Matematika 2 - Analiza

http://zilet.ionichost.
com 1
D.1. (def. metrikog prostora)
Pretpostavimo da je dat neprazan, potpuno amorfan skup X i neka je dato preslikavanje XxXR
(X
2
R). Uredjeni par (X, d) se naziva metriki prostor ako preslikavanje d na skupu X yadovoljava
sledei sistem (aksioma):
1. 0d(x,y)+ - aksioma nenegativnosti i konanosti
2. d(x,y)=0 x=y
3. d(x,y)=d(y,x) aksioma simetrije
4. d(x,z)d(x,y) + d(y,z) nejednakost trougla
Primeri:
(1) Pomenuti skup X- nosa, preslikavanje d metrika, za date x, y d(x, y) rastojanje x, y
(R, | |); x, y eR, d(x,y) = |x-y|
(2) (R
2
, d); x, yeR
2

x = (x
1
, x
2
) y = (y
1
, y
2
); d(x, y)=
2
2 2
2
1 1
) ( ) ( y x y x +
(3) (R
2
, d
p
), peR, p>1; x, y e R
2
x = (x
1
, x
2
) y = (y
1
, y
2
); d
p
(x, y)=
p p p
y x y x ) ( ) (
2 2 1 1
+ - Euklidovsko rastojanje (prirodno)
(4) (R
n
, d) neN
x = (x
1
,..., x
n
) y = (y
1
,..., y
n
),
=
=
n
k
k k
y x y x d
1
2
) ( ) , (
T.1. (o ekvivalentnosti metrikih prostora nad konano dimenyionim prostorima)
Pretpostavimo da su data 2 metrika prostora (R
n
, d
1
) i (R
n
, d
2
), tada su svake dve metrike
meusobno ekvivalentne to drugaije reeno ynai sledee: niz (X
k
)eR
n
konvergira po metrici d
1

konvergira po metrici d
2
.
(5) c[a, b], - <a<b< +
c skup svih f-ja f:[a,b]R neprekidnih na [a, b]. Neka su f i g dve f-je iz c[a, b]
d(f, g) = max |f(t) g(t)| , atb
(c[a, b], d) je metriki prostor
Moemo da dokaemo da ova f-ja zadovoljava prve 4 aksiome.
d(f, g) uniformno (ebeevljevo) rastojanje.
(7) L
p
[a, b], p1, - <a<b< + , L
p
skup svih f-ja koje su integrabilne na segmentu [a, b]
Za dve f-je f i g eL
p
[a, b],
p
b
a
p
dt t g t f g f d
1
) ( ) ( ) , (
|
|
.
|
\
|
=
}
- Lebegovo rastojanje ( Lebesgue)
Ureeni par (L
p
[a, b], d) metriki prostor
Deskriptivna svojstva skupova u metrikom prostoru
D.1. (pojam sfere (kugle) u metrikom prostoru)
Neka je ureeni par (X, d) metriki prostor. Pretpostavimo da je data jedna fiksirana taka prostora
aeX i neka je c>0, tada se skup u oznaci K(a, c)={xeX | d(x,a)<c} naziva otvorena sfera (lopta) sa
centrom u taki a i poluprenikom c. Ako umesto < stoji onda to nazivamo zatvorenom
sferom.
Primeri:
(1) (R, | . |)
|x-a|<c
a-c <x< a+c
(2) (R
2
, d), aeR
2
, a=(x,y), t=(u,v)
t e k(a, c)={t e R
2
| d(t, a) < c}
c < + =
2 2
) ( ) ( ) , ( y v x u a t d
2 2
) ( ) ( y v x u + c
2

Ako je < u, v su unutar krunice.
( )
a
a+c
a-c
c a
http://zilet.ionichost.com 2
Ako je znak = u,v e krunici. (jednaina kruga)
D.2. (pojam okoline take)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i neka je aeX fiksirana taka prostora X, tada se c>0,
skup K(a,c) naziva c okolina take a. Srugim reima, svaka otvorena kugla sa centrom u taki a
naziva se okolina take a. Take u unutranjosti ove sfere se zovu take iz unutranjosti ove okoline.
D.3. (unutranja taka skupa u metrikom prostoru)
Neka je (X, d) metriki prostor i neka je A=C i AcX. Pretpostavimo da aeA. Za taku a kaemo da
je unutranja taka skupa A ako postoji c>0 takvo da sfera K(a,c)cA.
D.4. (unutranjost skupa u metrikom prostoru)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i neka je AcX, skup svih unutranjih taaka toga skupa
se naziva unutranjost, ili internum skupa A i oznaava sa int A.
D.5. (def. otvorenog skupa)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i neka je C=AcX. Za skup A kaemo da je otvoren ako
je ispunjen sledei uslov A=int A. Drugim reima skup A se naziva otvoren ako je on sastavljen
iskljuivo od svojih unutranjih taaka.
T.1. (o svojstvima otvorenih skupova)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i neka su A
i
cX (ieN). pretpostavimo takoe da su svi
skupovi A
i
otvoreni. Tada vai:
1. prazan skup i itav X jesu uvek otvoreni skupovi u tom prostoru u odnosu na tu metriku
2.
+
=1 k
k
A je otvoren skup
3.
n
k
k
A
1 =
je otvoren skup
Napomena:
Drugim reima proizvoljne kolekcije otvorenih skupova jeste otvoren skup. Nasuprot ovome
samo konano mnogo skupova se moe uzeti u preseku da bi se zadralo svojstvo otvorenosti. Lako
se dolazi do primera otvorenih skupova kojih ima beskonano mnogo i koji u preseku ne daju
otvoren skup. Takav sluaj je sa kolekcijom:
(R, | |) , A
k
= |
.
|
\
|
+
k k
1
,
1
; k=(1,2,3,...)
} 0 {
1
=
+
=
k
k
A nije otvoren dokaz za (3)
(1) C zadovoljava sve uslove zato to nema elemenata koji ne bi zadovoljavali te uslove.
Taka (2) se dokazuje primenom jednakosti navedene u prethodnoj definiciji.
D.6. (zatvoreni skup)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i neka je C=AcX. Za skup A kaemo da je zatvoren
(A) otvoren skup.
T.2. (svojstva zatvorenih skupova)
Neka je (X, d) metriki prostor i neka su A
i
cX (icN). Tada vae sldea svojstva:
1. skupovi X i C su zatvoreni skupovi
2.
n
k
k
A
1 =
je zatvoren skup
3.
+
=1 k
k
A je zatvoren skup ; vai na pomena analogna prethodnoj teoremi.
D.7. (rub skupa)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki porostor i neka je C=AcX.
(a) aeX (taka a, za sada, nije ni u kakvoj relaciji sa skupom A). Za taku a kaemo da je rubna
taka skupa A, ako su ispunjeni sldei uslovi:
c>0, sfera K(a,c) sadri uvek bar dve take x i x (eK(a,c)) i to takve da je xeA . xe(A).
(b) skup svih rubnih taaka skupa A se naziva rub skupa A i oznaava sa r(A), rub (A). Rub
nekog skupa moe biti prazan skup. Postoje skupovi ija je svaka taka rub.
Skup R nema rub u prostoru (R, | |). Skup N je sastavljen iskljuivo iz rubnih taaka.
D.8. (adherentna taka)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki porostor i neka je C=AcX. Za taku aeX kaemo da je
adherentna taka skupa A ako za c>0 postoji bar jedno x koje pripada sferi K(a,c) takvo da xeA.
Skup svih adherentnih taaka nekoga skupa se naziva adherencija skupa A i oznaava sa .
Napomena: Domai termin za adherenciju je zatvorenje.
D. (take nagomilavanja)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki prostor i da je C=AcX i taka aeX (a nema veze sa skupom A).
Za taku a kaemo da je taka nagomilavanja A, ako svaka c okolina K(a,c) take a sadri
beskonano mnogo elemenata skupa A.
Napomena:
a) dati neprazan skup moe ali ne mora imati taaka nagomilavanja
b) u sluaju postojanja taaka nagomilavanja njih moe biti 1,2, beskonano mnogo,
0
, + (ili c)
D.9. (kardinalni broj)
Pretpostavimo da su data dva skupa A i B. Za ta dva skupa kaemo da imaju isti broj elemenata
(iste moe, kardinalnosti) ako postoji bar jedna bijekcija f:AB. Ako je jedan od ovih skupova
0
,
tada za preostali skup kaemo da ima mo
0
(ovaj skup ima niz elemenata, odnosno moe se
poveati u niz). Mo c ima skup koji ima broj elemenata koliko i skup R.
D.10. (izvodni skup)
Neka je (X, d) metriki prostor i u njemu skup A. Skup svih taaka nagomilavanja skupa A u oznaci
A naziva se izvedeni skup skupa A.
D.11. (izolovana taka skupa)
Pretpostavimo da je (X, d) metriki porostor i neka je C=AcX i neka aeA. Za a kaemo da je
izolovana taka skupa ako postoji c>0 (bar jedno) tako da okolina K(a,c) ne sadi ni jednu drugu
taku sem take a.
Konvergentni procesi (nizovi i njihova konvergencija)
D.1. (definicija niza)
Svako preslikavanje f:NX gde je (X, d) proizvoljan metriki prostor, zove se niz u X, odnosno
niz.
D.2. (konvergentan niz)
Ako je dat metriki prostor (X, d) i u tom prostoru dat niz X=(X
n
) (neN) i neka je aeX fiksirana
taka tog prostora. Za niz X
n
kaemo da konvergira ka taki a ako je ispunjen sledei uslov
c>0 -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0
d(X
n
, a)<c
Ako uslovi date definicije nisu ispunjeni tada dati niz ne konvergira, odnosno divergira.
D.3. (taka nagomilavanja)
a) Pretpostavimo da su dati metriki prostor (X, d) i niz X=(X
n
) (neN). Tada se skup A={X
n
eX|
neN} zove skup vrednosti niza X=(X
n
)
b) Svaka taka nagomilavanja prethodno definisanog skupa A se naziva taka nagomilavanja niza
X=(X
n
) (neN). Pretpostavimo da niz X=(X
n
) konvergira ka taki a, tada je ova taka a oigledno
taka nagomilavanja ovog niza i tada je to jedinstvena taka nagomilavanja.
c) Niz X
n
konvergira ako i samo ako ima jedinstvenu taku nagomilavanja (kriterijum
konvergencije)
D.4. (Koijev niz)
a-c a+c
( )
x
p
a x
q

c c c < > < - > =
+
a x n n N n a x
n n
n
0 0
, ) ( , 0 : lim
|x
n
-a|<c -c<x
n
-a<+c a-c<x
n
<a+c
(n
0
, n
0
+1, n
0
+2, ... , n
0
+p, n
0
+p+1, ... ) e (a-c, a+c)
x
p
, x
q
p,q nezavisni u odnosu jedan na drugi ali p, q n
0

| x
p
-x
q
| = d(x
p
, x
q
) < 2c

Ako niz konvergira tada je za dovoljno velike indekse rastojanje izmeu bilo koja dva lana
proizvoljno malo. Uopte obrnutost ne vai. Neka je (X, d) proizvoljan metriki prostor i neka je
(X
n
), x
n
eX (neN) niz tog prostora. Za ovaj niz kaemo da je Koijev niz u prostoru X ako je
ispunjen sledei Koijev uslov:
c>0 -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0
peN d(x
n+p
, x
n
) <c
x
n
poetak Koijevog odseka
x
n+p
kraj Koijevog odseka
d(x
n+p
, x
n
) Koijev odseak
Sada se postavlja pitanje: Pod kojim uslovima je konvergencija jednog niza ekvivalentna
Koijevom uslovu za taj niz? Odgovori su sledei:
a) U proizvoljnom metrikom prostoru konvergencija jednog niza nije ekvivalentna Koijevom
uslovu za taj niz
b) Prostori u kojima ova ekvivalencija vai se nazivaju kompletni metriki prostori. Prostori
navedeni u taki (a) su nekompletni prostori.
c) U jednoj od narednih teorema, kako e biti dokazano, svi metriki prostori se mogu dopuniti
takama tako da novoformirani prostori budu ipak kompletni metriki prostori.
D.5. (kompletan metriki prostor)
Pretpostavimo da je dat metriki prostor (X, d). Ako je u ovom prostoru svaki Koijev niz
istovremeno i kompletan, tada se taj metriki prostor naziva kompletan metriki prostor.
Napomena: Iz prethodnih definicija neposredno sleduje da je u kompletnim prostorima
konvergencija ekvivalentna Koijevom uslovu.
Neprekidna preslikavanja metrikih prostora
D.6. (granine vrednosti)
Neka je dat metriki prostor (X, d
1
) i u njemu taka aeX i neka je dat metriki prostor (Y, d
2
) i
taka AeY i preslikavanje f:XY. Za funkciju f kaemo da ima graninu vrednost A kada Xa
po metrici d
1
u skupu X, ako je ispunjen sledei uslov:
c>0, -o=o(c)>0, x, d
1
(x, a)<o d
2
(f(x), A)<c
Ako je ovaj uslov ispunjen tada kratko piemo:
a x A x f A x f
d d
a x
. =
1 2
) ( ) ( lim
D. (neprekidna funkcija u taki)
Neka su data dva prostora (X, d
1
) i (Y, d
2
) i neka je f preslikavanje f:XY i neka je data taka aeX.
Za preslikavanje f kaemo da je neprekidno ako je ispunjen sledei uslov:
c>0 -o=o(c)>0 x : d
1
(x, a)<o d
2
(f(x), f(a))<c
Napomena: Definicije granine vrednosti i neprekidnosti se razlikuju samo u tome to je u ovoj
definiciji A=f(a), odnosno gledano u def. gran. vrednosti f je neprekidna f-ja u taki A ako i samo
ako je ispunjen sledei uslov:
) lim ( ) ( ) ( lim
2 1
x f a f x f
a x a x
d d

=
Neprekidne funkcije su one koje u formalnom smislu komutiraju sa
(lim) * ) ( ) ( * (lim)
) (lim ) ( lim
f f
x f x f
=
=
Operacija * komutativna kod neprekidnih funkcija.
D. 1. (neprekidnost na skupu)
1
) i (Y, d
2
) i neka je f preslikavanje f:XY i neka je C=AcX. Za
funkciju f kaemo da je neprekidna u skupu to oznaavamo :
feC(A) ako je f neprekidna aeA neprekidnost taka po taka. Skup C(A) se naziva klasa ili
prostor neprekidnih funkcija nad skupom A.
D. 2. (ravnomerna ili uniformna neprekidnost)
Primeri koji debelo objanjavaju definiciju:
[1] f(x)=x
dva metrika prostora:
(R, | |) (X, d
1
)
(R, | |) (Y, d
2
)
x:|f(x)-f(a)| < c
|x-a| < c

d
1
(x, a)<o d
1
(f(x), f(a))<c
|x-a|<o |f(x) f(a)|<c
|x-a|<o |x-a|<c
o(c) =
2
c
c
c
< < a x a x
2

[2] (R, | |) (X, d
1
) . (R, | |) (Y, d
2
), ali meu njima razmatramo
x
x f
1
) ( = x>0
y
x
2
1
f(a)
a
c c + = +
a
a f
1
) (
c c =
a
a f
1
) (

Kada se taka a eta desno, interval 1 2 se poveava pa i o mora da se poveava. Kada se taka a
eta levo interval 1 2 se smanjuje. Kod ovih primera funkcija raylika je:
U primeru 1 za izabrano i fiksirano c moe se izabrati jedinstveno o za sve mogue poloaje take a.
U primeru 2 za fiksirano c, o se mora birati u zavisnosti od poloaja take a na realnoj osi.
Pri svemu tome konstatujemo da su oba primera f-je neprekidne f-je. Prema prethodnim takama
razlika je samo u tipu neprekidnosti (oba primera su svakako neprekidna taka po taka).
1
) i (Y, d
2
) i neka je f preslikavanje f:XY. Uoimo jedan fiksiran
sku C=AcX. Za preslikavanje f kaemo da je ravnomerno (uniformno) neprekidno na skupu ako je
ispunjen uslov:
c>0, aeA -o=o(c)>0 x : d
1
(x, a)<o d
2
(f(x), f(a))<c
Napomena: U ovoj definiciji se podrazumeva da o zavisi samo od c, a u prethodnoj definiciji iako
stoji identino u stvari bi trebalo da pie o=o(c)=o(c,) to u ovoj definiciji nije sluaj. Iza ovih
definicija postavlja se pitanje koji je odnos obine i ravnomerne neprekidnosti. Odgovor e biti
iznet kroz 2 teoreme od kojih je prva oigledna a druga e biti samo forulisana a dokaz e biti iznet
kasnije.
D.3. (ravnomerna neprekidnost na R)
y
x
x
f(x)
a a-o a+o
f(a)+c
Za f-ju f: RR i koja je definisana na skupu D, C=DcR, (D=dom(f)) kaemo da jeste ravnomerno
neprekidna na skupu D ako je ispunjen sledei uslov: c>0, -o=o(c)>0 (i samo od c), (x,
xeD)(,x-x,<o ,f(x)-f(x),<c) Dokaz Kantarovog stava (negira se prethodna def.)
-c>0, o>0, mimo toga to je (,x-x,<o ,f(x)-f(x),c
0

T.1. Svaka ravnomerna neprekidna f-ja jeste i neprekidna taka po taka u posmatranom domenu.
Dokaz. Ako je f ravnomerno neprekidna, onda su zadovoljeni uslovi D.2. to znai da su
zadovoljeni i uslovi D.1. pa je f neprekidna taka po taka.
D. (kompaktan skup)
Neka je dat metriki prostor (X, d) i C=AcX. Za skup A kaemo da je kompaktan ako je ispunjena
sledea implikacija. Svaki beskonani niz elemenata iz A koji je ogranien ima bar jednu taku
nagomilavanja koja takoe lei u skupu A.
Napomena: Za skup AcX koji nije prazan kaemo da je ogranien ako postoji apsolutna konstanta
k>0 takva da za jednu fiksiranu taku iz A i svako x iz A vai: d(X,a)k (<+)
T.2. (Kantorov stav)
Klasa f-ja neprekidnih
taka po taka

2
1
T
uvekT
:

Klasa f-ja ravnomerno
neprekidnih
Neka je dat metriki prostor (X, d) i neka je dat C=AcX i neka je dato preslikavanje f:XX. Za
ovo preslikavanje vai obrnuta implikacija od teoreme 1 samo pod uslovima koje navodi ova
teorema i koji glase:
Ako je f neprekidna na skupu A, a A jeste kompaktan i zatvoren skup tada je i ravnomerno
neprekidna na skupu A.
Napomena: Gornja definicija je iskazana za sluaj kada se skup originala i skup slika poklapaju za
jedan metriki prostor. Teorema se u identinoj formi moe iskazati i ako su slike i originali razliiti
metriki prostori.
Nekoliko napomena potrebnih za razumevanje Kantarovog stava
Iz teorije nizova, posebno konvergentnih, sleduje da vae sledea dva tvrenja:
1) Ako je dat realan niz x=(x
n
), neN, x
n
eR, koji ima npr. take nagomilavanja a,b,c,...eR. Tada za
svaku ovu taku postoji korespodentan niz niza x koji konvergira ba ka odgovarajuoj taki a,b,c,...
Drugim reima za taku aeR koja je jedna od taaka nagomilavanja postoji podniz x=x
nk
(keN),
x
nk
eR takav da je a x
k
n
k
=

lim . Za b -x takav da je lim x=b,...
2) Malo optije tvrenje glasi: ako je AcR, A=C, i ako A ima take nagomilavanja a,b,c,... tada za
svaku od ovih taaka postoji podniz, ili prosto postoji niz taaka u A koji konvergira ba ka toj taki
nagomilavanja. aeR, a je taka nagomilavanja skupa A, tada -x=(x
n
), (neN), x
n
=A
a x
n
n
=

lim
(1) i (2) su Hajneov princip
Razmatranje nizova i graninih procesa u linearnim vektorskim normiranim prostorima
T.1.
Pretpostavimo da je dat izvestan skup X koji u odnosu na operacije + i * ini linearni vektorski
prostor, mimo toga data je i norma (X, +, *, || . ||) - linearni normirani vektorski prostor.
Pretpostavimo da su data dva niza x=x
n
i y=y
n
(neN) gde se pretpostavlja da su x
n
i y
n
elementi
nosaa X. Ako su nizovi x i y konvergentni u tom sluaju su i nizovi x+y i x-y takoe konvergentni,
pri emu je niz x+y = (x
n
+y
n
), a x-y=(x
n
-y
n
). Ako je =(
n
, neN) niz skalara
n
eS gde je S onaj
skup skalara nad kojima su razapeti i prostor X i prostor Y. Iako je jo pri tome =

n
n
lim , tj. niz
skalara konvergira, tada konvergira i niz
_
x =(
n
x
n
). Pri svemu tome ako x
n
x
0
, y
n
y
0
tada x+y
x
0
+y
0
, x-yx
0
-y
0
, a niz (
n
x
n
)x
0

