Antidiskriminacioni Zakoni Vodic

ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI
VODI
TRE IZDANJE Saa Gajin (ur.) EVladimir V. Vodineli sa prevodom na romski, albanski i maarski jezik Tanja Drobnjak Violeta Koi-Mitaek Predrag Vukasovi Incijativa za inkluziju VelikiMali Udruenje studenata sa hendikepom Labris Gayten Incijativa mladih za ljudska prava YUKOM
CUPS
FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
CENTAR ZA UNAPREIVANJE PRAVNIH STUDIJA
BIBLIOTEKA SUOAVANJA
38
UREDNIK PROF. DR JOVICA
TRKULJA
UREDNIK IZDANJA DR SAA GAJIN
Objavljivanje ove knjige pomogao je

FOND ZA OTVORENO DRUTVO SRBIJA
IZDAVA
CENTAR ZA UNAPREIVANJE PRAVNIH STUDIJA Goce Deleva 36, 11000 Beograd Tel: 2608 360, Fax: 2608 346 E-mail: cups@cups.rs, www.cups.rs Za izdavaa: prof. dr Vladimir V. Vodineli Priprema i tampa: Dosije studio, Beograd Tira: 1.000 primeraka ISBN 978-86-7546-058-9
ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI
Vodi
Saa Gajin (ur.) Vladimir V. Vodineli Tanja Drobnjak Violeta Koi-Mitaek Predrag Vukasovi Incijativa za inkluziju VelikiMali Udruenje studenata sa hendikepom Labris Gayten Incijativa mladih za ljudska prava YUKOM
Beograd 2010
SADRAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . dr Saa Gajin, et al. Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mr Predrag Vukasovi Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom Prema Zakonu o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. . . Violeta Koi Mitaek Poverenik za zatitu ravnopravnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prof. dr Vladimir V. Vodineli Sudska zatita po tubi zbog diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tanja Drobnjak Krivinopravna zatita od diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Violeta Koi Mitaek Kaznene odredbe za prekraje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DODATAK Zakon o zabrani diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . Presuda Vrhovnog suda Srbije u sluaju Krsmanovaa . . . . . . . . . . . . . 111 131 147 7 9
51 65 69 77 99
UVOD
U martu 2009. godine, Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Zakon o zabrani diskriminacije. Na ovaj nain uspeno je okonan mukotrpan put kojim se od izrade prvog Modela zakona o zabrani diskriminacije iz 2001. godine, preko bezbrojnih aktivnosti civilnog sektora vezanih za promovisanje potrebe usvajanja opteg antidiskriminacionog zakona, sve do dramatine politike borbe oko pojedinih odredbi Predloga zakona meu narodnim poslanicima i u najiroj javnosti, najzad stiglo do zakonskog teksta koji prua zatitu od diskriminatornog postupanja svima onima koji su postali rtve nejednakog tretmana. Na ovaj nain je takoe drutvo u Srbiji dolo i do pravog novovekovnog spomenika pravne kulture zemlje. Naime, potovanje principa jednakosti ljudi danas se shvata kao moralni imperativ na kome se temelji demokratska politika zajednica jednako slobodnih pojedinaca. Pravilo o zabrani diskriminacije upisano je u sve meunarodne dokumenti o ljudskim pravima, kao i u ustave gotovo svih zemalja sveta. Naelu jednakosti posveen je lan 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948, koji sadri sledee rei: Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. U istom duhu tekst lana 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima iz 1966. nastavlja: Drave lanice ovog pakta obavezuju se da potuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadlenost, prava priznata ovim paktom bez obzira naroito na rasu, boju, pol, jezik, veru, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, roenje ili svaku drugu okolnost. Polazei od ovih visokih principa, pred naeg zakonodavca bio je postavljen specifian zadatak, a naime da usvoji itav korpus pravnih pravila kojima bi se na precizan nain odredilo, na prvom mestu, ta je to to predstavlja zabranjeno diskriminatorno postupanje. U kontekstu potrebe ostvarenja ovog cilja trebalo bi tako i itati prva tri odeljka usvojenog Zakona o zabrani diskriminacije u kojima su sadrane odredbe o pojmu, oblicima i sluajevima diskriminatornog postupanja. Na drugom mestu, zakonodavac je imao zadatak da stvori mehanizme efikasne pravne zatite od diskriminacije, a posebno one koji e stajati na raspolaganju beneficijarima zakonskog teksta, odnosno rtvama diskriminacije. 7
Antidiskriminacioni zakoni, vodi
U tom smislu, itav drugi deo Zakona posveen je odgovoru na pitanje o pravnoj reakciji na nedozvoljeno diskriminatorno postupanje. Namera autora ovog Vodia jeste da itaocima Zakona o zabrani diskriminacije, naroito onima koji e Zakon upotrebljavati da bi se zatitili od diskriminacije, uine jasnijim smisao i domaaj pojedinih njegovih odredbi. Istovremeno, nadamo se da e ovaj Vodi biti iskorien i u procesu podizanja svesti nosioca dravnih i drugih funkcija, kao i zaposlenih u organima javne vlasti, o neophodnosti potovanja principa jednakog tretmana svih. Tekst Vodia nastao je u zajednikom autorskom poduhvatu velikog broja aktivista civilnog sektora koji se u svojim svakodnevnim poslovima bave problemom zatite od diskriminacije razliitih kategorija stanovnitva. ini se s toga da posebnu vrednost Vodia predstavljaju brojni ilustrativni tekstovi koji reflektuju iskustva nevladinog sektora koja su steena na terenu, u susretu sa rtvama diskriminatornog postupanja. Pojedini tekstovi ovog Vodia ne odnose se direktno na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Sa jedne strane, uinjen je napor da se rasvetle i za itaoce objasne odredbe o zabranjenim sluajevima diskriminacije jedne posebne kategorije lica, a to su osobe sa invaliditetom, i to na temelju posebnog Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine. Sa druge strane, bilo je neophodno spisku objanjenih mehanizama zatite od diskriminacije dodati i onaj mehanizam koji nije ugraen u Zakon, a koji se odnosi na krivinopravnu zatitu. Tako je poseban autorski tekst posveen objanjavanju krivinih dela koja se vezuju za zatitu od diskriminacije u okviru Krivinog zakonika Srbije, kao i iskustvima u primeni ovih dela u domaoj sudskoj praksi i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Najzad, u dodatku Vodia, objavljeni su integralni tekstovi Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Uz njih je objavljena i prva prava antidiskriminaciona odluka najvie sudske instance u Srbiji presuda Vrhovnog suda u uvenom sluaju Krsmanovaa iz 2004. godine. Za autore Vodia, dr. Saa Gajin
Dr Saa Gajin1
POJAM, OBLICI I SLUAJEVI DISKRIMINACIJE

Diskriminacija se uobiajeno oznaava razliitim terminima: nejednak tretman, pravljenje razlike s obzirom na lina svojstva, povreda naela jednakosti, nejednako postupanje, obespravljivanje, stavljanje u gori poloaj, privilegovanje, povlaivanje, stavljanje u bolji poloaj i sl. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine o diskriminaciji govori u lanu 21. na sledei nain: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta. Prilikom odreivanja sadrine diskriminacije, istorijski i uporednopravno posmatrano, panju privlae izrazi kao to su aparthejd, rasna segregacija, kastinski sistem, etniko ienje, zloin mrnje, govor mrnje, homofobija, ksenofobija i drugi. Sve ove rei oznaavaju ili opisuju ono to je zabranjeno initi diskriminaciju. Meutim, iako se esto mogu uti u javnom govoru, one ne iscrpljuju u potpunosti sadrinu nedozvoljenog ponaanja. Diskriminacija je veoma sloena pravna pojava. Nije svako pravljenje razlike izmeu pojedinaca s obzirom na njihova lina svojstva zabranjeno nekada se nejednak tretman moe opravdati, odnosno oznaiti kao dozvoljen. Diskriminacija moe imati razliite oblike, nekada je skrivena, po pravilu je definisana kao nedozvoljeno ponaanje u razliitim zakonima ili drugim izvorima prava, esto je predmet razliitog ili ak suprotnog tumaenja od strane sudova i drugih dravnih organa i sl. Zbog toga suprotstavljanje diskriminaciji pravnim sredstvima pretpostavlja, pre svega, precizno i potpuno definisanje pojma, oblika i sluajeva diskriminacije.
I Osnovne odredbe pojam diskriminacije

Zakon odreuje diskriminaciju kao neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje ili proputanje (iskljuivanje, ograniavanje i davanje pr1 Ovaj tekst u celini potpisuje kao autor dr Saa Gajin, osim u posebnim delovima teksta iji su autori neposredno oznaeni;
10
venstva), prema jednom licu ili grupi s obzirom na njihova lina svojstva. U skladu sa ovako odreenim pojmom, postupak utvrivanja da li je u konkretnom sluaju dolo do diskriminacije trebalo bi da se osloni na analizu sledeih pet elemenata. 1. Diskriminacija znai pravljenje razlike, odnosno nejednak tretman Tri aspekta nejednakog tretmana zasluuju posebnu panju. Jedan se odnosi na sadrinu pravljenja razlike, drugi na prirodu razliitog tretmana, a trei na njegove pojavne oblike, odnosno formu. a) Sadrina Po svojoj sadrini, pravljenje razlike ogleda se najee u iskljuivanju, ograniavanju ili davanju prvenstva. Primeri: Iskljuivanje postoji ako vlasnik javnog bazena ne doputa Romima ulazak na bazen. Ograniavanje postoji ako se osobi sa invaliditetom zdravstvena usluga u domu zdravlja ne prui onda kada ona doe na red, ve tek na kraju, kada vie nema nikog drugog u redu. Privilegovanje, odnosno davanje prvenstva postoji ako ministar/ministarka u radni odnos u ministarstvu prima samo lica koja su lanovi njegove/njene politike partije. Posmatrano sa stanovita sadrine, nejednak tretman dakle uvek ima svoja dva osnovna vida: stavljanje jednih u gori poloaj, koje se najee sastoji u obespravljivanju, i stavljanje drugih u bolji poloaj, i to se naziva privilegovanje ili povlaivanje. U odnosu na posledice nejednakog postupanja, sasvim se lako moe zakljuiti da e uglavnom privilegovanje jednih predstavljati istovremeno i obespravljivanje drugih i obrnuto. b) Priroda Po svojoj prirodi, nejednak tretman moe da se sastoji ili u injenju ili u neinjenju. Ako se nejednak tretman vri preduzimanjem nekog akta, odnosno vrenjem neke radnje, onda se govori o dikriminaciji koja je izvrena injenjem ili postupanjem. Primer: Diskriminatorski postupa vlasnik kafane koji na ulazu obesi tablu na kojoj pie da je Romima zabranjen ulazak u kafanu. Ako do nejednakog tretmana doe zbog odsustva injenja, proputanja, odnosno nepostupanja, onda se govori o diskriminaciji do koje je dolo neinjenjem. Primer: Verovatno jedan od najpoznatijih primera neinjenja jeste zadravanje, odnosno neuklanjanje arhitektonskih prepre-
dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije
11
c)
ka za osobe sa invaliditetom vlast u lokalnoj zajednici diskriminie lica koja se kreu u invalidskim kolicima ako ne obori ivinjake trotoara. Isto ini i vlasnik ili korisnik objekta u javnoj upotrebi, na primer prodavnice, bioskopa, fakulteta, sportskog centra i sl., ako propusti da obezbedi osobama sa invaliditetom nesmetan pristup objektu. Forma Po svojoj formi, diskriminacija ima veoma mnogo oblika, odnosno vidova. Nekada je ona vidljiva, direktna, odnosno neposredna, a nekada je skrivena, indirektna ili posredna. Nekada se sastoji u obespravljivanju, odnosno uskraivanju prava jednima, ili u privilegovanju, odnosno priznavanju prava drugima. Nekada se sastoji u preduzimanju ili nepreduzimanju nekog materijalnog akta, a nekada u uvredljivom, omalovaavajuem, odnosno uznemiravajuem govoru. Nekada je po sredi obina diskriminacija, a nekada se radi o tekom obliku diskriminacije. Jedan od osnovnih ciljeva Zakona jeste da odredi i imenuje sve ove pojavne oblike diksriminacije. to je spisak zabranjenih oblika diskriminacije dui, to e zatita od diskriminacije biti efikasnija. O razliitim oblicima diskriminacije bie posebno rei u odeljku II ovog dela vodia.
2.
Diskriminacija znai pravljenje razlike, odnosno nejednak tretman koji dolazi od strane fizikog ili pravnog lica Kada se pitamo od koga potie diskriminacija, onda se u svakom konkretnom sluaju pitamo o dve stvari: prvo, na koje lice se odnosi zabrana vrenja diskriminacije, odnosno ko je adresat obaveze potovanja naela jednakosti, i drugo, koja je priroda ove njegove obaveze, u emu se ona sastoji. a) Adresat obaveze Svi su duni da potuju princip jednakosti ljudi. Niko nema pravo da vri diksriminaciju. Dakle, adresati pravne obaveze uzdravanja od vrenja diskriminacije jesu svi pojedinci, odnosno fizika lica, kao i sva preduzea, organizacije, ustanove, dravni organi i drugi organi javne vlasti, odnosno sva pravna lica. Primeri: Zabrana diskriminacije podjednako se odnosi na: dravni organ, na primer na skuptinu koja je usvojila zakon kojim se obezbeuju privilegije samo za pripadnike nekih verskih zajednica; javnu ustanovu, na primer na kolu koja odbija da upie aka koji je inficiran virusom HIV-a; preduzee, na primer na ono koje rukovodi trnim centrom i koje zabranjuje ulaz Romima;
12
poslodavca, bez obzira da li je u javnom ili privatnom sektoru, na primer na onoga koji je dao otkaz radniku za koga se saznalo da je homoseksualac; javno glasilo, na primer na urednika i novinara koji objavljuju tekstove u kojima je sadran govor mrnje; pojedinca koji obavlja privrednu delatnost, na primer na zubara koji odbija da popravi zub osobi sa invaliditetom; pojedinca, na primer na onoga koji ispisuje poruke ili simbole diskriminatorske sadrine, ili za onoga koji rui nadgrobne spomenike pripadnika jedne etnike zajednice, i sl b) Priroda obaveze Obaveza potovanja principa jednakosti moe da bude ili negativna ili pozitivna. Prva obaveza svakoga jeste da ne postupa diskriminatorski, odnosno da se uzdri od diskriminacije, i zbog toga se ova obaveza naziva negativna. Zabrana diskriminacije se najee iscrpljuje upravo u negativnoj obavezi. Primeri: svi primeri navedeni u vezi sa adresatom obaveze, upuivali bi na njegove negativne obaveze. Dakle, skuptina ima negativnu obavezu da se uzdri od donoenja diskriminatorskog zakona, kola mora da se uzdri od diskriminacije aka sa HIVom time to e ga primiti u kolu, urednik i novinar su duni da se uzdre od objavljivanja govora mrnje i sl. Nekada meutim, adresat moe da ima i pozitivnu obavezu koja se sastoji u obavezi preduzimanja odreenih aktivnosti, odnosno vrenja radnji u cilju spreavanja ili kanjavanja akata diskriminacije, i zbog toga se ova obaveza naziva pozitivna. Ako adresat, po pravilu e to biti organa javne vlasti, ne postupi u skladu sa ovom svojom obavezom, smatrae se da je postupio diskriminatorski. Primeri: policija ima pozitivnu obavezu da sprei huligane da fiziki napadnu uesnike uredno prijavljenog skupa homoseksualaca i lezbejki, kao i da sprei spaljivanje romskog naselja i proterivanje Roma ili spaljivanje damije u centru grada; uz to, policija ima i obavezu da temeljno i efikasno istrai ko su poinioci ovih akata. Uz to, drava ima i druge pozitivne obaveze opteg karaktera, kao to je obaveza stvaranja pravnog okvira uivanja slobode od diskriminacije i obezbeenja efikasnih mehanizama zatite od diskriminatorskog postupanja. Pretean deo ove obaveze drava je ispunila usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije.
13
3.
Diskriminacija znai pravljenje razlike, odnosno nejednak tretman koji dolazi od strane fizikog ili pravnog lica i koji se vri prema licu ili grupi rtva diskriminacije moe biti svako lice, fiziko ili pravno, pojedinac sam ili kao deo grupe koja trpi diskriminaciju, pa ak i lanovi njegove porodice ili njemu bliska lica. a) Fiziko i pravno lice Najee rtve diskriminacije jesu fizika lica, odnosno pojedinci. Meutim, i sva pravna lica (preduzea, ustanove), kao i preduzetnici koji obavljaju privrednu delatnost mogu postati rtve diskriminacije, jednako kao i pojedinci. Primer: Ako se studentima privatnih pravnih fakulteta koji imaju dozvolu za rad ministarstva obrazovanja, iskljui ili ogranii pravo da polau pravosudni (struni) ispit pod istim uslovima kao i studenti koji su diplomirali na dravnim pravnim fakultetima, onda se radi o neopravdanom stavljanju u gori poloaj, odnosno diskriminaciji istovremeno studenata i privatnih pravnih fakulteta. b) Pojedinac i grupa Pojedinci mogu biti rtve diskriminacije ili individualno ili kao lanovi grupe lica koja dele odreeno zajedniko lino svojstvo. Pri tom nije od znaaja brojnost grupe ili druga njena svojstva, kao to je lokalitet, socijalna struktura lanova i sl. Primeri: Premlaivanje Roma/Romkinje iskljuivo ili uglavnom zbog njegove/njene nacionalne pripadnosti, jeste diskriminacija uinjena prema njemu/njoj lino. Nasuprot tome, objavljivanje teksta u novinama u kojima se zagovara prisilno iseljavanje Roma iz jednog dela grada, jeste govor mrnje koji je usmeren protiv cele grupe, odnosno svih pripadnika te Romske zajednice. c) lanovi porodice i bliska lica U nekim sluajevima rtva diskriminacije nije samo pojedinac lino, ve i lanovi njegove porodice, kao i njemu bliska lica. Primer: lanovi porodice lica inficiranog HIV virusom ili obolelog od AIDS-a, najee trpe jednaku diskriminaciju kao i samo to lice uskraivanje upisa u kolu za decu ili zaposlenja za branog ili vanbranog druga ili partnera, uskraivanje medicinske nege za lanove porodice, iskljuivanje iz socijalnog okruenja, javno omalovaavanje i sl. Isto to vai i za lice koje je u naroito bliskom odnosu sa inficiranim ili obolelim devojka ili mladi, drug ili drugarica i sl.
Diskriminacija znai pravljenje razlike, odnosno nejednak tretman koji dolazi od strane fizikog ili pravnog lica i koji se vri prema licu ili grupi s obzirom na njihova lina svojstva Diskriminacija predstavlja ono razlikovanje lica ili grupa koje se zasniva na njihovim linim svojstvima. Do diskriminacije dolazi onda kada se jedno
4.
14
lice stavi u gori poloaj samo zbog svog linog svojstva zbog toga to ima ili nema odreenu boju koe ili nacionalnu pripadnost ili versko ubeenje ili pol i sl. Da bi nejednak tretman predstavljao diskriminaciju, potrebno je dakle apstrahovati, ignorisati celokupnu linost oveka u svim njegovim aspektima (identitet, karakterne osobine, navike itd.), svodei ga samo na jedno od njegovih linih svojstava na to da je Jevrejin ili invalid ili homoseksualac i sl. U tom kontekstu, odgovori na tri pitanja bitno odreuju mogunost pravne zatite od diskriminacije. Prvo, s obzirom na koja lina svojstva jednog lica je diskriminacija zabranjena, drugo, kako definisati pojedina lina svojstva i tree, da li je potrebno da lino svojstvo lica realno postoji. a) Lista linih svojstava Opteprihvaeno pravilo je da je diskriminacija zabranjena s obzirom na sva lina svojstva, odnosno s obzirom na bilo koje lino svojstvo jednog lica. Liste linih svojstava koje se sreu u brojnim pravnim dokumentima (meunarodnim konvencijama, ustavima, zakonima, odlukama sudova i sl.), nisu ili ne bi smele da budu zakljuane, tj. svedene na tano odreena i nabrojana lina svojstva. Dakle, ove liste su informativne, one upuuju samo na primere linih svojstava i izriito zabranjuju i diskriminaciju na osnovu linog svojstva koje nije navedeno u listi. Primer: u Zakonu o zabrani diskriminacije pie da je diskriminacija zabranjena ako se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, polnom identitetu, seksualnoj opredeljenosti, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom stanju, osuivanosti, starosti, izgledu i brojnim drugim linim svojstvima jednog lica. b) Definisanje linih svojstava Obino nije potrebno blie definisati jedno lino svojstvo. Lina svojstva kao to su nacionalna pripadnost, etniko poreklo, versko i politiko opredeljenje, brano stanje, starost i sl., ne zahtevaju posebno odreenje sasvim je jasno na ta se ovi pojmovi odnose. Meutim, postoje lina svojstva koje je potrebno definisati kako bi se izbegla zabuna u pogledu njihovog znaenja. Primer: ta je to seksualna opredeljenost? Prema seksualnoj opredeljenosti ljudi se obino dele na heteroseksualne i homoseksualne. Meutim, ve poznata skraenica LGBT populacija upuuje na iru definiciju koja razlikuje lezbejke (Lesbian), homoseksualce (Gay), biseksualce (Bisexual) i transeksualce (Transsexual).
15
Labris/Gayten: Rodni identitet je lini doivljaj roda koji se moe ali i ne mora poklapati sa polom osobe. Rod predstavlja skup osobina, normi, karakteristika, obeleja i znaenja koje drutvo pripisuje odreenom polu, mukom ili enskom. Na primer, osoba moe biti mukog pola ali u isto vreme sebe doivljavati enom, odnosno imati enski rodni identitet, i obrnuto. Ove osobe nazivamo transrodnim osobama. Primer: osoba roena kao mukarac, moe o sebi govoriti u enskom rodu, oblaiti odeu koja se stereotipno pripisuje enama (haljine, suknje, minka). Pol predstavlja skup genetskih, biolokih osobina i karakteristika i moe biti muki i enski. Seksualna orijentacija je termin koji se odnosi na emotivnu, seksualnu i drugu privlanost prema osobama razliitog ili istog pola i roda. Najee se pominju tri oblika seksualne orijentacije: heteroseksualna, biseksualna i homoseksualna. c) Stvarno ili pretpostavljeno lino svojstvo Lino svojstvo rtve diskriminacije najee stvarno postoji, ono je realno svojstvo tog lica. Meutim, lice moe biti izloeno diksriminatornom postupanju i u sluaju da se njegovo lino svojstvo samo pretpostavlja, odnosno iako stvarno ne postoji. Primer: Iako sama nije lezbejka, aktivistkinja nevladine organizacije koja se bori protiv diskriminacije LGBT populacije, trpi diskrimantorno postupanje od strane komija koji je otvoreno vreaju i ispisuju poruke diskriminatorske sadrine na fasadi njene kue i to na osnovu njenog pretpostavljenog seksualnog opredeljenja.
5.
Diskriminacija znai nedozvoljeno pravljenje razlike, odnosno zabranjen nejednak tretman koji dolazi od strane fizikog ili pravnog lica i koji se vri prema licu ili grupi s obzirom na njihova lina svojstva Nije svako pravljenje razlike meu ljudima s obzirom na njihova lina svojstva nedozvoljena diskriminacija. Uporedimo dva primera: Ako uete u restoran i od Vas se trai da se izjasnite da li ste pua ili ne, odnosno da se opredelite za puaki ili nepuaki deo restorana, Vi ete sa blagonaklonou gledati na ovu mogunost izbora (pogotovu ako ste nepua!). Ako nakon toga poelite da odete do toaleta, neete mnogo razmiljati u koji od dva ponuena ete ui u muki ili enski, i pri tome ete tu mogunost izbora prihvatiti kao prirodnu, normalnu i ak poeljnu; Ako ste Rom i na ulazu u restoran Vam kau da Romima nije dozvoljen pristup, imaete snano oseanje ponienosti i smatraete da se radi o neopravdanoj diskriminaciji. Isto oseanje ete imati ako Vas puste u restoran, ali Vas zamole da sednete u deo restorana koji
16
a)
je rezervisan za Rome. U ovom drugom sluaju podrazumeva se da e Vam ponuditi i poseban toalet, rezervisan samo za one koji su Romske nacionalnosti. Ova dva primera upuuju nas na jedno od najteih pitanja u oblasti diskriminacije na pitanje o dozvoljenosti nejednakog tretmana, odnosno o tome kada e se smatrati da pravljenje razlike meu pojedincima s obzirom na njihova lina svojstva nije diskriminacija. Nekada e odgovor na ova pitanja biti lak, ba kao u dva navedena primera. Meutim, nekada e odgovor na pitanje o dozvoljenosti razliitog tretmana zahtevati upotrebu posebnih pravnih pravila ili primenu veoma sloenih pravnih metoda odmeravanja interesa. Pravnometodoloki posmatrano, odgovor na pitanje o dozvoljenosti razliitog tretmana moe da bude sadrano ili u optem pravilu, odnosno testu, kako se ono esto naziva, ili u nizu posebnih pravila. Prema optem pravilu razvijenom u praksi Evropskog suda za ljudska prava u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima, razliit tretman je nedozvoljen, odnosno u konkretnom sluaju e postojati diskriminacija ako su, prvo, cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, ili, drugo, ako ne postoji srazmera izmeu preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Ovo pravilo, odnosno test, prihvaen je i od strane naeg zakonodavca koji ga je ugradio u Zakon o zabrani diskriminacije (lan 8.). Primeri: Prema ovom testu, vlasnik restorana iz gornjeg primera dozvoljeno postupa kada razliito tretira puae i nepuae jer je cilj njegovih mera, a to je zatita nepuaa od udisanja duvanskog dima, opravdan. U ovom sluaju takoe nije bilo ni nesrazmere izmeu preduzetih mera i cilja, jer je vlasnik restorana ograniio prava puaa samo u meri u kojoj je to opravdano ciljem koji je eleo da ostvari on im nije onemoguio da uu u restoran, samo ih je odvojio u poseban deo restorana da bi spreio tzv. pasivno puenje nepuaa. Slian rezultat bi dobili kada bi opti test primenili i na razlikovanje mukaraca i ena u pogledu korienja toaleta. Ako se pak opti test primeni na sluaj u kome je nejednak tretman vlasnika restorana usmeren na Rome, pokazuje se da nema potrebe razmatrati pitanje srazmernosti jer je ve i sam cilj, odnosno posledica razliitog postupanja neopravdana, nelegitimna, odnosno nepravina. Drugim reima, zabrana ulaska za Rome u jedan javni objekat kao to je restoran, ili njihovo izdvajanje od ostalih gostiju, niim ne moe da se opravda i zbog toga predstavlja nedozvoljen nejednak tretman, odnosno diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti.
