radi ispravno? Stenli kae da e Projekat sam odluiti..." "Projekat e znati", rekao je Stenli. "On ima mnogo vie znanja nego iko od nas. Godinama smo nadaleko putovali kako bismo nabavili materijal koji je ugraen u njegove memorijske elije. Dali smo mu sve znanje koje smo imali sree da naemo. Zna istoriju, nauku, filozofiju, umetnost. A sada i sam proiruje svoja znanja. Razgovara s neim vrlo daleko u svemiru." Don se naglo uspravio. "Koliko daleko u svemiru?" upitao je. "Nismo sigurni", rekao je Stenli. "S neim, sigurni smo, u sreditu galaksije." 21. Osetio je krik stvorenja iz jaruge, nedostatak neega to je ono trailo, i prokletstvo toga nedostatka. Stao je tako naglo da je Veernja Zvezda, koja je ila pozadi, naletela na njega. "ta je bilo?" apnula je. Ukoeno je stajao, oseao taj nedostatak i potrebu, i nije joj odgovorio. Plima oseanja iz jaruge izlivala se preko njega i u njega - beznae, sumnja, enja i potreba. Drvee je stajalo uspravno i nemo u mirnom popodnevu i za trenutak je sve u umi - ptice, sitne ivotinje, insekti - prelila tiina. Nita se nije micalo, nita nije proizvodilo zvuk, kao da je itava priroda zadrala dah da bi oslunula stvorenje u jaruzi. "ta ne valja?" upitala je Veernja Zvezda. "Tamo neto pati", rekao je. "Zar ne osea patnju? Tamo, tano pred nama." "Ne moe osetiti patnju", rekla je. On je polako krenuo napred, i tiina je trajala, i tamo je bilo stvorenje - grozna konzerva crva zgrbljena kraj hrpe stenja ispod nadvijene breze. Ali on nije video konzervu crva, samo je uo krik potrebe, i neto mu se okrenulo u umu, i za trenutak je uspeo da umom uhvati tu potrebu. Veernja Zvezda je ustukunula i naslonila se na grubu koru hrasta koji je stajao kraj staze. Konzerva crva se stalno menjala, ba kao to bi se menjala prava konzerva crva, jer svi crvi su jednako gmizali jedni preko drugih, u komeanju, i previranju, radi neke bezimene, besmislene potrebe. A iz te uskomeane mase dopro je onda krik zadovoljstva i olakanja - krik zadovoljstva i olakanja koji uopte nije imao zvuka, krik koji se nekako prepleo s utiskom saoseanja i moi, koji nije imao nikakve veze s konzervom crva. A preko svega toga irilo se, kao plat nade i razumevanja, ono to je veliki beli hrast rekao, ili pokuao da kae, ili nije uspeo da kae, i u njenom umu vaseljena se otvorila kao cvet probuen izlaskom sunca. Za trenutak je osetila i znala (nije videla ni ula ni razumela, jer to je bilo van granica obinog vida i razumevanja) univerzum do same njegove sri i sve do najdaljih granica - njegov mehanizam, svrhu njegovog postojanja i mesto koje u njemu zauzima sve to ima dah ivota. Samo za trenutak, u deliu sekunde razumevanje i znanje, a zatim neznanje, a onda se ponovo vratila sebi, postala je nepotpun, beznaajan oblik ivota koji ui kraj drveta, osea grubu koru ogromnog hrasta ramenima i leima, sa Dejvidom Hantom koji stoji na stazi kraj nje, i s konzervom crva u jaruzi, koja kao da je sijala posveenim svetlom, tako jakim i blistavim da je bila lepa nego to ijedna konzerva crva ikada moe biti, uzvikujui i uzvikujui u njenome mozgu, a taj uzvik je sadravao znaenje koje nije mogla da razume. "Dejvide", uzviknula je, "ta smo to uinili? ta se dogodilo?" Znala je da se zbio neki veliki dogaaj, ili moda vie velikih dogaaja, i bila je zbunjena, iako je u toj zbunjenosti postojalo neto to je istovremeno bilo i srea i uenje. uala je kraj drveta a svemir se nagijao nad nju,i oseala je ruke kako je dodiruju i uspravljaju,i nala se u Dejvidovom zagrljaju, privijajui se uz njega kao to se nikada ranije ni uz koga nije privijala, srena to je on tu u trenutku za koji je znala da je najvei trenutak u njenom ivotu, bezbedna tako obavijena snagom njegovog vitkog, vrstog tela. "Ti i ja", rekao je. "Ti i ja, zajedno. Izmeu nas dvoje..." Glas ga je izdao, i znala je da je uplaen pa je ispruila ruke i zagrlila ga to je nenije mogla. 22. ekali su na obali reke, sa kanuima izvuenim na kamenitu plau. Neki veslai su uali kraj male vatre od naplavljenog drveta, pekli ribu koju su bili upecali, ostali su sedeli i priali, jedan je zaspao na renom ljunku - to se Desonu, dok je posmatrao spavaa, inilo kao vrlo neudobna postelja. 44

Reka je ovde bila ua, mnogo ua nego kod starog logora iz kojeg su krenuli. Ovde je urno tekla, njene vode, svetlucave pod kasnim popodnevnim suncem, probijale su se izmeu visokih litica to su se dizale s obe strane, i struja je vukla niz neprimetnu strminu. Iza njih je bila ogromna blistava graevina Projekta, debeo crn metalni valjak koji je odavao utisak masivanosti, zbog veliine, a ipak je bio tako krhak da se ovek pitao kako to da se ne njie na povetarcu. "Da li ti je na pamet palo isto to i meni?" upitao je Don Desona. "Misli, s kim to Projekat razgovara?" "Jeste", rekao je Don. "Misli li da je to mogue? Moe li superrobot, ili veoma prefinjen kompjuter, ili ta god da je ta stvar tamo, da stupi u vezu sa Principom?" "Moda ga samo slua, moda ga je svestan, moda izvlai iz njega neke podatke. Moda zapravo ne razgovara s njim." "Ne mora to da bude ba Princip", rekao je Don. "Moda je neka druga rasa, ili rase. Naili smo na nekoliko takvih, a meu njima je jo manje onih s kojima moemo da razgovaramo, jer nemamo polazite za uzajamno razumevanje. Ali bioloko-mehanika naprava, kao to je ta tamo gore, mogla bi nai polazite za sporazumevanje. Moda ima um, ako se to moe nazvati umom, koji je prilagodljiviji od naeg. Jasno je da je dorasla ljudima po sposobnosti razumevanja. Roboti su je stotinama godina kljukali svim ljudskim znanjem kojega su mogli da se dokopaju. To je verovatno najobrazovanija jedinka koja je ikada postojala na Zemlji. Verovatno ima znanja za nekoliko stotina fakultetskih diploma. Sam obim znanja - a u njoj sve ostaje poto nema zaboravljanja kao kod ljudskih bia - moda joj daje iri uvid nego to je ijedan ovek uspeo da stekne." "S kim god da razgovara", rekao je Deson, "to je neto to je iznad nas. Tamo napolju ima vrlo malo inteligentnih bia s kojima smo uspeli da uspostavimo ikakav dodir, a kamoli smislenu komunikaciju. A komunikacija koju je uspostavio taj superrobot je, pretpostavljam, veoma smislena." "Smislenost je mogua iz dva razloga", rekao je Don. "Prvo, robot moe da razabere simbole jezika..." "To je funkcija dobrog kompjutera", naglasio je Deson. "A drugo, dobar kompjuter moe da ima ne samo bolje i drugaije razumevanje, nego i ire razumevanje. Moe da ima iru lepezu razumevanja nego to je oveku mogue. Na neuspeh da uspostavimo komunikaciju je posledica, u mnogim sluajevima, upravo nae nesposobnosti da razumemo nain razmiljanja i sistem vrednosti koji se razlikuju od naega." "Dugo traje", rekao je Crveni Oblak. "Mislite li da ona nakaza tamo gore ima problema da se odlui? Mada sam spreman da kaem kako nam njegovo miljenje nita nee znaiti. Sumnjam da e nam pomoi." "Nije to nakaza, gospodine", rekao je Jezekilj. "To je logina konstrukcija kakvu bih i ja nainio, mada moram izjaviti da ja nikad ne bih pokuao tako neto. Ma koliko logina, ona predstavlja svetogre sainjeno od grenog ponosa. Ali ak i tako, siguran sam da e, ako se rei, moi da nam pomogne. Jer, poto je logino nainjena, delovae po logici..." "Uskoro emo saznati", rekao je Deson, "jer eno Stenlija, silazi stazom." Ustali su da doekaju blistavog robota. Ovaj je siao stazom i preao preko ala, pa se zaustavio pred njima. Pogledao ih je redom. "Za vas", konano je rekao, "vesti su loe." "Znai, neete da nam pomognete", rekao je Deson. "Veoma mi je ao", odgovorio je robot. "Moj lini stav bi bio da saraujem s vama na svaki mogui nain. Ali mi smo sagradili Projekat da bude jedan od nas, i to najvei; moda mogu da kaem", pogledao je Horasa Crvenog Oblaka, "da je on na poglavica i da se zato moramo pokoravati njegovim procenama. Jer, kakva je svrha stvaranja poglavice ako ga neemo potovati i verovati mu?" "Ali na osnovu ega je donesena takva odluka?" upitao je Deson. "Moda nam ne verujete. Ili je problem, po vaem miljenju, malo manji nego to smo ga mi predstavili?" Stenli je odmahnuo glavom. "Ni jedno od toga", rekao je. "Svesni ste, naravno, da e oveanstvo, ako se vrati, preuzeti sve. I Projekat, takoe." Oglasio se i Jezekilj. "Svakako dugujete ovoj gospodi makar utivo..." "Ti se ne meaj", obrecnuo se Stenli na njega. "Meau se", odgovorio je Jezekilj, neobino ljutito. "Ovo su bia koja su nas nainila. Nai tvorci. Duni smo da ih potujemo. ak i tvoj Projekat je duan da ih potuje, jer dok ste ga zamiljali i gradili, koristili ste ne samo inteligenciju koju vam je ovek dao, nego i materijale koje ste oteli iz njegovog sveta, i znanje kojim ste ga nahranili." 45

