Istorija knjige i biblioteka II

Tree predavanje ( 21.02.2008.)

TAMPARSTVO I IZDAVATVO 19.VEKA

Sa naunom i industrijskom revolucijom poinje epohalno doba za tampu. Nekoliko velikih pronalazaka ubrzae procese tampanja i objavljivanja i postaviti na nove osnove ceo odnos prema knjizi i pisanoj rei. U periodu od 1800. do 1803.godine umesto Gutembergove rune tampane prese napravljena je gvozdena sa kojom su se poveale povrine sa kojih se otiskuje. Novom presom se radi bre i kvalitetnije. Mogu se tampati veliki formati kao to su novine. Prva gvozdena presa mogla je odtampati 200-250 listova na sat. Ve 1812.godine nemaki pronalaza Fridrih Kent doi e na ideju da gornju plou prese zameni valjkom, a da za pogonsku snagu koristi vodenu paru. Ova dva izuma (valjak i vodena para) su najrevolucionarniji pronalasci od Gutenberga. Stalnim usavravanjem dolo se da je 1848.godine moglo da se tampa 8000 primeraka na sat londonskog dnevnika. Ovaj Times je jedan od najstarijih ivih listova u Evropi. Osnovan je 1785.godine u Londonu, a od 1788.godine izlazi kao The Times. Poznat je i po tome to se u tamparstvu koristio avangardnim presama,gvozdena presa je prvi put ovde primenjena, a 1814.godine Kentovu presu sa vodenom parom i valjkom. Godine 1820. list se tampao u 20 000 primeraka, a 1814.je imao tira od 145000 primeraka. Poslednjih godina izlazi 300 000 primeraka dnevno. Fridrih Kent je u periodu 1820-1830 postao suvlasnik prve velike fabrike za proizvodnju tampanih postrojenja, blizu Ausburga u Nemakoj, a ova fabrika je skoro 50 godina snabdevala tamparskim mainama Evropu drei monopol, pri emu je proizvela preko 2000 kvalitetnih maina i postala pojam tampanja savremenom tehnologijom. A ceo 19.vek je protekao u njenom znaku. Rotacionom presom e se smeniti ovakav nain rada. SAD 1846.godine napravljena je rotaciona tampana maina i prvi rezultati pokazali su da je ovakva maina u mogunosti da odtampa preko 10 000 novina sa 8 stranica, na koliko su se tada novine tampale, na sat. Obrzanje proizvodnje ogromno. Ovakav potencijal u tampanju doveo je do novih izdanja. Godine 1800.u SAD je izlazilo 16 naslova, a 1900.godine 16 000 naslova dnevnih novina. Ovakve izume poput rotacione maine morali su pratiti slovoslagaki ...... 1886.napravljen je prvi linotip mogao da sloi 10 000 slovnih znakova na sat, a usavrena je i litografija postupak za izdavanje fotografija. Sve to je u 18.i19.veku.

Sve do druge polovine 18.veka papir se pravio od lanenih i pamunih krpa, izuzetnog kvaliteta ali bio je skup i u ogranienim koliinama. Godine 1789.patentirana je maina za proizvodnju papira ne vie u listovima, nego u beskrajnoj traci rolni. Meutim, nova tehnologija je traila celulozni papir, manje kvalitetan i manje trajan a samim tim i jeftiniji, pa je taj pad cene papira doprineo da tampanje ne poskupljuje. Proizvodnja papira postala je unosan biznis. Godine 1803.jedan Francuz , Fransoa Lui Rober napravio je prvu mainu za proizvodnju papira u beskrajnoj traci i patentirao je u Engleskoj koja je tehnologiju tampe mogla da usavrava. Engleska je imala u 19.veku najveu tamparsku produkciju. Tokom prve polovine 19.veka niu fabrike za proizvodnju papira u Engleskoj koja dri monopol. Poetkom 20.veka u Engleskoj radilo je 536 fabrika za proizvodnju papira koje su godinje davale preko 750 000 tona celuloznog papira. Broj i opseg tampanih naslova raste i to uveava fondove biblioteka 19.veka i tera ih da se osavremene, uvoenjem novih slubi, katalogizacijom itd. Tematika publikacija sem ogromnog broja novina pojavljuje se kao vid lake zabavne literature knjiga za narod. Postaju realnost u Evropi sredinom 19.veka. put e im utreti nemaki izdava Kristijan Taunic 1841.godine u Lajpcigu gde je pokrenuo svoju ediciju knjiga Kolekcija britanskih i amerikih autora. elja mu je bila da zafovolji dve ciljne grupe: 1.turisti, Englezi, koji su se pojavili sa razvojem turizma, a bili su zainteresovani za egzotine zemlje. Kreu na prva turistika putovanja. Taunic je smatrao da ih treba opremiti literaturom za itanje. 2.studenti, koji poinju da se kreu po Evropi, a kojima je trebalo obezbediti jeftinu a dobru literaturu u obliku edicije koje su jeftine, depnog formata i mogu se nositi na put. Zato on objavljuje sve engleske i britanske pisce. Ta kolekcija je izlazila sve do II Svetskog rata. Pojavilo se preko 55 000 naslova u ovoj ediciji u preko 4,5 miliona primeraka koji su distribuirani irom Evrope. Taunic sesmatra zaetnikom te ideje knjiga za narod. Drugi nemaki izdava, Anton Filip Reklam, 1867.e pokrenuti svoju Univerzal Bibliotek, bez ogranienja na britanske i amerike autore,na nemakom jeziku oja e u narednih 100-ak godina objaviti preko 7600 naslova u preko 275 miliona primeraka. Od 1835.godine u SAD su bile pokrenute te edicije za narod i bile su jako popularne zbog toga to se nisu plaala autorska prava koja su pravila probleme u Evropi. Izdavai su sticali naviku da rukopise od autora uzimaju uz odgovarajuu naknadu, da tampanje ogranie na jedno ili dva izdanja; da bi krajem 19.veka Bernskom kolekcijom bio propisan zakon o autorskom pravu. U SAD to nije bio sluaj sve do poetka 20.veka. izdava nije imao obavezu da bilo kome isplauje novac. Danas su autorska prava definisana u SAD. Ovo vreme - popularne lepe knjievnosti (beletristike).

