FREKVENCIJA MODULACIJA (FSK Frequency Shift Keying)

1. PRINCIP FSK Frekvencijska modulacija (FSK) je postupak obrade signala kojim se ostvaruje promena frekvencije nosioca proporcionalno amplitudi moduliueg signala. Za razliku od ASK koja poiva na principu proizvoda dve funkcije ( moduliueg i noseeg signala) pri emu svaka od njih pretrpi samo linearnu transformaciju, frekventna modulacija takoe nastaje kao proizvod dve funkcije, ali svaka od njih, pre mnoenja podlee eksponencijalnoj transformacija, to predstavlja u sutini jedan nelinearan proces. Dok spektar modulisanog signala tipa ASK, nastaje prostom translacijom spektra moduliueg signala, i konaan je, u sluaju FSK dobijeni signal ima neogranien spektar. Dakle, FSK prenosi podatke koristei razliite frekvencije za predstavljanje stanja simbola, a da je pritom amplituda modulisanog signala konstantnato se moe videti na slici 1.

Slika 1. Frekventno modulisan signal Analitiki izraz koji predstavlja binarno modulisani FSK signal je: Ucm(t)=Accos( c) t gde je: Ac- vremenski konstantna amplituda ( c)- promenljiva kruna uestanost Iz ovog izraza vidimo da se uestanost modulisanog signala menja za izraz , odnosno, imaemo 2 uestanosti 1= c+ i 1= c+, gde predstavlja konstantnu devijaciju krune uestanosti. Znak ''+'' ili '''' zavisi od toga da li je bit moduliueg signala 1 ili 0, u sluaju kada se koristi unipolarni NRZ signal. U cilju boljeg razumevanja frekventne modulacije pogledajmo sliku 2. gde je prikazan primer ne filtrirane binarne FSK.

Slika 2. Nefiltrirana binarna FSK Ovaj talasni oblik se moe posmatrati kao 2 binarna ASK niza simbola generisana u razliitim generatorima sa frekvencijama f1=1/2p( c+) i f2=1/2p( c-). Takva 2 signala dovedena su na sabira, gde je izvreno njihovo sabiranje, te na izlazu dobijamo signal sa promenljivom frekvencijom odnosno FSK signal. Ovakav primer je predstavljen vie iz teoretskih potreba. 2. GENERISANJE FSK MODULISANIH SIGNALA FSK se moe generisati na vie naina: komutacijom izmeu posebnih frekventnih izvora, to je i prikazano na slici 3, je vrlo jednostavan postupak ali uz dosta strogih zahteva za filtriranje parazitnih komponenata koji se javljaju. Vrlo je verovatno da e doi do diskretnih faznih skokova izmeu stanja simbola i vremena prekidanja. Svaki ovakav diskontinuitet u fazi e rezultirati mnogo veem isticanju visokih frekvenci u spektru, to povlai za sobom iri propusni opseg koji treba preneti. Zbog ovih razloga, ovaj nain modulacije se ne koristi tako esto pa ga neemo dalje ni objanjavati.

Slika 3. Blok ema FSK generatora sa prateim signalima 2.1 Generisanje FSK naponski kontrolisanim oscilatorom (VCO) Drugi nain generisanja FSK signala se moe realizovati primenom signala podataka kao kontrolnim naponom za naponski kontrolisani oscilatoro VCO. Ovde je zagarantovano da promena faze izmeu uzastopnih stanja simbola bude potpuno glatka (kontinualna), pa se javlja nii nivo parazitnih komponenti koje je lake filtrirati. Naponski konstruisan oscilator je ureaj kojim se dobija sinusoidni (ponekad i pravougaoni) oblik signala na izlazu, ija je frekvencija u funkciji od primenjenog kontrolnog napona. Na slici 4. je prikazana skica VCO-a koji radi na frekvenciji oko 10 MHz, prikazujui frekvenciju na izlazu u odnosu na kontrolisani napon. U idealnom sluaju, VCO bi imao linearno proporcijalnu promenu frekvencije u odnosu na korieni napon, to je prikazano pravom linijom. U praksi, meutim, veina VCO-a ima odstupanje koje je karakteristinog S oblika i smeteno je oko idealnog oblika zavisnosti frekvencije od napona.