17
b) Osim ovog opteg pravila, odnosno testa, pravo poznaje i pravila kojima se odreuje da li je nejednak tretman dozvoljen ili ne u posebnim sluajevima. Ova pravila sadrana su u antidiskriminacionim zakonima, ali i u drugim pravnim propisima. Primeri iz posebnih antidiskriminacionih pravila: dozvoljen je nejednak tretman prilikom zasnivanja radnog odnosa kod koga je potrebno da radnik poseduje naroito lino svojstvo radi obavljanja posla, pod uslovom da je cilj zasnivanja radnog odnosa zakonit i da je potreba za posebnim linim svojstvom opravdana, kao na primer kada se trai da zaposleni ima visoku strunu spremu ili se trai crnac za ulogu u reklami, ili mlada ena za ulogu majke u pozorinoj predstavi i sl. (l. 16. Zakona o zabrani diskriminacije); dozvoljeno je uskraivanje stranom dravljaninu prava i sloboda koje proistiu iz odnosa dravljanstva, odnosno graanstva, kao to su pravo da bira i bude biran za centralne organe vlasti, pravo na paso, pravo na promenu imena i sl. (l. 3. Zakona o zabrani diskriminacije); dozvoljeno je udovoljavanje opravdanim interesima diskriminisanih, odnosno preduzimanje mera afirmativne akcije kojima se jedna grupa lica koja dele odreeno lino svojstvo dovodi u ravnopravan poloaj sa drugim licima, na primer obezbeivanje odgovarajue zastupljenosti ena u organima javne vlasti, mere kojima se obezbeuje zapoljavanje osoba sa invaliditetom i sl. (l. 14. Zakona o zabrani diskriminacije).
II Opta zabrana i oblici diskriminacije

Analiza pojma diskriminacije jeste nuan ali ne i dovoljan uslov za sticanje potpunog saznanja o tome ta je to to je zabranjeno initi. Naime, u konkretnim ivotnim situacijama diskriminacija nema samo jednu pojavnu formu, ve je uglavnom sadrana u brojnim razliitim oblicima nedozvoljenog ponaanja. Zadatak prava je da sve te nedozvoljene oblike diskriminatorskog postupanja popie i zabrani. U l. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisuje se naelo jednakosti, kao i obaveza potovanja ovog naela. U odredbama Zakona koje slede (l. 514), definiu se razliiti oblici nepotovanja naela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. 1. Neposredna diskriminacija Neposredna ili direktna diskriminacija kako se esto naziva, jeste tipian oblik diskriminacije. Ona je neposredno ili direktno vidljiva jer oni koji dis-
18
kriminatorski postupaju ne kriju svoj postupak. Naprotiv, oni e esto javno braniti akt pravljenja razlike izmeu pojedinaca pozivajui se na potrebu zatite svojih legitimnih interesa ili viih ciljeva. Nae ivotno okruenje prepuno je primera ove vrste diskriminatorskog postupanja evo nekih od njih: paljenje Romskih naselja i isterivanje Roma iz njih obino se pravda higijenskim razlozima; prebijanje homoseksualaca koji javno izraavaju svoje seksualno opredeljenje opravdava se brigom za mentalno zdravlje nacije, kao i brigom za porodicu i decu; paljenje damija u Niu i Beogradu pravdalo se eljom da se izvri pravina odmazda za etniki motivisano nasilje koje su neposredno pre ovih dogaaja pretrpeli Srbi sa Kosova. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa, u istoj ili slinoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili proputanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji poloaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji poloaj. (l. 6). Ovo pravilo preuzeto je u lanu 6, stav 2. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Tipian primer ovog oblika diskriminacije koji je ve pomenut u tekstu Vodia jeste odbijanje vlasnika restorana da ugosti lica Romske nacionalnosti ili upuivanje Roma na korienje toaleta koji su namenjeni samo njima. 2. Posredna diskriminacija Posredna ili indirektna diskriminacija se razlikuje od neposredne diskriminacije pre svega po tome to je ona skrivena onaj koji diskriminie ne eli da njegovo diksriminatorsko postupanje bude vidljivo. On se krije iza prividno jednakog tretmana, iako je njegovo postupanje iskljuivo ili preteno motivisano diskriminatorskim namerama. Primeri: vlasnik restorana eli da izbegne zapoljavanje Roma tako to zahteva od kandidata za radno mesto kelnera da ima prirodno plavu kosu i plave oi; vlasnik tamparije eli da izbegne zapoljavanje gluvoneme osobe tako to zahteva da radnik u tampariji mora da zna lepo da peva. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa, zbog njegovog odnosno njihovog linog svojstva, stavlja u nepovoljniji poloaj, aktom, radnjom ili proputanjem koje je prividno zasnovano na naelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nuna (l. 7.). Ovo pravilo direktno je preuzeto iz antidiskriminacionih direktiva Evropske Unije, a sadrano je i u lanu 6, stav 3. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
19
Ve je prilikom analize pojma diskriminacije istaknuto jedno od njenih najvanijih obeleja diskriminacija pretpostavlja nejednak tretman, odnosno pravljenje razlike. Kod posredne diskriminacije dolazi do naoko paradoksalne zabrane jednakog postupanja i to onda moe da izazove zabunu. Meutim, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u sluaju Thlimmenos protiv Grke imao je priliku da veoma precizno istakne da diskriminacija postoji i onda kada drave-ugovornice bez objektivnog i razumnog opravdanja ne tretiraju razliito ljude koji se nalaze u bitno razliitim situacijama. Dakle, posredna diskriminacija je nedozvoljena upravo zbog toga to se dva lica ili grupe koje imaju razliita lina svojstva neopravdano tretiraju na isti nain. 3. Povreda naela jednakih prava i obaveza Opte pravno pravilo ili osnovni pravni princip modernog prava jeste da svi pojedinci, bez obzira na razlike meu njima, imaju jednaka prava i obaveze. Svi su pred zakonom jednaki to je sentenca koja se ponavlja svaki put kada se eli istai da se zakon jednako primenjuje na pojedince bez obzira na njihova lina svojstva. Meutim, nije svaka diskriminacija istovremeno i povreda naela jednakih prava i obaveza. U ve navedenom primeru kada vlasnik restorana podeli prostor na dva dela, jedan za goste romske nacionalnosti i drugi za sve ostale, onda on svojim diskriminatorskim postupanjem ne ini povredu principa jednakih prava on faktiki diskriminie Rome. Ipak, esto se diskriminatorsko postupanje ogleda upravo u obespravljivanju jednih, odnosno u zakonskom, ili uopte pravnom privilegovanju drugih i to na osnovu njihovih linih svojstava. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, povreda naela jednakih prava i obaveza postoji ako se diskriminisanom neopravdano uskrauju prava i slobode, odnosno nameu obaveze koje se u istoj ili slinoj situaciji ne uskrauju ili ne nameu drugom licu ili grupi (l. 8.). Istovetno pravilo sadri i lan 7. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovaj oblik diskriminacije ima veoma sloenu strukturu koju je mogue razmotriti sa dva stanovita. a) Sa stanovita prava, diskriminatorsko postupanje moe imati tri vida: pravno, odnosno zakonsko privilegovanje postoji kada se pojedincu ili grupi koja deli isto lino svojstvo obezbeuje pravo koja drugi nemaju, na primer pravo na organizovanje asova veronauke u dravnim kolama obezbeuje se za pripadnike pojedinih, a ne svih verskih zajednica; obespravljivanje postoji kada se licu ili grupi uskrauje pravo koje imaju ostali, na primer detetu inficiranom virusom HIV uskrauje se pravo da se upie u kolu, odnosno pravo na pohaanje nastave;
20
ograniavanje prava postoji kada se licu ili grupi delimino uskrauju prava koja drugi uivaju u punom obimu, na primer kada se enama odredi nia plata od one koju primaju mukarci za rad iste vrste na istom radnom mestu. b) Sa stanovita obaveza, takoe je mogue uoiti razliku izmeu tri vida diskriminacije: nametanje obaveze koju druga strana nema, na primer vojniku romske nacionalnosti komandir naredi da on umesto drugih isti toalet do kraja vojnog roka; nametanje nejednakih obaveza, na primer upravnik muzej odredi vie cene ulaznica za strane dravljane; nametanje jednakih obaveza u korist samo jedne strane, na primer vlada uredbom nametne obavezu kupovine dodatne potanske marke za sve poiljke u potanskom saobraaju, uz odreivanje da e celokupan ostvareni prihod ii u korist jedne verske zajednice. Udruenje studenata sa hendikepom: Osobama sa hendikepom se, zbog njihovog hendikepa, esto nameu obaveze koje se u istim situacijama ne nameu drugim licima. Tipian primer je nametanje obaveznog pratioca odraslim osobama sa hendikepom, odnosno potpisivanje dodatnih potvrda koje se ne zahtevaju od ostalih lica. Primer: Mladoj eni, korisnici kolica, slubenica aviokompanije nije htela da proda kartu, poto joj je, prema propisima te kompanije, neophodna pratnja personalnog asistenta (to automatski podrazumeva i kupovinu dve avionske karte). Time je osobi sa hendikepom diskriminatorski osporeno jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na slobodu kretanja. 3. Viktimizacija (zabrana pozivanja na odgovornost) Viktimizacija je takav oblik diskriminacije koji podrazumava da je onaj koji trai pravnu zatitu od diskriminacije ili onaj koji je spreman da pomogne povreenome u zatiti njegovih prava, stavljen u poloaj rtve, odnosno u poloaju da trpi nejednak tretman. Viktimizacija dakle, ima dva vida: a) viktimizacija usmerena na rtvu diksriminacije postoji u sluaju kada se lice koje je ve pretrpelo diksriminatorsko postupanje, stavlja u nejednak poloaj zbog toga to je trailo ili namerava da zatrai pravnu zatitu od diskriminacije. Na primer, osoba sa invaliditetom koja je trpela omalovaavanje od strane kolege na poslu, zatrai pravnu zatitu od poslodavca, a poslodavac, umesto da prui pravnu zatitu povreenom, premesti osobu sa invaliditetom na drugo, nie radno mesto, bez uslova za rad koji odgovaraju prirodi njegove invalidnosti i uz odreivanje nie plate;
21
b) viktimizacija usmerena na druga lica postoji ako je osoba koja nije sama pretrpela diskriminatorsko postupanje, spremna da pomogne ili pomae drugom licu da ostvari pravnu zatitu od diskriminacije. Na primer, osoba koja je spremna da svedoi protiv huligana koji je fiziki zlostavljao romsku decu, ili koja je ve svedoila u korist rtava, i sama je izloena pretnjama, odnosno fizikom zlostavljanju od strane nasilnika. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, viktimizacija postoji ako se prema diskriminisanom neopravdano postupa gore nego to se postupa ili bi se postupalo prema drugome, iskljuivo ili uglavnom zbog toga to je diskriminisani traio, odnosno namerava da trai pravnu zatitu od diskriminacije ili zbog toga to je ponudio ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju (l. 9.). Ovu odredbu sadri i lan 6, stav 4, alineja 1. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. 4) Udruivanje radi vrenja diskriminacije Opte je pravilo da iza ljudskih prava i sloboda, u ovom sluaju slobode udruivanja, ne mogu da se zaklanjaju oni koji kre prava i slobode drugih. Dakle, udruivanje radi vrenja diskriminacije, navoenja na nju, odnosno propagiranja diskriminacije, ne moe se sa stanovita prava smatrati manifestacijom slobode udruivanja, ve iskljuivo zabranjenim oblikom diksriminatorskog postupanja. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, zabranjeno je udruivanje radi vrenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na krenje ustavom, pravilima meunarodnog prava i zakonom zajamenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrnje, razdora ili netrpeljivosti (l. 10.). Veoma su dobro poznati primeri ovog oblika diskriminacije. U razvijenim demokratijama, mehanizmi zatite ljudskih prava i sloboda podrazumevaju obino i zabranu rada nacistikih, faistikih i komunistikih politikih partija, kao i drugih udruenja formiranih sa ciljem da propagiraju ili vre rasnu, versku i drugu diskriminaciju. Protiv lanova ovih zabranjenih udruenja esto se pokreu i postupci za utvrivanje krivine odgovornosti. U tom smislu, u lanu 25, stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, izriito se kae da se ne smatraju diskriminacijom ogranienja neophodna radi spreavanja zagovaranja i vrenja faistikih, nacistikih i rasistikih aktivnosti. U naoj zemlji se delovanje ovih udruenja, ini se, sve vie iri, i to poevi od onih koja zagovaraju rasnu diskriminaciju i koja se karakteriu kao arijevska, odnosno nacistika i faistika i od kojih su tzv. skinhedsi i Nacionalni stroj samo neke od brojnih grupa, preko onih udruenja koja se zalau za versku diskriminaciju i ustaju protiv pripadnika manjinskih veroispovesti i nacionalnih manjina, do organizovanih grupa fudbalskih navijaa iji se bes esto okree protiv homoseksualaca, liberalno i demokratski na-
22
strojenih politikih protivnika, verskih i drugih objekata manjinskih verskih zajednica, Roma i osoba sa invaliditetom. Labris/Gayten: Pripadnici i pripadnice LGBT populacije su esto meta napada lanova formalnih i neformalnih grupa, osnovanih radi vrenja diskriminacije i nasilja nad pripadnicima manjinskih grupa. Ovo se naroito odnosi na mesta okupljanja LGBT osoba, kao to su klubovi, kafii, ali i na dogaaje koje organizuju LGBT organizacije za ljudska prava tj. u kojima uestvuju LGBT osobe. Takoe, esti su primeri vrenja diskriminacije i nasilja nad LGBT osobama putem Fejsbuka i drugih virtuelnih socijalnih mrea. Primer: Septembra 2008. godine, pripadnici klerofaistike grupe Obraz, organizovano su saekali i napali uesnike i uesnice Kvir Beograd festivala, po izlasku iz prostorije Kulturnog centra Rex gde se festival odravao. Ovaj kulturno politiki festival se bavi i promocijom prava LGBT osoba. Ovom prilikom, pretuene su 4 osobe na osnovu pretpostavljene seksualne orijentacije. Tuilatvo je tubu Labrisa za izazivanje rasne i druge diskriminacije na osnovu lana 387. Krivinog zakonika Republike Srbije, ocenilo kao neosnovanu. Govor mrnje Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u vie navrata ponovio da govor mrnje nije pravno dozvoljena manifestacija slobode izraavanja, odnosno da se iza lana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima ne mogu zaklanjati oni koji govore govorom mrnje. Slino kao i kod udruivanja radi vrenja diskriminacije, i ovde se radi o tome da je potrebno zabraniti javni govor kojim se propagira diskriminacija, mrnja ili nasilje prema onima koji dele odreeno lino svojstvo, odnosno govor kojim se drugi podstiu da vre diskriminatorske akte. Govor mrnje se u praksi identifikuje kroz tri posebna vida diskriminatorskog postupanja: a) Javno izraavanje diskriminatorskih stavova, na primer pisanje grafita, odnosno poruka (Cigani mar iz Srbije!, No, ica, Srebrenica i drugi) ili simbola diskriminatorske sadrine (meu kojima je daleko najomiljenija nacistika svastika, odnosno kukasti krst), po fasadama zgrada, nadgrobnim spomenicima, najee pripadnika jevrejske zajednice i sl. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, zabranjeno je ispisivanje i isticanje na javnim mestima i irenje na drugi nain poruka i simbola kojima se poziva na diskriminatorsko postupanje prema drugim licima (l. 11.). Istovetno pravilo kojim se od ovog vida diskriminacije tite osobe sa invaliditetom, sadri i lan 10. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom; b) Govor mrnje u javnim glasilima koji daje povoda licu ili grupi protiv koje je govor mrnje uperen da od suda zahteva zabranu ponovnog 5.
23
c)
objavljivanja informacije. Klasini primeri ovog oblika diskriminacije obuhvatali bi objavljivanje miljenja da Cigani smrde, ili da su Romi bia sa niim koefijentom inteligencije jer im je obim glave ui nego kod drugih ljudi, da bi sve Rome trebalo proterati iz zemlje i sl. Prema Zakonu o javnom informisanju, zabranjeno je objavljivanje ideje, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti (lan 38.). Na prvi pogled je vidljivo iz ove zakonske odredbe da je govor mrnje zabranjen samo ako je uperen protiv lica ili grupe koji dele taksativno nabrojana lina svojstva, a ne i ako je uperen protiv onih koji dele neko drugo lino svojstvo. Osnovni razlog koji je motivisao zakonodavca da skrati listu linih svojstava, ba kao i kada se radi o ogranienjima prava na privatnost ili na ast i ugled, jeste potreba uspostavljanja ravnotee izmeu slobode tampe i prava pojedinaca koja mogu biti povreena objavljivanjem informacije. Ipak, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, kao i prema izmenama Krivinog zakonika Srbije iz septembra 2009. (o emu e biti vie rei u dodatku ovog Vodia), zatita od govora mrnje proirena je na sva lica ili grupe koji dele i neklo drugo lino svojstvo; Kvalifikovani oblik govora mrnje koji daje povoda javnom tuiocu da od suda zahteva zabranu distribucije informacije koja jo nije objavljena u javnom glasilu. Prema Zakonu o javnom informisanju, sud e zabraniti distribuciju informacije ako nae da je to neophodno u demokratskom drutvu radi spreavanja podstrekavanja na neposredno nasilje ili zagovaranje rasne, nacionalne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (lan 17.) Iza ove prividno sloene zakonske odredbe, krije se veoma jasna ideja: zabranjeno je objavljivanje informacije kojom se navodi na akte neposredne diskriminacije, mrnje ili nasilja prema licu ili grupi koja deli bilo koje lino svojstvo. Dakle, na prvom mestu, ovde se ne radi o klasinom govoru mrnje, na primer o izraavanju stava da sve Rome treba proterati iz zemlje, ve o neemu to je daleko opasnije urednik javnog glasila odluio je da objavi na primer informaciju u kojoj se pozivaju itaoci da uestvuju u nasilnom spaljivanju romskog naselja, uz odreivanje mesta i vremena okupljanja. Ili, preti opasnost objavljivanja informacije u kojoj se poziva na ruenje nadgrobnih spomenika pripadnika jevrejske zajednice, ili se u informaciji poziva na razbijanje izloga poslastiarnica koje su u vlasnitvu etnikih Albanaca, ili se poziva na nasilno spreavanje uredno prijavljenog okupljanja homoseksualaca i sl. U svakom od ovih sluajeva, legitimni je cilj pravnog poretka da sprei objavljivanje ove vrste informacija. Sa druge strane, za pravni poredak nije vano protiv koga je uperen poziv na nasilje, mrnju i
24
diskriminaciju, te tako lista linih svojstava nije ograniena. Dakle, bez obzira na to koje lino svojstvo dele pojedinci protiv kojih se ustaje informacijom, da li se radi o Romima ili pripadnicima druge nacionalne manjine ili verske organicacije, homoseksualcima, osobama sa invaliditetom ili o drugima, zadatak je pravnog poretka da ove pojedince i grupe zatiti zabranom distribucije te informacije. Labris/Gayten: LGBT osobe su esto meta govora mrnje, na javnim skupovima ali i u sredstvima javnog informisanja. Posebno je nedopustivo da se govorom mrnje prema seksualnim manjinama koriste predstavnici vlasti. Upravo smo tokom usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, imali prilike da ujemo brojne uvredljive i diskriminatorne izjave prema LGBT osobama, i to sa govornice Skuptine Republike Srbije. Najee se za LGBT osobe govori da su bolesne, da treba da se lee, da su izopaene, grene, nemoralne. Od presudne je vanosti razumeti opasnost ovakvih izjava prema grupi lica koja je ve izloena nasilju i diskriminaciji, te razumeti vanost sankcionisanja govora mrnje prema LGBT osobama. Primer govora mrnje protiv LGBT osoba nakon povlaenja Predloga Zakona o zabrani diskriminacije iz skuptinske procedure, a na zahtev vodeih verskih zajednica u Srbiji: Ja nemam nita protiv homoseksualaca i toga to oni rade, ali neu nikada da podignem ruku i da kao narodni poslanik JS glasam za neto to je bolesno, kazao je Markovi2. Primer govora mrnje u dnevnim novinama Kurir: Pod naslovom Bal pedera Kurir tampa pismo itaoca Dragana Rosandia, 19.03.2009. Kada budete itali ovu kolumnu,u Skuptini Srbije uveliko e se voditi teka borba izmeu pristalica i protivnika pedera. Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je sastavila Vlada, branie u Skuptini ministar Rasim Ljaji, uti europejci, bivi Slobovi socijalisti, eda liberal, gej lobi iz Vlade. Jebiga, ako hoete u Evropu, spremite dupe na gotovs!... ...Bilo bi prosto nemogue zaokruiti ovu neveselu i neslavnu situaciju, sa elementima svjetske ekonomske krize, bez pedera! Dobro je da uopte izvuemo ive glave i itave stranjice iz ove guve! Ta pederska svijest i pederasta logika znatno je uznapredovala i u naim pasivnim krajevima, tako da se moe oekivati da emo iz ove krize izai znatno pederski ojaani!... LGBT osobe su esta meta diskriminatorskih parola i grafita. Upravo ovakvi grafiti stvaraju neprijateljsko okruenje i zastrauju LGBT osobe, kreirajui atmosferu lina. Primer: Tokom organizovanja Parade ponosa 2001. i 2009. godine, bili smo svedoci brojnih grafita, irom Beograda ali i cele Srbije, koji su bili ponia2 RTS, 5. mart 2009.
25
vajueg, uvredljivog i preteeg sadraja. Ovakvi grafiti su direktno pozivali na nasilje i lin LGBT osoba. Neki od grafita su bili: Smrt pederima, Bolje spreiti nego leiti, Spreimo paradu srama, ekamo vas, Stop gej paradi. 6. Uznemiravanje i poniavajue postupanje Uvredljivo ponaanje, omalovaavanje, odnosno uznemiravanje drugih, na prvom mestu predstavlja flagrantnu povredu ljudskog dostojanstva. Verovatno nita ne moe tako lako da povredi dostojanstvo oveka kao neljudsko ponaanje. Bez obzira da li je praeno drugim oblicima diskriminacije, omalovaavanje i uznemiravanje jednog lica zbog njegovog linog svojstva samo po sebi jeste nedozvoljeno diskriminatorsko postupanje. Dva su osnovna vida ovog oblika diksriminacije: a) Verbalno omalovaavanje i uznemiravanje, postoji kada se prema jednom licu diskriminatorski postupa korienjem rei bilo u pisanom obliku ili govorom, na primer kada se Romu kae Bei od mene, ne razgovaram sa Ciganima, ili kada se osobama sa invaliditetom obraa na pogrdan nain, reima debilu, slepcu, opavi i sl; b) Omalovaavanje i uznemiravanje gestovima i radnjama, postoji kada se prema jednom licu diskriminatorski postupa gestikulacijom, na primer plaenjem, zatvaranjem nosa, pokazivanjem srednjeg prsta i sl., ili vrenjem druge radnje, na primer pljuvanjem, odgurivanjem, tegljenjem uiju, oduzimanjem taka ili tapa, plaenjem psa-vodia i sl. O ovom posebnom obliku diskriminacije govori Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U lanu 6, stav 4. ovog Zakona kae se da diskriminacija postoji kada se prema diskriminisanom oigledno poniavajue postupa, iskljuivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, ovaj oblik diskriminacije e postojati u sluaju uznemiravanja iloi poniavajueg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe, a naroito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poniavajue i uvredljivo okruenje (l. 12.). Poseban sluaj omalovaavajueg postupanja predstavlja seksualno uznemiravanje, prevashodno osoba enskog pola. Do seksualnog uznemiravanja dolazi naroito esto u situacijama u kojima postoji odnos nadreenosti prema rtvi, kao to je odnos poslodavca prema zaposlenom ili profesora prema studentu/studentkinji i sl. Seksistiko ponaanje, kako se ovaj sluaj jo naziva, obuhvata sa jedne strane verbalne napade na rtvu, na primer dobacivanjem ili slanjem poruka uz korienje lascivnih rei i izraza, pozivanjem na seksualni odnos, nepristojnim udvaranjem i sl., a sa druge strane neverbalne napade, na primer tipkanjem, milovanjem, zavirivanjem pod suknju, udaranjem po zadnjici i sl.
