GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE ENE
TA SVAKA ENA TREBA DA ZNA

(PREVOD S RUSKOG)

SADRAJ
UVOD 9

NAJRASPROSTRANJENIJA OBOLJENJA KOD ENA Anemija Vaginalne infekcije Upala karlinih organa Predmenstrualni sindrom Problemi koji se odnose na menstruaciju Zadebljanja (infiltracije) u mlenoj lezdi Sindrom hroninog umora Cistitis Fibroidi (vorii) materice Endometriozis Cista na jajnicima Varikozno proirenje vena Anurija (nezadravanje mokrae) Osteoporoza

11 11 14 18 22 27 33 40 46 51 55 60 61 64 65

PSIHIKO ZDRAVLJE ENE Psihosomatske bolesti Grubo ponaanje mukaraca kao uzrok oboljenja ena Kako emocionalni ivot utie na zdravlje? Depresija Vanost duhovnog i psihikog zdravlja

70 70 72 77 81 87

NEGATIVNE POSLEDICE ZA ENSKI ORGANIZAM, VEZANE ZA SPREAVANJE TRUDNOE Abortus Peroralna sredstva protiv zaea Hormonalni podkoni implatanti Ureaji koji se ugrauju u matericu Sterilizacija Prezervativi Razni uloci (suneri, spuve) i masti Mogui metodi zatite

89 89 89 91 91 91 93 93 94

Nepravilna ishrana: kako regulisati zdravu ishranu? Nepravilno dranje tela: kako ispraviti poremeeni poloaj kime i nogu?

116 125

UTICAJ NEPOVOLJNIH VREMENSKIH PRILIKA NA ZDRAVLJE ENE Na koje sisteme organizma najvie utiu vremenske promene

135 135

KAKO SAUVATI LEPOTU DO STAROSTI? . . . 140 ZDRAVLJE ENE U KLIMAKTERIJUMU ta treba znati o klimaksu Problemi sa menopauzom Metodi za poboljanje linog stanja za vreme menopauze Ostala obeleja menopauze Dijeta koja se preporuuje u klimakterij umu . . . . ta jo moe da odri nivo polnih hormona u klimaksu? Profilaksa onkolokih oboljenja u klimaksu 95 95 96 99 102 104 105 105 Motivisanost za podmladivanje Harmonini seksualni odnosi Fizike i disajne vebe koje usporavaju proces starenja Kako odravati svoju figuru? Lepota enskih grudi Metodi oslobaanja od celulita Kako sauvati lep vrat? Pravila negovanja koe lica Nega usana Nega kose Kako ojaati nokte 140 142 151 166 167 168 169 173 177 178 179

FAKTORI KOJI UTIU NA POGORANJE ZDRAVLJA ENE Puenje: kako se osloboditi od te navike? Dijeta za aktivne i pasivne puae Nesanica: kako regulisati dobar noni san?

107 107 108 109 ZAKLJUAK 181

UVOD

dravlje je neophodno svima, a enama ak dvostruko. Bolesna ena - to je nevolja za nju samu ali i za celu porodicu. Samo u retkim i izuzetnim sluajevima mu karci, deca, svi koji nas okruuju, pa i ene svesno rade sve da bi se razboleli, da to je mogue bre izgube svoje zdravlje. Bez obzira na to to je enski organizam otporniji od mukog organizma, on trpi znatno vee fizioloko op tereenje. Ako se tom optereenju doda neki tetan fak tor, organizam ene se veoma brzo unitava. Statistiki podaci iz osamdesetih godina prolog veka u visokorazvi jenoj zemlji, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, po kazuju zabrinjavajue stanje zdravlja ena. Od anemije pati 15% ena koje imaju menstruaciju i 30% trudnica. Samo 15% ena ima zdravo srce. U dobu od 45 do 64 godine svaka deveta ena ima neko srano-vaskularno oboljenje, a kod ena starijih od 65 godina - svaka trea. Vaginalnc infekcije se godinje javljaju kod etiri do sedam miliona ena. Varikozno proirenje vena ima svaka peta ena. Od upale karlinih organa svake godine boluje milion ena, a polovina od njih vie ne moe da rada. Cistino-fibrozna mastopatija postoji kod 50% ena. U jednom ili drugom periodu kod njih se javljaju bolovi u grudima. Menopauza tetno utie na zdravlje 75% ena. Predmenstrualni sindrom u jednom ili drugom stepenu uoava se kod svake ene.

Od oboljenja titaste lezde pate milioni ena. ene pet puta ee boluju od anurije (nezadravanja mokrae) nego mukarci. Osteoporoza je uoena kod dvadeset pet miliona Amerikanki. Od endometritisa 1 umre do 2% ena, ne doekavi menopauzu. Razliiti benign i tumori - fibromi, miomi, fibromiomi - postoje kod 20% ena starijih od 35 godina. Cistitis zauzima drugo mesto posle prehlada. ene od njega obolevaju 25 puta ee nego mukarci! Rak dojke svake godine napadne 175 000 ena, od kojih 25% umire. Od raznih oblika hroninog umora pati 28% ena. A koliko ena pati i strada od raznog iivljavanja nad njima, od varvarskih metoda zatite protiv zaea, od svojih tetnih navika i neznanja o zdravlju! Moete postaviti potpuno umesno pitanje: zdra vljem ene se bave lekari u elom svetu, ma gde da doe te? Odgovaram: tradicionalni pristup medicini sastoji se u tome, da se odstrane simptomi oboljenja, a ne da se ono izlei. Medicina je grana proizvodnje kao i sve ostale: njoj je potreban novac od njenih klijenata. Stoje vie obolelih, vei je procvat te grane (proizvodnja lekova, vrenje ra znih operacija, vie lekara), pa i vei profit. Ja predlaem enama prirodne metode koji omoguavaju da se bolest pobedi, da se organizam obnovi i ak da se podmladi.

NAJRASPROSTRANJENIJA OBOLJENJA KOD ENA

ANEMIJA

e anemija u prevodu sa grkog znai bez krvi, to jest malokrvnost. Simptomi anemije su: umor, vrtoglavi ca, lupanje srca, nizak pritisak, bledilo koe. Stoje anemi ja izraenija, ovek vie slabi, ee su i intenzivnije vrto glavice itd. Kada organizam ne dobija dovoljnu koliinu gvozda - materije koja je neophodna za stvaranje hemoglobina u eritrocitima, njegov ivotni potencijal se smanjuje. Kao to je poznato, hemoglobin prenosi kiseonik. Ukoliko u organizmu nema dovoljno gvozda nivo hemoglobina se smanjuje i elije organizma ne dobijaju dovoljno kiseonika, a shodno tome, ne mogu ni funkcionisati kako treba.

Uzroci anemije
Anemija se esto javlja kod ena. One gube krv (a sa njom i gvode) za vreme menstruacija, posebno ene kod kojih su menstruacije obilne, kao i trudnice. Trudnicama je potrebno vie gvozda, jer ga dele sa plodom (fetusom) koji raste. ene koje vode rauna o svojoj teini i pridravaju se strogih dijeta, esto ne unose dovoljno gvozda sa hra nom. To, takode, prouzrokuje anemiju. Ukoliko znatan deo dnevnog obroka ene ini ishrana koja je siromana gvozdeni (kao to su mlad kravlji sir, jogurt, salata i voni sokovi) vea je verovatnoa da se pojavi anemija.

Unutranje zapaljenje materice. - Primedba prevodioca.

Anemija nema uvek jasne simptome. ena moe ponekad i da ne sumnja u njeno prisustvo, ve postepeno slabi i osea se mlitavo. Ukoliko ena nije posebno aktiv na i ako su joj zdravi srce i plua, ona nee osetiti gubitak hemoglobina sve dok joj se sadraj gvozda u organizmu potpuno ne smanji. Kod aktivnijeg naina ivota, koji zahteva vea fizika naprezanja (na primer, redovno tranje, aerobik ild.), gubitak snage je znatno bri.

Ishrana i kvalitet gvoa

enama se preporuuje da svakoga dana unesu u organizam najmanje 15 miligrama gvozda, kojeg ima u ra znim namirnicama. Upotreba produkata koji sadre mnogo gvozda nije garancija da e organizam dobiti dovoljnu koliinu gvo zda. Potrebno je jo imati u vidu koliko ga organizam asimiluje kao i kvalitet gvozda. Neka jedinjenja gvozda orga nizam lake asimiluje (gemgvoe), a druga loije. Osim toga, razliito se asimiluju produkti i komponente hrane u raznim kombinacijama. Mnogo zavisi i od toga, koliko je aktivna jetra ene. Ukoliko je ona zagaena, organizam ne uzima dovoljno gvozda iz hrane. U daljem tekstu dajemo pregled produkata, koji sa dre gvode koje se lako asimiluje. Posno meso je glavni izvor gvozda. Faktiki je gem gvoe, koje se najbolje asimiluje, pronaeno samo u pro duktima ivotinjskog porekla. Porcija filea (bilo kojeg me sa) teine 170 grama daje 6 miligrama gvozda. Jedite sirovo povre i jela od povra bogata vitami nom C sa posnim mesom. Vitamin C poboljava asimila ciju gvozda u organizmu.

Upotreba svee iscedenih sokova pre jela poveava sposobnost organizma da asimiluje gvode. Kuvani pasulj i graak su izvori gvozda, zato ih ukljuujte u svoj dnevni obrok. Ukoliko se oni jedu sa nemasnim mesom, to e podstai bolju asimilaciju gvozda, ko je se sadri u njima. Zapamtite, velika koliina kalcijuma i fosfora, kojih ima u mleku i siru, moe donekle omesti asimilaciju gvo zda u organizmu, pa zato mlene produkte jedite odvojeno. Ne pijte aj ili kafu odmah posle jela, kao ni druge napitke sa oporim ukusom. Opor ukus spreava kvalitet nu asimilaciju gvozda u organizmu. Uoeno je daje najbolje pripremati hranu u tucanoj posudi (posudi od livenog gvozda) jer ona obogauje pro dukte ishrane gvodem.

Anemija i puenje
Puenje podstie razvoj anemije. Dokazano je, da ugljen-monoksid, koji se sadri u cigaretama, kada se ve e sa hemoglobinom stvara materiju koja se naziva karboksihemoglobin. Taj oblik hemoglobina nema sposob nost da prenosi kiseonik. Radi kompenzacije pogoranog snabdevanja tkiva kiseonikom kod puaa je, u poredenju sa nepuaima, povien nivo hemoglobina u krvi. Gorak ukus dima deluje razorno na hemoglobin, jer ga razlae na belanevine i gvode. U daljem tekstu bie vie rei o pogubnom dejstvu puenja na ensko zdravlje.

Leenje anemije
Lekari savetuju enama, koje pate od anemije, da sprovedu estomesenu kuru leenja preparatima koji sa dre gvoe. Narodno sredstvo protiv malokrvnosti je beli luk (enjak), meutim svi ljudi ne mogu da ga jedu. Obolelim od anemije preporuuje se tinktura (ekstrakt) od 300 grama belog luka, koja se priprema i primenjuje na sledei nain. Oistiti i oprati 300 grama luka, preliti ga litrom istog alkohola i ostaviti da odstoji tri nedelje. Piti po 20 kapi tinkture sa pola ae mleka 3 puta dnevno. Za leenje anemije moe se koristiti i pelen {Artemi sia absinthium). Uzeti teglu od 3 litra i napuniti je sveim pelenom ubranim u maju. Teglu napuniti votkom (raki jom) ili razblaenim medicinskim alkoholom i ostaviti da odstoji 21 dan na suvom i tamnom mestu. Temperatura treba da bude neto vea od sobne. Uzimati po 1 kap tink ture na jedan naprstak vode ujutro (natate) 3 nedelje. Po potrebi posle dve nedelje pauze kuru leenja ponoviti. Malokrvnost i nedostatak hemoglobina u krvi odli no otklanja sok od cvekle i jabuka. Iscedite u sokovniku 20-30 grama soka od cvekle i 150-200 grama jabukovog soka. Sok odmah popijte. To treba raditi 2-3 puta dnevno pre jela. Sok se moe po elji, piti po kurama ili stalno.

je glivica Candida albicans. Ta gljivica se u izvcsnoj kolii ni nalazi u svakom oveku. Kada iz bilo kojih uzroka do e do promene kisele sredine vagine, to moe izazvati burni rast tih gljivica, to i dovodi do pojave navedenih simptoma.

Uzroci vaginalne infekcije

Promene u vaginalnoj sredini mogu nastati usled razliitih uzroka. Te promene su esto provocirane antibi oticima, koji se uzimaju za leenje drugih infekcija. Anti biotici unitavaju bakterije i ostale mikroorganizme, koji obezbeuju kiselu sredinu u vagini. Ravnotea se narua va, a rezultat toga je gljivina infekcija. Sline simptome mogu izazivati i ostali gnojni mi kroorganizmi, na primer, trihomonade. Razvoj vaginalnih infekcija mogu podsticati i neke hemijske materije, budu i da su pojedine ene alergine na sredstva za ulepavanje, na primer, na parfeme ili dezodoranse koji sadre te mirise. Tamponi, prezervativi i sredstva koja unitavaju spermatozoide, takoe, mogu izazvati simptome sline simptomima razvoja gljivine infekcije. Za reenje tih pro blema obino je dovoljno otkloniti uzrok koji ih je izazvao. Rizik od razvoja gljivine infekcije vagine poveava se prisustvom bilo kojeg faktora koji slabi organizam e ne. U te faktore spadaju: menstruacija, posebno njen za vretak, nizak nivo hormona estrogena u periodu menopauze, stresovi, emocionalna preivljavanja, korienje oralnih kontracepcijskih sredstava ili kortikosteroida koji izobliavaju normalni hormonalni fon organizma.

VAGINALNE INFEKCIJE
Vaginalna infekcija ispoljava se u vidu neprijatnih simptoma kao to su svrab, peckanje i bele siraste izluevine iz vagine (nalik na mlad kravlji sir). Uzronik svega

Ishrana
ene koje su gurmani i vole poslastice, ee pate od vaginalnih gljivinih infekcija nego ene koje unose manje kalorija.

seo ukus i crvenu boju (mahovica - Oxycoccus palustris, kartop - Viburnum opulus i slino), drugo sveim sokom od argarepe. Tinktura (ekstrakt) od jagodiastog voa pri prema se kao voni sok i treba da ima kiseo ukus. Sok od argarepe razblauje se kljualom vodom u odnosu 1:1. Slino ispiranje dopunski hrani i jaa sluzokou vagine. Jo vee lekovito dejstvo postie se primenom sta rog urina, a posle njega soka od argarepe. Treba poeti sa urinom koji je odstojao jedan ili dva dana.

Leenje vaginalnih infekcija

ta treba raditi ukoliko svrab i peckanje ukazu na mogui razvoj gljivine infekcije? Odmah ponite sa leenjem pomou pelena i urina. Ukoliko se tokom nekoliko meseci kod vas dva do tri puta infekcija ponovi, kuru leenja mora da primeni i va partner. Upamtite, moete se ponovo inficirati preko usta vaeg partnera prilikom lju bljenja ili preko njegove sperme.

Profilaksa
Da biste spreili ponovni razvoj vaginalne infekcije treba otkriti uzrok koji izaziva smanjenje kiselosti vagine. Evo nekoliko preporuka koje e vam pomoi da sauvate normalnu kiselost vagine. s? Uvek nosite gaice od pamuka ili u krajnjem slua ju gaice sa postavom od pamuka, to spreava stva ranje alkalne sredine na polnim usnicama (truleni, neprijatni miris ukazuje na stvaranje alkalne sredine, koja je veoma povoljna za razvoj gnojne in fekcije). ^ Iz istog razloga izbegavajte da leti nosite hula-hop a rape i drugu odeu koja prianja uz telo (noge). Ne hodajte dugo u mokrom kupaem kostimu: to pla i vlana sredina povoljno utiu na razvoj gljivica. Ne jedite previe slatko - to moe da promeni kise lost vagine i stvori uslove za razmnoavanje gljivica. ss* Da biste obnovili kiselu sredinu vagine, pokuajte da se ispirale pomou prica sa sveim ili ukuvanim uri nom. Promena kiselosti kod prvih simptoma gljivi ne infekcije moe biti dovoljna za njeno spreavanje.

Narodni naini leenja kandidoze vagine (mlenice)

Mlenica je veoma neprijatno oboljenje, ali se sa njom moete uspeno boriti pomou obine argarepe. Naunici su ustanovili, da je argarepa efikasna za lee nje mlenice. Njena lekovitost se sastoji u tome to ona snabdeva elije vagine beta-karotinom, iji se deficit javlja kod elija napadnutih gljivicom kandida, a on titi i jaa si uzo kou vagine. Uzimanjem po 1 do 2 ae soka od argarepe dnev no pre jela omoguie eni da se zatiti od mlenice - tog neprijatnog, a u nekim sluajevima i groznog oboljenja. enama koje ve pate od te bolesti, preporuujem da ispiraju vaginu irigatorom. Prvo ispiranje moe se uraditi sa tinkturom (ekstraktom) od jagodiastog voa koje ima ki-

*p* Moete koristiti specijalnu smesu za pricanje, koja sadri pelen koji ubija gljivice, s?* Oprezno primenjujte antibiotike, a najbolje je da ih uopte ne koristite. Uzdrite se od polnih odnosa za vreme leenja glji vine infekcije. Svakoga dana popijte au jogurta, koji sadri kultu ru bakterija Lactobacillus acidophilus i trostruko smanjuje verovatnou od ponovnih infekcija. Posle kupanja u kadi, tuiranja i uopte kupanja bri ljivo obriite kou oko polnih organa suvim pekirom. Brisanje izvodite pokretima spreda prema nazad, da biste izbegli unoenje bakterija iz anusa u vaginu. Koristite lini toaletni pribor (pekir, sapun, liku od lipe2 i slino). <p Izbegavajte upotrebu razliitih sredstava (ulje za ka du, higijenske sprejeve, pudere), koja mogu nadraiti kou oko vulve (stidnice). ^ Nauite da se borite sa stresovima, ne budite previ e emocionalni.

tog oboljenja mogu biti javno izraeni: bolovi u predelu karlice, esto spazmatski, bolno mokrenje, drhtavica, munina, patoloke luevine iz vagine. Kod ostalih infici ranih ena slini simptomi ne postoje ili su neznatni. Zaputena upala karlinih organa moe imati po gubno dejstvo ne samo na fiziko zdravlje, nego i na psi hiko. Godinje u svetu od upale karlinih organa oboli oko milion ena. Polovina od njih vie ne moe da rada, a to je veoma ozbiljna psiholoka trauma.

Putevi irenja upale

Infekcija se prenosi na razne naine. Uoeno je, da vie od polovine oboljenja karlinih organa otpada na bo lesti koje se prenose polnim optenjem. Upalu mogu iza zvati i unutarmaterina kontracepcijska sredstva (spirala i slina), koja se ugrauju u matericu. Opasnost od irenja upale karlinih organa posebno je velika u prva tri meseca posle ugradnje u matericu sredstva protiv zaea. U to vreme organizam ene se prilagoava stranom predmetu. Pri tom se menja normalna sredina vagine, njena zatitna svojstva slabe, a to znai da je inficiranje mogue. Pravilna ugradnja unutarmaterinog ureaja i polna veza samo sa jednim zdravim partne rom smanjuju opasnost od upale karlinih organa. Upala moe biti isprovocirana i ispiranjem trcalj kom. Ispiranjem se moe promeniti unutranja sredina vagine tako da ona prestane da bude sigurna zatita pro tiv patogenih mikroorganizama, koji mogu da izazovu upalu. Zato je za ispiranje najbolje primenjivati vlastiti svezi ili ukuvani urin, a ne neke druge tenosti.

UPALA KARLINIH ORGANA

Oboljenje predstavlja upalu polnih organa ene, ko ja se prvo javlja kao bakterijska infekcija vagine i grlia materice, pa se zatim iri na matericu, falopijeve kanale i jajnike. Priblino kod polovine inficiranih ena simptomi

Koristi se u sauni, kao metlica za nabacivanje vrelog vazduha

i ibanje po telu. - Primedba prevodioca.

Nepridravanje elementarnih pravila higijene doprinosti tome, da se polni organi ene mogu inficirati za vreme kupanja u kadi, pranja, polnog odnosa u nehigijen skim uslovima itd.

Sredstva za spreavanje i profilaksa

Potrebno je poznavati simptome upale karlinih or gana i odmah poeti leenje. Svako odlaganje poveava verovatnou od komplikacija, na primer pojavu srastanja u materinim kanalima. Preporuuje se primena kure teenja protiv patoge nih mikroorganizama pomou pelena ili trojke'' (vidi moju knjigu ivot bez parazita). Razliite upale zaustavljaju gladovanje na urinu u tra janju od 7 do 14 dana. Gladovanje pomae kod zaputenih sluajeva i podstie obnavljanje onoga stoje ve bilo otee no. Za potpuno obnavljanje izgubljene funkcije treba sprove sti nekoliko kura takvog gladovanja (frakciono gladovanje)3. Navedene preporuke pomoi e vam da se sauvate od upale karlinih organa. \? Budite izbirljivi pri izboru polnih partnera. ^ Treba da se zatitite od oboljenja koja se prenose polnim putem pomou prezervativa. Jo bolje je imati stalnog partnera u koga ste potpuno sigurni. Kod oboljenja od venerine bolesti obavezno se leite do potpunog izleenja. Za vreme leenja ne stu pajte u polne odnose. *P Prilikom korienja unutarmaterinog kontracepcij skog sredstva redovno idite na kontrolu kod gineko loga, makar prva tri meseca. Ukoliko ste veoma aktivni u seksualnim odnosima, pridravajte se higijenskih mera i redovno idite na ginekoloke preglede.
3

Ko je najpodloniji oboljenju?
Statistika pokazuje, da su upali karlinih organa najee podlone seksualno aktivne mlade ene od 16. do 26. godine ivota, koje imaju vie polnih partnera. Ukoliko se ne pridravaju higijenskih normativa i imaju neuredne polne odnose, bolest se moe ponoviti vie pu ta. Jo uestalije, posle prvog sluaja upale karlinih orga na rizik ponavljanja oboljenja kod mladih ena poveava se za 2-3 puta. To govori o tome, da primarna infekcija deluje na pokrivku falopijevih kanala, inei ih osetljivijim na ponovnu infekciju.

Kobne posledice
Upala materinih (falopijevih) kanala, izazvana venerinom ili drugom infekcijom, esto podstie stvaranje oiljaka u njima, tj. ona je glavni uzrok neplodnosti i vanmaterine trudnoe. Specijalisti upozoravaju, da se sa sva kim ponavljanjem upale poveava verovatnoa za pojavu neplodnosti. Statistiki je dokazano, da posle prve upale karlinih organa neplodnost nastaje u 11% sluajeva. Po sle druge infekcije neplodnost se javlja u 20% sluajeva, a posle tree poveava se do 50%. Za 6-10 puta poveava se opasnost od vanmaterine trudnoe, koja ugroava ivot ene i dovodi do gubitka deteta.

Detaljnije u knjizi Gladovanje od istog autora. - Primedba pre

vod i oca.

PREDMENSTRUALNI SINDROM
Skoro svaka ena ima neprijatne oseaje kada je u pi tanju menstruacija. U simptome prcdmenstrualnog sindro ma spadaju: bezrazlona razdraljivost ili potitenost, bolni oseaji u grudima, pojava mitesera na licu i niz drugih simp toma, kojih ima do 150. Kod nekih ena (manje od 10%) ti simptomi su veoma izraeni i ozbiljno utiu na njihov ivot. Da biste mogli da odredite da li se kod vas stvarno uoava predmenstrualni sindrom ili je u pitanju neto drugo, ukazau na najrasprostranjenije simptome koji di rektno ili indirektno ukazuju na to da se kod ene u to vreme javlja prepobudenost vetra" 4 : ss* Oko 70-90% ena osea nespokojstvo, brzu promenu raspoloenja, razdraljivost ili unutranju napregnutost (indirektni znaci pobuivanja vetra"); Blizu 60% ena osea da ima bolji apetit i da se prejeda (one time pokuavaju da uravnotee prepobudeni vetar"), a kao rezultat toga javljaju se drugi simptomi - zadrka tenosti u organizmu, bolni oseaji u grudima i poveanje telesne teine (orga nizam moe da asimiluje samo odreenu koliinu hrane i viak hrane izaziva navedene simptome); s? Priblino 30-40% ena sklono je poslasticama (sla dak ukus najbolje uravnoteuje prepobudeni ve tar" i zato ene toliko vole slatko u tom periodu), kod njih se javlja glavobolja ili vrtoglavica, poveava ju se apetit, umor i pojaava lupanje srca (indirekt ni simptomi prepobudivanja vetra");
4

^ Od 1 do 20% ena pati od zbrkanih misli, zaborav nosti, plaljivosti (indirektni simptomi prepobudi vanja vetra"), munine i depresije.

Uzroci predmenstrualnog sindroma

Koji su uzroci predmenstrualnog sindroma nije tano utvreno. Mogue je da su posredi hormonalni pore meaji, ili je ovaj sindrom uslovljen psihosocijalnim fak torima. Prema mom miljenju, mnogo zavisi od unutranje istoe organizma ene, to utie kako na normalan tok psihikih procesa u svesti ene, tako i na hormonalni fon i balans. U zagaenom organizmu sve se to naruava, a u vreme menstruacije nastaju ozbiljne komplikacije koje se ispoljavaju kao predmenstrualni sindrom. ene sa izrae nom individualnom konstitucijom esto su podlone predmenstrualnom sindromu. Stres pojaava ispoljavanje predmenstrualnog sindroma, jer organizam slabi. Bilo koji faktori, koji pojaavaju ivotni princip ve tra", u to vreme pogoravaju simptome predmenstrual nog sindroma.

Profilaksa
Simptomi predmenstrualnog sindroma slini su simptomima hipoglikemije (smanjenog sadraja eera u krvi). Pridravanje reima ishrane na bazi dijete sa veli kim sadrajem kroba i malim sadrajem masti, za ljude koji pate od hipoglikemije, pomae i enama koje pate od predmenstrualnog sindroma. U dijetu su ukljuene kae od monolitnog zrna, voe, povre i krompir. Te produkte

Prema indijskoj tradicionalnoj medicini jedna od doa (ivot

nih principa). - Primedba prevodioca.

treba jesti tokom-'dana iu manjim obrocima, ali esto. Iz ishrane trebai iskljuiti: eer, kofein, alkohol i vetake dodatke za zaslaivanje. Dok menstruacija traje potrudite se da ne jedete hranu koja sadri, kofein, savladujte poveani apetit i ne prejedajte se. Savet se preporuuje zato stoje proces menstruacije prirodno prepobudivanje ivotnog principa ,,vetra", koji aktivira procese ienja u organizmu. Zbog to ga ga ishrana prirodnim krobom (monolitnim kaama), kao blago oporim i slatkim produktima, donekle uravnoteava, to povoljno utie na lino oseanje ene. Prepoi ruujem da probate sva sredstva koja suzbijaju pobueni vetar" i da odaberete one koji vam najvie odgovaraju. Kod predmenstrualnog sindroma korisno je izvodi ti umerene fizike vebe (etnje, aerobik). Mnogi specija listi smatraju, da je glavni problem u poveanom stvara nju endorfina, koji su pratioci energinih fizikih vebi. Endorfini povoljno utiu na ovekovo raspoloenje. U jednom od eksperimenata utvreno je da u predmenstrualnoj fazi nivo endorfina opada. Samokontrola nad vlastitim emocijama i oseajima takode pomae kod predmenstrualnog sindroma. Petnaestominutna etnja na sveem vazduhu promenie vam optu situaciju i odmoriete se. Vaa energija nee se tro iti na emocije. Posebno je korisno jutarnje tranje. Saznanje da preduzimate aktivnosti, usmerene ka poboljanju psihikog i fizikog stanja, dae pozitivan efekat. To e vam omoguiti da kontroliete stanje, koje rani je niste mogli kontrolisati. I jo jedan savet: za to vreme ne iskaljujte bes na one koji su vam bliski. Objasnite deci da imate trenutnu

slabost, koja vas ponekad razdrauje. Muu stavite do zna nja da je vaa trenutna neuravnoteenost - medicinski problem, koji se moe kontrolisati, da nije u vezi sa pore meajem psihe i nije izazvan povlaivanjem vlastitom ras poloenju.

Korisni saveti enama koje pate od predmenstrualnog sindroma

Da biste smanjili simptome predmenstrualnog sin droma pomoi e vam dijeta sa velikim sadrajem kroba (monolitne prekrupe svih vrsta, hleb od proklijalog zrna, pirina, krompir, sezonsko voe, povre i jela od njih) i malim sadrajem visokokoncentrovanih belanevina (me so, riba, ivina, jaja, kobasica i slino), ugljenih hidrata koji se lako asimuluju (eer, slatko, dem, med, bombo ne, kolai, slatki napici i slino), masti i masne hrane. Te dijete se treba pridravati 3-5 dana pre svake menstruacije i za vreme mcnstruacije. U ishrani se pridravajte sledeih saveta: prvo neto popijte (najbolje sve sok od jabuke i cvekle ili vodu), za tim pojedite salatu (bareno povre sa minimumom ma snoe) ili sezonsko voe, zatim kau sa manjom kolii nom maslaca ili ulja (ne treba je soliti niti sladiti). Izbegavajte kalu, aj i napitke koji sadre kolu, kao i prena jela, okoladu, alkohol i so.

Dijeta kod predmenstrualnog sindroma

Kod nekih ena za vreme predmenstrualnog sindro ma grudi i stomak se naduvavaju usled vika vode. Kako se s tim boriti?

Preporuuje se umesto soli, koja zadrava vodu u organizmu, koristiti smesu suvih zaina (na primer, maj kina duica, alfija i pcrun) ili limunov sok. Na nedelju dana pre menslruacije vie jedite hranu koja sadri mno go kalijuma - sve sok od paradajza, sve paradajz, argarcpu i sok iz nje, krompir i pasulj. Preporuljivo je isklju iti iz ishrane razne konditerske namirnice.

PROBLEMI KOJI SE ODNOSE NA MENSTRUACIJU

I m a t e li n o r m a l n e menstruacije?
Za vreme normalnih menstruacija organizam ene u proeku gubi 30-50 mililitara krvi. Zbog toga to dola zi i do kidanja sluzokoe, koja izlazi u vidu sluzi, normal ne vrednosti izluevina su 50-150 mililitara. Navedeni simptomi ukazuju na to, da sa organi zmom ene neto nije u redu, tj. da treba da se obrati lekaru kako bi preduzela odgovarajue mere: ss* obilne menstruacije sa ugrucima (gubi se vie od 80 mililitara krvi); ^ produena menstruacija za 6-7 dana i vie; skraeno vreme izmeu menstruacija do tri nedelje i manje; prisustvo jakih bolova za vreme menstruacije, kojih ranije nije bilo i izmeu menstruacija pojavljuju se krvne izluevine. Kod bilo kakvih neblagovremenih krvarenja ili gre vitih bolova za vreme menstruacije treba se obavezno obratiti lekaru. Krvarenje sredinom menstrualnog ciklu sa kod ena starijih od 40 godina moe biti prvi simptom menopauze. Najrasprostranjeniji problem, koji se odnosi na menstruaciju, jesu greviti bolovi. Staje to i ta oni izazi vaju? U veini sluajeva spazmatine menstrualne bolove izazivaju materije sline hormonima - prostoglandini ko ji se stvaraju u organizmu ene. Jedan od glavnih zadataka organizma za vreme menstruacije jeste da oljuti deo sluzokoe materice i da

Profilaksa astmatinih napada u predmenstrualnom periodu

U predmenstrualnim danima praktino kod svih e na koje pate od astme, pojaavaju se astma, kaalj i oseaj teine u grudima. Poznato je, da plua najloije obavljaju svoju funkciju 26. dana menstrualnog ciklusa. To je pove zano s tim to se nivo enskog polnog hormona eslrogcna svodi na minimum. Za zdravu enu to se smatra normal nom i prirodnom pojavom. Meutim, u organizmu slabe ene (ili obolele od hroninog oboljenja) slino smanjiva nje nivoa estrogena dovodi do toga da ga nema dovoljno za normalno funkcionisanje plua. Da ne biste uzimali specijalne dodatke ekslrogena, moete koristiti sopslveni urin, a jo bolje - urin mlade i zdrave ene. Pri tom urin treba sakupljati u vreme kada organizam stvara najvie estrogena (prva polovina men strualnog ciklusa). Urin treba koristiti za stavljanje obloga na noge {urinske arape) i na grudi. Radi profilakse te obloge treba stavljati od 22. do 28. dana menstrualnog ci klusa. To e omoguiti da se napadi astme spree.

ga izbaci napolje. Prostoglandini izazivaju kontrakcije ma terice za vreme menstruacija. Te kontrakcije sa svoje stra ne izazivaju spazam krvnih sudova, to uzrokuje otkidanje nepotrebne sluzokoe materice. Krvni sudovi se u materi ci skupljaju i ire i za to vreme se stvaraju prostoglandini. Upravo oni podravaju proces kontrakcija. Rezultat je da sudovi koji vre kontrakciju poinju da krvare, to uzroku je otkidanje povrinskog sloja sluzokoe materice. Poto materica vri kontrakcije, krv i tkivo sluzokoe se izbacuju. Kada su u pitanju bolni oseaji za vreme menstruacije to, prema miljenju specijalista, zavisi od razlike u pragu bola kod svake ene. Ispostavlja se, daje osetljivost organizma na bol kod ena razliita. Neke ene uopte ne oseaju spazmatske bolove. Bol oseaju samo ene kod kojih organizam stvara mnogo prostoglandina, ili koje imaju osetljivije receptore. Neki lekovi blokiraju stvaranje prostoglandina u or ganizmu, to smanjuje spazam i bolove koje oni izazivaju. Drugi lekovi smanjuju osetljivost receptora. U svakom sluaju to nije izlaz, to je izobliavanje prirodnog procesa. Glavni uzrok je zagaenost organizma (konkretno, tkiva materice) otpacima ivotne aktivnosti, toksinima i slino. Treba poeti od uspostavljanja istoe u organizmu kako ne bi dolo do izobliavanja prirodnog toka procesa. Menstrualne bolove mogu smanjiti razliite fizike vebe (etnje, aerobik itd.), poto one podstiu bolje snabdevanje tkiva materice i celog organizma kiseonikom. Postoji niz prirodnih metoda koji veoma pomau. To su oputanje i meditacija (smiruje ivotni princip ,,vetar"), pijenje 8-10 aa protijeve (destilisane) vode dnev no, prelazak na dijetu koja se preporuuje kod predmen-

strualnog sindroma, uzdravanje od upotrebe alkohola, napitaka i produkata koji sadre kofein. Ipak, zapamtite, bolovi tokom menstruacije mogu biti povezani i sa patologijom - miomima (dobroudnim neoplazmama u materici), kao i sa endometritisom 5 , obo ljenjem pri kojem se parii endometrije, koji oblau ma tericu, otkidaju i inplantiraju na druga mesta. Ta tkiva se za vreme menstrualnog ciklusa ponaaju kao i sluzokoa materice, to jest krvare i izazivaju spazmatske bolove.