Napomena: U takvom sluaju kada vae uslovi prethodne teoreme kae se da lim prolazi kroz zbir,
kroz razliku, kroz proizvod.
Dokaz. Dokazaemo da ako je lim x
n
=x
0
, lim y
n
=y
0
, x+y=(x
n
+y
n
)x
0
+y
0

c>0 -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0
||x
n
-x
0
|| <c/2
c>0 -n
1
=n
1
(c) e N, nn
1
,,y
n
-y
0
,,< c/2 lim x
n
=x
0
i lim y
n
=y
0

,,(x
n
+y
n
)-(x
0
+y
0
),, = ,,(x
n
-x
0
)+(y
n
-y
0
),, < ,,x
n
-x
0
,,+,,y
n
-y
0
,, | c/2+ c/2
neka je n
2
(c) = max(n
0
(c),n
1
(c))
| c/2 + c/2 = c c
0
>0, -n
2
=n
2
(c)eN
nn
0
(n
2
) nn
1
(n
0
) nn
2
,,(x
n
+y
n
)-(x
0
+y
0
),, < c

0 0
) ( lim y x y x
n n
n
+ = +

n
n
n
n
n
n
y x y x y x

+ = + = + lim lim ) ( lim
0 0 0

primer: obrnuta teorema ne vai, tj. primer dva niza koja su oba divergentna, ali njihov zbir
konvergira.
(R,+,*,|| . ||)
x
n
=(-1)
n
, y
n
=(-1)
n+1
= -x
n

(x
n
+y
n
) = (C) konvergentan ka nuli ||x|| = ,, * ,,x,,
T.2. (odnosi se na granine vrednosti f-ja u normiranim prostorima)
Neka je (X,d) metriki prostor. Neka je ureena etvorka (X,+,*,|| ||) linearni normirani vektorski
prostor. Pretpostavimo takoe da su f i g dve f-je koje slikaju xy (f,g: XY) i neka je aeX. Ako
postoje granine vrednosti A x f
a x
=
) ( lim , B x g
a x
=
) ( lim (A,BeY) tada postoje i granine vrednosti f-

ja f+g i f-g gde je (f+g)(x)*=f(x)+g(x), xeX i (f-g)(x)=f(x)-g(x), xeX i pri tome vai
) ( lim ) ( lim ) )( ( lim x g x f B A x g f
a x a x a x
+ = + = + i ) ( lim ) ( lim ) )( ( lim x g x f B A x g f
a x a x a x
= =
Dokaz:
a) izvodimo samo za + jer je za razliku f-ja dokaz analogan
Iz ovih pretpostavki
A x f
a x
=
) ( lim i B x g
a x
=
) ( lim
c>0 -o
1
=o
1
(c)>0
d(x,a)<o
1
,,f(x)-A,, < c/2
i c>0 -o
2
=o
2
(c) > 0
d(x,a)<o
1
,,g(x)-B,, < c/2
,,(f+-g)(x)-(A+-B),,* ,,(f(x)+-g(x))-(A+-B),, = ,,f(x)-A)+-(g(x)-B),,
,, f(x)-A,,+,, g(x) - B,, c/2+c/2=c
o
3
=o
3
(c)
def
= min(o
1
(c), o
2
(c))
T.3. (o zbiru i razlici neprekidnih funkcija)
Pretpostavimo da je (X,d) metriki prostor i neka (X,+,*,|| ||) linearan, normirani vektorski prostor.
Pretpostavimo da su date dve f-je f,g:XY. Neka je aeX i pretpostavimo da je cX, A=C. Tada
vai:
a) ako su f-je f i g neprekidne u taki a tada su i f-je f+g i f-g (T.2) takoe neprekidne u istoj taki a.
b) ako su f-je f i g neprekidne na skupu , tada su i f-je f+g i f-g neprekidne na istom skupu.
c) iskaz pod o ostaje taan ako se uslov neprekidnosti taka po taka zameni pretpostavkom
ravnomerna neprekidnost.
Dokaz: Uz koriene def. obine i ravnomerne neprekidnosti dokaz T.3 se izvodi putem
majorizacija analognih majorizacijama u T.1 i T.2.
T.4. (Hajneov princip)
Pretpostavimo da su data dva metrika prostora (X,d
1
) i (Y,d
2
) od kojih drugi moe biti i linearan
normirani vektorski prostor. Pretpostavimo takoe da je data funkcija f: XY i neka je a strogo
fiksirana taka u skupu originala. Tada je f-ja f neprekidna u taki x=a akko je ispunjen sledei
uslov: x=(x
n
) (neN), (x
n
eX) za svaki niz taaka u X takvih da x
n
a f(x
n
)f(a).
Banahov stav o nepokretnoj taki i njegova primena
f: RR
1) Problem odrediti sve f(x)=0 |+x
f(x)+x=x
F(x)=x+f(x) F(x)=x
2) A*X=C |
n
x
x
x
X
...
2
1
= +
AX+X=X
(A+I)X=X
BX=X
3)
}
b
a
x f dt t f t x k ) ( * ) ( ) , (

}
=
b
a
dt t f t x x f L ) ( ) , ( ) ( ;
2
1
1
) , (
xt
t x k
+
=
L(f)=g(x) L(f)=f

T.1. (o nepokretnoj taki)
Pretpostavimo da vae sledee pretpostavke:
(1) dat je metriki prostor (X, d)
(2) (X, d) je kompletan prostor
(3) f:XX
(4) data je proizvoljna taka x
0
eX i definisan je niz
x
n+1
=f(x
n
) (n=0,1,2,...)
x
0
x
2
=f(x
1
)=f(f(x
0
)) x
n
=f(f... (f(x
0
)...)
x
1
=f(x
0
) x
3
=f(x
2
)=f(f(f(x
0
))) x
n
iteracioni niz
Ako je to ispunjeno tada vae sledea tvrenja:
(a) x
n
konvergira ka taki x
*
eX (
*
lim x x
d
n
n
=
+
)
(b) taka x
*
zadovoljava jednainu f(x
*
)= x
*
i zove se nepokretna taka.
(c) taka x
*
je jedina nepokretna taka preslikavanja f, x
*
je jedina taka koja zadovoljava
f(x
*
)=x
*

(5) x
n
~ x
*

) , (
1
) , (
0 1
*
x x d
q
q
x x d
n
n
s , gde je broj q apsolutna konstanta, i to takva da za x, yeX vai d(f(x),

f(y))q
.
d(x, y) i gde mora biti 0<q<1
Napomena:
A) Preslikavanje f koje nad nekim metrikim prostorom (X, d) zadovoljava prethodni uslov (5),
naziva se kontrakcija.
B) Konstanta q je u stvari sledea konstanta 1
) , (
)) ( ), ( (
max
,
< =
e
y x d
y f x f d
q
X y x

C) Iskaz prethodne teoreme moemo preformulisati i u sledeoj formi. Ako vae pretpostavke
(1) do (5) tada sleduje tanost zakljuaka (a), (b) i (c).
Drugim reima:
Ako je dat kompletan metriki prostor i preslikavanje f tog prostora u samog sebe jeste kontrakcija,
tada to preslikavanje ima nepokretnu taku. Ta taka je jedinstvena i pri tome n-ti lan iteracionog
niza odstupa od nepokretne take najvie onoliko koliko je dato uslovom (c), pri emu sve ovo
reeno vai za bilo koju taku x
0
nosaa X.
Dokaz:
(a) x
n
konvergira u (X, d)
) , ( q ... ) x , d(x q ) x , d(x q q
)) f(x ), d(f(x q ) x , d(x q )) f(x ), d(f(x ) x , d(x
0 1
n
2 - x 1 - n
2
2 - x 1 - n
(5)
2 - n 1 - n 1 - n n
(5)
1 - n n n 1 n
x x d s s =
s = s =
+

) , ( q ) x , d(x
0 1
n
n 1 n
x x d s
+

x
n
je Cauchy-ev niz:
neN
0
, peN
) 1 0 (
1
1
) , ( ) , ( ) , ( ) x , d(x
) x , d(x ... ) x , d(x ) x , d(x ) x , d(x
... ) x , d(x ) x , d(x ) x , d(x ) x , d(x ) x , d(x ) x , d(x
0 1
1
0
1
0
0 1 0 1
1
0
1 k n n
n 1 n 3 - p n 2 - p n 2 - p n 1 - p n 1 - p n p n
n 2 - p n 2 - p n 1 - p n 1 - p n p n n 1 - p n 1 - p n p n n n
< <
= = s =
= + + + + s
s s + + s + s

=
=
+
=
+ + +
+ + + + + + +
+ + + + + + + + +
q
q
q
q x x d q q x x d x x d q
p
n
p
k
k
p
k
n k n
p
k
k
p
c <
<
s
+
q
q
x x d
q
q
q x x d
n p
n
p
1
) , (
1
1
) , ( ) x , d(x
0 1 0 1 n n
c>0
Poto je prostor kompletan onda niz konvergira. Oznaimo vrednost tog niza
n
n
x x lim
*
=
(b) f(x
*
)=x
*
d(f(x
*
), x
*
)=0
(b.1) Prvo emo dokazati jednainu f(x)=x, ako ima nepokretnu taku tada takvih taaka moe
biti najvie jedna. Drugim reima, taka x
*
jeste jedinsteno reenje te jednaine. Dokaz ide
metodom kontrapozicije, tj. pretpostavimo suprotno da jednaina f(x)=x ima 2 meusobno razliita
reenja.
f(x
*
)=x
*
. f(x
**
)=x
**
. x
*
=x
**
d(x
*
, x
**
)>0
*) * x d(x*, *)) * f(x d(f(x*), *) * x d(x*,
(5)
s = q | : d(x
*
, x
**
)
1q (0<q<1) kontradiktorno sa (5)
(b.2) Take f(x
*
), x
*
, x
n
eX vai nejednakost trougla, gde je x
n
lan onog iteracionog niza koji
konvergira ka taki x
*
.
) , ( )) ( ), ( ( ) ), d(f(x
0 ) x , d(x
lim
1
*
1
* *
n
n
*
*
n

s =

=
n n n
n
x x d q x f x f d x
x x

f(x
*
)=x
*
d(f(x
*
), f(x
**
))=0
0 ) , ( ) , d(x q x*) , d(x ) x d(f(x*), x*) d(f(x*), 0
0
*
0
1
*
n n
+ s + s =

n
n n
x x d x
_ _

(c)
) , (
1
1
) , ( 0
) , (
1
) , ( 0
0 1
0
0 1
*
x x d q
q
q
x x d
x x d
q
q
x x d
n
p
n p n
n
n
s s
s s
+
_
x
1
=f(x
0
), 0<q<1
) lim , lim ( ) , ( lim
) , (
1
lim lim
0 1
*
n
p
p n
p
n p n
p
n
k
k
p n
p
x x d x x d
x x d
q
q
x x x

+

+

+
+
=
s
= =
Lako se dokazuje da je metrika d nad svakim metrikim
prostorom neprekidna f'ja svojih argumenata. Iz ovih razloga lim moe da ue pod slovo d, pa zbog
toga vai sledea jednakost:
) , ( ) , ( lim
*
n n p n
p
x x d x x d =
+

) , (
1
) , ( 0
0 1
*
x x d
q
q
x x d
n
n
s s
Pojam supremuma i infinuma i aksioma supremuma i infinuma
D. (def. ogranienog skupa)
Pretpostavimo da je dat C=AcR. Za A kaemo da je ogranien ako - dva broja m i M, takva da je -
<m<M<+ tako da za xeA vai mxM. U takvom sluaju brojevi m i M se nazivaju gornje i
donje ogranienje ili donja i gornja majoranta.
D. (sup, inf)
(a) (sup) Za broj MeR (-<M<+) kaemo da je supremum skupa A to oznaavamo na sledei
nain sup A = M, ako su ispunjena sledea 2 uslova:
(i) xeA, vai xM
(ii) c>0, postoji xeA takvo da je M-c<x
(b) (inf) Za broj meR (-<M<+) kaemo da je infinum skupa AcR to oznaavamo sa inf A=m,
ako su ispunjena sledea dva uslova:
(i) xeA, mx
(ii) c>0 -xeA, x<m+c
D. (aksioma supremuma)
(a) Svaki skup realne prave koji ima konanu gornju meu (tj. koji je ogranien sa gornje strane):
(1) ima supremum
(2) taj supremum je konaan realan broj
(b) Svaki skup realne prave koji ima konanu donju meu (tj. ogranien sa donje strane):
(1) ima infinum
(2) taj infinum je konaan realan broj
(c) Svaki skup realne prave ogranien sa obe strane:
(1) ima i supremum i infinum
(2) ova dva broja su konani realni brojevi
(d) Za zasnivanje matematike analize dovoljno je uzeti samo jednu od aksioma a, b ili c.
(e) Gornjim aksiomama a, b, c nisu obuhvaeni prazni skupovi, pa se iz tih razloga za prazne
skupove, pitanje egzistencije inf i sup aksiomatski prihvata na sledei nain:
supC = -
inf C = +
D. (monoton niz)
Pretpostavimo da je dat niz x=(x
n
), x
n
eR, neN. Za ovaj niz kaemo:
(i) da je neopadajui ako za neN, x
n
x
n+1

(ii) da je strogo rastui ako za neN, x
n
<x
n+1

(iii) da je ne rastui ako zaneN, x
n+1
x
n

(iv) da je strogo opadajui ako za neN, x
n+1
<x
n

(v) niz je monoton u globalnom smislu rei ako je ispunjen bar jedan od prethodnih uslova
T. (monoton + ogranien konvergentan)
Svaki monoton i ogranien niz realne prave konvergira.
Dokaz:
Teroremu emo dokazati na sluaju neopadajuih nizova. Preostali sluajevi dokazuju se analogno.
Iz pretpostavke da je niz ogranien sledi da je ogranien i odozgo. Tada skup vrednosti {x
n
| neN}
toga niza jeste ogranieni skup realne prave. Po aksiomi supremuma, tada taj skup ima svoj
supremum i oznaavamo ga sa M. S obzirom na sve reeno neN vae sledee 2 nejednakosti:
x
1
x
n
<M
Nadalje emo dokazati da upravo za ovu taku M vai M x
n
n
=

lim , to drugim reima po Koijevoj
def. znai da treba dokazati da vai:
c>0 -n
0
= n
0
(c)eN, nn
0
| x
n
-M | < c M-c < x
n
<M+c, a to dokazujemo ovako:
Poto je M supremum, tada vai neN x
n
M<M+c , c>0; tada iz take br. (2) def. supremuma
-n
0
eN takvo da je
0
n
x iznad M-c (
0
n
x M < c ). 1, 2, ... , n
0
-1, n
0
, n
0
+1, ...
nn
0

0
n
x x
n

c>0 -n
0
eN, takav da vai
0
n
x M < c nn
0
, n
0
=n
0
(c)
lanovi niza x
n
za indekse nn
0
zadovoljavaju M-c< x
n
<M+c
Lema o umetnutim razmacima
Pretpostavimo da je dat niz zatvorenih segmenata [a
n
, b
n
] (neN) i to takav niz da su ispunjena
sledea dva uslova:
(i) [a
n+1
, b
n+1
] c [a
n
, b
n
] (neN)
Takav niz segmenata naziva se niz umetnutih segmenata
(ii) 0 ) ( lim =
n n
n
a b ; niz segmenata koji zadovoljava ovaj uslov se naziva niz iezavajuih
segmenata.
Pod ovim pretpostavkama vai:
-
1
e [a
n
, b
n
] (neN), drugim reima postoji jedinstvena taka koja lei u svim segmentima.
Ovaj stav je direktna posledica teoreme o monotonom ogranienom nizu.
Dokaz:
Ovaj stav je direktna posledica teoreme o monotonom i ogranienom nizu: a
n
b
n
(neN)
iz (i) a
1
a
2
... a
n
... b
n
... b
2
b
1

Niz ovih a-ova jeste neopadajui niz (a
n
)| (neN), a niz b-ova je rastui (b
n
)| (neN)
a
1
a
n
b
1
; a
1
b
n
b
1

Nizovi a
n
i b
n
su monotoni i ogranieni pa prema teoremi ova dva niza konvergiraju.
-a
n
, b
n
eR a a
n
n
=

lim i b b
n
n
=

lim
a
n
b
n
(n), n
a b
imamo dva sluaja:
a) a=b
b) a<b
0<b-a = lim b
n
- lim a
n
= lim (b
n
-a
n
)
) (ii
= 0 (n) kontradikcija (b) ne stoji. Sada biramo =a(=b)
a
n
|a=b+b
n
a
n
a=bb
n
(n)
II nain
Neka postoji =, e|a
n
, b
n
|
Za sada je pokazano da lei u svim segmentima. Uzmimo da postoji jo jedna taka = koja
zadovoljava to isto. Tada imamo sledee:
0 < ,-, (b
n
-a
n
)
n
0 0< ,-, 0
ta jedinstvena taka je presek svih tih segmenata
=1
] , [
n
n n
b a = { }
T.2. (Boltzano-Weierstrass stav)
Svaki beskonaan i ogranien skup taaka u R ima barem jednu taku nagomilavanja. Dokaz ove
teoreme je direktno baziran na lemi o umetnutim razmacima.
Dokaz: Neka je dat skup AcR i zadovoljava:
(1) u skupu A ima beskonono mnogo elemenata i skup A je ogranien to podrazumeva da je
ogranien sa obe strane. Poto je A ogranien, tada po aksiomi supremuma postoji, i to konaan,
realan broj a = inf A i - b = sup A i oigledno je da za xeA vai a x b. U ovom segmentu [a, b]
ima beskonano mnogo elemenata.
(
+
(
+
b
b a b a
a ,
2
,
2
, - u bar jednom od ovih segmenata mora biti beskonano elemenata iz skupa
A. Ako ni jedan ne bi sadrao beskonano mnogo elemenata onda unija ne bi sadrala beskonano
mnogo elemenata. Izaberimo onaj od ovih segmenata koji je najvie lev a sadri beskonano mnogo
elemenata. Ovaj izabrani segment oznaimo sa [a
1
, b
1
]. Nad segmentom [a
1
, b
1
] primenimo
postupak sproveden nad segmentom [a, b]. Ponovimo ovaj postupak do beskonano. Sprovedeni
algoritam formira niz umetnutih segmenata, ije duine oigledno zadovoljavaju sledeu jednakost:
0
2

=
n n
n n
a b
a b
Na ovaj nain je formiran niz umetnutih razmaka ije duine zadovoljavaju, pa po lemi o
umetnutim razmacima:
- e [a
n
, b
n
] (neN) (Ovom relacijom se ni u kom sluaju ne tvrdi da taka lei u skupu A)
Oigledno je da taka jeste jedna od taaka nagomilavanja skupa A.
T.3. (potreban i dovoljan uslov za konvergenciju niza- Koijev)
Potreban i dovoljan uslov da realni niz X=x
n
, x
n
eR, neN konvergira jeste da taj niz zadovoljava
Koijev uslov:
c>0 -n
0
=n
0
(c)eN, peN, nn
0
,x
n+p
-x
n
, < c
Dokaz:
Pretpostavka: x
n
- konvergira i dokazati da x
n
zadovoljava Koijev uslov
a x
n
n
=

lim (aeR; jedinstveno)
c>0, -n
0
=n
0
(c)eN takav da za n n
0
,x
n
-a, < c/2
peN; nn
0
n+pn
0
,x
n+p
-a, < c/2
,x
n+p
-x
n
, ,x
n+p
-a-(x
n
-a), ,x
n+p
- a,+,x
n
-a, < c/2+c/2 = c
Drugi deo dokaza:
Neka x
n
zadovoljava uslov, treba dokazati da x
n
konvergira. c=1, n
1
=n
0
(1)eN, n
1
-fiksirano
nn
1
,x
n+p
-x
n
, < 1
n=n
1
,x
n+p
-x
n1
, < 1 (peN)
-1 < x
p+n1
- x
n1
< 1
a=x
n1
-1 < x
p+n1
< x
n1
+1=b (p=1,2,...)
a=min{x
1
, x
2
, ..., x
n1
}
b=max{x
1
, x
2
, ..., x
n1
}
a=min(a, a); b=max(b, b)
a x
n
b (neN) x
n
je ogranien niz
A= {x
n
, neN} skup je beskonaan i ogranien. Poto su ispunjene pretpostavke Bolcano-
Vajtrasovog stava -eR koje je taka nagomilavanja. Ako je taka nagomilavanja skupa A
tada postoji podniz
k
n
x niza (x
n)
i to takav da
k
n
x (k)
x
1
, x
2
, x
3
, x
4
, x
5
, x
6
, x
7
, ...

