Kliford Simak, TRANZITNA STANICA Preveli ika i Ognjen Bogdanovi 1. Buka je konano utihnula.

Dim se jo poput tananih, sivih pramenova izmaglice izvijao nad napaenom zemljom i povrh polomljenih ograda i stabala bresaka koje je topovska vatra isecakala na komadie, sitne poput akalica. Za trenutak se bar tiina, ako ve ne mir, spustila na tih nekoliko kvadratnih kilometara tla na kojem su ljudi, samo neki asak pre toga, urliui kidisali jedni na druge noeni pomamom stare mrnje, svodei drevne raune, da bi se potom, iscrpljeni, konano razdvojili. Bezmerno dugo, pre toga, inilo se, ula se mukla grmljavina to se valjala od jednog obzorja ka drugom; mrmorila je zemlja to je ikljala put neba i vritali konji i prozuklo jadikovali ljudi; zvidukao je metal, zavravajui se tupim udarima o tle; videle su se munje saiue vatre i elik je posvuda odbleskivao; dine zastave pucketavo su leprale u bojnom vihoru. A onda se sve to okonalo, i zavladao je potpun muk. Tiina je delovala poput pogreno odsvirane note to nikako nije pristajala ovom mestu ili ovom danu, i ubrzo bi naruena cviljenjem i bolnim uzvicima, preklinjanjima za malo vode i zazivanjem smrti jaucima i naricanjem to se protegoe kroz dugi niz asova pod letnjim suncem. Kasnije e se zbijene senke primiriti i utihnuti, i javie se zadah od koga bi se smuilo svakom namerniku, i grobom e postati svaka, i najplia udolina. Bilo je tu itnog roda to nikad nee biti ponjeven, drvea to vie nee procvetati kad prolee ponovo dojezdi; na kosinama to su se pele prema obroncima ostale su rei neizgovorene i preduzea neotpoeta, i skvaeni zaveljaji to glasno oplakivahu prazninu i danak smrti. Bilo je tu ponositih imena to su sada jo ponositija postala, ali, od ovog asa, samo imena to e odjekivati vekovima ususret - Gvozdena Brigada, Peta njuhempirska, Prva minesotska, Druga masausetska, esnaesta mejnska. A bio je tu i Enoh Volas. Jo je plikovitim akama stezao slomljenu puku. Lice mu je bilo garavo od barutnog dima, a cipele otvrdle od praine i krvi. Jo je bio iv. 2. Dr Ervin Hardvik imao je razdraujuu naviku da dok razgovara valja olovku izmeu dlanova. Ovog puta, procenjivaki se zagledao u oveka koji je sedeo s druge strane njegovog pisaeg stola. "Ono to mi nikako ne ide u glavu", prozbori najzad dr Hardvik, "jeste zbog ega ste se uopte nama obratili." "Pa, vi ste iz Nacionalne Akademije, zar ne, i mislio sam..." "A vi ste iz Obavetajne slube." "ekajte malo, doktore. Ako vam to vie odgovara, smatrajmo ovu posetu nezvaninom. Jednostavno, zamislite da sam kakav zbunjeni graanin koji je sluajno navratio da vidi da li mu moete pomoi." "Nije stvar u tome to ne elim da vam pomognem, ve to ne vidim kako da to uinim. itava stvar ini se tako mutnom i neodreenom." "Do avola, ovee", planu Klod Luis, "ne moete se tek tako ogluiti o dokaze - ma koliko malo imam da vam ponudim." "U redu, onda", pomirljivo e Hardvik, "krenimo jo jednom, iz poetka, i savaimo itavu stvar komad po komad. Rekoste da taj ovek..." "Ime mu je", prekinu ga Luis, "Enoh Volas. Prema normalnoj raunici, sada su mu sto dvadeset etiri godine. Roen je na jednoj farmi udaljenoj nekoliko milja od varoice Milvil, u Viskonsinu, 22. aprila 1840, kao jedino dete Dededaje i Amande Volas. Kada je Ejb Linkoln pozvao dobrovoljce, prijavio se meu prvima. Bio je pripadnik Gvozdene Brigade, doslovno desetkovane u bici kod Getesberga, 1863. Ali Volasu je na neki nain polo za rukom da izdejstvuje premetaj u jednu drugu borbenu jedinicu, s kojom je, pod Grantovim zapovednitvom, proao kroz sve okraje u Virdiniji. Uestvovao je i u asu odluke, kod Apomatoksa..." "Kao da vam nita o njemu nije ostalo nepoznato." 1

"Pregledao sam sve to se odnosi na njega. Dokumenta o stupanju u vojsku, u Dravnom veu u Medisonu. Ostatak, ukljuujui i dokument o otputanju iz vojske, ovde u Vaingtonu." "Rekoste da izgleda kao da mu je tek trideset godina." "Ni dan vie od toga. U stvari, deluje i mlae." "S njim niste razgovarali." Luis odmahnu glavom. "Moda nije re o istom oveku. Kada biste imali otiske prstiju..." "U vreme Graanskog rata", odvrati Luis, "nisu uzimali otiske prstiju." "Poslednji od veterana Graanskog rata", ree Hardvik zamiljeno, "umro je pre nekoliko godina. Mali doboar, gotovo deak, u konfederacijskim snagama, koliko se seam. Mora biti da je posredi neka greka." Luis ponovo odmahnu glavom. "I sam sam tako mislio kada mi je bio poveren ovaj zadatak." "Kako je uopte dolo do toga da ga vama povere? Kako se Obavetajna sluba uopte umeala u sve to?" "Moram da priznam", odgovori Luis, "da sve deluje donekle udno. Toliko se neobinih stvari odjednom nametnulo..." "Mislite, besmrtnost?" "Pa, ni od toga nisam bio daleko. Mogunost neeg takvog. Ali samo uzgred. Bilo je tu i drugih stvari. itav splet okolnosti prosto je zahtevao da se itava stvar poblie ispita." "Ipak, Obavetajna sluba..." Luis se isceri. "Mislite, zato nije preduzeto nauno istraivanje? Pod normalnim okolnostima, mislim da je trebalo. Meutim, jedan od naih prosto je naleteo na itavu stvar. Bio je na odmoru. Znate, ima neke roake tamo u Viskonsinu. Ne ba sasvim u tom kraju, ve nekih pedesetak kilometara odatle. Do njega su doprle neke glasine - potpuno neodreene glasine, gotovo usputni nagovetaji. Stao je da njuka unaokolo. Nije iskopao nita naroito, ali ipak dovoljno da zakljui da bi, na kraju krajeva, neeg ipak moglo biti." "Upravo je to ono to me zbunjuje", primeti Hardvik. "Kako je uopte mogue da neki ovek poivi sto dvadeset etiri godine na jednom mestu, a da pri tom ne postane znamenitost o kojoj e sav svet saznati? Moete li uopte zamisliti ta bi sve novine mogle iz toga izvui?" "I sam se najeim", odgovori Luis, "kada o svemu tome razmiljam." "Niste mi jo objasnili zbog ega." "Pa", nastavi Luis, "to ba nije tako lako objasniti. Bilo je potrebno da poznajete taj kraj i ljude koji tamo ive. Jugozapadni ugao Viskonsina zatvoren je dvema rekama, Misisipijem sa zapada, i Viskonsinom sa severa. Postrance od reka prostire se ravna, prerijska zemlja, bogata zemlja, sa naprednim farmama i gradiima. Zemlja to se prua prema reci je neravna, sa povremenim grebenima sa visokim breuljcima i strminama i dubokim jarugama i liticama; u pojedinim izdvojenim delovima stvorili su se mali zalivi i rukavci. Putevi to tuda vode zaputeni su, a ljudi koji ive na malim, oskudnim farmama blii su, verovatno, pionirskim danima od pre stotinu godina nego dvadesetom veku. Imaju, istina, automobile, i naravno radio-aparate, a jednog e dana, moda, imati i televizore. Meutim, u dui, to su konzervativna i patrijarhalna stvorenja - ne svi ljudi tamo, naravno, ak ne ni veina meu njima, ali svakako oni to ive u tim malim izdvojenim domainstvima. U tim izdvojenim oazama bilo je, nekad, podosta farmi, ali danas, na jednom takvom imanju ovek jedva da bi mogao opstati. Uslovi ivota postepeno su nagnali ljude da se isele iz tih krajeva. Prodavali su svoja imanja budzato i odlazili nekamo drugde, najee u gradove, gde su mogli zaraditi za ivot." Hardvik klimnu u znak saglasnosti. "A oni to su ostali, po svemu sudei, bili su najkonzervativniji i najpatrijarhalniji." "Tano. Veina imanja sada pripada vlasnicima koji tu ne ive, i koji nemaju nikakvu nameru da zemlju obrauju. Mogue je da tu dre po koje grlo stoke, ali to je, ujedno, sve. Nije to, sve u svemu, ak ni tako ravo za one koji dranje takvih poseda oslobaa plaanja poreza, ukoliko je ve nekome tako neto potrebno. U onim starim danima dosta te zemlje bilo je zaloeno kod banaka." "Nameravate, u stvari, da mi kaete da su ti umski ljudi - tako ih nazivate, zar ne? - stvorili neku vrstu zavere utanja?" "Nita odreeno niti pomno razraeno u tom smislu tu verovatno ne postoji", odgovori Luis. "Jednostavo, to je izraz njihovog uobiajenog ponaanja, preostatak stare nesputane pionirske filosovije. 2

Nastojanja da uvek gledaju svoja posla. Ne ele da im se iko mea u njihove stvari, niti se oni petljaju u tue. Ukoliko bi neki ovek poeleo da poivi i hiljadu godina, moglo se to smatrati pomalo nastranim, ali se ipak, do avola, ticalo samo njegove vlastite koe. A ako je neko eleo da ivi usamljenikim ivotom, traei da ga, dok to eli, ostave na miru, i to se ticalo samo njega. Moda bi o tome katkad porazgovarali meusobno, ali nikad s nekim sa strane. Odbijali bi i svaki pokuaj nekog stranca da s njima porazgovara o takvim stvarima. Posle nekog vremena, rekao bih, konano su prihvatili kao puku injenicu da, dok svi oni stare, Volas i dalje ostaje mlad. Zauenost koju je to u poetku izazivalo postepeno se istopila, i mogue je da uskoro vie o tome nisu ni govorili, ak ni meu sobom. Novi narataji prihvatali su to kao neto sasvim obino, budui da ni njihovi stariji nisu u tome videli nita neobino - a, pored toga, retko ko je i viao Volasa, jer je ovaj iveo sasvim povueno. I tako je u tom kraju itava ta stvar, kada bi se je uopte neko i setio, lagano prerasla u neku vrstu legende - ostavi jo jedna od onih aavih pria na koje nije vredelo traiti vreme. Neto to se meu njima spominjalo jo samo kao usputna ala. Poput prie o Rip Van Vinklu, <Linost iz prie amerikog pisca Vaingtona Irvinga, o oveku koji je, zaspavi u umi, prespavao itavo stolee. (Prev.)> u kojoj najverovatnije nije bilo ni trunice istine. Ozbiljan ovek mogao se samo izloiti podsmehu ukoliko bi pokuao da eprka po tome." "Ali va ovek je ipak zaeprkao." "Jeste. Ne pitajte me zbog ega." "Ipak, nije mu bio poveren zadatak da itavu stvar i dalje istrauje." "Bio je potrebniji negde drugde. Pored toga, tamo su ga poznavali." "A kako stoji stvar s vama?" "Utroio sam na to dve godine." "Zato sada znate itavu priu." "Ne ba itavu. U stvari, sada ima vie znakova pitanja nego kada sam poeo." "Videli ste tog oveka." "Vie puta", odgovori Luis. "Ali nikada nisam s njim razgovarao. to se njega tie, ne verujem da me je ikad video. Ide u dugake etnje svakog dana, pre no to poe da podigne potu. Znate, nikada se suvie ne udaljuje od svog stanita. Potar mu donese ono malo neophodnih potreptina. Vreicu brana, neto slanine, desetak jaja, cigare i malo pia." "To mora biti da se kosi sa uobiajenim potanskim pravilima." "Naravno. Potari to ine za njega ve godinama. Na kraju krajeva, nema nieg loeg u tome, sem ako neko ne nada dreku. A jo se niko nije naao povreenim. Potari su, verovatno, jedini prijatelji koje je ikad imao." "Rekao bih da se taj Volas ba ne trudi mnogo oko svoje zemlje." "Nimalo. Ima, jedino, jedan mali povrtnjak, ali se i njime malo bavi. Divljina je ponovo osvojila najvei deo njegovog imanja." "Ali on mora i da ivi. Sigurno je da mu novac stie odnekud." "Razume se", odgovori Luis. "Svakih pet ili deset godina otpremi po nekoliko dragulja jednoj trgovini u Njujorku." "Poreklo?" "Mislite, jesu li ukradeni? Ne, ne verujem. Ipak, ukoliko bi neko eleo da napravi pitanje oko toga, verovatno bi se neto i pojavilo. U poetku, meutim, pre mnogo godina, kada je poeo da ih alje, verujem da je sve bilo u redu. Ali zakoni se menjaju, i stoga pretpostavljam da danas, i on i kupac, kre bar neki meu njima." "I vi za to nimalo ne hajete?" "U stvari, proverio sam stvar kod te firme", odgovori Luis, "i moram rei da su se poprilino uzmuvali. Znate, gotovo ga bezduno pljakaju. Ipak, rekao sam im da nastave da kupuju. Rekao sam im, takoe, da ukoliko iko navrati da neto proverava, oveka upute pravo k meni. Dodao sam i da ute kao zaliveni, i da nipoto nita ne menjaju." "Ne elite da se dogodi nita to bi ga moglo uplaiti", primeti Hardvik. "avolski ste u pravu, ne elim. elim da potar nastavi sa svojim isporukama, i da ta njujorka firma nastavi da od njega i dalje otkupljuje dragulje. elim da sve ostane onako kako je sada. Pre no to me upitate odakle potiu ti dragulji, odmah da vam kaem: ne znam." 3

"Moda ima neki rudnik." "Kakav bi to samo rudnik mogao biti! Dijamanti i rubini i smaragdi - svi na istom mestu." "Reklo bi se, ak i uz pretpostavku da ga bezduno pljakaju, da mu ipak ostaje lepa suma." Luis potvrdno klimnu. "Po svemu sudei, nove poiljke dragulja upuuje samo kada mu ponestane gotovine. S druge strane, nije mu mnogo ni potrebno. ivi veoma skromno, sudei prema hrani koju kupuje. Meutim, pretplaen je na veliki broj dnevnih listova i asopisa, kao i na desetak naunih publikacija. Kupuje i poprilinu koliinu knjiga." "Tehnikih knjiga?" "Veinom, naravno, ali uvek nastoji da ide u korak sa najnovijim dostignuima... U fizici, hemiji, biologiji - uglavnom stvarima iz tih oblasti." "Ali ja ne..." "Naravno da ne razumete. Ni ja ne razumem. On nije naunik. Ali u svakom sluaju, ne poseduje nikakvo formalno nauno obrazovanje. U ono davno doba kada je on iao u kolu nije ni bilo mnogo toga ne u smislu savremenog naunog obrazovanja. U svakom sluaju, ono to je tada mogao nauiti bilo bi mu danas bez ikakve koristi. Zavrio je niu srednju kolu - jednu od onih kola u kojoj su svi razredi potrpani u jednu uionicu - i jednu zimu proveo je u nekoj akademiji - tako su je zvali - to je godinu ili dve dana postojala u Milvilu. Meutim, ukoliko ne znate, bilo je to znatno iznad standarda koji su postojali tokom 1850-tih godina. Po svemu sudei, Volas je bio prilino bistar momak." Harvik nekoliko puta klimnu. "Zvui gotovo neverovatno. I sve ste to proverili?" "Onoliko koliko sam bio u stanju. Morao sam da budem krajnje oprezan. Nisam eleo da me iko zatekne. I jo neto, umalo da zaboravim - veoma mnogo pie. Poruuje one velike, tvrdo uvezane raunske knjige, ponekad i po desetak istovremeno. A mastilo kupuje u velikim plehanim kantama." Hardvik se naglo die od stola i stade koraati gore-dole po sobi. "Luise", konano mu se obrati, "da mi niste pokazali svoja ovlaenja, i da ih nisam i sam proverio, smatrao bih sve ovo krajnje neukusnom alom." Nakon toga, ponovo se vrati za sto i sede. Trenutak potom, dohvati olovku i nanovo je stade valjati meu dlanovima. "Na ovom ste zadatku ve dve godine", upita on konano. "Imate li kakvu ideju?" "Ba nikakvu", odvrati Luis. "Potpuno sam zbunjen. Zato i jesam doao do vas." "Recite mi neto vie o njemu. To jest, ta se dogodilo nakon povratka iz rata." "Mati mu je umrla", zapoe Luis, "dok je bio odsutan od kue. Njegov otac i neki od suseda sahranili su je tamo, na samoj farmi. Mnogi ljudi postupali su tako u to vreme. Mladi Volas je dobio dopust, ali nije uspeo da na vreme stigne na sahranu. U to doba, znate, nije bilo mnogo mogunosti da se telo privremeno balsamuje, a i putovalo se veoma sporo. Nakon toga, ponovo je otiao u rat. Koliko sam uspeo da ustanovim, bio je to njegov jedini dopust. Stari Volas ostao je da ivi sam na imanju, pomalo ga obraujui, onoliko koliko mu je bilo potrebno, i sasvim se dobro snalazei. Koliko sam uspeo da saznam, bio je dobar farmer, ak izuzetno dobar farmer za to doba. Pretplatio se na nekoliko poljoprivrednih asopisa: imao je prilino napredne ideje. Vodio je rauna ak o takvim stvarima kao to su okopavanje zasejanog i zatita od mogue erozije. Iako imanje, prema savremenim merilima, nije predstavljalo nita posebno, ipak mu je omoguavalo pristojan ivot, pa ak i da poneto ostavi na stranu... A onda se Enoh vratio iz rata i nakon toga su, godinu ili dve dana, imanje obraivali zajedniki. Stari je kupio vrilicu - jednu od onih udnih naprava, sa konjskom zapregom, sa kosom i maljevima pomou koje se istovremeno i kosilo i odvajalo zrno od stabljike. Napredna stvar, u to vreme. Gotovo da je sasvim izbacila obinu kosu iz upotrebe. A onda, jednog popodneva, stari je poao da ovri jedno polje zasejano penicom. Meutim, konji su podivljali i utekli - mora da ih je neto na smrt preplailo. Enohov stari bio je pri tom zbaen sa sedita, pravo pred seiva svoje vrilice. Nimalo prijatan nain da ovek okona svoj ivot." Hardvikovim lice pree grimasa gaenja. "Uasno", ree on. "Enoh je potom sakupio ono to je preostalo od njegovog oca i uneo telo u kuu. Zatim je uzeo puku i dao se u potragu za konjima. Naao ih je u dnu panjaka i oba ustrelio, i ostavio da lee tamo. Ba tako. Konjski skeleti leali su tamo godinama na mestu gde ih je ubio, jo vezani za vrilicu sve dok amovi i veze nisu istrulili. Nakon toga se vratio kui i izneo oevo telo napolje. Okupao ga je i obukao u najbolje crno odelo koje je imao, stavio ga na jednu dasku i potom otiao u ambar i izdeljao mu koveg. Potom mu je iskopao 4

grob, pokraj mesta gde mu je mati poivala. Ve se bee smrklo kada je zavrio. Zatim se vratio kui, i itavu no probdeo kraj oevog tela. im je svanulo otiao je do najblieg suseda i ispriao mu ta se dogodilo, a ovaj je obavestio ostale susede, nakon ega je neko otiao da dovede svetenika. Kasno popodne odran je pogreb, i Enoh se posle toga vratio kui. Od tada ivi tamo potpuno sam, ali vie nije obraivao imanje. To jest, izuzimajui povrtnjak." "Rekoste maloas da ljudi tamo nisu skloni razgovorima sa strancima. Ipak, ini se da ste dosta toga uspeli da saznate." "Bilo mi je potrebno dve godine. iveo sam sa njima. Kupio sam neka izdrndana kola i odvezao se u Milvil, predstavivi se kao sakuplja ginsenga." "Sakuplja - ega?" "Ginsenga. Ginseng je jedna vrsta biljke." "Da, znam. Ali ima malo zainteresovanih kupaca." "Ipak, ima ih. Pomalo. I povremeno. Poneto otkupe i izvoznici. Sakupljao sam i drugo lekovito bilje, gradei se da znam kako se koristi. 'Gradei se', zapravo, i nije sasvim tana re: u stvari, dosta toga sam i ranije znao, i samo je trebalo da osveim svoje znanje." "Takvu jednu jednostavnu osobu", primeti Hardvik, "te priproste due mogle su lako razumeti. Pomalo zaostale za vremenom. Pitomu. Moda su i pomiljali da ste malo aknuti." Luis potvrdno klimnu. "Uspelo je ak i bolje no to sam se nadao. Prosto, tumarao sam unaokolo i ljudi su razgovarali sa mnom. Bila je tu i jedna naroita porodica - Fierovi. ive dole kraj reke, ispod imanja Volasovih, koje se nalazi na jednom proplanku iznad litice. iveli su tu koliko i Volasovi, ali su sasvim drukiji soj. Bave se lovom na rakune, ribolovom i pomalo krijumarenjem. U meni su nali srodnu duu. Bili su, ba kao i ja, tumarala i bez pravog zanimanja. Pomagao sam im u nezakonitom peenju rakije, pio s njima, i pomalo saraivao u preprodaji. Iao sam s njima na pecanje i u lov, sedeo s njima i priao, i povremeno bi mi pokazali poneko mesto gde bih mogao nai ginseng - seng', kako ga oni nazivaju. Verujem da bi neki sociolog mogao u Fierovima otkriti pravi zlatni rudnik. Bila je meu njima i jedna devojka, gluvonema, ali sasvim zgodno devoje... sposobna da aranjem uklanja bradavice..." "Poznajem taj soj", prekinu ga Hardvik. "Roen sam i odrastao u planinskom kraju na Jugu." "Oni su mi ispriali onaj dogaaj sa zapregom i vrilicom. I tako, jednog dana otiao sam na taj panjak i malo proeprkao. Pronaao sam jednu konjsku lobanju i neto kostiju." "Ali niste potpuno pouzdano ustanovili da je re o nekom od Volasovih konja?" "Nisam", odgovori Luis, "pronaao sam i ostatke vrilice. Ne mnogo, ali dovoljno da se potvrdi da je u pitanju zaista bila vrilica." "Vratimo se Enohu", zatrai Hardvik. "Posle oeve smrti ostao je na farmi. Da li ju je ikad napustio?" Lus odmahnu glavom. "ivi u istoj kui. Ni najmanja se stvarica nije promenila. Sudei prema izgledu, ni kua ne izgleda nita starija od svog vlasnika." "Bili ste u kui?" "Ne u kui. Oko kue. Rei u vam kako je to bilo." 3. Imao je na raspolaganju jedan sat. Znao je da mu je na raspolaganju ba toliko, budui da je tokom poslednjih desetak dana paljivo pratio Volasovo kretanje. Nikad ne bi prolo vie od jednog asa, od trenutka kada bi Volas iziao iz kue i potom se vratio sa potom. Ponekad bi potrajalo tek malo due, kada bi potar kasnio, ili kada bi malo popriali. Jedan sat, rekao je Luis samom sebi, bilo je vreme s kojim je pouzdano mogao raunati. Volas je upravo zamakao niz kosinu ispod grebena, uputivi se prema stenju to se prostiralo spram proelja litice, ispod koje je tekla reica Viskonsin. Uspee se uz to stenje i zadrati se neko vreme tamo, stisnuvi puku ispod mike i zagledan put divljine to se protezala dolinom reke. Zatim e se spustiti sa stenja i krenuti u peaenje stazom proseenom kroz drvee gde su, u odgovarajue doba godine, cvetale ruiaste gospine papuice, a odatle opet uzbrdo do jo ivog izvora na obronku, ba ispod prastare dolje to je ve vie od jednog veka stajala neobraena, i potom opet ravno kosinom sve dok ne izbije na drum, gotovo obrastao u korov, i odatle dole do mesta gde mu se nalazilo potansko sandue. Tokom tih desetak dana, koliko ga je Luis drao na oku, nijednom prilikom nije skrenuo sa svoje uhodane putanje. Vrlo je verovatno, mislio je Luis, da to nee uiniti ni tokom brojnih buduih godina. 5

Volas se nikad nije urio, ponaajui se kao da mu pripada sve vreme ovog sveta. Ponekad bi se tokom peaenja zaustavljao, da obnovi poznanstva sa starim prijateljima - kakvim drvetom, nekom vevericom ili ponekim cvetom. Bio je to ovek otvrdnuo i u njemu se jo zadravalo mnogo ega od vojnikog ivota stare navike preostale iz gorkih dana vojevanja pod mnogim zapovednicima. Koraao je visoko uzdignute glave i ramena zabaenih unazad; hodao je lakim korakom oveka koji je upoznao duge i zamorne mareve. Luis istupi iz gusto prepletenog ibljaka gde se nekad nalazio vonjak i gde je nekoliko stabala, izvijenih i vornovatih, i posivelih usled starosti, jo nosilo bedne i gorke plodove jabuka. Zastao je na samoj ivici estara i ostao tako nekoliko trenutaka zurei u kuu na vrhu grebena; za asak mu se uini da je kua obasjana nekom posebnom svetlou, kao da je kakav redak i proien sunev zrak prevalio provaliju svemira da bi obasjao ba nju, izdvajajui je od svih ostalih kua na svetu. Okupana tom svetlou kua je delovala nekako nezemaljski, kao da je, doista, i bila izdvojena kao neto sasvim posebno. A onda taj zrak, ako ga je uopte i bilo, iznenada utvrnu, i kua ostade obasjana uobiajenom sunavom svetlou ba kao i okolna polja i ume. Luis protrese glavom, govorei sam sebi da je posredi sigurno bila obmana, neka vrsta optike varke. Jer, doista, nije se moglo ni zamisliti nita slino posebnom sunevom zraku, a i kua je bila kao i sve druge kue, iako udesno ouvana. Bila je to ona vrsta kue kakve se u ovim naim danima ne sreu ba esto. Bila je pravougaona; duga i uzana i visoka, sa staromodnim vencima to su se protezali du streha i zabata. Delovala je nekako ispijeno, ali to nije imalo nikakve veze sa njenom starou; bila je takva i onog dana kada je sagraena ispijena i jednostavna i snana, poput ljudi kojima je pruala utoite. Ma koliko ispijena mogla biti, stajala je tako, uredna i kao uglaana, bez ijednog mesta s otpalom bojom, bez ikakvog znaka oteenja od vremenskih nepogoda i bez i najmanjeg nagovetaja tronosti. Naslonjeno na jedan njezin kraj stajalo je jo jedno omanje zdanje, ne vee od kakve upe, kao kakav tu dodatak koji je neko odnekud doneo i postavio ga tu, zaklonivi stranja vrata na kui. Moda ba vrata, pomisli Luis, to vode u kuhinju. upa je bez sumnje sluila kao neka vrsta ostave, gde se kaila radna odea i ostavljale izme i kaljae; tu se, po svoj prilici, nalazila i klupa sa vedrima za mleko a moda i kakva korpica za sakupljanje jaja. Na vrh upe uzdizao se oko metar visok sulundar. Luis se priblii kui i obie upu i tu, na jednoj njenoj strani, ugleda poluotkrinuta vrata. Stupivi na basamak i gurnuvi lako vrata, koja se irom otvorie, on se zgranuto zagleda u unutranjost prostorije. U pitanju uopte nije bila neka obina upa. Po svemu sudei, bilo je to mesto gde je Volas iveo. Plehana pe iz koje je sulundar vodio na krov stajala je u jednom uglu; bila je to stara pe za kuvanje, manja od uobiajenih starovremenskih slinih pei. Na njoj su stajali lone za kafu, tiganj za prenje i jo jedna posuda. Okaeno na zid iza pei stajalo je drugo, razliito kuhinjsko posue. Nasuprot pei, sasvim uza zid, stajao je iroki krevet, prekriven proivenim pokrivaem, ukraen pariima raznobojne tkanine, na nain koji je predstavljao pravo uivanje za gospe od pre jednog stolea. U drugom uglu prostorije nalazili su se sto i jedna stolica; iznad stola, okaena o zid, stajala je omanja drvena pplica na kojoj je bilo poreano nekoliko tanjira. Na samom stolu stajala je jedna kerozinska lampa, ve izanala od duge upotrebe, ali sa staklenim cilindrom savreno istim, ba kao da je bio opran i uglaan jo koliko tog jutra. Iz upe nije bilo ulaza u kuu, a inilo se da ga nikada nije ni bilo. Spoljni daani zid kue, na koji se upa naslanjala, bio je bez ijednog proseka, inei etvrti zid same upe. Prosto neverovatno, pomisli Luis - da uopte nije bilo vrata to bi iz upe vodila u kuu, da je Volas uopte iveo tu, u upi, pored tolike kue. Kao da je postojao neki poseban razlog zbog kojeg nije mogao obitavati u samoj kui, mada je, s druge strane, morao ostati u njenoj blizini. Ili je, moda, tako iveo usled neke samonametnute pokore, kao to bi neki srednjovekovni pustinjak iveo u kakvoj umskoj brvnari ili u peini u pustinji. Stajao je, tako, nasred upe posmatrajui oko sebe, u nadi da e moda pronai neki klju koji e mu pomoi da odgonetne taj nesvakidanji splet okolnosti. Nije bilo niega, osim gole, tvrde injenice prisutnosti ivota, prisutnosti najosnovnijih potreptina za ivot - pei na kojoj se kuvalo i koja je zagrevala prostoriju, kreveta na kome se spavalo, stola na kome se obedovalo, i lampe koja je davala svetlost. Nije bilo ak ni neeg tako svakidanjeg kao to su, na primer, jo jedan ogrta ili eir (mada se, kada je malo promislio, Luis nije mogo setiti da je ikad video Volasa sa eirom). Nije, takoe, bilo traga ni asopisima ili novinama, premda se Volas iz etnje do svog potanskog sandueta nikada nije vraao praznih ruku. Bio je pretplaen na Njujork Tajms, Volstrit Dornal, Krien 6

Sajens Monitor i Vaington Star, kao i na vei broj naunih publikacija. Ali ovde im nije bilo ni traga, kao ni brojnim knjigama koje je kupovao. Nije, takoe, bilo ni spomena od debelih, tvrdo ukorienih raunskih knjiga. Moda je, pomisli Luis, ova upa, iz nekog zagonetnog razloga, predstavljala samo obmanu, mesto pomno ureeno kako bi neki sluajni namernik poverovao da Volas tu odista ivi. Moda je, na kraju krajeva, ipak iveo u kui. Ukoliko je to stvarno bio sluaj, emu onda sav taj napor, uostalom ne ba preterano uspean, da bi se neko uverio u suprotno? Luis se okrenu prema vratima i izie iz upe. Zatim poe obilaziti oko kue, sve dok ne stie do verande, na kojoj su se nalazila ulazna vrata u kuu. U podnoju stepenica Luis stade i obazre se unaokolo. Posvuda je vladala tiina. Sunce je ve dobrano odskoilo, pre podne je bilo na izmaku i dan je postajao sve topliji; ovaj zabaeni krajiak sveta stajao je utihnuo i gotovo dremljiv, iekujui nailazak ege. Bacivi pogled na asovnik, Luis shvati da mu je preostalo jo oko etrdesetak minuta. Zatim poe uz stepenice, i preavi preko verande, nae se pred ulazom u kuu. Ispruivi ruku, on dohvati kvaku i pokua da je okrene - ali bez uspeha: kvaka ostade nepokretna, i njegovi stisnuti prsti skliznue u uzaludnom pokuaju da je pokrene. Zauen, on pokua ponovo, ali loptasta kvaka ponovo ostade nepokretna. inilo se kao da je kvaka bila presvuena nekom vrstom, glatkom tkaninom, poput tanke skramice leda, niz koju bi prsti skliznuli ne tvorei nikakav pritisak na ruicu. On sae glavu, u elji da izbliza osmotri kvaku i proveri ima li traga ikakvoj tkanini - nije ga bilo. Ruica je izgledala potpuno obino - moda, u izvesnoj meri, suvie obino. Bila je ista, kao da je neko paljivo uklonio svaki otisak i uglaao je. Nije na njoj bilo ni zrnca praine, niti ikakvog drugog traga prljavtine. On pokua da je zapara noktom, ali prst mu ponovo skliznu ne ostavivi ni najmanji trag za sobom. On onda pree dlanom preko spoljne povrine vrata, ali je i drvo bilo savreno uglaano. Meka povrina dlana ne naie ni na najmanji zarez. Dlan mu skliznu niz drvo kao da je bio nauljen, a nije bio ak ni znojav. Nije bilo ni najmanjeg nagovetaja ta je doprinosilo tolikoj skliskosti vrata. Luis odstupi od vrata i osmotri drveni zid kue. Zatim ga opipa: bio je savreno gladak. On ponovi pokuaj dlanom i noktom, ali ishod ostade isti. Kao da je postojalo neto to je prekrivalo itavu kuu, inei je glatkom i skliskom - do te mere glatkom i skliskom da se ak ni praina na njenim zidovima nije mogla zadrati, niti im promena vremena nauditi. Luis krenu verandom, sve dok ne stie do jednog prozora, i tek tada, stojei suelice prema prozoru, uoi neto ega ranije nije bio svestan - naime, ta je bilo to to je doprinosilo da itava kua deluje ak i ispijenije nego to je stvarno bila. Prozori su bili potpuno crni. Nije bilo zavesa, ni draperija, niti ikakve zasenenosti: postojali su samo crni pravougaonici, kao prazne oi to zure iz gole lobanje kue. On se jo vie priblii prozoru i priljubi lice uz njega, zaklonivi, stavivi ih na slepoonice, akama glavu, kako bi uklonio odblesak sunca na prozoru. ak ni tako nije mogao da pogledom prodre u unutranjost prostorije. Oi mu se zarie u pravi okean crnila, ali udno, u tom crnilu nije bilo ni najmanjeg traga odraza. Nije, ak, mogao da vidi ni sopstveni lik, odraen u oknu. Pred oima mu je stajalo samo crnilo, i nita vie od toga, kao da je sva svetlost koja je do prozora dopirala bila upijena, usisana, i zadrana negde unutra. Svetlost se, ni najmanjim svojim delom, nije odbijala od prozora. Luis sie sa verande i ponovo stade obilaziti oko kue, paljivo je ispitujui. Svi prozori bili su kao slepi: tamne povrine to nisu odraavale nikakvu svetlost. itava povrina kue bila je tvrda i glatka. On udari pesnicom po drvenom zidu, ali inilo mu se kao da mu se aka sputa na sam kamen. Zatim pregleda kamenitu osnovu na kojoj je kua bila podignuta, ali i ona je bila glatka i skliska. Izmeu pojedinih delova podnoja mogle su se uoiti male praznine, a i sami kameni komadi od kojih se ono sastojalo kao da su imali neravnu povrinu. Kada je rukom preao preko njih, nikakvih neravnina nije bilo. Sve neravnine kao da su bile presvuene neim nevidljivim, taman onoliko koliko je bilo potrebno da se popune sve rupe i sva ispupenja na kamenu. Bilo je nemogue ustanoviti ta bi to moglo biti. Kao da nije bila u pitanju nikakva materijalna tvar. Uspravivi se najzad i pogledavi na asovnik, Luis shvati da mu je preostalo jo samo desetak minuta. Bilo je ve vreme da se udalji odatle. On krenu niz breuljak, prema gustom spletu stabala i granja gde se nekad nalazio stari vonjak. Tu se zaustavi i jo jednom obazre za sobom: kua je, sada, izgledala nekako drukije. Nije vie bila tek puko, obino zdanje. Kao da je dobila neku svoju, vlastitu linost: posmatrala ga je podrugljivim, iscerenim 7

pogledom, a u njenoj unutranjosti kao da je grgotao neki zloslutan smeh, spreman da svakog trenutka grune svom snagom. Luis se zagnjuri meu drvee starog vonjaka, nastojei da pronae put. Nije bilo nikakve staze; trava i korov pod drveem dobrano su izrasli. Raskriljujui isprepleteno, pognuto granje, on zaobie jedno veliko stablo koje je iz korena iupala neka snana oluja pre mnogo godina. Usput bi se povremeno saginjao da ovde i onde pokupi poneku jabuku, smeurane i opore plodove, zagrizavi ih vie od jedanput a onda ih odbacujui: nijedna od njih nije bila za jelo, kao da su iz zaputenog tla povukle neku neotklonjivu gorinu. Na najudaljenijoj strani vonjaka on iznenada naleti na ogradu, i grobove koje je ona uokvirivala. Korov i trava ovde nisu idikljali toliko visoko, a po ogradi se videlo da je jo koliko nedavno bila popravljana; u podnoju svakog groba, nasuprot trima spomenicima nainjenim od grubo tesanog krenjaka, stajala su tri buna peonije, od kojih je svaki predstavljao veliki, zamreni splet stabljiica to su, neodravane i meusobno se borei, rasle godinama. Zastavi za trenutak pred tim od vremena izubijanim spomenicima, Luis shvati da je naiao na porodino groblje Volasovih. Trebalo je da tu budu samo dva spomenika. ta je, dakle, oznaavao trei? On poe oko ograde, do ugnute kapijice, i zae u ograen prostor. Stojei u podnoju grobova, on proita natpise na spomenicima. Urezi su bili okasti i grubi, jasno svedoei da ih je nainila neveta ruka. Nije bilo pobonih reenica niti ikakvih stihova; nije bilo ni izrezbarenih anela niti jagnjadi, niti slinih simbolikih figura, prema obiajima iz ezdestih godina prolog veka. Samo imena i datumi. Na prvom spomeniku stajalo je: Amanda Volas, 1821-1863. Na drugom: Dededaja Volas, 1816-1866. A na treem spomeniku stajalo je... 4. "Dodajte mi tu olovku, molim vas", iznenada zatrai Luis. Hardvik prestade da valja olovku meu dlanovima i prui mu je. "Treba li vam i hartije", upita on. "Da, molim vas", odgovori Luis. On se nae nad sto i neto na brzinu nacrta. "Evo", ree, vraajui list Hardviku. Hardvik uzdie obrve. "Ne vidim ba nikakav smisao u ovome", ree on. "Osim, naravno, u ovoj brojci ispod." "Brojka osam, poloena. Da, znam. Simbol za beskonanost." "Ali ostalo?" "Ne znam", odgovori Luis. "Upravo je tako stajalo na spomeniku. Prepisao sam..." "I sada ga znate napamet." "Dabome. Posle tolikog prouavanja." "Nikad, jo, nisam video nita slino", priznade Hardvik. "Mada, istina, nisam nikakav strunjak. Posedujem tek skromno znanje o tim stvarima." "Moete slobodno odahnuti. Nism sreo nikoga ko bi se umeo u tome razabrati. Ne podsea ni na ta, ne lii, ak ni izbliza, ni na koji jezik, niti na bilo koji poznati natpis. Proverio sam kod ljudi koji se razumeju u te stvari. Nisam pitao samo jednog, ve desetak njih. Rekao sam im da sam pismena pronaao na nekoj stenovitoj litici. Siguran sam da je veina njih mislila da sam neka varalica. Znate, jedan od onih koji pokuavaju da dokau kako su Rimljani, ili Feniani, ili Irci, ili tatijaznamko u prekolumbovska vremena imali svoja naselja u Americi." Hardvik odloi hartiju na sto. "Shvatam ta ste mislili", ree on, "kada ste maloas rekli da se mnogo vie pitanja moe postaviti sada nego kada ste sve ovo zapoeli. Ne samo pitanje jednog mladog oveka starog vie od stotinu godina ve, isto tako, i pitanje one skliske tvari kojom je kua presvuena, kao i pitanje treeg groba sa nerazumljivim pismenima. Rekoste, je li tako, da nikad niste razgovarlai sa samim Volasom?" "On ni sa kim ne razgovara. Osim sa potarom. Redovno odlazi na svoje dnevne etnje, nosei uvek puku sa sobom." "Ljudi se plae da mu se obrate?" 8

"Mislite, zbog puke?" "Pa, da, ini mi se da sam to imao na umu. Pitam se zbog ega je uvek vue sa sobom." Luis zavrte glavom. "Ne znam. Pokuao sam da sve to nekako poveem, i da pronaem razlog zbog ega je uvek nosi sa sobom. Koliko mi je poznato, nikad iz te puke nije ispalio nijedan metak. Ipak, ne verujem da je puka razlog to se svi ustruavaju da razgovaraju s njim. On je anahronizam, preostatak iz jednog drugog doba. Siguran sam, u svakom sluaju, da niko od njega ne zazire. Jednostavno, ve suvie dugo tu ivi da bi kod nekoga izazivao strah. Suvie su se srodili s njim. Predstavlja deo te okoline, poput kakvog drveta ili stene. Pa ipak, niko se ne osea sasvim ugodno u njegovom prisustvu. Verujem da bi se veina tamonjeg sveta, kada bi trebalo da se s njim nau licem u lice, oseala nelagodno. Jer, on je neto to oni nisu - neto vee i, istovremeno, neto manje od njih samih. Kao da je ovek koji se, nekako, udaljio od vlastite ljudskosti. Pomiljam, ak, da ga se veina suseda u potaji stidi, da ga se stide zbog toga to je, nekako, moda i mimo vlastite volje, zaobiao starenje, kao jednu od nunosti, ali i prava darovanog celokupnom oveanstvu. I moda taj potajni stid, delimino bar, doprinosi njihovom ustruavanju da razgovaraju s njim." "Proveli ste poprilino vremena posmatrajui ga?" "Jedno vreme to sam inio sam. Sada imam pomonike. Prate ga u redovnim smenama. Odabrali smo desetak mesta sa kojih motrimo na njega, i pokrivamo ih dvadeset etiri asa dnevno. Ne postoji ni jedan jedini trenutak, svakog bogovetnog dana, da Volas nije pod budnom prismotrom." "To vam je, izgleda, postala prava opsesija." "S razlogom, ini se", odgovori Luis. "Postoji, naime, jo jedna stvar." On se sae i dohvati tanu, koju je spustio kraj svoje stolice. Otvorivi je, on izvadi itav sveanj fotografija i prui ih Hardviku. "ta mislite o ovome?" upita on. Hardvik prihvati fotografije. Odjednom se skameni. Sva rumen ieze s njegovog lica. Ruke poee da mu podrhtavaju i on paljivo odloi slike na sto ispred sebe. Bacio je pogled samo na onu to je stajala na samom vrhu; druge nije ni pogledao. Luis ugleda znak pitanja na njegovom licu. "U grobu", ree on. "U onom iznad kojeg stoji spomenik s onim smenim pismenima." 5. Maina za poruke piskutavo zazvida, i Enoh Volas odloi svesku u koju je neto beleio i ustade od stola. Zatim pree preko sobe i doe do maine. Poto je pritisnuo jedno dugme i pomerio klju, zvidanje prestade. Br. 406301 stanici 18327. Putnik u 16097.38. itelj Tubana VI. Bez prtljaga. Teni tank br. 3 Postupak 27. Polazak za stanicu 12892 u 16439.16. Potvrdite. Enoh baci brz pogled na veliki galaktiki hronometar koji je visio na zidu. Imao je na raspolaganju jo najmanje tri asa. On dodirnu jedno dugme, i tanak metalni listi sa ispisanom porukom pojavi se sa strane iz maine. Ispod listia stajala je kopija, koja odmah sama skliznu u pregradak s arhivskim primercima. Maina ponovo zagrgota, i tablica asak potom izbledi: ekalo se na odgovor. Enoh izvue metalnu tablicu, nataknu je kroz dve rupice na dva mala zavojita vretena, a onda stavi prste na tastaturu i poe da kuca: Br. 406301, poruka primljena. Hitna potvrda. Poruka se pojavi na tablici, i on je ostavi da stoji tamo. Tuban VI? Da li je neko odande, upita se, ve bio ovde? Odlui da, im posvrava kune poslove, ode do arhive i proveri. Ponovo je u pitanju bio teni tank, a takvi su sluajevi, po pavilu, bili meu najmanje zanimljivim. S njima je, takoe, bilo ponajtee zapodenuti razgovor, budui da je njihov jeziki koncept bio gotovo nemogue savladati. Povrh svega toga, sam nain njihovog razmiljanja bio je do te mere razliit da je pruao malo osnova za bilo kakvo meusobno optenje. Pa ipak, priseti se, to ba nije bilo uvek sasvim tano. Eto, onaj tank-putnik od pre nekoliko godina, odnekud iz sazvea Hidre (ili to behu Hijade?), s kojim je prosedeo svu no i gotovo propustio da ga na vreme otpoalje dalje, asovima zajedno predui, dok im se razgovor (ako se to uopte moglo nazvati razgovorom) kotrljao od jedne teme do druge, ispunjavajui ono malo raspoloivog vremena sa podosta oseanja drugarstva, moda ak i bratstva. 9

On, ili ona, ili to - s tim nijednog asa niste bili naisto - vie se nikada nije pojavio. Tako je to uvek bilo, pomisli Enoh; samo ih se veoma mali broj vraao. Ogromna veina je, jednostavno, tu bila samo u prolazu. Ali imao ga je, njega nju ili to (ma ta, uostalom, moglo biti), crno na belo, kao to je imao i sve druge meu njima, svaku pojedinanu od tih blagoslovenih dua, zapisane, crno na belo. Obino bi mu priseanje na susret oduzelo itav sledei dan, dok bi, pognut za svojim stolom, sve po redu zapisivao; sve prie koje bi mu ispriali, sve uvide do kojih bi doao u te daleke i lepe i izazovne zemlje (izazovne, jer je bilo toliko toga to nije bio u stanju da razume), i svu toplinu i drugarstvo to su se izlili izmeu njega i tog nakaznog, guravog i runog stvorenja sa jednog drugog sveta. U bilo kom trenutku kada bi to poeleo, bilo kog dana, jednostavno je mogao izvui taj dnevnik iz itavog niza dnevnika i ponovo proiveti itavu tu no. Pa ipak, nikada to nije uinio. udno je, pomisli on, kako nikada nije bilo vremena, ili se inilo da nikada nema vremena, da prelista te knjige i bar u odlomcima ponovo proita ono to je zabeleio tokom godina. On se okrenu od maine za prenos poruka i dokotrlja teni tank br.3 od njegovog mesta ispod materijalizatora, a onda ga, podesivi mu poloaj, tu uvrsti. Zatim izvue crevo iz leita u zidu i prebaci bira na br. 27. Napunivi tank, on pusti da se crevo vrati u svoje mesto u zidu. Vrativi se za mainu, izbrisa tablicu i otposla potvrdu da je sve spremno za doek putnika sa Tubana, primi ponovnu potvrdu o prijemu s drugog kraja, i najzad vrati mainu u neutralan poloaj, ostavivi je iskljuenu. Nakon toga se uputi prema polici sa arhivom, koja je stajala odmah kraj njegovog stola, i izvue jednu ladicu pretrpanu registarskim karticama. Bacivi tek kratak pogled vide da je Tuban VI registrovan sa 22. avgustom 1931. Preavi ponovo preko sobe doe do police ispunjene knjigama i itavim nizom asopisa i novina, koji su ispunjavali sav prostor od poda do tavanice, i pronae arhivsku knjigu koju je traio. Uzevi je, ponovo se vrati za sto i sede. Pronaavi zapis, on odmah ustanovi da je 22. avgust 1931. bio jedan od lakih dana. Prispeo je samo jedan putnik, i to sa Tubana VI. I mada je zapis tog dana, ispisan njegovim sitnim, neitkim rukopisom, ispunjavao gotovo itavu stranicu, posetiocu je posvetio jedva neto vie od jednog pasusa. Danas je (poe da ita) stigla jedna gromuljica sa Tubana VI. Kaem gromuljica, jer jednostavno ne postoji drugi nain da ga opiem. Re je, naprosto, o grudvici materije, verovatno mesnatog tkiva, i ta grudvica, ini se, neprestano prolazi kroz neku vrstu ritmikih promena oblika, jer je u jednom trenutku loptasta, da bi potom poela poprimati pljosnato oblije, sve dok, poput kakve palainke, ne bi ostala da lei spljotena na dnu tanka. Nakon toga bi ponovo poela da se skuplja, sve dok opet ne bi poprimila oblik lopte. Te se promene odvijaju prilino sporo i bez sumnje u nekom odredjenom ritmu, ali samo u tom smislu to se sledi izvesna zakonitost. ini se, pri tom, da itava shema nije vremenski odredjena. Pokuao sam da im, vremenski, odredim ritam, ali nisam uspeo da ustanovim postojanje ikakve pravilnosti. Najkrae razdoblje potrebno da se ispuni ceo ciklus iznosilo je sedam, a najdue osamnaest minuta. Moda bi, nakon dueg posmatranja, bilo mogue utvrditi taan vremenski obrazac, ali nisam imao dovoljno vremena za to. Semantiki prevodilac nije u tom pogledu bio ni od kakve pomoi, mada mi je ono upuivalo itav niz otrih zvukova, kao kad se vilice sklapaju, iako nisam uspeo da zapazim nikakve vilice. Kada sam potraio objanjenje u priruniku za pasimologiju, ustanovio sam da ono samo eli da kae da je s njim sve u redu, da ne treba da se muim oko njega i da ga, naprosto, ostavim na miru. to sam ja, najzad, i uinio. Na kraju pasusa, sabijena u ono malo prostora to je preostalo, stajala je napomena : videti pod 16. oktobrom 1931. Volas prelista nekoliko stranica, dok ne stie do 16. oktobra: bio je to, uoi odmah, jedan od onih dana kada je Ulis bio u inspekciji Stanice. Razume se, nije se zvao Ulis. U stvari, nije ni imao imena. Meu njegovima nije ni bilo potrebe za imenima; postojala je drugaija identifikaciona terminologija, daleko izraajnija od pukih imena. Ali ta terminologija, sam njen koncept, bili su takvi da ih ljudska stvorenja nisu mogla ni pojmiti, a pogotovo ne njome se koristiti. "Zvau te Ulis", priseti se Enoh da mu je rekao tada, kada su se prvi put sreli. "Moram te nekako zvati." "Zvui ugodno", odgovorilo je tada to udno bie (ubrzo je prestalo da deluje udno). "Ali mogu li upitati zbog ega ba Ulis?" 10

"To ime nosio je jedan veliki ovek moje rase." "Milo mi je to si upravo to ime odabrao", ree novokrteno bie. "Mojim ulima ono zvui uzvieno i plemenito, i u optenju sa tobom, buu srean da ga nosim. A ja u tebe zvati Enoh, jer nas dvojica saraivaemo jo mnogo godina." I zaista je potrajalo mnogo godina, pomisli Enoh, razgledajui zapis od tog oktobarskog dana od pre vie od trideset godina. Bile su to obogaujue i lepe godine, u meri u kojoj ovek jedva da bi mogao i zamisliti. I sve e se to nastaviti, pomisli on, jo mnogo vie godina no to je dosad minulo - tokom jo mnogih stolea, moda i hiljada godina. A na koncu tih hiljadu godina, ta e o svemu tome on znati? Na kraju krajeva, pomisli on, samo znanje i nije bilo najvanije od svega. Nita se od svega toga, znao je dobro, nee izgubiti, jer se sada neko sa strane umeao. Pojavili su se posmatrai, ili bar, jedan posmatra, i pre no to proe mnogo vremena, oni e, ili on, poeti da zatvaraju krug. ta e uiniti ili kako e se suoiti sa tom pretnjom Volas nije znao, niti e znati sve dok taj trenutak ne doe. Bilo je to neto to je, naprosto, bilo predodreeno da se dogodi. Tokom svih ovih godina kao da se upravo za takav trenutak pripremao. Bilo je, ak, pomisli on, razloga da se ovek ali to do toga nije ve dolo. Spomenuo je Ulisu tu opasnost jo onog prvog dana kada su se upoznali. Sedeo je na stepenicama to su vodile na verandu, i, mislei na to sada, mogao je savreno jasno da se seti svega, ba kao da je jue bilo. 6. Sedeo je na stepenitu ispred kue: bilo je kasno popodne. Dokono je posmatrao velike bele kionosne oblake to su se sakupljali iznad reke, s druge strane bregova Ajove. Dan je bio topao i sparan, i nije bilo ni daka ni najmanjeg povetarca. Malo dalje od njega, u prostranom dvoritu, nekoliko sparuenih kokoiju nemirno je eprkalo - vie, inilo se, kretanja radi, nego to su oekivale da e pronai kakav zalogaj. Zvuk vrapijih krila, dok su leteli izmeu stajskih zabata i ivice to je zagraivala polje s druge strane puta, bio je otar i suv, kao da im se perje na krilima ukrutilo od ege. I sedeo je, eto, tako, pomisli on, zurei u oblake to su donosili kiu, uprkos svem onom poslu koji je valjalo obaviti - trebalo je preorati kukuruzno polje i uneti strnjiku u staju, i penicu ponjeti i opleviti. Jer, ma ta da se dogaalo, pred ovekom je uvek stajao njegov ivot, i dani koje je trebalo proiveti na najbolji mogui nain. Bila je to lekcija, podseti se on, koju je tokom poslednjih nekoliko godina bio prinuen da u celosti naui. Ali na neki nain, rat se razlikovao od svega ovoga ovde. U ratu ste znali ta e se dogoditi, oekivali ste da se dogodi, i bili spremni kada se ono to ste iekivali konano i zbilo; ovo sada nije bio rat. Ovo je bio mir, kojem se na kraju svega vratio. ovek je u svetu mira imao pravo da oekuje da e odista vladati mir, i da e biti poteen svakog nasilja i uasa. I sada je, evo, bio sam, usamljeniji no to je ikad ranije bio. I upravo je sada, ako ikad, bio pravi trenutak za novi poetak; sada je, po svoj prilici, i morao zapoeti sve ispoetka. Bez obzira na to da li je trebalo da se to dogodi ovde, na domaem ognjitu, ili negde drugde, bie to bez sumnje poetak ispunjen gorinom i nespokojem. Sedeo je tako na stepenitu, poloivi ake na kolena, posmatrajui kionosne oblake, praene povremenom dalekom grmljavinom, tamo na zapadu. Kia e verovatno pasti, i zemlji e ona dobro doi ali mogue je bilo i da se nita ne dogodi, jer su iznad burnih renih dolina vazdune struje po pravilu udljive, i ovek nikada nije bio siguran kuda bi ti oblaci konano mogli otploviti. Iznenadnog posetioca nije primetio sve dok ovaj nije stigao do same kapljice. Bio je visok i pomalo nezgrapan, i odea mu je bila pokrivena prainom; sudei prema izgledu, mora da je dolazio izdaleka. Doljak se uspe uz stazu, ali Enoh ostade da sedi, oekujui da mu se stranac priblii, posmatrajui ga, ali se ni za pedalj ne pomerivi." "Dobar dan, gospodine", konano ga oslovi. "Dan se ini malo pretoplim za etnju. Ne biste li seli za trenutak i malo predahnuli?" "Vrlo rado", odgovori stranac. "Da li bih vas, pre toga, mogao zamoliti za koji gutljaj vode?" Enoh spremno ustade. "Doite", ree on. "Izvui emo svee vode iz bunara." On se uputi preko dvorita do esme to se nalazila malo dalje, u dnu. Zatim otkai veliku limenu kutlau sa kuke na kojoj je stajala, i dodaje je doljaku. Najzad se prihvati ruice i stade je povlaiti goredole. "Neka malo istee", ree on. "Potrebno je malo vremena dok ne potekne hladna i svea." 11