26 Udruenje studenata sa hendikepom:
Iako se u medijima ne afirmie direktni govor mrnje prema osobama sa hendikepom, uobiajeno je njihovo prikazivanje na osnovu hendikepa kao linog svojstva, odnosno predstavljanje kao nemonih ili manje sposobnih u odnosu na veinsku populaciju, to direktno utie na oblikovanje pogrenih slika u javnosti, jaanje tradicionalnih predrasuda, i podsticanje diskriminacije. Generalno posmatrano, osobe sa hendikepom su este rtve poniavajueg postupanja. Omalovaavanje i poniavajue postupanje duboko proimaju svakodnevnicu osoba sa hendikepom; moe se konstatovati da je to osobeni vid tradicije. Uobiajeno je obraanje, pa ak i imenovanje na osnovu hendikepa ili medicinske dijagnoze, u primerima kao to su gde si slepe?, ili zafrkavali su me reima eera, narkoman, bolesnik, fiksa i sl. koje su vezane za moj dijabetes i terapiju insulinom. Primeri: Profesor mi je rekao da imam nogu kao Vuk Karadi, da imam drvenu nogu... Viestruka diskriminacija putem uvredljivog obraanja osobi sa hendikepom na osnovu drugog, zbog situacije hendikepa pogreno protumaenog linog svojstva, prisutna je u primeru koji opisuje osoba oteenog vida: Idem ulicom sa prijateljem i drim ga za ruku, a prolaznik vie Pederu! (Primeri su objavljeni u publikacijama Udruenja studenata sa hendikepom Hendikep je pitanje ljudskih prava, Beograd 2006, i Poloaj mladih sa hendikepom u srednjem obrazovanju, Beograd 2007.) 7. Teki oblici diskriminacije Izmeu mnogih oblika i sluajeva diskriminacije, zakonodavac e izabrati one koji se sa stanovita pravnog poretka, odnosno moralnih standarda, pokazuju kao naroito teka ogreenja o princip jednakosti ljudi. Smisao ovog izdvajanja jeste, pre svega, da oznai, kvalifikuje, one nedozvoljene akte koji se smatraju posebno opasnim za drutvenu zajednicu. Sa druge strane, kvalifikativ nedozvoljenog postupanja neposredno upuuje sve a posebno sudove i druge organe iji je zadatak zatita ljudskih prava, na stroiju pravnu reakciju kao posledicu nedozvoljenog ponaanja. Dakle, bez obzira da li se radi o graanskopravnoj, krivinopravnoj ili drugoj pravnoj zatiti od diskriminacije, dravni organ se upuuje na to da stroije sankcionie one oblike diskriminacije koje je zakonodavac okvalifikovao kao naroito teke. U Zakona o zabrani diskriminacije (l. 13.), kao posebno teki oblici diskriminacije prepoznati su:
27
izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, politikog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; propagiranje ili vrenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etniko ienje i njihovo propagiranje; diskriminacija lica po osnovu dva ili vie linih svojstava (viestruka ili ukrtena diskriminacija); diskriminacija koja je izvrena vie puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se ini u duem vremenskom periodu (produena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; diskriminacija koja dovodi do tekih posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naroito ako se radi o kanjivom delu kod koga je pretena ili iskljuiva pobuda za izvrenje bila mrnja, odnosno netrpeljivost prema oteenom koja je zasnovana na njegovom linom svojstvu. Slino tome, i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (l. 9.), odreuje na opti nain da je posebno zabranjeno i kanjivo: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti ili netrpeljivosti prema osobama sa invaliditetom, i propagiranje ili smiljeno vrenje diskriminacije od strane organa javne vlasti, u postupku pred tim organom, putem javnih glasila, u politikom ivotu, prilikom pruanja javnih usluga, u oblasti radnih odnosa, obrazovanja, kulture, sporta i sl.
Labris/Gayten: LGBT osobe su esto rtve tekih oblika diskriminacije, naroito kada je re o podsticanju mrnje i netrpeljivosti prema njima. Primeri: Propagiranje ili vrenje diskriminacije od strane organa javnih vlasti brojne diskriminatorne izjave od strane predstavnika vlasti, a na osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije. Propagiranje diskriminacije putem javnih glasila ovde je naroito vano spomenuti gotovo redovnu praksu domaih medija da prenose pretnje i uvrede prema LGBT osobama, koje dolaze od strane pripadnika faistikih organizacija i koje mediji prenose bez ikakvog ograivanja i kritike distance. LGBT osobe su esto izloene viestrukoj diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i to ukrteno sa drugim svojstvima verom, rasom, polom...
28
Primer: osoba koja je transeksualna a istovremeno i Romkinja trpi viestruku diskriminaciju. Udruenje sudenata sa hendikepom: Osobe sa hendikepom esto su izloene viestrukoj diskriminaciji na osnovu starosnog doba (posebno deca i stari ljudi sa hendikepom), pola ene sa hendikepom, seksualne orijentacije ili nacionalne pripadnosti (posebno pripadnici romske populacije koji imaju hendikep).
III Posebni sluajevi diskriminacije

Ako eli da obezbedi pojedincima potpuniju zatitu od diskriminacije, zakonodavac se nee ograniiti samo na odreivanje pojma i zabranjenih oblika diskriminacije. On e pokuati da uini i vie od toga, da odredi ta se u konkretnim drutvenim odnosima smatra diskriminacijom. Tako e zakonodavac, imajui prevashodno u vidu realno stanje u drutvu, pokuati da identifikuje, a zatim i zabrani diskriminaciju u pojedinim tipskim sluajevima. 1. Dve grupe sluajeva diskriminacije Svi tipski sluajevi diskriminacije mogu se podeliti u dve osnovne grupe sluajeva. a) Prema oblastima drutvenog ivota Na prvom mestu, zakonodavac moe da definie ta se smatra diskriminacijom u pojedinim oblastima organizovanog drutva, na primer u postupanju dravnih organa, u radnim odnosima, u pruanju javnih usluga, u korienju javnih objekata i povrina, u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja, u pruanju zdravstvenih usluga i sl. b) Prema diskriminisanim grupama Zakonodavac moe nakon toga da odredi ta se smatra diskriminacijom prema najugroenijim grupama lica, kao to je diskriminacija prema polu, verskom ili politikom opredeljenju, diskriminacija dece, diskriminacija prema polnom identitetu i seksualnom opredeljenju, diskriminacija osoba sa invaliditetom, diskriminacija nacionalnih manjina i sl. Pravnotehnika organizacija posebnih pravila Ako smatra da diskriminatorsko postupanje prema pojedinim grupama lica zasluuje dodatno zakonsko regulisanje, zakonodavac e tipske sluajeve diskriminacije koji se odnose na ova lica definisati u posebnom zakonskom tekstu. U tom cilju je Narodna skuptina Republike Srbije u toku 2006. godine usvojila poseban zakon koji se odnosi samo na osobe sa invaliditetom Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. 2.
29
Uporednopravno posmatrano, posebni zakonski tekstovi kojima se tite odreene ugroene kategorije lica ili pak svi pojedinci u pojedinim sferama drutvenog ivota, esto se sreu u nacionalnom i meunarodnom pravu, naprimer u odnosu na osobe sa invaliditetom, zatim na diskriminaciju prema polu, diskriminaciju prema rasnoj pripadnosti, diskriminaciju na radu i sl. Ova posebna pravna pravila mogu biti sadrana u pravnom propisu koji je u celini posveen diskriminaciji, naprimer pravila zakona o rodnoj ravnopravnosti, ili pak mogu bit ukljuena u pravne dokumente koja se odnose na druge tematske celine, naprimer pravila o zabrani diskriminacije na radu koja su ukljuena u opti zakon o radu. Prednost posebnih pravila jeste u tome to ona u celini i u veoj meri nego to je to sluaj sa optim pravnim dokumentima o zabrani diskriminacije, mogu da se posvete definisanju onoga to je zabranjeno initi prema jednoj odreenoj grupi diskriminisanih lica, odnosno u odreenoj oblasti drutvenog ivota. Na taj nain, znaajan broj sluajeva diskriminacije podvodi se pod slovo pravnog propisa, ime se podie nivo pravne sigurnosti u pogledu preciznog odreivanja diskriminatorskog postupanja. Pravnotehniki posmatrano, idealno razvijena posebna pravila trebalo bi da budu podeljena u tri grupe. Evo kako bi ta pravna konstrukcija izgledala na primeru zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom u vezi sa korienjem javnih prevoznih sredstava (lanovi 2729. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom). a) u prvoj grupi pravila odreuje se ta se smatra diskriminacijom u pogledu jedne grupe lice i to u jednoj oblasti drutvenog ivota, u naem primeru dakle, ta je to to je zabranjeno initi prema osobama sa invaliditetom u vezi sa prevozom. U tom smislu Zakon, pre svega, navodi da je zabranjeno vriti diskriminaciju zbog invalidnosti u prevozu u svim granama saobraaja, a zatim eksplicitno nabraja tri posebna sluaja diskriminacije: odbijanje da se preveze putnik sa invaliditetom; odbijanje posade prevoznog sredstva da prui fiziku pomo putniku sa invaliditetom ako bez takve pomoi putnik sa invaliditetom ne moe da koristi prevozniku uslugu i ako se pruanjem pomoi ne ugroava bezbednost saobraaja; utvrivanje nepovoljnijih uslova prevoza za putnike sa invaliditetom, naroito uslova plaanja, osim u meri u kojoj su ti uslovi opravdani tehnikim zahtevima ili neophodnim poveanim trokovima prevoza putnika sa invaliditetom (lan 27.); b) u drugoj grupi pravila odreuje se ta se ne smatra diskriminacijom zbog invalidnosti u prevozu, i u tom smislu Zakon navodi: organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom prevoznim sredstvima prilagoenim potrebama tih putnika, i
30
c)
organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom uz povlastice za prevoz tih putnika (lan 28.); najzad, u treoj grupi pravila odreuje se ta se smatra posebno tekim sluajem diskriminacije zbog invalidnosti u prevozu, i u tom smislu Zakon upuuje na uznemiravanje, vreanje i omalovaavanje putnika sa invaliditetom u toku putovanja od strane posade prevoznog sredstva, zbog njegove invalidnosti (lan 29.).
3.
Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti lan 15. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju u odnosu predstavnika javne vlasti prema beneficijarima zakona. Ovim pravilima zakonodavac je artikulisao ideju o tome da je samoj dravi zabranjeno da vri diskriminatorsko postupanje. U tom smislu, ozbiljno shvatanje principa jednakosti pretpostavlja na prvom mestu obavezu drave i njenih predstavnika da se uzdre od nedozvoljenog pravljenja razlike na osnovu linog svojstva lica ili grupa. S obzirom da su zaposleni u organima javne vlasti pravno odgovorni u skladu sa posebnim zakonima kojima se ureuju njihova prava i obaveze, Zakon o zabrani diskriminacije definie diskriminatorsko postupanje slubenih i odgovornih lica u organima javne vlasti kao teu povredu radne dunosti, to sa sobom povlai i odgovarajue tee oblike sankcija i drugih mera koje se protiv njih mogu preduzeti. Pod organima javne vlasti Zakon podrazumeva dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzee, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Labris/Gayten Najslikovitiji i najdrastiniji primer diskriminatornog ponaanja slubenih lica prema LGBT osobama svakako se odnosi na pokuaje odravanja Parade ponosa 2001. i 2009. godine. Uprkos brojnim pretnjama i najavama nasilja nad LGBT osobama, pripadnici policije nisu unili nita da zatite uesnike i uesnice Parade ponosa. Postoje i snimci koji svedoe o tome kako su predstavnici policije odbili da reaguju tokom premlaivanja vie desetina osoba u centru Beograda 2001. godine. Takoe, policija je odbila da zaustavi nasilje i omogui odravanje Povorke ponosa 2009. godine, iako je skup prijavljen u skladu sa zakonom. Udruenje studenata sa hendikepom Osobe sa hendikepom, zbog oteanog kretanja ili komunikacije, mogu biti rtve diskriminacije u sudskim potupcima. Jednak pristup i jednaka prava pred sudovima i organima javne vlasti za osobe sa hendikepom podrazu-
31
mevaju odravanje postupka u arhitektonski dostupnom prostoru, kao i korienje usluga tumaa za znakovni jezik, ili svedoenja pisanim putem. Ova oblast definisana je i lanom 11 Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. (L.arevi Mitanovski, V. Koi Mitaek, M. Savi, ene sa invaliditetom u Srbiji, Prva analiza stanja i pravne regulative o poloaju ena sa invaliditetom u Republici Srbiji, Beograd 2009, 2123) 4. Diskriminacija u oblasti rada (Tanja Drobnjak) Zakonom o zabrani diskriminacije, u okviru posebnih sluajeva diskriminacije, izdvojena je i regulisana diskriminacija u oblasti rada kao posebno znaajna oblast (lan 16). Zakonom je izriito zabranjena diskriminacija u oblasti rada (stav 1. lana 16). Ova zabrana se odnosi na: a) naruavanje jednakih mogunosti za zasnivanje radnog odnosa b) uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada Zakon svima garantuje jednake mogunosti u pogledu zasnivanja radnog odnosa, to znai da u svim fazama traenja posla, ukljuujui oglaavanje radnih mesta, razgovor sa kandidatom i uopte dostupnost radnih mesta, svima moraju biti pruene jednake mogunosti, odnosno da naruavanje ovog pravila predstavlja diskriminaciju. Pored zasnivanja radnog odnosa, zabrana diskriminacije u oblasti rada odnosi se i na uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Ova prava podrazumevaju pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slubi, na struno usavravanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravine i zadovoljavajue uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zatitu od nezaposlenosti. Zakon takoe navodi i krug lica koja uivaju zatitu od diskriminacije u oblasti rada (stav 2. lana 16). Zatita od diskriminacije se ne odnosi samo na lica koja su u radnom odnosu, ve i na lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica koje obavljaju javnu funkciju, pripadnike vojske, lica koja trae posao, studente i uenike na praksi, lica na strunom osposobljavanju i usavravanju bez zasnivanja radnog odnosa, volontere i sva druga lica koja po bilo kom osnovu uestvuju u radu. Dakle, zatita nije ograniena samo na zaposlene koji rade po osnovu ugovora o radu, ve na sva lica koja po drugim osnovima kao to su privremeni poslovi, javne funkcije, pripadnici vojske, kao i na druga lica koja su kod poslodavca radi usavravanja, obavljanja staa ili volontiraju. Odreeni postupci i ponaanja se ne smatraju diskriminacijom u oblasti rada (stav 3. lana 16). Tako se ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti odreenog posla. Ovo se iskljuivo odnosi na poslove kod kojih odreeno lino svojstvo lica predstav-
32
lja stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, ukoliko je svrha koja se time eli postii opravdana. Diskriminacijom u oblasti rada se takoe nee smatrati preduzimanje mera zatite prema pojedinim kategorijama lica koja su u radnom odnosu ili obavljaju poslove po nekom drugom osnovu, koje su pobrojane u stavu 2. lana 16. U pojedinem kategorije Zakon svrstava ene, trudnice, porodilje, roditelje, maloletnike, kao i osobe sa invaliditetom i druge kategorije koje inae prema ustavnim odredbama ili odredbama pojedinih zakona zbog svojih osobenih karakteristika uivaju posebnu zatitu. Zatita od diskriminacije u oblasti rada koju prua Zakon o zabrani diskriminacije znatno je ira od one predviene postojeim odredbama Zakona o radu, kako u pogledu zatienih prava, tako i u pogledu kategorija lica koja uivaju zatitu. Pravo na uivanje svih prava na radu i u vezi sa radom, pod jednakim uslovima, Zakonom o zabrani diskriminacije dato je i drugim kategorijama lica koja nisu obuhvaena Zakonom o radu. Na ovaj nain uspostavljanjen je efikasan mehanizam zatite od diskriminacije prilikom zapoljavanja, kao i uivanja svih prava u oblasti rada, koji je dostupan svim licima koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu, praksi ili usavravanju kod poslodavaca u privatnom i javnom sektoru. Primeri: Diskriminacija kao naruavanje jednakih mogunosti postoji kada se prilikom izbora kandidata za posao, lice koje ispunjava sve uslove za obaveljanje posla odbije samo zbog njegove nacionalne pripadnosti, boje koe, pola ili invaliditeta. To podrazumeva i propisivanje uslova koji nisu odluni za odreeni posao, a koji uskrauju navedenim kategorijama mogunost da konkuriu za taj posao. Slina situacija postoji i kada poslodavac postavlja pitanja koja se odnose na buduu planiranu trudnou prilikom razgovora za posao. Diskriminacija u pogledu uivanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada postoji kada je zaposlena ena na istom radnom mestu manje plaena od mukarca ili joj se uskrauje mogunost za napredovanje ili usavravanje. Diskriminacija ne postoji u sluaju davanja prvenstva zbog osobenosti odreenog posla, kada se za odreeno radno mesto trai, na primer, lice sa visokom strunom spremom, ili za snimanje reklame lice sa odreenim fizikim svojstvima, ako to u konkretnim slujaevima predstavlja stvarni i odluujui uslov obavljanja posla. Labris/Gayten: LGBT osobe su esto izloene posrednoj i neposrednoj diskriminaciji u oblasti rada i o ovome svedoe brojni primeri njihovog obraanja LGBT organizacijama za ljudska prava. Najvei problem u ovoj oblasti predstavlja
33
dokazivanje diskriminacije jer rtvama poslodavci ne daju pismena niti otvorena objanjenja prilikom zapoljavanja tj. otputanja. Primer: Poslodavac je N.T. iz Nia, koja je radila u privatnoj taxi slubi, dao otkaz, objanjavajui ga time da nije bio zadovoljan profesionalnim odnosom N.T. prema klijentima. Ipak, N.T. je mesecima pre otkaza, doivljavala uvrede i komentare od svojih kolega, a na raun njene seksualne orijentacije tj. rodnog identiteta (N.T. je lezbejka iji se izgled moe povezati sa stereotipnom predstavom lezbejke ima kratku kosu, nosi garderobu koja se smatra mukom...) Udruenje studenata sa hendikepom: Oblast zapoljavanja osoba sa hendikepom regulisana je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom koji je usvojen u maju 2009.godine. Izmeu ostalog, ovaj zakon predvia subvenicje za trokove neophodne adaptacije radnog mesta, kao i kvote za zapoljavanje osoba sa hendikepom. Ako se odredbe ovog zakona posmatraju iz perspektive zabrane diskriminacije, sledei primeri mogu da ilustruju razliku izmeu doputenog i nedoputenog razliitog tretmana. Primeri: Kada sam se prijavila na konkurs za prijem u radni odnos na mesto profesora u srednjoj koli, za ta sam imala najbolje predispozicije, direktor mi je rekao da ne eli da primi osobu sa hendikepom. (Hendikep je pitanje ljudskih prava, 20) Poslodavac je raspisao konkurs za posao elektroinenjera. Ukoliko P. Peri koji ima hendikep ima bolje ocene i vie radnog iskustva nego kandidati bez hendikepa, a ipak je primljen jedan od njih, oigledno je da se radi o diksriminaciji bez obzira na obrazloenje poslodavca. Meutim, ukoliko se na konkursu trai diploma elektrotehnikog fakulteta, a P.Peri ima samo diplomu vie eletrotehnike kole, poslodavac ima puno pravo da ga ne primi u radni odnos. Poslodavac moe da ga zaposli uprkos loijim kvalifikacijama (kako bi promovisao drutveno odgovorno poslovanje ili ispunio kvotu predvienu Zakonom o profesionalnoj rehabillitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom), ali nije u obavezi da to i uini. 5. Diskriminacija u pruanju javnih usluga i korienju objekata i povrina Najjednostavnije reeno, lan 17. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminatorno postupanje u javnoj sferi drutvenog ivota, dakle, u pruanju svih javnih usluga (ugostiteljstvo, trgovina, prevoz i sl.), kao i u korienju objakata i povrina koji su namenjeni javnoj upotrebi (bez obzira na to u kom reimu svojine se oni nalaze). Prvo pravilo lana 17. Zakona odnosi se na pruanje javnih usluga i ono eksplicitno zabranjuje tri vrste diskriminatornog postupanja. Prvo, diskrimi-
34
naciju predstavlja odbijanje pruanja usluga, na primer ako obuar odbije da licu romske nacionalnosti primi cipele na popravku ili, to je bio predmet spora u sluaju Krsmanovaa (vidi dodatak ovog Vodia), ako vlasnik javnog bazena zabrani licima romske nacionalnosti da se u njemu kupaju. Drugo, diskriminacija postoji ako se od lica ili grupe trai ispunjenje dodatnih uslova za pruanje javne usluge, kao u sluaju koji se i dalje nalazi u postupku pred sudom u Beogradu, kad je kompanija za avio-saobraaj zahtevala od osobe sa invaliditetom da angauje pratioca koji bi sa njom iao na put, te da uz avionsku kartu za sebe, kupi i jo jednu avionsku kartu za svog pratioca. Tree, zabranjeni razliit tretman postoji i ako se prednost u pruanju usluga obezbedi onima koji dele isto lino svojstvo. Tako se u brojnim sluajevima pruanja lekarskih usluga obezbeuje prednost onima koji nisu gluvonemi, i to na taj nain to se gluvonema lica primaju na lekarski pregled poslednja, kad vie nema drugih lica koja ekaju na red pre njih, pod izgovorom da nisu ula kad su ih medicinske sestre prozvale. Drugo pravilo lana 17. Zakona garantuje svima jednak pristup javnim objektima i javnim povrinama. Dakle, ovo pravilo odnosi se, pre svega, na pristup svim objektima u javnoj upotrebi, kao to su objekti u kojima se nalaze organi javne vlasti, kole, bolnice, pote, trni centri, objekti u oblasti kulture, sportski objekti i sl. Sa druge strane, pravo na jednak pristup pripada svim korisnicima javnih povrina, a naroito parkova, ulica, javnih povrina i slino. Labris/Gayten Brojni su primeri diskriminacije LGBT osoba u pruanju javnih usluga i korienju objekata i povrina. Ovoj diskriminaciji su posebno izloene osobe koje se izgledom i ponaanjem razlikuju od stereotipnih predstava o enama i mukarima. Primer: Grupa od 4 lezbejke, od kojih je jedna bila i Romkinja, zamoljene su da napuste jedan beogradski kafi, zbog navodnog zatvaranja, iako svim drugim gostima u tom kafiu nije upuen takav zahtev. Na pitanje jedne od njih, zbog ega samo one moraju da napuste objekat, konobar im je samo rekao: To se vas ne tie. Ponovo je re o pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji i to na osnovu rodnog identiteta ponaanja i izgleda pomenutih lezbejki. Udruenje studenata sa hendikepom: Diskriminacija pri korienju javnih objekata i povrina pretpostavlja na prvom mestu fiziku nepristupanost kola, trgova, parkova, restorana, studentskih domova ili banaka. Primer kontinuirane sistemske diksriminacije u ovoj oblasti je izdvajanje osoba sa hendikepom u poseban objekat zbog lakeg reavanja pitanja dostupnosti (kao to je poseban dom za studente sa hendikepom Mika Mitrovi u Beogradu).
35
Diksriminacija na osnovu hendikepa u oblasti pruanja javnih usluga posebno je zastupljena prilikom prevoza. Mnogi oblici javnog prevoza su potpuno ili uglavnom nedostupni za osobe sa hendikepom. Pored toga, uobiajeno je i shvatanje da osobe sa hendikepom nisu prirodni putnici/e, ve da treba da koriste poseban prevoz. Primeri: Kada je doao taksi koji sam pozvala, taksista se napravio lud i rekao da ne eka mene i ako sam znala taan broj vozila. Prilikom putovanja kondukter u autobusu mi je rekao: Gde si ti tako nesposobna pola? (Primeri objavljeni u publikaciji Udruenja studenata sa hendikepom Hendikep je pitanje ljudskih prava, Beograd 2006.) U pojedinim sluajevima i samo skretanje panje javnosti moe biti dovoljno da se eliminie diskriminacija, posebno kad je mesto diskriminacije privatni trgovinski i ugostiteljski objekti koji nastoje da izbegnu negativan publicitet. Primer: mladi koji je korisnik kolica zamoljen je da izae iz kafia. Nakon podnoenja tube i obraanja medijima, vlasnik kafia se javno izvinio, tuba je povuena i u tom kafiu vie nije bilo diskriminacije. 6. Zabrana verske diskirminacije Prema lanu 18. Zakona, diskriminacija u oblasti slobode religije postoji ako se pojedincu ili grupi ograniava ili uskrauje slobodno ispoljavanje verskog uverenja. Ovaj sluaj diskriminacije Zakon prvenstveno vezuje za pravo na sticanje, odravanje, izraavanje ili promenu vere ili uverenja. Ova garancija jednakosti odnosi se jednako na pojedince, kao i na verske organizacije. U tom smislu, moglo bi se oekivati da dosadanja restriktivna i diskriminatorna praksa u postupcima registracije manjinskih verskih zajednica, nakon donoenja Zakona ustupi mesto liberalnijoj praksi registracije, koja u potpunosti uvaava naelo jednakosti verskih zajednica. Po svom domaaju, odnosno potencijalnoj sferi primene, posebno se izdvaja jemstvo jednakosti koje se odnosi na pravo javnog iznoenja verskog uverenja, kao i pravo postupanja u skladu sa verskim uverenjima. Imajui u vidu pretenu podudarnost pravnog sistema sa veinskim verskim, odnosno religioznim nazorima pojedinaca, ova odredba Zakona ima za cilj da pripadnicima manjinskih verskih zajednica obezbedi slobodu postupanja u svakodnevnom ivotu koje je u skladu sa njihovim obiajima i uenjem njihovih manjinskih zajednica. U skladu sa ovim osnovnim opredeljenjem zakonodavca, drugo pravilo lana 18. Zakona neposredno odreuje da se ne smatra diskriminacijom postupanje svetenika, odnosno verskih slubenika koje je zasnovano na verskoj doktrini, uverenjima ili ciljevima verskih zajednica kojima oni pripadaju.