Slika 4. Blok ema VCO oscilatora sa f/U karakteristikom Frekventno ppromenljivi element kod viefrekventnog VCO-a je obino ''promenljiva dioda'' iji se kapacitet menja u funkciji od korienog napona. Promena kapaciteta diode neminovno utie na promenu uestanosti oscilatora, jer su ove dve veliine u uzrono-posledinoj vezi. Potom se ovo koristi kao deo LC kola za povratnu spregu pojaavaa, pa se tako formira usklaeni VCO. Da ne bi dolo do promene induktivnosti i pojave samooscilovanja, esto se induktansa realizuje koristei kvarcni oscilator (kristal) sa velikim Q-faktorom koji ima tanu i ponovljivu frekvenciju oscilovanja. Ovi ureaji se esto nazivaju naponski kontrolisani kristal oscilatori (VCXO).

Slika 5. Naponski konstruisan oscilator sa prateim signalima Princip generisanja FSK signala, prikazan na slici 5, uz pomo VCO je sledei: VCO osciluje frekvencijom podenom na frekvenciju nosioca. Dolaskom ulaznog moduliueg signala (u ovom sluaju binarnog unipolarnog NRZ, sa svojim promenama amplitude ''0'' i ''1'') na ulaz VCO, utie na varikap diodu na taj nain to menja njenu kapacitivnost. Usled ove promene menja se uestanost oscilatora, jer su ove dve veliine povezane Tompsonovim obrascem: r= 1/LC Dakle, pod dejstvom signala definiu se, preko varikap diode VCO-a, vrednosti frekvencija: f1=1/2( r+) i f1=1/2( r-) tako da je: f0=(f1+f2)/2=1/2 ( c++ c-)/2=1/2 c srednja vrednost frekvencije VCO-a, dok je: fd=(f1-f2)/2=1/2 ( c+- c+)/2=1/2 c frekventna devijacija. Izlazna frekvencija naponski konstruisanog oscilatora (VCO) ima vrednost: fizl=f0fd

Ovim nainom generisana FSK, dobija se frekventno modulisan signal bez faznog diskontinuiteta izmeu simbola, koji je poznat kao frekventna modulacija sa kontinualnom fazom (CPFSK). 2.2. Generisanje FSK vektorskim (kvadratnim) modulatorom Trei metod za generisanje FSK koristi vektorski ili kvadratni modulator koji se prikazan na slici 6.

Slika 6. Vektorski modulator Osnovni vektorski modulator se u stvari moe koristiti da generie bilo koji modulacioni format uz prikladan izbor ulazno-faznog i kvadratnog upravljakog signala. On radi na principu da se svaki modulacioni vektor moe realizovati sabiranjem odgovarajuih koliina ulazno-fazne (cos ct) i kvadratne (sin ct) verzije signala nosioca. Za generisanje ASK, na primer,I-ulaz u vektorski modulator se napaja sa nizom podataka, a Q-ulaz se povezuje na nulu, sto je prikazano na slici 7.

Slika 7. ASK vektorski modulator

Za generisanje FSK potrebno je generisati dva simbola, na primer, jedan sa frekvencijom c+ 1 i druga sa frekvencijom c- 1, prikazan na slicnoj slici 8. Da bi se na izlazu vektorskog modulatora generisao frekvencijski pomeraj od (+ c), I i Q ulazi treba da se napajaju sa cos 1 i sin 1 respektivno. Da bi se generisao frekvencijski pomeraj (- 1), potreban je ulaz od cosw1 i (-sin 1). Ovaj pristup je sada u cestoj upotrebi za izradu nekih najvise razredjenih filter formata koji se koriste u celularnim telefonima.

Slika 8. FSK vektorski modulator 3. SPEKTAR FSK Spektar FSK signala nije lako izvesti kao sto je to za ASK, zato sto je proces generisanja FSK linearan. Pored ovoga spektar FSK-a zavisi od bbojnih faktora, medju kojim i: dali oblik signala ima kontinualnu ili diskontinualnu fazu, da li talasni oblik podataka koji prolazi kroz modulator (tipicno za VCO) je oblikovan filtriranjem ili razdvajanjm frekvencije izmedju signala. Medjutim, za predstavljanje spektra FSK moze se upotrebiti aproksimacija crtanjem spektra za dva ASK signala postavljena na respektivne ucestanosti nosioca, sto je predsavljeno na slici 9. Ocigledno je da, celokupna sirina opsega koju zauzima FSK signal zavisi od razdvojenosti izmedju frekvencija koje podstavljaju stanje simbola.