Voda poljusnu iz cevi, prelivajui se preko drvene oplate koja je prekrivala bunar. Mlaz je bivao sve snaniji to je Enoh due povlaio ruicu. "ta mislite", upita stranac, "da li e pasti kia?" "Teko je rei", odgovori Enoh. "Moraemo malo da priekamo." Postojalo je neto u namerniku to ga je uznemiravalo. Nita, u stvari, na ta bi se moglo upreti prstom; ali ipak neto neobino to ga je na neki neodreen nain inilo uznemirenim. Pogledavi ga jo jednom iskosa, dok je pumpao vodu, pripisa to stranevim uima koje mu se pri vrhu uinie previe zailjenim; meutim, uini mu se odmah da mu je to samo mata radila, jer kada ga je ponovo pogledao sve kao da je bilo u savrenom redu. "ini mi se", ree najzad Enoh, "da je voda sada dovoljno hladna." Stranac podmetnu kutlau i saeka da se napuni do vrha. Zatim je ponudi Enohu, ali ovaj odmahu glavom. "Pijte najpre vi. Potrebnije vam je nego meni." Stranac stade pohlepno piti, glasno grgoui. "Jo jednu?" upita Enoh. "Ne, hvala", odgovori stranac. "Ukoliko elite, natoiu i jednu za vas." Enoh jo nekoliko puta povue ruicu, i kada je kutlaa bila puna stranac mu je dodade. Voda je bila prijatno hladna, i Enoh, odjednom shvativi da je i sam vrlo edan, iskapi je gotovo do samog dna. Okaivi kutlau ponovo za kuku, on se obrati doljaku. "Vratimo se i posedimo malo." Stranac se iroko osmehnu. "Pa, ne bi mi ba loe palo", odgovori on. Enoh izvue veliku crvenu maramu iz depa i obrisa lice. "Sparina postaje sve jaa", primeti on, "ba kao pred kiu." I dok je jo brisao lice maramicom, odjednom shvati ta ga je to u vezi sa ovim strancem uznemirilo. Uprkos njegovom poguvanom odelu i pranjavim cipelama, koji su svedoili o dugom peaenju, stranac se uopte nije znojio. Delovao je nekako svee i odmorno, kao da je do maloas dokono lekario pod kakvim prolenim drvetom. Enoh vrati maramicu u dep i oni se uputie do stepenica i sedoe, jedan kraj drugog. "Mora biti da dolazite izdaleka", upita Enoh, s jedva primetnom primesom radoznalosti. "Izdaleka, zaista", odvrati stranac. "U ovom asu sam odista poprilino daleko od kue." "A i dalek put je jo pred vama?" "Ne", odgovori stranac, "ini mi se da sam upravo stigao tamo gde sam naumio." "Hoete da kaete..." zapoe Enoh, ali ne stie da dovri reenicu. "Tako je", nastavi stranac, "mislim ba na ove stepenice ovde. Tragao sam za jednim ovekom, i mislim da sam ga pronaao u vama. Nisam mu znao ni ime ni gde da ga traim, ali mi je ipak bilo jasno da u ga jednog dana pronai." "Ali", ponovo e Enoh, vidljivo pometen. "Zbog ega biste ba mene traili?" "Tragao sam za ovekom sa mnogim osobinama. Jedna od njih je i radoznalost, koja e ga navoditi da upravi pogled prema zvezdama i zapita se ta one zapravo predstavljaju." "Da, to zaista jeste neto to esto inim. esto sam nou, spavajui pod vedrim nebom, umotan u ebad, gledao put neba, posmatrajui zvezde i pitajui se ta one predstavljaju i kako su tamo dospele, i to je najvanije, zbog ega su tamo. uo sam prie o tome kako je svaka od njih sunce poput naeg, to obasjava Zemlju, ali ne znam ba mnogo o svemu tome. Verujem, ak, da ni ne postoji neko ko ba mnogo zna o svemu tome." "Ipak, postoje i takvi koji o tome znaju veoma mnogo." "Vi, moda", dobaci mu Enoh, pomalo podrugljivo, budui da stranac ba nije odavao utisak oveka koji bi se u bilo ta posebno razumeo. "Da, ja", odgovori stranac mirno, "premda se moje znanje ni izdaleka ne bi moglo uporediti sa znanjem nekih drugih." "Ponekad sam se pitao", nastavi Enoh, "da li, moda, ukoliko su zvezde samo sunca poput naeg, i oko njih ne krue planete, i ne ive li, moda, i na njima ljudi." Seti se, onda, istog asa, kako je jednom s drugarima sedeo kraj logorske vatre i kako su dokono brbljali, tek da ubiju vreme. I kako su, kada je on izneo pomisao da ljudi moda ive i na planetama to krue oko drugih zvezda-sunaca, svi na njega skoili i stali mu se rugati, ismevajui ga nedeljama potom, tako da je on odluio da to vie nikad nikome ne pomene. Na kraju krajeva, sve to nije ni bilo naroito 12

vano, budui da ni sam nije u to stvarno verovao; jednostavno to je ostalo dokono askanje kraj logorske vatre. Sad je to ponovo pomenuo, i to jednom potpunom strancu. Enoh se u sebi zapita zbog ega je to uinio. "Verujete li stvarno u to?" upita ga stranac. "Pa, bilo je to tek dokono razmiljanje", odgovori on. "Ne sasvim dokono", ispravi ga stranac. "Postoje, zaista, druge planete, i drugi ljudi na njima. Ja sam jedan od njih." "Ali, vi..." uzviknu Enoh, a onda zastade, uasnut. Jer, stranevo lice odjednom stade da se topi i nestaje, i ispod te obrazine Enohu se ukaza neko drugo lice, nimalo nalik licu ijednog pripadnika ljudskog soja. U trenutku dok je taj lani ljudski svlak otpadao s tog tueg lica, velika, blistava munja sevnu nebom i snani tresak groma kao da potrese zemlju, i Enoh zau kako iz daljine kia nalee, kao da juria preko bregova. 7. Tako je sve to zapoelo, pomisli Enoh, pre gotovo stotinu godina. Puko sanjarenje kraj logorske vatre pretvorilo se u stvarnost, i Zemlja se sada nalazila na galaktikim kartama, postavi tranzitna stanica za itavo raznovrsje bia to su putovala izmeu zvezda. Nekada su to bili stranci, ali su odavno prestali da to budu. Zapravo, sam taj pojam, stranci, bee pogrean. U bilo kom obliju da su se javljali, kakva god da im je bila svrha, uvek su to bila bia poput ljudi. On ponovo skrenu pogled na zapis od 16. oktobra 1931, i brzo ga prelete. Pri samom dnu bilo je zabeleeno sledee: Ulis kae da su Tubanci sa planete VI moda najvei matematiari u itavoj galaksiji. Po svemu sudei, razvili su numeriki sistem nadmoan svim postojeim, i naroito koristan u poslovima statistike. Enoh sklopi knjigu i ostade da utke sedi na stolici, pitajui se da li su statistiari sa Mizara X poznavali radove Tubanaca. Moda i jesu, pomisli on, budui da su bar neki vidovi matematike kojom su se oni koristili bili krajnje neobini. On odgurnu arhivsku knjigu u stranu i poe pretraivati po ladici pisaeg stola, izvukavi najzad svoju kartu - grafikon. Rairivi je pred sobom na stolu, on se zagleda u nju. Kad bi samo mogao biti siguran, pomisli on. Kad bi samo bolje poznavao mizarsku statistiku. Tokom poslednjih desetak godina, ili vie, prouavao je taj grafikon, stalno iznova proveravajui sve inioce i suprotstavljajui ih mizarskom sistemu, sve vreme nastojei da ustanovi da li su inioci kojima se sluio bili ba oni kojima je trebalo da se slui. On stisnu aku u pesnicu i udari njome po stolu. Kad bi samo mogao biti siguran. Kad bi samo mogao da porazgovara sa nekim. Bilo je to, meutim, neto od ega je zazirao, budui da bi kada bi tako postupio potpuno razgolitio ljudsku rasu. Jer, on je jo bio ovek. udno, pomisli on, da je jo ljudsko bie, da je, posle itavog stolea povezanosti sa svim tim biima sa brojnih, dalekih zvezda, uprkos svemu, i dalje bio Zemljanin. Jer, u mnogo pogleda njegove veze sa Zemljom bile su prekinute. Stari Vinslou Grant bio je sada jedino ljudko bie s kojim je jo razgovarao. Susedi su ga se klonili, a drugih nije ni bilo, sem ako se ne raunaju oni osmatrai, mada je i njih retko viao - samo nagovetaje njihove prisutnosti, samo mesta sa kojih su osmatrali. Samo sa starim Vinslouom Grantom i Meri i drugim biima-senima koji su povremeno navraali da podele s njim njegove samotnike asove. To je bilo sve to mu je preostalo od Zemlje, stari Vinslou i ta bia-seni i ta farma to se pruala oko kue - ali ne i sama kua, jer je ona ve odavno pripadala onim drugima. On zatvori oi, nastojei da se priseti kako je kua izgledala u onim starim danima. Bila je tu kuhinja, u istoj ovoj prostoriji u kojoj je sada sedeo, sa gvozdenom pei za kuvanje, crnom i zastraujuom, u jednom uglu, kezei se svojim ognjenim zubima kroz proreze reetke. Sasvim uza zid stajao je sto, za kojim su njih troje obedovali; sasvim je jasno mogao osetiti kako je sto izgledao, sa boicom za sire i 13

aom u kojoj su stajale kaike i Lenjom Suzanom sa senfom, renom i ilijem nasred crvenog kockastog stolnjaka koji je prekrivao sto. Seti se, zatim, jedne zimske veeri kada mu je bilo, po svemu sudei, tri, najvie etiri godine. Mati je bila zauzeta oko pei, pripravljajui veeru. On je sedeo na podu, nasred kuhinje, igrajui se nekim kockama i oslukujui priguene urlike vetra koji se zavlaio pod strehe i zabate. Odjednom njegov otac doe spolja, sa mue u staji, i nalet vetra i kovitlac snega prodree u prostoriju zajedno s njim. Otac brzo zatvori vrata i vetar i sneg nestadoe, ostavi odseeni tamo napolju, osueni na spoljnu tminu i pusto noi. Otac stavi vedro s mlekom koje je doneo na sudoperu, i Enoh vide da mu bradu i obrve prekriva sneg, i da mu se svuda oko usta, po bradi i brkovima, nahvatao led. On za trenutak zaustavi tu sliku u svom seanju, njih troje kao istorijske figure u kakvoj muzejskoj prostoriji - otac, sa ledom na bradi i brkovima i velikim filcanim izmama to su mu dopirale do kolena; majka, lica zarumenjenog usled poslovanja oko pei i sa ipkom opervaenom kapicom na glavi, i najzad, on sam, kako sedi na podu i igra se kockama. Postojala je, meutim, jo jedna stvar koje se seao, moda ak i jasnije no svega drugog. Na stolu je stajala jedna velika lampa, a na zidu iza nje visio je neki kalendar; svetlost lampe padala je kao reflektorski snop na sliku na kalendaru. Slika je prikazivala starog Boi-batu kako se u saonicama vozi kroz umski krajolik, a sav umski narod iziao je da ga pozdravi. Veliki, pun mesec blistao je nad drveem, a tle je bilo prekriveno debelim nanosima snega. I jedan par zeeva sedeo je tu, piljei razneeno u starog mrazovnjaka, kraj zeeva stajao je jelen, i rakun malo dalje, repa obavijenog oko nogu, a veverica i ikadi, jedno kraj drugog, sedeli su na vidno povijenoj grani. Starac je visoko podigao bi, u znak pozdrava, obrazi su mu bili crveni i osmeh veseo, a jeleni upregnuti u njegove sanke i razdragani i ponosni. Tokom svih tih godina, na sredokrai devetnaestog veka, Boi-bata je jezdio snegovitim hodnicima vremena, visoko uzdiui svoj bi u veseli pozdrav stnovnicima uma. A zlaana svetlost lampe jezdila je zajedno s njim, osvetljavajui zid i kockasti arav na stolu. Eto kako, pomisli Enoh, neke stvari odole vremenu - uspomene i seanja i ugodna toplina kuhinje jedne olujne zimske veeri u detinjstvu. Ali to opstajanje bee samo u duhu i umu, jer nita drugo nije bilo trajno. Kuhinje sada vie nije bilo, niti dnevne sobe sa starovremenskom sofom i stolicom za ljuljanje; ni gostinske sobe, sa njenom utogljenom otmenou od brokata i svile, kao ni spavaih soba za goste na prvom i domau eljad na drugom spratu. Sve to je netragom nestalo, i sve je sada bilo samo jedna jedina soba. itav drugi sprat, i svi pregradni zidovi bili su uklonjeni. itavu kuu inila je sada samo jedn ogromna prostorija. U jednom njenom delu nalazila se glaktika Stanica, a u drugom ivotni prostor opsluioca Stanice. Sasvim u uglu nalazio se krevet, do njega pe koja je funkcionisala na principu potpuno stranom Zemljanima, i najzad jedan hladnjak, takoe vanzemaljske izrade. Pored zidova bile su poslagane police i kredenci, natrpani asopisima, knjigama i novinama. Preostala je samo jo jedna stvar iz tih davnih dana, stvar koju Enoh tuincima koji su postavili Stnaicu nije dopustio da uklone - glomazni stari kamin nainjen od cigala i domaeg kamena to je stajao priljubljen uz jedan zid u dnevnoj sobi. Jo je bio tu, jedini preostatak iz starih dana, jedina zemaljska stvar, sa velikom, vornovatom hrastovom gredom koju je njegov otac svojom irokom sekirom izdeljao iz jednog masivnog trupla, a onda uglaao strugom i rendetom. Na gredi iznad kamina i po policama i na stoiu nalazilo se rasuto itavo raznovrsje predmeta i stvarica nezemaljskog porekla - za neke od njih, ak, nije bilo ni zemaljskih naziva - postojano sakupljanih tokom godina; bili su to darovi prijateljski naklonjenih putnika. Neki od njih imali su sasvim odreenu namenu, dok su neki bili tek ukrasi; bilo je tu i savreno nekorisnih stvari, jer ih nijedan pripadnik ljudske rase ni na koji nain ne bi mogao upotrebiti, pri emu neke od njih jednostavno nisu funkcionisale na Zemlji; najzad, bilo je tu i stvari o ijoj nameni Enoh nije imao ni najmanjeg pojma, mada ih je uvek primao, pomalo zbunjen, uz brojne, mucave izraze zahvalnosti, od dobronamernihih tuinaca koji su mu ih ljubazno donosili. Na drugom kraju prostorije, pak, stajao je sloen splet aparata, zauzimajui i dobar deo prostora nekadanjeg drugog sprata: bili su to aparati koji su putnike prebacivali kroz prazninu to se protezala od jedne do druge zvezde. Pravi saraj, pomisli on, mesto za predah, galaktika raskrsnica. On ponovo savi kartu-grafikon i vrati je natrag u ladicu stola. Zatim, takoe, odloi arhivsku knjigu, svoj dnevnik, vrativi je na njeno mesto, meu ostale, na polici. 14

Zatim baci pogled na galaktiki asovnik to je visio na zidu: bilo je vreme da krene. Prislonivi stolicu sasvim uz sto, on navue jaknu koja je bila prebaena preko naslona stolice. Zatim skide puku sa kuka koje su je privrivale za zid; stavi, potom licem prema zidu, on izgovori samo nekoliko rei. Zid se neujno rastvori i on zakorai u malenu upu, sa njenim oskudnim nametajem. Iza njegovih lea zid ponovo kliznu na svoje mesto: nije bilo ni najmanjeg nagovetaja da bi tu moglo biti iega drugog osim vrstog zida. Napolju, kada je iziao iz upe, bio je prekrasan dan poznog leta. Kroz samo nekoliko sedmica, pomisli on, javie se prvi znaci jeseni, i vazduh e se ispuniti prohladnim strujanjem. Prve biljke iz familije solidago ve su procvale, a koliko jo jue primetio je da su i rane astre, tamo dole kraj stare ograde, ve poele da dobijaju svoju uobiajenu boju. On zae iza kue i krenu putem prema reci, zaputivi se dugim poljem proaranim leskovim bunovima i mestimino retkim drveem. Evo, ovo je Zemlja, pomisli on - planeta stvorena za oveka. Ali ne samo za oveka, jer ta je planeta bila namenjena i lisici, sovi, lasici, kao i zmiji, i skakavcu, i ribi - svim bujnim ivotnim vrstama to su se kretale vazduhom, zemljom i vodom. I ne samo onima na njoj zaetim, ve i onima koje su neke druge zemlje nazivale svojim domom, neke druge planete to su, iako bezbroj svetlosnih godina udaljene, bile u sutini sasvim nalik Zemlji. I Ulisu i Hazarima i svima onima koji bi, ukoliko bi zatrebalo, ili ukoliko bi to poeleli, mogli na ovoj planeti iveti bez ikakvih neugodnosti i bez vetakih pomagala. Naa su obzorja tako iroka, pomisli on, a tako malo od njih vidimo. ak i u ovom asu, dok se plamtee rakete uzdiu sa Kanaverala, razbijajui drevne okove, tako malo o njima sanjarimo. udnja je bila tu, udnja sve jaa i jaa, udnja da celom oveanstvu saopti stvari koje je saznao. Ne neke odreene stvari, mada je bilo i takvih koje bi oveanstvo i te kako moglo iskoristiti, ve opte stvari, najire mogue; ali, iznad svega, osnovnu injenicu da irom vaseljene postoje inteligentna bia, da ovek nije sam, i da, ukoliko bi umeo da pronae put, nikad ne bi morao da bude sam. On se spusti putem preko polja i kraj niza drvea i izbi do jedne izboene stene na vrhu litice koja je gledala prema reci. Zastade tu za trenutak, kao to je zastajao i mnogo puta ranije, tokom hiljada jutara, i zagleda se put reke to se, srebrnastoplava, velianstveno valjala umovitom nizinom. Stara, drevna vodo, ree on utke se obraajui reci, ti si sve to doivela - kilometarska lica gleera to su doli, postojali i minuli, otpuzavi natrag prema polu, tvrdoglavo sporo, centimetar po centimetar, ostavivi za sobom vode nastale samim njihovim otapanjem i plavei dolinu plimama kakve ljudsko oko vie nikada nee ugledati; mastodonte i sabljaste tigrove i dabrove velike poput medveda to su vrljali ovim prastarim breuljcima, dok su noi huale od njihovih urlika i krikova; i tihe, malene horde ljudi to su kaskali umama, verali se uz litice ili plovili tvojom povrinom, okretni i u umi i na vodi, slabi telom ali velikih htenja, istrajni na nain na koji to jo niko nikad nije bio, i potom, pre samo malo vremena, jedan drugi ljudski soj, sa snovima to su ih nosili u svojim lobanjama i surovou svojih ruku i gotovo uasavajuom izvesnou o svojoj strahovitosti to su je nosili u svojim srcima. I jo mnogo pre toga, jer ovo je kraj drevniji no to to iko i zamilja, jedna druga vrsta ivota, i mnogi preobraaji klime, kao i sve one promene kroz koje je sama Zemlja prola. A ta ti o svemu tome misli? upita on reku. Jer, tebi pripadaju i uspomene i zamiljanja i vreme, i do sada je ve trebalo da ima odgovor, ili, bar, neke od odgovora. Kao to je i sam ovek ve mogao imati neke od odgovora da je iveo nekoliko miliona godina - kao to bi mogao imati neke od odgovora kroz nekoliko miliona godina, ukoliko ga uopte bude bilo. A ja bih mogao biti od pomoi, pomisli Enoh. Ne bih mogao da pruim odgovore, ali bih mogao pomoi oveku u njegovim nastojanjima da do njih doe. Mogao bih mu uliti veru i podariti nadu, i mogao bih mu ukazati na svrhu kakvu jo nikada ranije nije poznavao. Ali u sebi je znao da se na to nipoto ne bi mogao odvaiti. Duboko pod njim jedan orao lenjo je kruio iznad iroke brazde to ju je reka ostavila za sobom. Vazduh je bio tako prozraan da Enoh pomisli kako bi, kada bi samo malo napregao oi, mogao uoiti svako pojedinano pero u tim monim razmahanim krilima. Bilo je neeg gotovo arobnog u ovom mestu, pomisli on. Pogled to je sezao u nedogled i prozraan vazduh i oseaj izdvojenosti kao da su pokretali svu veliajnost duha. Kao da je ovo mesto bilo neto sasvim posebno, jedno od onih naroitih mesta kakvo svaki ovek mora sam za sebe potraiti, i smatrati se srenim ukoliko ga pronae, jer, bilo je mnogo onih koji su ga traili, da ga nikad ne nau. to je jo gore, bilo je ak i takvih koji nikad nisu za njim ni tragali. 15

Stajao je, tako, na litici i zurio preko reke, posmatrajui lenog orla i talasanje vode i zeleni ilim kronji, i njegov se um uzdie iznad svega toga, put onih drugih mesta, sve dok ga od tih misli ne uhvati vrtoglavica. I sve to nazva svojim domom. Zatim se lagano okrenu i krenu nazad niz stene i zae meu drvee, sledei stazu koju je tokom godina utabao. Za trenutak pomisli da bi mogao sii do podnoja brega, da pogleda bokor rumenih gospinih papuica, da se uveri kako napreduju, da pokua da zamisli svu lepotu koja e biti sva njegova ponovo sledeeg juna; odlui, meutim, da to ne bi imalo nikakvog smisla, poto su bile dobro skrivene na jednom usamljenom mestu, gde im nita nije moglo nauditi. Pre stotinak godina cvetale su na svim ovim padinama, i u velikim naramcima ih je donosio kui; majka bi ih onda stavljala u veliki mrki krag, i dan ili dva itava kua bila je ispunjena njihovim opojnim, bogatim mirisom. Sada ih je, meutim, bilo teko nai. Izgazila su ih stada to su tuda pasla, i lovci na poljsko cvee konano su oistili brda od njih. Nekog drugog dana, ree on samom sebi, nekog dana pre no to prispeju prvi mrazevi, otii e da ih obie i da se ponovo prepusti uivanju u pomisli da e u prolee opet biti tu. On za trenutak zastade, posmatrajui jednu vevericu koja je veselo skakutala na hrastovom drvetu. Zatim unu, pratei pogledom jednog pua koji mu se se naao na putu. Potom ponovo zastade kod jednog ogromnog drveta, posmatrajui mreu od mahovine koja se isplela na njegovom stablu. Za sve to vreme oslukivao je tihi poj neke ptiice, koji je dopirao as s jednog as s drugog drveta. Zatim nastavi svojim putem sve dok ne izie iz ume, i potom ivicom polja, dok ne stie do izvora koji je uborio niz padinu. Kraj izvora je sedelo neko ensko eljade, i on u njemu odmah prepoznade Lusi Fier, gluvonemu ker Henka Fiera, koji je iveo dole u nizini, pored reke. On zastade, i dok ju je posmatrao pomisli koliko je u njoj bilo ljupkosti i lepote, prirodne ljupkosti i lepote jednog priprostog i samotnog eljadeta. Sedela je kraj izvora, visoko uzdigavi jednu ruku; na vrhovima dugih i osetljivih prstiju stajalo joj je neto to se presijavalo u bezbroj boja. Glava joj je takoe bila uzdignuta, u oima joj je blistao otar, usredsreen pogled, telo joj je bilo uspravno i vitko, i samo odajui taj gotovo zbunjujui stav tihe usredsreenosti. Enoh lagano krenu prema njoj i zaustavi se tik iza njenih lea, i tek tada razabra da je ono to se na njenim prstima presijavalo u svim bojama bio leptir, jedan od onih zlatnocrvenih leptirova to su se pojavljivali krajem leta. Jedno od leptirovih krila stajalo je ravno i uspravljeno, ali je drugo bilo povijeno i kao malo zguvano, izgubivi neto od praha to davae sjaj njegovim bojama. U stvari, tek tada primeti, nije drala leptira. Stajao joj je na vrhu jednog prsta, povremeno maui zdravim krilom kako bi odrao ravnoteu. Bio sam oigledno u zabludi, pomisli on, kadasam maloas pomislio da mu je drugo krilce povreeno; jer, sada je sasvim lepo mogao videti da je samo, na neki nain, bilo savijeno i pomalo iskrivljeno. Sada se, pred njegovim oima, postepeno ispravljalo i prah je (ukoliko ga, uopte, maloas nije bilo) ponovo bio tu; koji asak potom, drugo krilce sasvim se izravna s prvim. On naini korak-dva i stade pred devojku, tako da ga je sada mogla videti; na njenom licu se ne ukaza ni traak iznenaenja. Bilo je to, znao je, potpuno prirodno, budui da se ve morala navii na to - da joj se neko priblii s lea i odjednom se ukae pred njom. Oi su joj blistale i na njenom se licu, pomisli on, mogao uoiti neki gotovo svetaki izgled, kao da je upravo doivela punu duevnu ekstazu. I on ponovo zatee sebe kako se pita, kao i svaki put kada bi je ugledao, kako joj je morao izgledati svet u kome je ivela, svet dvostruke tiine, odseena od svih drugih. Moda ne ba sasvim odseena, ali liena onog slobodnog protoka misli i rei na koji je ovek sticao pravo samim svojim roenjem. Bilo je, znao je, nekoliko pokuaja da je smeste u dravnu kolu za gluvoneme, ali se svaki takav pokuaj zavravao potpunim neuspehom. Jednom je pobegla i danima lutala dok je nisu pronali i vratili kui. Drugom, opet, prilikom, stupila je u neku vrstu trajka neposlunosti, odbijajui da sarauje u svakom pokuaju da je neemu naue. Dok je, tako, posmatrao kako sedi ovde sa leptirom, Enohu se uini da je spoznao razlog tome. Ona je imala, mislio je, svoj svet, svoj vlastiti svet, svet na koji se navikla, u kome se savreno snalazila. U tom svom svetu nije bila bogalj, kao to bi bez sumnje bila da su je gurnuli, makar samo delimino, u taj normalni ljudski svet. 16

Jer, ta bi joj znaili govor rukama ili vetina itanja s usana - ukoliko bi joj, za uzvrat, oduzeli ono neobino unutranje spokojstvo duha? Bila je bie uma i bregova, prolenog cvetanja i jesenje seobe ptica. Poznavala je sve to i ivela sa svim tim i bila, na neki udan nain, naroit deo svega toga. Bila je bie to je, potpuno izdvojeno, ivelo u jednom starom i izgubljenom prostoru prirodnog sveta. ivela je u prostoru koji je ovek, veoma davno, napustio - ako je uopte ikada u njemu stvarno i obitavao. I tako je tu sedela, sa raskonim zlatnocrvenim leptirom na vrhovima prstiju, sa izrazom usredsreenosti i iekivanja, i moda, oseanjem postignua to joj je blistalo u oima. Bila je iva, pomisli Enoh, kao to nijedno ivo bie koje je poznavao nije to bilo. Leptir rairi krila i odlepra s njenih prstiju, sve se vie udaljujui, nezainteresovan za bilo ta i bez straha, sve dalje, preko divlje trave i bujnog poljskog cvea. Ona nastavi da se ogleda za njim sve dok mu se ne izgubi svaki trag, negde pri vrhu brda ka kome se staro polje uspinjalo, a onda se okrenu pema Enohu. Nasmeivi se, naini nekoliko razdraganih pokreta rukama, podraavajui lepranje zlatnocrvenih krilaca, ali u tim je pokretima bilo jo neeg - oseanja sree i radosti ivljenja, kao da je elela da kae kako je svet divan. Kada bih je samo, pomisli Enh, mogao nauiti pasimologiji svojih galaktikih prijatelja - tada bismo, nas dvoje, bili u mogunosti da razgovaramo gotovo isto toliko uspeno koliko i pomou rei to su ih oblikovale ljudske glasnice. Uz malo vremena, pomisli on, moda to i ne bi bilo tako neizvodljivo, budui da je u galaktikom znakovnom govoru postojao prirodan i loigan proces koji se, od trenutka kada bi se shvatilo njegovo sutinsko naelo, gotovo instiktivno sledio. irom ove planete takoe su, u davnim vremenima, postojali znakovni jezici, ali nijedan od njih nije bio do te mere razvijen kao onaj kojim su se sluili prastanovnici Severne Amerike, tako da se jedan Ameroindijanac, bez obzira na to kojim se jezikom govorilo u njegovom plemenu, mogao nesmetano sporazumevati sa pripadnicima brojnih drugih plemena, bez ikakve bojazni da nee biti shvaen. ak i tako, znakovni jezik Indijanaca predstavljao je tek taku koja je oveku omoguavala da opa, kada ve nije mogao da tri. Nasuprot tome, taj galaktiki jezik bio je istinski jezik, prilagodljiv brojnim, i razliitim sredstvima i metodima izraavanja. Razvijao se tokom milenijuma, i brojne rase davale su mu svoj doprinos; tokom brojnih vekova bivao je doterivan, preobraavan i glaan sve dok, konano, nije izrastao u alatku za meusobno sporazumevanje to je poivala na vlastitim, samostalnim naelima. A takva jedna alatka odista je bila neophodna, jer je galaksija bila poput istinskog Vavilona. ak ni ta galaktika nauka, pasimologija, nije bila u stanju da prebrodi sve prpreke, niti da obezbedi, u izvesnim sluajevima, ni osnovni potrebni minimum za sporazumevanje. Ne samo to je bilo na milione razliitih jezika, ve su postojali i oni drugi jezici to se nisu temeljili na zvukovnim naelima, budui da pojedine rase, jednostavno, nisu ni bile sposobne da proizvode zvuke. Pri svemu tome, ponekad bi se ak i sam zvuk pokazao nedostatnim, jer bilo je rasa koje su se meusobno sporazumevale pomou ultrazvukova, koje druge, opet, jednostavno, nisu mogle ni uti. Postojala je, razume se, i telepatija, ali na svaku rasu koja se njome mogla koristiti dolazilo je hiljade drugih kojima su za takvu vrstu optenja nedostajale najosnovnije pretpostavke. Postojale su, bez sumnje, mnoge koje su se sasvim dobro snalazile sa jezikom znakova, ali isto tako, i mnoge koje su mogle optiti samo putem pismena ili piktografskih sistema, pri emu je, opet, bilo ak i takvih kojima su biohemijske tablice bile ugraene u sama tela. Bila je tu i ona rasa, bez ula vida i sluha, i bez moi govora, s tajanstvenih zvezda sa samog ruba galaksije, koja se sluila moda najsloenijim od svih galaktikih jezika - ifrovanim signalima kojima su izvirali negde duboko iz samih njihovih nervnih sistema. Enoh je svoj sadanji posao obavljao ve skoro itavo jedno stolee, ali je ak i pod takvim okolnostima pomisli on, ak i uz pomo univerzalnog znakovnog jezika i semantikog prevodioca, koji je predstavljao jedva neto vie od neugledne (mada, vrlo sloene) mehanike spravice, esto bio stavljan na ozbiljne muke dok ne bi uspeo da konano shvati ta su neki od njegovih gostiju eleli da mu saopte. Lusi Fier dohvati lone to je stajalo kraj nje - lone nainjeno od izukrtanih traka brezove kore - i zahvati vode iz izvora. Zatim prui lone Enohu, koji joj pristupi jo blie i prihvati ga, klekavi kraj nje, i stade piti. Voda, meutim, stade isticati kroz upljine na lonetu i tei mu niz ruku, kvasei mu rukav koulje i jakne. On ispi vodu do kraja i vrati joj lone. Prihvativi ga jednom rukom, ona isprui drugu ruku i dodirnu mu elo, obrisavi ga nenim dodirom prstiju, pokretom koji je, po svemu, u njenim oima mogao znaiti i blagoslov. 17

On joj se ne obrati nijednom reju. Jo je davno prestao da joj govori, pomiljajui da bi pokreti njegovih usana, proizvodei zvuke koje ona nije mogla uti, mogli na nju zbunjujue delovati. Umesto toga, on isprui ruku i svoj iroki dlan prisloni uz njen obraz, ostavivi ga tu nekoliko trenutaka kao da eli da je sasvim uveri u svoju naklonost. Zatim se uspravi i ostade tako zagledan dole u nju, i za asak njihove se oi susretoe, duboko zaronivi jedne u druge, i on se potom okrenu. Enoh prekorai potoi to se izlivao iz izvora, i uputi se stazom to je od oboda ume vodila preko polja, i dalje prema obronku. Na pola puta, na kosini, on zastade i osvrnu se, i vide da i ona njega posmatra. Enoh podie ruku i mahnu joj u znak oprotaja, i ona mu spremno uzvrati istim pokretom. Priseti se da je, prolo dvanaest, a moda i vie godina otkako ju je prvi put sreo, kao arobnog devojurka od otprilike deset godina, divlje stvorenjce to je nesputano tumaralo umama. Sprijateljili su se, seti se sada, tek mnogo kasnije, iako ju je viao esto, dok je lutala okolnim breuljcima i dolinom, kao da ih je smatrala svojim igralitem - to su oni, naravno, i bili. Tokom godina posmatrao ju je kako odrasta, sreui je esto prilikom svojih svakodnevnih etnji, i izmeu njih dvoje postepeno se uspostavilo razumevanje samotnih i izgnanih, ali istovremeno, razumevanje utemeljeno i na neem viem od toga - na injenici da je svako od njih imao svoj vlastiti svet, svetove to su im pruali uvid u stvari koje su drugima tek retko bile dostupne. Nijedno od njih, pomisli Enoh, nikada nije unilo nikakav pokuaj da u taj svoj lini svet posveti ono drugo; meutim, sama injenica da su tim svetovima raspolagali stvarala je, u svesti i nje i njega, vrstu osnovu za istinsko prijateljstvo. A onda se priseti onog dana kad ju je zatekao na mestu gde su cvetale rumene gospine papuice, kako klei i posmatra ih, ne ni pokuavajui da ih ubere, i kako se on zaustavio pored nje, srean to ih samo posmatra, shvativi da njih dvoje, ona i on, ve u samom pogledu na divne cvetove, nalaze radost i lepotu to su daleko premaivali svaku potrebu za posedovanjem. Stigavi na vrh padine, on krenu dole putem obraslim travom i korovom, to je vodio do mesta gde se nalazilo njegovo potansko sandue. Meutim, nipoto se nije pravario tamo pored izvora, ma koliko stvari izgledale kada ih je poblie osmotrio. Leptirovo krilce zaista je bilo izvrnuto, i slomljeno, i bezbojno jer je prah bio skinut s njega. Taj je leptir za trenutak zaista bio obogaljen, a asak potom, zdrav i io odleprao je dalje u divotan boji svet. 8. Vinslou Grant stizao je na vreme. Dospevi do potanskog sandueta, Enoh ugleda oblak praine to se uzdizao za starim kolima dok su se muno pela padinom. Bilo je puno praine ove godine, pomisli on, stojei kraj potanskog sandueta. Kia je retko padala, i plodovi zemlje ozbiljno su trpeli zbog toga. Mada, iskreno govorei, sada je u ovim krajevima retko ko uopte neto sejao. Nekada je, meutim, ovde bilo puno prijatnih farmi, rasutih unaokolo, ak i pored puta, sa crvenim stajama i belim kuicama. Veina je sada bila naputena: kuice vie nisu bile bele, niti staje crvene; stajale su posivele, izubijane od vremena, sa otpalom bojom i ulegnutim slemenjaama, i bez ljudi. Jo koji trenutak i stii e i Vinslou, i Enoh sede da ga saeka. Mogue je da e se pismonoa prethodno zaustaviti kod sandueta Fierovih, tu, odmah iza okuke, mada je Fierovima, po pravilu, pota retko dolazila, i to samo reklamne poiljke i slino ubre to su ga upuivali svim vlasnicima potanskih fahova, bez razlike. Fierovi, oito, nisu za to preterano marili, jer bi ponekad prolo i po nekoliko dana pre no to bi neko doao da pokupi potu. Da nije bilo Lusi, moda je, zapravo, nikad ne bi ni podizali; uglavnom je ona bila ta koja bi se toga setila. Fierovi su, odista, pomisli Enoh, bili izrazito lenj soj ljudi. Kua u kojoj su iveli, kao i sve okolne pomone zgrade, samo to im se nisu sruile na glavu; obraivali su i jedno zaputeno, dronjavo kukuruzno polje, koje je najee ostajalo poplavljeno posle redovnog izlivanja reke. Povremeno bi nakosili neto sena u jednom lugu u nizini; imali su i par konja kojima su se sve kosti mogle prebrojati, nekoliko mravih krava i neto peradi. Imali su i neku starudiju od kola, kao i jednu pecaru sakrivenu negde na dnu reke; lovili su i pecali i postavljali zamke, i sve u svemu, bili potpuno neuhvatljivi. Mada, kada se sve sabere, nisu bili loi susedi. Gledali su, po pravilu, svoja posla i nikada nikome nisu dosaivali - osim kada bi, povremeno, nagrnuli u jatima, delei svud unaokolo po komiluku knjiice i letke neke opskurne fundamentalistike sekte u koju se Mama Fier ulanila pre nekoliko godina, prilikom nekog skupa pod atrama u blizini Milvila. 18

Vinslou, meutim, nije zastao kod sandueta Fierovih, i ubrzo stie kolima koja su gotovo prokuvala, pojavivi se iza okuke obavijen oblakom praine. On konano zaustavi brektavu mainu i iskljui je. "Neka se malo ohladi", ree on. Motor stade da pucketa, odajui viak toplote. "Danas si prilino poranio", primeti Enoh. "Za veinu u okolini danas nije bilo nikakve pote", odvrati Vinslou. "Samo sam protutnjao pored njihovih sanduia." Potom se zagnjuri u torbu to je leala na zadnjem seditu i izvue sveanj uvezan kanapom Enohovo sledovanje sastavljeno od nekoliko dnevnih novina i dva asopisa. "Stie ti puno ovakvih stvari", rei Vinslou, "ali pisma gotovo da i ne dobija." "Nema vie nikoga", odgovori Enoh, "ko bi poeleo da mi napie neku re." "Ali", nastavi Vinslou, "danas ti je stiglo i jedno pismo." Enoh pogleda, ne mogavi da prikrije iznenaenost, i vide krajiak koverta to je virio izmeu novina. "Lino pismo", dodade Vinslou, gotovo cokui usnama. "Ne neki tamo oglasi. Ili poslovno pismo." Enoh stavi sveanj ispod mike, pored puke. "Po svoj prilici, nita znaajno", ree on. "Po svoj prilici", sloi se Vinslou, lukavo zatreptavi. Zatim izvue lulu i duvankesu iz depa i zapoe lagano puniti lulu. Motor na kolima i dalje je pucketao i puio se. Sunce je estoko peklo s neba na kojem nije bilo ni najmanjeg oblaka. Trava i iblje kraj puta bili su prekriveni prainom, odajui neki otar miris. "ujem da se vratio onaj momak to jurca za ginsengom", ponovo e Vinslou, kao tek razgovora radi, ali nesposoban da prikrije zavereniki ton. "Bio je odsutan tri, etiri dana." "Moda je bio otiao da proda ono to je dosad nakupio." "Ako ve mene pita", nastavi pismonoa, "ja ne verujem da on uopte skuplja to korenje. On je ovde zbog neeg drugog." "Muva se ovuda", potvrdi Enoh, "ve podue." "Pre svega", nastavi Vinslou, "retko ko danas uopte kupuje seng, a i jedva da se jo moe nai, ak i kada bi bilo zainteresovanih. Nekada, pre dosta godina, bilo je puno kupaca. Kinezi su ga, ini mi se, upotrebljavali kao neku vrstu leka. Ali danas sa Kinom vie uopte ne trgujemo. Seam se da smo ga, kada sam bio deak, i sami brali. ak ni tada ga nije bilo lako pronai. Mogao si jurcati itavog dana i nai samo nekoliko korenia." On se zavali dublje u sedite i dostojanstveno otpuhnu nekoliko dimova. "udna stvar", ree najzad. "Nikada jo nisam sreo tog oveka", primeti Enoh. "Tumara umama", objasni Vinslou. "Sakuplja i razne druge biljke. Ja mislim da je on neka vrsta vraa. Skuplja sve te stvari zbog aranja. Dosta vremena provodi sa Fierovima, pijui s njima onu njihovu rakiju. O vradbinama se u poslednje vreme vie mnogo ne govori, ali ja i dalje mislim da tu ima neega. Postoji puno stvari koje nauka ne ume da objasni. Uzmi, na primer, onu Fierovu devojku, onu aavu; u stanju je da te oas oslobodi bradavica." "Da, uo sam", potvrdi Enoh. I vie od toga, pomisli on. Moe i da izlei leptira. Vinslou se odjednom nae. "Gotovo da zaboravim", ree on. "Imam ovde jo neto za tebe." On dohvati s poda neto uvijeno u smeu hartiju i prui paketi Enohu. "Ovo nije dolo potom", objasni on. "To je neto to sam ja sam napravio za tebe." "Oh, hvala ti", odvrati Enoh, uzimajui paketi. "Hajde", ree Vinslou, "otvori ga." Enoh je trenutak oklevao. "Ma, hajde", ree Vinslou, "nemoj se stideti." Enoh pocepa hartiju, i pred oima mu se ukaza jedna figura, izrezbarena u drvetu. Bio je to, prepoznatljiv na prvi pogled, on sam. Figura je bila nainjena od plaviastog, medno obojenog drveta, i dugaka oko dvadeset centimetara. Pod sunevim zracima presijavala se poput zlatnog kristala. Figura ga je 19

predstavljala u hodu, sa pukom zavuenom pod miku; oigledno, duvao je vetar, jer mu se kosa blago vijorila, a i jakna i pantalone bili su namrekani usled vetra. Enoh duboko udahnu vazduh, a onda zastade zurei u figuru. "Vinse", progovori on najzad, "ovo je neto najlepe to sam ikad u ivotu video." "Nainio sam je", objasni potar, "od onog komada drveta to si mi ga poklonio prole zime. Najbolji komad drveta za rezanje koji sam ikad imao u rukama. Tvrdo, i gotovo bez ijednog vora. Nema opasnosti da e pui li se rascepiti, ili da e se neka iverka sama od sebe razdvojiti. Kad napravi neki zarez, onda je to tano na mestu na kojem si eleo, i ostaje trajno na mestu na kojem si ga nainio. Dok ga ree, kao da se samo glaa. Samo ga posle jo malo dotera, i to je sve." "Ne zna", ree Enoh, "koliko mi ova figura mnogo znai." "Tokom svih ovih godina", podseti ga potar, "poklonio si mi strano mnogo zgodnih drvenih trupaca. Najrazliitije vrste drveta, kakve ponekad niko nikad ranije nije video. I sva su bila od najbolje grae i izvanredno lepa. Pa, mislio sam, vreme je da neto i za tebe nainim." "I ti si za mene puno inio", usprotivi se Enoh. "Vue sve ove stvari za mene ak iz grada." "Dopada mi se, prijatelju", odgovori Vinslou. "Ne znam ni ko si ni ta si, niti nameravam da te to pitam, ali zna, veoma mi se dopada." "Voleo bih kada bih ti mogao rei i ko sam i ta sam", tiho odgovori Enoh. "Pa", primeti Vinslou, zasevi ponovo za volan svojih kola, "mislim da nije ni vano ko je i ta je bilo ko od nas, sve dok nam je prijatno jednom s drugim. Kad bi i itave drave bile u stanju da prihvate pouke to im ih mogu dati male zajednice poput nae - pouku o tome kako skladno iveti zajedno - svet bi bio mnogo lepe mesto za ivot no to jeste." Enoh ozbiljno klimnu. "Ne ini se preterano privlanim, zar ne?" "U to moe biti siguran", odgovori pismonoa, ve palei kola. Enoh ostade da stoji, posmatrajui kola to su se udaljavala niz padinu podiui za sobom oblake praine. Potom se ponovo zagleda u drvenu figuru sa vlastitim likom. inilo se kao da drvena figura koraa vrhovima brda, izloena punoj silini vetra i malo povijena pod njegovim udarima. Zbog ega? upita se on. ta je to pismonoa video u njemu to ga je navelo da ga prikae kako koraa u susret buri? 9. On paljivo odloi puku i sveanj novina na jedan busen pranjave trave i pomno ponovo uvi statuetu u komad hartije. Postavie je, odlui on, ili na gredu iznad kamina, ili moda, jo bolje na stoi za kafu to se nalazio kraj njegove omiljene naslonjae u uglu, pored radnog stola. eleo je da je postavi negde, priznade sam sebi pomalo pometen, gde e mu uvek biti pri ruci, gde bi je mogao posmatrati i dohvatiti kada bi god to poeleo. I unapred poe uivati u dubokom, prijatnom i sveproimajuem zadovoljstvu to e mu ga uvek donositi pismonoin neoekivani dar. Nije to bilo stoga, pomisli on, to je tek retko dobijao poklone. U stvari, jedva da bi prola koja sedmica a da mu neko od onih tuinskih putnika to su prolazili kroz Stanicu ne bi togod darivao. Kua je ve bila pretrpana raznim predmetima, a i nekoliko polica dole u podrumu bilo je naikano stvaricama koje su mu poklonili. Moda je pravi razlog njegovom sadanjem oseanju, pomisli on, bio upravo u tome to je to bio poklon jednog Zemljanina, nekog od njegove vlastite vrste. On unu statuetu umotanu u hartiju pod miku, ponovo dohvati puku i sveanj novina, i krenu natrag putem prema kui, sledei bunjem obraslu stazu koja je nekada predstavljala kolski put kojim se stizalo do farme. Busenje debele trave izraslo je izmeu starih brazda to su ih nekad usekli tokovi teretnih kola, toliko duboko svojim gvozdenim obruima prodirui u ilovu da su jo i sada predstavljali tek pruge nabijene zemlje na kojoj ak ni korov, sve do dananjeg dana, nije uspeo da idiklja. Ali s obe strane puta, kao da su se unjali poljem od oboda ume, rasli su ogromni busenovi trave to su povremeno premaivali i visinu oveka, tako da se prolazniku inilo kao da koraa sred ogromnog zelenog tunela. Na pojedinim mestima, potpuno neoekivano - moda usled kakvoe tla ili udljivou prirode - zid travuljine odjednom bi nestajao, i tu je, sa vrha obronka, pucao pogled daleko preko doline i prema reci. 20

I ba sa jednog od takvih mesta Enoh ugleda odblesak neega izmeu skupine drvea na ivici starog polja, ne suvie daleko od izvora kraj kojeg je zatekao Lusi. Ugledavi odblesak on se namrti, i ostade tako utke stojei na stazi, oekujui da ga ponovo uhvati. Ali nita se ne dogodi. Bio je to, znao je, neki od onih osmatraa, koji je uz pomo dogleda motrio na Stanicu. Odblesak koji je ugledao poticao je od sunca, iji su zraci pod odgovarajuim uglom pali na staklo. Ko su bili ti ljudi? upita se on. I zbog ega su motrili? Ima ve dosta vremena kako su se pojavili, ali zaudo, samo su motrili. Nijedan od njih nije ni pokuao da mu se priblii, mada bi to, bilo mu je jasno, moglo biti i jednostavno i sasvim prirodno izvesti. Ukoliko su - ma ko bili - eleli da porazgovaraju s njim, moglo se uvek urediti da se, tobo sluajno, sretnu s njim tokom njegovih jutarnjih etnji. Po svemu sudei, sve do sada nisu ispoljili nikakvu nameru da mu pristupe. Pa ta su onda, upita se on, imali na umu? Moda su, jednostavno, eleli da ga nadgledaju. U tom sluaju, pomisli on sa primesom suvog humora, mogli su se lako upoznati sa njegovim navikama i nainom ivljenja jo tokom prvih desetak dana svog motrenja. Ili su, moda, ekali da se dogodi neto to bi im pruilo klju za razumevanje njegovih postupaka. Meutim, u tom ih je pravcu moglo ekati samo potpuno razoarenje. Mogli su motriti jo hiljadu godina, i ne uhvatiti ni najmanji nagovetaj onoga to se zaista deavalo. On se okrenu i nastavi da gegucavo koraa putem to se sve vie uzdizao, zabrinut i zbunjen ponaanjem osmatraa. Moda, pomisli on zatim, nisu ispoljili nameru da mu pristupe zbog izvesnih pria to su ih, mogue je, uli o njemu. Pria sa kojima niko, ak ni Vinslou, ne bi bio spreman da ga upozna. Kakve su to prie, upita se on, sada ljudi iz okoline mogli o njemu ispredati - sigurno, poput onih tajnovitih narodskih predanja to se, uzdrana daha, s veeri pripovedaju po okovima soba. Uprkos tome, pomisli, to on za te prie nije znao, gotovo je izvesno da su postojale. Isto je tako izvesno bilo da osmatrai nisu dosad uinili nikakav pokuaj da mu se priblie. Pa, sve dotle dok to ne pokuaju, on e biti savreno bezbedan. Sve dotle dok se ne budu poela postavljati pitanja, nee biti ni potrebe da se daju odgovori. Da li ste vi, zaista, upitali bi, onaj isti Enoh Volas koji je 1861. krenuo da se bori pod zastavom Ejba Linkolna? Ali odgovor na to pitanje nije se mogao dati, jer je postajao samo jedan. Tako je, morao bi da odgovori, ja sam taj isti ovek. Od svih pitanja koja bi mu mogli postaviti, bilo je to jedino na koje bi im mogao pruiti do kraja iskren odgovor. Na sva ostala morao bi odgovarati utanjem, ili okoliei. Upitali bi ga, bez sumnje, kako to da nije ostario - kako se dogodilo da jedino on ostane mlad, dok celokupno oveanstvo stari. A on im ne bi mogao odgovoriti da je to zbog Stanice, i da, dok je u njoj, ne stari uopte, da stari jedino dok je na svojim svakodnevnim jutarnjim etnjama, po jedan as dnevno, da moda ostari jo po koji sat dnevno eprkajui po svom vrtu, da je, ak, umeo da namerno ostari i po petnaestak minuta, sedei na stepenicama ispred svoje kue i uivajui u kakvom divnom zalasku sunc. Ali i to da bi, im bi ponovo uao u kuu, proces starenja bivao u celosti zaustavljen. Sve to im ne bi mogao rei. Bilo je, takoe, jo mnogo drugih stvari o kojima im ne bi mogao govoriti. Moda e, pomisli on, zaista doi trenutak - kada e morati da izbegava sva ta pitanja i da se sasvim povue od sveta, ostavi trajno izmeu etiri zida svoje Stanice. Takav razvoj okolnosti ne bi ga pogodio fiziki, jer bi bio u stanju da ivi unutar Stanice bez ikakvih neugodnosti. Ne bi mu bilo potrebno nita spolja, jer bi ga tuinci snabdevali svime to bi mu bilo neophodno da sasvim lepo ivi. Ponekad je, istina, nabavljao neto ljudske hrane, koju mu je Vinslou kupovao i donosio iz varoi, ali samo stoga to je oseao neodoljivu elju za plodovima svoje rodne planete, naroito za onom jednostavnom hranom u kojoj je toliko uivao u svom detinjstvu i tokom zajednikih odlazaka na due izlete. Meutim, ree on u sebi, ak bi mu i takva hrana, zahvaljujui procesu duplikovanja, mogla biti isporuivana u eljenim koliinama. Pare slanine i tuce jaja uvek je mogao poslati na neku drugu Stanicu, gde bi ostali kao uzorak na osnovu kojeg bi mu, odgovarajuim impulsima, u potrebnim koliinama bili slati nazad kada god bi to poeleo. Meutim, postojalo je i neto to mu tuinci nikako nisu mogli obezbediti - vezu s drugim ljudima, preko Vinsloua i pote koju je primao. Kada bi se jednom zatvorio u Stanicu, bio bi u celosti odseen od 21

sveta koji je poznavao, jer su novine i asopisi predstavljali njegovu jedinu vezu s njim. Radio-aparat je unutar Stanice bio neupotrebljiv, zbog interferencija to su ih stvarale sve one instalacije. Vie ne bi znao ni ta se deava u svetu, niti kako stvari stoje napolju. Njegovi bi grafikoni usled toga ozbiljno trpeli, i konano postali neupotrebljivi; mada, primeti on, sve vie su to postajali ve i sada, budui da nije bio siguran da li ispravno koristi pojedine faktore. Nezavisno od svega toga, ono to bi mu najvie nedostajalo bio je taj maleni svet napolju s kojim se toliko srodio, to maleno podruje koje je opasivao tokom svojih etnji. Upravo su te etnje, pomisli on, vie no ita drugo, moda, bile ono to ga je i dalje inilo ljudskim biem i dravljaninom Zemlje. Zatim se upita koliko bi vano moglo biti da ipak ostane, emocionalno i duhovno, dravljanin Zemlje i pripadnik ljudske rase. Pomisli, potom, da moda i nije bilo nekog jakog razloga za to. Uz to galaktiko raznovrsje svetova to mu je u svakom trenutku stajalo na dohvat prstiju, moda je pomalo i provincijalno izgledala njegova stalna potreba da se identifikuje sa starom rodnom planetom. Moda je tim svojim parohijalizmom poneto i gubio. Ali, znao je, ne bi nimalo liilo na njega da sada okrene lea Zemlji. Bilo je to mesto koje je suvie duboko voleo - voleo dublje i predanije, najverovatnije, nego ona druga ljudska bia koja nisu stekla njegov udeo u dalekim svetovima, za koje nisu ni sanjali da postoje. ovek, ree on u sebi, mora pripadati neemu, mora biti neemu odan i sauvati svoj identitet. Vaseljena je bila suvie prostrana - nesaglediva - da bi ijedno bie moglo u njoj opstati u svojoj punoj nagosti i osamljenosti. Jedna eva izroni iz visoke trave i uzdie se visoko u nebo; ugledavi je, on zastade oekujui da ga ponese gusta pesma iz njenog grla to e, poput blagoslovene letnje kie, potei iz nebeskog plavetnila. Ali ne zau pesmu, jer je prolee ve odavno minulo. On gegucavo nastavi da silazi putem i, malo potom, ugleda pred sobom utljivu Stanicu, kako se naginje nad grebenom. Ba je bilo smeno, pomisli on, to je kuu doivljavao kao Stanicu, a ne kao i svoj dom - ali, s druge strane, due je ve bila Stnaica no to mu je bila dom. Bilo je u toj kui, uoi sada, neke rune temeljnosti, kao da se sama postavila tu na vrhu grebena, s namerom da tu zauvek i ostane. I ostae, naravno, ukoliko to budu eleli, i sve dotle dok budu eleli. Jer nije bilo niega to bi joj moglo nauditi. ak i kada bi bio prinuen da se jednog dana zatvori izmeu njenih zidova, Stanica bi ostala gluva i nema za svaku ljudsku radoznalost, odolevi svim ljudskim nastojanjima. Ne bi je mogli ni zagrepsti, niti u njoj provrteti rupu, niti je sruiti. Nije bilo niega to bi ljudi u vezi s njom mogli uiniti. Sva njihova posmatranja, sva njihova domiljanja, sva ispitivanja podataka do kojih bi doli, nita od toga ne bi im donelo nikakvo saznanje osim saznanja da se jedno krajnje neobino zdanje nalazi tu, na vrhu grebena. Kua je mogla podneti sve, osim termonuklearne eksplozije - a moda i nju. On ue u dvorite i okrenu se jo jednom, pogledavi unazad prema skupini drvea odakle je doao odblesak, ali niega nije bilo sada to bi nagovetavalo da se tamo neko jo nalazi. 10. U Stanici je aparat za odailjanje poruka alosno zvidukao. Enoh okai puku na zid, spusti sveanj s novinama i statuetu na sto, i uputi se preko sobe do zviduue maine. Poto je pritisnuo dugme i povukao jednu ruicu, zvidukanje prestade. Na tablici je bila ispisana sledea poruka: Br. 406302 Stanici 18327. Stiem rano veeras, po vaem vremenu. Ueleo sam se vrue kafe. Ulis. Enoh se iroko osmehnu. Ulis i njegova kafa! Jedini je od svih tih tuinskih bia uivao u zemaljskoj hrani ili piu. Bilo je, naravno, i drugih koji su ih okusili, ali ne vie nego jednom ili dvaput. Zgodan je taj Ulis, pomisli on. Dopali su se jedan drugom jo prilikom prvog susreta, onog sparnog popodneva kada je naila oluja i kada su, poto je ljudska obrazina spala sa tuinevog lica, ostali da sede na stepenitu ispred kue. Bilo je to zastraujue lice, odvratno i odbojno. Lice, kako se Enohu tada uinilo, kakvog okrutnog klovna. Odmah se potom, u trenutku kada je na to pomislio, upitao ta mu je, zapravo, taj neobini izraz tutnulo u glavu, budui da pojam okrutnosti nije imao nieg zajednikog sa predstavom o klovnovima. Ali, eto, pred njim je bio jedan koji bi to mogao biti - arenog zakrpljenog lica, vrstih, temeljno postavljenih vilica, sa uskim prorezom na mestu usana. 22

Ali onda mu ugleda oi, i to odmah izmeni sve ostalo. Oi su mu bile krupne, i bilo je neke blagosti i svetlosti razumevanja u njima, i one ga sveg obujmie, kao to bi ga neko drugaije bie primilo rairenih ruku, iskazujui mu svoje prijateljstvo. Kia najzad stie piskutajui i stade dobovati po krovu kue, a onda se srui i na njih, poput kakve izvijene zavese, besno tukui po praini koja je prekrivala dvorite, nagnavi iznenaenu, sparuenu perad da mahnito potrai zaklon. Enoh se uspravi i dohvati doljaka za miicu, povukavi ga za sobom pod natkriveni deo verande. Stajali su suelice jedan drugom, i Ulis dohvati, povue i razlabavi masku na licu, otkrivi glavu golu kao tane, bez ijedne vlasi - i njeno obojeno lice. Lice kao u kakvog divljeg i jarosnog Indijanca, obojenog ratnikim bojama, osim to su se tu i tamo nalazili premazi svojstveni klovnovima, kao da se iza sveg tog bojenja krila namera da se ukae na nedoslednu gortesknost rata. Dok je jo zurio u doljaka Enohu postade jasno da to uopte nisu bile boje, ve prirodna pigmentacija tog bia to je prispelo odnekud sa zvezda. Ma kakve sumnje da je mogao gajiti, i ma kakva pitanja da je sebi postavljao, Enohu je bilo potpuno jasno da ovo udno stvorenje ne potie sa Zemlje. Jer nije u sebi sadralo nita ljudsko. Moglo je, istina, imati ljusko oblije, i par ruku i nogu, i glavu i lice. Ali u njegovoj pojavi bilo je neeg do te mere sutinski neljudsko da je gotovo predstavljalo pravu negaciju svega ljudskog. U stara vremena, pomisli on, moglo bi se za njega pomisliti da je demon, ali ti dani sada su bili prolost (mada, u pojedinim delovima zemlje, ne sasvim): dani kada su ljudi verovali u demone, ili sablasti, ili u bilo ta to je pripadalo tom odvratnom soju koji je nekad, kako se zamiljalo, obitavao na Zemlji. Rekao je da je doao sa zvezda. Pa, moda i jeste. Mada, sve to zajedno nije imalo nikakvog smisla. Bilo je to neto o emu nikad niko nije razmiljao, ak ni u najdivljijim snovima. Nije u tome bilo nieg za ta bi se ovek mogao uhvatiti, i vrsto drati. Nije za to bilo niti mere, niti pravila. Moda, najzad, i jeste predstavljalo belu mrlju u neijem razmiljanju, koja bi se, kada za to doe vreme, mogla popuniti, ali u ovom asu bio je to samo tunel beskrajnog udivljenja koji se protezao do samog kraja venosti. "Navii e se ve", obrati mu se stranac. "Znam da to nije lako, ali ne znam ni za jedan nain kako bih ti mogao pomoi, sve ovo olakati. Najzad, ne postoji ni nain da te zbilja uverim da potiem sa zvezda." "Ali izvrsno govori." "Misli, va jezik? Nije bilo nimalo teko. Kada bi samo pojma imao kakvi sve jezici postoje u galaksiji, bilo bi ti jasno koliko sam malo tekoa imao. Va jezik nije teak. Vrlo je jednostavan, i postoje mnogi pojmovi koje on nema ni potrebe da izraava." To je, priznade Enoh u sebi, mogla biti suta istina. "Ukoliko eli", nastavi stranac, "mogao bih se skloniti negde, na dan ili dva. Dati ti vremena da rasmisli. A onda bih se vratio. Dotle bi ti ve o svemu razmislio." Enoh se nasmei, pomalo drveno, oseajui svu neprirodnost svog osmeha. "To bi mi pruilo dovoljno vremena", primeti on, "da uzbunim itavu okolinu. A kad se vrati, moda bi te ekala zaseda." Stranac odmahnu glavom. "Potpuno sam siguran da ti to ne bi uinio. Ipak, spreman sam da preuzmem i taj rizik. Dakle, ukoliko eli..." "Ne", odvrati Enoh, toliko mirno da ga to i samog iznenadi. "Ne, kada se ve mora s neim suoiti, onda to uini odmah. Nauio sam to u ratu." "Uspee", ree tuinac. "Uspee u potpunosti. Nisam te ravo procenio, i to me ispunjava ponosom." "Ravo procenio?" "Ti misli, valjda, da sam se tek tako odnekud stvorio, tek tako banuo? Ti si Enoh, i poznajem te dobro. Isto onoliko, moda, koliko i ti sam sebe poznaje. Pa, mogue je, jo i bolje." "Zna mi ak i ime?" "Naravno." "Pa, ba lepo", ree Enoh. "A kako se ti zove?" "Prilino sam zbunjen", odgovori mu stranac. "Jer, ja nemam nikakvo ime. Razume se, podleem nainu identifikovanja svojstvenom mojoj rasi, ali to se ne moe izraziti jezikom." Odjednom, bez ikakvog posebnog razloga, Enoh se seti one oputene prilike kako sedi na vrhu ograde, sa tapom u jednoj i perorezom u drugoj ruci, spokojno rezbarei dok mu je topovska ulad zvidala iznad glave, a puke, samo nekoliko stotina metara odatle, reale i pratale u talasima barutnog dima to se uzdizao iznad borbene linije. 23