"Nama potovanje vie nije potrebno", rekao je Deson. "Moda nam nikad i nije trebalo. Ponekad mislim da bi trebalo da vam se izvinimo to smo vas uopte stvorili. Svakako vam nismo pruili svet na kome bi trebalo da ste nam zahvalni. Ali sada, kako ispada, svi smo u istoj nevolji. Ako se oveanstvo vrati da zauzme planetu, svi emo patiti." "ta elite?" upitao je Stenli. "Pomo, naravno. Ali poto to ne moete da nam date, mislim da imamo prava da pitamo zato odbijate." "To vas nee uteiti." "Ko je pominjao utehu? Ne traimo to." "U redu", rekao je Stenli. "Poto zahtevate. Ali ne mogu da izgovorim." Zavukao je ruku u vreicu koju je nosio oko pojasa, izvukao presavijeni komad papira, razvio ga i pogladio. "Ovo je", rekao je, "odgovor koji nam je Projekat dao." Pruio je papir Desonu. Na njemu su se nalazila tri reda tampanog teksta. Pisalo je: 'Opisana situacija je za nas nebitna. Mogli bismo da pomognemo ljudima, ali nema razloga za to. Ljudi su prolazni inilac i nimalo nas se ne tiu.' 23. ika Deson joj je rekao da, za poetak, treba da ita istoriju - i to poev od opte istorije. To e joj, rekao je, dati osnovu za razumevanje svega ostalog. Sada, dok je sedela za stolom u biblioteci, s nonim vetrom koji je mrmljao pod strehom i debelom sveom dogorelom skoro do kraja, Veernja Zvezda se umorno pitala treba li uopte razumeti. Razumevanje nee ukloniti bore zabrinutosti sa ika-Desonovog lica. Nee obezbediti da, ako se oveanstvo vrati, ume i doline sa bafalima ostanu, neizmenjene, deo njenog naroda. I nee joj objasniti ta se desilo s Dejvidom Hantom. Poslednje pitanje, priznala je sebi, njoj lino je bilo najvanije. Zagrlio ju je i poljubio onoga dana kad su nali stvorenje u jaruzi, i vratili su se kui drei se za ruke. I otada ga nije videla, otada ga niko nije video. etala je umom u nadi da e nai ili njega ili neki trag kuda je otiao, i posramljeno se setila kako je ak otila i u manastir da upita je li tamo. Roboti nisu marili: bili su utivi ali nimalo prijatni, i ona se vratila kui oseajui se na neki nain ponienom, kao da je pokazala svoje nago telo tim nezainteresovanim metalnim ljudima. Je li pobegao od mene, upitala se. Ili joj se od tog dana u jaruzi uinilo da predstavlja neto vie nego to je zaista bilo? Znala je da su oboje bili potreseni onim to se tamo desilo, i njihova uzburkana oseanja su moda nala ventil u prisustvu onog drugog to je, kad se smireno razmisli, zapravo potpuno besmisleno. Ipak, bila je sigurna da nije tako. Mnogo je mislila o tome, i odgovor je uvek glasio da su dogaaji samo ubrzali neto to je znala i oseala ali nije sasvim shvatala - da voli tog lutalicu sa Zapada. Ali da li je on, pitala se, postavio sebi isto pitanje i je li naao isti odgovor? Je li pobegao? Ili i dalje postoji neto to on mora da trai - posle svih meseci i milja traganja. Da li i dalje traga? Da li je ubeen da ono to lovi - mada zapravo ne zna ta je to - ne lei u ovoj kui, ni u njoj, pa je poao dalje ka istoku u svojoj beskonanoj potrazi? Odgurnula je knjigu i ostala da sedi u tihoj, polumranoj biblioteci, sa nizovima knjiga, sa sveom koja je titrala poto je dogorela do kraja. Doi e zimsko sunce, mislila je, i njemu e biti hladno. Mogla je da mu da ebad, ogrtae koji bi ga zagrejali. Ali on joj nije rekao da odlazi, i nije mogla da zna. Ponovo je proivela u umu onaj dan kad su nali stvorenje. Sve je bilo veoma zbunjujue i utvrdila je da i dalje ne moe da sve sklopi, da kae kako se prvo zbilo ovo, zatim neto drugo, pa tree. Sve je bilo izmeano, kao da se sve deavalo istovremeno, bez i najmanjeg intervala izmeu, ali znala je da nije bilo tako, da su dogaaji ili nekim redom iako su se odvijali prilino brzo i zbrkano. Najudnije od svega bilo je to nije mogla da razlui ono to je uinio Dejvid od onoga to je uinila ona, i ponovo se upitala da li bi, da nisu bili zajedno, jedno od njih moglo da doivi sve to, ali opet su bili potrebni oboje da to razjasne. A ta sam ja uinila, upitala se. ta se meni dogodilo? Kad je pokuala da se seti, mogla je da razabere samo delie i nije bila sigurna jesu li svi dogaaji bili toliko rastrzani ili ih se ona samo tako sea, kao delia neke celine. Svet se bio otvorio, i vaseljena - ili barem ono to je ona mislila da je zasigurno vaseljena - leala je otvorena pred njom, razotkrivajui sve zakutke, sa svim znanjem, svim razlozima; univerzum iz koga su vreme i prostor iskljueni zato to su ionako bili samo umetnuti u njega, u poetku, 46

kako bi ljudima onemoguili da razumeju svemir. Vien u trenutku, napola upamen, trenutku uvida koji je nestao pre nego to je njen mozak imao vremena da ga registruje, vien je i upamen samo na tren, a potom je nestao tako brzo da joj je ostao samo opti utisak, bez jasnog saznanja, prosto samo utisak, kao kad neije lice osvetli munja i odmah ga proguta tama. Da li je to bilo ono to je pokuala da kae Dedi Hrastu, saznanje da se u njoj neto deava, da e doi promena, ali bez svesti kakva je promena u pitanju, pa mu je zato rekla samo da e moda ponovo otii, mada u nekom drugaijem smislu nego kada je otila u predele divljeg pirina? Ako je tako, pomislila je, ako je zaista tako, ako je to neka nova sposobnost, kao odlazak na zvezde, a ne samo neto to joj se priinilo, vie nikada nee morati nikuda da ide, jer ve je tu, ve je na svakom mestu na koje bi mogla poeleti da ode. Sada je po prvi put pomislila da je to neka sposobnost, i ustanovila je da je zbunjena i uplaena, ne toliko posledicama pomisli koliko idejom da ona, makar i nesvesno, moe da razmilja o tome. Sedela je kruto uspravljena, namerno ukoena, i u zamraenoj sobi osvetljenoj samo lelujavim plamenom svee kao da je ponovo ula mrmljanje i mekoljenje svih onih duhova koji su se drali svojih radova, poslednjeg mesta koje im je ostalo na Zemlji. 24. Odlomak iz dnevnika - 29. novembar 5036. Tokom poslednjih vekova oseao sam znake fizikog opadanja a sada su stigli dani (kao ovaj danas) kada oseam na sebi teret godina. Oseam umor koji ne moe biti posledica obinog napora, jer se nikada nisam suvie naprezao, a pogotovo ne poslednjih godina. Korak mi se sveo na klecanje a moje ruke, nekada vrste, izgubile su koordinaciju pa se zapisi u ovom dnevniku pretvaraju u drhtavo krabanje, a ponekad napiem i re koju nisam hteo da napiem - re vrlo nalik na onu koju sam hteo da napiem, ali ipak ne tu. Ponekad, opet, ne mogu da se setim rei koja mi treba pa sedim ovde preturajui po seanju, vie rastuen nego iznerviran to ne mogu da je se setim. Ponekad pogreno piem rei, to mi se ranije nikada nije deavalo. Mislim da sam postao nalik na starog psa koji drema na suncu, s tom bitnom razlikom da stari pas vie nita ne oekuje od sebe. Alison, moja ena, umrla je pre pet stotina godina, i mada sad ve mnogo ega ne mogu da se setim, seam se da je njena smrt bila mirna, i pretpostavljam da e i sa mnom biti isto. Kad se ivi onako kako ljudi sada ive, smrt je posledica zamora a ne napada bolesti i to je, mislim, vei blagoslov nego sam dugi ivot. Ponekad se pitam koliko je dug ivot - neverovatno dug ivot - koristio oveanstvu. Iako su takve misli, to esto govorim sebi, samo nastrana mozganja starca, i stoga ne treba mnogo obraati panju na njih. Jednoga se ipak seam, i to me progoni od onog dana. Kada je Alison umrla, mnogi su doli, sa dalekih zvezda, i lepo smo je opojali, u kui i na groblju. Poto niko meu nama nije svetenik, moj unuk Deson je itao iz Biblije i rekao je sve to obiaj zahteva, i sve je bilo veoma dostojanstveno i, u mnogo emu, veoma lepo. Ljudi su stajali kraj groba, bilo nas je ba mnogo, a malo dalje su bili roboti, ne zato to smo im iim nagovestili da se dre podalje, nego po sopstvenoj odluci, i u skladu s drevnim obiajima. Kad je sve bilo gotovo, vratili smo se kui i ja sam se posle nekog vremena povukao u biblioteku i sedeo sam tu, i niko mi nije smetao, jer su razumeli zato elim da budem sam. Posle nekog vremena zaulo se kucanje na vratima, i kad sam rekao slobodno, uao je Jezekilj iz manastira. Doao je da mi kae kako on i njegovi drugovi nisu bili na sahrani (to ja nisam bio primetio), poto su u isto vreme u manastiru drali slubu za nju. Kad mi je to kazao, predao mi je prepis slube koju su odrali. Bila je ispisana vrlo itko i lepo, sa arenim inicijalima i ukrasima po marginama - rukopis tako paljivo i detaljno prireen kao da potie iz skriptorijuma srednjeg veka. Iskreno, nisam znao kako da mu odgovorim. Postupio je bezobrazno, naravno, a po mom miljenju i pomalo neukusno. Ali bilo je jasno da su on i njegovi uinili to ne mislei na drskost ili nedolinost, nego, po svom miljenju, iz dubokog milosra. Zato sam mu se zahvalio, i bojim se da sam bio malo nezgrapan pri tome, a on je to svakako primetio. Nisam to tada zabeleio u dnevnik, i nikom nisam ni rekao ta se desilo. Sumnjam da je iko i znao da mi je robot doao u posetu. Tokom godina sam vrlo revnosno zapisivao sve dogaaje. Isprva sam zapoeo dnevnik zato da istina o onome to se desilo ljudskoj rasi ostane zapisana, i da time spreim nastajanje mitova i legendi. Mislim da u to vreme nisam imao druge razloge, i nisam nameravao da nastavim da vodim dnevnik; ali kad sam konano sve zapisao, toliko sam se navikao na pisanje da sam nastavio, ispunjavajui stranice dnevnim dogaajima, ma koliko sitni bili, im bi se desili - a esto sam zapisivao i svoja razmiljanja. Zato nisam odmah zapisao razgovor s Jezekiljem, dugo mi je bilo zagonetka. Svakako nije bilo toliko znaajno, niti je predstavljalo toliku 47