Slika 9. Spektar FSK signala FSK sistem koji korisi kontinualnu promenu faze ce imati mnogo manju bocnu lepezu frekvencija nego u slucaju diskontinuiteta. 3.1. Spektar CPFSK

Slika 10. Spektralni dijagram CPFSK Spektar CPFSK signala, prikazan na slici 10, se takoe menja kao funkcija razmaka frekvencija izmeu 2 stanja simbola poto se kontrolie putanja faze kod promene sa jedne frekvencije na drugu. Ovde e se razmatrati samo 2 vrste ponaanja: 1) Binarni FSK sa razdvajanjem frekvencije 1/Tb i bez impulsnog oblika, koji se esto naziva "Sunde"-ova FSK 2) Binarni FSK konstantne faze sa razdvajanjem frekvencijeod 0,5 1/Tb i bez impulsnog oblika, koji se esto naziva MSK (Minimum Shift Keying minamalna modulacija). Sunde- ova FSK nastaje kad je rastojanje izmedju dve frekvencije simbola tano tano jednako uestanosti simbola , kao dodatak irokom spektru. Ove spektralne linije su dosta korisne kod koherentne detekcije gde u koherentnom FSK detektoru slue kao izvor za reference nosioca esto izdvajanje uz pomo PLL. Za razliku od Sande- ove FSK, spektar MSK nema diskretnih komponenata, ali ima dosta uzak glavni deo sa uskofrekventnom podelomizmeu simbola. MSK koristi rastojanje frekvencija simbola koje je jednako 1/2 uestanosti i proizvodi ravan spektar sa uzanim glavnim krilom i brzim opadanjem bonih opsega. Ovo uzano rastojanje simbola znai da MSK moe biti mnogo spektralno efikasnija nego binarna ASK i PSK, i faktiki se pribliava performansama sistema sa kvadratnom faznom modulacijom (QPSK). Cena koja mora da se plati za ovako izvsne performanse je poveanje sloenosti u procesu generisanja i detekcije, na primer, sa Sunde's FSK. MSK je najee koriena modulacija u sistemu gde je konstantno svojstvo anvelope (FSK).

4. FILTRIRANJE FSK Kao i kod ASK modulacije, u cilju smanjenja propusnog opsega kanala mogue je kontrolisati zauzee spektra CPFSK pomou filtra za oblikovanje impulsa postavljenog ispred modulatora . U sluaju FSK, meutim, zbog nelinearnog modulacionog procesa, to je mapiranje jedan - na - jedan izmeu spektra oblikovanog impulsa i modulisanog spektra.

Slika 11. Oblikovanje impulsa kod FSK Filter prikazan na slici 11, koji se obino koristi je redak nisko propusni filter koji se naziva Gausev filter. Ovaj filter je dobro podeen tako da posie malo zauzee spektra van glavnog krila FSK, odnosno izdvaja samo potreban deo spektra. Moderan primer za upotrebu ovog tipa frekventne modulacije, obino nazvan Gausova minimalna modulacija (GMSK), se nalazi u Evropskim i Severno Amerikim (GSM) digitalnim celularnim sistemima.

5. DETEKCIJA FSK SIGNALA 5.1. Nekoherentna FSK detekcija (NONCFSK)

Slika 12. Nekoherentni detektor anvelope za FSK Jedan od najprostijih naina za detektovanje binarne FSK, koji je i prikazan na slici 12, je da se signal propusti kroz 2 pojasno propusna filtra podeena na 2 signalne frekvencije. Proputanjem FSK signala kroz filter propusnika opsega podeenog na frekvenciju 1= c+ izdvaja se spektar vieg reda, a proputanjem kroz filter, osim svog opsega, drugi maksimalno slabe te na izlazu dobijamo signal slian ASK signalu dobijenog OOK postupkom, s' tom razlikom to su razliitih uestanosti. Tako dobijeni signali se dovode na detektore anvelope, a zatim kroz fitere na komparator gde se uporeivanjem dobija, odnosno reprodukuje, signal informacije. Kao komparator obino se koriste logika kola, a u ovom primeru iskorieno ILI (OR) kolo. Poto ovaj metod ne uzima u obzir faze odgovarajuih simbola, on se, kao to je oekivano iz diskusije o ASK detekciji, ne pokazuje tako dobar kao koherentni FSK postupak. Postoji nekoliko alternativnih metoda za odreivanje razlike izmeu dolazeih uestanosti. Jedan prost digitalni metod ukljuuje brojanje nultih ukrzanja nosioca tokom trajanja simbola, i na osnovu toga direktno odreuje uestanost na simbol-posimbol osnovi. Trei, najee korien metod, koji je sledei opisan, ukljuuje fazno kontrolisanu petlju.