"Pa, ime e ti biti potrebno", ree on, "i neka to bude Ulis. Moram te nekako zvati." "Zvui prijatno", priznade stranac. "Mogu li znati zbog ega ba Ulis?" "Zato to je to", odgovori Enoh, "ime koje je nosio jedan veliki ovek moje rase." Bilo je to, naravno, potpuno aavo s njegove strane. Jer nije bilo ama ba nikakve slinosti izmeu njih dvojice - tog oputenog generala Unije koji mirno delje tap, sedei na ogradi, usred ratne vreve, i ovog doljaka sa zvezda, koji je stajao tu na verandi. "Milo mi je to si ba to ime odabrao", ree ovaj novopeeni Ulis, stojei na verandi. "U mojim uima zvui dostojanstveno i otmeno, i meu nama dvojicom, nosiu ga sa zadovoljstvom. A ja u tebe oslovljavati sa Enoh, linim imenom, kao to i treba da bude meu prijateljima, jer nas dvojica radiemo zajedno jo tokom velikog broja vaih godina." Sada je to ve poinjala da postaje stvarnost, i pomisao na to pokoleba Enoha. Moda je ba to bio razlog, ree Enoh u sebi, to je taj stranac malo priekao, to nije, videvi ga omamljenog, na njega navalio svom snagom. "Moda bih", ree Enoh, borei se sa saznanjem to je raslo u njemu, raslo prebrzo, "moda bih mogao ponuditi neto za jelo? Mogao bih pristaviti i malo kafe..." "Kafe?" upita Ulis, coknuvi svojim tankim usnama. "Ima kafe?" "Pristaviu veliko lone. Uzeu i nekoliko jaja, tako da e to biti prva..." "Izvrsno", ree Ulis. "Od svih pia to sam ih ikad okusio na planetama na kojima sam boravio - kafa je najbolja." Zatim obojica krenue u kuhinju, i Enoh razgrnu ugalj u tednjaku i stavi nekoliko komada drveta. Onda dohvati lone i odnese ga do slavine i napuni vodom, i stavi na tednjak da prokljua. Potom ode u ostavu da uzme jaja, i najzad sie u podrum po unku. Ulis je ukrueno sedeo na jednoj stolici u kuhinji, posmatrajui Enoha koji je pripravljao obed. "Jede li unku s jajima?" upita Enoh. "Ja jedem sve", odgovori Ulis. "Moja je rasa izuzetno prilagodljiva. To i jeste bio razlog to su ba mene poslali na ovu planetu kao - kako vi to kaete - kao ispitivaa, ini mi se." "Moda - kao tragaa?" dobaci Enoh. "Tako je, kao tragaa." Bilo je lako s njim razgovarati, ree Enoh u sebi - kao s nekim drugim ljudskim stvorenjem, mada, sam Bog to zna, nimalo nije liio ni na kakvo ljudsko stvorenje. Izgledao je, zapravo, kao karikatura ljudskog bia. "ivi ovde, u ovoj kui" primeti Ulis, "ve dugo, veoma dugo. Osea, ak, i ljubav prema njoj." "Ova je kua bila moj dom", odvrati Enoh, "od prvog dana otkako sam se rodio. Bio sam odsutan gotovo etiri godine, ali je uvek bila moj dom." "Biu srean", nastavi Ulis, "kada se i sam konano vratim svom domu. Ve sam suvie dugo odsutan. Misije poput ove uvek potraju suvie dugo." Enoh odloi no kojim je sekao renjeve unke, i naglo se spusti na najbliu stolicu. Zurio je u Ulisa, preko stola koji ih je razdvajao. "Ti?" upita on. "Vraa se kui?" "Pa, razume se", odgovori Ulis. "Uskoro, poto sam obavio gotovo sav posao. I ja imam dom. Ili si, moda, mislio da ga nemam?" "Ne znam ni sam", prostenja Enoh. "Nijednog mi trenutka to nije palo na pamet." Naravno, u tome i jeste bila stvar. Nikada mu na pamet ne bi palo da stvorenje poput ovog povee sa pojmom doma. Jer inilo se da samo ljudska bia imaju ono to su nazivali domom. "Jednog dana", nastavi Ulis, "priau ti o svom domu. Moda bi me, jednog dana, mogao i posetiti." "Tamo, meu zvezdama", upitno ga pogleda Enoh. "Znam da ti to sada izgleda udno", sloi se Ulis. "Bie ti, svakako, potrebno malo vremena da se privikne na takvu pomisao. Ali kada nas konano upozna - sve nas tamo - shvatie. I nadam se da emo ti se dopasti. Nismo mi ravi, veruj mi. Nijedna od brojnih vrsta to ivi tamo gore." Zvezde su, ree Enoh u sebi, stajale tamo napolju, u beskrajnoj samotnosti vaseljene, i koliko su daleke bile nije umeo ak ni da zamisli, kao ni ta su predstavljale, niti kakva im bee svrha. Jedan drugi svet, pomisli on - ne, greka - mnotvo drugih svetova. I tamo je bilo razumnih bia, moda itavo raznovrsje drugih bia; razliite rase, mogue je, u okrilju svake pojedine zvezde. A jedno od tih bia sedelo je sada ovde, upravo u ovoj kuhinji, ekajui da kafa provri, i da se unka s jajima ispri. 24

"Ali zbog ega?" upita on. "Zbog ega?" "Zbog toga", odgovori Ulis, "to smo mi narod putnika. Potrebna nam je tranzitna stanica ovde. elimo da tvoju kuu pretvorimo u jednu takvu stanicu, a ti bi trebalo da tu stanicu opsluuje." "Ovu kuu?" "Ne moemo sami da izgradimo takvu jednu stanicu, jer bi se ljudi poeli pitati ko ju je izgradio, i s kakvom svrhom. Stoga, prinueni smo da iskoristimo neko ve postojee zdanje, i da ga prilagodimo svojim potrebama. Naravno, samo iznutra. Spolja bismo ga ostavili kakvo jeste, odnosno, bar naizgled. Jer, ne sme biti nikakvih pitanja. Mora biti..." "Ali putovati..." "Od jedne zvezde do druge?" upita Ulis. "Nita lake. Bre od same pomisli. Dok samo trepne okom. Postoji, razume se, ono to vi nazivate mainama, ali to ipak nije to - ili, bar, ne ono to ti pomilja." "Mora mi oprostiti", ree najzad Enoh, sav zbunjen. "Sve mi se to ini nemoguim." "Sea li se, ipak, kada su eleznike tranice stigle do Milvila?" "Da, seam se. Bio sam jo dete." "Pa, razmisli o svemu na sledei nain. Posredi je samo jo jedna pruga, i Zemlja je samo jo jedan grad; a ova e kua biti samo jedna stanica na tom novom i neto drugaijem eleznikom putu. Jedina razlika sastojae se u tome to niko, osim tebe, nee znati da ovuda prolazi ta nova eleznica. Stanica e biti samo mesto za mali predah, i promenu voza. I niko na Zemlji nee moi da kupi kartu da bi tom eleznicom putovao." Izreeno na ovakav nain zvualo je, naravno, vrlo jednostavno, ali ipak, pomisli Enoh, bilo je veoma daleko od jednostavnog. "eleznika pruga kroz svemir?" upita on. "Ne ba pruga", odgovori Ulis. "Malo je, ipak, drukije. Ne znam odakle da ponem, da bih ti objasnio..." "Moda bi trebalo da uzmete nekog drugog. Nekog ko bi bio u stanju da razume." "Ne postoji osoba na ovoj planeti koja bi to makar u najmanjoj meri mogla razumeti. Ne, prijatelju, bie u stanju da obavlja taj posao isto onoliko dobro koliko i bilo ko drugi. U stvari, na mnogo naina, ak i bolje no bilo ko drugi." "Ali..." "ta si hteo da upita, prijatelju?" "Nita", odgovori Enoh. Jer, upravo se prisetio kako je, jo koliko maloas, sedeo na stepenitu ispred kue razmiljajui o tome koliko se oseao usamljenim, i o tome kako bi bilo potrebno da zapone novi ivot, shvatajui, istovremeno, sasvim dobro, da od toga ne moe pobei, da mora zapoeti od najmanje mrvice i u celosti izgraditi svoje novo bivstvovanje. I odjednom, taj mu se novi ivot sam ukazuje - divotniji i jo straniji no to bi on to ikad mogao i usnuti, ak i u svojim najumobolnijim snovima. 11. Enoh odloi poruku u arhivu i otposla svoj potvrdni odgovor: Br. 406302, poruka primljena. Kafa ve pristavljena. Enoh. Proverivi aparat, on ode do tenog tanka br. 3 koji je pripremio jo pre polaska u etnju. Proveri temperaturu i stepen rastvora, i jo jednom ispita da li je, u odnosu na materijalizator, tank odgovarajue postavljen. Nakon toga se uputi u ugao prostorije gde se nalazio drugi, zvanini materijalizator, koji je tu postavljen iz razloga sigurnosti, i pomno ga pregleda. Bio je u savrenom redu, kao i obino. Uvek je bio u redu, pa ipak, pre svake Ulisove posete nikad nije proputao da ga proveri. Mada, ak i da neto nije bilo u redu, on tu ne bi mogao nita da uini, osim da uputi hitnu poruku Galaktikoj Centrali. U tom bi sluaju neko doao, posluivi se obinim materijalizatorom, i doveo stvari u red. Zvanini, bezbednosni materijalizator bio je upravo ono to mu je i sam naziv kazivao. Koristio se samo prilikom zvaninih poseta osoblja Galaktike Centrale, ili u moguim hitnim sluajevima, ali je upravljanje njime bilo u celosti izvan domaaja lokalnih stanica. Ulis je, kao inspektor ove i nekoliko drugih 25

stanica, mogao koristiti zvanini materijalizator kada god bi to zaeleo, bez ikakve prethodne najave. Ali tokom svih ovih godina otkako je navraao do Stanice, nikad, priseti se Enoh s vidljivim ponosom, nije propustio da poalje poruku da dolazi. Bilo mu je jasno da je to znak panje koju nije bila darivana svim stanicama u velikoj galaktikoj mrei, mada je, bez sumnje, moralo biti i takvih prema kojima se na slian nain ophodilo. Veeras bi, pomisli on, verovatno trebalo da kae Ulisu da je Stanica stavljena pod prismotru. Moda je to trebalo da mu spomene ranije, ali je nekako uvek oklevao da prizna da bi se ljudska rasa mogla javiti kao problem za odravanje galaktikog saobraaja. Bila je potpuno beznadena, priznade on sebi, ta njegova strasna udnja da Zemljane predstavi kao dobar i razuman soj. Jer oni u mnogo pogleda, nisu bili ni dobri ni razumni; moda i stoga to jo nisu sasvim sazreli. Bili su pametni i hitri, povremeno i samilosni i, ak, puni razumevanja, ali, na alost, padali su na ispitu u mnogim drugim pogledima. Samo kad bi im se pruila prilika, pomisli Enoh, kada bi im se samo zaista pruila prilika, kad bi im bilo mogue otkriti kakva je stvarno vaseljena, sigurno bi se sredili i poeli stvari sagledavati kako treba, i moda bi, u tom sluaju, vremenom nali svoje mesto u velikom bratstvu naroda zvezda. Jednom prihvaeni, sigurno bi pruili puno dokaza svoje vrednosti i izvukli sve iz sebe, jer jo su bili mlada rasa, puna energije - ponekad moda i previe energina. Enoh odmahnu glavom i, ponovo preavi preko sobe, sede za svoj radni sto. Stavivi sveanj novina i asopisa pred sebe, on razveza vrpcu kojom ih je Vinslou povezao. Bile su tu dnevne novine, jedan nedeljnik i dva asopisa - Priroda i Nauka - i pismo. On odloi novine i asopise i dohvati pismo. Bila je to, odmah ustanovi, avionska poiljka sa igom Londona; pozadi, na poleini koverte, stajala je adresa poiljaoca, sa imenom koje mu nita nije kazivalo. Za trenutak, u njemu se probudi radoznalost: zbog ega bi mu se obraao neko nepoznat, ak iz Londona? Mada, pomisli istovremeno, samo bi mu neko nepoznat mogao pisati iz Londona, ili ako emo pravo, odakle god bilo. Nije, naime, imao nikog poznatog niti u Londonu, niti na bilo kom drugom mestu u svetu. On rasee koverat i izvadi pismo i rairi ga pred sobom na stolu, privukavi blie stonu lampu kako bi njena svetlost bolje osvetlila list hartije. Dragi gospodine (poe da ita), siguran sam da sam vam savreno nepoznat. Ja sam jedan od nekoliko urednika britanskog asopisa Priroda na koji ste bez prestanka pretplaeni tokom mnogih godina. Ne koristim zvanini memorandum asopisa, sa zaglavljem, jer je ovo lino i nezvanino pismo, i moda u potpunom raskoraku sa uobiajenim pravilima lepog ponaanja. Vi ste - moda e vas zanimati da to saznate - na najstariji pretplatnik. Na naoj listi pretplatnika nalazite se ve vie od osamdeset godina. Mada sam potpuno svestan injenice da to nije neto u ta bi trebalo da zabadam nos, ipak sam se pitao da li ste to vi, lino, sve ovo vreme pretplaeni na na asopis, ili je moda va otac, ili neko vama veoma blizak, bio prvobitni pretplatnik, posle ega ste vi, jednostavno, dopustili da pretplata i dalje tee na njegovo ime. Moje interesovanje, bez sumnje, predstavlja izraz nepoeljne i neoprostive radoznalosti, i ako vi, gospodine, odluite da se ni ne osvrnete na moje pismo, u celosti ete imati pravo da tako i postupite. Ali ukoliko vam ne bi smetalo da mi odgovorite, veoma bih cenio va postupak. U svoju odbranu mogu rei samo toliko da, budui da sam ve veoma dugo povezan s asopisom, oseam ne mali ponos to ga neko smatra do te mere vrednim da mu je ostao veran ve vie od osamdeset godina. Sumnjam da postoji jo neki takav asopis, bilo gde u svetu. Dozvolite mi na kraju, gospodine, da vam uputim izraze svog najdubljeg potovanja. Iskreno va. Na dnu pisma stajao je potpis. Enoh odloi pismo. Evo, jo jedan, ree on u sebi. Jo jedan od onih znatieljnika, mada vrlo odmeren i krajnje utiv, neko ko verovatno nije mogao prouzrokovati neku nevolju. Ali, ipak, jo neko ko je to primetio, kome je izgledalo udno da je jedan isti ovek pretplaen na jedan asopis tokom vie od osamdeset godina. 26

to godine budu vie prolazile, javljae se u sve veem broju. Bili su tu ne samo oni osmatrai, tamo napolju, u blizini Stanice, o kojima je morao voditi rauna, ve i mnogi drugi, zasad neznani. ovek se mogao povui onoliko koliko je to uopte mogue, ali se ipak nije mogao sasvim sakriti. Ranije ili kasnije, ui e mu u trag a potom e poeti u gomilama da se sakupljaju oko njegovih vrata, ustreptali od elje da saznaju zbog ega se krije. Bilo je beskorisno, znao je, nadati se da mu je jo preostalo mnogo vremena. Bili su mu nadomak. Zbog ega ne mogu da me ostave na miru? upita se on. Kad bi im samo mogao objasniti pravo stanje stvari, moda bi ga i ostavili na miru. Ali to nikako nije mogao uiniti. ak i kada bi pokuao, jo bi preostalo dovoljno onih koji bi mu, znao je, u gomilama dolazili pred kuu. Na drugom kraju sobe, materijalizator se oglasi slabim zujanjem, i Enoh pohita ka njemu. Tubanac je stigao. Sada je bio u tanku, zasenena grudvasta masa materije, dok je iznad njega, tromo lebdei u rastvoru, stajao neki valjkasti predmet. Prtljag? upita se Enoh. Ali poruka nije pominjala nikakav prtljag. Jo dok je prelazio preko sobe do njega je stigao neki kljocav um - Tubanac mu se obraao. "Poklon za tebe", govorili su mu kljocaji. "Uvela biljka." Enoh se zagleda u valjkastu tvar to je lebdela u tenosti. "Uzmi je", ponovo kljocnu Tubanac. "Tebi sam je doneo." Ponovo nespretno, Enoh kljocnu u znak odgovora, lupkajui prstima po staklenom zidu tanka: "Zahvaljujem vam, milostivi." Istog asa, upita se da li je upotrebio pravi nain da se obrati toj grudvastoj masi. ovek se, ree on u sebi, zaista mogao strano splesti u toj vrsti etikecije. Bilo je takvih kojima se trebalo obraati doteranim, kitnjastim jezikom (mada, i u takvim sluajevima, vrsta kitnjastosti nije uvek bila ista), ali i takvih s kojima se moglo razgovarati najjednostavnijim, neposrednim izrazima. On zavue ruku u tank i izvue valjkast predmet, shvativi tek tada da je re o komadu nekog tekog drveta, crnog kao abonos i toliko gustog tkiva da je izgledalo poput kamena. On neujno coknu usnama, pomislivi kako je, esto sluajui Vinsloua, postao pravi strunjak za procenu kakvoe drveta. Zatim odloi drvo na sto i ponovo se okrenu tanku. "Nadam se da ti nee smetati", kljocnu ponovo Tubanac, "ako te upitam ta namerava da uini s njim? Za nas, ta stvar je potpuno beskorisna." Enoh je trenutak oklevao, oajniki prebirajui po seanju. Kakav je, upita se, bio izraz za 'izrezbariti'? "Dakle?" ponovo e Tubanc. "Oprosti mi milostivi. Ne sluim se dovoljno esto vaim jezikom. Nisam mu naroito vian." "Zaobii, molim te, to 'milostivi'. Ja sam potpuno obino stvorenje." "Oblikovau ga", kucnu Enoh. "Dau mu neki drugi oblik. Posedujete li ulo vida? U tom sluaju, mogao bih vam pokazati neto slino." "Ne posedujemo ulo vida", odgovori Tubanac. "Mnogo ta drugo, ali ne i ulo vida." Prilikom dolaska, imao je grozdast oblik, ali ve je zapoeo da se pretvara u palainku. "Ti si", kljocnu Tubanac, "dvonoac, je li?" "Tako je." "A tvoja planeta? Je li od vrste mase?" vrste? zamisli se Enoh. Ah, da, vrsto je suprotno tenom. "Jedna njena etvrtina je vrsta", odlupka on. "Ostatak ini tenost." "Moja je gotovo u celosti sainjena od tenosti. Tek pomalo vrstih delova. Veoma spokojan svet." "eleo bih da vas neto upitam", zadobova Enoh. "Pitaj", odgovori posetilac. "Vi ste matematiari. Mislim, vaa rasa." "Tako je", odgovori udno bie. "Sjajna delatnost. Korisna za um." "Hoete da kaete da se njome ne koristite?" "Oh, da, koristili smo je. Ali za tim vie nema nikakve potrebe. Dobili smo sve to nam je ona mogla dati, pre mnogo godina. Sad nam slui samo za razonodu." "uo sam za va sistem numerikog obeleavanja." "Da", kljocnu Tubanac. "Potpuno razliit od svih drugih. I, neuporedivo bolji." "Moete li mi rei neto vie o njemu?" "Da li ti je moda poznat sistem koji se koristi na Polarisu VII?" "Nije", otkuca Enoh. 27

"U tom sluaju, nema nikakve svrhe da te upoznajem s naim. Mora najpre upoznati sistem Polarisa." Znai, tako je to, pomisli Enoh. Mogao je i pretpostaviti. Bilo je toliko mnogo znanja rasutog irom galaksije, a on je poznavao tako malo od svega toga, i razumevao tek pomalo od onog to je poznavao. Bilo je na Zemlji ljudi koji bi znali ta bi s njegovim znanjem. Ljudi koji bi dali sve, ukljuujui i svoj ivot, da steknu makar i ono malo znanja koje je on posedovao, i koji bi ga mogli dobro iskoristiti. Tamo napolju, meu zvezdama, leala je ogromna koliina znanja; neto od toga predstavljalo je razvijeni oblik onoga to je ovek ve nasluivao, ali je bilo i stvari o kakvim ovek pojma nije imao; i sve to znanje koristilo se na nain i sa svrhovitou koje ovek ne bi umeo ak ni da zamisli. Moda nikada nee ni umeti, ukliko bi sve ostalo samo na njemu samom. Jo stotinu godina? upita se Enoh. Koliko e jo biti u stanju da naui tokom narednih stotinu godina. Ili moda hiljadu? "Odmoriu se sada, malo", ponovo se oglasi Tubanac. "Prijao mi je razgovor sa tobom." 12. Enoh se okrenu od tanka i dohvati valjkasti komad drveta. Ispod drveta ostade malena lokva, presijavajui se na podu sobe. Prenevi drvo preko sobe do jednog prozora, on se zagleda u njega. Drvo je bilo teko i crno i veoma gustog tkiva, i na jednoj od ivica zadralo se malo kore. Oito, bilo je pretesterisano. Neko ga je isekao do veliine koja je mogla stati u tank, u kojem se Tubanac sada odmarao. Enoh se priseti nekog lanka koji je proitao u jednom od dnevnih listova dan ili dva pre toga, u kojem se neki naunik veoma trudio da objasni kako se nikakva ozbiljna inteligencija ne bi mogla razviti u tenoj ivotnoj sredini. Ali naunik je, oigledno, bio u zabludi, jer se tubanska rasa razvila upravo u takvoj sredini, a bilo je i drugih tenih svetova koji su bili pripadnici galaktikog bratstva. Bilo je mnotvo stvari, ree Enoh u sebi, koje je ovek jo trebalo da naui, kao i mnogo predrasuda koje je trebalo da odbaci, ukoliko je eleo da ikad pojmi raznovrsje galaktike kulture. Jedna od tih stvari bila je i postavka o konanosti brzine svetlosti. Jer, ukoliko se nita nije moglo kretati brzinom veom od svetlosti, u tom se sluaju itav sistem galaktikog transporta ne bi mogao ni zamisliti. Ali, podseti se on, nije trebalo krivo prosuivati oveka zbog toga to je brzinu svetlosti proglasio konanom brzinom u vaseljeni. Posmatranja su bila sve to je ovek - ili bilo ko drugi, kada je ve o tome re - imao na raspolaganju kao injenice na kojima e zasnovati svoje pretpostavke. A kako ljudska nauka sve dosad nije uspela da ue u trag niemu to bi se dosledno kretalo brzinom veom od brzine svetlosti, inilo se da sasvim ispravna treba ili mora, biti pretpostavka da vee brzine ni ne postoje. Ispravna samo kao pretpostavka, i nita vie od toga. Jer, mrea impulsa koja je ova tuinska bia prebacivala od jedne zvezde do druge gotovo se trenutno uspostavljala, bez obzira na razdaljinu. Stajao je sada tu i razmiljao o tome i oveku je jo, priznade on sebi, bilo teko da u to poveruje. Pre samo nekoliko trenutaka ono stvorenje iz tanka nalazilo se u nekom drugom tanku, na nekoj drugoj stanici, i materijalizator ga je ponovo vaspostavio - ne samo tkanje njegovog tela, ve i njegovih ivotnih energija, onoga to mu je davalo ivot. A onda ga je mrea impulsa gotovo trenutno prebacila preko bezdana vaseljene, do prijemnika na ovoj Stanici, gde je mainerija stavljena u pokret kako bi duplirala i telo i um i seanja i ivot tog stvorenja to je sada poivalo, mrtvo, mnogo svetlosnih godina daleko odavde. I u tanku su telo i um i seanje i ivot gotovo trenutno poprimili novi oblik - postavi u celosti novo bie, mada istovetno starom, tako da se ni svet ni identitet nimalo nisu izmenili (ak se i sama misao tek za trenutak prekinula), te je, po svemu, po tenjama i strahovima, bie ostalo neizmenjeno. Bilo je, ipak, izvesnih ogranienja i u odnosu na mreu impulsa, ali to nije imalo nikakve veze sa brzinom, jer su impulsi mogli prostrujati itavom galaksijom sa jedva primetnim vremenskim zaostajanjem. Pod izvesnim okolnostima, meutim, mrea se raspadala i zbog toga su morale postojati mnoge stanice mnogo hiljada stanica. Oblaci praine ili gasova ili podruja visoke jonizovanosti, inilo se, nepovoljno su delovali na opstajanje mree, i u tim galaktikim sekcijama, gde su vladali takvi uslovi, razdaljine meu stanicama bile su bitno smanjene, kako bi se mrea uvek drala u operativnom stanju. Bilo je pojedinih podruja koja je valjalo zaobii, zbog visokih koncentracija ometajuih gasova i praine. 28

Enoh se zapita koliko je mrtvih tela stvorenja to se sada odmaralo u tanku ostalo na drugim stanicama, tokom putovanja to ga je preduzelo - kao to e, kroz samo nekoliko asova, i ovo sadanje njegovo telo ostati mrtvo u tanku, im njegova formula bude odaslata dalje, da jezdi na talasima impulsa. Dugaki tragovi smrti, pomisli on, pruali su se izmeu zvezda, i svako je od mrtvih tela bilo razloeno u kiselini i sprano u doboko postavljenim tankovima; ali sama ta bia nastavljala su svoj put sve dok ne bi konano stigla na odredite, ispunivi svrhu svog putovanja. A te svrhe, upita se Enoh, kakve su one bile - mnoge svrhe mnogih bia to su prola kroz stanice razasute irom galaksije? Bilo je trenutaka kada su mu pojedini putnici, dok je avrljao s njima, pripovedali o svrsi svojih putovanja, ali od najveeg broja meu njima nikada nita o tome nije saznao - niti je oseao da ima ikakvog prava da se o tome kod njih raspituje. Jer on je bio samo opsluitelj Stanice. Domain, pomisli on, premda ne uvek, budui da je bilo podosta tih bia koja nisu oseala nikavu potrebu za domainom. U svakom sluaju, ovek koji se starao o Stanici i rukovao njome, koji je pripremao mainu za putnike i odailjao ih, kada trenutak za to doe, dalje put zvezda. I koji je obavljao poslove i nalazio im se pri ruci u svemu to bi im moglo ustrebati. On se ponovo zagleda u komad drveta koji mu je Tubanac doneo na poklon, pomislivi do koje e mere Vinslou biti njime oaran. Retko se nekome pruala prilika da doe u posed jednog takvog crnog i lepo oblikovanog komada drveta. ta li bi samo Vinslou pomislio, upita se on, da je znao da su komadi drveta od kojih je rezao svoje figure izrasli na planetama dalekim bezbroj svetlosnih godina. Vinslou se, pretpostavljao je, morao esto pitati odakle su ti komadi drveta poticali i kako je njegov prijatelj do njih doao. Ali nikada mu o tome nije postavljao nikakva pitanja. Sigurno je, meutim, sasvim dobro uoavao da u vezi s tim ovekom s kojim se svakog dana sastajao kod potanskog sandueta postoji neto krajnje neobino. Ipak, ni o tome ga nikad nita nije zapitao. To je, bez sumnje, bilo pravo prijateljstvo, primeti Enoh u sebi. I ovo pare drveta, koje je sada drao u rukama, takoe je predstavljalo znak prijateljstva - izraz naklonosti zvezda prema jednom izuzetno skromnom uvaru jedne daleke i zabaene stanice smetene na jednom kraku galaktike spirale, daleko od sredita galaksije. P svemu sudei, tokom godina i irom beskraja, raulo se da je uvar upravo ove stanice sakuplja egzotinih primeraka drveta - i tako su stalno novi komadi pristizali. Ne samo od onih rasa koje je smatrao svojim prijateljima, ve i od potpunih stranaca, kao to je bio i onaj grumen materije to se sada odmarao u tanku. On odloi drvo na sto i ode do hladnjaka. Odatle izvue kriku starog sira koji mu je Vinslou kupio pre nekoliko dana, kao i jedan paketi s voem to mu ga je jedan putnik sa Siraha X ostavio prethodnog dana. "Sastav proveren", rekao mu je, "i moe ga jesti bez ikakvih posledica. Nee priiniti nikakve tekoe tvom metabolizmu. Moda si ga ve probao? Nisi, znai. Ba mi je ao. Izvanredno je ukusno. Sledei put, ukoliko ti se dopadne, doneu ti jo." Sa police iza hladnjaka on dohvati jednu malu, pljosnatu veknu hleba, deo sledovanja to mu ga je redovno slala Galaktika Centrala. Nainjen od itarica to nisu nalikovale niemu slinom na Zemlji, hleb je imao prepoznatljiv oraast ukus, sa veoma blagim primesama nekog vanzemaljskog zaina. On postavi hranu na sto koji je nazivao kuhinjskim, mada tu uopte nije bilo kuhinje. Zatim pristavi lone za kafu na tednjak i vrati se za pisai sto. Pismo je jo bilo tu, irom otvoreno; on ga dohvati, stavi natrag koverat i gurnu u ladicu. Nakon toga skide mrke omotnice sa novina i stavi ih u stranu. Odabravi sa hrpe novina Njujork Tajms, on se zavali u svoju omiljenu naslonjau i stade itati. POSTIGNUT DOGOVOR O NOVOJ MIROVNOJ KONFERENCIJI, glasio je glavni naslov na prvoj strani. Kriza se ubrzavala ve jedno mesec ili neto vie dana, jedna od onih u dugoj seriji kriza to su ve godinama potresale svet. Najgore je bilo to, primeti Enoh u sebi, to su veina meu njima bile svesno podsticane krize, tokom kojih je as jedna as druga strana nastojala da stekne prednost u ahovskoj partiji to se u svetskoj politici odigravala jo od zavretka drugog svetskog rata. Izvetaji o konferenciji koje je Tajms donosio sadrali su neki beznadean, gotovo fatalistiki prizvuk, kao da je izvetaima, bilo unapred jasno da e se konferencija okonati bez ikakvog ishoda - osim ukoliko i to, zapravo, nije trebalo da poslui da se kriza jo vie produbi. 29

Posmatrai ovde (pisao je dopisnik Tajmsovog vaingtonskog biroa) nimalo nisu ubeeni da e, u ovoj prilici, konferencija posluiti svrsi kojoj su sline konferencije sluile u prolosti - da ili odgode sukob oko predmeta spora, ili da unaprede izglede za njegovo razreenje. Jedva da se prikriva zabrinutost ovde da bi konferencija, umesto toga, mogla samo jo vie da produbi suprotnosti, a da istovremeno, putem ustupaka, ne ostvari nikakav putokaz ka moguem kompromisu. U najirim slojevima stanovnitva od jedne ovakve konferencije se obino oekuje da obezbedi vreme i mesto za trezveno razmatranje injenica i argumenata, ali mali je broj onih koji u sazivanju ove konferencije vide bilo kakav nagovetaj da bi to i ovom prilikom mogao biti sluaj. Voda u lonetu za kafu stade da vri i Enoh odbaci novine i pojuri prema tednjaku da ga ukloni. Zatim sa police na zidu skide jednu olju, vrati se za sto i ponovo sede. Ali pre no to zapoe sa obedom on ponovo ustade i ode do pisaeg stola; otvorivi ladicu, izvue kartu-grafikon i razastre je pred sobom. Jo jednom se zapita koliko mu je karta mogla biti od koristi, mada se, u pojedinim trenucima, inilo da nije morala biti sasvim liena smisla. Nainio ju je na osnovu mizarske statistike teorije, mada je bio prinuen, zbog prirode predmeta svog prouavanja, da izmeni neke inioce, da drukije izrazi neke vrednosti. Sada se, po hiljaditi put, upita nije li negde nainio neku greku. Ili su, moda, njegove izmene i prilagoavanja uneli poremeaj u sam sistem? Ukoliko se to dogodilo, kako da ispravi greke koje je poinio da bi sistemu povratio njegovu vrednost? Evo inilaca, pomisli on: nivo nataliteta i ukupno stanovnitvo Zemlje; stepen mortaliteta; vrednost novca; poveanje trokova ivota; stepen posete svetilitima i hramovima; napredak medicine; tehnoloki razvoj; indeksi industrijskog rasta; trite radne snage; pravci razvoja svetske trgovine - i mnogi drugi, ukljuujui i one koji na prvi pogled moda nisu izgledali od znaaja: cena umetnikih dela na javnim prodajama, turizam i njegove tendencije, brzine u prevozu i rasprostranjenost mentalnih oboljenja. Bilo mu je dobro poznato da bi statistiki metod koji su razvili matematiari sa Mizara, ukoliko bi se pravilno primenjivao, morao biti uspean u svakom pogledu i na bilo kom mestu. Ali prevodei okolnosti to su postojale na jednoj tuinskoj planeti na okolnosti to su vladale na Zemlji bio je prinuen da ga prilagoava - i stoga, imajui u vidu to prilagoavanje, pitao se da li je metod sauvao svoje osnovno svojstvo posvemanje primenljivosti? Posmatrajui grafikon, on slee ramenima. Ukoliko nije nainio nikakvu greku, ukoliko je u svemu ispravno postupio, ukoliko prilikom prevoenja, nije u neemu izvitoperio sam koncept, u tom sluaju, Zemlja je glavake srljala prema jo jednom sveoptem ratu, prema nesagledivoj nuklearnoj katastrofi. On ukloni ruke sa ivica grafikona, i ovaj se odmah vrati u svoj preanji cilindrini oblik. Zatim se zamiljeno mai voa koje mu je ostavio posetilac sa Siraha, i zagrize ga. Nekoliko trenutaka zadra komadi na jeziku, uivajui u njegovoj slasti. Zaista je, priznade on konano, to neobino tuinsko voe bilo slasno ba onoliko koliko mu je ono neobino stvorenje obealo da e biti. Jedno je vreme, priseti se, u njemu tinjala nada da bi grafikon koji je izradio na osnovu mizarske teorije mogao ukazati na nain na koji bi, bar, bilo mogue sauvati mir, ukoliko ve ne bi bilo mogue zauvek iskljuiti sve ratove. Meutim, grafikon mu, nijednog trenutka, nije pruio ni najmanji nagovetaj puta koji bi vodio ka miru. Neumoljivo, nepopustljivo, ishod je uvek bio rat. Koliko bi jo zapravo ratova, upita se on, Zemljani mogli podneti? Niko to, naravno, ne bi umeo tano da kae, ali bilo je razumno pretpostaviti - samo jo jedan. Jer oruja koja bi u sledeem sukobu bila upotrebljena jo niko nije upoznao u njihovoj punoj moi, i niko jo, ni izdaleka, nije uspeo da proceni posledice do kojih bi njihova upotreba mogla dovesti. Rat bee dovoljno rava stvar i u vreme dok su se ljudi meusobno sukobljavali sa hladnim orujem u rukama, ali u svakom savremenom ratu orijaki vesnici unitenja, nosei svoje smrtonosne terete, sunuli bi put nebesa da bi, malo potom, progutali itave gradove - usmereni ne samo na vojne ciljeve, ve i na stanovnitvo ogromnih teritorija. Dohvativi ponovo grafikon, on ga vrati na njegovo mesto u stolu. Nije bilo nikakve potrebe da ga i dalje zagleda. Znao ga je ve napamet. Nije, po njemu, bilo nikakve nade. Mogao ga je prouavati i postavljati mu bezbroj pitanja sve do same najave Sudnjeg dana, ali to ne bi nita, ni za trunicu, promenilo. Nije, zaista, bilo nikakve nade. Svet se jo jednom zakotrljao, obuzet slepom, crvenom sumaglicom pomame i bespomoja, put novog rata. 30

On ponovo zagrize tuinsku voku, i drugi zalogaj uini mu se jo slasnijim nego malopreanji. "Idui put", obeao mu je stranac, "doneu ti jo." Moda e proi jo dosta vremena pre no to ponovo ne doe, a takoe je mogue i da se uopte ne pojavi. Veliki broj ih je proao kroz Stanicu samo jednom, mada ih je bilo i takvih koji su navraali, maltene, jednom sedmino - stari, stalni putnici s kojima je ve uspostavio prisno prijateljstvo. A bilo je i takvih, priseti se, poput one malene druine Hazera koji su, pre podosta godina, sve uredili za jedan dui ostanak u Stanici; sedeli su, tako, za ovim istim stolom i satima eretali, odloivi svoj pozamaan prtljag i vadei iz korpica jela i pia, ba kao da se nalaze na nekom izletu. Potom su, potpuno iznenadno, prestali da dolaze, i ve su prole godine otkako nije video nijednog od njih. Zaista mu je zbog toga bilo ao; bila je to nesvakidanje vesela druina. On nasu sebi jo jednu olju kafe, dokono sedei u naslonjai, razmiljajui o tim dobrim starim danima kada su Hazeri navraali. Do uiju mu iznenada dopre neko slabano ukanje, i on brzo podie pogled - i ugleda je kako sedi na sofi, u dugakoj do lanaka suknji, kakve su se nosile ezdesetih godina prolog veka. "Meri", ree on, "divno je to si ovde." A odmah potom, naslonjenog na gredu iznad kamina, u plavoj uniformi Unije, sa sabljom okaenom za pojas i gustim crnim brkovima, ugleda i njega, jo jednog od svojih prijatelja. "Zdravo, drue", obrati mu se Dejvid Rensom. "Nadam se da ti ne smetamo?" "Nipoto", odgovori Enoh. "Kako bi dvoje prijatelja ikad mogli biti na smetnji?" On zastade kraj stola i prolost ponovo bee suda oko njega, dobra i spokojna prolost, bezbrina i mirisom rua oblivena prolost koja ga nikad nije napustila. Negde u daljini odjeknue zov trube i tutanj doboa i neskladni topot konjske zaprege: momci su marirali polazei u rat, sa pukovnikom u punom sjaju svoje uniforme na vranom drepcu na elu, dok se pukovska zastava vijorila na junskom povetarcu. On pree preko sobe i zastade ispred sofe, lako se naklonivi Meri. "S vaim doputenjem, gospo", obrati joj se. "Naravno, samo izvolite", odgovori ona. "Ali, ako ste prezauzeti..." "Nipoto", ree on. "Nadao sam se da ete doi." On sede na sofu, ne suvie blizu nje, i ugleda njene divne, negovane ake, koje je spustila u krilo. Poele, odjednom, da te ruke uzme u svoje i da ih tako zadri koji trenutak, ali je predobro znao da to nije mogue. Jer ona, u stvari, nije bila tu. "Prolo je gotovo ve nedelju dana", ree Meri, "otkako se nismo videli. Kako poslovi, dragi?" On odmahnu glavom. "Sve po starom. Osmatrai su jo tu. A i grafikon kae: rat." Dejvid napusti svoje mesto kraj kamina i priblii im se. Zatim sede na stolicu i paljivo namesti svoju sablju. "Rat, s obzirom na to kako se tuku danas", primeti on, "gadna je stvar. Ne kao u naim danima, prijatelju." "Ne", odgovori Enoh, "ne kao u naim danima. I mada je rat sam po sebi dovoljno rava stvar, ima jo i neto gore. Ukoliko se na Zemlji zapodene jo jedan rat naa rasa nee jo zadugo, ako ne i za sva vremena, dobiti pristup u galaktiku zajednicu." "Moda stvari i ne stoje tako ravo", primeti Dejvid. "Moda, samo, nismo jo spremni da se pridruimo ostalima u galaksiji." "Moda, zaista, i nismo", sloi se Enoh. "U stvari, ne mislim da jesmo. Ali moda emo ipak biti, jednog dana. Ali siguran sam da e taj dan, ukoliko se upustimo u jo jedan rat, biti pomeren negde daleko u budunost. Mora se, makar, pretvarti da si civilizovan ukoliko eli da te prihvate druge rase u galaksiji." "Ipak", primeti Meri, "moda nikad ne bi ni saznali. Mislim, za rat. Ionako ne izlaze nikud izvan Stanice." Enoh odmahnu glavom. "Saznali bi. Mislim, zapravo, da nas sve vreme posmatraju. U svakom sluaju, saznali bi iz novina." "Novina na koje si pretplaen?" "uvam ih za Ulisa. Eno ih tamo, itava gomila, u uglu. Kad god doe ovamo, ponese ih sa sobom u Galaktiku Centralu. Znate, budui da je ovde proveo dosta vremena, veoma se interesuje za sve to je u 31

vezi sa Zemljom. Sve mi se ini da, poto ih on iita, novine iz Galaktike Centrale odlaze u sve krajeve galaksije." "Moe li i zamisliti", dobaci Dejvid, "ta bi sve propagandna odeljenja tih novina mogla izvesti kada bi samo pomislila gde one sve stiu." Enoh irom razvue usta, uivajui u toj pomisli. "Zna one novine, tamo dole u Dordiji", upita Dejvid, "pokrivaju Jug kao rosa. Trebalo bi da razmislite o neemu ime bi mogli da pokriju itavu galaksiju." "Rukavicom", dobaci Meri hitro, "da strpaju itavu galaksiju u rukavicu. ta misli o tome?" "Izvanredna ideja", sloi se Dejvid. "Jadni Enoh", ree Meri skrueno. "Mi ovde teramo egu, a Enoh je pun problema." "Nije, razume se, na meni da ih reavam", odvrati joj Enoh. "Ipak, brinem zbog njih. Naravno, sve to ja treba da inim jeste da ne mrdam iz Stanice, i problema nee biti. Jer onog asa kada zatvori ova vrata, svi problemi sveta ostaju sasvim sigurno zakljuani tamo napolju." "Ti to nisi u stanju da uini." "Ne, nisam", sloi se Enoh. "Pomiljam da si, najzad, u pravu", primeti Dejvid, "u pogledu toga da nas te druge rase posmatraju. Preko ramena moda, ali nas posmatraju da bi nas jednog dana pozvali da im se pridruimo. Zbog ega bi inae uopte uspostavljali svoju Stanicu ovde na Zemlji?" "Sve vreme proiruju svoju mreu", objasni Enoh. "Potrebna im je stanica u sunevom sistemu, kako bi se mogli iriti prem novom kraku galaktike spirale." "Da, to je tano", saglasi se Dejvid, "pa ipak, nije to ba morala biti Zemlja. Mogli su, na primer, podii tu svoju stanicu i na Marsu i za uvara uzeti nekog od svojih. I na taj bi nain postigli eljeni cilj." "esto sam razmiljala o tome", umea se Meri. "eleli su da imaju stanicu ba na Zemlji, i Zemljanina kao njenog uvara. Mora biti da postoji neki razlog za to." "I ja sam verovao da postoji", sloi se Enoh, "ali se bojim da su stigli prerano. Suvie rano za ljudsku rasu. Jo nismo sazreli. Prema njihovim merilima, jo smo takorei deca." "Ba teta", ree Meri. "Imali bismo toliko toga da nauimo. Oni znaju mnogo vie od nas. Na primer, o njihovom konceptu religije." "Nisam siguran", polako e Enoh, "da je tu uopte re o religiji. Mada se, s druge strane, ini da postoje izvesni atributi koje mi po pravilu povezujemo s religijom. Najzad, nije zasnovana ni na veri. U stvari, ne mora ni da bude. Zanovana je, u stvari, na saznanju. Vidite, taj svet zna toliko toga." "Misli, re je o nekoj duhovnoj sili?" "Duhovna sila postoji", odgovori Enoh, "to je isto toliko izvesno koliko je izvesno i da postoje druge sile koje ine vasiljenu. Postoji duhovna sila, ba kao to postoje i vreme i prostor i gravitacija i svi drugi inioci to ine nematerijalnu vaseljenu. Ona postoji, i oni su u stanju da sa njom uspostave vezu..." "Zar ne misli", upita Dejvid, "da je i ljudska rasa moe bar osetiti? Ljudi je jo nisu spoznali, tu duhovnu silu, ali je oseaju. I pokuavaju da je dosegnu. Poto ne raspolau dovoljnim znanjem preostaje im jedino vera koju moraju iskoristiti kako najbolje znaju i umeju. Pri tome, ta vera see veoma daleko u prolost, moda ak i do praistorijskih dana. Bila je to tada, moda, sirova vera, ali je ipak bila vera, ili tenja za verom." "Verovatno si u pravu", sloi se Enoh. "Meutim, nisam mislio samo na duhovnu silu. Postoje i mnoge druge, materijalne stvari, metodi i naini miljenja koje bi ljudska rasa mogla veoma dobro iskoristiti. Uzmi bilo koju naunu disciplinu, i videe da u svakoj ima poneeg za nas, i uvek je to znatno vie od onoga to mi sami znamo." Misli mu, meutim, ponovo odlutae prema toj udnoj duhovnoj sili i jo udnijem aparatu koji je nainjen pre mnogo eona, i uz iju su pomo galaktiki narodi uspeli da sa tom silom stupe u vezu. Taj je aparat, razume se, imao i svoje ime, ali u engleskom jeziku nije postojala re koja bi, makar izdaleka, mogla izraziti njegovu sutinu. 'Talisman' bi moda bila re koja bi ponajbolje odgovarala, ai je ak i ona bila suvie tvrda. Mada je, istini za volju, Ulis upravo tu re upotrebio kada su, pre mnogo godina, o tome razgovarali. Bilo je toliko mnogo stvari u galaksiji, pomisli on, toliki broj razliitih ideja koje nije bilo mogue na odgovarajui nain izraziti nijednim zemaljskim jezikom. 'Talisman' je u sebe nosio vie no to je bilo znaenje koje smo mi toj rei davali, a i aparat koji se tim izrazom odreivao bio je neto neuporedivo vie od puke maine. Povezana sa svim tim, kao i s izvesnim mehanikim konceptima, bila je i ideja o 32

psihikom, zapravo o nekoj vrsti psihike energije potpuno nepoznate na Zemlji. Enoh je proitao i neto literature o duhovnoj sili i o 'talismanu', ali priseti se sada, jo dok je itao savreno je dobro shvatio koliko su i on, i ljudska rasa u celini, jo daleko od toga da je pojme. 'Talismanom' su mogla rukovati samo odreena lica, s odreenim umovima i jo neim pored toga (nije li u pitanju bila, upita se on, neka vrsta due?). 'Vidovitost' je bila re koju je upotrebljavao, u svojim mentalnim pokuajima prevoenja, da odredi svojstva tih bia, ali ni ovoga puta, nikako nije bio siguran da li izraz po svemu odgovara. 'Talisman' je poveren najsposobnijima, najvinijima, ili najodanijima (ma ta to, inae, moglo znaiti) meu tim galaktikim 'vidovnjacima', koji su ga prevlaili od jedne zvezde do druge u nekoj vrsti stalnog irenja. Na svakoj novoj planeti itelji su ostvarivali linu i intimnu vezu sa duhovnom silom posredstvom i delovanjem 'talismana' i njegovih staratelja. Enoh zatee sebe kako drhti pri samoj pomisli na to - pri pomisli o opojnoj zanosnosti posezanja i stupanja u dodir sa duhovnou to je preplavljivala svu galaksiju, i nema sumnje, itavu vaseljenu. Saznanje bi se sigurno javilo, pomisli on, saznanje o tome da ivot ima posebno mesto u velikom tkanju postojanja, da je svako, ma koliko malen, slabaak i beznaajan bio, uvek na neto mogao raunati u beskrajnom talasanju vremena i prostora. "ta te mui, dragi?" upita ga Meri. "Nita", odvrati Enoh, "samo sam se bio zamislio. Izvinite. Neu vas vie zanemarivati." "Govorio si", ponovo zapoe Dejvid, "o onome to bismo mogli zatei u galaksiji. Na primer, o onoj neobinoj vrsti matematike. Jednom si nam ve priao o tome, i bilo je to neto..." "Misli na matematiku Arkturusa", ree Enoh. "Ne znam o njoj nita vie nego to sam znao kada sam vam prvi put o njoj priao. Ipak, pretpostavlja puno sauestvovanje, budui da je zasnovana na simbolici ponaanja." Bio je u nedoumici, ree on u sebi, da li se to uopte moglo nazvati matematikom; ipak, nakon blieg prouavanja moralo bi se doi do zakljuka da je ona to, najverovatnije, i bila. Bilo je to, u svakom sluaju, neto to bi zemaljski naunici mogli korisno upotrebiti da drutvene nauke uine isto onoliko loginim i delatnim koliko su to bila i tehnika dostignua na Zemlji i iji se nastanak temeljio na drugim, obinim vidovima matmatike. "A ta je sa biologijom one rase iz podruja Andromede?" upita Meri. "One, koja je naselila sve te aave planete?" "Da, znam. Meutim, Zemlja bi morala jo da sazri, kako intelektualno tako i emocionalno, da bismo se smeli usuditi da s njom inimo ono to i oni s Andromede. Pri svemu tome, verujem da bismo neto od njihovog iskustva mogli i sami primeniti." On nemuto slee ramenima, pomislivi ta su sve oni s Andromede uinili na podruju biologije. Bio je to, znao je, nepobitan dokaz da je jo bio Zemljanin, da se jo koprcao u mrei predrasuda i ogranienosti ljudskog uma. Jer ono to su oni s Andromede uradili bila je jasna posledica zdravog razuma. Ukoliko niste u mogunosti da naselite neki novi svet u svom prirodnom obliju, onda menjate to oblije. Pretvarate sebe u vrstu bia koje je sposobno da ivi u toj novoj sredini, i ovladavate njome u tom svom razliitom obliju. Ukoliko je neophodno da poprimite oblije crva - onda postajete crv; ili insekt, ili kakav ljuskar, ili bilo ta drugo, i ne samo to menjate svoje telo, ve menjate i svoj um, pretvarajui ga u um neophodan da bi se moglo opstati na toj planeti. "Pa, onda, i svi oni lekovi", podseti ga Meri, "i medicina, uopte. Medicinsko znanje koje bi se moglo iskoristiti i na Zemlji. Sea li se onog paketia to ti ga je poslala Galaktika Centrala?" "Paketi sa lekovima", potvrdi Enoh, "to mogu da izlee gotovo svaku bolest za koju znamo ovde na Zemlji. To me, moda, najvie i pritiska. To, to znam da su tu negde na polici, u stvari, na ovoj naoj planeti, dok su tolikim ljudima neophodni." "Moda bi", predloi Dejvid, "mogao jedan uzorak poslati potom kakvom lekarskom udruenju ili nekom iz farmaceutske industrije." Enoh zavrte glavom. "Naravno, razmiljao sam i o tome. Meutim, moram imati u vidu itavu galaksiju. Imam obaveza prema Galaktikoj Centrali: preduzeli su najstroe mere predostronosti da postojanje Stanice ne bude otkrivneo. Tu su, zatim, Ulis i ostali moji prijatelji s drugih planeta. Ne mogu da dovedem u pitanje njihove planove. Ne mogu ih izdati. Kada se dobro razmisli, Galaktika Centrala i njena delatnost vaniji su od same Zemlje." "Dobro jutro, arijo",primeti Dejvid, sa blagom porugom u glasu. 33

"Upravo tako, u pravu si. U jednom trenutku, pre mnogo godina, razmiljao sam o tome da napiem nekoliko lanaka i da ih poaljem pojedinim naunim asopisima. Ne medicinskim asopisima, razume se, jer o medicini nemam pojma. Lekovi su, naravno, ovde, tamo na polici, zajedno sa uputstvom za njihovu upotrebu, ali su to ipak samo pilule, ili prah, ili masti, ili ta god drugo mogli biti. Ali bilo je tu i drugih stvari o kojima sam znao mnogo vie, u koje sam uspeo da proniknem. Nije ih, prirodno, bilo preterano mnogo, ali u svakom sluaju, bili bi to nagovetaji koji bi otvarali nove puteve. Dovoljno da nekog usmere u dobrom pravcu. Nekog ko bi tano znao ta e s njima." "ekaj, ekaj", prekinu ga Dejvid, "ipak ti to ne bi uspelo. Nema nikakvog ni tehnikog ni istraivakog iskustva, kao ni diplomu nekog fakulteta. Nisi povezan ni sa jednom kolom ili koledom. Ti asopisi jednostavno ne objavljuju nikog ko ve nema ime." "Razume se, i to mi je bilo jasno. Upravo iz tog razloga nikad nisam ni napisao te lanke. Znao sam da bi bilo beskorisno. Ipak, ne moe krivicu prebaciti na asopise. Oni snose izvesnu odgovornost, i ne mogu svoje stranice otvarati bilo kome. Pored toga, ak i da su ustanovili da su lanci vredni panje, da su se odnosili prema njima s dovoljno potovanja i da su poeleli da ih objave, sasvim sigurno bi pokuali da neto vie saznaju o njihovom autoru. A to bi ih dovelo pravo do ove Stanice." "Meutim, ak i da si uspeo da sa tim izie na kraj", primeti Dejvid, "poloaj bi ti i dalje bio krajnje zamren. Maloas si, naime, priznao da snosi odgovornost i prema Galaktikoj Centrali." "Da sam u tim posebnim sluajevima uspeo da se nekako izvuem, zavaravi pred radoznalcima trag, sve ostalo bi bilo u redu", odvrati Enoh. "Ukoliko bih samo usmerio panju zemaljskih naunika u jednom pravcu, a onda ih pustio da sami rade dalje, razvijajui prvobitnu ideju, ne verujem da bi Galaktika Centrala bila oteena. Glavno bi pitanje, naravno, bilo ne otkriti pravi izvor informacije." "Pa ipak, ak i tako", nastavi Dejvid, "bilo je zapravo veoma malo toga to bi im ti mogao otkriti. U stvari, hou da kaem da, ak i u najoptijim crtama, ni sam nisi dovoljno znao. Toliko mnogo tog galaktikog saznanja lei izvan ve uhodanih tranica." "Znam", potvrdi Enoh. "Eto, uzmimo na primer mentalni inenjering na Mankalinenu III. Kada bi na Zemlji njime ovladali, nai bi ljudi bez sumnje mogli pronai klju za postupak prema neurotinim i mentalno poremeenim osobama. Mogli bismo, u tom sluaju, isprazniti sve klinike u koje su takve osobe bile smetene, poruiti ih ili ih upotrebiti u neke druge svrhe. Jednostavno, vie ne bi bilo potrebe za njima. Meutim, jedino bi nam na Mankalinenu III mogli otkriti o emu je tu zapravo re. Ja, samo, znam da su oni uveni po svom mentalnom inenjeringu, ali to je ujedno sve to znam. Ne raspolaem ni najmanjim nagovetajem o emu je tu zapravo re. To bi nam samo tamo na Mankalinenu mogli rei." "U stvari, ono o emu sve vreme govori", umea se Meri, "jesu sve one bezimene nauke - one o ijem postojanju nijedno ljudsko bie pojma nema." "Poput nas, moda", upade Dejvid. "Dejvide!" viknu Meri. "Nema nikakvog smisla", ljutnu se Dejvid, "pretvarati se da smo ljudska bia." "Ali vi to jeste", primeti Enoh napeto. "Za mene, vi jeste ljudska bia. Jedina koja imam. U emu je stvar, Dejvide?" "Pa, rekao bih", odgovori Dejvid, "da je doao trenutak da kaemo ta smo mi, zapravo. Da smo, naime, tek privienja. Da smo stvoreni i da postojimo samo sa jednom svrhom - da povremeno dolazimo ovamo i razgovaramo s tobom, da ti nadomestimo ljudska bia od krvi i mesa koja ne moe imati." "Meri", uzviknu Enoh, "nemogue je da i ti tako misli, zar ne? Nemogue!" On posegnu rukom prema njoj, ali na pola puta zastade - uasnuvi se pri pomisli na svoju nameru. Bilo je to prvi put da je uopte pokuao da je dodirne. Bilo je to prvi put, tokom svih ovih godina, da se zaboravio. "Izvini, Meri. Nije trebalo da to uinim." U njenim oima blistale su suze. "elela bih da moe", ree ona. "Oh, kako bih elela!" "Dejvide", pozva on, ne okreui glavu. "Dejvid je otiao", ree Meri. "I nee se vie vratiti", upita Enoh. Meri zavrte glavom. "U emu je stvar, Meri? O emu je re? ta sam to uinio?" "Nita", odgovori Meri, "osim to si nas suvie poistovetio s ljudima. Tako smo sve vie postajali ljudska bia, sve dok to nismo sasvim postali. Ne 34

vie samo lutke, ne vie samo lepe marionete, ve stvarna ljudska bia. Mislim da Dejvid to vie nije mogao podneti - ne to je postao ljudsko bie, ve to je, postavi ljudsko bie, i dalje ostao samo sen. To nije bilo toliko vano dok smo bili marionete i lutke, jer tada nismo bili ljudska bia. Jer nismo imali ljudska oseanja." "Meri, molim te", zavapi Enoh. "Meri, molim te, oprosti mi." Ona se nae prema njemu, i lice joj bee obasjano dubokom nenou. "Nema niega to bi trebalo da ti oprostim", ree ona. "U stvari, mislim da bi trebalo da ti budemo na svemu zahvalni. Stvorio si nas svojom ljubavlju prema nama i iz potrebe za nama, a odista je divno saznanje da si voljen i da si nekome potreban." "Ali to vie nije sluaj", uzviknu Enoh. "Nekad, davno, morao sam vas stvarati, zazivajui vas, ali to sada vie nije sluaj. Sada mi dolazite u posetu po svojoj slobodnoj volji." Koliko je godina prolo od tada? upita se on. Moda i svih pedeset. Najpre je to bila Meri, a za njom je doao i Dejvid. Izmeu svih, koji su potom doli, oni su mu bili najblii i najdrai. A pre toga, pre no to je uopte i pokuao da ih zazove, godine je proveo prouavajui tu bezimenu nauku udotvoraca sa Alfarada XXII. Postojali su, nekad, dani i stanje duha kada su to nazivali crnom magijom, ali to uopte nije bila crna magija. U stvari, predstavljalo je to izraz znalakog baratanja izvesnim prirodnim svojstvima vaseljene, o kojima ljudska rasa nije ni sanjala. Svojstvima, tavie, kojih ovek moda nikada nee ni postati svestan. Bar u ovom trenutku, nije bilo nikakvog usmerenja naunog duha u tom pravcu, nikakvog podsticaja da se zapone s istraivanjem koje mora prethoditi svakom otkriu. "Dejvid je stekao utisak", ree Meri, "da nismo mogli ovako nastaviti zauvek, sa tim svojim ospokojavajuim posetama. Morao je doi trenutak kada je trebalo da se suoimo s onim to smo zaista." "A ta je s ostalima?" "ao mi je, dragi. I s njima je isto." "A ti? Kako stoji stvar s tobom, Meri?" "Ne znam", odgovori ona. "Sa mnom je drukije. Ja te veoma volim." "A ja..." "Ne, nisam to imala na umu. Zar ne razume! Zaljubljena sam u tebe." Zapanjen, on ponovo sede, zurei u nju, i svuda oko njega kao da sav svet zajea: inilo mu se da stoji nepokretan usred bure, dok svet i vreme nepojamnom brzinom protiu mimo njega. "Kad bi samo", prozbori ona, "moglo i dalje biti kao to je bilo u poetku. Tada smo jednostavno bili zadovoljni zbog samog svog postojanja, naa oseanja jo nisu bila pokrenuta i inilo nam se da smo odista sreni. Poput male, srene dece, to radosno trkaraju na suncu. Ali onda smo svi odrasli. I rekla bih, ja ponajvie od svih." Ona mu uputi osmeh, ali u oima su joj bile suze. "Nemoj to primiti k srcu, dragi. Mogli bismo..." "Draga moja", ree on, "bio sam zaljubljen u tebe jo od prvog trenutka kada sam te ugledao. ini mi se, ak, jo i pre toga." On ponovo posegnu rukom prema njoj, ali je odmah povue, setivi se. "Nisam to znala", odgovori ona. "Moda nije trebalo ni da ti kaem sve ovo. Mogao si iveti s tim sve dok nisi saznao da i ja tebe volim." On nemono klimnu. Ona pognu glavu. "Boe dragi, zaista nismo ovo zasluili. Nismo uinili nita, zbog ega bismo ovo zasluili." Zatim podie glavu i zagleda se u njega. "Kad bih samo mogla da te dodirnem." "Moemo nastaviti", ustro primeti on, "kao i dosad. Moe mi dolaziti ovamo kad god to zaeli. Mogli bismo..." Ona odmahnu glavom. "Neemo uspeti", prekinu ga ona. "Ni ti ni ja ne bismo to mogli podneti." Znao je, naravno, savreno dobro, da je bila u pravu. Bilo mu je jasno da je sve bilo gotovo. Tokom itavih pedeset godina, ona i drugi, dolazili su mu u pohode. Od sada ih vie nee biti. Vilinski san se okonao, i arolije vie nije bilo. Od sada e biti sam - samotniji no ikad, usamljeniji, ak, nego to je to bio pre no to ju je upoznao.