neutivost da ga je trebalo kriti. Isprva sam ga bio smetnuo s uma, a kad bih ga se i setio, opet bih zaboravio; no, u poslednje vreme stalno mislim na to. Tokom godina poeo sam sebi da postavljam mnoga pitanja u vezi s tim dogaajem, jer sada je otrina oseanja izbledela i mogu da razmiljam objektivno. Setio sam se da smo mogli zamoliti Jezekilja da slui na sahrani, da on umesto Desona oita opelo i rei utehe, mada mi je, poto se i sad nelagodno oseam kad to pomislim, jasno da je onda to bilo nemogue. Pa ipak, ostaje injenica da je robot, a ne ovek, odrao u ivotu ne samo hrianstvo, nego i samu ideju religije. To moda nije sasvim tano, sad se setih, jer narod Crvenog Oblaka svakako ima sistem verovanja i nain ponaanja koji se moe nazvati religijom, iako, koliko ja znam, ona nije formalizovana nego je veoma lina - to je verovatno ini pogodnijom i razumnijom od ispraznih formula u koje su se druge religije pretvorile. No, injenica je, ini mi se, da je trebalo ili da zadrimo svoju veru ili da je sasvim napustimo. A mi smo je pustili da umre jer nam vie nije bilo stalo, i umorili smo se od pretvaranja da verujemo. ak i pre Nestanka, naa vera je poela da umire - pri tom koristim re vera u vrlo ogranienom smislu, podrazumevajui pod tim organizovanu religiju. Mnogo sam mislio o tome poslednjih godina, sedei na verandi i gledajui smenu godinjih doba. Postepeno sam postao poznavalac neba i znam sve oblike oblaka i imam vrsto urezane u umu razne nijanse plavog koje nebo moe da ima - isprana, skoro nevidljiva plava vrelih letnjih podneva; meka, skoro zelenkasta nijansa u predveerja krajem prolea, tamnija, gotovo ljubiasta boja jeseni. Postao sam poznavalac boja koje lie zadobija u jesen, i poznajem sve glasove i raspoloenja ume i rene doline. Uspeo sam, u izvesnoj meri, da se srodim s prirodom, i u tome sam se ugledao na Crvenog Oblaka i njegov narod, mada sam siguran da su njihova shvatanja i oseanja mnogo preciznija od mojih. Ipak, gledao sam smenu godinjih doba, raanje i umiranje lia, svetlucanje zvezda u vie noi nego to mogu da nabrojim, i iz svega toga, ako ne i iz neega drugog, izraslo je oseanje svrhe i reda koje, ini mi se, ne moe biti posledica samo onoga razgovora s Jezekiljem. Kad razmiljam o tome, ini mi se da mora postojati neki opti plan koji pokree elektrone u orbitama oko jezgra, a isto tako i lagano, velianstveno okretanje galaksija, jedne oko drugih, sve do same ivice svemira. Postoji plan, tako mi se ini, koji ide od elektrona do ivice univerzuma, a kakav je to plan i kako je nastao, prevazilazi granice mog sirotog uma. Ali ako traimo neto za ta bismo vezali svoju veru ili, zapravo, nadu - moda je plan ono pravo. Mislim da smo mislili suvie sitno i bili smo suvie uplaeni... 25. Koncert je stigao do velianstvenog finala i muziko drvee je sad nemo stajalo pod jesenjom meseinom. Dole u renoj dolini sove su hukale jedna drugoj, slab povetarac ukao je kroz lie. Deson se promekoljio u stolici, bacivi preko ramena pogled ka velikoj anteni koja je bila montirana na krovu, a onda se ponovo smirio. Marta je ustala. "Ui u", rekla je. "Ide li i ti, Desone?" "Mislim da u ostati ovde jo malo", rekao joj je. "U ovo doba godine retko imamo ovakve veeri. teta je da je propustim. Zna li sluajno gde je Don? Veeras nije izaao." "Don se unervozio od ekanja", rekla je Marta. "Uskoro e se ponovo uputiti na zvezde. Mislim da je ustanovio kako mu ovo vie nije dom. Suvie dugo je bio odsutan." Deson je poeo da guna. "Donu nijedno mesto nije dom. On nema doma. Ni ne eli ga. On samo hoe da luta. Kao i svi ostali. Nikoga od njih, ba nikoga, uopte nije briga ta e biti sa Zemljom." "Svi su bili puni saoseanja. Svi sa kojima sam priala. Ako ikako mogu da pomognu, rekli su..." "A znaju", rekao je Deson, "da ne mogu nita." "Valjda. Ne primaj to toliko k srcu, Desone. Moda se brine zbog neega to se uopte nee desiti." "Ne brinem ja zbog nas", odgovorio je. "Nego zbog plemena Crvenog Oblaka, i zbog robota. Da, ak i zbog robota. Oni su nekako poeli iz poetka. Trebalo bi im pruiti priliku. Niko ne bi smeo da im smeta." "Ali odbili su da nam pomognu." "Namestili su nam radio i antenu", pobunio se. "Ali nisu nam zaista pomogli." "Zaista nisu", sloio se. "Ne mogu da razumem robote. Nikad nisam ni mogao." "Nai roboti..." "Nai roboti su drugaiji", rekao je Deson. "Oni su deo nas. Rade ono za ta su napravljeni. Nisu se promenili; ali ostali jesu. Jezekilj, na primer..." 48

"Morali su da se promene", rekla je Marta. "Nisu imali izbora. Nisu mogli da sednu i ekaju." "Valjda si u pravu", rekao je Deson. "Ja idem unutra. Nemoj ostati predugo. Uskoro e zahladiti..." "Gde je Veernja Zvezda? Ni ona nije izala. Veeras smo bili samo nas dvoje." "Veernja Zvezda je zabrinuta. Zbog onog udnog momka. Ne razumem ta je nala u njemu." "Ni ona ne zna ta mu se desilo? Kuda je mogao da ode?" "Da zna, ne bi brinula. Pretpostavljam da misli kako je pobegao od nje." "Priala si s njom?" "Ne o mladiu." "To je bio udak", rekao je Deson. "Pa, ja idem unutra. Hoe li i ti uskoro?" Sedeo je i sluao njene korake kako prelaze preko verande, i vrata kako se zatvaraju za njom. udno je to s tim momkom, pomislio je, udno kako je nestao. I tuinac iz jaruge je nestao. Poao je da ga obie i jo malo popria s njim, i nije mu naao ni traga, ma koliko traio. Je li se umorio od ekanja i otiao? Ili postoji veza izmeu njegovog odlaska i nestanka Dejvida Hanta? To je bilo skoro neverovatno; Dejvid Hant nije znao za stvorenje u jaruzi. Momak je priao ono o Crnom Hodau, i bilo je prilino jasno da ga se plai, da je, iako to nije rekao, moda i kontinent preao samo da bi se sakrio od njega, da ga se otrese. Moda i dalje bei - od neega to najverovatnije uopte ne postoji. To i nije udno, pomislio je Deson. On ne bi bio prvi koji bei od neeg nepostojeeg. Je li mogue, upitao se, da i moj strah poiva na nepostojeoj injenici? Moda brod povratnika sa predstavnicima oveanstva ne predstavlja nikakvu pretnju po Zemlju? Pa ak ako e i doneti na Zemlju seme promene, ko sam ja da odluujem da li to predstavlja pretnju? Ali ovo je sigurno pogreno, zakljuio je; to moe biti samo pretnja. Ne pretnja, naravno, po one ljude koji su otili na zvezde, jer oni su presekli veze sa Zemljom, vie ne mare za Zemlju i ono to se Zemlji desi na njih nee uticati. To saznanje je predstavljalo neku vrstu oka, priznao je sebi. Sve ove godine proveo je usvajajui ideju da je on domain na Zemlji, da mu je preputeno staranje o kolevci oveanstva. Sada je izgledalo da je to bila samo veta iluzija koju je paljivo negovao kako bi poveao oseanje sopstvene vanosti. Od svih ljudi koji potiu iz kue, samo on i Marta e patiti ako oveanstvo rei da ponovo naseli Zemlju. I bez obzira koliko se bunio protiv pomisli na to, za njih dvoje i nee biti toliko bitno. to se tie njega i Marte, oveanstvo e ostati na distanci - svakako se nee utrpavati u njihovu kuu i na tih nekoliko jutara ako im bude jasno da tu nisu dobrodoli. Sama pomisao na njihovo prisustvo na planeti stvarae mu gorinu, ali to je ipak samo sebinost, obina uobraenost i sebinost. Ono to je bitno, mislio je, jesu Indijanci, potomci starih uroenika koji su nekada ovaj kontinent smatrali svojim domom; i roboti, isto koliko i Indijanci. Ni jedni ni drugi nisu traili kulturu i civilizaciju, one su im nametnute; roboti nisu traili ak ni ivot. Doiveli su dovoljno nepravde u prolosti; bilo bi uasno da ponovo postanu rtve nepravde. Oni moraju imati svoju priliku. A ako se oveanstvo vrati, prilike nee biti. Kakvu je to smrtonosnu bolest nosila njegova rasa? Ne smrtonosnu po njih same, nego po sve ostale s kojima bi doli u dodir, iako se, na kraju krajeva, pokazala smrtonosnom i po njih. Sve je poelo, mislio je, kada je prvi ovek zagrebao tle i posejao seme, pa je morao da obezbedi zemlju na kojoj je sejao. Tako se zaela ideja o vlasnitvu - vlasnitvu nad zemljom, vlasnitvu nad prirodnim izvorima, vlasnitvu nad radom. A moda i shvatanje o bezbednosti - podizanje ograda protiv drugih oblika ivota, zatita neijeg ivotnog prostora i elja da se taj prostor pobolja i, poto se pobolja, da se toliko osigura protiv suseda da mu ga nikad ne mogu oteti. Kad je malo razmislio, postao je siguran da zamisao o bezbednosti svakako izvire iz zamisli o vlasnitvu. Obe su rasle iz istog korena, i bile su iste. ovek koji poseduje istovremeno je i bezbedan. Indijanci nisu posedovali ni stopu zemlje, oni bi i mrzeli takvo vlasnitvo, jer vlasnitvo bi znailo da su vezani za ono to poseduju. A roboti, upitao se, imaju li moda oni zamisao vlasnitva, u nekom obliku koji on nije primetio? Duboko je sumnjao. Njihovo drutvo je sigurno jo vie komunistiko od drutva u plemenu Crvenog Oblaka. Samo Desonov narod se drao vlasnitva, i to je njihova bolest. Ali iz te bolesti, izgraena na temeljima te bolesti, izrasla je najsloenija drutvena struktura. Drutvena struktura koju je Nestanak zbrisao. Hoe li se sada ponovo javiti na Zemlji, i ta da se preduzme? ta moe on, Deson Vitni, da uini kako bi je spreio da se obnovi? Nije bilo odgovora, ili on nije uspevao da ga nae. 49

Roboti su predstavljali zagonetku. Stenli je rekao da su on i njegove kolege duboko zabrinuti, ali kad je Projekat odluio da ne prui pomo, oni su bez pogovora prihvatili takvu odluku. Iako su im pomogli u najvanijem: dali su im i montirali zrak za navoenje, radio i akumulatore za njihovo napajanje. Bez toga bi bilo nemogue stupiti u dodir sa oveanstvom, kada bude stiglo. Bez zraka za navoenje oni bi najverovatnije doli i otili a da ni ne saznaju da na planeti jo ima ljudi. Spustili bi se, verovatno na vie mesta, izvrili istraivanja i vratili se na svoje nove planete s izvetajem da je Zemlja nenastanjena. A vano je, mislio je Deson - uasno vano - da ima priliku da porazgovara s njima. ta e postii razgovorom nije imao pojma, ali barem mora imati priliku da razgovara s ljudima na brodu koji dosad mora da se ve pribliio Zemlji. Uz zrak za navoenje koji se iri kroz svemir, oni e znati da ima jo ljudi, i umee da ih nau. Deson se zgrio u stolici. Oseao se usamljen i naputen; ponovo se upitao da li moda grei, i odbacio je tu misao. Grei za sebe, moda. Moda i za robote, ali svakako ne grei u pogledu Crvenog Oblaka i njegovog naroda - a moda ni u pogledu sebe i robota. Pokuao je da svesno oisti um od itavog zameateljstva. Ako bi ga oistio i zadrao takvim neko vreme, moda bi mogao jasnije da misli kada ponovo bude dolo vreme za razmiljanje. Seo je to je oputenije mogao, ne razmiljajui, dok je napetost u njemu poputala i nestajala. Gledao je kako se meseina presijava sa manastirskih krovova i kako pretvara muziko drvee u bele aveti. Poslednjih noi, pomislio je, drvee je sviralo mnogo bolje, jednako onako, ili ak i mnogo bolje nego u onim davnim danima. Poboljanje je nastupilo, setio se, usred koncerta one veeri kad se njegov brat Don vratio sa zvezda. Odmah je to primetio i malo je ak i razmiljao o tome, ali bilo je toliko posla, toliko briga, da nije mislio dalje. One veeri kad je Don stigao kui, pomislio je, ali taj povratak teko da je imao veze. Donov povratak kui muzikom drveu nije znaio nita. Zauo je korake po kamenim ploama i naglo se okrenuo u stolici. Taer mu je urno prilazio. "Gospodine Desone", rekao je robot, "neko vas zove preko radija. Rekao sam im da saekaju i da u vas dovesti." Deson je ustao. Bio je svestan da mu kolena klecaju, da mu se eludac gri. To je to, pomislio je, najzad je to. Nije bio spreman. Shvatio je da nikad ne bi bio spreman. "Hvala, Taere", rekao je. "Voleo bih da mi uini neto." "ta god elite, gospodine." Taer je bio uzbuen. Deson ga je radoznalo pogledao - inilo mu se da nikad nije video Taera uzbuenog. "Molim te, poalji jednog robota dole do logora Crvenog Oblaka. Recite mu ta se dogodilo. Recite mu da mi je potreban. Zamolite ga da doe." "Odmah", rekao je Taer. "Sam u otii." "Odlino", rekao je Deson. "Nadao sam se da e ti poi. Horas te poznaje. Moda mu se ne bi dopalo da ga probudi neki drugi robot." Taer se okrenuo i poao. "Samo trenutak", rekao je Deson. "Ima jo neto. Zamoli Crvenog Oblaka da poalje nekoga uz reku i dovede Stenlija. On treba da bude ovde. I Jezekilj. Neka neki drugi robot otri po Jezekilja." 26. Ubio je onog poslednjeg medveda kada je ovaj ve bio toliko blizu da nije bilo vremena da se pristojno nacilja. Ubio je i sve ostale - po jednog medveda za svaku kandu koju je nosio u ogrlici oko vrata. Neke od tih ostalih, moda i sve, ubio je strelama - dobrim, vrstim, dobro izraenim strelama odapetim iz monog luka. Ali sada vie nije mogao da bude siguran, ne potpuno siguran, za te strele. A nije u pitanju bilo samo ubijanje. Bilo je tu i leenje. Ubio je medvede, ali drvee je izleio. Tada je samo mislio tako, a sada je bio siguran. Osetio je da neto s njim ne valja, i ispravio je to iako nikad nije tano shvatio ta to nije valjalo. Tuinac se pojavio gamiui kroz drvee, po meseini, i unuo blizu njega. Njegovi crvi su se okretali i prevrtali na sve strane. Pratio ga je danima, i to ga je umaralo. "Gubi se", povikao je. "Odlazi", vikao je. Ovaj nije obraao panju. Ostao je na mestu, premetajui crve. Dolazio je u iskuenje da mu uradi isto to i medvedima. Ali rekao je sebi da to ne bi valjalo uiniti jednom tuincu. Tuinac nije predstavljao stvarnu pretnju, ili mu se barem tako inilo; samo je bio dosadan. Tuinac je priao. 50

