FILOLOKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

METODIKA PRIPREMA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE U SREDNJOJ KOLI KAD MLIDIJA' UMRETI

BEOGRAD , novembar, 2003.

KANDIDAT: Nataa Pavela broj indeksa: 961151

KANDIDAT: Nataa Pavela VRSTA ASA: Obrada novoga gradiva NASTAVNA JEDINICA: Kad mlidija umreti KOLA I RAZRED: Deseta beogradska gimnazija, druga godina PREDMETNI NASTAVNIK: Slobodanka ivkovi DATUM ODRAVANJA ASA: novembar, 2003. godine NASTAVNE METODE: Tekstovna, dijaloka i monoloka NASTAVNA SREDSTVA: itanka, tabla i kreda

NASTAVNI CILJEVI
OBRAZOVNI CILJEVI: Upoznati uenike sa veliinom i znaajem

Radievievog pesnikog dela. Dati informativno biografske podatke pesnika. Proiriti znanje uenika o elegiji kao knjievnoj vrsti. Pribliiti uenicima atmosferu pesme i time obogatiti njihov ulni i poetski snezibilitet. Uoiti osnovni motiv pesme i podeliti pesmu na tematske celine. Polazei od konkretnih motiva i slika doi do apstraktnih znaenja i poruka pesme. Obraditi jeziko-stilske osobine pesme (epitete, opkoraenja, sinigdohu, anaforu...) i utvrditi njihovu funkciju. Skrenuti panju na znaaj melodije u strukturi Radievieve pesme. Uoiti paralelizam ivota i smrti lirskog subjekta i prirode tj. elemente animistikog i panteistikog poimanja sveta.

VASPITNI CILJEVI: Pomou estetskih vrednosti pesme, naroito posredstvom koncizno prikazanih ovekovih oseanja razvijati kod uenika ljubav prema poeziji i smisao za lepo u umetnosti. Ukazivanje na potrebu oveka da pesniki oblikuje svoj unutranji svet. Na osnovu idejne vrednosti pesme podstai uenike na intezivan doivljaj tragike ljudskog ivota ali i na njeno prevazilaenje putem pesnikog ina.
2

FUNKCIONALNI CILJEVI: Osposobiti uenike za analitino, istraivako itanje i razvijati kod njih stvaralaki, originalni pristup knjievno-umetnikom delu. Nastojati da uenici uspeno zapaaju, uporeuju, dokazuju svoja gledita ali i da sami matom akutelizuju pesnike motive i slike. Navoditi ih da svoje zakljuke potkrepljuju primerima iz pesme. Razvijati kod uenika kulturu govora i interesovanje za knjievnost uopte. U sintetikom osvrtu to dublje doiveti idejni smisao pesme. LITERATURA ZA UENIKE: Ljiljana Nikoli, Bosiljka Mili, itanka za II razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd LITERATURA ZA NASTAVNIKE: Milija Nikoli, Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992. Renik knjievnih termina, Nolit, Beograd, 1992. Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, Trebnik, Beograd, 1996. Miodrag Popovi, Romantizam 2, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1985. Petar Milosavljevi, Re i korelativ, Novi Sad, 1982. Kako bi nastava bila valjana i produktivna, uenicima blagovremeno dati istraivake zadatke i uputiti ih na analitiko-istraivako itanje sa beleenjem.

Uvodni deo asa:

Na poetku asa upoznaemo se sa biografijom Branka Radievia i osnovnim odlikama njegovog pesnikog stvaralatva. Branko Radievi je roen 1824.god. u inovnikoj porodici u Slavonskom Brodu, ali je intimno i pesniki vezan za Sremske Karlovce u kome je proveo est godina pohaajui gimnaziju. Gimnaziju je zavrio u Temivaru, a potom odlazi u Be na studije prava i medicine, koje nikad nije zavrio. Boravak u Beu izuzetno je znaajan za Brankovo dalje stvaralatvo, jer tu dolazi u blii kontakt sa evropskim, narotio nemakim romantizmom. Na njega su posebno uticali Bajron, iler, kao i pesnik balada Uland. Naroito mu je duhom bio srodan liriar i demokrata Hajne. S druge strane, zbliavanje sa Vukom i Daniiem i ulazak u Vukov beki krug otkrio je mladom pesniku riznicu naeg narodnog jezika i narodne poezije. Branko raskida sa zastarelim klasicizmom i postaje zaetnik srpske romantiarske poezije.Ve iz njegove prve pesnike zbirke, izdate 1847. vidi se da je Radievi pesnik snanih, elementarnih oseanja i smelih misli. Zbog toga su ga konzervativni duhovi napadali, videvi u njemu drskog, amoralnog mladia. Moda je i to jedan od razloga to su sve srpske novine preutale njegovu preranu smrt u bekoj bolnici 1853. god. Tek su vreme i vrednost umetnikog dela uzdigli ovog pesnika na mesto koje mu pripada. Iako po obimu njegov pesniki opus nije veliki, on je raznovrstan po oblicima i stilskim tenjama-Branko je pisao lirske i epske pesme, romanse, balade, satire, roman u stihu. Uenicima su od ranije poznate neke od tih pesama ili njihovi fragmenti kao npr. ''Ribareta san'', ''aki rastanak'',''?'',''Mini Karadi u spomenicu'' i dr.