35

Ona mu vie nee dolaziti i on vie nikada nee biti u stanju da nagna sebe da je zazove, ak i kada bi to bilo mogue, i njegov svet senki, kao i njegova nemogua ljubav, jedina ljubav koju je ikad upoznao, nestae zauvek. "Zbogom, najdraa moja", proaputa on. Ali bilo je prekasno. Ona je ve nestala. Kao da dolazi iz nepregledne daljine, tako mu se bar uinilo, do njega dopre alobni pisak: nova poruka je prispela. 13. Meri mu je jednom rekla da se oboje moraju suoiti sa onim to su svi, sva ta bia, odista bili. Ali ta su oni odista bili? Ne, ne ta je on mislio da oni jesu, ve ta su, odistinski, bili? ta su oni sami mislili da jesu? Jer mogue je da su oni to znali neuporedivo bolje od njega. Gde je Meri sada nestala? Kada je napustila ovu sobu, u kakvu je vrstu limba odlazila? Da li jo postoji? A ako postoji, kakva je to vrsta postojanja mogla biti? Da li ju je neko negde odloio, kao to bi neka devojica odloila svoju omiljenu lutku u neku kutiju, i gurnula je u neki orman zajedno s ostalim svojim miljenicama? On pokua da zamisli limb, i to bee tek nitavilo; a ako limb odista bee tek nitavilo, onda bi, znai, jedno bie smeteno u limb postojalo u nekoj vrsti ne-postojanja. Tu ne bi bilo niega - ni prostora ni vremena, ni svetlosti, ni vazduha, ni boja ni prozora, tek samo jedno nepregledno nita to je, po prirodi stvari, moralo leati negde izvan same vaseljene. Meri! On oseti kako mu se krik podie iz same utrobe. Oh, Meri, ta sam ti to uinio? Odgovor je stajao pred njim, hladan i nezaobilazan. Upetljao se u neto to nije mogao da shvati. Poinio je, meutim, jo vei greh, kada je pomislio da jeste shvatio. Pri tom, sutina stvari bila je u tome da je shvatio taman onoliko koliko je potrebno da zamisao uini delatnom, ali istovremeno, ne toliko da bi postao svestan svih moguih posledica. Sa stvaranjem je uvek ila i odgovornost, ali on nije bio pripravan da preuzme ita vie od moralne odgovornosti za greku koju je poinio, a moralna odgovornost, ukoliko nije bila propraena mogunou da donese neko olakanje, predstavljala je neto potpuno beskorisno. Mrzeli su ga i gadili ga se i on ih zbog toga nije mogao kriviti, jer ih je izvukao iz nitavila i pokazao im obeanu zemlju oveanskog, a onda ih ponovo gurnuo nazad u prazninu. Podario im je sve to su ljudska bia ikad imala - osim jedne stvari, najvanije od svih - mogunost da zauvek ostanu da ive u ljudskom svetu. Svi su ga mrzeli, osim Meri, ali to sa Meri bilo je gore i od same mrnje. Jer je bila osuena samim svojstvima ljudskosti to ih je od njega zadobila, da zavoli udovite koje ju je stvorilo. Zamrzi me, Meri, uzviknu on bezglasno, zamrzi me, poput ostalih! Razmiljao je o njima kao o biima-senkama, ali to je bio samo naziv to nikome osim njemu samom nije nita znaio, neto za linu upotrebu, priruna etiketa koju im je prilepio kako bi ih mogao odrediti kada je o njima razmiljao. Samo to je etiketa bila pogrena, budui da nisu bili ni senke a ni nalik na duhove. ulima vida prikazivali su se kao bia od krvi i mesa, poput svih drugih ljudi. Tek kada biste pokuali da ih dotaknete postajalo je jasno da nisu stvari - jer kada biste posegnuli rukom za njima, tamo gde je trebalo da budu nije bilo niega. Tvorevina njegovog uma, mislio je u poetku, ali sada vie nije bio siguran. U poetku, dolazili su samo kada bi ih zazvao, koristei znanje i tehnike to ih je stekao prouavajui radove udotvoraca sa Alfarda XXII. Ali poslednjih godina nije ih via zazivao. Nije imao ni prilike. Kao da su itali njegove misli, sami su se pojavljivali, pre no to ih je on uopte i mogao zazvati. Kao da su nasluivali njegovu potrebu za njima ak i pre no to je on sam postajao toga svestan. I tako, bili su tu, ekajui ga, da zajedno provedu koji as ili itavo vee. Bili su, naravno, u izvesnom smislu, tvorevina njegovog uma, budui da ih je on uobliio, u to vreme moda i nesvesno, ni ne znajui zbog ega im je dao upravo takva oblija; meutim, tokom poslednjih godina ipak je shvatio, mada se trudio da to od sebe odagna, ubeen da bi bilo bolje da nikad nije shvatio. Bilo je to saznanje koje ni samom sebi nije eleo da prizna, potiskujui ga nekud daleko, u dubine svog uma. Ali sada, kada je sve to ve bila prolost, i kada vie nije imalo nikakve vanosti, on odlui da se sa svim tim suoi. 36

Dejvid Rensom bio je on sam, kakav je snevao da bude, kakav je eleo da bude - ali kakav, razume se, nikad nije postao. Bio je poletan oficir Unije, ne previsokog ina kako ne bi postao krut i umiljen, ve taman toliko koliko je bilo neophodno da tek malo odskoi od obinih ljudi. Bio je vitak i neusiljen i, bezuslovno, bezumno hrabar: volele su ga sve ene, i svi su mu se mukarci divili. Bio je roeni voa i istovremeno sjajan drug, oseajui se kao riba u vodi kako u vebaonici tako i na bojnom polju. A Meri? Zanimljivo, pomisli on, oduvek ju je zvao samo Meri. Nije imala nikakvog prezimena. Bila je, jednostavno, samo Meri. Sadrala je u sebi najmanje dve ene, ako ne i vie od toga. Jedna od njih bila je Sali Braun, koja je ivela tamo dole kraj puta - koliko je ve vremena prolo, upita se on, otkako nije ni pomislio na Sali Braun? Bilo je zaista udno, ree on u sebi, da ve toliko vremena nije mislio o njoj, i da je sada bio ponovo potresen seanjem na jedno nekadanje devoje iz susedstva, Sali Braun. Njih su dvoje nekada bili zaljubljeni. ak i tokom kasnijih godina, dok je se jo seao, nikada nije bio sasvim siguran, ak ni kroz romantinu izmaglicu vremena, da li je to odista bila ljubav ili samo romantino uzbuenje vojnika koji je odlazio u rat. Bila je to stidljiva i nespretna, neobina vrsta ljubavi, ljubav farmerovog sina prema farmerskoj keri iz komiluka. Dogovorili su se da se venaju kada se on vrati iz rata, ali nekoliko dana posle bitke kod Getisberga stiglo mu je pismo, otposlato vie od tri nedelje pre toga, u kojem je stajala vest da je Sali Braun umrla od difterije. Patio je, seao se, ali nije pamtio koliko duboko, mada po svoj prilici, zaista duboko, jer je aliti dugo i duboko bilo sasvim u skladu sa tadanjim obiajima. I tako je Meri, izvan svake sumnje, bila delom Sali Braun, iako ne u celini. Delom je to bila i ona visoka, stamena ker Juga, ena koju je na nekoliko asaka ugledao dok je marirao pranjavim drumom pod usijanim suncem Virdinije. Odjednom se pred njim ukazala prava palata, jedna od onh velikih plantaerskih kua, smetena malo postrance od druma, i ona je stajala na stepenitu, kraj jednog od onih monih stubova, posmatrajui neprijateljske trupe kako prolaze. Kosa joj je bila crna a ten belji od beline samog stuba, i stajala je tako, uspravna i ponosita, izazovna i iznad svega to se zbivalo, da je se seao i mislio i snevao o njoj - mada joj, ak, ni ime nije znao - tokom svih tih pranjavih, znojavih i krvavih dana rata. Pitajui se, sve to vreme, ne znai li to to misli o toj eni i sneva o njoj da je neveran svojoj Sali. Dok je sedeo kraj logorske vatre i dok je razgovor zamirao, i ponovo, uvijen u ebad, zagledan u nebo posuto zvezdama, zamiljao je kako e, kada se rat konano zavri, otii do te kue u Virdiniji i nai je. Bilo je, naravno, mogue da je tamo ne nae, ali bi on preorao itav Jug i konano je naao. Ali nikad to nije uino; nikad, u stvari, nije ni nameravao da uini. Bio je to jedan od onih snova to se legu kraj logorske vatre. I tako su u Meri bile sadrane obe - Sali Braun, kao i ta nepoznata junjaka lepotica to je stajala kraj stuba i posmatrala vojsku kako prolazi. Bila je sen njih dveju i, moda, mnogih drugih koje ak nije ni poznavao, sainjena od svega to je ikad upoznao ili video ili se divio u enama. Predstavljala je ideal i savrenstvo. Bila je njegova savrena ena, stvorena njegovim vlastitim umom. A sada, poput Sali Braun, koja je poivala u svom grobu, poput svih drugih koje su podarile neto od sebe da bi on mogao stvoriti Meri - i Meri ga je konano napustila. A on ju je voleo, doista, jer je bila skup svih njegovih ljubavi - raskre svih ena koje je ikad voleo (ukoliko je, doista, voleo ijednu), ili onih koje je verovao da voli, makar u mislima. Nkada mu nije uopte palo na pamet da bi i ona njega mogla voleti. I sve dotle dok nije saznao da i ona njega voli bilo je sasvim mogue da svoju ljubav prema njoj uva duboko zapretenu u svom srcu, znajui dobro da je to bila beznadena i neostvarljiva ljubav, pa ipak, i neto najvie to je uopte mogao postii. On se upita gde bi ona sada mogla biti, kuda je mogla odlutati - u onaj limb koji je pokuavao sebi da predstavi ili u neko neobino stanje ne-postojanja, iekujui, nesvesna iega, da ponovo doe trenutak kada e mu se pridruiti. On zagnjuri glavu u ake i ostade tako, preplavljen emerom i oseanjem krivice, pritiskajui oi prstima. Nikada mu se vie nee vratiti. Usrdno se molio da se vie nikada ne vrati. Za oboje bi bilo bolje da se vie nikada ne vrati. Kada bi samo, pomisli on, makar s najmanjom izvesnou, znao gde se sada nalazi. Kada bi samo mogao biti siguran da se nalazi u stanju bliskom smrti i da je uspomene ne raspinju. Sama pomisao da moda pati bilo je vie no to je mogao podneti. On ponovo zau zviduk koji ga je opominjao da ga poruka eka, i ukloni ruke s lica. Ali i dalje ostade da sedi na sofi, ne pomerivi se. 37

Ruka mu kruto posegnu ka stoiu to je stajao ispred sofe, prekriven mnotvom arolikih dida i drangulija to su mu ih, kao poklone, ostavili raniji namernici. Mai se za jedan kupasti predmet koji je mogao biti nainjen od neke vrste stakla ili mutnoprovidnog kamena - nikad nije bio naisto ta je od toga dvoga bilo, ako je, uopte, bilo ta od toga dolazilo u obzir - i obujmi ga akama. Zagledavi se u kupu, on u njoj uoi tananu, trodimenzionalnu i sa mnogim pojedinostima, sliku nekog vilinskog sveta. Bilo je to, na lep nain, pomalo smeno mesto, smeteno na nekom umskom proplanku i uokvireno biljkama koje su podseale na zlatau u punom cvatu; inilo se kao da lebdi u vazduhu, lagano se sputajui, kao da je i samo bilo deo vazduha, nalik snenim draguljima to blistahu i presijavahu se pod ljubiastom svetlou velikog plavog sunca. Na proplanku je neto plesalo, ali je bilo vie nalik na cvetove neko li na ivotinjice; to neto, meutim, izvodilo je pokrete sa toliko ljupkosti i zanosa da im se, jednostavno, nije moglo odoleti. A onda, odjednom, taj vilinski svet ieze i na njegovom se mestu stvori jedan drugi - divalj i sumoran svet, sa smrknutim, ispijenim i nakostreenim liticama, to su se visoko ocrtavale naspram crvenog i ljutitog neba, dok su neka orijaka letea stvorenja nalik na lelujave ilimove kruila oko litica, sputajui se i ponovo se uzdiui, dok su druga, jo skarednija, sedela na rapavim izboinama, po svoj prilici nekoj vrsti zakrljalog drvea to je raslo na samom zidu stene. A duboko ispod toga, dopirui iz ambisa kome se nije moglo sagledati dno, ula se besna huka neke reke. Enoh vrati kupu na sto, pitajui se ta li to sagledao u njenim dubinama. Bilo je to kao da je prelistavao neku knjigu, pri emu se na svakoj stranici nalazila neka nova slika, prikazujui neko drugo mesto, bez ikakvog nagovetaja gde bi i kakvo bi to mesto moglo biti. Onog dana kada je tu kupu dobio na poklon proveo je sate opsednuto zagledan u nju, posmatrajui kako se, dok ju je drao u rukama, prizori smenjuju jedan za drugim. Nijedan od prizora nije ni u najmanjoj meri nalikovao onima to su mu prethodili i to su ga smenjivali; pri svemu tome, inilo se da im nema kraja. ovek je imao oseaj da tu uopte nije re o slikama, ve o ivim prizorima, da je u bilo kom trenutku ovek mogao izgubiti oslonac na mestu na kojem se stvarno nalazio i glavake zaroniti u taj udesni svet. Na kraju mu je ipak sve to dosadilo, budui da u svemu tome nije bilo nikakvih oseanja: samo je zurio u niz prizora bez ikakvih imenovanih svojstava. Bez ikakvih oseanja koja bi ita njemu znaila to sigurno nije vailo i za itelje sa Enifa V, iji mu je jedan pripadnik poklonio igraku. Kupa je mogla, po svemu to je znao, pomisli Enoh, biti od izuzetne vanosti i predstavjati blago od neprocenjive vrednosti. Slian je sluaj bio i sa mnogim drugim stvarima koje je dobio na poklon. ak je i one to su mu priinjavale zadovoljstvo upotrebljavao na pogrean nain, ili u najmanju ruku, na nain koji prvobitno uopte nije bio predvien. Bilo ih je i nekoliko - sasvim mali broj - iju je vrednost mogo i shvatiti i proceniti, mada njihova svojstva nisu esto za njega bila ni od kakve koristi. Na primer, onaj mali asovnik koji je pokazivao lokalno vreme u svim sektorima galaksije: mada je to moglo biti zanimljivo, i pod izvesnim okolnostima ak od sutinske vanosti, za njega to jedva da je imalo neku vrednost. Zatim, onaj spravlja miomirisa - nazivao ga je mikserom za parfeme, nastojei da mu to blie odredi namenu - pomou koga se mogao proizvesti svaki eljeni miris. Naprosto bi se napravila eljena meavina i mikser stavio u pokret: trenutak potom, sva bi soba bila preplavljena tim mirisom, koji bi prostoriju stalno iznova osveavao sve dok se mikser ne bi ponovo iskljuio. Povremeno ga je to veoma zabavljalo: priseti se, tako, i onog tmurnog zimskog dana kada je, nakon brojnih pokuaja, uspeo da proizvede miris procvalih jabukovih cvetova, provevi pri tom nekoliko ugodnih proletnjih asova dok je napolju zavijala grozna meava. On ponovo isprui ruku i dohvati jedna drugi komad - jednu divnu stvaricu, zaista, koja je od samog poetka budila njegovu radoznalost, ali kojoj nikako nije uspevao da ustanovi namenu - ukoliko je, naravno, uopte imala ikakvu namenu. Mogue je, zakljui on u sebi, da je u pitanju bio samo nekakav umetniki predmet, lepi ukras kao radost za oi. Ipak, bilo je neega ime je taj predmet zraio (ukoliko je to bila prava re), to ga je navodilo na pomisao da je stvarica moda imala i neku odreeniju namenu. Imala je oblik piramide sfera, pri emu su manje sfere izrastale iz veih, na kojima su poivale. Visok neto preko trideset centimetara predmet je odista odisao ljupkou; svaka je sfera bila u razliitoj boji - ali boje nisu bile, po svemu sudei, nanesene spolja: svaka od boja bila je toliko duboka i stvarna da je posmatra i nesvesno morao doi do zakljuka da predstavlja sutinsko svojstvo svake sfere, i da se svaka sfera, od sredita prema povrini, zapravo sastojala od date boje. Pri svemu tome, nije bilo ni najmanjeg nagovetaja da je ikakav lepak bio upotrebljen da bi se sfere, postavljene jedna na drugu, meusobno vrsto drale. inilo se, po svemu to se moglo zakljuiti, da je neko jednostavno postavio sfere jednu na drugu, i da su zauvek tako ostale. 38

Drei predmet u ruci Enoh pokua da se priseti od koga ga je dobio na poklon; ali u njegovom seanju o tome nije bilo ni traga. Aparat za slanje poruka i dalje je zvidukao, i Enoh se prenu: ekao ga je posao. Nije smeo tek tako sedeti, pomisli on, lutajui u mislima itavo popodne. On odloi piramidu na sto, ustade i ode do maine. Poruka je glasila: Br. 406302 Stanici 18327. Putnik sa Vege XXI stie u 16532.82. Vreme odlaska zasad neutvrdjeno. Bez prtljaga. Uobiajene pripreme, mesni uslovi. Potvrdite. itajui poruku, Enoha preplavi talas zadovoljstva. Bie izvanredno, sresti se ponovo sa jednim od Hazera. Prolo je moda i vie od mesec dana otkako nijedan od njih nije navratio u ovu Stanicu. Sasvim dobro se seao dana kada je prvi put upoznao jednog Hazera; u stvari, dolo ih je pet odjednom. Mora biti, pomisli on, da je to bilo 1914, ili, moda 1915. Seao se dobro da je u punom jeku bio prvi svetski rat, koji su svi tada nazivali Velikim ratom. Hazer e se sada po svoj prilici, pojaviti gotovo istovremeno kada i Ulis, i njih trojica mogli bi provesti jedno odista prijatno vee. Nije se ba esto dogaalo da mu dvojica dobrih prijatelja istovremeno dou u posetu. Za trenutak Enoh zastade, i sam zbunjen to je ovog Hazera odmah svrstao meu prijatelje, budui da je putnik, najverovatnije, bio neko koga jo nikada nije sreo. Ipak, to nije moralo nita da znai jer je jedan Hazer, svaki Hazer, uvek bio neko s kim se lako uspostavljalo prijateljstvo. Enoh hitro pristupi pripremama i dva puta proveri materijalizator, kako bi se uverio da je sve u najboljem redu, a onda se vrati aparatu i potvrdi prijem poruke. Za sve to vreme prekopavao je po mislima: da li je to bilo 1914, ili, moda, malo kasnije? Pregledavi katalog, on nae karticu oznaenu sa Vega XXI. Prvi navedeni datum bio je 12. jul 1915. Potraivi meu svojim dnevnicima, on nae eljenu svesku i stavi je na sto. Na brzinu je prelistavi, konano pronae traeni datum. 14. Tu je stajao sledei zapis: Dvanaesti jul 1915 - Danas popodne (u 15.20) prispelo je petoro putnika sa Vege XXI: prva bia iz ovog sektora na prolazu kroz ovu stanicu. Dvonoci su i nalik na ljudska bia, mada ovek stie utisak da nisu nainjeni od krvi i mesa - deluju, naime, nekako preglomazno - ali, naravno, od krvi su i mesa, kao i svi drugi. Svetlucaju, ali ne nekom vidljivom svetlou: u stvari, okruuje ih neka vrsta aure, koja ih prati ma kuda poli. Predstaljali su, koliko sam uspeo da shvatim, jednu jedinstvenu polnu jedinku, svo petoro zajedno; ipak, nisam sasvim siguran da sam tano shvatio o emu je tu re, jer sve to deluje kao prava zbrka. Delovali su sretno i prijateljski i odavali su utisak blage razdraganosti, nevezane za bilo ta odreeno, ve bi se moglo rei zbog svega oko sebe, kao da uivaju u nekoj vrsti kosmike i potpuno intimne ale, o kojoj, osim njih samih, niko drugi pojma nema. Bili su na odmoru i putovali su na neku proslavu (mada, opet, nisam siguran da je to pravo znaenje rei), na nekoj drugoj planeti, gde je trebalo da se okupi itavo mnotvo drugih galaktikih putnika, na neemu to je bilo nalik na jednonedeljni karneval. Nisam uspeo da dokuim ni kako su, niti zbog ega su tamo bili pozvani. Izgleda, ipak, da je za njih predstavljalo veliku ast to su tamo ili, mada, koliko sam se mogao razabrati, kao da to nisu shvatali kao poast ve kao neko svoje pravo. U tom su trenutku, zaista, delovali i sretno i bezbrino, i veoma samouvereno i sloeno; meutim, dok sada ponovo razmiljam o svemu tome, sve mi se ini kao da su, naprosto, takva sorta. Zatekao sam sebe kako im pomalo zavidim to i ja sam nisam razdragan i bezbrian poput njih; pokuao sam i da zamislim kako im se sve ivot i sve u vaseljeni morali initi, ak im pomalo i zamerajui to toliko, i na tako besprimeran nain, mogu uopte biti sreni. Postavio sam im, u skladu s nalozima, visee krevete, kako bi se mogli odmoriti, ali njima nije uopte padalo na pamet da ih upotrebe. Doneli su sa sobom kotarice pune hrane i pia, i, zasevi za moj sto, poeli su da se goste i da eretaju. Zatraili su od mene da im se pridruim za stolom; izdvojili su dva paketia s hranom i jednu bocu, uveravajui me da bez ikakve bojazni mogu i da jedem i da pijem; ostalo, meutim, kao da ba nije bilo prikladno za metabolizam poput mog. Hrana je bila izvanrednog ukusa i nimalo nalik ni na ta to sam to tada okusio - mada je sadrina jednog paketia izdaleka podseala na 39

najree i najslasnije meu starim sirevima, dok je sadrina drugog, jednostavno, bila nebeskog ukusa. Pie je bilo donekle nalik na najfinije vrste konjaka, zlatnoute boje i ne gue od vode. Raspitivli su se i o meni i o mojoj rodnoj planeti: bili su veoma uglaeni i inilo se da ih je zaista zanimalo sve to sam imao da im kaem; neverovatno su brzo sve shvatili. Saoptili su mi da su krenuli na jednu planetu za koju nikad ranije nisam uo, i, uopte, veoma su mnogo veselo priali meusobno i bili su puni poleta, ali na takav nain da se nijednog trenutka nisam osetio iskljuen iz razgovora. Iz pria to su ih meusobno ispredali uspeo sam da razaberem da je na proslavi to se odravala na planeti na koju su se uputili trebalo da bude predstavljeno neko umetniko delo. To umetniko delo nije pripadalo ni muzikoj ni slikarskoj vrsti: bilo je sainjeno od zvukova i boja i oseanja i oblika i drugih svojstava za koje nisu postojale rei u zemaljskim jezicima, tako da nisam bio u mogunosti da ih u celosti shvatim, stekavi samo najneodreeniju predstavu o tome na ta je zapravo liilo ono o emu su govorili. Stekao sam utisak da je u pitanju neka vrsta trodimenzionalne simfonije, mada ni ovo nije pravi izraz, koju nije komponovao nekakav pojedinac, ve itava, oigledno meusobno srodna skupina umetnika. Govorili su o tom umetnikom delu s iskrenom oduevljenou, i ja sam stekao utisak da predstavljanje njegovo nee potrajati tek nekoliko asova, ve nekoliko dana, i da je, pre bi se moglo rei, u pitanju bila neka vrsta iskustva, a ne tek puko gledanje ili sluanje, i da gledaoci, odnosno publika, nisu morali samo sedeti i sluati, ve da su, ukoliko su to eleli, mogli - zapravo morali, ukoliko su teili njegovom potpunom razumevanju - da i sami u svemu tome budu uesnici. Ali nisam uspeo da shvatim na koji su to nain postajali uesnici; ipak, oseao sam da ne bi bilo umesno da se kod njih o tome propitujem. Govorili su i o drugim posetiocima s kojima je trebalo da se sretnu, i o tome kada su ih poslednji put videli, pomalo ih ogovarajui, mada na potpuno pitom nain, sve vreme ostavljajui utisak kako i oni sami i posetioci s drugih planeta prevaljuju sve te ogromne razdaljine iz nekog zaista prijatnog razloga. Da li je stvarno bilo ikakvog drugog razloga, osim posvemanjeg uivanja u svemu tome, nisam uspeo da dokonam. Ipak, verujem da ga je bilo. Govorili su, takoe, o drugim proslavama, i nisu svi meu njima bili zainteresovani za neki sasvim odreeni umetniki oblik: bili su, zapravo, zainteresovani za razliite umetnike vrste, o kojima nikako nisam uspevao da steknem pravu predstavu. inilo se da u tim proslavama nalaze istinski izvor razdraganosti i sree; ipak, imao sam utisak da jo poneka njihova obeleja, pored uivanja u predstavljenom umetnikom delu, znaajno doprinose toj njihovoj bujnoj radosti. U te delove njihovog razgovora nisam se ukljuivao, jer, istinu govorei, za to nije ni bilo prilike. Razume se, poeleo bih da postavim poneko pitanje, ali nikako mi se nije ukazivala prava mogunost. Ipak, pretpostavljam da bi im, ak i da sam uspeo da ih postavim, moja pitanja mogla zvuati glupo; ipak, da je zaista bilo prilike da ih postavim, ta me injenica ne bi ba preterano uzbuivala. Pri svemu tome, na neki im je nain uspevalo da se oseam kao da sam odista ukljuen u njihov razgovor. Iako nije bilo njihovih oiglednih nastojanja u tom smislu, stvarali su u meni utisak kao da sam zaista jedan od njih, a ne tek tamo neki uvar stanice s kojim su prinueni da provedu nekoliko kratkih asova. Povremeno bi, nakratno, razgovarali na jeziku svoje rodne planete, koji je bio jedan od najlepih jezika to sam ih ikad uo; ipak, uglavnom su govorili obinim jezikom za koji se inilo da bi ga svako ljudsko bie moglo razumeti - krajnje osiromaenim i stvorenim upravo radi lakeg sporazumevanja. Imao sam utisak da tako postupaju iz obzira prema meni; nisam uopte sumnjao da mi time ine osobitu ast. Odistinski verujem da su bili najcivilizovanija bia koja sam ikada sreo. Rekoh ve da su svetlucali: mislio sam, zapravo, time da kaem da ih je njihova vlastita dua iznutra ozarivala. inilo se kao da ih prati neka blistava zlaana izmaglica koja kao da je usreivala sve ega bi se dotakla - gotovo kao da su se kretali u nekom posebnom svetu za koji su samo oni znali. Sedei s njima za stolom, inilo mi se kao da sam i sam utonuo u tu zlatastu izmaglicu, imajui utisak kao da neobine spokojne i duboke struje sree teku mojim venama. Pitao sam se na kojim su putevima oni, kao i vasceli njihov svet, uspeli da dosegnu to blaeno stanje, i da li bi i moj svet, u nekoj dalekoj budunosti, takoe mogao da do njega dopre. U pozadini te sree nahodila se izvanredna vitalnost: bio je to ivahan, bujan duh sa unutranjim jezgrom snage i ljubavi prema ivotu, koji kao da je ispunjavao svaku njihovu poru i svaki, i najkrai trenutak njihovog vremena. Imali su samo dva asa na raspolagnaju, i vreme prosto prolete, tako da sam ak bio prinuen da ih upozorim da je trenutak da krenu. Pre no to su poli stavili su na sto dva paketia, rekavi da su za mene, i zahvalili mi za sofru (neobino je, u njihovim ustima, delovala ta fraza). Oprostivi se sa mnom uli su u veliki kabinet pored materijalizatora, i ja ih odaslah tamo kuda su naumili. ak i poto su otilo inilo se kao 40

da se ona zlaana izmaglica i dalje vije prostorijom: potrajalo je nekoliko asova dok nije sasvim izbledela. A ja ostadoh sa potajnom eljom da poem, zajedno s njima, na tu nepoznatu planetu i na tu proslavu. U jednom od paketia to su ih ostavili za sobom nalazilo se nekoliko boca onog boanskog pia: svaka od boca, potpuno razliita od svih drugih, sama je po sebi predstavljala umetniko delo - sve su, inilo mi se, bile nainjene od dijamanata, mada ne bih umeo rei da li od pravih ili vetakih. U svakom sluaju, bilo mi je jasno da su od basnoslovne vrednosti. Svaki dijamant bio je obraen uz zbunjujue raznovrsje simbolike, i svaki je, opet, nosio u sebi izvanrednu, potpuno osobitu lepotu. U drugom paketiu bila je - pa, u nedostatku boljeg izraza, ini mi se da bi se to to se u njemu nalazilo moglo nazvati muzikom kutijom. Sama kutija bila je od slonovae, stare ukaste slonovae glatke poput satena, prekrivene mnotvom rezbarija nalik na dijagrame - ije znaenje, uprkos svim nastojanjima, nisam uspeo da odgonetnem. Na gornjoj povrini kutije nalazio se jedan krug, smeten posred zareza koji su delovali kao podeoci; i kada sam okrenuo krug do prvog zareza zau se muzika i itavu prostoriju preplavi splet najrazliitijih boja, izdaleka podseajui na onu zlatastu izmaglicu. Iz kutije se, takoe, izli mnotvo miomirisa, ispunjavjui prostoriju i delujui na ula i oseanja; ta god to moglo biti, delovalo je na oveka, inei ga tunim i srenim, ili pobeujui u njemu bilo kakvo drugo oseanje, u potpunom skladu sa muzikom, bojama i mirisima. Iz te kutije izlazio je itav jedan svet nevezan za postojanje, ili kako god to ve nazivali - i ovek je oseao da zaista ivi sve ono to je u njemu, sa svim oseanjima i verovanjima i umnom energijom za koje je bio sposoban. Pred sobom sam, bio sam u to vrsto uveren, imao napravu sposobnu da izrazi upravo one umetnike oblike o kojima su govorili. I to ne samo jedan od tih oblika, ve dve stotine est, jer upravo je toliko bilo zareza, i jer je svaki od njih oznaavao drugaiji oblik. U danima to stoje preda mnom oprobau svaku od njih i pribeleiu svoja zapaanja o svakom od njih i svakom u nadenuti ime, moda, na osnovu njihovih svojstava, izvlaei iz njih, moda, kako nova saznanja tako i isto uivanje. 15. Dvanaest dijamantskih boca, davno ispranjenih, stajalo je sada u blistavom nizu na gredi iznad kamina. Muzika kutija, jedan od najdraih mu poklona, bila je smetena u jedan od plakara, bezbedna od svakog mogueg oteenja. Enoh se prenu, i prilino alosno pomisli kako tokom svih ovih godina, premda kutiju nije ba tako retko uzimao u ruke, ni izdaleka nije iscrpeo svu listu moguih kompozicija. Bilo ih je toliko koje su prosto mamile da ih ponovo uje, tako da jedva da je prevalio polovinu puta na skali sa zarezima. Hazeri, svo petoro, navratili su jo mnogo puta: inilo se da su u ovoj stanici, a moda i u oveku koji ju je opsluivao, uoili neto to im se veoma dopalo. Pomagali su mu da naui veganski jezik, i doneli su mu dosta svitaka sa delima veganske knjievnosti i drugih tekstova; postali su mu, izvan svake sumnje, najbolji prijatelji od svih stranaca (sa izuzetkom Ulisa) koje je upoznao. A onda, jednog dana, prestadoe da dolaze; dugo se vremena pitao ta je po sredi, raspitujui se o njima kod drugih Hazera koji su navraali u Stanicu. Meutim, nikada nije saznao ta se sa njima dogodilo. Sada je o Hazerima i o njihovoj umetnosti, o njihovim tradicijama i obiajima, o njihovoj istoriji, znao neuporedivo vie nego onog prvog dana, daleke 1915. godine, kada je o njima sainio beleku u svom dnevniku. Ipak, i dalje je bio veoma daleko od toga da pojmi mnoga od shvatanja koja su za Hazere bila i ostala tek opta mesta. Mnogo ih je svratilo do Stanice od onog dana 1915, ali jednog meu njima posebno je zapamtio - bio je star i mudar, filosof, i umro je tu, na podu, kraj njegove sofe. Sedeli su na sofi i priali; ali pamtio je gotovo svaku re tog razgovora. Starac mu je priao o krajnje neobinim etikim naelima, iracionalnim i kominim u isti mah, to ih je izgradila jedna zanimljiva biljna rasa koju je upoznao prilikom neke od svojih poseta jednoj zabaenoj planeti na drugoj strani galaktike spirale. Stari Hazer ve je smestio nekoliko aica pia ispod svog pojasa i bio je izvrsno raspoloen: pripovedao je jednu zgodu za drugom s oiglednim uivanjem. Iznenada, usred reenice, on prestade da govori i bezglasno se presamiti unapred. Zaprepaen, Enoh posegnu rukom prema njemu; ali pre no to ga je mogao dohvatiti stari vasionac tiho se skljoka na pod. Zlatasta izmaglica, sporo svetlucajui, lagano izblede i njegovo telo ostade da lei, uglasto i kotunjavo i gotovo skaredno, uasavajui tue sada tu na podu, istovremeno i udovino i aljenja dostojno. udovinije, inilo se Enohu, no ita od tuinskog sveta to je dotad ugledao. Za ivota je to bilo udesno stvorenje, ali sada, u asu smrti, predstavljalo je tek staru vreu gnusnih kostiju, koja kao da je bila sainjena od izroavljenog pergamenta razapetog da kosti dri na okupu. Zapravo 41

je ona zlaana izmaglica, pomisli Enoh zagrcnuvi se i gotovo se uasnuvi, Hazera inila toliko divnim i tako lepim, ivim, ivahnim i bistroumnim - ona, da, koja ga je ispunjavala dostojanstvenou. Zlatasta izmaglica bila je, u stvari, njihov ivot, i kad bi nje nestalo pretvarali bi se u prizor uasa u koji, jednostavno, ovek nije smeo ni da pogleda. Da li je mogue, upita se on, da je taj zlatni sjaj predstavljao ivotnu silu Hazera, koju su oni nosili sa sobom kao ogrta, kao masku to ih je sasvim prekrivala? Da li je njihova ivotna sila prebivala izvan njihovih tela, za razliku od svih drugih bia, koja su je nosila negde duboko u sebi? Povetarac je alosno cvileo visoko u zabatima, i Enoh kroz prozor ugleda iscepkane pramike oblaka kako se povlae povremeno zaklanjajui mesec, koji je ve prevalio polovinu svog puta preko istonog neba. Svu Stnaicu najednom preplavie hladnoa i usamljenost - i oseaj samotnosti protezao se daleko, u nedogled, mnogo, mnogo dalje no to bi samotnost Zemlje same mogla dopreti. Enoh se okrenu od mrtvog tela i drvenim koracima pree preko sobe, pristupivi aparatu za odailjanje poruka. Zatraivi direktnu vezu sa Galaktikom Centralom, bezglasno steui obema akama ruice na aparatu, on zastade, iekujui. Prijem, javi se Galaktika Centrala. Kratko, ali to je mogao potpunije, Enoh podnese izvetaj o onome to se dogodilo. Na drugoj strani nije bilo ni oklevanja niti dodatnih pitanja. Samo najsaetije mogue uputstvo (kao da su se takve stvari dogaale svakodnevno) o tome kako treba da postupi. Putnik sa Vege mora ostati na planeti na kojoj je umro, a sa njegovim telom trebalo je postupiti u skladu sa obiajima koji su na toj planeti vladali. Takav je, naime, bio zakon na Vegi, i istovremeno, znak poasti. Svaki Veganac, koga smrt zadesi na tuinskoj planeti, morao je na njoj i ostati, i to mesto zauvek je postajalo deo Vege XXI. Takvih je mesta ve bilo, stajalo je u poruci Galaktike Centrale, irom galaksije. Ovde je obiaj (porui Enoh) da se mrtvi sahranjuju. Sahranite ga, onda. Prilikom pogreba, proitamo stih ili dva iz Svete knjige. Postupite, onda, tako i u sluaju Veganca. Moete li sve to sami? Mogu. Ali ovde to obino ini neki svetenik - zvaninik religije. Meutim, pod datim okolnostima to se ba ne ini uputnim. U pravu ste (odgovori Galaktika Centrala). Moete li to obaviti sami? Mogu. Najbolje je, u tom sluaju, da to sami obavite. Da li e neki roak ili prijatelj doi na pogreb? Nee. Hoete li ih vi obavestiti? Naravno, ali samo formalno. Jer, oni ve znaju. Ali, umro je takorei maloas. Bez obzira. Znaju. A kako stoji stvar sa smrtovnicom? Nije potrebna. Znaju ve od ega je umro. A njegov prtljag? Imao je jedan sanduk. Zadrite ga. Sada pripada vama. To vam je plata za trud oko dostojnog pogreba. Zakon tako propisuje. Moda se u prtljagu nalazi neto od naroite vanosti? Zadraete sav prtljag. Odbiti ga, znailo bi povrediti uspomenu na pokojnika. Jo neto? (upita Enoh). Je li to sve? To je sve. Postupite, dakle, kao da je Veganac jedan od vaih. Enoh izbrisa poruku na aparatu i vrati se do Hazera. Jedva suzdravajui gaenje, on se sae, podie telo i smesti ga na sofu, uzdrhtavi od samog dodira. Delovalo je nekako neisto i uasavajue, gotovo kao poruga onom blistavom stvorenju s kojim je do maloas sedeo i razgovarao.

42

Budui da je esto sretao Hazere zavoleo ih je i divio im se, eljno iekujui svaku njihovu novu posetu - bilo koga od njih. A evo ga, sada, kako samo stoji, drhtava kukavica, koja se jedva usuuje da dotakne mrtvo telo jednog od njih. Nije to bio samo oseaj uasnutosti, jer je tokom godina, kao uvar Stanice, video svu silu uasnih prizora - sadranih u nizu tuinskih oblija. Ve se sasvim osposobio da potisne taj oseaj uasnutosti, da ne obraa panju na spoljanji izgled tuinaca, da na sve oblike ivota gleda kao na beskrajni niz razliitih pojavnosti, da ih sve prihvata kao ishodite razuma. Neto je drugo bilo u pitanju, oseao je, neto potpuno nepoznato, sasvim razliito od oseaja uasa. Pa ipak, podseti on sebe, to telo to sada tu lei pripadalo je nekome ko ti je bio prijatelj. I, kao mrtvom prijatelju, trebalo mu je odati svu moguu poast, trebalo mu je podariti ljubav i nenost. Gotovo odsutno, on se lati posla. Podigavi telo, ustanovi da je gotovo bez ikakve teine, kao da je u smrti izgubio najvei deo sebe, kao da je postao manji i beznaajniji. Da li je mogue, upita se, da je ona zlatasta izmaglica imala neku svoju, vlastitu teinu? On poloi telo na sofu, postaravi se da ga, to je bolje umeo, sasvim isprui. Zatim izie napolje i, upalivi lampu u upi, uputi se ka ambaru. Prole su ve dvegodine otkako je poslednji put uao u ambar, ali, malo se toga bilo promenilo. Zatien vrstim krovom od nevremena, ambar je bio suv i topao. Sa greda unaokolo visila je pauina, i posvuda su leali debeli slojevi praine. Zaostali plastovi davnanjeg sena, smeteni gore na tavanu, probijali su se kroz rupe na daskama od kojih je bio nainjen pod senare. itav ambar odisao je suvoom, slatkou i prainom, i jo se oseao zadah ivotinja i ubreta kojih ve odavno tu nije bilo. Enoh okai lampu o klin na jednoj od nekoliko podupiruih greda i pope se uz lestvice do senare. Pipajui po mraku, jer se nije usuivao da donese lampu gore, meu svu tu sasuenu i gotovo u prah pretvorenu slamu, on najzad, duboko pod strehom, uspe da pronae naramak hrastovih dasaka. Ovde, priseti se on, pod ovim iskoenim strehama, nalazila se jedna tobonja peina u kojoj je on, kao deak, kada mu ravo vreme nije dozvoljavalo da boravi napolju, proveo mnogo srenih kinih dana. Tu je izigravao Robinsona Krusoa na njegovom pustom ostrvu, ili kakvog bezimenog odmetnika to se krije od potere, ili trapera koji u svom utvrenju odoleva krvoednim Indijancima. Imao je i puku, istina drvenu, koju je sam izdeljao iz komada drveta, koristei rende i no i komad stakla da je uglaa. Puku je briljivo uvao kao najdragoceniju stvar tokom svih svojih deakih godina - sve do onog dana kada mu je, u dvanaestoj godini, po povratku s puta u varo, otac doneo pravu puku, koja je otad bila samo njegova. U tmini je opipavao daske, nastojei da na osnovu dodira ustanovi koje bi mogao iskoristiti. Izdvojivi ih, vrati se do lestvica i sie niz njih. Silazei niz lestvice, za trenutak zastade kod mesta gde je bilo spremite za alat. Podigavi poklopac velikog sanduka za alat, ugleda u njemu nekoliko davno naputenih mijih gnezda. Izbacivi ostatke slame i trave koje su glodari dovukli da sebi stvore udobnije domainstvo, on najzad pronae alat. Alat je izgubio svaki sjaj; sivkasta patina, usled duge neupotrebe, prekrivala mu je povrinu, ali nije bilo ni traga re; na seivima se videlo da su jo dobro izbruena. Odabravi alat koji mu je bio potreban, on sie na tle i prionu na posao. Pre gotovo stotinu godina, pomisli on, obavljao je isti ovaj posao, deljui pri svetlosti lampe mrtvaki koveg. Tada je, meutim, telo njegovog oca lealo tamo u kui. Hrastove daske bile su suve i tvrde, ali i alat je bio dovoljno otar tako da mu to nije priinjavalo posebne tekoe. Skrojio je i izravnao i meusobno prikucao daske; u ambaru se oseao miris piljevine, bilo je toplo i tiho, jer su gomile sena gore u senari priguivale alosno cviljenje vetra napolju. Konano, privede kraju posao na izradi kovega; kako je bio tei no to je pretpostavljao, on potrai stara kolica koja su stajala naslonjena na pregradu odeljka koji je nekad bio namenjen konjima, i natovari koveg na njih. Paljivo, esto se zaustavljajui da predahne, on odgura koveg do malog groblja u dnu nekadanjeg vonjaka sa jabukama. I tu, kraj oevog groba, stade kopati novi grob, pomou lopate i krampa koje je doneo sa sobom. Grob nije bio dubok onoliko koliko je on to eleo, ak ni nepuna dva metra propisana zakonom, jer je znao da, ukoliko bude kopao suvie duboko, nee biti u stanju da poloi koveg u njega. Stoga iskopa tek neto vie od metra u dubinu, radei pod svetlou lampe koja je, postavljena na vrh iskopane zemlje, kiljavo svetlucala. Neka sova dolepra iz ume i zastade nekoliko trenutaka, nevidljiva, negde meu liem, mrmljajui i brboui izmeu huktaja. Mesec zae negde na zapadu i tanki oblaci jo se vie proredie, i nebo se osu zvezdama. 43

Konano, posao je bio zavren: grob je bio iskopan, i on poloi koveg u njega. Lampa je ve samo tinjala, jer je gas bio pri samom kraju, i staklo je bilo gotovo sasvim crno od dima na strani prema kojoj je lampa stajala nagnuta. Vrativi se u Stanicu Enoh se dade u potragu za aravom u koji bi uvio telo. Zatim stavi Bibliju u dep i podie telo uvijeno u pokrov, i pri prvoj bledoj svetlosti koja prethodi praskozorju, vrati se u jabukov vonjak. Tu poloi telo u koveg i zakova poklopac, a potom istupi iz svee iskopanog groba. Stojei kraj otvorene rake on dohvati Bibliju iz depa i pronae u njoj eljeno mesto. Zatim stade naglas itati, gotovo bez ikakve potrebe da napree oi pri mutnoj svetlosti dolazeeg dana, jer je tekst bio iz poglavlja koje je itao ve mnogo puta: U kui mog Oca brojne su odaje; da nije tako, rekao bih ti... Dok je itao razmiljao je o tome koliko su ove rei odgovarajue; kako mora biti bezbroj odaja da bi se u njih smestile sve due u galaksiji - i iz svih drugih galaksija to su se protezale, moda u beskraj, irom vaseljene. Mada, uz malo razumevanja, i jedna jedina mogla je biti sasvim dovoljna. On zavri s itanjem a onda po seanju, izgovori posmrtnu molitvu, to je bolje mogao, nimalo siguran da navodi prave rei. Ipak, pomisli on, i u tome to je izgovorio bilo je dovoljno smisla. A onda, zagrabi lopatom zemlju. Mesec i zvezde su iezli i vetar se sasvim smirio. U potpunoj tiini, na istoku, nebom se proli biserastorumeni pramen zore. Enoh je i dalje stajao kraj svee humke, naslonjen na lopatu. "Zbogom, prijatelju", proapta on. Zatim se okrenu, i sa prvim bleskom svitanja vrati se u Stanicu. 16. Enoh se die od pisaeg stola i ponese dnevnik do police i tu ga smesti na njegovo mesto u arhivi. Zatim se okrenu i za trenutak zastade, oklevajui. Bilo je jo poslova koje je valjalo obaviti. Trebalo je, svakako, da proita najnovije brojeve novina. Trebalo je, takoe, da nastavi sa voenjem svog dnevnika. Najzad, bilo je i nekoliko lanaka u poslednjim brojevima asopisa Journal of Geophysical Research koje je bezuslovno trebalo da pogleda. Ali, nekako, nije imao volje ni za ta od svega toga. Bilo je toliko stvari o kojima je valjalo razmisliti, toliko briga koje su ga opsedale, toliko razloga za aljenje. Osmatrai su jo bili tamo napolju. Izgubio je, po svemu sudei zauvek, svoje fantomske prijatelje. Najzad, svet se sve vie primicao ivici novog rata. Mada, na kraju krajeva, verovatno nije bilo potrebe da brine ta e se dogoditi sa svetom. Mogao je da se odrekne sveta, da digne ruke od ljudske rase kada god bi to poeleo. Ako vie nikada ne bi kroio napolje, ako nikada vie ne bi ni vrata otvorio, za njega vie nikakvu razliku ne bi predstavljalo ta bi svet mogao uiniti sa sobom, ili ta bi se sa njim moglo dogoditi. Jer on je imao jedan drugi svet. Imao je na raspolaganju svet ogromniji no to bi to iko izvan njegove Stanice bio u stanju i da zamisli. Zemlja mu nije bila potrebna. Dok je jo o tome razmiljao, dobro je znao da su te misli lane. Iz nekog udnog i gotovo smenog razloga, Zemlja mu je i dalje bila potrebna. Enoh se odeta do vrata, izgovori uobiajene rei, i vrata se beumno otvorie. On zakorai u upu i vrata se za njim smesta zatvorie. Zatim zaobie oko kue i spusti se na stepenite to je vodilo na verandu. Ovde je, pomisli on, nekad sve ovo zapoelo. Sedeo je tu, onog davno minulog letnjeg dana, a onda su zvezde pruile svoju dugu ruku iz bezdane dubine svemira i ukazale prstom na njega. Sunce se ve dobrano spustilo prema zapadu, i uskoro je trebalo da stigne vee. Dnevna ega jenjavala je, i slabaan, sve povetarac zastruja kroz usek to je vodio dole, prema renoj dolini. Tamo u dolji, na samom obodu ume, nebom su kruile vrane, grakui. Bilo bi mu veoma teko, bi mu jasno, da tek tako zatvori vrata i da ih ostavi zauvek zabravljenim. Teko bi mu palo da vie nikad ne oseti sunce ili vetar, da vie nikad ne doivi smene godinjih doba na svojoj rodnoj planeti. ovek, ree on u sebi, jo nije bio spreman za to. ovek jo nije do kraja postao bie sredine koju je sam stvorio, da bi se u potpunosti mogao odvojiti od fizikih obeleja svoje rodne planete. Da bi ostao ovek, bili su mu potrebni i sunce i zemlja i vetar. Trebalo bi ee ovo da uradim, pomisli Enoh, da iziem iz kue i posedim ovde, nita posebno ne radei, samo posmatrajui, zagledan u drvee i reku na zapadu i plave obrise brda Ajove s druge strane 44

Misisipija, zurei u vrane to krue na nebu i povremeno skreui pogled prema golubovima to su se epurili na slemenitu ambara. Ne bi znailo da trai vreme ukoliko bi to svakodnevno inio, jer - ta je za njega predstavljao jedan as vie? Nije mu bilo potrebno da tedi svoje asove - sada, bar, nije oseao nikakvu potrebu za tim. Mogue je da e doi trenutak kada e mu svaki sat izgledati dragocen, ali kada taj dan najzad ipak doe bie, svakako, u mogunosti da pritedi svaki sat, svaki minut, ak i svaki sekund, makar i na najbedniji nain za koji bude sposoban. Odjednom, on zau topot neijih nogu u trku, buku koja je dolazila s druge strane kue: bio je to trk nekoga ko se spoticao, iscrpljen trk, kao da je taj neko trao izdaleka. On skoi na noge i izie u dvorite da osmotri doljaka, i ugleda ga - ugleda je - kako mu, spotiui se, juri u susret, rairenih ruku. On isprui ruku i dohvati je kada mu se sasvim pribliila, vrsto je privivi uza se kako ne bi pala. "Lusi!" uzviknu on. "Lusi, dete, ta se dogodilo?" Istog asa, on oseti da su mu ruke to ih je drao na njenim leima tople i lepljive, i on isprui jednu ruku i zagleda se u nju: bila je umrljana krvlju. Tek tada uoi da joj je haljina na leima bila tamna i umazana krvlju. On je epa za ramena i odvoji od sebe, kako bi joj mogao videti lice. Bilo je mokro od suza i u oima joj se ogledao uas - uas, i molbu da je zatiti. Lusi se sasvim odvoji od njega i okrenu mu lea. Zatim podie ruke i smae haljinu sa ramena, putajui da joj sklizne do bokova. Ramena su joj bila izbrazdana dugim rumenim prugama iz kojih je jo tekla sukrvica. Ona ponovo navue haljinu i okrete se licem prema njemu. Uinivi pokret kao da ga moli, ona pokaza unazad prema kosini, u pravcu polja to se prualo do oboda ume. Enoh uoi neko kretanje u tom pravcu: neko je dolazio iz ume, pribliavajui se obodu starog, naputenog polja. Mora biti da je i ona uoila kretanje, jer se jo vre privi uz njega, podrhtavajui, kao da trai da je zatiti. On se sae i, uzevi je u naruje, potra prema upi. Na njegovu zapovest vrata se otvorie, i on stupi u Stanicu. Iza njegovih lea vrata se ponovo, gotovo beumno zatvorie. Naavi se u Stanici, drei Lusi Fier u naruju, odmah shvati da je poinio ozbiljnu greku - da tako neto, da je bio pri sebi, ne bi nikad uinio, i da, da je samo malo razmislio, to nikako ne bi uinio. Ali delao je potpuno nagonski, uopte ne razmiljajui. Devojka je od njega zatraila zatitu, i ovde, u Stanici, bila je savreno bezbedna: nita na celom svetu ne bi joj ovde moglo nauditi. Ali ona je bila ljudsko bie, a nijedno ljudsko bie, osim njega samog, nije smelo da prekorai prag Stanice. Ipak, povratka nije bilo: ono to je uinio - uinio je. Sada, kada je ula u Stanicu, tu se vie nita nije moglo promeniti. Enoh je ponese preko sobe i spusti na sofu, a onda se odmae od nje. Sedela je tu, gledajui ga ravno u oi, bledo se smeei, kao da se pitala da li je uopte dozvoljeno smeiti se na jednom ovakvom mestu. Zatim podie ruku, u nastojanju da obrie suze to su joj se zadrale na obrazima. Zatim se hitro obazre oko sebe po sobi, i na usnama joj se ocrta izraz zaprepaenosti. On unu i nekoliko puta potapka po sofi, a onda pokaza prstom na nju, nadajui se da e shvatiti da je time mislio da joj kae kako bi tu trebalo da ostane, da ne sme nikuda poi. Zatim naini kruni pokret rukom, obuhvatajui celu Stanicu, i zavrte glavom to je stroe bio u stanju. Posmatrala ga je, gotovo opinjeno, a onda se ponovo nasmei i klimnu, kao da mu daje na znanje da ga je dobro razumela. On isprui ruku i stavi njenu aku u svoje, neno je, to je nenije mogao, tapui, u nastojanju da je smiri, da je uveri da e sve biti u najboljem redu sve dok bude ostala mirna upravo tu gde se sada nalazila. Lusi mu se sada iroko osmehivala, vie se, po svemu sudei, ne pitajui da li postoji neki razlog zbog kojeg se ne bi smela osmehivati. Zatim isprui slobodnu ruku i lepravim pokretom pokaza prema stoiu, prepunom neobinih stvarica koje je on dobio na poklon od vasionskih putnika. On potvrdno klimnu i ona uze jedan od predmeta, zadivljeno ga okreui u ruci. Enoh se uspravi i ode do zida na kojem je stajala puka i skide je. A onda izie iz Stanice, da se suoi sa onima koji su progonili Lusi - ma ko oni bili. 45

17. Dva oveka uspinjala su se poljem prema kui, i u jednom od njih Enoh prepoznade Henka Fiera, Lusinog oca. Ve se jednom bio susreo s njim, mada nakratko, pre nekoliko godina, prilikom jedne od svojih etnji. Henk mu je tada, prilino se snebivajui, objasnio - mada ni za kakvim objanjenjem nije bilo stvarne potrebe - da traga za nekom svojom zalutalom kravom. Meutim, po njegovom okolinom nainu govora Enoh je zakljuio da Henkovo tumaranje okolinom - jedva da bi se moglo nazvati traganjem za zalutalom kravom - mora da je imalo neki drugi, potajni cilj, mada, opet, nije bio u stanju da dokona ta bi to zapravo moglo biti. Drugi ovek je bio mlai od Henka. Po svoj prilici nije imao vie od esnaest ili sedamnaest godina. Najverovatnije, ree Enoh u sebi, da je u pitanju bio neki od Lusine brae. Enoh je stajao na verandi i iekivao. Henk je, opazi on, nosio u ruci isprepleten bi, i ugledavi bi, Enoh odmah bi jasno poreklo rana na Lusinim leima. Istog asa, u njemu zaiskri plamen gneva; ipak, uini sve da ga prigui. Sa Henkom se moglo bolje izii na kraj ukoliko bi ovek uspeo da obuzda svoje neraspoloenje. Henk i njegov pratilac zastadoe na oko tri koraka od Enoha. "Dobar vam dan", oslovi ih Enoh. "Jeste l' vid'li moju curu?" upita Henk. "Pa, ta ako jesam?" odvrati Enoh. "Izvui u je ja ve iz rupe di se zavukla", dreknu Henk i zavitla biem. "U tom sluaju", primeti Enoh, "isto sumnjam da u vam ita rei." "Vi ste je negdi umuvali!" napade ga Henk. "Slobodno pogledajte unaokolo", ponudi mu Enoh. Henk hitro zakorai, ali se smesta predomisli. "Dobila je ono to je zasluila", ponovo dreknu on. "Ali jo nisam zavrio { njom. Ne dam ja nikom, makar bijo moja krv i meso, da baca vradbine na mene." Enoh nita ne odgovori. Henk je i dalje stajao, neodluan. "Sama se umeala", nastavi on. "Koji je avo ter'o da se mea. Mater joj njenu, nije to njen pos'o." "Ja sam samo pokuav'o da nauim Buera <Butcher (engl.), kasapin, kolja. (Prev.)>", umea se u razgovor mladi. "Buer je", objasni od Enohu, "kue koje 'ou da nauim da lovi rakune." "Tako je", potvrdi Henk. "Nisu radili nita loe. Momci su prole noi ufatili jednog mladog rakuna. Bogami, dobro su se namuili. Roj, ovaj ovdena, uz'o je rakuna na sebe - i vez'o ga za drvo. A ondak je dov'o Buera, drei ga na uzici. 'Teo je da pusti Buera da se pokolje sa rakunom. Ali, niko nije ima'o da strada. Pre neg' to bude gusto, on bi povuk'o uzicu i sklonijo malo Buera da s'oladi. A ondak bi opet pustijo Buera na rakuna." "To vam je najbolji nain", objasni Roj, "da nauite kue da lovi rakune." "Tako je", potvrdi Henk. "Zato su i ufatili tog prokletog rakuna." "Treb'o nam je", nastavi Roj, "da nauimo Buera da fata rakune." "Ba lepo", sloi se Enoh, "milo mi je to to ujem. Ali kakve veze ima Lusi sa svim tim?" "Ona se umeala", ree Henk. "Znate 'tela je da sprei vebu. Pokuala je da otme Buera od Roja, ovog ovdena." "Lusi je aava", objasni Roj. "Ali za jedno gepe, mlogo je divlja." "Ti da s'umuk'o!" dreknu otac na njega strogo, okrenuvi se prema sinu. Roj uuta, i gunajui se povue korak unazad. Henk se ponovo okrenu prema Enohu. "Roj je opalijo pesnicom i ona je pala na zemlju", nastavi on. "Nije to smeo d'uradi. Treb'o je da malo pripazi." "Nisam 'teo", ponovo se javi Roj. "Samo sam pruijo ruku da je zadrim podalje od Buera." "Aha", sloi se Henk. "Ali, ispruijo je ruku malko jae neg' to je trebalo. Ali ni ona nije smela da se mea. Spetljala je Buera tako da on vie nije mog'o da se kolje s rakunom. Nije ga ni pip'la, zamislite, a Buer je bijo sav umotan u uzicu. Nije mog'o ni da mrdne. A ondak je Roj naisto poludijo." Zastavi za trenutak, Henk ozbiljno upita: "A dal' bi' i vi zbog toga poludili?'" 46

"Ne verujem", mirno odgovori Enoh. "Meutim, priznajem, ja se ne bavim obuavanjem kuia za lov na rakune." Henk se zagleda u njega, zbunjen tim potpunim nedostatkom razumevanja. Ipak, trenutak kasnije, on nastavi sa svojom priom. "Roj se ba ozbiljno naljutijo na nju. On je, znate, sam odnegov'o Buera. Mlogo se brin'o o njemu. Bogami, nikom on ne bi dozvolijo, ak ni svojoj sestri, da mu tako spetlja Buera. I tako je kren'o na nju, al' je ona i njega spetljala, i Roj se oas na'o u uzicama, ba k'o i njegov Buer. Nikad jo nisam vid'o tako neto, u celom svom celcatom ivotu. Roj se odjednom sav ukrutijo i pao na zemlju, a ondak se sav sklup'o, vezani' ruku, i ost'o da tako lei, k'o neka lopta. I on, i Buer. Ali, znate, rakuna nije ni takla. Njega vam ona nije spetljala. Samo svoju vlastitu sortu." "Nije me nita bolelo", ponovo se oglasi Roj. "Nije me nimalo bolelo." "Ja sam tamo sedijo", nastavi Henk, "i popravlja'o mirno ovaj bi. Vrh mu se bio sav iskrz'o, i ja sam mu pravijo novi. Sve sam to gled'o, al' nisam ni prstom mrdn'o, sve dok nisam vid'o kako Roj lei na zemlji, spetljan. A ondak sam pomislijo kako je sve to olo predaleko. Znate, ja sam vam trpeljiv ova: ne marim ja ako se ovdi ondi sretnem s malo vradbina i tak'im sitnim stvarima. Poznav'o sam ja podosta ljudi koji su umeli d'izvode tak'e stvari. Nije to nita strano. Ali, spetljavati tako u uzice kuie i svoj sopstveni rod..." "I onda ste na nju podigli bi", prekinu ga Enoh. "Uinijo sam svoju dunost", potvrdi Henk sveanim glasom. "Ne dam ja da mi vetice petljaju po familiji. Oin'o sam je nekol'ko puta da vidim dal' e pokuati da i na meni izvede te svoje proklete vradbine. Samo sam inijo ono to mi je bila dunost. Da sam stig'o, verujem da bi ister'o tog avola iz nje. A ondak je ona bacila svoju vradbinu i na mene. Kao i na Roja i Buera, ali malko drukije. Oslepila me zamislite, oslepila je svog roenog oca! Nisam mog'o nita da vidim. Samo sam se tetur'o okolo po dvoritu, viui i trljajui rukama moje oi. A ondak sam odjednom opet progled'o - ali nje vie nije bilo tuna. Vid'o sam je kako tri kroz umu i kako se penje uzbrdo. I tako smo Roj i ja krenuli za njom." "I sada mislite da je ja ovde krijem?" "Znam da je tuna negdi." "U redu", ree Enoh. "Izvolite, pogledajte." "Mo'te se kladiti da 'ou", odgovori mu Henk namrgodivi se. "Roje, pogledaj der u ambar. Moda se tamo zavukla." Roj se uputi prema ambaru. Henk ue u upu, ali gotovo istog trena izie, i uputi se prema naherenom piliarniku. Enoh je stajao i posmatrao ih, nemarno ljuljajui puku u rukama. Bio je u nevolji, znao je to - u nevolji veoj no ikad ranije, Van svake sumnje, nije postojao nain da se u oveka poput Henka Fiera unese malo razuma. Jednostavno, u ovom trenutku, bilo ta da pokua ne bi prolo. Henk Fier to ne bi shvatio. Enohu je bilo jasno: saekati da se Henkov gnev malo ohladi bilo je sve to je u ovom asu mogao preduzeti. Nakon toga, moda, javili bi se neki izgledi da ga privede pameti. Otac i sin vratie se do Enoha. "Nema je", ree Henk. "mora da je unutri, u kui." Enoh odmahnu glavom. "U ovu kuu niko nije u stanju da prodre." "Roje", obrati se Henk sinu, "popenji se der uza te basamke i otvori ta vrata." Roj straljivo pogleda u Enoha. "Izvoli, samo napred", ohrabri ga Enoh. Roj se lagano pokrenu i pope uz stapenike. Zatim pree preko verande, i doavi do vrata, dohvati rukom kvaku i pokua da je pokrene. Onda pokua jo jednom. Konano se okrete. "ale", viknu od, "ne mogu ni da i' mrdnem. Nee da se otvoru." "Do avola", opsova Henk ljutito, "nisi ni za to sposoban. "Henk prelete stepenice u dva skoka i gnevno zakorai verandom. Zatim, dohvativi rukom kvaku, snano je povue. Onda pokua ponovo, pa jo jednom. Konano okrenu svoje ljutito lice prema Enohu. "ta se to ovdi dogaa?" dreknu od. "Rekao sam vam ve", odgovori Enog, "da neete moi da uete unutra." "avola neu moi!" grmnu Henk. On dobaci bi Roju i sjuri se sa verande, uputivi se prema gomili cepanica to stajahu naslagane pokraj ume. Zatim odluno dohvati teku, dvoseklu sekiru i izvue je iz panja. "Paljivo sa tom sekirom", upozori ga Enoh. "Imam je ve poprilino dugo i slui mi za cepanje drva za kamin." 47

