http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/Lat_ZitijaSvetih0816.htm Arhimandrit JUSTIN Popovi ITIJA SVETIH 16.

AVGUST POVEST O NERUKOTVORENOJ IKONI GOSPODA NAEG ISUSA HRISTA i o njenom prenosu u Carigrad[1]

U ono vreme kada Gospod na Isus Hristos ivljae na zemlji meu ljudima i prohoae gradove i sela Judeje i okolnih zemalja propovedajui Evanelje i isceljujui svaku bolest i svaki nedug na ljudima, ivljae u sirijskom gradu Edesi, s one strane reke Eufrata, knez neki Avgar. On bolovae od neizleive bolesti gube: spolja bee pokriven plavkastim ranama, a unutra mu se raspadahu kosti, i svi mu udovi behu raslabljeni. uvi o Gospodu Hristu[2] i o velikim udesima koja ini, kako reju Svojom isceljuje gubu, raslabljenost i svaku bolest po ljudima, Avgara obuze silna elja da svojim oima vidi Tvorca takvih udesa, nadajui se da i sam dobije od Njega isceljenje. No poto njemu bee nemogue da sam ide u Judeju, on posla molbu Gospodu Isusu, molei Ga da doe k njemu u Edesu. Ali sumnjajui da e Gospod hteti doi k njemu, Avgar uputi u Palestinu iskusnog ivopieca Ananiju da ivopie lik Njegov, da bar gledanjem lika Njegova olakava sebi bolove; tako velika bee ljubav njegova prema Gospodu Hristu, izazvana onim to on bee uo o Njemu. Pismo kneza Avgara Gospodu Isusu glasilo je ovako: "Avgar knez Edeski Isusu, blagome Spasitelju koji se u telu javio u Jerusalimskim pokrajinama, radovati se! Do mene je dopro glas o Tebi i o preslavnim udesima Tvojim, da Ti bez lekova i bilja isceljuje bolesti: slepima daje vid, hromima hod, gubave oiuje, iz ljudi neiste duhove izgoni, raslabljene koji godinama lee na odru isceljuje reju, i mrtve vaskrsava. Sluajui to o Tebi, ja sam doao do dvojakog zakljuka o Tebi: Ti, ili si Bog, koji je siao s neba, ili si Sin Boji, poto takva divna udesa ini. Stoga Ti i upuujem ovu smirenu molbu moju, da se potrudi doi k meni i isceliti neizleivu bolest moju, od koje ve mnogo godina patim. Takoe ujem i to, da te Jevreji mrze i hoe da Ti uine neko zlo. Ja pak imam grad, iako ne veoma velik, ali lep i izobilan svakim blagom. Doi dakle kod mene i ivi sa mnom u mome gradu, u kome e se nai za nas obojicu ono to nam je potrebno". Sa ovim Avgarevim pismom ivopisac Ananija stie u Jerusalim. U Jerusalimu on vide Gospoda Isusa usred mnotva naroda gde na ravnom mestu govori pouku narodu, ali Mu se ne mogae pribliiti od silne teskobe i tiskanja. Oekujui da se narod razie, Ananija stade na jedan povei kamen i paljivo posmatrajui Spasiteljevo lice pokuavae da ga

ivopie. Ali mu to bee nemogue, jer Svevidac, nenakloljen ivopisvoj nameri, menjae presveto lice Svoje boanskom, nepostinom i neizobrazivom slavom i blagodau. Dugo se Ananija truae, ali bez ikakvog uspeha. Gospod pak naredi apostolu Tomi da ide i dovede mu tog oveka koji, stojei na kamenu, ivopie Njegovo lice. Kada ga dovedoe, i dok on jo ne bee ni progovorio, Gospod ga pozva k sebi po imenu i po zanimanju, nazvai ga Ananijem ivopiscem i otkrivi mu razlog zbog koga je doao, i upita ga: "Gde je pismo kneza tvoga Avgara, koje si mi doneo iz Edese?" Ananija, udivljen i zapanjen ovom prozorljivou Gospoda Isusa, brzo izvadi pismo iz nedara i s trepetom ga predade u ruke Spasitelju. Proitavi pismo, Gospod otpisa Avgaru ovako: "Blaen si, Avgare, to si poverovao u mene ne videvi me. Jer je pisano o meni: da oni koji me vide nee verovati, a koji me ne vide poverovae u mene i nasledie ivot veni. Ti mi pie da doem k tebi, ali meni valja izvriti ono radi ega sam poslan, i po izvrenju vratiti se k Ocu koji me posla. Kada budem uznesen k Ocu, ja u ti poslati jednog od mojih uenika, koji e te potpuno isceliti od tvoje bolesti, i kroz krtenje podariti ivot veni tebi i onima to su s tobom". Napisavi takvo pismo Avgaru, Gospod Hristos ga zapeati peatom, na kome je jevrejskim slovima stajalo napisano: Boije vienje, Boanstveno udo. - Zatim Gospod, ispunjujui drugu elju Avgarevu i ivopievu, naredi da se donese voda, te On umi presvetlo lice Svoje, i ubrisa ga podanim Mu etvrtastim ubrusom. I, o uda! prosta voda pretvori se u boju, i na ubrusu se upisa savreno preist lik Njegov. Predajui taj ubrus sa Svojim likom Ananiji i pismo, Gospod ree: "Nosi i predaj onome koji te posla". (Ovo se dogodi u poslednje dane ivota Spasiteljeva na zemlji, pred Njegovo stradanje). I vrati se Ananija u Edesu k svome knezu, i predade mu nerukotvorenu ikonu lica Hristova na ubrusu i pismo. Primivi ih, Avgar se ispuni velikom radou i s ljubavlju ih celiva; i poklonivi se liku Hristovom, on se odmah isceli od bolesti, samo jedan mali deo gube ostade na licu njegovom, do onoga vremena kada je imao doi k njemu poslani od Gospoda uenik. Posle dobrovoljnog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja Gospodnjeg na nebo, u Edesu doe poslat Boanskom blagodau sveti Tadej, jedan od sedamdesetorice apostola. Poto dovoljno poui Avgara svetoj veri u Hrista, sveti Tadej privede kneza krtenju; i kada se Avgar, uavi u kupelj, krsti, tog asa nestade preostali deo gube, i on izie iz kupelji potpuno ist, i zdrav telom i duom. Zajedno sa Avgarom krsti se i sav dom njegov, zatim i sav grad, i slavljae se u Edesi ime Gospoda naeg Isusa Hrista, jedinoga istinitog Boga. Na kapiji grada Edese bejae idol nekog neznaboakog boanstva, kome je svaki ulaznik u grad duan bio pokloniti se. Tog idola Avgar zbaci i uniti, pa iznad kapije naini u kamenom zidu okruglo udubljenje, da kia ne dopire do njega, namesti ubrus sa nerukotvorenom ikonom Hristovom na dasci od netrulenog drveta, okrui ga i ukrasi zlatom i dragim kamenjem, pa postavi na tom mestu udubljenom, iznad kapije. Pored toga on napisa zlatnim slovima ispod ikone ovo: "Hriste Boe, niko se nee postideti, ko se u Tebe nada".