y
1
, y
2
, y
3
, y
4
,... podniz gornjeg niza.
,x
n
-, = ,x
n
-x
nk
+x
nk
-, ,x
n
-x
nk
, + ,x
nk
-, < c/2 + c/2
,x
n
-x
nk
, < c/2 za dovoljno veliko n i dovoljno veliko k
iz pretpostavke da je polazni niz x
n
Koijev
,x
nk
-, < c/2 za dovoljno veliko k iz upravo dokazane relacije da pod niz x
nk
konvergira ka .
Napomena: Oigledno je iz svih dosadanjih predavanja o realnim brojevima da se na bazi aksiome
o supremumu moe proterati da vai Koijev potreban i dovoljan uslov za konvergenciju realnih
nizova. Sve to smo uradili jeste niz teorema koje su u uzajamnoj implikaciji. Moe se ustanoviti i
obrnuti niz implikacija. Naime kada bi se Koijev potreban i dovoljan uslov prihvatio kao polazna
aksioma moglo bi se dokazati tvrenje da svaki ogranien skup na R ima svoj supremum i svoj
infinum. Aksioma supremuma jeste tvrenje ekvivalentno Koijevom potrebnom i dovoljnom
uslovu za konvergenciju niza. Prostori u kojima su Koijevi nizovi konvergentni se nazivaju
kompletni. Dokazom prethodnog stava mi smo u stvari ustanovili da je R kompletan prostor, dakle
dovoljno dobar za izvoenje matematike strukture kao to je mat. analiza. Sve ovo je obezbeeno
aksiomom o supremumu.
Teorija neprekidnih realnih funkcija
f: RR
dom(f)={xeR , f(x)eR}
(R, , . ,), ) ( ) ( lim a f x f
a x
=

-c
0
>0, c
0
=const (a-c
0
, a+c
0
) - neka okolina take a;
F-ja f je definisana i neprekidna u taki a ako vae:
(i) za c>0, -o=o(c)>0, takvo da je za xe(a-c
0
, a+c
0
), ,x-a,<0 ,f(x)-f(a),<c
grafiki:
y
x
x a
) (
a-c
0

a+c
0

f(a)+c
f(a)-c
f(a)

Vajtrasove teoreme o neprekidnim f-jama (Waierstrass)
T.1.
Pretpostavimo da je data f-ja f koja slika f:|a,b|R (-<a<b<+). Pretpostavimo da su ispunjena
sledea dva uslova:
1) fe C|a,b| f-ja je neprekidna na ovom segmentu
2) f(a)
.
f(b)<0 f-ja f je takva da menja znak u krajnjim takama segmenta |a,b| (f(a)<0 i f(b)>0)
ili (f(a)>0 i f(b)<0)
Ispitujemo prvi sluaj. Ako su ispunjeni ovi uslovi: postoji bar jedna taka e|a,b| takva da je
f()=0
y
x
a b

Dokaz: Slino dokazu Bolcano-Vajtrasovog stava
Uzimamo taku (a+b)/2
dva segmenta
(
+
(
+
b
b a b a
a ,
2
,
2
,
mogua tri sluaja sa segmentom
(
+
2
,
b a
a
1) |
.
|
\
| +
2
b a
f =0
2) |
.
|
\
| +
2
b a
f <0
3) |
.
|
\
| +
2
b a
f >0
Ako je sluaj pod (1) teorema je dokazana. Ako je ispunjen uslov (2) tada f-ja f zadovoljava
pretpostavke (1) i (2) na segmentu |a
1
, b
1
|
(
+
b
b a
,
2
. Ako je ispunjen uslov (3) tada e f-ja f
zadovoljiti pretpostavke (1) i (2) na novo izabranom segmentu |a
1
, b
1
|
(
+
2
,
b a
a
Sada emo razmotriti segment |a
1
, b
1
|, njega podeliti na egzaktno dva jednaka dela takom
2
1 1
b a +
, i
ponoviti prethodno izloen algoritam razmatranja, itd. Formiraemo segment |a
n
, b
n
| iz segmenta
|a
n-1
, b
n-1
| na isti nain na koji je |a
1
, b
1
| formiran iz |a, b|. I tako emo nastaviti do beskonanosti.
Na ovaj nain formiramo niz segmenata |a
n
, b
n
| (n=1,2,...) koji sveukupno zadovoljavaju sledei
sistem uslova:
1) |a
n+1
, b
n+1
|c|a
n
, b
n
| (neN), tj. segmenti su umetnuti.
2)
n
n n
a b
a b
2
= (n=1,2,...),
n
a b
2
0 (n) - ovi segmenti su iezavajui (duine im tee

nuli)
3) f e C|a
n
, b
n
| (neN)
4) f(a
n
) < 0 i f(b
n
) > 0 (neN)
- e (a,b), = =

n
n
n
n
b a lim lim
e |a
n
, b
n
|, (neN)
Ostaje da se pokae da je f()=0 iz (4) 0 ) ( lim s

n
n
a f ; 0 ) lim ( s

n
n
a f f() 0
iz 4) f(b
n
) > 0
lim f(b
n
) 0
f (lim b
n
) 0
f() 0 i (iz prethodnog) f() 0) f(c) = 0
T.2.
Pretpostavimo da je dat segment |a, b| (-<a<b<+) i neka je f e C|a, b|, tada je f ograniena f-ja
na istom segmentu, tj.
-keR (0<k<+), takva da je ,f(x), k, xe |a, b|
Dokaz:
Dokaz ide na bazi logike kontrapozicije.
Ako f-ja nije ograniena tada je za (neN), -x
n
e |a, b|, ,f(x
n
), > n (*)
niz x
n
zadovoljava sledee:
a) x
n
je beskonaan niz
b) x
n
je ogranien niz jer neN, ax
n
b
Svaki beskonaan i ogranien niz ima bar jedno taki nagomilavanje -e |a, b|, c - taka
nagomilavanja niza x
n
.
Postoji jedan podniz niza koji konvergira ka tom nizu.
-x
nk
(k=1,2,...)
=

k
n
k
x lim (1n
1
<n
2
<n
3
<...<n
k
<n
k+1
<...) monotono raste ka beskonanosti
+ = > = = =

k
k
n n
k
st neprekidno
n
k
n x f x f x f f
k k k
lim ) ( lim ) ( lim ) lim ( ) (
(**)

,f(), + - kontradikcija pretpostavka (*) ne vai f-ja mora biti ograniena.
T.3.
Data je f-ja f: |a, b|R (-<a<b<+), f e C|a, b|,
Tada -x, xe|a, b| takve da su ispunjena sledea dva uslova:
1) inf f(x) = f(x)
a x b
2) sup f(x) = f(x)
a x b
Dokaz: Poto je f-ja neprekidna na |a, b| na osnovu (T.2), ona mora biti ograniena na segmentu |a,
b|. Pretpostavimo da su m, M respektivno infinum i supremum te f-je na segmentu |a, b| m=inf f(x)
M=sup f(x) (a x b)
m=f(x) dokazuje se analognom konstrukcijom
M=f(x) na ovom delu emo sprovesti dokaz (*)
Dokaz(*): Prepostavimo suprotno od tvrenja (*) da ni za jedno x e |a, b| nije dosegnuta jednakost
sa supremumom, tj. neka nasuprot tvrenju teoreme za xe|a,b| vai da je f(x) < M.
Konstruiimo pomonu f-ju (x) = M-f(x), x e |a, b|
(x)>0, xe|a, b|
(x)1, (x), xe|a, b| - razmotriemo ove dve f-je. (x) i (x) su neprekidne bilo gde.
Poto je f(x) neprekidna f-ja i M neprekidna onda je i (x)+M-f(x) neprekidna.
) (
1
) (
) (
x f M x
x
jeste neprekidna f-ja na segmentu |a, b|

-c>0,
) (
1
x f M
c , M-f(x) 1/c ,
c
1
) ( s M x f xe[a, b]
Vrednosti f-je f su manje od broja M-neki broj. kondtradikcija sudar sa pojmom supremuma.
T.4. (Vajtrasova teorema o meuvrednostima)
Pretpostavimo da je data f-ja f: |a, b|R, (-<a<b<+) i neka je f neprekidna na segmentu a i b.
Pretpostavimo takoe da su uvedene oznake m=min f(x), M=max f(x), xe |a, b| vai sledee
ce|m, M|, -x
c
e|a, b| takvo da je f(x
c
)=c
Dokaz. Uvedimo pomonu f-ju (x)=f(x)-c, xe|a, b| i dokaimo da ova pomona f-ja
zadovoljava sve pretpostavke I Vajtrasove teoreme-neprekidna je i menja znak na segmentu |a, b|.
Primenom I Vajtrasove teoreme direktno sleduje dokaz IV teoreme.
T.5.
Pretpostavimo da su ispunjeni sledei uslovi:
1) Data je f-ja f: |a, b|R gde je (-<a<b<+). Drugim reima f-ja f je definisana na zatvorenom
segmentu i to konane duine.
2) F-ja f je neprekidna na segmentu |a, b|.
Tada ova f-ja mora biti i ravnomerno neprekidna na istom segmentu.
Dokaz. Izvodi se kontradikcijom. Drugim reima pretpostavimo da mimo uvedenih pretpostavki
(1) i (2) f ipak nije ravnomerno neprekidna. Prema napred navedenoj negaciji definicije ravnomerne
neprekidnosti sleduje: -c
0
>0, o>0 x, xe|a, b| vai implikacija:
i mimo toga to je ,x-x,<o ,f(x)-f(x),c
0

Izaberimo sada redom (a na to imamo pravo) o=1,1/2,1/3,...,1/n,...tj. izaberimo o
n
=1/n sukcesivno
za (n=1,2,...). Za izabrano o
n
obzirom na navedenu negaciju vai sledee:
-x
n
, x
n
e|a, b| takve da i pored toga to su argumenti ,x
n
-x
n
,<1/n
,f(x
n
)-f(x
n
), c
0
nizovi x
n
i x
n
svakako lee u |a, b|, Svaki od nizova x=(x
n
), x=(x
n
) jesu
beskonani i ogranieni. Dakle podleu primeni Bolcanov-Vajtrasovog stava. {x
n
, neN}, {x
n
,
neN} imaju bar jednu taku nagomilavanja. Po B-V stavu te take nagomilavanja oznaimo
respektivno sa a i b . Poto je segment |a, b| zatvoren skup u R, to mora da vai
a e|a, b| i b e|a, b|
Prema napred navedenom Hajneovom principu postoji podniz -x
nk
niza x takav da je a x
k
n
k
=

lim i
simetrino ovome -x
mk
niza x takav da je b x
k
m
k
=

lim
1n
1
<n
2
<... + 1m
1
<m
2
<... + (k)
Ponovo uzmemo neN i izaberemo ,x
nk
-x
mk
,<1/n ,f(x
nk
)-f(x
mk
),c
0

Za n dovoljno veliko mi sigurno imamo b a
n
b a = <
1

0 s b a (nonsens)
* 0 0 0 ) ( ) (
0 0
> > > > c c b f a f (apsurd)
ne valja pretpostavka da nije ravnomerno neprekidna.

Diferencijalni raun
D. (izvod funkcije (Njutn))
Pretpostavimo da je data realna f-ja f:RR, koja je definisana u bar nekoj okolini take a. Za ovu f-
ju kaemo da ima prvi izvod u taki a, ili kaemo da ima konaan prvi izvod u taki a, ako postoji
granina vrednost
(*) ) ( '
) ( ) (
lim
0
a f
h
a f h a f
h
=
+

Pri tome svemu podrazumeva se da je ova granina vrednost konaan realan broj. Ako ta granina
vrednost postoji, tada se ova gran. vrednost oznaava sa f(a).
Napomena:
(a)
( )
a
a+h
a-c
o

a+c
o

(b) h0 podrazumeva se da je h dovoljno malo da vrednost a+h ne izae iz pretpostavljene
okoline i h=0
0< | h | < o, o>0 o- neki proizvoljno izabrani broj
h obostrano tei nuli (moe biti i poz. i negativno). Postoji obostrani izvod funkcije.
D. (jednostrani izvod)
(a) Neka vae iste pretpostavke kao u prethodnoj definiciji. Ako u relaciji (*) dozvolimo da h tei
nuli, ali samo za sledee vrednosti 0<h (<o), tada za f-ju f kaemo da ima desni izvod u taki a, koji
oznaavamo sa ) (
'
a f
+
, tj. pisaemo
) (
) ( ) (
lim
'
0
a f
h
a f h a f
h
+
=
+
+

(b) Ako nasuprot onome to je reeno u (a) uzmemo da je h<0 i h0_ u relaciji (*) tada za f-ju f
kaemo da ima levi izvod u taki a i pri tome piemo:
) (
) ( ) (
lim
'
0
a f
h
a f h a f
h

=
+

Algebarska svojstva izvoda
T.1.
Pretpostavimo da su date 2 realne f-je f i g i neka obe ove f-je imaju prvi izvod u istoj taki a, tada
vai:
(1) ima izvod i f-ja f+g u istoj taki a i pri tome vai jednakost ) ( ' ) ( ' | ) (
'
a g a f g f
a x
+ = +
=

(2) tada ima izvod i f-ja f-g u istoj taki a i pri tome vai ) ( ' ) ( ' | ) (
'
a g a f g f
a x
=
=

(3) ima izvod i f-ja f
.
g u istoj taki a i pri tome vai ) ( ' ) ( ) ( ) ( ' | ) (
'
a g a f a g a f g f
a x
+ =
=

(4) ako je jo dodatno ispunjen uslov da je g(a) broj koji nije nula, tada ima izvod i f-ja
g
f
i pri
tome vai
2
'
)) ( (
) ( ' ) ( ) ( ) ( '
| ) (
a g
a g a f a g a f
g
f
a x

=
=

Napomena:
Dokazi formula 1, 2, 3, 4 idu direktno primenom teorema o graninim vrednostima zbira, razlike,
proizvoda i kolinika, pri tome vai jedan mali izuzetak koji se odnosi na tvrenje pod 4. Sastoji se
u sledeem: g(a)=0 g(a)=0
Pri svemu ovome u okviru ove napomene ili emo morati jo pri traenju izvoda sloenih f-ja da
sebi izvedemo i pripremimo jednu tabelu izvoda izvesne koliine frekventno korienih f-ja. Taj
izbor se vri tako pto se neposredno primenom def. 1. pronae prvi izvod svih elementarnih f-ja i
time se napravi tzv. tablica izvoda.
(5)Pretpostavimo da su date dve realne f-je f;g:RR i pri tome neka je f-ja g definisana u bar nekoj
okolini take a iz R, a f-ja f je definisana u bar nekoj okolini take g(a)eR. Pretpostavimo da f-ja g
ima izvod u taki a, a f-ja f ima izvod u taki g(a), tada sloena funkcija ) (x g f definisana sa
f(g(x)), ima izvod u taki x=a, i pri tome vai sledea jednakost ) ( ' )) ( ( ' | )' ( a g a g f g f
a x
=
=

D.3. (Leibniz-ova def. diferencijala)
Pretpostavimo da je data realna f-ja f:RR i neka je ona definisana u bar nekoj okolini a (obostrana
okolina). Za f-ju f kaemo da je diferencijabilna u taki a, ako je ispunjen sledei uslov:
-A = const. eR, i -:RR, definisana u istoj okolini kao i f. Odnosno, preciznije reeno,
f-ja je definisana u bar nekoj okolini take 0, i to takve da vai sledea jednakost:
(**) ) ( ) ( ) ( h h A a f h a f e + = + , a f-ja pri svemu ovome zadovoljava jo i uslov:
(***) 0
) (
lim
0
=
h
h
h
=

Lajbnic zahteva da se diferencijabilna f-ja moe napisati kao linearna funkcija argumenta +
zanemarljiv ostatak. Iz pretpostavke (***) napomena:
(a) diferencijabilne f-je su, dakle, one iji se prirataj moe prikazati kao linearna f-ja prirataja
argumenta (argument prirasta za h).
(b) iz pretpostavke oigledno sleduje da je ispunjen i uslov 0 ) ( lim
0
=
h
h
=
(c) svi razmatrani limesi i formule iz 2 i 3 su obostrani tj. posmatrane formule vae za h bilo
pozitivno ili negativno.
T.1. (teorema o odnosu izvoda i deferencijala)
Pretpostavimo da je data f-ja f definisana u bar nekoj okolini take a. Tada f-ja f ima prvi izvod u
taki a (ima konaan prvi izvod u taki a) akko je ista f-ja diferencijabilna u taki a. Drugim reima
klasa diferencijabilnih f-ja je ekvivalentna klasi f-ja koje imaju konaan prvi izvod.
Dokaz: Poto je u pitanju ekvivalencija razloiemo je na sledee dve implikacije:
a) Pretpostavimo da je f diferencijabilna u taki a i dokaimo da f-ja f ima prvi izvod u istoj
taki i to konaan prvi izvod. Obzirom da je f diferencijabilna vae (**) i (***)
) ( ) ( ) ( h h A a f h a f e + = + |:h=0
h
h
A
h
a f h a f ) ( ) ( ) ( e
+ =
+

A A
h
h
A
h
h
A
h
a f h a f
h h h h
= + = + = + =
+

0
) (
lim lim )
) (
( lim
) ( ) (
lim
0 0
??
0 0
= =

f-ja ima izvod u taki a.
b) Pretpostavimo da f-ja f ima konaan prvi izvod u taki a. Dokaimo da je f diferencijabilna u
istoj taki na osnovu def. 1. postoji konana granina vrednost sledeeg izraza.
0 )) ( '
) ( ) (
( lim ) ( '
) ( ) (
lim =
+
=
+
+

a f
h
a f h a f
a f
h
a f h a f
h h

-:R R definisana u bar nekoj okolini take 0 i to takva da je ispunjeno
) ( '
) ( ) (
) (
*
a f
h
a f h a f
h
+
= = , (0<|h|), i ta f-ja pri tome zadovoljava 0 ) ( lim
*
0
=
h
h
=
f(a+h)-f(h)=(f(a))
.
h+h
.
*(h)
f(a+h)-f(a)=A
.
h+(h) i (h)=h*(h)
Time smo pokazali da f-ja f zadovoljava relaciju tipa (**) iz uvedenih oznaka
0 ) ( lim
) (
lim
*
0 0
= =

h
h
h
h h
=
=
, tj. ispunjen je i uslov (***) ime je teorema dokazana.
Veoma vana napomena:
(1) Ako je f-ja f diferencijabilna u taki a tada se izraz A
.
h naziva diferencijal f-je f u a. Diferencijal
f-je f se oznaava sa df(a).
h a x df a df
a x
= =
=
| ) ( ) (
(2) A=f(a) (sleduje iz dokaza teoreme o ekvivalenciji prvog izvoda i deferencijala)

Jedno posebno razmatranje diferencijala (Lajbnic)
df(a)=A
.
h
h=x=x-x
0
(x
0
-const, u ovoj taki se vri diferenciranje)
df(x
0
)=A
.
(x-x
0
)=A
.
x
(x)=x, xeR
(x)=1, x
d(x
0
)=A
.
x=(x
0
)
.
x=1
.
Ax dx
0
=x
0

dx=x
Za specijalno izabranu f-ju (x)=x definiciona relacija diferencijala se svodi na dx=x
df(x)=f(x)
.
x=f(x)
.
dx

dx
x df
x f
) (
) ( = '

Prethodna razmatranja dovode do sledeeg zakljuka :
prvi izvod neke f-je f u tekuoj taki x prema izvedenom jednak je koliniku dva diferencijala i to
sledea dva diferencijala f-je f(x) i diferencijala specijalno odabrane f-je (x)=x. Na ovaj nain
se prvi izvod f-je f svodi na razlomak.
Teorema o odnosu neprekidnih diferencijalih f-ja
(a) Ako je izvesna f-ja f:RR diferencijabilna u taki aeR, tada je ona istovremeno i neprekidna u
toj taki a.
(b) Implikacija obrnuta od navedene u (a) ne vai.
Napomena: tavie moe se konstruisati f-ja koja je neprekidna u svim takama realne prave, a nije
diferencijabilna ni u jednoj taki.
Dokaz:
(a)
) ( ) ( ' ) ( ) (
) ( '
) ( ) (
lim
h h a f a f h a f
a f
h
a f h a f
a h
= + = +
+

0
) (
lim
0
=
h
h
h
=
h=x-a
f(a+h)=f(a)+f(a)
.
h+(h)
f(x)=f(a)+(x-a)f(a)+(x-a) | xa
) ( ) ( lim 0 0 ) ( ) ( lim a f x f a f x f
a x a h
= + + =

(b) Uoimo specijalnu f-ju (x)=|x|, za xeR, ona je neprekidna u svim takama domena.
(x)= +1, x>0
-1, x<0

(**)
1 lim
) 0 ( ) (
lim
1 lim
) 0 ( ) (
lim
0 0
0 0
= =

+ +
h
h
h
h
h
h
h
h
h h
h h

Na osnovu (**) se vidi da levi i desni izvod f-je u taki x=0 nisu jednaki i da stoga ne postoji (x)
pa f-ja nije diferencijabilna u taki x=0 u kojoj je neprekidna to znai da je tvrenje teoreme pod b)
tano. Ovim je dokaz teoreme zavren.
Teoreme: (1) Fermat (2) Rolle (3) Lagrange (4) Cauchy (5) Taylor