Pored beletristike e se javljati autori koji e pisati dela bez znaajne knjievne vrednosti, a to je bilo podsticano romantizmom. Knjige sa bajkolikom sadrinom, sa romantinom ljubavnom priom (seljanica i kraljevi, misteriozni dogaaji u naputenim graevinama, krimi, putopisi). Bie utrt put savremenoj knjievnosti. Ogroman broj tih knjiga nije sauvan iako su bile jako popularne. Ljudi koji su umeli lepo da formuliuv svoje ideje, zaraivali su novac. Iz ove lake literature, vremenom se ipak razvilo i ostalo poneto to je nadraslo duh svog vremena - klasika: Donald Skot Ajvaho, Tri musketara, Grof Montekristo, Sandokan, Tajne Pariza,...

Izdavaka produkcija 19.veka

Novine, onakve kakve su, u potrazi za sveom informacijom, za senzacionalizmom i veom uestalou izlaenja donele su nov problem. italac je sada nametao da se takve informacije sakupljaju. Od 1811.godine e se formirati prve novinske agencije. One se utrkuju da svoje itaoce snabdeju senzacionalnim vestima. 1846. Associated Press, njujork razvila se iz slube za sakupljanje informacija Poni expres. 1851. Reuters osnovan u Londonu. Prve svoje vesti je prikupljala tako to su golubovi pismonoe leteli na relaciji London-Dover. Ove agencije e prikupljati vesti, a telefon e sve ubrzati. U njih e se slivati informacije odakle e ih uzimati pojedine novine. Nauni asopisi e takoe, doiveti ogroman razvoj. Godine 1849.se pojavio prvi prirunik tipa Ko je ko, Britanika, Amerikana, Larusova (koja e obeleiti 19.vek). Cvetae u 19.veku knjiarske mree (prodaja). Primat u distribuciji knjiga (knjiarstvu) u prvoj polovini 19.veka imae Francuska u kojoj je to bila najrazvijenija trgovinska grana. Godine 1847.francuski kolporteri rasprodali su 9 miliona knjiga, od kojih je 8 miliona bilo cenzurisano. Francuska nacionalna biblioteka (dvorska) 1537.godine doneta uredba o 2 obavezna primerka. Time je biblioteka francuskih kraljeva postala najstarija sa obaveznim primerkom,ali je postala i najvea kolekcija knjiga. U nju se slio ogroman broj knjiga koje su tokom revolucije konfiskovane. Biblioteka ministra Kolbera pripojena je biblioteci francuskih kraljeva. Javila se potreba za ureenjem i smetajem. Godine 1627.francuski humanista Gabrijel Node, napisae prvi evropski moderni prirunik o ureenju biblioteka Uputstva za voenje biblioteka, a kao sistem koji je on propagirao kao najbolji pokazae se sistem smetaja u Dvorskoj biblioteci (koja je do tada bila smetena predmetno) prema predmetu publikacija. Nemaki filozof, Lajbnic, prihvatio se ovog predloga u biblioteci Hercoga Avgusta (16.vek). Ova velika (i danas postoji) biblioteka e u 18.veku biti prva zgrada biblioteke u Evropi koja e