I naredi Avgar svima, da koji god ulazi u grad i izlazi iz njega ima se pokloniti boanstvenoj ikoni Hristovoj; i izdade zakon da se takvo potovanje neizostavno ukazuje ikoni Gospodnjoj kroz vekove. Ova pobona naredba Avgarova, potvrena zakonom, drala se u toku mnogo godina, kako za ivota njegova i njegovog sina koji je posle njega knezovao u Edesi, tako i za vladavine njegova unuka. Zatim, za knezovanja u Edesi jednoga od praunuka Avgarovih, obnovi se u gradu drevno neznabotvo: jer taj knez pokvarivi se odstupi od Hrista i skrenu u idolopoklonstvo. Ugledavi na gradskoj kapiji Hristov lik, potovan od sviju ulaznika i izlaznika, knez kao neprijatelj Hristov uznegodova, i donese odluku da tu boanstvenu ikonu skine odatle i mesto nje postavi idola. Doznavi o tome naroitim otkrivenjem od Gospoda, episkop grada Edese doe sa svojim kliricima nou kod gradske kapije, pope se uz lestvice, postavi pred svetom ikonom Hristovom upaljeno kandilo, ogradi to eramidom, pa zazida ciglom, premaza malterom i kreom, i izravna sa zidom, - jer tako bee nareeno episkopu boanskim otkrivenjem. Kada nerukotvorna ikona Hristova posta nevidljiva, neznaboni knez odustade od svoje namere. Posle mnogo vremena kod ljudi ieze seanje na svetu nerukotvornu ikonu, i zaboravljeno bi mesto gde ona bee zazidana. I niko ne znaae o njoj sve do udesnog javljenja njenog koje se posle vrlo mnogo godina dogodi na sledei nain. U dane blagoestivog cara Iraklija (610-641 g.) persijski car Hozroj sa silnom vojskom doe pod Edesu, opkoli je, i dugo je drae pod tekom opsadom. I kada se graani, iznemogavajui u nedoumici i velikom strahu, moljahu Bogu sa suzama, jedne noi javi se episkopu edeskom Evlaviju neka presvetla u velikoj slavi nevesta, i ukazujui prstom na gradsku kapiju i mesto u zidu ona ree: "Iznad ove kapije sakrivena je boanstvena nerukotvorna ikona Spasa Hrista; izvadi je iz zazidanosti, i dobro e uiniti". Episkop hitno ode ka kapiji grada, pope se do pokazanog mu u zidu mesta, i nae sve kao to mu bi reeno u otkrivenju: poznade zazidano mesto, razida cigle, ukloni eramidu i nae preisti i presvetli lik Hristov itav i nepovreen, i kandilo gde posle toliko godina jo gori i puno zejtina; a na samoj eramidi, kojom je bio pokriven lik, bejae nerukotvorno odslikan taj isti lik Hristov. Episkop uze sveti ubrus sa likom Spasovim i pokaza graanima, i svi se veoma obradovae i ohrabrie uzdajui se u Gospoda. Episkop u litiji obnese po bedemima gradskim lik Spasov, pokazujui ga vojnicima persijskim koji opsedahu grad; i odmah se sva persijska vojska pomete u velikom strahu, i dade se u bekstvo gonjena silom Boijom. Tako grad Edesa bi izbavljen od neprijatelja svojih milosrem Hrista Boga naeg i javljenjem nerukotvornog lika Njegovog presvetog. Zatim, posle mnogo i mnogo godina, kada u Grkoj carovae Roman II zvani Lekapin (920-944. g.) sa svojim zetom Konstantinom, sinom Lava Mudrog, bi sveti ubrus nerukotvornog lika Hristovog prenesen u Carigrad iz Edese, drane od strane Saracena, jer u to vreme sva Sirija, i u njoj grad Edesa, behu pod vlau Saracena. To prenesenje bi na ovaj nain: grki car Roman, elei da ima u Carigradu to neizmerno blago nerukotvorni lik Spasov, slao je mnogo puta molbu Saracenskom emiru da mu da nerukotvorni lik Hristov. A emir, moljen od edeskih hriana, nije hteo da da lik Hristov, i nastade rat: car Roman posla svoju vojsku na grad Edesu i opkoli ga, pustoei okolinu. Tada Edeani poslae molbu grkome caru, da prekine rat i ne pustoi njihovu zemlju; ali