36 7.
Diskriminacija u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja (VelikiMali)
Zakon o zabrani diskriminacije sadri odredbu koja se odnosi na zabranu diskriminacije u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja (lan 19.). Zato je ova odredba bila potrebna? Ustav Republike Srbije garantuje svima pravo na obrazovanje i propisuje da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako prethodni tako i vaei, propisuje da svako ima pravo na obrazovanje. Konvencija o pravima deteta koja sadri odredbe o pravu na obrazovanje je ratifikovana i deo je zakonodavstva Srbije. Ukoliko bismo se oslonili samo na zakonodavni okvir, bez zalaenja u sutinu problema, moglo bi da se kae da je pravo na obrazovanje garantovano svima u Srbiji. Meutim, realna situacija je daleko sloenija. Podaci iz razliitih istraivanja, kao i podaci sa popisa stanovnitva iz 2002. godine su pokazali: 21,9% stanovnitva starijeg od 15 godina nije zavrilo osnovnu kolu, a 23,9% stanovnitva starijeg od 15 godina ima zavreno samo osnovno obrazovanje to ini ukupno 45,8% stanovnitva u Srbiji Prema kriterijumima EU, 4050% uenika i uenica u Srbiji bi bilo ocenjeno kao funkcionalno nepismeno Samo 21 37% romske dece zavri osnovnu kolu (ali ne od ukupnog broja romske dece ve samo od broja upisanih), procenjuje se da 68% njih napusti osnovnu kolu izmeu prvog i osmog razreda, a istraivanja ukazuju i da je visok procenat romske dece u segregisanim odeljenjima ili specijalnim ustanovama koja ne pruaju adekvatno obrazovanje za kasnije adekvatno zapoljavanje Samo 40% dece uzrasta od 3 do 5 godina je obuhvaeno predkolskim obrazovanjem. Najmanji je obuhvat dece sa smetnjama u razvoju, romske dece i dece iz siromanih i seoskih podruja. Oko 76,42% dece uzrasta od 15 do 18 godina je obuhvaeno srednjom kolom 44,2% ena na selu nema potpunu osnovnu kolu Prema trenutno raspoloivim procenama, izmeu 60% i 80% dece sa smetnjama u razvoju su van obrazovno-vaspitno sistema (i redovnog i specijalnog), a pritom govorimo samo o deci koja ive u porodicama. Deca u ustanovama socijalne zatite (rezidencijalnim domovima) uglavnom nisu obuhvaena obrazovnim sistemom. Sve ovo ukazuje na injenicu da je navedena odredba Zakona o zabrani diskriminacije bila vrlo neophodna, da predstavlja pravno sredstvo koje moe da se upotrebi ukoliko neko bude diskriminisan/a u pogledu upisa u kolu ili u toku procesa obrazovanja. Ovo znai da deca sa smetnjama u razvoju mogu da idu u redovne kole i da niko ne moe da odbije da ih primi u kolu (prav-
37
dajui se nestrunou i neobuenou za rad sa decom sa tekoama, kao to je do sada esto bio sluaj). Takoe, ova odredba je znaajna jer znai da se romska deca vie nee upuivati u tzv. specijalne kole. Razlozi za iskljuivanje romske dece iz redovnog obrazovnog sistema su razliiti, ali je to najee samo zato to ne znaju jezik dovoljno dobro ili dolaze iz socijalno uskraenih sredina i ne mogu da isprate zadate standarde obrazovnog sistema, pa to bude odluni razlog za upuivanje u specijalnu kolu. U slinoj situaciji su sva deca iz drutveno osetljivijih grupa (deca bez roditeljskog staranja, deca u institucijama, deca ulice, deca u riziku, deca u sukobu sa zakonom i slino). Ova odredba je posebno vana, jer naglaava i zabranu diskriminacije po pitanju praenja nastave i uestvovanja u nastavnim i van-nastavnim aktivnostima, odnosno nije dovoljno obezbediti samo upis svakog deteta u kolu, ve je neophodno obezbediti uslove i podrku za neometano kolovanje i napredovanje u vrnjakoj grupi za svako dete. Najzad, ova odredba Zakona uvodi i novo pravilo o zabrani diskriminacije samih vaspitnih i obrazovnih ustanova koje je preko potrebno s obzirom na razvijenu praksu osnivanja i rada privatnih vaspitno-obrazovnih institucija. Labris/Gayten LGBT osobe esto nailaze na probleme u toku kolovanja i strunog osposobljavanja, kako od strane svojih vrnjaka, tako i od obrazovnih institucija. Primer: Gej mladiu M.G. zbog otvoreno izraene seksualne orijentacije nije bilo omogueno da nastavi srednjokolsko obrazovanje. I pored brojnih intervencija, uprava ove srednje kole nije htela da saopti razloge za odbijanje upisa ovog mladia u etvrti razred srednje kole. Udruenje studenata sa hendikepom: Malo ko e direktno rizikovati da uskrati upis u kolu detetu sa hendikepom, ve e se potruditi da ga preusmeri u specijalnu kolu ili ustanovu, objanjavajui roditeljima da je to u najboljem interesu deteta. Meutim, na osnovu ovog, kao i Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (lan 18) i Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja (lan 6), osnovna kola je u obavezi da upie svako dete. Predstavnici kole i lokalne samouprave mogu samo da predloe roditeljima upis u specijalnu kolu. Smatramo da takvu preporuku ne treba prihvatiti, jer specijalne kole ne samo da ne pruaju adekvatnu uslugu obrazovanja, ve ni okruenje u kojem deca mogu uspeno da se pripreme za ivot u drutvenoj zajednici i komunikaciju sa ljudima bez hendikepa. Ukoliko je potrebno, kola je duna da izvri razumne modifikacije, kako na samom objektu tako i u nainu izvoenja nastave. Te modifikacije su, primera radi, podizanje kose ravni, adaptacija toaleta i realizovanje nastave u pri-
38
zemlju za decu koja koriste kolica, ili izrada individualnog nastavnog programa i korienje usluga pedagokog asistenta; materijalna sredstva potrebna za ovakve modifikacije mogu se obezbediti po pribavljanju miljenja izabranog lekara. U izuzetnim sluajevima, dete se moe upisati ne u najbliu kolu, ve u alternativnu, ukoliko je ona znatno dostupnija, ali preporuuje se da, kad god je to mogue, dete pohaa istu kolu kao i deca iz kraja u kome ivi. Milan Antonijevi YUKOM Obrazovni sistem bez diskriminacije Brojne mere protiv diskriminacije koje su uvedene tokom 2009. i 2010. godine u niz zakona3, koji ureuju oblast obrazovanja, govore nam o tome da se ovoj temi ozbiljno pristupilo, kao i da se veoma dobro shvatio uticaj samog obrazovnog sistema na drutvene vrednosti. Govorimo o merama protiv diskriminacije, poveanju nivoa tolerancije i uvaavanja razliitosti svih manjinskih grupa i odmah napominjemo da emo pokuati i ovaj deo prirunika rasteretiti tekog pravnikog jezika. Ukoliko posmatramo sistem obrazovanja koji Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ovaj zakon se veoma esto naziva i krovni zakon) nastoji da formira, odmah nam u oi padaju odredbe koje su u skladu sa nedavno usvojenim Zakonom o zabrani diskriminacije. Tako su u ovaj zakon koji ureuje sistem obrazovanja unete odredbe o zabrani diskriminacije, potom i o afirmativnoj akciji4, a ve u principima i ciljevima koje zakon navodi, vidljiva je namera potpune inkluzije, tj.ukljuivanja manjinskih zajednica u sistem obrazovanja. Meutim, Zakon ne ostaje se samo na principima, ve uvodi i mehanizme koji e omoguiti potovanje manjinskih prava. Mere za obezbeivanje kole bez diskriminacije Na prvom mestu nesmetani rad sa decom iz depriviranih grupa, kao i sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom postizae se uz pomo indivi3 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sluzbeni glasnik 72-09 od 31.8.2009. Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, Slubeni glasnik 18-10 od 23.3.2010. Zakon o uenikom i studentskom standardu, Slubeni glasnik 18-10 od 23.3.2010. lan 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja: U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju.
39
dualnog obrazovnog plana, individualnog programa i naina rada5. U samom zakonu se navodi da je cilj individualnog obrazovnog plana postizanje optimalnog ukljuivanja deteta i uenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vrnjakom kolektivu. Uvodi se pedagoki asistent, koji kako sam zakon navodi prua pomo i dodatnu podrku deci i uenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomo nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarauje i sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne samouprave. Na taj nain omoguava se potpuno ukljuivanje uenika iz depriviranih grupa, kao i uenika sa invaliditetom u redovnu nastavu. Predvieno je i izdavanje udbenika za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u skladu sa njihovim potrebama. Zakon propisuje da jedan lan Nacionalnog prosvetnog saveta bude biran iz redova nacionalnih manjina, tj. na predlog Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, to predstavlja dobro reenje, ali nedovoljno da bi bitnije uticalo na rad i odluivanje tela koje ima 43 lana. Program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalnih manjina donosi Ministar, ali na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine i miljenja Nacionalnog prosvetnog saveta. Upotreba jezika je takoe ureena ovim zakonom, iako su ovim odredbama stavljane pojedine zamerke. ta ako do diskriminacije u koli ipak doe? Predvien je vaspitno disciplinski postupak protiv uenika zbog povrede zabrane diskriminacije. Ovaj postupak oznaen je kao hitan6 i pokree se zakljukom direktora. Vaspitno disciplinske mere protiv uenika su u rasponu od premetaja uenika7 u drugu osnovnu kolu, do prestanka svojstva uenika srednje kole u toj kolskoj godini. Ukoliko uenik povredi zabranu diskriminacije, kola je duna da bez odlaganja obavesti roditelje, odnosno staratelje i ukljui ih u odgovarajui postupak. Uenik mora biti sasluan, a ako je maloletan, njegova izjava e biti uzeta u prisustvu roditelja. Vaspitnodisciplinski postupak vodi se primenom pravila opteg upravnog postupka i okonava se reenjem. Kako ne bi stekli utisak da je jedino uenik taj koji je sposoban da diskriminie i koji e snositi posledice diskriminativnog ponaanja, u zakon su unete i odredbe o odgovornosti direktora i nastavnog osoblja. Tako je, kao razlog za prestanak dunosti direktora kolske ustanove, navedeno nepredu5 6 7 lan 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lan 114. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Samo za ulenike petog do osmog razreda osnovne kole.
40
zimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana koje se odnose na diskriminiaciju, to e kasniji rad i procese u sluajevima diskriminacije u kolama u velikoj meri olakati. Potom kao jedno od smetnji za prijem u radni odnos navodi se u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje. Na taj nain se pravi veza izmeu postupaka koji e se preduzimati izmeu ostalog i po Zakonu o zabrani diskriminacije i mogunosti rada sa decom. Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog uinjene povrede zabrane diskriminacije do okonanja disciplinskog postupka. Zaposlenom koji izvri povredu zabrane diskriminacije prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrenoj povredi zabrane postane konana. Licenca (neophodna za vaspitni rad) oduzima se kada je nastavniku, vaspitau i strunom saradniku prestao radni odnos zbog povreda principa zabrane diskriminacije, tj.zbog diskriminatornog postupanja. Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, koji smatra da su mu povreena prava utvrena ovim ili posebnim zakonom, donoenjem ili nedonoenjem odluke nakon podnoenja prijave, prigovora ili albe, odnosno ako je povreena zabrana iz lanova koji ureuju zabranu diskriminacije8, ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava. Ovde moramo staviti napomenu da je rok od osam dana veoma kratak. Ako oceni da je zahtev opravda, Ministarstvo e u roku od osam dana od dana prijema zahteva upozoriti kolu i odrediti joj primeren rok za otklanjanje povrede zakona. Takoe, prosvetni inspektor vri inspekcijski nadzor i ima ovlaenje da pokrene postupak za povredu zabrane diskriminacije. Pored ovih mera, uvode se i novane kazne 9 za ustanovu koja ne preduzima ili neblagovremeno preduzima, odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana diskriminacije. Diskriminacija na osnovu pola (Tanja Drobnjak) Diskriminacija po osnovu pola postoji u sluaju kad se postupa protivno naelu ravnopravnosti polova, odnosno naelu potovanja jednakih prava i sloboda ena i mukaraca (stav 1. lana 20). Naelo ravnopravnosti ena i mukaraca i potovanje njihovih jednakih prava i sloboda je ustavna kategorija, koje je sadrano i u brojnim zakonima. Zabrana diskriminacije se odnosi na oblast politikog, ekonomskog, kulturnog i drugog aspekta javnog, profesionalnog, privatnog i porodinog ivota. Dakle, potovanje naela ravnopravnosti polova i ostvarivanje jed8 9 lan 44. i 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja U rasponu od 30.000 do 500.000 dinara.
8.
41
nakih prava i sloboda ena i mukaraca obavezujue je ne samo u oblasti javnog i profesionalnog ivota, ve se odnosi i na sferu privatnog i porodinog ivota. Zakon detaljno navodi postupke i ponaanja koja predstavljaju diskriminaciju po osnovu pola i koja su suprotna navedenom naelu ravnopravnosti polova i potovanju jednakih prava i sloboda ena i mukaraca (stav 2. lana 20). Zabrana diskriminacije po osnovu pola ukljuuje sledee: zabranu uskraivanja prava zabranu javnog ili prikrivenog priznavanja pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola zabranu fizikog i drugog nasilja, kao i eksploatacije zabranu izraavanja mrnje, omalovaavanja, ucenjivanja i uznemiravanja s obzirom na pol zabranu javnog zagovaranja, podravanja i postupanja u skladu sa predrasudama, obiajima i drugim drutvenim obrascima ponaanja koji su zasnovani na ideji podreenosti ili nadreenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Diskriminacija po osnovu pola podrazumeva dakle ne samo uskraivanje prava, ve i priznavanje pogodnosti odreenom licu u odnosu na pol ili zbog promene pola, bilo da se odvija javno ili prikriveno. Zakonom o zabrani diskriminacije kao zabranjeno ponaanje propisuju se i razni oblici nasilja i eksploatacije, kao i omalovaavanje, ucenjivanje i uznemiravanje nekog lica na osnovu pola. Eksplicitnim navoenjem zabranjenog ponaanja koje predstavlja diskriminaciju proirena je zatita od diskriminacije po osnovu pola u odnosu na odredbe Ustava, kao i zakona u oblasti porodinih i radnih odnosa. Takoe, pobrojanim radnjama prvi put je jednim zakonom posebno zabranjeno javno zagovaranje stereotipnih obrazaca ponaanja zasnovanih na ideji podreenosti jednog pola, odnosno stereotipnih uloga polova, u skladu sa ratifikovanim meunarodnim dokumentima iz ove oblasti. Primeri: Diskriminacija po osnovu pola postoji u svim sluajevima kada se enama uskrauju odreena prava, kao to je pravo na glasanje, kolovanje, zapoljavanje u odreenim oblastima. Takoe, u praksi su esti primeri diskriminacije ena prilikom zapoljavanja, kao to je postavljanje pitanja vezanih za planirano roditeljstvo prilikom razgovora za posao. Diskriminaciju predstavlja i seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu.
42
Oglasi i reklamne poruke koje lice jednog pola prikazuju u odnosu podreenosti u odnosu na lice drugo pola predstavljaju ponaanje koje je zabranjeno kao diskriminacija po osnovu pola. Labris/Gayten: ene su izloene diskriminaciji u najrazliitijim segmentima drutva: prilikom zapoljavanja, na radnom mestu, prilikom kolovanja, u javnom i politikom ivotu, itd. Javna glasila esto na uvredljiv i diskriminatoran nain predstavljaju ene, najee seksualizovano i pojednostavljeno. Primeri: Nejednake naknade za rad jednake vrednosti ili na osnovu jednake strune spreme, diskriminacija prilikom zapoljavanja zbog mogunosti korienja porodiljskog odsustva, onemoguavanje srednjeg i visokog obrazovanja za enske lanove porodice, seksualno uznemiravanje ena na radnom mestu, itd. Svaka trea ena je doivela neki oblik nasilja, svaka osma devojica preivela je seksualno nasilje.10 U vezi sa diskriminacijom prema polu, potrebno je posebno razumeti kategorije promene pola i transeksualnih osoba. Promena pola je proces usklaivanja pola, odnosno tela, u skladu sa linim doivljajem pola koji osoba ima hirurkim i drugim medicinskim tretmanima. Transeksualna osoba je osoba koja eli ili ima nameru da promeni svoj pol ili je to ve uradila, odnosno osoba koja je fiziki modifikovala svoje telo (hormonalnim i hirukim putem). Primer: Osoba roena kao ena koja sebe od najranijeg detinjstva doivljava kao mukarca, podvrgava se procesu promene pola medicinskim putem. Sve transeksualne osobe doivljavaju neki vid diskriminacije i/ili nasilja. Ove osobe su potpuno nevidljive, a naroito je nevidljiva diskriminacija i nasilje nad njima. esto su zbog pritisaka sredine prinuene da napuste kolovanje, kao i onemoguene da nau zaposlenje zbog diskriminacije u oblasti rada i zapoljavanja. Takoe, proces promene pola je neregulisan Zakonom o zdravstvenoj zatiti, te su transeksualne osobe diskriminisane i na institucionalnom nivou i prinuene da plaaju velike svote novca lekarima u privatnoj praksi, potrebne za proces promene pola. Ne postoje zakoni koji reguliu promenu linih dokumenata na osnovu promene pola, kao i regulisanje branog i roditeljskog statusa i drugo. esti su primeri transeksualnih osoba koje nisu mogle da dobiju zaposlenje ili su otputene s posla, usled vidljivih telesnih promena prilikom procesa promene pola. Transeksualne osobe, naroito u periodu telesnih promena, rtve su diskriminacije u korienju javnih usluga, kao i javnih povrina.
10 Viktimoloko drutvo Srbije
43
Udruenje studenata sa hendikepom: Uobiajena je predrasuda o eni sa hendikepom kao aseksualnom biu; stepen njenog hendikepa meri se njenim pretpostavljenim mogunostima za ispunjavanje tradicionalnih uloga supruge, seksualno poeljne ene, dobre majke, domaice... ene sa hendikepom su izloene dvostrukoj diskriminaciji u svim oblastima ivota i rada; one su i nevidljive rtve diskriminacije i nasilja u oblasti porodinog i branog ivota. Primer: Mladu enu sa hendikepom zlostavljao je suprug koji nema hendikep. Tukao ju je pesnicama po glavi i utirao nogama kad bi pala. Vreao ju je govorei joj:Niko te ne bi hteo da te ja nisam oenio. Niko te ne voli, svi su te ostavili, pogledaj kakava si. (O.Ilki, L.arevi Mitanovski, ene sa invaliditetom nevidljive rtve nasilja, Beograd, 2008.) 9. Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije (Labris/Gayten) Lezbejke, gejevi i biseksualne osobe su este rtve diskriminacije i/ili nasilja u drutvu. Vie je tipova diskriminacije prema LGBT osobama: institucionalna diskriminacija, drutveno-kulturalna, personalna. Institucionalna diskriminacija se ogleda, pre svega, u zakonskom neprepoznavanju istopolnih partnerskih odnosa, te drugih prava koja uivaju heteroseksualni parovi u branim i vanbranim zajednicama. Drutveno-kulturalna diskriminacija poiva, pre svega, na uverenjima da je heteroseksualnost jedino prihvatljiva i ispravna seksualna orijentacija, te da je sve drugaije od nje bolesno, izopaeno, neprirodno, nemoralno, itd. Personalna diskriminacija se odnosi na lina uverenja i postupanja prema LGBT osobama, kao prema osobama nie vrednosti. Lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne osobe esto bivaju odbacivane od strane primarnih porodica, trpe pritiske od strane porodica da se prinudno lee, odbace svoju seksualnu orijentaciju, bivaju otputene s posla ili im se onemoguava da se zaposle, uskrauje im se pristup obrazovanju, korienju javnih usluga, objekata i povrina. LGBT osobe su jedina manjinska grupa kojoj se ak osporava i pravo na mirno javno okupljanje. Takoe, mediji su esto puni govora mrnje i diskriminatornih izjava prema LGBT osobama, a predstavnici vlasti neretko i sami vreaju pripadnice i pripadnike ove populacije. Nasilje nad LGBT osobama je gotovo nevidljivo usled straha i nepoverenja prema nadlenim institucijama policiji, tuilatvu i sudskim organima. Takoe, deava se da se LGBT osobama uskrauju medicinske usluge. Prema lanu 21. Zakona o zabrani diskriminacije, niko ne sme biti pozivan da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, kao to i svako ima pravo da odlui kad e, da li e i kome e da saopti svoju seksualnu orijentaciju. Kljuno je da, ukoliko se osoba opredeli da saopti svoju seksualnu orijentaciju, na osnovu toga ne sme biti diskriminisana u bilo kojoj oblasti ivota.
44
Primeri: Labrisu se 2008. godine javio mlai mukarac koga je Labrisu uputila jedna gej organizacija. Zvao je da pita ta moe da uradi jer je preiveo fiziko maltretiranje u policijskoj stanici od strane policije na autobuskoj stanici u Beogradu. Naime, prvi put je doiveo maltretiranje pre mesec i po u parku na Studentskom Trgu, kada su njega i njegovog druga legitimisali i pitali da li su oenjeni. Na postavljeno pitanje on je odgovorio da nije, a njegov drug je odgovorio da nije oenjen jer voli mukarce. Nekoliko dana pre nego to se obratio Labrisu, nosio je pismo i zatekao se na autobuskoj stanicu, kada ga je jedan od dvojice policajaca prepoznao i naredio mu da poe sa njim. Odveo ga je u neku malu policijsku sobu na autobuskoj stanici gde su bila jo dva policajca. Jedan od njih je poeo verbalno da ga maltretira, viui i psujui ga. Pretili su mu da e ga prebiti ako ga ponovo sretnu na stanici, na Zelenom vencu itd. Zatim su poeli i da ga amaraju, vie puta, tako da nakon tih amara nije mogao dobro da uje. On je bio dovoljno hrabar da nakon tih amara pita za njihova imena, na ta mu je policajac rekao da e mu polomiti kosti. Mladi je otiao u Urgentni centar i snimio povrede, nakon ega je te policajce prijavio Unutranjoj kontroli policije, ali poto se nije vie obraao Labrisu, nemamo informaciju ta je bilo sa prijavom i da li su ti policajci identifikovani i kanjeni. Gej mladi se vie puta obraao organizaciji Gayten LGBT putem LGBT SOS telefona zbog odbijanja zapoljavanja u manjem gradu u Srbiji, koje se ponavlja i traje u duem vremenskom periodu. Kao razlog navodi pretpostavljenu seksualnu orijentaciju, a na osnovu rodnog identiteta. Brojne javne linosti trpe diskriminaciju usled svoje pretpostavljene seksualne orijentacije, kada se od njih zahteva da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. 10. Diskriminacija dece (Tanja Drobnjak) Zakonom o zabrani diskriminacije posebno je regulisana zabrana diskriminacije dece (lan 22). Zabrana diskriminacije odnosi se na decu, odnosno maloletnike, to znai da ovu zatitu uivaju sva lica do navrene 18. godine ivota. Zabrana diskriminacije u ovom sluaju podrazumeva uivanje jednakih prava i zatitu svakog deteta, odnosno maloletnika, bez obzira na njegova lina svojstva ili lina svojstva roditelja, staratelja i lanova porodice. Dakle, diskriminacija dece je zabranjena ne samo u odnosu na njihova lina svojstva, ve i prema linim svojstvima njihovih zakonskih zastupnika, kao to su roditelji ili staratelji, ukljuujui i lanove porodice (stav 1. lana 22).