Henk nita ne odgovori. Popevi se ponovo na verandu, zastade pred vratima zauzimajui borbeni stav. "Mrdni malo", obrati se on Roju. "Daj mi mesta da se razma'nem." Roj se povue. "Trenutak", doviknu mu Enoh. "Je li to nameravate da sekirom probijete vrata?" "Proklet bijo ako to ne uinim." Enoh ozbiljno klimnu. "Nemam nita protiv da pokuate." Henk se ukoi, vrsto steui sekiru. elino seivo blesnu iznad njegove glave i spusti se, noeno snanim zamahom. Otrica pogodi vrata i sekira se obrnu, skliznu niz glatku povrinu, promeni pravac i odbi se. Seivo polete i samo za neki centimetar promai Henkovu ispruenu nogu, i ovaj gotovo posrnu pod silinom odbijenog udarca. Za trenutak je tako stajao, povijenih ramena, i dalje vrsto stiskajui sekiru. Zatim se zagleda u Enoha. "Pokuajte jo jednom", ponudi ga ovaj. Bes obuze Henka. Lice mu gotovo sasvim pocrveni pod navalom gneva. "Tako mi boga, i 'ou!" dreknu on. On se ponovo raskorai i zamahnu sekirom, ali ovog puta gaajui prozor to se nalazio pored vrata. Seivo se spusti i zau se visok, piskav zvuk, i odblesci sunevih zraka na eliku raspree se svud unaokolo. Odmaknuvi se, Henk, ispusti sekiru. Sekira pade na pod verande i poskoi. Jedna otrica bila je polomljena: seivo pretvoreno u nazubljene krhotine. Prozor je ostao itav. Nije se mogla videti ni najmanja ogrebotina na njemu. Henk postoja jo nekoliko trenutaka, zurei u slomljenu sekiru, kao da ne moe da poveruje vlastitim oima. Zatim utke isprui ruku i Roj mu dodade bi. Nakon toga obojica sioe sa verande. Zaustavivi se kod najnieg stepenika, obojica se zagledae u Enoha. Henkova ruka poigravala se biem. "Na vaem mestu", ree Enoh, "ne bih to nipoto pokuavao. Znate, Henk, strano sam brz." On nekoliko puta ovla potapa kundak svoje puke. "Oborio bih vas pre no to biste i podigli svoj bi." Henk je teko disao. "avo je u'o u vas, Volase", ree on. "A u'o je i u nju. Siguran sam da vas dvoje radite zajedno. Lunjate okolo po umi i sastajete se." Enoh nita ne odgovori, paljivo motrei obojicu mukaraca. "Tako mi bog pomog'o!" viknu Henk. "Moja roena er je vetica!" "Mislim", ree Enoh, "da bi sada bilo najbolje da se vratite svojoj kui. Ukoliko se dogodi da pronaem Lusi, doveu je pravo vama." Nijedan od dvojice Fierovih se ni ne pokrenu. "Ovo nije kraj, da znate", dreknu Henk. "Moja er je tuna negdi, i ima da mi za to platite!" "Kada god budete eleli", odvrati Enoh, "ali ne sada." Zatim naini zapovedniki pokret pukom. "Krenite", ree on. "I ne vraajte se vie ovamo. Ni jedan ni drugi." Otac i sin su oklevali trenutak, i dalje ga posmatrajui, odmeravajui ga, nastojei da pogode njegov sledei potez. A onda se okrenue i hodajui jedan pokraj drugog, spustie se niz breuljak u dolinu. 18. Trebalo je da ih obojicu ubijem, pomisli on. Ni jedan ni drugi nisu zaluili da ive. On spusti pogled na svoju puku i tek tada shvati da mu je ruke i dalje stiu, do te mere da su mu i prsti postali beli i ukrueni, udno odudarajui od satenske mrkoe drveta od koga je bio izraen kundak. Enoh nekoliko puta duboko uzdahnu, nastojei da stia gnev to je kljuao u njemu uz ozbiljnu pretnju da eksplodira. Da su jo samo koji trenutak due ostali, da mu nije polo za rukom da ih otera, znao je da bi se, u toj poplavi besa to je u sebi oseao, svata moglo dogoditi. 48

Ipak, naravno, bilo je bolje, mnogo bolje, to se sve ovako zavrilo. Pomalo je, i sam, bio zauen to je ipak uspeo da se obuzda. Bilo mu je milo to je uspeo. S obzirom na to kako su stvari ve stajale, bilo je vie nego dovoljno ravo. Sada e svima priati kako je Enoh Volas pravi ludak; kako ih je oterao pretei im pukom. Mogue je, ak, da e poeti da priaju kako je oteo Lusi i kako je dri protiv njene volje. Nee, bez sumnje, ni od ega prezati, samo da ga uvale u to je mogue vee nevolje. Nije imao nikakvih iluzija u pogledu onoga to su jo mogli preduzeti, budui da je suvie dobro poznavao taj soj, osvetoljubiv u svojoj siunosti - te zlobne male insekte ljudske rase. Stajao je ispred verande i pratio ih pogledom dok su se sputali niz padinu, pitajui se kako je jedno tako slatko devoje, poput Lusi, moglo proistei iz jednog takvog zaostalog plemena. Moda joj je, upravo, gluvonemost od roenja posluila kao bedem protiv vrste ljudi kakvi su bili pripadnici njene vlastite porodice; ta prirodna ometenost pomogla joj je da ne postane onakva kakvi su oni bili. Moda bi, samo da je mogla s njima razgovarati ili uti ih, vremenom i sama postala isto onoliko neobuzdana i zlobna koliko su to i oni bili. Znao je, bila je velika greka to je dozvolio da u sve to bude uvuen. ovek u njegovom poloaju nije nikako smeo dozvoliti da bude upetljan u ovakve stvari. Mogao je toliko mnogo da izgubi; trebalo je, stoga, da ostane po strani. Pa ipak, ta je drugo mogao da uini? Da li je mogao uskratiti Lusi zatitu, pogotovo poto je video kako joj krv, to je tekla iz otvorenih rana na leima, natapa haljinu? Da li je trebalo da se oglui o oajniki, bespomoni, preklinjui izraz na njenom licu? Ipak, pomisli on, mogao je stvar obaviti i na neki drugi nain. Mora biti da je postojao neki drugaiji, promiljeniji nain da sredi itavu stvar. Ipak, nije bilo dovoljno vremena da smisli ita pametnije. Bilo je tek toliko vremena da smesti Lusi na sigurno mesto, i da potom izie pred kuu i suoi se sa progoniteljima. Ali sada, dok je o svemu tome razmiljao, pade mu na pamet da bi moda najbolje bilo da uopte nije ni izlazio iz kue. Da je samo ostao unutra, u Stanici, nita se, zapravo, ne bi ni dogodilo. Postupio je suvie impulsivno, reivi da izie pred kuu, i suoi se s njima. Moda je bilo ljudski postupiti tako, ali nije bilo nimalo mudro. Meutim, postupio je kako je postupio, i sada mu vie nije bilo uzmaka. Razume se, kada bi to morao ponovo da uini - postupio bisasvim drugaije; ali nije imalo smisla razmiljati o tome, jer drugu priliku nee imati. On se umorno okrenu i vrati u Stanicu. Lusi je jo sedela na sofi, onako kako ju je ostavio, i u ruci je drala neki blistavi predmet. Zaneseno ga je posmatrala, i Enoh na njenom licu ugleda onaj isti iv i napet izraz koji je ve video onog jutra kada ju je zatekao s leptirom. On spusti puku na sto i utke zastade kraj njega; meutim, mora biti da je nekako osetila da je uao u sobu, jer brzo podie pogled. A onda joj se oi ponovo spustie na blistavi predmet koji je drala u rukama. Tek tada on shvati da u rukama dri piramidu sfera: sve sfere lagano su se obrtale, as napred as nazad, i dok su se obrtale isijavale su svetlost i blistale, svaka svojom zasebnom bojom, kao da je negde duboko u svakoj od sfera postojao izvor meke, tople svetlosti. Enoh zadra dah, opinjen lepotom i udesnou prizora - stojei pred odgovorom na svoje staro, nereivo pitanje ta je taj predmet mogao predstavljati i kakva mu je svrha mogla biti. Stotinama puta ga je drao u ruci, zagledan u njega, uvek pred zagonetkom, neuspean u nastojanju da ita odreenije uoi u njemu. Koliko je do ovog trenutka bio u stanju da shvati bio je to predmet stvoren da bude radost za oi mada je, sve vreme, nosio u sebi oseaj da je predmet imao i neku svrhu, da je, u stvari, u pitanju bio mehanizam koji je samo trebalo pokrenuti. I evo ga, sada, u punom dejstvu! Stotinama puta pokuavao je, neuspeno, da dokona u emu je stvar, a evo, sada, tek to ga se tako rei dotakla, Lusi je polo za rukom da pronikne u njegovu sutinu. Nije mu promakla zanesenost s kojom je posmatrala predmet. Da li je bilo mogue, upita se on, da je uspela da otkrije njegovu svrhu? On pree preko sobe do nje i dotae je po ramenu i ona podie oi i zagleda se u njega, i u njenim oima on ugleda odsjaj beskrajne, uzbuujue sree. On naini upitni pokret rukom, pokazavi prema piramiti, pokuavajui da od nje dobije odgovor da li je uspela da shvati ta je u pitanju. Kao da nije razumela njegovo pitanje. U stvari, moda je i razumela, ali i shvatila da ne postoji ni najmanja mogunost da mu protumai svrhu piramide. Ona samo naini onaj isti, 49

razdragani pokret rukama, pokazujui na stoi prepun najrazliitijih tuinskih predmeta i razvue usne u osmeh - ili se, bar, inilo da je osmeh obasjao njeno lepo lice. Kao pravo dete, pomisli Enoh, suoeno sa kutijom do vrha ispunjenom novim, divnim igrakama. Da li su to za nju bile samo igrake? Da li ju je inila srenom i razdraganom samo injenica da je, iznenada, postala svesna lepote i novine svih tih stvarica nagomilanih na stoiu? Enoh se umorno okrenu i vrati do svog pisaeg stola. Dohvativi puku, odnese je do kamina i okai o klin. Lusi nije trebalo da se nalazi u Stanici. Nijedno ljudsko bie, osim njega, nije nikad trebalo ni da kroi ovamo. A sada, pustivi je u Stanicu, prekrio je neizreeni dogovor koji je imao sa tuincima koji su podigli Stanicu i njega naimenovali za njenog uvara. Mada, s druge strane, ukoliko je uopte postojalo neko ljudsko stvorenje koje je mogao uvesti u Stanicu, napravivi izuzetak od neizreenog pravila, Lusi je, izvan svake sumnje, jedina mogla biti to stvorenje. U najmanju ruku, nikome, ama ba nikome, ne bi mogla saoptiti ta je u Stanici videla. Ipak, znao je, nije mogla ostati u Stanici. Bilo mu je jasno da je mora odvesti kui. Jer ukoliko se ne bi pojavila, veoma brzo bi zapoela masovna potraga za izgubljenom devojkom - gluvonemom lepoticom. Ne bi prolo ni nekoliko dana i novinari bi se sjatili oko prie o iezloj devojci. Uskoro bi bila svuda: u novinama, i na radiju, i na televiziji, i sva okolina bila bi preplavljena tragaima. Henk Fier bi svima ispriao kako je pokuao da ue u kuu i kako nije uspeo, i bilo bi jo mnogo onih koji bi takoe bezuspeno pokuali da prodru u kuu, i nastao bi pravi pakao. Dok je razmiljao o svemu tome, Enoha obli hladan znoj. Sve ove godine koje je proveo drei radoznalce podalje od kue, sve ove godine nastojanja da ostane to je mogue nenametljiviji, bile bi u tom sluaju zaludan trud. udna kua to se uzdizala na jednom usamljenom grebenu postala bi tajanstveni izazov za itav svet, izazov i meta za sve ludake ovog sveta. Enoh se uputi prema polici s lekovima, da uzme lekovitu mast to se, pored drugih medikamenata, nalazila u kompletu kojim ga je snabdela Galaktika Centrala. Skinuvi je s police, on otvori malenu kutiju. Bilo je jo dosta lekova u njoj: tokom godina povremeno ih je uzimao, ali tedljivo. U stvari, nije ni imao neku naroitu potrebu za njima. On ponovo pristupi Lusi, priavi joj s lea. Pokazavi joj teglicu s mau, on znacima pokua da joj objasni njenu namenu. Lusi smae haljinu s ramena, i on se sae da izbliza pogleda rane nanesene udarcima bia. Krvi vie nije bilo, ali je tkivo bilo crveno i nateeno. On blago, to je nenije mogao, premaza rane mau. Izleila je leptira, pomisli on, ali svoje vlastite rane nije mogla da zalei. Na stoiu ispred nje piramida sfera i dalje se iskrila i svetlucala, prosipajui senke blistavih boja svud unaokolo po sobi. Mehanizam je bio u dejstvu, ali ta je bio ishod toga? Mehanizam je, konano, poeo da dejstvuje, ali nije bilo nikakvog vidljivog ishoda njegovog delovanja. 19. Sumrak se ve poeo zgunjavati u tminu, kad konano stie Ulis. Enoh i Lusi upravo su zavrili s veerom, i jo su sedeli za stolom kad Enoh zau njegove korake. Doljak iz svemira stajao je u zasenenom delu sobe, delujui vie neko ikad, pomisli Enoh, poput okrutnog klovna. Njegovo gipko, okretno telo delovalo je preplanulo, podseajui na vremenom potamnelu jelensku kou. Raznobojne mrlje na njegovoj koi izgledale su kao da svetlucaju nekim slabanim sjajem, dok su otre, tvrde crte njegovog lica, potpuna elavost njegove glave, i pljosnate, zailjene ui sasvim prpijene uz lobanju, itavoj njegovoj pojavi davali privid uzasavajui zlokobnosti. Svakome ko nije bio upoznat sa divnom blagorodnou njegove due, pomisli Enoh, Ulis je morao izgledati do te mere odvratno da bi se od njega zgrozio i najhrabriji ovek. "Oekivali smo te", oslovi ga Enoh. "Voda za kafu ve je prokljuala." Ulis lagano zakorai prema njima, a onda zastade. "Neko je tu s tobom. Neko ljudsko bie, rekao bih." "Nema nikakve opasnosti", ohrabri ga Enoh. 50

"Suprotnog pola. ensko, je li tako? Znai, naao si sebi enu?" "Nisam", odgovori Enoh. "Ona mi nije ena." "Mudro si se ponaao tokom mnogih godina", nastavi Ulis. "U poloaju u kom se nalazi ena ne predstavlja najbolje reenje." "Neka te to ne brine. Zna, ona nije kao druga ljudska bia. Nije u stanju da opti s drugima. Ne moe ni da uje ni da govori." "Nije kao druga ljudska bia?" "Da, od trenutka kada se rodila. Nikada nije mogla da uje ni da govori. Ne moe da pria ni o emu to je ovde videla." "A jezikom znakova?" "Ne poznaje jezik znakova. Nikada nije ni elela da ga naui." "Ona ti je prijatelj?" "Ve nekoliko godina", odgovori Enoh. "Dola je ovamo traei da je zatitim. Otac ju je izbievao." "A da li njen otac zna da je ona ovde?" "On misli da jeste, ali ne zna puzdano." Ulis lagano istupi iz senke i izie na svetlost. Lusi ga je paljivo posmatrala, ali na njenom licu nije bilo ni traga oseanju uasnutosti. Oi su joj bile mirne i spokojne, i nije ni pokuala da odvrati pogled. "Lepo me prima", primeti Ulis. "Nije ni pobegla ni zavritala." "Ne bi mogla da vriti", odgovori Enoh, "ak i kada bi to elela." "Mora biti da ljudima delujem odvratno", nastavi Ulis. "Bar, na prvi pogled." "Ona ne vidi samo spoljanjost. U stanju je da vidi i ta nosi unutra, u sebi." "Da li bi se uplaila ako bih joj se naklonio, onako kako to ljudi ine?" "Ne, naprotiv, mislim da bi joj se to veoma dopalo", odgovori Enoh. Ulis se nakloni, s punom formalnou i pomalo preterujui, duboko sagnuvi glavu, drei jednu ruku zadenutu za svoj koni pojas. Lusi se nasmeja i zatapa rukama. "Vidi", uzviknu Ulis razdragano, "rekao bih da joj se dopadam." "Pa, sedi onda s nama", predloi mu Enoh. "Mogli bismo popiti po olju kafe zajedno." "Oh, sasvim sam zaboravio na kafu. Pogled na jo jedno ljudsko bie potpuno me je smeo." On sede za sto, na mesto gde je stajala trea olja za kafu, pripremljena za njega. Enoh se pridie, ali Lusi je bila bra, ustade i poe po kafu. "Ipak, u stanju je da razume?" upita Ulis. Enoh odmahnu glavom. "Seo si na mesto gde je stajala olja, a olja je bila prazna." Lusi nasu kafu Ulisu, a onda se udalji i sede na sofu. "Zar nee sesti s nama?" upita Ulis. "Sva je obuzeta stoiem s onim stvaricama. Uspelo joj je, ak, da pokrene jednu od njih." "Namerava li da je zadri ovde?" "Ne mogu je zadrati", odgovori Enoh. "Svi iz okoline krenuli bi u potragu za njom. Morau da je odvedem kui." "To mi se ne dopada", primeti Ulis. "Ni meni. Znam, nije trebalo ni da je dovodim ovamo. Ali u tom trenutku, to je izgledalo kao jedino mogue reenje. Nisam imao vremena da bolje razmislim." "Nisi loe postupio", ree mu Ulis blago. "Ne moe nas uvaliti ni u kakvu nevolju", nastavi Enoh, "Bez mogunosti optenja..." "Nije stvar u tome", prekide ga Ulis. "Njena pojava ovde donosi nove komplikacije, a ja ne elim nove komplikacije. U stvari, prijatelju, doao sam veeras ovamo upravo iz tog razloga: da ti kaem da smo u nevolji." "U nevolji? Nita ravo nije se jo dogodilo." Ulis uze olju s kafom i srknu jedan dobar gutljaj. "Ba je dobra", zakljui on. "Zna, odneo sam manju koliinu kui i zasadio je, i nedavno dobio prvi plod. Ali moja kafa, nekako, nema isti ukus." "Govorio si o nekoj nevolji..." "Sea li se onog Veganca koji je umro ovde pre nekoliko zemaljskih godina?" 51

Enoh potvrdno klimnu. "Hazer." "To bie imalo je svoje vlastito ime..." Enoh se nasmeja. "Ne voli nae nadimke, a?" <Haze (engl.), izmaglica, sumaglica, maglovitost. Izveden iz ovoga, Hazer oznaava bie obavijeno maglom, u fizikom kao i u prenosnom smislu; Maglenjak. (Prev.)> "To nam je pomalo strano", odgovori Ulis. "Nadimci koje im dajem", objasni Enoh, "izraavaju moju naklonost prema njima." "Sahranio si Veganca." "Na naem porodinom groblju", potvrdi Enoh. "Kao da mi je rod roeni. Oitao sam mu i molitvu." "Lepo si to uradio", sloi se Ulis. "Ba kako je i trebalo. Sve je bilo u redu. Ali vie nije: telo je nestalo." "Nestalo!" uzviknu Enoh. "Kako je mogue..." "Neko ga je ukrao iz groba." "Otkuda ti to zna", pobuni se Enoh. "Otkuda bi ti to, uopte, mogao znati?" "Ja ne znam. Ali Veganci znaju. Nema ni traka sumnje da znaju." "Ali sa bezbroj svetosnih godina udaljenosti..." A onda, odjednom, Enoh vie nije bio siguran. Upravo one noi kada je stari mudrac umro, i kada je otposlao poruku o njegovoj smrti Galaktikoj Centrali, dobio je obavetenje da su Veganci to ve znali, istog asa kada je starac preminuo. Nije bilo ni potrebe da se saini smrtovnica, jer su oni ve znali da je stari mrtav. inilo se to, naravno, nemoguim; ali s druge strane, toliko je, naizgled, nemoguih stvari irom galaksije za koje bi se, naknadno, ispostavilo da su sasvim mogue, ak i sa stanovita oveka koji je obema nogama vrsto stajao na tlu. Da li je odista bilo mogue, upita se Enoh, da se svaki Veganac nalazio u nekoj vrsti mentalne povezanosti sa svim ostalim Vegancima? Ili da je neki centralni statistiki biro (da upotrebi zemaljski izraz za neto to jedva da je bilo pojmljivo) bio u nekoj vrsti zvanine veze sa svakim ivim Vegancem, znajui, u svakom trenutku, gde se nalazi i u kakvom je stanju i ta upravo radi? Neto poput toga, priznade Enoh u sebi, zaista bi bilo mogue. Ne bi to bilo nimalo verovatno, s obzirom na zapanjujua postignua to su se mogla sresti gotovo na svakom koraku u galaksiji. Ali ipak, odravati neku slinu vezu sa ve mrtvim Vegancem bilo je ve neto sasvim drugo. "Telo je nestalo", ponovi Ulis. "U pogledu toga nema nikakve sumnje. Tebe smatraju za to odgovornim." "Ko? Veganci?" "Veganci. I itava galaksija." "Ja sam uinio sve to je do mene stajalo", probudi se Enoh. "Postupio sam onako koko mi je bilo naloeno. Potovao sam, u najpunijoj meri, veganski zakon. Mrtvome sam odao punu potu, u skladu s obiajima na mojoj planeti. Nije pravo da doveka snosim odgovornost za mrtvog. Teko mi je da poverujem da je telo zaista nestalo. Ne znam nikoga kome bi bilo potrebno. Nije mi poznato, ak, ni da je iko znao za njega." "Sa stanovita ljudske logike", sloi se Ulis, "ti si potpuno u pravu. Ali ne i sa stanovita veganske logike. U ovom sluaju, Galaktika Centrala e se po svoj prilici sloiti sa Vegancima." "Veganci su", zapoe Enoh, traei izlaz, "moji veoma dobri prijatelji. Jo nikada nisam sreo nijednog od njih koji mi se ne bi dopao, ili s kojim se ne bih izvrsno slagao. Verujem da bih to mogao srediti s njima." "Kada bi u pitanju bili Veganci", sloi se Ulis, "siguran sam da bi uspeo u tome. Uopte se ne bih brinuo. Ali vremenom, situacija je postala znatno sloenija. Spolja gledano, ini se da je u pitanju dogaaj od manje vanosti, ali javlja se i niz drugih okolnosti. Veganci su, na primer, ve neko vreme znali da je telo nestalo, i to ih je, razume se, uznemirilo. Meutim, iz nekih svojih razloga, nisu pokretali to pitanje..." "Nije bilo potrebe da ute. Mogli su se, jednostavno, meni obratiti. Mada, svakako, ne znam ta bi se moglo preduzeti..." "Nisu utali zbog tebe. Neto drugo bilo je u pitanju." Ulis ispi svoju olju do dna, a onda nasu sebi jo kafe. Zatim doli i Enohu, pa odloi lone u stranu. Enoh je ekao. 52

"Moda ti nisi bio toga svestan", nastavi Ulis, "ali u vreme kad smo ovde postavili ovu stanicu naili smo na ozbiljno protivljenje kod mnogih rasa u galaksiji. Navoeni su brojni razlozi, kao i u gotovo svim slinim prilikama, ali osnovni razlog, kada stvari svedemo na njihovu sutinu, krio se u stalnom nastojanju da se postigne civilizacijska ili regionalna prednost. Neto slino, verujem, stalnim prepirkama i nadmetanjima kakva se mogu sresti i ovde na Zemlji, u nastojanju da se postigne ekonomska prednost za neku grupu ili za neku naciju. Ekonomski razlozi su u galaksiji, naravno, samo jedan, i to manje bitan, od niza inilaca. Postoji, zapravo, veoma veliki broj inilaca." Enoh klimnu. "Nasluivao sam to. I ne ba odskora. Ali nisam tome pridavao neku veu vanost." "U najveoj meri, to je pitanje usmerenja", nastavi Ulis. "Kada je Galaktika Centrala zapoela svoje irenje u pravcu ovog galaktikog kraka, znailo je to da nije bilo dovoljno ni vremena ni snaga za irenje u drugim pravcima. S druge strane, postoji i jedna povea zajednica rasa koja ve vekovima gaji san o prodoru ka oblinjim zvezdanim jatima. U tome, naravno, ima nekog smisla, ma koliko on maglovit mogao biti. Pri sadanjem stanju tehnike kojom raspolaemo dui skokovi preko svemirskog bezdana, do najbliih zvezdanih jata, savreno su ostvarljivi. I jo jedna stvar - u tim jatima, po svemu sudei, tako je malo praine i gasova, da bi nam, kada se jednom naemo tamo, bilo mogue da se kroz njih irimo neuporedivo bre nego to smo to u stanju u pojedinim delovima nae vlastite galaksije. Ali, u najboljem sluaju, sve su to samo pretpostavke, budui da ne znamo tano na ta bismo tamo naili. Nakon to upremo sve snage, i utroimo veoma mnogo vremena, moglo bi nam se dogoditi da tamo ne naemo nita, ili, bar, veoma malo, osim veoma mnogo novog prostora. A toga imamo ve u dovoljnoj meri i u naoj galaksiji. Pa ipak, pojedini meu nama, jednostavno, ne mogu odoleti tom udesnom zovu drugih zvezdanih jata." Enoh klimnu glavom. "Shvatam. Bio bi to pravi izlazak iz ove galaksije. I, moda, prvi, maleni korak koji bi nas mogao odvesti do drugih galaksija." Ulis se netremice zagleda u njega. "I ti", ree on. "Mogao sam pretpostaviti." Ne suzdravajui oseaj ponosa, Enoh odvrati: "I ja delim taj san." "Pa, u svakom sluaju, javila se ta zvezdanojatovska frakcija - pretpostavljam da biste je vi tako nazvali - estoko se opirui kada smo zapoeli sa irenjem u ovom smeru. Meutim, siguran sam da shvata da smo, zapravo, jedva i zapoeli svoje irenje u ovom delu galaksije. Imamo tek nekih desetak stanica, a potrebno nam je bar stotinu. Meutim, moda e stolea protei pre no to u potpunosti dovrimo svoju mreu." "Znai, ta frakcija je jo iva, i jo se opire", primeti Enoh. "Znai, jo ima dovoljno vremena da se stane s izvrenjem projekta o irenju u pravcu ovog spiralnog galaktikog kraka." "U pravu si. Upravo je to ono to me brine. Pomenuta frakcija nastojae da uini sve kako bi incident s izgubljenim telom pretvorila u snaan, emocijama nabijen argument, protiv daljeg irenja nae mree u ovom delu galaksije. Njoj su se, u tome, pridruile jo neke druge grupe, rukovoene svojim vlastitim, posebnim interesima. Te grupe misle da bi bile u mogunosti da lake ostvare te svoje potrebne interese ukoliko uspeju da srue na projekat." "Da srue projekat?" "Da, da ga srue. im douju za incident s nestalim telom poee da iz sveg glasa krete kako jedna toliko varvarska planeta, kao Zemlja, ne predstavlja nimalo pogodno mesto za dranje tranzitne stanice. Poee uporno da zahtevaju da se ova stanica zatvori." "Ali oni to ne mogu da uine!" "Da, mogu", odvrati Ulis. "Tvrdie da je nepodobno i nesigurno drati stanicu na jednoj do te mere varvarskoj planeti na kojoj se ak i grobovi pljakaju, na planeti na kojoj ak ni seni mrtvih ne mogu uivati veni pokoj. To je tvrdnja do te mere ispunjena emocionalnim nabojem da e sigurno naii na prihvatanje i podrku u znatnim delovima galaksije. Vegenci su uinili najbolje to su mogli. Zarad ouvanja projekta, nastojali su da itavu stvar dre u tajnosti. Nije poznato da su ikad ranije tako postupili. Oni su veoma ponosit soj, i veoma dre do oseanja asti - moda vie no ijedna druga rasa u galaksiji - pa ipak, zarad jo veeg, opteg dobra, bili su spremni da previde ovo obeaenje. I tako bi bilo, da su uspeli da itavu stvar do kraja zadre u tajnosti. Meutim, na neki nain, pria je ipak procurila - zahvaljujui nekom dobrom obavetajcu, nema sumnje. Budui da itava stvar postaje javna, vie nisu u mogunosti da tek tako preu preko injenice da je dolo do obeaenja. Veganac koji veeras treba da doputuje ovamo zvanini je izaslanik, sa nalogom da uloi zvanian protest." "Meni?" "Tebi, i, posredstvom tebe, Zemlji." 53

"Ali Zemlja nema s tim nita. Zemlja, ak, nema ni pojma o svemu tome." "Razume se, razume se. Meutim, to se tie Galaktike Centrale, ti si Zemlja. Ti predstavlja Zemlju." Enoh odmahnu glavom. Bilo je aavo razmiljati na takav nain. Istovremeno je priznao u sebi, to uopte nije trebalo da ga iznenauje. Takav nain razmiljanja upravo je mogao i oekivati. Bio je, pomisli on, suvie uskogrud, previe suenih vidika. Bio je obuen da razmilja kao ljudsko bie, i, ak i posle svih ovih godina, taj nain miljenja tvrdokorno je opstajao u njemu. Taj, ljudski nain razmiljanja, bio je u njemu toliko ukorenjen da mu se svaki drugaiji nain razmiljanja, suprotstavljen njegovom, automatski inio pogrenim. I sve te prie o naputanju stanice na Zemlji delovale su besmisleno. Zaista, kakvog je tu moglo biti smisla? Jer, zatvaranje stanice na Zemlji svakako ne bi sruilo itav projekat. Mada bi, vrlo verovatno, unitilo svaku nadu koju je u sebi nosio u pogledu budunosti ljudske rase. "Ukoliko ak budete morali da napustite Zemlju", ree on, "ostaje vam Mars. Moete tamo podii stanicu. Ukoliko vam je neophodno da imate stanicu u ovom sunevom sistemu, postoje i druge planete, osim Zemlje." "Ne razume", odgovori Ulis. "Ova stanica predstavlja tek jednu od taaka u sveoptem napadu. Ova je stanica samo polazite, puki poetak. Konani cilj je da se uniti projekat, da se vreme i snage potrebne ovde prenesu na neki drugi projekat. Ukoliko nas prinude da zatvorimo makar samo jednu stanicu, ostaemo lieni svake podrke. Svaki na motiv i sve nae procene bie podvrgnuti najbriljivijim preispitivanjima." "ak i ako rad na sadanjem projektu bude obustavljen", primeti Enoh, "to, ipak, ne daje potpunu izvesnost bilo kojoj grupi da e odneti konanu prevagu. Obustavljanje sadanjeg projekta samo bi pokrenulo nove razgovore o tome kako i gde utroiti raspoloivo vreme i snage. Rekao si maloas da postoji niz meusobno povezanih grupa sa posebnim interesima, koje su se ujedinile protiv nas. Pretpostavimo, dakle, da one pobede. Meutim, u tom bi sluaju sve poelo ispoetka - te grupe, svaka sa svojim pojedinanim interesom, poele bi da se gloe meusobno." "Dabome", proznade Ulis, "upravo u tome i jeste stvar. U tom sluaju svaka od grupa imala bi priliku da doe do onoga emu tei, ili bi, bar, pomislila da ima priliku. Meutim, kako stvari stoje, nijedna od njih ne bi imala stvarnu priliku. Pre no to bi ijedna od njih uopte stekla svoju priliku, ovaj sadanji projekat morao bi biti sasvim obustavljen. Postoji jedna grupa na samom rubu galaksije koja eli da naini prodor u veoma retko naseljene delove jednog odreenog sektora u svom bliem susedstvu. Ta grupa i danas veruje u jednu drevnu legendu koja govori o tome da njihova rasa vodi poreklo od doseljenika iz neke druge galaksije; ti doljaci iskrcali su se, nekad davno, na rubu nae galaksije, i tokom mnogih galaktikih godina, postepeno su se pomerali prema njenoj unutranjosti. Ova grupa, dakle, veruje da bi, ukoliko se ponovo probije do ruba galaksije, mogla dokazati da je ta legenda istorijska injenica, to bi doprinelo jo veoj slavi njihove rase. Jedna druga grupa, opet, eli da krene prema jednom malom spiralnom kraku, oslanjajui se na neku maglovitu beleku; prema toj beleci, njihovi davni preci uhvatili su, pre mnogo eona, neke praktino neodgonetljive signale, za koje su verovali da dolaze iz tog pravca. Tokom godina pria je dobijala na bogatstvu, tako da je ta grupa danas ubeena da neka rasa intelektualnih dinova jo ivi u prostorima tog spiralnog kraka. Najzad, tu je, prirodno, stalni pritisak da se to dublje zae u samo galaktiko jezgro. Mora biti naisto s tim da smo mi tek na poetku, da je galaksija, svojim najveim delom, i dalje neistraena, da su hiljade rasa, udruenih u Galaktiku Centralu, zapravo jo pioniri. Ishod toga je da je Galaktika Centrala sve vreme izloena brojnim i najrazliitijim pritiscima." "To to upravo govori", primeti Enoh, "zvui kao da si gotovo izgubio svu nadu da bi bilo mogue zadrati ovu Stanicu, ovde na Zemlji." "U pravu si, gotovo da i nema nikakve nade", odgovori Ulis. "Ali to se tebe lino tie, postoji mogunost izbora. Moe ostati ovde na Zemlji i do kraja proiveti svoj zemaljski ivot, a moe poi i na neku drugu stanicu. Galaktika Centrala se nada da e prihvatiti da nastavi saradnju s nama." "To mi zvui kao da je odluka ve doneta." "Bojim se da jeste", odgovori Ulis. "ao mi je, prijatelju, to ti ja donosim rave vesti." Enoh sede, ukoen i potresen. Rave vesti! Bilo je jo gore od toga. Bio je to kraj svega. Imao je utisak kao da se rui ne samo njegov lini svet, ve i da propadaju sve nade koje je gajio u pogledu Zemlje. Kada Stanica bude zatvorena Zemlja e ponovo biti ostavljena da ami u dubini galaksije, bez ikakve nade da e joj stii pomo, bez izgleda da bude priznata kao lan galaktike zajednice, ak i bez 54

ikakvog saznanja o tome ta je mogla zadobiti u galaksiji. Preputena svojoj samotnosti i nagosti, ljudska rasa nastavie da se tetura svojom starom stazom, nasumice traei put ka slepoj, sumanutoj budunosti. 20. Hazer je bio osoba ve poodmaklih godina. Zlatasta izmaglica to ga je obavijala izgubila je poneto od svoje mladalake iskriavosti. Bio je to zreo sjaj, dubok i bogat - daleko od gotovo zaslepljujue izmaglice mlaanog stvorenja. Hodao je odajui utisak postojane dostojanstvenosti, a blistava uba - ni od vlasi ni od perja - bila mu je bela, gotovo svetaki bela. Lice mu je bilo blago i prijatno, od one vrste blagosti i prijatnosti koja se na licu ovejem oitavala u toplim borama. "Veoma mi je ao", obrati se on Enohu, "to do naeg prvog susreta dolazi pod ovakvim okolnostima. Mada bi mi, bez obzira na okolnosti, uvek bilo drago da se susretnem sa vama. Sluao sam dosta o vama. Nije est sluaj da neki pripadnik planete izvan nae zajednice bude uvar stanice. Upravo iz tog razloga, mladi prijatelju, ba sam bio radoznao da vas upoznam. esto sam se pitao na kakvo u stvorenje zapravo naii." "Nema nikakve potrebe da mu odajete hvalu", prekinu ga Ulis, s prizvukom otrine u glasu. "Ja stojim iza njega. Prijatelji smo ve mnogo godina." "Da, smeo sam to s uma", odgovori Hazer. "Vi ste ga otkrili." On se obazre oko sebe, zagledajui svud unaokolo po sobi. "Jo jedno ljudsko bie", primeti on. "Nisam znao da ih je dvoje. Znao sam samo za jedno." "Ona je Enohov prijatelj", objasni Ulis. "Znai, da je uspostavljen kontakt. Kontakt s ovom planetom." "Ne, nije. Kontakt s ovom planetom jo nije uspostavljen." "Znai, u pitanju je nepromiljenost." "Moda", odgovori Ulis, "ali izazvana razlozima kojima se, verujem, ni vi ni ja ne bismo mogli odupreti." Lusi je ustala i sada je hodala sobom, kreui se lagano i tiho, kao da lebdi. Hazer joj se obrati uobiajenim galaktikim jezikom. "Milo mi je to sam vas sreo. Veoma mi je milo." "Ona ne moe da govori", ree Ulis. "Niti da uje. Nije u stanju da opti s drugima." "Nadoknada." "Zaista to mislite?" upita Ulis. "Siguran sam u to." On se lagano uputi ka Lusi, koja je mirno stajala, iekujui. "To - ona, ovo ensko oblije, kako ste ga maloas nazvali - ona se ne boji." Ulis se prigueno zakikota. "Ne, ak ni mene", odgovori on. Hazer isprui ruku prema Lusi. Posle trenutka nepominosti, i Lusi isprui ruku i prihvati Hazerove prste, vie pipke nego prste, i stee ih. Enohu se, za trenutak, uini da se ogrta zlataste izmaglice raskrilio i da je svojim blistavim sjajem prekrio i devojku sa zemlje. Enoh zatrepta oima i privienja, ukoliko je uopte bila re o privienju, odmah nestade: zlaani ogrta prekrivao je jo samo Hazera. Kako je bilo mogue, upita se Enoh, da se ba nimalo nije plaila, da nije zazirala ni od Ulisa ni od Hazera? Da li je razlog tome, kao to je i sam maloas rekao, bila injenica da je umela da zae iza spoljanjeg privida, da je, na neki nain, mogla da prepozna sutinsku ovenost (Boe, pomozi mi, jer ne umem da mislim, ak ni sada, osim na ljudski nain!) koja je ishodila iz tih tuinskih bia? Ako je to bilo tano, nije li razlog tome leao u injenici da ni sama nije bila sasvim ljudski stvor? Ljudski stvor je bila, i po obliku i po roenju, ali ne i oblikovana, uobliena, po meri ljudske kulture - postala je ono to su sva ljudska bia mogla postati samo da ih pravila ponaanja i pogledi nisu sputavali, izrastajui tokom godina u krute zakone koji su okivali posvemanji ljudski ivot. Lusi pusti Hazerovu ruku i vrati se do sofe. Hazer se obrati Enohu: "Volase?" "Da?" "Ona pripada vaoj rasi?" "Razume se. Ona je jedna od naih." "Nije nimalo nalik na vas. Gotovo kao da su u pitanju dve rase." 55

"Ovde ne postoje dve rase. Postoji samo jedna." "Ima li jo bia poput nje?" "To ne bih znao da vam kaem", odgovori Enoh. "Kafe?" upita Ulis, obraajui se Hazeru. "Da li biste popili malo kafe?" "Kafe?" "Izvanredan napitak. Jedno od najveih zemaljskih dostignua." "Nisam uo za taj napitak", odgovori Hazer. "Ne, hvala vam." On se nespetno okrenu prema Enohu. "Poznato vam je zbog ega sam ovde?" upita on. "ini mi se." "Stvar je svakako za aljenje", nastavi Hazer. "Ipak, prinuen sam..." "Ukoliko nemate nita protiv, prekinu ga Enoh, "predlaem da smatramo da je protest uloen. Bar to se mene tie." "Zato da ne?" umea se Ulis. "Nema nikakve potrebe, rekao bih, da nas trojica sada igramo jednu bolnu scenu." Hazer je oklevao. "Ukoliko smatrate da bi ipak trebalo", zapoe Enoh. "Ne", odlui se Hazer, "smatrau se zadovoljnim ukoliko moj neizreeni protest bude primljen s dunom panjom." "Prihvatam", odgovori Enoh. "Ali pod jednim uslovom. Da se uverim da optuba nije neosnovana. Moram izii i sam se uveriti." "Vi mi ne verujete?" "Nije to stvar poverenja. Re je o neemu to je mogue lako proveriti. Ne mogu prihvatiti optubu niti u svoje ime, niti u ime svoje planete, ukoliko barem toliko ne uinim." "Prijatelju", obrati se Ulis Enohu, "Veganci su se poneli veoma plemenito. Ne samo sada, ve i pre protesta. Njihova rasa odluila je da podigne optubu tek nakon velikog oklevanja. Podosta su otrpeli da zatite i tebe i Zemlju." "Shodno tome, delovau kao nezahvalinik ukoliko spremno ne prihvatim protest i optube sadrane u veganskoj poruci." "ao mi je, prijatelju", odgovori Ulis. "Da, upravo sam to imao na umu." Enoh odmahnu glavom. "Tokom niza godina nastojao sam da shvatim i podredim se etici i idejama svih stvorova koji su proli kroz Stanicu. Nastojao sam da priguim sve svoje ljudske nagone i da potisnem u stranu sve ono to me je odlikovalo kao ljudsko bie. Trudio sam se da shvatim i drugaija gledita i da pronaem smisao i u drugaijim nainima razmiljanja, od kojih su mnoga bila u najotrijoj suprotnosti sa mojim vlastitim. Zadovoljan sam zbog svega toga, budui da mi je sve to pruilo priliku da prevaziem uskogrudost moje rodne planete. Mislim da sam, i lino, time mnogo dobio. Ali nita od svega toga nije imalo nikakve veze sa Zemljom; samo sam ja bio umean. Meutim, ovaj sadanji incident odnosi se i na Zemlju, i ja, stoga, itavoj stvari moram pristupiti sa stanovita jednog Zemljanina. U ovom trenutku, shodno tome, ja nisam tek puki uvar jedne galaktike stanice." Ni Hazer ni Ulis ne rekoe ni rei. Enoh pouta nekoliko trenutaka, ali je i dalje vladala tiina. Konano, on se okrenu i uputi ka vratima. "Vratiu se", dobaci im on preko ramena. Kod vrata, on izgovori potrebnu frazu i ona se stadoe otvarati. "Ukoliko nemate nita protiv", obrati mu se Hazer mirno, "voleo bih da poem s vama." "Odlino", sloi se Enoh. "Doite." Napolju je bilo mrano, i Enoh upali lampu. Hazer ga je paljivo posmatrao. "Fosilno gorivo", objasni mu Enoh. "Gori vrkom natopljenog fitilja." "Verujem da raspolaete i neim pogodnijim", primeti Hazer, s primesom uasa. "Sada raspolaemo i mnogo boljim nainima", sloi se Enoh. "Ali ja sam staromodan." Enoh krenu dublje u tamu, uzdignute lampe koja je bacala maleni krug svetlosti. Hazer poe za njim. "Ovo je divlja planeta", primeti Hazer. "Ovde, moda. Postoje i veliki delovi koji su pitomi." "Moja je planeta sva pod kontrolom", ree Hazer. "Svaki njen pedalj je isplaniran." "Poznato mi je. Razgovarao sm s mnogim Vegancima. Oni su mi podrobno opisali vau planetu." 56

Koraali su prema ambaru. "elite li da se vratite?" upita ga Enoh. "Ne", urno odgovori Hazer. "Sve mi se ovo ini izvanredno uzbudljivim. Jesu li ono divlje biljke?" "Mi ih zovemo drveem", odgovori Enoh. "I vetar duva po svojoj volji?" "Tako je", odgovori Enoh. "Jo nismo u stanju da kontroliemo vremenske prilike." Aov je stajao kraj samog ulaza u ambar i Enoh ga podie. Zatim se uputi prema starom jabukovom vrtu. "Poznato vam je, naravno", ponovo e Hazer, "da je telo nestalo?" "Spreman sam na takvu mogunost." "Pa, onda, zbog ega?" upita Hazer. "Zato to moram biti siguran. Ne moete to da razumete, zar ne?" "Rekoste maloas, tamo u Stanici", nastavi Hazer, "da ste nastojali da nas shvatite. Moda bi, za promenu, bar neko od nas trebalo da pokua da shvati vas." Enoh je iao ispred, stazom proseenom kroz stari vonjak. Najzad stigoe do grube ograde koja je okruivala groblje. Iskrivljena vrataca bila su otvorena. Enoh proe kroz njih, praen Hazerom. "Ovde ste ga, znai, sahranili?" "Ovo je nae porodino groblje. Moja majka i moj otac lee ovde, i njega sam sahranio pokraj njih." Dodavi lampu Vegancu, s aovom u ruci, on se pope na humku. Zatim zari aov u meku zemlju. "Da li biste mi, molim vas, malo pribliili lampu?" Hazer se primae, korak ili dva. Enoh se spusti na kolena i stade uklanjati lie koje je prekrilo humku. Ispod lia ukaza se meka, svea zemlja, kao da je bila nedavno prekopana. Enoh ugleda jedno ulegnue, i na sredini ulegnua jednu omanju rupu. Dok je uklanjao zemlju mogao je sasvim lepo da uje kako grumenje stvrdnute zemlje, padajui kroz rupu, udara u neto to nije bilo zemljano tle. Hazer je ponovo odmakao lampu, i Enoh nije mogao nita da vidi. Ali nije ni bilo potrebe. Bilo mu je jasno da ne mora da kopa: znao je na ta e naii. Trebalo je da bude smotreniji. Nije trebalo da postavi nadgrobni spomenik, koji e privui panju - ali Galaktika Centrala je rekla: "Kao da vam je rod roeni." Pa, tako je i postupio. On se uspravi, ali ostade da klei, osetivi kako mu se vlaga sa tla uvlai u pantalone. "Niko mi nije nita rekao", progovori Hazer blagim glasom. "Rekao - o emu?" "O nadgrobnom spomeniku. I ta je na njemu napisano. Nije mi bilo poznato da znate na jezik." "Nauio sam ga, pre mnogo godina. Postojali su neki svici, koje sam eleo da proitam. Bojim se, meutim, da ga nisam sasvim savladao." "Dve pogreno napisane rei", ree Hazer, "i jo jedna, upotrebljena na pomalo neuobiajen nain. Meutim, to nema nikakvog znaaja. Ono to je vano, i do ega veoma mnogo drimo, jeste da ste, dok ste ispisivali te rei, razmiljali kao jedan od naih." Enoh naglo ustade i dohvati lampu. "Vratimo se", ree on otro, gotovo nestrpljivo. "Znam ko je ovo uradio. Moram ga pronai." 21. Kronje drvea visoko iznad njihovih glava alosno su cvilele pred sve jaim naletima vetra. Ispred njih, velika skupina brezovih stabala belasala se pri slabanoj svetlosti to ju je odavala lampa. Brezova stabla, Enohu je bilo dobro poznato, rasla su na obodu jedne litice to se okomito dizala desetak metara; na tom mestu trebalo je skrenuti udesno, kako bi se litica zaobila, i nastaviti dalje blagom kosinom nizbrdo. Enoh malo iskrenu glavu i pogleda preko ramena. Lusi je koraala neposredno iza njega. Ona mu se nasmei, i naini znak rukom kao da eli da kae da je s njom sve u redu. On joj mahnu, naznaivi joj da uskoro moraju skrenuti udesno, i da nipoto ne sme zaostati. Mada, pomisli on, to i nije bilo potrebno: poznavala je ovaj kraj isto tako dobro koliko i on, ako ne i bolje. Enoh skrenu udesno, i koraajui du ivice stenovite litice, stie do proloma; tu skliznu nadole, nastojei da se domogne kosine ispod. S leve strane mogao je uti klokotanje brzaka potoia to se, dolazei od izvora podno polja, survavajui se probijao kroz kamenitu jarugu. Padina breuljka postala je sada strmija, i on krenu ukoso preko nje, kako bi lake savladao strminu. 57

udno je to, pomisli Enoh, kako ak i u potpunoj tami moe da razabere pojedine prirodne obrise nakrivljeni beli hrast, koji se, izvijajui se pod potpuno aavim uglom uzdizao iznad kosine breuljka; maleni lug sa orijakim crvenim hrastovima to su rasli na gomili sena nalik na kakvu kupolu, savreno nedostupan, tako da nijedan gorosea nikada nije ni pokuao da ih posee; omanje barutine, pune rogozovine, prisno priljubljene uz terasicu urezanu u padinu breuljka. Duboko ispod, oi mu uhvatie odblesak svetlosti na nekom prozoru, i on skrenu prema njemu. Ponovo se osvrnuvi preko ramena, ugleda Lusi kako i dalje koraa tik iza njega. Malo potom stigoe do jedne grube ograde sainjene od letava, i provukoe se kroz nju. Tle je sada bilo ravnije. Negde dole u pomrini neki se pas oglasi, i jo jedan mu se odmah odazva. Ubrzo se zau itav hor, i nekoliko trenutaka kasnije itav opor stade brisati uz padinu prema njima. Stigavi do njih pretiui jedan drugog, zaobioe Enoha i lampu i bacie se na Lusi - pretvorivi se odjednom, pri samom pogledu na nju, od druine uvara u odbor za dobrodolicu. Podizali su se na stranje noge, itava guva pasa. Lusi irom isprui ruke, tapui ih po glavama. I kao na neki ugovoreni znak, odjednom se rasprie, neobuzdani i sretni, da bi se odmah potom, u irokom luku, ponovo vratili. Nedaleko od drvene ograde nalazio se povrtnjak i Enoh poe preko njega, paljivo sledei stazu to je vodila izmeu redova. Malo potom stigoe u dvorite i pred njima se ukaza kua, sklona padu, nahereno zdanje jedva vidljivo u tami; samo su kuhinjski prozori bili osvetljeni blagom, toplom svetlou lampe. Enoh pree preko dvorita i stigavi do kuhinjskih vrata, pokuca. Odmah potom zau korake kako se pribliavaju vratima s druge strane. Vrata se otvorie: mama Fier stajala je uokvirena svetlou koja je dopirala iznutra, visoka, kotunjava ena obuena u neto vie nalik na dak nego na haljinu. Zurila je u Enoha, napola zaplaeno, napola pretei, a onda iza njegovih lea ugleda devojku. "Lusi!" Devojka joj urno pristupi, i mati je stee u naruje. Enoh spusti lampu na tle, gurnu puku pod miku, i pree preko praga. Porodica bee okupljena za veerom, sedei oko velikog krunog stola postavljenog na sred kuhinje. Kitnjasta uljana lampa stajala je u sredini stola. Henk je ustao, ali njegova tri sina i stranac ostadoe da sede. "Daklem, reijo si da je vrati?" ree Henk. "Naao sam je", odgovori Enoh. "Digli smo ruke od jurcanja za njom ba maloaske", nastavi Henk. "Ali, 'teli smo da jopet krenemo." "Sea li se moda ta si mi rekao danas po podne?" upita ga Enoh. "Rek'o sam ti puna kola svaeg." "Rekao si mi da je ao uao u mene. Pa, usudi se samo da jo jednom digne ruku na ovo dete, i obeavam ti da e veoma brzo saznati kakav je to avo u meni." "Ne mo' ti mene tek tako natociljati", odgovori Henk hvalisavo. Ali oigledno je bio uplaen. Videlo se to po otromboljenosti njegovog lica, kao i po napetosti njegovog tela. "Mislim to najozbiljnije", potvrdi Enoh. "Samo pokuaj i uverie se." Dva oveka stajala su nekoliko trenutaka jedan prema drugom, meusobno se odmeravajui, a onda Henk sede. "Je' bi 'teo da nam se pridrui?" upita on. Enoh odmahnu glavom. Zatim se okrenu prema strancu. "Vi ste onaj sakuplja ginsenga?" upita on. Stranac potvrdno klimnu. "Tako me ovde nazivaju." "eleo bih da porazgovaram s vama. Napolju." "Ne mora d'ide njim", obrati mu se Henk. "Ne mo'te on naterati. Nek' razgovara s tobom ovde, unutri." "Ne smeta mi", odgovori Luis. "U stvari, i ja bih eleo da s njim porazgovaram. Vi ste Enoh Volas, zar ne?" "Jes', on je taj", ponovo se umea Henk. "Treb'o je da bidne mrtav jo pre pe'set godina. A vid'ga, samo. avo je u'o u njega. Kaem vam, napravijo je dogovor sa samim avolom." "Henk", ree Luis, "zaepi." 58

Luis obie sto i izie na vrata. "Laku no", dobaci Enoh ostalima. "Gos'n Volas", progovori mama Fier, "fala vam to ste mi doveli 'er. Nee je vie Henk ni tai. Ja vam to obeajem. Ja u odsad brigati o tom." Enoh izie i zatvori za sobom vrata. Zatim podie lampu sa tla. Luis je stajao malo dalje, u dvoritu. Enoh mu pristupi. "Proetajmo malo zajedno", ree on. Zaustavili su se u samom dnu bate, i dva oveka zagledae se jedan drugom u lice. "Uhodili ste me", ree Enoh. Luis potvrdno klimnu. "Neto zvanino? Ili, tek tako, njukate?" "Zvanino, bojim se. Zovem se Klod Luis. I nema nikakvog razloga da vam to ne kaem - radim za CIA." "Ja nisam ni izdajnik ni pijun", ree Enoh. "Niko ni ne misli da jeste. Samo vas posmatramo." "Znate za groblje?" Luis potvrdno klimnu. "Uzeli ste neto iz jednog groba." "Jesmo", odgovori Luis. "Telo onog sa neobinim zapisom na nadgrobnom spomeniku." "Gde je sada?" "Telo, mislite? U Vaingtonu." "Nije trebalo da ga uzmete", ree Enoh, mrtei se. "Prouzrokovali ste mnogo nevolja. Morate ga vratiti. I to, to bre moete." "Bie nam potrebno malo vremena", primeti Luis. "Morae da ga prebace avionom. Dvadeset etiri asa, moda." "To je, znai, najbre to moete." "Moda i malo bre." "Uinite, sve to moete. Veoma je vano da se telo vrati." "Uiniu sve, Volase. Nisam znao..." "I jo neto, Luise." "Da?" "Ne pokuajte ni sa kakvim trikovima. Ne elim nita suvino. Samo postupite kako sam vam rekao. Pokuavam da budem razloan, jer jedino tako... Ali pokuate li samo neki trik..." Enoh hitro isprui ruku i epa Luisa za koulju, snano je zavrnuvi. "Da li ste me razumeli, Luise?" Luis osta nepomian. Nije ni pokuao da se otrgne. "Da", ree on. "Razumeo sam vas." "Zbog ega ste, do avola, to uopte uradili?" "To mi je posao." "Da, posao. Ali da me uhodite. Ne i da pljakate grobove." Enoh pusti koulju. "Recite mi", upita Luis. "Ta stvar u grobu. O emu je tu re?" "To vas se ni najmanje ne tie", odgovori Enoh, sa prizvukom gorine u glasu. "Ali telo morate vratiti. Jeste li sigurni da to moete izvesti? Da vam ba nita ne stoji na putu?" Luis odmahnu glavom. "Ba nita. Telefonirau im se domognem prvog telefona. Rei u im da mi nema druge, da je u pitanju krajnja nunost." "Ba tako", potvrdi Enoh. "Vraanje tog tela najvanija je stvar koju ete ikad uiniti. Ne zaboravite to ni za trenutak. Tie se svih ovde na Zemlji. I vas i mene i svakog drugog. Ukoliko telo ne bude vraeno ja u vam presuditi." "S tom pukom?" "Moda", odgovori Enoh. "Nemojte se zavaravati. Nemojte zamiljati da u oklevati da vas ubijem. Pri sadanjem stanju stvari ubio bih svakoga - bilo koga." "Volase, ima li neto to biste mi ipak mogli rei?" "Nita. Ba nita", odgovori Enoh. 59

