UVOD

UGOVORI PRIVREDNOG POSLOVANJA ILI UGOVORI ROBNOG PROMETA SU UGOVORI KOJI SE OBAVLJAJU U OBAVLJANJU PRIVREDNIH DELATNOSTI ZAKLJUUJU PREDUZEA I DRUGI SUBJEKTI POSLOVNOG PRAVA.OVI UGOVORI SE JO NAZIVAJU JO I UGOVORI U PRIVREDI, TRGOVAKI UGOVORI I SL.UGOVOR U OPTEM SMISLU JE SAGLASNOST,IZJAVA, VOLJA, KOJIM SE ELI POSTII ODREENO OBLIGACIONO DEJSTVO. MEUTIM, UGOVOR ROBNOG PROMETA IMAJU SVOJE SPECIFINOSTI KOJE TE UGOVORE INE POSEBNOM VRSTOM UGOVORA. TE SPECIFINOSTI ODNOSNO OSOBENOSTI TIU SE UGOVORENIH STRANA I PREDMETA UGOVORA.

POSLOVNO PRAVO

Strana 1

1. POJAM I ZNAAJ UGOVORA ROBNOG PROMETA Posebnost ugovora u robnom prometu karakteriu poslovni subjekti koji u obavljanju svoje delatnosti zakljuuju i izvravaju brojne obaveze.Poslovi subjekta mogu da budu poslovi u prometu robe,usluga i kapitala.Veina tih poslova se dogovara redovno i u velikom broju,a neki samo povremeno.Poslovi u prometu robe i usluga spadaju u grupu ugovora robnog prometa,a poslovi u prometu novca i kapitala u grupu bankarskih poslova i hartija od vrednosti.U izuavanju poslova robnog prometa razlikujemno opti deo i posebni deo.Opti sadri elemente i pravila svojstvena i zajednika svim poslovima poslovnih subjekata.Posebni deo obuhvata pojedine vrste poslovnih i bankarskih ugovora.Ovaj deo poslovnog prava koji se bavi prometom robe i usluga u tesnoj vezi je sa grdjanskim pravom odnosno obligacionim pravom i najee se naziva ugovori robnog prometa.Ugovori robnog prometa su tipini,uobiajni ugovori,koji se sklapaju u velikom broju u robnom promnetu,u cilju razmene robe i pruanja usluga,a ije sklapanje i izvravanje spada u redovnu delatnost odredjenih privrednih subjekata.Tako moemo razlikovati sledee posebnosti kod ugovora robnog prometa:

1.Poslovi robnog prometa karakteriu se po svom objektu i subjektu U vezi sa pitanjem subjekta u naem privrednom pravu smatraju se samo oni koji su sklopljeni izmedju privrednih drutava a to se tie objekta poslova robnog prometa njihov predmet su roba i usluge tzv.trgovake usluge(posredovanje,otpremanje,prevoz itd).

2.Specifinost ugovora u robnom prometu se ogleda i u pogledu zakljuivanja ugovora U pogledu zakljuenja ugovora u robnom prometu usled masovne i brze cirkulacije postoji postoji tenja da se reduciraju formalnosti.Formalizam bi kodio usporavajui potrebnu brzinu koju zahteva robni promet.

3.Posebne karakteristike postoje i kod prenosa stvari i prava

4.U naelu zakljuivanja uredjivanja ugovora robnog prometa subjekti su duni da svoje ponaanje zasnivaju na izvesnim naelima,utvrdjnim pozitivnim zakonskim propisima a pre svega Zakona o obligacionim odnosima.Tu pre svega spadaju:

POSLOVNO PRAVO

Strana 2

*Naelo slobode ugovaranja ili naelo autonomije volje ugovrenih strana je naelo koje uesnicima u prometu daje slobodu da li e i s kime sklopiti ugovor,kao i slobodu u pogledu uredjivanja svojih odnosa.Obligacioni odnosi se uredjuju,u principu dispozitivnim a ne imperativnim pravilima.Sloboda ugovaranja nije apsolutan i bezgranina i ona deluje u odredjenim okvirima.Ta sloboda ugovaranja je ograniena drutvenim poretkom zemlje,prinudnim propisima i moralnim pravilima ponaanja.Ogranienja ima svaki pravni sistem i on odredjuje granice dokle se sloboda ugovaranja moe prostirati.Sloboda ugovaranja mora biti u skladu sa drutvenim poretkom i da u pravnom prometu postupajuu skladu sa dobrim poslovnim obiajima.