car zahtevae od njih Hristov nerukotvorni lik. Meutim emir saracenski, pod ijom vlau bejae Edesa, ne hte ga dati zabadava. Tada car hrianski, obuzet silnom eljom da ima kod sebe nerukotvorni lik Hristov, dade emiru dvanaest hiljada srebrnika, i vrati mu dvesta uglednih Saracena koji su bili grki zarobljenici; pored toga dade mu svoje carsko napismeno sa zlatnim peatom, da nikada nee ii u rat na Edesu i na njenu okolinu. Dobivi na taj nain ono to eli, car uze nerukotvorni lik Hristov, a sa njim zajedno i ono pismo koje, kao to je ranije reeno, Gospod na Isus Hristos napisa knezu edeskom Avgaru, i prenese ih sveano u Carigrad rukama arhijereja i ostalih uvaenih ljudi duhovnoga ina. Putem i u samom Carigradu bivahu mnoga udesa od sveesnog lika Spasovog: isceljivahu se svakovrsni neduzi, - slepi progledahu, gluvi sluh dobijahu, hromi hoahu i avoli se izgonjahu. Jedan avoimani ovek vikae govorei: "Primi, Carigrade, slavu i veselje tvoje, a ti, Porfirorodni, ast carstva tvoga". Tako viui, ovek se taj isceli od besomunosti. Praznovanje prenesenja[3] nerukotvornog lika Hristovog odreeno je na esnaesti dan meseca avgusta, kada ga upravo veoma sveano primi carska grad i postavi najpre u Crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, a zatim u crkvu Presvete Bogorodice Faroske[4] na zatitu grada, a u slavu Hrista Boga naeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. Nekoliko godina kasnije car Nikifor Foka (963-969. g.) prenese iz grada Edese u Carigrad i onu svetu eramidu na kojoj bee odslikan nerukotvorni lik Hristov i postavi je u carskom gradu 967 godine.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG JOAKIMA OSOGOVSKOG

Prepodobni Joakim bee Sloven po poreklu, rodom iz zapadnijih krajeva (verovatno negde oko dananjeg Vranja). Podvizavao se u drugoj polovini jedanaestog veka u planini Osogovskoj kod Krive Planine, na mestu zvanom Sarandapor, zbog ega se jo naziva i Sarandaporski. Podvizavao se u vremenima kada su se u ovim slovenskim krajevima podvizavali i uveni veliki slovenski podvinici: Jovan Rilski, Prohor Pinjski i Gavrilo Lesnovski.[5] elei jo iz mladosti stroiji podviniki ivot u samoi, prepodobni Joakim krete iz svog kraja prema pustinji gore Osogovske. Voen anelom Bojim, on stie jedne veeri u dom nekog boljara u selu Gradcu. U maloj crkvici toga sela on se najpre toplo pomoli Bogu, pa onda sede pred crkvu da se odmori od dugog peaenja. Videi ga na tom mestu

boljari mu prioe i on ih zamoli da mu ukau neko mesto u planini pogodno za podvige i usamljenitvo. Domain boljar mu tada ukaza na podkrilje gore Osogovske pri reci Skupici, gde se kraj potoka zvanog Babin Dol nalazi zgodna i usamljena peina pogodna za ivot koji on eli. uvi za takvo mesto svetitelj zablagodari Bogu i Presvetoj Vladiici, pa krete na put ka tom mestu. Stigavi do mesta zvanog Sarandapor, on se nastani u tamonjoj peini, u kojoj od tada ostade do kraja svoga ivota. U ovoj peini prepodobni se podvizavao veoma usrdno i strogo, provodei dane i noi svoje u neprestanim molitvama, bdenjima, kolenopreklonjenjima i toplim suzama. Pred kraj zemnog ivota njega posetie neki lovci, koje svetitelj blagoslovi te toga dana ulovie veoma bogat lov. Tada ih prepodobni zamoli da ga i opet posete, to oni i uinie. Ali kada ponovo dooe, naoe ga da se mirno upokojio u Gospodu. Oni ga onda esno pogreboe, i potom mu opet na grob dolazie. Upokoji se prepodobni Joakim krajem 11 veka (ili poetkom dvanaestoga, oko godine 1105). U vreme vizantijskog cara Manojla I Komnena (1143-1180 g.) veoma je proslavljan prepodobni Joakim, pa mu je tada i njegovo mesto podviga obnovljeno. Na mesto njegovih podviga doe udovi svetenik Teodor iz Oveg Polja, koji se tu i zamonai i dobi ime Teofan. On sakupi oko sebe veliki broj bratije i sa njima podignu crkvu i manastir prepodobnom Joakimu, u kome Teofan posta prvi iguman. Tada se njemu javi u snu sveti otac Joakim i ree mu da on eli da se naziva ktitor toga manastira. Zatim svetitelj otkri Teofanu mesto gde se nalaahu skrivene njegove svete moti, pa mu pokaza i drvo u umi od koga da mu naini koveg i u njemu prenese svete moti u manastir. Sve ovo iguman Teofan izvri sa potpunom poslunou, i tako sa bratijom sveano u litiji prenese moti prepodobnog Joakima u manastir. Moti bie poloene u crkvi njemu posveenoj, i od njih se deavahu mnoga udesa, kako u samom tom vremenu tako i kasnije, sve do naih dana. Manastir svetog Joakima Osogovskog vie je puta poseivan, pomagan i obnavljan od Srpskih vladara Nemanjia, osobito od svetog kralja Milutina i njegovog sina Sv. Stefana Deanskog. U ovom manastiru se zamonaio i uveni podvinik srpski i svetogorski starac Isaija (oko 1350 godine). Sveti lik prepodobnog Joakima Osogovskog slikan je po mnogim naim starim manastirima i crkvama, a takoe mu je vrlo rano napisano i itije i sluba.[6]