Glavni deo asa:

Nakon upoznavanja sa pievom biografijom pristupiemo glasnom, izraajnom itanju pesme, s napomenom da se uenici to vie usredsrede na doivljavanje pesme sluanjem. Nakon kratke pauze sledi tiho, istraivako itanje. Zamoliemo uenike da pri tom obrate panju na ton pesme i atmosferu koja u njoj vlada. Oekujemo da e uenici,izlaui svoje utiske nakon itanja,odmah lako uoiti da je osnovna emocija koja vlada pesmom izrazita tuga, melanholija lirskog subjekta. Koja je glavna tema ove pesme? Obratite panju na naslov pesme i njegovu povezanost sa glavnim motivom. Koliko ima tematskih celina? Izdvojte ih. Osnovna tema pesme je predoseanje bliske smrti lirskog subjekta,to je sugerisano ve samim naslovom pesme ''Kad mlidija'' odn. miljah umreti. Taj dah smrti provejava kroz celu pesmu i postupno se razvija kroz tri tematske celine. U prvom delu pesme data je paralelna slika jesenjeg uvelog lia, kao simbola umirue prirode sa slikom bolesnog lirskog subjekta koji polako i sigurno ide ka grobu. U drugoj tematskoj celini umirui bolesnik se oprata od ivota i svega to je na ovom svetu strasno voleo.

U treoj, poslednjoj tematskoj celini pesnik dolazi do vrhunca svog bola zbog naputanja ovog sveta; u njoj se oprata sa svojim nedovrenim pesmama, najtananijim nitima svog duhovnog bia. S obzirom na osnovni ton i oseanje koje smo u pesmi uoili, odredite kojoj pesnikoj vrsti ona pripada. Koje su osnovne odlike te vrste? Kad uenici u ovoj pesmi prepoznaju elegiju, melodino-meditativnu vrstu lirske poezije, koju karakterie izrazito oseanje tuge i al za nedostinim, proiriemo njihovo znanje sa istorijskog i knjievno teorijskog stanovita. Elegija je kao refleksivna lirska vrsta nastala u Staroj Grkoj. Naziv elegija potie od rei elegos, u prevodu tubalica. U to vreme njome se nije izraavala tuga, bol, ve je elegina bila svaka pesma pisana u elegijskom distihu. Od Ovidija, rimskog pesnika, i njegovih Tugovanki (zbirka ''Ex ponto'') elegija poprima odlike bliske dananjem poimanju te vrste, njome se izraava aljenje za izgubljenom ljubavlju, minulom mladou, dalekom otadbinom, enja za neim to je prolo ili nedostino. Taj sadraj se u novijoj knjievnosti nije bitno izmenio, promenila se samo forma. Umesto u distihu, elegije se kasnije piu u svim vrstama stiha, ak i u ritmikoj prozi. Pored Radievievih, u srpskom romantizmu poznate su i Zmajeve elegije sakupljene u zbirci ''ulii uveoci'' . Nakon blieg uoznavanja sa elegijom kao lirskom vrstom, prei emo na intezivniju knjievnu analizu dela. Koji poetski simbol u prvoj strofi najavljuje glavni motiv, slutnju bliske smrti? Da li uoavate kako je uz pomo tog simbola doarano proticanje vremena? Na koji nain je to postignuto?

