Zapisnik sa sastanka Mihailovia sa nemakim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.

Iz projekta Wikisource
Skoi na: navigacija, pretraga Zapisnik sa sastanka sa srpskim generaltabnim pukovnikom Draom Mihailoviem 11. novembra 1941. Sastanak je odran u gostionici preko puta stanice Divci, a poeo je u 19,15 i zavrio se u 20,35 asova. Prisutni su sa nemake strane: Potpukovnik Kogard Vojni upravni savetnik dr Kisel Kapetan Matl SS Oberturmfirer Vinike tandartenfirer Matern Prisutni sa srpske strane: Pukovnik Draa Mihailovi Major Aleksandar Mii, obojica u uniformi Pukovnik Panti Kapetan Mitrovi, obojica u civilu Skraenice u tekstu: p. pukovnik Kogard = K; pukovnik Draa Mihailovi = DM; major Aleks. Mii = AM pukovnik Panti = P

Potpukovnik Kogard proitao je sledeu izjavu: Gospodine pukovnie! Od strane Glavne komande u Srbiji imam nalog da izjavim: Pre dve nedelje poruili ste nam preko Vaih poverenika u Beogradu da je Vaa namera 'da neete vie dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje unitava'. Istovrameno ste ponudili da se zajedno sa nemakim Vermahtom i organima Nedieve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer: 1) Nemaki Vermaht e sam u najkraem vremenu okonati sa komunizmom i 2) glavni komandant ne moe imati poverenja prema Vama kao savezniku. Nedieva vlada, polazei od pravilnog sagledavanja stanja u Srbiji, od poetka se stavila u borbu protiv komunizma. General Nedi je teio da za ovu borbu pridobije sve raspoloive borce u srpskom podruju, ali mu to, uprkos mnogim nastojanjiina, kod Vas, gospodine pukovnie, nije polo za rukom. Vi ste se stavili na stranu onih koji ele da Nemce proteraju iz zemlje i koji su ve krajem septembra sklopili sa komunistima vrst borbeni savez. Borbu ste vodili sa onim oficirima, podoficifima i vojnicima koji su se svojevremeno sakrili u umama i zaseocima i koji nisu na odgovarajui nain odvedeni u ropstvo od strane nemakog Vermahta. O Vaim borbenim metodama mora se, na alost, istai da se Vai ljudi esto slue lukavstvima i da bi ostvarili uspehe protiv mirnih nemakih trupa. Pri tom ukazujem na zarobljavanje nemakih vojnika kod Krupnja, Loznice i Gornjeg Milanovca. Vai etnici naneli su na taj nain tetu nemakom Vermahtu, primenjujui sredstva koja nisu u upotrebi regularnih trupa. I ako se Vi sada, posle svega navedenog, proglaavate saveznicima nemakog Vermahta, onda se to ne moe smatrati kao stvarno uverenje. Nemaki Vermaht je poeo sa unitavanjem svih 'ustanika' i u tome postigao dobre uspehe. Vama je, takoe, poznato da su u pokretu prvoklasne frontovske divizije i tenkovski odredi. Va poloaj, gospodine pukovnie, pogorava se iz dana u dan, dok se na poloaj stalno poboljava. Kao generaltabni oficir, Vi svakako ocenjujete ispravno poloaj i znate da e se zima i nastavak nemakih operacija ravo zavriti po Vae borbene grupe. Nemaki Vermaht ne moe da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno prikljuuju iz razloga oportuniteta. Sem toga, stav Vaih voa i boraca ne moe se tako brzo promeniti kao to je to potrebno. Da je Vaa ponuda dola iz stvarnog uverenja, gospodine pukovnie, to bi se moralo osetiti u voenju borbi u poslednje vreme. Ali, to nije bio sluaj, jer Vi ste dopustili da