SPOMEN SVETOG OCA NAEG EVSTATIJA II, arhiepiskopa Srpskog

Ovaj sveti Evstatije II[7] bee arhiepiskop Srpske Pravoslavne Crkve posle arhiepiskopa Jakova, to jest od godine 1292 do 1309 godine. Kako veli za njega njegov ivotopisac arhiepiskop Danilo, on "stee dostojno ime zbog trudova svojih, brinui se za Bogom povereno mu stado razumnih ovaca istinitog pastira Hrista, svagda verujui da se u Bogu upodobljava u duhovnom i besmrtnom delu, i to na obe strane: s jedne strane radei na korist svoje due, a s druge strane brinui se neoslabljeno za svetu Crkvu, i stalno gledajui na podvig koji mu predstoji i na venac darova od Hrista". Sveti arhiepiskop Evstatije bee veliki podvinik u linom ivotu i revnostan pastir u upravljanju Crkvom. Za njegovo vreme Srpska Crkva uvea se za tri episkopije: zveansku, limsku i skopsku. Zveanska se jo zvala i banjska (sa seditem u manastiru Banji) ili lipljanska. Sedite pak limske episkopije bilo je u manastiru svetih Apostola Petra i Pavla na reci Limu, a skopske u Skoplju. Poivevi bogougodno i pastirstvovavi Hristopodobno, sveti Evstatije se mirno upokoji u Gospodu 16 avgusta 1309 godine. Odmah po prestavljenju bi od svih slavljen i spominjan zbog svoje svetosti. Njegovim svetim molitvama neka Gospod i nas pomiluje i spase. Amin.

SPOMEN SVETOG MUENIKA DIOMIDA LEKARA

Sveti Diomid bee rodom iz Tarsa kilikijskog[8], od znamenitog roda; po zanimanju bee lekar a po veri hrianin, i leae ne samo tela nego i due ljudske, jer uae jeline da veruju u Hrista i privoae ih svetom krtenju. U vreme cara Dioklecijana[9] sveti Diomid ostavi Tars i ode u grad Nikeju u Vitiniji[10]. I tamo se sveti Diomid po obiaju svom bavljae leenjem, pri emu leae ne toliko lekovima koliko prizivanjem svemonog i isceljujueg imena Gospoda naeg Isusa Hrista i znamenjem asnog krsta. I tako isceljivae on od svake bolesti i privoae veri Hristovoj neverne; i mnoge idolopoklonike on obrati veri u Gospoda Hrista svojim lekarstvom i uenjem. Kada car Dioklecijan, koji se u to vreme nalazio u istonim pokrajinama, doznade o tome, on posla vojnike da mu dovedu Diomida. Kada vojnici stigoe k svetom Diomidu, naoe ga gde je ve skonao u Gospdu; no oni mu ipak i mrtvome odsekoe glavu, da je nose caru. Ali im odsekoe glavu svetom Diomidu, vojnici odmah izgubie vid i oslepie, te ih drugi odvedoe caru, pri emu oni noahu odseenu glavu svetog Diomida. Kada car ugleda glavu i slepe vojnike, on naredi da glavu nose natrag i priloe je k telu na njeno mesto. im to vojnici uinie, oni odmah progledae i poverovae u Hrista istinitog Boga, kome slave vavek. Amin.[11]

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG HERIMONA

Prepodobni Herimon spominje se u Paladijevom "Lavsaiku" i u "Otakom azbuniku". Njegova petera u pustinji bila je udaljena dvanaest potrkalita od vode. Po prestavljenju svom on bi naen mrtav na stolici, sa radom u rukama, jer je skonao bavei se rukodeljem. Svetog Herimona spominje i sveti Teodor Studit u Posnom Triodu, u kanonu Sirne subote, u estoj pesmi.[12]

SPOMEN SVETOG OCA NAEG TIMOTEJA, EPISKOPA EVRIPSKOG, ktitora manastira Penteli kod Atine

Ovaj sveti otac Timotej roen je godine 1510 u selu Kalamos u Atici. Otac mu je bio svetenik i on ga je nauio hrianskoj nauci. Timotej se od detinjstva odlikovao vrlinskim ivotom i pobonou, a takoe i vrstinom karaktera. Zbog toga ga zavolee i istaknuti crkveni ljudi. Episkop Oroposa toliko ga zavole da ga o svom troku posla u Atinu da ui dalje kolu, jer provide u deku pastira Crkve Hristove. Po zavretku nauke Timotej se vrati u Oropos i bi od episkopa rukopoloen najpre za akona a potom i za svetenika. Uz ovog episkopa se i dalje uae sveti Timotej svakoj vrlini i mudrosti pastirskog rukovoenja vernim duama, tako da po smrti ovog episkopa on bi izabran za njegovog naslednika. Postavi episkop Oroposa, Timotej i dalje napredovae u podvizima i vrlinama, te zato uskoro bi izabran za arhiepiskopa Evripskog (u mestu Halkidi na ostrvu Eviji). No zlobni avo ne ostavi svetitelja na miru, nego pravednik bi oklevetan kod turskih vlasti da je dravni neprijatelj, te svetitelj morade napustiti svoj poloaj episkopa i vratiti se u svoje selo Kalamos u Atici. Ovo bi 1575 godine. Sveti Timotej se potom udalji u oblinju goru Penteli, gde se nalaahu i drugi bogougodni podvinici onoga vremena. Uskoro zatim svetitelj osnova u podnoju te

