Balada o Stojkovi}ima

Bije batina{, bogme svojski raspalio, puca nam ko`a, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko {tapova i besa? Udara bogato, udara od sveg srca, ve} mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, predi{e, vi{e ne mo`e, i pada mrtav umoran, a mi `ivi. Pore|aju nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, ote`asmo od olova u telu. Do|e i ve~e. Umorili se strelci. Odvezuju nas, psuju nam boga i majku. Sa streljanja se vra}amo ku}i ko s posla, i dok se u kujni podgreva ve~era `ene nam krpe rupe u odelu. Posle ve~ere pregledam domazluk: zakrpim krov, poduprem ogradu, nakupim ki{nicu u kace i aranije. U tom i spavanju vreme. Pre no zaspim ka`em `eni: ve{a}e me u pet, gledaj da me probudi{ ne{to ranije. Ujutro ve{ala, nova novcata, ~vrsta, u`ad jaka, d`elati obu~eni, - ruku na srce, ni~emu zamerke nema. Ve{aju nas brzo, ve{to i lako. Visimo tako obe{eni do mraka, vreme je ve~eri, skidaju nas, - mi `ivi, svi nas tuku i psuju; ali ako. Sutradan zorom dovuku granja i drva, nasla`u loma~u, za nju nas gole ve`u, prinesu {ibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana, cela varo{ od pepela posivi. Kad sve dogori, mi izadjemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja o~i i gleda nas zaprepa{}eno: Sunce vam va{e, pa vi opet `ivi! Rastr`u nas konjma na repove, raspinju nas na to~ku,

seku nam glave, ruke i noge - stra{no! Streljane nas ve{aju, poklane nas gu{e, ne znamo za{to, a nije ni va`no. Sudijama je ve} svega toga dosta? Smenjuju strelce, otpu{taju vojnike, d`elate ve{aju - oni im kao krivi. Pa opet na nas: te topuzinom, te topom, te ve{aj, te seci, te kolji! A mi `ivi. Nije tu ne{to u redu, {ap}e narod, to neko {titi sudije od greha? A i nas katkad hvata zebnja pred san: nismo besmrtni, ne}e to dugo ovako, do}i }e jednom i nama kraj, ne}emo izdr`ati, i umre}emo od smeha.

Tuma~enje pesme "Balada o Stojkovi}ima" Lj. Simovi}a

"Balada o Stojkovi}ima" je pesma Lj. Simovi}a koja se nalazi u zbirci Uo~i tre}ih petlova objavljena 1972. god. u ciklusu Poslepono}nice. Novi talas pesni{tva, koji donose pesnici Popa, Pavlovi}, Miljkovi}, Lali}, razgradjivao je kli{e pesni{tva tradicionalnog tipa ~esto pomo}u ironijskog pristupa, kao i nagla{avanjem li~nog odnosa pesni~kog subjekta prema mitskim i civilizvacijskim iskustvima koja ga i danas odredjuju. Toj obnovi (uslovno re~eno) rodoljubivog pesni{tva znatno je doprineo Ljubomir Simovi}. Drama ~oveka, borba dobra i zla, velikih i malih, mo}nih i nejakih, nepravednih i pravednih, pokoritelja i nepokornih, neprekidni je i ve~an na ovom balkanskom prostoru. U sredi{tu te borbe je obi~an ~ovek, pitom i blag, ali ponosan i prkosan, sav od inata od `elje da `ivi i nad`ivi. Ova tema, ~esta za Simovi}a, dominantna je i u pesmi Balada o Stojkovi}ima. Ve} sam naslov ukazuje na zna~enje pesme. Stojkovi}i, simboli~no prezime onih koji opstaju, postoje uprkos svemu {to ih poni{tava, predstavljaju nemogu}nost uni{tenja onog obi~nog naroda. Njih poku{avaju poni{titi ne samo drugi osvaja~ki narodi, ve} i svi oni mo}nici, vladari, sudije iz sopstvene zemlje. Simovi} se odri~e avangardizma i okre}e tradiciji. Nalazimo uspele sinteze svakodnevnog, istorijskog, mitskog i bajkovitog, 2

