LOGIKE GREKE SOFIZMI I PARALOGIZMI Sofizmi i paralogizmi su zakljuci ili dokazi koji prividno izgledaju istinito, a zapravo su lani.

. Sofizmi su svesne i namerne logike greke koje se upotrebljavaju da zbune neupuene i ubede ih u istinitost lanih stavova. Ukoliko se logike greke prave nenamerno, re je o paralogizmima. Za svaki nepravilan zakljuak, ili misao, moemo rei da je logiki pogrean, to jest, da sadri neku logiku greku. Pr. Hajdeger je filozof, Sava je reka, dakle, tenis je sport. Sve gitare su muziki instrumenti, dakle, svi muz... Postoje mnogi antiki sofizmi koji se i danas prepriavaju. Radi se najee o dijalozima izmeu sofiste i rtve, ili dvojice sofista. Pr. Ono to nisi izgubio, ima? Da, Rogove nisi izgubio? Ne, Dakle, ima rogove! Sofizam Protagora i uenik: Sofist Protagora poduavao je jednog uenika advokatskoj vetini. Pogodili su se da uenik odmah plati polovinu kolarine, a drugu polovinu kad dobije prvi sluaj na sudu. Poto po zavretku kole uenik nije poeo da se bavi advokaturom, Protagora ga je tuio! Na sudu mu je rekao: Ti e mi svakako platiti ostatak kolarine, jer ako izgubi parnicu platie po odluci suda, a ako je dobije, platie mi po naem dogovoru! Uenik mu je odgovorio sledee: Ako dobijem parnicu, neu ti platiti jer je tako sud presudio, ako izgubim, neu ti pkatiti, jer smo se tako dogovorili! Sofizam Laljivac: Kada neko kae Ja laem, govori li on istinu ili lae? Ako pretpostavimo da govori istinu, to znai da lae, jer to njegov istinit sud tvrdi, a ako pretpostavimo da lae, znai da govori istinu (jer ako lae da lae, znai da ne lae). Ispada da on lae ako govori istinu, a govori istinu ako lae. Tako obe pretpostavke, i ona da govori istinu, i ona da lae, dovode do kontradikcije. Da li je mogue da isti sud bude istovremeno istinit i neistinit? Sve sofizme moemo podeliti u tri osnovne grupe: 1. oni koji nastaju usled nepotovanja pravila miljenja,

2. oni koji nastaju usled neslaganja injenica i pravila miljenja, 3. oni koji nastaju usled jezike konfuzije. GREKE U ODNOSU NA PRAVILA MILJENJA: Ovde spadaju sve logike greke koje su nastale krenjem pravila silogizma. Pr. Jezik je organ ula ukusa Glavna osobina naroda je jezik, dakle, Glavna osobina naroda je organ ula ukusa. Sofizmi nastaju i kada se na osnovu neistinitosti uzroka tvrdi neistinitost posledice i obrnuto. Takoe, esti su sofizmi usled nepotpune disjunkcije(razdvajanja): Ako autorski honorari rastu, rastu i cene knjiga Autorski honorari ne rastu, dakle, Ne rastu ni cene knjiga. Ovaj zakljuak je netaan jer u prvoj premisi nismo tvrdili da cene kniga rastu samo ako rastu autorski honorari... Greke u dokazivanju nastaju i zbog obrtanja u krug kao i zbog toga to se pri dokazivanju pozivanmo na neki stav kao dovoljan razlog iako on tek treba da bude dokazan. Pr. Opijum uspavljuje zato to u sebi ima mo uspavljivanja Zamena teze je takoe jedna od estih logikih greaka. Ona se pravi tako to se umesto teze koju treba dokazati, vri odreeno pomeranje, pa se dokazuje neka druga teza, slina prvoj tako da prividno izgleda da se navedeni argumenti odnose na prvu tezu. Pr. Kada se tvrdi da su u bivoj Jugoslaviji Srbi vladali nad ostalim narodima koji su u njoj iveli, to se dokazuje na osnovu toga to se iznose injenice da su najvanije odluke donoene u Beogradu. Meutim, zamena teze je u tome to Beograd nije isto to i Srbi, zato to glavni beogradski funkcioneri nisu bili Srbi (Tito, Kardelj, Dolanc..) Postoji i nekoliko tipova greaka koje se odnose na sadrinska pravila miljenja. Najee se prave greke kada na osnovu nekog dela jedne stvari izvlaimo zakljuak o njoj u celini. Pr. Konzervativni ljudi odbacuju modernu muziku zato to je u njoj ponekad zapostavljena melodija u odnosu na ritam itd. Takoe se deava da se stvari koje vae u posebnim uslovima prikazuju kao bezuslovne ili da se ono to je razliito prikazuje kao potpuno disparantno bez ikakvog opravdanja. (razliite stvari ne moraju da budu u potpunosti odvojene, mogu uprkos razlikama imati i neke slinosti!)