I lema Fermat
Neka f:RR i pretpostavimo da je ova f-ja definisana i diferencijabilna u svim takama otvorenog
intervala (a,b) -<a<b<+. Ako f-ja f ima lokalni min ili lokalni max u taki x
0
e(a,b) tada mora
biti f(x
0
)=0
Napomena:
D. (lokalni ekstremum)
a) Za f-ju f kaemo da ima lokalni min u taki x
0
eR ako postoji bar neka okolina take x
0
, -c
0
>0,
(x
0
-c
0
, x
0
+c
0
)=I takva da vai
(*) f(x
0
)f(x), xeI. Ako umesto ovoga uslova vai uslov (**) f(x
0
)<f(x), xeI (x=x
c
) tada za f
kaemo da ima strogi lokalni minimum u taki x
0
.
b) Ako u relaciji (*) umesto stoji tada za f-ju f kaemo da ima lokalni maksimum u taki x
0
.
Ako u (**) umesto < stoji > kaemo da f ima strogi lokalni maksimum u taki x
0
. Kada nije bitno da
li se radi o strogom ili nestrogom minimumu ili maksimumu tada kaemo da ima lokalni
ekstremum.
Dokaz: Uoimo da f ima lokalni min strogi ili nestrogi u x
0
e(a,b). Tada u nekoj dovoljno maloj
okolini take x
0
imamo f(x)f(x
0
), x iz te okoline
- uzeemo broj x>x
0
x-x
0
>0
0
) ( ) (
0
0
>
x x
x f x f
, xx
0
+ 0
0
) ( ) (
lim
0
0
0
0
>
+
x x
x f x f
x x
, f(x)0 , ...... (1)
x<x
0
x-x
0
<0
0
) ( ) (
0
0
s
x x
x f x f
, xx
0
-0
f(x
0
)0 ......... (2)
(1) i (2) f(x
0
)=0
Rolova Teorema
Pretpostavimo da je data f-ja f:[a, b]R, -<a<b<+. Neka vae sledee dve pretpostavke:
1) f-ja f je neprekidna na zatvorenom segmentu [a, b] fe C[a, b]
2) pretpostavimo da f-ja f ima konaan prvi izvod (diferencijabilna je) za xe(a, b);
3) f(a)=f(b)
Pod ovim pretpostavkama sleduje da vai:
- ce (a, b) takva da je f(c)=0
Dokaz: Na osnovu pretpostavke 2) poto je f-ja f neprekidna na zatvorenom segmentu po
Vajtrasovim teoremama postoji x
1
, x
2
e [a, b] takvo da:
f(x
1
)=inf f(x)=m xe[a, b]
f(x
2
)=sup f(x)=M xe[a, b]
Mogu da nastupe sledea dva sluaja:
(a) obe take x
1
i x
2
su takve da je m=M
f(x)=const=m(=M)
to e se desiti za xe|x
1
, x
2
| ili |x
2
, x
1
|, tj. (x
1
, x
2
), (x
2
, x
1
)
f(x)=0 (u otvorenim intervalima (x
1
, x
2
) ili (x
2
, x
1
))
(b) neka nije ispunjeno (a); tada mora biti m<M
Dokaimo da u ovom sluaju pre svega barem jedna od taaka x
1
ili x
2
e(a,b). Neka ovo nije
ispunjeno (da bismo doveli do apsurda), tada mogu nastupiti sledea etiri sluaja:
(1) x
1
=x
2
=a
(2) x
1
=a, x
2
=b
(3) x
1
=x
2
=b
(4) x
1
=b, x
2
=a
(2) m=f(x
1
)=f(a)=f(x
2
)=f(b)=M apsurd
-ostali sluajevi analogno
Neka npr. minimalna vrednost padne unutar intervala (a,b) i neka se to dogodilo u x
1
. To sada znai
da f ima lokalni min u x
1
, pa na osnovu Fermatove leme mora biti f(x
1
)=0. Drugim reima
pokazano je da postoji taka c=x
1
pa je tvrenje teoreme tano.
T.3. (Langranova teorema o srednjoj vrednosti za izvode)
Pretpostavimo da je data izvesna realna f-ja f:RR. Pretpostavimo takoe da f-ja zadovoljava samo
sledee dve pretpostavke
(a) f: |a, b|R, fe C|a, b|, -<a<b<+
(b) -f(x) za x e(a, b) (korespodentno otvorenom intervalu)
Pod tim pretpostavkama postoji bar jedna taka c -ce(a, b), takva da vai f(b)-f(a)=(b-a)
.
f(c)
Dokaz: Dokaz teoreme izvodimo konstrukcijom jedne pomone f-je i to takve da ta pomona f-ja
zadovoljava tri pretpostavke upravo dokazane Rolove teoreme. Primenom Rolove teoreme na
pomonu f-ju direktno sledi Langranova teorema.
- uvedimo pomonu f-ju : |a, b|R sledeom relacijom
) (
) (
) ( ) (
) ( ) ( ) ( a x
a b
a f b f
a f x f x
=
1) uvedena f-ja jeste definisana na |a, b| iz sledeih razloga:
) (
) (
) ( ) (
) ( a x
a b
a f b f
a f
= linearna f-ja x+ DeR

ova linearna f-ja definisana itavom R (tj. to je f-ja tipa x+), preostali sabirak f(x) definisan je
na zatvorenom segmentu |a,b|. F-ja ima domen jednak preseku ova dva domena, to jeste |a, b|.
2) Konstruisana f-ja jeste neprekidna na segmentu e C|a, b|. f-ja jeste razlika dveju f-ja f i
linearne f-je x+. Linearna f-ja je neprekidna na itavom R (x+)eC(R) po pretpostavci (a)
feC|a, b| (C(R) C|a, b|) C|a, b|
b) Dokazaemo da postoji izvod (x) za xe(a, b)
(x+)=, xeR
-f(x), xe(a, b)
- 1
) (
) ( ) (
) ( ) ( '
=
a b
a f b f
x f x
4) (a)=0=(b)
na osnovu (1)..(4) pomona f-ja zadovoljava sve pretpostavke prethodno dokazane Rolove
teoreme, pa imamo pravo da za zakljuujemo - ce(a, b): (c)=0
- ce(a,b), 0
) (
) ( ) (
) ( =
a b
a f b f
c f
f(b)-f(a)=(b-a)
.
f(c)
Napomene:
(a) Pre svega pokazaemo i dokazaemo jo jedan stav koji je sasvim elementarne prirode: (teorema
o konveksnim skupovima)
Pretpostavimo da su date dve take a,beR; -<a<b<+
ce(a, b): - e(0, 1) (jedinstveno )
takvo da je c=a+(1-)b
c=(a-b)+b =(c-b)/(a-b)=(b-c)/(b-a) <1 >0 a<c<b
(b) U prethodno iskazanoj Langranovoj teoremi pojavljuje se taka c koja lei izmeu a i b.
Korienjem napomene (a) Langranovu teoremu moemo iskazati Pod pretpostavkama
navedenim u Langranovoj teoremi mi moemo lako dokazati da postoji bar jedno f(b)-
f(a)=(b-a)f(a+(b-a)) to se takoe moe iskazati i u sledeoj formi (uvoenjem smene)
b=a+h (h>0)
f(a+h)-f(a)=h
.
f(a+h) {to jeste ekvivalentno sledeem uslovu:
f(a+h)=f(a)+h
.
f(a+h)
(c) Za diferencijabilne f-je vai sledee svojstvo: prvi izvod f-je u nekoj taki, npr. x=c jednak je
koeficijentu pravca jednak je tangesu nagibnog ugla koga tangenta zaklapa sa + krakom x-ose.
Razmotrimo ponovo f-ju f: |a, b]R i povucimo seicu izmeu dveju taaka 1) A(a, f(a)); 2) B(b,
f(b)). Neka je ugao koga zaklapa ova seica sa + krakom x-ose. Tada vai
a b
a f b f
tg
=
) ( ) (
o . S
druge strane Langranova teorema, tvrdi da u otvorenom intervalu (a,b) postoji taka c takva da je
a b
a f b f
c f
=
) ( ) (
) ( ' . Iz ovoga reenog f(c)=tg . Geometrijska interprentacija je sledea:
diferencijabilne f-je imaju svojstvo da za njih postoji taka c unutar domena diferencijabilnosti u
kojoj je tangenta na grafik f-je paralelna sa seicom iste f-je.

Koijeva teorema o srednjoj vrednosti za izvod
Pretpostavimo da su date dve f-je f i g koje slikaju |a, b|R i pretpostavimo da ove dve f-je
zadovoljavaju sledee pretpostavke:
1) f, ge C|a, b| (-<a<b<+)
2) -f(x), -g(x), xe(a, b)
3) xe(a, b), g(x)=0
- c e (a, b):
) ( '
) ( '
) ( ) (
) ( ) (
c g
c f
a g b g
a f b f
=

Napomena: Koijeva teorema u specijalnom sluaju sadri Langranovu teoremu. Ako izaberemo
da g(x)=x, zamenom f-je dobijamo:
-ce(a, b) ) ( '
) ( ) (
c f
a b
a f b f
=

Dokaz:
)) ( ) ( (
) ( ) (
) ( ) (
) ( ) ( ) ( a g x g
a g b g
a f b f
a f x f x
=
Za f-ju istim postupkom kao i u Langranovoj teoremi se dokazuje da f-ja zadovoljava sledea
3 uslova:
(a) e C|a, b|
(b) -(x), xe(a, b). Pri tome ) ( '
) ( ) (
) ( ) (
) ( ' ) ( ' x g
a g b g
a f b f
x f x
= (*)
(c) (a)=(b)=0
Drugim reima ispunjene su pretpostavke Rolove teoreme. Po Rolovoj teoremi -ce(a,b):
(c)=0, zamenom u (*) kraj dokaza.
Generalna primedba: jedan od razlomaka u svom imeniocu ima izraz g(b)=g(a) za koji se
eksplicitno ne pretpostavlja da je =0. Sa druge strane nain iskazivanja Koijeve teoreme neosoprno
zahteva da bude ispunjen uslov g(b)-g(a)=0 stoga nuno moramo da dokaemo i da je g(b)-g(a)=0.
Dokaz izvodimo kontradikcijom. Uzmimo da je ipak g(b)-g(a)=0.
Pretpostavke 1), 2) i 3) su takve za f-ju da za tu samu f-ju g vae sve pretpostavke Langranove
teoreme. Odatle sledi zakljuak.
-ce(a, b): g(b)-g(a)=(b-a)g(c)
0=(b-a)g(c)
g(c)=0 u nekoj taki ce(a,b) to je u suprotnosti sa pretpostavkom c.
Teorema (Lackovi)
Pretpostavimo da je data f-ja f:RR i neka ta f-ja zadovoljava sledee uslove:
a) fe C|a, b|
b) -f
+
(x), f-(x), x e(a, b)
-p,ge|0, 1|: f(b)-f(a)=(b-a)(pf
+
(c)+gf-(c)) za bar jednu taku ce(a,b)
Tejlorova teorema
Problem:
Pretpostavimo da je dat polinom f(x)=
=
n
k
k
k
x a
0
tada se moe dokazati da je a
k
=
!
) 0 (
) (
k
f
k
(k=0,1,...)
f(x) ) ( *
!
) 0 (
0
) (
x R x
k
f
k
n
k
k
+
=
R(x)~ 0 f ~ polinom
f(x) = Tn(x)+Rn(x) gde je Tn(x) polinom stepena n, a Rn(x) ostatak (greka)
Rn(x)~0 f(x) ~ Tn(x)

T.1. (Tejlorova teorema)
Pretpostavimo da je taka x
0
fiksirana taka na realnoj osi. Pretpostavimo takoe da je c
0
>0 takoe
fiksirani broj i da se sve naredne pretpostavke odnose na interval (x
0
-c
0
, x
0
+c
0
). Pretpostavimo da je
data f-ja f:RR i pretpostavimo da je ova f-ja definisana zajedno sa svojim izvodima zakljuno do
reda n-1 (neN). Tada postoji bar jedno De(0,1) takvo da vai sledea jednakost: f(x)=
) ( ) (
!
) 0 (
0
0
) (
x R x x
k
f
n
k
n
k
k
+
=
gde je Rn(x) dato sledeom formulom:
1
0
0 0
) 1 (
) (
)! 1 (
)) ( (
) (
+
+
+
+
=
n
n
n
x x
n
x x x f
x D
u
- Langranova forma ostatka
Dokaz:
Dokaz se bazira na jednoj specifinoj Koijevoj teoremi o srednjim vrednostima izvoda.
Formirajmo pomonu funkciju (z)=f(x)-
k
n
k
k
z x
k
z f
) (
!
) (
0
) (
=

(x)=0, (x
0
)=R
n
(x)

n
n
n
k
n
k
k
k
k
k
k
k
z x
n
z f
z x k
k
z f
z x
k
z f
z x
k
z f
z
) (
!
) (
... ] ) (
!
) (
) (
!
) (
[ ) ) (
!
) (
( ) ( '
) 1 (
0 0
) 1 (
) ( ) 1 ( ) (
=
= = = ' =
+
= =

Pomona f-ja (z)=(x-z)
p
, p>0
(x
0
)=(x- x
0
)
p
, (x)=0
(z)=-p(x-z)
p-1

Primenimo na ove f-je Koijevu teoremu
) ( '
) ( '
) ( ) (
) ( ) (
0
0
c
c
x x
x x
pri emu c lei izmeu x i x

0
ili x
0
i
x, zavisno od toga ta je prvo.
1
) 1 (
0
) (
) (
!
) (
) ( 0
) ( 0
+

=

p
n
n
p
n
c x p
c x
n
c f
x x
x R

Dobijena relacija omoguuje da iz nje izraunamo koliki je ostatak Rn(x).

1
0
) 1 (
) ( ) (
!
) (
) (
+
+

=
p n p
n
n
c x x x
n p
c f
x R
Sve to smo uradili je vailo za proizvoljnu const p koja nije fiksirana ni u jednom prethodnom
trenutku. Raznim zborima ove const p mogu se dobiti sve do sada poznate forme ostatka u
Tejlorovoj formuli. Kroz praksu je poznato da za numeriku i matematiku analizu najprihvatljivija
forma je Langranova forma ostatka koje se odabira po sledeej logici i na sledei nain.
U ovom ostatku poznata je f-ja, poznata je taka x
0
, poznat je n, za C znamo da samo postoji negde
izmeu taaka x i x
0
. Koliko ima takvih taaka i gde su tano ne znamo.
n-p+1=0 p=n+1
1
0
) 1 (
1
0
) 1 (
) (
)! 1 (
) (
) (
)! 1 ( !
) (
) (
+
+
+
+
+
=
+
=
n
n
n
n
n
x x
n
c f
x x
n n
c f
x R

c
x x
0

C=x
0
+(x-x
0
)

ODREENI INTEGRAL
D.1. (definicija Rimanovog (odreenog) integrala)
Pretpostavimo da je dat segment |a, b|, -<a<b<+. Odreeni integral se razmatra samo za
ograniene segmente konane duine. Razmatraemo f-ju f: |a, b|R i koja na ovom segmentu
zadovoljava i sledee pretpostavke:
1) f je ograniena f-ja na |a, b|, tj. -k>0, x e|a, b|: ,f(x),k<+
Ova pretpostavka se moe i izostaviti, ali se uzima zato to se njenim uvoenjem znatno uprouju
naredni dokazi i definicije. Od sada pa nadalje sa P oznaavamo proizvoljan izbor taaka x
k
takvih
da vai a=x
0
<x
1
<x
2
<...<x
n
=b proizvoljna podela segmenta |a, b|. U svakom od segmenta |x
k
,
x
k+1
| na proizvoljan nain biramo tano jednu taku
k
(k=0,1,...,n-1). Izbor
0
ni na kakav nain ne
uslovljava izbor take
n
.
=
=
1
0
n
k
f (
k
)(x
k+1
-x
k
)=
=
1
0
n
k
f (
k
)Ax
k
, Ax
k
=x
k+1
- x
k
DARBOUX (Darbova) suma
=max(x
k+1
-x
k
) (>0) 0|k|n-1
D.
Ako postoji IeR (-<I<+), I=const, takav da za c>0, -o=o(c)>0, takvo da za P i (
k
)eP
vai implikacija <o ,-I,<c tada
(a) za f-ju f kaemo da je Riman integrabilna na segmentu |a, b|
(b) const I tada nazivamo Rimanovim integralom f-je f na segmentu |a, b|
(c) tada piemo o
=
0
lim I
(g) takoe piemo i I=(R) dx x f
b
a
}
) (
D. 2. (definicija gornje i donje Dorbove sume)
Neka vae sve pretpostavke navedene u prethodnoj definiciji. Uzmimo takoe da je m
k
=inf f(x) i
M
k
=sup f(x) xe|x
k
, x
k+1
| (k=0, 1,..., n-1)
Neka su nadalje donja Darbouva suma s, a gornja Darbouva suma S definisane na sledei nain:
s=
=

+
1
0
)
1
(
n
k
k
x
k
x
k
m
S=
=

+
1
0
)
1
(
n
k
k
x
k
x
k
M

Svojstva svih Darbovih suma

=
A =
1
0
n
k
k k
x M S ,
=
A =
1
0
n
k
k k
x m s ,
=
A =
1
0
) (
n
k
k k
x f o
Tri sume: gornja, donja i Darbova suma zadovoljavaju sledea svojstva:
1) za svaku podelu P i svaki izbor take
n
eP zadovoljene su sledee nejednakosti:
sS
a=x
0
<x
1
<x
2
<...<x
n
=b (k=0,1,...,n-1)
k
e|x
k
, x
k+1
|
m
k
=inf f(x) M
k
=sup f(x), xe|x
k
, x
k+1
|
2) vae sledee dve jednakosti
inf = s sup = S
(
k
)eP (
k
)eP
Dokaz i tumaenje: U prethodnim dvema jednakostima se pretpostavlja da je f-ja f izabrana i
fiksirana, tj. funkcijsko slovo f je ovde const. Segment |a, b| je const. Podela P ovog segmenta je
takoe const. Jedino to dozvoljavamo da se bira jesu take
k
unutar podelnih intervala |x
k
, x
k+1
|.
Dakle, u gornjim jednakostima sup i inf je shvaen upravo po svim moguim izborima taaka
k
.
3) Pretpostavimo da je data podela P i pretpostavimo da je unutar jednog od segmenata |x
k
,
x
k+1
| uzeta jedna taka x
k
e(x
k
, x
k+1
). Time dobijamo izvesnu novu podelu koju oznaavamo
sa P
P, s, S, o a=x
0
<x
1
<x
2
<...<x
k
<x
k+1
<...<x
n
=b
P, s, S, o a=x
0
<x
1
<x
2
<...<x
k
<x
k
<x
k+1
<...<x
n
=b
Tada vae sledee jednakosti:
(a) ss (b) SS
tj. drugim reima dodavanjem samo jedne podeone take donje sume ne opadaju, a gornje sume ne
rastu.
Dokaz: Jedini sabirak koji ima smisla razmatrati i koji se menja pri dodavanju jedne podele take
jeste sledei m
k
x
k
(tj. M
k
x
k
dokaz analogan)
() m
k
x
k
(s)
() m
k
(x
k
-x
k
)+m
k
(x
k+1
-x
k
) (s)
Sume s i s imaju naelno govorei sve sabirke identine osim to je sabirak u simi s zamenjen
parom sabiraka u sumi s.
Pomono tvrenje: Neka je f proizvoljna realna f-ja definisana nad izvesnim segmentom |a, b| i
uzmimo da ta f-ja ima svoj sup i inf nad tim segmentom. Pretpostavimo takoe da je unutar
segmenta |a, b| dat izvestan segment |a
1
, b
1
| i neka je npr. m=inf f(x) (xe|a
1
, b
1
|), m=inf f(x)
xe|a, b| Oigledno tada vai mm. Slino tome moe se dokazati za odgovarajue supremume da
vai MM.
Obzirom na uzajamni poloaj segmenata [x
k
, x
k+1
] i segmenata |x
k
, x
k
|
|x
k
, x
k
| c |x
k
, x
k+1
|,
|x
k
, x
k+1
| c |x
k
, x
k+1
|, oigledno je da vai m
k
m
k
i m
k
m
k

Razmotrimo nadalje odnos sabiraka i .
() m
k
x
k
=m
k
(x
k+1
-x
k
)m
k
(x
k+1
-x
k
)+m
k
(x
k
-x
k
)m
k
(x
k+1
-x
k
)+m
k
(x
k
-x
k
)m
k
Ax
k
+m
k
Ax
k

to znai da se sabirak preavi u samo poveao, dakle nikako se nije smanjio.
(4) Pretpostavimo da je data podela P i neka su u njoj korespodentne sume s, , S i neka podela P
nastala iz podele P pri dodavanju jedne ili vie podeonih taaka. Neka su potom s, , S
korespodentne Dorbuove sume za podelu P. Tada vai: ss i SS tj. pri dodavanju podeonih
taaka donje Dorbuove sume ne opadaju a gornje ne rastu.
(5) Pretpostavimo da su date dve podele P i P, i neka su s, , S i s, , S korespodentne
Darbuove sume. Tada vae sledee nejednakosti:
sS ili sS, tj. nijedna donja Darbuova suma ne prevazilazi nijednu gornju Darbuovu sumu.
U cilju dokaza formiramo treu Darbuovu sumu P=P P i toj treoj podeli pridodeliemo
relativne sume s, , S.
s s S S
(6) Neka je data podela oznaena sa P
0
koja se sastoji samo od dvaju taaka x
0
i x
1
. Pri tome neka
bude a=x
0
<x
1
=b. Ova podela se naziva najgrublja podela i neka su u toj najgrubljoj podeli pridodate
Darbuove sume oznaene sa s
0
,
0
, S
0
. Tada oigledno vai prema prethodnim takama s
0
sS
S
0
, za bilo koju podelu P i njene korespodentne sume s, i S oigledno su sve Darbuove sume
ograniene.
(7) Na osnovu svojstva od 1-6 oigledno sleduje da postoji sup s po svim moguim podelama, i inf
S po svim moguim podelama. Njih oznaavamo sa:
sup s (=I
*
) inf S(=I*)
Broj I
*
se naziva donji Darbuov integral, a I* se naziva gornji Darbuov integral.
(8) Oigledno vae sledee nejednakosti:
s I
*
I* S, gde su s i S donja i gornja Darbuova suma za proizvoljnu podelu P