On se sae i podie lampu. "Idete kui?" Enoh potvrdno klimnu. "ini se da vam ne smeta to vas posmatramo?" "Ne smeta mi", odgovori Enoh. "Vae uhoenje mi ne smeta. Ali smesta mi vae meanje. Vratite samo telo, i ukoliko elite, nastavite da me uhodite. Ali ne gurajte nos tamo gde ne treba. Ne kaite mi se o vrat. Drite ruke podalje od mene. Nita ne dirajte." "Ali, zaboga, neto se tu dogaa. Zar mi ne moete bar neto rei?" Enoh poe da okleva. "Da mi bar date neki nagovetaj", nastavi Luis, "makar neki najmanji nagovetaj. Ne pojedinosti, ve..." "Samo vi vratite telo", odgovori Enoh lagano, "i moda emo ponovo razgovarati." "Vratiu ga", ree Luis. "Ako ga ne vratite", dodade Enoh, "moete se ve sada smatrati mrtvim ovekom." Nakon tih rei on se okrenu, i iziavi iz povrtnjaka, krenu putem uzbrdo. Luis jo dugo posle toga ostade u dvoritu, posmatrajui tinjajuu svetlost lampe kako se sve vie udaljuje. 22. Vrativi se u Stanicu, Enoh zatee Ulisa samog. Tubanac je u meuvremenu nastavio svojim putem, a Hazer se vratio na Vegu. Na stolu je stajala tek prigotovljena kafa, a Ulis je leao ispruen na sofi, zagledan u neku taku. Enoh vrati puku na njeno mesto i utrnu lampu. Skinuvi zatim jaknu, on je baci preko stolice. Zatim se smesti u naslonjau, smetenu preko puta sofe. "Telo e biti vraeno", ree on, "sutra u ovo doba." "Iskreno se nadam", odgovori Ulis, "da bi to bar donekle moglo popraviti stvar. Meutim, moram priznati da sumnjam." "Moda", primeti Enoh gorko, "nije ni trebalo da podiem guvu oko svega toga." "Bie to dokaz tvoje dobre volje", ree Ulis. "Moda e, pri konanoj proceni, to predstavljati olakavajuu okolnost." "Trebalo je", ree Enoh, "da mi Hazer kae gde se sada telo nalazi. Poto su ve znali da je bilo izneseno iz groba, sigurno su znali i gde bi ga valjalo potraiti." "Skolon sam da verujem da je zaista znao", odgovori Ulis, "ali zna, nije ti mogao rei. Sve to mu je bilo doputeno da uini jeste da uloi protest. Ostalo je bilo na tebi. Nije mogao tek tako odbaciti svoj ponos i rei ti ta bi trebalo da uradi u pogledu svega toga. Da bi stvari bile potpuno jasne, on se morao do kraja ponaati kao oteena strana." "Ponekad je", priznade Enoh, "sve ovo vie nego dovoljno da ovek izludi. Uprkos svim uputstvima Galaktike Centrale, uvek se pojavi neko iznenaenje, uvek je tu neka zjapea rupa u koju ti nije nimalo teko da upadne." "Moda e doi dan", odgovori Ulis utenim glasom, "kada vie nee biti tako. U stanju sam da proniknem u tu budunost, kroz nekih hiljadu godina: itavu galaksiju objedinjavae jedna jedinstvena kultura, i predstavljae ogroman prostor meusobnog razumevanja. Mesne i rasne specifinosti i dalje e postojati, naravno, jer tako i treba da bude, ali sve e biti proeto meusobnom trpeljivou; u iskuenju sam da to to e nastati nazovem bratstvom." "Govori", primeti Enoh, "gotovo kao ljudski stvor. Sline su nade gajili i mnogi meu naim najboljim umovima." "Mogue je", sloi se Ulis. "Uostalom, poznato ti je da se mnogo tog zemaljskog prosto zalepilo za mene. Ne moe se - kao to je sa mnom sluaj - toliko vremena provesti na ovoj planeti a da, istovremeno, ne primi bar poneto od njenog duha... Usput, da ti kaem, ostavio si veoma dobar utisak na Veganca." "Zar? Nisam primetio", ree Enoh. "Bilo je, naravno, ljubazan i predusredljiv, ali jedva neto vie od toga." "Onaj zapis na nadgrobnom spomeniku. Ostavio je na njega snaan utisak." "Natpis nisam tamo urezao da bih na ikoga ostavljao utisak. Napisao sam te rei zato to sam u tom trenutku tako oseao. I zato to iskreno volim Hazere. eleo sam da sve bude obavljeno po njihovom." 60

"Kad samo ne bi bilo tog pritiska galaktikih frakcija", uzdahnu Ulis. "Ubeen sam da bi Veganci bili pripravni da zaborave na itavu ovu stvar, i to bi bio ustupak vei no to si u stanju i da zamisli. Meutim, ak i ovako, verujem da e se svrstati na nau stranu kada doe do konanog odmeravanja." "Veruje li da bi mogli spasti Stanicu?" Ulis zavrte glavom. "Sumnjam da bi to iko bio u stanju. Meutim, bilo bi lake svima nama u Galaktikoj Centrali ukoliko bi oni svoj teg stavili na nau stranu terazija." Lone sa vodom za kafu zazvida, i Enoh ustade i poe da ga donese. Ulis je ve pomerio u stranu neke od predmeta to su stajali na stoiu, kako bi nainio mesta za dve olje. Enoh ih napuni i odloi lone na pod. Ulis uze svoju olju, zadra je nekoliko trenutaka u rukama, a onda je ponovo vrati na stoi. "Prolazimo kroz veoma ravo razdoblje", ree on. "Nita vie nije kao u starim danima. Galaktiku Centralu sve to ozbiljno brine. Sve te prepirke i natezanja, sva ta odmeravanja i sueljavanja meu galaktikim rasama." On iskosa pogleda Enoha. "A ti si verovao da je sve u najboljem redu, oaravajue." "Ne", odgovori Enoh. "nije stvar u tome. Bilo mi je poznato da postoje meusobno suprotstavljena gledita, i bilo mi je jasno da ima neprilika. Ali sam, na alost, verovao da se sve to zbiva na jednom uzvienom nivou - zna, kao meu osobama koje dre do lepog ponaanja." "Jedno je vreme i bilo tako. Oduvek su postojala razliita gledita, ali su ona bila utemeljena na etikim i drugim naelima, i nisu proizilazila iz posebnih interesa... uo si ve, razume se, za duhovnu silu univerzalnu duhovnu silu." Enoh potvrdno klimnu. "itao sam pomalo o tome. Nije mi sve sasvim jasno, ali sam spreman da je prihvatim. Koliko mi je znano, postoji nain da se stupi u vezu sa tom silom." "'Talisman'", ree Ulis. "Tako je. 'Talisman'. Neka vrsta maine." "Pa", sloi se Ulis, "pretpostavljam da ga moemo i tako nazvati. Mada, priznajem, re 'maina' zvui pomalo neobino. Re je o neem znatno sloenijem od puke mehanike naprave. Postoji samo jedan 'talisman'. Samo jedan je oduvek i postojao, a nainio ga je neki mistik koji je iveo pre deset hiljada zemaljskih godina. Voleo bih kada bih ti mogao rei ta je 'talisman' zapravo, odnosno kako je nainjen; bojim se, meutim, da ne postoji vie niko ko bi ti to umeo objasniti. Bilo ih je, naravno, koji su pokuali da naine kopije 'talismana', ali nikome to nije polo za rukom. Mistik koji ga je napravio nije za sobom ostavio nikakav nacrt, nikakve planove, nikakva objanjenja, ak ni najmanju zabeleku. Danas ne postoji vie niko ko ita zna o 'mainama'. "Pretpostavljam da ne postoji nikakav razlog", ree Enoh, "koji brani da se napravi jo jedan primerak. Mislim, nije u pitanju nikakav tabuu. Onaj ko bi nainio novi 'talisman' ne bi, pretpostavlja, poinio nikakvo svetogre." "Ne, nipoto", sloi se Ulis. "U stvari, oajniki nam je potreban jo jedan primerak. Zapravo, potreban nam je novi 'talisman'. Stari je nestao." Enoh skoro poskoi sa stolice. "Nestao?" uzviknu on. "Izgubljen", odgovori Ulis. "Zaturen. Ukraden. Niko to ne zna pouzdano." "Ali, ja nisam..." Ulis se sumorno nasmei. "Nisi pojma imao. Znam. Ne priamo ba rado o tome. U stvari, ne usuujemo se. To mora ostati tajna. Barem, za neko vreme." "Ipak e se rauti." "Ne tako brzo. Poznato ti je ta se s njim zbivalo. Njegov poverenik nosio ga je s jedne planete na drugu, odravani su veliki skupovi na mestima gde je 'talisman' bio izlagan, i zahvaljujui njemu uspostavljana je veza sa duhovnom silom. Nikada nije postojao neki utvreni vozni red: poverenik je jednostavno brodio bez ikakvog plana. Moglo je protei stotinu, pa i vie zemaljskih godina, pre no to bi poverenik s 'talismanom' ponovo prispeo na neku planetu. Niko nije iveo u oekivanju njegove posete. Jednostavno, znalo se da e do posete jednom doi; da e se poverenik jednog lepog dana pojaviti zajedno sa 'talismanom'." "Zahvaljujui tome, tajnu biste mogli sauvati godinama." "Tako je", odgovori Ulis. "Bez ikakvih tekoa." "Voama je, ipak, poznato, zar ne? Mislim, onima iz upravnih slubi." 61

Ulis odmahnu glavom. "Samo je nekolicina upoznata. Veoma mali broj onih u koje smo mogli imati poverenja. Galaktikoj Centrali je, razume se, sve poznato, ali mi smo soj poznat po tome to veoma teko otvaramo usta." "Onda, zbog ega..." "Zbog ega ti sve ovo govorim? Znam da ne bi trebalo. Iskreno reeno, ne znam ni sam. Ipak, mislim da znam. Kako se osea, dragi prijatelju, kao ispovednik?" "Zabrinut si", ree Enoh. "Ni u snu ne bih pomislio da u te ikada videti zabrinutog." "udno je sve to", ree Ulis zamiljeno. "Ima ve nekoliko godina otkako je 'talisman' nestao. I jo niko nita ne zna o tome - izuzev Galaktike Centrale, i - kako biste je vi nazvali? - duhovnom hijerarhijom, pretpostavljam - organizacije mistika koji se brinu o duhovnim stvarima. Pa ipak, premda niko jo ne zna da je 'talisman' nestao, galaksija kao da ve poinje da pokazuje prve znake tronosti. Kao da poinje da se para po avovima. Vremenom bi se mogla i sasvim raspasti. Kao da je 'talisman' - a da to niiko nije podozrevao predstavljao onu silu koja je sve rase u galaksiji drala na okupu, vrei svoj uticaj ak i kada je ostajao nevidljiv." "ak i ako je izgubljen, mora i dalje negde postojati", uzviknu Enoh. "U tom sluaju, mora biti da i dalje vri svoj uticaj. Nemogue je da je uniten." "Zaboravlja", podseti ga Ulis, "da je bez svog poverenika, bez njegove duboke posveenosti, 'talisman' bez ikakve delatnosti. Jer nije 'maina' ta koja sama od sebe izvodi itavu stvar. 'Maina', zapravo, stoji samo kao neki posrednik izmeu posveenika i duhovne sile. Ona je, u stvari, samo produetak posveenikovih ula. Ona do krajnjih mogunosti uveava njegove moi, i slui kao neka vrsta veze. Ona mu, jednostavno, omoguava da obavlja svoj posveeni in." "Smatra li da nestanak 'talismana', ima ikakve veze sa situacijom ovde?" "Sa zemaljskom stanicom? Pa, ne neposredno, ali je to to se ovde deava tipino. Zaista, sve to se dogaa u odnosu na ovu stanicu veoma je simptomatino. I ovde je re o aljenja dostojnim rasprama i pogubnim svaama, kakve su se ve javile u nizu sektora galaksije. U stara vremena sve bi se to odvijalo kako ti ono maloas ree - s uzvienou, i u skladu s etikim i drugim naelima." Nekoliko trnutaka ostali su da sede u tiini, oslukujui blage apate vetra koji je strujao kraj zabata. "Nema razloga za brigu", ponovo progovori Ulis. "Nije to tvoja briga. Nije trebalo ni da ti govorim o svemu ovome. Zaista sam bio nepromiljen." "eli, u stvari, da kae da nikome ne bi trebalo da o svemu tome govorim. Moe biti siguran da neu." "Znam da nee", odvrati Ulis. "Nijednog trenutka nisam ni pomislio da bi to mogao uiniti." "Zaista smatra da se odnosi u galaksiji pogoravaju." "Nekada su", odgovori Ulis, "rase u galaksiji bile meusobno vrsto povezane. Razume se, postojale su razlike, ali su one uvek bile premoivane, katkad vetaki i ne uvek na potpuno zadovoljavajui nain, ali su obe strane nastojale da taj most, ma koliko vetaki mogao biti, ipak ne srue, i po pravilu su u tome uspevale. Zato to su to elele, shvata li? Postojala je zajednika tenja - da se iskuje veliko bratstvo svih razumnih bia. Shvatili smo da svi mi, sve rase, raspolaemo zapanjujuim fondom znanja i nesluenim tehnikim mogunostima - da bismo, zajednikim naporom, udruujui svoja znanja i sposobnosti, mogli konano ostvariti neto to bi bilo daleko vee i neuporedivo znaajnije od svega to bi svaka pojedinana rasa, sama, mogla i sanjati da postigne. Bivali smo suoeni s neprilikama, naravno, i kao to ve rekoh, razlikama, ali ipak smo napredovali. Smatrali smo da e, ukoliko budemo umeli da reimo velike, mali problemi vremenom postati potpuno beznaajni, i da e konano sami od sebe nestati. Ali sada je sve nekako drukije. Sve su vidljivije potrebe da se beznaajne stvari naduvavaju preko svake mere, i da se glavna i vana pitanja jednostavno potiskuju u stranu." "To me podsea na Zelju", primeti Enoh. "Slinosti su zaista brojne", priznade Ulis. "U naelu, naravno, budui da se okolnosti razlikuju u najveoj moguoj meri." "Znai, itao si novine koje sam ti ostavljao?" Ulis potvrdno klimnu. "Stvari ne stoje nimalo dobro." "Kao da e biti rata", gotovo odreza Enoh. Ulis se s nelagodnou promekolji. "Kod vas nema ratova", ree Enoh. "Misli, u galaksiji? Ne, kako su stvari sada postavljene, nemamo ratova." 62

"Stvar civilizovanosti?" "Prestani da bude gorak", prebaci mu Ulis. "Postojali su trenuci, sasvim mali broj, kada smo bili veoma blizu toga, ali ne u poslednje vreme. Meutim, mnoge rase koje danas pripadaju bratstvu, u godinama svog sazrevanja poznavale su ratove." "Prema tome, i za nas ima nade. To je neto to jednog dana preraste." "Vremenom, moda." "Ali ne moe biti siguran?" "Ne, ne bih se smeo kladiti." "Radim na jednoj karti, u stvari, grafikonu", ree Enoh. "Zasnovan je na mizarskom statikom sistemu. Grafikon kae da e biti rata." "Nije ti potreban grafikon", zajedljivo ree Ulis, "da bi ti to postalo jasno." "Ali postoji tu neto. Nije samo u pitanju saznanje da li e biti rata ili nee. Nadao sam se da bi mi grafikon mogao pokazati put ka ouvanju mira. Mora postojati neki nain. Moda, neka formula. Kada bismo samo razmislili, ili znali gde treba da pogledamo ili koga da zapitamo, ili...." "Postoji nain", prekide ga Ulis, "da se sprei rat." "Hoe da kae da ti je poznato..." "U pitanju je drastina mera. Koja moe biti primenjena samo u krajnjoj nudi." "A mi jo nismo dotle stigli?" "Mislim da, moda, i jeste. Rat kakav bi se danas mogao zametnuti na Zemlji uinio bi kraj hiljadama godina napretka, unitio sve tekovine civilizacije i ostavio samo bedne ostatke. Sasvim je verovatno da bi bio gotovo uniten i sav ivot na ovoj planeti." "Ta mera o kojoj govori - da li je nekad bila primenjena?" "Ve nekoliko puta." "I? Je li uspelo?" "Ah, naravno. Ne bismo je ni uzeli u obzir da nismo bili sigurni da emo postii uspeh." "A... da li bi je bilo mogue primeniti na Zemlji?" "Mogao bi da zatrai dozvolu da je primeni ovde." "Ja?" "Kao opunomoenik Zemlje. Mogao bi da se pojavi pred Galaktikom Centralom i da zatrai od nas dozvolu da je primeni. Kao predstavnik svoje rase mogao bi da posvedoi da je traena mera neophodna, i mi bismo te sasluali. Ukoliko bi se ispostavilo da tvoj zahtev zasluuje panju, Centrala bi mogla naimenovati jednu grupu da ispita problem, i nakon izvetaja koji bi ona podnela, bila bi donesena odluka." "Rekao si da bih ja mogao podneti zahtev. A da li bi mogao i neki drugi Zemljanin?" "Svaki, pod uslovom da moe izdejstvovati da bude sasluan. A da bi to postigao morao bi, pre svega, znati da Galaktika Centrala uopte postoji - a ti si jedini Zemljanin kome je to poznato. Pored toga, ti pripada i osoblju Galaktike Centrale. Obavlja dunost uvara jedne stanice ve prilino dugo, i tvoje su karakteristike veoma dobre. Nema nikakve sumnje da bi dobio pravo da bude sasluan." "Ali jedan jedini ovek! Samo jedan ovek ne moe govoriti u ime itave jedne rase." "Ti si jedni pripadnik svoje rase koji raspolae svim preduslovima za to." "Kad bih se samo mogao posavetovati sa jo nekim od moje rase." "Ne, to nije mogue. Meutim, ak i kada bi bilo mogue, ko bi ti poverovao?" "U pravu si", zakljui Enoh jednostavno. Naravno da je bio u pravu. Jer, za njega, Enoha, nije vie bilo nieg tueg u ideji o galaktikom bratstvu, o saobraajnoj mrei to se protee izmeu zvezda - nosio je, istina, i dalje u sebi oseaj zadivljenosti, ali u svemu tome ve je odavno prestao da vidi ita neobino. Mada, priseti se sada, godine su mu bile potrebne da se toga oslobodi. Da, godine, uprkos tome to je gotovo svakodnevno imao pred oima fizike dokaze - sve dok konano nije uspeo da privoli sebe da sve to prihvati kao istinu. Ali pomene li samo neto o svemu tome nekom drugom Zemljaninu, sve e to ponovo zazvuati kao ista ludost. "A u emu se sastoji taj va metod?" upita on, gotovo se i sam plaei svog pitanja, pa ipak pripravan da podnese svaki udarac koji bi mu odgovor mogao doneti. "U neznanju", kratko odgovori Ulis. Enoh zinu. "U neznanju? Ne razumem. Ve ionako, ak i sada, imamo neznanja na pretek." 63

"Ti ima u vidu neznanje intelekta, a njega, zaista, ima i vie nego to je neophodno, ne samo na Zemlji ve i irom galaksije. Meutim, ono o emu govorim jeste mentalna nedovoljnost. Nesposobnost da se pojme nauka i tehnika koje ine rat moguim, onu vrstu rata kakav bi se vodio na Zemlji. Nesposobnost rukovanja mainama koje su neophodne za takav jedan rat. Potrebno bi bilo, dakle, vratiti ljude u mentalno stanje koje im vie ne bi omoguavalo da razumeju tehniki, tehnoloki i nauni napredak koji su do sada ostvarili. Oni koji danas raspolau tim znanjem - zaboravili bi. Onima koji njime nisu nikad ni raspolagali zauvek bi ostalo strano. Povratak, dakle, jednostavnoj civilizaciji toka i poluge. To je ono to bi za vau vrstu rat uinilo nemoguom." Enoh je sedeo sav ukoen, gotovo skamenjen, nesposoban da izusti ijednu re, proet oseanjem ledenog uasa; glavom su mu se vitlale hiljade nepovezanih misli, sudarajui se meusobno. "Rekao sam ti da je mera drastina", dodade Ulis. "Meutim, tako mora biti. I spreavanje rata ima svoju cenu. A ova je, priznajem, veoma visoka." "Ne bih bio u stanju!" uzviknu Enoh. "Niti iko drugi." "Verovatno si u pravu. Ali osmotri stvar i sa druge strane: ukoliko doe do rata..." "Znam. Ukoliko doe do rata, moglo bi ispasti jo gore. Ali to ne bi zauvek uklonilo ratove. Nisam to imao na umu. Ljudi bi se i dalje borili jedni protiv drugih, ubijali jedni druge." "Koristei, pri tom, toljage", dopuni ga Ulis. "Ili, moda, lukove i strele. Puke, sve dotle dok ih budu imali, ili dok im ne ponestane municije. Posle toga, vie ne bi znali kako da naprave jo baruta, ili kako da dou do metala da naprave nove metke, odnosno, kako da uopte naprave metke. Bilo bi i dalje sukoba, ali ne i sveopteg unitenja. Nuklearne bombe ne bi zbrisale itave gradove sa lica Zemljinog, jer niko ne bi vie umeo da ispali raketu, niti da na nju postavi nuklearnu glavu - moda, ak, niko vie ne bi ni znao ta su, uopte, rakete ili nuklearne glave. Sistem komuniciranja kakav ste dosad poznavali nestao bi. Sve bi nestalo, osim najoskudnijih sredstava prevoza. Ratovi, osim u veoma ogranienim okvirima, postali bi nemogui." "Grozna slika", tiho ree Enoh. "I ratovi su grozni", podseti ga Ulis. "Na tebi je da odabere." "Na koliko dugo?" upita Enoh. "Koliko bi dugo sve to potrajalo? Ne bismo, valjda, morali da zauvek ostanemo u tom stanju skuenosti?" "Tokom nekoliko pokolenja", odgovori Ulis. "Za to vreme posledice - kako da to nazovemo? Terapijom? - lagano bi poele da gube na otrini. Ljudi bi se poeli polako oslobaati letargije, i u jednom trenutku ponovo bi krenuli putem intelektualnog uspona. U stvari, bila bi im data jo jedna prilika." "I posle nekoliko narataja", primeti Enoh, "ponovo bi mogli postii sve ovo to sada imaju." "Mogue je. Ipak, moda sve ne bi bilo sasvim isto. Malo je verovatno da bi civilizacijski razvoj iao potpuno istim tokovima. Mogue je da biste izgradili mnogo lepu civilizaciju, i da bi potonja pokolenja bila znatno miroljubivija." "Ipak, prevelik je to teret za jednog oveka..." "Ipak", ree Ulis, "to je neto to otvara put nadi, i o emu bi trebalo da razmisli. Primenu ovog postupka odobravamo samo onim rasama za koje verujemo da zasluuju da budu spasene." "Mora mi dati malo vremena", proapta Enoh. Meutim, u dubini due, znao je da je vreme ve isteklo. 23. Neki ovek dugo uspeno obavlja svoj posao, a onda, odjednom, vie za to nije sposoban. Ni ljudi oko njega nisu vie sposobni da obavljaju svoje poslove. Jer vie ne raspolau znanjem, ni sposobnou, da obavljaju svoje dotadanje dunosti. Mogu nastojati, razume se - mogu jo neko vreme pokuavati, ali najverovatnije, ne naroito dugo. I poto se poslovi vie ne obavljaju, firma, ili fabrika, ili ustanova, ili bilo ta drugo, stavlja katanac na vrata. Obustavljanje rada, ili poslovanja, nije posledica nikakve zakonske, ili spoljanje mere. Jednostavno, sve staje. I ne samo stoga to poslove vie nije mogue obavljati, ili zbog toga to su svi odjednom izgubili svaki smisao za obavljanje poslova, ve i usled toga to su sve komunikacije i sav transport, koji su omoguavali obavljanje poslova, takoe stali. Lokomotive bi ostale nepokretne, kao i avioni i brodovi, budui da vie ne bi bilo nikog ko bi se seao kako se njima upravlja. Postojali bi i dalje ljudi koji su nekad raspolagali svim znanjem neophodnim da se oni pokrenu, ali koji su odjednom, nekako, ostali lieni sveg tog znanja. Mogue je da bi bilo i takvih koji bi nastavili da pokuavaju - s traginim posledicama. Moda bi bilo i takvih, mada bi ih verovatno 64

preostao veoma mali broj, koji bi se, kao kroz maglu, priseali kako se to upravlja automobilom, ili kamionom, ili autobusom, jer bilo je jednostavno njima upravljati, i povrh svega, vonja motornim vozilima postala je sastavni deo ljudske prirode. Ali kada bi se vozila konano pokvarila, ostala bi na mestima gde bi stala, jer nikoga vie ne bi bilo ko bi umeo da izvri makar najmanju popravku. Za samo nekoliko asova ljudska bi rasa ponovo bila svedena na svet u kojem bi razdaljina iznova postala jedan od vanih inilaca. Svet bi, nekako, postao prostraniji, i okeani bi ponovo postali gotovo nepremostive prepreke, a propeaiti milju vie ne bi bila mala stvar. Za samo nekoliko dana zavladali bi gungula i mete, i panika i oajanje zahvatili bi sve, jer niko ne bi mogao da shvati razloge promene. Koliko bi vremena bilo potrebno, upita se Enoh, da neki grad utroi i poslednje zalihe hrane iz skladita, da bi se potom suoio sa glau? ta bi se dogodilo kada bi elektrina struja prestala da tee kroz vodove? Koliko bi jo dugo, pod takvim okolnostima, glupava simoblinost jednog pareta hartije ili kovanog novia uspela da ouva svoju vrednost? Svaka raspodela potpuno bi bila obustavljena; trgovina i industrija bi zamrli; vlade bi se pretvorile u puke senke, bez sredstava, kao i bez pameti, da obavljaju svoje zadatke; sve komunikacije bi bile prekinute, red i poredak ozbiljno bi bili narueni, i postepeno se raspali; svet bi utonuo u novo varvarstvo, zapoinjui, potom, veoma sporo, da se prilagoava novim okolnostima. To prilagoavanje potrajalo bi godinama, i za to vreme smrt i boletine uzimale bi bezbrojne rtve, i svud bi vladali neizrecivi jad i emer. S vremenom, sve bi se sleglo, i svet bi se privikao da ivi novim ivotom; ali tokom svih tih potresa mnogi bi izgubili ivot, i mnogi bi, izgubili sve ono to im je ivot donosio, kao i smisao koji su u njemu nalazili. Ma koliko sve to moglo izgledati ravo, da li je, ipak, bilo gore od samog rata? Mnogi bi pomrli od hladnoe i gladi i bolesti (jer bi i medicinsko znanje propalo kao i svako drugo), ali, ipak, milioni bi bili poteeni saiueg daha nuklearne reakcije. Ne bi bilo otrovne praine to kii s neba, i vode bi ostale iste i svee i tle bi i dalje bilo plodno. I dalje bi postojali izgledi, kada poetna razdoblja velike promene prou, da ljudska rasa nastavi da ivi i da ponovo izgrauje svoju zajednicu. Kada bi samo, sa punom izvesnou, pomisli Enoh, mogao znati da e odista doi do rata, da je rat neizbean - u tom sluaju, nainiti izbor ne bi bilo tako teko. Meutim, uvek je postojala mogunost da se rat izbegne, da se nekako krhki, tanuni mir ipak ouva; u tom sluaju, oajnika potreba za galaktikim lekom pokazala bi se nepotrebnom. Pre no to donese odluku, ree on samom sebi, mora biti sasvim siguran; ali kako moe biti siguran? Karta-grafikon u ladici njegovog pisaeg stola govorila je da e rata biti; mnogi meu diplomatama i politikim posmatraima izraavali su miljenje da e predstojea mirovna konferencija predstavljati samo prvi korak ka ratu. Pa ipak, nita nije bilo izvesno. ak i da je bilo, upita se Enoh, kako bi samo jedan ovek - jedan jedini, sam - mogao preuzeti na sebe ulogu Boga i odluiti u ime itave ljudske rase? Na osnovu kog prava ovek donosi odluke koje se tiu svih drugih, u ovom sluaju, milijardi ljudskih bia. Da li e, ukoliko se odlui, tokom godina koje e jo protei, biti u stanju da pouzdano stane iza svog izbora? Kako bi samo jedan ovek mogao presuditi kolika je nesrea to je donosi rat, i u poreenju s njom, nesrea to je donosi neznanje? Odgovor je, ini se, bio jasan: niko to ne bi mogao. Nije bilo naina da se meusobno odmere katastrofe do kojih bi dolo i u jednom i u drugom sluaju. Moda bi se, posle nekog vremena, izbor, bilo kakav, mogao razumno braniti. Kada bi bilo vremena, moda bi bilo mogue stvoriti ubeenje koje bi oveku pomoglo da doe do neke odluke koja, makar i ne bila savreno ispravna, ne bi izazivala griu savesti. Enoh ustade i odeta do prozora. Zvuk njegovih koraka uplje je odjekivao Stanicom. On pogleda na asovnik: pono je ve bila prola. Postoje rase u galaksiji, pomisli on, koje su u stanju da donesu ispravnu i brzu odluku u pogledu gotovo svih pitanja s kojima su suoene, presecajui sve zamrene spletove misli, rukovoene pravilima logike koja su bila neuporedivo izriitija od svega to je ljudski soj poznavao. Bila je to, razume se, korisna osobina, u tom smislu da je omoguavala donoenje odluka; ali nije li u tom procesu donoenja odluka ispoljavana tenja da se u najveoj meri umanji, a moda i sasvim prenebregne, duboko znaenje svega onoga to je ljudima moglo znaiti i vie od onoga to bi se dobilo samom odlukom? Stojei kraj prozora Enoh se netremice zagleda u polja obasjana meseinom, to su se protezala sve do tamne linije ivice ume. Oblaci su se razili i no je bila ispunjena spokojom. Ovaj e kraj, pomisli Enoh, uvek odisati spokojstvom, jer se nalazio izvan svih utrtih staza, daleko od svih moguih ciljeva u atomskom ratu. S izuzetkom veoma male mogunosti nekog drevnog i nezabeleenog, davno ve zaboravljenog sukoba u dalekim praistorijskim danima, ovde nikada nije bila voena nikakva bitka i, verovatno, nikada nee ni biti 65

voena. Pa ipak, ni njega ne bi zaobila zajednika sudbina, i njegove bi vode i tle bili zatrovani, ukolio bi svet, u odsudnom asu gneva, otpustio uzde na svom zastraujuem oruju. Nebo bi i ovde bilo prekriveno atomskim pepelom, koji bi potom, poput kiice, poelo da sipi na zemlju, i tada zaista vie ne bi nita znailo gde se ovek nalazi. Ranije ili kasnije, rat bi se pojavio i na njegovom pragu - ako ne u obliku bleska udovine energije, onda, u svakom sluaju, u obliku pahuljica smrti to se sporo ali neumitno sputaju s nebesa. On se odmaknu od prozora i prie pisaem stolu; novine koje su prispele s jutarnjom potom stavi na gomilu, opazivi da je Ulis zaboravio da ponese sa sobom stare brojeve koje je za njega sauvao. I Ulis preko svake mere brinuo, pomisli on, inae ne bi zaboravio svoje novine. Neka nam Bog obojici bude u pomoi, ree on naglas; obojica smo do gue u nevolji. Imao je veoma naporan dan. Jedva da je stigao, pomisli on, da proita dva ili tri izvetaja koje je donosio Tajms, i svi su se odnosili na sazivanje mirovne konferencije. Dan je bio pun kao oko, prepun zlokobnih znamenja. Tokom stotinu godina, pomisli on, sve se odvijalo u najboljem redu. Bilo je i boljih i loijih trenutaka, ali u celini posmatrano, vodio je spokojan ivot, bez uznemirujuih dogaaja. A onda je dananje jutro osvanulo, i sve te spokojne godine raspadoe se u paramparad. Dugo je gajio nadu da e, jednog dana, Zemlja postati lan velike galaktike porodice, i da e on posluiti kao izaslanik koji e svojoj rasi preneti veliku vest. Ali sada su sve te nade bile izjalovljene - ne samo zbog toga to e moda doi do zatvaranja ove Stanice, ve jo i vie, zbog toga to e njeno mogue zatvaranje biti posledica varvarstva ljudske rase. Zemlja je u galaktikim politikim igrama posluila kao dete podvrgnuto ibanju; i tragove tih iba, jednom ostavljene, vie ne bi bilo mogue brzo ukloniti. Meutim, ak i kada bi ih bilo mogue ukloniti, Zemlja je sada bila ta prema kome e Galaktika Centrala, zarad vlastitog spasa, moda morati da primeni drastine i poniavajue mere. Znao je, meutim, da postoji i neka korist koju bi iz svega ovoga mogao izvui. Mogao je ostati veran svom zemaljskom poreklu, i svom vlastitom rodu predati sve informacije koje je godinama sakupljao i beleio, sa svim moguim pojedinostima, zajedno sa belekama o svemu to se njemu lino dogaalo i sa svojim utiscima o svemu tome, i jo mnogim drugim, moda beznaajnim stvarima, koje su sve bile lepo zapisane u dnevnicima to stoje tamo na polici. Sve to, kao i svu silu tuinske literature koju je sakupljao i itao. I sve predmete i naprave koji su poticali sa drugih svetova. Iz svega toga ljudska bi rasa mogla izvui neto to bi joj pomoglo u njenom kretanju putem koji bi je konano mogao odvesti do zvezda, i do dubljih saznanja i jo irih vidika, da bi ih, potom, pretvorili u svoje vlastito naslee - naslee i pravo, svih razumnih bia. Do toga dana trebalo je da protekne mnogo vremena - sada jo i vie, zahvaljujui svemu onome to se dogodilo upravo danas, mnogo vie no to je ikad ranije bio sluaj. Pa ipak, sve te informacije kojima je sada raspolagao, koje je muno sakupljao tokom gotovo jednog stolea, bile su toliko nesrazmerne koliini saznanja koje je tek mogao pribaviti tokom jo jednog stolea (a moda i milenijuma), da se gotovo sramio da ih ponudi svome narodu. Kad bih samo imao malo vie vremena, pomisli on sa aljenjem. Razume se, vremena nikad nije bilo dovoljno. Sada ga nije bilo, niti e ga ikada biti. Bez obzira na to koliko bi jo stolea mogao posvetiti sakupljanu novih saznanja, uvek e ga biti mnogo vie no to bi dotad uspeo da sakupi, tako da bi, konano, sve to bi prikupio i dalje delovalo premalo. On se umorno spusti na stolicu kraj pisaeg stola, i po prvi put se upita kako bi to uopte mogao izvesti - kako da napusti Galaktiku Centralu, kako da trampi itavu galaksiju za samo jednu planetu, pa makar ta planeta predstavljala i njegov rodni dom. On pusti da mu misli lutaju, nadajui se da e odnekud stii odgovor; ali odgovora nije bilo. Jedan ovek, sasvim sam, pomisli on. Jedan jedini ovek, sasvim sam, nije mogao stati, istovremeno, i naspram Zemlje i naspram itave galaksije. 24. Probudie ga sunevi zraci to su se probili kroz prozor, ali on se ni ne pomeri, ostavi da lai i kupajui se u njihovoj toploti. Bilo je neeg dobrog, isceliteljskog, u dodiru sunevih zraka, i on za trenutak odagna od sebe sve brige i sva pitanja. Oseajui i dalje njihovu blizinu, on zatvori oi. Bar da je uspeo da malo due odspava, moda bi uspeo da ih se oslobodi, da ih izgubi negde u najdubljim snovima, da ne budu vie tu kada se kasnije probudi. 66

Jo neto kao da nije bilo u redu - nisu po sredi bile samo brige i pitanja koja je sebi postavljao. Vrat i ramena su ga boleli i u itavom telu oseao je neku neobinu odrvenelost, a i jastuk je izgledao nekako previe tvrd. On ponovo otvori oi i osloni se na ruke da se uspravi, a onda shvati da nije u krevetu. Leao je ispruen u naslonjai, i njegova glava, umesto da poiva na jastuku, leala je na goloj plohi pisaeg stola. On otvori usta i ponovo ih zatvori, progutavi poljuvaku: imala je neprijatan ukus, ba kao to je i oekivao. On se sasvim uspravi, iroko se protegavi, pokuavajui da odagna ukoenost koju je oseao u miiima. I dok je tako stajao, brige i teskoba i oajnika potreba za odgovorima ponovo se sjatie oko njega, ma gde da su se do tada skrivali. On ih ponovo odgurnu u stranu, ne sasvim uspeno, no ipak dovoljno da se malo povuku i primire, pripravni za novi napad. Ode do pei i potrai lone za kafu, ali se onda priseti da ga je prole noi ostavio na podu pokraj stoia. Poavi da ga podigne, ugleda dve olje koje su jo stajale na stoiu, sa ostacima mutnog kafenog taloga na dnu. Meu predmetima koje je Ulis odgurnuo u stranu da napravi mesta za olje i tacnu, on ugleda piramidu sfera nagnutu na jednu stranu; ipak, i dalje je blistala i svetlucala, i svaka je pojedinana sfera sledila svoj kruni tok, suprotan obrtanju sfera koje su se nalazile iznad i ispod nje. Enoh isprui ruku i dohvati piramidu. Njegovi prsti stadoe paljivo opipavati osnovu na kojoj su sfere bile smetene - tragajui za nekom polugicom, nekim nazupenjem, nekom izboinom, nekim dugmencetom - pomou ega se piramida ukljuivala ili iskljuivala. Ali nije bilo niega. Mogao sam i pretpostaviti, ree on samom sebi, da nita neu pronai. I ranije je to isto pokuavao. Pa ipak, jue je Lusi uinila neto to je sfere stavilo u pokret - i jo su se pokretale. Sfere su se kretale svojim krunim tokom ve vie od dvanaest asova, i nije bilo nikakvog ishoda. ekaj, pomisli on - nikakvog vidljivog ishoda. On ponovo odloi piramidu na sto, postavivi je na njenu osnovu. Zatim pokupi olje, stavivi ih jednu u drug, a onda zastade da podigne i lone sa poda. Sve to vreme piramidu sa sferama nije ni isputao iz vida. itava stvar bila je potpuno aava, ree on samom sebi. Nije postojalo nita pomou ega bi se piramida stavljala u pokret, pa ipak, Lusi ju je pokrenula. I sada, nije bilo naina da se piramida iskljui, mada najverovatnije nije ni bilo vano da li je bila ukljuena ili iskljuena. I on ode do sudopere, odnosei olje i lone za kafu. U Stanici je sve bilo tiho - bila je to teka, pritiskujua tiina; mada je, pomisli on, taj utisak pritiska verovatno bio samo plod njegove mate. On pree preko sobe i pristupi aparatu za primanje i odailjanje poruka: ploica na aparatu bila je prazna. Tokom noi nije prispela nikakva nova poruka. Ba je bilo glupo, pomisli on, to je oekivao da e zatei neku poruku; jer da je kakva poruka stigla zvuni bi se signal bio oglasio, i zvidukanje ne bi prestalo sve dok ne bi pritisnuo ruicu. Da li je bilo mogue, pomisli on, da je Stanica ve zatvorena, da je svaki saobraaj bio skrenut prema nekoj drugoj stanici? To je, ipak, bilo jedva mogue, jer bi zatvaranje zemaljske stanice znailo da se moraju zatvoriti i sve druge stanice to su leale iza nje. Nije bilo nikakvih preica u mrei to se protezala do spiralnog kraka koje bi omoguavale zaobilaenje ove stanice. Nije bilo nita neobino da po nekoliko asova, pa i itavog dana, ne bude nikakvog saobraaja. Saobraalo se bez voznog reda, i nikad nita nije bilo unapred utvreno. Bilo je sluajeva kada su se pojedine posete morale pravovremeno najaviti, kako bi se sva neophodna oprema mogla unapred pripremiti; ali bilo je i trenutaka kada se, ba kao sada, nita nije dogaalo, i kada je sva oprema u Stanici mirovala. Nervozan sam, pomisli on. Postajem sve nervozniji. Pre no to bi doneli odluku da Stanicu zatvore sigurno bi ga o tome obavestili. Razlozi utivosti, ako nita drugo, nalagali bi im da tako postupe. On se vrati do tednjaka i pristavi lone za kafu. U hladnjaku zatim pronae paketi s pahuljicama spravljenim od itarica dobijenih iz dungli drakonjanskih svetova. On izvue paketi, a onda ga ponovo vrati, uzevi umesto toga poslednja dva jajeta, od deset, koliko mu ih je Vins, pismonoa, doneo iz varoi pre nedelju ili dve dana. Bacivi ponovo pogled na asovnik, shvati da je ipak spavao due nego to je prvobitno mislio. Ve je bilo vreme za njegovu svakodnevnu etnju. On stavi tiganj na tednjak i ubaci kaiku-dve butera. Saeka da se buter otopi i razbi jaja. Moda, pomisli on, ne bi ni morao da danas poe u etnju. Izuzev jednom ili dvaput, kada je napolju besnela meava, bilo bi to prvi put da propusti svoju etnju. Ali injenica da je nikad dosad nije propustio, 67

ree on svadljivo sam sebi, nipoto nije predstavljala dovoljan razlog da bi na nju morao poi. Jednostavno, propustie etnju, i u nekom trenutku, kasnije, sii e i pokupiti svoju potu. Vreme koje mu preostane mogao bi sasvim lepo iskoristiti i obaviti sve poslove koje jue nije stigao da obavi. Novine su jo stajale na gomili na pisaem stolu, ekajui da budu iitane. Nije, takoe, jo nita zapisao u svoj dnevnik, a bilo je toliko toga da se zapie: morao bi tano, i sa svim podrobnostima, zabeleiti sve to se dogodilo, a dogodilo se puno toga. Bilo je to pravilo koje je sebi postavio jo prvog dana kada je preuzeo upravljanje Stanicom - da nikada ne cicijai kada je dnevnik bio u pitanju. Povremeno bi kasnio, i ne bi sve istog asa pribeleio: ali injenica da je kasnio ili da mu se urilo nije znaila da je izostavio makar samo jednu re neophodnu da saopti ono to je eleo da saopti. Bacivi pogled preko sobe prema dugakom nizu svezaka svojih dnevnika, uredno sloenih na policama, on oseti i ponos i zadovoljstvo zbog potpunosti svojih zabeleaka. Gotovo jedno stolee zapisa bilo je smeteno izmeu korica tih svezaka, i nije bilo ni jednog jedinog dana da neto nije pribeleio. Eto, pomisli on, to je bilo njegovo zavetanje; zaostavtina koju ostavlja svetu. To e biti cena kojom e platiti ulaznicu za svoj povratak ljudskoj rasi; tu je bilo zapisano sve to je video i uo i o emu je razmiljao tokom gotovo stotinu godina svog druenja sa tim tuinskim biima iz galaksije. Dok je posmatrao sveske svojih dnevnika, pitanja koja je maloas potisnuo u stranu ponovo se sruie na njega, ali ovog puta nije bilo uzmaka. Tokom nekoliko kratkih trenutaka polo mu je za rukom da ih dri po strani, ali i to malo vremena dobro mu je posluilo da proisti mozak, i da svoje telo ponovo uini ivim. Vie ih nije terao od sebe. Jednom se morao suoiti s njima; vie nije bilo vrdanja. On prebaci jaja iz tiganja u tanjir na stolu. Zatim dohvati lone za kafu i sede da dorukuje. Zatim ponovo baci pogled na asovnik. Jo je bilo vremena da poe na svoju redovnu dnevnu etnju. 25. Sakuplja ginsenga stajao je kraj izvora, iekujui. Enoh ga ugleda jo iz daljine i upita se, uz brzi titraj gneva, ne eka li ga moda tamo da bi mu saoptio kako nije u mogunosti da vrati telo Hazera, da se neto u meuvremenu dogodilo, da se suoio s neoekivanim tekoama. Razmiljajui o tome, Enoh se priseti kako je prethodne noi pripretio da e ubiti svakog ko se isprei povratku tela. Moda, pomisli on, nije ba bilo preterano pametno od njega to je to rekao. On se zapita da li bi bio u stanju da natera sebe da ubije oveka - mada, naravno, to ne bi bio prvi ovek kome je oduzeo ivot. Ali to je bilo pre mnogo godina, i pitanje je tada bilo jednostavno: ubiti ili biti ubijen. On za trenutak zatvori oi i ponovo ugleda onaj obronak pod sobom, i duge linije vojnika to su se probijale kroz prainu i dim baruta; znao je da su ti ljudi to su nastojali da se uzveru na liticu imali u glavama samo jednu pomisao - da ubiju njega kao i sve druge to su stajali gore na grebenu. Bio je to trenutak kada je konano spoznao svu ludost rata, svu zaludnost tenji od kojih vremenom nije ostajalo nita sem besmisla, svu nerazumnost gneva koji se, stalno iznova, morao hraniti, ak i poto je sasvim iezlo seanje na prvobitni razlog gneva, svu nesuvislost logike prema kojoj je neki ovek, kroz patnju i smrt, trebalo da dokae svoje pravo ili da odbrani neko naelo. Negde, pomisli on, negde daleko pozadi na tranicama istorije, ljudska je rasa prihvatila ludost kao naelo, i sve do danas opstala kod te ludosti-naela, spremna da zbrie, ako ne itav ljudski soj, onda u svakom sluaju sva ona duhovna i materijalna postignua to su, tokom mnogih stolea trpljenja i muka, sluili kao simboli oveanstva. Luis je sedeo na jednom sruenom deblu i sada, kada mu se Enoh priblii, on ustade. "ekao sam vas ovde", ree on. "Nadam se da mi ne zamerate." Enoh preskoi preko potoia to se izlivao iz izvora. "Telo e biti doneseno ovamo rano predvee", nastavi Luis. "Iz Vaingona e biti otposlato avionom u Medison, a odande e biti prebaeno kolima." Enoh klimnu. "Milo mi je da to ujem." "Ponovo su zahtevali od mene", dodade Luis, "da vas jo jednom zapitam kakvo je to telo." "Objasnio sam vam noas", odgovori Enoh, "da nisam u mogunosti da vam ita kaem. Voleo bih da mogu. Godinama ve razmiljam o tome kako bih to nekom rekao ali nema naina." "Telo potie odnekud izvan Zemlje", primeti Luis. "U to smo sasvim sigurni." 68

"Mislite", odgovori Enoh, niti potvrdno niti upitno. "Vaa kua", nastavi Luis, "i ona ima neeg vanzemaljskog u sebi." "Tu kuu", odgovori Enoh kratko, "podigao je jo moj otac." "Ali neto se izmenilo", ree Luis. "Nije vie onakva kakva je bila kada je sagraena." "Vreme sve menja", pripomenu Enoh. "Sve, osim vas." Enoh razvue lice u osmeh. "To vas, znai, mui", ree on. "Smatrate to nepristojnim." Luis odmahnu glavom. "Ne, ne nepristojnim. U stvari, to me uopte ne mui. Nakon nekoliko godina to vas posmatram, dospeo sam dotle da sam prihvatio i vas i sve to je u vezi s vama. Ne razumem sve, naravno, ali prihvatam. Ponekad govorim sebi da sam aav, ali to se dogaa samo na mahove. Nastojao sam da vam ne smetam. Trudio sam se da sve ostane tano onako kako jeste. I sada, kada sam vas konano upoznao, jo mi je milije to je tako. Meutim, pristupamo svemu na pogrean nain. Ponaamo se kao da smo neprijatelji, kao da smo dva strana psa - a to, svakako, nije najbolji nain. Verujem, u stvari, da nas dvojica imamo mnogo toga zajednikog. Jasno mi je da se ovde neto dogaa, ali neu uiniti ni najmanji pokuaj da se u to umeam." "Ve ste se umeali", ree Enoh. "Uzevi telo, uinili ste najgoru moguu stvar. Da ste seli i potrudili se da smislite kako biste mogli priiniti najveu tetu, nita bolje ne biste mogli smisliti. A tetu niste naneli samo meni. Zapravo, meni uopte niste. Naneli ste tetu itavoj ljudskoj rasi." "Ne shvatam", odgovori Luis. "Izvinjavam se, ali zaista vas ne shvatam. Na nadgrobnom spomeniku stajao je zapis..." "E, to je bila moja greka", priznade Enoh. "Uopte nije trebalo da stavljam taj zapis na spomenik. Ali u tom trenutku, to mi se inilo valjanim. Nisam oekivao da e iko naii i njukati unaokolo i..." "Bio vam je prijatelj?" "Prijatelj? Oh, mislite na telo. Pa, ne bih mogao rei. U svakom sluaju, ne taj stvor." "Pa, ono to je uinjeno - uinjeno je", ree Luis. "Zaista mi je ao." "aljenje tu ne pomae", odreza Enoh. "Ipak, ne postoji li bar neto - bilo ta - to bi se u vezi s tim moglo uiniti? Vie od pukog povratka tela na njegovo mesto?" "Da", odgovori Enoh, "moda postoji neto. Moda e mi ustrebati pomo." "Recite mi", hitro ga doeka Luis. "Ukoliko bih bio u stanju..." "Moda e mi biti potreban neki kamionet", ree Enoh. "Da prenesem neke stvari. Arhivu i sline stvari. Moda e mi zatrebati u skorijoj budunosti." "Mogu vam nabaviti kamionet", potvrdi Luis. "Pobrinuu se da vas eka. Mogu vam obezbediti i ljude za utovar." "Mogue je da e biti potrebno da porazgovaram s nekim na vlasti. S nekom vrlo visokom linou. Sa Predsednikom. Ili ministrom inostranih poslova. Ili sa nekim iz Ujedinjenih nacija. Ne znam, jo. Morau da razmislim. I nee mi biti potrebno samo da razgovaram s njima: bie, takoe, potrebno da dobijem uverenja da e sasluati ono to budem imao da im kaem." "Obezbediu vam sve to", saglasi se Luis. "Pomou kratkotalasne radio-stanice. Drau vezu sve vreme otvorenu." "I nekoga ko e biti spreman da me saslua?" "Bezuslovno", potvrdi Luis. "Koga god budete eleli." "Traim jo neto." "Samo recite", prihvati Luis. "Da se sve ovo zaboravi", ree Enoh. "Moda mi nee biti potrebno nita od svega to sam traio. Ni kamionet, ni bilo ta drugo. Moda u morati da pustim da stvari idu svojim tokom, kao i do sada. U tom sluaju, da li biste mogli vi, i svi ostali, jednostavno zaboraviti da sam uopte neto traio?" "Verujem da bi to bilo mogue", odgovori Luis. "Ali nastavio bih da vas drim pod prismotrom." "To bih i sam eleo", ree Enoh. "Mogue je da mi kasnije zaista ustreba pomo. Ali bez daljeg uplitanja." "Jeste li sigurni", upita Luis, "da je to sve?" Enoh zavrte glavom. "To je sve. Sve ostalo moram obaviti ja sam." Moda sam, pomisli on, ve suvie rekao. Jer, kako je mogao biti siguran da se moe verovati tom oveku? Kako bi mogao biti siguran da se moe ikome verovati? 69

Pa ipak, ukoliko odlui da napusti Galaktiku Centralu i sve svoje rukopise preda Zemlji, pomo e mu svakako biti potrebna. Mogue je, ak, da e se tuinci usprotiviti tome da ponese svoju arhivu i poklone koje je od njih dobio. Ukoliko bude eleo da se skloni sa svim tim, morae to da uini vrlo brzo. Da li je odista eleo da napusti Galaktiku Centralu? Da li je mogao dii ruke od galaksije? Da li bi bio u stanju da otkloni ponudu da preuzme neku drugu stanicu, na nekoj drugoj planeti? Kada vreme za to doe, da li e imati snage da presee sve veze sa drugim rasama i da odustane od svih tajni to okruuju druge zvezde? Ve je nainio prvi korak u tom pravcu. Ovde, tokom nekoliko poslednjih trenutaka, ni ne razmiljajui, poeo je da gradi odstupnicu koja je trebalo da ga vrati Zemlji. Stajao je tako, razmiljajui, i sam zbunjen onim to je upravo uinio. "Uvek e biti nekoga ovde", prenu ga Luisov glas. "Uvek e neko straariti kraj ovog izvora. Ako to ne budem ja, onda neko ko e vas povezati sa mnom." Enoh odsutno klimnu. "Neko e vas posmatrati svakog jutra, kad budete kretali u svoju etnju", nastavi Luis. "Ili nas sami moete potraiti kada god to zaelite." Ba kao neka zavera, pomisli Enoh. Kao deca, koja se igraju lopova i andara. "Morau da krenem", ree on glasno. "Ve je vreme za potu. Vins e se sigurno pitati ta mi se moglo dogoditi." I on krenu uzbrdo. "Videemo se", viknu za njim Luis. "Aha", odgovori Enoh. "Videemo se." A onda, odjednom se i sam iznenadi zbog nove topline koja prostruja njegovim telom - kao da je sve do sada neto bilo pogreno, pa odjednom postalo ispravno, i kao da je postojalo neto to je izgubio, i sada ponovo pronaao. 26. Enoh naie na pismonou kada je ovaj ve daleko odmakao drumom to je vodio prema Stanici. Stara krntija kretala se, za svoje mogunosti, prilino brzo, jezdei du starih kolskih tranica ve obraslih travom i kosei retko bunje to je mestimino izraslo kraj puta. Ugledavi Enoha, Vins naglo prikoi i saeka da mu se ovaj sasvim priblii. "ta je, krenuo si zaobilaznim putem?" doviknu mu Enoh, konano stigavi. "Ili si reio da sasvim promeni marrutu?" "Nije te bilo kod potanskog sandueta", odgovori Vins, "a morao sam neodlono da te vidim." "ta je, neka vana poiljka?" "Jok, nije poiljka u pitanju. Re je o starom Henku Fieru. Eno ga dole u Milvelu, u Edijevoj krmi, slae jednu aicu za drugom i olajava te na sva usta." "Je li? Ko bi rekao da Henk baca novac na pie." "Svima pria kako si pokuao da otme Lusi." "Nisam", odgovori Enoh. "Henk ju je izbievao, ona je dotrala do mene i ja sam je sakrio dok joj se stari nije malo ohladio." "Ipak, nije trebalo da to uini." "Moda. Ali, Henk je zaista nameravao da je prebije. Ve joj je bio zadao nekoliko udaraca." "ini mi se da je zaista reen da te uveli u veliku nevolju." "Znam, rekao mi je to." "Pria kako si je oteo, i kako te je onda spopao strah pa si je vratio kui. Pria, takoe, kako si je sakrio u kui i kako, kada je pokuao da provali unutra, nije uspeo. Pria, jo, kako ima neku mnogo udnu kuu. Tvrdi da je, ak, slomio sekiru kada je pokuao da probije prozorsko okno." "Nema nieg udnog u svemu tome", odgovori Enoh. "Henk, prosto, ima bujnu matu." "Za sada je sve u redu", nastavi pismonoa. "Po danu, i dok su pri zdravoj pameti, niko tamo dole nee ni prstom mrdnuti. Ali kad se spusti no i malo se podnapiju, moda e poeti drugaije da gledaju na stvar. Nekima bi, ak, moglo pasti na pameti i da te potrai ovde." "Pretpostavljam da im Henk pria kako je sam avo uao u mene." "I to, i mnogo ta drugo", odgovori Vins. "Sluao sam malo ta pria pre no to sam krenuo ovamo." 70

On isprui ruku i dohvati vreu sa potom. Izvukavi sveanj novina, predade ih Enohu. "Prijatelju, postoji neto to bi trebalo da zna. Neto, to jo moda nisi shvatio. Bilo bi, naime, veoma lako nahukati mnoge ljude protiv tebe - zbog naina na koji ivi i zbog svega drugog. udan si. Ne, ne mislim da ima ieg loeg u vezi s tobom - poznajem te dobro, i znam da je s tobom sve u redu - ali, ipak, pogotovo ljudima koji te ne poznaju, bilo bi veoma lako usaditi u glavu pogrene predstave o tebi. Do sada su te ostavljali na miru samo zahvaljujui tome to im nisi pruao nikakav povod da na tebe nasrnu. Ali, ako se zaista uskomeaju zbog svih tih Henkovih pria..." Vins ne dovri reenicu. Ono to je imao na umu osta da lebdi u vazduhu, neizgovoreno. "Misli, mogli bi krenuti u hajku?" upita Enoh. Vins nemo, potvrdno klimnu. "Hvala ti", ree Enoh. "Veoma cenim to to si me upozorio." "Da li je zaista tano", upita pismonoa, "da niko ne bi mogao da ti na silu ue u kuu?" "Tano je", potvrdi Enoh. "Ne mogu ni ui u kuu, niti je spaliti. Jednostavno, nisu u stanju da ita uine." "Pa, u tom sluaju, da sam na tvom mestu, noas ne bih izlazio napolje. Zakljuao bih se unutra, i ne bih tumarao unaokolo." "Moda u i uiniti tako. Dobra zamisao." "Pa", ree Vins, "to bi, otprilike, bilo sve. Mislio sam da bi trebalo da zna. ini mi se da u morati da vozim unatrag do glavnog puta. Ovde ne postoji mogunost da okrenem kola." "Vozi dalje, do kue. Tamo ima dovoljno prostora." "Glavni put nije daleko odavde", ree Vins. "Nee biti nikakvih tekoa." Kola krenue lagano unazad. Enoh nastavi da gleda za njim. Zatim podie ruku u znak pozdrava, jer je za koji trenutak kola trebalo da skrenu iza okuke, gde e ih izgubiti iz vida. Vins mu mahnu rukom i otpozdravi, i trenutak potom kola nestadoe iza ipraja to je gusto raslo s obe strane puta. Enoh se polako okrenu i gegavim korakom stade se uspinjati prema Stanici. Rulja, pomisli on - blagi Boe, rulja! Zahvaljujui rulji to e urlati oko Stanice, besomuno udarati po prozorima i vratima i zasipati ih mecima, nestae i poslednji izgledi - ukoliko ih je jo bilo - da Galaktika Centrala povue svoju odluku da zatvori svoju stanicu na Zemlji. Pored toga, takav jedan dogaaj mogao bi se javiti kao snaan dodatni argument zahtevima da se odustane od daljeg irenja u ovom delu spiralnog kraka. Zbog ega se, pomisli on, sve ovo moralo dogoditi gotovo u isto vreme? Godinama je sve bilo mirno, nita se nije dogaalo, a onda su se, odjednom, zbivanja poela reati u nizu, u razmaku od samo nekoliko asova. Kao da se ba sve zaverilo protiv njega. Ukoliko rulja zbilja navali, to nee znaiti samo da je sudbina Stanice zapeaena, ve e takoe znaiti da on nee imati drugog izbora do da prihvati da bude uvar neke druge stanice, negde drugde. Mogue je da bi to uinilo njegov dalji ostanak na Zemlji neodrivim, ak i ukoliko on ne bi eleo da je ne napusti. A mogue je, pomisli on uzdrhtavi, i da ponuda da preuzme neku drugu stanicu bude povuena. Jer, sa pojavom rulje koja bi urlajui traila njegovu glavu, sasvim je mogue da i sam bude optuen zbog varvarstva, koje se ve zameralo ljudskoj rasi u celini. Moda bi, ree on samom sebi, bilo uputno da ponovo sie dole do izvora i jo jednom porazgovara sa Luisom. Moda bi bilo mogue preduzeti neto da se sprei nasrtaj rulje. Ali bilo mu je jasno sa e, ako tako postupi, biti duan da prui i izvesna objanjenja, a on je ve ionako isuvie toga rekao. Najzad, bilo je mogue da se rulja uopte ne pojavi. Malo je bilo onih koji su bili spremni da poveruju na re Henku Fieru, i bilo je sasvim mogue da se sve smiri pre no to ikome padne na pamet da neto preduzme. Dakle, zatvorie se u Stanicu i nadae se najboljem. Moda, u trenutku kada rulja naie - ukoliko, uopte, doe, u Stanici nee biti nijednog putnika, te se moe dogoditi da itav incident promakne panji Galaktike Centrale. Ukolko bude imao dovoljno sree, moda e upravo tako i biti. Najzad, ve na osnovu samog zakona verovatnoe, trebalo bi da se i njemu srea osmehne. Poslednjih dana ga je sasvim bila napustila. On stie do polurazruene kapijice to je vodila u dvorite, i zastade da jo jednom osmotri kuu, nastojei, iz nekog i njemu samog neshvatljivog razloga, da je ponovo sagleda onakvom kakva je bila dok je bio deak. 71