*Naelo ravnopravnosti ugovaraa je naelo gde svi uesnici robnog prometa ravnopravni,te imaju isti poloaj,prava i obaveze na tritu.To znai da jedna ugovorna strana ne sme da namee svoju volju drugoj ugovornoj strani,da namee sadraj ugovora ili neeljene obaveze koje iz njega prozilaze.Ta ravnopravnost treba da pstoji u momentu zakljuivanja ugovora,prilikom ostvarivanja ugovora,te realizacije prava i obaveza koje proizilaze iz tog ugovora,kao i prilikom prestanka ugovora.

*Naelo savesnosti i potenja(bona fides) je jedno od osnovnih naela naeg ugovornog prava gde stranke u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa i ostvarivanju prava dune da se prdravaju naela potenja i savesnosti.Ovo naelo se sastoji u otklanjanju bilo koje zakonske ili ugovorene odredbe koja bih proizvela posledice suprotno ovom naelu.Ovo naelo se zasniva na obavezi moralnog ponaanja ugovornih stranaka u meusobnim poslovima,ime se ostvaruje moralizacija prava.Re je o poslovnom moralu iju sadrinu ini kvalitetno,svesno poteno,racionalno,drutveno korisno ponaanje,ponaanje koje je solidarno svojim poslovnim partnerima,al i uopte na tritu prema drugim poslovnim subjektima.

*Naelo teretnosti objanjava kako su ugovori robnog prometa teretni ugovori i gde se obe ugovorene strane obavezuju na odredjeno delovanje ili injenje.To je zato to se ugovori zakljuuju da bi se ostvarila odredjena korist profit.Teretnost ovih ugovora je pretpostavka i kad ugoovorom nije predvidjena naknada za izvrenu isporuku ili za izvrenu uslugu.Cena isporke ili usluge ne mora biti odredjena,ve je dovoljno da je ona odrediva odnosno da postoje naini kako e se ona oderediti.

POSLOVNO PRAVO

Strana 3

*Naelo pojaane panje predstavlja paljivo postupanje u zakljuivanju ugovora i njihovom izvrenju.Medjutim, ponaanje s takvom panjom pretpostavlja i uzdravanje od odredjenog injenja kojima bi se otealo izvrenje obaveza drugog subjekta.

2.ZAKLJUENJE UGOVORA ROBNOG PROMETA *Pregovori poslovnih subjekata prethode zakljuenju ugovora robnog prometa.Oni ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe.Trokove koji nastaju ako se strane ne sporazumeju svaka strana snosi pojedinano.strana koja je vodila pregovore bez namare da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu vodjenjem pregovora.Kroz pregovore se formira volja za zakljuenje odreenog ugovora,i za njegovu sadrinu.kao rezultat dobrih pregovora jedna ugovorna starna drugoj dostavlja ponudu za zakljuenje ugovora.

*Ponuda za zakljuenje ugovora je predlog za zakljuenje ugovora i to po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zakljuenje ugovora,i ta izjava mora da sadri bitnr elemente za zakljuenje predloenog ugovora,da bude ozbiljna i da bude uinjena u nameri da se ugovor zakljui. Ponuda za zakljuenje ugovora treba da sadri nekoliko elemenata da bi se smatralo pravno valjanom: -da izraava volju ponudioca da zakljui odredjeni ugovor -da je dovoljno odredjena i sadri sve bitne elemente ugovora -da je upuena odredjenom licu ili grupi lica -da sadri rok u kome ponudjeni treba da se izjasne za njeno prihvatanje -da je ponuda i prihvatanje ponude sainjeno u onoj formi kojo se zakljuuje ugovor koji je predmet ponude -da je ponuda za zakjluenje ugovora uinjen odredjenom broju lica,koji sadri bitne elemente ugovora ijem je zakljuenju namenjen,vai kao opta ponuda -izlaganje robe sa oznaenom cenom -ponuda moe biti opozvana samo ako je ponudjeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