10

5.2 Nekoherentna FSK detekcija sa fazno kontrolisanom petljom (PLL) U sistema za digitalne komunikacije fazno kontrolisana petlja (PLL) se esto koristi u kolima za obnavljanje nosioca i simbola. Osnove rada PLL su ovde opisane u vezi sa njegovom upotrebom kao FSK detektor. Za mnogo detaljniju diskusiju o PLL sistemima postoji odlina knjiga Gardner (1966).

Slika 12.1 Nekoherentni detektor anvelope za PSK PLL FSK detektor prikazan na slici 12.1, se sastoji iz tri bloka: naponski kontrolisan oscilator ija je izlazna uestanost srazmerna ulaznom naponu, fazni detektor (esto se izvodi upotrebom mnoaa ili ekskluzivnog ili kola) koji daje naponski izlaz srazmeran faznoj razlici izmeu dva ulaza, i filtera povratne sprege (loop filter) koji se koristi da upravlja funkcijom kola povratne sprege. PLL radi tako to poredi fazu ulaznog signala sa fazom VCO. U sluaju da postoji fazna razlika javlja se regulacioni napon (Ureg). Ovaj napon se posle filtriranja, u filteru povratne sprege, kao ist jednosmerni napon, dovodi na varikap diodu VCO-a. Promenom napona varikap diode dolazi do promene frekvencije, odnosno faze, oscilatora kako bi je uskladio sa onom na ulazu. Sistem dostie postojano stabilno stanje kada je prosean izlaz iz faznog detektora (Ureg) jednak nuli, to znai da je VCO fazno ' fiksiran' (phase-locked) prema ulaznom signalu. Razlika u fazi pretvara se u razliku po uestanosti na vrlo prost nain. Na primer meri se promena faznog ugla u sekundama. Ako se promena faznog ugla od 2 izvri za 1 sekundu onda to odgovara promeni uestanosti od 1 Hz, ili ako je promena faznog ugla od 2 izvrena za 10 sekundi promana uestanosti bie 0.1 Hz.

11

Kod faznih detektora baziranih na principu meaa, u 'phase-locked' stanju fazna razlika izmeu ulaza i VCO je 900. Poto se VCO upravljaki napon mora menjati da bi PLL mogao da prati i fiksira novu ulaznu uestanost, on omoguuje direktno merenje ulazne uestanosti simbola za svaki simbol u FSK nizu, te stoga radi kao detektor prve klase. Primer: Digitalni radio sistem koristi binarni FSK za prenos podataka, sa dve frekvencije simbola (+1200)Hz i (-1200)Hz redom prema centru zamiljenog kanala prenosa. Primljeni signal je podloan doplerovom pomeraju (efektu) i pomeren je za (+100) Hz tokom prijema. Skicirati izlaz iz PLL FSK detektora za protok podataka 1,0,1,0,1,0,1,0... pretpostavljajui da nema pulsnog oblika. Kako moemo da prevaziemo problem Doplerovog pomeraja u digitalnom FSK radio sistemu? Reenje: Efekat Doplerovog pomeraja na izlazu odnosno prijemu je da stvori simbole na frekvencijama od (+1300)Hz i (-1100)Hz respektivno u zamiljenom centru frekvencija PLL detektora. Kao rezultat emo na izlazu PLL-a imati jednosmerni prednapon utisnut u obnovljeni (izlazni) signal podataka, kao to je prikazano na slici, propocijalo Doplerovom ofsetu (greci).

Da bi smo eliminisali Doplerov pomeraj, izlaz iz PLL detektora moe biti ''udvojen'' sa naizmeninom komponentom. Meutim, ovo moe da utie na smanjenjefrekvencije samog podatka. ema kodiranja kao to je Manesterova bi se mogla iskoristiti u ovom sluaju, da bi se otklonile niske frekvencije u signalu podataka. 5.3. Koherentna FSK detekcija (COHFSK) Koherentna detekcija FSK je vrlo slina odgovarajuoj za ASK ali u ovom sluaju postoje dva detektora podeena na dve frekvencije nosilaca. Kao i za ASK, i
12

ovde koherentna detekcija i upareno filtriranje minimiziraju efekte uma u prijemniku.