Stajala je tu kao i uvek, neizmenjena, osim to su, u starim danima, prozore prekrivale ipkaste, nabrane zavese. Dvorite oko kue izmenilo je izgled zahvaljujui novoizraslom rastinju: stabla jorgovana bila su sada deblja, bujnija i raskonija sa nailaskom svakog novog prolea; brestovi, koje je jo njegov otac zasadio kao krhke stabljike, razvili su se u mono drvee; ruinjak sa utim ruama, podno kue, netragom je nestao, kao rtva neke ve odavno zaboravljene zime; aleje s cveem takoe su iezle, a mali cvetnjak, u kojem je nekad njegova mati gajila lekovito bilje, sada je bio nevidljiv, sasvim prekriven travom. Nekadanja kamena ograda, koja se pruala s obe strane kapijice, predstavljala je sad jedva neto vie od grbave humke. Otrina stotine mrazeva, puzavice i divlja trava, kao i duge godine nebrige, uinili su svoje, i tokom sledeih stotinu godina, pomisli on, ograda e biti sasvim poravnata sa tlom, bez ikakvog trga da je ikad postojala. Dalje niz polje, du padine gde je erozija pomno obavila svoj posao, pruale su se samo duge brazde, poslednji trag njenog nestanka. Ima ve dosta vremena kako se sve to zbilo, ali sve do ovog trenutka, on to gotovo nije ni zapaao. Sada, meutim, oi mu sve to zapazie, i on se upita zbog ega ba sada. Da li je razlog tome, moda, bio taj to se ponovo vraao Zemlji - on koji nikad nije ni napustio njeno tle, ni njen vazduh, ni sunce to je na nju sjalo, koji je nikad nije fiziki naputao, ali koji je, u vremenskom rasponu duem no to je uobiajen ivotni vek veine ljudi, brodio ne samo jednom, ve mnogim planetama, daleko meu zvezdama? Stajao je okupan suncem poznog leta; najednom uzdrhta usled hladnoe vetra koji kao da je dopirao iz nekog nesaznatljivog prostora nestvarnosti, i po prvi put se upita (prvi put je, uopte, osetio potrebu da se to upita) kakav je on, zapravo, ovek bio. Ukleti ovek, bez sumnje, prinuen da ivi svoje dane ni kao potpun stranac, ni kao potpuno ljudsko bie, sa podeljenim oseanjem odanosti, samo sa prastarim utvarama kao sadruzima kroz godine i prostore, bez obzira na to kakav ivot odabrao - zemaljski, ili onaj od zvezda. Bie bez doma i kuita, lutalica, koji vie nije umeo da razabere dobro od zla, budui da je tokom godina upoznao toliko razliitih (i loginih) primera dobra i zla! Danas se uspeo na greben iznad izvora, ispunjen blistavim unutranjim sjajem ponovo zadobijene ljudskosti, jo jednom pripadnik ljudske rase, povezan gotovo deakom zaverom sa jednom skupinom ljudi. Da li se mogao ponovo oseati kao ljudsko bie - i, ako je u tome uspevao, ili makar samo nastojao, ta je onda sa gotovo stotinu godina neosporne privrenosti Galaktikoj Centrali? Da li je, pomisli on, uopte eleo da se ponovo oseti kao ljudsko bie? On polako ue kroz kapiju, ali pitanja su i dalje bubnjala u njegovom mozgu, beskrajna reka pitanja na koja nije bilo odgovora. Mada, pomisli on, nije ba sasvim bio u pravu. Odgovori nisu nedostajali; u stvari, bilo je premnogo odgovora. Moda e Meri i Dejvid, i svi ostali, ponovo navratiti noas, te bi o svemu mogli porazgovarati - a onda se, odjednom, priseti. Oni vie nee doi. Ni Meri, ni Dejvid, niti iko drugi. Godinama su mu dolazili u posete, ali vie nee doi: arolije je nestalo, privienja su iezla, i on je bio potpuno sam. Kao to si oduvek bio sam, ree on samom sebi, sa gorkim odjekom negde u dubini svog uma. Sve je to bilo samo privienje; nita nije bilo stvarno. Godinama se samo zavaravao - oajniki i eljno, zazivajui ta utvarna stvorenja iz svoje mate da mu se pridrue kraj tihe vatre u kaminu. Uz pomo tuinskih vetina, gonjen, u svojoj samotnosti, da ponovo vidi i uje bia vlastitog soja, udahnuo im je ivot, savreno nalik na istinski ivot za sva ula osim za ulo dodira. Prekoraio je preko praga dozvoljenog. Nainio sam polubia, pomisli on, jadna, saaljenja dostojna polubia, ni od carstva senki ni od ovog sveta. Bila su odvie ljudska za carstvo senki, odvie senke za stvarni svet. Meri, da sam samo znao - da sam samo mogao pretpostaviti, nikada ne bih ni pokuao! Radije bih ostao sam, drugujui sa svojom usamljenou. Vie nije bilo naina da se stvari poprave. Bio je savreno bespomoan. ta se to dogaalo sa mnom? upita se on. ta mi se to dogaalo? ta je u pitanju? Vie nije bio u stanju ni da misli razborito. Obeao je samom sebi da e se zatvoriti u Stanicu da izbegne rulju ukoliko se ova pojavi - a ipak, nije to mogao uiniti, jer e se, neposredno poto se spusti mrak, pojaviti Luis sa telom Hazera. 72

A ako se rulja pojavi u istom trenutku kada i Luis sa telom, nastae odista avolska guva. Uzdrhtavi na samu pomisao, on zastade, neodluan. Ukoliko bi upozorio Luisa na opasnost, ovaj se moda ne bi ni pojavio s telom. A ipak, trebalo je da vrati telo. Pre no to se no sasvim spusti, telo Hazera mora ponovo poivati u grobu. Enoh odlui da preuzme rizik. Rulja se, najzad, moda nee ni pojaviti. A ako se i pojavi, pa, morae da nae nain da se ponese s njom. Smisliu ve neto, ree on samom sebi. Neto u morati da smislim. 27. Stanica je bila potpuno tiha, kao i kada ju je tog jutra napustio. Nije bilo nikakve poruke, i aparati su bili potpuno nemi: nisu ak ni mrmorili, kao za sebe, to se ponekad dogaalo. Enoh odloi puku na sto i poloi sveanj novina pored nje. Zatim skide jaknu i okai je preko stolice. I dalje su tamo stajale novine koje je valjalo proitati, ne samo dananje ve i jueranje; trebalo je i da unese u dnevnik sva najnovija zbivanja, a pisanje dnevnika, opomenu se on, odnee mu dosta vremena. Bie mu potrebno da ispie nekoliko stranica, ak i ako bude pisao sitnim slovima; trebalo je da pribelei sve, sledei logiku i hronoloki red, tako da izgleda kao da je jueranje dogaaje zabeleio tog istog dana, a ne dan kasnije. Ne sme propustiti nita: mora uneti sve vidove svega to se dogodilo, sve svoje reakcije u vezi s njima i svaku svoju misao. Tako je uvek inio, i tako mora uiniti i sada. Oduvek je bio u stanju da tako ini, zahvaljujui tome to je, sam za sebe, stvorio jednu posebnu malu odaju, ni zemaljsku ni galaktiku, ve u neemu to se moglo nazvati postojanjem; obavljao je svoje delo unutar te posebne odaje, kao to je neki srednjevekovni monah radio izdvojen od svega u svojoj malenoj eliji. Bio je samo posmatra, izuzetno strastan posmatra kome nije bilo dovoljno samo posmatranje; koji je nastojao da zagrebe dublje u predmet svog posmatranja, ali u sutini ipak posmatra, koji nije bio ni ivotno ni lino umean u ono to se oko njega zbivalo. Ali tokom poslednja dva dana, pomisli on, izgubio je svoj posmatraki status. I Zemlja i galaksija su ga stisli u svoj zagrljaj, i te njegove posebne male odaje vie nije bilo: sada je bio lino umean. Nepovratno je izgubio neutralnost svog stanovita, i sada je bio lien onog hladnog i smirenog pristupa na ijim je osnovama zasnivao svoje pisanje. On odeta do police sa sveskama dnevnika i izvue poslednju u nizu; zatim je prelista, da pronae mesto gde je stao. I ova sveska dnevnika bila je ve ispunjena gotovo do samog kraja. Preostalo je jo samo nekoliko neispisanih stranica; bie ih, moda, nedovoljno da pokrije sve dogaaje o kojima je trebalo da pie. Bilo je vie nego verovatno, pomisli on, da e stii do kraja sveske pre no to uspe da sve pribelei, i da e morati da otvori novu svesku. On zastade sa dnevnikom u rukama, zagledan u stranicu gde se rukopis zavravao, itajui redove koje je jo koliko prekjue bio zapisao. Jo koliko prekjue - a izgledalo je kao da je od tada proteklo mnogo godina; ak su i sama slova, nekako, delovala izbledelo. Pa, pomisli on, najzad, sasvim je mogue da je te redove ispisao u nekom drugom vremenu. Bili su to poslednji redovi koje je ispisao pre no to mu se sav njegov svet sruio na glavu. Kakvog bi, dakle, pomisli on, imalo smisla i dalje voditi dnevnik? S pisanjem dnevnika sada je bilo gotovo - zapisao je sve to je bilo od ikakve vanosti. Stanica e biti zatvorena i njegova rodna planeta bie izgubljena - bez obzira na to da li e on ostati ovde ili e prei na neku drugu stanicu, Zemlja je ve bila nepovratno izgubljena. On ljutito zaklopi dnevnik i stavi ga na njegovo mesto na polici. Zatim se vrati do pisaeg stola. Zemlja je izgubljena, razmiljao je, on sam bio je izgubljen, izgubljen i gnevan i zbrkan. Gnevan na sudbinu (ukoliko je, uopte, tako neto postojalo) i gnevan zbog sve te gluposti. Ne samo zbog intelektualnog glupavila same Zemlje, ve i zbog intelektualnog glupavila itave galaksije, zbog svih tih jalovih raspri koje su mogle zaustaviti hod prema bratstvu naroda, koji je trebalo da se protegne i u ovaj deo galaksije. Kao i u sluaju Zemlje, bilo je to tano i u pogledu itave galaksije: brojanost i sloenost razliitih naprava, uzvienost misli, mudrost i uenost, moda su mogli biti dovoljni da se na njima izgradi kultura, ali ne i civilizacija. Za jednu istinsku civilizaciju bilo je neophodno neto znatno vie no to su puke naprave ili lepe misli. 73

On oseti kako napetost raste u njima, kao da se kree izvan njega samog - kao da je, on sam, divlja zver to se Stanicom unja kao da je u zatvorenom kavezu, nastojei da pobegne napolje i da vie iz sveg glasa dok ne pocepa plua, da rui i lomi, ne bi li, nekako, istroio svoj gnev i svoje razoaranje. On isprui ruku i dograbi puku sa stola. Zatim izvue ladicu u kojoj je drao metke i, izvadivi itavu kutiju, isprazni njenu sadrinu u dep. Stajao je, tako, nekoliko trenutaka, sa pukom u ruci; uini mu se, odjednom, da prazna tiina sobe poinje da mu bubnja u uima, i, osetivi svu njenu sumornost i hladnou, on ponovo odloi puku na sto. Ba je bilo detinjasto od njega, pomisli on, da svoju ozlojeenost i svoj gnev upravi na neto krajnje nestvarno. Pogotovo to nije bilo nikakvog razloga ni za ozlojeenost ni za gnev. Sled dogaaja bio je neto to je trebalo i shvatiti i prihvatiti. Bila je to jedna od stvari kojih se ovek, kada se jednom na njih svikao, trebalo da do kraja dri. On se obazre unaokolo po Stanici, i tiina i iekivanje jo su bili tu, kao da je samo zdanje trebalo da obelei dogaaj do koga e doi prirodnim protokom vremena. On se blago nasmei i ponovo dohvati puku. Nestvarnost ili ne, bie to neto to e bludeti njegovim mislima, odvajajui ga, bar privremeno, od mora problema to su se tiskali oko njega. Bilo mu je potrebno jo malo vebe. Ima ve desetak, pa i vie dana, otkako nije bio na strelitu. 28. Podrum je bio veoma prostran. Protezao se znatno dublje od kruga svetlosti koja obasja prostoriju kada je okrenuo prekida: hodnici i jo soba, urezanih duboko u stenu na kojoj se uzdizao greben. Tu su stajali masivni tankovi, do vrha ispunjeni razliitim rastvorima potrebnim pojedinim vrstama svemirskih putnika; tu su bile pumpe i generatori, koji su funkcionisali na nain koji nije imao nieg zajednikog sa nainom na koji su ljudi proizvodili elektrinu energiju; i najzad, duboko ispod samog poda podruma, ogromne posude u kojima su se nalazile kiseline i druge tene materije, poslednji ostaci tela onih to su proli kroz Stanicu, ostavivi, odlazei dalje, svoja nekadanja tela za sobom, nekorisne tvari kojih se potom trebalo osloboditi. Enoh krenu kroz podrum, prolazei mimo tankova i generatora, sve dok ne stie do galerije to se pruala duboko u tamu. Napipavi ploicu, on je pritisnu da upali svetlo, a onda krenu dalje niz galeriju. Na obema njenim stranama nalazile su se metalne police, postavljene tu da prime sve mnotvo predmeta, naprava i sve vrste poklona koje je dobio od svemirskih putnika. Od poda do tavanice, police su bile pretrpane svim moguim potrebnim i nepotrebnim stvarima, sakupljenim tu iz svih uglova galaksije. Pa ipak, pomisli Enoh, moda tu nije bilo nijedne nepotrebne stvari; veoma mali broj ih se nije, na neki nain, mogao iskoristiti. Sve ih je bilo lako odravati i svaka od njih imala je neku namenu - praktinu, ili moda samo estetsku - na alost, bilo je potrebno tek otkriti kako bi se ovek mogao njima sluiti. Mada, s druge strane, u ponekim sluajevima, mogle su imati namenu potpuno stranu ljudskim biima. Dalje pri dnu galerije nalazio se jedan odeljak polica gde su stvari bile sloene mnogo sistematinije i sa znatno vie staranja: na svakoj su se nalazili etiketa i broj, zajedno sa pozivima na kataloku ifru i datume iz dnevnika. To su bili predmeti ija mu je namena bila poznata, i u pojedinim sluajevima, principi na osnovu kojih su funkcionisali. Bilo ih je potpuno bezazlenih; drugih, od velike potencijalne vrednosti; treih, koji bar privremeno, nisu imali nikakve veze sa ljudskim nainom ivota - ali bilo ih je i nekoliko, obeleenih crvenim, na iji bi se sam pomen ovek smesta najeio. On zae dublje u galeriju. Koraci su mu glasno odjekivali dok je koraao kroz ovaj dom tuinskih utvara. Konano se galerija proiri u jednu ovalnu prostoriju, sa zidovima prekrivenim nekom debelom sivkastom tvari koja je prosto upijala metke, ne dozvoljavajui im da rikoetiraju unaokolo. Enoh odeta do tablice smetene u dubokom udubljenju u zidu. Dohvati i pritisnu prekida, a onda se hitro povue i stade u sredite prostorije. Prostorija poe lagano da tone u tamu, a onda se, odjednom, sva osvetli; ali on vie nije bio na istom mestu, ve negde drugde, na nekom mestu koje nikad ranije nije video. Nalazio se na nekom brdacetu, i ispod njega krajolik se sputao prema nekoj lenjoj reici koja se dalje irila u movarno tresetite. Izmeu brdaceta na kojem je stajao i mesta na kojem je poinjala movara prostor je bio popunjen grubom, visokom travom. Nije bilo ni najmanjeg povetarca ali trava se ipak blago pokretala, i on je znao da to ljuljukanje travnatih stabljika izazivaju neka stvorenja to su tu tragala za 74

svojom hranom. Odjednom iz trave dopre neko divlje roktanje, kao da se hiljade pobesnelih veprova bore oko posebno slasnih zalogaja prosutih u stotine korita za pomije. Odnekud iz daljine, moda sa reke, dopre duboko, jednolino cviljenje, zvuei i promuklo i umorno. Enoh oseti kako mu se kosa die na glavi, i vre stee puku. Bio je zbunjen. Oseao je opasnost i znao je da opasnost postoji, ali ona niotkud nije dolazila. Pa ipak, i sam vazduh na ovom mestu - gde god ono bilo - kao da je bio sav natopljen opasnou. On se okrenu oko sebe i ugleda kako se neposredno iza njega protee debela, tamna uma, sputajui se niz padinu renog breuljka i zaustavljajui se kraj mora trave to se prualo sve do uzviice na kojoj je on stajao. U daljini, s druge strane breuljka, tamnocrveno se senei u vazduhu, nazirao se venac monih planina: izgledalo je kao da vise u vazduhu, purpurnih vrhova, bez ikakvog traga snega na sebi. Dva stvorenja izioe kaskajui iz ume, i zastadoe na njenom obodu. Zatim sedoe i stadoe ga mrko posmatrati, obavivi repove vrsto oko svojih nogu. Mogli su biti vukovi ili psi, ali oigledno, nisu bili ni jedno ni drugo. Nisu bili nalik ni na ta to je ikada video, ili o emu je sluao. Krzna su im se blistala pri slabanoj svetlosti sunca, kao da su bila nauljena; ali glave i lica bili su im bez ikakvog krznenog pokrivaa, potpuno gola. Poput nekih zlih staraca, negde na nekakvim pokladama, sa vujim koama navuenim preko nagih tela. Savrenost maske kvarili su dugi, palacavi jezici, koji su im visili iz usta, blistajui rumenocrvenom bojom naspram papirnate beline njihovih lica. U umi je sve bilo tiho. Bile su tu samo dve izgladnele zveri, sedei malo postrance, na bokovima. Sedele su nepomino kezei mu se - neobino, bezubo razvlaei usta. uma je bila tamna i gusta, a lie toliko tamnozeleno da se gotovo inilo crnim. Sve lie je svetlucalo nekim neobinim odbleskujuim sjajem, kao da je bilo uglaano do blistavila. Enoh se ponovo okrete, bacivi pogled prema reci: tamo je sada, na mestu gde je trava dodirivala movaru, stajao niz abastih udovita, merei dva metra po duini i gotovo metar po visini. Tela su im imala boju trbuha uginulih riba, i svako od udovita imalo je samo po jedno oko - ili neto, to je izgledalo kao oko - koje je zauzimalo najvei deo prostora iznad njuke. Oi su im bile pljosnate, blistajui pri slaboj sunevoj svetlosti, kao to maje oi zablistaju kada, u tami, na njih padne svetlost farova. Promuklo cviljenje i dalje je dopiralo odnekud od reke; povremeno bi se zaulo i slabano, jedva ujno, ljutito i zlobno zujanje, kao kad se kakav komarac ustremljuje u napad, mada je ton bio neto otriji od zvuka to ga stvara komarac. Enoh podie glavu da pogleda u nebo, i daleko u njegovim dubinama on ugleda dugu prugu nejasnih taaka, suvie visoko da bi mogao da razabere o emu je zapravo re. On spusti glavu i ponovo baci pogled prema nizu ueih, abastih stvorova, ali odjednom, krajikom oka, ugleda kako se neto iza njega kree, i on se hitro okrenu licem prema umi. Ona dva divlja stvora, nalik na vukove ali bez krzna na licu i glavi, pribliavale su mu se, uspinjui se uz padinu u tihoj urbi. Nije izgledalo da tre. Kretanje im nije nimalo bilo nalik na tranje. U stvari, inilo se kao da klize, kao da ih neko istiskuje iz neke nevidljive cevi. Enoh podie puku i sloni je na rame, vrsto, kao da je srasla s njegovim telom. Nian se izjednai s muicom, usmeren na golo lice blie od dveju zveri. Puka trznu unazad im je povukao okida i, ne saekavi da se uveri da li je hitac oborio zver, on usmeri cev prema drugoj, istovremeno ubacivi novi metak u cev. Puka ponovo naini trzaj, i druga zver se prevrnu preko glave, kliznuvi za trenutak unapred, a onda se stade valjati niz breuljak, estoko udarajui u tle dok se kotrljala. Enoh ponovo ubaci metak u cev, i istroeni metal sevnu na suncu dok se brzo okretao da se suoi sa novim neprijateljem. abasta stvorenja behu mu se malo pribliila. Puzila su, ali kada se on okrenu zastadoe, ponovo unuvi, netremice zurei u njega. On zavue ruku u dep i izvue dva nova metka, a onda ih ubaci u puku da zameni one koje je ispalio. Cviljenje kraj reke je prestalo, ali se sada mogao uti zvuk nalik na jeku trube, iji pravac nije bio u stanju da odredi. Lagano se okrenuvi, on pokua da ustanovi odakle zvuk dolazi, ali nieg nije bilo na vidiku. Zvuk je, po svemu sudei, dopirao odnekud iz ume, ali se tamo nije nita micalo. Istovremeno, i dalje se moglo uti malopreanje zujanje; uini mu se da dopire sa nekog znatno blieg mesta. On ponovo baci kratak pogled prema nebu: takice su sada bile krupnije i ne vie u pravoj liniji. Sada su oblikovale krug, i inilo se da se postepeno sputaju; meutim, i dalje su bile suvie visoko da bi bio u stanju da odredi ta je u pitanju. 75

Ponovo se osvrnuvi prema abastim stvorenjima, ustanovi da su mu se jo vie pribliila. Za trenutak su nastavila da puze uzbrdo. Enoh ponovo podie puku i, pre no to ju je oslonio o rame povue obara, pucajui iz kuka. Oko jednog od stvorenja koje je najdalje odmaklo rasprsnu se, kao kad se kamen baci u mirnu vodu. Ali stvorenje se niti stropota niti se prevrnu. Kao da se izduvalo, rasprostre se po tlu, ba kao da je popustilo i spoljotilo se pod dovoljno snanim pritiskom. Ostalo je tako da lei, spljoteno, a na mestu gde je stajalo oko ukaza se velika okrugla rupa, ispunjavajui se gustom i lepljivom tenou - verovatno krvlju tog stvorenja. Drugi lagano, obazrivo odstupie. Povlaili su se du itave padine, i konano se zaustavie tek na mestu gde je trava urastala u movaru. Zvuk nalik na jeku truba bio je sada blii, a i zujanje je postalo glasnije; sada vie nije bilo nikakve sumnje da je jeka dolazila iz pravca brda. Enoh se hitro okrenu i konano ga ugleda: kako koraa naspram neba, sputajui se niz greben, probijajui se kroz drvee i alosno jeei. Bilo je to neto crno i okruglo, poput balona; naduvavalo se i izduvavalo u saglasju sa svojom jekom, trzajui se i njiui dok je hodalo. Stajalo je na etiri krute i vretenaste noge, ispupenim na mestima na kojima se gornji deo ekstremiteta povezivao s donjim; zahvaljujui tim dugakim nogama telo mu se izdizalo visoko iznad kronji drvea. Hodalo je naglim pokretima, visoko podiui noge kako bi prekorailo bujne kronje, i ponovo ih sputalo na tle. Svaki put, kad bi spustilo nogu, Enoh bi zauo kako se granje lomi, kako stabla pucaju i odleu u stranu. Enoh oseti kako mu se koa du kime skuplja, kao da e mu se saviti poput roletne na prozoru, i kako mu se kosa kostrei jo u samom korenu, kao da se pokorava nekom prastarom nagonu, diui se da zauzme poloaj za borbu. Jo dok je tako stajao, gotovo ukoen od straha, iz nekog dela njegovog mozga doe opomena da je ve ispalio jedan hitac; njegovi se prsti, gotovo smesta, zarie u dep grozniavo traei nove metke da ih smesti u magacin puke. Zujanje je sada postalo jo glasnije, ponovo promenivi boju i visinu. Zujanje se, zapravo, sada pribliavalo strelovitom brzinom. Enoh ponovo podie glavu, ali malopreanje takice nisu vie lagano kruile nebom: ustremile su se pravo prema njemu, svrstane u niz, jedna iza druge. Enoh ponovo baci brz pogled prema balonu, koji je i dalje huao, sve vreme izdiui i sputajui svoje trkljaste noge. I dalje mu se pribliavao, ali takice koje su se obruavale prema njemu bile su bre i vie nije bilo nikakve sumnje da e ranije stii do breuljka. On isturi puku, spreman da je svakog trenutka osloni na rame, paljivo posmatrajui takice to su se i dalje obruavale - osim to, kako je ve dobro uoavao, to uopte nisu bile takice, ve neka grozna vijugava tela, sa otrim iljcima na samom vrhu glave. Bila je to neka vrsta kljuna, pomisli Enoh, jer su ta stvorenja morala biti ptice, mada due, viljastije, vee i bez sumnje smrtonosnije od bilo kakvih zemaljskih ptica. Zujanje se sad pretvori gotovo u vrisak, a vrisak je nastavljao da se penje, postajui sve prodorniji, do zagluenosti; i kroz vrisak, poput kakvog metronoma to otkucava takt, i dalje je dopiralo huanje crnog balona to se primicao preko breuljaka. Potpuno nesvestan da je uopte podigao puku, Enoh je osloni na rame, iekujui trenutak kada e se prvo od leteih udovita dovoljno pribliiti da otvori vatru. Padala su kao kamenje s neba i bila su znatno vea no to je mislio da su - poput velikih strela koje su iz raznih pravaca usmerene pravo u njega. Puka ga tupo udari po ramenu i prvo od udovita se presamiti izgubivi svoj strelast oblik, sklupavi se i pavi, izbaeno iz stroja. On ubaci novi metak u cev i ponovo opali, i jo jedno udovite skrenu sa svog pravca i stade se prevrtati - i jo jedan metak u cevi, i jo jedno povlaenje okidaa. I tree udovite zanese se u vazduhu i iskosi se, odjednom omlitavelo i razbucano, podrhtavajui na vetru, i srui se negde prema reci. Ostali napadai odjednom se rasturie. Napravivi irok zaokret ponovo se uzdigoe put neba, na krilima vie nalik na krila vetrenjaa nego na krila to oajniki razmahuju. Neka senka prekri sav breuljak i jedan moni stub spusti se odnekud iz visine, usmeren prema jednoj padini breuljka. Zemlja uzdrhta kada se moni stub zari u nju, i voda, prekrivena travom, suknu visoko u vazduh. 76

Jeka je prerasla u sveproimajui zvuk, zaguujui sve ostlao, i veliki balon stade se sputati, njiui se na svojim trkljastim nogama. Enoh konano ugleda lice - ukoliko se ita toliko groteskno i rugobno moglo nazvati licem. Na licu se nalazilo neto poput kljuna, ispod njega usta poput sisaljke, a bilo je tu i nekih desetak ispupenja koja su lako mogla biti i oi. Noge su bile poput obrnutog slova V, sa unutranje strane neto krae nego sa spoljanje, i u sreditu tih unutranjih delova stajao je ogromni balon - telo udovita - sa licem na donjem delu, kako bi moglo pogledom obuhvatiti sav prostor za lov to se pruao ispod njegovog dinovskog tela. Pregibni delovi na spoljanjim stranama nogu odjednom stadoe da se savijaju, kako bi telu udovita omoguili da se spusti i dohvati svoju rtvu. Enoh uopte nije bio svestan kada je podigao puku i opalio, ali ona ga udari po ramenu, i za trenutak mu se uini kao da neki drugi deo njega stoji postrance, odvojen od svega, i posmatra kako puka opaljuje kao da je ta osoba to je drala puku i pucala bio neki potpuno tu ovek. Veliki komadi mesa odletee sa crnog balona i duboke pukotine odjednom se ukazae na telu udovita, i iz pukotina pokuljae mlazevi tenosti pretvarajui se u paru, iz koje su kapale sitne crne kapljice. Okida ponovo udari, ali u prazno, jer vie nije bilo metaka u cevi; ipak, nije ni bilo potrebno za jo jednim pucanjem. Velike noge stadoe se sklupavati, podrhtavajui, i sve smeuranije telo burno se grilo u gustoj izmaglici neeg to je iz njega isticalo. Huanje se vie nije ulo, i Enoh je mogao jasno razabrati tupo lupkanje crnih kapi to su, rasprskavajui se, rosile kratku travu na vrhu breuljka. Oseao se neki odvratni zadah i lepljive kapljice koje su popadale po njemu, slivale su se poput hladnog ulja; a iznad njega, to ogromno telo to je nekad bilo stvorenje nalik pauku, polagano je, stropotavajui se, klizilo prema tlu. A onda sve, kao u magnovenju, izblede, i on vie nije bio u tom svetu. Enoh je stajao u ovalnoj prostoriji bledo osvetljenoj svetlou skrivenih sijalica. Oseao se teak miris baruta, i svuda oko njega, odbleskujui, stajale su ispranjene aure kuruma koje je ispalio. Ponovo je bio u podrumu ispod kue. Veba gaanja bila je zavrena. 29. Enoh spusti puku i udahnu polako i paljivo. Uvek je bilo ovako, pomisli on. Kao da mu je bilo neophodno da se smiri, da se opusti, po povratku u svoj svet nakon kratkog boravka u nestvarnosti. Bilo je jasno da e sve biti privid onog trenutka kada je okrenuo prekida koji e zbivanja staviti u pokret, kao to je bilo i jasno da je sve bilo privid, onog trenutka kada se sve okonalo; ali ono to se deavalo izmeu toga uopte nije bio privid. Bilo je isto toliko stvarno i opipljivo, kao da je ba sve bilo istinito. Pitali su ga, seao se, kada je Stanica poela da funkcionie, da li ima neku svoju omiljenu zabavu da li bi eleo da mu u Stanicu ugrade neko mesto za razonodu. I on je odgovorio da bi voleo kad bi imao strelite, ne oekujui nita vie do li neku prostoriju sa patkama na pokretnoj traci, ili pokretni toak sa glinenim lulama. Meutim, to bi bilo previe jednostavno za te nastrane arhitetke koji su projektovali, i za te grogirane radnike koji su sagradili Stanicu. U prvom trenutku nije im bilo jasno ta je imao na umu kada je pominjao strelite, te je morao da im podrobno objanjava ta je puka, kako funkcionie i kakva joj je namena. Priao im je o lovu na veverice za sunanih jesenjih jutara, i o isterivanju zeeva iz bunova sa dolaskom prvih snegova (mada se, u lovu na zeeve, nije koristila puka, ve samara), o traganju za rakunima za jesenjih noi i o saekivanju jelena kraj staze to je vodila na pojilo na reci. Meutim, nije bio do kraja iskren prema njima i ni rei im nije rekao i o drugim nainima upotrebe puke, niti o tome kako ju je i on sam koristio pre mnogo godina. Priao im je (jer su bili stvorenja s kojima je bilo prijatno askati) i o svojim mladalakim snovima da jednom poe u lov u Afriku, mada mu je, jo dok im je o tome govorio, bilo savreno jasno koliko je to neostvarljivo. Ali od toga dana lovio je (i sam bio lovljen) zveri daleko neobinije od onih na koje bi mogao naii i u najdubljoj Africi. Na osnovu slika kakvih zveri su one bile sainjene, ukoliko su odista odnekud dolazile, a ne samo iz mate onih tuinskih stvorova koji su postavili trake na kojima su bili snimljeni krajoici i sve drugo u njima, on pojma nije imao. Nikada se jo nije dogodilo, tokom nekoliko hiljada puta, koliko je do sada koristio strelite, da se makar samo jednom ponovi isti krajolik i iste zveri to njime divljaju. Pomisli da je ipak negde morao postojati kraj toj njihovoj brojnosti; u tom sluaju, sve bi moralo 77

poeti iznova, jo jednom ponavljajui ve preeni tok. Sada to vie uopte nije bilo vano, jer ak i kada bi trake poele da se ponovo vrte, postojali bi mali izgledi da, u znaajnim pojedinostima, prepozna pustolovine koje je proiveo pre toliko mnogo godina. Nisu mu bili poznati ni tehnika ni principi koji su omoguavali postojanje tog fantastinog lovita. Kao i mnoge druge stvari, i ovu je prihvatio ne oseajui neku naroitu potrebu da je shvati. Mada e, moda, pomisli on, jednog dana ipak pronai klju koji e mu omoguiti da to slepo prihvatanje pretvori u puno razumevanje - ne samo to se tie lovita, nego i brojnih drugih stvari. esto se pitao ta li ti tuinski stvorovi misle o njegovoj opinjenosti lovitem, o toj prastaroj sili to je oveka nagonila da ubija, ne toliko zbog same radosti ubijanja koliko zbog dubokog poricanja opasnosti, zbog potrebe da u svom sueljavanju sa golom silom raspolae sa jo veom i prefinjenijom silom, odgovarajui na lukavstvo jo veim lukavstvom. Nije li, moda, upita se on, svojom opsednutou pukom izazvao kod svojih prijatelja sa drugih svetova zabrinutost, uticao na njihovu ocenu ljudskog karaktera? Jer, prema shvatanjima tih tuinskih stvorova, kako je, uopte, bilo mogue povui graninu crtu izmeu ubijanja pripadnika drugih ivotnih oblika i ubijanja pripadnika vlastite vrste? Da li je postojalo ikakvo sutinsko razgranienje, koje bi moglo podneti briljivu logiku proveru, izmeu lova kao sportske aktivnosti i rata kao sporta? Jednom bi tuincu, najverovatnije, takvo razgranienje bilo veoma teko da shvati, posebno stoga to su mnoge ivotinje, rtve lova, svojim izgledom i karakteristikama bile mnogo blie svom lovcu od veine bia sa drugih svetova. Nisu li ratovi, u stvari, bili zapravo izraz nagona, tako da je za njihovo izbijanje svaki, obini ovek bio isto onoliko odgovoran koliko i politiari i takozvani dravnici? To je, naravno, izgledalo nemogue; pa ipak, duboko u svakom oveku leao je nagon za borbom, napadaki poriv, tenja za nadmetanjem - i svi su ovi podsticaji, dovedeni do krajnjih posledica, stvarali osnovu za sukobe. On stavi puku pod miku i odeta do ploice u zidu. Smetena u tanak prorez na njenom dnu, tu se nalazila jedna traka. On izvue traku i zapanji se videvi ta je na njoj bilo zabeleeno. Ono to je video nije bilo nimalo ospokojavajue. Nije ba slavno proao. Promaio je ispalivi prvi hitac na ono vukoliko stvorenje sa starakim licem, i sada su, tamo negde daleko pozadi, u tom prostoru nestvarnosti, to vukodlako stvorenje i njegov pratilac reei stajali iznad spletene, razdrobljene mase krvavog mesa i ostatka kostiju - bilo je to sve to je preostalo od Enoha Volasa. 30. On se istim putem vrati nazad kroz galeriju, ispunjenu poklonima na isti nain kao to bi, u normalnim ljudskim prebivalitima, pokloni stajali ostavljeni na suvim i pranjavim tavanima. Traka ga je jo izjedala, to pare trake to ga je podsealo da je, mada je kasnije u svima bio uspean, promaio u svom prvom hicu, tamo na vrhu breuljka. Nije se ba esto dogaalo da promai. A i obuka mu je bila prilagoena upravo toj vrsti lova - nikad-ne-zna-ta-e-se-dogoditi-potom, savreno nepripremljenoj, ubiti-ili-biti-ubijen vrsti lova, na kakvu je navikao tokom hiljada svojih izleta u prostore lovita. Moda, ree on uteno sam sebi, moda je razlog tome bio to u poslednje vreme nisi dovoljno vebao. Mada, s druge strane, nije ni bilo neke naroite potrebe za vebanjem, jer je lovio samo iz zabave, a to to je nosio puku prilikom svake od svojih svakodnevnih etnji proisticalo je samo iz navike, a ne iz nekog drugog razloga. Nosio je sa sobom puku kao to bi neki drugi ovek nosio tap ili palicu. Razume se, prvi put kada je to uinio bila je to sasvim drugaija puka i potpuno drugaiji dan. U to vreme nije bilo nimalo neobino da ovek, polazei u etnju, ponese sa sobom oruje. Ali dananje doba bilo je drugaije, i on se upita, iskezivi se u sebi, koliko li je samo povoda injenica da uvek nosi puku davala za razgovor ljudima koji bi ga ugledali s njom. Pri izlazu iz galerije on ugleda veliki crni sanduk to je trao ispod najdonje police, oito prevelik da bi se tu smestio, sasvim priljubljen uza zid, ali i dalje iskaui nekoliko desetina centimetara izvan police. On najpre proe mimo njega, a onda se okrenu. Taj sanduk tu, pomisli on - taj sanduk pripadao je Hazeru koji je preminuo u njegovoj kui. Bilo je to zavetanje koje mu je preostalo od tog bia, ije ukradeno telo treba da bude vraeno jo koliko ove noi i ponovo poloeno u grob. On se vrati do police i odloi puku, naslonivi je na zid. Sagnuvi se, zatim, izvue sanduk iz njegovog leita. Pre no to ga je svukao niz stepenite, pregledao je svu sadrinu sanduka, ali u tom trenutku, priseti se, nije za nju bio posebno zaiteresovan. Ovog asa, odjednom oseti kako ga preplavljuje plima radoznalosti. 78

On paljivo podie poklopac sanduka i nasloni ga na police. Nagnuvi se nad sanduk, nita ne dodirujui, on pokua da utvrdi ta se sve nalazilo na gornjem sloju njegove sadrine. Bio je tu neki svetlucavi ogrta, uredno sloen, po svoj prilici neki sveani ogrta, mada nije mogao biti potpuno siguran u to. Povrh ogrtaa stajala je neka boica, blistava sjaja; izgledala je kao neki povei dijamant koji je neko izdubio i od njega nainio boicu. Pored ogrtaa stajao je grozd sainjen od vie priguenoljubiastih loptica, bez ikakvog sjaja; svakom bi to izgledale kao ping-pong loptice, koje je neko, iz nekog razloga, meusobno povezao da naini neto poput globusa. Ali priseti se on, nije ba bilo tako, jer kada se jednom ranije sa njima sreo, i uzeo ih u ruke, ispostavilo se da nisu bile meusobno vrsto povezane, i da su se mogle slobodno pokretati, mada ne izvan svog osnovnog sferinog oblika. Nikako nije bilo mogue odvojiti samo jednu lopticu od grozda ostalih, ma koliko snage da se pri tom upotrebilo: ali svaka se pojedinano mogla pokretati, kao da lebdi u nekoj tenosti, meu svim drugim lopticama. Mogla se pomeriti jedna loptica, mogle su se, ak, sve pomeriti, ali je osnovni oblik uvek ostajao isti. Moda je u pitanju bio nekakav raunar, pomisli Enoh, mada je to bilo malo verovatno, jer sve su loptice izgledale potpuno jednako, i kao da nije bilo naina da ljudsko oko uoi meu njima neku razliku. Ali upita se on ponovo, da ih moda nije moglo razlikovati oko nekog Hazera? Ako je zaista u pitanju bio raunar, kakva je to vrsta raunara mogla biti? Matematikog? Ili etikog? Ili filosofskog? Ipak, sve je to zvualo pomalo luckasto jer ko je ikada uo za filosofski ili etiki raunar? Ili, tanije, koje je ljudsko bie za to bilo ulo? Najverovatnije uopte nije bila re o raunaru, ve o neem potpuno drugom. Moda je u pitanju bila kakva igra - igra za samo jednu osobu. Uz dovoljno vremena, ovek bi moda mogao dokonati u emu se sastojala njegova namena. Ali u ovom trenutku, niti je bilo vremena niti podsticaja da se dugotrajnije pozabavi jednim jedinim predmetom, kada ih je bilo jo na stotine, podjednako nerazumljivih i fantastinih. Dok bi, na primer, zamiljeno zastao pred kakvim pojedinanim predmetom, u krajiku svesti uvek bi mu se javilo pitanje ne troi li, ipak, suvie vremena na najbeznaajniju i najmanje vanu izmeu svih stvari to su ga sa svih strana okruivale. Postao sam rtva 'muzejskog zamora', ree Enoh samom sebi, preplavljen brojnim primerima nepoznatog i neodgonetljivog koje je sretao svuda unaokolo. On isprui ruku da dohvati - ne globus sa slopticama - ve blistavu boicu to je leala povrh ogrtaa. Uzevi je u ruku i prinevi je blie oima, on opazi da su na staklu (ili je to, ipak, bio dijamant?) bila urezana neka pismena. Lagano, on stade prouavati zapis. Nekada, davno, nauio je da ita jezik Hazera; iako nije bio u stanju da ga ita teno, znao je, ipak, dovoljno da bi se mogao snai. Ali ve godinama nije nita proitao na tom jeziku: budui da je dosta toga zaboravio, stade se sada saplitati gotovo kod svakog simbola. Ipak, polo mu je za rukom da odgonetne znaenje zapisa. U veoma slobodnom prevodu, na boici je stajalo: Uzeti sa pojavom prvih simptoma. Boica sa lekom! Trebalo je ispiti njenu sadrinu sa pojavom prvih simptoma. Onih simptoma, po svoj prilici, koji su se pojavili tako iznenada da vlasnik boice nije ak uspeo ni da je se mai, i tako je, skljokavi se sa sofe, preminuo. Gotovo pobono, Enoh vrati boicu na njeno mesto povrh ogrtaa, smetajui je u blago udubljenje koje je ona nainila tokom svog dugog poivanja na tom mestu. Toliko razliiti od nas, na toliko mnogo naina, pomisli Enoh, pa ipak, u ponekom pogledu toliko slini nama, gotovo da ovek zazebe. Jer, i ta boica i taj zapis na njoj bili su gotovo istovetni svakoj boici sa lekom koje su se mogle nai u prvoj kao u apoteci iza ugla. Pored grozdaste skupine loptica nalazila se neka kutija, i on se mai i uze je u ruke. Bila je nainjena od drveta, i zatvarala se pomou jedne veoma jednostavne kope. Enoh podie poklopac i u kutiji ugleda sjajni metalasti materijal kojim su se Hazeri sluili umesto hartije. On paljivo podie prvi list, ali odmah uvide da uopte nije re o listu ve o svitku presavijenom na uobiajeni hazerski nain. Ispod prvog lealo je jo nekoliko svitaka, po svemu sudei od istog materijala. Na svitku je bilo neto zapisano, slabim i ve izbledelim pismenima, i Enoh ga priblii oima kako bi mogao da ih proita. Mom dragom -, - prijatelju: (mada re, zapravo, nije glasila 'prijatelj'. Moda bi vie odgovarali izrazi 'brat po krvi', ili 'kolega', Prideve koji su prethodili, jednostavno, uopte nije bio u stanju da odgonetne). Pismena je bilo teko itati. Imali su izvesnih slinosti sa zvaninom jezikom vrzijom, ali sadrala su i odreena obeleja linosti pisca, ispoljena kroz vijuge i skretanja od osnovnih oblika. Enoh se sa 79

prilinim tekoama probijao kroz zapis, proputajui podosta od onoga to je bilo zabeleeno, ali, ipak, uspevajui da razabere celinu znaenja. Pisac se, po svemu sudei, nalazio na nekoj tuoj planeti, ili, moda, samo na nekom drugom mestu. to god da je bilo u pitanju, druga planeta ili drugo mesto, Enoh je bio sasvim siguran da za naznaeno ime nikada ranije ne bee uo. Dok se tamo nalazio autor rukopisa trebalo je da obavi neki zadatak (mada, kakve je prirode taj zadatak bio, ne bee do kraja jasno) koji je, po svemu sudei, imao neke veze sa njegovom potonjom smru. Enoh zapanjeno zastade, a onda se jo jednom vrati na proitanu reenicu. Mada mnogo toga u ostalim delovima pismena nije bilo dovoljno jasno, u pogledu ove reenice nije moglo biti nikakve sumnje. Bilo je napisano: Moja predstojea smrt; nije, uopte, dolazilo u obzir da se potkrala greka u prevodu. Sve tri upotrebljene rei bile su savreno jasne. Pourivao je svog dobrog (prijatelja?) da postupi na isti nain. Rekao je, jo, da je u tome naao utehu i da je prokrio put. Nije bilo nikakvog dodatnog objanjenja, niti, makar, najusputnije primedbe. Samo hladno saoptenje da je obavio neto to je smatrao da je trebalo da bude obavljeno u vezi sa njegovom smru. Kao da je znao da mu je smrt za vratom; i ne samo da je se nije plaio, ve kao da nije ni mario. Sledei deo pismena (rukopis nije bio izdeljen u pasuse) govorio je o nekome koga je sreo, i o tome kako je s tom osobom o neemu vodio razgovor - ali u svemu tome Enoh nije uspevao da razabere nikakav smisao, zaglibivi se u terminologiji koja mu je, razumljivo, bila potpuno strana. A onda: Veoma sam nespokojan zbog osrednjosti (nesposobnosti? nedoraslosti? nemoi) dojakonjeg uvara (tu je stajao onaj tajni simbol koji je grubo bilo mogue prevesti kao 'talisman'). Jer, od kako (ove su rei, s obzirom na kontekst, mogle oznaavati prilino dugo vremensko razdoblje) je umro poslednji uvar, o 'talismanu' gotovo da se vie nije vodila nikakva briga. U stvari, proteklo je (jo jedan izraz koji je oznaavao due vremensko razdoblje) podosta vremena dok novi istinoljubac (posveenik?) nije bio pronadjen, kako bi mogao da dalje slui 'talismanovoj' svrsi. Mnogi su bili isprobani ali niko nije zadovoljio, i zahvaljujui tome galaksija je izgubila svoju prisnu poistoveenost sa vladajuim naelom ivota. Svi mi ovde (u hramu? svetilitu?) veoma brinemo da bi bez odgovarajue povezanosti izmedju naroda i (nekoliko neodgonetljivih rei) galaksija mogla utonuti u potpun haos (jo jedan red koji je, uprkos svim naporima, ostajao nerazumljiv). Sledea reenica odnosila se na neki potpuno nov predmet - govorila je o ve dobrano odmaklim pripremama za neki kulturni praznik ije je zamisli Enoh, u najboljem sluaju, bio tek maglovito svestan. Enoh lagano savi svitak i vrati ga na njegovo mesto u kutiju. Osetio je blagu nelagodnost zbog onoga to je proitao, kao da se bez ikakvog prava umeao u prijateljstvo dve daleke i strane osobe. Svi mi ovde u hramu, stajalo je u rukopisu. Moda je autor rukopisa bio jedan od onih hazerskih mistika, koji se obraao svom starom prijatelju, filosofu. I drugi su rukopisi, jamano, poticali od iste osobe - pisma koja je stari preminuli Hazer do te mere cenio da ih je, ak, nosio s sobom tokom svojih putovanja. Blagi povetarac iznenada zatreperi oko Enovih ramena; u stvari, ne ba povetarac, ve neki udni, hladni treptaj u vazduhu. On se osvrnu i pogleda unaokolo po galeriji, ali nita se nije pokretalo, niti se ita moglo videti. Strujanje vazduha, ukoliko je uopte postojalo, bee prestalo. Prikazavi se u jednom, i nestavi u drugom trenutku. Ba kao da je kakav duh minuo ovuda, pomisli Enoh. Da li je mogue da je u pitanju bio duh starog Hazera? Tamo, na Vegi XXI, tano su znali as u kom je preminuo, i bile su im znane sve okolnosti njegove smrti. Znali su, takoe, kada je telo nestalo. I pismo je mirno, sa spokojstvom za kakvo ne bi bila sposobna veina pripadnika ljudske rase, govorilo o bliskom asu smrti autora rukopisa. Da li je bilo mogue da su Hazeri o ivotu i smrti znali neuporedivo vie no to su bili spremni da priznaju? Ili su moda rekli sve to su imali o tome da kau, stavivi to crno na belo, i svoje znanje uskladitili na neko mesto, ili neka mesta, u dubinama galaksije? Da li je tamo leao odgovor? upita se on. Stojei u galeriji, on pomisli kako bi sasvim bilo mogue da je neko ve otkrio kakva je svrha ivota i emu on slui. Bilo je neeg utenog u toj pomisli, neke udne vrste line utehe da rei nepoznanicu u toj tajanstvenoj jednaini vaseljene. I da je, moda, ta tajanstvena jednaina mogla biti povezana sa duhovnom silom, idealnim sabratom u vremenu i prostoru, kao i svim drugim sutinskim iniocima to su ostvarivali puno saglasje vaseljene. 80

On pokua da zamisli kako bi se morao oseati neko ko je uspostavio vezu sa tom duhovnom silom, ali bez uspeha. Upita se, potom, da li bi ak i oni koji su, moda, tu vezu ostvarili, uopte mogli nai rei da sve opiu. Verovatno je, pomisli on, to bilo potpuno nemogue. Jer, kako bi uopte neko ko je sav svoj ivot proveo u najprisnijoj vezi sa prostorom i vremenom mogao opisati ta su mu prostor i vreme znaili i kako ih je doivljavao? Ulis mi, pomisli on, nije rekao svu istinu o 'talismanu'. Rekao mu je samo da je 'talisman' nestao i da je galaksija ostala bez njega, ali mu nije rekao da su tokom mnogih godina njegova mo i slava pomraivani, usled nesposobnosti poverenika da odrava pravu povezanost izmeu naroda galaksije i duhovne sile. I za sve to vreme poremeaji izazvani tim neuspehom lagano su poeli da nagrizaju i same temelje galaktikog bratstva. ta god da predstavljalo ono to se deavalo upravo sada, bilo je oito da se nije deavalo tek tokom nekoliko poslednjih godina; sve se kuvalo znatno due no to bi to ijedan tuinac bio spreman da prizna. Mada, kada se bolje razmisli, veini meu njima to moda nije ni bilo poznato. Enoh spusti poklopac na kutiji i vrati je u sanduk. Jednog dana, pomisli on, kada bude u boljem duevnom stanju, kada ga pritisak zbivanja bar malo oslobodi emocionalne napetosti, kad suzbije u sebi oseaj krivice to eprka po tuim stvarima, pobrinue se da pribavi potpun i verodstojan prevod ovih rukopisa. Jer, bio je siguran, u njima e svakako uspeti da pronae sve to bi mu bilo potrebno za potpunije razumevanje te zagonetne rase. Moda e, pomisli on, na taj nain postati osposobljeniji da vrednuje njihovu ovenost - ne u uobiajenom i usvojenom smislu pripadnitva ljudskoj rasi na Zemlji, ve u smislu da izvesna pravila ponaanja moraju obuhvatati poglede i shvatanja svih rasa - ba kao to i ono to se naziva ljudskou, u svom najuem smislu, podrazumeva poglede i shvatanja ljudske rase u celini. On se mai poklopca da zatvori sanduk, a onda zastade, oklevajui. Jednog dana, rekao je. Ali mogue je da taj dan nikada nee doi. Zahvaljujui posebnom stanju svog uma uvek je mislio u odrednicama poput 'jednog dana', a to stanje proishodilo je iz okolnosti to su postojale unutar Stanice. Jer, dok se nalazio u Stanici, pred njim se pruao beskonani niz buduih dana, jer se inilo da su ti budui dani bili neiscrpni. Ljudsko poimanje vremena tu se sasvim izobliilo, izgubivi svaki smisao, i on je bio u stanju da se, krajnje spokojno, zagleda du ravne, gotovo beskrajne, avenije vremena. Ali mogue da je sada svemu tome doao kraj. Vreme kao da je odjednom, iznenada, povratilo svoje prirodne proporcije. Ukoliko napusti Stanicu, taj beskonani niz dana morae se, najzad, okonati. Ukoliko? upita se on. Da li se to pitanje, uopte, i dalje postavljalo? Nije li on ve, nekako, doneo odluku? Nije li se ona ve, a da on toga nije ni bio svestan, potajno uvukla u njega, te je sada morao samo slediti sve to je iz nje proishodilo? Pa, ukoliko je ve doneo tu teku odluku, onda je, bez sumnje, znailo da je doneo i onu drugu. Ukoliko, naime, bude napustio Stanicu, znaie to da vie nee biti u mogunosti da se pojavi pred Galaktikom Centralom i da zatrai da Zemlja bude poteena rata. Ti si predstavnik Zemlje, rekao mu je Ulis. Jedino ljudsko bie kome bi bilo omogueno da zastupa Zemlju. Da li je on, zapravo, mogao predstavljati Zemlju? Da li je jo bio istinski pripadnik ljudske rase? Bio je ovek devetnaestog veka, i kako je, kao takav, mogao zastupati ljudsku rasu u dvadesetom veku? Koliko se, u stvari, upita se on, ljudski karakter menja sa svakim novim naratajem? I ne samo to je bio ovek devetnaestog veka, ve je, takoe, itavo jedno stolee proiveo izdvojen i pod posebnim okolnostima. Stajao je tako, zagledan u sebe, ispunjen zebnjom, i blagim samosaaljenjem, pitajui se ta je zapravo, da li je ikad bio ljudsko bie; nije li, sasvim nesvesno, uneo u sebe i izmeao brojna tuinska gledita kojima je tokom vremena bio izlagan, tako da je na kraju postao neka udna vrsta hibrida, neki zastraujui galaktiki polutan. On lagano spusti poklopac i vrsto zatvori sanduk, smestivi ga nazad na njegovo mesto meu policama. vrsto steui kutiju s pismima pod mikom, on ustade, dohvati puku i krenu uz stepenice. 31. Naavi u kuhinjskom uglu nekoliko praznih kutija, u koje je Vinslou smestio potreptine koje mu je naruio iz grada, Enoh zapoe sa pakovanjem. Dnevnici, paljivo hronoloki poreani, ispunie jednu poveu kutiju, kao i dobar deo jo jedne. Enoh zatim uze novine i paljivo u njih uvi dvanaest dijamantskih boca to su stajale na gredi iznad kamina, i stavi ih u drugu, debelo obloenu kutiju, kako bi ih obezbedio od oteenja. Zatim iz ormana izvue 81

begansku muziku kutiju, pa i nju paljivo zapakova. Iz drugog ormana izvadi svu tuinsku literaturu koju je sakupio, i sloi sve u etvrtu kutiju. Zatim pregleda svoj pisai sto, ali tu ne nae nita od vanosti, te kojekakve svatarije rasute po ladicama. Naiavi na svoju kartu-grafikon uze je i zguva, i baci u korpu za otpatke to je stajala kraj stola. Zatim uze do vrha napunjene kutije i prenese ih do vrata, da mu budu na dohvatu ruke. Luis mu je obeao kamionet, ali ak i ako mu ga sada zatrai, bie potrebno vreme da stigne. Ako, pak, sve vane stvari budu spakovane, pomisli on, lako e mu biti da ih sam iznese napolje, gde e saekati dolazak kamioneta. Sve vane stvari? pomisli on. Ko bi bio u stanju da proceni ta je ovde od vanosti? Pre svega, razume se, dolaze dnevnici i tuinska literatura. Ali ostatak? I ta od ostatka? Sve je ovde imalo znatnu vanost; trebalo bi da ponese sve, ak i najmanji predmet. Pa, i to bi bilo mogue. Uz dovoljno vremena i bez dodatnih komplikacija bilo bi mogue sve preneti, sve to se nalazilo u ovoj prostoriji i tamo dole u podrumu. Sve je to bilo njegovo, sve su to bili pokloni na koje je imao puno pravo. Ali to uopte nije znailo da se Galaktika Centrala ne bi mogla najotrije usprotiviti da bilo ta od svega toga ponese sa sobom. Meutim, ukoliko se to dogodi, od ivotne je vanosti da bude u mogunosti da ponese makar najvanije stvari. Moda bi trebalo da ponovo sie u podrum i izvue sve one obeleene stvari, ija mu je namena bila poznata. Oigledno, bilo je uputnije da sa sobom ponese makar manji deo stvari ija mu je namena bila poznata, nego itavo mnotvo drugih s kojima kasnije ne bi znao ta da pone. On za trenutak zastade, neodluan, osvrui se po sobi. Bili su tu i oni predmeti smeteni po stoiu, i njih bi svakako trebalo da ponese, ukljuujui i blistavu piramidu sfera koju je Lusi stavila u pokret. Pogledavi put stoia, vide da se Pet ponovo pomerio i skliznuo na pod. On zastade, uze ga i zadra za trenutak u ruci. Otkako ga je poslednji put zagledao na njemu su se pojavile dve ili tri nove polugice, i sada je blistao bledim i tananim ruiastim sjajem, dok je, kada ga je poslednji put osmotrio, odsijavao kobaltno plavim. Verovatno sam pogreio, ree Enoh samom sebi, to sam mu nadenuo ime Pet. Mogue je da uopte nije bio iv. Ako i jeste, onda je to bila neka vrsta ivota koju nije umeo ak ni da zamisli. Nije bio ni od metala ni od kamena, pa ipak je liio i na jedno i na drugo. Ni turpijom se nije u njega moglo nita urezati, Enoh je jednom ili dvaput doao u iskuenje da udari po njemu ekiem, prosto iz radoznalosti, da vidi ta bi se moglo dogoditi, mada bi se, s druge strane, smeo opkladiti da se ne bi dogodilo ama ba nita. Lagano je rastao, i pokretao se, ali nije bilo naina da se ustanovi kako se pokretao. Ostavi li ga, kada se kroz neko vreme vrati videe da se pomerio - tek malo, nita naroito. Kao da je znao kada ga posmatraju, i za to vreme kao da nije eleo ni da se mrdne. Koliko je Enohu bilo poznato, nije se hranio, niti je za sobom ostavljao ikakav izmet. Menjao je boju, ali bez ikakvog uoljivog reda i bez ikakvog vidljivog razloga za promenu. Jedan putnik, koji je poticao odnekud iz sazvea Strelca, doneo mu ga je pre godinu ili dve dana; bilo je to stvorenje, priseti se Enoh, kao stvoreno da se o njemu ispie itava knjiga. Najverovatnije da ba nije bilo biljka to hoda, mada je svojim izgledom upravo tako delovalo: izrazito vretenasta biljka, iz koje su na plodnom tlu nicali neki kolutii nalik na jeftine grivne, zvonei kao hiljade srebrnih zvonaca im bi bie nainilo makar najmanji pokret. Enoh se priseti da je pokuao da to neobino stvorenje priupita emu bi poklom to ga je od njega dobio mogao posluiti; meutim, pokretna biljka samo je zatresla svojim glavnicama, ispunivi itavu prostoriju ljupkim zvucima, i nita nije odgovorila. I tako je on dobijeni poklon stavio na jedan kraj stoia, da bi nekoliko asova kasnije, kada je budni darodavac ve odavno otiao, ustanovio da se pomerio na sasvim drugi kraj stoia. Meutim, inila mu se suvie aavom sama pomisao da bi se jedan takav predmet mogao sam od sebe pokretati, te je konano samog sebe ubedio da se prevario u pogledu mesta gde ga je prvobitno ostavio. Tek mnogo vremena kasnije zaista se uverio da se udni predmet kree. Ponee ga, svakako, sa sobom kad napusti Stanicu, kao i Lusinu piramidu, kao i kupu koja je u svojoj unutranjosti sadrala bezbrojne prizore sa drugih svetova, kao i niz drugih poklona koje je dobio od svemirskih putnika. Stajao je, tako, sa Petom u ruci, i po prvi put, stade se pitati zato se uopte pakuje. Postupao je kao da je ve doneo odluku da napusti Stanicu, kao da je, birajui izmeu Zemlje i galaksije, izabrao Zemlju. Ali kada je, i kako, upita se on, doneo odluku o tome? Svaka odluka treba da se zasniva na odmeravanju i proceni svih razloga za i protiv, a on niti je ta odmeravao niti ta procenjivao. Nije jedne drugima suprotstavio prednosti i nedostatke, a potom pokua da meu njima uspostavi ravnoteu. Nije, uopte, o 82

svemu dobro razmislio. Odluka se na neki nain prosto uunjala u njega - ta odluka koju je, kako mu se inilo, bilo nemogue doneti, a iza koje je potom stao sa toliko lakoe. Da li je bilo mogue, upita se on, da je potpuno nesvesno upio u sebe neku udnu meavinu tuinskog razmiljanja i etike, tako da se u njemu razvila, a da on o tome pojma nije imao, neka nova vrsta razmiljanja, moda neki podsvesni nain razmiljanja koji je u njemu mirovao, nedelatan, sve dok mu nije ustrebao. Postojale su dve-tri kutije i tamo u upi; poi e i uzee ih i zavriti sa pakovanjem stvarica iz ove sobe koje e poneti sa sobom. Zatim e ponovo sii u podrum i pregledati sve one obeleene predmete. Bacivi pogled kroz prozor, ne malo iznenaen, shvati da mora pouriti, jer se sunce gotovo ve sasvim priklonilo zapadu. Uskoro e vee. A onda se priseti da je zaboravio i da rua, ali sada nije imao vremena za jelo. Kasnije e, ve, neto prezalogajiti. On se okrenu da vrati Peta na stoi, i u tom trenutku njegovo uho uhvati slabaan zvuk, od kojeg se na mestu sledi. U pitanju je bilo sitno kvocanje materijalizatora stavljenog u pokret: u pogledu toga nije bilo nikakve sumnje. Suvie je esto sluao taj zvuk, da bi se sada mogao prevariti. U pitanju je, oigledno, bio zvanini materijalizator, budui da se onim redovnim nikako nije moglo putovati bez prethodne najave. Ulis, pomisli on. Ponovo Ulis. Ili, moda, neki drugi zvaninik Galaktike Centrale. Da je u pitanju bio Ulis, on bi sigurno poslao poruku. On napravi nekoliko brzih koraka, kako bi mogao obuhvatiti pogledom ugao u kojem se nalazio materijalizator, i u tom asu jedna tamna i vitka prilika istupi iz krunice. "Ulis!" uzviknu Enoh, ali gotovo u istom asu shvati da to nije bio Ulis. Za trenutak je imao utisak da pred sobom ima neko veselo stvorenje s cilindrom, belom kravatom i frakom, a onda namah shvati da je, zapravo, re o pacovu koji je stajao uspravno, sa negovanim, tamnim krznom koje mu je pokrivalo telo, i iljatim, poput sekire, glodarskim licem. Za trenutak, dok je stvorenje dralo glavu okrenutu prema njemu, Enoh uhvati crvenkasti odsjaj u njegovim oima. Pacoliko stvorenje, meutim, ponovo se vrati u ugao sobe, i Enoh tek tada uoi da jednu ruku dri malo uzdignutu, izvlaei iz futrole za pojasom neto to je ak i u senci odbleskivalo metalastim sjajem. Neeg krajnje udnog bilo je u svemu tome. Bilo je uobiajeno da mu se svaki pridolica obrati pozdravom. Obino bi doljak istupio i pozdravio se s njim. Uesto pozdrava, ovo stvorenje mu je uputilo samo jedan brz pogled, s crvenkastim odbleskom u oima, a zatim se ponovo povuklo u ugao sobe. Metalasti predmet najzad se pomoli iz futrole: to je jedino mogao biti pitolj, ili neka vrsta oruja nalik na pitolj. Da li je ovo bio nain, pomisli Enoh, na koji su mislili da zatvore Stanicu? Hitac, bez rei, i mrtav uvar na podu. Sa nekim drugim delatom, a ne Ulisom, jer se Ulisu nije moglo verovati da e smaknuti dugogodinjeg prijatelja. Puka je stajala na stolu, ali vie nije bilo vremena. Pacoliko stvorenje jo nije uinilo nikakav pokret da se okrene prema sredini sobe. Lice mu je i dalje bilo okrenuto prema uglu, ali je lagano dizalo ruku u kojoj je blistalo oruje. Znak upozorenja svom se otrinom probi kroz Enohov um, i on, podigavi ruku i viknuvi iz sveg glas, iz punih plua, zavitla Peta u pravcu pacolikog stvorenja. Jer ono, shvati Enoh u tom trenutku, nije ni nameravalo da smakne uvara, ve da likvidira Stanicu. Jedini cilj koji je stvorenje moglo imati tamo u uglu bila je kontrolna kutija, nervni centar koji je upravljao Stanicom. Ukoliko se on uniti, sa Stanicom e biti gotovo. Da bi se ponovo stavila u pogon bilo bi neophodno poslati itavu ekipu tehniara, svemirskim brodom sa najblie stanice - to bi potrajalo poprilian broj godina. Na Enohov uzvik stvorenje se okrenu i pokua da se sagne, ali ga Pet, prevrui se u vazduhu, pogodi posred pasa i odbaci prema zidu. Enoh jurnu, ispruivi ruke da se uhvati ukotac sa pacolikim stvorenjem. Pitolj ispade iz doljakovih ruku i otkotrlja se preko poda. Trenutak potom Enoh zaskoi tuinca, i dok mu se jo pribliavao nosnice mu zapahnu smrad njegovog tela - smrad koji je terao na povraanje.