POSLOVNO PRAVO

Strana 4

*Prihvat ponude je izjava volje ponuenog kojom on saglaava u svemu sa ponudom za zakljuenje predloenog ugovora.Ponuda je prihvaena kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.Ona se moe dati preutno,usmeno ili pismeno,direktno ili indirektno to zavisi od karakteraponude.Ponuda je prihvaena i kada ponueni poalje stvar ili plati cenu ili uini neku drugu radnju koja se moe smatrati kao izjava o prihvatanju.utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.Prihvatanje ponude se moe opozvati pod istim uslovima koa i ponuda.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora Ugovor je zakljuen u onom trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.Nae pravo je prihvatilo teoriju prijema kao merodavnu za odrejivanje trenutka zakljuenja ugovora.Poed teorije prijema u drugim pravima postoje i teorija izjave po kojoj je ugovor zakljuen trenutkom izjave ponudjenog da prihvata ponudu,teorija spoznaje po kojoj je ugovor zakljuen kad je ponudilac saznao da je ponuda prihvaena,i teorija odailjanja po kojoj je datu pote prijema ugovora.U pogledu mesta zakljuenja ugovora smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite,tj.prebivalite u trnutku kad je uinio ponudu.

*Forma ugovora ne podlee nikakvoj formi tj.da se ugovori zakljuuju prostom saglasnou volja.Prihvaeno je naelo da su ugovori neformalni.Medjutim ako je za neke ugovore popisana ili ugovorena sveana forma pa se ti ugovori ne zakljue tako,oni nee biti punovani.

Zakljuenje ugovora preko zastupnika ili punomonika Ugovore poslovnih subjekata mogu zakljuiti samo ovlaena lica.Imena ovlaenih lica za zastupanje poslovnih subjekata unose se u Registar privrednih subjekata.Zaintersovana lica u vidom u isti blagovremeno mogu dobiti podatke ovlaenih lica koaj zastupaju poslovne subjekte tj.ko je direktor,njegovo ime,adresu,matini broj.est je sluaj u praksi da se ugovori zakljuuju i preko punomonika.Ovim pitanjem se bavi Zakon o obligacioni odnosima l.89-98 i ovim se odredbama regulie pitanja punomonika odnosno davanje punomoja,posebne forme punomoja,obima ovlaenja,opozivanje i suavanje punomoja,yatim poslovnog punomoja u kome je regulisano ko moe dati punomoje,poslovno punomoje imaoca radnje,onda ovlaenja trgovinskog putnika i ovlaenja lica koja obavljaju odredjene poslove.Pored fizikog lica zastupnik-pnomonik moe biti i pravno lice.
POSLOVNO PRAVO Strana 5

3.SREDSTVA OBEZBEDJENJA IZVRENJA UGOVORA Sredstva za obezbedjenje se predviaju kako bi u cilju jaanja ugovorene dicipline na efikasniji nain njegovo izvrenje pojaalo,ugovorilo i napravilo ga sigurnijim.Ona mogu biti stvarna realna,ili lina-personalna.Stvarna ili ralna sredstva obezbedjena izvrenja ugovora su:hipoteka,zalog,kaucija,kapara.Sredstav ovlauju poverioca da stekne odredjena stvarna prava na stvari dunika ili treeg lica,ukoliko dunik ne ispuni svoju obavezu u predvidjenom roku.Lina ili personalna sredstva obezbedjena izvrenja ugovora su:jemstvo,ugovorna kazna,penali,odustanaca.Ukoliko dunik ne ispuni svoju obavezu ova sredstva ovlauju poverioca da zahteva ispunjenje te obaveze ili da mu se ispalti odredjeni novani iznos.