Uz pomo simbola utog lia pesnik usmerava nae misli na prolaznost, na smrt. Spoljne senzacije promena u prirodi posluile su mu kao poetska graa da lake uoblii oseanja bola i nemira u svojoj dui. Strujanje vremena odzvanja ve u arhainom obliku rei ''lisje''. Pred nama se deavaju promene u prirodi, smenjuju se slike kao u nekom nemom filmu. ''Lisje uti vee po drveu'' - skrenuemo panju uenicima na recu ''vee'' kojom se nagovetava jesen i sugerie proticanje vremena. ''Lisje uto vee dole pada'' - naglaava se nova faza umiranja prirode, smrt ve postaje izvesna. Sledeim stihovima: ''Zelenoga vie ja nikada/videt neu!'' Lirski subjekat izbija u prvi plan. Sadanjost je zamenjena nagovetajem budunosti, koja e lirskom subjektu s proleem doneti smrt. To je naroito istaknuto kontrastom boja: uto-zelenog. Centar pesme je u njenom trenutku sadanjosti. Prva dva stiha doivljavamo kao bolest prirode, a tek na kraju prve polustrofe postaje nam jasno da se tu radi o bolesti lirskog subjekta. ta zakljuujete iz prvih stihova o odnosu oveka i prirode? ovek se izjednaava sa prirodom, vene i umire poput utog lista. Ali lirski subjekat je svestan da nema mo oivljavanja poput prirode. Za razliku od nje, ovekovo umiranje je konano. Preanji paralelizam,slinost ljudskog bia i prirode, zamenjena je kontrastom, podvlaenjem sutinske razlike meu njima. Kojim stilskim figurama je predstavljena slika bolesnika? U kom stihu se prvi put nedvosmisleno spominje smrt? Na koji nain je pesnik to posebno naglasio?

Sa slike prirode obojene sumornim tonovima prelazi se na jo sumorniji opis izgleda bolesnika. Gradacijski su prikazani tragovi koje je bolest ostavila na njegovom telu (klonula glava, potamnelo lice, ispijeno oko, lomne ruke, izmodeno telo, slabako koleno). U opisu je primetno preterivanje, hiperbolizovane su bolesnike muke, da bi se zavrile potresnom poentom ''doe doba da idem u groba'', gde se smrt prvi put jasno pominje. Uz pomo leoninske rime (rime unutar istog stiha) pesnik posebno istie taj poslednji stih, pri emu je morao da upotrebi nepravilan oblik rei grob (doba-groba). Kakav je odnos lirskog subjekta prema ivotu? Sa kim se on sve oprata? Kojom stilskom figurom se naglaava bol zbog preranog naputanja ovog sveta? Mnogi prouavaoci su uoili da u Brankovoj poeziji ima elemenata animistikog i panteistikog poimanja sveta. Kroz koje slike ove pesme je iskazana pesnikova ljubav prema prirodi i ivotu uopte? U emu lirski subjekat vidi svoj greh i mogui uzrok tragine sudbine?

ivot je poput sna, kratak, nestvaran i neuhvatljiv, a lirski subjekat ga neizmerno voli i udi da u njemu to vie uiva. On se direktno obraa svemu to je inilo sr njegovog ivljenja, svemu s im je oseao duboku povezanost. Prilikom rastajanja on koristi sinegdohu (stilska figura kojom se uzima deo da bi se oznaila celina), oprata se, ne od sveta kao celine, ve od njegovih delova:od itka, zore, sunca , groma, oluje, slavuja. Korienjem deminutiva i vokativa izraava se bliskost sa svetom koji naputa. Umetnika vrednost je takoe i u anafori ''Zbogom'', kojom se pojaano istie bol umirueg subjekta. Za njega je ovaj svet bio rajsko mesto, u kome je svim ulima upijao lepotu (gledao je jarko sunce, sluao oluju, udio se slavuju), u emu se ogleda pesnikov panteistiki duh.
8

Iz stiha ''O, da te tako ja ne ljublja' arko'' moe se naslutiti da je bolest subjekta moda svojevrsna kazna to je ovaj svet preterano voleo. Stavljajui bolni uzvik ispred stiha pesnik je odstupio od uobiajenog deseterca, naglasivi na taj nain bolesnikov vapaj za ivotom. Kakav je odnos lirskog subjekta prema svojim pesmama? Kako ih on naziva i zbog ega? Uoite emu tei lirski subjekat u svom pesnikom stvaralatvu. Kako se osea umetnik zbog nemogunosti da te svoje tenje ostvari? Protumaite s tim u vezi poslednji stih i poveite ga sa prethodnim motivima. Lirski subjekat osea oinsku ljubav prema svojim pesmama-one su njegova ''deca mila'' koja e postati siroad nakon njegove smrti. Pesmama se direktno obraa: ''O, pesme moje, jadna siroadi'', pri tom uzvikujui jo glasnije i potresnije nego u prethodnoj strofi. Hiperbolisanim izrazima u kojima oslikava svoja htenja i stvaralake zamisli on potencira oboavanje vlastite poezije, stremljenje ka savrenstvu, beskraju, venosti. O tim tenjama on govori u nekom ditirampskom zanosu, ali svest da je trenutak smrti blizu vraa nas opet na elegian ton. Pesnika poraava injenica da nema vie mogunosti i vremena da zavri zapoeto (''U traljama vas otac ostavlja''). Bez obzira to umetnik ostavlja svoje delo da ivi i posle njegove smrti, ba kao da su njegovi potomci, on osea veliku bol jer delo nije doveo do savrenstva. Motiv patnje zbog bliske smrti, razvijan u prethodnim strofama, na ovom mestu kulminira i dobija svoje potpuno objanjenje. Obratiemo panju na ritmiko-melodijske karakteristike ove pesme. U kom je stihu napisana pesma ''Kad mlidija' umreti''? Odakle je Radievi preuzeo taj stih? Po emu se njegov deseterac razlikuje od narodnog?