Kraljevo bude 1. novembra napadnuto tenkovima, iako ste 28. oktobra uputili ponudu nemakom Vermahtu. Vi ste, gospodine pukovnie, imali vie prilika da se prikljuite elementima reda u interesu srpskog naroda, pa ipak ih niste iskoristili. Kosta Peanac je pravovremeno krenuo ispravnim putem. U odnosu na Vau nameru da potedite srpsku krv i imovinu ovlaen sam da Vam oznaim jedini put, a to je: obustavljanje borbe i bezuslovna predaja. U to spada: predaja sveg oruja, kao i celokupne municije i opreme; oslobaanje nemakih zarobljenika koji su uhvaeni od strane Vaih grupa ili se nalaze na Vaem podruju. Poznato Vam je, gospodine pukovnie, da nastavljanje borbi na Vas stavlja krivicu za dalje prolivanje krvi. To utoliko vie to za svakog mrtvog Nemca stotinu, a za svakog ranjenog Nemca 50 Srba odgovara svojim ivotom. Vai ljudi takoe znaju da nemaki Vermaht mora da primenjuje mere odmazde u prvoj liniji na porodicama boraca koji se nalaze u umama. Vama, gospodine pukovnie, nee biti lako da donesete odluku o kapitulaciji. Glavna komanda u Srbiji ne vidi ni posle zrelog razmiljanja nikakav drugi izlaz iz situacije. Ne bi ni sa nemakog ni sa srpskog stanovita bilo odrivo da Vae borbene grupe u pogodnom trenutku ponovo ponu sa ilegalnom borbom. A to je izgleda i namera Vaih pretpostavljenih, onih koji vuku konce iz Londona. Ukoliko Vi, gospodine pukovnie, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba protiv Vaih etnika nastavie se u istoj formi kao to je protiv komunistikih bandi ve poela. Moete biti uvereni da e Srbija po drugi put, ali ovoga puta od Vae strane, biti nepotrebno gurnuta u nesreu, da e u njoj posle najnovije ofanzive nemakog Vermahta u najkrae vreme biti zavedeni mir, red i rad.' Pukovnik Draa Mihailovi je odgovorio (priloeno stenogramu): 'Nisam predstavnik ni Londona ni bilo koje druge zemlje. Ne interesuju me zato ni Vae dosadanje ni Vae budue namere. Ali, u Srbiji su u toku mere na osnovu kojih se nee prolivati krv onih koji nisu krivi. Komunisti e i dalje izazivati prepade da bi ubijali nevine. Nedi se nije mogao probiti, jer se nije moglo delovati na otvoreni nain. Srpski narod voli slobodu, bez obzira na to to je slobodu izgubio, on se nada da e je ponovo stei. Nedieva vlada je potpuno otvoreno istupila i stavila se na stranu okupatora, i to je bila njena greka. Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generaltabni oficir poznajem snage obeju snaga. Nisam ni komunista, niti radim za njih. Ali, ja sam pokuao da ublaim i spreim njihov teror. Sami Nemci su predali Uice, a time je poela trka izmeu mene i komunista. Poto su Nemci povukli svoj slabi garnizon, komunisti su napali Gornji Milanovac, pa sam stoga i ja morao to da uinim. Oni su krenuli na aak, pa sam morao i ja. Poli su na Kraljevo, morao sam i ja.