planine divan manastir i posveti ga Uspenju Presvete Bogorodice (1578 godine). Ovaj manastir i do danas postoji i pripada sada arhiepiskopiji Atinskoj. U manastir se ubrzo okupi dosta bratije, i svetitelj ih mudro rukovoae putem spasenja ka Carstvu Nebeskom. No elei vee podvige u tiini i usamljenosti, on se povue u samou u mesto Gargato i Vraonu, gde se odade strogim podvizima koji su samo Gospodu poznati. Ali lukavi vrag ni ovde ne ostavi svetitelja na miru, nego protiv njega podie neke ljude, te sveti Timotej napusti Atiku i pree udesnim nainom preko mora na ostrvo Keju (oko 1590 godine). Poivevi tamo jo neko vreme u blagougodnim podvizima, najzad u miru predade duh svoj u ruke Gospoda svoga i pree u Carstvo Njegovo beskonano. U njegovom manastiru Penteli i danas se nalazi njegova sveta lobanja, koja odie svetim miomirom i ini divna udesa onima koji svetitelja prizivaju sa toplom verom i molitvom.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG ROMANA

Veliki udotvorac; svege moti mu poivaju u manastiru svetog Romana, u lepoj umovitoj uvali na putu izmeu Ranja i unisa, na domaku June Morave. iveo i delao na dvesta godina pre Nemanjia.[13] Veliki svetitelj i prosvetitelj toga Srpskoga kraja. Narod se kune u tom kraju: "Svetoga mi Romana". I dandanji tamo se isceljuju teki bolesnici, naroito umobolnici i besomunici. Manastir Sv. Romana kod unisa podigao je sveti knez Lazar (koji se slavi 15 juna).

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG RAFAILA BANATSKOG

Prepodobni otac Rafailo ivljae u 16 i 17 veku. Podvizavae se bogougodno i dugo u svetoj lavri Srpskoj Hilandaru na Atonskoj Gori. U to vreme manastir Hilandar imaae po Srpskim zemljama vie svojih manastirskih metoha, meu kojima i jedan metoh u Banatu, na prostoru dananjega grada Zrenjanina[14]. Taj metoh je po svoj verovatnoi

Hilandar dobio u svoj posed u vreme Srpskog despota Stefana Visokog (Lazarevia)[15], koji je bio dobio mesto zvano Bekerek u lini posed od ugarskog kralja Sigismunda.[16] U ovaj dakle manastirski metoh bi poslan od Hilandarskog bratstva prepodobni otac Rafailo radi nekog manastirskog posluanja. Doavi u Banat, prepodobni se nastanio tamo za neko vreme na mestu gde se danas nalazi crkva Vavedenja Presvete Bogorodice (a to je mesto od najstarijih vremena poznato u Zrenjaninu kao manastir). Ovde se sveti Rafailo strogo podvizavae, ne samo u vrenju naloenog mu manastirskog posluanja, nego i u svim bogougodnim podvizima monakog ivota, osobito u podvigu molitve i posta. iveo je u jednoj maloj kolibi napravljenoj od obine trske, i tu se i prestavio mirno u Gospodu. Zbog njegovih mnogih i samo Bogu poznatih podviga i vrlina, Gospod ga posetio blagodatnim darom udotvorstva, koje se osobito projavilo po prestavljenju prepodobnoga. Prestavio se prepodobni Rafailo i bio pogreben na onom mestu gde se danas nalazi mala crkvica njemu posveena, tojest na jugoistonoj strani oltara velike Vavedenjske crkve u Zrenjaninu. Na tom mestu je uskoro po prestavljenju prepodobnog Rafaila bila podignuta najpre mala kapelica, pa je kasnije usled ruenja ona popravljana i proirivana.[17] Odmah po prestavljenju svetog Rafaila poboni narod ovoga kraja poeo je dolaziti na grob prepodobnoga, osobito po doseljenju brojnijeg Srpskog ivlja u ove krajeve (posle seobe 1690 godine). Vernici i danas dolaze u crkvicu svetog Rafaila i tu dovode svoje bolesnike, koji onda prenoe u kapelici i tu im se ita Rafailova molitva, od ega po veri njihovoj bivaju isceljenja. U manastiru pak Hilandaru, u oltaru sabornog hrama, nalazi se jedna starija ikana prepodobnog oca Rafaila, na ijoj se zadnjoj strani nalazi ovaj natpis: "Ovaj Sveti Rafail, rodom Srbin, svetenoinok Hilandarski, poslan na put na manastirsko posluanje u Banat, i tamo se prestavi, i proslavi ga Bog udotvorenjem od esnih njegovih motiju onima koji mu dolaze sa verom". Molitvama prepodobnog oca naeg Rafaila Hilandarskog, svetitelja Banatskog, neka Gospod pomiluje i spase sve nas. Amin.