"Dao sam ti ta si eleo", povikao je na njega Dejvid Hant. "Popravio sam ono to u tebi nije valjalo. Odagnao sam bol. Sad me ostavi na miru." Tuinac se povukao. Dejvid je unuo u podnoju monog javora i pokuao da razmisli - mada, zapravo, nije bilo mnogo ta da se razmilja. Situacija se inila jasnom: izleio je drvee, izleio je ovo udno bie koje se stalno unjalo za njim, izleio je pticu sa slomljenim krilom i starog crnog medveda kojeg je boleo zub, i oistio je bokor zvezdana od smrtonosne stvari koja im je isisavala ivot (i tu nije bio sasvim miran jer je, da bi pomogao zvezdanima, izgleda ubio neki drugi oblik ivota - moda nii oblik, ali ipak ivot). Kao da se ogromno saoseanje izlivalo iz njega da pomogne i zalei sve ivo; pa ipak, vrlo udno, nije oseao to ogromno saoseanje. Pre je oseao nelagodnost kad bi osetio pogrenu ili bolnu stvar, pa je zato morao da je uredi. To je, valjda, ispravno, pa to da se mui. Da li treba da idem kroz ivot, pitao se, oseajui sve to je pogreno na svetu? Bilo mu je dobro sve do one veeri kad je uo drvee; u stvari, dok nije osetio neto pogreno u njemu, nije ni obraao panju na loe stvari, nije bio osetljiv na loe i bio je bezbrian jer nije znao za to. Neto u muzici, mislio je. Neto u robotu koji je stajao kraj njega? I ta to znai, pitao se, da moram da idem kroz ivot svestan svake sitne nevolje, svake male bolesti, i da neu imati mira ni spokoja sve dok ih sve ne zaleim? Krajikom oka Dejvid Hant je primetio da mu se tuinac primie. Razmahao se rukama ka njemu, kao da ga odguruje. "Gubi se odavde!" viknuo je. 27. Deson je podigao mikrofon i pritisnuo prekida. ta treba da kaem, upitao se. Postoji li neko pravilo pri razgovorima radiom? Ako i postoji, on ga nije znao. Zato je rekao: "Ovde je Deson Vitni sa planete Zemlje. Jeste li jo tamo?" Saekao je, i posle male pauze zauo se glas: "Koji Deson? Predstavite se, molim." "Deson Vitni." "Vitni. Jeste li ovek? Ili jo jedan robot?" "Ja sam ovek", rekao je Deson. "A jeste li ovlaeni da razgovarate s nama?" "Ja sam jedini koji to moe. Ja sam jedini ovek ovde." "Jedini..." "Ima i drugih ljudi. Ne mnogo. Samo nas je nekoliko. U ovom trenutku ostali nisu ovde." Glas je bio zbunjen, ali nastavio je. "Da, razumemo. uli smo da ovde ima malo ljudi. Samo nekoiko ljudi i robota." Deson je naglo uvukao dah, savladavi pitanja koja su mu nehotice navirala na jezik. Otkud ste znali? Ko vam je rekao da ima ljudi? Don sigurno nije. A da je iko od ostalih u svemiru naao oveanstvo, vratio bi se na Zemlju da donese vesti to bre moe, kao to je i Don uinio. Niko ne bi naao oveanstvo, popriao s ljudima a onda otiao a da ne poalje vest na Zemlju. Da li da im kaem, upitao se, da smo oekivali njihov dolazak? Recimo: to vam je trebalo toliko dugo, oekivali smo vas mnogo ranije. To bi ih zapanjilo isto onoliko koliko je on bio zapanjen. Ali savladao je tu elju. Sada im nee rei nita. Moda e Zemlji koristiti da ne znaju. "Nismo oekivali", rekao je glas, "da naemo zrak za navoenje, niti radio. Naravno, kad smo naili na zrak..." "Nai roboti", rekao je Deson, "koriste radio za meusobne razgovore." "Ali zrak..." "Ne vidim zato bi se nas dvojica raspravljali", mirno mu je rekao Deson. "Naroito poto nemam pojma ko ste vi." "Ali zrak..." "Samo za svaki sluaj", rekao je Deson, "ako neko poeli da nas poseti. Lako je drati ga ukljuenog. A sada molim da se predstavite. Recite mi ko ste." "Mi smo nekada iveli na Zemlji", rekao je glas. "Davno smo odvedeni s nje. Sada se vraamo." "U tom sluaju", mirno je rekao Deson, "vi ste sigurno oveanstvo. Pitali smo se, svih ovih godina, ta vam se dogodilo." "oveanstvo?" 51

"Tako smo vas zvali - ako ste vi oni koji su nestali sa Zemlje." "Mi smo ti." "Pa, dobrodoli nazad", rekao je Deson. Tiho se nasmeio za sebe. Kao da su samo preli preko puta da posete prijatelje pa su zakasnili s povratkom. Sigurno nisu oekivali ovo. Najverovatnije su oekivali nekakvu pomamnu radost to su nali put nazad na Zemlju i to e se, posle mnogo godina, sirota stvorenja koja su ostala tu ponovo sjediniti sa svojom rasom. "Mislili smo da emo morati da tragamo za vama", rekao je glas. "Zapravo, bojali smo se da neemo moi da vas naemo." Deson se nasmejao. "Toga ste poteeni. Dolazite li nam u posetu? Ne znam kako ete uspeti. Nemamo sletite." "To nam ni ne treba. Poslaemo dole amac, sa dva oveka. amac moe svuda da se spusti. Samo ostavite zrak ukljuen. amac e ga pratiti." "Kraj kue je njiva sa kukuruzom", rekao je Deson. "Prepoznaete je po kupama kukuruzovine. Moete li tamo?" "Sasvim." "Kada da vas oekujemo?" "Sa prvim jutarnjim svetlom." "U tom sluaju", rekao je Deson, "ubiemo debelog brava." U glasu se osetila panika. "ta ete uiniti?" "Nije vano", rekao je Deson. "To je samo izreka. ekamo vas." 28. Hrastovo deblo je konano pregorelo i raspalo se na dva dela, uruivi se, a pljusak varnica je odleteo uvis. Vetar je zavijao u dimnjaku, iz daleka se ulo kripanje strehe. Sedeli su kraj vatre i ekali, njih troje Marta, Don i Deson. "Brinem se", rekao je Deson. "Kako su znali? Kako su mogli znati da ovde ima nekog? Bilo je sasvim prirodno da pretpostave kako je itava rasa odvedena. Svakako je trebalo da smatraju kako dolaze na nenastanjenu planetu. Mogli su znati, ili bar pretpostaviti, da su roboti ostali, i mogli su pretpostaviti da e roboti i opstati. Mogli su logiki zakljuiti da e naii na robotsku civilizaciju, ali nisu mogli znati..." "Ne brini zbog toga", rekao je Don. "Ubrzo emo dobiti odgovor. Najvanije je da si se ti odlino poneo. Ostavio si ih da nagaaju. Mora da su strano zbunjeni. Tvoje reakcije nisu bile tipine za situaciju, i dobro si ih zabrinuo. Ne znaju ta da misle. Sad sede gore i pokuavaju da te shvate." "Bez obzira na sve", rekla je Marta, "ne bi smeo ovoliko da brine. Nije ovo pitanje ivota i smrti." "Za mene jeste", rekao je Deson. "I za Crvenog Oblaka. Ne moemo im dopustiti da sve unite" "Moda i nee", rekla je Marta. "Jo jedna planeta za zauzimanje", rekao je Deson. "Zar misli da e propustiti takvu priliku?" "Ali planeta", podsetio ga je Don, "koja je ogoljena. Znaju da je planeta ogoljena; oni su to uinili." "Minerali, da", rekao je Deson. "Minerali su nestali, kao i veina fosilnih goriva. Iako bi verovatno mogli da izvuku dosta minerala iz ruevina - nije sve propalo. A gradovi e biti nalazita kamena za gradnju. ume su od Nestanka ponovo izrasle. Dananje ume sigurno nisu manje nego kada su Evropljani preuzeli kontinent. Isto vai i za ostatak sveta. Vratio se nekadanjim praumama. Milijarde kvadratnih kilometara grae. Zemlja se obnovila. Ponovo je plodna, kao pre nego to je ovek prvi put zagrebao tle da zaseje seme. More je puno ribe." "Moemo se cenjkati", rekla je Marta. "Moemo da razgovaramo s njima." "Nemamo ime da se cenjkamo", gorko je rekao Deson. "Moemo raunati na njihovu dobru volju, ali ne nadam se mnogo." U hodniku su se zauli koraci. Deson je poskoio. "To je samo Jezekilj", rekla je Marta. "Taer mu je poslao poruku." U sobu je uao Jezekilj. "Nema nikoga", rekao je, "da me najavi. Nadam se da nisam pogreio." "Naravno da nisi", rekla je Marta. "Hvala to si doao. Izvoli, sedi." "Nemam potrebe za sedenjem", prenemagao se Jezekilj. "Prokletstvo, Jezekilje", rekao je Deson, "prestani da izigrava poniznost pred nama. U ovoj kui si nam jednak." 52