*Kapara je vrednost,najee suma novca ili neka koliina druge zamenjive stvari koju pri zakljuenju ugovara jedna strana daje drugoj,kao znak da je ugovor zakljuen.Kapara ima dvostruku ulogu i njome se pre svega potvrdjuje da li je ugovor zakljuen.Kapara slui za obezbeenje obaveza iz ugovora.U sluaju neispunenja ugovora zavisi od uzroka neizvrenja ugovora.Ako je za neispunjenje ugovora dolo usled sporazuma stranaka ili usled uzroka za koje nije odgovorna nijedna strana ili su obe strane odgovorne za ispunjenje ugovara onda se kapara vraa.Ako se ugovor ne izvrava odgovornou jedne od ugovorenih strana Zakon o obligacionim odnosima predvidja dve situacije: -ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu,druga strana moe traiti izvrenje ugovora ako je to mogue i traiti naknadu tete zbog zakanjenja,a kaparu uraunati u nakanadu ili vratiti ili se zadovoljiti primljenom kaparom. -ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu druga strana moe,po svom izboru,traiti izvrenje ugovora,ako j eto mogue,ili traiti nakandu tete,ili traiti vraanje dvostruke kapare. Zakon o obligacionim odnosima predvidja da strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui kaparu drugoj strani, niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare.Zakon takodje predvidja mogunost deliminog ispunjenja obaveze gde poverilac ne moe zadrati kaparu,nego moe traiti ispunjenje ostatka obaveze i nakandu tete.

*Odustanca je vrednost koju po ugovoru jedna strana moe da plati drugoj strani ako hoe da odustane pre njegovog ispunjenja.Moe se ugovoriti u korist jedne ili obeju strana.Po pravilu sastoji se od odredjene sume novca ili u nekoj imovinskoj vrednosti.Ovlaeni strane mogu koristiti pravo odustance,odnosno odustiti od ugovora sve dok ne protekne rok odredjen za ispunjenje njene obaveze.Pravo stranke da odustane od ugovora plaanjem odustance prestaje i
POSLOVNO PRAVO Strana 6

kad strana u iju korist je ugovorena pone ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primiti ispunjenje od druge strane.Kapara vai kao odustanca, samo kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se moe odustati od ugovora.Svaka ugovorna stran moe odustati od ugovora.Ako odustane strana koaj je primila kaparu,ona je gubi,a ako odustane strana koja je kaparu primila,ona je dvostruko vraa.U oba sluaja druga strana ne moe traiti ispunjenje ugovora i nakandu tete.

*Ugovorna kazna je ugovoreni novani iznos ili neka druga materijalna vrednost koja je jedna strana duna dati drugoj ako ne ispuni svoju obavezu ili je ispuni sa zakanjenjem.Obaveza o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu glavne obaveze.Ako je glavna obaveza zastarela ,zastareva i pravo na ugovornu kaznu,ako je nepunovana glavna obaveza,nepunovana je i obaveza po ugovornoj kazni.Ugovorna kazan se ne moe ugovarati za novane obaveze,poto se novana ptraivanja obezbedjuju zakonskim zateznim kamatama.Uslov za plaanje je krivica dunika.Postoje dva osnovna tipa ugovorne kazne: -ugovorna kazna zbog neizvrenja ugovora poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu,dakle alternativno a ne kumulativno pravo poverioca na to dunik ne moe uticati. -ugovorena kazna zbog zakanjenja u izvrenju ugovora poverilac moe zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.Kada je teta koju je poverilac pretrepeo vea od iznosa ugovorne kazne,ima pravo da zahteva razliku do potpun naknade tete. to se tie visine ugovorne kazne pravilo je da stranke slobodno odredjuju visinu po svom nahoenju ali ipak sud ,moe smanjiti ugovornu kaznu.Ona se moe odrediti paualno u jednoj fiksnoj sumi,u odreenom procentu za svaki dan zakanjenja itd.