Slika 13. Koherentni FSK detektor Kod koherentnog FSK prijemnika, koji je prazan na slici 13, princip detekcije je sledei: Modulisani signal dat jednainom: Ucm (t) = Ac cos ( c) t se dovodi na dva demodulatora podeena lokalnim oscilatorima na dve uestanosti nosioca: 1= c+ i 2= c- Modulisani signal se u demodulatorima mnoi sa signalima nosioca odredjenih ucestanosti. Ako je u pitanju demodulator sa frekvencijom 1 na njegovom izlazu imamo signal: Ud1 (t) = 1/2Ac + Ac/2 (cos2 ct - cos2 ( c+) t) dok, ako je u pitanju demodulator sa frekvencijom 2 na njegovom izlazu imamo signal: Ud2 (t) = 1/2Ac + Ac/2 (cos2 ct + cos2 t + cos2 ( c-) t ) Ovi signali zatim prolaze kroz NF filtre, kojima se eliminiu komponente visoke ucestanosti, a zatim na komparator gde se uporeivanjem, koji ima veci izlaz, detektuje dali je bila poslata binarna jedinica ili binarna nula. U koherentnom prijemniku obnavljanje referenci nosilaca se radi lako ako je rastojanje izmedju dve frekvencije simbola jednako uestanosti simbola, to predstavlja sluaj Sunde-ove FSK. Sunde-ov FSK spektar modulacije sadri dve diskretne spektralne linije na uestanostima nosilaca koji predstavljaju repere za
13

njegovo obnavljanje. Nedostatak pri upotrebi Sunde-ove FSK je da je propusni opseg FSK signala priblino 1.5 do 2 puta vei u odnosu na optimalno filtriran ASK ili PSK binarni signal.

6. PROCENA GREKE BITA (BER) KOD FSK

Slika 14. Dijagram procene greke bita Na slici 14 su prikazane teorijske krive za koherentnu i nekoherentnu FSK, sa dodatim Gausovim belim umom ogranienog kanala. Ako su frekvencije FSK simbola tako izabrane da budu ortogonalne, dva koherentna detektora onda mogu u sutini da rade nezavisno jedan od drugog. Izraunavanje verovatnoa greke simbola za FSK modulaciju, vri se jednainama slinim kao i kod ASK. Za koherentnu FSK P=0.5erfc ((Eb/2ND)) , i za nekoherentnu FSK P=0.5 e(Eb/2Nd) Moe se videti da je razlika odnosa signal/um (Eb / ND), izmeu ove dve vrste detekcija FSK signala, praktino samo oko 1 dB ''bit error'' odnosa. Usled jednostavnosti nekoherentnog metoda detekcije, ovaj metod ini osnovu mnogih low end (na primer 120bps) telefonskih i radi modema na tritu. Interesantno je da performanse nekoherentne FSK nisu ni blizu tako loe kao one za nekoherentni ASK. Pitanje br. 1: Koja je verovatnoa greke bita, za nekoherentni binarni FSK, ako je vrednost odnosa Eb/ND=10 dB? Koliki je odnos Eb/ND je potreban da bi se postigao isti BER reim i za koherentni FSK i za koherentni ASK? Odgovor: BER za nekoherentni ASK je dat izrazom: BER=0.5 e-(Eb/2Nd) , pa prema tome za:
14

Eb/Nd=10 dB ili za odnos Eb/ND=5 dB, BER= 0.5e-5= 3.37 10-3 Za ovu vrednost greke bita , kod koherentne FSK prema BER krivama, potrebna vrednost Eb/ND treba da bude oko 8 dB. Za koherentnu ASK reim koherentnog ASK je identian potrebi reima koherentnog FSK, znai potreban je takoe odnos Eb/ND od od 8 dB. Pitanje br. 2: Konstruktor je zamoljen da napravi modem koji mora imati toleranciju greke frekvencije u sistemu prijemnika. Manje je zabrinut za toleranciju uma modema. Koji bi ste modulacioni format, ASK ili FSK, preporuili za ovaj zadatak? Odgovor: Za vreme FSK detekcije sistemi mogu tolerisati male iznose greki frekvencije. Nekoherentni ASK detektor je delimino tolerantan za greku frekvencije u nosiocu samo za anvelopu primljnog signala koja je izmerena 7. PREDNOSTI NEDOSTACI KOD FSK Prednosti: FSK je modulacija konstantne anvelope, te je prema tome ne osetljiva na amplitude varijacije (varijacije pojaanja) u kanalu. Kompatibilna je sa nelinearnim predajnim i prijemnim sistemima. FSK detekcija se moe zasnivati na relativnim promenama frekvencije stanja simbola i zato ne zahteva apsolutnu tanost frekvencije u kanalu. ( FSK je prema tome relativno tolerantnija prema odstupanjima lokalnog oscilatora i Dopplerovim pomacima). Nedostaci: FSK je neto manje efikasnija u smislu propusnog opsega nego ASK ili PSK (ako se izuzme MSK implementacija). Odnos greke bit/simbol kod FSK je gori nego kod PSK.