SPOMEN SVETOG OCA NAEG MAKARIJA ARHIEPISKOPA

Pominje se na dananji dan u Jerusalimskom Kanonariju. Verovatno je bio jedan od arhiepiskopa Jerusalimskog prvoprestola - majke svih Crkava.

SPOMEN SVETIH TRIDESET MUENIKA PALESTINSKIH

Maem poseeni postradali za Gospoda. Bili rodom iz Palestine.

SPOMEN NALAZA MOTIJU SVETIH MUENIKA: SERAFIMA, DOROTEJA, JAKOVA, DIMITRIJA, VASILIJA i SARANTISA u Megari Atikoj (Grka)

Godine 1798 bi udesno otkriveno detetu Pajsiju iz grada Megare na Atikom poluostrvu mesto gde se nalaze svete moti ovih estorice novojavljenih svetih Muenika, koje zatim bie iskopane i prenesene u grad Megaru, inei od tada do danas mnoga i divna uda.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAET NILA ERIKUSIJSKOG

Rodom iz Carigrada, sin Jovana Laskarisa brata cara Teodora (1204-1222 g.). Progonjen od Latina doe u manastir Neuspavljivih u Pontu i tu kao monah ostade do osloboenja Carigrada (1261 godine). Poto je izobliavao latinomisleeg cara Mihaila Paleologa, bi prognan u laici bez krme, koja ga donese morem u manastir Iviron na Svetoj Gori. Provevi u ovom manastiru 10 godina, bi pozvan od pravoslavnog cara Andronika

Paleologa i proputova slobodno mnoga mesta. Na ostrvu Erikusi (kod Krfa) osnova svoj manastir, pa zatim pree u Epir gde podie novi manastir i obnovi stari manastir Jeromerijski. Upokoji se u miru i pree u Carstvo Nebesko.

SPOMEN SVETOG MUENIKA ALKIBIJADA

Postradao za Gospoda sagoren u ognju.

SPOMEN SVETOG PREPODOBNOMUENIKA NIKODIMA METEORSKOG

Podvizavao se u manastiru Meteori u Tesaliji; skonao mueniki za blagoestivu veru hriansku 1551 godine.

SPOMEN SVETOG NOVOMUENIKA APOSTOLA NOVOG

Rodom iz sela Svetog Lavrentija u Tesaliji, od oca Koste Stamatija i majke Mele; ostavi siroe od 15 godina, otide u Carigrad i zaposli se tamo u nekoj radnji. Zauzimajui se za svoj narod pred turskim vlastima, zbog nepravdi koje su mu nanoene, izazva na sebe gnev Turaka i oni ga pogubie maem kao muenika za veru hriansku 16 avgusta 1684 godine u Carigradu.[18]

SPOMEN SVETOG MUENIKA STAMATIJA

Sveti muenik Stamatije bee seljak, rodom iz sela Svetog Georgija kod Volosa u Tesaliji. Kada neki neoveni aga skupljae od naroda carske danke, i veoma zlostavljae narod, poe Stamatije s nekoliko drugova u Carigrad, da se tamo ale veziru. No svojim otrim optubama age Stamatije se zameri velikaima sultanovim, i ovi ga uhapse. Najpre ga htedoe laskanjem poturiti obeavajui mu bogatstvo, slavu i est. Na to muenik uzviknu: "Moje bogatstvo, slava i est, to je Hristos moj!" Tada ga Turci muie i najzad pred Svetom Sofijom posekoe 1680 godine. Tako se ovaj vojnik Hristov uvena vencem muenikim. (Njegovo stradanje opisa Jovan Kariofilis, i ono se nalazi u "Novom Martirologiu").

NAPOMENE: 1. U nekim Sinaksarima ovaj spomen biva 10 ili 11 avgusta. 2. Prvo kazivanje o odnosu Gospoda Hrista sa Avgarom nalazi se kod oca crkvene istorije Jevsevija Pamfila (+340 god.); po njegovim reima on je ovo kazivanje uneo u svoju Istoriju, oslanjajui se ne samo na predanje nego i na pismena dokumenta koja je on pronaao u arhivama Edeskim. Posle Jevsevija povest o tome nalazimo u etvrtom veku kod Sv. Jefrema Sirina, u petom kod jermenskog istoriara Mojsija Horenskog i u estom kod Prokopija. Jermenski istoriar Mojsije Horenski ovako opisuje to: Avgar je saznao o Hristu od svojih poslanika, koje je on uputio bio rimskome tribunu koji je upravljao Finikijom, Palestinom, Sirijom i Mesopotamijom. Pri povratku poslanici se zadre u Jerusalimu i tamo vide udesa Spasiteljeva. - Pisac desetog veka Konstantin Porfirorodni (+950 god.), koji najpodrobnije govori o poreklu Nerukotvorene ikone, veli da je Avgaru doneo vesti o Hristu njegov sluga Ananija, po povratku sa puta u Egipat. 3. Prenesenje nerukotvornog lika Hristovog i pisma Hristovog Avgaru iz Edese u Carigrad bilo je 944 godine. 4. Tu crkvu podigao car Mihail (856-867 god.).