Jemstvo i solidarnost dunika U poslovnom pravu obaveze ugovorenih strana se obezbeuje tako to neko jemi za ispunjenje obaveza ili to e vie njih solidarno odgovarati za jednu obavezu. Jemac odgovara za obavezu nastalu iz ugovora kao jemac platac solidarno nad glavnim dunikom,osim ako je neto drugo ugovoreno.Poverilac moe traiti ispunjenje obaveze ili od glavnog dunika ili od jemca,ili od obojice istovremeno.Solidarni jemac nakon ispunjenja ima pravo da se regresira od glavnog dunika.Postoji i solidarnost dunika,tako da ima vie dunika u nekoj nedeljivoj obavezi nastaloj ugovorom,oni odgovaraju poveriocu solidarno,osim ako su ugovarai otklonili solidarnu odgovornost.Solidarni dunici svoje obaveze dele na jednake delove ukoliko nema drugog sporazuma.Tako kod solidarnog jemstva dolazi do prevaljivanja obaveza a kod solidarnosti do deljenja i obaveze.Kod supsidijalnog jemstva poverilac se mora prvo obratiti glavnom duniku
POSLOVNO PRAVO Strana 7

pa tek ako ne uspe realizovati potraivanje moe zahtevati ispunjenje obaveze od supsidijarnog jemstva.

Zaloga Pravo zaloge je stvarno-realno sresdstvo ovbezbeenja ispunjenja ugovora koje se izuava u tvarnom,obligacionom ali u trgovakom i u poslovnom pravu.predmet trgovake zaloge moe biti pokretne stvari,hartije od vrednosti i potraivanja.Prma nastanku zaloga moe biti ugovorna i zakonska.Bitno je da dunik preda poveriocu neku pokretnu stavr na kojoj postoji pravo svojine kako bi se pre ostalih mogao naplatiti iz nejne vrednosti ako mu potraivanje ne bude isplaeno u celini.Kod realizacije trgovake zaloge uproen je postupak za naplatu prodajom zaloene stvari npr.preko ovlaenog posrednika,bez posredovanja suda,uz obavetenje zalogodavca o javnoj prodajipo isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku da e stvar prodati.

Pravo zadravanja je takoe stvarno sredstvo obezbeenja ugovora slino pravu zaloge.Zakon o obligacionim odnosima kae da poverilac dospelog potraivanja u ijem je rukama neka dunikova stvar ima pravo da je zadri dok mu ne bude ispaeno potraivanje.Poverilac moe vriti pravo zadravanja i pre dospelosti potraivanja,ako je dunik postao nesposoban za plaanje.Zakon ne doputa pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se varti stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegove volje,ili kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu.Takoe se ne dozvoljava poveriocu zadravanje punomoja dobijenog od dunika,drugih dunikovih isparav,legitimacije i druge stavri koje se ne mogu izloiti prodaji.Poverilac je duan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja.

4.PROMENE I RASKID UGOVORA

Promenu i raskid ugovora ugovorne strane mogu same dogovoriti a do toga moe doi i zbog promenjenih okolnosti.Ukoliko ugovorne strane sporazumno menjaju ili raskidaju ugovor pravilo je da to deluje samo za ubudue ali je mogue da one dogovore i retroaktivno dejstvo tako da se brie sve to su stranke uinile na osnovu ugovora.Pored sporazumnog raskida ugovora stranke mogu ugovoriti da svaka ili jedna od njih ima pravo da jednostrano raskine ugovor ili da odustane od ugovora.To pravo stranke mogu koristiti do isteka roka odreenog za poetsk ispunjenja njene obaveze.Momentom raskida ugovora stranke se oslobaaju svojih obaveza ali ne i obaveza na naknadu tete.To dovodi do jednostrane ili obostrane restitucije-povraaj u
POSLOVNO PRAVO Strana 8