Kriterijum integrabilnosti realnih f-ja
(Klase integrabilnih f-ja)
T.1. (kriterijum)
Potreban i dovoljan uslov da f-ja f:|a, b|R jeste (Riman) integrabilna je sledei:
(**)
+
=
+
0 ) ( lim
0
s S

Napomena: U ovoj teoremi, kao i uostalom i u svim prethodnim uzete su sve pretpostavke o
segmentu, f-ji, itd. onako kako su date u uvodnom delu def. odreenog (R) integrala.
Dokaz:
(*) I =
+
o
0
lim (**)
+
=
+
0 ) ( lim
0
s S

(*) (**)
a) c>0, -o=o(c)>0, <o |o-I| < c
I= dx x f
b
a
}
) (

-c<o-I<+c
I-c<o<I+c
I-c inf o = s I+c
I-c sup o = S I+c
,S-s, < 2 c 0 S - s < 2 c

+
=
+
0 ) ( lim
0
s S

b) (**) (*)
(**)
+
=
+
0 ) ( lim
0
s S

() s o S
-I
*
, I* () s I
*
I* S
( )
I
s S
I-c I+c
Ranije je dokazano da postoji I
*
i I* koje smo nazvali gornji, odnosno donji integral i da ta dva
broja zadovoljavaju s I
*
I* S.
Iz dokazane pretpostavke i pretpostavke (**) 0- I*-I
*
S-s 0
+
(0
+
)
I
*
I*, ove dve const koje se poklapaju nazvaemo zajednikim imenom I
def
= I* = I
*

() s I S
() i () ,-I, S-s 0
+

I =
+
o
0
lim
s=
=

+
1
0
)
1
(
n
k
k
x
k
x
k
m S=
=

+
1
0
)
1
(
n
k
k
x
k
x
k
M
(**) lim(0
+
)
= A
1
0
0
0 ) ( lim
n
k
k
x
k
m
k
M
_
(**)
oscilacija f-je na segmentu [x
k
, x
k+1
]
T.2. (neprekidne f-je)
Ako je f-ja f:|a, b|R neprekidna na segmentu |a, b| tada je i (R) integrabilna na istom segmentu.
Dokaz: Pretpostavimo da je data f-ja f:|a, b|R, -<a<b<+
f je neprekidna na segmentu |a, b|
f e C|a, b| f ravnomerno neprekidna
c>0, -o=o(c)>0
x, xe[a, b|, ,x-x,<o ,f(x)-f(x),<c
Dokazaemo da je ispunjen uslov (**)
U cilju dokaza izaberemo c>0 kako hoemo. Obzirom na ravnomernu neprekidnost znamo da
-o=o(c)>0 za koje je ispunjena Kantorova teorema. <o0
=

1
0
) (
n
k
k k
m M x
k

=
A
1
0
n
k
k
x c c (b-
a)
= A
1
0
0
0 ) ( lim
n
k
k
x
k
m
k
M

T.3. (prekid I vrste)
Ako f-ja f:|a, b|R ima prekide samo I vrste na segmentu |a, b| i to najvie konano mnogo takvih
tada je f (R) integrabilna na seg. |a, b|.
Dokaz: (gotovo identian dokazu (T.2) uz sledeu relaciju):
Ako f ima konano mnogo prekida I vrste u segmentu |a, b| tada sa , , ,... oznaimo take
prekida. Takvih taaka ima konano mnogo. |a, b| podelima na segmente |a, |, |, |, |, |, ...,
|, b| i na svaki od ovih segmenata primenimo dokaz prethodne teoreme.
T.4. (monotone f-je)
Ako je f-ja f:|a, b|R monotona u bilo kom smislu rei tada je f-ja f integrabilna na segmentu |a,
b|.
Napomena: Ovu teoremu moemo primeniti na segmentu |a, b| ak i u sluaju kada f-ja f menja tip
monotonije du segmenta |a, b|. Naime upravo iskazana teorema se moe i ovako formulisati: Ako
je data f-ja f:|a, b|R i ako se ovaj segment moe razbiti na konano mnogo segmenata u kojima je
f-ja monotona tada je f-ja f (R) integrabilna. Pri tome tip monotonije se moe menjati od segmenta
do segmenta, a dokaz ove preformulacije se bazira na osnovni iskaz teoreme br 4.
Dokaz: Bazira se na dokazu (T.3) uz sledeu konstataciju da vai sledee tvrenje: monotona f-ja
na zatvoreneom segmentu konane duine moe imati oigledno konano mnogo prekida i to
iskljuivo prve vrste.
Osnovna svojstva odreenih integrala
Od sada pa nadalje smatraemo da je stalna sledea pretpostavka:
Data je f-ja f:|a, b|R (-<a<b<+) i pretpostavimo da je f integrabilna na |a, b|. Tada vai:
1) ako f(x) 0, x e|a, b|
}
b
a
dx x f ) ( 0
2) ako f(x) >0, x e|a, b|
}
b
a
dx x f ) ( > 0
3) mf(x)M; x e|a, b| m(b-a)
}
b
a
dx x f ) ( M(b-a), -<mM<+
4) Ako su ispunjene pretpostavke u taki (3) tada postoji bar jedan broj , -e|0,1|, takav da je
}
b
a
dx x f ) ( =m+(1-)M
5) Pretpostavimo jo da je f neprekidna na |a, b|, feC|a, b|, tada -ce|a, b|, takav da je
}
b
a
dx x f ) ( =f(c)(b-a)
Napomena: (u odnosu na svojstva (4) i (5))
(4) i (5) se nazivaju zajednikim imenom teoreme o srednjoj vrednosti za odreeni integral. Pri
tome se (5) naziva teorema o srednjoj vrednosti za odreeni integral za neprekidne f-je.
=
A
=
A
n
k
k k
x f
0
) ( 0
m(b-a) =
A
=
A
n
k
k k
x f
0
) ( M(b-a)
Dokaz. (5)
Neka je f neprekidna f-ja. Tada po jednoj od Vajtrasovih teorema ova f-ja dosee svoj inf i dosee
u bar nekoj taki svoj sup. Drugim reima egzistiraju sledea dva broja:
-x
1
e|a, b|: m=inf f(x)=f(x
1
) xe|a, b|
-x
2
e|a, b|: M=sup f(x)=f(x
2
) xe|a, b|
m M
xe|a, b|: m f(x) M
- e|0, 1|

}
b
a
dx x f ) ( =m+(1-)M e |m, M|
f(c)=m+(1-)M=
}
b
a
dx x f ) (
Neodreeni integral
D. 1. (primitivne funkcije)
Pretpostavimo da je data f-ja f:|a, b|R (-<a<b<+). Za f-ju F:|a, b|R kaemo da je primitivna
f-ja f-je f ako je ispunjen sledei uslov:
F(x)=f(x), xe(a, b).
F-ja F se tada naziva odreeni integral funkcije f.
T. (Njutn-Lajbnicov stav, iskaz osnovnog stava integracionog i diferencijalnog rauna)
Pretpostavimo da je f-ja f integrabilna na zatvorenom segmentu |a, b|. I pretpostavimo da je F
primitivna f-ja za f. Tada vai sledea jednakost
}
b
a
dx x f ) ( =F(b)-F(a).
Dokaz Njutn-Lajbnicovog stava se razlae na nekoliko teorema:
T.1.
Pretpostavimo da je data izvesna realna f-ja f:DR, gde je D bilo koji otvoren skup realne prave
(misli se na otvoreni interval konane ili beskonane duine). Ako su F i G primitivne f-je jedne iste
f-je f tada mora biti: F(x)=G(x)+C, gde je C izvesna realna const. Svake dve primitivne f-je jedne
iste f-je f se razlikuju za jednu realnu const.
Dokaz:
F(x)=f(x), xeD F(x)-G(x)=0
G(x)=f(x), xeD (F(x)-G(x))=0 ...... (1)
Koristei Langranovu teoremu moemo dokazati sledei pomoni stav:
f-ja f(x)=const f(x)=0 (*)
iz (1) F(x)-G(x)=0
dokaz umetka (*)
(a) f(x)=c f(x)=0
0
) ( ) (
=
=
+
h
c c
h
x f h x f
| h f(x)=0
(b) f(x)=0, xeD f(x)=C
Dokaz ide primenom Langranove teoreme:
Izaberimo taku aeD i fiksiramo je. Neka je xeD proizvoljna taka
f(x)-f(a)
Izaberimo jedan od intervala |a, x| ili |x, a| zavisno od poloaja x. Na izabranom intervalu
zadovoljeni su sledei uslovi:
() f je neprekidna na |a, x| ili |x, a|
() -f(x)(0), xe(a,x) ili (x,a)
Pretpostavke i su identine pretpostavke Langranove teoreme o srednjoj vrednosti
Langranova teorema se moe primeniti na jedan od tih segmenata:
- e(0, 1), f(x)-f(a) = (x-a)f(x+(1-)a)0
xeD, f(x)=f(a)=const - kraj dokaza (*).
T.2.
Pretpostavimo da je data f-ja f:|a, b|R (-<a<b<+). Pretpostavimo takoe da ova f-ja jeste
integrabilna na segmentu |a, b|. Razmotrimo f-ju:
F(x)=
}
x
a
dt t f ) ( . Tada f-ja F jeste neprekidna na segmentu |a, b|
Napomena:
(1) S obzirom na izuzetnu vanost ove f-je, ova f-ja ima svoje poetno ime i naziva se f-ja gornje
granice.
(2) Oigledno je definicijom (*) f-je granice implicitno pretpostavljeno da vai sledee tvrenje.
Ako je f-ja f integrabilna na segmentu |a, b| onda je f-ja f integrabilna i na svakom od segmenata
|a, x|, gde je x bilo koja taka segmenta |a, b|. Prethodna implikacija je tana, dokaz banalan.
Dokaz: Poto je pretpostavljeno da je f integrabilna na |a, b| tada postoje dve const m,MeR (-<m
M<+) takve da vai xe|a, b|, mf(x)M, tj. f mora biti ograniena f-ja.
Razmotrimo F(x)=
}
x
a
dt t f ) ( , tada vai sledee: m(x-a)F(x)=
}
x
a
dt t f ) ( M(x-a), pri svemu ovome
oigledno je da u nejednakosti a moe biti smanjeno bilo kojom takom x
0
e|a, b|, tj. vai i sledea
nejednakost: m(x-x
0
)
}
x
x
dt t f
0
) ( M(x-x
0
), pri emu su ove nejednakosti dokazane primenom
teoreme o srenjim vrednostima za integral. Uzmimo sada da xx
0
.
m(x-x
0
)
}
x
x
dt t f
0
) ( M(x-x
0
) 0 )) ( ) ( ( lim
0
0

x F x F
x x

) ( ) ( lim
0
0
x F x F
x x
=

T.3. (diferencijabilnost f-je gornje granice)
Pretpostavimo da vae pretpostavke identine kao u (T.2). Tada xe|a, b| -F(x) i pri tome vai:
F(x)=f(x)
Dokaz. F(x)=
}
x
a
dt t f ) ( . Izaberemo fiksiranu taku x
0
e(a, b), dokazujemo diferencijabilnost u
toj taki.
F(x
0
)=
}
0
) (
x
a
dt t f . F(x)-F(x
0
)= }
x
dt t f
a
) (
-
}
0
) (
x
a
dt t f =
}
x
x
dt t f
0
) (
Neka je: x
0
<x, |x
0
, x| -razmatramo ovaj interval (|x
0
, x|c(a, b))
Neka je x-x
0
=h, x=x
0
+h (h>0)
F(x
0
+h)-F(x
0
)=
}
+h x
x
dt t f
0
0
) (
m(h)=inf f(t), te|x
0
, x
0
+h| M(h)=sup f(t) , te|x
0
, x
0
+h|
) ( lim ) ( ) ( lim
0
0
0
h M x f h m
h h
+ +

= =
h
.
m(h)
}
+h x
x
dt t f
0
0
) ( h
.
M(h), na osnovu teoreme o srednjoj vrednosti za integral
m(h)
h
x F h x F ) ( ) (
0 0
+
M(h) h>0, h 0
+

h
x F h x F
h
) ( ) (
lim
0 0
0
+
+
=f(x
0
)
xe(a, b) F(x)=f(x)

Zakljuak: Iskazom teoreme 3 u stvari se pokazuje da f-ja F(x) jedna od primitivnih f-ja, f-je f(x).
Na osnovu (T.1) i na osnovu upravo izreenog sleduje dokaz Njutn-Lajbnicovog stava i to na
sledei nain:
Razmotrimo
}
b
a
dt t f ) ( i za ovu integrabilnu f-ju definiimo korespodentnu f-ju gornje granice.
Oigledno je F(b)=
}
b
a
dt t f ) ( . Prema ranije dokazanom F je jedna od primitivnih f-ja f-je f. Samo
odredimo G kao primitivnu f-ju za f. Na osnovu stava 1:
F(x)=G(x) - C | x=b
F(b)=G(b)+ C F(a)=G(a)+C
C=F(b)-G(b) C=F(a)=G(a)
}
b
a
dt t f ) ( =G(b)-G(a)
Napomena: Osnovni stav diferenc. i integralnog rauna tvrdi:
Ako elimo da izraunamo
}
b
a
dt t f ) ( (definitivno samo za integrabilne) onda treba pronai bilo koju
f-ju G koja je primitivna za f. Kada je naemo tad umesto izraunavanja samog integrala mi
jednostavno izraunamo razliku G(b)-G(a).
Teorija beskonanih redova
(1) g=const e R, ,g,<1 1+g+g
2
+...+g
n
+...=
g 1
1

(2) 1-1+1-1+...+1-1+...= {0, 1}
D.1. (red)
Pretpostavimo da je dato preslikavanje f: NR(c). Zbir oblika
+
=1
) (
k
k f nazivamo red. Ovde se
f(k)=a
k
i naziva se opti lan reda, a suma
n
n
k
k
a a a a + + + =
=
...
2 1
1
naziva se parcijalna suma tog
reda. Ako je dat red
+
=1
) (
k
k f onda se novoformirani red
+
+ = 1
) (
n k
k f naziva ostatak datoga reda.

D.2. (Koijeva definicija konvergentnog reda)
Pretpostavimo da je dat beskonaan red
=
n
k
k
a
1
(a
k
eR; C). Za ovaj red kaemo da konvergira ako
konvergira niz njegovih parcijalnih suma. Drugim reima za red kaemo da je konvergentan ako
postoji realan broj S ili kompleksan broj S takav da vai sledei uslov:
c>0, -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0
,o
n
-S,<c
Pomenuti broj S se naziva suma beskonanog reda, i ako ovaj broj postoji u gore pomenutom
smislu tada piemo
=
n
k
k
a
1
=S. Ako prethodni uslovi ove definicije nisu ispunjeni tada kaemo za red
da je divergentan.

T.1. (Koijev potreban i dovoljan uslov za konvergenciju reda)
Potreban i dovoljan uslov da
=
n
k
k
a
1
konvergira jeste sadran u sledeem uslovu: c>0,
-n
0
=n
0
(c)eN, peN, nn
0
,a
n+1
+a
n+2
+...+a
n+p
,<c
Dokaz: a
n+1
+a
n+2
+...+a
n+p
=o
n+p
-o
n

c>0, -n
0
=n
0
(c)eN, peN, nn
0
,o
n+p
-o
n
,< c
T.2. (Potreban i dovoljan uslov)
Potreban i dovoljan uslov da
=
n
k
k
a
1
konvergira jeste da R
n
=

+ =
n
n k
k
a
1
konvergira nuli (n+).
Tipovi redova
Svi redovi se dele globalno na dve klase:
(a) Redovi kod kojih opti lan a
n
zavisi samo od neN i ne zavisi od bilo koje druge promenljive.
Takve redove nazivamo redove sa const lanovima.
(b) Ako opti lan a
n
zavisi od neN i jo parametara tada se red naziva funkcionalan red. Redovi sa
const lanovima se dalje dele na sledee klase:
1) redovi sa pozitivnim lanovima;
2) redovi sa alternativnim lanovima
3) redovi sa proizvoljnim znacima
Redovi za pozitivnim lanovima
D.1.
Red
+
=1 k
k
a se naziva red sa pozitivnim lanovima ako je ispunjen sledei uslov a
k
>0 (k=1,2,...)
T.1. (potreban i dovoljan uslov)
Red sa pozitivnim lanovima konvergira akko je niz njegovih parcijalnih suma ogranien odozgo.
Dokaz:
(a) Pretpostavimo da
+
=1 k
k
a konvergira i dokaimo da je zbir njegovih parcijalnih suma ogranien
odozgo.
-SeR,
+
=1 k
k
a =S S S
n
n
=

lim
c>0, -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0
,o
n
-S,<c
Izaberimo da je c=1, -n
1
=n
0
(1)eN, nn
1
= S-1<S
n
<S+1
Neka je a=max S
p
, c=max (a, S+1)
Oigledno je ispunjen sledei uslov: neN, 0<o
n
C
(b) Neka je niz o
n
ogranien odozgo, npr. sa C
neN, o
n
| C o
n+1
-o
n
=a
n+1
>0 (=) o
n
o
n+1

o
n
ini monoton i ogranien niz, pa tada on konvergira
-SeR, S
n
n
=

o lim
+
=1 k
k
a konvergira
Nedostaci:
!
) (
k
e arctg
a
k
k
= ;
+
=1
!
) (
k
k
k
e arctg

Dovoljni uslovi za konvergenciju redova sa pozitivnim lanovima
T.2. (I Uporedni kriterijum) najelementarniji
Pretpostavimo da su data dva reda
+
=1 k
k
a i
=
n
k
k
b
1
i pretpostavimo da ova dva opta lana
zadovoljavaju uslove: keN, a
k
b
k
. Tada vae tvrenja:
(a) b
k
konvergira a
k
konvergira
(b) a
k
divergira b
k
divergira
Napomena: (pitanje etalon reda)
Prethodni kriterijum omoguuje ispitivanje konvergencije odnosno divergencije jednog od redova
ako je prethodno utvrena konvergencija, tj. divergencija drugog reda. Ta dva reda stoje u odnosu:
a
k
b
k
. Red ija je konvergencija (divergencija) ve poznata se naziva etalon reda.
Dokaz:
a
k
b
k
(*) o
n
o
n
gde je o
n
=
=
n
k
k
a
1
, o
n
=
=
n
k
k
b
1

(a) Ako b
k
konvergiraju o
n
ogranieni (vidi T1.)
o
n
su ogranieni (vidi *) a
k
konvergira (T1)
(b)
+
=1 k
k
a divergira + =

' lim
n
n
o
+ =

' ' lim
n
n
o (vidi *) b
k
divergira
T.3. (II Uporedni kriterijum)
Neka su dati redovi a
k
, b
k
. Pretpostavimo da za keN,
k
k
k
k
b
b
a
a
1 1 + +
s (*).
(a) b
k
konvergira a
k
konvergira
(b) a
k
divergira b
k
divergira
Dokaz:
Poto uslov (*) vai za k ispitajmo ovaj uslov za k=1,2,...,n-1. Redom dobijamo sledee
nejednakosti:

1 1 2
3
2
3
1
2
1
2
,..., ,

s s s
n
n
n
n
b
b
a
a
b
b
a
a
b
b
a
a

'
1
1
n n n
b b
b
a
a s
a
n
b
n
(I uporedni kriterijum!)