Uzroci neredovnih menstruacija

Neredovne menstruacije se uglavnom javljaju kod mladih devojaka, kod kojih tek poinju menstruacije i kod ena koje se pribliavaju menopauzi. U oba sluaja neredovnost menstruacija obino je povezana sa ovulacijom, koja sama po sebi moe biti neredovna. Kod devojaka se ta funkcija samo pojaava, dok se kod zrelih ena, ona ga si. A poto je to tako, i menstruacije ne moraju biti svakog meseca ili su neredovne. To je karakteristino za poetak i kraj perioda ivota u kome ena moe da rada decu. Me utim, ukoliko kod ene, koja je ranije imala normalan menstrualni ciklus, menstruacije postanu neredovne, re de, potpuno izostanu ili postanu veoma bolne i propraene jakim krvarenjem, treba se obratiti lekaru i primeniti terapije za leenje i ienje organizma. Analizirajte svoj nain ivota i otklonite mogui uzrok. Znajte, neredovne menstruacije ili nenormalna vaginalna krvarenja mogu bi ti simptomi onkologije, endometritisa materice ili jajnika.

Unutranjom upalom materice. - Primedba prevodioca.

U ostale uzroke nenormalnih menstrualnih krvare nja spadaju miomi - benigne izrasline u jajnicima i benigne neoplazmc u sluzokoi materice. Na primer, adenomioza - urastanje endometrije u zidove materice - moe iza zvati obilno krvarenje, to se najee deava kod ena po sle etrdesete godine ivota. Endometrioza, takoe, moe izazvati veoma jaka krvarenja kako za vreme menstruaci je, tako i posle tog perioda. Kod ena moe nastati nenor malno krvarenje i kada se u materici ili na grliu materi ce nalazi polip. Krvarenje i neredovna ovulacija mogu biti povezani sa oboljenjima, koja slabe organizam ene i ne daju joj dovoljno energije za normalnu polnu funkciju. U takva oboljenja spadaju: oboljenja titasle lezde, dijabetes, ne ka oboljenja krvi, hormonalni poremeaji (na primer, tu mor hipofize). Sve to ukazuje, da treba primenjivati takve mere leenja koje iste i lece organizam ene.

Kako samostalno normalizovati menstruacije?

Poremeaj menstrualnog ciklusa, posebno njegov prestanak (prekid) je skoro uvek prepopudivanje principa vetra". Terapije i dijeta brzo ga dovode u normalu, a za tim se normalizujc i menstrualni ciklus. Da biste smanjili gubitak krvi prilikom krvarenja koristite ajeve od trava. Uzmite koprivu i zakuvajte je kao aj. Taj aj ponite da pijete tri dana pre pred vienog poetka menstruacije i produite da pijete dok se menstruacija ne zavri. s? Ukoliko nema koprive, moete zakuvati rusomau (Capsella bursa-pastoris) ili smesu listova maline i nane (mente) u odnosu 1:1. aj od rusomae pijte po au jednom dnevno, a ostale ajeve - po potre bi. Ukoliko imate jako menstrualno krvarenje koristite kukuruznu stigmu. Zakuvajte supenu kaiku kuku ruzne stigme sa 200 mililitara vode, ostavite da od stoji 30 minuta u poklopljenoj posudi na toplom mestu. Uzimati po 1 supenu kaiku 6 puta dnevno na svaka 3 sata. s?" Da biste zaustavili obilno menstrualno krvarenje dobro je pronai taku hitne pomoi", koja je smetena izmeu osnove nosa i gornje usne. Nju treba pritiskati 2-3 sekunde do 60 puta dnevno uoi men struacije i za vreme nje. Mesec (Luna) je voditelj menstrualnog ciklusa kod ena. Normalne menstruacije obino treba da budu za vreme mladog ili punog meseca, kada je najvea plima u Svetskom okeanu. Zato, ukoliko elite da uspostavite pe riodinost i duinu trajanja menstrualnog ciklusa kada

Leenje
Pre nego se pone sa leenjem i oporavkom organi zma posetite lekara, da proverite da niste trudni, da ne mate vanmaterinu trudnou, kancerogena oboljenja, po lipe i slino. Tek posle toga pristupite terapiji leenja. Leenje se sastoji u pravilnoj ishrani, pridravanju dnevnog rasporeda aktivnosti, odricanju od tetnih navi ka, ponovnom razmatranju sredstava protiv zaea i ie nju organizma.

spavate ne navlaite zavese na prozore da bi vas mesec mogao obasjati. Zapamtite, ulino osvetljenje remeti taj prirodni ci klus. U gradskim uslovima treba spavati u sobi sa zamra enim prozorima, a veslaki stvarati meseevo osvetlje nje. Nonu lampu sa sijalicom snage 15 vati, treba uklju ivati poslednja tri dana menstrualnog ciklusa.

Iznenadni prekid menstruacije

Ukoliko vam menstrualni ciklus pravi kapric" a menstruacija se iznenada prekine bez vidljivog uzroka, ona se moe obnoviti pred uzimanjem sledeih mera. Poslednjih 10 dana uoi datuma pretpostavljene menstruacije jedite hleb od proklijalog zrna. On je bogat bioloki aktivnim materijama (izmeu osta log i vitaminom E), koje stimuliu funkciju jajnika. Moe se piti aj od nane koja raste na movarnom ze mljitu. Jednu do dve kafene kaiice suve trave preli ti sa aom kljuale vode i ostaviti da odstoji 5 minu ta u porculanskoj posudi (bolje zadrava toplotu). Pripremite 150 grama sveeg soka od argarepe i pomeajle ga sa 50 grama slatke pavlake (vrhnja). Tu smesu pijte natate prvih 10 dana svakog meseca. 6 Taj napitak dobro uravnoteuje ivotni princip ,,vetra", koji je odgovoran za menstruacije. Sloj na ramenima utie na hipofizu i hipotalamus (glavne regulatore endokrinih lezda), aktivira krvoivotni principi detaljnije su objanjeni u knjizi ovog autora Osnovna znanja o ivotu i zdravlju u poglavlju o individualnoj konsti tuciji ljudi. - Primedba prevodioca.
6

tok u organima male karlice, to podstie obnavlja nje prekinutih menstruacija. Redovno obavljajte meditacijsku ginekoloku masa u ili imajte redovne seksualne odnose. Znajte, da orgazam izaziva refleksivnu kontrakciju materice, poveava koliinu hormona u organizmu ene i na raun toga normalizuje menstrualni ciklus. Drugim recima, polna funkcija moe da se uvebava kao i svaka druga funkcija, i ako se ona redovno ne opte reuje, gasi se. Zajedno sa njom nestaju i menstru acije, izobliava se normalni hormonalni fon orga nizma, ubrzava starenje organizma i javljaju stara ka oboljenja. Da do toga ne bi dolo, vodite aktivan polni ivot. Va partner treba tako da vas miluje i da produava polni akt, da obavezno postignete orga zam, a jo bolje - nekoliko orgazama.

ZADEBLJANJA (INFILTRACIJE) U MLENOJ LEZDI

Zadebljanja (infiltracije) u dojkama mogu biti pojedi nana, viestruka ili u vidu vorova. Sve to jo ne znai da imate neku bolest i daje u pitanju neko teko oboljenje. Ciste i fibroadenomi su, takoe, cistozno-fibrozne promene u grudima, koje nisu opasne. Na primer, fibroadenom je okrugli tvrdi vor. On najee nije bolan, tvrd je na pipanje i moe se lako pomerati u grudnoj lezdi (dojci). Najee se javlja kod mladih ena. Cista se ee susree kod ena od 30, 50 i vie go dina. To je u stvari kesica napunjena tenou, koja podsea na mehuri koji raste u tkivu grudne lezde. Taj mehuri je spolja gladak i iznutra nije tvrd, pa se pri njego-

vom pritiskanju u njemu moe osetiti tenost. Ali ako u cisti ima mnogo tenosti, ona e biti tvrda na pipanje. U nekim sluajevima ciste su veoma bolne. Lekari esto sa draj takvih cisti izvlae iglom i bol prestaje. Ukoliko se pojavi bilo kakvo neobino otvrdnue ili izraslina u grudima treba se odmah obratiti lekaru. On e odrediti vrstu zadebljanja i pruie vam odgovarajua uputstva. U nekim sluajevima obe dojke mogu da oteknu i da bole. Lekari to ne smatraju boleu i pojavu objanja vaju time to jajnici ne stvaraju podjednaku koliinu hor mona. U jednom periodu oni stvaraju vie hormona, a u drugom manje. Zato grudi mogu biti bolne jedan mesec i da vas ne uznemiravaju sledeeg meseca. Bolovi mogu da vas uznemiravaju i est meseci uzastopce, a zatim da prestanu i da se vie ne javljaju.

Kako sami da proverite dojke?

Statistiki podaci pokazuju da veinu tumora dojki ene otkrivaju same pri linoj proveri dojki. Svaka ena treba da zna kako da proveri svoje dojke, da bi mogla da otkrije tumor im se on javi. Pri pregledu dojki treba obratiti panju na nova ispupenja, smeuranost koe, udubljenja na koi, zadeblja nja ili ovrsnua ispod koe, istezanje bradavica, luevine iz bradavica, krvarenje iz bradavica i na bilo koje druge promene na koi ili bradavicama. To je najbolje raditi ispred ogledala. Opustite ruke niz bokove, a zatim ih podignite iznad glave. Paljivo po gledajte da li imate nekih promena u veliini, obliku i konturama svake dojke. Proverite da nema smeuranih

delova koe, udubljenja na koi i promena u njenoj struk turi. Paljivo steui dojke, pogledajte da nema nekih izluevina. Poto ste spolja pregledali dojke, treba ih pregledati prstima. Radi toga podignite jednu ruku uvis. Vrhovima prstiju druge ruke paljivo opipajte svaki deo dojke da ne ma nekih ispupenja ili ovrsnua. Slino uradite i sa drugom dojkom. Posle toga moete prei na najvaniji deo provere. Leite na lea, jer se samo u tom poloaju moe dobro opipati celokupno tkivo dojki. Da biste to to bolje uradi li postavite ispod levog ramena jastui (moe i pekir presloen u nekoliko slojeva), a aku leve ruke stavite is pod glave. Desnom rukom, sastavivi prste i drei ih is pruene, paljivo opipajte levu dojku, ne pritiskujui suvi e jako. Uradite prstima krune pokrete, poevi od gor njeg kraja dojke i spiralno je sputajte prema bradavici. Is pitajte svaki deo grudi. Ponovite opisane radnje i sa de snom dojkom. Ispitajte, takoe, deo tela ispod pazuha, gde se isto tako nalazi tkivo mlene lezde. Takvu proveru dojki treba uraditi najmanje jednom meseno. Lekari preporuuju da se lekarski pregled dojki oba vlja svake tri godine do 40. godine ivota i jednom godi nje posle toga. U ivotnom dobu od 35. do 39. godine treba uradi ti mamografiju, da biste imali snimke na osnovu kojih moete uporeivati dalje promene na dojkama. Sa navrenih 40 godina i kasnije preporuuje se ra diti mamografiju jednom godinje, odnosno jednom u dve godine.

Preporuke za profilaksu u borbi sa cistozno-fibroznom mastopatijom

Razliiti manji otoci, stvrdnua i bolovi u dojkama smatraju se normalnim pojavama kod ena. Oni mogu proi sami od sebe. Ali, ukoliko neznatno promenite svoj nain ivota, koji i stvara te bolove, rezultati e biti zapa njujui. Pijte to manje kafe i druge napitke koji sadre ko fein. U te napitke spadaju: aj, kola, okolada i neki lekovi. Ako bolovi u grudima ne prolaze, najbolje je da se potpuno odreknete tih napitaka. ^ Ograniite upotrebu kuhinjske soli i produkata koji su njom zasieni (zasoljena riba i slino). To poma e da se oticanje grudi smanji, jer so podstie zadr avanje vode u organizmu. Umesto soli koristite suvi morski kupus (Laminaria sacchariana). Ne puite. Smatra se, da nikotin izaziva bolove u grudima kod ena. ^ Preite na ishranu sa malim sadrajem masti (po sebno ivotinjskih). Dijeta sa malim sadrajem ma snoa spreava razvoj masnih cisti na grudima i smanjuje bolove u mlenim lezdama. Vano je i to, to takva ishrana smanjuje rizik da mlene lezde obole od raka. Ne jedite suvie hladne produkte (sladoled) i ne pij te ohlaene napitke. Oni podstiu stvaranje razno vrsnih cisti i tumora dojki. Ne nervirajte se, ne uzbuujte se i ne tugujte. Za pamtite: negativne emocije koe stvaranje hormona i slabe organizam. Koristite bilo koje metode za ot-

klanjanje stresa, koji provocira bolove u grudima. U tu svrhu odgovaraju oputanje, meditacija, odvraa nje panje ili fizike vebe. ^ Bioloki aktivne materije, kao to su vitamin A, E, vitamini grupe B, jod i selen, smanjuju bolove u mlenim lezdama. Prirodnog vitamina A ima mnogo u svee isceenom soku od argarepe (on ima i prirodno diuretino dejstvo). Vitamina grupe B i vitamina E ima mnogo u hlebu od pro klij alog zr na i u pivskom kvascu. Prirodni jod i selen nalaze se u izobilju u suvom morskom kupusu. Napredni lekari savetuju da se ne uzimaju diuretika sredstva (lekovi), koji se obino prepisuju kod bo lova u dojkama. Diuretika sredstva omoguavaju da se oslobodite suvine tenosti u raznim delovima tela, ali ne i u mlenim lezdama. Jo vie, ta sred stva mogu prouzrokovati poveanje cisti, poto diu retika sredstva imaju dejstvo slino dejstvu hormo na, koje stvara organizam ene ime se pojaava nji hov efekat. Kao prirodno diuretino sredstvo moe se koristiti vlastiti urin ukoliko se pije po 100 milili tara 2-3 puta dnevno ili se na grudi stavljaju obloge. Analgetici smanjuju bol nezavisno od toga odakle on potie, ali pri tom unitavaju prirodnu mikrofloru organizma i smanjuju njegovu imunu zatitu. Po trudite se da ih ne upotrebljavate. Brushalter mora biti odabran prema veliini vaih grudi i da ih dobro pridrava. Grudi koje slobodno vise mogu pojaati bol. Ne uzimajte lekove koji izazivaju stvaranje hormo na u jajnicima. Oni daju mnogo ozbiljnih pobonih

cfekata. Na primer, kod vas se moe poremetiti menstrualni ciklus, pogorati stanje kostiju, mogu vam se pojaviti miteseri ili dlake na licu, moete se ugojili i slino. Profilaktiki istite svoj organizam (u prolee i uje sen), pravilno se hranite i nikada ne jedite preko no i. Ukoliko uz to budete redovno gladovali po 36-42 sata u dane Ekadai 7 (jedanput u dve nedelje), bolo vi u grudima, ciste i ostale bolesti proi e sami od sebe za tri do est meseci.

Dijeta koja smanjuje rizik od raka dojke

ene koje koriste hranu osiromaenu mastima 5 puta rede obolevaju od raka dojke. Istraivanja naunika pokazuju da, ukoliko se ena hrani na taj nain, ona mo e da sauva zdravo srce. Svakoga dana jedite pet jela od povra i voa razne boje. Posebno je korisno tamnozeleno, narandasto i uto povre i voe. ^ Povre iz porodice cvetajuih krstaica - razliite vr ste kupusa, cvekla i drugo - veoma su korisni za profilaksu i leenje navedenih oboljenja. Jedite ih dva puta nedeljno, ili jo bolje, pijte sokove od njih. Da biste izbegli stvaranje gasova u crevima, pre upo trebe ih malo izdinstajte. Jedan obrok treba da sadr i: oko pola litra stopostotnog soka od voa ili povr a, jedna voka srednje veliine, 100 grama kuvanog ili sveeg povra ili voa, 100 grama sveih listo va povra ili 50 grama suvog voa.
7

Kao profilaksu protiv oboljenja od raka preporuu je se unoenje u dnevni obrok soka od argarepe, koji sadri vitamine A i C; produkata iz proklijale penice, koji sadre vitamine E i vitamine B-kompleksa (konkretno, folijeva kiselina smanjuje rizik od pojave raka grlia materice); morskog kupusa 8 koji je bogat mineralnim materijama - selenom, kalcij umom, magnezijumom i drugim. Svakoga dana pojedite po 20-35 grama hrane bogate celulozom. Celuloze ima mnogo u proklijalom zrnu, vou i povru (ali ne u njihovim sokovima), orasima i bobovima. Mekinje od ovsa i pirina dobre su za odr avanje zdravlja srca, a penine mekinje smanjuju ri zik od pojave raka dojke. Jedite hranu bogatu celulo zom, malo po malo ili u toplom stanju (nedovoljno bareno, tako da se pri vakanju uje slabo krckanje). ^ Jedite svee voe zajedno sa korom. Trudite se da upotrebljavate samo monolitne prekrupe, a ne bra no od njih. \? Dvaput nedeljno jedite ribu. Najbolje - losos, tunj, haringe, sardine i iverak. <5 Veoma su korisni produkti od soje (mleko od soje i jogurt od soje). Oni smanjuju rizik od pojave raka dojke. Potrudite se da jedete to manje mesa.
Prema podacima istog autora iznetim u knjizi Ishrana i hrana, prikupljenim iz nauno-istraivakih instituta u zemljama biveg SSSR-a, morski kupus je jedina biljka koja u sebi sadri sve mikroelemente potrebne oveku. Inae, da bi se ljudski organizam zadovoljio mikroelcmentima neophodno je da upotrebljavate 60-100 razliitih biljaka. - Primedba prevodioca.
8

Posebni dani prema indijskom kalendaru.- Primedba prevodioca.

Iskljuite iz ishrane masti (salo) i maslac. Ne kori stite produkte koji su zasieni njima (kolae, sendvi e i slino). Sto je mogue manje jedite slanu i suhomesnatu hranu, kao i produkte u koje su dodati nitriti radi dueg uvanja.

s? Zaboravnost, prekomerna razdraljivost ili nespo sobnost koncentrisanja panje. *p Pogoranje sna. Brzo pojavljivanje navedenih simptoma tokom ne koliko sati ili dana. Razmotrimo konkretnije svaki od jedanaest simpto ma sindroma hroninog umora. Prvi simptom. Prehlada podrazumeva zagaenost organizma sluznom neistoom (prepobuivanje ivotnog principa sluzi"), ge su se poeli razmnoavati patogeni mikroorganizmi koji su i izazvali upalu. Grozniavo stanje govori o tome, da se ivotna snaga organizma poela troi ti na otklanjanje infekcije. Organizam se u potpunosti po eo suprotstavljati mikrobnoj agresiji i zagaenosti. Drugi simptom. Neprijatni oseaji tipa blaih bolo va u nosnoj duplji (drelu) upravo znae tipino ispoljavanje prehlade - upalu. Upala moe biti veoma slaba (nepri jatni oseaji u nosnoj duplji), slaba (pojava bolova i crve nilo nosa), jaka i veoma jaka. Trei simptom. Blai bolovi ili oteenost limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha znae da organizam za borbu protiv infekcije mobilizuje limfni imuni sistem. Limfni vorovi krajnika nisu u stanju da se odupru agre siji infekcije i potrebna je pomo. Krajnici su prva i najjaa zatita organizma od pro diranja u njega raznih patogenih mikroorganizama. Ali mi ih slabimo koristei hladne produkte i namirnice koje stvaraju sluz. U krajnicima se zbog sluzi razmnoava toli ko patogenih bakterija, da ih one unitavaju. Posle odstra njivanja krajnika organizam ostaje bez zatite protiv slede-

SINDROM HRONINOG UMORA

Sindrom hroninog umora karakterie se stalnim oseajem jakog umora, bolovima u miiima, groznia vim stanjem, pospanou i depresijom, koji traju mesecima, a ponekad i godinama. Radna sposobnost kod ljudi se upola smanjuje. Pri tom oni ne pate ni od psihikih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne pore meaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne podvrgavaju se dejstvu toksinih materija na organizam. Kod obolelog od sindroma hroninog umora postoji najmanje est od simptoma koje u nabrojati, a prisutni su ili se stalno ponavljaju tokom est meseci, ak i due. ss* Prehlada ili slabo izraeno grozniavo stanje. Neprijatni oseaji tipa blaih bolova u nosnoj duplji (drelu). ^ Blai bolovi ili oteenost limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha. Opta iscrpljenost organizma. *P Neshvatljivi bolovi u miiima. *P Jak umor i slaba sposobnost organizma za oporavak tokom 24 sata posle bilo kakvog fizikog rada. Neshvatljiva, spontana glavobolja. * Oseaj bola u zglobovima bez njihove spoljanje & promene.

e mikrobne agresije i vremenom se javljaju ozbiljnija obo ljenja (srca, krvnih sudova, bubrega, zglobova i slino). Simptomi od 4 do 11. Svi sledei simptomi ukazuju na optu zagaenost organizma i njegovu totalnu oteenost patogenim mikroorganizmima. Opta zagaenost i oteenje organizma patogenim mikroorganizmima izaziva optu slabost - nema tonusa, ivotna snaga organizma troi se na suzbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i esta, slabo izraena grozniava slanja). Neshvatljivi bolovi u miiima posledica su nagomilavanja u njima toksinog sadraja iz ljake (neistoa) i ivotne aktivnosti patogenih mikroorganizama. Jak umor i slaba sposobnost organizma za oporavak tokom 24 sala posle bilo kakvog fizikog rada posledica su smanji vanja opteg ivotnog tonusa organizma i nedostatka sna ge za oporavak. Neshvatljiva, spontana glavobolja je trova nje mozga bakterijskim toksinima. Oseaj bola u zglobo vima bez njihove spoljanjc promene imuni je odgovor ve zivnog tkiva organizma na toksinost patogenih mikroor ganizama i zagaenost organizma. Navedeni procesi nagomilavanja ljake (neistoe) u organizmu u zavisnosti od osobenosti individualne kon stitucije dovode do prepobudivanja jednog ili drugog i votnog principa: ukoliko se prepobuduje vetar", to prou zrokuje zaboravnost, ukoliko se prepobuduje u" - razdraljivost, a prepobudivanje sluzi" - izaziva apatiju i de presiju. Prepobudivanjc ivotnih principa, posebno ,,vetra", izaziva probleme sa snom, a brzo pojavljivanje opisa nih simptoma tokom nekoliko sati ili dana znai samo jedno: zagaenost organizma i bakterijska agresija, izazva ni nepravilnim nainom ivota, sve vie se ire i imuni si-

stem hronino slabi, a to znai da se svakog asa mogu pojaviti ozbiljna oboljenja. Veina bolesnika ali se da osea umor posle preleanog infektivnog oboljenja (na primer, gripa). Kod dru gih ljudi bolest poinje posle preivljenog stresa ili zapa danja u neuobiajenu situaciju. Na primer, za vreme raz voda, posle smrti oveka koji im je bio blizak, kao i posle promene posla (radnog mesta). Kada je re o posledicama zagaenosti organizma, do njih dolazi neprimetno, sa godinama, pa ovek u to i ne sumnja, zbog ega se ne mo e ni izdvojiti kao najvaniji uzrok. Eto zato mnogi uka zuju samo na grip i stres. Ukoliko razmotrimo samo naune podatke, videemo da oni ukazuju na odstupanje leukocita od normale (ukljuenje imune zatite organizma), manji poremeaj rada jetre (njena zagaenost, prisustvo portalne hiperto nije), poveanu koliinu antitela protiv raznih virusa (pri sutna je virusna i bakterijska agresija). Ispostavlja se da su mnogi zatitni faktori prigueni, dok istovremeno drugi ispoljavaju poveanu aktivnost, i obrnuto, dolazi do brzog iscrpljivanja i sagorevanja ivotne snage organizma. Od sindroma hroninog umora moe oboleti svaki ovek koji stihijski ivi (jednostavno sagorevajui svoj i votni potencijal) ili u trci za materijalnom dobiti ne eli nita da zna osim svoje komercijalne delatnosti (radi vie nego to organizam moe da izdri, tj. previe se napree). Od sindroma hroninog umora pate ene u dobu od 20 do 50 godina, koje su uspene u svom poslu.

Leenje
Lekari isprobavaju razne lekove koji jaaju imuni si stem ili deluju na odreene viruse. Izvestan uspeh postig nut je primenom nekih antidepresanata, koji poveavaju -energiju, poboljavaju raspoloenje ili noni san. Nazna uju se protivvirusni lekovi, gamaglobulin, injekcije vita mina B 1 2 i drugi. Da biste se potpuno oslobodili simptoma hroninog umora i poveali svoju ivotnu aktivnost, predlaem vam da razmislite o svom nainu ivota, da oistite organizam < od neistoe i da primenite nekoliko kura leenja od pai razita. 0 tome kako se leiti od parazita moete saznati iz knjige ivot bez parazita. Treba regulisati nain ivota i uskladiti ga sa bioritmom prirode, pa e i vaa ivotna snaga dejstvovati u skla,.du sa silama prirode i brzo e se obnavljati. ivot i aktivnosti bez uzimanja u obzir bioritma prirode drugi su uzrok sindroma hroninog umora (prvi uzrok je zagae nost organizma). Zagaenost organizma je uglavnom izazvana nepra vilnom ishranom. Zato ljudi, koji su stekli veliko bogat stvo, ili uspeh u stvaralatvu, esto pate od sindroma hro ninog umora? Zato to uzdajui se u svoju snagu, jedu i piju u hodu (kolae, napitke kole i slino) ne obraaju pa nju na vreme, stimuliu svoju radnu sposobnost jakim ajem, kalom, eerom, puenjem (a neki i narkoticima), oputaju se i odmaraju uz alkohol i prodrljivost. Preporuujem da uzimanje hrane uskladite sa bioritmom organizma, da hranu uzimate pravilnim redosledom (tenosti pre jela, potom salatu ili bareno povre, za-

tim monolitnu kau ili jela bogata belanevinama) i u meusobnoj kombinaciji. Tada e va organizam dobijati u dovoljnoj koliini i blagovremeno sve to mu je potreb no. Iskljuite iz dnevnog obroka razne stimulatore i rafi nirane produkte (aj, kafu, bombone, eer, kolae, ma slac i slino), vie jedite prirodnu, svezu hranu. Pijte sve e isceene sokove od povra i voa. Svakoga dana radite fizike vebe. Pomoi e vam ak i manje fiziko optereenje, tj. lake gimnastike vebe u krevetu, na primer, pritiskanje i masaa stomaka. Stal no naprezanje izaziva ukoenost (paralizu) miia, pojavu bolnih taaka na telu i u miiima. Fizike vebe otklanja ju ukoenost miia i oputaju ih, popunjavaju organizam energijom, obnavljaju normalno elektrino punjenje micela (oko kojih se zadrava voda) i itavog organizma. Ve be odlino deluju na psihiko i fiziko stanje ene. Radi obnavljanja ivotne snage veoma je korisno primenjivati razliite terapije koje elie organizam. Za ene je najpovoljnije kontrastno tuiranje (30-50 sekundi mlaz tople vode, zatim 5-8 sekundi mlaz hladne vode i ta ko naizmenino 5-10 puta) i jednom nedeljno vlana sa una (ona ne samo da e opustiti va organizam, ve e iz njega delimino izbaciti neistou). Veoma je korisno jednom u dve nedelje gladovati 36-42 sata. To stimulie imunu zatitu organizma (pove ava aktivnost leukocita), isti i odrava na odreenom ni vou ivotnu snagu organizma (poveava njen potencijal), otklanja stres i jaa volju. Nemojte se rasplinjavati za vreme svakodnevnih ak tivnosti. Od svih poslova izaberite najvanije i uradite ih do kraja. Nauite se da ne radite poslove bez kojih moe-

te izai na kraj. Rasporedite energiju i vreme na poslove koje morate uraditi. Obavezno primenjujte emocionalno-voljnu motivisanost za obnavljanje ivotne snage, obnavljanje i podmladivanje organizma (vidi poglavlje Kako sauvati lepotu do starosti). Nikada nemojte sebi dozvoliti da padnete u depresiju i ne alite se. Misli o umoru i albe jo e vas vi e titati i guie zatitnu snagu organizma. Sauvajte op timizam. Ljudi koji ne sputaju ruke najbolje izlaze na kraj sa svakom boleu.

se krvi. Javlja se bol u donjem delu stomaka a povremeno se javljaju i bolovi u leima ili krstima. Ukoliko se infekcija mokranih kanala ne leci, ona prodire u bubrege i u njima uzrokuje upalu, koja moe imati ozbiljne posledice.

Cistitis i menopauza
Cistitis moe da se javi i posle menopauze. To je za to to smanjenje nivoa estrogena posle menopauze moe uticati na rad mokrane beike i mokranog kanala. Za pamtite: organizam sa starenjem gubi vodu i sva tkiva or ganizma postaju vra i grublja. To se odnosi i na zidove mokrane beike. Oni gube elastinost i ne skupljaju se (ne vre kontrakcije) tako efikasno kao ranije. Rezultat je da se mokrana beika ne prazni do kraja. ta treba uraditi u tom sluaju? Najbolje je gladovati 36-42 sata jednom u dve nedelje (u dane ekadai)9. Jed nom u tri do etiri meseca gladujte 7-14 dana. Posle glado vanja hranite se pravilno. Gladovanje moe da podigne to nus endokrinog sistema, da obnovi i podmladi tkiva orga nizma. Rezultat je da se poboljava stanje celog organizma.

CISTITIS
Cistitis je infektivno oboljenje mokranih kanala. Kada jednom oboli ena rizikuje da se ponovo sretne s tim problemom (infekcija se vraa u 15% sluajeva). ene su, zbog anatomske grade, veoma osetljive na tu infekciju. Anus i vagina nalaze se jedno pored drugog i ukoliko se ne pridravate higijenskih pravila razliiti mi krobi i bakterije mogu lako da prodru iz anusa u vaginu i odatle u uretru (otvor koji vodi prema mokranoj beici). Poto je enski mokrani kanal veoma kratak mikrobi kroz njega bez tekoa dospevaju u mokranu beiku. Sve dok ne prodru u mokrani kanal i mokranu be iku mikrobi i bakterije nisu tetni. Ali im te, obino be zazlene, bakterije (najee su to E-coli) prodru u uretru ili u mokranu beiku one se pretvaraju u patogene. Jo vie - one se tu adaptiraju i poinju da se razmnoavaju. Simptomi inficiranja mokranog kanala i mokrane beike bakterijama su peckanje i bol pri mokrenju, kao i esta potreba za mokrenjem. U mokrai se moe pojaviti talog (siv ili beo kao poseban mlaz mokrae), pa i prime-

Stres i cistitis
Jaka preivljavanja i uzbuenja sagorevaju ivotnu snagu ene i naglo slabe organizam. Patogene mikroorga nizme, koji su bili blokirani, sada nita ne zadrava i oni se brzo razmnoavaju. Stres podstie upalne procese, koji
' Posebni dani u induskom kalendaru. Dani su dati u Lunarnom kalendaru za 2005. godinu istog autora. - Primedba prevodioca.

47

se javljaju na najslabijem mestu u organizmu, pa se kod nekih ena javljaju ir na elucu, migrena, zatvor, a kod drugih cistitis. Ukoliko se kod vas povremeno javljaju i nestaju simptomi oboljenja mokrane beike treba da kontroliete svoje emocionalno stanje, da se pravilno hranite, odr avate higijenu tela, otklonite mogue uzroke ponovne in fekcije pri polnom aktu ili nadraaje od kontraceptivnih sredstava, da leite sebe i svoje blinje pomou pelena, a ukoliko je potrebno i da gladujete.

On u sebi sadri komponentu koja titi elije mokranog kanala od prodiranja patogenih bakterija. / Upozorenje: sok od mahovice ne pojaava peckanje za vreme mokrenja. Ukoliko se to javi, uzrok cistitisa je drugi.

Leenje
Infektivna oboljenja mokranih kanala lako se lece. Lekari prepisuju antibiotike, na primer, amoksicilin (amoxicillin). Pri prvoj, jedinoj, pojavi bolesti dovoljna je jedna doza antibiotika (od jedne do etiri tablete) da bi se suzbila infekcija i otklonili svi simptomi bolesti. Veina lekara prepisuje trodnevnu ili petodnevnu kuru da bi se garantovalo izleenje. Dua kura leenja antibioticima moe izazvati poremeaj eluca i disbakteriozu. esti recidivi cistitisa mogu se javiti zbog jake zaga enosti organizma (usled zatvora ili starenja) ili usled sla bljenja imuniteta (nastalog zagadenou organizma). Da bi se iskljuili recidivi treba regulisati stolicu, oistiti orga nizam i leiti se pelenom. Odlino pomae i gladovanje. Uspeno leenje treba potkrepiti pravilnom ishranom. Uoena je povezanost izmeu infekcija mokranih kanala i frekvencije polnih odnosa. Da bi izbegle tetne posledice ene treba da se posle polnog snoaja ispiraju sve zom vlastitom mokraom. To treba raditi i u sluaju kada se koriste bilo kakva sredstva za spreavanje trudnoe, koja mogu da nadrauju polni organ ene i provociraju razvoj bolesti. Istraivanja su pokazala da specijalne paste i masti, koje se primenjuju sa sredstvima protiv zaea (mazanje prezervativa i slino), naruavaju zatitni mehanizam vagi. ne zbog ega se nepovoljna flora lake razmnoava.