preanje stanje tj pravo na naknadu tete koju svaka strana ima u odnosu na drugu.O pitanju naknade tete zbog neispunjenja ugovora odluuje sud.Nae pravo regulie da se formalni ugovori mogu raskinuti,dopunitit ili menjati.Moe se desiti da ispunjenje jednog ugovora usled okolnosti koje su naknadno nastupile bude savim neomoguene,ali da bude jako oteano za jednu ugovornu stranu,bez njene krivice.Postavlja se pitanje da li ta ugovorna strana moe traiti raskid ili izmenu takvog ugovora.Stranke su dune da se stogo pridravaju ugovornih obaveza kojih mogu da se oslobode, samo ako su u ispunjenju spreene iz uzroka za koje nisu odgovornenaelo strogog potovanja ugovora.Pretpostavke za raskidanje ugovora su da posle zakljuenja nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili da se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora,a u jednom i u drugom sluaju u toj meri je oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optim miljenjima bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je.Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora promene.Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih uslova zahteva raskd ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastpile a ako to nije uinila,odgovara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije na vreme bio saopten.Pri odluivanju odnosno o njegovoj izmeni,sud se rukovodi naelima potenog prometa,vodei rauna naroito o colju ugovora,o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste,o optem interesu,kao i o interesima obe strane.Zakon predvia da se strane mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promene okolnosti,osim ako je to u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.

5.ISPUNJENJE UGOVORA

U pogledu ispunjenja ugovora o robnom prometu vae opta pravila o ispunjenju ugovora, koje sadri Zakon o obligacionim odnosima koja reguliu:ko moe ispuniti i trokovi ispunjenja,ispunjenje sa subrogacijom,ko vri ispunjenje,predmet ispunjenja,mesto ispunjenja,pitanjepriznanice i vraanje obveznice.Predmet naeg interosavanja ovde su odreenje specifinosti o robnom prometu a odnose se na pravila o ispunjenju ugovora u pogledu predmeta,vremena,mesta i naina ispunjenja.U pogledu predmeta ispunjenja pravilo je da obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue to e redovno biti sluaj kod propasti individualne odredjena stvar.Za stavri odreenih rodom dunikova obaveza ne prestaje izuzev ako se trebaju uzeti iz neke mase pa propadne cela masa.U vezi sa vremenom ispunjenja ugovora ono se odreuje ugovorom.Vano je pravilo istovremenog ispunjenja prema kome u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni obavezu,izuzev ako je neto drugo ugovoreno,ili ako neto drugo proistie iz prirode posla.Jedna stranka ne moe traiti od druge stranke da ispuni svoju obavezu ako sama nije ispunila ili nije spremna da sa svoje strane ispuni svoju obavezu.U tom sluaju druga stranka moe istai prigovor neispunjenog ugovora.Pravilo o uzajamnosti ispunjenja slabije dolazi do
POSLOVNO PRAVO Strana 9

izraaja u robnom prometu,koji dobrim delom poiva na kreditu pa je esto da strsnke same ugovaraju da jedna stranka ispuni svoju obavezu pre druge stranke.Sam rok za ispunjenj nije odreen a po Zakonu o obligacionim odnosima ako rok nije odreen, a svrha posla,priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju rok za ispunjenje poverilac moe odmah zahtevati ispunjenje obaveze,a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.to se tie sluajeva kada je rok obaveze ispunjenja ugovorom odreen treba istai da se rok ne odreuje precizno na dan nego uobiajnim izrazima prompt,hitnopoetkom meseca i slino.U pogledu mesta ispunjenja ugovora Zakon o obligacionim odnosima sadri opte pravila predviajui da je dunik ispuniti obavezu a poverilac ispunjenj u mestu odreenim pravnim poslom ili zakonom, a kad mesto ispunjenja nije odreeno,a ne moe se odrediti ni po svrsi posla,prirodi obaveze ili ostalim okolnostim,ispunjenje obaveze vri se u mestu gde je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite odnosno prebivalite a u nedostatku prebivalita,svoje boravite.U pogledu naina ispunjenja Zakon predstavlja opte pravilo da poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje,osim ako priroda obaveze drugaije ne nalae.Izuzetak su novane obaveze gde je poverilac duan primiti delimino ispunjenje,osim ako ima poseban interes da ga odbije.U vezi sa ispunjenjem ugovora u privredi napominjemo da Zakon o obligacionim odnosima predvia da su uesnici u obligacionim odnosima pri izvrenju svojih obaveza duni postupiti panjom dobrog privrednika.