Pesma je napisana u lirskom, nesimetrinom desetercu (cezura je posle etvrtog sloga), koji je preuzet iz narodne epske poezije. Meutim, sledivi vlastiti doivljaj i stvaralaki impuls, Branko je obogatio taj stih novim ritmikim elementima. Ve smo uoili da je bolnim uzvikom na dva mesta produio stih. Odstupanja takoe ima i na kraju prve polustrofe-stih je naglo zavren (ima svega etiri sloga), kao da je pesnik hteo time da sugerie da e se i ivot lirskog subjekta tako naglo zavriti. Ritmikoj dinamici doprinosi i raznovrsna rima: obgrljena, parna i leoninska. Ve smo u uvodnom delu istakli da melodija ima znaajnu ulogu u strukturi Radievievih pesama. Sam Branko je govorio kako najpre u sebi uje malodiju svoje pesme,pa tek onda pie stihove. ta doprinosi melodinosti njegovog jezika? Koje se zvune figure javljaju, posebno u prvoj strofi? Melodinost jezika u pesmi postignuta je izborom rei prema njihovim akcenatsko-galsovnim osobenostima. Javlja se obilje asonanci i aliteracija npr. u prvim stihovima ponavljanje glasova s, , , asocira na utanje lia koje opada. Uestalom upotrebom vokala o izraava se tradicionalni uzvik bola. Lirski paralelizam postie se anaforama: u prvoj strofi ''Lisje uto...Lisje uti... '' i ve spomenuta anafora ''Zbogom'' na poetku druge strofe. ta je jo, osim stiha, Branko preuzeo iz narodne poezije i na koji nain je to uklopio u svoj autentini poetski izraz? Pokuajte da pronaete neke Brankove vlastite kovanice i nova simbolina znaenja rei, ime ete dokazati njegov inventivni, stvaralaki odnos prema jeziku.

10

Radievi se slobodno i iroko koristio govornim i knjievnim materijalom, zbog ega je njegov pesniki jezik bogat, soan, inovativan. Iz narodne lirike preuzima korienje deminutiva (itak,sanak,danak) i emocionalnih epiteta (uto lisje, lomna ruka, slabako koleno, prelepi sanak, beli danak, sunce jarko, arna duga, sjajne zvezde), ime stvara spektar toplih, nenih boja. Simbolima kao to su reka, slavuj, sunce koje takoe sreemo u narodnoj poeziji, on daje drugaiji, dublji lirski smisao. Tako je na primer reka u ovoj pesmi simbol proticanja, promenljivosti, koja ima svoj izvir-raanje, vir-ivot i uvir-smrt. Teei za to snanijim, ekspresivnijim poetskim izrazom, Radievi esto stvara i vlastite kovanice (itak, presijati, izvir), koje pokazuju da je njegov senzibilni poetski duh imao najsuptilniji oseaj za zvukovno i znaenjsko nijansiranje jezika.

Zavrni deo asa:

Uzevi u obzir znanje koje uenici imaju o odlikama epohe romantizma, pokuaemo da sintezom dosadanjeg tumaenja pesme ''Kad mlidija' umreti'' doemo do zakljuaka ta to Radievia ini tipinim romantiarem. Usmeriemo uenike da obrate panju na sliku sveta i romantiarskog junaka u njemu, odnos umetnika prema stvaratvu i pesniki jezik koji se koristi. Elegija ''Kad mlidija' umreti'' uvodi nas u autentinu romantiarsku atmosferu. Njome je pre svega iskazan subjektivni doivljaj ivota kao neprekidnog kretanja, od nastajanja ka nestajanju i obratno. Njena poetska snaga je u dramatinoj tenziji, koja proistie iz susreta mikro i makrokosmosa. Mikrokosmos je ovek, kratkovek, propadljiv, a makrokosmos je predstavljen kroz monu prirodu koja ima regenerativne sposobnosti. U pesmi je opisana romantiarska enja za venim i