Napad na Krupanj nije moje delo, ve je to delo otpadnika porunika Martinovia. Ali, moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu. Napad na abac je delo neposlunih elemenata. Tamo sam naredio povlaenje, jer je besmisleno napadati abac, ako se ne moe zauzeti leva obala. Nikad nisam sklapao ozbiljne sporazume sa komunistima, jer oni se ne brinu za narod. Njih vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Jankovi, Jevrejin Lindemajer, Maar Borota, dva muslimana ija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaa major Bogani. (Imena i podaci su netani sem imena Borote, ali on nije Maar nap. autura.) To je sve to znam o komunistikom vostvu. Oni hoe da pogine to vie Srba kako bi docnije imali uspeha. Moja jedina namera je da spreim teror koji je isto toliko uasan kao i nemaki. Narod je trenutno izloen dvema teroristikim akcijama, a nevin je! Teroristiki akti komunista se sprovode izazivanjem incidenata, kako bi bili streljani oni koje su Nemci pohapsili. Kao vojnik ne stidim se to sam nacionalista. U tom svojstvu elim jedino da sluim narodu. Pri tom nisam se stavio na stranu onih koji ele da isteraju Nemce. Ali neu da dozvolim, uzimajui u obzir slabe nemake snage koje su u zemlji, da Srbija postane komunistika. Vodila se borba sa pojedinim oficirima i podoficirima, ali to je ipak bio samo manji broj. Naa dunost je, kao vojnika da se ne predamo dok god moemo izdrati. S toga nam se ne moe prebaciti zato se ne predajemo. Nikad nisam pomiljao na to da se u vezi s tim sluim lukavstvima. Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv komunizma koja je poela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u umi, naroito protiv elemenata koji ele da se sakriju. Neophodno je imati municiju! Raunajui s tim, doao sam ovamo. Komunizam u zemlji predstavlja opasnost za srpski narod i za nemaki Vermaht koji ima drugi zadatak nego da ga ovde suzbija. Nadao sam se da u jo ove noi dobiti jednu ogranienu koliinu municije i mislio sam da e na prvom mestu ovo pitanje biti razmatrano! Nije mi poznato da su se moji etnici sluili nedozvoljenim sredstvima. Borba protiv okupatora bila je nuno zlo kako narodne mase ne bi prele na stranu komunista. Meni je kao vojniku situacija vie nego jasna. Nikad se ne bih uputao u prepade da nije dolo do komunistikih prepada i da Nemci nisu predavali gradove i sela. Komunisti raspolau jednom fabrikom municije u Uicu i poseduju sklaclite municije. Molim da mi se jo noas u interesu srpskog naroda, kao i u nemakom interesu, ako je mogue, isporui municija. U tom sluaju ne bi dolo vie ni do kakvih prepada na nemake trupe. U suprotnom sluaju, to jest, ako se municija ne isporui, komunisti bi ponovo zavladali podrujem i uspostavili vezu sa Crnom Gorom i Rakom (Sandakom). Oni nasilno mobiliu ljude, uz primenu terora i sa pitoljem u ruci teraju ih u napad. U redovima komunista nema naroito mnogo ubeenih ideologa. U selima broj njihovih pristalica iznosi jedva 1%, u

gradovima neto vie. Moja potajna zamisao bila je da srpski narod, koji je proen nacionalnom sveu, zatitim od komunizma. S toga sam morao da pokuam da budem toliko snaan da mogu da zatitim nacionalne elemente i da time izbegnem nepotrebne itve na svim stranama. Za napad od 1. novembra kod Kraljeva nisam ja odgovoran, jer sam upravo naredio da se moje trupe povuku i da se sakupe radi borbe protiv komunizma. Ali, oko Kraljeva ima jo danas grupa partizana. Sa Kostom Peancem nisam se mogao sloiti, jer je bio sklopljen jedan otvoreni sporazum koji narod ne bi mogao da prihvati. Kosta Peanac je izgubio svaki ugled u narodu. Da sam sledio njegov primer, ostao bih takoe bez ugleda i uticaja. Ne znam da li ete Vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomislite moe li ovek da stupi otvoreno na stranu okupatora, a eli otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli primamljivo ime 'boraca za slobodu'. Kosta Peanac je dobio oznaku izdajnika. Moe se samo potajno delovati na nacionalnoj osnovi da se nacionalna stvar ne bi kompromitovala. Pretpostavljam da bi se posle ove izjave meni moglo ukazati vie poverenja kad je re o mojoj ispravnosti i mojim namerama, kao i da mi se mogla pruiti pomo. Molim da se poloaj shvati onako kako je to korisno za obe strane. Molim jo jednom da mi se jo noas isporui odreena koliina municije! Samo po sebi je razumljivo da sve ovo sa obe strane treba da se zadri u najveoj tajnosti. Molio bih, ako je moguno, da mi se jo noas da odgovor u vezi sa pomoi municijom. Sve moje snage su okupljene za borbu protiv komunizma. K: Prava okupatora su tano utvrena u meunarodnom pravu. Na osnovu toga, Vaa je borba, pukovnie Mihailoviu, ilegalna. Uostalom, Vi ste imali mnoge prilike za saradnju. Nemaki Vermaht nije poeo sa prolivanjem krvi. To je samo po sebi proizilo iz ilegalnog voenja borbi. Pri tom, mi smo imali dva neprijatelja: pukovnika Mihailovia i komunizam. Njiihov teror izazvao je mere odmazde. Kao primer zloupotrebe poverenja navodim prepad u Gornjem Milanovcu. Tamo su nemaki vojnici, pod izgovorom da su ugroeni od komunista, bili obmanuti i zarobljeni. DM: Ovaj sluaj mi nije poznat, po mom nareenju nije ispaljen ni jedan metak. K: Od glavnokomandujueg u Srbiji ja nemam nikakav drugi nalog sem da pukovnika Mihailovia pitam da li on bezuslovno kapitulira ili ne. DM: Ne vidim nikakvog razloga to mi je upuen poziv za ovaj susret ako se htelo da mi se ovo saopti. To mi se moglo poruiti i preko posrednika. K: Morao bih odmah da dobijem odgovor. DM: Iako sam voa, ipak nisam sam. Ne mogu ovu odluku da donesem, a da ne ujem miljenje svojih potinjenih voa.