6.ODGOVORNOST ZBOG NEISPUNJENOSTI UGOVORA

Kada jedna ugovorna strana ne izvri svoju obavezu ili je ne izvri uopte i u takvim okolnostima druga ugovorna strana moe da trai ispunjenje ugovora,naknadu tete,ugovornu kaznu ili raskid ugovora.Najei tipovi u ispunjenju ugovora su zakanjnje u ispunjenju ili docnja a u docnju mogu pasti i dunik i poverioc.Kada se ne ispuni obaveza u roku predvidjenom za ispunjenje dunik dolazi u docnju.Ako ipak rok za obaveze nije odreen dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu,usmeno ili pismeno,vansudskom opemenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.toe se tie roka ispunjenja obaveza merodavno je je na prvom mestu ono to su stranke ugovorile u tom pogledu a to su tzv.oroene obaveze.Kod neoroenih obaveza ako svrha posla,priroda obaveze,i ostale okolnosti zahtevaju izvestan rok za ispunjenje,poverilac moe traiti ispunjnenje obaveze odmah.Docnja poinje da tee kod oroenih obaveza prvog dana po isteku roka,a kod neoroenih obaveza prvog dana po prijemu opomene poverioca.Zakon o obligacionim odnosima odreuje da docnja nastupa bez obzira na dunikovu krivicu,meutim kod pitanja naknade tete koja za poverioca prozilazi iz docnje uslov odgovornosti dunika je njegova krivica, izuzev kod novanih obaveza ali je obavezan plaati kamatu nezavisno od dunikove krivice i bez obzira da
POSLOVNO PRAVO Strana 10

li je poverilac pretrpeo tetu zbog docnje.Docnja poverioca je kada bez osnovanog razloga odbije prijem ispunjenja od strane dunika ili ga svojim ponaanjem sprei.Zakon ovde usvaja subjektivni pojam docnje,jer zahteva odreeno ponaanje poverioca.Takoe je se smatra poverilakom docnjom kada je poverilac spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze,ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze(ustavri ovde se radi o dunikoj docnji).Od Dana poverilake docnje prestaje tei kamata.Poverilac u docnji je duan nadoknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgovara kao i trokove daljeg uvsnje robe.Nastupanjem poverenike docnje ne prestaje dunikova obaveza na ispunjenje ali Zakon o obligacionim odnosima daje mogunost duniku da se oslobodi svoje obaveze deponovanjem robe kod odgovarajueg suda.

7.TUMAENJE UGOVORA Pomou tumaenja ugovora ugovorne strane mogu pronai njegov pravi smisao,ono to su stranke htele ,ta je bila njihova zajednika namera.U privrednom prometu potreba za tumaenjem javlja se se naroito zbog toga to se trgovaki poslovi zakljuuju u velikom broju i najee brzo,a za tim ugovorne strane esto potiu iz raznih sredina,pa pridaju razliito znaenje pojedinim izrazima upotrebljenim u ugovoru.Zakon postavlja pravilo da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase.Takoe prdvia da se ipak pri tumaenju spornih odredaba ne treba drati doslovno znaenja upotrebljenih fraza,ve treba istraiti zajedniku nameru ugovaraa i odredbu razumeti kako to odgovara naelima Zakona o obigacionim odnosima.U sluaju da su se stranke sporazumele da e u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi neko trei tumaiti ugovor,stranke ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadlenim organom dok prethodno ne nabave tumaenje ugovora,osim ako tree lice odbije da da tumaenje ugovora.Kod tumaenja ugovora u robnom prometu osnovna je dakle,zajednika namera stranaka.Izuzetno ,pri tumaenju odredaba optih uslova i tipskih ugovora kad one ine sadrinu ugovora,zbog toga to su to apstraktna pravila opteg karakterai ne ide se u prvom redu za istraivanjem volje stranke,nego se ide za istraivanjem smisla koje te odredbe uopte imaju.