45
Uivanje jednakih prava i zatite dece, odnosno maloletnika, podjednako se garantuje ne samo u drutvu i dravi, ve i u okviru porodice. Na ovaj nain se tite prava i interesi dece koja se ostvaruju u javnom ivotu, u okviru drave i drutva, kao to su na primer pravo na zdravstvenu zatitu, obrazovanje i sl, ali pored toga zakon garantuje i zatitu prava i interese dece i maloletnika i u sferi privatnih i porodinih odnosa. Zakon posebno propisuje zabranjena ponaanja koja predstavljaju diskriminaciju, pa su nabrojani posebni oblici diskriminacije dece, odnosno maloletnika (stav 2. lana 22), i to: diskriminacija deteta, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, branom, odnosno vanbranom roenju javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola pravljenja razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obelejima drutvenog poloaja, aktivnostima, izraenom miljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i lanova porodice. Postojea reenja o zabrani diskriminacije dece i maloletnika koja su sadrana u drugim zakonima, kao to su Porodini zakon, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dr, na ovaj nain su dopunjena i proirena. Zatita koju prua Zakon o zabrani diskriminacije je na ovaj nain jedinstveno regulisana jednim zakonom, a uivanje prava dece obezbeeno je u oblasti javnog i privatnog ivota i to u odnosu na lina svojstva same dece, kao i njihovih lanova porodice. Primeri: Diskriminacija u pogledu uivanja jednakih prava najee se dogaa u ostvarivanju prava na obrazovanje, u sluajevima segregacija romske dece u kolama ili upuivanja u specijalne kole. Diskriminacija dece po osnovu linih svojstava njihovih roditelja postoji u sluajevima dece iji su roditelji oboleli od AIDS-a, esto u oblasti obrazovanja i zdravstvene zatite. VelikiMali Ovo je vrlo vana odredba zakona, jer deca dugo vremena nisu prepoznata kao posebna grupa koja uiva sva prava kao i odrasle osobe. U iroj javnosti i dalje preovlauje stav da su deca vlasnitvo svojih roditelja, da iskljuivo roditelji/staratelji donose odluke u ime dece i da nepogreivo znaju ta je za njihovu decu najbolje. Nivo participacije dece, slobodnog izraavanja miljenja i uvaavanja njihovih stavova o pitanjima koja su za njih vana je zaista na niskom nivou u Srbiji. Ustav RS iz 2006. godine prvi put u ustavnopravnoj istoriji Srbije pominje prava deteta. Deca su, zbog uzrasta i psihike zrelosti, vrlo osetljiva i
46
ranjiva grupa ljudi i mora im se posvetiti posebna panja i obezbediti dodatni mehanizmi zatite. Diskriminacija dece usled linih svojstava roditelja ili izraenih stavova i aktivnosti roditelja/staratelja je esta pojava, kao i potpuno identifikovanje deteta sa stavovima i linim svojstvima roditelja/staratelja od strane drutva. Privatnost deteta je u ovakvim sluajevima naruena, kao i zatita identiteta deteta, pogotovo ako je dete iz neke drutveno osetljive grupe. Razliiti oblici nasilja nad pojedinim grupama ljudi su zabranjeni i kanjivi osim kada je u pitanju fiziko kanjavanje dece i dalje ne postoji drutveni konsenzus oko zabrane fizikog kanjavanja dece (osim u ovkiru ustanova sistema). 11. Diskriminacija na osnovu starosnog doba (Violeta Koi Mitaek) lan 23. Zakona zabranjuje diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Dakle, zabranjuje se diskriminacija prema starijim licima i definie njihovo pravo na dostojanstven ivota, zatitu od zanemarivanja i uznemiravanja i na jednake uslove korienja javnih usluga, posebno zdravstvenih. Ovaj lan izuzetno je znaajan jer ni jednim zakonom u Srbiji nisu posebno regulisana prava starijih sugraana i sankcionisana diskriminacija prema njima koja je veoma rasprostranjena u drutvu. Zapostavljanje starijih, ivot bez pomoi mlaih lanova porodice, nemogunost da pribave osnovne ivotne namirnice zbog nedostatka novca ili nemogunost kretanja su vidovi zanemarivanje. Primeri: esto se prihvata podsmeljiv nain prikazivanja starijih sugraana u javnim glasilima i oni se najee prikazaju kao nemoni i zaboravni, to vrea dostojanstvo starijih i predstavlja diskriminaciju. Diskriminacija na osnovu starosnog doba prisutna je prilikom prijema pacijenata na bolniko leenje, jer pacijenti iznad odreene starosne dobi ne mogu dobiti mesto u bolnici. 12. Diskriminacija nacionalnih manjina (Inicijativa mladih za ljudska prava) Nacionalna pripadnost, etniko poreklo i verska uverenja su line osobine na osnovu kojih se prema mnogim meunarodnim i domaim aktima zabranjuje diskriminacija pojedinaca ili grupe ljudi. Zabranu diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti predvia Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine, Ustav Republike Srbije iz 2006. godine kao i Zakon o zatiti prava manjina iz 2002. godine. Diskriminacija po ovim osnovama postoji kada se neopravdano pravi razlika izmeu pojedinaca ili grupa na osnovu nacionalne pripadnosti, etnikog porekla, verskih uverenja i jezika. Tako e ova diskriminacija postojati
47
kada zakupodavci odbiju da izdaju stan osobama romske nacionalnosti ili od tih osoba trae da plate vei iznos zakupnine ili bilo koji drugi uslov koji ne postavljaju osobama drugih nacionalnosti. Diskriminacija e postojati i kada je rtva grupa ljudi koja deli svojstvo pripadnosti nacionalnoj manjini, na primer kada graani spree izgradnju stanova ili kua za Rome ili javno protestuju protiv takve izgradnje izvikujui diskriminatorske parole. Diskriminacija e postojati i ako su pojedinci ili grupe diskriminisani zbog toga to se pretpostavlja da imaju neko od navedenih linih svojstava (nije bitno da li se oni stvarno oseaju kao pripadnici nacionalne manjine). Primer za to je zabrana vojnicima sa nesrpskim imenima da daju strau pod orujem (straa u vojsci kada se uvaju magacini sa municijom ili drugi osetljivi objekti i gde straar ima pravo da upotrebi oruje pod posebno definisanim okolnostima). Ovde se nacionalna pripadnost ljudi pretpostavlja (ne trai se od njih da se izjasne da li stvarno pripadaju nekoj nacionalnoj ili grupi). Pored negativne obaveze kojom se fizika i pravna lica obavezuje da se uzdre od diskriminatornih postupaka, postoji obaveza svih dravnih organa da takvu diskriminaciju spree (na primer zabrana skupova kojima se poziva na diskriminaciju ili sankcionisanje diskriminatornog ponaanja). U sluaju proputanja da ispuni svoje pozitivne obaveze, dravni organ e biti odgovoran po Zakonu o zabrani diskriminacije. Skuptina je 2002. godine donela Zakon o zaiti prava nacionalnih manjina kojim ureuje posebna prava pripadnika nacionalnih manjina. Pored ovog zakona, neka od prava nacionalnih manjina garantovana su i drugim propisima kakvi su Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o javnom informisanju ili Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. 13. Diskriminacija zbog politike ili sindikalne pripadnosti (Inicijativa mladih za ljudska prava) Zabrani diskriminacije na osnovu politikog miljenja proklamavanoj Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima kao i Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, zakonodavac je u lanu 2. Zakona o zabrani diskriminacije dodao i zabranu zbog sindikalne pripadnosti. Karakteristini sluajevi krenja ovog lana Zakona postoje u situacijama kada se prilikom zapoljavanja ljudi (bez obzira da li je u pitanju dravni ili privatni sektor) pravi razlika u odnosu na pripadnost politikim strankama. Kada je za obavljanje javne funkcije Zakonom ili Ustavom propisan uslov da osoba ne sme biti lan, tj. funkcioner politike stranke, to se nee smatrati diskriminacijom. To je na primer sluaj sa nezavisnim institucijama kakve su Zatitnik graana ili Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Diskriminacija e postojati i kada policija zabrani odravanje protesta grupi organizacija civilnog drutva i graana, a dozvoli slian skup koji orga-
48
nizuju predstavnici vladajuih politikih stranaka. Diskriminaciju vri i poslodavac koji dodeli manju zaradu ili vei obim posla zaposlenom koji je lan sindikata u odnosu na zaposlenog na istoj poziciji i sa istim kvalifikacijama koji to nije. Diskriminacija e postojati i u obrnutom sluaju. Postoji praksa u pojedinim kompanijama da se lanovima odreenog sindikata (koji je blizak sa poslovodstvom) dodeljuju razliite privilegije u odnosu na zaposlene koji su u drugim sindikatima ili nisu lanovi nijedne sindikalne organizacije. Diskriminacijom u smislu ovog lana nee se smatrati situacija u kojoj se odlukom dravnog organa zabrani dalji rad ili onemogui osnivanje organizacije koja ima za cilj zagovaranje i vrenje nacistikih, rasistikih aktivnosti kao na primer odluka Agencije za privredne registre kojom se odbija registracija grupe skinhedsa koji ele da osnuju udruenje ili odluka organa unutranjih poslova kojom se zabranjuje skup organizacije Obraz koji je zakazan u isto vreme kao i parada ponosa. 14. Diskriminacija osoba sa invaliditetom (Violeta Koi Mitaek) Zakonom o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, uredjena je oblast zatite od diskriminacije ove kategorije lica. Medjutim, ovaj Zakon nije doiveo iru primenu zbog odreenih nedostataka nastalih prilikom njegovog usvajanja. Tako je Zakon usvojen bez prvobitno predloenih reenja kojima je mogunost da trae sudsku zatitu data, osim osobi koja je pretrpela akt diskriminacije, i drugim licima i to posebno organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava. Osobe koje su jedino bile legitimisane za podnoenje tube, koje su pretrpele diskriminaciju, retko i nerado su se uputale u sudske postupke zbog dobor poznatog problema sekundarne diskriminacije. Primenom odredbama Zakona o zabrani diskriminacije (lan 26.), omoguena je puna primena i Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jer je ovim lanom pravo na tubu zbog diskriminacije dato i drugim licima i organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava. Diskriminacija osoba sa invaliditetom predstavlja svaki vid nejednakog postupanja prema osobi zbog invaliditeta, u svim oblastima ivota, to je detaljno uredjeno Zakonom o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Primeri: Nemogunost fizikog pristupa u zgradu suda, bolnice, kole ili bilo kog objekta u javnog upotrebi predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Diskriminacija u obrazovanju je sluaj odbijanje kolske ustanove da upie uenika sa invaliditetom koji je uspeno savladao predkolski program i njegovo upuivanje na Komisiju za razvrstavanje uenika.
49
Udruenje studenata sa hendikepom Iako su pitanja ravnopravnosti i zatite prava osoba sa hendikepom prepoznata i regulisana posebnim dokumentima (Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006.godine, Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Srbiji 20072015, Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala u maju 2009.godine, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom iz 2009.godine), diskriminacija po osnovu hendikepa je deo svakodnevnice svake osobe sa hendikepom. Diskriminacija osoba sa hendikepom je strukturalna, drutveno-kulturalna i personalna. Posledica strukturalne diskriminacije je drutvena neukljuenost osoba sa hendikepom; odnosi se na politiku odreenih institucija, u nameri je neutralna jer njen cilj nije diskriminacija pojedinaca ili grupa, ali rezultira razliitim tretmanom, iskljui-vanjem i diskriminacijom. Strukturalna diskriminacija je lanana i teko se prepoznaju njeni pravi izvori. Primer: Zbog svog hendikepa uvek i svuda osetim diskriminaciju, zato to nisam mogla da zavrim kolovanje, ostala sam nezaposlena, zbog nepristupanosti svuda oko nas. (Hendikep je pitanje ljudskih prava, 22) Zakonom o zabrani diskriminacije je u oblasti sudske zatite znaajno dopunjen Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Posebno se u tom smislu izdvaja odredba lana 46. koja predvia mogunost da tubu za zatitu od diskriminacije mogu podneti i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. 15. Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje (Violeta Koi Mitaek) lanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i lanova njihovih porodica, a posebno odbijanje pruanja zdravstvenih usluga, postavljanje posebnih uslova za pruanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbijanje postavljanjanja dijagnoze i uskraivanje informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama leenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vreanje i omalovaavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. Zakonima u oblasti zdravstvene zatite uredjena su prava pacijenata, medjutim neophodno je dodatno zatiti gradjane zbog prisutne diskriminacije s obzirom na zdravstveno stanje, kao i diskriminacije porodica ovih osoba. U brojnim sluajevima oboleli od odredjenih bolesti izloeni su nejednakom postupanju, uskraivanju zdravstvenih usluga i drugim vrstama potrebne pomoi.
50
Primer: Pacijenti oboleli od AIDS-a su oigledan primer diskriminacije s obzirom na zdravstveno stanje.Poznati su sluajevi odbijanja da se ovim licima prui zdravstvena usluga, upuivanjem od jedne do druge ustanove i izbegavanje kontakta sa ovim pacijentima, bez posebnih medicinskih razloga. Porodice ovih lica takodje su izloene brojnim neprijatnostima kao pratioci obolelih. Labris/Gayten esti su primeri diskriminacije LGBT osoba na osnovu njihovog zdravstvenog stanja, prvenstveno transrodnih osoba, kao i gej mukaraca. Diskriminacija se neprestano sprovodi i na institucionalnom nivou kada su u pitanju transrodne osobe (transrodne, transeksualne, travestiti). U toku nae prakse esto smo imali prilike da ujemo pritube transrodnih osoba zbog uskraivanja tretmana u medicinskim ustanovama, kao i uskraivanja adekvatnih informacija, vreanja ili omalovaavanja u ophoenju. Nekoliko puta su se LGBT SOS telefonu obraale punoletne LGBT osobe sa iskustvom da je lekar prekrio pravilo poverljivosti, te izneo podatke o njihovom zdravstvenom statusu, kao i seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu drugim osobama. Jedan od skoranjih primera jeste mladi iz manjeg grada u Srbiji kome nije dozvoljen pristup bazenima zbog njegov zdravstvenog stanja. Upravo zbog toga to drutvena uloga lekara podrazumeva poziciju moi, koja sa sobom nosi i veliku dozu poverenja, autoriteta, ali i uticaja na zdravlje populacije, svaki otvoreni ili prikriveni oblik diskriminacije koji se tamo deava potencijalno je ak opasniji od nekih drugih. Nai podaci pokazuju da su LGBT korisnici zdravstvenih usluga izloeni znaajnom stresu kad je u pitanju kontakt sa zdravstvenim institucijama. Na stresogenost tog kontakta upuuju svedoenja o nesigurnosti i neizvesnosti u pogledu reakcija, kvaliteta komunikacije i prihvatanja od strane lekara.
Mr Predrag Vukasovi
POSEBNI SLUAJEVI DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM

Prema Zakonu o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti (lan 11.) Ovim lanom zabranjuje se organima javne vlasti da vre taksativno navedene akte diskriminacije prema osobama sa invaliditetom. Pri njegovom tumaenju postavljaju se naelno dva pitanja: a) ta se podrazumeva pod organima javne vlasti kojima je zabranjeno da preduzimaju radnje navedene u ovom lanu? b) ta organ javne vlasti ne sme da ini u vrenju svojih ovlaenja? Cilj koji je zakonodavac ovde imao na umu jeste samoogranienje dravne vlasti. Pored neposredne tete koju osobe sa invaliditetom trpe zbog diskriminatorskih radnji dravnih organa, zakonodavac upuuje jasnu poruku nedravnim diskriminatorima da je ozbiljan u nameri da sprei diskriminaciju. Uostalom, red je da se najpre poisti sopstveno dvorite, zar ne? Ovim lanom zabranjuje se kako neposredna tako i posredna diskriminacija. Zabrana neposredne diskriminacije sadrana je u stavu 2, t. 1; ovoj formulaciji ne moe se nita ni dodati ni oduzeti. Ovaj oblik diskriminacije se u svom ogoljenom obliku retko pojavljivao i pre donoenja Zakona. Ne vidim kako bi se ovaj vid diskriminacije mogao vriti bez direktne povrede duha, a najee i slova, pozitivnih propisa. Ako bi neki organ izvrio takvu radnju, odgovarao bi ne samo i ne toliko za povredu antidiskriminacionog zakona koliko za optu nezakonitost u radu, delo koje ne ugroava samo individualna prava osoba sa invaliditetom ve i ukupan pravni poredak. Mnogo su znaajniji i neuhvatljiviji posredni oblici diskriminacije, kod kojih se uskrauju prava osobama sa invaliditetom bez formalnog naruavanja pravne jednakosti graana. Zakon prepoznaje tri takva oblika: a) propisivanje posebnih uslova kojim se faktiki iskljuuju osobe sa invaliditetom sve ili pojedine njihove kategorije iz korienja odreenog prava. Naravno, propisivanje bliih uslova ostvarivanja prava suvie je vana tehnika upravne vlasti da bi je se drava odrekla radi zabrane diskriminacije. Ona je samo ograniila njihovu primenu na one posebne uslove ije uvoenje opravdavaju razlozi opte, line i imovinske bezbednosti. Kako je ova formulacija dovoljna iroka 51 1.
52
da obuhvati sve ivotne situacije u kojima je bezbednost nekoga ili neega vanija od zabrane diskriminacije, ali i dovoljno neodreena da omogui njenu zloupotrebu, zakonodavac obavezuje organ javne vlasti da u aktu kojim propisuje posebne uslove, navede konkretne razloge koji opravdavaju njihovo propisivanje. To znai da nije dovoljna uoptena tvrdnja da su posebni uslovi potrebni iz bezbednosnih razloga; neophodno je utvrditi postojanje neposredne i konkretne veze izmeu posebnih uslova i bezbednosti ljudi i imovine. b) Utvrivanje takvog postupka ostvarivanja prava koji faktiki onemoguuje osobe sa invaliditetom da ostvare svoje pravo. U ovom sluaju nema izuzetaka: organ javne vlasti mora urediti postupak na takav nain da u njemu mogu uestvovati osobe sa invaliditetom zainteresovane za ostvarivanje tog prava. Ova obaveza ostaje i u sluaju kada je organ ovlaen da posebnim uslovima uskrati neko pravo; do neostvarivanja prava ne sme doi zbog faktike onemoguenosti stranke osobe sa invaliditetom da uestvuje u postupku. c) Najzad, organ javne vlasti ne moe odbiti zahtev stranke znog njene invalidnosti ak ni kad odbijanje vri koristei diskreciono ovlaenje. To nipoto ne znai da osoba sa invaliditetom uopte ne moe biti odbijena na osnovu diskrecionog ovlaenja; u tom pogledu ona nije nimalo zatienija od samovolje organa koji vri diskreciono ovlaenje nego ostali graani. Organ se samo ne moe pozvati na invalidnost kao na razlog za svoju diskrecionu odluku. Osoba sa invaliditetom i dalje ostaje uskraena za svoje pravo organ javne vlasti je moe odbiti. Ona je, meutim, poteena javnog ponienja kao invalid; organ svoju negativnu odluku ne moe obrazloiti njenom invalidnou. Posebno teak (kvalifikovani) oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje, vreanje i omalovaavanje osobe sa invaliditetom. Da bi nastupio ovaj oblik diskriminacije, treba da budu ispunjeni sledei uslovi: a) radnju uznemiravanja, vreanja ili omalovaavanja mora izvriti nosilac javne funkcije ili lice zaposleno u organu javne vlasti. b) Ova diskriminatorska radnja mora biti izvrena u postupku ostvarivanja prava osobe sa invaliditetom. c) Izmeu invalidnosti i diskriminatorske radnje mora postojati uzrono-posledina veza; osoba sa invaliditetom mora biti uznemiravana, vreana i omalovaavana zbog svoje invalidnosti a ne iz nekog drugog razloga. Tehniki govorei, kvalifikovani oblik diskriminacije uopte nije diskriminacija ve govor mrnje. Pravi kvalifikovani oblik diskriminacije bio bi ako su zbog diskriminatorskog akta nastupile posebno teke posledice ili ako je
mr Predrag Vukasovi: Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom
53
taj akt izvren pod posebno tekim okolnostima. Veza izmeu diskriminatorskog akta i vreanja, omalovaavanja i uznemiravanja nije apsolutno neizbena; mogu da zamislim hipotetiku situaciju u kojoj organ u postupku propisno izvrea stranku da bi joj zatim priznao pravo koje je traila. Treba li u takvom sluaju zbog hepienda zaboraviti uvrede ili pribei pravnoj fikciji diskriminacije bez uskraivanja prava? Diskriminacija u vezi sa udruenjima (lan 12.) Ovaj lan odnosi se na zabranu diskriminatorskog postupanja prema osobama sa invaliditetom koje bi vrio tzv. civilni sektor, odnosno nevladine organizacije. U lanu se govori o udruenjima, u skladu s terminologijom koju usvaja Zakon o udruenjima (koji je Narodna skuptina donela 8. juna 2009. godine). lan 2, stav 1. ovog zakona daje sledeu definiciju udruenja: Udruenje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Kako su privredna drutva i drugi oblici udruivanja u privredi obuhvaeni zabranom diskriminacije u vezi sa zapoljavanjem i radnim odnosom (lanovi 2126), jasno je da se ovaj lan moe odnositi samo na nevladine organizacije. St. 1 uvodi optu zabranu diskriminacije zbog invalidnosti u svim vrstama i oblicima udruenja. Ova zabrana obuhvata (stav 2.): odbijanje zahteva za ulanjenje osobe sa invaliditetom u udruenje zbog njene invalidnosti; postavljanje posebnih uslova za ulanjenje osoba sa invaliditetom u udruenje; uskraivanje prava ulanjene osobe sa invaliditetom da bira i bude birana u organe koji upravljaju udruenjem, kao i postavljanje posebnih uslova za izbor osoba sa invaliditetom u organe upravljanja udruenja. Zabrana diskriminacije ima dvostruki vid i odnosi se kako na lanstvo tako i na unutranju organizaciju udruenja. Statutarne odredbe udruenja ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zabranama. To, meutim, nipoto ne znai da sva mogua udruenja moraju u lanstvu imati osobe sa invaliditetom; ona im samo naelno ne smeju uskratiti pristup. Kako je udruenje dobrovoljna organizacija, sve odredbe koje reguliu njegovo lanstvo, ukljuujui navedenu zabranu diskriminacije, moraju se tumaiti s obzirom na dobrovoljnost. Ne vidim nain da osoba sa invaliditetom, pozivajui se na zabranu diskriminacije, postane lan udruenja protiv volje drugih, neinvalidnih lanova. Neinvalidni lanovi se ne mogu pozvati na invalidnost kao na razlog 2.
54
odbijanja ulanjenja, ali ih nijedan zakon ne moe naterati da se udrue s nekim koga ne ele. S druge strane, iz zabrane diskriminacije ne sledi obaveza da sva udruenja moraju imati osobe sa invaliditetom u svom lanstvu zahtev iju je apsurdnost nepotrebno blie obrazlagati. Celishodnije bi bilo da je zakonodavac, po uzoru na opte antidiskriminaciono zakonodavstvo, uveo zabranu zalaganja za diskriminaciju osoba sa invaliditetom i njene propagande. Analogija s poznatijom rasnom diskriminacijom moe doprineti boljem razumevanju ovog argumenta. Nijedno antirasistiko zakonodavstvo nije zabranilo postojanje jednorasnih udruenja, niti je to moglo uiniti bez zadiranja u fundamentalno naelo slobode udruivanja; umesto toga, ono je uvek i svuda zabranjivalo verbalnu propagandu rasizma. Kad drutvena veina stvarno, ne samo na reima, prihvati antirasistiku ideologiju, jednobojna udruenja izgubie mogunost delotvornog delovanja u drutvenoj zajednici koja veinski odbacuje rasizam i odumree prirodnim putem, bez zakonodavnog zadiranja u slobodu udruivanja. Upravo navedeno rasuivanje ne odnosi se na postavljanje posebnih uslova za prijem osoba sa invaliditetom u udruenje, uslova koji bi ih stavljali u poloaj razliit od poloaja neinvalida. Razliitost uslova prijema invalida i neinvalida u udruenje treba, dakle naelno odvojiti od pitanja zastupljenosti osoba sa invaliditetom u tom udruenju. Da bih bio jasniji, ilustrovau ovo naelno, dakle nuno apstraktno izlaganje jednim primerom. Veina nas ula je za MENSU udruenje natproseno inteligentnih ljudi. Moglo bi se tvrditi da ono vri stalnu, sistematsku diskriminaciju ne samo mentalno nedovoljno razvijenih lica ve i ljudi s prosenim intelektualnim sposobnostima, uskraujui im prijem u udruenje. Ergo, MENSA vri diskriminaciju, te je treba zabraniti ili, u najmanju ruku, kazniti? Naravno da ne treba; uprkos egalitaristikoj drutvenoj retorici, postoje drutveno legitimni posebni interesi natprosemo inteligentnih ljudi i njihovo iz tih interesa izvedeno pravo da se samoorganizuju. lan MENSE postaje se tako to uspeno poloite test inteligencije. Ako je taj test jednak za sve, sve je u redu nema diskriminacije bilo koga. Ali ako bi nekom iz MENSE palo na pamet da mentalno nedovoljno razvijenim osobama unapred uskrati polaganje testa ili postavi posebne uslove za polaganje, to bi bila diskriminacija u smislu ovog zakona, i to nezavisno od injenice da diskriminisana lica nikad ne bi poloila MENSIN opti test inteligencije. Jesmo li se, najzad, razumeli? Ova kritika ne pogaa zabranu diskriminacije prema osobama sa invaliditetom prilikom izbora organa upravljanja udruenja. Udruivanje jeste dobrovoljno, ali zakonodavac zabranjuje stepenovanje prava lanova udruenja prema tome da li je lan osoba sa invaliditetom ili ne. Udruenje ne mora imati invalidne lanove, ali ukoliko ih udruenje primi, oni moraju biti ravnopravni s neinvalidima. To proistie iz opte jednakosti graana ne samo pred zakonom no i pred drugim normativnim porecima koji autonomno deluju u drutvu.
55
3.