5. Njihov spomen vri se: prep. Jovana Rilskog 18 avgusta i 19 oktobra; prep. Prohora Pinjskog takoe 19 oktobra, i prep. Gavrila Lesnovskog 15 januara. 6. Vidi Stojan Novakovi, Prilozi k istoriji Srpske knjievnosti, "Glasnik SUD", 22, Beograd 1967, str. 242-264; Ivanov, Blgarski starini, 1931, 404-418; Svetozar Duani, Joakim Osogovski - Sarandaporski i njegov manastir, "Hriansko delo", 1910 br. 6 i 1. 7. Spomen pak Svetog Evstatija I, arhiepiskopa Srpskog, slavi se 4 januara. 8. Kilikija - oblast u Maloj Aziji. 9. Car Dioklecijan vladao od 284 do 305 godine. 10. Vitinija - oblast u Maloj Aziji. 11. Sveti Diomid skonao 298 godine. 12. Prepodobni Herimon prestavio se krajem etvrtog ili u samom poetku petoga veka. 13. Po nekima je ovaj prepodobni Roman bio uenik Sv. Klimenta i Nauma Ohridskih, a po drugima i on se zove Sinait, pa je prema tome iz neto kasnijeg vremena. 14. Zrenjanin se ranije zvao Bekerek i Veliki Bekerek, a jedno vreme Petrovgrad. 15. Vladao Srpskom zemljom od 1393 do 1427 godine. Njegov sveti spomen 19 jula. 16. I danas se jedno predgrae Zrenjanina zove "Despotovac", a postoje i ruevine jednog utvrenja iz doba despota Stefana. 17. Dananja estougaona crkvica nad grobom prepodobnog Rafaila, podignuta je 1826 godine, a graena je na temeljima stare kapelice. 18. Neki poistoveuju ovog svetog novomuenika sa napred spomenutim Stamatijem. .. sa foruma nekog .. Kako je izgledao Isus Hristos Covek koji je svojom lepotom nadmasio sve ljude ,, Ceo njegov lik je pun ozbiljnosti i deluje na sve posebnom silom, tako sto svako ko ga pogleda oseca odmah ljubav prema Njemu, a u isto vreme i poseban strah. Njegov pogled je tih, velicanstven i prijatan. Njegove oci imaju nebesku boju i sjaj i prodiru u dubinu duse. Prica malo, sa ozbiljnjoscu i svaka njegova beseda je puna smisla.Otvoreno da priznam:ovaj covek lepotom nadmasuje sve ljude,, kaze se u izvestaju koji je prokonzul Judeje kod cara Iroda, Publij Lentul, poslao Senatu u Rimu. Kako je spoljasno izgledao nas Spasitelj Gospod Isus Hristos? Kako je delovao? Po cemu se razliovao od ostalih ljudi? Odgovor na ovo pitanje nam daje izvestaj jednog coveka, koji je poslao Senatu u Rimu.Taj covek je bio prokonzul Judeje kod cara Iroda, Publij Lentul. Inace, u to vreme svi upravnici rimske oblasti su bili duzni da salju izvestaje Senatu za sva znacajna zbivanja u svojim oblastima koje su im bile doverene. Izvestaj glasi ovako: ,, U danasnje vreme se pojavio i sada je ziv jedan covek, ispunjen svakojakim vrlinama, ime mu je Isus Hristos. Narod Ga postuje kao velikog Proroka, a njegovi ucenici ga

nazivaju Sin Bozji.On vaskrsava mrtve, leci od raznih bolesti i telesnih mana silom svojih reci. Ovaj covek je visok sa cvrstim stasom. Ceo njegov lik je pun ozbiljnoscu i deluje na sve posebnom silom, tako sto svako koga pogleda odmah oseca ljubav prema njemu, a u isto vreme i poseban strah.Boja njegove kose je slicna boji zrelog oraha, ravna do usiju, ali bez sjaja.Od usiju i niz pleca kosa mu je sjajna i kovrdzava, na sredini razdeljena, po obicaju Nazarecana. Celo mu je glatko i vedro i nema nikakvih pega na njegovom licu koje je ukraseno blagim rumenilom.Nos i usta su mu pravilna.Boja brade je ista kao boja kose; gusta sa srednjom duzinom,pri kraju razdeljena. Njegov pogled je tih, velicanstven i prijatan.Njegove oci imaju nebesnu boju i sjaj i prodiru u dubini duse.On je sasvim prijatan kada poziva i poucava; ali strog i strasan kada izoblicuje nepravde. Crte Njegovog lica, izrazavaju jednu privlacnost za ushicenje i osobitom velicansvenoscu. Niko ga nije video da se smeje,ali su ga cesto gledali kako mu suze teku iz ociju.Po rastu je visok, ruke su mu prave i On ih cesto podize gore. Pleca su mu siroka. Prica malo, sa ozbiljnoscu i svaka njegova beseda je puna smisla. Otvoreno da priznam: ovaj covek lepotom nadmasuje sve ljude. U Njemu istina je ocigledna bez lazi. Nerukotvoreni lik Sveta Pravoslavna Crkva 29 avgusta praznuje Nerukotvoreni Obraz Gospoda Isusa Hrista na cijem platnu je predstavljen lik Naseg Spasitelja.Na njemu je tacno predstavljen Hristov lik. Kako se Gospodov lik nasao na platnu? Zasto je on nerukotvoran? U to vreme nije bilo fotoaparata, ni kamera. Tada je moglo da se slika i crta samo rukom. Dok je Gospod Isus Hristos propovedao u Palestini, u gradu Edesa smesten na reci Eufrat, vladao je knez po imenu Avgar. On je bio bolestan od neke neizlecive bolesti i mnogo je patio. Kada je cuo za Isusa, da On leci ljude od svakojake bolesti, poslao je pismo Njemu po jednom svom slugi koji se zvao Ananij, da izleci i njega. Buduci da je Ananij bio dobar crtac i odlicno vladao slikarskom vestinom, dat mu je zadatak od njegovog gospodara da nacrta Hrista i da mu donese njegov lik. Pismo je stiglo do Hrista, ali Ananij nikako nije uspevao da nacrta Gospodov lik, jer je iz njega bljestala jaka i zaslepljujuca svetlost. Tada je Isus znajuci to oprao svoje lice vodom i izbrisao krpom na kojoj je ostao Njegov lik. Ovaj nerukotvoreni lik Ananij je odneo svom gospodaru Avgaru. Knez je poljubio lik i odmah ozdravio.Avgar je odmah zatim postavio nerukotvoreni lik iznad ulazna vrata grada, da bi izrazio pred svima veru kneza da je Isus Istiniti Bog. Kasnije u desetom veku imperator Konstantin Bagrenorodjeni je preneo platno sa nerukotvorenim likom u Carigradu i postavio ga u crkvi Svete Sofije. Tragovi povreda Poznato je da se Pokrov ( zavoj kojim je bilo obavijeno telo Isusa pri pogrebu, posle skidanja sa krsta sve dok nije vaskrsao ) od 1578 godine cuva u Kraljevskoj kapeli u italijanskom gradu Torinu. Na ovom parcetu platna istkanog od cistog lana, dugo 4,36