83

On obavi ruke oko pacolikog stvorenja i podie ga, u magnovenju se zaudivi to nije bilo onoliko teko koliko je oekivao da bi moglo biti. Monim trzajem Enoh izvue tuinca iz ugla, zavitla njime nekoliko puta i odbaci ga daleko preko sobe. Pacoliko stvorenje tresnu o jednu stolicu, zaustavi se, a onda se, poput eline opruge hitro podie, i posee za pitoljem. U dva skoka Enoh se nae kraj njega i uhvati ga vrsto za vrat; ponovo ga digavi u vazduh stade ga tako estoko tresti da stvorenje ponovo ispusti pitolj, a torbica koju je nosio okaenu preko ramena poe ga po kosmatim grudima udarati poput mehanikog ekia. Smrad je bio toliko jak, toliko gust da ga je gotovo bilo mogue videti, i Enoh se, dok je stiskao pacoliko stvorenje, umalo ne ugui. A onda smrad postade jo gori, mnogo gori, kao da sam oganj oveku ee grlo, i kao da mu eki neumoljivo bubnja po glavi. Oseao je smrad gotovo kao fiziki udarac, zadat u stomak i u prsa. Enoh popusti stisak i uzmaknu, gotovo obeznanjen i sa jakom potrebom da povraa. On podie ruke prema licu, pokuavajui da odagna smrad, da proisti nozdrve i usta, da ga ukloni sa oiju. Kao kroz neku izmaglicu on ugleda pacoliko stvorenje kako ustaje, maa se pitolja i juri prema vratima. Nije uspeo da uje rei koje je tuinac izgovorio, ali se vrata otvorie i stvorenje jurnu kroz njih i nestade. I vrata se ponovo beumno zatvorie. 32. Enoh se dotetura do stola, i osloni se na njega da ne bi pao. Smrad je lagano jenjavao i Enohu se poe bistriti u glavi: jedva da je bio u stanju da poveruje da se sve ono od maloas zaista dogodilo. Pre svega, bilo je prosto neverovatno da se sve to uopte moglo dogoditi. Pacoliko stvorenje doputovalo je posredstvom zvaninog materijalizatora, a samo su pripadnici Galaktike Centrale mogli putovati na taj nain. Meutim, nijedan pripadnik Galaktike Centrale, bio je u to ubeen, nikada se ne bi poneo onako kako je to ovo pacoliko stvorenje uinilo. Pored toga, bile su mu poznate i tajne rei pomou kojih su se otvarala vrata. Niko, osim njega samog i Galaktike Centrale, nije znao tu tajnu ifru. Enoh isprui ruku i dohvati puku, vrsto je steui. Sve je u redu, pomisli on. Nikakva teta nije priinjena. Osim to je jedno opasno nezemaljsko stvorenje sada tumaralo Zemljom - to samo po sebi nije bilo dopustivo. Zemlja je bila zatvorena za doljake iz svemira. Kao planeta koja jo nije bila primljena u galaktiko bratstvo, predstavljala je zabranjenu teritoriju. Stajao je sada s pukom u ruci, dobro znajui ta mu valja initi - mora pronai tog tuinca, i mora ga ukloniti sa lica Zemlje. On naglas izgovori tajnu ifru i vrata se ponovo otvorie. Iziavi napolje, on stade ispred kue. Pacoliko stvorenje tralo je preko polja, i gotovo se ve doepalo ruba ume. Enoh iz sve snage potra za njim, ali pre no to je uspeo da prevali polovinu puta preko polja, pacolika zverka zamae u umu i ieze. U umi je postajalo sve tamnije. Iskoeni zraci zalazeeg sunca i dalje su obasjavali gornje delove kronji drvea, ali su dole, na tlu, senke postajale sve gue. Zalazei, trei, u umu, Enoh za trenutak ugleda begunca kako skree put jedne male jaruge i izbija na drugoj strani padine, i dalje trei kroz gustu paprat koja mu je dopirala gotovo do pasa. Ukoliko pacov nastavi da tri u tom pravcu, ree Enoh samom sebi, moda se sve jo moe dobro zavriti, budui da se padina s druge strane jaruge zavravala skupinom stenja koje je lealo na jednoj izboini, iza koje je bila samo litica; obe njene strane svijale su se prema unutra, tako da su joj vrhovi sa gromadnim kamenjem ostajali izdvojeni - bilo je to mesto koje kao da je visilo nad ponorom. Bilo bi, moda, malo naporno isterati tuinca iz gomile stena ukoliko tamo potrai zaklon ali, s druge strane, tu e se nai u zamci i nee moi da pobegne. Ipak, pomisli Enoh, vreme se nije smelo gubiti, jer sunce je ve gotovo zalo i uskoro e posvuda zavladati tama. Enoh blago zaokrenu prema zapadu, da zaobie ulaz u jarugu, sve vreme drei na oku begunca. Pacoliko stvorenje nastavljalo je da se uspinje padinom, i Enoh, zapazivi to, jo vie ubrza. inilo se, naime, da se begunac ve naao u klopci. Nasumice beei, ve je bio preao taku s koje nije bilo povratka. Vie nije imao nikakvog izgleda da se okrene i povue sa izboine. Uskoro e stii do ruba litice, i tu mu nee preostati nita drugo do li da se ukopa meu gomile stenja. Ne usporavajui trk, Enoh pree preko prostora pokrivenog paprati i izbi na neto strmiji deo padine, oko stotinak metara ispod gomile stenja. Ovde uma vie nije bila toliko gusta. Tu je raslo goljavo, nisko bunje, i poneko usamljeno drvo. Meka ilovaa 84

to je prekrivala tle u umi ustupi mesto paradima stenja, koje su tokom godina zimski mrazevi odlamali od veih gromada, da bi se potom otkotrljali niz padinu. Tu su sada leali, prekriveni debelim slojevima mahovine - izdajniki odajui korake svakog namernika. Dok je jo trao Enoh baci brz pogled prema gomili stena iznad sebe, ali nije bilo nikakvog znaka od pacolikog stvorenja. A onda, krajikom oka, uhvati neki pokret, i smesta se baci na tle iza jednog lenikovog buna; odatle je sasvim jasno mogao videti siluetu begunca kako se ocrtava naspram veernjeg neba, kako pomera glavu levo-desno pretraujui pogledom padinu ispred sebe, sa napola podignutim pitoljem spremnim za trenutnu upotrebu. Enoh je leao priljubljen uz tle, kao skamenjen, vrsto steui puku. A onda oseti nalet otrog bola u zglavcima, i bi mu jasno da se odrao o neku stenu kada se pruio na tle, traei zaklon. Pacoliko stvorenje mu nestade s vidika, oigledno se sklonivi iza stenja, i Enoh lagano povue puku smestivi je tako da ju je, u sluaju potrebe, mogao smesta upotrebiti. Ipak, upita se on, da li bi se usudio da puca? Da li bi se usudio da ubije jedno nezemaljsko stvorenje? Pacoliko stvorenje moglo ga je lako ubiti jo tamo u Stanici, kada ga je tako glupavo obeznanio onaj odvratni smrad. Ali nije ga ubilo; umesto toga, pobeglo je, glavom bez obzira. Da li je razlog tome, upita se on, bio uasan strah koji je pacoliko stvorenje osetilo, da ni o emu drugom nije ni bilo u stanju da misli do li kako da utekne? Ili se, moda, i ono ustruavalo da ubije jednog uvara stanice, ba kao to se i on ustruavao da ubije jedno bie sa nekog drugog sveta? On ponovo pretrai pogledom stene iznad sebe, ali ne uoi nita, nikakav pokret. Moram se domoi tih stena, i to brzo, ree on u sebi, jer vreme radi protiv mene, a u korist begunca. Potpuni mrak spustie se unaokolo za manje od pola asa, a ova stvar mora biti okonana pre no to se sasvim smrai. Ukoliko tuincu poe za rukom da pobegne, teko e ga biti ponovo nai. Zbog ega bi se, upita neko drugo bie u njemu, kao da sve posmatra sa strane, uopte brinuo o tome ta se moe dogoditi sa tuincem? Zar nije bio pripravan da obavesti Zemlju da u galaksiji postoje i druga razumna bia, i da, neovlaeno, preda Zemlji sve ono od tuinskog znanja i umea to je do tada uspeo da sakupi? Zbog ega je sve uinio da sprei tuinca da iskljui Stanicu, stavljajui je u stanje potpune neupotrebljivosti - kada bi zatvaranje Stanice i njega samog uinilo slobodnim da postupi kako nae za shodno sa svim onim to se u Stanici nalazilo? Ilo bi mu savreno u korist da je samo dopustio da dogaaji idu svojim tokom. Nisam to mogao dozvoliti !bezglasno jeknu Enoh. Zar ne shvatate da nisam mogao? Kako to da to ne razumete? Neki uanj meu bunjem s njegove leve strane natera ga da se okrene, podigavi puku na gotovs. Pred njim je stajala Lusi, desetak metara daleko. "Sklanjaj se odatle!" doviknu joj on, zaboravivi da nije u stanju da ga uje. Ona kao da ga uopte nije primetila. Umesto toga, okrenu se ulevo i naini polukruni pokret rukom, pokazujui prema gomili stenja. Odlazi! prigueno ree on. Sklanjaj se odatle! On pri tom naini odstranjujui pokret rukom, dajui joj znak da treba da se povue, da ovo nije mesto za nju. Ali ona samo odmahnu glavom i poskoi, pognuto trei ulevo i uz padinu. Enoh se smesta die i dade se u trk za njom; gotovo istog asa negde odmah iza njega zau se neko itanje i vazduh se ispuni mirisom ozona. On se ponovo, nagonski, prui na tle, ugledavi, malo nie na padini, kako se otprilike jedan kvadratni metar tla ari i isputa paru; tle kao da je bilo zbrisano stranom jarom, pri emu sui zemlja i kamen bili pretvoreni u kljualu kau. Laser, pomisli Enoh. Tuinevo oruje izbacivalo je laserski zrak, koji je u svom tankom svetlosnom mlazu sadrao uasnu snagu. Enoh se ponovo pribra i u nekoliko koraka pojuri dalje uz brdo, a onda ponovo lee, potraivi zaklon iza jednog omanjeg brezovog drveta. Vazduhom ponovo proe itei um i nastade trenutni blesak i snani toplotni udar, i ponovo se oseti miris ozona. Tamo gore, na suprotnoj strani padine, tle se ponovo puilo. Enoh oseti kako po njemu poinje da pada pepeljasti prah. On brzo pogleda nagore, i vide da je gornja polovina brezovog stabla nestala, raznesena laserom i pretvorena u pepeo. Tanuni kolutii dima lenjo su se dizali sa sagorelih patrljaka. 85

Bez obzira na to ta je nameravao da uini, ili ta nije uspeo da uini, tamo u Stanici tuinac je sada bez sumnje mislio ozbiljno. Znao je da je bio sateran u klopku, i postajao je sve opakiji. Enoh se jo vre priljubi uz tle, zabrinut za Lusi. Iskreno se nadao da je bezbedna. Mala ludica, nije trebalo da se upetljava u sve ovo. Ovo nipoto nije bilo mesto za nju. U stvari, u ovo doba nije ni trebalo da je van kue. Matori Henk ponovo e se nadati u potragu za njom, mislei da ju je on opet oteo. Pitao se kakav li je to samo avo uao u nju. Tmina je postajala sve gua. Sunevi zraci obasjavali su jo samo najvie kronje. Hladne vazdune struje unjale su se useklinom iz doline daleko ispod njih, i iz tla se podie gust, vlaan zadah. Iz neke skrivene upljine u stenama zau se tuno cviljenje legnja. Enoh se ponovo pridie i potra uz padinu. Dotravi do nekog oborenog debla, on lee iza njega, dobro skriven. Nije bilo nikakvog znaka od tuinca: lasersko oruje bilo je nemo. Enoh se ispitivaki zagleda u tle ispred sebe. Jo dva kratka trka, jedan do one male gomile a drugi do samog ruba gde su se nalazile velike kamene gromade, i sasvim e se pribliiti beguncu. Ali, upita se on, kad konano stigne tamo, ta onda? Skoiti meu stene, naravno, i spetljati pacoliko stvorenje. Nije se moglo unapred utvrditi kako da to uini, niti je mogao unapred smisliti neku taktiku. Kada se jednom dokopa stenja morae da dela oslanjajui se gotovo iskljuivo na sluh, koristei spremno svaku priliku koja bi mu se ukazala. Bio je u nepovoljnom poloaju utoliko to nije smeo ubiti tuinca, to ga je, dok e se ovaj verovatno otimati i vritati, morao na silu odvui natrag, u bezbednost Stanice. Moda pacoliko stvorenje, ovde na otvorenom, nee biti u mogunosti da se toliko delatno poslui svojim smradom kao maloas u zatvorenoj prostoriji Stanice, i ta injenica, pomisli on, moda e mu sada olakati posao. On paljivo pree pogledom preko stenovite gromade, ali nije bilo niega na osnovu ega bi mogao odrediti gde se tuinac u tom trenutku nalazio. Enoh zapoe lagano puzi uz padinu, spremajui se da ponovo potri, oprezno bauljajui kako ga ne bi izdao ni najmanji um. Krajikom oka, odjednom, on ugleda neku senku kako mu se brzo primie, silazei niz padinu. On hitro ustade, podigavi puku.Ali, pre no to je dospeo da uperi cev, senka je ve bila na njemu, povukavi ga prema tlu, i pritisnuvi mu svojom rukom usta. "Ulis!" promumla on, ali zastraujua senka samo neto proita, nalaui mu da uti. Potom, lagano, pritisak popusti i Ulis skide ruke s njegovih usta. Ulis pokaza rukom u pravcu stenovitih gromada i Enoh potvrdno klimnu. Ulis mu se sasvim primae i prisloni glavu uz Enohovu. Zatim proapta, usana priljubljenih uz Enohovo uvo. "'Talisman'! 'Talisman' je kod njega!" 'Talisman'! uzviknu Enoh glasno, nastojei istovremeno da prigui svoj krik, setivi se da ne sme nainiti ni najmanji um kako onom stvorenju gore ne bi odao mesto gde se nalazi. S vrha litice neki kamen stade se survavati, kao da ga je neko namerno gurnuo, i nastavi da se kotrlja padinom. "Lezi!" doviknu on Ulisu. "Lezi! Ima laserski pitolj!" Ali Ulisova ruka vrsto ga stee za ramena. "Prijatelju!" uzviknu on. "Pogledaj!" Enoh se naglo uspravi, i povrh stenovitih gromada, naspram obzorja, ugleda dve siluete koje su se uhvatile ukotac. "Lusi!" uzviknu on iz sveg glasa. Jedno od njih bila je Lusi, a drugo tuinac. Priunjala mu se, pomisli on. Prokleta mala ludica, zaskoila ga je! Dok je pacoliko stvorenje svu panju obraalo na obronak, privukla mu se dovoljno blizu i oborila ga na tle. U ruci je imala neku budu, verovatno neku otpalu granu, i sada ju je drala visoko iznad glave, spremna da ga udari, ali tuinac ju je vrsto drao za ruku, ne dozvoljavajui joj da zada udarac. "Pucaj", obrati mu se Ulis, upljim, gotovo mrtvim glasom. Enoh podie puku, ali vidik mu je bio slab, usled sve gue tmine. A i bili su tako blizu jedno drugog. Stajali su odve blizu jedno drugom. "Pucaj!" dreknu Ulis. "Ne mogu", alosno odvrati Enoh. "Odvie je mrano tamo gore." "Mora pucati", ree Ulis. Glas mu je bio napet i promukao. "Mora preuzeti rizik." 86

Enoh ponovo podie puku i namah mu se uini da mu se pogled razbistrava. Bilo mu je jasno da problem nije u tami, ve u injenici da je promaio u onom svetu uasnih udovita. Promaio je tada, i sasvim je bilo mogue da promai jo jednom. Nian se izravna sa muicom, u pravoj liniji prema glavi pacolikog stvorenja; za trenutak, glava se pomeri, ali se odmah vrati u prvobitni poloaj. "Pucaj!" ponovo uzviknu Ulis. Enoh povue obara i puka bljunu vatru, i gore, na vrhu stenovite gromade, pacoliko stvorenje za trenutak ostade nepomino, raspoluene glave, dok su se komadii mesa i kostiju rasprskavali oko njega poput nekih tamnih insekata to se raspruju naspram duboke plaveti zapadnog neba. Enoh odbaci puku i prui se na tle, zabadajui prste u jalovo mahovinasto tle, gotovo obeznanjen od pomisli ta se moglo dogoditi, odve slab da zahvali Bogu to se najgore nije dogodilo, to su se godine vebanja na onom fantastinom lovitu konano isplatile. udno, pomisli on, kako toliko besmislenih stvari uobliuju nau sudbinu. Lovite je bilo ista besmislica, ba kao i bilijarski sto ili karte za igru - smiljeno sa samo jednom svrhom, da donese zadovoljstvo uvaru Stanice. Pa ipak, sve vreme koje je na tim lovitima proveo uobliilo se u ovaj jedini trenutak i u ovu jedinu svrhu, u ovom asu ivota na jednoj neznanoj padini. Oseaj munine iile iz njega kao da ga upi zemlja pod njim i spokoj ga svega obli - spokoj to su ga donosili drvee i tle posuto mahovinom i prvi, slabi urlici nastupajue noi. Kao da su se zvezde i nebo i sav svemir neno nadneli nad njim, apatom mu priajui o njegovoj poistoveenosti s njima. Za trenutak mu se uini kao da je stigao nadomak neke velike istine, i sa tom istinom stigoe mu i uteha i oseaj uzvienosti kakve nikad ranije nije upoznao. "Prijatelju", tiho mu se obrati Ulis. "Prijatelju, dragi brate moj..." U tuinevom glasu kao da se oseti neki skriveni jecaj; nikad jo, sve do ovog asa, nije jednog Zemljanina nazvao bratom. Enoh se pridie i klee, i gore, povrh kamenih gromada ugleda neku blagu i divnu svetlost, nenu i blistavu, kao da je neki dinovski svitac upalio sve svoje svetiljke, ostavivi ih da veno gore. Svetlost se niz stene kretala dole prema njima, i on ugleda Lusi kako koraa zajedno sa svetlou, kao da im se pribliavala s svetiljkom u ruci. Ulis isprui ruku kroz gustu tminu i vrsto stee Enoha za rame. "Vidi li svetlost?" upita ga on. "Da, vidim je. ta je..." "To je 'talisman'", odgovori Ulis razdragano, skoro se guei. "A ona je na novi posveenik. Kojeg smo traili tokom svih ovih godina." 33. Nisi, jednostavno, uspeo da se navikne, ponavljao je Enoh u sebi dok su odmicali umom. Ne bee ni trnutka a da ga nije bio svestan. Bilo je to neto to ste oduvek eleli da vrsto privijete uza se, u nadi da e tu ostati zauvek; a i kada ga vie ne bi bilo, sigurno je da ga nikada ne biste mogli zaboraviti. Bilo je to neto to je, jednostavno, bilo nemogue opisati - majinska ljubav, oinski ponos, oboavanje ljubljene, bliskost prijateljstva - sve to i mnogo vie. Premoivalo je i najvee razdaljine, ak i najsloenije stvari inilo jednostavnim, brisalo sav strah i emer, posebno u onima koji su nosili duboko oseanje jada: kao kad bi neko pomiljao da vie nikad u ivotu nee doiveti nita slino tome, a ve sledeeg trenutka sve bi nestalo i on vie ne bi bio u stanju da oseaj povrati. U stvari nije bilo tako, jer je taj uzvieni oseaj i dalje nastavljao da ivi. Lusi je koraala izmeu njih dvojice, vrsto steui na svoje grudi vreicu u kojoj se nalazio 'talisman', pokrivi je rukama, i Enoh, pogledavi je u bledoj svetlosti 'talismana', nije mogao odoleti a da je ne uporedi sa nekom devojicom to uz grudi stie svoju makicu. "Nikad jo, tokom itavog stolea", ree Ulis, "moda tokom mnogih stolea, moda jo nikad, 'talisman' nije ovako blistao. Ni ja sam ne mogu da se setim kada sam ga video ovakvog. Divan je, zar ne?" "Da", odgovori Enoh, "divan je." "Sada ponovo moemo biti jedno", nastavi Ulis. "Sada emo ponovo poeti da oseamo. Sada emo ponovo postati jedan svet, umesto mnogih svetova." "Ali ono stvorenje koje..." "Lukavo", odvrati Ulis. "Drao ga je zbog ucene." "Znai da ga je ukrao?" 87

"Nisu nam poznate sve okolnosti pod kojima ga se domogao", ree Ulis. "Ali, razume se, sve emo razjasniti." I dalje su koraali umom, utei, i odjednom, daleko na istoku, kroz kronju drvea, ugledae blagi odsev koji je najavljivao skori izlazak meseca. "Postoji jo neto", konano prozbori Enoh. "PItaj", ree Ulis. "Kako je bilo mogue da ono stvorenje tamo nosi sa sobom 'talisman' a da se pri tom ne oseti... delom njega? Jer, da je mogao, onda ga ne bi ni ukrao?" "Postoji samo jedna osoba izmeu mnogih milijardi koja je u stanju - kako da kaem? - da, moda, uspostavi puno saglasje s 'talismanom'", odgovori Ulis. "Tebi ili meni 'talisman' ne bi znaio nita. Ni tebi ni meni ne bi se uopte odazvao. Mogli bismo ga zadrati za sva vremena, nita se ne bi dogodilo. Ali neka to jedno stvorenje, izabrano izmeu milijardi drugih, stavi makar samo prst na njega, 'talisman' e ponovo oiveti. Postoji neka bliska veza, neka osetljiva uzajamnost - ne znam ni sam kako da to nazovem - izmeu te naprave i kosmike duhovne sile. Ali shvati, ta naprava ne odailje nikakav glas i ne stupa u vezu sa duhovnom silom: mehanizam samo pomae odabranom stvorenju, posveeniku, da sa njom ostvari spoj." Naprava, mehanizam, ne vie od obinog alata - nesumnjivi tehnoloki srodnik motike, kljua, ekia - pa ipak, isto toliko beskrajno daleko od svih njih koliko je to i oveji mozak bio od prvih aminokiselina to su nastale na ovoj planeti dok je Zemlja bila jo sasvim mlada. ovek je prosto dolazio u iskuenje, ree Enoh samom sebi, da pomisli da 'tlisman' predstavlja poslednju granicu do koje je neki alat uopte mogao stii, da je predstavljao vrhovni izraz genija to lei u bilo kom umu. Ali bilo je opasno razmiljati na ovakav nain, jer najverovatnije nije ni postojalo nita slino konanosti; nije postojao onaj trenutak kada je bilo koji stvormogao stati, bilo koja rasa mogla stati, i rei - evo, ovo je najdalje dokle se moe stii, i nema nikakvog smisla initi daljnje pokuaje. Jer, iz svakog novog postignua proishodile su, kao usputne posledice, brojne nove mogunosti; koliko se mnogo novih puteva otvaralo da se, sa svakim korakom, na bilo kojem od tih puteva, niz novih staza ravao, i svaku od njih bilo je mogue slediti. Nikada nee biti kraja, pomisli on - nita nije bilo konano. Iziavi iz ume, oni krenue preko polja prema Stanici. Odjednom, s gornje ivice polja, do njih dopre bat neijih koraka. "Enoh!" zau se neiji uzvik iz tame. "Jesi li to ti?" Enoh smesta prepoznade glas. "Ja sam, Vinsloue. ta nije u redu?" Pismonoa odjednom izroni iz tmine i stade pred njih, sav zadihan od tranja. "Dolaze! Dva-tri kamiona puna ljudi. Ali postavio sam im prepreku. Tamo gde drum skree prema tvom imanju - na onom mestu gde se suava, zna. Sunuo sam tamo kilogram-dva eksera. To e ih neko vreme zadrati." "Eksera?" zaudi se Ulis. "Rulja", kratko mu objasni Enoh. "Poli su u poteru za mnom. Ekseri..." "Ah, shvatam", primeti Ulis. "Probuie im gume." Vinslou im pristupi korak-dva blie, zagledavi se netremice u bledu svetlost 'talismana' koja se probijala kroz vreicu. "To je Lusi Fier, je li tako?" "Naravno, to je ona", odgovori Enoh. "Njen stari je maloas stigao u varo, derui se da mu je ker ponovo nestala. Sve dotle, sve je bilo mirno. Ali stari Henk ih je ponovo podbunio. A onda sam ja otiao do gvoarske radnje, pokupio eksere i prosuo ih po drumu." "Rulja?" zapoe Ulis. "Ne ra..." Vinslou ga prekide, nastojei da im preda potpun izvetaj. "Onaj sakuplja ginsenga je tamo gore, i eka te ispred kue. Doterao je i kamionet." "To je Luis", uzviknu Enoh. "Vratio je Hazerovo telo." "ini mi se kao da je malo uzbuen", dodade Vinslou. "Rekao mi je da je trebalo da ga eka tamo." "Po svemu sudei" primeti Ulis, "trebalo bi da to pre krenemo. Moja mi ograniena pamet govori da se pribliava opasna kriza." "Hej", uzviknu pismonoa, "ta se to ovde dogaa? ta je to to Lusi dri u rukama, i ko je ovaj momak ovde?" 88

"Kasnije", pokua da ga umiri Enoh. "Sve u ti objasniti kasnije. Nemam sada za to vremena." "Ali, prijatelju, tamo je rulja." "Ja u se za njih postarati", odvrati Enoh namrteno, "kada za to doe vreme. Trenutno, imamo vanija posla." I svo etvoro potrae uz padinu, sapliui se o visoko izrasli korov. Malo potom, pred oima im se, ocrtavajui se naspram nonog neba, ukaza tamna silueta Stanice. "Tamo su dole, na okuci", prodahta Vinslou, brektavog glasa usled tranja. "Vidite onu svetlost tamo ispod grebena. To su farovi njihovih vozila." Konano utrae u dvorite i pojurie prema kui. Tamna silueta kamioneta nejasno se ocrtavala pri bledoj svetlosti 'talismana'. Neka prilika izroni iz tame pokraj kamioneta i pohita k njima. "Jeste li to vi, Volase?" "Ja sam", odgovori Enoh. "ao mi je to vas nisam saekao." "Malo sam se uplaio", reee Luis, "kada vas nisam zatekao kod kue." "Neto nepredvieno", odgovori Enoh. "Zahtevalo je moju neodlonu intervenciju." "Telo asnog Hazera?" upita Ulis. "Je li njegovo telo u kamionetu?" Luis potvrdno klimnu. "Milo mi je to smo bili u stanju da vam ga vratimo." "Moraemo da ga prenesemo kroz vonjak", ree Enoh. "Ne moete dogurati kamionet donde." "Kada je umro", upita Ulis, "ti si ga sam preneo tamo?" Enoh potvrdno klimnu. "Prijatelju", dodade Ulis, "pitam se da li bi ovom prilikom i ja mogao imati ast..." "Naravno, naravno", odgovori Enoh. "I njemu bi se to sigurno dopalo." Bilo mu je na vrh jezika, ali se uzdra, jer nije izgledalo umesno da ih izgovori - rei zahvalnosti to se sa njega skida potpuna odgovornost; taj postupak znaio je da e biti poteen primene slova zakona. Oslunuvi za trenutka, Vinslou uzviknu: "Evo ih, dolaze. Mogu da ih ujem kako se uspinju prema kui." Bio je u pravu. Odozdo, s puta, zau se meki zvuk stopala kako tapkaju po praini, bez urbe, jer nikakve potrebe za urbom nije ni bilo - kao kad neko udovite mirno i gotovo uvredljivo plete svoju mreu, sigurno da mu rtva ne moe izmai. Enoh se okrete i napola podie puku, usmerivi je prema zvuku to je dopirao iz tmine. Stojei iza njega, Ulis blago prozbori: "Mislim da bi bilo dobro da ga odnesemo do groba, u punom sjaju i slavi naeg ponovo zadobijenog 'talismana'." "Ne moe da te uje", opomenu ga Enoh. "Zaboravlja da je gluvonema. Morae da joj sam pokae." Jo nije ni dovrio reenicu, kad ih nenadana blistava svetlost gotovo zaslepi. Priguivi uzvik, Enoh se napola okrete prema malenoj skupini to je stajala kraj kamioneta. Vreica u kojoj se nalazio 'talisman' leala je sada kraj Lusinih nogu. Ponosno se smeei, drala je taj zaslepljujui blistav predmet u visoko uzdignutoj ruci, i ovaj je svojom svetlou obasjavao itavo dvorite i staru kuu, kao i dobar deo polja unaokolo. Vladala je savrena tiina. Kao da je itav svet zaustavio dah, zapanjen i zadivljen, iekujui neki glas koji nikako nije dolazio, i koji nikad nee ni doi, mada e ga iekivati do kraja vremena. Zajedno sa tiinom prispeo je i duboki oseaj spokoja, uvlaei se u svaku poru svakog prisutnog bia. U tom spokoju nije bilo nieg spoljanjeg - kao da je neko taj spokoj prizvao, i ovaj se sa neijim doputenjem pojavio. Bio je to stvaran i sveproimajui spokoj, mir u dui to dolazi sa tiinom smiraja nakon dugog, vrelog dana, ili, moda, sa radosnim blistanjem prolenog praskozorja. Oseali ste taj spokoj u sebi i posvuda oko sebe, ali isto tako, oseali ste da taj spokoj nije samo tu, oko vas, ve da se protee u svim pravcima, do najdaljih prostora beskraja, i da u sebi nosi dubinu koja e mu pomoi da potraje sve do poslednjeg daha venosti. Enoh se lagano ponovo okrete, da se suoi sa poljem dole i ljudima to su tamo stajali, na samom rubu svetlosti to se izlivala iz 'talismana', bezoblinom, nejasnom gomilom, nalik oporu vukova koji se dounjao do bledog kruga to ga je tvorila svetlost logorske vatre. I dok ih je posmatrao oni odstupie - povlaei se dublje u tminu, prema kamionima koje su ostavili dole na drumu. 89

Svi osim jednog, koji se okrenu i pobee, jurei kroz mrkli mrak prema umi, izbezumljeno zavijajui kao na smrt preplaen pas. "Ode Henk", primeti Vinslou. "To Henk juri tamo preko polja." "ao mi je to smo ga toliko uplaili", ree Enoh suvo. "Niko ne bi trebalo da se plai 'talismana'." "Taj strah je u njemu samom", odvrati pismonoa. "On ivi sa uasom u dui." Vinslou je u pravu, pomisli Enoh. Tako je oduvek bilo sa ovekom; uvek je tako bilo. Nosio je uas u vlastitoj dui. I ono ega se najvie uasavao, bio je on sam. 34. Telo je ponovo poloeno u grob i humka uobliena, i njih petoro postojae jo nekoliko trenutka, oslukujui neumorni povetarac to se pleo vrh meseinom obasjanih kronji starog vonjaka, dok su se duboko dole, u nizini pokraj reke, legnji meusobno dozivali kroz tihu srebrnastu no. Enoh uini napor da proita rei urezane na grubo izdeljanom nadgrobnom spomeniku, ali nije bilo dovoljno svetlosti. Ipak, nije ni bilo potrebno da ita: ono to je tu bilo ispisano nosio je u srcu. Ovde lei bie s jedne daleke zvezde, ali tle u koje je pokopano nije mu tue, jer u smrti svojoj pripada itavoj vaseljeni. Kada ste to pisali, rekao mu je hazerski izaslanik vee pre toga, pisali ste kao da ste jedan od naih. Iako je to moda bila istina, Veganac ipak nije bio u pravu. Jer, u pitanju nisu bila samo oseanje jednog Veganca; bila su to i oseanja jednog ljudskog bia. Pismena su bila dosta nespretno urezana, i nainio je jednu ili dve greke u pravopisu, jer jezikom Hazera ba nije bilo lako ovladati. Kamen je bio neto meki od mramora, ili granita, koji se najee upotrebljavaju za nadgrobne spomenike, i urezane rei nee dugo potrajati. Kroz nekoliko godina sunce, kia, i mraz, uinie da slova izblede, i posle jo nekoliko godina sasvim e nestati, i samo e jo bore na kamenu ostati da posvedoe da na njemu, nekad, behu urezane neke rei. Ali to nije bilo ni od kakve vanosti, pomisli Enoh, jer rei su urezane i na neem znatno trajnijem od kamena. On pogleda preko groba prema Lusi. 'Talisman' je ponovo bio u vreici, i njegov sjaj sada je bio blei. I dalje ga je drala vrsto stisnutog na grudima, i lice joj je jo bilo zaneseno, kao da nikoga oko sebe ne primeuje - kao da vie ne ivi u ovom svetu, ve kao da je zala u neki drugi, u neki drugi prostor kojim se kretala potpuno sama, zaboravivi svu prolost. "ta misli", upita ga Ulis, "da li e hteti da poe s nama? Da li emo moi da je povedemo? Da li e nam Zemlji..." "Zemlja", odgovori Enoh, "nema nikakve veze s tim. Mi, Zemljani, slobodna smo bia. Sve zavisi od nje same." "Misli li da e hteti da poe?" "Verujem da e hteti", odgovori Enoh. "Rekao bih, ak, da je ovo trenutak koji je ekala tokom itavog svog ivota. Pitam se, zapravo, nije li sve vreme bila posveena, ak i bez 'talismana'." Jer, zaista, oduvek je bila obuzeta neim to je bilo izvan svakog ljudskog domaaja. Nosila je u sebi neto ime se nijedno drugo ljudsko bie nije moglo pohvaliti. Iako niste pravo znali o emu je re, mogli ste to osetiti - iako nije bilo imena za to to je u sebi nosila. Nosila je to sve vreme u sebi, nastojei da da oduka svojoj moi, ali ni sama ne znajui kako, uklanjajui ljudima bradavice i leei povreene leptirove, i radei bog zna ta jo kada je bila sama sa sobom. "A njeni roditelji?" upita Ulis. "ta emo s njenim ocem, koji je izbezumljen od straha pobegao od nas?" "Ja u se za njega pobrinuti", umea se Luis. "Razgovarau s njim. Poznajem ga dosta dobro." "eli da je povede sa sobom u Galaktiku Centralu?" upita Enoh. "Ukoliko bude pristala", odgovori Ulis. "Centrala ve oekuje odgovor." "I odatle, irom galaksije?" "Da", odgovori Ulis. "Veoma nam je potrebna." "A da li bismo je, pitam se, i mi mogli pozajmiti na dan ili dva?" "Pozajmiti?" "Tako je", odgovori Enoh. "Jer, zna, i nama je ovde veoma potrebna. Nama je ovde, moda, i najpotrebnija." "Naravno", odgovori Ulis. "Ali, ja ne..." 90

"Luise", upita Enoh, "ta mislite, da li bi naa vlada - moda ministar inostranih poslova - mogla biti navedena da jednu Lusi Fier naimenuje za lana nae delegacije na predstojeoj mirovnoj konferenciji?" Luis poe da muca, za trenutak zastade, a onda poe ispoetka: "Verujem da to ne bi bilo nemogue." "Moete li da zamislite", upita Enoh, "kakvo bi dejstvo ova devojka i 'talisman' mogli proizvesti za konferencijskim stolom?" "Mislim da mogu", odgovori Luis. "Ali, ministar e, van svake sumnje, eleti da porazgovara s vama pre no to donese odluku." Enoh se napola okrenu prema Ulisu, ali nije ni trebalo da uoblii svoje pitanje. "Svakako, svakako", odgovori Ulis obraajui se Luisu. "Samo me obavestite, i ja u se pridruiti Enohu na tom sastanku. I molim vas, prenesite vaem ministru da ne bi bilo loe ukoliko bi se odmah pristupilo pripremama za obrazovanje jednog svetskog odbora." "Svetskog odbora?" "Da bismo obavili sve to je potrebno", odgovori Ulis, "za prijem Zemlje u galaktiku zajednicu. Ne moemo, zar ne, prihvatiti nekoga za poverenika za 'talisman' sa planete koja je izvan nae zajednice?" 35. Pri svetlosti meseine gomile stenovitih gromada odbleskivale su bledim sjajem, poput skeleta kakvog praistorijskog udovita. Ovde, na samom rubu litice to se kao kakav toranj uzdizala nad rekom, mona stabla drvea bila su sasvim proreena, i stenoviti iljak stajao je potpuno obnaen. Enoh je stajao kraj jedne od gromada i zamiljeno posmatrao zgrenu priliku to je leala meu stenjem. Jadna, dronjava eprtlja, pomisl on, izgubila je ivot tako daleko od svog doma i, bar to se nje same tie, sa tako malo svrhe. Moda nije bio ni jadan ni dronjav, jer se u tom mozgu, bespovratno razorenom moda krila pomisao o veliini - ona vrsta vizije kakvu su u svojim glavama nosili Kserks, Aleksandar Veliki ili Napoleon, san, odgajen sa mnogo cinizma, o nadasve silnoj moi, koja je trebalo da bude steena i odrana po svaku cenu, moi toliko silnoj da je zarad nje bilo mogue odbaciti sve moralne obzire. Enoh, za trenutak, pokua da zamisli kakav je to san o moi mogao imati, znajui, dok je jo iskuavao svoju matu, koliko je ludo bilo makar samo pokuati, jer uvek bi bilo inilaca, bio je siguran, ije znaenje ne bi bio sposoban da uoi, i okolnosti to su leale s one strane svake mogunosti razumevanja. Bilo kako bilo, stvari su na neki nain krenule pogrenim pravcem, jer u itavom tom planu Zemlja je trebalo da poslui samo kao skrovite, mesto gde se moglo nai pribeite ukoliko zagusti. Stvorenje to je sada lealo tu, pod njegovim nogama, bilo je tek deo oajnike, poslednje igre, koja se konano izjalovila. Vrhovna se ironija sastojala u tome da je klju promaaja leao u injenici da je ovo pacoliko stvorenje, beei sa svojim plenom, samo stavilo 'talisman' u krilo jednoj vidovnjakinji, i to jo na planeti gde nikome ni na pamet ne bi palo da takvu osobu potrai. Ukoliko se sada ponovo razmotre sva zbivanja, jedva da je moglo biti ikakve sumnje da je 'talisman' privukao Lusi k sebi, isto onako neumitno kao to magnet privlai komad elika. Ona, po svoj prilici, nije oseala nita drugo do toga da je 'talisman' tu i da ga se na svaki nain mora domoi, da je to bilo neto na ta je u svojoj samotnosti godinama ekala, ni sama ne znajui o emu je re, i bez nade da e to ikada nai. Poput deteta koje, u magnovenju, ugleda neki ukras na boinom drvetu, oseajui da je to neto najlepe na celom svetu i da ono to mora imati. To stvorenje to je sada tu lealo, pomisli Enoh, mora da je bilo obdareno i sposobnou i pameu. Jer bili su neophodni i sposobnost i pamet da bi se, pre svega, 'talisman' uopte ukrao, da bi se zatim godinama drao skriven, i da bi se, konano, moglo probiti do tajni i arhiva Galaktike Centrale. Da li bi to uopte bilo mogue, upita se on, da 'talisman' nije bio stavljen izvan upotrebe? Sa delatnim 'talismanom', da li bi bilo moralne labavosti i neodoljive pohlepe, da omogue to zlodelo? Ali sada je svemu doao kraj. 'Talisman' je bio ponovo pronaen i novi posveenik naimenovan jedno gluvonemo devoje sa Zemlje, najponiznije od svih ljudskih bia. I na Zemlji e zavladati mir, i, s vremenom, Zemlja e se pridruiti galaktikom bratstvu. Vie nije bilo nikakvih problema, pomisli on. Nije vie stajao ni pred kakvom odlukom. Lusi je preuzela na sebe donoenje svih odluka. Stanica e i dalje ostati na Zemlji, i on moe ponovo raspakovati stvari koje je spakovao, i vratiti dnevnike na njihovo mesto na polici. Sada se mogao ponovo vratiti u Stanicu i nastaviti sa svojim uobiajenim poslovima. 91

ao mi je, ree on, obraajui se zgrenom mrtvom telu to je lealo meu stenjem. ao mi je to je moja ruka morala biti ta koja je uinila kraj tvojim snovima. Zatim se okrenu i odeta do ruba litice, gde se okomito sputala prema reci to je tekla ispod nje. On podie puku, zadra je tako nekoliko trenutaka a onda je odbaci daleko od sebe, posmatrajui je kako pada, prevrui se u vazduhu, dok joj je meseina odbleskivala na metalnim delovima, ugledavi, konano, maleni vodoskok koji je nainila zaronivi u vodu. Daleko ispod njega zau se tiho, zadovoljno grgoljenje vode koja je tekla ispod litice i sve dalje, ka jo udaljenijim zemaljskim prostorima. Na Zemlji e vladati mir, pomisli on; nee biti rata. Sa Lusi za konferencijskim stolom, nema ni pomisli o ratu. ak i ako bi se pojavio neko, zavijajui usled straha i uasa to su se naselili u njemu, sa strahom i krivicom toliko velikim da zatamne ak i svu slavu i utehu to ih je nosio 'talisman', ipak ne bi moglo doi do rata. Ali staza je jo bila veoma duga, dug i samotan put e jo biti potrebno prei pre no to se svetlost istinskog mira useli u srca ljudi. Sve dok bude bilo makar ijednog oveka koji e zavijati od straha (bilo kakve vrste straha) na Zemlji nee biti istinskog mira. Sve dok i poslednji ovek ne odbaci oruje (bilo kakvo oruje), rod oveji nee iveti u spokoju. A puka je bila, ree Enoh samom sebi, poslednje od oruja na Zemlji, poslednji izraz ovekove neovenosti prema oveku, tek simbol svih drugih i mnogo smrtonosnijih oruja. Stajao je na rubu litice, zagledan preko reke i u tamne senke umovite doline. Sada, bez puke, oseao se nekako udno praznih ruku; inilo mu se da je maloas, ba time to se oslobodio puke, zakoraio jednim novim poljem vremena, kao da su se jedan vek ili jedan dan nepovratno razmakli, omoguivi mu da stupi na jedno blistavo mesto, savreno isto i neoptereeno starim pogrekama. Reka je tekla dole pod njim, ne marei ni za ta od svega toga. Nita nije bilo vano reci. Ona e poneti sa sobom kljove mostodonta, lobanju sabljastog tigra, kosti oveje, mrtvo i gnjilo drvo, kakvo pare stene ili odbanu puku, i progutati ih sve i prekriti muljem ili peskom, i nastaviti da se grgoljei valja preko njih, skrivajui ih zauvek od svaijeg pogleda. Pre milion godina ovde nije bilo reke, i kroz milion godina, moda je ponovo nee vie biti - ali kroz milion godina, pomisli on, ovde e biti neega, ako ne oveka, emu e stvari biti vane. Upravo je u tome bila tajna vaseljene, ree Enoh samom sebi - uvek e biti nekoga, ili neega, koji dri do stvari. On se lagano okrete od ruba litice, probi se kroz stenovite gromade i stade se uspinjati padinom. Mogao je uti tanano komeanje ivih stvorova pod liem popalim po tlu, i za asak se kroz tiinu probi pospani pisak neke ptice. Nad itavom umom polegli su mir i spokoj one blistave svetlosti - ne ba onoliko pune, onoliko duboke i divne kao dok je 'talisman' jo bio ovde, ali dah njezin jo se mogao osetiti. Enoh stie do ivice ume i stade se peti poljem, i uskoro potom pred oima mu se ponovo ukaza Stanica, vrsto postavljena na vrh grebena. Uini mu se, prvi put posle dugo vremena, da to nije samo galaktika stanice, ve i njegov dom. Tokom mnogih godina mu je to bio dom, i nita vie, a onda je kua bila preobraena u tranzitnu stanicu galaktikog bratstva. I sada, mada je i dalje tu bila Stanica, bio je tu, ponovo, i njegov dom. 36. On ue u Stanicu: unutra je sve bilo tiho, delujui, pomalo usled te duboke tiine, kao stanite utvara. Lampa je gorela na pisaem stolu, i tamo na stoiu svetlucala je malena piramida sfera, bacajui unaokolo svetlost u svim duginim bojama, poput onih kristalnih kugli koje su u onim burnim dvadesetim godinama pretvarale dvorane za ples u mesta istinske arolije. Siune raznobojne estice kruile su unaokolo po sobi, kao da pleu stotine svitaca u tehnikoloru. On za trenutak zastade, neodluan, ne znajui ta e sa sobom. Uini mu se odjednom da neto nedostaje, i gotovo istog asa shvati ta je u pitnaju. Svih ovih godina puka je stajala okaena o kuku iznad kamina, ili je leala poloena na sto. A sada, puke vie nije bilo. Morau da se sredim, ree on samom sebi, i da se bacim na posao. Morao je, najpre, sve stvari da raspakuje, i da ih vrati na njihovo mesto. Morae, takoe, da se lati dnevnika, i unese sve to se u meuvremenu dogodilo. Morae, najzad, jo vie da ita. Bilo je toliko toga to je trebalo uraditi. Ulis u Lusi otili su pre sat ili dva, putem prema Galaktikoj Centrali, ali dah 'talismana' jo se mogao osetiti, kako lebdi u sobi. U stvari, pomisli on, moda ne ba u sobi, ve u njemu samom. Moda je, zapravo, bilo posredi neto to e zauvek nositi u sebi, bez obzira na to kuda krenuo. 92

On lagano pree preko sobe i spusti se na sofu. Tu, pred njim, piramida sfera se rascvetala u kristalni pljusak boja. On posegnu rukom da je dohvati, ali se predomisli. Kakvog bi smisla imalo, upita se on, da je ponovo zagleda? Ukoliko do sada nije uspeo da otkrije njenu tajnu, razgledajui je bezbroj puta ranije, zbog ega bi bilo umesno da se tome ponada sada? Lepa stvarica, pomisli on, ali beskorisna. Zatim se upita kako je Lusi, znajui, istovremeno, da je s njom sve u redu. Snai e se ona vrlo dobro, pomisli on, kuda god pola. Umesto da samo tako sedi, trebalo je da se baci na posao. Bilo je toliko zaostalih poslova. A vreme kojim je raspolagao nee od sada biti samo njegovo, jer e mu Zemlja, po svoj prilici, svaki as kuckati na vrata. Bie jo mnogo sastanaka i konferencija i drugih stvari, i kroz koji as novinari e se sjatiti ovamo. Ali pre no to do toga doe Ulis e se vratiti da mu pomogne, a moda e jo neko doi s njim. Samo da ubaci neto u usta, a onda e prionuti na posao. Ukoliko bude radio do duboko u no, posvravae dosta toga. Samotne noi, pomisli on, bile su dobre za obavljanje poslova. A bilo je samotno i sada, kada vie nije trebalo da bude. Jer vie nije bio sam, kao to je verovao da jeste, pre samo nekoliko asova. Sada su svi bili sa njim, i oko njega - i Zemlja i galaksija, i Lusi u Ulis, i Vinslou i Luis, i stari filosof tamo u svom grobu. On ustade i odeta do stola, i uze u ruke svoju statuetu, koju mu je Vinslou izdeljao. Drei je pod svetlou lampe, on je stade okretati u rukama i zagledati. Tek sada uvide, da se u samoj toj figuri mogao prepoznati oseaj usamljenosti - duboke samotnosti oveka koji kroz ivot koraa potpuno sam. I morao je i dalje nastaviti sam. Drugog reenja nije bilo. Odluka je ve bila donesena. Ovo je bio posao za samo jednog oveka. Da, ali posao je bio priveden kraju - ne, ne kraju, jer preostalo je jo mnogo toga da se obavi. U svakom sluaju, prva faza je bila gotova, i druga je upravo zapoinjala. On vrati statuetu na njeno mesto, prisetivi se da nije podario Vinsu onaj komad drveta to mu ga je doneo putnik sa Tubana. Sada je, najzad, mogao priznati Vinsu odakle su poticali svi oni komadi drveta koje mu je poklanjao. Mogu, ak, zajedno pogledati dnevnike i pronai poreklo i datum prispea svakog od njih. To bi se sigurno dopalo starom Vinsu. Odjednom, on iza svojih lea zau neki svilenkast uanj i hitro se okrenu. "Meri!" uzviknu on. Stajala je na samom rubu senke, i raznobojno iverje svetlosti to ih je iskrila blistajua piramida doprinosilo je utisku kao da je upravo prispelo iz zemlje bajki. Upravo tako, pomisli on sav pometen ponovo sam zadobio svoju zemlju bajki. "Morala sam da doem", jednostavno ree ona. "Oseao si se tako usamljen, dragi, da vie nisam mogla izdrati." Morala je da doe, pomisli on. To je, zaista, moglo biti savreno tano. Jer, kada je stvarao njenu prikazu, sasvim je bilo mogue da je uneo u nju neto to ju je neizbeno gonilo da se pojavi, kada god je bila potrebna. Bila je to klopka, pomisli on, iz koje nisu mogli pobei ni jedno ni drugo. Tu nije bilo slobodne volje; postojala je samo smrtna tanost mehanizma, slepog mehanizma koji je on sam uobliio. Nije trebalo da mu ponovo doe, i ona je to moda znala isto toliko dobro koliko i on, ali kao ni on sam, nita u pogledu toga nije bila u stanju da uini. Da li e ovako uvek biti, zauvek i doveka? Stajao je tako, sav sleen, rascepljen izmeu potrebe za njom i praznine njene nestvarnosti, a onda se ona, lagano, uputi ka njemu. Bila mu je ve sasvim blizu, i za koji trenutak e se zaustaviti, budui da je, kao i on sam, dobro poznavala pravila; ni ona, kao ni on, nije bila spremna da prizna da je sve samo privid. Ali ona se ne zaustavi. Prila mu je toliko blizu da je ve mogao osetiti miris jabukovog cveta koji se irio od nje. A onda ona isprui ruku i dodirnu ga po ramenu. To nije bio dodir senke, i to nije bila ruka aveti. Mogao je da oseti blagi pritisak njenih prstiju i njihovu sveinu. Stajao je sav ukoen, dok je njena aka poivala na njegovom ramenu. Ona iskriava svetlost! sevnu mu odjednom umom. Piramida sfera! Gotovo istog trenutka priseti se od koga ju je dobio - od jednog pripadnika one neobine rase iz sistema Alfard. Upravo iz literature tog sistema stekao je saznanje o zemlji bajki. Pokuali su da mu pomognu, poklonivi mu piramidu, ali on to, do ovog asa, nije shvatio. Posredi je bio kratak spoj u 93

njihovom meusobnom optenju - sasvim je bilo mogue da se to dogodi. U vavilonskoj kuli galaksije sasvim je lako dolazilo do nesporazuma, ili nerazumevanja. Piramida sfera bila je divan, pa ipak jednostavan mehanizam. Sluio je kao agens koji je suzbijao svaki privid, koji je zemlju snova preobraao u stvarnost. Samo zamislite neto, po vlastitoj elji, a onda stavite piramidu u pokret, i plod vaih elja je pred vama kao da nikad nije ni bio tek puki privid. Ipak, pomisli on, niste mogli do kraja sebe zavarati. Znali ste da je to bio tek privid, iako se preobratio u stvarnost. On neodluno posegnu rukom prema Meri, ali ona skloni svoju ruku s njegovog ramena i lagano uzmaknu. U tiini sobe - uasnoj, samotnikoj tiini - njih dvoje stajalo je jedno naspram drugog, dok su se iskrice svetlosti rojile poput raznobojnih leptirova, i piramida sfera tvorila svoju bezvremenu dugu. "ao mi je", ree Meri, "ali ovo nas ne bi odvelo niemu dobrom. Ne moemo obmanuti sami sebe." Enoh je stajao, nem i posramljen. "udela sam za ovim", nastavi ona. "Mislila, i sanjala o ovome." "I ja", odgovori Enoh. "Ni pomiljao nisam da e se dogoditi." A tako je, naravno, oduvek bilo. Sve dotle dok se ne dogodi, bilo je to neto o emu je bilo mogue snivati. Bilo je to romantino i bezmerno daleko i nemogue. Moda je, zapravo, i bilo romantino samo stoga to je bilo bezmerno daleko i nemogue. "Kao da je lutka oivela", nastavi ona, "ili najdrai meda. ao mi je, dragi, ali zar bi mogao voleti lutku ili medu kojima je, nekako, udahnut ivot? Uvek bi se seao ta su ranije bili. Lutka, sa svojim glupim, nacrtanim osmehom; ili meda, iz koga ispada strugotina." "Ne!" uzviknu Enoh. "Ne!" "Jadni moj dragi!", odvrati ona. "Teko e podneti. Toliko bih elela da ti mogu pomoi. Sav svoj preostali ivot morae da provede sam, sa svojim emerom." "A ti?" uzviknu on ponovo. "A ti? ta e sa tobom biti?" Ona je, pomisli on, imala hrabrosti. Hrabrosti koja je bila potrebna da se suoe s stvarima onakvim kakve su zaista bile. Kako li je, upita se on, samo uspela da oseti? Kako li je samo uspela da dokui? "Ja u otii", odgovori ona. "I vie se neu vraati. ak i kada ti budem silno potrebna, neu doi. Ne postoji drugaije reenje." "Ne moe tek tako otii", ree on. "Oboje smo u istoj klopci." "Nije li udno", primeti ona, "kako nam se sve ovo dogodilo. Oboje, rtve privida..." "Ne ti", uzviknu on. "Ne ti." Ona ozbiljno klimnu. "I ja, ba kao i ti. Ne moe voleti lutku koju si sam nainio, niti ja svog tvorca. Ali oboje smo u jednom trenutku poverovali da moemo; oboje i dalje mislimo da bismo mogli; osetili bismo i krivicu i oaj kada bismo jednog dana shvatili da ipak ne moemo." "Moemo, makar, pokuati", ree Enoh. "Kada bi samo htela da ostane." "I da zavrimo tako to u te zamrzeti? Ili, jo gore, tako to e ti zamrzeti mene? Ostanimo pri svom oseanju krivice i jadu. To je ipak bolje od mrnje." On se hitro pomeri, jednim pokretom dohvati piramidu sfera i podie je. "Ne, ne to", uzviknu on. "Meri, nemoj..." Piramida zablista, vrtei se u vazduhu, a onda udari u kamin. Blistave svetlosti se pogasie. Neto staklo? metal? kamen? - zazvecka po podu. "Meri!" uzviknu Enoh ponovo, jurnuvi u tminu. Ali tamo nikoga nije bilo. "Meri!" zazva on jo jednom, ali krik mu se pretvori u jecaj. Otila je, i vie nikad nee doi. ak ni kada mu bude silno potrebna, nee doi. Stajao je nepomono u tmini i tiini, i glas itavog jednog stolea ivljenja kao da mu se obraao aptavim jezikom. Sve je u ivotu teko, ree taj glas. Nita nije lako. Bee jednom jedno devoje sa farme dole pokraj puta, i bee nekad jedna junjaka lepotica koja ga je posmatrala kako marira s vojskom, i bee Meri, koja ga je zauvek napustila. On se umorno okrenu i poe, pipajui put stola. Naavi lampu, on je upali. 94

Stajao je kraj stola i ogledao se po sobi. U uglu u kojem je sada stajao nekad je bila kuhinja, a tamo, gde je sada kamin, bila je obedovaonica, i sve se to izmenilo - izmenilo pre mnogo, mnogo godina. Ali i dalje je sve to mogao videti, kao da je jue bilo. Svi ti dani su minuli, i svi ti ljudi davno nestali. Samo je jo on bio tu. Izgubio je svoj svet. Njegov svet ostao je negde daleko za njim. Poput njega, upravo na ovaj dan, i svi drugi - sva ljudska bia to su u ovom trenutku ivela. Mogue je da to jo ne znaju, ali i oni su svoj stari svet ve ostavili za sobom. Njihov svet vie nikada nee biti isti. Oprostili se se od mnogih stvari, od mnogih ljubavi, od mnogih snova. "Zbogom, Meri", proapta on. "Oprosti mi, i neka te Bog blagoslovi." On sede za sto i primae dnevnik to je stajao pred njim. Zatim ga otvori, tragajui za stranicama koje je tek trebalo popuniti. Imao je jo puno posla. I imao je dovoljno vremena da ga obavi. Upravo je rekao svoje poslednje zbogom.

95