Ishrana kod cistitisa

Uoeno je da kod cistitisa dobro pomae dijeta koja ne sadri soli, koncentrovane belanevine (meso, mlad kravlji sir, tvrdi sirevi, riba, pasulj i slino), preiene krobove (oieni krompir, peciva od belog brana, tj. brana visokog kvaliteta) i vetaki eer (poslastice, bom bone, slatki napici tipa kole i slino). Najbolje je uzimati svee povre, to vie sveih so kova od povra i kae od monolitnih prekrupa. Specijali sti preporuuju da se to vie pije sok od mahovice (Oxycoccus microcarpus), koji se moe zasladiti samo sveim sokom od jabuka. Praksa pokazuje da je kod cistitisa veoma korisno svakoga dana uzimati do 500 miligrama prirodnog vitamina C (on spreava infekciju), kojeg u izo bilju ima u soku od mahovice (ovaj sok ima i druga kori sna svojstva, na primer, opor ukus koji pomae da se od strane razne upale). Smatra se da materije, koje se sadre u soku od mahovice, menjaju sastav mokrae i ona vie nije pogodna za nepoeljne bakterije. Izraelski naunici otkrili su jo jedno pozitivno svojstvo soka od mahovice.

Kod upornih sluajeva cistitisa odlino pomae gla dovanje u trajanju najmanje 7 do 10 dana i leenje pomo u pelena ili trojke".

Ne nosite tesne gaice. One stvaraju efekat stakle ne bate" usled ega se stvara i zadrava vlaga u vulvi (stidnici). Da bi vulva uvek bila suva najbolje je nositi pamune gaice. Radi odravanja higijene i spreavanja infekcije za vreme menstruacije ee mcnjajte higijenske ulo ke ili tampone. *&* Ne primenjujte penuave kupke i ne koristite sapun koji u sebi sadri veliku koliinu aromatskih doda taka. Oni sue kou, unitavaju neophodnu zatitnu kiselost vagine i mogu da nadrauju izlaz mokra nog kanala. Sve to ini da polni organi i mokrani kanal ene ostaju bez zatite od infekcije. Ukoliko vam se javi alergija na bilo koje sredstvo za spreavanje trudnoe, najbolje je da ga ne upotre bljavate. *P Radi spreavanja peckanja za vreme kulminacije ci stitisa dva puta dnevno pijte po 300 mililitara sve eg soka od argarepe (moe i kombinovani sok od jabuka i cvekle). Leti je korisno jesti lubenicu.

Profilaksa
Evo nekih dopunskih saveta za borbu protiv infekci je mokrane beike: *P" Ispirajte patogene bakterije iz mokrane beike. Ukoliko pijete 3-5 aa sveeg soka od argarepe dnevno moete podstai ispiranje bakterija iz mo krane beike. To je odlina zatita protiv infekcije. ss* Idite ee u toalet. Zapamtite da je tetno suvie dugo zadravati mokrau, kao i stalno mokriti. Smatra se da pauza izmeu mokrenja treba da bude 3-4 sata. *p Uvek potpuno ispraznite mokranu beiku, zbog e ga treba da mokrite u ueem stavu. Ako sedite na WC olji kao na stolici, to ne moete uraditi. Kada vam se uini da je mokrenje zavreno, sagnite se i jako pritisnite deo tela gde se nalazi mokrana beika (malo iznad Venerinog breuljka). Posle toga ustanite i ponovo sednite (unite) - pokuajte da jo jednom mokrite. ^ Ukoliko je intimnost sa partnerom uzrok cistitisa koristite najbolji nain ispiranja - mokrite pre polnog akta i posle njega. *P Da biste izbegli prodiranje bakterija iz anusa u vagi nu posle pranjenja creva briite se toaletnim papi rom u smeru spreda prema nazad (kao to to rade mukarci), a najbolje je da se operete.

FIBROIDI (VORII) MATERICE

Fibroidi materice su zadebljanja (vorii) miinog tkiva na zidovima materice. Ta zadebljanja mogu biti ve liine od zrna graka do lopte. Moe se razviti jedan ili ne koliko fibroida. Smatra se daje 99% fibroida benigno. Ve liki vorovi mogu deformisati matericu i promeniti raspo red unutranjih organa, to se itekako ispoljava na njiho vo normalno funkcionisanje. Oko 20% ena starijih od 35 godina ima fibroide materice.

Uzroci
Pojava voria vezuje se za promenu koliine ekstrogena u organizmu ene. Uoeno je da ih esto izaziva te rapija sa lekovima koji zamenjuju estrogen u postmenopauznom periodu. Pretpostavlja se, da hormonalne tablete protiv zaea takode ubrzavaju rast fibroid a. Posle menopauze oni se postepeno smanjuju i nestaju (ukoliko se ne koristi terapija sa zamenom estrogena). Jedan od uzroka stvaranja fibroida moe biti i abor tus. Informaciono-energetska tvorevina ploda koji se for mira ne odstranjuje se sa materijalnom tvorevinom (fizi kim organizmom), ve ostaje u materici i stvara fibroid.

Leenje
Medicinski se lece samo veliki fibroidi koji izazivaju jaka krvarenja i bolove. Evo ta treba uraditi u tom sluaju. Miomektomija. Ilirurg odstranjuje fibroid sa zidova materice ne dirajui ostali deo materice, da bi ena mo gla da rada decu. Operacija zahteva seciranje zidova trbu ne duplje. Kao posledica te operacije mogu se javiti kom plikacije: jako krvarenje; upala usled infekcije; stvaranje tkiva oiljka, koje moe da izazove jak bol i neplodnost. Uoeno je, da se kod nekih ena ponovo javljaju kompli kacije, to zahteva jo jednu operaciju. Miomektomija pomou lasera. Fibroid se spaljuje. Krvarenje se smanjuje a zdravo tkivo se bolje uva. irenje i struganje. Primenjujc se za odstranjivanje veoma malih fibroida. Histerektomija - odstranjivanje materice. Ta operacija se preporuuje kod jakog krvarenja ili za odstranjivanje vrlo velikih fibroida. U tom sluaju ena vie ne moe da raa. Medikamentno leenje. Ono daje samo privremene rezultate. Jaki lekovi mogu uticati na smanjivanje fibroi da, a sporedni efekti njihove primene su odsustvo men struacije, esta krvarenja i suvoa vagine. Kao to vidite lekari vam ne mogu predloiti nita dobro. Za borbu protiv fibroida preporuujem vam: ne abortirajte i ne koristite bilo koje hormonalne ta blete protiv zaea, kao ni hormonalnu terapiju za leenje (terapija sa zamenom estrogena podstie rast fibroida); gladujte na urinu 7-14 dana (ako treba, ponovite);

Simptomi
Kod fibroida materice javljaju se sledei simptomi: poveanje stomaka (kod fibroida velikih dimenzija); obil ne menstruacije (usled ega se moe javiti anemija) ili kr varenje sredinom ciklusa (ako fibroidi vre pritisak na endometrijum) 1 "; bolovi pri polnom snoaju i za vreme men struacije koji se mogu prenositi i na leda (rezultat pritiska fibroida na unutranje organe); esto mokrenje (usled pritiska fibroida na mokranu beiku); hronini zatvori (usled pritiska fibroida na pravo crevo); neplodnost (usled blokiranja kanala materice ili deformacije materice); e na ne moe da postigne orgazam jer fibroid spreava kon trakcije materice.

Unutranja sluzokoa materice. - Primedba prevodioca.

oistite organizam (posebno jetru obinim i ideomotornim metodom) i leite se pomou trojke"; *p obavezno oistite spoljanje manifestacije ivota di sanjem i ukoliko imate zatvore, oslobodite ih se, jer oni truju organe trbune duplje i podstiu stvaranje tumora.

Da biste ga smanjili gladujte jednom nedeljno 24-36 sati i drite dijetu koja se preporuuje ako je prepobuden ivotni princip sluzi".

Hrana koja se preporuuje ukoliko je prepobuden ivotni princip sluzi"

Hrana mora biti topla i laka, a tako i napici. Ukus gorak, ljut i opor. Trudite se da iza stola ustanete, a da se niste najeli. Prekrupe: jeam, kukuruz, proso, heljda, ra i ovas. Mleni produkti: mleko sa malo masnoe, sve maslac i surutka. Produkti za zasladivanje: med. Biljna ulja: uegnuto ulje. Voe: jabuke, kruke, nar, mahovica, groe, japan ska jabuka (kaki), dunja, pasji trn (Hippophae rhamnoides) i sve vrste suvog voa. Povre: rotkvica, krompir, argarepa, kupus, luk, pa tlidan, zeleno povre, salata, tikva (bundeva), ce ler, spana, perun, bobovi i graak. Zaini: svi zaini, osim soli. ivotinjska hrana: piletina, jagnjetina, jaja, kobasice (sve vrste mesa i kobasice ne smeju biti masni). Biljke: slatko drvce, pelen, bor, oman i seme od nara.

Profilaksa
Manje koristite u ishrani masti i eer. To su pro dukti koji stvaraju sluz i izazivaju stvaranje raznih tumora i cisti. S5* U ishrani ee i vie koristite kae od monolitnih zrna (posebno proklijalog zrna). Nemojte jesti meso ivotinja. Hormoni koji se sadr e u mesu ivotinja prvenstveno su komponente estrogena koje provociraju stvaranje fibroida. ^ Jedite produkte koji poboljavaju funkciju jetre: sok od cvekle i jabuka, salatu od cvekle, beli luk, hleb od proklijalog zrna, odvare i ekstrakte (ekstrakt od kiice - Centaurium erythraea, kantariona - Hyperi cum perforatum ltd.). * Ne pijte alkoholne napitke jer je alkohol tetan za & jetru, a jetra neutralizuje viak estrogena. *p Manje pijte kafu i manje upotrebljavajte napitke (kolu) i produkte (okoladu) koji sadre kofein. Redovno izvodite fizike vebe i terapiju za elienje, da biste se oslobodili suvine masnoe, smanji li nivo estrogena u organizmu i poveali imunitet. U organizmu ene koja ima suvinu telesnu teinu stvara se vie estrogena, koji podstie rast fibroida.

ENDOMETRIOZIS
RAZVOJ BOLESTI
Svakoga meseca, pripremajui se za moguu trud nou, tkivo sluzokoe materice puni se krvlju i priprema

mesto gde e se budui plod hraniti. Ukoliko ne doe do zaea normalno tkivo sluzokoe materice, koje se naziva endometrium, odvaja se od sluzokoe i izbacuje kroz vagi nu - poinje menstruacija. Ponekad endometrijum prodire u falopijeve trube i kroz njih u trbunu duplju, gde se aklimatizuje i poinje da raste van materice. Endometrijum moe da se privr sti uz jajnike, da izraste u falopijevim trubama, mokra noj beici i ak u pravom crevu. Kao i endometrijum koji se nalazi u materici, on reaguje na hormonalne signale koji dolaze iz jajnika. Kada jajnici daju hormonalni signal endometrijumu materice da raste, fragmenti endometrijuma u drugim delovima enske polne sfere (jajnicima, falopijevim trubama i slino) takoe poinju da rastu i pune se krvlju (podvrgavaju se svim promenama, svojstve nim menstrualnom ciklusu). Meutim, za razliku od lu enja kod menstruacija, za vreme kojih se svakoga meseca krv iz materice izbacuje kroz vaginu, krv iz tkiva endometrijuma koji se nalazi na njemu nesvojstvenom mestu (jajnici, falopijeve trube itd.) nema kuda da se izbaci. Stvara se krvni podliv koji slui kao baza za ciste, na pri mer, u jajnicima ili falopijevoj trubi (na svakom mestu gde ima endometrijuma) i javlja se upala. Posle stiavanja upalnog procesa ostaje tkivo od oiljaka. Poto se u orga nizmu ene taj proces ponavlja iz meseca u mesec kolii na nenormalnog" endometrijuma moe da se poveava. U nekim sluajevima to izaziva poremeaj raznih funkci ja (u 30% sluajeva neplodnost, polnu hladnou - frigidnost i slino) i ak spajanje pojedinih organa. U 60% slu ajeva endometriozis nanosi tetu jajnicima i materinim kanalima. Zbog toga neke ene mogu da oseaju jake bo-

love za vreme menstruacije, pri polnim odnosima i u ne kim drugim sluajevima. Druge ena, obrnuto, ne osea ju nikakve bolove i o svojoj bolesti saznaju tek prilikom pregleda.

Uzroci
Taan uzrok endometriozisa nije poznat, iako se lo gino moe pretpostaviti da je to slabljenje funkcije imu nog sistema i/ili hormonalni poremeaji. Imuni sistem slabi zbog unutranje zagaenosti, estih emocionalnih stresova i odsustva motorne aktivnosti. Hormonalni pore meaji u organizmu ene mogu da se jave zbog primene hormonalnih tableta protiv zaea, kao i usled raznih operacija na polnim organima (razne vrste sterilizacija). Trudnoa i dojenje obino usporavaju endometrio zis zbog hormonalnih promena koje spreavaju ovulaciju. Bolest potpuno nestaje posle klimaksa zbog prekida men struacije i ovulacije.

Simptomi i dijagnostika
U simptome endometriozisa spadaju: menstrualni spazam koji se sa starenjem pojaava; poremeaj rada creva; munina ili povraanje, kao i vrtoglavica (posledice upalnog procesa); umor (posledica intoksikacije i gubitka krvi); krai menstrualni ciklus (27 dana i manje) s obil nim ili duim (nedelju i vie dana) krvarenjem; zatvori (ukoliko je endometrijum izrastao u debelom crevu); ci ste na jajnicima koje se ponovo javljaju; podlonost infek cijama; esto poveanje telesne temperature i bezrazloni bolovi u predelu karlice.

Ako se navedeni simptomi javljaju svakoga meseca ena najverovatnije boluje od endometriozisa. to ena vi e pati od te bolesti i to se bolest vie iri, tee je oslobo diti se od nje. Endometriozis esto zamenjuju sa drugim obolje njima - infekcijama vagine i mokrane beike, vanmaterinom trudnoom, cistom na jajnicima i slino. Jedini taan metod njene dijagnostike jeste laparoskopski pre gled, hirurka operacija ili pregled pomou nuklearnomagnetne rezonance.

Za leenje ove bolesti preporuujem: ienje organizma, leenje pelenom (ili troj kom"), kure gladovanja na urinu po 7-14 dana, ko je e pomoi da ojaate imuni sistem i izbalansira te hormonalni fon organizma, to vodi ka izleenju endometriozisa. s? Redovno izvoenje fizikih vebi, da bi ojaao imu ni sistem i normalizovali se procesi cirkulacije u or ganizmu. Normalna cirkulacija ne daje nikakvu mogunost endometrijumu da prodre u falopijeve trube. Smanjite upotrebu raznih masti. To blagotvorno utie na ene koje pate od endometriozisa. Pridra vajte se dijete koja se preporuuje enama, koje pa te od predmenstrualnog sindroma, s* Primenjujte meditacijsku ginekoloku masau (o emu e biti rei u narednom poglavlju), ss* Moete probati emocionalno-voljnu motivisanost za leenje enske polne sfere. Ta sredstva efikasno uti u na normalizaciju rada enskog polnog aparata. Endometriozis se razliito ispoljava kod raznih ena. Leenje koje pomae jednoj eni moe za drugu da bude neefikasno. To zavisi i od toga, koliko je organizam ene zagaen, oslabljen, hormonalno razbalansiran i kakvi se faktori slabljenja organizma najee javljaju u svakodnev nom ivotu ene (ishrana, seks, stres, fizika neaktivnost ili duevni poremeaj, tetne navike, naslednost itd.). Roaci i najblii treba da poznaju obeleja te bole sti i da budu uviavni i strpljivi prema oboleloj eni. To pomae da se sauva povoljna klima u porodici, to je ite kako potrebno prilikom leenja.

Leenje
Medikamentno i hirurko leenje daje slabe efekte i izaziva niz komplikacija. Na primer, leenje sintetikim mukim hormonima izaziva poveanje telesne teine, za drku tenosti u organizmu i oticanje, simptome menopauznog tipa (krvni podlivi i vaginalna suvoa), depresiju, razdraljivost i maskulinizaciju, u stvari, dlakavost, sma njivanje dojki, ogrubelost glasa, elavost, intenzivni razvoj muskulature i poveanje klitorisa. Ostali utvreni spored ni efekti su: grevi u miiima, glavobolja, kona obolje nja, ukljuujui bubuljice i masnou koe i kose. Neki sporedni efekti su nepovratni. Jedna od ena obolelih od endometriozisa pria da su joj bolest otkrili kada je imala 19 godina. Za 15 godina leenja ona je imala sedam operacija. Potpuno su joj od stranili matericu sa jajnicima, stoje trebalo da dovede do potpunog izleenja. Meutim posle terapije sa zamenom estrogena kod nje se ponovo javio endometriozis i ona se ponovo leci od njega.

CISTA NA JAJNICIMA
Ciste na jajnicima su upljine ispunjene tenou, koje se stvaraju na jajnicima ili oko njih usled poremea ja hormonalne ravnotee u organizmu. Smatra se, da su u 95% sluajeva ciste na jajnicima dobroudne (benigne) i bezopasne. Najee se javljaju funkcionalne ciste. One nisu ve like i nastaju kao rezultat nepravilnog formiranja jajane elije za vreme ciklusa ovulacije. Podvrsta funkcionalnih cisti su luteinske ciste. One spreavaju menstruaciju ili sla be krvarenje. Ukoliko se u cisti sadre dlake, zubno ili ko tano tkivo, to su dermoidne ciste. Pojava veeg broja cisti na jajnicima govori o policistozi. Uoeno je, da se kod ena koje imaju ciste na jajni cima smanjuje rizik od raka dojke.

bolni polni akt; poremeaj probave i oteenost i s * neshvatljiv i neuobiajen rast dlaka ina licu. ?

Leenje
Dobro pomae leenje pelenom ili trojkom". Gla dovanje na urinu u trajanju 714 dana jo efikasnije deluje na odstranjivanje cisti. U nekim sluajevima treba 2-4 i vie puta gladovati na urinu da bi se potpuno izleio oboleli organ i uspostavila njegova funkcija. ienje organizma, pravilna ishrana, umereno fi ziko optereenje, terapije sa parom i emocionalna urav noteenost siguran su put ka potpunom otklanjanju bilo kakvih cisti u organizmu ene.

VARIKOZNO PROIRENJE VENA

Vari koza u prevodu sa latinskog znai proirenje. Varikozne vene spolja izgledaju kao plave vene na nogama, a vene koje su vie proirene podseaju na debele purpur ne gajtane, ponekad debljine prsta. Paukove" vene su si une, oteene vene na butinama. One su potpuno bezo pasne, ali naruavaju estetiku nogu. Proirene vene uglav nom se javljaju na nogama i u anusu (hemoroidi).

Simptomi
Veina ena ne zna da ima ciste na jajnicima. Pre gled kod ginekologa omoguava da se to oboljenje otkrije. Ciste na jajnicima najee se javljaju kod ena od dvade sete do trideset pete godine ivota. U 5% sluajeva ciste su simptom endometriozisa ili drugog upalnog oboljenja. Evo simptoma koji ukazuju na cistu na jajnicima (oni se mogu podudarati sa simptomima poremeaja menstrualnog ciklusa): neredovne i bolne menstruacije ili izostanak men struacija; *P bol u trbunoj duplji; neshvatljivo poveanje stomaka; s?" poveanje mase tela;

Uzroci
Varikozno proirenje vena rezultat je slabljenja venoznih ventila, usled ega se krv sputa nadole, zadrava se i izaziva rastezanje zidova vena. Smatram daje jedan od glavnih uzroka varikoze ve na portalna hipertonija, nastala usled zagaenosti jetre.

U znatnom stepenu na razvoj tog oboljenja utie i due scdenje, jer vene na nogama normalno rade samo pri kre tanju, kao i opta zagaenost organizma, jer zbog zagae nosti zidova vene slabe. Gojazne ene kod kojih je smanjena cirkulacija tenosti u organizmu, kao i ene sa estim i mnogobrojnim trudnoama (utiu optereenje i hormonalne promene) vie su sklone oboljenju varikoznog proirenja vena. U druge uzroke koji podstiu vari kono proirenje vena mo gu se svrstati: dui boravak na suncu, uzimanje tableta protiv zaea i rad na nogama u trajanju od 6 i vie sati svakoga dana. Smatra se, da se osobenosti grae venoznog ventila i venoznih zidova nasledno prenose, posebno ukoliko deca imaju isti nain ivota kao i njihovi bolesni roditelji.

je, ienje spoljanjih manifestacija ivota, pravilna is hrana i aktivan nain ivota. Da bi se leenje ubrzalo tre ba gladovati od 7 do 14 dana i itati emocionalno-voljne motivacije za leenje vena i nogu.

Profilaksa
Odravajte normalnu telesnu teinu i vodite akti van nain ivota. \? Nemojte dugo da sedite i ne stojte u mestu. Obave zno malo hodajte. Hodanje efikasno utie na cirku laciju krvi u nogama. ^ tetno je sedeti prekrtenih nogu jer se naglo pogor ava oticanje venozne krvi. Ne oblaite tesne podve zice ili kaieve jer oni usporavaju oticanje venozne krvi. Nosite komotnije rublje. Da biste podstakli oticanje krvi malo podignite no ge i tako ih drite to due. Nemojte da pijete alkohol, ne puite i ne uzimajte tablete protiv zaea. Povean nivo estrogena za vre me trudnoe, uzimanje pilula protiv zaea i za vre me menstruacije moe pogorati stanje varikoznih vena. ^ Jedite povre, hleb od proklijalog zrna, monolitne prekrupe i pijte svee sokove od povra. p Nosite specijalne elastine arape. One vre pritisak na zidove vena i krv iz povrinskih varikoznih vena vraa se u krvotok.

Simptomi
Varikoza se ispoljava u vidu greva miia u snu, na breklih listova nogu, bolova ili oseaja umora u nogama, svraba i ljuenja koe na nogama (izazvanih nedostat kom kiseonika). U teim sluajevima varikoze otiu noge i na njima se javljaju gnojne rane koje krvare. Varikozne vene ne iezavaju same po sebi. One se obino poveavaju, zahvatajui nove delove vena. Brzina progresiranja zavisi od stepena unutranje istoe organi zma, prisustva portalne hipertonije, naslednih osobina, naina ivota, telesne teine i broja trudnoa.

Leenje
Glavno u leenju varikoze jeste uspostavljanje unu tranje istoe organizma, eliminacija portalne hipertoni-

ANURIJA (NEZADRAVANJE MOKRAE)

Anurija se najee javlja kod starijih ena usled sla bljenja miia koji zatvaraju mokranu beiku.

menskim razmacima. Na primer, ponite sa inter valom od jednog sata. Posle nekoliko nedelja pove ajte interval i postepeno ga dovedite do 2,5-3 sata. Praksa je pokazala, da se na ovaj nain od anurije izleilo 12% ena, a kod 75% su uoene znatna pobolj anja. ss* Radite specijalne vebe za jaanje miia koji zatva raju mokranu beiku. Za vreme mokrenja potrudi te se da stisnete miie koji se nalaze oko mokra nog kanala i da zaustavite mokrenje. Ukoliko vam uspe da barem u neznatnom stepenu usporite isti canje mokrae, znai da upravljate pravim miii ma. Treba da osetite te miie i da se potrudite da ih spontano steete. Na primer, poeli ste da mokri te i zatim snagom volje napreete te miie i zadra vate isticanje mokrae. Mokrau treba zadrati u ta kvom stanju i dok izbrojite do tri otpustiti, pa pono viti sve ispoetka. Da biste se postigli dobri rezulta ti treba uraditi najmanje 100-200 vebi dnevno.

Kako ojaati slabu mokranu beiku?

ss* Ne pijte mnogo tenosti. Uzimanje manje koliine tenosti moe poboljati vae stanje. Pijte umereno, samo kada imate potrebu. Izbegavajte upotrebu alkohola i napitaka koji sadr e kofein, kao i lekove - diuretike koji mogu da po jaaju anuriju. Jedite vie prirodnu hranu koja sadri u sebi celulo zu. Celuloza pomae u leenju zatvora koji pojaa vaju anuriju. \* Prestanite da puite. Nikotin nadrauje povrinu s> mokrane beike, a kaalj izazvan puenjem pri na prezanju prouzrokuje anuriju. Oslobaajte se suvine teine. Suvina teina do punski optereuje mokranu beiku i pogorava sta nje anurije. Redovno praznite mokranu beiku i ne dozvolite da se prepuni. Prepuna mokrana beika utie na njeno rastezanje i slabi beiku. Ukoliko je jo mii koji zatvara izlaz iz mokrane beike slab, pri kaljanju ili kihanju moe doi do spontanog (nekontrolisanog) mokrenja. Svesno uvebavajte svoju mokranu beiku. U tu svrhu trudite se da idete u toalet u odreenim vre-

OSTEOPOROZA
Osteoporoza je postepeno smanjivanje kotane ma se, to izaziva krtost i lomljivost kostiju. Posle ezdesete godine ivota od osteoporoze oboleva 25% ena. oveji organizam obino nagomilava kotanu masu od dvadesete do tridesete godine ivota. To je period slu zi" koji se odlikuje nagomilavanjem i poveanjem sluzi u organizmu. Posle etrdesete godine ivota (a kod nekih e na i ranije) organizam postepeno ulazi u starosni period vetra" - raspada, suvoe i hladnoe. Zato nije udno to se to ispoljava i na stanje kotanog tkiva. Ono se sui", posta-

je porozno, krhko i gubi vrstinu. Sa starenjem ovek se smanjuje, dranje tela postaje nepravilno, javlja se bol u do njem delu leda za vreme stajanja, savijanja i razgibavanja. esti prelomi kostiju kod ljudi razliitog uzrasta, pa i ne znatne traume, ukazuju na odreeni stepen osteoporoze.

*P Neaktivan nain ivota ne optereuje dovoljno ko tano tkivo, pa ono ne jaa kao to bi trebalo. Prekomerna motorna aktivnost vodi u drugu krajnost pobuuje se ivotni princip vetra". Usled toga pre kida se menstruacija i gubi telesna masa. * Prirodni klimaks u dobu do etrdesete godine uka zuje na jako prepobuivanje vetra". ^ tetne navike - puenje, upotreba alkoholnih i slat kih bezalkoholnih napitaka, kao i kale ili aja. Odstranjivanje oba jajnika, to naglo smanjuje nivo estrogena. Neplodnost. Trudnoa i hranjenje deteta uz pravil nu ishranu podstiu jaanje kotanog tkiva. s> Uzimanje lekova koji zagauju jetru. s * * Oboljenja zuba i desni. Njih izazivaju odreeni pa > togeni mikroorganizmi koji stalno uzimaju kalcijum potreban organizmu. Postoji miljenje, da ako nema gubitaka kod kotane mase zuba, ne stradaju ni druge kosti. Endometriozis. Razna krivljenja kimenog stuba. ^ Oboljenja eludano-crevnog trakta. Na primer, disbaklcrioza koja moe biti uzrok slabe asimilacije kalcijuma u organizmu. \9 Klima. to se nalazite severnije od ekvatora, time je hladnije i suvlje, pa je i vea lomljivost kostiju.

Uzroci
Pored prirodne starosti na smanjivanje kotanog tki va u velikoj meri utie i zagaenost organizma. Usled za gaenosti jetre u organizmu se ne mogu pravilno razmenjivati minerali, hormoni i vitamini, koji direktno utiu na zdravlje kotanog tkiva. Nagomilavanje tetnih taloga u kostima (na primer, olova) spreava rast i razmenu u ko tanom tkivu. enski hormon estrogen pozitivno utie na odra vanje mase kotanog tkiva. Njegovo smanjenje posle kli maksa moe stvoriti dodatno rizik od pojave osteoporoze. ene sa izraenom konstitucijom vetra" posle kli maksa (posebno kada je suvo i hladno vreme) jo su podlonije tom oboljenju. Upravo kod njih se najee javlja osteoporoza. Navodim faktore koji ukazuju na predispozicije za osteoporozu. ss* Krhka telesna graa, tanke kosti i visina ispod 170 centimetara (telesna grada vetra"). Uoeno je da od osteoporoze ee pate plavue i riokosc ene sa pegama po telu, a koje su krupne i imaju tamnu kosu (telesna grada sluzi") rede boluju od osteoporoze. ss* Ishrana osiromaena kalcij umom i vitaminom D, kao i suva hladna hrana.

Leenje
ienje organizma raznim terapijama, posebno je tre. ienje organizma od patogenih mikroorganizama pomou pelena ili trojke". Normalizacija ishrane na pri-

rodnoj osnovi. Pijenje sveih sokova, posebno soka od ar garepe.

Profilaksa
Ukoliko je kod ene nastupio klimaks i ona ne preduzima nikakve mere za jaanje kostiju, njen organizam na sva kih deset godina u proeku gubi oko 10% kotane mase (pre ma drugim podacima 3% godinje). Da se to ne bi dogodilo treba redovno izvodili fizike vebe. One usporavaju gubitak kotanog tkiva. Uoeno je, da kod nekih ena u postmenopauzi fizike vebe podstiu poveanje kotane mase. Odra vanje telesne teine i jaanje kostiju podstiu: tranje, tenis, hodanje, umerena atletska gimnastika i druge vrste sport skih vebi na sveem vazduhu, koje nisu vezane za poveani rizik trauma. Meutim, fizike vebe su korisne samo ukoli ko se izvode redovno, od 3 do 5 puta nedeljno. Jedite hranu bogatu kalcijumom, magnezijumom, borom, vitaminima D (pivski kvasac) i vitaminom C. Ali pre toga treba dobro da oistite jetru. Ukoliko to ne ura dite zagaena jetra nee asimilovati hranljive materije. Izvori kalcijuma, vitamina i mineralnih materija su: povre sa zelenim listovima, orasi i semenke. Ipak treba da znate da u pojedinim vrstama lisnatog povra, pre sve ga u spanau i batenskom kupusu, ima mnogo oksalne kiseline, koja vezuje kalcijum i samim tim spreava njego vu asimilaciju. Kalcijumom su posebno bogati mleni produkti: u 200 grama neobranog mleka sadri se 288 miligrama kal cijuma, to iznosi 36% od dnevne norme, a u 24 grama vajcarskog sira - 272 miligrama kalcijuma, tj. 34% dnev ne norme.

Puenje, uzimanje alkohola, eera i drugih vetakih poslastica (bombone, okolada, vakaecgume i sli no), kao i masti, suvog mesa i sireva, slatkih i hladnih bez alkoholnih napitaka negativno utie na.nivo kalcijuma u organizmu. Ne treba uzimati lekove, niti materije.koje oteava ju asimilaciju kalcijuma u organizmu. Prestanite da tri te na duge staze i da primenjujete bilo'kakvu, terapiju za elienje od kojih oseate hladnou. Normalizujte san i ne radite u nonim smenama.

PSIHIKO ZDRAVLJE ENE

PSIHOSOMATSKE BOLESTI

erovatno ste uli za takozvane psihosomatske bolesti. Nestabilnost svesti, njeno prekomerno pobuivanje ili guenje, negativno utiu na organizam. Ukoliko su sli na stanja svesti veoma izraena ili se esto ponavljaju, ona izazivaju trajno fiziko oboljenje razliitog karaktera. Svest ene karakterie se poveanom osetljivou, senzibilnou i sklonou preivljavanjima. Sve to ini or ganizam ene ranjivim i podlonim psihosomatskim obo ljenjima. Socijalna sredina kao i uslovi ivota stvaraju niz uslova za razne traume u svesti ene. Nije tajna da u sve tu gospodare muki principi, koji grubo potinjavaju svo joj volji sve i ene ne tretiraju kao ravnopravne saputnike u ivotu, ve kao predmet zadovoljavanja svojih nagona. Statistiki podaci u jednoj od najrazvijenih zemalja, poput SAD, pokazuje, daje polovina svih ena u dobu do osamnaeste godine u jednom ili drugom obliku bila pod vrgnuta jednom ili nekoliko puta nasilju od strane muka raca. Priblino 20-25% ena podvrgnuto je nasilju u dejem uzrastu, to je u njihovoj svesti i ponaanju ostavilo neizbrisiv trag za itav ivot. Na primer, tokom jednog is traivanja otkriveno je da su 30% do dve treine svih ena usled poremeaja u ishrani u prolosti doivele seksualna nasilja. Oko 70% ena, koje su postale alkoholiarke i nar komanke, takoe su bile rtve seksualnog nasilja ili gru bog ponaanja. Drugo istraivanje je pokazalo da je 63% ena, koje su iz raznih razloga bile prinuene da trae psi-

hijatrijsku pomo, u detinjstvu bile rtve seksualnih pre stupa i grubog ponaanja. oveja svest je tako formirana da je sklona da se sea i ponovo reprodukuje to to se desilo ili to je vie no. ena stalno preivljava ve doivljeno poniavanje ili grubo vredanje. Ta preivljavanja izazivaju mnogobrojna enska oboljenja i poremeaje o kojima smo govorili u prethodnim poglavljima. Zbog toga se kod mnogih ena javlja sindrom pokvarene stvari". Jedan deo ena isklju ivo poklanja panju svom telu i spoljanjem izgledu, da bi u sebi uguile pokvarenost". Druge ene trae utehu u alkoholu, narkoticima i prejedanju. Tree su na svoj i vot stavile krst i predaju se svim smrtnim gresima, mrze i same sebe i ljude koji ih okruuju. U bilo kom sluaju ivot tih ena je nenormalan, muan njima samima i do bra je podloga za sva mogua oboljenja. Kada odraste ena je podvrgnuta drugim pritiscima drutva i mukaraca. Nju mogu da siluju kako nepoznati tako i poznati mukarci. Na poslu su mogua seksualna nasilja od pretpostavljenog mukarca. U porodici moe oekivati grubo ponaanje mua. A tek koliko joj prei vljavanja donosi briga o deci i blinjima. U svakodnevnom ivotu javlja se niz situacija koje kod ene izazivaju ljubomoru i zavist, strah i gnev. I na kraju svih preivljavanja njih oekuje depresija kao rezul tat emocionalnog pustoenja i ivotnog razoaranja. Bez sumnje ena mora da se bori sa svim tim nega tivnim posledicama koje naruavaju njeno zdravlje.