K: Kada mogu da raunam sa odgovorom? DM: Moji drugovi su u borbi protiv komunista na vrlo irokom frontu, a ova borba je teka i skopana sa mnogim gubicima. Odgovor za kratko vreme mogu onda da dam kada ga dobijem sa fronta. K: Ako odgovor ne ispadne pozitivan, borba protiv vas bie nastavljena. DM: Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta. K: Ja sam u aku i sam doiveo jednu takvu borbu. AM: Mi smo jedino hteli da drimo okupljene nae snage, jer smo se bojali da e se jednog dana nemake trupe otud evakuisati. Tada bismo svi mi dospeli pod krvavi no komunista. DM: Znam da su doline Morave i Dunava vane za Nemce, zbog toga sam pretpostavio da predstoji sa njihove strane naputanje pojedinih gradova i sela zapadne Srbije i da je ovo podruje za nemaki Vermaht bez interesa. Stoga nisam mogao dopustiti da komunisti ovladaju ovim podrujem, utoliko pre to je u Srbiji sasvim malo ideoloki privrenih komunista. K: Moja izjava je okonana. Kada elite, gospodine pukovnie, da budete vraeni na dogovoreno mesto? DM: Odmah. AM: Izjava pukovnika Drae Mihailovia, sa kojom se u potpunosti slaem, dolazi iz najplemenitijeg srpskog srca. Molio bih da se svakoj njegovoj rei pokloni poverenje. Mi vam neemo biti neverni. Ono to ste vi izrazili odgovara srcu svakog starog ratnika. Molim Vas da to isporuite gospodinu generalu. K: Nije u vojnikoj prirodi da se nepotrebno proliva krv, mi udaramo samo protiv ravih elemenata. AM: Da li se zna neto o borbi koju mi trenutno vodimo protiv komunista? K.: Mi nemamo potvrenih vesti. A.M.: Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u nau borbu protiv komunista. K.: Izvestiu o tome generala. Zato, meutim, vodite tu borbu tako kasno? D.M.: Borba je uvek voena, ali sa taktikom da se pridobije narod.

P.: Aktivna borba je poela tako kasno jer smo mi tano znali da je veina naroda nastrojena rusofilski. Komunisti su prvi poeli borbu, dok je Mihailovi stajao potpuno po strani i pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sandaka. On je eleo da izvri odmazdu nad ustaama koje su pobile stotine hiljada Srba. Komunisti su svoje akcije poistavili na nacionalnu bazu i time su privukli na svoju stranu iroke narodne mase. Narod je verovao da je poela oslobodilaka borba, a nije video da je krajnji cilj komunista bio politiki a ne nacionalni. Trebalo je da proe 3 meseca pa da narodne mase uvide kuda ih vodi komunizam i da to nije bila borba na nacionalnoj osnovi. Kada je to saznanje dolo zajedno sa kaznenim ekspedicijama veina naroda je videla da je zavedena. U velikom broju prilazili su od komunista pokretu pukovnika Mihailovia, koji je bio nacionalni i koji nikada i ni u kom sluaju nije nameravao da se bori protiv nemaikih oruanih snaga. D.M.: Veoma je teko da se u ovom momentu obustavi borba, jer bi komunisti pobili sve moje pristalice. Oko Uica, aka i Poege vode se borbe i sada se isti taj kraj izuzev Valjeva, a u vojnom i ideolokom pogledu vodim zavrnu fazu borbe sa komunistima. Potpuk. Kogard je konstatovao da su suvini dalji razgovori. Posle toga su se pozdravili jedani sa drugima. Pot. dr Kisel vojnoupravni savetnik (Zbornik NOR-a, tom. XIV, knj. 1, str. 871-878)