Marko Aurelije - Samom sebi (dodatna- filozofija) Marko Aurelije -"Samom sebi" Delo "Samom sebi" Marka Aurelija

podeljeno je na dvanaest delova,odnosno dvanaest knjiga, od kojih svaka ima svoje teme (koje cestoobuhvataju i nesto povezano sa smrcu i prolaznoscu) i svaka, osimprve, nosi odredjene savete i poruke. U prvoj kjnizi Aurelije govori o svojim osobinama i vrlinama i oljudima od kojih ih je nasledio, ili o onima koji su ga njima poducili. Onima izuzetno visoko misljenje o ljudima koje spominje i svakog od njihprikazuje kao velikog coveka. Bilo kako bilo, on je verno opisao sebe (ili bar svoju dobru stranu), kroz pricu o ljudima koji su u njegovom zivotuodigrali velike uloge. Kada sve te ljude sa svim onim pozitivnim stonose u sebi spojimo u jednu osobu, tj. kada sve te njihove osobinedamo Marku Aureliju, on na neki nacin ispada skoro pa savrsen, atako nesto je malo verovatno. U drugoj knjizi osnovni motivi su: neophodnost veze sa drugimljudima, prihvatanje istih sa svim njihovim manama i slabostima, jer samo udruzeni ljudi mogu da postignu uspeh; motiv prolaznosti svegamaterijalnog, na sta Aurelije ne gleda kao na problem, vec na nestonormalno i potrebno, jer materija u prirodi mora da kruzi. On se neplasi smrti i govori da je to nesto sto se desava po zakonima prirode,a ono sto je prirodno ne moze da bude zlo. Smatra da je filozofija jedino sto moze da nas vodi kroz ovaj prolazan, kratak zivot. Satakvim stavom se ne slazem u potpunosti, jer smatram daravnodusnost prema smrti nije bas najbolje misljenje. U trecoj knjizi Aurelije govori o tome da covek za svog zivota netreba da brine o tome kada ce ga stici kraj, tj. smrt. On svoj stavobrazlaze recima da ljudi kada ostare prestanu da razmisljaju na istinacin na koji su to cinili u mladosti i njihova moc rasudjavanja sepolako gubi. Oni vise nisu sposobni za visokoumne radnje. Upravozbog toga, on smatra da covek ne bi trebalo da brine o prolaznostisvog zivota, vec bi taj zivot trebalo da iskoristi za mudrosti, shvatanjarazlicitih pojmova i razmisljanja o stvarima oko sebe i u sebi, dok je jos za to sposoban. Covek treba da posmatra i sitnice i stvari kojesame po sebi nisu preterano lepe, ali kao celina sa okolinom one njojdaju posebnu draz i lepotu, i onda i one, kroz tu istu celinuposmatrane, postaju lepe. Moramo biti svesni danam je data moc zakljucivanja i odredjenja kolicina inteligencije, i tomoramo i iskoristiti, da kroz zivot ne bismo isli kao neznalice, gluvi islepi za stvari koje se dogadjaju oko nas i u nama, iako imamo sveuslove da uzivamo u njima i da ih proucavamo, shvatamo. Zivot jekratak, a svako od nas zivi samo u ovom trenutku sada. To nesmemo zaboraviti i moramo koristiti svaki momenat zivota za nestokorisno i dobro. Cetvrta knjiga govori o tome da covek mora da bude jak i istrajan usvemu sto radi i nikada ne sme da dopusti da ga problemi, nervoza iljudi koji mu zele lose sputaju u njegovom radu i trudu. Upravo takvestvari trebalo bi da ga jos vise podstaknu na to da uspe, samo da bisvima dokazao da je za to sposoban i da on moze da uspe u svemusto zacrta. Jos jedan savet Marka Aurelija je da ako zelimo da senegde povucemo, sklonimo od stvari koje se desavaju oko nas,najbolje je da u stvari ne idemo nigde, vec da se povucemo u sebe ida tu trazimo mir. Da odagnamo ljutnju, bes i sva losa osecanja, darazmislimo o svemu smireno i da se posle toga vratimo u realnost isvet koji nas i dalje ceka, da nastavimo zivot kakav znamo. Nijedobro ako zelimo previse, ako zelimo slavu, ili nesto sto ne mozemoda dostignemo, jer tako nikada necemo u potpunosti biti srecni, nestoce uvek nedostajati. Nije srecan onaj koji ima ono sto zeli, vec onajkoji ne zeli ono sto nema. Ne smemo takodje zaboraviti da mi sami uglavi stvaramo nemir, da neke stvari ne doticu nasu dusu direktno,vec se one samo preuvelicavaju u nasim mislima, pa donose bol,patnju i sekiraciju dusi. Nista ne ostaje zauvek onako kako je, sve semenja. Peta knjiga - Ljudi nisu stvoreni samo za uzivanje; poenta njihovogpostojanja je rad i stvaranje neceg novog. Zato pocetak novog dana iustajanje iz kreveta ne sme tesko da nam padne, vec moramo bitiorni i spremi za trud i rad. da ovaj svetne bi propao i da bi zivot i dalje bio onakav kakvog ga znamo, ilimozda cak i bolji, mora da postoji neki trud i rad kojim ce se topostici. Zato je uvek potrebno vreme pravilo podeliti, tako dastignemo i da obavimo svoje poslove, ali i da uzivamo u zivotu Sesta knjiga - Najvaznija je sustina, u nju uvek treba da sezagledamo. Njegove reci "Najbolji je nacin osvete da ne uzvracasistom merom!" tumacim kao njegov nacin da kaze da ljudim koji namcine zlo ne treba da vracamo zlim, jer na taj nacin postajemo isti kaooni, a time nista nismo postigli. Aurelije kaze da je glupo od ljudi stone hvale one koji zive sa njima i u njihovo vreme, a ocekuju da budu