+
=1 k
k
b konvergira

+
=1 k
k
b =
+
=1 1
1
k
k
b
b
a

T.4. (III Uporedni kriterijum)
Pretpostavimo da su data dva reda a
k
i b
k
i pretpostavimo da opti lanovi a
k
i b
k
ovih redova
jesu takvi nizovi da je ispunjen sledei uslov:
(*) L
b
a
k
k
k
=
+
lim (0 L < +)
Tada vae sledea tvrenja:
(a) Ako jedan od ovih redova konvergira takav je i drugi. Ako jedan od ovih redova divergira takav
je i drugi.
(b) Tada su redovi a
k
i b
k
ekvikonvergentni
Dokaz:
c>0 -n
0
=n
0
(c)eN, kn
0
c < L
b
a
k
k

-c< L
b
a
k
k
<c
(**) L-c<
k
k
b
a
< L+c
(a) Pretpostavimo da red b-ova konvergira, pa emo dokazati da i red a-ova konvergira.
Za dovoljno velike indekse iz (**) a
k
<b
k
(L+c), k n
0

0
+
=
0
n k
k
a <(L+c)

+
=
0
n k
k
b
Druga varijanta dokaza:
Izaberimo bilo koje nn
0
, pa je tim pre i broj n+pn
0
.
+
=
p n
n k
k
a (L+c)
+
=
p n
n k
k
b pa ako uzmemo da je S
k
oznaka za parcijalnu sumu reda a-ova, a S
k
oznaka za
parcijalnu sumu reda b-ova tada se prethodna nejednakost napisana pomou parcijalnih suma moe
ispisati u sledeoj formi:
,S
n+p
-S
n-1
, (L+c) ,o
n+p
-o
n-1
,
Poto red b-ova konvergira to se razlika ,o
n+p
-o
n-1
, moe uiniti proizvoljno malom za bilo koje
peN samo ako je broj n izabran da bude dovoljno velik (videti Koijev kriterijum za konvergenciju
realnih nizova). Na osnovu toga zakljuujemo da se i razlika ,o
n+p
-o
n-1
, ponaa isto.
Iz (**) (L-c)b
k
a
k
, pa istim algoritmom kao i malopre iz konvergencije a-ova sleduje
konvergencija b-ova.

+
=
+
=
+
1 1
2 2
1
~
)
1
1 (
n n
n
n n
n

2 2 2
1 1 ) 1 ( 1
n
n
n n
n n
n

=

=
n n n n
n
n n
n
n n
n n
n n n
1
1
1
) 1 (
1
) 1 ( ) 1 (
) 1 (
) 1 (
1 1
2

s

1
1
1 )
1
1
1
( ... )
3
1
2
1
( )
2
1
1
1
( )
1
1
1
(
2
< =
+ + + =
=
p p p k k
p
k
- konvergentan red.
Tablini redovi:
)
`
<
>
u divergiraj p
ju konvergira p
n
p
1
1
1

Kriterijumi: (za redove sa pozitivnim lanovima)
(1) DAlambert-ov koliniki kriterijum
(2) Koijev koreni kriterijum
(3) Gausov kriterijum (bez dokaza)
(4) Koijev integralni kriterijum
T.1. (DAlambert)
Pretpostavimo da je dat red a
k
sa pozitivnim lanovima i pretpostavimo da postoji (*)
q
a
a
k
k
k
=
+

1
lim (0 | q <+). Tada vai:
(1) Ako je q<1 red konvergira
(2) Ako je q>1 red divergira
(3) Ako je q=1, kriterijum je neodluiv, tj. postoje takvi redovi kod kojih je q jednako 1, a red
konvergira, a postoje takvi redovi kod kojih je q=1 a red divergira. (A sve ovo se dokazuje tako to
prosto navedemo primer i jednih i drugih redova, ali tako da q bude jednako 1.
Napomena:
Isti kriterijum se moe iskazati na sledei nain:
k
-ova i ovoga puta ne pretpostavljamo da vai (*). Za redove sa
pozitivnim lanovima vae sledea tvrenja:
(a) ako je za dovoljno veliko k ispunjen uslov a
k+1
/a
k
q<1 red konverg.
(b) ako je za dovoljno veliko k ispunjen uslov a
k+1
/a
k
1 red divergira
Dokaz napomene:
(a) Neka je ispunjen uslov pod (a) dokaimo tada da je red konvergentan.
Uslov pod (a) se moe napisati:
a
k+1
q
.
a
k
q
.
q
.
a
k-1
= q
2
a
k-1
q
k
a
1
, tj.
a
k
q
k-1
a
1
I uporedni kriterijum
a
k
a
1
q
k-1
geometrijska progresija
(b) iz nejednakosti zapisane u (b) a
k+1
a
k
- lanovi rastu pa zbog toga red sa pozitivnim
lanovima nema anse da konvergira.
Dokaz T.1.
Iz pretpostavke (*) c>0, -n
0
=n
0
(c)eN, nn
0

q-c<
k
k
a
a
1 +
< q+c
Dokazujemo (1)
Ako je q<1 izabraemo c toliko malo (a takav sigurno egzistira), c>0, da jo uvek bude i q+c<1, pa
iz nejednakosti q-c<
k
k
a
a
1 +
<q+c
a
k+1
q
1

.
a
k
(q
1
<1). Za dalji dokaz pozivamo se na dokaz u napomeni pod (a)
(a) Ako je q>1, izabraemo c dovoljno malo, tako da q-c>1
Iz nejednakosti q-c<
k
k
a
a
1 +
<q+c a
k+1
>q
1
.
a
k
>a
k
(q
1
>1)
Nastavak dokaza pomou napomene pod (b)
(3) Posmatrajmo dva reda navedena pod i
()
+
=1
1
k
k
+ q=1, red divergira
(|)
+
=1
2
1
k
k
=t/6 q=1, red konvergira.
T.2. (Koijev koreni kriterijum za konvergenciju)
k
, a
k
>0 i pretpostavimo da postoji (*) q a
n
n
n
= lim (0 q < +).
Tada vae sledea tvrenja:
(a) Ako je q<1 red konvergira
(b) Ako je q>1 red divergira
(c) Ako je q=1 neodluiv sluaj
Napomena:
Mogua ekvivalentna varijanta ove teoreme je:
k
, a
k
>0. Ako postoji apsolutna const q takva da:
(a)
n
n
a q <1 red konvergira
(b)
n
n
a 1 red divergira
Dokaz napomene:
(a) a
n
q
n
(q<1!)
b
n
=q
n
- geometrijska progresija koja konvergira, pa i a
n
konvergira po I uporednom kriterijumu.
(b) a
n
1 definitivno divergira
Dokaz T.2.
(*) c>0, -n
0
=n
0
(c)eN
q-c<
n
n
a <q+c (birati c tako da q-c>0)
(q-c)
n
a
n
(q+c)
n
(biramo i dalje c toliko malo da brojevi q-c i q+c budu jo uvek < 1)
primenom I uporednog kriterijuma ekvikonvergencija
(a) q<1 q+c<1 (q+c)
n
(suma po geom. progr.)
(b) Ako je q>1 c birati dovoljno malo da je q-c>1
(q-c)
n
< a
n
(q-c)
k
< a
k
geom. progr. koja divergira u
(c)
,
1
n

n
n
1
1 (n)

,
1
2
n

n
n
2
1
ako je q=1 mogu da se dese i K i D
T.3. (Gausov kriterijum)
k
, a
k
>0 i pretpostavimo da se kolinik a
n
/a
n+1
moe napisati u
sledeoj formi
(*)
c
u
+
+
+ + =
1
1
n n a
a
n
n
n
, za svako dovoljno veliko n (np peN, p je fiksno).
Za sve dovoljno velike , , c eR -const c>0, i gde je niz
n
ogranien (-c>0; ,
n
,c (<+))
Tada vae sledei iskazi:
(a) Ako je >1 red konvergira
(b) Ako je <1 red divergira
(c) Ako je =1 tada (c
1
) >1 red konvergira
(c
2
) 1 red divergira.
Napomena:
Gausov kriterijum nema taaka neodluivosti za razliku od prethodnih, ali on otvara pitanje kako za
dati red doi do parametara i . Za dobijanje ovih prametara do danas ne postoji deterministiki
algoritam.
T.4. (Cauchy-ev integralni kriterijum)
Pretpostavimo da je dat red
+
=1
) (
n
n f , i pretpostavimo da f: |1, +)R zadovoljava sledei spisak
uslova:
(1) f(x) 0, tj. (xe|0,+))
(2) 0 ) ( lim =
+
x f
x

(3) f ne raste na |0,+)
(4) f je neprekidna na svakom segmentu |a, b| c |0,+)
Tada su red
+
=1
) (
n
n f i
}
+
1
) ( dx x f ekvikonvergentni.
Napomena:
(a) Integral, tj. njegova vrednost se podrazumeva u sledeem smislu rei:
) ) ( ( lim ) (
1 1
} }
+
+
=
A
A
dx x f dx x f
(b) Egzistencija integrala
}
A
dx x f
1
) ( je obezbeena pretpostavkom (4) u Koijevom integralnom
kriterijumu.
(c) Za integral emo rei da konvergira ako granina vrednost koja se pominje u taki (a) postoji i to
kao konaan realan broj. U suprotnom sluaju kaemo da odgovarajui integral divergira.
Dokaz:
Na osnovu pretpostavke (4) postoji integral
}
+1
) (
n
n
dx x f . Koristei teoremu o srednjoj vrednosti
}
+1
) (
n
n
dx x f =(n+1-n)
.
f(), e|n, n+1|
=n+ (e|0, 1|)
}
+1
) (
n
n
dx x f =f(n+)
Na osnovu pretpostavke (3) imamo:
(a
n+1
=)f(n+1) f(n+) f(n) (=a
n
)
a
n+1

}
+1
) (
n
n
dx x f a
n
(neN)
+
=
+
p n
n
n
a
1
1
}
+
=
+ p n
n
n
n
dx x f
1
1
) (
+
=
1
1
n
n
n
a
S
n+p
-a
1
+a
n+p+1

}
+ p n
dx x f
1
) ( S
n+p
parcijalna suma odgovarajueg reda
Ovo vai za bilo koje n i p. Dozvolimo zbog toga da n, p ili n+p. Tada obzirom na
dvojnu nejednakost vai:
(a) Ako konvergira integral u sredinu u smislu napomene pod (b), tada taj isti integral ima konanu
graninu vrednost.

}
+

s
1
) ( lim dx x f S
k
k
(1)
Obzirom da vai uslov (2) iz konvergencije integrala
(1) <+, to znai da su parcijalne sume posmatranog reda ograniene odozgo, (npr. vrednou
tog integrala), pa ovaj red sa pozitivnim lanovima konvergira.
(b) Dokaimo obrnutu implikaciju. Uzmimo u tom cilju da integral nije konvergentan, ve je
}
+
1
) ( dx x f =+. Obzirom da vai:

}
k
dx x f
1
) ( S
k
, k+ dobijamo + =

k
k
S lim
Alternativni redovi
D.1.
Red se naziva alternativan, ako beskonaan red ima sledeu formu:

+
=
1
1
) 1 (
k
k
k
a , a
k
>0 (alternativni redovi su i
+
=

1
) 1 (
k
k
k
a )

I Lajbnicov kriterijum za alternativne redove
Pretpostavimo da je dat alternativan red:
+
=
1
1
) 1 (
k
k
k
a (a
k
>0). Pretpostavimo da vae sledee dve
pretpostavke:
(a) a
k
a
k+1
(brojevi a
k
strogo opadaju)
(b)
+

= 0 lim
k
k
a red konvergira
Dokaz: Ide razmatranjem parcijalnih suma ovog reda, i to emo razmotriti dve vrste parcijalnih
suma S
2k
i S
2k+1
(parne i neparne sume).
S
2k
=(a
1
-a
2
)+...+(a
2k-1
-a
2k
)
S
2k+2
=(a
1
-a
2
)+...+(a
2k-1
-a
2k
)+(a
2k+1
-a
2k+2
)
S
2k+2
=S
2k
+(a
2k+1
-a
2k
)> S
2k

Parne parcijalne sume ine strogo rastui niz. Na slian nain uoavanjem i grupisanjem
dokazujemo da neparne parcijalne sume ine strogo opadajui niz. Relacija izmeu parnih i
neparnih parcijalnih suma jeste sledea:
S
2k+1
=S
2k
+a
2k+1
> S
2k

S
2k
S
2k+1

0 lim lim
2 1 2
+ =

+

k
k
k
k
S S lim(k) S
2k+1
=lim(k) S
2k
+0
alternativni red konvergira.
S
2k
- konvergira jer je monoton i ogranien niz
a
2k+1
- nema lim po pretpostavci
Redovi sa proizvoljnim znacima
Abelov i Dirihleov kriterijum
Redovi sa proizvoljnim znacima se mogu prouavati samo ako su u dosta suenoj formi, npr.
(*)
+
=0 k
k k
b a , gde su (a
k
, b
k
eR, keN)
Postoje dve teoreme koje su povoljne za prouavanje tih redova, zovu se Abel-Dirihleov stav.
T.1. Abelov stav
Pretpostavimo da je dat red oblika (*) gde su a
k
i b
k
potpuno proizvoljni (po znaku) realni brojevi.
Ako su ispunjena sledea dva uslova:
(1) Niz (a
k
) je monoton i ogranien
(2) Red b-ova tj. b
k
konvergira,
Tada red (*) konvergira. Dokaz se bazira na Abelovoj transformaciji.
T.2. Dirihleov stav
Pretpostavimo da je dat red (*) i da su ispunjeni sledei uslovi:
(1) Niz a
n
je monoton opadajui i konvergira ka 0, (k)
(2) Parcijalne sume reda b
k
su ograniene; tj. niz o
n
= b
k
jeste ogranien niz realnih brojeva.
Tada red (*) konvergira.
primer: o
n
=
= +
n
k k k 1
5
1

Teorija funkcionalnih redova
Od sada pa nadalje razmatraemo iskljuivo redove sledee forme:
(*)
=1
) (
k
k
x u , u
k
: RR (k=1,2,...)
Drugim reima, za razliku od redova sa konstantnim lanovima, opti lan funkcionalnog reda ne
zavisi samo od indeksa sumiranja k ve zavisi i od izvesnog parametra x za koga se naelno smatra
da je proizvoljan realan broj.
Primer:
+
=
= + + + + + =
0
2
...
!
...
! 2 ! 1
1
!
k
x
n k
e
n
x x x
k
x
, x
Ovde se u
n
(x) naziva opti lan reda, suma o
n
(x)=u
k
(x) se naziva parcijalna suma reda;
R
n
(x)=(k=n+1,+) u
k
(x) se naziva ostatkom reda, kao i u teoriji redova sa poztivnim lanovima.
Definicija konvergentnog reda i sume reda
D.1.
Pretpostavimo da je dat red (*), ako postoji takva realana f-ja S: RR da je za xeDcR ispunjen
uslov ) ( ) ( lim x S x
n
n
=

o , tada za red (*) kaemo da konvergira taka po taka u oblasti D ka f-ji
S(x). Pri svemu tome f-ja o(x) se naziva funkcija suma ili se prosto kae suma funkcionalnog reda.
Vana napomena:
Ovde u ovoj def. sutina gornjeg iskaza je u sledeem:
Mi fiksiramo naelno izvesnu taku x
0
eD; poto je x
0
fiksirano red (*) postaje (**) u
k
(x
0
) sa
konstantnim lanovima u
n
(x
0
)u
k
, koji od tog trenutka pa nadalje zavisi samo od indeksa sumacije
k. Na taj nain dobijamo onoliko redova sa konstantnim lanovima koliko ima taaka u skupu D.
Ako svaki od tih redova sa const lanovima konvergira u smislu ranije navedene definicije
konvergentnog reda, tada red (*) konvergira taka po taka u navedenom skupu D
Ista def. na c-o jeziku
Obzirom da je prethodna def. bazirana na relacijama:
) ( ) ( lim x S x
n
n
=

o koristei c-o jezik prethodnu def. moemo iskazati na sledei nain:
D. 1.
Ako postoji takva realna f-ja S, -S: RR, c>0, xeD, -n
0
=n
0
(c,x)>0 n n
0
,o
n
(x)-
o(x),<c,
+
=1
) (
k
k
x u , o
n
(x)=
=
n
k
k
x u
1
) ( tada za ovaj red kaemo da konvergira na skupu D ka f-ju S(x).
Zahvaljujui prethodnoj D.1. odnosno njenom ekvivalentu D.1. za konvergenciju redova taka po
taka vae svi prethodni kriterijumi za pozitivne redove, alternativne redove i redove sa pozitivnim
znakom. Drugim reima kada fiksiramo x iz (*) pomenuti funkcionalni red postaje obian red sa
konstantnim lanovima (numeriki red).
D. 2. (ravnomerno konvergentni funkcionalni red)
Pretpostavimo da je dat red (*)
+
=1
) (
k
k
x u , u
k
:RR (keN) i gde ove f-je imaju isti domen
definisanosti (keN), (u
k
(x))=DcR, D=C i int D=C
Za ovaj red kaemo da je ravnomerno ili uniformno konvergentan ka samoj f-ji S, S:DR (S - f-ja
suma) ako je ispunjen sledei uslov:
Za (xeD), (c>0), -n
0
=n
0
(c)eN, (xeD)(n n
0
,o
n
(x)-o(x),<c)
T.1. (odnos D. 1 i 1 i 2)
Definicijama 1-1 i 2 definisane su dve klase funkcionalnih redova iji je odnos precizno iskazan u
sledeem:
(a) Svaki ravnomerno konvergentan red jeste konvergentan i taka po taka u istoj oblasti
(b) Lako se komentariu primeri redova koji konvergiraju taka po taka a nisu ravnomerno
konvergentni u istoj oblasti. U tom smislu:
primer:
+
=
1
) 1 (
k
k k
k
x
, xe|-1, +1|
U taki -1 ovaj red izdivergira (naglo podivlja), u 1 jeste konv. taka po taka, a u intervalu xe(-
1, 1) je ravnomerno konvergentan.
T.2. (Vajtrasov kriterijum za konv. ravnomerno konv. reda)
Pretpostavimo da je dat red:
+
=1
) (
k
k
x u , u
k
: DR, (keN), D = C
Ako su ispunjana sledea dva uslova:
(1) za keN, -c
k
>0, takva da je xeD ,u
k
(x), c
k

(2) Ako je numeriki red c
n
konvergentan,
Tada red:
+
=1
) (
k
k
x u ravnomerno konvergira u pomenutoj oblasti D.
Dokaz se bazira na Koijevom potrebnom i dovoljnom uslovu za konv. niza. Naime, uobiajenim
metodama moe se dokazati da vai sledee (pomono) tvrenje:
(T) Koijeva:
+
=1
) (
k
k
x u ravnomerno konvergira u DcR ako je ispunjen sledei (Koijev uslov):
xeD, c>0, -n
0
=n
0
(c)eN, peN, n n
0
,u
n+1
(x)+u
n+2
(x)+...+u
n+p
(x),<c
Dokaz: Dokaz Vajtrasovog stava dobijamo neposrednom primenom gornjeg iskaza to u sledeem
obliku:
,u
n+1
(x)+u
n+2
(x)+...+u
n+p
(x), ,u
n+1
(x),+ ,u
n+2
(x),+...+ ,u
n+p
(x),
c
n+1
+c
n+2
+...+c
n+p
(*)
Ako sada unapred izabereme c kako mi hoemo onda na osnovu pretpostavke (2) obzirom da red c-
ova konvergira, za to c moemo odrediti bar jedno n
0
=n
0
(c)eN takvo da za dato c vai (*) < c
Uoena suma c
n+1
+c
n+2
+...+c
n+p
je Koijev odseak na red c-ova, pa na osnovu konvergencije, on
se moe uiniti proizvoljno malim. Na osnovu dokazanog niza nejednakosti i na poetku
pominjanog Koijevog kriterijuma sleduje ravnomerna konvergencija posmatranog reda.
Definicija apsolutnekonvergencije redova
Pretpostavimo da je dat red:
+
=0 k
k
a (a
k
eR, k)
(a) Ako dati red
+
=1
| |
k
k
a -konvergira onda za polazni red kaemo da je apsolutno konvergentan.
(b) Ako
+
=0 k
k
a konvergira,
+
=1
| |
k
k
a divergira tada mi za dati red kaemo da je obino ili ne
apsolutno konvergentan.
T.1. (teorema o odnosu obine i apsolutnekonvergencije)
(a) Ako je neki red apsolutno konvergentan, tada je on i obino konvergentan, tj. aps. obino
(b) Obrnuta implikacija ne vai!
Dokaz:
,a
n+1
+a
n+2
+...+a
n+p
, ,a
n+1
, + ,a
n+2
, +...+ ,a
n+p
, < c
Koijev odseak
to moemo uiniti proizvoljno malim ako peN, n n
0
(c)... (to ide u Koijevu teoremu za
odseak)
(b) Razmotrimo sledei red:

1
) 1 (
k
k
k
konvergira po Lajbnicovom kriterijumu (1/k 0, konstantno opadajui)
+
=
1
|
) 1 (
|
k
k
k
=
+
=1
1
k
k
= +
Znai red je sam za sebe konvergentan ali apsolutno divergira. Zakljuujemo da apsolutna
konvergencija vai za sabirke ali samo za konano mnogo sabiraka (ne vai za mnogo sabiraka).
Algebarske operacije ne zadravaju svoje svojstvo asocijativnosti, distributivnosti, komutativnosti
kada je u pitanju mnogo sabiraka (bitno za analizu).
Nasuprot ovome u teoriji redova i u praksi sa redovima, pojavljuje se esto potreba da sabirke
permutujemo uzajamno, komutujemo (susedne sabirke) itd. Da bi se konvergencija zadrala i
usluaju mnogo sabiraka treba uvesti novi pojam apsolutne konvergencije. Naime moe se
dokazati da vai sledee tvrenje.
T.2. (teorema o permutabilnosti sabiraka redova)
Razmotrimo red
+
=1 k
k
a gde su a
k
proizvoljni realni brojevi, i ovom redu pridruimo novi red
+
=0
) (
k
i k
a gde k(i) oznaava bilo koju permutaciju p skupa N na N, P:NN (permutacija nekog skupa
na samog sebe jeste svako preslikavanje toga skupa na isti taj skup, gde je to preslikavanje 1-1 i
na):
k 1 2 3 4 5 ... n
k
0
3 6 10 12 5 ... a
ki
=a
3
+a
6
+a
10
+a
12
+a
5

Ako dati red apsolutno konvergira, onda konvergira i red koji nastaje bilo kojom permutacijom
datoga reda.
Nekoliko teorema za uniformne konvergentne redove
T.1. (teorema o prolasku limesa)
Pretpostavimo da je dat red u
k
(x) i neka je ovaj red uniformno konverg. na nekom skupu D
(C=DcR) gde int D = C
x
0
e int D
Tada vai sledea jednakost:
) ( lim ) ( lim
1 1
0 0
x u x u
k
k
x x
k
k
x x

=

=
T.2. (neprekidnost f-je sume)
Pretpostavimo da vae sve pretpostavke kao i u (T.1). Uzmimo takoe da je f-ja (*) S(x)= u
k
(x),
xeint D.
Ako su f-je u
k
eC (int D) (keN) tada sleduje da je i SeC(int D).
Kod uniformno konvergentnih redova neprekidnost sabiraka obezbeuje neprekidnost f-je sume.
Vano: (*) f-ja moe da se pridrui samo redu koji konvergira (pa prvo ispitamo konvergenciju
reda, pa tek onda radimo dalje)
T.3. (Diferenciranje reda lan po lan)
k
(x), xeD, C=DcR, int D=0. Pretpostavimo da ovaj red konvergira
uniformno na skupu D. Pretpostavimo da vae i sledee dve pretpostavke:
(1) -u
k
(x), xe int D
(2) Pretpostavimo da u
k
(x) konvergira x e int D
(u
k
(x)) = u
k
(x), xe int D
Drugim reima, ako je S(x)= u
k
(x), xeint D tada je S(x) = u
k
(x), xeint D.
T.4. (teorema o integraciji lan po lan) (! () = ! ( ) )
k
(x), xeD, int D=0. Pretpostavimo da vae sledee dve
pretpostavke:
(1) Red konvergira uniformno
(2) F-je u
k
(x) su Riman integrabilne na svakom zatvorenom segmentu konane duine |a, b|cD.
}

}
+
=
+
=
=
b
a
k
b
a
k
k
k
dx x u dx x u
1 1
) ) ( ( ) (
Potencijalni redovi
D.1. (definicija stepenog reda)
Red oblika a
k
x
k
ili a
k
(x-a)
k
se naziva potencijalni ili stepeni red a
k
(xeR).
Svaki od ovih redova se jednostavnom transformacijom prevodi u dva preostala reda.
primer: x-a=y a
k
y
k

T.1.
a
k
x
k
pretpostavimo da taj red konv. x= x
0
= C.
Tada ovaj red konv. za x koje je: ,x, ,x
0
,.
Drugim reima pod navedenim pretpostavkama posmatrani red konvergira u intervalu |-(x
0
), +(x
0
)|
Dokaz:
xeR, ,x, ,x
0
,, 1
0
s
x
x

,a
k
, x
k

k
k
k
x
x
x
a
0
0
,a
k
, (x
0
)
k
a
k
x
0
k
gde ovaj red konvergira pa i poetni red konv.
ak ovim postupkom dodavanja modula umesto a
k
dobijamo dokaz jaeg iskaza koji glasi: Ako
posmatrani red konvergira u nekoj taki x
0
=0 tada isti red konvergira i za xe |-,x
0
,, +,x
0
, | i to u
smislu apsolutne konvergencije.
D.2. (Poluprenik konvergencije):
Broj ReR definisan sa R=sup ,x
0
, gde su x
0
takve take da red a
k
,x
0
,
k
konvergira (i gde se
posmatrani supremum uzima upravo preko svih takvih taaka) naziva se puluprenik konv. ili
radijus konvergencije stepenog reda a
k
x
k

T.2. (Cauchy-Hadamardov stav)
k
x
k
gde su a
k
realni ili kompleksni brojevi i pretpostavimo da je
k
k
k
a
a
r
1
lim
+

= tada je R=1/r gde je = stavljeno iz razloga to mogu nastupiti sledei sluajevi:
(a) r=+, R=0
(b) 0<r<+, R=1/r
(c) r=0, R=+
T.3. (teorema o svojstvima stepenih redova)
Pretpostavimo da je dat stepeni red a
k
x
k
i pretpostavimo u smislu prethodne def. poluprenik
ovoga reda R tada vae sledea najvanija na svetu pravila:
(a) Posmatrani red apsolutno i uniformno konvergira za x e(-R, +R), pri tome se ponaanje ovoga
reda u takama R konvergencija ovim iskazom ne obuhvata i mora se zasebno ispitati
(b) U intervalu (-R,+R) postoji f-ja tj. f(x)=a
k
x
k
i ova f-ja prema ranijim teoremama jeste
neprekidna, integrabilna, beskonano mnogo puta diferencijabilna.
(c) Tada vai da je
!
) 0 (
) (
k
x f
a
k n
k
/
= za k
(d) Pri tome redovi a
k
x
k
i
/
!
) 0 (
) (
k
x f
k n
imaju identinu sumu, to znai: Ako datu f-ju razvijemo
u Maklorenov red do stepena n=, tada je red
!
) 0 (
) (
k
x f
a
k n
k
/
= jedini mogui red koji datu f-ju
predstavlja u obliku stepenog reda.
Sve prethodno reeno moe se formulisati na sledei nain: Beskonano diferencijabilna f-ja f se
moe na jedan jedini nain razviti u stepeni red, i taj red jeste Maklorenov red.
Diferencijalne jednaine
D.1. (obina diferencijalna j-na)
Pretpostavimo da je data izvesna f-ja f:R
n+2
R koja zavisi od n+2 argumenta. Neka naelno y:R
R diferencijabilnu dovoljan broj puta (ova f-ja ima sve izvode do zakljuno npr. n-toga reda) i neka
ova f-ja zavisi od argumenta x, xeR (y=y(x)). Tada se izraz oblika (*) F(x, y, y, y,..,y
(n)
)=0 naziva
obina diferencijalna j-na n-tog reda. Ovde se podrazumeva da je y izvesna nepoznata f-ja koja
zadovoljava ovu relaciju (*) gde se takoe podrazumeva da y
(k)
=y
(k)
(x) =
k
dx
x dy ) (
(k=1,2,...,n). Pri
tome se uvodi dodatna konvencija da je y=y(x) ustvari D-ti izvod f-je y y(x)=y
(D)
(x) =
D
D
dx
x y d ) (
) (

D. 2. (reenje)
Kod diferencijalnih j-na razlikujemo dve vrste reenja:
(a) opte reenje prema Koiju svaka f-ja oblika y=y(x, c
1
, c
2
, ...,c
n
) gde su c
1
, c
2
, ..., c
n
= consteR
proizvoljne realne konstante naziva se opte reenje diferencijalne j-ne (*) ukoliko posle zamene
ove f-je u relaciju (*) ova relacija postaje identitet, ali bez obzira na vrednost konstanti c
1
, ... c
n

(b) svako drugo reenje razliito od opteg reenja naziva se partikularno reenje.
Klase diferencijalnih jednaina
I jednaina koja razdvaja promenljive
Ta j-na jeste oblika y=f(x)g(y) gde je x nezavisno promenljiva, y nepoznata f-ja koja zavisi od x i
gde su f i g dve date f-je jednog argumenta. Reavanje se sprovodi na sledei nain:
(1)
dx
dy
y = ' ) ( ) ( y g x f
dx
dy
= | : g(y) =0
dx x f
y g
dy
) (
) (
= |
}

}
+ =
}
C dx x f
y g
dy
) (
) (

F(x)=F(y)+C y=G
-1
(F(x)+C)
(2)
dx
dy
y = ' g(y)=0
y=0 y=C
II homogena j-na
Homogena j-na jeste j-na sledee forme y=F(y/x) gde je x nezavisno promenljiva, y zavisi od x je
nepoznata f-ja, F je data f-ja.
Reavanje: J-na se reava sledeom smenom:
1) y/x=t=t(x), gde je t nova nepoznata f-ja koju emo prvo odrediti kolika je, a potom i nepoznatu f-
ju y iz relacije y=x
.
t / (d/dx)
y=t+x
.
t ,
dx
dt
t = '
t+x
.
t=F(t) x
.
t=F(t)-t
t t F
dx
dt
x = ) ( /: F(t)-t=0
}
+ =
} =
c x
t t F
dt
x
dx
t F
dt
| | ln
) (
/
) (

Odavde odredimo koliko je t=t(x). Zamenom u relaciju y=x
.
t dobijamo yu zavisnosti od x i
oigledno jedne proizvoljne konstante.
2) Neka je f(t)=t tada se polazna jednaina svodi na sledeu
x
y
y = ' , a ova oigledno razdvaja
promenljive.
III j-na koja se svodi na homogenu j-nu
(
+ +
+ +
=
2 2 2
1 1 1
'
c y b x a
c y b x a
F y gde je y=y(x) nepoznata f-ja argumenta x, gde su a
i
, b
i
i c
i
date konstante i
gde je F data f-ja F:RR. Metoda reavanja se svodi na zamenu i nezavisno promenljive x i
nepoznate f-je y. Smene su sledee: x=u+, y=v+, gde je u nova nezavisna promenljiva, v je nova
nepoznata f-ja koja zavisi od u v=v(u), a i su realne konstante koje emo odrediti u postupku
reavanja.
dx=du, dy=dv
(
+ + + +
+ + + +
=
(
+ + + +
+ + + +
=
) (
) (
) ( ) (
) ( ) (
2 2 2 2 2
1 1 1 1 1
2 2 2
1 1 1
c b a v b u a
c b a v b u a
F
c v b u a
c v b u a
F
du
dv
| o
| o
| o
| o

izaberimo i tako da bude a
1
+b
1
= - c
1
i a
2
+b
2
= - c
2

2 2
1 1
0
b a
b a
D =
2 2
1 1
b c
b c
D
=
o

2 2
1 1
c a
c a
D
=
|

0
D
D
o
o = ,
0
D
D
|
| =
(a) Vai sledea tzv. Fredhoumova alternativa Posmatrajmo linearan kvadratni sistem j-na sa u
nepoznatih. Neka D
0
oznaava determinantu sistema mada vai jedan i samo jedan od sledea dva
sluaja
1) ili je determinanta sistema D
0
=0 (tada posmatramo sistem od n x n)
2) ili je D
0
=0 (tada korespodentan homogen sistem ima , i to beskonano mnogo, reenja)
Neka je 1) D
0
=0 (D
0
oznaava determinantu sistema) prema Fretholmovoj alternativi. Sada
postoji jedinstveno i reenje uoenog sistema j-na za koje emo pretpostaviti da je odreeno.
Zamenom ba tog i mi dobijamo.
|
.
|
\
|
(
(
(
(
+
+
=
(
+
+
=
u
v
G
u
v b
a
u
v b
a
F
v b u a
v b u a
F
du
dv
2
2
1
1
2 2
1 1

dalje postupak ide kao u sluaju (1)
2) D
0
=0 a
1
b
2
- a
2
b
1
= 0 -k=const eR k
b
b
a
a
= =
2
1
2
1

a
1
=ka
2
i b
1
=kb
2

(
+ + + +
+ + + +
=
(
+ + + +
+ + + +
=
) (
) ( ) (
) (
) (
2 2 2 2 2
1 2 2 2 2
2 2 2 2 2
1 2 2 2 2
c b a u b u a
c kb ka v b u a k
F
c b a u b u a
c kb ka v kb u ka
F
du
dv
| o
| o
| o
| o

j-na se dalje reava smenom nova nepoznata f-ja z=z(u) se uvodi uz smenu z=a
2
u+b
2
v
dz=a
2
du+b
2
dv , :du
du
dv b
a
du
dz
2
2
+ =
z=a
2
+b
2
v

2
2
'
b
a z
du
dv
=
) (
(...)
(...) '
2
2
z G
z
kz
F
b
a z
=
(
+
+
=

z=b
2
G(z)+a
2
razdvajanje promenljivih
IV Linearna diferencijalna j-na I reda
Ova j-na jeste j-na oblika y+P(x)y=Q(x), gde je y=y(x) nepoznata f-ja a P-P(x) i Q=Q(x) date f-je
Reavanje: Jedan od metoda reavanja jeste sledei:
y+P(x)y=Q(x) ,
.

}
}
dx e
dx x P ) (

y
.
}
}
dx e
dx x P ) (
+P
.
y
}
}
dx e
dx x P ) (
=Q
.
}
}
dx e
dx x P ) (

Sada se lako moe pokazati da se dobijeni izraz svodi na prvi izvod jedne posebno odabrane
funkcije. Drugim reima, kompariraemo poslednji izraz sa izrazom:
(y
. }
Pdx
e )=y
. }
Pdx
e +y
}
Pdx
e
.
P (y
}
Pdx
e )=Q
}
Pdx
e
y
}
Pdx
e = C+! Q
}
Pdx
e dx
y=
}
Pdx
e (C+! Q
}
Pdx
e dx)

V Bernulijeva jednaina (Bernoulli)
Ova jednaina je oblika (*) y+Py=Qy
, gde su P=P(x), Q=Q(x) date funkcije, a =const e R

(a) =0, j-na se svodi na linearnu i j-na se smatra reivom
(b) =1, opet se svodi na linearnu i to iz sledeih razloga:
y+( P(x)- Q(x))y=0 y+ P
1
(x)y= Q
1
(x); P
1
(x)= P(x)- Q(x), Q
1
(x)=0
(c) =0 v =1 (eR), reenje dobijamo na sledei nain:
y+Py=Qy
, :y

Q y P
y
y
= +
o
o
1
'

smena : y
1-
=z =z(x) nova nepoznata funkcija, tako da je
(1-)y
-
y=z

o
o
=
1
' ' z
y
y

Q z P z Q Pz
z
) 1 ( ) ) 1 ((
1
o o
o
= + ' = +
'

z+P
1
(x) z = Q
1
(x); P
1
(x)=(1-)
.
P(x), Q
1
(x)=(1-)
.
Q(x)
Poslednja jednaina je linearna diferencijalna jednaina ije je reavanje vee poznato.
Jednaine viih redova
J-na oblika y
(n)
+a
1
(x)y
(n-1)
+a
2
(x)y
(n-2)
+...+a
n
(x)y=F(x). Funkcije a
1
, a
2
,...,a
n
i F date f-je, a y
nepoznata f-ja. Ovde je neN se naziva red jednaina. F-je a
k
=a
k
(x), k=1,2,...,n se nazivaju
koeficijenti j-na, a f-ja F se naziva ne homogeni deo te j-ne. Ova diferencijalna j-na se naziva
linearna diferencijalan j-na n-toga reda. Izraz na levoj strani se kratko oznaava na sledei nain:
L(y)= y
(n)
+a
1
(x)y
(n-1)
+a
2
(x)y
(n-2)
+...+a
n
(x)y. Preslikavanje L zadovoljava sledea dva uslova:
(a) L(y
1
+y
2
)=L(y
1
)+L(y
2
) - svojstvo aditivnosti.
(b) ceR, y=y(x), L(c
.
y)=c
.
L(y) - svojstvo homogenosti
Aditivan i homogen operator je linearan operator, pa je stoga L tako|e linearan operator.
T.1.
(a) Ako su y
1
, y
2
bilo koja dva reenja j-ne L(y) 0 ako su c
1
i c
2
eR proizvoljne const onda je i f-ja
y=c
1
y
1
+c
2
y
2
reenje iste j-ne L(y)=0
(b) Neka je y=y(x) reenje j-ne L(y)=0 i neka je jo y
p
=y
p
(x) reenje j-ne L(y)=F, gde je F data f-ja
od x. Tada je f-ja y=y+y
p
takoe reenje j-ne L(y)=F.
Dokaz:
(a) L(y)=L(c
1
y
1
+c
2
y
2
)=c
1
L(y
1
)+c
2
L(y
2
)=c
1
.
0+c
2
.
0=0
(b) L(y)=L(y+y
p
)=L(y)+L(y
p
)=L(y
p
)=F
Zakljuak: Pretpostavimo da je data linearna diferencijalna j-na n-toga reda. L(y)=F (neN).
Pretpostavimo da su f-je y
1
, y
2
, ..., y
n
reenja L(y)=0. I neka je jo y
p
reenje L(y)=F. Tada je f-ja
y=c
1
y
1
+c
2
y
2
+..+c
n
y
n
+ y
p
=y
p
+
=
n
k
k k
y c
1
, gde su c
1
,...,c
n
proizvoljno birane const takoe reenje j-ne
L(y)=F. Na osnovu Koijeve def. opteg reenja da bismo odredili opte reenje potrebno je odrediti
f-ju y takvu da zadovoljava uslove:
1) f-ja y zadovoljava datu j-nu (zamenom je svodi na identitet)
2) f-ja y zavisi od n-proizvoljnih const, pri emu je i onaj prirodan broj koji je red jednaine.
Prema ovoj def. i na osnovu naeg zakljuka linearna diferencijalna j-na n-tog reda oblika
L(y)=F ima opte forme y= y
p
+
=
n
k
k k
y c
1
, gde su c
1
,...,c
n
proizvoljno birane const , y
1
, y
2
, ..., y
n

reenja L(y)=0 i gde je y
p
bilo koje reenje j-ne L(y)=F.
D.1. (homogena ne homogena j-na)
Pretpostavimo da je data linearna diferencijalna j-na n-toga reda L(y)=F
(a) Ako je F(x)0 za xeDcR tada se j-na naziva homogena j-na
(b) Ako nije ispunjen uslov (a) tada se j-na naziva ne homogena j-na
(c) Ako je data ne homogena j-na, pa ovoj j-ni pridruimo novu j-nu L(y)=0, zadravajui levu
stranu identino, tada se ova nova j-na naziva korespodentna homogena j-na.
D.2. (def. Vronskijeve determinante)
Pretpostavimo da su date proizvoljne f-je y
1
, y
2
, ..., y
n
i neka su one definisane i diferencijabilne
barem n-1 puta. Tada se determinanta W definisana sa:
) ( ... ) ( ) (
) ( ... ) ( ) (
... :
) ( ' ... ) ( ' ) ( '
) ( ... ) ( ) (
) ; ,..., (
) 1 ( ) 1 (
2
) 1 (
1
) 2 ( ) 2 (
2
) 2 (
1
.
2 1
2 1
1
x y x y x y
x y x y x y
x y x y x y
x y x y x y
x y y W
n
n
n n
n
n
n n
n
n
n

=
naziva se Vronskijeva determinanta n-tog reda.
D.3. (fundamentalan sistem reenja)
Pretpostavimo da je data linearna diferencijalna j-na n-tog reda u formi:
(*) L(y) = 0 (homogena)
Za f-je y
1
, y
2
, ..., y
n
kaemo da ine fundamentalan sistem reenja j-ne (*), ako su ispunjeni sledei
uslovi:
(a) L(y
k
)=0, k=1,...,n. Drugim reima svaka od f-ja y
k
posmatrana za sebe jeste reenje homogene
j-ne (*).
(b) W=W(y
1
, y
2
, ..., y
n
)(x) /
0, u domenu DeR, gde je D skup taaka x-ose u kojima je j-na (*)
razmatrana, tj. data.
Napomena: Prema ranije istaknutoj Koijevoj def. opteg reenja ako f-je y
1
, y
2
, ..., y
n
ine DcP
tada je f-ja y=
=
n
k
k k
y c
1
opte reenje j-ne (*).
D.4.
Pretpostavimo da je data j-na L(y)=F ili L(y)=0.
(a) Ako su svi koeficijenti a
k
=a
k
(x) jednaki const eR (x=1,2,...,n) tada se za j-nu (I ili II) kae da
je to j-na sa const koeficijentima.
primer: y-5 y+6 y=e
4 x