11

beskonanim i patnja jer je sve to nedostino,neostvarljivo. Utehu umetnik mora traiti samo u stvaralatvu, bez obzira na onespokojavajuu injenicu da ivot nije nikada dovoljno dug da bi se delo zavrilo, dovelo do savrenstva. Lepote ovog sveta i ivota u njemu date su kroz opise prirode,to je takoe odlika romantizma. Tipino romantiarsko je i obilje stilskih figura (metafora, epiteta, hiperbola, gradacije) kao i veza sa narodnim stvaralatvom. Kao i drugi romantiarski pesnici, i Radievi se povodi za zvunom organizacijom stiha, gde rei, pored konkretnih i simbolinih znaenja imaju i muzike kvalitete. S obzirom na pesnikovu teku bolest (Branko je bolovao od tada neizleive tuberkuloze) i preranu smrt, mnogi tumai su smatrali da je ova pesma nastala na Radievievoj samrtnoj postelji. Meutim, njena prva, znatno dua verzija (koja je imala ak 156 stihova) napisana je jo 1845.god., dok je pesnik bio jo uvek zdrav, u punoj snazi. Branko je smatrao da je pesma nedoraena, stilski nedoterana i da se po svojoj temi ne uklapa u osnovni, preteno vedri ton zbirke iz 1847.god. Konanu verziju, koja je nama danas poznata, objavio je Brankov otac nakon pesnikove smrti, najpre u listu Danica (1861.), a zatim u treoj zbirci Brankovih ''Pesama'' (1862.). Pesnik ju je najverovatnije preradio i dovrio na bolesnikoj postelji, kad nije vie mislio da e umreti, nego je zaista umirao. Zbog toga u njoj ima toliko iskrenosti, neposrednosti i dubokog oseanja bola za ivotom koji se nepovratno gasi. Jedno je sigurno: iako je prerana smrt spreila pesnika da mnoga svoja zapoeta dela dovri, ova pesma je jedna od onih srenijih, koju pesnik nije ostavio u ''traljama''.

12

IZGLED TABLE KAD MLIDIJA' UMRETI Branko Radievi (1824-1853)

Knjievna vrsta: elegija (elegos-tubalica) Stih: Motivi: Predoseanje smrti izmenjen epski deseterac
- odnos prirode i oveka - rastanak sa ivotom i svetom - opratanje sa nedovrenim pesmama

Stilske figure: emocionalni epiteti (uto lisje, lomna ruka, slabako koleno,
prelepi sanak, beli danak, sunce jarko, arna duga, sjajne zvezde), anafora (''Lisje uto...Lisje uti... '', ''Zbogom''), metafore (ivot, prelepi san, nekadanji raj) sinegdoha, hiperbole, aliteracija i asonanca

Poezija je put ka prevazilaenju patnje zbog prolaznosti ivota.

13

ISTRAIVAKI ZADACI 1. Obnovite znanje o epohi romantizma, kojoj Branko Radievi pripada. 2. Upoznajte se sa osnovnim biografskim podacima naeg velikog
romantiarskog pesnika (njegovo kolovanje, knjievni uticaj evropskih romantiara i vukovska inspiracija, znaaj njegove prve zbirke)

3. Paljivo proitajte pesmu. Uoite osnovno raspoloenje i tematske celine u

okviru kojih je glavni motiv pesme razvijan.

4. Kojim simbolom je najavljena smrt u prvoj strofi pesme? U kakvom odnosu

stoje samrtnik i priroda? Pokuajte da otkrijete umetnika sredstva kojima pesnik doarava proticanje vremena u poetnim stihovima.

5. Otkrijte kojim stilskim postupcima pesnik postupno izraava bol zbog

naputanja sveta.

6. Uoite kakav je odnos lirskog subjekta prema svom stvaralatvu. ta za

njega predstavlja vrhunac tragedije zbog injenice da naputa ovaj svet?

7. Obratite panju na elemente koji doprinose melodinosti pesnikog jezika

(zvune figure, rima, izbor rei) i na rei sa izrazitim simbolinim znaenjem (uti list, reka, zora, sunce).

8. Otkrijte univerzalne poruke pesme, sudbinu umetnika i njegovog

stvaralatva.

14

15