hvaljeni o strane svojih potomaka. Sedma knjiga - Ne treba se stideti od toga da pihvatis pomoc.Mozda je to jedini nacin da uspes u necemu. Buducnost ne treba danam bude briga; kome je sudjena, dozivece je. To je tacno, jer covekima dovoljno svojih briga u sadasnjosti, pa zasto bi onda razmisljao io onome sto ga jos nije stiglo i o cemu ni ne mora jos uvek darazmislja? Takodje, ne treba se plasiti ni promena. Bez njih nista nemoze da se desava. Sve sto vidimo u jednom trenutku priroda izmeni.Sto duze traje bol, to se lakse moze podneti. Smatram to za tacno, jer na nesto sto traje duzi vremenski period covek se jednostavnonavikne. Za dobra dela koja ucinimo ne treba da trazimo povratnuuslugu, ili da svima pricamo o njima. Tako samo nesvesnoumanjujemo njihovu vrednost. Osma knjiga - Sta god da radimo treba u sebi da se upitamo da li jeto zaista dobro i da li moze da dovede do kasnijeg kajanja. Po mommisljenju je to sasvim u redu i volela bih da i sama to cesce uradim, jer se tako lakse izbegnu neke greske, koje nisu morale da se dese samo preko iskustva. Smatram da je i tu, kao i u mnogim drugimdelovima, Auerije zeleo da istakne da i od dobrog, ali i od losegimamo neke koristi, pa makar to bilo i samo kasnije iskustvo, jer sesve desava sa razlogom i sudbina je prosto takva. Gubitak je samo jos jedna promena koja se desava, sa njim se moramo suociti, jer promene cine zivot. Deveta knjiga - Podseca na drugu, zbog slicne price o pogledu nasmrt. Tu je i dalje njegov stav o dobrom raspolozenju po pitanju smrti,ali ja i dalje nisam ubedjena da je sve bas tako. Stvari saznajemo samo preko iskustva. Smatram da je i tu, kao i u mnogim drugimdelovima, Auerije zeleo da istakne da i od dobrog, ali i od losegimamo neke koristi, pa makar to bilo i samo kasnije iskustvo, jer sesve desava sa razlogom i sudbina je prosto takva. Gubitak je samo jos jedna promena koja se desava, sa njim se moramo suociti, jer promene cine zivot.

Deseta knjiga - Aurelije se pita da li ce njegova dusa (ali to se mozeodnositi i na bilo ciju) ikada prestati da zeli jos vise od onoga sto ima,da li ce ikada biti u potpunosti zadovoljna i da li ce prestati sa svojimprohtevima. Jedanaesta knjiga - Aurelije kaze da je dusa koja je spremna naodvajanje od tela, odnosno na smrt, uzvisena; ali smao ako taspremnost dolazi iz sopstvenog ubedjenja (pretpostavljam da ovdepomalo aludira i na sebe). Dusa je srecna ukoliko ne tezi zamaterijalnim stvarima onoliko koliko tezi za onima koje su vazne umoralnom pogledu. Kada se osvrnem na vreme u kome mi zivimo,smatram da nema puno takvih ljudi, ali isto tako i da su isti vrednipostovanja Dvanaesta knjiga - Ovde mi je vrlo privukla paznju recenica "Cestosam se cudio kakoo to da svako vise voli sebe nego drugog, a ipakmanje ceni svoje sopstveno misljenje o sebi, nego misljenje drugihljudi". Kada sm je procitala i sama sam pocela da razmisljam na tutemu.To je zaista cudno i nelogicno, a uvek ide jedno uz drugo.Mozda covek samog sebe smatra za najvaznijeg, najboljeg, ali seujedno plasi i tudjeg suda o njemu, koji bi bio drugaciji, los; pa gazato to tudje misljenje vise zanima i ono mu je vaznije (iako mnogi toponekad i kriju), jer od njega strahuju.Kraj nam odredjuje onaj koji nas je u ovaj zivot i uveo