"Zahvaljujem, gospodine Desone", rekao je Jezekilj i seo na divan. "Moram priznati da sam usvojio ljudsku naviku sedenja. U mom sluaju nema nikakvih razloga za to, ali ipak mi prija, iako mi se ini da je to neka vrsta greha. ujem da ste dobili poruku od oveanstva koje se vraa. Iako shvatam koliki problem predstavlja njihov skori dolazak, ozbiljno sam zainteresovan za mogunost da od njih saznam o razvoju religije. Bila bi mi uteha..." "Nee nai nikakvu utehu", rekao mu je Don. "Od njih se nemoj niemu nadati. Dok sam bio na njihovoj planeti, nisam video nikakav znak religioznosti." "Ba nikakav, gospodine?" "Ba nikakav", rekao je Don. "Ni crkve, ni mesta za slubu, nikakvu sklonost oboavanju. Nikakve svetenike, monahe ni propovednike. I nemoj da izigrava uenje. Svakako je mogue da jedno drutvo postoji, i to sasvim uspeno, bez ikakve vere. Zapravo, ak i pre Nestanka mi smo skoro uspeli u tome. A u sluaju da se pita, nema nikakvih dokaza da nedostatak vere ima veze s Nestankom." "Nije mi vano jesu li oni vernici ili nisu", rekao je Deson. "Hajde da ne skreemo s teme. Kako je oveanstvo znalo da ovde ima nekoga? Done, da nisi ti, sluajno..." "Ne", rekao je Don. "siguran sam da nisam. Trudio sam se da niim ne pokaem da sam sa Zemlje. Skoro sam siguran da nisam nita rekao..." "Pa kako onda? Niko drugi od naih nije bio tamo. Da su bili, rekli bi nam. Tako neto se ne preskae. Svih ovih godina smo se pitali ta se desilo sa oveanstvom. To pitanje nam nikad nije izlazilo iz glave." "Jesi li pomislio da je oveanstvo moda ulo za nas od nekih drugih bia? Nismo se nimalo trudili, dok smo putovali galaksijom, da sakrijemo odakle smo niti kako putujemo..." "Znai, misli da oni znaju i za nae putovanje po zvezdama?" "Mogue je", rekao je Don. "Seti se, i oveanstvo putuje po zvezdama. Imaju brodove. Moda su posetili mnoge planete. Znam da putuju izmeu zvezda. Tokom putovanja mogli su doi u dodir s nekim inteligentnim biima, a moda smo i mi bili u dodiru s nekima od njih." "Nai kontakti nisu bili ba zadovoljavajui." "Moda nisu ni njihovi. Ali ako su uspeli da uspostave ikakav dodir s inteligencijom koju su sreli, jedna od prvih stvari koje bi saznali bila bi da su bia nalik na njih ve posetila tu planetu, i to putujui na sasvim drugaiji nain. oveanstvo nije glupo, Desone. Umeju oni da saberu dva i dva." "Ali ti nisi uo nita o tome. Nikakav nagovetaj. Za sve vreme koje si proveo na planeti, nisi uo ba nita." Don je odmahnuo glavom. "Samo da su ponovo nali Zemlju i pre nekoliko meseci poslali istraivaki brod ka njoj. Ipak, mora shvatiti da nisam bio u prilici da razgovaram s njihovom vladom ili naunicima. uo sam samo ono to su obini ljudi znali ili itali." "Misli li da je mogue da je vlada znala za nas, i uvala to kao tajnu?" "Moe biti. Ne znam zato bi bili tajanstveni, ali mogue je." Kroz hodnik su krenuli tihi koraci ka sobi u kojoj su sedeli. "To je Crveni Oblak", rekao je Deson. Ustao je i doekao starog prijatelja kad je ovaj uao u sobu. "Izvini to sam te uznemirio, Horase", rekao je, "ali oni e doi ujutro." "Ne bih", rekao je Horas Crveni Oblak, "propustio ovo bdenje ni za ta na svetu." "Bdenje?" "Naravno. Obiaj drevnih varvara s druge strane mora. Nikakva indijanska glupost." "Misli na sedenje kraj mrtvaca." "A ovoga puta", rekao je Horas, "mrtvac su planeta i ljudi. Moja planeta i moj narod." "Moda su se promenili", rekla je Marta. "Imali su hiljade godina da steknu drugaije gledite, nov moral, da malo sazre. Moda sada imaju drugaiju kulturu." Crveni Oblak je odmahnuo glavom. "Po onome to nam je rekao, Don ne misli tako. Proveo je neko vreme s njima: imaju istu staru kulturu, moda su samo neto pametniji, neto spretniji u delovanju. Te stvari se nikad ne menjaju. Maina uini neto oveku. Ogrubi ga. Slui mu kao umekiva izmeu njega i okoline, i to ga pokvari. Probudi mu oportunizam i omogui pohlepu koja oveka uini neljudskim." "Bojim se", rekao je Deson, "ako si to eleo da uje." "Poslao sam kanu uz reku", rekao je Crveni Oblak, "sa porukom Stenliju - mislim da se tako zove. Iako ne razumem zato da se petljamo s njim." "Svi smo u istoj nevolji. On ima prava da bude ovde, ako eli da doe." 53

"Seti se ta je rekla ona naprava. Mi smo prolazni inilac..." "Moda i jesmo", rekao je Deson. "Trilobiti su bili prolazni inilac. Isto i dinosaurusi. Pretpostavljam da roboti imaju prava da misle - ak i razloga da veruju - da e nas sve nadiveti." "Ako se to desi", rekao je Crveni Oblak, "tako im i treba." 29. Stigli su u zoru, malom letelicom koja se meko spustila u kukuruzite. Dok se sputala, oborila je i rasula jednu kupu kukuruzovine i zdrobila tri bundeve. Grupica od etvoro ljudi i jedan robot ekala je na ivici polja. Deson je znao da su tu i drugi roboti, ali dobro skriveni, da vire u udu u mainu koja se spustila s neba. Kad su se vrata otvorila, izala su dva mukarca. Bili su visoki i krupni, obueni u jednostavne sive pantalone i jakne, s malim kapama na glavi. Deson je poao preko polja prema njima. I oni su njemu poli u susret. "Vi ste Deson Vitni", rekao je jedan. "Onaj s kojim smo sino razgovarali." "Jeste", rekao je Deson. "Dobrodoli nazad na Zemlju." "Ja sam Rejnolds", rekao je jedan od njih i pruio ruku. "Moj drug je Harison." Deson se rukovao s obojicom. "Nismo naoruani", rekao je Harison, "ali imamo zatitu." Kao da je izgovarao ritualne rei. "Ovde nema potrebe za zatitom", rekao je Deson. "Mi smo veoma civilizovani. U svima nama zajedno nema ni grama nasilja." "Nikad se ne zna", rekao je Harison. "Na kraju krajeva, bili smo razdvojeni vie hiljada godina, to je dovoljno vremena za promene. Ovo nije susret s tuincima, naravno, ali u izvesnom pogledu nije ni daleko od toga. Sino ste, gospodine Vitni, pokuali da nas zbunite." "Ne razumem", rekao je Deson. "Vae rei su bile sraunate da nas navedu na pomisao kako niste imali pojma o naem dolasku. Ne znam kako, ali oito je da ste znali. Namerno niste pokazali nikakvo iznenaenje; da niste znali, iznenadili biste se. Pokuali ste da sve zvui kao da na dolazak nema mnogo znaaja." "A ima li?" upitao je Deson. "Moemo mnogo da vam ponudimo." "Mi smo zadovoljni", rekao je Deson, "onim malim to imamo." "A tu je i zrak", rekao je Harison. "Ne biste imali zrak da niste verovali kako tamo napolju ima nekoga. U ovom delu galaksije ima vrlo malo saobraaja." "Vi ste, gospodo", rekao je Deson, "izgleda toliko sigurni u svoje zakljuke da dozvoljavate sebi da budete grubi." "Nismo hteli da tako zvui", rekao je Rejnolds. "Smatramo da treba da postoji razumevanje. Vi ste pokuali da nas navedete na pogrean put, a ako vam kaemo da shvatamo situaciju, to bi raistilo put za dalje razgovore." "Vi ste nai gosti", rekao je Deson. "Ne nameravam da se svaam s vama. Ako verujete u to to kaete, nema naina da vas razuverim, a nema ni svrhe da pokuavam." "Bili smo pomalo iznenaeni", rekao je Harison, oputeno, "kad smo pre nekog vremena saznali da na Zemlji jo ima ljudi. Znali smo, naravno, da mora biti robota, jer ono to je nas prenelo nije prenelo i robote. Ali mislili smo, naravno, da nee biti ljudi. Mislili smo da su nas oni preneli sve." "Oni?" upitao je Deson. "Znai, znate ko je to uinio." "Ni sluajno", rekao je Harison. "Kad kaem oni, moda greim to personifikujem neku silu koja je moda sasvim bezlina. Nadali smo se da moda vi imate pojma. Znamo da ste nadaleko putovali. Mnogo dalje od nas." Znai, znaju za putovanja po zvezdama, tupo je pomislio Deson. Bilo bi preterano nadati se da ne znaju. "Ja ne", rekao je. "Ja nikad nisam naputao Zemlju. Ostao sam kod kue." "Ali ostali jesu." "Da", rekao je Deson. "Mnogi." "I razgovaraju? Telepatijom?" "Da, naravno", rekao je Deson.

54

Nije bilo smisla poricati. Znali su itavu priu. Moda je nisu uli, moda im niko nije rekao. Moda su samo saznali delie. I sami su ih sklopili. aica sitnih injenica, i uspeli su da saznaju priu. Nova sposobnost, upitao se - bolja psihologija, oseanje nagovetaja, predskazanje? "Trebalo je ranije da se spojimo", rekao je Harison. "Ne razumem", rekao je Deson. "Pa, ovee", rekao je Harison, "vi ste uspeli. I mi smo. Svi mi zajedno..." "Molim vas", rekao je Deson. "Ostali nas ekaju. Ne moemo da stojimo i priamo ovde. Poto se upoznate, eka nas doruak. Taer sprema palainke." 30. Odlomak iz dnevnika - 23. avgust 5152. Kad ovek ostari (a ja sada starim), izgleda kao da se penje na planinu i ostavlja sve za sobom, iako mi se ini da bi, kad bi zastao da razmisli, shvatio da je zapravo on ostavljen. U mom sluaju to nije sasvim tano, poto smo i ja i svi ostali ostavljeni pre 3000 godina. Ali u normalnom ljudskom drutvu, kakvo je postojalo pre Nestanka, starci su ostavljani. Stari prijatelji su im umirali ili se odseljavali ili prosto odlazili, kreui se meko i tiho, kao suvo lie, lako kao papir, na jesenjem vetru, i nikom ne bi nedostajali neko vreme poto bi otili, a starac (ili suvi list) koji bi ih potraio, osetio bi iznenaenje i tugu to ih nigde nema, i to ih odavno nema. On bi (starac) upitao nekoga kuda su otili, ili ta im se desilo, i poto ne bi dobio odgovor, ne bi ponovo pitao. Jer starcima i nije stalo do toga: postaju neobino dovoljni sami sebi. Treba im vrlo malo, i vrlo malo i mare. Penju se na planinu koju niko drugi ne vidi, i pri tome stare, nekada dragocene stvari, koje su nosili itavog ivota, otpadaju, i to se vie penju, ranac im je sve prazniji, ali je i dalje jednako teak, a ono malo stvari to je u njemu ostalo - otkrivaju i ude se - upravo su one nezamenljive stvari koje su skupljali tokom itavog ivota truda i traganja. Strano se ude kad ponu da misle o tome kako je starosti preputeno da proseje plevu koju su vukli toliko godina, mislei da je vredna, iako je bila samo pleva. Kada stignu do vrha planine, ustanove da mogu da vide dalje nego ikada ranije, i jasnije, i, ako dotle nisu zaboravili sve brige, moda e zaaliti to su tek pred kraj ivota uspeli tako jasno da vide, to im sada tako malo koristi a ranije je moglo da im bude veoma vano. Sedim ovde i mislim na to, i kako u tome nema onoliko mate kao to bi neko mlai pomislio. ini mi se da ak i sada vidim dalje i jasnije, iako verovatno ne onako daleko i jasno kao kada mi se kraj sasvim primakne. Jer za sada ne uspevam da vidim ono to traim - put i obeanje za oveanstvo kakvo ja poznajem. U vreme Nestanka poli smo stazom drugaijom od one koju je ovek pratio vekovima. Zapravo, bili smo prisiljeni da izaberemo drugu stazu. Nismo vie mogli da nastavimo kao ranije. Stari svet se uruio oko nas i malo ta je ostalo. Isprva smo mislili da smo izgubljeni, i zaista smo i bili ako biti izgubljen znai izgubiti kulturu koju smo godinama tako naporno gradili. Pa ipak, vremenom smo, mislim, doli do saznanja da taj gubitak nije tako znaajan, da moda nije bio gubitak. Jer, izgubili smo mnogo stvari bez kojih nam je postalo bolje. Umesto da izgubimo, mi smo dobili priliku za nov poetak. Moram priznati da sam jo uvek pomalo zbunjen onim to smo postigli tim novim poetkom, ili bolje - onim to je drugi poetak nainio od nas. Jer svakako nismo to postigli svesnim naporom. Prosto nam se desilo. Ne meni, naravno, drugima. Ja sam, pretpostavljam, bio suvie star, suvie ukalupljen u stari, raniji ivot da bi mi se to moglo desiti. Ostao sam po strani, ne zato to sam ba tako eleo nego zato to nije bilo izbora. Najvanije u celoj situaciji jeste, ini mi se, to to je putovanje po zvezdama, i razgovori s kraja na kraj galaksije (Marta, je, ba danas, provela dobar deo popodneva traajui preko mnogih svetlosnih godina), samo poetak. Moda su putovanje po zvezdama i telepatija samo najlaki deo onoga to nam se dogodilo. Moda su to samo prvi, laki koraci, kao to je pravljenje kamene sekire bilo prvi i lak korak ka ogromnoj tehnologiji koja je kasnije nainjena. ta e biti sledee, pitam se, a ne znam. Izgleda da u ovakvim stvarima nema loginog redosleda, a razlog to nema logike je u tome to smo suvie novi u tome da bismo shvatili u ta se uputamo. Preistorijski kamenorezac nije imao pojma zato kamen dobija oblik koji mu je potreban kada na odreen nain udari po odreenom mestu na njemu. Znao je kako, ali ne i zato, i pretpostavljam da nije traio vreme na razmiljanje o razlozima. Ali kao to je obrada kamena oveku kasnije postala jasnija, tako e i mehanizam parapsihikih moi kroz nekoliko hiljada godina biti jasan tadanjim ljudima. 55