GRUBO PONAANJE MUKARACA KAO UZROK OBOLJENJA ENE Nasilje u dejem uzrastu
Mnoge ene koje su preivele iivljavanje u dejem uzrastu (pokuaje silovanja, silovanje i razna ponienja) od starijih roaka ili nepoznatih ljudi aprinudene su da to skrivaju od javnosti, nose u svojoj svesti informaciju" o tome ta im se desilo, koja tu sazreva i podriva njihovo zdravlje. Da bi izbrisale" uspomene koje ih mue, neke ene jo u ranom dobu poinju da piju. Na taj nain one pokuavaju da se oslobode duevnog bola i neprimetno postaju alkoholiarke (a ako ne piju, boluju od vlastitih preivljavanja). One izbegavaju drutvo mukaraca, boje se da sa njima stupaju u intimne odnose, a ako i stupaju nita ne oseaju. Bilo kakvo rukovoenje (upravljanje) i strogost prema njima shvalaju kao izazov, pobuujui u podsvesti uspomenu na preivljeno nasilje. To kod njih postaje tetna karakterna crta, pa se takve ene nigde ne prilagoavaju (niti na poslu, niti u porodici), ostaju usa mljene, oseaju razne strahove koji se javljaju u njihovoj sad ve izopaenoj svesti i pokuavaju da to odbace pomo u opijajuih sredstava. Kako se samostalno boriti s tim? Informaciju nasilja" treba izbaciti iz svesti njenim opisivanjem na papiru. Treba je pisati ponovo i po novo sve dok ne izgubile elju daje opisujete pa ne ete ni osetiti da je ona izbaena i da vie nema vlasi nad vama. Znajte, to to uvamo kao tajnu

ukoliko je izreeno ili napisano gubi svoju snagu ko ja je pothranjivala psihiku traumu. \p Shvatiti problem, pravilno ga oceniti i na njega se vie ne vraati. Tu traumu ponovo emocionalno preiveti, tako da ona vie nema vlast nad vaom sveu. To se moe uraditi samostalno pomou metoda ienja spoljanjih manifestacija ivota (melod je detaljno opisan u drugim mojim knjigama) 11 . <* Imajte poverenja u sebe, u najblie i ljude koji vas ' > vole i povratite oseaj vlastitog dostojanstva. Da biste se oslobodili oseaja stida i vlastite bezna ajnosti treba da pokuate da postignete veliki uspeh u ivotu, da postanete svesni da ste se iz ru nog paeta pretvorili u predivnog labuda. Vi to mo ete uradili, samo naite dovoljno snage u sebi. Od toga se javlja poverenje u sebe i zasluena gordost. Svest prelazi na potpuno drugi nivo, na kome nema mesta uspomenama iz prolosti i kompleksu bezvrednosti koje te uspomene stvaraju. Praksa pokazuje da se problem ne srne zakljuavati u svojoj svesti, jer on tamo truli" i razara vas. Njega tre ba izvui", prestati ga skrivati i pothranjivati uspomena ma, ili se prema njemu odnositi ravnoduno pa ete se oporaviti.

11

Jedna od tih knjiga je ivot bez parazita, kao i knjiga Jaanje

organizma u starijem dobu. - Primedba prevodioca.

Silovanje
Nikada ne smete svojim ponaanjem i izgledom provocirati mukarce da ih podstaknete na silovanje. Budite oprezni sa mukarcima koji u vama ne vide sebi ravnu linost ili uopte ne smatraju da su ene ravnopravne sa mukarcima. uvajte se od ljubo mornih, nametljivih, bezobzirnih i suvie slobodnih mukaraca. Ljubomora i nametljivost izazivaju rdave postupke. Ukoliko ste pozvani na veeru ili sastanak sa ovekom koga nedovoljno poznajete budite trezni. Dri te se bliskih drugova ili to blie uz one koje dobro poznajete. Sami plaajte raune. Poverenje u mu karca pri prvom susretu u njegovim mislima raa saznanje da ste lako dostupni i da se nameete. s* Verujte u svoje oseaje. Ukoliko mukarac na vas ostavlja neprijatan utisak ne stupajte sa njim u in timne odnose da biste ga bolje upoznali". Mnoge ene zbog toga dospeju u bezizlaznu situaciju. Ukoliko je ena dospela u slinu situaciju specijali sti savetuju sledee: Sauvati hladnokrvnost i proceniti situaciju. Vredi li vikati ako vas niko nee uti? Postoji li mogunost da pobegnete. Razmiljajte i reagujte brzo. *P Beile. Viite poar", maite rukama, skreite pa nju na sebe. Razljutite se, pobesnite. Jak bes vas navodi na takve postupke i ini ene toliko smelim, da se nasilnici obeshrabruju i odstupaju. *P Pruajte otpor. Naravno, otpor ne daje nikakve ga rancije da e ena izbei nasilje. Meutim, specijal

no istraivanje je pokazalo da se u sluaju aktivnog otpora broj pokuaja silovanja smanjio a pruanje otpora nije poveavalo telesne povrede kao to se ra nije mislilo. to ena prua manji otpor, ima vee anse da bude silovana. ^ Moe se primeniti lukavstvo i rei da imate menstruaciju, da bolujete od neke venerine bolesti ili da ste trudni. Moete se pretvarati da se podajete, a zatim podmuklo naneti jak bol nasilniku i taj trenu tak iskoristiti da pobegnete. Specijalisti savetuju da se ne ustruavate i ne bojite da nasilniku nanesete jak bol. On je nasilnik i zakon je na vaoj strani. Kao poslednje sredstvo moete ii na oseaj gae nja i odvratnosti: pretvarajte se da vam je muka, simulirajte neuraunljivost i slino ponaanje. Ukoliko su vas i pored svih mera predostronosti silo vali za oslobaanje od te psiholoke traume koristite bilo ko ja sredstva, koja se preporuuju i za nasilje u dejem uzrastu.

Grubo ponaanje mua

Medeni mesec se zavrava i poinje svakodnevni (monotoni) ivot sa muem. I tu enu moe da oekuje neprijatno iznenaenje. Umesto brige i ljubavi ona moe da doivi potroako-robovski odnos mua prema njoj, ko ji ne trpi nikakve prigovore sa njene strane. Kasnije mo gu da se jave i ozbiljniji problemi - iivljavanja i batine. U mnogim sluajevima ena i pre udaje moe da uoi simptome koji e je upozoriti da od tog mukarca moe oekivati grubo ponaanje. Da do toga ne bi dolo, treba da utvrdite sledee:

Da li je va izabranik vaspitan u porodici gde se s njim grubo postupalo ili je esto bio svedok grubog ponaanja. Ljudi koji su odrasli u takvim porodica ma smatraju nasilje normalnim ponaanjem i praktikuju ga kada odrastu. *P Posmatrajte reakcije mukarca u jednostavnim i votnim situacijama. Kako se ponaa kada iskrsne problem. Da li je ranije imao izlive nasilja, neade kvatnog ponaanja i slino. Prema tim reakcijama i simptomima moe se unapred odrediti da li je taj mukarac normalan ili tvrdoglav ovek, koji e pri bilo kom spornom povodu sputati ruke, nepristoj no se rugati i slino. \s> uvajte se previe ljubomornih ljudi. Ljubomora izaziva nekontrolisane izlive gneva i podstie na na silje. \5* Razjasnite kakvi su njegovi pogledi na ulogu mu karca i ene u porodici. Obratite panju na to kako se izraava o enama. Saznajte, koliko mukarac e li da se promeni nabolje tokom upoznavanja i koli ko mu znaite. *& Postoji jaka veza izmeu nasilja i zloupotrebe alko hola i narkotika. Nemojte se vezivati za sline mu karce. U velikoj masi ljudi oni vremenom samo de gradiraju, pretvarajui ivot svojih blinjih u pakao. Ukoliko pre braka mukarac eli da vam komanduje, postupa grubo i ve je nad vama (ak i u igri) de monstrirao silu, ukoliko ga se bojite, znajte da ste ve podvrgnuti nasilju sa njegove strane. Prema tome, ukoliko vam se neto slino od nave denog dogodilo, takve mukarce naputajte bez aljenja.

Mogue je da su oni u neemu dobri, ali ivot sa njima ni je mogu.

KAKO EMOCIONALNI IVOT UTIE NA ZDRAVLJE?

DESTRUKTIVNI I P O G U B N I OSEAJI I EMOCIJE
Emocionalni ivot ima razliitu obojenost i snano utie na raspoloenje i zdravlje ene.

Ljubomora i zavist
To su oseaji koji se ne mogu kontrolisati. Ljubomora je negativan poriv, koji se iznenada obruava na enu sa takvom snagom da kod nje moe izazvati hi steriju. Pod uticajem tog oseaja eni se ini daje sve izgu bljeno. Dalje dolazi do transformacije preivljavanja - tuga i strah kao komponente ljubomore prelaze u nepodnoljivi oseaj ponienja a zatim u ogorenje i ozlojedenost. Ljubomora u najgorem sluaju moe dovesti do po kuaja samoubistva, proganjanja mua i ak do njegovog ubistva. U drugim sluajevima organizam ene se jedno stavno razara po principu jakog i dugotrajnog emocional nog preivljavanja (stresa). Ljubomora dri svest ene u stalnoj sumnjiavosti, napregnutosti i strahu. U nekim sluajevima ljubomora moe podstai e nu i stimulisati njeno samoljublje, i ak u njoj oiveti ro mantine oseaje, ukoliko uoi da se njen mu svia i drugim enama.

Ljubomoru najee izaziva zavist. Zavidljive ene esto su ogorene i ozlojeene. Za svoju nesrenu sudbi nu one okrivljuju druge ljude ili sebe, to izaziva razoa ranje i mrnju prema samoj sebi. Naravno, to se ispoljava i u meusobnim odnosima sa ljudima koji je okruuju. Postavlja se pitanje kako da ena prekine dejstvo tih razornih emocija. Evo nekoliko saveta. Treba promeniti svoj pogled na svet i sve to se de ava i sebe posmatrati iz drugog ugla. *p Treba kontrolisati svoju svest. Kada je ena sposob na da samu sebe kontrolie, ona ne zadrava panju na drugima i na tome ta oni imaju. Ona je koncentrisana na sebe. ena treba da shvati svoje slabe i jake strane i da ra di na njima. Takav rad pruie eni spokojstvo, sna gu i veru u sebe. ^ Vera u svoju snagu omoguava eni da ispolji svoje mogunosti. To ispoljavanje svojih mogunosti podrazumeva da bilo koji uspeh zavisi od toga koli ko je ena u mogunosti da se unese u posao, da bude originalna i neponovljiva, za ta je potrebno zdravlje. I ena nee zavideti drugima, ve e se ushiavati njihovom radnom sposobnou i original nou. Ona e shvatiti da se poklonom nita ne dobija. Pravo izbora i neumesnog optimizma. Specijalisti smatraju daje klju za savladavanje oseaja zavisti znati pravilno odabrati, a ne oseati se zavisnom od volje drugih ljudi. Ukoliko osetite da vas prisiljavaju da neto uradite, postavite sebi tri pitanja: 1) Ukoli ko ne podlegnem prinudi i to ne uradim, da li u se

oseati krivom? 2) Mogu li da biram? 3) Zato sma tram da je situacija bezizlazna i da nemam izbora? Kada odgovorite na ta pitanja i donesete odluku smiriete se. Osetiete da moete da birate i da svoj ivot drite pod kontrolom. Izgubie se uzrok zavisti. Ne treba da zavidite nikome, ukoliko ste sami izabrali ta ete da budete i ta da predstavljate u svom ivotu.

Razni strahovi
Mnoge ene oseaju iste strahove - strah od zmija, gmizavaca i insekata. Nezavisno od toga ta nametljivi strah izaziva, kod nekih ena on moe biti toliko jak, da mu se one potinjavaju. Nastupi panike usled straha toliko remete nor malan rad organizma da se javljaju bolovi u srcu, spazam u elucu, zaustavlja se peristaltika debelog creva i slino. U borbi protiv straha vano je shvatiti da se on tet no odraava na zdravlje. Da bi se otklonilo stanje uzbune pomau razne tehnike oputanja, usporeno, ravnomerno i produeno disanje, autogeni trening, samohipnoza i emocionalno-voljna motivisanost. Protiv straha najbolje poma e ienje spoljanjih manifestacija ivota disanjem.

Razdraenost i gnev
Razdraenost izaziva itav niz slabosti i oboljenja kod ena. Poveava se krvni pritisak, otkazuje i slabi srce, javlja se depresija (kao posledica toga to je gnev spalio" ivotnu snagu organizma). Problemi sa jetrom, unom kesom i poremeaji probave takode su rezultat prekomernog gneva. Od toga posebno esto stradaju ene koje ima ju izraenu konstituciju ui".

ene koje na sve mogue naine gue u sebi izlive gneva i trude se da izgledaju staloene i mirne, dva puta ee obolevaju od raka dojke, artritisa, podlone su zavi snosti od lekova, alkohola i/ili od hrane i najee pate od gojaznosti. ene koje stalno potiskuju gnev, imaju dvo struko vei rizik od smrtnosti u starijem dobu nego ene koje ga ispoljavaju. Napraite ene su najee nesrene u braku i ne shvataju svoju decu. Istraivanja su pokazala, da ukoliko se gnev ne kontrolie, on e izazvati jo vei gnev i bre e razoriti ceo or ganizam (posebno sistem probave). Kako postupati u slinim sluajevima. Treba se filo zofski, trezveno i logino odnositi prema svemu to se de ava oko vas. Tada se situacija procenjuje pravilno i pravil no se postupa. Ukoliko se situacija prihvata s emocijama, postupci su nepravilni, emocionalni i uzrokuju razne pro bleme (kako sa linim zdravljem, tako i sa ljudima koji vas okruuju). Uite se da budete hladnokrvni. Bio sam veoma razdraljiv i naprasit ovek. U mojoj svesti uvek su bili prisutni nezadovoljstvo, razdraljivost i skuenost. im se neto neprijatno deavalo oko mene, odmah su se nezadovoljstvo i razdraenost pojaavali. Po eo sam da analiziram ta u mojoj svesti izaziva taj oseaj. Analizirajui situaciju prema njenim prostim komponen tama shvatio sam da nema mesta mojoj razdraljivosti. Is postavlja se da oseaj gneva radi svog pothranjivanja i bez moje samokontrole tei da ojaa. Kada sam to shvatio, poeo sam da kontroliem situaciju i prestao sam da usmeravam svoju ivotnu energiju ka pothranjivanju gne va i razdraljivosti. I osetilo se poboljanje - mirno proce
nt)

njujem svaku situaciju (kako uvredljivu, tako i dobru) i donosim pravilne odluke. Uoio sam i sledee: ukoliko se malo fiziki optere ti, naprezanje se nagomilava u organizmu i osea se ne ka neodreena skuenost koju treba izbaciti u vidu izliva razdraenosti i gneva. Ukoliko se organizam dobro opte reti, nagomilano naprezanje izbacuje se samo, organizam se rastereuje, a u telu se oseaju spokoj i harmonija. Fi ziko optereenje dok se ne oznojite tri puta nedeljno po 30-60 minuta odlino je sredstvo protiv razdraljivosti i gneva.

DEPRESIJA
Skoro etvrtina ena na svetu bar u jednom periodu svog ivota doivljava depresiju. Ozbiljna depresija je iz vor poremeenog sna, apetita, menstrualnog ciklusa, uzrok zatvora, zagaenosti i naglog gubitka mase tela (na vedeni su svi glavni simptomi prepobuivanja ivotnog principa vetra"). Deo ena, obrnuto, poinje previe da jede (obino zloupotrebljavaju slatku hranu, koja gui ,,vetar"), dok druge ene mnogo i dugo spavaju (san gui vetar" i obnavlja ivotnu snagu). U veini sluajeva depresija je posledica psihikih preivljavanja. Ukoliko ena o neemu mnogo razmilja i to snano preivljava, malo spava, malo jede i sve se dea va kada je hladno godinje doba, obavezno se prepobuuje ivotni princip vetra". Dalje se javlja depresija kao ve liko smanjivanje potencijala ivotne snage organizma (stalno tugovanje, oseaj pustoi, a moe se javiti i oseaj krivice, nekorisnosti i beznaa). ena slabi i nita joj se ne mili. Ona se osea umornom, razdraljiva je, teko se
81

usredsreuje na bilo ta, pamenje joj slabi i teko dono si odluke. Navedeni simptomi su stalno ili vei deo vre mena prisutni u krajnjem sluaju dve nedelje. ena moe da razmilja i preivljava sve to, ali stati stika pokazuje da na oseaje ene najvie deluju fizika i seksualna ponienja i uvrede. Jedrio od istraivanja poka zalo je daje oko 40% ena do dvadeset prve godine ivota doivelo fizika i seksualna ponienja. Drugi izvor preivljavanja je nesrean brak. Veoma su ranjive ene koje imaju malu decu. Siromatvo i nezbrinutost esto vode u depresiju. Odreenu ulogu ima i fiziologija enskog organi zma. Neplodnost, pobaaj i menopauza, menstruacije i poroaj mogu donekle izazvati depresiju. Hormonalne promene za vreme menstrualnog ciklusa takode utiu na raspoloenje ene.

Posebnu panju poklonite fizikim vebama. ene koje se redovno bave fizikim vebanjem rede su podlone depresiji. Odlian efekat daju hodanje, la gano tranje, badmington i slino. Iz ishrane iskljuite produkte koji sadre kofein i rafinisani eer. Uoeno je da se depresija pojaava i tee prolazi kod ena koje mnogo piju kafu i aj, i je du okoladu, okoladne bombone i rafinirani eer. Puenje i alkohol pojaavaju depresiju. Kontrastno tuiranje, vrua kupka, utrljavanje u telo maslinovog ili nekog drugog ulja, kao i mirna si tuacija brzo obnavlja vau snagu i otklanja depresiju. \5* U ishrani koristite produkte koji podstiu uravnote enost prepobuenog ivotnog principa vetra".

ta uraditi da bi se izalo iz depresivnog stanja?

ss* Treba stvoriti dovoljno snanu motivaciju koja e podstai enu na aktivnost. *P Prestanite da traite uzrok i ponite neto da radite. Napravite plan jednostavnih poslova za dve-tri ne delje i sistematski ih obavljajte. Odloite donoenje odluke od koje vam mnogo za visi dalji ivot, dok ne izaete iz depresije. *p Izbegavajte samou. Optenje sa prijatnim ljudima podie raspoloenje. Priajte o apstraktnim tema ma i izbegavajte sloene, konfliktne razgovore. Uite se da sami podiete svoje raspoloenje. Pozi tivne emocije daju organizmu snagu.

Hrana koja se preporuuje kod prepobudivanja ivotnog principa vetra"

Preporuuje se upotreba toplih, tekih", mekih produkata i napitaka, kao i masna hrana. Ukusi koji tre ba da preovladavaju su: sladak, slan i kiseo. Morate jesti dok se ne zasitite. Prekrupe: pirina, penica, proklijala penica pripre mljena kao hleb ili supa, lan u zrnu. Mleni produkti: svi mleni produkti. Produkti za zaslaivanje: med, crni sirup, eer od tr ske, prirodni sirupi i slatko. Biljna ulja (masti): sve vrste. Voe: svako slatko voe, dinje i lubenice. Povre (podvrgnuti ga blagoj termikoj obradi - dinstanje, pripremanje prema metodu antrakta"): cve-

kla, argarepa, pargla, mlad krompir, krastavci, obareni luk, maslaak i salata. Orasi: sve vrste. Zaini: luk, beli luk, dumbir, cimet, crni biber, kardamon, kim, so, karanfili, zrna slaice. Hrana ivotinjskog porekla: guska, patka, riba, rako vi, konjctina, piletina, ovetina, jaja i morski pro dukti. Supe: supa od proklijale penice, supa od koprive, supa od belog luka, buljon sa mesom (u redim slu ajevima). Biljke: slatko drvce, muskatni orah, ferula {Ferula asa foetida), kleka, oman, sofora (Sophora pachvcarpa, Vexibia paehycarpa), zova, malina, bor, cvetovi ipka i crni slez. Posle dva do tri dana, ukoliko se pridravate navede nih preporuka, brzo ete poeti da obnavljate snagu i da se oslobaate depresivnog stanja.

Kako normalizovati duevnu ravnoteu?

Da biste normalizovali duevnu ravnoteu slobodne dane i veernje sate iskoristite za odmor - etajte, radite gimnastiku i naspavajte se. Za vreme godinjeg odmora obavezno promenite sre dinu, odmarajte se, steknite nove dobre utiske, i ne bavite se radovima na vikendici (placu) ili renoviranjem stana. Svakoga jutra radite gimnastiku, najbolje na sveem vazduhu. Uvee, posebne sat pre spavanja, korisna je et nja na sveem vazduhu. Pre nego legnete u postelju dobro je uraditi aromatinu kupku za oputanje. Pred spavanje

u mislima zahvalite stvaraocu za proivljeni dan i zamoli te za sledei. Ukoliko vam je teko da se opustite, probajte da to uinite uz muziku sa kasetofona, magnetofona ili nekog drugog muzikog ureaja. Snimite na kasetofon (magneto fon) sledee rei-naredbe, koje pozivaju telo da se opusti. Oputam prste ruku. Moja stopala i lanci (glenjevi)se oputaju. Moji listovi na nogama se oputaju. Moja kolena se oputaju. Miii na butinama se oputaju. Stranjica se oputa. Donji deo stomaka se oputa. Leda i grudi se oputaju. Ramena i ruke se oputaju. Podlaktice i ake se oputaju. Vrat i lice se oputaju. Potpuno sam oputena i ne oseam svoje telo. Moje telo lebdi poput lakog oblaia na istom nebu. Potom 10-20 minuta sluajte tihu i prijatnu muzi ku ili oslukujte zvuke iz prirode. Dremajte i uivajte. Dobro se odmorite i nakupite snagu. Kad odbrojite do tri otvorite oi. Jedan, dva, tri. Protegnite se sa uivanjem. Ustanite potpuno odmorni i orni za novi ivot.

Samohipnoza za oputanje
Samohipnoza je odlino sredstvo za oputanje i od mor. Evo jednostavne i bezopasne metode hipnotiziranja i prekida hipnoze.

1. Namestite se udobno na mekoj stolici ili u fotelji. Na udaljenosti priblino 2-3 metra u nivou neto malo iznad oiju obesite ili postavite bljetavi pred met - niklovanu ili staklenu lopticu i slino. To e biti taka u koju ete gledati dok se koncentriete. 2. Gledajui u tu bljetavu taku, ponite da brojite unazad od broja 100 i pri izgovaranju svakog broja izdahnite. Disanje mora biti mirno i ravnomerno. Pogled upravite samo na tu taku, a onim kapcima to manje trepite. 3. Produavajui brojanje i koncentriui pogled na jednu taku, oputajte se i trudite se da zamiljate kako se sve vie i vie topite" (gubite oseaj svog te la). 4. Odjednom ete oseliti da su vam oni kapci postali teki i da nita ne vidite. Kada se to desi, polako za tvorite one kapke. 5. Sada sa zatvorenim oima produite da brojite obr nuto (od najmanjeg broja do kojeg ste doli pa navi e) i pri izgovaranju svakog broja izdahnite. I tako brojei zamislite da ste oblai koji lebdi na plavom nebu. Osetiete se veoma lako i udobno. To e vam pruiti mir i spokojstvo. 6. U trenutku kada vas obuzme oseaj udobnosti (kom fora) i sigurnosti prekinite sa brojanjem (moete se prepustiti drcmanju). 7. Ostanite u stanju mirovanja, oputenosti i sigurno sti. 8. Kada se odmorite i budete spremni da prekinete hipnotiko stanje uradite sledee: brojte do tri - na jedan pripremite se, na dva zadrite disanje nekoli-

ko sekundi, na broj tri izdahnite i otvorite oi. Kad otvorite oi potrudite se da sauvate svoje oputeno i udobno stanje. Slinom samohipnozom svakodnevna napregnutost moe se lako otkloniti.

VANOST DUHOVNOG I PSIHIKOG ZDRAVLJA

U veini sluajeva bolesti nastaju usled duhovnog nezadovoljstva. Ono u svesti oveka izaziva negativne psi hike procese, koji naruavaju fiziko ovekovo zdravlje i provociraju pojavu bolesti. Na primer, ovek preivljava traume zbog dece, nije zadovoljan poslom koji obavlja, ljuti se na supruga i sli no. Preivljavanje, nezadovoljstvo, ljutnja ukazuju na to da neto nije u redu sa ovekovim psihikim zdravljem. Preduzimanjem raznih mera - oputanje, autogeni tre ning, samohipnoza - poremeena psihika ravnotea mo e se obnoviti i regulisati. Istovremeno treba imati na umu da se uzroci preivljavanja i nezadovoljstva nalaze jo dublje - u sferi duhovnog zdravlja, gde ton diktiraju pobude". I sve dok ovek ne bude radio na pobudama" koje ga primoravaju da se uzbuuje, da bude nezadovo ljan i da se ne ljuti, ne moe se postii eljeno zdravije. Bi e to samo predah do naredne konfliktne situacije, posle koje sve poinje iznova (preivljavanje zbog dece, i potom nesanica; nezadovoljstvo poslom i depresija, ljutnja na su pruga i glavobolja, slaba probava, oboljenje jetre). Duhovno zdravlje, za razliku od psihikog, obnavlja se razmiljanjem o jednoj ili drugoj pobudi" i na osnovu

tog razmiljanja pred uzimanjem drugih naina dejstva i ivota u celini. Kao rezultat slinog ocenjivanja ovek se razumnije odnosi prema svojoj deci, poslu, suprugu, uspesima i neuspesima. Posle rada na pobudama" gube se sve osnove za bi lo kakvu uznemirenost. Tako se odmah posle duhovnog zdravlja obnavlja psihiko i stie fiziko zdravlje. Jedan od najboljih naina za obnavljanje duevne i psihike snage je odmor u prirodi. Za tu priliku treba iza brati ivopisno mesto (predeo) i tamo se odmoriti nekoli ko dana. Potrudite se da optenje sa ljudima, posebno sa nepoznatim, svedete na minimum. Radi harmonizacije svog organizma sa prirodnim ritmovima veoma je korisno ustajati rano i posmatrati iz lazak sunca, a isto tako ga ispratiti kada zalazi. Tokom da na uivajte u optenju sa prirodom: udiite njene mirise, sluajte njene zvuke, upijajte ist vazduh. Natopite svaku eliju organizma ivotnom snagom prirode. Ne optereujte um sitnicama, potrudite se da svake sekunde oseate vrednost ivota, koji tee kroz nedirnutu prirodu i kroz vas. Uivajte u tom stanju. Ukoliko budete tako postupa li, brzo ete obnoviti snagu i povratiti izgubljenu harmo niju.

NEGATIVNE POSLEDICE ZA ENSKI ORGANIZAM, VEZANE ZA SPREAVANJE TRUDNOE

eina sredstava protiv zaea namenjena su enama. Kada se briljivo razmatra njihovo dejstvo uoava se uasavajue stanje. Skoro sva sredstva u jednoj ili drugoj meri nanose vidljivu ili nevidljivu tetu enskom organi zmu, ak i potomcima. Ukratko u opisati tetu koju nanose neka sredstva protiv zaea i metode za prekid trudnoe.

ABORTUS
Poslednja ispitivanja su pokazala da se prilikom od stranjivanja ploda (embriona) odstranjuje samo njegov materijalni deo. Energetska komponenta produava da se razvija i moe ponovo za sebe formirati telo koje se obi no osea kao tumor ili neki drugi poremeaj u sluzokoi materice. U nekim sluajevima energetski fantom deteta produava da ivi u majinom organizmu, koristei ga kao energetskog donatora. U veini sluajeva posle 9 raeseci ena moe da preivi simptome poroaja. To je ispoljavanjc spoljanjih manifestacija ivota deteta.

PERORALNA SREDSTVA PROTIV ZAEA

Peroralna sredstva su vetaki hormoni koji u orga nizmu neutralizuju dejstvo prirodnih hormona za kontro lu reprodukcije.

Pogledajmo kako del uju peroralna sredstva za kon tracepciju. Oni potpuno menjaju reproduktivnu funkciju organizma ene. Spreavaju ovulaciju, menjaju sastav slu zi grlia materice tako da sperma teko prodire kroz nju, utiu na kretanje jajane elije kroz falopijevu trubu i me njaju endometrium, to spreava implantaciju oploene jajne elije. Sta sve to znai. To znai da u organizmu ene na staje hormonalni debalans, koji ne prolazi bez posledica po njeno zdravlje. Na primer, u dnevnoj tampi vie puta su objavljena upozorenja da peroralna kontraceptivna sredstva izazivaju srane napade i insulte. Lekari ni do danas ne mogu da odrede da li pilule, koje spreavaju trudnou, izazivaju rak dojke. Neka ispiti vanja potvruju taj podatak, dok ga druga negiraju. Kod ene koja vie godina upotrebljava pilule protiv zaea mogu se pojaviti simptomi nedostatka vitamina C i B 6 u organizmu.

(posno meso, riba i jetra), biotina (proklijalo zrno, pivski kvasac, umance i jetra), folijeve kiseline (zeleni listovi povra, jetra, proklijalo zrno), vitamina C (citrusi, papri ka, ogrozd - Ribes grossularia, ipak) i vitamina E (sirovi orasi i semenke, posebno proklijala penica).

HORMONALNI POTKONI IMPLATANTI

Kada se oni primenjuju kod veine ena menstrua cije ili prestaju ili postaju obilne, ili se pojavljuju krvave izluevine. Kod 95% ena uoavaju se sledei sporedni efekti: glavobolja, miteseri, opadanje kose i smanjenje telesne teine.

UREAJI KOJI SE UGRAUJU U MATERICU

Korienje ureaja koji se ugrauju u matericu (raz ne spirale itd.) esto poveavaju zapreminu (obim, kolii nu) menstrualnih izluevina, a sa krvlju se gubi i gvode. Otuda postoji opasnost da doe do deficita gvozda u orga nizmu i razvoja anemije.

Dijeta koja se preporuuje za ene koje koriste tablete protiv zaea

Tablete protiv zaea utiu na hormonalni fon eni nog organizma. To pogorava asimilaciju nekih vitamina i mineralnih materiju u organizmu. Rezultat je da organi zam ene poinje da pati i prevremeno stari, zbog ega se moraju uzimati dopunski obroci vitamina i mineralnih materija. Naunici smatraju daje organizmu ene koja uzima tablete protiv zaea potrebna dopunska koliina vitami na B 6 (ima ga u proklijalom zrnu i pivskom kvascu), B 1 2

STERILIZACIJA
ene kojima su odstranjeni jajnici, bez obzira na to to imaju matericu, ili ene kod kojih je odstranjena ma terica, a jajnici su ostavljeni, nemaju menstruacije. Mehanizam prekidanja menstruacija kod ena je razliit. Jedna od najeih varijanti je sledea: prva etapa - prekid ovulacije, druga - prekid stvaranja hormona estr-

ogena u jajnicima, trea - prekid menstruacije i etvrta atrofija sluzokoe materice. Druga varijanta: prva etapa - atrofija sluzokoe materi ce (njeno starenje"), druga - prekid menstruacije i trea - pre kid sazravanja folikula, prekid ovulacije i stvaranja estrogena. Posle hirurkog odstranjivanja jajnika naglo i izne nada se smanjuje hormon estrogen. Takvo smanjivanje i nestanak u organizmu hormona estrogena izaziva jako iz raene simptome - pojavu temperature, obilno znojenje, to organizam veoma teko podnosi jer nije pripremljen za nagle promene, koje su nastupile iznenada, bez adap tacije na novu hormonalnu situaciju. Tok vetakog klimaksa u veini sluajeva fizioloki se odvija postepeno, bez naglih promena u eninom orga nizmu. Organizam se postepeno adaptira na promene u hipotalamusu i na hormonalnu aktivnost lezda s unutra njim luenjem, tako da se u tom periodu ne javljaju neki posebni bolovi, nema bitnijih poremeaja i ena se ne ali. U drugim sluajevima javljaju se komplikacije uz niz patolokih pojava, koje se jednom reju nazivaju klimakterini sindrom. Pod nazivom klimakterini ili menopauzni sindrom podrazumevaju se tri grupe poremeaja funkcija u organizmu. 1. Nervno-psihiki simptomi - razdraljivost, nervoza, psihike mane, nesanica, oseaj straha, depresija, gubitak apetita ili sebinost (gramzivost, pohlepnost). 2. Srano-vaskularni simptomi - migrena; svetlucanje pred oima, slabost (nemo), hipertonija, otok, parestezija, angiospazam, dermografizam, znojenje i izlivi (navale).

3. Endokrini simptomi - blai oblici funkcionalnih po remeaja nadbubrene i titaste lezde (obino po jaanje funkcije), ime se objanjavaju simptomi kao to su: umor, oseaj hladnoe, promene telesne teine, sklonost mravljenju, oboljenja zglobova i drugi.

PREZERVATIVI
Oni mogu izazvati nadraaj sluzokoe vagine i sa mim tim pripremiti podlogu za vaginalne infekcije. Seme mukarca je strana belanevina koja, asimilujui se u or ganizam ene, stimulie imuni sistem i sistem zatite pro tiv raka. Prezervativi to spreavaju i samim tim slabe e nino zdravlje.