(b) Ako nije ispunjen uslov (a) tada se data j-na naziva j-na sa funkcionalnim koeficijentima.
Odreivanje fundamentalnog sistema reenja za linearnu diferencijabilnu j-nu n-tog reda sa
const koeficijentima
Pretpostavimo da je data j-na y
(n)
+a
1
(x)y
(n-1)
+a
2
(x)y
(n-2)
+...+a
n
(x)y=0, gde su a
1
, a
2
,..., a
n
dati realni
koeficijenti. J-na se reava sledeom smenom:
y=e
k x
, gde je k nepoznata const.
y=e
k x
; y=k e
k x
; y=k
2
e
k x
; ... y
(p)
=k
p
e
k x
(p=0,1,...)
k
n
e
k x
+a
1
k
n-1
e
k x
+...+a
n
k
0
e
k x
=0 , :e
k x
/
0
k
n
+a
1
k
n-1
+...+a
n
k
0
=0 (*)
Iz j-ne (*) sleduje da treba odrediti sve korene k pri emu iz algebre je poznato da je ova j-na reiva
u optem sluaju za n=1,2,3,4 za navedene n primenjujemo odgovarajue formule, a za n5
primenjujemo razne heuristike koje ree ili ne ree j-nu.
Posebno interesantan sluaj je n=2 na kome se moe sagledati itava teorija i istovremeno
klasifikovati tipovi reenja koji mogu nastati.
Razmotrimo j-nu sledee forme:
y+p
.
y+g y = 0, p, g=const e R
formiraemo odgovarajuu j-nu tipa (*)
k
2
+p k + g = 0 - ova j-na kao i j-na (*) se naziva karakteristina j-na. D = p
2
- 4 g - zavisno
od znaka D pojavljuju se 3. razliita sluaja:
(a) D>0, k
1
, k
2
eR (k
1
=k
2
) tada sveukupno dobijamo da slede}e f-je:
y = e
k1 x
i y=e
k2 x
ine fundamentalni sistem reenja
opte reenje:
x k x k
e c e c y
2 1
2 1
+ = (c
i
eR)
(b) D=0, k=k
1
=k
2
eR, tada se putem Vronskijeve determinante moe dokazati da y
1
=e
k x
, y
2
=x e
k x

ine fundamentalan sistem reenja.
opte reenje:
kx
e xc c y ) (
2 1
+ =

(v) D<0, k
1,2
=i (, eR) tada se rastavljanjem f-je e
k1 x
ili f-je e
k2 x
na Re i Im deo moe
dokazati da f-je y
1
=e
x
cos x i y
2
=e
x
sin x ine fundamentalan sistem reenja.
opte reenje:
x
e x c x c y
o
| | ) sin cos (
2 1
+ =
gde u svim prethodnim formulama c
1
i c
2
jesu proizvoljne const.
Opti sluaj linearne j-ne n-toga reda sa const koeficijentima
y
(n)
+a
1
y
(n-1)
+a
2
y
(n-2)
+...+a
n
y=0
a
i
= const eR; i=1,2,...,n
Ojlerova smena
y=e
k x
, k=?
k
n
+a
1
k
n-1
+...+a
n-1
k+a
n
=0 - karakteristina jednaina
koreni polinoma k
j
e C (j=1,2,...,n)
Mogu nastupiti sledei sluajevi to se tie karakteristine j-ne to diktira i tri sluaja za
diferencijalne j-ne.
(1) Svi koreni su realni i meusobno razliiti (x
j
eR, k
j
=k
i
, j=i)
Takvim korenima odgovara sledei fundamentalan sistem reenja:
y
j
=e
kj x
opte reenje: y=
=
n
j
x k
j
j
e c
1
(c i j su proizvoljne realne const )
(2) Jo uvek su sva reenja realna, ali uzmimo npr. da se neki od korena k
i
multiplicira, tj. neka je k
r

viestruki koren (1 r n)
p je viestrukost korena k
r
. (Ovaj broj p moe biti jedan od sledeih brojeva p=2,3,...,n). Opet putem
svojstava Vronskijeve determinante moemo dokazati da tom korenu k
r
viestrukosti p odgovara
sledei skup reenja: y=
x k
r
e , y=x
x k
r
e , y=x
2

x k
r
e , ..., y=x
p-1

x k
r
e p reenja
Pomou Vronskijeve determinante moe se dokazati da ove f-je ine fundamentalan sistem reenja
pa specijalno tom korenu k
r
odgovara (odgovaraju) sledei deo u optem reenju:
...+c
0

x k
r
e +c
1
x
x k
r
e +c
2
x
2

x k
r
e +...+c
p-1
x
p-1

x k
r
e +...
tj. mimo ostalih sabiraka u optem reenju korenu k
r
pridruujemo naglaene sabirke, a ostale
dopisujemo zavisno od situacije sa ostalim korenima.
(3) Dozvolimo sada da koreni budu i kompleksni. Ako je takav sluaj nastupio tada izvestan koren
k
r
, ako je takav onda koren karakteristine j-ne mora biti i
r
k . Fiksiramo jedan takav koren, neka je
to k
r
i neka je (k
r
)
1,2
=i . Na osnovu ta dva korena moemo formirati sledei par f-ja:
y
1
=e
x
cos x; y
2
=e
x
sin x;
Pa se sada specijalno za taj koren u optem reenju izmeu ostalih sabiraka mora pojaviti i sledei
par sabiraka:
...+c
1
e
x
cos x+c
2
e
x
sin x+...
Lagranova metoda varijacije konstanti
Pretpostavimo da je data j-na y+p y+g y = F(x) (1), gde su p, g i F f-je od x. Potrebno je odrediti
opte reenje ove j-ne. Poznato je da j-ni (1) odmah treba pridruiti j-nu y+p y+g y = 0 (2)
(korespodentna j-na) i podsetimo se jo da opte reenje ove j-ne ako nam je nekim sluajem
poznato mora biti forme:
y=c
1
y
1
(x)+c
2
y
2
(x) (3)
gde su c
1
, c
2
proizvoljne const i gde su y
1
, y
2
f-je koje ine fundamentalan sistem reenja j-ne (2).
Langranova ideja se sastoji u sledeem Postavlja se pitanje da li je moguno u formuli (3)
proizvoljne const c
1
i c
2
zameniti f-jama promenljive x i to tako odabrati da linearna kombinacija:
y=c
1
(x)y
1
(x)+c
2
(x)y
2
(x) ..... (4)
postane opte reenje j-ne (1). Da li moemo da odredimo ovakve c
1
i c
2
? Moe i to na sledei
nain:
Pretpostavimo da opte reenje j-ne (1) ima formu (4), gde su c
1
(x) i c
2
(x) za sada nepoznate f-je, a i
y
1
i y
2
su dve f-je koje ine. Mimo toga to c
1
, c
2
, y
1
i y
2
jesu f-je od x mi emo ih u ovom tekstu
oznaavati c
1
, c
2
, y
1
i y
2
bez argumenta x i takoe emo pretpostaviti da su c
1
i c
2
bar dva puta
diferencijabilne f-je. Da bismo proverili da li (4) jeste bar opte reenje, moramo iz relacije (4)
odrediti y i y.
y=c
1
y
1
+c
1
y
1
+c
2
y
2
+c
2
y
2

y=c
1
y
1
+2c
1
y
1
+c
1
y
1
+c
2
y
2
+2c
2
y
2
+c
2
y
2

smenjivanje
c
1
y
1
+2c
1
y
1
+c
1
y
1
+c
2
y
2
+2c
2
y
2
+c
2
y
2
+p(c
1
y
1
+c
1
y
1
+c
2
y
2
+c
2
y
2
)+g(c
1
y
1
+c
2
y
2
)=F
c
1
(y
1
+p y
1
+g y
1
)+c
2
(y
2
+p y
2
+g y
2
)+c
1
y
1
+2c
1
y
1
+c
2
y
2
+2c
2
y
2
+p(c
1
y
1
+c
2
y
2
)=F
Obzirom na nastale nule nastale f-je zadovoljavaju sledei uslov:
(*) F y c y c p y c y c y c y c = ' + ' + ' ' + ' ' + ' ' + ' ' ) ( 2 2
2 2 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1

Dalje je Langran pretpostavljao da je f-ja privremeno uvedena sa:
(x)-c
1
y
1
+c
2
y
2
=0
Poto je uvedena f-ja identiki jednaka (x)0 onda svakako mora biti (x)0:
(x)=c
1
y
1
+c
1
y
1
+c
2
y
2
+c
2
y
2
0
Sada uoimo u izrazu preostalom posle zamene (*)
F y c y c y c y c y c y c y c y c p y c y c y c y c = ' ' + ' ' + ' ' + ' ' + ' ' + ' ' = ' + ' + ' ' + ' ' + ' ' + ' '
2 2 1 2
0
2 2 2 1 1 1 1
0
2 2 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1
) ( 2 2

Uvodei pretpostavku =0 u (*) javlja se nova forma preostale j-ne, a ta forma jeste:
c
1
y
1
+c
2
y
2
=F
Ovde je kraj izvoenja, smena, transformacija i ostaje samo da sumiramo uvedenu pretpostavku i
njenu posledicu zajedno:
pretpostavka: c
1
y
1
+c
2
y
2
=0 } (L)
posledica: c
1
y
1
+c
2
y
2
=F
Prethodni izrazi ine sistem (L) u kome je sve poznato (y
1
, y
1
, y
2
, y
2
i F),a f-je c
1
i c
2
moemo u
sistemu (L) shvatiti kao nepoznate veliine. Sistem (L) je 2x2, nehomogen, a determinanta ovog
sistema jeste =0 gde znamo da y
1
, y
2
ine fundamentalni sistem reenja.
0
' '
2 1
2 1
= =
y y
y y
D , ( D=W(y
1
, y
2
) )
U ovakvom sluaju sistem (L) ima i to jedinstveno reenje po nepoznatim veliinama iz
Kramerovih formula. Neka je:
c
1
(x)=(x), c
2
(x)=(x) ,
c
1
(x)=A+ (x)dx c
2
(x)=B+(x)dx, A,B const
Dakle svakako jedno od reenja j-ne (1) je sledee:
( ) ( )
} }
+ + + = dx x B x y dx x A x y y ) ( ) ( ) ( ) (
2 1

Odmah se vidi da je y i opte reenje jednaine (1) jer su Ai B proizvoljne konstante.


D.1. (def. metrikog prostora) .......................................................................................................... 1
T.1. (o ekvivalentnosti metrikih prostora nad konano dimenyionim prostorima) ........................ 1
Deskriptivna svojstva skupova u metrikom prostoru ......................................................................... 1
D.1. (pojam sfere (kugle) u metrikom prostoru) ............................................................................ 1
D.2. (pojam okoline take) ............................................................................................................... 2
D.3. (unutranja taka skupa u metrikom prostoru) ....................................................................... 2
D.4. (unutranjost skupa u metrikom prostoru).............................................................................. 2
D.5. (def. otvorenog skupa) ............................................................................................................. 2
T.1. (o svojstvima otvorenih skupova) ............................................................................................. 2
D.6. (zatvoreni skup) ........................................................................................................................ 2
T.2. (svojstva zatvorenih skupova) .................................................................................................. 2
D.7. (rub skupa) ............................................................................................................................... 2
D.8. (adherentna taka) .................................................................................................................... 3
D. (take nagomilavanja) ................................................................................................................. 3
D.9. (kardinalni broj) ....................................................................................................................... 3
D.10. (izvodni skup)......................................................................................................................... 3
D.11. (izolovana taka skupa) .......................................................................................................... 3
Konvergentni procesi (nizovi i njihova konvergencija) ....................................................................... 3
D.1. (definicija niza) ........................................................................................................................ 3
D.2. (konvergentan niz) ................................................................................................................... 3
D.3. (taka nagomilavanja) .............................................................................................................. 3
D.4. (Koijev niz) ............................................................................................................................. 3
D.5. (kompletan metriki prostor).................................................................................................... 4
Neprekidna preslikavanja metrikih prostora ...................................................................................... 4
D.6. (granine vrednosti) ................................................................................................................. 4
D. (neprekidna funkcija u taki) ...................................................................................................... 4
D. 1. (neprekidnost na skupu) .......................................................................................................... 4
D. 2. (ravnomerna ili uniformna neprekidnost) ............................................................................... 5
D.3. (ravnomerna neprekidnost na R) .............................................................................................. 5
T.1. Svaka ravnomerna neprekidna f-ja jeste i neprekidna taka po taka u posmatranom domenu.
.......................................................................................................................................................... 6
D. (kompaktan skup) ........................................................................................................................ 6
T.2. (Kantorov stav) ......................................................................................................................... 6
Razmatranje nizova i graninih procesa u linearnim vektorskim normiranim prostorima .................. 6
T.1. ................................................................................................................................................... 6
T.2. (odnosi se na granine vrednosti f-ja u normiranim prostorima) ............................................. 7
T.3. (o zbiru i razlici neprekidnih funkcija) ..................................................................................... 7
T.4. (Hajneov princip) ...................................................................................................................... 7
Banahov stav o nepokretnoj taki i njegova primena .......................................................................... 8
T.1. (o nepokretnoj taki) ................................................................................................................. 8
Pojam supremuma i infinuma i aksioma supremuma i infinuma....................................................... 10
D. (def. ogranienog skupa) ........................................................................................................... 10
D. (sup, inf) .................................................................................................................................... 10
D. (monoton niz) ............................................................................................................................ 10
T. (monoton + ogranien konvergentan) ................................................................................... 10
Lema o umetnutim razmacima ....................................................................................................... 11
T.2. (Boltzano-Weierstrass stav) .................................................................................................... 11
T.3. (potreban i dovoljan uslov za konvergenciju niza- Koijev) .................................................. 12
Teorija neprekidnih realnih funkcija .................................................................................................. 13
Vajtrasove teoreme o neprekidnim f-jama (Waierstrass) ................................................................. 13
T.1. ................................................................................................................................................. 13
T.2. ................................................................................................................................................. 14
T.3. ................................................................................................................................................. 15
T.4. (Vajtrasova teorema o meuvrednostima) ............................................................................ 15
T.5. ................................................................................................................................................. 15
Diferencijalni raun ............................................................................................................................ 16
D. (izvod funkcije (Njutn)) ............................................................................................................ 16
D. (jednostrani izvod) .................................................................................................................... 16
Algebarska svojstva izvoda ................................................................................................................ 16
T.1. ................................................................................................................................................. 17
D.3. (Leibniz-ova def. diferencijala) .............................................................................................. 17
T.1. (teorema o odnosu izvoda i deferencijala) .............................................................................. 17
Jedno posebno razmatranje diferencijala (Lajbnic) ....................................................................... 18
Teorema o odnosu neprekidnih diferencijalih f-ja ......................................................................... 18
Teoreme: (1) Fermat (2) Rolle (3) Lagrange (4) Cauchy (5) Taylor ................................................. 19
I lema Fermat ................................................................................................................................. 19
D. (lokalni ekstremum) .................................................................................................................. 19
Rolova Teorema ............................................................................................................................. 19
T.3. (Langranova teorema o srednjoj vrednosti za izvode) .......................................................... 20
Koijeva teorema o srednjoj vrednosti za izvod ............................................................................ 21
Teorema (Lackovi) ....................................................................................................................... 22
Tejlorova teorema .............................................................................................................................. 22
T.1. (Tejlorova teorema) ................................................................................................................ 22
ODREENI INTEGRAL ................................................................................................................. 23
D.1. (definicija Rimanovog (odreenog) integrala) ....................................................................... 23
DARBOUX (Darbova) suma ............................................................................................................. 23
D. .................................................................................................................................................... 23
D. 2. (definicija gornje i donje Dorbove sume) ............................................................................. 24
Svojstva svih Darbovih suma ............................................................................................................. 24
Kriterijum integrabilnosti realnih f-ja ................................................................................................ 25
T.1. (kriterijum).............................................................................................................................. 25
T.2. (neprekidne f-je) ..................................................................................................................... 26
T.3. (prekid I vrste) ........................................................................................................................ 26
T.4. (monotone f-je) ....................................................................................................................... 26
Osnovna svojstva odreenih integrala ............................................................................................... 26
Neodreeni integral ............................................................................................................................ 27
D. 1. (primitivne funkcije) ............................................................................................................ 27
T. (Njutn-Lajbnicov stav, iskaz osnovnog stava integracionog i diferencijalnog rauna) ............ 27
Dokaz Njutn-Lajbnicovog stava se razlae na nekoliko teorema: ..................................................... 27
T.1. ................................................................................................................................................. 27
T.2. ................................................................................................................................................. 28
T.3. (diferencijabilnost f-je gornje granice) ................................................................................... 29
Teorija beskonanih redova ............................................................................................................... 29
D.1. (red) ........................................................................................................................................ 30
D.2. (Koijeva definicija konvergentnog reda) .............................................................................. 30
T.1. (Koijev potreban i dovoljan uslov za konvergenciju reda) ................................................... 30
T.2. (Potreban i dovoljan uslov)..................................................................................................... 30
Tipovi redova ..................................................................................................................................... 30
Redovi za pozitivnim lanovima ....................................................................................................... 30
D.1. ................................................................................................................................................. 30
T.1. (potreban i dovoljan uslov) ..................................................................................................... 30
Dovoljni uslovi za konvergenciju redova sa pozitivnim lanovima .................................................. 31
T.2. (I Uporedni kriterijum) najelementarniji ........................................................................... 31
T.3. (II Uporedni kriterijum) .......................................................................................................... 31
T.4. (III Uporedni kriterijum) ........................................................................................................ 32
Kriterijumi: (za redove sa pozitivnim lanovima) ............................................................................. 33
T.1. (DAlambert) ........................................................................................................................... 33
Dokaz T.1. ...................................................................................................................................... 33
T.2. (Koijev koreni kriterijum za konvergenciju) ........................................................................ 34
Dokaz T.2. ...................................................................................................................................... 34
T.3. (Gausov kriterijum) ................................................................................................................ 34
T.4. (Cauchy-ev integralni kriterijum) ........................................................................................... 35
Alternativni redovi ............................................................................................................................ 36
D.1. ................................................................................................................................................. 36
I Lajbnicov kriterijum za alternativne redove ............................................................................... 36
Redovi sa proizvoljnim znacima ...................................................................................................... 36
Abelov i Dirihleov kriterijum ....................................................................................................... 36
T.1. Abelov stav ............................................................................................................................. 36
T.2. Dirihleov stav ......................................................................................................................... 37
Teorija funkcionalnih redova ............................................................................................................. 37
Definicija konvergentnog reda i sume reda ....................................................................................... 37
D.1. ................................................................................................................................................. 37
D. 1. ............................................................................................................................................... 37
D. 2. (ravnomerno konvergentni funkcionalni red) ....................................................................... 37
T.1. (odnos D. 1 i 1 i 2) ................................................................................................................. 38
T.2. (Vajtrasov kriterijum za konv. ravnomerno konv. reda) ....................................................... 38
Definicija apsolutne konvergencije redova.................................................................................... 38
T.1. (teorema o odnosu obine i apsolutne konvergencije) ........................................................... 38
T.2. (teorema o permutabilnosti sabiraka redova) ......................................................................... 39
Nekoliko teorema za uniformne konvergentne redove ...................................................................... 39
T.1. (teorema o prolasku limesa) .................................................................................................. 39
T.2. (neprekidnost f-je sume) ......................................................................................................... 39
T.3. (Diferenciranje reda lan po lan) .......................................................................................... 39
T.4. (teorema o integraciji lan po lan) (! () = ! ( ) ) ........................................................... 40
Potencijalni redovi ............................................................................................................................ 40
D.1. (definicija stepenog reda) ....................................................................................................... 40
T.1. ................................................................................................................................................. 40
D.2. (Poluprenik konvergencije): ................................................................................................. 40
T.2. (Cauchy-Hadamardov stav) .................................................................................................... 40
T.3. (teorema o svojstvima stepenih redova) ................................................................................ 40
Diferencijalne jednaine .................................................................................................................... 41
D.1. (obina diferencijalna j-na) .................................................................................................... 41
D. 2. (reenje) ................................................................................................................................. 41
Klase diferencijalnih jednaina .......................................................................................................... 41
I jednaina koja razdvaja promenljive .......................................................................................... 41
II homogena j-na ........................................................................................................................... 41
III j-na koja se svodi na homogenu j-nu ....................................................................................... 42
IV Linearna diferencijalna j-na I reda ............................................................................................ 43
V Bernulijeva jednaina (Bernoulli) ............................................................................................ 43
Jednaine viih redova ....................................................................................................................... 43
T.1. ................................................................................................................................................. 43
D.1. (homogena ne homogena j-na) ........................................................................................... 44
D.2. (def. Vronskijeve determinante) ............................................................................................. 44
D.3. (fundamentalan sistem reenja) .............................................................................................. 44
D.4. ................................................................................................................................................. 44
Odreivanje fundamentalnog sistema reenja za linearnu diferencijabilnu j-nu n-tog reda sa const
koeficijentima..................................................................................................................................... 45
Opti sluaj linearne j-ne n-toga reda sa const koeficijentima .......................................................... 45
Ojlerova smena .............................................................................................................................. 45
Lagranova metoda varijacije konstanti ........................................................................................ 46

Matematika 2 - Analiza

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 2 - Analiza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

http://zilet.ionichost.

) ( lim (A,BeY) tada postoje i granine vrednosti f-

s , gde je broj q apsolutna konstanta, i to takva da za x, yeX vai d(f(x),

0 (n) - ovi segmenti su iezavajui (duine im tee

jeste neprekidna f-ja na segmentu |a, b|

= linearna f-ja x+ DeR

pri emu c lei izmeu x i x

, gde su P=P(x), Q=Q(x) date funkcije, a =const e R

You might also like