Diskriminacija u vezi sa pruanjem usluga i korienjem objekata i povrina (lanovi 1316.) lan 13. uvodi zabranu diskriminacije osoba sa invaliditetom u svim uslunim delatnostima u kojima se one pojavljuju kao potroai lica kojima se pruaju izvesne usluge. Tako posmatran, on predstavlja integralni deo zakonodavstva koje ureuje prava potroaa. On je zapravo od kljune vanosti za zatitu osoba sa invaliditetom kada se one pojavljuju na tritu kao potroai. Naime, zatita invalidnih kupaca proizvoda u naelu se ne razlikuje od zatite neinvalidnih kupaca, mada bi se i ovde moglo razmisliti o specifinoj zabrani dovoenja kupca u zabludu korienjem njegove/njene invalidnosti. Ipak, posledice diskriminacije osoba sa invaliditetom prilikom prodaje proizvoda neuporedivo su otklonjivije nego u sektoru usluga, naroito ako su u pitanju usluge line prirode. Ukoliko prodavac ne eli da mi proda odreeni proizvod, uvek mogu poslati nekog drugoga da ga kupi za mene, ali ne mogu poslati nekog drugog da se oia ili rua u restoranu umesto mene. Upravo ta neotklonjivost posledica je razlog to je diskriminacija prilikom pruanja usluga izdvojena kao sluaj diskriminacije koji treba posebno sankcionisati. Stav 1. zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga, objekata u javnoj upotrebi i javnih povrina. U idealnom sluaju to bi trebalo znaiti da svako fiziko ili pravno lice koje se pojavljuje na tritu ima obavezu da svoj proizvod/uslugu uini dostupnim osobama sa invaliditetom. Sem toga, ovim lanom uvodi se obaveza javne vlasti da uine dostupnim sve javne objekte i javne povrine. Time je pravno definisan fiziki prostor koji mora biti dostupan osobama sa invaliditetom. On je znatno iri od prostora u kojm se nalazi trite usluga, pa i od celokupnog trita robom iroke potronje. Stav 3. ne daje sintetiku definiciju objekata u javnoj upotrebi koji moraju biti dostupni osobama sa invaliditetom; umesto toga on nabraja razliite namene tih objekata obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zatitu, kulturu, sport, turizam, zatitu ivotne sredine ili zatitu od elementarniih nepogoda. Potrebno je istai da javni objekat ne definie njegova namena, ve javnost njegove upotrebe; prostori iste namene mogu biti i u javnoj i u privatnoj upotrebi. Pristup mojoj linoj biblioteci imam samo ja i lica kojima to odobrim; pristup javnoj biblioteci mora biti javan, dostupan svima koji ulaze u opseg javnosti, dakle i osobama sa invaliditetom. Nabrajanje javnih povrina u stavu 3. takoe nije zatvoreno: javnim povrinama smatraju se parkovi, zelene povrine, trgovi, ulice, peaki prelazi i druge javne saobraajnice i slino. Jasno je da u ovom sluaju nabrajanje primera javnih povrina nije iscrpno; meutim, nedostaje bilo kakav kriterij na osnovu kojeg neki prostor treba smatrati javnom povrinom, zato to je izostala opta definicija pojma javne povrine, te je zakonska odredba svedena na navoenje njihovih primera koje nije iscrpno.
56
Postoje tri oblika diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga: a) odbijanje da se uopte prui usluga osobi sa invaliditetom; b) pruanje usluga osobi sa invaliditetom pod drugaijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se ista usluga prua drugim korisnicima, kao i c) odbijanje da se izvri tehnika adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pruila korisniku sa invaliditetom. Zabranjena su sva tri oblika diskriminatorskog ponaanja prema osobama sa invaliditetom u uslunim delatnostima. No, ova zabrana ne moe biti apsolutna, bezuslovna. Osobi sa invaliditetom moe se uskratiti usluga ako bi njeno pruanje ugrozilo ivot ili zdravlje osobe sa invaliditetom. Ovaj izuzetak je samorazumljiv: svi e se sloiti da su ivot i zdravlje vredniji od zabrane diskriminacije prema osobama sa invaliditetom. Ako se iz upravo navedenih razloga opte i pojedinane bezbednosti korisniku sa invaliditetom moe potpuno uskratiti usluga koju trai, utoliko pre se iz istih razloga korisniku sa invaliditetom mogu postavljati drugaiji, pa i nepovoljniji uslovi za njeno pruanje. Trei oblik zabranjene diskriminacije formulisan je, meutim, na apsolutan nain, bez ograda i uslovljavanja, to svakako oteava primenu ove zabrane u praksi. Nije svaka tehniki mogua adaptacija ekonomski izvodljiva. Obim tehnikog zahvata neophodan da bi se korisniku sa invaliditetom pruila traena usluga moe se kretati od minimalnih intervencija, koje ne iziskuju nikakva materijalna ulaganja ve samo neto dobre volje, do ultraskupe primene tehnolokih dostignua XXI veka. Odbijanje da se izvri tehniko prilagoenje u pravom sluaju samo je zaobilazan nain da se korisniku sa invaliditetom uskrati traena usluga; insistiranje da se neophodna adaptacija izvri bez obzira na trokove u drugom sluaju, ekvivalentna je zahtevu da davalac usluge izvri ekonomsko samoubistvo. Mora postojati razuman odnos izmeu vrednosti usluge i trokova tehnike adaptacije; bez takvog odnosa zabrana odbijanja da se izvri neophodna adaptacija postaje besmislena. To posredno priznaje i sam zakonodavac, koji u sledeem lanu odreuje da se diskriminacijom ne smatra poveanje cene usluge srazmerno povanim trokovima, neposredno proisteklim iz pruanja usluge korisniku sa invaliditetom (lan 14, taka 1.). Treba li ovu odredbu shvatiti kao dozvolu davaocu usluge da sve trokove tehnike adaptacije prebaci na korisnika sa invaliditetom? U tom sluaju klatno bi otilo u drugu krajnost, a zabrana odbijanja da se tehniki omogui pruanje usluge korisniku sa invaliditetom ostala bi istina, iz suprotnog razloga mrtvo slovo na papiru. Zahtev da korisnik sa invaliditetom plati sve trokove tehnikog prilagoenja neophodnog da bi mu se pruila usluga ima opravdanje samo ako je u pitanju jednokratna adaptacija koju e koristiti samo taj korisnik. ta je s adaptacijama koje se mogu koristiti u vie navrata, kojima se mogu sluiti
57
i drugi korisnici sa istim ili slinim invaliditetom? U takvom sluaju davalac usluge (preduzetnik) ostvario bi dobit od investicije koju je platio korisnik sa invaliditetom. Pored ve navedenog poveanja cene usluge srazmernog poveanim trokovima neposredno proisteklim iz njenog pruanja korisniku sa invaliditetom, lan 14. propisuje da se diskriminacijom prema osobama sa invaliditetom ne smatra: pruanje usluga vezanih za specifine potrebe nekih korisnika sa invaliditetom, ili za specifian nain zadovoljavanja njihovih optih potreba, kao ni aktivnost vezana za otklanjanje postojeih i spreavanje novih vidova diskriminacije zbog invalidnosti. Ova dva izuzetka trebalo bi da predstavljaju primenu optijeg naela antidiskriminacionog zakonodavstva da pozitivna akcija nije diskriminacija, drugim reima da mere preduzete radi otklanjanja negativnih posledica diskriminacije nisu diskriminatorske, iako one diskriminisanu manjinu stvljaju u drugaiji, povoljniji poloaj nego druge graane. Pri tom je potrebno imati u vidu da pruanje usluga kojima se zadovoljavaju specifine potrebe osoba sa invaliditetom uopte ne znai da su takve osobe diskriminisane, bilo pozitivno bilo negativno, u odnosu na one koji nemaju ove specifine potrebe. Trite usluga razvija se u pravcu zadovoljavanja sve individualnijih, osobenijih, specifinijih potreba svih plateno sposobnih korisnika; ne vidim zato bi zadovoljavanje takvih potreba predstavljalo diskriminaciju, sem ako neki aljivdija ne ustvrdi da su korisnici invalidskih kolica (osobito elektrinih) privilegovani, dakle pozitivno diskriminisani, jer se kreu sedei, dok ostali moraju hodati u znoju lica svog. Isto tako, ni specifian nain pruanja usluge osobi sa invaliditetom ne moe predstavljati njenu diskriminaciju; specifinost naina pruanja usluge postaje pruanje nove, specifine usluge na visoko izdiferenciranom tritu usluga bez diskriminacije bilo koga ili ega. To, meutim, ne znai da diskriminacija na osnovu invalidnosti u uslunom sektoru a priori nije mogua. Osoba sa invaliditetom moe traiti neku nespecifinu, optu uslugu i dobie je ako njeno pruanje ne ugroava neiji ivot ili zdravlje. Alternativno, ona moe traiti specifinu uslugu, prilagoenu njenim psihofizikim mogunostima; dobije li takvu uslugu, nema ni rei o diskriminaciji. Ona nastupa samo ako se osobi sa invaliditetom specifina usluga namee protiv njene volje, ako joj se nudi kao neodgovarajua zamena za nespecifinu optu uslugu koju je traila. Aktivnost vezana za otklanjanje postojeih i spreavanje novih vidova diskriminacije zbog invalidnosti nema nikakve veze sa pruanjem specifinih ili nespecifinih usluga osobama sa invaliditetom; ona se moe ticati samo borbe protiv nametanja korisnicima sa invaliditetom usluga koje oni ne ele, bile one najoptije ili najposebnije.
58
I kod diskriminacije osoba sa invaliditetom u uslunom sektoru postoji kvalifikovan, posebno teak i posebno sankcionisan oblik. On se prema lanu 15. javlja kad osobu sa invaliditetom korisnika usluge uznemirava, vrea ili omalovaava lice koje neposredno prua uslugu ili njemu podreeno lice. Mada to nije izriito naglaeno, podrazumeva se da je radnja uznemiravanja, vreanja ili omalovaavanja izvrena u vezi s pruanjem usluge, dakle u toku pruanja usluge, odnosno neposredno pre ili posle toga. Obezbeivanje dostupnosti objekata u javnoj upotrebi i javnih povrina osobama sa invaliditetom bez obzira na vrstu i stepen invalidnosti predstavlja osnovni sadraj borbe za ostvarenje slobode kretanja ljudskog i graanskog prava zagaranovanog kako Ustavom tako i meunarodnim pravnim instrumentima. Ne udi to veina javnih skupova posveenih razmatranju unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom poinje i zavrava se opisivanjem arhitektonskih barijera i negativnog uticaja koji one imaju na opti kvalitet ivota osoba sa invaliditetom. Prema lanu 16, arhitektonske barijere duni su da uklone vlasnici objekata u javnoj upotrebi, odnosno javno preduzee nadleno za odravanje javnih povrina. Oni su duni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj povrini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti. Istu obavezu ima i lice na koje je vlasnik objekta u javnoj upotrebi preneo pravo korienja, sem ako ugovorom o korienju nije predvieno da ta obaveza i dalje optereuje vlasnika objekta. Ona inae obuhvata i dunost da se izvri adaptacija objekta kako bi se on uinio pristupanim osobama sa invaliditetom. Objekat u javnoj upotrebi koji nije pristupaan osobama sa invaliditetom ne moe dobiti upotrebnu dozvolu, ime je naelno obezbeena pristupanost novoizgraenih objekata. 4. Diskriminacija u vezi sa zdravstvenim uslugama (lan 17.) Svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pruanja zdravstvenih usluga predstavlja posebno teak sluaj diskriminacije. Odredba lana 17. nesumnjivo uzima u obzir znaaj zdravstvenih usluga u ivotu osoba sa invaliditetom i njihovu razumljivu osetljivost prema svakom obliku diskriminacije u ovoj oblasti. Diskriminacijom prema osobama sa invaliditetom prilikom pruanja zdravstvenih usluga smatra se: a) odbijanje pruanja usluge zbog invalidnosti lica koje uslugu trai; b) postavljanje posebnih uslova za pruanje usluge osobi sa invaliditetom ako ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima; c) odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraivanje obavetenja o zdravstvenom stanju, kao i o preduzetim ili nameravanim merama leenja i rehabilitacije zbog invalidnosti pacijenta, te d) svako uznemiravanje vreanje ili omalovaavanje pacijenta tokom boravka u zdravstvenoj ustanovi zbog njegove invalidnosti.
59
Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom u celokupnom zdravstvenom sistemu predstavlja deo ireg korpusa prava pacijenata; sa kodifikacijom tih prava itava ova oblast bie detaljnije ureena, te e nestati potreba za posebnom zabranom navedenih oblika diskriminatorskog ponaanja prema invalidnim pacijentima. Diskriminacija u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem (lanovi 1820.) Diskriminacija u obrazovanju ostavlja posebno teke i dugorone posledice na celokupan potonji ivot diskriminisane osobe. Zato ne udi to Zakon izriito zabranjuje diskriminaciju zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja. lan 18. Zakona prepoznaje sledee oblike diskriminacije u obrazovanju: a) uskraivanje prijema deteta sa invaliditetom u vaspitnu ustanovu, kao i uskraivanje prijema uenika/studenta sa invaliditetom u obrazovnu ustanovu koja odgovara njegovom prethodno steenom znanju i mogunostima daljeg obrazovanja; b) iskljuenje iz vaspitne ili obrazovne ustanove koju ve pohaa osoba sa invaliditetom iz razloga vezanih za njenu invalidnost, te c) postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u vaspitnu ili obrazovnu utanovu, ukljuujui podnoenje uverenja o zdravstvenom stanju i prethodnu proveru psihofizikih sposobnosti, osim ako je taj uslov utvren u skladu sa propisima koji ureuju obrazovanje. Ve na prvi pogled vidi se da zabrana diskriminacije zbog invalidnosti u obrazovanju iz ovog lana obuhvata samo prijem u obrazovnu ustanovu i iskljuenje iz nje. Zakonodavac se oito uplaio radikalizma naelne zabrane diskriminacije prilikom prijema u obrazovnu ustanovu (taka 1.), te ju je znatno ublaio ili razvodnio u taki 3. Uverenje o zdravstvenom stanju i provera psihofizikih sposobnosti osnovni mehanizmi kojima se eliminiu kandidati sa invaliditetom pri prijemu u obrazovnu ustanovu mogu se zahtevati ako su u skladu sa propisima kojima se ureuje obrazovanje. Ne osporavam praktinu vrednost ove odredbe; njom se delotvorno staje na put samovolji kolskih odbora i direktora koji su zahtevali lekarski pregled i proveru psihofizikih sposobnosti za upis u osnovne kole i gimnazije i druge kole opteg profila. Ne sporim ni da postoji obuka koja se ne moe poeti bez prethodno obavljenog lekarskog pregleda i psihofizikih testova. No, bio bih sreniji da su te nesporne injenice uzete u obzir pri formulaciji t. 1, ma koliko to dodatno komplikovalo njenu ve rogobatnu jeziku strukturu. Prema lanu 19, diskriminacijom u obrazovanju zbog invalidnosti ne smatra se provera posebnih sklonosti dece, uenika ili studenata prilikom prijema u vaspitnu, odnosno obrazovnu ustanovu. Diskriminaciju u obrazovanju zbog invalidnosti ne predstavlja ni organizacija posebnih oblika nastave za decu, odnosno uenike koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobno5.
60
sti ne mogu pratiti redovne nastavne sadraje. Individualizacija obrazovnog procesa, njegovo prilagoavanje potrebama i mogunostima subjekta koji se obrazuje postala je temelj pedagoke teorije i imperativ obrazovne prakse jo od vremena prvog samoosveivanja obrazovanja u antikoj Grkoj i njegove reafirmacije u renesansnoj Evropi. Invalidni uenici mogu samo dobiti takvim pristupom obrazovanju. Meutim, trebalo bi praviti naelnu razliku izmeu prilagoavanja nastavnih sadraja intelektualnim sposobnostima uenika i njihovog uskraivanja invalidnim uenicima; prva stvar je ne samo doputena ve i poeljna, druga predstavlja diskriminaciju zbog invalidnosti. Uenici sa invaliditetom mogu samo dobiti individualizacijom nastavnih sadraja i metoda, pod uslovom da se ona ne shvati kao lo izgovor za smanjivanje standarda, postavljanje nedovoljno ambicioznih ciljeva i forsiranje neefikasnih metoda u njihovom obrazovanju. Kao i kod diskriminacije osoba sa invaliditetom u drugim oblastima drutvenog ivota, zakonodavac je i kod diskriminacije zbog invalidnosti u vaspitanju i obrazovanju uveo lanom 20. posebno teak oblik uznemiravanje, vreanje ili omalovaavanje invalidnog deteta predkolskog uzrasta, uenika, odnosno studenta zbog njegove invalidnosti kako od strane lica koje izvodi vaspitni, odnosno obrazovni proces (vaspitaa, uitelja, nastavnika ili profesora), tako i od strane drugih lica zaposlenih u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. 6. Diskriminacija u vezi sa zapoljavanjem i radnim odnosom (lanovi 2126.) lanom 21, Zakon uvodi naelnu zabranu diskriminacije zbog invalidnosti u zapoljavanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa. Ovom zabranom zatiene su etiri kategorije lica: 1) osobe sa invaliditetom koje trae zaposlenje; 2) pratioci osoba sa invaliditetom koji trae zaposlenje; 3) zaposlene osobe sa invaliditetom, te 4) zaposleni pratioci osoba sa invaliditetom. Sloena struktura lica zatienih ovom zabranom rezultat je kako fundamentalne razlike u radnopravnom statusu lica koja trae zaposlenje i ve zaposlenih lica, tako i potrebe da se zatitom pratilaca osoba sa invaliditetom na posredan nain zatite same osobe sa invaliditetom. Termin pratilac osobe sa invaliditetom, nesumnjivo iri od pojma roditelja ili staraoca, nije najsrenije izabran zbog konotacije fizikog praenja osobe sa invaliditetom. Dosue, stav 3. ovog lana precizira da se pod pratiocem osobe sa invaliditetom podrazumeva svako lice, bez obzira na srodstvo, koje ivi u zajednikom domainstvu sa osobom sa invaliditetom i trajno joj pomae u zadovoljavanju njenih svakodnevnih potreba bez novane ili druge materijalne naknade.
61
Zakonodavac ovde reaguje na izbegavanje poslodavaca da zaposle roditelje, prvenstveno majke, invalidne dece iz straha da e takvi zaposlenici ee koristiti pravo na odsustvo zbog nege deteta. On opravdano uoptava ovu situaciju i prua zatitu od diskriminacije svima koji ive u zajednikom domainstvu sa osobom sa invaliditetom i trajno se brinu o zadovoljavanju svakodnevnih potreba takve osobe bez naknade. Rei podvuene kurzivom onemoguuju preiroko tumaenje pojma pratioca i suavaju prostor za zloupotrebu zatite koju ovako definisani pratioci uivaju. Prema lanu 22, diskriminacijom u zapoljavanju zbog invalidnosti smatra se: a) neprimanje u radni odnos osobe sa invaliditetom zbog njene invalidnosti, odnosno pratioca osobe sa invaliditetom zbog takvog njegovog statusa; b) postavljanje posebnih zdravstvenih uslova za prijem u radni odnos osobe sa invaliditetom, osim ako su posebni zdravstveni uslovi za obavljanje odreenih poslova utvreni u skladu sa zakonom; c) prethodna provera psihofizikih sposobnosti koje nisu u neposrednoj vezi sa poslovima za ije obavljanje se zasniva radni odnos, te d) odbijanje da se izvri tehnika adaptacija radnog mesta koja omoguuje efikasan rad osobe sa invaliditetom ako trokovi adaptacije ne padaju na teret poslodavca ili ako ovi trokovi nisu nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje radom osobe sa invaliditetom. Prvi od navedenih sluajeva ne sadri nikakva ogranienja, ali je teko dokaziv sem ako poslodavac izriito ne izjavi da osobu koja trai zaposlenje ne prima u radni odnos zbog njene invalidnosti iskrenost koju je teko oekivati i od najnaivnijih. Zato mnogo vei praktini znaaj imaju ostala tri sluaja, u kojima je osoba sa invaliditetom faktiki onemoguena da zasnuje radni odnos iako joj to pravo formalno nije uskraeno. Poslodavac moe postaviti posebne zdravstvene uslove za prijem u radni odnos samo za one poslove za koje postoji odgovarajui propis javne vlasti. Jasno je da postoji itava lepeza poslova i zanimanja za koje su apsolutno neophodni posebni zdravstveni uslovi iz razloga opte i line bezbednosti. Meutim, postojanje potrebe za takvim uslovima, njihovu vrstu i obim, utvruje javna vlast; poslodavac ne moe samovoljno ni da ih uvodi, ni da ih menja, ni da odustaje od njih. U njegovom samooiglednom interesu je da izabere najsposobnije radnike, one koji e najefikasnije obavljati poverene im poslove. U tom cilju on moe pristupiti prethodnoj proveri psihofizikih sposobnosti kandidata za prijem u radni odnos. Ako nakon izvrene provere primi neinvalidnog kandidata sa najboljim rezultatom, niko mu ne moe prebaciti da je izvrio diskriminaciju osoba sa invaliditetom: on je, teei maksimizaciji dobiti, samo vrio
62
svoju ekonomsku ulogu u drutvu organizovao je rad na nain za koji misli da je najracionalniji. Ako je pogreio, sam e snositi ekonomske posledice. Ali poslodavac ne moe zloupotrebiti proveru psihofizikih sposobnosti kandidata za prijem u radni odnos proveravajui neto to ga se ne tie, to nije u neposrednoj vezi sa poslovima koje e primljeni kandidat obavljati. Ako posle takve provere bude primio neinvalidnog kandidata, on e se ogreiti o zabranu diskriminacije osoba sa invaliditetom u zapoljavanju bez obzira to je primio kandidata sa najboljim rezultatom na proveri. Poslodavac takoe ne moe odbiti da izvri tehniku adaptaciju radnog mesta na kojem e raditi ili ve radi osoba sa invaliditetom ako trokove adaptacije plaa neko drugi ili ako oni nisu nesrazmerni u odnosu na dobit ostvarenu adaptacijom. Zakonodavac i u ovom sluaju nalae poslodavcu ekonomski racionalno ponaanje; dokle god se tako ponaa, on ne kri zakon: odbije li da uini osobi sa invaliditetom neto od ega e i sam imati ekonomsku korist, on vri diskriminaciju. Da bi otklonio mogue nedoumice u pogledu konkretne sadrine pojma diskriminacije u zapoljavanju, zakonodavac u lanu 23. Zakona precizira da se ovim oblikom diskriminacije ne smatra: a) izbor kandidata bez invaliditeta koji je pokazao najbolji rezultat na prethodnoj proveri psihofizikih sposobnosti neposredno vezanih za zahteve radnog mesta, kao ni b) preduzimanje podsticajnih mera za bre zapoljavanje osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom kojim se ureuje njihovo zapoljavanje. Zakonodavac je ostavio irom otvorena vrata za pozitivnu akciju u oblasti zapoljavanja osoba sa invaliditetom, potrebniju ovde nego u drugim oblastima u kojima se javlja diskriminacija osoba sa invaliditetom s obzirom na teinu zateenog stanja. Prema lanu 24, diskriminacija zbog invalidnosti u ostvarivanju prava iz radnog odnosa sastoji se u: a) odreivanju manje zarade zaposlenom zbog njegove invalidnosti nezavisno od radnog uinka koji je zaposleni sa invaliditetom ostvario; b) postavljanje posebnih uslova rada zaposlenom sa invaliditetom, ako ti uslovi neposredno ne proistiu iz zahteva radnog mesta na kojem zaposleni sa invaliditetom radi; c) postavljanje posebnih uslova zaposlenom sa invaliditetom za korienje drugih prava iz radnog odnosa. Nagraivanje zaposlenih prema radnom uinku predstavlja ekonomski racionalno ponaanje poslodavca; zato manja zarada zaposlenog sa invaliditetom nastala primenom nagraivanja prema radnom uinku nije diskriminacija zaposlenog zbog invalidnosti ak ni kada je smanjeni radni uinak neposredna posledica invalidnosti. To nije ni postavljanje posebnih uslova
63
rada zaposlenom sa invaliditetom ako su ti uslovi proizvod interakcije zahteva radnog mesta i prirode invalidnosti, te ako doprinose poveanju radnog uinka zaposlenog sa invaliditetom. lan 25. strogo logiki sledi iz stava 1. prethodnog lana on jo jednom naglaava da nagraivanje zaposlenih prema uinku ne predstavlja diskriminaciju zbog invalidnosti. Prema lanu 26, posebno teak oblik diskriminacije zaposlenih predstavlja uznemiravanje, vreanje ili omalovaavanje zaposlenog zbog njegove/njene invalidnosti od strane poslodavca ili neposredno nadreenog lica u radnom procesu. teta je to je zakonodavac propustio priliku da u ovom zakonu istovetno ponaanje ostalih zaposlenih ne podvede pod teak oblik diskriminacije. Sumnjam u opravdanost takvog stava s obzirom na teinu posledica aktivnog ili pasivnog bojkota zaposlenog sa invaliditetom od strane drugih zaposlenih. Diskriminacija u vezi sa prevozom (lanovi 2729.) Mada je zabrana diskriminacije zbog invalidnosti prilikom pruanja saobraajnih usluga ve sadrana u optoj zabrani diskriminacije zbog invalidnosti u uslunom sektoru, zakonodavac joj posveuje nekoliko posebnih lanova, verovatno imajui u vidu njenu prisutnost u svakodnevnom ivotu i teinu njenih posledica. On najpre u lanu 27. izriito zabranjuje vrenje diskriminacije zbog invalidnosti u prevozu u svim granama saobraaja. Ponaanje zabranjeno ovim lanom obuhvata: a) odbijanje da se preveze putnik sa invaliditetom; b) odbijanje posade prevoznog sredstva (voznog osoblja) da prui fiziku pomo putniku sa invaliditetom, ako bez takve pomoi putnik sa invaliditetom ne moe koristiti prevozniku uslugu i ako se pruanjem pomoi ne ugroava bezbednost saobraaja, te c) utvrivanje nepovoljnijih uslova prevoza za putnike sa invaliditetom, naroito uslova plaanja, sem u meri u kojoj su nepovoljniji uslovi opravdani posebnim tehnikim zahtevima ili poveanim neophodnim trokovima prevoza putnika sa invaliditetom. Zakonodavac nedvosmisleno ukazuje da zahtevi bezbednosti saobraaja imaju prvenstvo u odnosu na zabranu diskriminacije. Takoe, jasno je da poveanje cene prevoza putnika sa invaliditetom zbog poveanih neophodnih trokova takvog prevoza nije diskriminacija. Polazei od naela da pozitivna akcija ne predstavlja diskriminaciju lica koja se tite tom akcijom, zakonodavac u lanu 28. izriito propisuje da se diskriminacijom zbog invalidnosti u prevozu ne smatra: a) organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom prevoznim sredstvima prilagoenim potrebama tih putnika, kao ni b) organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom, uz povlastice za prevoz tih putnika. 7.