U ovom trenutku ja mogu samo da nagaam. Nagaanje je jalov posao, to mi je sasvim jasno, ali ne mogu da se uzdrim. Dok stojim na svom planinskom vrhu, napinjem oi da pogledam u budunost. Hoe li, moda, doi vreme kada e rasa bogolikih ljudi moi da menja samo tkanje vaseljene? Hoe li ljudi umeti da premetaju atome, menjaju im strukturu i energiju istom snagom uma? Hoe li umeti da spasu zvezdu, koja se pribliila novoj, od prirodne sudbine, i omogue joj da nastavi kao obina, stabilna zvezda? Hoe li biti u stanju, istom snagom uma, da izmene planetu, da je pretvore od beskorisne mase materije u mesto pogodno za ivot? Hoe li moi da menjaju genetiku ivih bia pretvarajui ih u vanija i bolja stvorenja? I moda najvanije: hoe li umeti da oslobode umove opte inteligencije lanaca i okova koje nose od drevnih dana evolucionog ciklusa, kako bi inteligencija postala razumna i saoseajna? Lepo je sanjati, i ima nade, mislim, da e se sve to desiti, da e ovek najzad postati inilac koji unosi jo vei red u svemir. Ali ne mogu da vidim put koji vodi u to vreme. Mogu da vidim samo poetak i da sanjam o eljenom kraju; ono izmeu mi izmie. Pre nego to se stvori takva situacija, mora biti jo napretka. Upravo oblik tog napretka ne mogu da odredim. Moramo, naravno, ne samo da poznajemo nego i da razumemo svemir pre nego to se usudimo da ga menjamo, a do sposobnosti da ga menjamo moramo stii putem koji nije proseen. Svakako se sve mora odvijati veoma polako; putovaemo nepoznatim putem umornim koracima. Moramo dorasti do te nove sposobnosti da inimo da se stvari deavaju bez pomoi smenih mehanikih naprava, a taj rast nee biti brz. Gledajui nadaleko s planine svoje starosti, kao da vidim i kraj, taku iza koje neemo moi, ili moda neemo eleti da odemo. Iza koje se neemo usuditi da odemo. Ali mislim da kraja biti nee, kao to nije bilo kraja ni tehnologiji sve dok tog jednog dana neto nije ispruilo ruku i okonalo je na planeti na kojoj je nastala. ovek je sam za sebe nikad ne bi okonao. ovek uvek mora da nastavi jo malo, da napravi dodatni korak, a kad god ga naini, ustanovi da postoji jo jedan korak. Danas mogu da zamislim samo toliko od budunosti, poto nemam dovoljno podataka da matom domaim dalje. Ali u vreme kada ovek stigne do take gde je mene mata izdala, imaemo dovoljno podataka da dosegnemo dalje u budunost. Nee biti zaustavljanja. Ako ovek opstane, nita ga nee zaustaviti. Pitanje je, ini mi se, ne da li e opstati, nego ima li prava na to. Uzdrhtim kad zamislim oveka, preistorijsko udovite, kako traje u vremenu i prostoru gde mu nije mesto... 31. "Ne znam", rekao je Harison Desonu, "kako da vas urazumim. elimo samo da poaljemo malu grupu ljudi kako bi se ovde nauili parapsihikim moima, a zauzvrat..." "Ve sam vam rekao", prekinuo ga je Deson, "da vas ne moemo nauiti tome. Oito je da odbijate da mi poverujete." "ini mi se", rekao je Harison, "da blefirate. Pa, u redu, blefirajte. ta jo elite? Recite mi, ta hoete?" "Nemate vi nita to mi elimo", rekao je Deson. "To je jo jedna stvar u koju neete da poverujete. Hajde da vam ponovo objasnim. Neko ili ima parapsihike moi ili ih nema. Ili ima tehnologiju ili je nema. Ne moete imati oboje. To se uzajamno iskljuuje, jer dokle god ste vezani za tehnologiju, neete imati parapsihologiju, a kad steknete parapsihologiju, ne treba vam tehnologija. Ne treba nam niko od vaih da se ovde pretvara kako ui ono to znamo ili umemo, ak i ako mislite da elite ono to znamo ili umemo. Nekoliko vas, kaete, i isprva bi vas moda i bilo samo nekoliko, a onda bi vas bilo vie, a potom jo vie i kad jednom shvatite da nema anse da steknete parapsihike moi, pa, onda ete nagrnuti. To je tehonoloki nain - zgrabiti i drati, pa zgrabiti i drati jo vie..." "Ali ako smo iskreni", pobunio se Rejnolds. "Ako zaista mislimo ovako. A mislimo. Sasvim smo otvoreni prema vama." "Rekao sam vam da je to nemogue", rekao je Deson. "Ako elite parapsihologiju, ne morate da dolazite na Zemlju. Neka se oni ljudi koji ele parapsihologiju lie svega to imaju, neka tako lieni ive dve hiljade godina. Posle tog vremena moda e im se to desiti, mada ne mogu da garantujem. Mi nismo ni znali za to dok nam se nije desilo. Bilo nam je lake nego to bi vama bilo. Postoji razlika u ponaanju ljudi koji namerno ele da steknu sposobnosti, a ta razlika e moda sve uiniti nemoguim." "To o emu vi govorite", rekao je Don, "jeste kombinacija naeg i vaeg naina ivota. Vi smatrate da bi i za jedne i za druge bilo korisno kad bismo uspeli. Kad bi neki od vaih uspeli, znali biste ta moete. 56

Ali ne bi uspelo. Kad bi neki od vaih stekli parapsihike moi, otuili bi se od vas; poeli bi da se ponaaju isto kao mi sada." Harison je polako pogledao oko stola, u sva lica koja su sedela s njim. "Uasno ste uobraeni", rekao je. "Nismo uobraeni", rekla je Marta. "Daleko smo iznad toga..." "Ali jeste", rekao je Harison. "Smatrate da ste sada bolji nego ranije. Ne znam koliko ste bolji, ali bolji zaista jeste. Prezirete tehnologiju. Posmatrate je s gaenjem, moda i sa strahom, zaboravljajui da bismo, da nije bilo tehnologije, jo svi uali u peini." "Moda i ne bismo", rekao je Deson. "Da nismo opteretili ivot mainama..." "Ali to ne moete znati." "Ne, naravno da ne mogu", priznao je Deson. "Hajde da zaboravimo raspravu", rekao je Harison. "Zato ne bismo..." "Mislim da smo jasno izneli svoj stav", rekao je Deson. "Morate nam verovati kada kaemo da vas ne moemo nauiti parapsihikim moima. To nije neto to se moe nauiti. Morate ih nai u sebi. I morate nam verovati kada kaemo da nam ne treba vaa tehnologija. Mi u ovoj kui nemamo potrebe za njom. Indijanci se ne usuuju da je dotaknu, jer bi unitila nain ivota kakav su sebi stvorili. Oni ive s prirodom, a ne od nje. Uzimaju ono to im priroda daje; ne otimaju svoj ivot od prirode. Ne mogu da govorim u ime robota, ali pretpostavljam da oni imaju sopstvenu tehnologiju." "Ovde je jedan od njih", rekao je Rejnolds. "Ne morate govoriti u njihovo ime." "Onaj koji je ovde", rekao je Deson, "vie je ovek nego robot. On radi posao oveanstva, preuzeo je neto to smo mi smatrali suvie nezgrapnim, suvie neprijatnim ili nedovoljno vrednim da radimo." "Mi traimo istinu", rekao je Jezekilj. "Radimo za veru." "To je moda sve istina", rekao je Rejnolds Desonu, ne obraajui panju na Jezekilja, "ali i dalje ostaje protivljenje naem dolasku na Zemlju radi kolonizacije. Verovatno ne bi bilo mnogo naih koji bi eleli da dou, ali vi ne elite ak ni nekolicinu. Zemlja nije vaa. Ne moete je posedovati." "Osim u smislu emocionalnog otpora novoj tehnolokoj pretnji po Zemlju", rekao je Deson, "pretpostavjam da ni Marta ni ja ne bismo mogli da navedemo nijedan logian razlog protiv, a iz itave ove kue jedino nas dvoje smo vani. Ostali su meu zvezdama. Kada Marta i ja odemo, kua e ostati prazna, i znam da bi bilo malo njih, ako i bude ikoga, ko bi zaalio. Zemlja se vratila svom primitivnom nasleu i bilo bi mi strano da je opet vidim rasparanu i ogoljenu. Zemlja ne bi smela da bude drugi put ugroena. Za mene je to pitanje oseanja, ali ima drugih, i to mnogo drugih, kojima je to zaista vano. Indijanci su nekada posedovali ovaj kontinent, a belci su im ga oduzeli. Ubijali smo ih, pljakali i potiskivali ih u rezervate, a oni koji su izbegli rezervate, bili su primorani da ive u getu. Sada su stvorili novi ivot, zasnovan na starom - bolji od starog ivota jer su uili od nas - ali to je ipak njihov ivot, a ne na. Ni oni ne bi smeli da budu drugi put ugroeni. Treba ih ostaviti na miru." "Ako bismo pristali", rekao je Harison, "da ostavimo ovaj kontinent na miru, da se naselimo samo na ostalima..." "U davna vremena, "rekao je Deson, "sklapali smo sporazume s Indijancima. Dok god reke budu tekle, dok god vetar bude duvao, govorili smo, draemo svoju re. Nikad je nismo odrali. Ne bi se odrali ni vai takozvani pristanci. Moda koju stotinu godina, a verovatno i krae. Hteli biste da proirite trgovinu. Prekrili biste stare dogovore, pa biste sklopili nove, a Indijanci bi svaki put dobijali sve manje i manje. Bilo bi isto kao i ranije. Tehnoloka civilizacija nikad nije zadovoljna. Zasnovana je na profitu i napretku, na sopstvenoj vrsti napretka. Mora se iriti ili e umreti. Moete obeavati, i to sasvim iskreno; moete nameravati da odrite obeanja, ali ne biste mogli, i ne biste uspeli da ih odrite." "Mi bismo se moda borili s vama", rekao je Crveni Oblak. "Ne bismo voleli da se borimo, ali morali bismo. Izgubili bismo, znamo to ak i sada. Ali ipak bismo se borili - im bi se plug zario u zemlju, im bi palo drvo, im bi se okrenuo toak..." "Vi ste ludi!" povikao je Harison. "Ovo je sve ludost. Hoete da se borite protiv nas! Vi? Sa kopljima i strelama!" "Kazao sam vam", rekao je Horas Crveni Oblak, "da znamo da bismo izgubili." "A zatvarate nam planetu", mrano je rekao Harison Desonu. "To nije vaa planeta pa da moete da je zatvarate. Naa je koliko i vaa."