ose}anje istorije kolektivne sudbine. Baladu Simovi} izokre}e, podsmeva se epskom patosu, tonovi se pomeraju od elegi~nog, tragi~nog do humornog, crnohumornog i paradoksalnog. Pesma nema jednoobrazne strofe (9 strofa: oktava, nona, sikstina, septima, katren, kvinta, distih) ni rimu koja se kontinuirano sprovodi kroz ~itavu pesmu, ni jednak broj stihova u strofama. On koristi stih oblika usmene poezije, s ciljem da dodje do slike biblijskih dimenzija, apokalipti~nih vizija. Simovi} obrazuje pesmu po na~elima retorike, govornih figura kojim se ostvaruje ~itav niz ritmi~nih asocijacija. Principi retorike su uvek u `anru lirskom ili dramskodijalo{kom (obra}anje `eni, kralj narodu). Jezik je govorni, fleksibilne melodije kroz koji odjekuje glas kolektiva, svesna i nesvesna talo`enja bi}a naroda i njegova vitalisti~ka snaga. Polisindet sputava tempo i isti~e posebno svaki elemenat izraza, naro~ito pove}ava realisti~nost odnosno naturalisti~nost opisa mu~enja ("bije sat, bije dva, bije tri", "prska cevanica, podlaktica, koska), posle koga sledi paradoks i posebno izdvojenog dela stiha - "a mi `ivi". Neuni{tivost, postojnost, vitalizam. Hiperbolom, kao osnovnim elementom groteske i ironije, i metaforama gradira se pesma od po~etka do kraja streme}i zavr{etku koji iznenadjuje, gde je paradoksalan obrt koji zatvara pesmu ("i umre}emo od smeha"). Simovi} se koristi slikama kao osnovnim elementom poetske strukture. Metafori~ne slike se me{aju sa konkretnim dogadjajima, svakodnevnim `ivotom i dobija se groteska ("ka`em `eni: ve{a}e me u pet, gledaj da me probudi{ ne{to ranije.") Me{aju se elementi sme{nog, fantasti~nog i istovremeno ne~eg tragi~nog. Slike su irealne, neobi~no kontrastirane, za~udne, sa simboli~nim smislom auditivne i vizuelne prirode. U pesmi je lirski subjekt kolektivno Mi, stradalnici, nevine `rtve, narod u kontekstu istorije, Mi iz sada{njosti i pro{losti, Mi kao pripadnost istoriji. Simovi} peva u ime svih mrtvih, unaka`enih, bezimenih. Stihovi su li{eni patriotske patetike i pomeraju smisao ka groteski. Scene mu~enja su iz usmene narodne tradicije. Preuzeta je i cela formula: "Rastr`u nas konjma na repove. Ironi~an ton i fantasti~ne slike su najpogodinji za izra`avanje misli koja `eli da ka`e istinu. Ironija, karikaturalna slika i razorno dejstvo njegove humorne imaginacije jesu novina u poeziji tradicionalne poetike. Pesnik koristi formu monologa i mnogoglasnog iskaza. Nagla{ava povla~enje prolaznog pred trajnim. Dve suprostavljene strane, bezdu{nici i nesre}nici, narod i mo}nici. Narod prvo bije batina{, pa ih streljaju strelci. Simovi} pravi obrt te su strelci i batina{i 'mrtvi umorni', a narod je '`iv' i vra}a se sa streljanja "ko s posla". Narod se bavi svakodnovnim poslovima a zatim ih `ene bude za ve{anje. Potom ih pale, pa sve to odjednom rade(Streljane nas ve{aju, poklane nas gu{e) ali, uprkos svemu, narod `ivi. D`elati, kralj i sudije ih psuju, ali ni{ta ne poma`e. Svemu

tome narod se ne suprostavlja. Ironi~no, on, `rtva, kao da bi i sam pomogao d`elatima da se to okon~a. U pretposlednjem distihu "Nije tu ne{to u redu, {ap}e narod / to neko {titi sudije od greha, imamo apsurd, izokrenutu sliku jer sudije neko {tiiti da u~ine greh nemogu}no{}u uni{tavanja naroda koji je bez krivice. U poslednjoj strofi je kona~ni paradoks, narod zna da nije besmrtan, ali ne}e nestati od mu~enja, ve} }e umreti od smeha. Njegova ironija nije uperena samo na one koji su protiv naroda, ve} i na sam narod, kolektivno Mi. Njegov odnos prema trpljenju je dvosmislen. U isto vreme i kao potvrdno i kao osporavaju}e. Pozitivna nota sadr`ana je u trajnosti i neprolaznosti narodnog identiteta, dubinu nacionalnog trajanja ali i istovremeno kritika na kolektivnu pasivnost kojaje data implicitno kroz krajnji paradoks. Ironija je uperena i na demitologizacija mentaliteta koji je navikao da veruje iluzijama i ideologijama koje sem novog kru`enja ratnog do`ivljaja nije donosio ni{ta osim smrti. Ve} je prime}eno da je Simovi} retori~an pesnik (Pavlovi}). Znamo da je retorska fraza orudje govorni{tva i omamljuju}ih poziva ideologije. Koriste}i se istim orudjem kao i ideologija, dovodi svoju pesni~ku sliku do krajnosti ~ije se zna~enje obr}e u svoju suprotnost tvore}i paradoks koji otkriva poentu cele pesme. Lj. Simovi} pripada generaciji M. Danojli}a, D. Kolund`ija , B Petrovi}a, B. [ujice, M. Be}kovi}a.