POSLOVNO PRAVO

Strana 11

ZAKLJUAK

Ugovori u robnom prometu, kao i drugi ugovori u privredi, po svojoj prirodi su graansko-pravni ugovori, ali oni pokazuju odreene osobenosti, koje uslovljavaju njihovo posebno izuavanje, a eventualno i posebno kodifikovanje. Zakon o obligacionim odnosima obuhvata i graanskopravne i privredne ugovore, jer oni sadre veliki broj zajednikih osobina, a za privredne ugovore se kae i da predstavljaju produetak obligacionog (graanskog) prava. Pravna drava, privatna svojina i sloboda ugovaranja, uz minimalna zakonska ogranienja su najoptimalniji ambijent za normalno i kvalitetno odvijanje privrednog ivota i privredni, a samim tim i sveobuhvatni razvoj. Instrumenti funkcionisanja privrede, koji povezuju ljude, obezbeuju zadovoljenje njihovih potreba, alociraju i preraspodeljuju resurse, stvaraju novu vrednost, odravaju zajednicu meu ljudima, omoguuju protok roba i ideja, dostupnost proizvoda i usluga. Oni prate razvojni pravac privrede, ali i povratno na njega deluju. Autonomija volje stranaka ini njihovu fundamentalnu vrednost. Ugovori robnog prometa su karakteristini po svom subjektu i objektu. To su ugovori koji se zakljuuju izmeu privrednih subjekata, privrednih drutava, organizacija. Objekti ugovora robnog prometa su robe i usluge u obavljanju prometa. Brzina odvijanja robnog prometa nalae posebnu brzinu u zakljuivanju ovih poslova, te se javljaju adhezioni ugovori, u kojima jedna strana unapred od- redi sve elemente ugovora i ponudi drugoj strani, koja ih moe prihvatiti ili odbiti. Adhezioni, ugovori po pristupu, formularni ugovori su neuporedivo zastupljeniji kod ove vrste ugovora nego li kod graanskopravnih. Ugovori robnog prometa su teretni ugovori. Besplatnost se mora izriito ugovoriti, dok se teretnost podrazumeva. Cena esto i nije bitan element ugovora kao u graanskom pravu. Odgovornost je znatno stroija kod ugovora robnog prometa. Privredni poslovi su veliki poslovi koji sa sobom nose i ogromne rizike. Pored toga masovno se zakljuuju, a kreditiranje kao logina posledica svega ovoga je jedna od najbitnijih osobina u ovom prometu. Od uesnika u robnom prometu se zahteva da postupaju sa panjom 'dobrog privrednika' ili 'dobrog strunjaka', to predstavlja znatno vei zahtev nego u obligacionim odnosima. Solidarnost dunika ako ih je vie u jednoj obavezi je takoe diferencijalno svojstvo i mnoga druga.

POSLOVNO PRAVO

Strana 12

LITERATURA Kapor, V., Cari, S.V. (2007) Ugovori robnog prometa. Novi Sad Cari, S., Vitez, M., Veselinovi, J. (2006) Privredno pravo. Novi Sad Prof.dr.Kostadinovi S. Prof.dr.Rai M. (2011)Poslovno pravo Novi Sad Poslovno pravo Prof.Dr.Nedeljkovi D.(2003) Poslovno pravo Novi Sad Prof.Cari S. Privredno pravo

POSLOVNO PRAVO

Strana 13

POSLOVNO PRAVO

Strana 14