64
Najzad, kao i kod drugih posebnih sluajeva diskriminacije zbog invalidnosti, zakonodavac u lanu 29. propisuje posebno teak oblik diskriminacije ako posada prevoznog sredstva u toku putovanja uznemirava, vrea ili omalovaava putnika sa invaliditetom zbog njegove/njene invalidnosti. 8. Diskriminacija u vezi sa branim i porodinim odnosima (lan 30.) Odredbama lana 30, Zakonodavac zabranjuje svaku diskriminaciju u ostvarivanju prava iz branih i porodinih odnosa zbog invalidnosti. Ova diskriminacija obuhvata: a) uskraivanje prava na brak osobama sa invaliditetom; b) postavljanje posebnih uslova za sklapanje braka osoba sa invaliditetom, kao i c) postavljanje posebnih uslova osobama sa invaliditetom za vrenje roditeljskog prava. Ovim odredbama obezbeena je puna ravnopravnost osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta u branim i porodinim odnosima. Meutim, u st. 3 nalazi se vrlo iroko formulisan izuzetak: diskriminacijom u vezi sa branim i porodinim odnosima zbog invalidnosti ne smatra se uskraivanje ili ograniavanje prava koje je u skladu sa zakonom kojim se ureuju brani i porodini odnosi. Ovom odredbom unapred je otklonjena svaka mogunost sukoba izmeu antidiskriminacionog zakonodavstva na jednoj i branog i porodinog zakonodavstva na drugoj strani. Takvo reenje doprinosi pravnoj sigurnosti, ali istovremeno naglaava potrebu da se pozitivno brano i porodino pravo pregleda sa stanovita ostvarivanja pune ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Diskriminacija udruenja osoba sa invaliditetom (lan 31.) Ova zakonska odredba je do krajnosti saeta, nerazraena i bitno nepotpuna. U svim do sada komentarisanim sluajevima diskriminacije zbog invalidnosti jasno je naznaeno sa kim su osobe sa invaliditetom, ija se diskriminacija naelno zabranjuje, ravnopravne. U sluaju udruenja osoba sa invaliditetom, taj prirodni referentni okvir svake antidiskriminacione norme potpuno je izostavljen. Sredina u kojoj invalidska udruenja jedino mogu ostvarivati svoju ravnopravnost jeste ukupnost svih graanskih udruenja civilni ili nevladin sektor. Slutim da je njegov pomen izostavljen zato to se mnoga invalidska udruenja jo uvek ne smatraju njegovim sastavnim delom, zamiljajui da su udruenja osoba sa invaliditetom organizacije sui generis, na sredini izmeu obinih NVO i dravne uprave. Da se ne bi zamerio takvom shvatanju, zakonodavac je doneo jednu nedovreno normu, koju je teko primeniti u obliku u kojem je formulisana u ovom lanu. 9.
Violeta Koi Mitaek
POVERENIK ZA ZATITU RAVNOPRAVNOSTI

1. Institucija Poverenika i njegova nadlenost Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljava se Poverenik za zatitu ravnopravnosti, kao nezavisan i samostalan organ, koji se stara o primeni Zakona i borbi protiv svih oblika diskriminacije. Poverenika bira Narodna skuptina veinom glasova svih poslanika i postupak izbora, mandat, prestanak mandata i poloaj Poverenika regulisan je lanovima 28. do 31. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik ima strunu slubu koja mu pomae u vrenju nadlenosti i ima tri pomonika, a svaki pomonik rukovodi odredjenom oblau rada. Sedite Poverenika je u Beogradu. Nadlenosti Poverenika su sledee: 1. prima i razmatra pritube zbog povreda odredaba ovog zakona i daje miljenja i preporuke u konkretnim sluajevima i izrie mere u skladu sa lanom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritube prua informacije o njegovom pravu i mogunosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zatite, odnosno preporuuje postupak mirenja; 3. podnosi graanskopravne tube iz lana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime, a uz saglasnost i za raun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije ve pokrenut ili pravnosnano okonan; 4. podnosi prekrajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5. podnosi godinji i poseban izvetaj Narodnoj skuptini o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti; 6. upozorava javnost na najee, tipine i teke sluajeve diskriminacije; 7. prati sprovoenje zakona i drugih propisa, inicira donoenje ili izmenu propisa radi sprovoenja i unapreivanja zatite od diskriminacije i daje miljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu zabrane diskriminacije; 8. uspostavlja i odrava saradnju sa organima nadlenim za ostvarivanje ravnopravnosti i zatitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 9. preporuuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. 65
66 2.
Postupanje pred Poverenikom Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, moe podneti pritubu Povereniku. Prituba se moe podneti protiv akta organa javne vlasti ili drugog lica, na primer poslodavca, pruioca usluga i sl. Prituba se podnosi pismeno, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Uz pritubu se podnose dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije. Lice koje podnosi pritubu ne plaa taksu niti drugu naknadu. Osim lica koje je pretrpelo diskriminacije, u njegovo ime i uz njegovu saglasnosti, pritubu moe podneti organizacija koja se bavi zatitom ljudskim prava ili drugo lice. Poverenik dostavlja pritubu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritube. Poverenik postupa po pritubi ukoliko postupak pred sudom o istoj stvari nije pokrenut ili pravosnano okonan. Poverenik nee postupati po pritubi: ako je oigledno da nema povrede prava i nije nastupio sluaj diskriminacije na koji podnosilac ukazuje ako je po istom stvari postupao i nisu ponudjeni novi dokazi u sluaju da je zbog proteka vremena od uinjene povrede prava nemogue postii svrhu daljeg postupanja Nakon prijema pritube, Poverenik vri uvid u priloene dokaze koje je podnosilac dostavio i uzima izjave od podnosioca pritube, od lica protiv koga je prituba podneta i drugih lica. Lice protiv kojeg je prituba podneta moe da odgovori na pritube i izjasni se u roku od 15 dana od kada je primilo pritubu. Pre nego to preduzme druge radnje, Poverenik predlae sprovodjenje mirenja, po pravilima postupka medijacije. Postupak mirenja Poverenik sprovodi ukoliko postoji saglasnost uesnika. 3. Miljenje, preporuke i mere Ukoliko se postupak nastavi, Poverenik postupa na sledei nain. U roku od 90 dana od dana predaje pritube, Poverenik daje miljenje o tome da li je dolo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i o tome obavetava lice protiv koga je prituba podneta. Ukoliko je dolo do povrede odredaba Zakona, Poverenik uz miljenje preporuuje ovom licu nain na koji e otkloniti povredu prava. Lice kome je preporuka upuena duno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana kada je primilo preporuku i da o tome obavesti Poverenika. Ukoliko lice kome je preporuka upuena ne postupi po preporuci i ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izrie meru opomene reenjem na koje nije dozvoljena alba. Ako ovo lice ni posle 30 dana od dana izricanja opomene ne otkloni povredu prava, Poverenik o tome moe izvestiti javnost.
Violeta Koi Mitaek: Poverenik za zatitu ravnopravnosti
67
4.
Poverenik kao tuilac u sudskom postupku Poverenik moe tubom traiti: zabranu izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabranu daljeg vrenja diskriminacije, odnosno zabranu ponavljanja radnje diskriminacije utvrdjenje da je tueni diskriminatorski postupao prema nekom licu izvrenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja objavljivanje presude donete povodom neke od prethodno navedenih tubi. Ukoliko se diskriminatorsko postupanje koje je predmet tube odnosi iskljuivo na odredjeno lice, Poverenik moe podneti tubu samo uz pismeni pristanak lica koje je pretrpelo diskriminatorsko postupanje. Poverenik moe podneti tubu protiv svakog lica koje je izvrilo diskriminatorno postupanje. Poverenik mora biti obaveten ukoliko neko lice namerava da proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije i svesno se izloi diskriminacije radi ove provere (testovi), naravno, ukoliko okolnosti sluaja to dozvoljavaju. Nakon sprovedenog testiranja neophodno je izvestiti Poverenika o preduzetoj radnji u pismenom obliku. 5. Izvetaji Poverenika Poverenik podnosi redovni godinji izvetaj o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti Narodnoj skuptini. Izvetaj sadri ocenu rada organa javne vlasti, prualaca usluga i drugih lica, kao i uoene propuste i preporuke za otklanjanje propusta. Takodje, izvetaj moe da sadri i miljenje o sprovoenju zakona i propisa, o potrebi menjanja ili donoenju propisa radi unapreivanja zatite od diskriminacije. Ovaj izvetaj se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije. Poverenik moe, ukoliko postoje vani razlozi, da podnese izvetaj i po sopstvenoj inicijativi ili po zahtevu Skuptine i ovaj Poseban izvetaj se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Prof. dr Vladimir V. Vodineli
SUDSKA ZATITA PO TUBI ZBOG DISKRIMINACIJE

1. Od koje diskriminacije se titi: od svake Diskriminisani uiva zatitu od svake nedoputene diskriminacije, koje god ona bila vrste (o vrstama diskriminacije bilo je rei u prvom delu ovog Vodia). 2. Ko ima pravo na zatitu: svako Od diskriminacije se titi svako. Dakle, pravo na zatitu ima svaki ovek, i svaka organizacija koja je izloena diskriminaciji. Uslov za zatitu nije ni da je diskriminisani domai dravljanin, ni bilo kakvo drugo njegovo svojstvo (prebivalite ili sedite u Srbiji, pravo glasa u Srbiji, plaanje poreza u Srbiji, obavljanje poslovne delatnosti u Srbiji, godine ivota, poslovna sposobnost, ni drugo koje svojstvo). 3. Od koga se trai zatita: od suda Zatita se trai od suda. A sud, kada utvrdi da su ispunjeni zakonski uslovi za zatitu, duan je da diskriminisanom prui zatitu. Zatita se prvo trai od osnovnog suda. Ako diskriminisani smatra da je osnovni sud neopravdano uskratio zatitu, albu podnosi apelacionom sudu na ijem podruju se nalazi osnovni sud koji je doneo prvostepenu presudu. Apelacioni sud presudom potvruje presudu osnovnog suda ili je preinauje, a reenjem odbacuje albu na presudu ili ukida presudu osnovnog suda i predmet vraa osnovnom sudu da ga ponovno raspravi i presudi. Ako diskriminisani zatitu ne dobije od apelacionog suda, uvek moe zatitu da trai od Vrhovnog kasacionog suda, podnoenjem revizije protiv presude apelacionog suda. Kako se trai zatita: putem tube Diskriminisani putem tube trai zatitu od osnovnog suda. Kada je diskriminisan ovek, on bira da li e tubu podneti onom osnovnom sudu gde se nalazi njegovo prebivalite ili pak onom osnovnom sudu gde je prebivalite pojedinca koji je izvrio povredu, odnosno sedite organizacije koja je izvrila povredu. Diskriminisana organizacija bira da li e tubu podneti osnovnom sudu gde se nalazi njeno sedite ili pak osnovnom sudu gde je prebivalite pojedinca koji je izvrio povredu, odnosno sedite organizacije koja je izvrila povredu. 69 4.
70 5.
Ko moe da trai zatitu: i diskriminisani i neka druga lica Zatitu od diskriminacije uiva diskriminisani. Ali, zatitu diskriminisanog ne mora da trai on sam. Tubu mogu da podnesu i Poverenik za zatitu ravnopravnosti (o kome je ve bilo govora u prethodnom tekstu ovog Vodia), i organizacija koja se bavi zatitom ljudskih prava ili zatitom prava grupe lica kojoj pripada povreeni (na primer, udruenje, odnosno nevladina organizacija iji program obuhvata zatitu ljudskih prava odnosno prava odreenih grupa lica, recimo, Roma, homoseksualaca, osoba sa invaliditetom), kao i dobrovoljni ispitiva diskriminacije (o njemu kasnije). Ako je u konkretnom sluaju diskriminisan samo samo odreeni ovek, odnosno samo odreena organizacija, tada organizacija koja bi da podnese tubu za zatitu diskriminisanog mora prethodno da od njega dobije pristanak za podnoenje tube. I to pisani pristanak, dakle, svojeruno potpisan. 6. Na kakvu zatitu diskriminisani ima pravo: na svaku potrebnu sudsku zatitu Diskriminisani, odnosno drugo lice koje moe da trai zatitu diskriminisanog, bira vrstu zatite koju trai od suda. Na raspolaganju je vie tubi povodom diskriminacije. Osim konane zatite koja se trai putem tube, moe da se trai i privremena zatita koja se prua privremenom merom i pre nego to je spor okonan, pa i pre nego to je tuba podneta. Osim zatite koja bi se sastojala u tome da se sprei da se ostvari diskriminacija od koje preti opasnost (preventivna zatita), a koja se trai tubom za proputanje, postoji i zatita od ve ostvarene diskriminacije (reaktivna zatita), na osnovu tube za uklanjanje, tube za utvrivanje, i tube za naknadu tete. Osim tih oblika koji predstavlajaju vidove osnovne zatite, postoje i oblici dodatne zaitite, kojima se dopunjuje osnovna zatita izricanje sudskog penala i objavljivanje presude. 7. Zato se i kako tubom za proputanje trai spreavanje diskriminacije Ova tuba se podnosi kad hoe da se sprei, predupredi diskriminacija. Zatita moe da se trai sve dok postoji opasnost da e se diskriminatorska radnja izvriti, nastaviti da vri ili ponoviti. Ako se tuba podnosi da bi se spreilo da diskriminator izvri radnju koja tek predstoji a kojom bi nastupila diskriminacija, tada se trai da sud diskriminatoru zabrani, na primer, da postavi najavljeni natpis kojim ljude diskriminie zbog nekog linog svojstva (zabranjen pristup Romima), ili, na primer, da diskriminatoru zabrani da sprovede konkurs za zapoljavanje koji je disrkiminatoran (primerice, koji sadri uslov da kandidat nije homoseksualne orijentacije). Ako se tuba podnosi da bi se spreilo da diskriminator nastavi da vri radnju diskriminacije koju ve vri i koja jo traje, u tom sluaju se trai da sud diskriminatoru zabrani, recimo, da nastavi da objavljuje diskriminatorski konkurs koji danima izlazi u dnevnom listu, da nastavi da spreava muterije da kupuju u prodavnici koju dri albanska porodica. Ako se tuba za proputanje podnosi da bi se
Prof. dr Vladimir V. Vodineli: Sudska zatita po tubi zbog diskriminacije
71
spreilo da diskriminator ponovi ve zavrenu radnju diskriminacije, onda se trai da sud diskriminatoru zabrani, primera radi, da ubudue ponovo odbije pruanje lekarske usluge osobi sa invaliditetom, da ubudue ponovo Romima uskrati pristup diskoteci. Zato se i kako tubom za uklanjanje trai odstranjivanje stanja diskriminacije Ako je diskriminator radnjom koju je ve izvrio stvorio stanje diskriminacije koje jo uvek traje, diskriminisani moe, sve dok stanje diskriminacije traje, da trai da diskriminator izvri jednu drugu i drugaiju radnju od one ve izvrene, kojom e odstraniti izazvano stanje koje i dalje traje. Recimo, da ukloni nalepljene oglase kojima poziva na bojkot odreenog prodavca zbog njegove nacionalne pripadnosti, da ukloni arhitektonsku prepreku kojom se onemoguuje pristup licima sa invaliditetom, da iz uslova konkursa ukloni diskriminatorsku klauzulu. Dok se tubom za proputanje trai da se diskiminator uzdri od vrenja (od izrenja, nastavljanja, ili ponavljanja) neke radnje, ovom tubom se uvek trai da diskriminisani ba izvri jednu novu radnju koja je u stanju da odstrani proizvedeno stanje diskriminacije. Stanje diskriminacije nije uklonjeno samim tim to je diskriminatoru (po tubi za proputanje) zabranjeno da nastavi ili ponovi diskriminatorsku radnju. Na primer, zabrana da ubudue ne objavljuje konkurs sa diskriminatorskom klauzulom, nije isto to i naredba da opozove takav konkurs, zabrana da ubudue uskrauje pristup Romima, nije isto to i naredba da ukloni postavljeni napis sa zabranom pristupa. 9. Zato se i kako tubom za utvrivanje trai utvrivanje da postoji diskriminacija Naroito onda kada diskriminator smatra da ima pravo da vri diskriminatorsku radnju ili da stvara ili odrava stanje diskriminacije, diskriminisani moe da trai da sud utvrdi da ga je diskriminator nedoputeno diskriminisao, tj. da je povredio njegovo pravo da ne bude diskriminisan. Primerice, moe da zahteva da sud utvrdi da je nedoputeno njemu kao Romu uskratio pristup usluzi, da je nedoputeno postavio versku pripadnost kao uslov za zapoljavanje, da nije doputeno da bojkotuje zbog verske pripadnosti. 10. Zato se i kako tubom za naknadu tete trai popravljanje tete zbog diskriminacije Sama diskriminacija ne predstavlja jo tetu, niti je za postojanje diskriminacije neophodno da nastupi teta, niti da je diskriminator kriv. Ali ako teta postoji, kao i ako postoji krivica diskriminatora, pravo je diskriminisanog da mu diskriminator nadoknadi svu pretrpljenu tetu, kako materijalnu (imovinsku), tako i nematerijalnu (neimovinsku). Diskriminisani trpi materijalnu tetu ako se zbog radnje diskriminatora smanji broj ili vrednost imovinskih (tj. u novcu izrazivih) prava diskriminisanog (tzv. stvarna teta), ili se 8.
72
ne povea broj ili vrednost takvih prava (tzv. izmakla dobit). Na primer, zbog diskriminatorne radnje bojkotovanja kome je bio izloen, smanjio mu se promet robe ili mu nije mu isporuena roba, zbog ega je morao da je nabavlja po vioj ceni na drugoj strani, ili zbog ega je odgovarao za tetu svojim poveriocima poto nije mogao da je nabavi na drugoj strani; zbog diskriminatorne radnje nije stekao zaradu jer nije dobio zaposlenje; zbog diskriminatorne radnje morao je angaovati advokata i imati trokove da bi ostvario svoje pravo na slobodu od diskriminacije; zbog diskriminatorne radnje uskraivanja lekarske pomoi tee se razboleo, to mu je prouzrokovalo dalje trokove; zbog diskriminatorne radnje imao je trokove preseljenja. Nematerijalna teta se sastoji u duevnim bolovima koje trpi, fizikim bolovima ili strahu, a koji su izazvani aktom diskriminacije. Naknada tete u novcu bie ea nego naturalna naknada kod veina teta izazvanih diskriminacijom. 11. Mogu li se kombinovati razni tubeni zahtevi Tubom za utvrivanje da je diskriminacija nedoputena odnosno da tueni nema pravo da vri radnju zbog koje je tuen ili da odrava stanje koje je radnjom proizveo, diskriminisani e se posluiti onda kada iz bilo kog razloga nije zainteresovan da trai druge vrste zatite drugim tubama. Ali, kada mu nije dovoljno da sud samo utvrdi nedoputenost diskriminacije, podnee neku od ostalih tubi (za proputanje, za uklanjanje, za naknadu tete). Ni sa jednom od tih tubi ne moe da kombinuje tubu za utvrivanje. Ako se podnese bilo koja od tih drugih tubi, sud e, naime, tako i tako morati prethodno da utvrdi nedoputenost diskriminacije, jer jedino ako je diskriminacija nedoputena sme tuenom da zabrani vrenje radnje, da mu naredi neku radnju, odnosno da mu naredi da naknadi tetu diskriminisanom. Zahtevi tubi za proputanje, za uklanjanje i za naknadu tete mogu da se objedine u jednoj tubi (na primer, da se trai da diskriminator ukloni arhitektonsku prepreku osobama sa invaliditetom, da mu se zabrani da je ubudue postavlja, i da nadoknadi tetu prouzrokovanu arhitektonskom preprekom). Diskriminisani bira da li e u tubi istai sve te zahteve ili samo neke, i koje. 12. Zato i kako se trai privremena zatita privremenom merom Kad je verovatno da diskriminisani ima pravo da trai da se diskriminator uzdri od diskriminatorske radnje, da diskriminator ukloni stanje stvoreno diskriminatorskom radnjom ili da mu diskriminator nadoknadi tetu prouzrokovanu diskriminatorskom radnjom, ako je ujedno verovatno da bi kasnije ostvarenje njegovog prava bilo osujeeno ili znatno oteano tada diskriminisani moe od suda da trai da sud diskriminatoru privremeno zabrani da izvri, nastavi ili ponovi diskriminatornu radnju, privremeno mu naredi da izvri radnju radi uklanjanja stanja diskriminacije, ili mu privremeno naredi odreeno ponaanje radi obezbeenja zahteva diskriminisanog na naknadu tete. Zahtev za izdavanje privremene mere diskriminisani moe
73
sudu podneti zajedno sa podnoenjem tube, kao i poto je ve podneo tubu, ali ne i pre njenog podnoenja. Privremena mera koju sud izda vai najdue dok se ne donese pravnosnana presuda. Poto ona nije trajna zabrana odnosno naredba, diskriminisani ostvaruje potpuno potrebu za zatitom tek ako sud i pravnosnano istovetno presudi. Ako diskriminator ne postupi po presudi, diskriminisani moe da trai od izvrnog suda prinudno izvrenje. Ali, i posle pravnosnanosti presude, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno, moe da zahtevaa privremenu meru, recimo, da se diskriminatoru zabrani da otui imovinu, da ne bi otuenjem osujetio, oteao ili ugrozio ostvarenje prava diskriminisanog za naknadu tete. Privremenu meru sud e odrediti i kada se uini verovatnim da je ona potrebna da bi se spreila upotreba sile koja vodi diskriminaciji ili koja predstavlja diskriminaciju ili da se sprei nastanak nenaknadive tete od diskriminatorne. 13. Zato i kako se trai izricanje sudskog penala diskriminatoru Kada postoje pokazatelji da diskriminator nee biti voljan da postupi po presudi ili po privremenoj meri zbog diskriminacije, dakle, da nee potovati zabranu da izvri diskriminatorsku radnju odnosno naredbu da ukloni stanje diskriminacije, tada diskriminisani moe u tubi za proputanje odnosno uklanjanje odnosno u predlogu za privremenu meru za proputanje odnosno uklanjanje, da zahteva i to da sud diskriminatoru zapreti da e diskriminisanom imati da plati odreeni, primeren iznos novca, ako ne postupi po presudi odnosno privremenoj meri. Taj iznos nije naknada tete, i plaa se nezavisno od toga da li je radnjom diskriminacije prouzrokovao i tetu. Diskriminisani moe da zahteva da sud sudski penal izrekne bilo presudom, bilo ve ranije, privremenom merom, bilo po donoenju pravnosnane presude, sve dok ne zatrai njeno prinudno izvrenje. Sudskim penalom poveava se efikasnost zatite poto se stavljanjem u izgled plaanja novane svote diskriminator izlae dodatnom pritisku da izvri glavnu obavezu (da se uzdri od vrenja diskriminatorske radnje, odnosno da ukloni stanje diskriminacije), da ne bi morao da izvri i dodatnu. 14. Zato i kako se trai objavljivanje presude protiv diskrminatora Ako je diskriminacija izvrena u javnosti (putem masmedija, bilborda, na mitingu, na stadionu i dr.), diskriminisani moe da trai od suda da diskriminatoru naloi da o svom troku, u celini ili delimino, objavi presudu koja je zbog diskriminacije doneta protiv njega po tubi za proputanje, po tubi za utvrenje, uklanjanje, ili za naknadu tete. Tako se ujedno iri svesti o tome ta je doputena a ta nedoputena diskriminacija povodom pojedinanih sluajeva, svest da ponaanje kakvo je tuenikovo nije doputeno i da za sobom povlai odreene pravne sankcije. 15. ta i kako se na sudu dokazuje, a ta se pretpostavlja Koju god tubu da podnese, na diskriminisanom (ili drugom ovlaenom tuiocu) je da na sudu dokae da je tueni izvrio radnju zbog koje je
74
tuen. U tu svrhu moe da predloi i da se saslua tzv. dobrovoljni ispitiva diskriminacije. Dobrovoljni ispitiva diskriminacije (zove se jo i tester) je svako lice koje se lino i neposredno ukljuilo u neku situaciju, ne bi li tako na licu mesta proverilo da li se u toj situaciji kri zabrana diskriminacije (na primer, Rom ili onaj koji s njim poe u diskoteku za koju se tvrdi da ne prima Rome, osoba sa invaliditetom ili onaj ko s njom ode kod zubara koji je na glasu da ne eli da zbog dueg potrebnog vremena prua uslugu osobama sa odreenim invaliditetom). Koju god tubu da je podneo, ako diskriminisani uini verovatnim da je zbog njegovog linog svojstva na njegovu tetu nainjena razlika u odnosu na druge osobe, tada se pretpostavlja da je istovremeno prekreno naelo jednakosti odnosno jednakih prava i obaveza (o kome je ve bilo rei u prvom delu ovog Vodia), pa je tada na diskriminatoru da dokae da ipak tom diskriminatorskom radnjom nije povreeno naelo jednakosti odnosno jednakih prava i obaveza. Koju god tubu da je podneo, diskriminisani nikada ne mora da dokae da ima pravni interes za zatitu, niti da navede zato trai zatitu. Samo je kod tube za nakadnu tete vano da je diskriminator kriv i da je diskriminisani pretrpeo tetu zbog diskriminacije. Ali ni u tom sluaju diskriminisani ne dokazuje krivicu diskriminatora. Naime, za svakog diskriminatora za koga se dokae da je svojom diskriminatorskom radnjom prouzrokovao tetu, smatra se i da je kriv, pa je na njemu da dokae da nije (oboriva presumpcija krivice). Ali, diskriminator ne moe da dokazuje da nije kriv ako je tetu prouzrokovao radnjom neposredne diskriminacije (neoboriva presumcija diskriminacije) (ta je neposredna diskriminacije, objanjeno je u prvom delu ovog Vodia). Kada trai naknadu tete, diskriminisani dokazuje da je pretrpeo tetu i u emu se ona sastoji, da je tueni izvrio diskriminatorsku radnju, kao i da mu je teta prouzrokovana tom diskriminatorskom radnjom, a to znai da teta kakvu je on pretrpeo i uobiajeno nastupa kada se izvri takva diskriminatorska radnja. Po tubi za proputanje diskriminatorske radnje sud e pruiti zatitu samo ako u vreme podnoenja tube postoji opipljiva i ozbiljna opasnost da e se diskriminatorska radnja izvriti, nastaviti ili ponoviti. Da li je opasnost takva, sud prosuuje u svakom pojedinom sluaju, s obzirom na konkretne okolnosti. Recimo, ako se dokae da je tueni ve vrio takvu diskriminatorsku radnju, ili ako je ona ve zapoeta i traje, smatrae se da postoji opasnost od ponavljanja odnosno od nastavljanja, pa tueni mora da dokae konkretne injenice da bi se uzelo da vie nema opasnosti od diskriminisanja. Kada trai da sud izda privremenu meru, predlaga mora da uini verovatnim osnovanost svoga zahteva, kao i opasnost da bi bez privremene mere kasnije ostvarenje njegovog zahteva bilo osujeeno ili znatno oteano. To ne mora ako protivniku ne preti znatnija teta od izdavanja privremene mere. Kada trai izdavanje privremene mere povodom zahteva za naknadu tete,
75
diskriminisani mora uiniti verovatnim i to da kasnije, tj. u izvrnom postupku koji bi pokrenuo, ako se sada ne izda privremena mera nee moi da naplati naknadu tete zato to postoji konkretna opasnost da e diskriminator u meuvremenu otuiti imovinu koja bi u izvrnom postupku sluila namirenju njegovog prava na naknadu tete, da e umanjiti njenu vrednosti, da e imovinu opteretiti pravima treih koja onemoguavaju izvrenje, ili da e imovinu skriti, i sl. Da bi sud izrekao sudski penal diskriminatoru, diskriminisani mora da uini verovatnim da diskriminator nee postupiti po presudi odnosno privremenoj meri. Da li postoji takva opasnost, sud e prosuditi u svakom pojedinom sluaju, s obzirom na konkretne okolnosti. Uzee u obzir, naroito, da li na to upuuje dosadanje ponaanje diskriminatora. 16. Kako sud postupa po tubi ili zahtevu za izdavanje privremene mere: hitno Po tubi ili zahtevu za privremenu meru zbog diskriminacije sud mora da postupa hitno. To znai da mora da preduzme radnje bez odlaganja, tj. da postupanju u ovoj stvari d prednost u odnosu na predmete za koje ne vai hitnost postupanja, i da preduzme potrebne radnje utroivi onoliko vremena koliko je dovoljno da bi ih to pre preduzeo. Ako sudija zanemari zakonsku obavezu hitnog postupanja, diskriminisani moe da se obrati predsedniku suda koji je duan da se stara o zakonitosti rada. Zanemarivanje obaveze hitnog postupanja predstavlja nesavesno postupanje sudije, zbog ega moe biti i razreen. Sud o izdavanju privremene mere ima da odlui bez odlaganja, a najdocnije u roku od tri dana od prijema predloga.