metara i siroko 1,09 metara i tesko oko 900 grama, se gleda celo Hristovo telo u momentu kada je bio pogreban.Telo mu je sa impresivnim stasom, sa bradom i dugom kosom i rukama prekrstenim na stomaku. Na platnu se gledaju tragovi povreda Gospoda Isusa Hrista kao sto su opisane u Jevandjelju: rana od trnovite krune na glavi, rupe od eksera na rukama i stopalima, tragovi kamsikovanja po celom telu, tragovi grebotina na ramenima sto ukazuje da je na ledjima nosio rapavi krst. Ima i jedna velika rana na rebrima od koplja rimskog vojnika koji je Isusa probo da bi se uverio da je mrtav. Isto tako, ima krvave podlive na licu od udara, a ima i povrede na kolenima od pada kada je hodao ka Golgoti. Telo na Pokrovu je kafeno zutom bojom, dok su otisci od rana boje karmina. O svemu ovome, uostalom, svedoci i Jovan Bogoslov, koji pise:,, Uzeli su Hristovo telo i uvili u mirisljavo platno, kao sto je obicaj kod Judeja da pogrebuju,, ( Sveto Jevandjelje prema Jovanu, 19 glava, 40 stih). Po Hristovom vaskrsenju, Sveti Jovan pise da su on i apostol Petar, prvi pritrcali i stigli do groba koji je bio otvoren.Sveti Jovan je prvi stigao do groba i video da se tamo nalazi samo zavoj ( Pokrov), ali nije usao,,...Dodje Simon Petar, udje u grob i vide da je samo zavoj tu, a krpa koja je bila na Negovoj glavi nije stajala do zavoja, vec posebno, savijena na jednom mestu,,. ( Sveto Jevandjelje prema Jovanu, glava 20, 6 i 7 stih ). Zatim je usao i Sveti Jovan i poverovao. Sveta tunika U manastiru ,, Argentej,, u baziliki ,, Sen Deni,, u Francuskoj do danasnjih dana cuva se Sveta Tunika koja je pripadala Gospodu Isusu Hristu. Predanje o njoj kaze da je bila deo Njegove odece koju su rimski vojnici delili u podnozju krsta, bacajuci kocku. Tuniku je kasnije vizantinska carica Irena poklonila Karlu Velikom, koga je 800-te godine papa Leo Treci krunisao za rimskog cara, Karlo Veliki, je ovu svetu relikviju poverio na cuvanje svojoj cerki Teodori. On se kasnije zamonasila u manastiru ,, Argentej,, i sobom ponela i svetu tuniku, gde je ostal do dana danasnjeg. Ima i druge odece koje je nosio Isus pre nego je bio razapet na krstu, a danas se cuva u gradu Treve, isto tako u Francuskoj. Ocevidno je da je tkanina iz Treve bila Isusova gornja, a tkanina iz manastira ,, Argentej,, donja odeca Naseg Spasitelja. Njih je Spasitelj nosio jednu iznad druge. U gradu Ovide, u Spaniji, u maloj kapeli se cuva Sudarium, odnosno kapa kojom je bilo pokriveno lice Isusa dok je bilo polozeno u grobu.To platno je sa dimenzijama 84x53 santimetara. O njemu svedoci, Sveti Jovan Bogoslov kada pise:,,... a krpa koja je bila na Njegovoj glavi, nije stajala do zavoja, vec posebno, zavijena na jednom mestu,,. ( Sveto Jevandjelje prema Jovanu, 20 glava ,7 stih). Isto tako, vredi pomenuti da do danasnjih dana je sacuvano i takozvano ,, Koplje sudbine,, kojim je proboden Isus Hristos na krstu od rimskog vojnika koji je strazario. O tome svedoci Sveto Jevandjelje: ,,...ali jedan od vojnika kopljem mu je probode rebra...,, ( Sveto Jevandjelje prema Jovanu, 19 glava, 34 stih).Predanje kaze da se rimski vojnik koji je to ucinio zvao Kasij i bolovao je od teske bolesti ociju. Kada ga je isprskala rana Isusove krvi u ocima, on je ozdravio i poverovao da je Isus Sin Bozji. Zatim on je

promenio svoje ime u Longin, isao po svetu i propovedao bozansvenost Isusa Hrista. Danas se koplje nalazi u Beckom muzeju i posecivano je od ljudi iz celog sveta. _________________ POZDRAV DR.ZVER