RAZNI ULOCI I MASTI

Oni menjaju normalan sekret vagine inei enu sklonom raznim infekcijama. Upijajui se u organizam ene oni u najboljem sluaju deluju kao neistoa. U lo ijoj varijanti, kada se postepeno nagomilavaju, mogu iza zvati alergiju ili provocirati razvoj tumora. Zakljuci se nameu sami po sebi. Ukoliko ena preduzima sline mere zatite, ona samim tim poinje po stepeno, polako i neprimetno da ruinira svoj organizam. Zato je normalno da se kod ene javljaju svakojaka en ska i opta" oboljenja. Posebnu panju obratite na sred stva protiv zaea. Ne unitavajte njima svoj organizam.

MOGUI METODI ZAUTE

ta radili? Prvo, moe se primeniti kalendarski metod. Nauile mukarce da se uzdravaju od orgazma prema posebnom metodu. To e ih uiniti samo jaim i zdravijim, a vama e priiniti mnogo vie radosti. Polni akt nee tra jati 5-15 minuta dva do tri puta nedeljno, ve svakoga da na sat - sat i po sa raznim draima. Dozvolite izbacivanje semena (ejakulaciju) u svoj organizam samo u dane koji su neplodni. Obavezno stimuliite svoj imunitet. Drugo, znajte daje vlastiti urin jednostavno i neko dljivo sredstvo za zatitu od trudnoe. Njegovo dejstvo se sastoji iz dva mehanizma. Opte je poznato da, to je vei procenat kiseline u vagini, manja je verovatnoa za zaee. Kiselina konzervira", gui ivotnu delatnost spermatozoida koji se mogu kretati samo u alkalnoj sredini. Semenska lenost posle ejakulacije poprima oblik e lea, dolazi do njenog zgunjavanja, koje traje oko 10 minuta. Za to vreme spermatozoidi nisu pokretni. Prema tome, posle polnog akta (nakon 1-3 minute) isperite spermu pomou prica (irigatora). Kao prirodnu kiselu tenost upotrebite vlastiti svezi urin (mokrau). Urin se smatra sveim 3-5 sati. Ispiranje pricom (irigatorom) je najbolje raditi u ueem poloaju. Osim zatite ispiranje pricom (irigatorom) povoljno deluje na sluzokou vagine i prirodno titi polne organe od raznih infekci ja itd. Nije preporuljivo upotrebljavati bilo kakve druge kiseline, kao stoje rastvor vode i limunovog soka, jestivog sireta i slino.

ZDRAVLJE ENE U KLIMAKTERIJUMU

TA TREBA ZNATI O KLIMAKSU

limaks (od grke rei klimakter - stepenica, lestvica) je kompleks fiziolokih, psihikih i ivotnih promena koje se deavaju u organizmu ene. Vreme nastupanja klimaksa zavisi od mnogih faktora. Stoje polni ivot intenzivniji, klimaks kasnije dolazi. I obrnu to, to se kasnije budi seksualnost kod ene, time je period ak tivnog polnog ivota krai. Ukoliko je ena imala mnogo trudnoa, poroaja i abortusa, klimaks je bri i bolniji. Klimakterijum uglavnom obuhvata period od etr desete do ezdesete godine ivota. Ukoliko pone do 42 godine ivota smatra se ranim, posle 55 godina kasnim. To stanje je prilino vremenski razvueno. Klimakterine promene mogu da traju nekoliko godina (od 2-3 do 10 go dina). To zavisi od psihikog zdravlja ene. Nakon 3-4 godine po potpunom prestanku men struacija veliina jajnika se dvostruko smanjuje, a teina materice za 2-3 puta. Spoljanji polni organi poinju da poprimaju drugi oblik. Suava se vagina, posebno u gor njoj treini koja je blia materici. Nestaje potkono ma sno tkivo, poinje da mravi" venerin breuljak. Velike i male stidne usne postaju mlitave i smanjuju se. Menja se pigmentacija klitorisa i on postaje svetliji. U dojkama se postepeno gubi lezdasto tkivo i bradavice blede. Dojke postaju mlitave, a ponekad se poveavaju zbog pojave ve like koliine masti u njima.

Pri polnom ivotu preporuuje se primenjivati sred stva za vlaenje, da se suva" vagina ne bi traumirala. Razliite terapije za leenje, kao to su vlana sau na, kontrastni tu za elienje (toplo-prohladno-toplo-prohladno-vrue-hladno-toplo-prohlano), ie nje organizma, urinotcrapija, razumno dozirano gladova nje i bioloki aktivna ishrana, odlau te neprijatne pojave i produavaju seksualni ivot ene.

^ Probajte da se hranite produktima sa poveanim sa drajem bioloki aktivnih materija. Za to su najbo lji hleb i supa od proklijalog zrna i svezi sokovi koje treba piti u koliini do jednog litra dnevno. *P Probajte da uzimate trave koje sadre prirodne estrogene (na primer, slatko drvce). Odgovarajua terapija sa zamenom estrogena smatra se najefika snijim sredstvom protiv izliva i ne izaziva pobone efekte. Fizike vebe umerenog intenziteta pomau organi zmu da stvara nedostajue hormone, da poboljava raspoloenje, da ubrzava procese cirkulacije u orga nizmu, da ga dopunjava energijom i odvlai ene od negativnih misli i preivljavanja. Zato u menopauzi aktivno izvodite fizike vebe. Uspostavite jasan ritam ivota. Poto organizmom upravljaju spoljanje energije koje imaju jasan ri tam, treba se pridravati tog ritma. U starijem dobu organizam je slab i ne moe dobro da funkcionie. Pridravanje biolokih ritmova - uzimanje hrane za vreme aktivnosti eluca i creva, pranjenje za vreme aktivnosti debelog creva, rad i odmor u za to povolj no vreme - omoguava organizmu ene da lake izae na kraj sa negativnim manifestacijama menopauze. I obrnuto, ivot sa ranije nepravilnim rit mom u tom periodu naglo slabi organizam ene, provocira niz ozbiljnih oboljenja i prouzrokuje prevremeno starenje.

PROBLEMI SA MENOPAUZOM
enama koje pate od estih i intenzivnih valunga toplote, preporuuje se preduzimanje sledeih mera. ^ Da bi se ustanovio uzrok valunga treba voditi dnev nik u koji treba zapisivati datum, vreme, intenzitet i duinu trajanja izliva. Opiite situaciju koja je to me prethodila - da li je postojala emocionalna uzbuenost, ta ste jeli, pili i slino. Ti zapisi vam mo gu pomoi da utvrdite uzrok izliva. Ukoliko znate uzrok moete raditi sve to je doputeno da biste ih izbegli ili ublaili. Uoeno je, na primer, da su izlivi jai i da se njihova frekvencija ponavljanja pove ava za vreme emocionalnog stresa i drugih jakih preivljavanja i uzbuenja. Razliiti produkti ishra ne (nekoliko oljica kafe, okolada i slino) takode mogu isprovocirati izliv. *p Kada dode do izliva sa njim se ne treba boriti, niti ga kontrolisati. To e samo pogorati vae stanje. Jednostavno privremeno ostavite svoje poslove, sedite, opustite ruke i noge. Pustite nek izliv projuri kroz va organizam kao talas.

Koje karakterne crte pomau da se menopauza lake podnese?

Za vreme menopauze ne uoava se kod svih ena brza promena raspoloenja i drugi emocionalni problemi. Ispostavlja se da su ene koje su nezavisne, uporne (od lune, energine), koje imaju kontrolu nad sobom i ima ju svoj ivotni cilj, manje podlone oscilacijama emocio nalnog stanja i drugim simptomima menopauze, nego e ne koje su neuravnoteene, emocionalne i koje imaju tek pokoji enski kvalitet. Kada ima ivotni cilj ovek eli i da ga postigne, tada malo razmilja o tome kakve se prirodne promene deava ju u njegovom organizmu i nije okupiran tim procesom. On te promene jednostavno ne primeuje. I obrnuto, o vek koji je potpuno okrenut sebi, teko prihvata bilo kakve promene i preokupiran je time. On te promene svesno pre tvara u problem. Treba da se uite da odvlaite panju i da se usredsredite na druge odlike ovog ivotnog procesa. Na primer, neke ene istiu da su toliko bile preo kupirane svojim poslom i stvaralatvom, da nisu imale ni malo vremena da obrate panju na promene u svom orga nizmu. Rezultat je da je menopauza tek neznatno zahva tila njihov ivot. Drutvenost i zatvorenost veoma utiu na sposob nost ene da podnosi menopauzu. Drutvene ene, koje su uvek okruene prijateljicama, znaju da se sline pro mene ne deavaju samo njima i bolje ih podnose. Isto ta ko one u drutvu razmenjuju korisne savete i iskustva. Za tvorene ene, meutim, razmiljaju da se neto slino sa mo njima deava i pate zbog toga to ne znaju kako da po mognu sebi.

METODI ZA POBOLJANJE LINOG STANJA ZA VREME MENOPAUZE

Sa starenjem kod svakog oveka se progresivno gubi voda u organizmu i on se sui. Ta sudbina ne mimoilazi ni ene. Simptomi su voe organizma veoma su izraziti za vreme menopauze. To se, pre svega, odraava na suvou sluzokoe vagine. Polni akti postaju bolni. ta treba preduzeti u tom sluaju? Nemojte se odricati seksa. Redovan polni snoaji sa dobrom predigrom (udvaranjem pre polnog akta) podsti e prirodno vlaenje vagine i odrava miini tonus karlinog pojasa. Koristite specijalne kreme i masti. Jedno od njih podstie orgazam mukarca, a drugo ene. Postoje i neu tralne masti koje odgovaraju svim ljudima, u vidu slatkog i miriljavog sirupa. Ukoliko nema nieg drugog, korisno e posluiti i vlastita pljuvaka. Ona se nanosi na glavi polnog organa, to obezbeduje normalan tok polnog akta. Dalje, prema stepenu uzbudenosti ene, vagina se vlazi sama od sebe. Briljivo birajte sredstva za pranje i druga sredstva namenjena linoj higijeni. Ukoliko ona sue kou nemoj te ih uzimati. To se odnosi i na aerosole, koji mogu da nadrauju prosuenu sluzokou vagine. U tom sluaju dobro je koristiti sve vlastiti urin. On dobro deluje na sluzokou i normalizuje njeno stanje. Sluzokou sui urin ukuvan do 1/4 prvobitne zapremine, kao i stari urin sa izraenim mirisom amonijaka. Ne upotrebljavajte antihistaminske preparate jer oni sue sluzokou kako u nosu, tako i u vagini. Opte pra-

vilo glasi: svaka lokalna dehidracija usled upotrebe jed nog ili drugog leka prenosi se na ceo organizam. Organizam se veoma sui pri suvom, vetrovitom i hladnom vremenu, kao i pri suvom, vetrovitom i toplom vremenu. Suva sauna takode sui organizam. ene sa iz razitom konstitucijom vetra" jae oseaju sve simptome dehidracije organizma. Svi faktori, koji utiu na suenje organizma i starosno doba na ene te konstitucije deluju jae, nego na ene konstitucije sluzi". Organizam sui za tvor, vetropirasta dijeta" i gladovanje. Organizam dobro zasiuju vlagom vrue kupke, vla na sauna, mazanje tela maslinovim uljem, ienje orga nizma i njegov pravilan naboj. Normalno napunjene micelije dobro zadravaju vodu oko sebe. Pri primeni terapije sa zamenom estrogena bezbol no mogu proi ak i velike promene u tkivu vagine. Leka ri preporuuju da se kod velike suvoe vagine primenjuju masti na bazi estrogena. Probajte da koristite takvu mast i njom mazite zidove vagine. To e odmah smanjiti svrab i suvou, koji su izazvani nedostatkom estrogena.

Meditacijska ginekoloka masaa

Meditacijska ginekoloka masaa pomae da se opte stanje organizma pobolja. Ona je zasnovana na izazivanju toplote, peckanja i hladnoe u materici i oko nje. Stvorite sebi erotsko raspoloenje - priseajte se, fantazirajte, zami ljajte sebi sve to vas moe prijatno uzbuditi i na odgova rajui nain oraspoloiti. To radite zatvorenih oiju. Treba da se unesete u tako prijatno stanje, kao to se deava pri polnom uzbuenju, da biste aktivirali kon trakcije materice. Materica uvek spontano vri kontrakci-

je. Kada ena doivljava orgazam kod nje materica vri kontrakcije oko 8-12 puta, dok pri ginekolokoj meditacijskoj masai materica vri kontrakcije stotinu puta. Leei u udobnoj pozi zamislite oseaj toplote u mokranoj bcici i oko mokrane beike (materica se na lazi iza mokrane beike), kao i u slabinama u trajanju oko 30 sekundi. Potrudite se da tu toplotu osetite burno, kao neobino prijatan oseaj. Pojaajte ga matom stoje mogue vie i dodajte peckanje. Radi toga u umu premotavajtc" erotske uspomene, fantazije i druge predstave sve dok ne osetite prijatnu obamrlost u predelu mokrane be ike i jedva primetnu drhtavicu. To je trenutak kada poi nju kontrakcije materice. U tom trenutku poeljno je da sebi malo pomognete. Uradite 3-6-8, ali ne vie kontrak cija sa miiima trbune presije ili miiima medice (perincuma). Da biste sebi pomogli da uspostavite ritam kontrak cija materice moete u sebi brojati od 1 do 10. Tu vebu radite dok ne osetite blagi, prijatan umor, ali ne vie od 500 do 600 kontrakcija dnevno i ne vie od jedanput za 24 sata tokom prve dve nedelje. Kasnije ih ra dite najvie 3-5 puta nedeljno do potpunog izleenja, a dalje po potrebi, ali isto tako do oseaja blagog umora i ne vie od 500 do 600 kontrakcija odjednom. Priblino polovinu kontrakcija uradite kada osetite priliv toplote i priblino isto toliko, ne zaustavljajui se, pri oseaju hladnoe. Uvek zavrite kada osetite priliv hladnoe. Posle prestanka obavezno zamislite da vam je hladno bez kontrakcija u predelu mokrane beike. Taj nain masae veoma je efikasan. Zahvaljujui njemu poveava se seksualnost ene i stabilizuje njena

duevna ravnotea. Pri tom se realizuju rezultati na optem ozdravljenju organizma - nestaje varikozno proire nje vena, poboljavaju se vid, sluh, nastaje opte podmladivanje organizma ene - poboljava se oblik dojki, normalizuje telesna teina i menstrualni ciklus (ak i posle klimaksa).

srene zbog menopauze, bile potpuno zadovoljne svojim novim stanjem.

Specijalne preporuke u sluaju suvoe vagine

Sa godinama ivota kod ena se prirodno sui sluzokoa. Evo ta u tom sluaju savetuju specijalisti. ee upranjavajte seks (izmeu ostalog i mastur birajte). Samo to moe biti dovoljno za podmaziva nje. Vagina seksualno aktivne ene neznatno se su i i lui dovoljnu ovlaenost bez obzira na njene go dine, mada to zavisi i od individualne konstitucije ene. ene konstitucije vetra" bre gube vlagu, a one sa konstitucijom sluzi" sporije. \s* Poklonite vie vremena predigri i nenom milova nju. U tom sluaju vagina e biti dovoljno ovlaena. Po potrebi koristite odgovarajue gelove ili uljne ras tvore koji se prodaju u apotekama i seksi-opovima. Izbegavajte aromatizovani toaletni papir, koji sui i nadrauje vaginu. > Radite vebe za jaanje karlinih miia, oni takoe podstiu obilnije vlaenje. Jedna od tih vebi je sku pljanje i podizanje uvis anusa i okruglog miia va gine. *P Pridravajte se vodenog reima. Pijte svee sokove, odvare od trava, primenjujte kupke i kontrastno tu iranje. To je posebno vano raditi u suvo i hladno, kao i u suvo i toplo godinje doba.

OSTALA OBELEJA MENOPAUZE

Za vreme menopauze smanjuje se koliina enskog hormona estrogena. To se nepovoljno ispoljava na sluzo kou vagine (estrogen odrava debljinu i sadraj vlage u zidovima vagine), kostiju (estrogen odrava debljinu i vr stou kostiju), srano-vaskularnog sistema (estrogen po boljava funkciju tog sistema), holesterinsku razmenu u organizmu (estrogen poveava sadraj dobrog" i smanju je sadraj loeg" holesterina). Istraivanja pokazuju, da se suvie tanki i suvi zido vi vagine lake inficiraju i polni snoaji postaju bolni. Smanjenje kompaktnosti kostiju ini ih krhkim i one se lako lome. Suvie veliki sadraj loeg" holesterina i ma la koliina dobrog" zaepljuju arterije i prouzrokuju sra ne napade. Terapija sa zamenom estrogena moe spreiti poja vu svih tih problema i ak pretvoriti menopauzu u opte zadovoljstvo. Znate li zato? Zato to je menopauza propraena poveanim nivoom androgena - posebnih agre sivnih hormona koje stvaraju nadbubrene lezde. Ti hor moni pojaavaju seksualnu strast do nivoa koji ranije ni ste doiveli. Taj fenomen potvren je specijalnim istrai vanjem u kojem je 96% ena, koje su prethodno bile ne-

DIJETA KOJA SE PREPORUUJE U KLIMAKTERIJUMU

Neke promene u eninom organizmu, koje nastaju za vreme klimaksa, delimino su u vezi sa navikama u ishrani. Otuda se rcgulisanjem ishrane moe delovati na njih. Oseaj toplote i frekvencija njenog ispoljavanja mo gu se smanjiti ukoliko se iz ishrane iskljue produk ti koji stimuliu stvaranje toplote u organizmu - svi ljuti zaini, vrui i alkoholni napici, so, kafa i oko lada. Ne uzimajte veliku koliinu hrane u jednom obro ku, posebno mesa. Slina preterivanja usled reakci je specifinog dinamikog dejstva hrane poveavaju telesnu temperaturu, a to znai da izazivaju izliv (priliv, nastup). Vano je biti umeren u svemu. *p* Za jaanje organizma i za normalizaciju i regulisanje hormonalnog nivoa jedite proklijala zrna, mo nolitne prekrupe, povre, voe, bobove, orahe i semena, ribu. Izbegavajte rafiniranu hranu, eer i i votinjske masti. Ukoliko ste u mogunosti, ee koristite produkte iz soje. Oni smanjuju intenzitet priliva krvi. ss* Pijte ohlaene ajeve od trava, kao to su: matinjak (Melissa officinalis), malina, nana (menta) i list od breze. Oni smanjuju intenzitet priliva krvi. Veoma je dobro piti svee sokove od voa i povra, posebno od argarepe. Redovno pijte dobar jogurt i kiselo-mlene napitke. To znatno usporava gubitak kotane mase i omogu ava da se odri vrstoa kostiju.

TA JO MOE DA ODRI NIVO POLNIH HORMONA U KLIMAKSU?

Naunici su davno ustanovili, da zdravlje ene, kao i mukarca uostalom, zavisi od nivoa polnih hormona. Sto se vie smanjuje nivo hormona u organizmu ene, tim se vie javljaju tekoe, poremeaji i oboljenja. To se sa posebnom estinom ispoljava na organizam svake ene u postklimakterinom periodu. Postavlja se pitanje: kako ena moe sama da pove a nivo polnih hormona u svom organizmu. Stvaranje hor mona u organizmu podstie umereno fiziko optereenje (posebno fizike vebe sa optereenjem), terapije za elienje (posebno kontrastno tuiranje: topla voda 20" C, pro hladna 10 C, topla 20 C, hladna 5 C, topla 20-30 C - to je priblina ema), gladovanje u trajanju 5-15 dana, ishra na produktima koji imaju povean sadraj bioloki aktiv nih materija, uzdravanje od uzimanja hrane posle 18 sati i emocionalna uravnoteenost. Navedena lekovita sredstva omoguavaju eni da sama uspeno reava hormonalne probleme i da odrava zdravlje na visokom nivou.

PROFILAKSA ONKOLOKIH OBOLJENJA U KLIMAKSU

Da bi se smanjio rizik oboljenja od raka i poboljalo zdravlje pomau jednostavne profilaktine preporuke. To se posebno odnosi na ene u srednjem i starijem dobu. Prestanite da puite bez obzira na to koliko imate godina i koliko dugo ste puili. I ne druite se sa lju dima koji pue. Smatra se daje puenje uzrok trei-

ne svih smrtnih sluajeva oboljenja od raka. Plua obolela od raka u ranom stadijumu mogu se izleiti ukoliko ovek prestane da pui. Osim toga, ukoli ko se rastanete od cigareta, smanjiete rizik od po jave raka dojke i grlia materice. Jedite hranu bogatu celulozom (povre, voe i hleb od proklijalog zrna), vitaminom A (argarepu, slat ki krompir, kajsije i spana), kao i razne vrste kupu sa (karfiol, beloglaviasti itd.). To smanjuje rizik od raka debelog creva. ss* Koristite stoje mogue manje masti, minimum ma sti i ulja u procesu pripremanja hrane, jedite posno meso, nemasnu ribu i mlene produkte sa smanje nim sadrajem masnoe. To vas moe zatititi od ra ka debelog creva i, moda, od raka dojke. s? Odravajte normalnu telesnu teinu. To smanjuje rizik od raka materice i debelog creva.

FAKTORI KOJI UTIU NA POGORANJE ZDRAVLJA ENE

PUENJE ILI KAKO SE OSLOBODITI TE NAVIKE

oetak lunarnog ciklusa je najpovoljnije vreme da se navike menjaju nabolje. Na primer, ponite od toga da ne puite. Naunici su izraunali da kod ena koje pue meno pauza nastupa u proeku godinu i po dana ranije, nego kod ena nepuaa. Puenje smanjuje stvaranje u jajnici ma posebnog hormona - estrogena. Pored toga nikotin pojaava dejstvo fermenata koji pretvaraju polne hormo ne ene iz bioloki aktivnih materija u neaktivne, koji ni su sposobni da reguliu menstrualni ciklus i da obezbede normalan rad drugim funkcijama organizma. Puenje smanjuje sadraj gvozda u enskom organi zmu. Ukoliko puite, moe vam se javiti anemija, ak i ako je nivo sadraja hemoglobina, koji kiseonik prenosi krvlju, u normali. Stvar je u tome to ugljen-monoksid, kojeg ima u cigaretama, jedinei se sa hemoglobinom, stvara materiju koja se naziva karboksidhemoglobin. Taj oblik hemoglobina nema sposobnost da prenosi kiseonik. Da bi se kompenzovalo pogorano snabdevanje tkiva kiseonikom kod ena-puaa poveava se nivo hemoglobina u krvi u poreenju sa nepuaima. Zato je njima potrebno vie gvozda, nego nepuaima, to i uzrokuje skrivene ob like anemije, koji se izraavaju kroz brzo zamaranje, hronini umor i takve ene brzo pojedu" zatitne rezerve or ganizma.

ena koja pui sa svakom ispuenom cigaretom do nese sebi po koji problem sa zdravljem i rano vene. ta e vam to. Zar nije bolje da prestanite da puite i odviknete se te glupe navike. Ali, ukoliko iz odreenih razloga ne moete odmah to da uradile, za poetak potrudite se bar da smanjite te tu koju dim od cigarete nanosi vaem organizmu. U tome vam moe pomoi specijalna ishrana.

nog litra soka od argarepe. Taj vitamin jaa sluzokou plua i drugih organa. Tkivo plua tite vitamin E i B 1 2 , folijeva kiselina i mineral selen. Sve to se sadri u proklijaloj penici. Izbegavajte masnu hranu jer ona pogorava asimila ciju bioloki aktivnih materija. Pijte alkohol u manjim ko liinama jer on dopunski optereuje organizam i u kom binaciji sa puenjem brzo naruava zdravlje.

DIJETA ZA AKTIVNE I PASIVNE PUAE

U duvanskom dimu sadri se oko 4 000 hemijskih komponenti. Asimilujui se u krvi te materije dospevaju u sve elije organizma i gue njihov rad. Dalje one postaju nekodljive i delimino se izbacuju iz organizma. Radi to ga se njima prisajedinjavaju posebne materije organizma i u vidu parnih jedinjenja izbacuju napolje. Naravno, organi zam usled toga gubi bioloki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na ene koje pue, ve i na ene koje udiu zadimljeni vazduh. Istraivanja su pokazala, da ene puai i ljudi koji se nalaze u drutvu puaa (pasivni puai) moraju da koriste vie bioloki aktivnih materija. Zbog toga moraju vie da je du povre, voe i monolitne prekrupe (posebno proklijalo zrno), da piju svee sokove od povra, to e obezbediti or ganizmu dovoljnu koliinu vitamina i minerala. Nije nepoznato da svaka cigareta unitava 25 mili grama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima oveku-puau iz organizma oko 500 miligrama tog vitamina. Da biste uneli u organizam betakarotin, koji se u je tri pretvara u vitamin A, pijte svakoga dana pola do jed-

NESANICA ILI KAKO REGULISATI DOBAR NONI SAN

Naunici su ustanovili da ukoliko organizam ene stvara dovoljno hormona estrogena, ena ima lak i dubok san i ustaje iz postelje sveza i odmorna. im organizam smanji stvaranje tog hormona, poinju problemi sa snom. Predlaem vam nekoliko jednostavnih naina i sredstava, koji e vam pomoi da zaspite i da se dobro od morite preko noi. Svakoga dana pre odlaska na spavanje proetajte, posebno sa psom (to spontano ini takve etnje re dovnim) jer to je odlino sredstvo za dobar san. *p Utvreno je da ljudi najbolje zaspu i vrsto spavaju u lanenoj posteljini. Savetujem vam da eksperimentiete. Leti je moda bolje spavati na lanenim aravima, a zimi na vune noj posteljini tamne boje (tamnocrvenoj), jer ona zagreva. U zavisnosti od invididualne konstitucije bolje e vam odgovarati posteljina od jednog ili dru gog materijala. Osobama sa konstitucijom ui" potrebna je posteljina koja hladi, osobama sa kon-

stitucijom vetra" - posteljina koja zagreva i poma lo vlazi, a osobama sa konstitucijom sluzi" - poste ljina koja i zagreva i sui. Ametist podstie da ovek brzo zaspi. Probajte pred spavanje da na bezimeni prst leve ruke navuete pr sten sa ametistom. * Da biste bre zaspali dobro pomae i zagrevanje te & la. Tu se moe dejstvovati u nekoliko pravaca. Ispa rite pre spavanja noge i leite u postelju. Izmeu no gu stavite topao termofor ili flau sa vodom. Leei u postelji dlanom zatvorite nos i tako izvesno vreme diite. Topao vazduh, izlazei iz nosa, zagrevae nos i okolinu nosa, to e refleksivno potstai san. Mo ete sa sebe skinuti ebe ili jorgan i tako leati izve sno vreme dok ne osetite hladnou u telu, a zatim se pokrijte - zagrevanje ispod pokrivaa izazvae prirodan san. Popijte pre spavanja au toplog mleka ih vode sa kafenom kaiicom meda (radi zagre va nj a). *p* Probajte da brojite unazad od 100 do 1. Da biste to postigli zamislite da su napisani kredom na tabli i u mislima briite brojeve krpom ili sunerom. Haotine misli smetaju da se mirno spava. Da biste bi ih se oslobodili treba se koncentrisati na disanje i truditi se da ga bez naprezanja to vie otegnete i nei lagani ravnomerni (ritmini) udisaj i isti takav izdisaj. To smiruje, oputa i podstie san. * > San nee na oi zbog nesreenih misli o ivotu va & e oboavane kerke, nepravilnog odnosa pretposta vljenih prema vama i novcu, kojeg nikada nema do voljno. ta raditi, kako zaspati. Veoma prosto. Kada

je svest preputena sebi na volju u njoj se odvijaju nekontrolisani misaoni procesi o ivotno vanim poslovima, koji krue u mislima i ne dozvoljavaju vam da spavate. Meutim, svest i um se brzo uma raju ako ih opteretite radom. Zato se koncentriite na neki deo tela, organe i leite ga izazivajui naizmenino u njemu toplotu, neke pokrete (micanje, drhtanje) i hladnou. Ili probajte da uradite meditacijsku ginekoloku masau. Brzo ete zaspati - provereno. ss* Topla kupka za oputanje pre spavanja pomoi e vam da se oslobodite od nametljivih i uznemiravajuih misli i pripremite telo za odmor. Dobro se operite pod tuem, zatim napunite kadu toplom vo dom i u nju sipajte dve ake morske soli i odleite u tom elektrolitu" 15 minuta. Topla voda je sama po sebi odlino sredstvo za opu tanje i normalizaciju perifernog krvotoka. Organi zmu su potrebni elektroni sa velikom koliinom ki netike energije. U obinoj vodi ima mnogo elektro na, ali ih jo vie ima u slanoj, provodljivoj vodi. Or ganizam ih dobija preko akupunkturnih taaka na koi, oni cirkuliu kroz akupunkturne kanale (na ra un toga se stvara kinetika energija) i tako organi zam popunjava svoje energetske resurse. Osim toga, u takvoj kadi se normalizuje i harmonino raspore uje energetski naboj organizma, to otklanja razne napetosti organizma. ^ Umesto soli mogu se uzeti 2 litra diuretika (ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine). Veoma je do bra i kupka sa dodavanjem u vodu 2 supene kaike

ekstrakta od etina (igliasto lie etinara). Kupka u takvoj vodi ne srne da traje vie od 3 minuta. Osim navedenog, u vodu se mogu dodavati i eterska ulja koja smiruju. Ali zapamtite, kupke sa eterskim uljima nemaju takav efekat elektrolita, kao to to imaju slane kupke. Vano je razumeti i shvatiti injenicu da oputanje pomae da se obnovi psihika snaga koja ini osnovu sva kog ivota.

stvara buku i razdrauje. Vazduh treba da bude sve. Pre spavanja provetrite prostoriju za spavanje, a preko noi za tvorite prozor, posebno ako se u vaoj blizini nalazi neko in dustrijsko preduzee. Preko noi fabrike truju vazduh otrov nim materijama. Prozori treba da su zastrti storama da vam ne bi smetala spoljanja svetlost. U pojedinim sluajevima moe se staviti nona lampa. S vremena na vreme prostori ju treba odimiti mirisima ili tamjanom. Korisno je u prosto riji obesiti ikonu. To tera negativna stvorenja.

Pravila dobrog sna

Da biste blagovremeno zaspali i obezbedili dobar san treba da se pridravate sledeih pravila: ss* trudite se da veerate do 17 sati; s> uvee izbegavajte da pijete kafu, aj, alkohol i da pu ite; ss* pred spavanje primenite kupku za smirivanje; ss* spavajte okrenuti glavom prema severu, a nogama prema jugu i s? spavajte goli ili u lakoj spavaici. Telo treba da se od mara od odee. Zapamtite daje najzdraviji san u vremenu od 21 do 22 sata do ponoi. Ustajte u 6-7 sati ujutro. Ukoliko je po trebno u podne se odmorite 15-30 minuta.

Priprema za san (spavanje)

Pre spavanja poeljno je malo proetati, a danju bi ti aktivan i dobro ete spavati. Ukoliko se ovek tokom da na nalazi u jednom stanju, to jest nema dovoljno fizikog optereenja u kombinaciji sa odmorom (to se naziva kontrastni nain ivota") njemu e biti teko da se opu sti i zaspi. Aktivan nain ivota podstie brzo prirodno oputanje i vrst, zdrav san. Zapamtite, svako obilno jelo uvee omela san i pri morava organizamn da radi celu no. ovek ustaje umo ran. Veeru treba zavriti 4-5 sati pre spavanja. Odlazei na spavanje i leei u krevetu zaboravite na loe i zle mi sli, sporove, rasprave i potpuno se iskljuite iz svakodnev nih zbivanja. Ukoliko vam je teko da zaspite, protrljajte dlanove i blago uhvatite velikim prstom i kaiprstom usne resice i tako ih drite 3-5 minuta - san e doi. Moete se pomoliti i zamoliti zatitu preko noi.

Prostorija za spavanje
Za spavanje je poeljno imati specijalnu prostoriju spavau sobu. U njoj mora da vlada mir. Tu ne srne biti nikakvih biljki (osim preistaa vazduha - hlorofituma) niti ivotinja, niti bilo ta to je blistavo i upadljivo, to

Krevet za dobar san

Jo su nai preci znali koliko je vano spavati na do brom i zdravom mestu. Zbog toga su u novu kuu prvo putali maku. Tamo gde maka legne i zaspi tu su sta vljali krevet. Savremcna nauka potvruje: maka spava u dobroj zoni, a u looj i tetnoj lei otvorenih oiju i puni se negativnom energijom. Uzglavlje kreveta ne srne biti u betonskom uglu niti u bilo kom uglu. Zapamtite: uglovi upijaju energiju. Sa mo od toga ovek moe biti umoran posle sna. Istovreme no jedna stranica kreveta treba da bude prislonjena uza zid - to oveku daje oslonac i oseaj zatite. Najbolje bi bilo uzemljiti krevet. Preko noi iznad uzglavlja postavite au sa vodom. Jo u vreme Sergija Radoneskog verovali su da za vreme sna oveja dua luta, putuje, a ujutro se vraa u telo. Ona u telo treba da ude ista i da spere sa sebe svu neisto u" u posudi sa vodom. Tu vodu ujutro treba proliti. Is probajte na sebi taj drevni obiaj.

lino spavate. Zato u hladno godinje doba stavljajte oko noge termofor (neto toplo) i pokrivajte se po glavi. U toplo godinje doba spavajte na lanenim aravima jer oni hlade. U hladno godinje doba koristite pa munu ili vunenu posteljinu jer ona zagreva. Valjkasti uzglavak dobro je napuniti aromatinim travama - san e biti vri i prijatniji.

Odea za spavanje
to je manje na vama odee, tim bolje. U krajnjoj meri spavaica je korisnija i za mukarce i za ene od pi dame. Jer ak i najslabija gumena podvezica za pidamu oteava krvotok u trbunoj duplji. Pamuna koulja (spa vaica) bolje upija znoj i ne nagomilava statiki elektrici tet kao svilena. Nai preci su spavali sa enskom nonom kapom ili bilo kojom kapom na glavi. To dobro odgovara starijim ljudima koji imaju problema sa zagrevanjem tela. Organi zam u starosti stvara malo toplote, a uz to se nou jako smanjuje temperatura tela. enske none kape zadrava ju toplotu, a to znai obezbeduju dobar san i oputanje miia tokom sna.