15

Dodatak 1. GREKA LOKALNOG OSCILATORA

Za proces modulacije propusnog opsega potrebno je generisati sinusoidalne signale i u predajniku i u prijemniku, u idealnom sluaju, sa potpuno istom frekvencijom i fazom. Ovo postavlja pitanje: da li je mogue da dva ili vae sinusna generatora imaju iste frekvencije i faze pri realnom stanju rada (temperaturne promene, promenljivo napajanje, starenja itd.)? Rezonantni efektivni kristal oscilator ( koji kota manje od 10 $) moa da ima stabilnost od 1 10-6 Hz za dato temperaturno podruje. To znai da za telefonski modem nosioca od npr. 2 kHz, oscilatori na svakom kraju linka mogun imati greku od 1 10-6x2 103 = 0,002 Hz. Ako bismo mogli osigurati da i predajnikov i prijemnikov nosioc oscilatora poinje u istoj fazi, onda bismo mogli oekivati faznu greku izmeu njih da dostigne 3600 posle 1/0,004 = 250 sek, i 900 dajui nulu na izlazu posle 75 sek. Ove cifre govore da, imajui u vidu da poetna ispravka faze moe biti postignuta, koherentni datektor moe biti osiguran za nekoliko sekundi a da nije potrebna dalja korekcija faze. Ako sada razmotrimo sluaj beinog radio modema koji radi sa nosiocem od 1GHz, onda je greka frekvencije oscilatora za 1 10-6 Hz izvora 1000 Hz. Ovde je oigledno da uspostavljujii preciznu startnu fazu neemo imati osiguranu adekvatnu koherenciju za vie od nekoliko mikrosekundi. Kod ovog sluaja, potrebno je pronai metod ispravljanja oscilatorovog nosioca faze i frekvencije prijemnika da bi se uporedili sa istim kod predajnika. Ovaj metod je nazvan obnavljanje nosioca.

16

Dodatak 2. DOPLEROV POMERAJ (EFEKAT) Kad god se izvor signala pomera ka ili od prijemnika i obratno, frekvencija signala posmatrana na prijemniku se poveava ili smanjuje respektivno. Ovo je poznato kao Doplerov pomeraj. Izgled promene frekvencije je linearna funkcija brzine kretanja i frekvencije nosioca signala. Ispravljanje Doplerovog pomeraja moe biti veoma teko pogotovo u okruenju viestrukih puteva, gde signal koji nailaze, pod razliitim uglovima, doivljavaju razliite Doplerove pomeraje. Matematika analiza navedene pojave sledi. Ako frekvencijom izvora, odnosno predajnika, obeleimo sa fR, a promenu frekvencije ili Doplerov pomeraj sa f D moemo napisati sledee izraze: fT= C/ gde je: C-brzina svetlosti, brzina prostiranja talasa ( 3x108 m/s)

17

SADRAJ: 1. PRINCIP FSK.. 2 2. GENERISANJE FSK MODULISANIH SIGNALA... 3 2.1.Generisanje FSK naponski kontrolisanim oscilatorom (VCO).. 4 2.2.Generisanje FSK vektorskim (kvadratnim) modulatorom. 6 3. SPEKTAR FSK SIGNALA. 7 3.1.Spektor CPFSK signala.. 8 4. FILTRIRANJE FSK. 9 5. DETEKCIJA FSK SIGNALA.. 10 5.1. Nekoherentna FSK detekcija (NONCFSK)... 10 5.2. Nekoherentna FSK detekcija. 11 5.3. Koherentna FSK detekcija (COHFSK). 12 6. PROCENA GREKE BITA (BER) KOD FSK MODULACIJE 14 7. PREDNOSTI I NEDOSTACI KOD FSK 15 Dodatak 1. (Greka lokalnog oscilatora ). 16 Dodatak 2. (Doplerov pomeraj efekat ) 17

18