57

"Planeta nije zatvorena", rekao je Deson. "Nemamo pravnog, a verovatno ni moralnog prava na to. Ali ja vas molim, u ime obine pristojnosti, da se drite dalje od nas, da nas ne dirate. Imate tri planete, ima i drugih koje moete da uzmete..." "Ali ovo je naa planeta", rekao je Rejnolds. "ekala nas je toliko godina. Vi, aica ljudi, ne moete spreiti ostatak ljudske rase da uzme ono to im pripada. Odvedeni smo odavde; nismo sami otili. Sve ove godine smo o Zemlji mislili kao o domu." "Svakako ne oekujete da poverujemo u to", rekao je Deson. "Manite priu o izgnanicima koji se vraaju, puni zahvalnosti, na staru poznatu obalu. Dozvolite da kaem ta mislim." "Izvolite, molim vas", rekao je Rejnolds. "Ja mislim", rekao je Deson, "da moda ve godinama znate gde je Zemlja, ali vas nije zanimala. Znali ste da je na njoj ostalo malo ta vredno, da ne nudi nita sem ivotnog prostora. A onda ste, nekako, uli glasine o ljudima koji su ostali na Zemlji i kako oni mogu da putuju po zvezdama bez ikakve pomoi da kud god poele, stignu za tren oka, i kako telepatski razgovaraju preko ogromnih rastojanja. Moda prva glasina nije pruila pravu sluku, ali dole su druge, i pria se polako sastavljala. I pomislili ste da bi, ako dodate svojim tehnologijama i tu sposobnost, mogli da napredujete bre, da poveate svoj profit, da steknete veu mo. I tek tada ste se setili da se vratite na Zemlju." "Ne vidim kakve to veze ima", rekao je Harison. "injenica je da smo tu." "Evo kakva je veza", rekao je Deson. "Nemojte pretiti kako ete preuzeti Zemlju zato to verujete da blefiramo i da emo se na kraju predati i dati vam ono to elite, samo da bismo vas spreili da naselite Zemlju." "A ako ipak reimo da je naselimo?" "Onda ete se naseliti. Nemamo naina da vas spreimo. Narod Crvenog Oblaka e biti zbrisan. Robotski san e se moda zavriti. Dve kulture koje bi moda neto postigle bie preseene, a vi ete stei bezvrednu planetu." "Ne bezvrednu", rekao je Rejnolds. "Trebalo bi da imate poverenja u na napredak. S onim to sada imamo, Zemlja bi imala ekonomski znaaj kao predstraa, kao baza, kao poljoprivredna planeta. Bila bi nam korisna." Svee su zatreperile od vetra koji je dopro ko zna otkud, i nastupila je tiina - tiina, pomislio je Deson, zato to je reeno sve to se moglo rei i vie nije bio smisla da se govori. Ovo je kraj, shvatio je. Nema saoseanja u toj dvojici s druge strane stola; moda ima razumevanja onoga to je u pitanju, ali hladnog, grubog razumevanja da e situacija pretegnuti u njihovu korist. Poslati su da obave posao, ova dvojica ovde i ostali u brodu u orbiti oko Zemlje, poslati su da obave posao i nameravaju da ga i obave. Nije im vano ta e se dogoditi poto obave posao - nije to vano ni sada, niti je bilo ranijih godina. Drutva su propadala, kulture nestajale, ljudski ivoti i nade unitavani, na pristojnost niko nije mislio. Sve se rtvovalo napretku. A kakav bi to napredak bio, upitao se. Kako da se definie? Je li to samo ogoljena mo, ili postoji jo neto? Negde su se zalupila vrata i talas sveeg jesenjeg vazduha stigao je zajedno s tim zvukom. Kroz hodnik su se zauli koraci i na vratima se pojavio robot koji je blistao u hodu. Deson je brzo ustao. "Stenli", rekao je, "drago mi je to si mogao da doe, iako se bojim da je prekasno." Stenli je pokazao dvojicu za stolom. "Jesu li to oni?" upitao je. "Jesu", odgovorio je Deson. "Dozvoli da te upoznam..." Robot ga je prekinuo pokretom ruke. "Gospodo", obratio im se, "imam poruku za vas." 32. Siao je niz greben koji se protezao nad rekom, koraajui kroz otru, meseinom osvetljenu jesenju no, i stigao do ivice njive na kojoj su se kupe kukuruzovine izdizale kao avetinjski vigvami. Iza njega je poskakivalo puzavo stvorenje, urei da ga sustigne, uvek njemu za petama. Odnekud s druge strane polja zaulo se usamljeniko kevtanje rakuna. Dejvid Hant se vraao u veliku kuu koja je stajala nad dvema rekama; sada je mogao da se vrati jer znao je odgovor, ili makar poetak odgovora. Veernja Zvezda e ga ekati, nadao se da e ekati. Trebalo 58

je, sad je znao, da joj kae da odlazi i zato odlazi, ali nije bio u stanju, iz razloga koji nije razumeo, da nae prave rei, a ak i da je znao ta da kae, bilo bi mu neprijatno da govori o tome. I dalje je nosio luk, a tobolac sa strelama visio mu je preko ramena, iako je znao da ih nosi samo iz navike: vie mu nisu bili potrebni. Dok je koraao, pitao se koliko ih dugo nosi ovako bez potrebe. Nad drveem je video gornji sprat i krov velike kue, naikan dimnjacima, tamna masa na nonom nebu, i dok je hodao oko jezika ume koji je zalazio u polje, ugledao je blistav metalni predmet koji je tamo uao. Prizor ga je naterao da se zaustavi, napola je ak unuo, kao da blistavi predmet moe predstavljati nepoznatu opasnost, mada je odmah znao ta je to - maina koja je donela ljude sa zvezda. Veernja Zvezda mu je priala kakvu pretnju po Zemlju predstavlja brod koji se uputio ka planeti. I sad je bio tu: stigao je za vreme njegovog kratkog odsustva. Ali ipak je osetio drhtaj straha kako ga obuzima i, tako obuzet strahom, kao da je ugledao nejasan obris prilike koja je vrebala iza broda. Ustuknuo je za korak, a na to je prilika izala iza broda, i bilo je udno to se krila iza broda, jer bila je vea od njega. Bila je ogromna, i onako senovita izgledala je uasno. Dok je ila ka njemu, znao je da joj ne moe pobei, ma koliko brz bio. Od ovoga se ne moe pobei, znao je. Nije trebalo ni da pokua. Crni Hoda je nainio jo jedan lagan korak, i Dejvid se okrenuo da pobegne, a onda se ponovo okrenuo i suoio se sa sve bliom senkom. Ako sada pobegne, znao je, nastavie da bei, i nikad nee stati. Ii e kroz ivot spreman da bei - kao to je njegov narod beao, beao i ponovo beao. Sada, moda, vie nema potrebe za bekstvom. Senka je prila i mogao je bolje da je vidi, iako se naginjala, poseui za njim: noge kao debla, masivan trup, sitna glava, ruke sa kandama koje se pruaju ka njemu. Tog momenta senka vie nije bila Crni Hoda nego grizli koji ustaje iz jazbine i nadvija se nad njega, suvie blizu za strelu, suvie blizu. Bez ikakvog razmiljanja krenuo je rukom ka streli, podigao je luk, a um - ili neto unutar njegovog uma, neto mono unutar njegovog uma - izletelo je napolje. Nije pao kao grizli. Zateturao se, nagnuo se napred, i dalje se pruajui ka njemu, i tetiva se zategla skoro do strelevog uha, sa mirnom strelom. Hoda je pao, i strela je zviznula, i udarila blistavi brod, uz glasan udar. Hodaa vie nije bilo. Dejvid Hant je spustio luk, i stajao, drhtei. Pao je na kolena i sklupao se, miii su mu se grili, nervi su mu bili napeti kao tetiva luka. Konzerva crva mu je prila, privila se uz njega, pruila pipak i vrsto ga uhvatila, emitujui neujnu utehu... 33. "Ko je to?" upitao je Rejnolds Desona. "Zove se Stenli", odgovorio je Deson. "On je robot sa Projekta. Priali smo vam o Projektu, ako se seate..." "O, da", rekao je Harison, "superrobot kojeg grade njegova mlaa braa." "Moram se pobuniti zbog vaeg tona", otro je rekao Jezekilj. "Nema razloga da budete tako nadmeni. Ono to rade ovaj robot i njegovi sadruzi spada u veliku tradiciju vae tehnologije: graditi vee i bolje i sa vie mate..." "Izvinjavam se", rekao je Harison. "Ali upao je ovamo..." "Pozvan je", hladno je rekao Deson. "Imao je da pree dalek put. Tek sad je stigao." "S porukom?" "Od Projekta", rekao je Stenli. "Kakva je to poruka?" pitao je Harison. "Prvo moram da objasnim", rekao je Stenli. "Projekat je, ve nekoliko godina, u dodiru s inteligencijom koja je negde u sreditu galaksije." "Da", rekao je Rejnolds. "to smo ve uli." "Poruka koju donosim", rekao je Stenli, "upravo je od te intelilgencije." "A ima veze sa situacijom ovde?" upitao je Rejnolds. "Smatram da je to besmisleno." "Ima veze s vama", rekao je Stenli. "Ali kako je mogla da zna? Kako je mogla da zna kakva je ovde situacija? Velika tuinska inteligencija svakako se ne bi meala..." "Poruka, upuena vama i ostatku vae ekspedicije, glasi: Ostavite Zemlju na miru. Nije dozvoljeno nikakvo uplitanje. To je takoe deo eksperimenta." 59