Dueci i aravi
Gruba postelja leci kimu, a meke perine je krive. Trudite se da spavate bez jastuka, stavite pod glavu, kako savetuje K. Nii, grubi valjkasti uzglavak, da bi potiljak i telo bili u istoj ravni. Jastuk, podiui samo glavu, ubrza va starenje jer oteava krvotok u glavi, a to znai oteava disanje i ishranu tkiva. Postelja mora biti dovoljno topla da bi se telo moglo potpuno opustiti. Za dobar san posebno je vano zagrejati noge i nos. Ukoliko je to uraeno san nastupa brzo i od-

Poloaj tela
Postavlja se pitanje da li je korisnije spavati glavom okrenutom na istok ili na sever. Magnetne linije Zemlje idu od Scvernog pola prema Junom polu. Eksperimenti su pokazali, da su ljudi koji su spavali na podu sami zau zimali potreban poloaj. Njihova tela su se pri slabljenju energije razmetala popreko, a pri prepobuivanju - du

magnetnih linija. Zato krevet treba da bude dovoljno pro stran za slina preme.tanja tela u snu. Spavanje na leima esto pretvara ljude u hrkae", a kiseoniko gladovanje i lo san prava su oaza za obolje nja. Najbolje je spavati na desnom boku, stavivi ispod obraza sastavljene dlanove ruku. U toj pozi srce i bubrezi ne trpe pritisak drugih organa. Sastavljeni dlanovi izjed naavaju energetiku organizma.

Koje je vreme najbolje za buenje?

Najbolje je buditi se izmeu 6 i 7 sati ujutro. To vre me omoguava organizmu da se najbolje pripremi za rad. Uvek ustajte dobro raspoloeni i spremni da dan do ekate radosno, bez obzira na to ta e vam on doneti.

NEPRAVILNA ISHRANA ILI KAKO REGULISATI ZDRAVU ISHRANU

Dnevni ritam ishrane
Jedna od najeih nedoumica je koliko hrane tre ba uzeti tokom dana? To pitanje je veoma vano za ovekovo zdravlje. Mnoge ene ne znaju kako da pravilno po dese svoju svakodnevnu ishranu. U Ajurvedi - drevnom indijskom uenju o zdravom ivotu - svakodnevna ishrana usaglaena je sa ritmom pri rode. Drevni mudraci su zapazili da se tokom dana naizmenino smenjuju tri perioda koja traju po 4 sala. Prvi period - mir (na indijskom jeziku Kala", to u prevodu znai sluz"), drugi - energetska aktivnost (Pit-

ta", to u prevodu znai u") i trei period - motorna aktivnost (Vata", u prevodu vetar"). Ti periodi se prven stveno odnose na sunevu aktivnost. Period sluzi" (poinje sa izlaskom sunca) traje od 6 do 10 sati. Po pravilu, jutro je mirno. Na fiziolokom ni vou organizma to se ispoljava mirom i teinom tela. Pe riod ui" traje od 10 do 14 sati i karakterie se visokim poloajem sunca. U to vreme ovek najvie osea glad i u organizmu je najjaa (po analogiji sa suncem) probavna vatra". Period vetra" traje od 14 do 18 sati. Sunce je ua rilo zemlju i zagrejalo vazduh. Usled toga vazdune mase se kreu, podie se vetar i sve se kree - njiu se drvee i trava, talasa se voda itd. Na fiziolokom nivou to je period motorne aktivnosti, odnosno najvee radne sposobnosti. Periodi se dalje ponavljaju: od 18 do 22 sata - sluz", od 22 do 2 sata nou - u" i od 2 do 6 sati ujutro - vetar". Upravo u lom ritmu ivi biljni i ivotinjski svet, pri emu se takva aktivnost uoava kako kod dnevnih tako i kod nonih ivotinja. Polazei od tih pretpostavki mudraci Ajurvede daju sledee preporuke u vezi sa ishranom tokom dana: ^ Ustajte u periodu vetra" (motorne aktivnosti) ne to malo pre 6 sati ujutro po lokalnom vremenu - i itavog dana biete aktivni. Ukoliko ustajete u peri odu sluzi" (mirovanja) itavog dana biete inertni. ^ Kada ustanete popijte au tople protijevel2 ili iz vorske vode. Vetar" pojaava rad creva i podstie

13

Nain pripremanja protijeve vode objanjen je u knjizi istog Primedba prevodioca.

autora ienje organizma.

evakuaciju sadraja debelog creva. Ta preporuka se poklapa sa vremenom aktivnosti debelog creva od 5 do 7 sati ujutro. (0 dnevnoj aktivnosti organa sledi dopunska informacija.) ss* Od 7 do 9 sati ujutro ovek je malo gladan - zato jedite, ss*" U periodu ui" (posebno od 12 do 14 sati), kada je probavna vatra" najjaa, pojedite najvei obrok. Dva sata posle uzimanja hrane budite u vertikal nom poloaju (sedite ili hodajte), ss* U periodu zavretka vetra" - poetka sluzi", pred zalazak sunca (17-20 sali) lako veerajte (voe, jela od povra, aa kiselog mleka ili toplog aja od tra va). Posle toga poeljno je da nita ne jedete. SP Idite na spavanje od 21 do 22 sata. To je period slu zi", san stvara teinu i pospanost u organizmu. Slian bioritamski nain ivota najpovoljniji je za rad ovejeg probavnog sistema. Kada zaspite neete se loe oseati preko noi zbog punog eluca. Noni san e vas odmoriti i biete mirni. Kada se probudite biete od morni, idite u toalet i oko 9 sati ujutro kod vas e se poja viti zdrav oseaj gladi. Ali, ukoliko ste se tokom noi ak i umereno najeli proces probave vam nee dozvoliti da se organizam odmo ri. On e raditi probavljajui i asimilujui hranu pod ne povoljnim uslovima (nou se temperatura tela smanjuje, to se negativno odraava na probavne fermente). Takva probava je nekvalitetna i stvara se mnogo neistoe. Probudiete se neodmorni a da biste se osveili uzeete neki stimulator - aj ili kalu. Osetiete potrebu za jelom tek za ruak, a zatim uvee. Takva nepravilna ishrana slabi i za gauje oveji organizam.

Da biste promenili nain ivota i navike u ishrani treba, prvo, da shvatite proces ishrane i probave i, drugo, da u svojoj svesti promenite stereotip ponaanja u ishra ni, stvorite i uvrstite potrebne karakterne crte. Dakle, utvrdimo pravilni reim ishrane. Prvi obrok hrane - ujutro od 7 do 9 sati - treba uze ti kada osetite glad, poeljno posle fizikih vebi (gimna stike, tranja, brzog hodanja, rada po kui itd.). Fiziki rad zagreva organizam, aktivira fermente i daje energiju. Setite se krilatice Pola Brega: Doruak treba zaraditi." Uzimajte prirodnu hranu, koja se lako asimiluje, u skladu sa godinjim dobom do blagog zasienja. Drugi obrok hrane - u podne izmeu 12- 13 i 13-14 sati - treba uzeti pri oseaju jake gladi i on treba prvo da sadri povre (salata ili bareno povre) ili neku supu, tj. orbu (posebno u suvo i hladno godinje doba). Posle to ga jedite kau od monolitnog zrna, orahe, hleb od prokli jalog zrna, krompir itd. (moe se jesti i meso, ali najvie 2-3 puta nedeljno). Trei obrok hrane - najkasnije od 17 do 18 sati - tre ba da se sastoji samo iz jednog jela. To moe biti: voe u sezoni (raskvaeno suvo voe), neko jelo od povra (po eljno svee ili pravilno pripremljeno) ili kiselo mleko. Moete se ograniiti na upotrebu sveeg soka od povra ili ekstrakt od trava s medom. Dnevna koliina hrane ne srne da prelazi 1-1,5 ki logram. Zapamtite, uneta hrana u organizam treba da se pretvori u vau unutranju sredinu i da va probavni si stem za to ima ograniene sposobnosti. Viak hrane ga si probavnu vatru", smanjuje energiju, remeti kiselo-alkalnu ravnoteu i zagauje organizam.

Potvrda da uzimate normalnu dnevnu koliinu hra ne jeste blag oseaj gladi tokom celog dana. To je svojevr stan ivot na granici oseaja gladi, lakoe i bodrosti orga nizma. Ishrana mora biti odvojena: uzimajte belanevine u jednom obroku, a krob u drugom. Naravno, postoje razne varijante, u zavisnosti od tradicija i navika, ali taj nain ishrane je najbolji u to e te se i sami uveriti.

Ishrana u skladu sa menstrualnim ciklusima kod ena

Pravilna ishrana uzimanjem u obzir menstrualnih biolokih ritmova omoguava normalizaciju procesa koji se odvijaju u organizmu ene. Dijetu, koju elim da vam predloim, odgovara svim enama bez obzira na duinu menstrualnog ciklusa, ak i e nama kod kojih je redovni menstrualni ciklus poremeen. Menstrualni ciklus u proeku traje 28 dana i moe se podeliti na tri perioda. Prvi period - folikularni - poinje od prvog dana menstruacije i traje priblino 14 dana; drugi pe riod nastaje odmah posle ovulacije i traje do 10 dana, a za tim postepeno prelazi u trei period - predmenstrualni - pe riod koji poinje, po pravilu, na 21-24. dan posle prvog da na prethodne menstruacije. Taj period traje 4-7 dana. Prvi period moe biti i dui ukoliko je menstrualni ciklus dui od 28 dana, a moe biti i krai, ukoliko je men strualni ciklus krai. Ukoliko bi 28-dnevni menstrualni ciklus raspodelili po nedeljama periodi bi izgledali po sledeem:

prva nedelja - poetak menstruacije i prvog perioda menstrualnog ciklusa; druga nedelja - produetak prvog perioda ciklusa; trea nedelja - poetak drugog perioda menstrual nog ciklusa i etvrta nedelja - poetak treeg perioda menstrual nog ciklusa. Uoeno je da su poetkom drugog perioda menstru alnog ciklusa ene esto neraspoloene, one postaju ner vozne i znatno im se poveava apetit, posebno mnogo je du slatkie i slanu hranu. Sledea dijeta pomoi e vam da izbegnete prejedanje, da sauvate telesnu teinu i odr ite organizam u dobrom stanju. Dijeta se primenjuje u tri etape, koje se poklapaju sa periodima menstrualnog ciklusa, i zasnovana je na balansu hranljivih materija koje dospevaju u organizam u skladu sa procesima koji se odvijaju u organizmu tokom menstrualnog ciklusa. Prva etapa poinje istovremeno sa prvim periodom menstrualnog ciklusa i traje oko dve nedelje. Njena suti na je u maksimalnom smanjivanju kalorinosti hrane. Mo rate da smanjite upotrebu masne, slatke hrane i one koja sadri krob (krompir, pirina, hleb i drugo), kao i voe. Druga etapa poinje 10-14 dana pre poetka men struacije. Sada moete malo poveati unoenje hranljivih materija u organizam ukljuivanjem u dnevni obrok slat kih produkata i onih koji sadre krob. Trea etapa poinje priblino 7 dana pre menstrua cije, kada ene oseaju veliku nervnu napregnutost i elju za slanom, masnom i slatkom hranom. U tom periodu treba poveati upotrebu produkata koji sadre krob (mo-

nolitnih prekrupa, hleba od proklijalog zrna, pirina, krompira, sezonskog voa, povra i jela pripremljenih od povra) i smanjiti upotrebu produkata sa velikom koncen tracijom belanevina (mesa, ribe, piletine, jaja, kobasica i slino). Kod stabilnih menstrualnih ciklusa u trajanju od 28 dana dijeta po nedeljama izgleda ovako: prva nedelja menstrualnog ciklusa - poetak prve eta pe dijete; druga nedelja menstrualnog ciklusa - produetak pr ve etape dijete; trea nedelja menstrualnog ciklusa - poetak druge etape dijete i etvrta nedelja menstrualnog ciklusa - poetak tree etape dijete. Ukoliko primenjujete dijetu pridravajte se osnov nih pravila: s * svakoga dana menjajte jela; s s> meso nemojte priti, ve ga zapecite, a ako ipak pr s ite produkte, koristite samo biljno ulje. Za vreme dijete mogu se u neogranienim koliina ma upotrebljavati: ss* voda, zeleni aj bez eera, svi dijetetski napici i odvari (ajevi) od trava; ss* salata, krastavci, paradajz, karfiol, rotkvica, zelen, gljive i razni zaini i ss* zamene za eer. %^Primedba. Dijeta je kontraindikativna. Zabranjuje se enama do 18 godina, trudnicama, dojiljama, kao i e nama koje pate od oboljenja probavnog sistema.

Koliina dnevnog obroka hrane

ini mi se da je razumno pridravati se u svako dnevnoj ishrani preporuka jogista. Polovinu eluca treba da napuni ista i slatka hrana kao i ona koja nije ljuta, a mora biti ukusna i prijatna - to je poznato kao umerena ishrana. Polovina eluca mora biti ispunjena hranom, a jed na etvrtina - vodom. Druga etvrtina ostaje slobodna za kretanje hrane i stvaranje gasova. Prosena zapremina normalnog eluca (on je naje e rastegnut) je 2-3 litra, zbog ega se ne preporuuje da se u jednom obroku unese vie od 700 grama hrane. Na tu hranu se lui jo toliko eludanog soka i eludac je op timalno popunjen. Podrigivanje posle jela ukazuje na to daje eludac prepunjen, da se u njemu stvorio pritisak ko ji gura vazduh kroz gornji ventil. Hranite se tako, da do to ga posle jela ne dolazi, jer to ukazuje na suvino unoenje hrane u organizam. tetnost prepunjavanja eluca hranom sastoji se u tome to se poveava njegov obim i vri pritisak na najbli e organe (organizam se nadima iznutra). Pritisak na srce oteava njegov rad; na dijafragmu - oteava disanje i peri staltiku tankog i debelog creva; na krvne sudove (aortu, vene koje vode prema srcu) - oteava krvotok; na jetru oteava luenje ui itd. Stalno prejedanje a, shodno to me, stalno pritiskanje dijafragme prema dole, podstie sputanje organa male karlice, remeti normalnu cirkula ciju energije u organizmu sa svim posledicama koje otu da proisliu (zatvori, stvaranje kamenja, poremeaj men strualnog ciklusa, polni poremeaji i slino).

Dijeta za ene koje uzimaju lekove

Veina lekova, posebno ako se uzimaju esto i due vremena, negativno utie na asimilaciju vitamina i mine rala u organizmu, a isto tako unitava normalnu mikrofloru creva i vagine. Zato je potrebno da se upoznamo sa sporednim dejstvom najrasprostranjenijih lekova i naini ma neutralizacije njihovih sporednih efekata. Aspirin moe da nadrauje sluzokou eluca, da iza ziva muninu, povraanje, unutranje krvarenje i zujanje u uima. Pored navedenog on blokira asimilaciju vitami na C i folijeve kiseline, a ponekad izaziva i alergijske reak cije organizma. Zajedno sa aspirinom uzimajte produkte koji su zasieni prirodnim vitaminom C - listove salate, aj od ipka. Antibiotici mogu da unite normalnu bakterioloku sredinu u organizmu i da usporavaju proces obnavljanja tkiva organizma. Njihova esta upotreba prouzrokuje glji vine infekcije vagine, izaziva proliv i druga oboljenja. Uz antibiotike pijte jogurt ili kiselo mleko, koji sadre ive kulture bakterija neophodne organizmu. Kortizon (prednizolon) se koristi za leenje mnogih autoimunih oboljenja - artritisa, tuberkuloze koe i aler gije. On spreava asimilaciju kalcij uma a pri duoj upotre bi moe uzrokovati lomljivost kostiju. Da do toga ne bi do lo, upotrebljavajte produkte od proklijalog zrna, koji su bogati prirodnim vitaminom D, ili pijte kvasac (najbolje ujutro natate) i jedite mlad kravlji sir jer sadri mnogo kalcijuma. Jaanje kostiju podstiu i redovne fizike ve be. Ne potcenjujte ih.

NEPRAVILNO DRANJE TELA KAKO ISPRAVITI POREMEENI POLOAJ KIME I NOGU Vanost dranja tela (stava tela) za zdravlje
U ovejem organizmu je sve meusobno poveza no. Nije retko da se zdravlje pogorava zbog nepravilnog dranja tela. oveji organizam, njegovi organi i njihov meu sobni raspored treba da budu pravilno orijentisani i u pro storu i meusobno. Tu funkciju u ovejem organizmu obavljaju kimeni stub, karlica i noge. Pravilna orijentaci ja omoguava ovejem organizmu da normalno sadejstvuje u energetskim tokovima izmeu povrine zemlje i atmosfere. Pravilan raspored nogu i kimenog stuba omo guava da se normalno izvravaju resorne funkcije pri kre tanju organizma po povrini zemlje. U suprotnom, potre si i vibracije, koji nastaju pri kretanju organizma, imaju razorne posledice po hrskavino tkivo. Pravilno dranje tela, koje zavisi od nogu i kime nog stuba, omoguava normalan meusobni raspored unutranjih organa i pri kretanju pravilno na njih preno si inercijalne napore (na primer, prenoenje krvi kroz ve ne navie, kretanje ekskrementnih masa nadole), to pod stie njihov normalan rad. Samo to je dovoljno organima da normalno funkcioniu, da ne pritiskaju jedan drugog, ne izazivaju zastoje i druge efekte koji se negativno ispoljavaju na rad organizma. Mnoge ene ne shvataju koliko je pravilno dranje tela vano za zdravlje i produavaju da nose obuu sa vi-

sokim potpeticama. Zbog toga se kreu nepravilno i povijene, tj. previe se savijaju kada stoje ili sede. Celokupno njihovo leenje i mere koje preduzimaju za ozdravljenje ponitavaju se nepravilnim dranjem tela. Dranje tela je povezano sa stanjem miinog apa rata, to jest sa razvijenou miia vrata, leda, grudi, sto maka i donjih ekstremiteta, kao i sa funkcionalnim mo gunostima muskulature i njenom sposobnou za dua statika naprezanja. Na dranje tela utiu elastina svoj stva meuprljenskih diskova, hrskavine i vezivne tkivne konstrukcije kimenih zglobova (od toga zavisi i pokretlji vost kime), a isto tako i karlice i donjih ekstremiteta. Va nu ulogu igra oblik stopala i nogu u celini.

Pri ocenjivanju dranja tela gleda se na: s? poloaj glave - da li se ona nalazi u istoj vertikali sa trupom, da li je nagnuta napred ili bono (desno ili levo); ss* reljef vrata - da li je linija od kozla (tragusa) uha do vrha ramena podjednako savijena s obe strane ili je jedna strana dua od druge; ss* ramena - da li su u istom nivou ili je jedno rame po dignuto, a drugo sputeno; a li su ramena zategnu ta ili su malo nagnuta napred, i ukoliko su nagnuta da li su podjednako nagnuta ili je jedno vie nagnu to od drugog (takva asimetrija se esto javlja kod sportista - bacaa, maevalaca, boksera i drugih); ss* lopatice - da li su u istom nivou ili je jedna iznad; da li tre (da li su izboene) i ako tre, da li pod jednako tre ili jedna tri vie; ss* kimu - da li ima normalne fizioloke krivine ili se uoava vratna i karlina lordoza (ispupenost na pred), grudna i sakrumsko-trtina kifoza (ispupe nost unazad). Prirodne krivine kime izvravaju resornu funkciju - smanjuju potres tela pri hodanju, tranju i skakanju. Normalna linija leda ima talasasti oblik, ali dubina krivi na ne srne da prelazi 3-4 centimetra. Glavno obeleje pravilnog dranja tela je simetrian raspored delova tela u odnosu na kimu. Grudni ko ne ma nikakvih ulegnua, niti ispupenja, ni spreda, ni poza di i simetrian je u odnosu na sredinju liniju tela; sto mak je simetrian i pupak se nalazi u njegovom centru; bradavice su u istoj liniji; lopatice su na istom nivou u od nosu na kimu i njihovi uglovi su rasporeeni na istoj ho-

Test za ocenu pravilnosti dranja tela

Stanite i naslonite se leima na ormar ili zid. Sasta vite stopala i gledajte pravo napred (glava treba da dodi ruje ormar ili zid). Ruke opustite niz telo. Ukoliko vaa a ka ne prolazi izmeu slabina i zida, dranje tela je pravil no. U suprotnom, miii trbune presije su slabi i vuku kimu napred (lordoza). Pri pravilnom dranju tela glava i trup su u jednoj vertikali, ramena zategnuta, blago sputena i nalaze se na istom nivou, reljef vrata (od kozla - tragusa uha do vrha ramena) s obe strane je simetrian, lopatice ne tre (ni su izboene), fizioloka krivina kime je normalno izrae na, grudi su podignute (blago ispupene"), stomak uvu en, noge ispravljene u kolenima i karlino-bedrenim zglobovima, stopala su bez deformacija, sa jasno vidljivim udubljenjem sa strane unutranjeg svoda stopala.

rizontalnoj liniji; vrhovi nadramenica i grebenova podvazdunih kostiju su u istoj horizontali; linije struka su s obe strane jednake. Pokretljivost kime ocenjuje se u stojeem poloaju. Pri naginjanju napred meri se rastojanje od vrhova sred njih prstiju ruku do poda (udobnije je meriti na klupi). Ukoliko ispitanik ne moe da dodirne vrhovima prstiju pod, pie se: minus toliko centimetara; ukoliko moe da stavi dlanove na pod, pie se: plus toliko centimetara. Pri oceni bone pokretljivosti kime meri se rastojanje od vr hova srednjih prstiju ruku do poda u poloaju maksimal nog naklona trupa udesno i ulevo (ruke su ispruene i spu tene niz telo). I na kraju, pokretljivost kime na savijanje unazad meri se rastojanjem od sedmog vratnog prljena do poetka nabora izmeu stranjice u osnovnom stavu (stojeem) pri maksimalnom naklonu trupa unazad. Energetska izdrljivost miia koji ispravljaju i dre kimu ocenjuje se vremenom zadravanja gornje polovi ne trupa i glave u pozi lasta".Orjentirno normalno vre me zadravanja trupa za decu od 7 do 11 godina iznosi 1,5-2 minuta, za tinejdere (odrasliju decu) - 2-2,5 mi nuta, a za odrasle - 3 minuta. Energetska izdrljivost mi ia trbune presije ocenjuje se brojem prelazaka iz polo aja leei na leima u sedei poloaj. Pokreti se vre tem pom 15-16 puta u minutu. Pri normalno razvijenoj trbu noj presiji deca od 7 do 11 godina mogu tu vebu uradi ti 15-20 puta, a deca uzrasta od 12 do 16 godina - 25-30 puta, dok odrasli mogu 30-50 puta. <^ Zapamtite: dranje tela se stabilizuje sa prestankom ovekovog rasta. Zbog toga mu poklonite panju u dejem i mladalakom uzrastu.

Kako dranje tela utie na zdravije?

Poremeaj u dranju tela prouzrokuje mnogobrojna ozbiljna oboljenja, prvenstveno oboljenja kime i zavreta ka kimene modine. Oboljenje zavretaka kimene mo dine moe pogorati rad organa kojima oni upravljaju. Defekti dranja tela i oboljenja kime - skolioza, kifoza i kifoskolioza - javljaju se najee u periodu polnog sazrevanja (kod devojica u 13-15. godini, a kod deaka u 14-16. godini), kao i za vreme neravnomernog, tj. skokovitog rasta (kada, na primer, preko leta dete izraste 6-8 centimetara). U tom periodu na dranje tela posebno uti u spavanje na mekoj postelji i razne glupe navike (na pri mer, navika da se stoji na jednoj nozi, dok je druga noga savijena u kolenskom zglobu), nepravilan poloaj trupa za vreme sedenja i neravnomerno optereenje kime (reci mo, noenje torbe u jednoj ruci). Poremeaj u dranju tela propraen je poremea jem rada svih unutranjih organa, poto se pri tom sma njuje ivotna zapremina plua. To se, sa svoje strane, ne povoljno odraava na funkcije srano-vaskularnog i disajnog sistema, to smanjuje fizioloke rezerve, oteava rad organizma u sluaju poveanja fizikog optereenja (na primer, penjanje do 3-5 sprata). Slabost trbunih miia i savijen poloaj tela izazivaju poremeaj u izbacivanju u i i peristaltici creva. To uzrokuje poremeaj probavnih procesa i zagauje organizam, smanjuje imunitet i dovo di do oboljenja izazvanih prehladom, brzog zamaranja, glavobolje i slino. Kod ljudi sa ravnim leima smanjiva nje resorne funkcije kime izaziva stalne mikrotraume u mozgu za vreme hodanja, tranja i drugih vrsta kretanja. Otuda nastaje brzo umaranje i este glavobolje. Smanje-

na stabilnost takve kime na razna deformiua dejstva moe podstai pojavu skolioze. Kod poremeenog dra nja tela miii su, po pravilu, oslabljeni a njihova fizika radna sposobnost smanjena. To stvara predispozicije za pojavu kile u predelu stomaka i male karlice.

Mere za ispravljanje i poboljanje dranja tela

Defekte u dranju tela treba otklanjati postepeno i sistematino s tim da se moraju imati u vidu i individual ni poremeaji. U kompleks mera za otklanjanje defekata u dranju tela spadaju: ss* spavanje na gruboj postelji, ali nije poeljno na boku; ss* pravilna i tana korekcija obue, koja: - otklanja ukoenost jedne noge (noge razliite dui ne su nairoko rasprostranjena pojava), to izjedna ava poremeeno dranje tela u predelu karlice (iz jednaavanje nivoa podvazdunih kostiju); - kompenzuje defekte stopala, kao to su ravna i bangava stopala (ako ih ovek ima); ss* stalna motorna aktivnost, ukljuujui hodanje do posla, etnje, fiziko ss* vebanje i slino; S5* odustajanje od tetnih navika, kao to su stajanje na jednoj nozi, nepravilan poloaj tela za vreme sedenja (za klupom i radnim stolom, u kui i u biblioteci) i ss* kontrola pravilnog i ravnomernog optereenja ki me pri noenju tani, torbi i drugih vrsta tereta. Individualni pristup poremeajima u dranju tela zahteva izbor odgovarajuih fizikih vebi. Na primer, pri

korekciji ravnih leda potrebne su vebe koje-'podstiiuveu pokretljivost kime prilikom njenog savijanja.napred i nazad (posebno u grudnom delu), jaaju lene, miie, miie grudnog koa i ramena. Istovremeno:>se mora vo diti rauna o tome da ne doe do bonog krivljenja kime i izbegavati vebe koje bi mogle da izazovu lordozu. Odli na je joga as ana zmija". Kod ravnih lea preporuuju se gimnastike vebe za miie trupa, gornjih i donjih ekstramiteta uz-optereenje tegovima, istezanje na gimnastikoimzidu, vebe u leeem stavu na nagnutoj povrini i kleei, disajne ve be (prema Streljnikovoj), kao i pokretne igre. sa loptom, plivanje u svrhu leenja i hodanje. Za ispravljanje ravno-konkavnih (ugnutih) lea pre poruuju se iste vebe kao i za ravna lea. Meutim, kod lordoze kompleks vebi treba dopuniti vebama koje sma njuju lordozu i nagib karlice, tj. vebama za trbune mii e i miie za razgibavanje kukova - butina (unjevi sa manjim optereenjima - tegovima) i druge. Ispravljanje okruglih lea podrazumevaj pre svega, smanjivanje kifoze. Radi toga je potrebno odgovarajuim vebama skratiti i razviti lene miie (asane zmija", poluzrikavac", lasta"),, istegnuti trbune miie (luk"), dovesti u normalu nagib karlice, ojaati rameni pojas i korigovati lopaticu, rairiti grudni ko i ojaati njegovu mu skulaturu. Za ispravljanje okruglo-konkavnih lea primenjuju se fizike vebe koje podstiu smanjenje grudne kifoze, slabinske i vratne lordoze, smanjuju nagib karlice, koriguju ispupene i uvuene lopatice, jaaju trbune miie (asane zmija" i poluzrikavac").

Bangavost" (trapavost) - poremeaj hodanja

Paljivo pogledajte ljude koji idu ulicom, posebno devojke i ene u izmama ili cipelama sa visokim potpetica ma. Kod veine njih jedna noga je, ponegde i obe, petom povijena unutra pod uglom od 5 do 15 stepeni, to jest iskri vljene su u goleninostopalnom zglobu. Jednostavno se moe rei daje bangavost (trapavost) uzrok povijenosti sto pala prema unutranjoj strani. To je toliko rasprostranjena pojava, da na takvu trapavost" niko ne obraa panju. Posledice takvog ili slinog hodanja krajnje su tet ne za organizam. Poremeaji se javljaju polako i neprimetno. Obino se u 35-40. godini ivota ljudi poinju a liti na brzo umaranje, teinu u nogama pri duem hoda nju ili stajanju; na bolove u miiima listova nogu, u kolenima i goleninostopalnim zglobovima; na proirenje vena na stopalima i golenima. Posle toga se javljaju bolo vi u slabinskom delu kime, utrnulost, hladnoa i grevi u nogama (posebno nou). Mogu se pojaviti deformiue artroze kolena, goleninostopalnih zglobova i prstiju na nogama; iljate izrasline na kostima stopala, prvenstveno na petama i kuboidnim delovima stopala - u obliku ,,mamuza" koje izazivaju jak (otar) bol i oteavaju hodanje. Covek se stalno loe osea. Vremenom se sve to jo vie izobliava i remeti se pravilno dranje tela, gubi jasnoa i lakoa hodanja, dola zi do poremeaja koordinacije pokreta i smanjuje brzina reakcije. Zbog toga ljudi ne ele da se mnogo kreu. Re zultat je sklonost ka manje pokretnom nainu ivota, to izaziva poremeaj u razmeni materija, zagaenost organi zma, gojaznost i taloenje soli a posledica svega toga je

poremeaj rada svih organa i sistema, prevremeno stare nje i sklonost prema najraznovrsnijim oboljenjima.

Profilaksa bangavost!"
Za veinu ljudi dovoljno je da u obuu ubace koni ili gumeni uloak i stopala e im se pri hodanju drati u ravnom poloaju. Prilikom kupovine bilo koje obue treba odmah kupiti ili uraditi takav uloak, da se nova obua ne bi krivila. Nekim ljudima su, pored uloaka, potrebni i supinatori, koji se stavljaju u bilo koju obuu. U sluajevima gde je bangavost propraena ravnim stopalima i deformaci jom prstiju, potrebna je specijalna ortopedska obua.

ta raditi kada vam se noge umaraju?

Ukoliko su vam noge umorne, najpre uradite toplu kupku. To e omoguiti da se noge opuste, a to dalje zna i da se otklone napregnutost, teina i pobolja krvotok u nogama. Na umorne noge dobro deluje kupka sa ukuvanim urinom. Njim se mogu natopiti pamune arape preko kojih treba navui plastine kese koje se moraju drati na nogama 3-4 sata. Takva obloga otklanja umor. Ukoliko se obloga dri preko noi, noge e ujutro biti lake, oistie se od stare koe, a nova koa bie mlada i zdrava. Noge se esto umaraju kod ljudi koji pate od ravnih stopala. Ta bolest je danas veoma rasprostranjena. Da vas noge ne bi bolele (igale) i da bi se manje umarale treba vriti specijalnu samomasau nogu.

Samomasaa stopala kod ravnih tabana

ss* Tabane i zadnju stranu stopala masirajte u smeru od prstiju prema goleninostopalnom zglobu u tra janju oko 30 sekundi. ss* Prstima obe ruke razgibavajte i trljajte osnove prsti ju nogu odozdo (30-60 sekundi), a zatim petu (30-60 sekundi). ss* Pokretima kao da milujete masirajte stopalo (od vr hova prstiju do goleninostopalnog zgloba), obuhvatajui stopalo obema rukama sa svih strana (30 se kundi). ss* Obuhvatite obema rukama gleanj noge i masirajte je od goleninostopalnog zgloba do zgloba u kolenu (10-15 puta), zatim ih istim smerom gnjeite (10-15 puta) i ponovo masirajte (10-15 puta). ss* Na kraju milovanjem masirajte nogu od golenino stopalnog zgloba do zgloba u kolenu (10 puta), obuhvatajui nogu obema rukama sa svih strana. Isti kompleks samomasae uradite i sa drugom nogom.

TJTICAJ NEPOVOLJNIH VREMENSKIH PRILIKA NA ZDRAVLJE ENE

nepovoljne vremenske prilike spadaju magnetne bu re, nagle promene atmosferskog pritiska, nagla promena temperature i neblagovremeno nastupanje godi njih doba. Svi navedeni faktori ispoljavaju negativno dejstvo na ovekovo zdravlje. Dok je ena mlada i zdrava ona skoro da ne osea uticaj vremenskih promena. Zato stariji ljudi sa oslablje nim zdravljem snano oseaju predstojee promene i si gurno predskazuju jedno ili drugo vreme.

NA KOJE SISTEME ORGANIZMA NAJVIE UTIU VREMENSKE PROMENE Srano-vaskularni sistem i krvotok
ovek je posebno nemoan kada su u atmosferi pri sutne magnetne bure. Na organizam protiv njih prakti no nema nikakvu zatitu. Ba zbog toga one izazivaju lo e raspoloenje i utiu na rad mnogih organa. To se u pr vom redu ispoljava na rad srca, jer srce upravlja elektri nim signalima u organizmu. Magnetna bura unosi haos u te signale, to pogorava stanje obolelih i ljudi koji pate od srano-vaskularnih oboljenja. Javlja se aritmija, pove ava arterijski pritisak, pogorava koronarni krvotok. Sve to dovodi do pogoranog stanja sranih oboljenja, infark ta miokarda, insulta, hipertonine krize i niza drugih oboljenja.