dobiti centralnu staklenu kupolu sa itaonicom oko koje se na policama nalaze knjige. Ta e zgrada postati prototip za nekoliko zgrada u narednom periodu, kao to je britanska biblioteka u Londonu u vreme Panicija i Kongresna 1815.godine). Lajbnic je bio i nemaki bibliotekar, tada je to bilo na visokom nivou. U razvoju biblioteka u 19.veku e se boriti Britanska i Nemaka. Benediktinski svetenik i bibliotekar, Martin retinger, e 1808.godine prvi put upotrebiti re na nemakom bibliotekrstvo (biblioteka+nauka) i prvi je govorio u svom udbeniku o bibliotekarstvu kao naunoj disciplini. Prva evropska katedra za visoko bibliotekarsko obrazovanje bila je na Univerzitetu u Getingenu gde Karl Dijacko osniva najstariju evropsku katedru za bibliotekarstvo, a iste godine objavljuje pravila za izradu autorskog kataloga koji e ve 1889.godine prerasti u publikaciju Pruske instrukcije. One e decenijama kasnije biti osnova za autorsku obradu grae u bibliotekama. Sredinom 19.veka, razvoju teorije bibliotekarstva dao je Antonije Panici, italijanski doseljenik 50-ih godina 19.veka, koji je radio na razvoju Britanske nacionalne biblioteke. Godine 1841.objavio je svoje 91 pravilo za kataloku obradu publikacija u fondu Britanske biblioteke, a narednih godina se izborio za zgradu Britanske biblioteke sakupolom. Engleska, koja je u to vreme bila jaka kolonijalna sila, drala je teritorije u Indiji, Aziji,Africi. U nju su se slile knjige iz svih delova sveta 6 miliona knjiga u to vreme. Bila je najbogatija i najbolje organizovana evropska biblioteka.

Bibliotekarstvo 19.veka

U Evrpi, svest evropskih bibliotekara o potrebi meusobne saradnje jaala i uticala na prva bibliotekarska glasila. Prvi takav asopis Serapeum bio je nemaki asopis. Poeo je da izlazi 1840.godine. Jo jedan znaajan nemaki asopis bile su centralne novine za biblioteku nauku od 1884.godine, koje i danas izlaze. Katastrofalne posledice za bibliotekarstvo prouzrokovalo je razdvajanje Nemake. Zapadna Nemaka) je bila pod uticajem Amerike, a istona pod Rusijom. -Bibliotekarska revija 1881.godine u Francuskoj, a 1889.godine u Londonu izlaazi Library Association Information Records, 1900.god u vajcarskoj. Do toga momenta u Evropi je formirano jedno znaajno bibliotekarsko udruenje 1886/1887.godine. osnovana je bibliotekarska asocijacija Britanija, Nemaka, Francuska da bi 1927.godine bila formirana meunarodna federacija bibliotekarskih drutava IFLA. Ona e u prvim godinama svoga rada imati tek 20-ak lanica i zadatak da promovie saradnju meu bibliotekarima o praksi i bibliografiji. Ali naroito znaajan priod IFLE su 70-e godine 20.veka kada ona pokree izradu meunarodnih standarda za opis biblioteke grae. Pokuava da za

razliite vrste grae (novine, knjige, ploe, kasete, retke knjige, rukopisi) da naini standardne naine za opisivanje. Cela sedma i osma decenija proie u stvaranju ovih standarda da proizvedu efekat da svaka biblioteka lanica IFLE istu publikaciju opie na isti nain. Propisane su mere za svaki pojedinani tip grae. To je bilo vano zbog automatizacije biblioteka koja se bliila. Raunari su polako ulazili u biblioteke 70-ih godina. Evropske biblioteke su radile sa katalokim listiima pomou obine maine, a 80-ih je sistem automatizovan polako se zatvarali lisni katalozi. Prvo je ila automatska obrada publikacija, a onda elektronska. IFLA tokom svog postojanja sprovela je niz projekata koji imaju za cilj da unaprede biblioteku praksu za zemlje u razvoju. Neki od programa IFLE, univerzalna bibliografska kontrola UBK, nadograivanje UNIMARK formata tj evropske verzije mainski itljivih bibliografskih podataka; na formiranje svetskog, naunoinformativnog sistema, na projekte opte dostupnosti publikacije. U 19.i20.veku doi e do izrade prvih udbenika i glasila za bibliotekare i formiranje kola i doi e do formiranja razliitih tipova biblioteka kolskih, visokokolskih, javnih, nacionalnih. Tokom 19.veka dobijamo tipoloku raznovrsnost biblioteka koje se formiraju u odnosu na nain na koji pojedinac i grupe ue. Biblioteke prate sve saznajne procese u drutvu: u kolama, na univerzitetu, na poslu-specijalna, javne. Nacionalne u osnovi proizvode nacionalnu zbirku koja se jednim delom uva kao muzejski fond. Ovi tipovi biblioteka bili su dosta izraeni tokom 19.veka. A 20.vek donee sve fleksibilnije odnose.