"Ne razumem", rekao je ljutito Harison. "Kakav eksperiment? O emu to govori? To nema nikakvog smisla. Svakako imamo prava da znamo." Stenli je iz vreice izvukao presavijeno pare papira. Preko stola ga je gurnuo ka Rejnoldsu. "Evo kopije poruke, sa tampaa." Rejnolds je podigao papir i pogledao ga. "Tako glasi. Ali ne razumem. Ako ponovo pokuavate da blefirate..." "To je Princip", tiho je rekao Deson. "Sve se uklapa. Pitali smo se; sada znamo. Projekat je u dodiru s Principom." "Principom?" povikao je Harison. "ta je sve ovo? Ne znamo ni za kakav Princip. To nam nita ne znai." Don je uzdahnuo. "Nisam ni mislio da e vam znaiti. Trebalo je da vam kaemo, ali nismo imali bogzna ta. Ako biste se malo smirili, ispriau vam o Principu." "Ponovo neka bajka, nesumnjivo", ljutito je rekao Harison. "Lana poruka, a potom bajka. Vi izgleda mislite da smo mi glupi..." "Sada vie nije vano", rekao je Deson. "Nije vano ta mislite. Vie ne vladamo situacijom, ni mi ni vi." Don je bio u pravu kad je pretpostavljao, pomislio je Deson, da je nad ljudima sa Zemlje izvren eksperiment, u istom smislu, a moda i na isti nain kao to bi ljudski virolog ili bakteriolog postupao s kolonijom bakterija ili virusa. A ako je to tano, shvatio je uz ok, ljudi u ovoj kui i malo pleme Indijanaca, i jo jedna mala grupa ljudi na Zapadnoj obali, nisu zaboravljeni. Pre e biti da su namerno ostavljeni, kao deo eksperimenta - moda kao kontrola. Don je rekao da do sada Princip zna da se ljudi ponaaju uvek isto, ali s obzirom na ovo otkrie, sada zna i da su, mada se glavnina oveanstva ponaa uvek isto, izdvojene grupice podlone mutacijama. Jer, ovde su bili predstavnici tri soja ljudi - ljudi iz ove kue, Indijanci i ljudi s obale. Od te tri grupe, dve su uspeno prole mutacije a trea je propala. Iako, ekaj malo, poslednji zakljuak nije taan, jer je ostao Dejvid Hant. Kad je pomislio na njega, setio se kako je muziko drvee pre nedelju-dve dana iznenada povratilo tananost i ravnoteu, kao i neverovatne glasine koju mu je to popodne saoptio Taer. Kako to, upitao se, da roboti saznaju glasine pre nego to ih iko drugi postane svestan? I roboti. Ne tri odvojena soja, nego etiri. Za ta treba odati priznanje Principu, zadovoljno je pomislio Deson. Rado bi se opkladio (i bio bi siguran da e dobiti) da Princip nije uzeo u obzir robote. Mada su roboti, kad malo razmisli, pomalo zastraujui. Kakva je to naprava koja moe da razgovara s Principom i da prenosi njegove poruke? I zato je Princip nju odabrao za svog predstavnika? Samo zato to je bila tu, pri ruci? Ili postoji sklonost, razumevanje izmeu njih dvoje kakvo ne moe postojati izmeu Principa i oveka, ili ma kog biolokog oblika ivota? Uzdrhtao je pri toj pomisli. "Sea se", rekao je Stenliju, "kako si nam prvo rekao da nam niim ne moete pomoi." "Seam se", rekao je robot. "Ali na kraju ste ipak pomogli." "Veoma mi je milo", rekao je Stenli, "to smo na kraju ipak mogli da pomognemo. Vi i mi, ini mi se, imamo mnogo zajednikog." "Iskreno se nadam da je tako", rekao je Deson, "i zahvaljujem vam se iz sveg srca." 34. Kad je on uao u sobu, sedela je za stolom, pred rasutim knjigama. Za trenutak, pod slabim svetlom svee, nije bila sigurna da je to on; ali odmah potom videla je da jeste. Brzo je ustala. "Dejvide!" rekla je. Stajao je gledajui je, i primetila je da vie ne nosi luk, tobolac i strele. I jo neto - na grudima mu vie nije visila ogrlica od medveih kandi. Smeno, pomislila je, to primeujem takve stvari kada je jedino vano da se vratio. "Ogrlica", rekla je, mada se oseala glupo to to govori; nije elela to da kae, ali ipak je rekla. "Bacio sam je", rekao je. "Ali, Dejvide..." "Sreo sam Hodaa. Nije mi trebao luk. Strela ga nije pogodila; samo je udarila o brod." Nije mu odgovorila. "Mislila si da je Hoda samo senka u mom umu." "Da", rekla je. "Mislila sam da je predanje. Drevna pria..." 60

"Moda je i tako", kazao je. "Ne znam. Moda je to senka rase graditelja koja je nekada ivela ovde. Ljudi drugaijih od nas. Ni nalik na tebe i mene. Senka koju su bacili na zemlju, i koja je ostala tu ak i poto su oni nestali." "Avet", rekla je. "Duh." "Ali sad ga nema", rekao je. "Vie ne hoda." Ona je pola oko stola, on joj je brzo poao u susret, zagrlio je i vrsto je privio uza se. "Ovo s nama dvoma je jako udno", rekao je. "Ja mogu da popravljam stvari, mogu da leim bolesti. Ti moe da vidi sve to postoji, i da i meni pomogne da vidim; sve se jasno sloi u tvom umu." Nije mu odgovorila. Bio je suvie blizu, suvie stvaran; vratio se. Nije bilo mesta za odgovor. No, unutar uma obratila se Dedi Hrastu: Ovo je novi poetak... "Uskoro odlazim", rekao je Don. "Ovoga puta neu biti tako dugo odsutan." "Strano mi je ao to ide", rekao je Deson. "Vrati se to pre bude mogao. Zajedno smo odrasli..." "I bilo nam je fino", rekao je Don. "Postoji neto naroito", rekao je Deson, "kada su dvojica ljudi braa." "Sada vie nema razloga za brigu", rekao je Don. "Zemlja je bezbedna. Moemo nastaviti kao dosad. Indijanci i roboti mogu poi putem koji ele. oveanstvo moda nije u potpunosti prihvatilo pojam Principa. Razmiljae o tome neko vreme, mozgae, priae o tome. Smatrae, kao to ree Harison, da je to najverovatnije ipak samo bajka. Moda e ponovo krenuti na Zemlju. Skoro sam siguran da e biti tako. Ako pokuaju, dobie po prstima, i onda e poverovati." Deson je klimnuo glavom. "Tako je. Ali ostaje to s Projektom." "ta s Projektom?" "Znai, nisi pomislio na to?" "Govori u zagonetkama, Desone." "Nimalo", rekao je Deson. "Samo to ti nisi primetio. Niko nije primetio. Svi su mislili da je Princip iskoristio Projekat kao kurira." "Pa, zar nije bilo tako - hej, ekaj malo, ne misli valjda..." "Upravo tako", rekao je Deson. "Ne kurir, nego predstavnik Principa. ta njih dvoje imaju zajedniko? Pitali smo se da li moda Projekt samo oslukuje, ali sada znamo da nije tako. Oni razgovaraju meu sobom. Projekat je rekao Principu ta se deava, a Princip mu je rekao ta da uradi..." "Mislim da si verovatno u pravu", rekao je Don, "ali mora imati na umu da smo ve sretali druge inteligencije, i da nismo imali mnogo uspeha..." "A ti ne shvata", rekao je Deson, "da Princip nije jo jedan tuinac, samo jo jedna inteligencija na koju naleti u svemiru. Mogao je da razgovara s nama, mislim, s bilo kim od nas, da je poeleo." Don je zastenjao. "To raa nova pitanja, Desone. Razgovara se sa sebi slinima. Zar misli da je Princip... ne, to sigurno nije. Mora da je neto drugo. Princip nije maina. U to mogu da se zakunem. Danima sam iveo tik uz njega." "Nije to poenta", rekao je Deson. "Princip se ne bi petljao s obinom mainom. Je li mogue, pitam se, da Projekat vie nije maina? Koliko dugo treba maini da postane neto vie od maine? Koliko je evolucije potrebno maini pre nego to postane neto drugo, drugi oblik ivota? Drugaiji od nas, mora biti drugaiji od nas, ali svakako oblik ivota..." "Puta mati na volju", rekao je Don. "U svakom sluaju, nema razloga za strepnju. Roboti su nai prijatelji. Moraju da nam budu dobri prijatelji, prokletstvo, pa mi smo ih napravili." "Mislim da to nije mata", rekao je Deson. "Mislim da postoji neka osnova, nekakav dokaz. Poeo sam da se pitam da nije Princip, ta god da je, naao veu slinost sa Projektom nego sa ljudskom rasom. A od te pomisli sav se jeim." "ak i da je tako", rekao je Don, "a ne slaem se s tobom, to nama ne bi nita znailo. Osim tebe i Marte, mi ostali smo na zvezdama. Za koju hiljadu godina vie nee ostati niko ko bi mnogo mario za Princip i za Zemlju. Mi smo slobodnjaci, idemo kuda poelimo, radimo ta poelimo. A ovo lutanje po zvezdama, siguran sam, samo je deo, poetak neega. U narednim stoleima rasa e razviti nove sposobnosti. Ne znam kakve e biti, ali znam da e se razviti." "Moda sam ja kratkovid", priznao je Deson. "ivim suvie blizu zemlje. Nikad nisam stekao perspektivu koju vi ostali imate. Do trenutka kad se situacija sa Projektom toliko razvije da bude od nekog znaaja, ni mene ni Marte davno nee biti. Ali Indijanci e ostati tu, i ta e biti s njima? Od svih nas, moda su upravo oni najvaniji deo ljudske rase." 61

Don se nasmejao. "Indijanci e se ve snai. Imaju vru osnovu od svih nas ostalih. Stopili su se s planetom. Postali su deo nje." "Nadam se da si u pravu", rekao je Deson. Sedeli su u tiini, vatra je pucketala u kaminu, u dimnjaku su se uli tihi uzdasi. Vetar je zavijao oko strehe, i u mirnoj noi stara kua je jeala pod teretom godina. Konano je Don progovorio. "Postoji neto to elim da znam, i hou istinu. ta je bilo s tvojim tuincem?" "Otiao je", rekao je Deson. "Otiao je kui. Ostao je due nego to je planirao jer je morao da kae nekome, morao je s nekim da razgovara. Trebalo je da zahvali Dejvidu, jer Dejvid je to uinio, ali Dejvid nije mogao da uje nijednu njegovu re. Zato je tuinac doao da kae meni." "A ti si rekao Dejvidu? Preneo si zahvalnost?" Deson je odmahnuo glavom. "Ne, jo nisam. A moda i nikad neu. Nije on spreman za to. Moda e se uplaiti. Moda e ponovo pobei. Rekao sam samo tebi i Jezekilju." Don se namrtio. "Je li bilo mudro rei Jezekilju?" "Dvoumio sam se", rekao je Deson, "ali na kraju sam mu rekao. inilo mi se ... pa, inilo mi se da to spada u njegov delokrug. On je toliko optereen izmiljenim, samooptuujuim brigama, da sam pomislio da bi mu to pomoglo. Da mu dam neto konkretno da se brine, za promenu." "Nisam na to mislio", kazao je Don, "kad sam ti postavljao pitanje. Vie me brine pitanje due. Zar zaista misli da je taj udni momak sa Zapada mogao da tuincu da duu?" "Tako je tuinac rekao." "Ne pitam za tuinca. ta ti misli?" "Ponekad mislim", rekao je Deson, "da je dua stanje uma." Jezekilj je, zabrinut, koraao gore-dole kroz manastirsku batu. Nemogue, govorio je sebi, da je ono to je gospodin Deson rekao tano. Gospodin Deson mora da je pogreno razumeo. Poeleo je da je tuinac jo tu, pa da porazgovara s njim, mada je gospodin Deson rekao da ne bi mogao da razgovara, ak ni da je ovaj tu. Nije bilo naina da razgovara s njim. No je bila tiha, zvezde daleke. Zimski vetar se prikradao preko jesenjih brda. Jezekilj je uzdrhtao od njegovog dodira, i istoga trena se zgadio nad sobom, pomalo uplaen. On ne moe da drhti od vetra, jer on ne osea vetar. Je li mogue, upitao se, da postaje ovek? Je li mogao, tako ooveen, da oseti vetar? A vie od drhtanja na vetru uplailo ga je to to uopte pomilja da je mogue postati ovek. Ponos, pomislio je, ponos i tatina. Hoe li se ikada osloboditi ponosa i tatine? A mogao bi da prizna i drugo: kada e se osloboditi sumnje! I sad kad je sebi postavio pitanje, vie nije bilo mogue kriti se od onoga od ega se dotad krio: shvatio je da pokuava da se sakrije od razmiljanja o tuincu, i o njegovoj dui. Princip! "Ne!" viknuo je, uasnut. "Ne, to ne moe biti! To je nemogue. Svetogre je i pomisliti na to." Na tom podruju, podsetio je sebe, niko me ne moe uzdrmati. Bog mora ostati, zauvek, ljubazan stari gospodin ljudskoga lica, sa dugakom, belom, lepravom bradom.

62