Da biste sauvali organizam od naglog pogoranja zdravlja za vreme magnetnih bura, pre njihovog nastupa nja treba ojaati zdravlje prirodnim sredstvima.

ma. Ukoliko tih signala nema, atrofiraju pojedini organi, ekstremiteti i slino, kojima bez tih signala nervni sistem ne moe da upravlja. Magnetne bure ometaju rad svake elije u organi zmu i normalan tok bioritmova. to se ide dalje na sever zemlje, intenzivnije su oscilacije magnetnog polja za vre me magnetnih bura i jai je njihov uticaj na ljudsko zdra vlje. U severnim predelima zbog toga je povean broj prevremenih poroaja, ea je toksikoza, kao i onkoloka oboljenja, pogorava se stanje onih oboljenja i nastaju drugi opti poremeaji organizma.

Organi za disanje
Poto disanje upravlja elektrinim impulsima koji vr e udisaj i izdisaj, shvatljivo je da magnetne bure remete taj proces u organizmu. Rezultat je da strada funkcija disanja, a kod bolesnika se uoava pogorano stanje oboljenja orga na za disanje. Uoeno je, da se kod nekih bolesnika stanje pogorava pre magnetnih bura, a kod drugih posle.

Psihike aktivnosti
Na organizam je sloen sistem sa vlastitim magnet nim poljem i nervnim sistemom, koji radi zahvaljujui elektrinim signalima. Magnetne bure u organizmu stva raju razne asimetrije i preusmeravanja. Naglo se narua va magnetni i elektrini rad organizma, to izaziva nenor malan rad mozga - pogorava se stanje psihikih obolje nja, funkcija svesti, posebno panja. To dovodi do toga da se pogoravaju skrivena i usporena psihika i psihosomat ska oboljenja. ovek postaje agresivan i ne moe da se kontrolie. Poveava se broj nesrenih sluajeva i trauma u svim sferama ovejeg ivota (u domainstvu, na poslu, u transportu i slino).

Kako pomoi organizmu u nepovoljnim danima?

Glavne profilaktike mere su u poveanju rezervnih mogunosti organizma. Da organizam ne bi reagovao na nepovoljne meteo uslove treba stalno jaati zdravlje ie njem organizma, pravilno odabranom i prirodnom ishra nom, umerenim fizikim naprezanjima i terapijama elienja. Dopunski se mogu uzimati veoma kvalitetni biolo ki i vitaminski dodaci i ire primenjivati urinoterapija.

Konkretne preporuke
Kod bolesnika koji pate od ishemijske bolesti srca, naruava se adaptacija na nove, tee uslove, izazvane magnetnom burom. Takvim bolesnicima se preporuuje da uoi magnetnih bura praktikuju razne vebe za oputa nje, ili uzimaju odreenu vrstu hrane.

Ostali poremeaji zdravlja

Centralni i vegetativni nervni sistemi veoma su osetljivi na geofizike pojave, tim vie to se radom i aktivno u elija organizma takoe upravlja elektrinim signali-

Moe se disati prema metodu Butejka13, potom kori stiti preporuke za zdrav san, vie piti sveeg soka od arga repe, mogu se jesti produkte na bazi proklijalih zrna peni ce (na primer, supa: skuvati luk, krompir i argarepu u protijevoj vodi i u to dodati razne zaine i proklijalu penicu. Jesti dok je vrue) i jagodiasto voe bogato vitaminom C. Kada je re o fizikom optereenju, ljudi koji pate od srano-vaskularnih oboljenja treba da ga privremeno svedu na minimum i da se ogranie na etnje po sveem vazduhu. Radi olakanja rada srca preporuuje se masirati te lo ukuvanim urinom. Da bi se odstranila suvina voda iz organizma mogu se stavljati obloge sa urinom na krsta. Dobro je koristiti urinske arape" - one daju energiju or ganizmu. Dopunski se mogu uzimati prirodna sredstva za smiranje pripremljena na biljnoj bazi - ekstrakti odoljena (Valeriana officinalis), srdaice (Leonorus cardiaca), boura (Paeonia officinalis) i slini. Razblaivanje krvi podstie se pijenjem urina (2-3 puta dnevno po 100 grama), sveih sokova i magnetisane protijeve vode. Poto se za vreme magnetnih bura ubrzavaju proce si oksidacije, to treba kompenzovati pijenjem sveih soko va kiselkastog ukusa. Radi spreavanja pogoravanja stanja hipertonine bolesti i ishemije srca uoi nepovoljnih geofizikih i me teorolokih dana preporuuje se:
13

ss* Za vreme magnetnih bura i u jesenje-zimskom i prolenom periodu ee izvoditi vebe za oputa nje i smirivanje, izgovarati emocionalno-voljne mo tivacije za smirivanje i jaanje srca. ss* Radi profilakse vegetativno-vaskularnih kriza dobro je disati prema metodu Butejka. ss* Bolesnici sa simptomima cirkularne hipoksije mo zga za vreme magnetnih bura treba da primenjuju emocionalno-voljne motivacije, koje poboljavaju krvotok u mozgu, da stavljaju obloge sa urinom (is probati svaki urin - sve, stari i slino i odabrati ko ji vam najbolje odgovara) na vrat. ss* Bolesnici koji pate od ishemije srca, treba ee da piju urin, 3-5 puta dnevno po 50-75 grama ili da masiraju telo urinom 2-4 puta dnevno.

Detaljnije o tome u knjizi F. G. Kolobova Leenje disanjem

(melod akademika Butejka). - Primedba prevodioca.

KAKO SAUVATI LEPOTU DO STAROSTI?

MOTIVISANOST ZA PODMLAIVANJE

Emocionalno-voljna motivisanost na ensku lepotu

Nijedan ovek ne eli da ostari, posebno ne ele da stare ene. Moete pomoi sami sebi da steknete izgublje nu sveinu i lepotu, izgovarajui sa jakom voljom i jarkim emocionalnim miljenjem ovu motivaciju. Ja vidim sebe kao mladu i prelepu sedamnaestogodi nju devojku. Moja mladost je neograniena, kao ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne stari. Moje mlado telo je prelepo. Ja se uvek oseam kao zdrava i mlada sedamnaestogo dinja lepotica. Snaga mladosti, zdravlja, sveine i radosti bli stavim bujicama ivota uliva se u mene. Moje oi sijaju sunano-mladalakom radou ljubavi i blagodeti. Svakog tre nutka sam sve mlaa, lepa i veselija. U meni bui vodopad svetlosne, ivotno-mladalake energije. Svi organi mog mla dog, lepog, vitkog, proporcionalnog tela rade energino i la ko. Moja svest je svetla, nerazruiva i smela. Ja sam mlada i lepa ena sigurna u sebe. Moja mladost i sveina su iznad i votnih nezgoda i jae od njih. Moja mladalaka snaga je neo graniena i ja lako savladavam starost i nemo. Veoma sam zadovoljna ivotom, oseajem mladosti, sveine i lepote. Prepuna sam sree, blaenstva i ivotne radosti u mlada lakom telu, u veito mladom telu. Ja sebe vidim i oseam se kao mlada sedamnaestogodinja devojka. Danas, sutra i zauvek biu mlada, sveza i namirisana sedamnaestogodinja lepo tica. Moja mladost je neograniena, kao ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne stari. Moje mlado telo je prelepo. Ja sebe vidim i oseam se samo kao mlada sedamnae stogodinja devojka. Moja mladost je neograniena, kao Iju-

ije tajna, da neki ljudi izgledaju kao starci u 40. go dini, a neki su mladoliki i u 60. godini. Kljuni fak tori su psiholoka motivacija i elja da se ostane mlad. Upravo to omoguava da se stabilizuje struktura holografskog tela (koje stvara oblik fizikog tela i upravlja njego vim funkcijama) spoljanjeg oblika ivota. Ukoliko vam je holografsko telo mlado, i fiziko telo e biti slino njemu. Ukoliko se sami, bez obzira na hronoloki uzrast, oseate mladim, va bioloki uzrast e se podeavati" prema va oj svesti i svi koji vas okruuju takode e vas posmatrati kao mladog oveka. Kada osetite da vas obuzima takvo raspoloenje, uradite sve to je u vaoj moi da iz svesti odstranite sliku starog i boleljivog oveka. Stvorite novu sliku, na kojoj ste u naponu fizike i duhovne snage. Zatim tu misaonu sliku napunite energetskim sadrajem u vidu nepokole bljive volje da budete mladi i jaki. Volja e aktivirati spoljanji oblik ivota i holografsko telo. Za veinu ljudi takva transformacija svesti je veoma sloen zadatak. Njima je teko da se izvuku iz okova mi saono formiranih ablona i direktiva. Ali, ukoliko elite da due vremena imate podmlaen organizam, da ivite ne starei, treba da promenite svoju svest, svoj karakter, to e vam (u to budite sigurni) doneti zapanjujue rezul tate.

bav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne stari Moje mla do telo je prelepo. Ja se uvek oseam kao zdrava i mlada sedamnaestogo dinja lepotica. Snaga mladosti, zdravlja, sveine i radosti bli stavim bujicama ivota uliva se u mene. Moje oi sijaju sunano-mladalakom radou ljubavi i blagodeti. Svakog tre nutka sam sve mlaa, lepa i veselija. U meni buci vodopad svetlosne, ivotno-mladalake energije. Svi organi mog mladog, lepog, vitkog, proporcional nog tela rade energino i lako. Moje telo je besteinsko, hod mije besprekoran i lak. Stalno oseam veito prolee u telu. Moja svetla mladost i lepota su magnet za mukarce. Vo ljena sam i volim. Moja ljubav i nenost nemaju granica. Od lino mije u ivotu, veoma sam zadovoljna oseajem mladosti i lepote, poeljnou i eljama. Prepuna sam sree, blaenstva i ivotne radosti u mladom telu, u veito mladom telu. Ja sebe vidim i oseam se samo kao mlada sedamnae stogodinja devojka. Danas, sutra i zauvek biu mlada, sveza i namirisana sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost je neograniena, kao ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne stari. Moje mlado telo je neunitivo kao dijamant.

HARMONINI SEKSUALNI ODNOSI Briga o suprugu, vernost i meusobno razumevanje

ta obuhvataju harmonini odnosi izmeu mukar ca i ene? Za vreme fizike intimnosti dolazi do potpunog za dovoljavanja oba partnera; to se tako esto ponavlja da je

prihvatljivo za oba partnera; meusobne fantazije u polnom odnosu omoguavaju da se sauvaju elje partnera. Supruzi se brinu jedno o drugom i ele da polna harmonija traje stoje mogue due; oni su zadovoljni svo jim odnosima (njima je dobro kada su zajedno, a to zna i da nemaju potrebe da trae nekoga sa strane); svaki od supruga tei da uvaava partnera za njegove muke ili enske kvalitete, za ono to on ini za nju ili ona za njega. Zbog svega navedenog javlja se meusobno poverenje i razumevanje na svim nivoima bitisanja - fizikom, um nom i duhovnom. Tako jaa savez mukarca i ene. Oni postaju jedno bie i ne mogu zamisliti ivot jedno bez drugog. Ukoliko usled neznanja, ustruavanja, neusklae nosti i slinog ne doe do potpunog meusobnog zadovo ljavanja, ni o kakvoj brizi ne moe biti rei (ostali ste ne zadovoljni u najintimnijem trenutku). Taj ovek vam je stran, bez obzira na to to ste sa njim u braku. To mogu biti razlozi za naruavanje vernosti - javlja se elja da se zadovoljstvo nade sa strane. Ukoliko ste nezadovoljni i na lazite se u potrazi ", kako moete uvaavati takvog oveka, koji ne moe i ne eli da vas obogati sladostrau? To se odnosi i na meusobno poverenje i razumevanje. ivi te zajedno, ali recima ne moete objasniti jedno drugom ta elite na intimnom planu i zato jedno drugo ne mo ete zadovoljiti.

Energetsko sadejstvo partnera

U ovejem organizmu stalno cirkulie energija. Za vreme bilo koje aktivnosti njen tok se usmerava i pojaa va direktno proporcionalno voljnim naporima, koje ovek

ispoljava. Pojaanje toka energije spolja izraava se kroz zagrevanje tela i znojenje. Seksualno sadejstvo je jedna od aktivnosti koja je najvie energetski stimulisana, usled e ga se oveji organizam zagreva, znoji i lue se odreeni sekreti. Trenutak kada ovek doivljava orgazam je najja e ispoljavanje oveje energije. Drevni mudraci su kori stili tu osobinu polnog akta za energetsku stimulaciju i le enje organizma, kao i za duhovno usavravanje. Polni ak ti sa mladim partnerima podmlauju. Energetski potenci jal starijeg partnera popunjava se energijom, koju su part neri razmenili za vreme polnog akta.

Od ega zavisi seksualna harmonija?

Znaaj spoljanje situacije ni izdaleka nije isti za oba supruga. Bilo kakva sitnica moe ili jako stimulisati lepotu zbliavanja ili je naglo ukoiti. Potpuno sjedinjavanje, polu mrak, estetska dekoracija (pokustvo, nametaj), istoa, miris parfema - sve su to faktori koji podstiu jaanje me usobnih odnosa, pod uslovom da spoljanja situacija zado voljava oba supruga. Ukoliko je jednom suprugu, na primer, potrebna jaka svetlost, a drugom potpuna tama, tada se u trenutku intimnosti javljaju nesmotrenost, stidljivost, sputa nost, to moe izazvati negativan pristup partneru i psiholo ke stege. Pri tom supruga je esto ta koja pati. Veliki znaaj ima pripremni period polnog akta. Seksolozi skreu panju na to, daje najvei broj nespora zuma u seksualnom ivotu u vezi s tim to se intimnost u znatnoj meri potecnjuje odsustvom pripremnog milova nja, uvredenou. Na poetku polnog ivota pripremnu situaciju u celini odreuje mu, ali se kasnije oba supruga pridravaju

optimalnog ponaanja i najvanije je da to bude u meu sobnoj harmoniji. Samo obostrana tenja za meusobnim razumevanjem donosi porodinu harmoniju i sreu. Treba uvek imati na umu da je normalna polna ak tivnost jedna od fiziolokih funkcija zdravog organizma. Na ispoljavanje strasti ispoljavaju svoj uticaj razni trenuci: fiziko optereenje, polni opaaj (percepcija) i uz rast. Ukoliko je od trenutka polnog sazrevanja, do prvih godina polnog ivota strast kod ena uglavnom ogranie na na tenju prema psiholokoj intimnosti, kod ena koje imaju redovan polni ivot i posebno posle poroaja polna strast je esto jaa nego kod mukaraca. ene od 30. do 35. godine ivota u nizu sluajeva tee podnose polno uz dravanje, nego mukarci. Fizioloka sutina polnog uzbuenja sastoji se u to me to dolazi do pojaanog priliva krvi u polne organe, usled ega se poveava i napree polni organ kod mukar ca i poveava klitoris i polne usne kod ene, iako su simp tomi uzbudenosti enskih polnih organa znatno manje iz raeni, nego kod mukaraca. Posle odgovarajuih nadraaja uzbuenih polnih organa dolazi do ejakulacije (izbaciva nja semena) kod mukaraca, a kod ena do luenja poseb ne sluzi, koja je povoljna za ivotne manifestacije sperma tozoida i smatra se veoma lekovitom. U tom trenutku kako mukarac, tako i ena doivljavaju prijatan sladostrasni oseaj - orgazam. Oseaj sladostraa kod mukaraca se ja vlja neto ranije pre prolaska semena kroz kanale za izbaci vanje semena u predelu semenog breuljka. Prema duini trajanja i obliku ispoljavanja orgazam kod mukaraca je bri i primitivniji. U veini sluajeva on

je jednotipanii sastoji se iz tri perioda. U poetku usled nagomilavanjapsihikih i fizikih nadraaja javlja se period .prijatnih oseaja, koji se pojaavaju za vreme frikcija - trljajuih pokretani vagini, zatim dolazi plato " sladostraa, na ijem^se'zavretku javlja naglo poveanje (vrhunac) sla dostraa (orgazam), posle ega nastaje oputanje. Kod ena ti periodi protiu neto drukije. Kod njih period sumiranja nadraaja traje due, usled ega vrhu nac,; ili plato" sladostraa dolazi kasnije, a period oputanja je idui nego kod mukaraca. Prema'duini trajanja orgazam kod ene moe biti kratkotrajan (trenutan) ili produen (talasast). Klitorisni orgazam!je dugotrajniji, nego vaginalni, a materini je iz raeniji,, nego klitorisni. Uopte se smatra, da ena treba da dostigne etiri orgazamska platoa", od kojih je svaki vei i jasniji od prethodnog, i tek posle toga kod nje nastu pa spontano oputanje. 'Psihoemocionalna "preivljavanja kod mukaraca mogu biti veoma razliita - od jakih uzbuenja do relativ ne mirnoe, skoro neprimetnog orgastikog pranjenja. Kod ena su parametri preivljavanja za vreme orgazma jo brojniji i jai. To zavisi od duine polnog akta, uskla enosti polnih organa partnera i energetske harmonije. Postoje individualne osobenosti ispoljavanja orga zma, koje je teko nabrojati i predvideti. One zavise od fi zikog i nervno-psihikog stanja, temperamenta, uzrasta i mnogih drugih faktora. Po pravilu, suprunici nalaze op timalne parametre harmonije polnih odnosa. U itavoj raznovrsnosti faktora, koji utiu na polnu intimnost, glavnim uslovom za polnu harmoniju treba smatrati meusobni oseaj ljubavi, poverenja i uvaava-

nja. Ukoliko do polnog snoaja dolazi vie iz obaveze, ne go iz meusobne elje, tada on nije propraen bogatom skalom oseaja i donosi malo zadovoljstva. U vezi s tim, supruzi koji uvaavaju jedno drugo uvek e nai dodirne take i trenutke meusobnog razumevanja u svojim odno sima, izmeu ostalog i u polnoj ljubavi. Prekomerna polna aktivnost negativno se odraava na zdravlje, dovodi do poremeaja sna, poveane razdraljivosti ili, obrnuto, do ravnodunosti (indiferentnosti), slabljenja uma, apetita i samim tim do smanjenja polne sposobnosti. Kriterijum normalne polne aktivnosti je dobro li no oseanje, ivotna radost i ivahnost. Kada je re o prinudnom polnom uzdravanju, ve ina zdravih ljudi ga podnosi bezbolno, pri emu ene i mukarci s umerenim polnim potrebama skoro ne osea ju nikakve promene zdravstvenog stanja. Postoji i takva psiholoka stega, koja ometa enu da doivi potpuno seksualno zadovoljstvo, kao to je strah od kritike, bojazan daje ne okarakteriu kao razvratnu, daje rtva mukog egoizma, uznemirenost zbog religioznih za brana, oseaj krivice itd. Kod ena koje doivljavaju sline tekoe, orgazam se moe stimulisati raznim metodima: ienjem spoljanjeg oblika ivota, psiholokom pripremom za otklanja nje uzbune i meditacijskom ginekolokom masaom koja poveava ensku seksualnost. Jedan od hitnijih enskih problema je gubitak sek sualnosti. Do toga uglavnom dolazi zbog uslova u kojima ena ivi. U poetku, dok jo nemaju dece, mlad brani par je ispunjen ljubavlju. ena doivljava orgazam i svia

joj se voenje ljubavi. Ali raaju se deca, pojavljuju se po rodine brige i vie joj nije do seksa. ena zaboravlja na sebe, predaje se domainstvu i za mua nije vie toliko po eljna kao ranije. Moe da sazna i da mu ima mladu lju bavnicu. Zbog toga se posle 5 - 1 5 godina zajednikog i vota dobre porodice raspadaju. ta savetovati u takvim sluajevima? Ne dozvolite da vam vreme koje ste planirali za polnu intimnost bude ogranieno raznim situacijama. Moda treba manje vre mena da provodite na poslu i da se manje brinete o poro dinim nesuglasicama, neobavljenim domaim poslovi ma i drugim problemima. Orgazam zavisi od vae sposobnosti da zaboravite na sve. Ukoliko ste jedna od osoba koje vole da se kontroliu, da ne pokazuju svoje emocije bez obzira na sve to se deava, nepodnoljiva vam je i sama pomisao da na sve to zaboravite za vreme orgazma. Ili se moda bojite da e vas gubitak kontrole nad sobom, to je neizbeno za vreme orgazma, uiniti neprivlanom, runom i ak liiti dosto janstva. Dok leite u postelji opustite se. Ne razmiljajte o tehnici, niti o istovremenom postizanju orgazma. Trudite se da u vaim odnosima budu prisutna ljubavna milova nja bez polnog odnosa. Moete igrati, dodirivati jedno drugo, masirati se, zajedno se kupati. Zapamtite: va glav ni cilj je oputanje, oseaj intimnosti i zadovoljstva.

s* Odredite stepen vaeg seksualnog zadovoljstva i o tome priajte mukarcu, da bi on znao kako da vam prui zadovoljstvo i koliko da ga produi. Izbegavajte bilo kakve seksualne igre, ukoliko ih ne elite. To e vam omoguiti da se bolje kontroliete i da se ne zbunjujete. ^ Odrecite se lekova i stimulativnih sredstava, ukoli ko znate da oni sputavaju vau seksualnu elju. Budite eksperimentatori. Probajte i pronaite sebi najbolje, ono to vam moe pruiti seksualna intim nost. Lana stidljivost ne omoguava vam da u sebi probudite enu. * Da biste uspostavili, obnovili ili ak poveali osetlji& vost nervnih zavretaka u polnim organima pomoi e vam gladovanje u trajanju do 7 do 10 dana. Ner vi se iste, receptori oivljavaju i obnavljaju. To ini da polni oseaji postaju jasniji i jai.

ta uraditi da bi se pojaala vlastita strast?

Pre intimnosti primenite kupku sa travama ili se istuirajte toplom vodom. Za to vreme zaboravite na brige, koncentriite se na postizanje zadovoljstva. Ljubazno se osmehnite partneru, obodrite ga srnelim, nestanim i umilnim ponaanjem. Ni sami ne ete primetiti kako e se u vama razbuktati strast i elja. s* Za vreme intimnosti potpuno se predajte seksual nom inu. Kada dostignete vrhunac sladostraa uivajte u njemu i nemojte nita analizirati. *P Aktivnost i kretanje za vreme intimnosti nagrauju prefinjenijim i jaim oseajima. Vaa aktivnost

Situacije koje pojaavaju ili smanjuju seksualno zadovoljstvo

Birajte vreme za polni akt kada ste seksualno aktiv ni.

ohrabrie i jo vie uzbuditi vaeg partnera, koji e, oseaj ui da vam se svia i da vam priinjava uiva nje, prevazii samog sebe. A to je ono to vam je po trebno. Seksualno fantazirajte. Zamislite da ste seksualna heroina iz nekog filma koji vam se dopada, da doi vljavate neku scenu iz knjige ili iz vlastite fantazije. Potpuno ispoljite svu svoju enstvenost. Neka ona besni, a vi uivajte. \? Bez posebne potrebe izbegavajte uzimanje lekova. Znajte, da tablete protiv zaea, antidepresanti, ne ka sredstva za smanjenje pritiska smanjuju i seksu alnu strast. Zato vam je to potrebno? Zadovoljite se prirodnim leenjem i ozdravljenjem - najboljim lekom na svetu.

kupite odgovarajui pribor i otklanjajte polnu napregnu tost. Ipak najbolje je nai stalnog, matovitog i seksualno aktivnog partnera.

FIZIKE I DISAJNE VEBE KOJE USPORAVAJU PROCES STARENJA

Predlaem vam da redovno radite fizike vebe za dobro zdravlje, posle kojih ete oseati lepotu unutranjeg kretanja energije, jaaete telo i zaustaviti proces starenja. Njihovo pravilno izvoenje pruie vam zadovoljstvo i ra dost. ena e se oseati vitkom, gipkom i vragolastom. Sve predloene vebe zasnovane su na poznavanju meusobnog dejstva ovejeg energetskog tela, koje se sa stoji iz plazme i magnetnog polja, sa magnetnim poljem Zemlje i energetskim zraenjima od povrine zemlje i obrnuto. Rezultat takvog sadejstva jeste da ete pomou jednostavnih pokreta ne samo stvoriti rezerve i napuniti energijom spoljanje manifestacije ivota organizma, ve ete i poboljati cirkulaciju u njima. Sve e to biti kruni sano odlinim lekovito-zdravstvenim rezultatima. Fizike vebe podstiu bolju razmenu materija i kr votok, ubrzavaju procese obnavljanja organizma, podstiu ishranu i ienje organizma, otklanjaju suvino nervno naprezanje i poboljavaju raspoloenje. Uite vebe bez urbe. One naizgled izgledaju teke, ali je sva njihova tekoa u savladavanju koordinacije po kreta. Vremenom e vam samo telo i cirkulacija energije u njemu ukazati kako da pravilno izvodite vebu. Zapam tite, svako kretanje deluje na unutranju cirkulaciju ener gije tako, da posle toga jaaju odgovarajui organ, grupa organa, deo organizma itd.

Masturbacija
Javno miljenje je uvek bilo protiv masturbacije i spreavalo ju je na razne naine. Prirodne elje miliona ljudi zapostavljane su, presovale su se u podsvesti i zatim izbijale na povrinu u vidu podivljalih bahanalija. (U stva ri, kod skoro svih naroda nekada je bilo odreeno nekoli ko dana godinje, kada nisu vaile seksualne zabrane i lju di su izbacivali iz sebe seksualnu napregnutost.) A ta o tome misle lekari i savremena medicina. Lekari smatraju da masturbacija omoguava eni da sauva fiziko i psihiko zdravlje. Stimulacijom erogenih zona ena lake i jednostavnije postie orgazam, nego sa neiskusnim, neaktivnim ili gadljivim partnerom. Specijalisti savetuju: ako ste usamljeni, odnosno in valid, ne zatvarajte se u sebe. Posetite seksi-prodavnicu,

Za vreme vebanja disanje je usporeno, ravnomerno (ritmino) i duboko. Sve vebe se izvode bez urbe, ravnomerno (ritmino) i potpuno. Zamislite da ste voda ko ja tee, ona ne pravi nagle zaokrete i kod nje sve ima aerodinamini oblik. Uvek se trudite da se unesete u sebe, da osetite kretanje u sebi, na energetskom nivou, pa c vam sve biti dobro. Pre nego ponete vebanje koncentriite se na sledee.

2. Doslednost (redosled), postepenost i istrajnost.

Predloeni zdravstveni sistem posebno je specifi an. On se razlikuje od sportskih aktivnosti, rasprostranje nih u svetu. Tako, na primer, koarka, gaanje pomou lu ka, maratonsko tranje i veslanje vuku korene iz radne i vojne delatnosti. Oni su se na toj bazi i razvijali. Zdrav stveni metod koji se predlae razraen je na osnovu zdrav stvenih potreba oveka, a ne na odlikama radne delatno sti (delatnosti koje se odnose na posao) ili neke sportske aktivnosti. Vebe ovog metoda nisu tako dinamine, kao sportske, ali bez obzira na to one pokreu itav miini si stem, sve organe za oslonac i kretanje, najvanije unutra nje organe, i stoje glavno - daju impuls cirkulaciji u spoljanjim manifestacijama ivota. Zbog toga kada vebate ne smete uriti, posebno ljudi koji tek poinju da vebaju. Osim toga, vebe su ograniene vremenski i po broju po navljanja. Pokreti moraju biti ravnomerni (ritmini) i do kraja izvedeni. Vebati treba tako da vam bude prijatno. Postepenost je zalog uspeha na samom poetku vebanja.

1. Budite odluni.
Prirodno trajanje ovejeg ivota je 120 godina. To priznaju specijalisti-gerontolozi u itavom svetu. Zato onda veina ljudi jedva preivi polovinu navedenih godi na? Osim socijalnih uzroka, glavni uzrok je u tome to lju di ne znaju da se briljivo odnose prema svom zdravlju, nne koriste se zakonima i zakonitostima ivota, da bi fizi ki i duhovno ojaali. Ljudi se bez razmiljanja podaju i troe poronim i nepravilnim nainom ivota. Drevne tajne dugovenosti, zasnovane na poznavai nju bioenergije oveka, upravo i jesu ti zakoni i zakonito sti ivota, na kojima su drevni mudraci zasnivali svoje sivsteme za leenje i postepeno ih usavravali. Praksa dokazziije njihovu efikasnost, tim vie to se oni dre sredine puta", izbegavajui bilo kakva fizioloka preterivanja. Treba da se sa jakom verom i ozbiljnou odnosite prema vebama koje vam predlaemo. Samo tako ete po stii eljeni efekat. Vera i trening - zalog su uspeha.

3. Savladajte zlobu (bes, pakost) i smanjite elje.

Savladati zlobu (bes) - znai radovati se ivotu i u svim situacijama sauvati spokojstvo i ne uzbuivati se. Smanjiti elje - znai smanjiti nerealne, neprirodne potre be i elje. Neostvarene elje izazivaju tugu i razoaranje. Drevni mudraci smatraju daje glavni uzrok svake bede, ali i svake bolesti ovih sedam emocija: gnev, tuga, a lost, strah, preplaenost, prekomerna radost, i stalna preokupiranost misli o neemu. Poslednja dostignua u savre-

mcnoj medicini potvruju: endokrini sistem brzo reaguje na emocionalne prepade, to se ispoljava na sve najvanije fizioloke funkcije. Tako se pri gnevu kod oveka dva puta poveava nivo adrenalina u krvi. Prekomerne emocionalne reakcije izazivaju gubitak harmonije ivotnih principa, to dovodi do neusaglaenosti fiziolokih funkcija i uzrokuje oboljenja. Ukoliko su ljudi koji izvode ove vebe esto u sta nju gneva ili nekom drugom jakom emocionalnom stanju, vebe nee imati efekta. Zbog toga svi koji poinju da izvo de vebe prema predloenom metodu treba da se emocio nalno i duhovno usavravaju. Postoji i povratna sprega: sve opisane vebe podstiu usavravanje, smiruju svest oveka i usmeravaju ga da bude staloan.

5. Pokreti se moraju potpuno zaokruiti, moraju biti neprekidni, lagani i blagi.

Dati zdravstveni sistem zasnovan je na blagosti i plastinosti. Za vreme vebanja pokreti tela moraju biti ravnomerni, potpuni, svi miii oputeni, kao da nema te tetive i kosti. Samo tako oputeni miii i tetive mo gu dobro da proputaju energiju i krv. Bilo kakva napregnutost izaziva pojavu energetskog polja (to polje blokira prolazak energije) i grenje miia (vri se priti sak na krvne sudove).

Veba povratak rnladosti"

Ta veba moe povratiti mladost - otuda i njen na ziv. Ona usmerava energiju ka odravanju funkcije bubre ga. Ovu vebu je najbolje raditi na sveem vazduhu. Poetni poloaj. Stanite, noge postavite u irini ra mena, ruke spustite niz telo, sve miie opustite. Oslobo dite se svih misli i smirite se (slika 1). 2. Diite lagano, ravnomerno (ritmi no), duboko, prvo udisaj, a zatim izdisaj. Pri udisaju podignite se na vrhovima prsti ju - tako se grudni ko iri (slika 2). Poet nicima se preporuuje da diu kroz nos i usta, a zatim samo kroz nos. Vazduh koji se udie u mislima usmerava se prema do njem delu stomaka. Pri izdisaju spustite se na pete, vazduh se u mislima izbacuje iz donjeg dela stomaka. U tom trenutku kolena se blago savijaju. Na taj nain iz organi-

4. Zamislite da ste mladi, sa o s m e h o m na licu.

Pre nego ponete da vebate, treba da zamislite da ste u najboljim godinama svog ivota, u mladosti, kao i da ste potpuno sigurni u budunost. Zbog toga se na licu i ja vlja osmeh: vi ste smireni i puni ivotne radosti. Samo sa takvim raspoloenjem moete poeti vebanje. Dobro ras poloenje omoguava dobru cirkulaciju energije. Javlja se lakoa i ubrzo uoavaju pozitivni rezultati tih vebi. Za pamtile: svaki osmeh vas podmlauje za deset godina, a svako preivljavanje vam poveava broj sedih dlaka. Kada zamiljate da ste mladi to jaa strukturu spoIjanjih manifestacija ivota i stvarno podmlauje organi zam. Ukoliko se to esto i dovoljno dugo ponavljajte, neprimetno e doi do vidljivog spoljanjeg i unutranjeg efekta podmlaivanja. Ukoliko ste se pridravali ovih uslova spremni ste da ponete vebanje i da od toga imate koristi.

zrna se kroz usta izbacuje sva patogena energija (slika 3). Vebu ponovite 8 puta. 3. Protresite i tavo telo. Posle dubo kih udisaja i izdisaja napravite pauzu u tra janju od jednog minu ta. Opustite se, zau zmite poetni poloaj, kolena blago savijte. Ponite da stresate te lo (kod mukaraca se pri tom ljuljaju monice). Stresanje se vri 1 minut, oko 150 puta (slika 4). Rezultat tog dejstva je da se javljaju udarni talasi u plazmi, izazivajui odgovarajue energetske efekte, koji akti viraju i podsliu ivotnu delatnost organizma. Usled vibraci ja organizam bolje izbacuje neistou. Wh Upozorenje! Pri stresanju u miiima i ^ svim unutranjim organima moraju se osetiti vibracije (oscilacije), samo tako se mo e smatrati da je veba pravilno izvedena. Da bi se to desilo itavo telo mora biti opu teno i kao navueno" na kimu. Kima mora biti u normalnom ton usu. Kruite ramenima. Noge postavite u i rini ramena. Centar tee tela prenesite napred, oslanjajui se na vrhove prstiju, kolena blago savijajte i opustite se. Usta malo otvo-

rite, ruke slobodno spustite niz telo. Ponite naizmenino da izvodite krune pokrete ramenima. Prvo podignite levo rame napred-gore, zatim spustite nazad-dole, opisuju i na taj nain krug. Istovremeno desno rame pravi krug nazad-dole i napred-gore. Uradite 16 krunih pokreta (slika 5 i 6). Pri krunom kretanju ramena treba aktivira ti telo i podlaktice, da bi gornji deo tela stalno bio u po kretu i time primoravao zaostalu negativnu energiju da izae iz dubine spoljanjih manifestacija ivota, to jest da napusti unutranje organe gde ona ometa fizioloke pro cese.

Upozorenje! Vrei krune pokrete ramenima, diite spontano i slobodno, u skladu sa ritmom pokreta. Ne ma nikakvih specijalnih udisaja i izdisaja. Poetnici tre ba da vebaju ravnomernije i plastinije. Ne pravite na gle i nasilne pokrete, ak i kada ste usred vebanja. Vre menom se broj krunih pokreta moe poveati.

Cilj vebe povratak mladosti 1 ' jeste da se oslobodi te zaostale patogene energije u organizmu, posebno u predelu grudnog koa, ramena i da ga napunite svezom energijom na raun okretanja rotora" (ramena) i statora" (ruke), kao i da se oslobodite patogene energije iz magnetno-plazmenog tela organizma, poboljate cirkula ciju krvi u organizmu, odrite ivotnu snagu i postignete harmoniju. Ova veba ne samo da stvara osnovu za izvo enje narednih vebi, ve uspeno otklanja bolove u ra menima, naduvenost eluca i stomaka, kao i bolove za vreme menstruacije kod ena. Osim toga, ona poveava otpornost organizma, jaa polnu funkciju, oslobaa vas od suvine gojaznosti i samim tim ini oveka zdravim i lepim. Ovu vcbu treba ee ponavljati. Poetnicima i ljudima koji su bolesni preporuuje se daje izvode svako ga dana po 3-5 minuta.

Poetni poloaj. Stanite, noge postavite u irini ra mena, ruke spustite niz telo, sve miie opustite i gledaj te pravo ispred sebe (slika 7). Polako podignite levu ruku dlanom pre ma gore, svi prsti su rastavljeni. aku podigni te odozdo nagore du centralne linije tela. Ka da leva ruka dode do grudi, ponite da izvodi te isti takav pokret desnom rukom (slika 8 i 9). Pri tom leva ruka prod uava da se kree u stra nu i nagore (prsti su blago savijeni). Kada leva ruka dostigne najviu taku (ne ispravljati je u laktu!) okrenite dlan nadole i produite pokret rukom kao da zahvatate vodu. Istovremeno sa pokretom leve ruke nagore malo podignite le vu nogu i vrhom noge opisujte luk sa unutra nje strane, a zatim levu nogu savijenu u kolenu spustite na zemlju na rastojanju oko 60 centimetara od desne noge (slika 10). Tog tre nutka va trup (telo) zaokrenue se ulevo i njegova teina e se premestiti na levu nogu. Sa zaokretom trupa (tela) ulevo malo podignite petu desne noge (slika 11); stopalo desne noge ostaje pod izvesnim uglom u odnosu na sto palo leve noge. Pri pokretima desnom rukom sve radnje koje su opisane levom rukom izvode se na desnu stranu (slika 12 -16). Veba se ponavlja 8 puta (ukljuujui po krete na levu i desnu stranu).

Veba Jaanje ivotne snage"

Ova veba je usmerena ka jaanju (poveanju) ivot ne snage. Efekat se postie time to ovek izvodi krune pokrete, koji podstiu stvaranje energije po principu ro tora" i statora". Odgovarajua koncentracija panje omo guava da se energija stvorena u rukama usmerava prema organizmu.

Upozorenje! Svi miii moraju bid oputeni. Nemojte se na prezati! Naprezanje miia ometa normalnu cirkulaciju energije u elom organizmu. Pokreti ruku, nogu i trupa moraju biti prirodni i plastini. Nesmeju se praviti nikakve pauze niti zastoji - to takoe koi normalnu cirkulaciju energije, koju stvarate pokretima ruku, nogu i trupa. Lica srednjeg, starijeg uzrasta i poetnici vebu treba da izvode oprezno i da se previe ne optereuju. Izvoenje ove vebe zabranjuje se enama za vreme menstruacije i trudnoe. Cilj vebe Jaanje ivotne snage " jeste da se pojaa kr votok i cirkulacija energije u rukama, ojaaju zglobovi i obno vi miini tonus. Sve to spreava sklerozu krvnih sudova. Ve ba podstie i stimulie tok energije kroz energetske kanale, spreava i efikasno leci paralizu, osteohondrozu, otklanja bo love u slabinama koji su izazvani bubrenim manama. Pri iz voenju tih vebi mukarci treba da podiu monje uvis: to ja a potenciju i spreava kilu. ene treba da blago zgre miie ulaza u vaginu, ime spreavaju njihovu mlitavost i postaju strastvenije. Ta jednostavna radnja je brava" koja spreava ra sipanje energije i ne dozvoljava sputanje organa male karlice.

Veba monada"
Pri izvoenju te vebe rukama se bono od tela prave 14 pokreti, kao da u vazduhu crtate liniju monade S , po emu je veba i dobila naziv. Pokreti sa spoljanje strane izazivaju slina kretanja u organizmu. To su svojevrsni ideomotorni po kreti, koji izazivaju unutranje kretanje energije u spoljanjim manifestacijama ivota prema odgovarajuim putanjama.
Prema Lajbnicu to su metafizike take, psihiki atomi. Primedba prevodioca.

1. Poetni poloaj. Stanite, noge postavite u irini ramena, ruke slobodno spustite niz telo, sve miie opu stite i gledajte pravo ispred sebe. Oslobodite se svih misli i smirite se (slika 17). 2. Podignite obe ruke do nivoa grudi, a zatim do ni voa ramena i istovremeno blago savijte kolena (slika 18). Produite podizati levu ru ku uvis iznad gla ve i ispred nje. Desnu ruku savij te u laktu, isto vremeno je spu tajui dole i opi sujui akom polumesec. Trup (telo) zaokrenite ulevo za 45 (pri tom se mora drati uspravnim gornji deo tela). Levom no gom iskora ite tako da stopalo leve noge bu de pod uglom od 45 u odnosu na stopalo desne noge (slika 19 i 20).

Dalje desna ruka sa desne strane ocrtava monad u. To se radi na sledei nain: ruka se sputa kao stoje pri kazano na slici 20, zatim se podie ispred tela i uvis sa dlanom okrenutim nagore. Kada dostigne najviu taku ruka se sputa unazad i nadole (pri tom je dlan okrenut nadole) i posle toga se vraa u poetni poloaj. Na laj na in ruka opisuje veliki krug. Dalje se desna ruka podie uvis po dijagonali, opisujui slovo S (slika 21-23) - tu se zavrava znak monade.

Slika 23

Slika

24

Poto je desnom rukom opisano slovo S ruka se okree dlanom nadole i sputa se unazad i dole. Istovre meno se sa desnom nogom vri iskorak udesno i stopalo desne noge postavlja tako da bude pod uglom od 45 u od nosu na stopalo leve noge (slika 24). Kada desna ruka dospc do najvie take, leva ruka se sputa dole (slika 25). Zatim leva ruka opisuje monadu, na isti nain kao i de sna ruka samo u obrnutom smeru (slike 26-29).

Kada se levom rukom opie monada i ruka se po digne do najvie take, desna ruka se iz te take sputa dole, a levom nogom se iskorauje unazad i stopalo te no ge postavlja pod uglom u odnosu na stopalo desne noge. Posle toga moete ponovo ocrtavati monadu (slika 30 i 31). Obe ruke se kreu naizmenino bez zaustavljanja.

Slika 30

Slika

31

Ovu vebu ponovite 8 puta za 1 minut, ukljuujui pokrete na levu i desnu stranu. Upozorenje! Pri izvoenju vebe na desnu ili levu stranu teina tela se prenosi na jednu ili drugu nogu. Slovo S treba crtati rukom to je mogue tonije. Pokreti ruku moraju biti dobro usaglaeni. Trup (telo) se pokree u skladu sa pokretima ruku, svi miii su zadejstvovani. Navedene vebe deluju na energetske kanale u ita vom telu. Neprekidno pokretanje ruku primorava da rade svi miii gornjeg ramenog pojasa, vrata i leda. Vebe se izvode u profilaktike svrhe i lece iscrpljenost nervnog si-

Slika 27

Slika 28

Slika

29

sterna, glavobolju, vrtoglavicu, insult i druga oboljenja. Pokreti ruku u obliku slova S aktivirajui energetske pro cese i spreavajui zastoj, slue kao profilaktiko sredstvo protiv meurebarske neuralgije, upale sranog miia i pojave raka dojke. Zaokret ispruene ruke sa dlanom uvis pojaava energiju spoljanjih manifestacija ivota, to ak tivira modani krvotok i samim tim podstie umnu delatnost.

nja. Ako je potrebno, gladujte, poveajte fiziko op tereenje ili se odmorite. & Ne nervirajte se bez razloga. Glavno je da odrite duevno spokojstvo. Naoruajte se strpljenjem i voljom. Ta prosta pravila pomoi e vam da uvek budete vit ki i da se smelo pojavljujete u kupaem kostimu na plai, gde ete se oseati mladom, lepom i srenom.

KAKO ODRAVATI SVOJU FIGURU?

Sa starenjem se naruava i figura ene. Procesi oronulosti mogu se odloiti na dui period ukoliko se pridr avate sledeih, veoma prostih, pravila. ss* Kontroliite svoje dranje tela ispred ogledala i izvo dite odgovarajue vebe. Vie hodajte. Nemojte odjednom da jedete mnogo i ne jedite uvee. Posle 18 sati bolje je pojesti neko voe, popiti ki selo mleko (jogurt) ili aj, odnosno sve sok od po vra. Odrecite se tetne navike da jedete za vreme gledanja televizije i da jedete izmeu obroka. Upotrebljavajte vie svee i bareno povre. Svedite na minimum upotrebu eera, ee jedite voe. ^ U zgradama gde postoji lift, do treeg ili etvrtog sprata idite peice, a ne liftom. ^ Dva do tri puta nedeljno izvodite po 1-1,5 sat spe cijalne fizike vebe. Sistematski (najmanje jednom meseno) merite telesnu teinu i vodite dnevnik samokontrole. To e vam pomoi da korigujete svoj program ozdravlje-

LEPOTA ENSKIH GRUDI

Radi odravanja lepote grudi veoma je korisno sva kodnevno kontrastno tuiranje, kao i trljanje tela malim pariima leda. Hladnoa (voda i led) podstiu odrava nje tonusa i elastinosti koe i miia na dojkama. Kontrastna terapija dobro pomae kod mlitavosti grudi, prou zrokovanih naglim mravljenjem, trudnoom i dojenjem deteta, kao i promenama karakteristinim za starije doba. Uvee pred spavanje dobro natopite kou na dojka ma malo zasoljenom vodom, a jo je bolje masirati grudi ukuvanim urinom do 1/4 prvobitne zapremine. Za enske grudi veoma je korisno plivanje. Poeljno je plivati tokom cele godine. Po mogunosti nemojte pro putati odmor na moru. Kupanje u morskoj vodi podsti e obnavljanje gipkosti grudi i ini tkivo grudi elastini jim. Normalan seksualni ivot podstie odravanje tonu sa enskih grudi. To podstie i kada vam taj deo tela mi luje mukarac. Da bi enske grudi bile lepe njima treba pokloniti panju i odravati ih lepim od poetka formiranja grudi.

Gipkost unutranjeg tkiva grudi i elastinost koe mogu se ouvati ako se redovno izvode specijalne vebe. Navo dim dve glavne vebe. Stanite na udaljenosti 50 centimetara od zida, is pruite ruke napred i ponite da se opirete pesnica ma o zid ili vrata. Ta veba jaa muskulaturu grud nog koa, posebno miie koji se nalaze ispod grud nih lezda (dojki). Istrenirani grudni miii dobro dre enske grudi i ne dozvoljavaju im da vise. Po boljani krvotok, koji se javlja za vreme izvoenja te vebe, hrani i meka tkiva grudi, odravajui u njima neophodan ivotni tonus. S9 Leite na stomak, ispruite telo i ake stavite na rame na. Ponite kao gusenica postepeno da podiete gor nji deo tela uvis to vie moete. Zadrite se u tom po loaju 2-5 sekundi i polako spustite telo. Odmorite se 10-15 sekundi. Vebu ponovite 10-15 puta. s> Te vebe treba izvoditi 2-3 puta nedeljno. Zapamtite, pravilno dranje tela u znatnoj meri do prinosi da se grudi sauvaju od prevremene mlitavosti i oputanja. I obrnuto, pogrbljenost uzrokuje prevremenu mlitavost grudi.

a na butinama i stranjici postaje mlitava, naborana i po rozna. ta moete sami uraditi za normalizaciju koe? s? Prvo promenite ishranu. Odrecite se masne hrane, hleba i produkata od belog brana, soli, eera i bombona. Vie upotrebljavajte prirodnu hranu: po vre, voe, monolitna zrna, orae, svee sokove, suvi morski kupus i slino. s> Dva puta dnevno po 15-20 minuta masirajte delove tela gde se najvie javlja celulit vunenom rukavi com (sa jednim prstom) blagim poketima odozdo navie. Rukavicu prethodno natopite ukuvanim uri nom do 1/4 prvobitne zapremine. ss* Radite fizike vebe koje optereuju sve delove no gu i koje podstiu istezanje njihovog tkiva. U tu svr hu posebno dobro odgovaraju asane, kao to su glava-kolena" - naklon unapred u sedeem stavu; sedenje na petama i sloenija varijanta - sedenje iz meu peta i sve druge poze koje rasteu miie bu tina i stranjice.

KAKO SAUVATI LEP VRAT?

esto me pitaju, da li se moe podmladiti koa na vratu, koja odaje godine ivota ene? Koa na vratu rani je stari, nego koa na licu i otkriva godine. Jedan od uzro ka brzog starenja je slabo ili nikakvo poklanjanje panje svom zdravlju. Redovna profilaktika primena terapija za ienje debelog creva, jetre, pravilna ishrana, poseta sau ne i primena urinoterapije sauvae kako organizam, ta ko i njegovu kou u odlinom stanju.

METODI OSLOBAANJA OD CELULITA

Celulit - to su potkoni masni depovi", koji daju koi na butinama i stranjici neravan, breuljkast izgled. Po stepenu kako koa, zbog starosti i drugih faktora (pre jedanja, slabe motorne aktivnosti, glupe sklonosti prema alkoholu, pivu, slanoj hrani, puenju, usled sunanog zra enja i slino), gubi elastinost, ta estetski neprijatna breuljkastost" postaje sve primetnija. Rezultat je da ko-

Pored optih mera za ozdravljenje mogu se stavljati i obloge sa ukuvanim urinom na vrat. To dobro prihranjuje kou mikroelementima i zasiuje je vodom. Rezultat je da bore nestaju a koa na vratu postaje elastina.

Gimnastika za vrat
Sedite pravo, tako da vrat i glava budu u vertikalnom poloaju. Polako okreite glavu ulevo i udesno sa postepe nim poveanjem ugla zaokreta glave. Malo se odmorite, a zatim sputajte glavu dole i podiite je gore, prvo polako, sa malom amplitudom i postepeno dovedite do maksimal no mogue amplitude za vas. Sledea veba je istezanje podbratka unapred, koju treba izvoditi po preporukama za prethodne vebe sa glavom. Takve vebe veoma dobro de luju na kou vrata, ali ih treba izvoditi redovno. Jo jedan savet: nemojte da itate u leeem poloa ju i ne spavajte na visokom jastuku. To ne samo daje tet no, ve podstie i starenje koe na vratu.

Vebe za otklanjanje dvostrukog podbratka

Dvostruki podbradak kvari lice jo kod mlade ene. Sa tom neprijatnom pojavom moe se uspeno boriti. Evo specijalnih vebi koje se moraju izvoditi svakoga dana. Svaku vebu u poetku izvoditi 5-6 puta, a zatim poveaj te broj vebi do 12-15 puta. Pre poetka vebanja ruke, lice i vrat operite toplom vodom bez sapuna. Dobro ih obriite pekirom i lagano u njih utrljajte ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine. Posle toga moe se pristupiti izvoenju vebi.

1. Oduprite se laktovima o sto, sastavite paleve ruku tako da dlanovi ine au. Stavite podbradak na pal eve ruku i blago ih pritisnite podbratkom. Istovre meno sa pritiskanjem palevima gurajte podbradak unazad. 2. Slobodno i oputeno spustite glavu napred - podbra dak treba da dodirne grudi. Krunim pokretima ulevo podiite glavu i maksimalno uvis podignite podbradak. Ponovite vebu u drugu stranu. Naklon glavom vrite slobodno i oputeno, tako da se glava oputa pod vlastitom teinom. Pri podizanju pod bratka uvis osetiete jako zatezanje njegovog tkiva. Pri podizanju glave udahnite, a pri oputanju - iz dahnite vazduh. 3. Stavite ruke na vrat, udahnite i okrenite glavu ude sno, zatim ulevo i izdahnite vazduh. U krajnjem levom i desnom poloaju glave treba da osetite zate zanje tkiva podbratka. Vebu je najbolje raditi u sedeem poloaju. Posle vebi ispljuskajte lice prvo toplom, a zatim hladnom vodom. Ukuvani urin je odlino sredstvo za kou, vebe stimuliu tkivo podbratka i on poprima prirodan oblik.

Kako spreiti starenje koe na licu?

Svaka ena mata o tome da ima lepo i mlado lice. Za to nije potrebno mnogo, ali se morate redovno truditi. Ove vebe omoguavaju da se odloi starenje koe i sprei pojava bora na licu. 1. Sedite pravo i gledajte ispred sebe. Potrudite se da to ire otvorite oi, vodei rauna o tome da vam se

ne mrti lice. Zadrite se u takvom poloaju dok u sebi ne odbrojite do osam. Zatvorite oi i opustite se. U poetku vebu uradite samo jednom. 2. Veba je produetak prethodne vebe i sastoji se iz 12 pokreta: prvo gledajte pravo ispred sebe, zatim, ne menjajui poloaj glave, gledajte udesno, pa ulevo, gore, dole, dalje pogled usmerite desno i uvis, pa levo i uvis, desno-dolc i na kraju levo-dole. To su svojevrsni kruni pokreti oima. Na poetku se ta veba radi jedanput, a zatim do est puta. vrsto zamurite i brojite do pet. Uradite jednom. Sedite ispred ogledala i, spustivi podbradak, gledaj te u svoj lik u ogledalu. Postepeno zatvarajte oi dok ne ostane mali otvor. Koncentriite svoju panju na podonjake i potrudi te se kao da malo podignete donji oni kapak. Pot puno zatvorite oi i opustite se. Ponovite vebu jo jednom. Vrhovima prstiju pritiskajte podonjake. Zamurite, savlaujui otpor prstiju i u sebi brojte do etiri (pr sti sve vreme treba da su nepokretni). Postepeno ot putajte prste. Ponovite vebu jo 2 puta. Pritisnite prstima miie ispod obrva. Savlaujui otpor prstiju potrudite se da vrsto zatvorite oi, koncentriui na taj pokret svu svoju panju. Broji te u sebi do est, a zatim se opustite i otpustite pr ste. Ponovite vebu jo 2 puta.

ce, trudei se da ne pomerate kou na licu. Brojite u sebi do deset, zatim prestanite da pritiskate lice i skinite dlanove sa lica. 9 Donji deo dlanova stavite na kosti slepoonica i po stepeno vrite dlanovima pritisak na njih - sve osta lo je kao u prethodnom delu vebe. Oba dela vebe uradite po 3 puta.

PRAVILA NEGOVANJA KOE LICA

Voda je dobro higijensko sredstvo za negovanje ko e lica, ali je vlastiti urin - bolji. U tome nema nita neo binog, jer dete, nalazei se u utrobi majke, pliva u baze nu, stvorenom uglavnom od vlastite mokrae. To su naj povoljniji uslovi za formiranje i rast organizma i, naravno, za kou. Veoma je korisno umivati se vlastitom jutarnjom to plom mokraom. Ona je bolja od vode, spira neistou, masti, ostatke znoja i oljuteni sloj koe, a dopunski zasiuje kou mineralnim materijama. Selite se: najbolja ko zmetika se proizvodi u Izraelu na bazi minerala iz Mrtvog mora. Posle umivanja mokraom saekajte da se mokra a upije u kou, a zatim isperite lice prohladnom vodom (bez sapuna). Upamtite: ne smete se umivati ni suvie hladnom, niti / suvie vruom vodom. Koa na licu to ne podnosi. JedM Yi nom nedeljno treba upotrebiti sapun pri umivanju. Sa pun sui kou, a urin je ini elastinom i titi je, jer urin ima istu kiselost, kao i koa. Posebno preporuujem urinska umivanja enama sa suvom koom. Ljudi, koji imaju masnu kou, poeljno je da se umivaju ujutro i uvee bilo kojim toaletnim sapu-

3. 4. 5.

6.

7.

Veba se sastoji iz dva dela. 8 Postavite laktove na sto, donji deo dlanova prisloni te uz lice, ispod oiju, i postepeno pritiskajte na li-

nom. Sapun je sui i inije normalnom. Ujutro je najbo lje umivati se prohladnom vodom. Ona daje sveinu. Uvee se umivajte kontrastnom vodom - naizmenino to plom i prohladnom. Takvo umivanje stimulie i krvne su dove, to povoljno deluje na kou lica. Ukoliko imate crne mitesere na koi lica, ispirajte kou mekim sunerom ili tamponom od vate, koje pret hodno treba dobro natopiti u peni od sapuna. Posle toga je dobro istrljati lice ukuvanim urinom. Kod normalne koe umivajte se dva puta dnevno ujutro i navee, ali je bolje sapunjati lice samo uvee, ka ko bi koa preko noi obnovila svoja zatitna svojstva.

Od ega zavisi zdravlje koe

Za vreme sna koa se obnavlja. Za to je potreban san u trajanju 7-8 sati. Da bi se iz organizma izbacili pro dukti razmene materija i druga neistoa poeljno je da osobe konstitucije vetra" i ui" dnevno piju 6-8 aa tenosti, a osobe konstitucije sluzi" - 2-3 ae. Ishrana bogata bioloki aktivnim materijama ini kou zdravom. Redovna fizika aktivnost stimulie stvaranje toplote, kr votok i znojenje, to ubrzava obnavljanje koe. Preivljavanja negativno utiu na kou, to u nekim sluajevima dovodi do promene oblika lica, zato budite spokojni. Oslobodite se glupih navika - puenja i upotre be alkohola. Puenje suava krvne sudove koe, usled e ga koa ne dobija dovoljno hranljivih materija i rano sta ri. Alkohol ima diuretiko dejstvo i deliidrira organizam, to sui kou. Neki lekovi izazivaju alergiju. Ne preporu uju se aromatini sapuni jer sue kou. Ujesen koa sta ri, a u prolee se polako obnavlja. Na stanje koe nepovoljno utiu razni faktori iz oko line. Sunani ultravioletni zraci pogubno deluju na elije koe. Slaba vlanost dehidrira organizam, a poveana pri morava lojne i znojne lezde da intenzivnije funkcioniu, to ini kou masnom. Oscilacije temperature sue i dehi driraju kou, a vetar pojaava taj proces. Sitna praina zapuava pore na koi i spreava joj da normalno die. U hladne zimske dane stanje koe se naglo pogorava. Da bi se koa odrala u zdravom stanju potrebna je posebna i briljiva nega.

Dijeta za zdravu kou

Loa, nezdrava koa (miteseri, ospe, bledilo, a jo gore - sivilo i bore na koi) - posledica su nae ishrane i naina ivota. Da biste ouvali kou zdravom, pridravaj te se sledeih preporuka. Redovno istite svoj organizam, posebno debelo crevo. *p Jedite hleb od proklijalog zrna, svee voe, povre, jaja i nerafinisano biljno ulje. Uzimajte dovoljnu koliinu beta-karotina (vitamin A) i vitamina C. ^ Izbegavajte masnu hranu (ukljuujui prenu), rafi nirane produkte, kofein, alkoholne napitke i okola du. Ne puite. Neki istraivai smatraju, da se kod puaa ranije javljaju bore na licu.

Nega koe u hladno godinje doba

Mraz i vetar znatno vie sue kou lica, nego najja e sunce. Zato se ujutro, jedan sat pre izlaska na ulicu, umivajte sveim urinom. Kada je jako hladno, treba trljati lice vatom, nato pljenom u kozmetikom mleku. Dalje briljivo osuite li ce pekirom i obilno ga namaite masnom hranljivom kremom. Posebno gust sloj treba naneti ispod oiju. Pri temperaturi ispod nule ne srne se upotrebljavati vlana krema jer moe da se zamrzne. Neposredno pre iz laska na ulicu moe se blago napuderisati lice, to e ga zatitili od mraza. Kada su zime hladne kod nekih ena usled mraza pocrveni nos. Da biste otklonili takvu reakciju koe svake veeri treba da stavljate na nos tople obloge sa ukuvanim urinom. Drite ih 15-20 minuta, a potom izmasirate nos hranljivom kremom od vrha prema korenu nosa. Na mrazu esto pocrvene i ruke. Crvenilo ruku usled mraza najee je rezultat poremeaja termoregulacije organizma. Da ne bi gubio toplotu, organizam koi krvotok u ekstremitetima. U takvim sluajevima treba bri ljivo voditi rauna o rukama i tititi ih od hladnoe. Oba vezno nosite tople pletene rukavice, a jo bolje vunene ru kavice sa jednim prstom. Ruke treba prati u toploj vodi sapunom koji ima ne utralnu pH, posle ega ih dobro obrisati i namazati kre mom ili maslinovim uljem. Kremu utrljavajte u kou pokretima koji podseaju na navlaenje rukavica. Prvo od vrhova prstiju ka njiho vom korenu, a zatim s gornje strane prema zapeu.

S vremena na vreme treba masirati ake i primenjivati kupke za ruke sa ukuvanim urinom. Za normalizaci ju krvotoka dobro je naizmenino stavljati ruke as u hladnu, as u toplu vodu. Korisno je drati ruke u vodi u kojoj se kuvao krompir. To hrani kou mineralima.

NEGA USANA
Usne su osetljivije i nenije od koe lica. One zahtevaju istu negu kao i koa lica. Pred spavanje usne treba odmoriti, a to znai dobro ih oistiti od pomade. To je najbolje uraditi vatom nato pljenom u tenoj ili masnoj kremi. Trljajte usne blagim pokretima. Menjajte tampone vate sve dok na njima ne budu vidni slojevi pomade. Ukoliko su usne ispucale od vetra, to ukazuje na prepobudivanje vetra" u organizmu, svakog drugog dana ih mazite prirodnim medom. Med podstie normalizaci ju koe na usnama. Posle 20 minuta dranja na usnama med se moe briljivo olizati i pojesti. Kou usana dobro zatee i daje joj elastinost mlad kravlji sir u koji treba dodati malo slatke pavlake (vrhnja). Za jednu upotrebu dovoljna je jedna kafena kaiica te smese. Smesa se razmazuje po itavoj povrini usana i ostavlja da odstoji 10 minuta. Miie oko usana uvee lupkajte" tamponom od vate, natopljene sveim urinom, posle ega lice isperite toplom vodom bez sapuna. Na mesta gde se stvaraju bore oko uglova usana mo gu se stavljati vlane maske. One se prave od zamrznutih, malo podgrejanih kolutia krastavca.

NEGA KOSE
Lepa i zdrava kosa oduvek je bila vaan sastavni deo enske privlanosti i lepote. Da bi kosa uvek bila svilena i meka treba je redovno i pravilno negovati. Zapamtite: ko sa voli meku vodu, pa je zato ee perite kinicom ili vo dom dobijenom od istog otopljenog snega ili leda. Za to je dobra i protijeva voda. Da se kosa ne bi lomila ne suite je vruim vazduhom (fenom). Najbolje je osuiti je frotirskim pekirom kojim treba vezati glavu. Zatitite kosu od direktnih sunevih zraka - oni je blede i ine suvom i lomljivom. Treba znati da posle hemijske ondulacije ili trajne ondulacije kosa gubi deo svoje ivotne snage, pa je zato neophodno tu snagu obnoviti. Sledee preporuke pomoi e vam da ojaate kosu i uinite je zdravom i lepom. Pomeajte umance i jednu supenu kaiku ricinusovog ulja i tu smesu nanesite na kosu. Umotajte glavu pekirom i drite smesu na glavi 3 sata. Posle toga oprerite kosu neutralnim amponom. Pomeajte 2 dela ricinusovog ulja i 1 deo ampona, nanesite na kosu, eljajte kosu 2-3 minuta da se masa ravnomerno raspodeli po kosi. Zatim umotaj te glavu polietilenskom folijom (kesom) a preko to ga omotajte pekir radi zagrevanja. Posle jednog i po sata operite kosu vodom u koju ste prethodno dodali sirce (2-3 supene kaike sireta na litar vo de), da bi kosa dobila sjaj. Da bi kosa bila zdravija i lepa treba je jednom u 8-10 dana oprati jajetom. Razbijte i stavite u au

jedno celo jaje i dodajte jo jedno umance, pa to prelijte toplom vodom i stalno meajte da se smesa ne zgusne. Kosu pokvasite u vruoj vodi, nanesite malo smese iz ae na kosu i jako utrljavajte prstima ruku u kou glave. Zatim ponovo nanesite i utrlja vajte prstima ruku. Kada iskoristite sav sadraj iz ae, operite kosu pod toplim tuem i oeljajte je. Ukoliko se kosa lomi i nazire se elavost, postupite na sledei nain. Narendajte jednu glavicu luka. Dobijenu kau nanesite na glavu i poveite glavu polietilenskom vreicom, a zatim stavite maramu dobro povezanu oko glave. Sa tim prespavajte. Uju tro dobro isperite kosu. Miris luka e se zadrati dva dana, to znai da morate unapred otkazati sve su srete. Radi obnavljanja kose dobro je ispirati kosu kiselim mlekom odnosno jogurtom, sveim pivom, odvarom od ljuske luka ili tinkturom od koprive.

KAKO OJAATI NOKTE

Zdravi nokti su tvrdi, glatki i roze boje i ukazuju na opte zdravlje organizma. ta raditi ukoliko se nokti esto lome, raslojavaju se, hrapavi su i izgubili prirodnu boju? Prvo treba oistiti i ojaati organizam. Upamtite, nega posveena samo nok tima nije efikasna. Krti i lomljivi nokti svedoe o prepobuivanju ivot nog principa vetra". Otuda, preduzimajui mere koje smiruju vetar", samim tim inimo da nokti postanu ela stiniji i gipkiji. U tu svrhu najbolje su kupke sa toplim biljnim uljem. Primenjujte ih 1-2 puta nedeljno.

Da biste poboljali izgled noktiju i kou oko njih, treba redovno u vrhove prstiju utrljavati limunov sok, sok od mahovice (Oxycoccus palustris), crne ili crvene ribizle (Ribes nigrum, R. rubnim). Jednom u dva dana dobro je primenjivati tople kupke sa diuretikom (ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine). Odlino dejstvo na nokte imaju naprsci" od peli njeg voska. Vosak ima veoma izraen ivotni princip slu zi" i kada se nanese na nokte daje im oblik, elastinost i kompaktnost materijala od kojeg je sainjen nokat. Pred spavanje primenite terapiju s voskom. Vosak treba zagrejati na vodenoj pari (u posudi sa kljualom vo dom) i u njega potopiti nokte do vrha. Na prstima e se pojaviti naprsci" od voska, sa kojima treba da spavate. Ujutro ih oistite.

ZAKLJUAK

obar ivot, lepo telo, enska srea - sve je to nemo gue, ukoliko nema zdravlja. U ovoj knjizi su opisa na sredstva i naini za ozdravljenje enskog organizma. Oni e vam pomoi da nikada ne bolujete. Samoozdravljenje je najbolje sredstvo. Pravilno mi ljenje, psihika ravnotea, normalan dnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana monolitnim produk tima u pravilnoj kombinaciji i pravilnim redosledom, od sustvo tetnih navika, umerene terapije za elienje orga nizma i povremeno ienje organizma - glavne su kom ponente zdravog naina ivota ene. To je osnova njenog linog oseanja, raspoloenja i neprolazne lepote. Bie mi veoma drago ukoliko sam uradio neto do bro i korisno za vas. Moda nije dovoljno, ali neto sam ipak uradio. elim svim itateljkama sreu, dobro zdra vlje, blagostanje i ljubav.

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite sile, Genadij Petrovi Ma I alio v 1. IENJE ORGANIZMA 2. ISHRANA I HRANA 3. JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU 4. URINOTERAPIJA 5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU 1 ZDRAVLJU - biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka 6. METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE 1 BIOSINTEZE 7. UT1CAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. GLADOVANJE 9. LUNARNI KALENDAR Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov 1. IVOT BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa 3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna 4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi 5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima 6. ELIENJE ORGANIZMA I LEENJE VODOM 7. SAMOIZLEENJE U XXI VEKU 8. PROSTATA 9. LEENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH OBOLJENJA 10. LEENJE KEROZINOM, TODIKAMPOM I DRUGIM UGLJENIKOVIM JEDINJENJIMA Biblioteka Recepti zdravlja 1. LEENJE DISANJEM - metod akademika Butejka, Fjodor Grigorjevi Kolobov 2. GRIP PREHLADA KAALJ I K1JAV1CA, Mahmut ehi 3. NERVNA I PSIHIKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Uegov 4. LEENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovi Lavrenov i AI ina Viktorovna Moroz 5. GLAVOBOLJA, Henrih Nikolajevi Uegov 6. AKTIVIRANA I SREBRNA VODA, Pjatras ibiljskis

Biblioteka Realni produetak ivota, Georgij Nikolajevi Sitin 1. LEKOVITE MOTIVACIJE KOD OBOLJENJA ELUDANO-CREVNOG TRAKTA Biblioteka Krvne grupe, Igor Rostislavovi Kirejevskij 1. 2. 3. 4. ISHRANA ISHRANA ISHRANA ISHRANA Ostalu ZA ZA ZA ZA OSOBE OSOBE OSOBE OSOBE 0 KRVNE GRUPE A KRVNE GRUPE B KRVNE GRUPE AB KRVNE GRUPE

izdanja

1. ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEIJEG ORGANIZMA 2. TAJINE TIBETSKE MEDICINE 3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Marku Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone: IGP "Prometej" tel./faks 011 -2604-751; 011 -319-31 -13; 064-26-99-143 Mahmut ehi tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01 -50; 063-396-860