Tanja Drobnjak
KRIVINOPRAVNA ZATITA OD DISKRIMINACIJE

Pravni okvir zatite od diskriminacije Vladavina prava, potovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i pripadnost evropskim principima i vrednostima, predstavljaju osnovna naela koja promovie Ustav RS. U procesu usklaivanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, unapreivanje oblasti krivino pravne zatite svakako zauzima znaajno mesto. Zatita od diskriminacije i potovanje principa jednakosti, a posebno borba protiv rasizma, ksenofobije i svih zloina zasnovanih na mrnji, zahteva adekvatnu krivinopravnu reakciju, koja je nemogua bez materijalnih i procesnih krivinih normi koje su usklaene sa postojeim meunarodnim standardima. Efikasno sankcionisanje takozvanih zloina mrnje iji je osnovni motiv mrnja zbog pripadnosti odreenoj rasi, razlici u boji koe, etnikom ili nacionalnom poreklu, religiji, polu, seksualnom opredeljenju ili nekom drugom linom svojstvu, mora biti jedan od prioriteta drutvenih reformi, kao jasan pokazatelj dostignutog stepena razvoja civilnog drutva i demokratije. Diskriminacija po bilo kom osnovu predstavlja direktno krenje principa jednakosti, slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavine prava, na kojima poiva svako demokratsko drutvo. Polazei od toga, unapreivanje krivinopravne zatite od diskriminacije mora biti usmereno ka prevazilaenju prepreka i stvaranju efikasnog pravnog sistema koji e omoguiti delotvornu implementaciju zakona u ovoj oblasti. Kako diskriminacija, a posebno rasizam i svi zloini mrnje uopte, predstavljaju ozbiljnu pretnju licima ili grupi lica na koju su ova ponaanja usmerena, evidentna je potreba da se definie jedistven pristup u oblasti krivine materije i osigura da ova ponaanja predstavljaju krivino delo, kao i da se propiu delotvorne i proporcionalne sankcije kako za fizika tako i pravna lica. U tom smislu, sistem krivino pravne zatite u naoj zemlji mora pratiti meunarodne standarde u ovoj oblasti, kako bi se osiguralo da kanjavanju podleu ne samo akti nasilja, ve svako javno podsticanje na nasilje ili mrnju usmereno protiv lica ili grupe lica u odnosu na rasu, boju koe, religiju, nacionalno ili etniko poreklo ili drugo lino svojstvo, a u tom smislu i distribucija tampanog materijala, javno poricanje ili umanjivanje znaaja zloina genocida, zloina protiv ovenosti i ratnih zloina i slino. Na nivou Evropske unije, aktivna su nastojanja da se izvri pribliavanje zakonskih reenja drava lanica Evropske unije u cilju prevazilaenju prepreka ka stvaranju efikasnog pravnog sistema i implementacije zakona u 77 1.
78
oblasti krivinopravne zatite. Okvirna odluka Saveta 2008/913/JHA od 28. novembra 2008. godine o nainima borbe protiv odreenih oblika i iskazivanja rasizma i ksenofobije sredstvima krivinog prava, predstavlja znaajan dokument i smernicu za dalje reforme u naem zakonodavstvu. Ova odluka na jedinstven nain usmerava borbu protiv rasizma i ksenofobije ka legislativnoj akciji usmerenoj ka pribliavanju zakonskih reenja lanica Evropske unije, sa ciljem da se ujednae standardi u oblasti krivinopravne zatite kako bi se osiguralo da se ovakva krivna dela sankcioniu tako to e se utvrditi minimalni nivo sankcija, kao i da procesuiranje ovih zloina ne zavisi od izjava ili optubi rtve, koje su esto ranjive ili oklevaju da pokrenu pravnu proceduru. Poslednjim izmenama Krivinog zakonika Republike Srbije iz avgusta i decembra 2009. godine, postojea reenja su u velikoj meri pribliena standardima zatite koju zahtevaju meunarodni dokumenti u ovoj oblasti. Postojea krivina dela, kao to su povreda ravnopravnosti, izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti, rasna i druga diskriminacija i slina, do sada su sudskoj praksi imala vrlo ogranienu primenu. Podaci ukazuju da se samo mali broj optubi podnosi za ova krivina dela, a primena istih u praksi se esto ograniava u odnosu na broj oteenih, dok se motivi ograniavaju samo na pitanje nacionalnih, rasnih i verskih razlika. Nekim krivinim delima, kao to je rasna i druga diskriminacija tite se osnovna prava i slobode priznata od meunarodne zajednice, dok se drugim, kao to je krivino delo povreda ravnopravnosti tite i prava koja su graanima priznata ustavom, zakonom ili drugim propisom, odnosno optim aktom njihove zemlje. Izmenama Krivinog zakonika znaajno je proirena i unapreena zatita u oblasti diskriminacije. Izmenjeno je krivino delo iz lana 174, koje nosi novi naziv Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti, kojim je proirena je zatita u odnosu na prethodno zakonsko reenje, koje nije predvialo izlaganje poruzi jednog lica, ve samo izlaganje poruzi naroda, nacionalne ili etnike grupe. Uvoenje odrednica kao to su boja koe i vera, kao i odrednice ili nekog drugog linog svojstva znatno je poboljalo regulativu u oblasti zatite od diskriminacije, a poveana je i zapreena kazna. U krivino delo Rasna i druga diskriminacija iz lana 387. u stavu 1. je uvedena i odrednica verske pripadnosti, a takoe su dodata i dva nova stava. Ovim izmenama zatita je proirena i na irenje ideja koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, kao i na javno izoenje pretnji da e se protiv lica ili grupe izvriti krivino delo za koje je zapreena kazna preko 4 godine zatvora, zbog nekog linog svojstva tog lica ili grupe. U grupi krivinih dela protiv javnog reda i mira uvedeno je novo delo Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz lana 344a, koje sankcionie ponaanje ili iznoenje parola na sportskoj priredbi ili javnom skupu koje izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili
Tanja Drobnjak: Krivinopravna zatita od diskriminacije
79
netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled ega je dolo do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima. Jedan od najveih nedostataka u oblasti krivino pravne zatite i dalje je nepostojanje optih odredbi prema kojima bi se motivi zasnovani na rasnoj, etnikoj ili drugoj mrnji uzimali u ozbir kao oteavajui faktor. Mrnja i netrpeljivost prema oteenom, bilo kao pojedincu ili lanu grupe, kada je zasnovana na linom svojstvu kao pobuda za izvrenje krivinog dela, mora biti poseban predmet panje u krivinom zakonu. Cilj mora biti stroije sankcionisanje izvrioca krivinih dela kada je njihova pobuda mrnja ili netrpeljivost prema oteenom zasnovana na linom svojstvu, to predstavlja posebnu drutvenu opasnost. Neophodno je s toga uvesti izmene krivinog zakonodavstva kako bi se omoguilo da prilikom odmeravanja kazne, sud moe kao oteavajuu okolnost uzeti injenicu da je pretena ili iskljuiva pobuda za izvrenje krivinog dela bila mrnja, odnosno netrpeljivost prema oteenom koja je zasnovana na njegovom linom svojstvu, kao to su rasna ili verska pripadnost, boja koe, jezik, nacionalna pripadnost, etniko poreklo, politiko opredeljenje, pol, polni identitet, seksualno opredeljenje, invaliditet, zdravstveno stanje i drugo lino svojstvo. Imperativ u oblasti krivino pravne zatite je izgradnja pravnog sistema koji bi rtvama zloina mrnje i diskriminacije uopte, obezbedio efikasnu pravnu zatitu. Neke izmene su ve unete u u oblast krivinog zakonodavstva, kao i oblast procesnog prava (mera bezbednosti zabrane pristupa i komunikacije sa oteenim). Na ovaj nain Srbija se pribliila meunarodnim standardima krivino pravne zatite u ovoj oblasti i pridruila legislativnoj akciji na nivou Evropske unije koja je usmerena ka ujednaavanju zakonskih reenja u borbi protiv diskriminacije, rasizma, ksenofobije i zloina mrnje. 2. Krivinopravne odredbe vezane za ravnopravnost, zabranu diskriminacije i zabranu muenja Krivini zakonik Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) sadri vie krivinih dela koja pruaju zatitu u sluajevima diskriminacije, povrede naela jednakosti, ravnopravnosti, zabrane muenja i drugih srodnih dela. U pitanju su krivina dela iz grupe dela protiv sloboda i prava oveka i graanina, protiv asti i ugleda, ustavnog ureenja i bezbednosti RS, protiv javnog reda i mira, kao i dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. U pitanju su sledea krivina dela propisana Krivinim zakonikom: Krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina: Povreda ravnopravnosti, lan 128. Povreda prava upotrebe jezika i pisma, lan 129. Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike pripadnosti, lan 130.
80
Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda, lan 131. Iznuivanje iskaza, lan 136. Zlostavljanje i muenje, lan 137. Krivina dela protiv asti i ugleda: Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti, lan 174. Krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije: Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti, lan 317. Krivina dela protiv javnog reda i mira: Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, lan 344a. Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom: Rasna i druga diskriminacija, lan 387. 2.1. Krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina Povreda ravnopravnosti lan 128. (1) Ko zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola, jezika, obrazovanja, drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog linog svojstva, drugome uskrati ili ogranii prava oveka i graanina utvrena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvrenim meunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kaznie se zatvorom do tri godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina. Ustavom RS garantuje se neposredna primena ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Ustav takoe proklamuje jednakost svih pred zakonom, pravo na jednaku zatitu pred zakonom bez diskriminacije, kao i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu. Krivinim delom povreda ravnopravnosti inkriminisane su povrede ovih ustavom zagarantovanih prava. Radnja ovog krivinog dela je alternativno odreena i moe se sastojati u uskraivanju ili ograniavanju prava graana ili u davanju graanima povlastica ili pogodnosti. U pitanju moe biti ma koje pravo utvreno ustavom, zakonom ili drugim propisom ili optim aktom, odnosno potvrenim meuna-
81
rodnim ugovorom, a sutina dela je u osnovu po kome se vri. To je razlika u nacionalnoj, rasnoj, verskoj ili etnikoj pripadnosti ili odsustvo te pripadnosti ili razlika na osnovu pola, jezika, obrazovanja ili drutvenog poloaja, odnosno politikog ili drugog ubeenja ili u pogledu socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog linog svojstva. Za postojanje ovog krivinog dela potrebno je da je oveku ili graaninu uskraeno neko pravo ili da je ogranien u njihovom korienju, odnosno da su mu date povlastice ili pogodnosti i da se to ini na osnovu navedenih razlika. Mogu je i pokuaj za koji se kanjava. Tei oblik postoji kada ga vri slubeno lice u vrenju slube. Kada se povredom prava graana izaziva nacionalna, rasna ili verska mrnja ili razdor meu narodima i etnikim zajednicama (lan 317), nee postojati idelani sticaj izmeu ova dva krivina dela, ve samo delo iz lana 317. Re je o delima sa posebnim zatitnim objektima i u ovakvom sluaju delo povrede je konsumirano izazivanjem nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora i netrpeljivosti, pod pretpostavkom da je umiljaj uinioca upravljen na izvrenje dela iz lana 317, a da se povreda ravnopravnosti graana pojavljuje kao nain izvenja tog dela. Ovo delo ima slinosti i sa krivinim delom rasna i druga diskriminacija (lan 387). Zajedniko im je da se povreda prava vri na osnovu razlike u rasi, nacionalnosti, ili etnike pripadnosti. Razlika je u tome to su objekat zatite kod dela iz l. 387. osnovna ljudska prava i slobode priznata od strane meunarodne zajednice, predviena meunarodnim konvencijama, dok se ovim delom, osim osnovnih ljudskih prava, tite i ostala prava utvrena ustavom, zakonom ili drugim propisom ili optim aktom. 1 Povreda prava upotrebe jezika i pisma lan 129. Ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda ili pripadnika manjinskih nacionalnih i etnikih zajednica koji ive u Srbiji uskrati ili organii graaninu da pri ostvarivanju svojih prava ili pri obraanju organima ili organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se slui, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ustav RS u lanu 14. jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta. Ustavom se garantuju i posebna prava nacionalnih manjina (lanovi 7581. Ustava). U okviru prava na ouvanje posebnosti, nacionalnim manjinama se garantuje i pravo na upotrebu jezika i pisma (lan 79. Ustava). Krivino delo povreda prava upotrebe jezika i pisma ima za objekt zatitu ovih ustavnih prava. Delo se sastoji u uskraivanju ili ograniavanju graaninu prava na upotrebu jezika ili pisma kojim slui, pri ostvarivanju svojih prava ili pri obraanju organima ili organizacijama.
1 Dr Ljubia Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika RS, Savremena administracija 2006.
82
Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike pripadnosti lan 130. (1) Ko spreava drugog da izraava svoju nacionalnu ili etniku pripadnost ili kulturu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko prinuava drugog da se izjanjava o svojoj nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti. (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom do tri godine. Ovim krivinim delom titi se izraavanje nacionalne ili etnike pripadnosti, kao ustavno pravo graana. Ustav RS u lanu 14. jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta. Ustavom se garantuju i posebna prava nacionalnih manjina (lanovi 7581. Ustava). lanom 47. jami se sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti, tako da je izraavanje nacionalne pripadnosti slobodno, a niko nije duan da se izraava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Delo ima dva osnovna oblika prvi se sastoji u spreavanju drugoga da izraava svoju nacionalnu ili etniku pripadnost odnosno kulturu, dok se drugi oblik sastoji u prinuavanje drugog da se izjanjava o svojoj nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti. Kvalifikatorna okolnost odnosi se na svojstvo izvrioca, odnosno na slubeno lice. Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda lan 131. (1) Ko spreava ili ograniava slobodu verovanja ili ispovedanja vere, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko spreava ili ometa vrenje verskih obreda. (3) Ko prinuava drugog da se izjanjava o svom verskom uverenju, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Slubeno lice koje uini delo iz st. 1. do 3. ovog lana, kaznie se zatvorom do tri godine. Ustavom RS, u lanu 43, garantuje se sloboda misli, savesti i veroispovesti koja prema ustavnim odredbama, obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vrenja verskih obreda. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim ubeenjima, a garantuje se sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, kao i privatno i javno iznoenje verskih uverenja. Pod slobodom treba razumeti pravo oveka i graanina na slobodno formiranje svojih verskih ubeenja i pripadanja nekoj od vera koje nisu za-
83
branjene, dok ispovedanje vere znai maifestovanje, javno ili privatno, demonstriranje svojih verskih ubeenja, to se moe uiniti verbalno ili kroz organizovanje i uestvovanje u verskim obredima, obiajima ili drugim nastupanjima vere kojoj pripada.2 Krivino delo ima tri oblika: spreavanje ili ograniavanje slobode verovanja ili ispovedanja vere; spreavanje ili ometanje vrenja verskih obreda; kao i prinuivanje drugog lica da se izjanjava o svom verskom uverenju. Najtei oblik kvalifikovan je svojstvom izvrioca u smislu slubenog lica. Iznuivanje iskaza lan 136. (1) Slubeno lice koje u vrenju slube upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedoputeno sredstvo ili nedoputen nain u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, vetaka ili drugog lica, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je iznuivanje iskaza ili izjave praeno tekim nasiljem ili ako su usled iznuenog iskaza nastupile naroito teke posledice za okrivljenog u krivinom postupku, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Zabrana iznuivanja iskaza garantovana je lanom 28. Ustava RS. Ustavnim odredbama se propisuje da se prema licu koje je lieno slobode mora postupati oveno i sa uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, a zabranjeno je i svako nasilje prema licu lienom slobode. Ustavom se takoe jemi nepovredivost psihikog i fizikog integriteta. Zakonik o krivinom postupku takoe zabranjuje iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili od drugog lica koje uestvuje u postupku. Krivinim delom iznuivanje iskaza tite se navedena ustavna prava graana. Radnja krivinog dela je alternativno odreena i moe se sastojati u upotrebi sile ili pretnje ili drugog nedoputenog sredstva ili nedoputenog naina, u nameri iznuivanja iskaza ili druge izjave od okrivljenog, svedoka, vetaka ili drugog lica. Za postojanje krivinog dela nije neophodno da su iskaz ili izjava na taj nain i iznueni. Izvrilac krivinog dela moe biti samo slubeno lice. Zlostavljanje i muenje lan 137. (1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, kaznie se zatvorom do jedne godine. (2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni nain drugome nanese veliki bol ili teke patnje s ciljem da od njega ili od treeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obavetenje ili da se on ili neko tree lice zastrai
2 Isto
84
ili nezakonito kazni, ili to uini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina. Ovim delom se ostvaruje krivinopravna zatita ustavnih prava graana na nepovredivost integriteta ljudske linosti, na potovanje ljudske linosti i ljudskog dostojanstva. Ustav RS, u lanu 25, garantuje nepovredivost psihikog i fizikog integriteta i propisuje da niko ne sme biti podvrgnut muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju. Krivino delo ini onaj ko drugog zlostavlja, ili prema njemu postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo. Zlostavljanje je, u najirem smislu rei, neoveno postupanje sa drugim i najee se ispoljava u nanoenju fizikih ili psihikih patnji manjeg intenziteta. Moe imati oblik delovanja na telesni integritet nekog lica, kao to je amaranje, vuenje za kosu, ui ili nos isl. Drugo lice se moe zlostavljati i psihikim maltretiranjem, kao to je stalno podseanje na neto to je za njega neprijatno, ismejavanje ili omalovaavanje ili drugo nanoenje psihikih patnji. Kao nain izvrenja zakonik predvia i svako drugo postupanje kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, kojim se mogu smatrati npr. neopravdano ostavljanje nekog lica da eka da bi bio primljen, neobraanje panje na prisustvo nekog lica ili na njegove izjave, ismejavanje naina govora isl. 3 Stavom dva predvien je tei oblik ovog krivinog dela koji je motivisan ciljem zlostave, dakle da bi se od rtve ili nekog treeg lica dobilo obavetenje ili priznanje, zatim da bi se to neko tree lice zastrailo ili na njega izvrio pritisak ili ako se pak nanoenje velikih patnji vri iz neke pobude po bilo kakvom obliku diskriminacije. Najtei oblik dela postoji kad delo vri slubeno lice u vrenju slube. 2.2. Krivina dela protiv asti i ugleda Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti lan 174 Ko javno izloi poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do godinu dana. Krivino delo sastoji se u javnom izlaganju poruzi lica ili grupe, na osnovu njegove pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva. Radnja krivinog dela sastoji se u izlaganju poruzi, to se moe uiniti vreanjem, klevetanjem ili povredom
3 Isto
85
asti ili ugleda na drugi nain. Neophodno je da je izlaganje poruzi uinjeno zbog nekog od linih svojstava lica ili grupe, kao to su pripadnost rasi, boja koe, vera, nacionalnost, etniko poreklo ili neko drugo lino svojstvo. Izlaganje poruzi treba da se vri javno. Izmenama Krivinog zakonika Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 72/09) proirena je zatita u odnosu na prethodno zakonsko reenje, koje nije predvialo izlaganje poruzi jednog lica, ve samo izlaganje poruzi naroda, nacionalne ili etnike grupe. Raniji naziv krivinog dela Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etnikih grupa SCG promenjen je, a uvoenje odrednica kao to su boja koe i vera, kao i odrednice ili nekog drugog linog svojstva znatno je proirilo polje zatite u oblasti zatite od diskriminacije. Poveana je i zapreena kazna, tako da je sada za ovo krivino delo propisana novana kazna ili zatvor do godinu dana. Izlaganje poruzi lica ili grupe na nain opisan u ovom lanu, moe biti i nain za izazivanje ili raspirivanje nacionalne mrnje ili razdora. U takvom sluaju ne postoji ovo krivino delo ve samo delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti (lan 317). 4 2.3. Krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti lan 317. (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etnikih ili verskih simbola, oteenjem tuih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeleja ili grobova, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovlaenja ili ako je usled tih dela dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedniki ivot naroda, nacionalnih manjina ili etnikih grupa koje ive u Srbiji, kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina. Osnovni oblik ovog krivinog dela je izazivanje ili raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mrnje ili netrpeljivosti meu narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji. Radnja krivinog dela je izazivanje ili raspirivanje mrnje ili netrpeljivosti. Izazivanje je stvaranje do tada nepostojee mrnje, ili netrpeljivosti, dok raspirivanje pretpostavlja postojanje nekog od ovih oseanja i njihovo dalje razvijanje i produbljivanje. Mrnja je neprijateljsko
4 Isto
86
oseanje prema nekome i predstavlja psiholoki osnov za stvaranje konfliktnih situacija i preduzimanje odreenih akcija, usled ega mogu nastati teki poremeaji u odnosima meu narodima i nacionalnim manjinama, odnosno verama ili rasama. Netrpeljivost je neto blai oblik odnosa meu narodima, nacionalnim manjinama, rasnim ili verskim grupama i oznaava stanje nepoverenja, oseanje netolerantnosti i odbojnosti.5 Navedene delatnosti mogu se preduzimati prema jednom ili prema vie lica. Vrhovni sud Srbije zauzeo je stanovite da ovo krivino delo postoji i kad je radnja izvrenja uinjena samo prema jednom licu, ako se tom radnjom moe izazvati mrnja izmeu pripadnika nacionalnosti oteenog i nacionalnosti uinioca dela. 2.4. Krivina dela protiv javnog reda i mira Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu lan 344a (1) Ko fiziki napadne ili se fiziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vri nasilje ili oteuje imovinu vee vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili uesnike javnog skupa predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlaeno ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen protivnikim navijaima i izazove nasilje, oteuje sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Kolovoa grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina. (4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je nekom licu naneta teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (5) Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
5 Isto
87
(6) Uiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog lana koje je izvreno na sportskoj priredbi obavezno se izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama. Izmenama i dopunama Krivinog zakonika Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 72/09 i 111/09) uvedeno je a potom i izmenjeno krivino delo nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Definicija dela data u prvom stavu ovog lana, navodi razne oblike nasilnikog ponaanja. U delu koji se moe primeniti u oblasti zatite od diskriminacije, ovog krivino delo ini onaj ko svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima. Radnja dela je izazivanje nacionalne, verske ili druge mrnje ili netrpeljivosti zasnovane na nekom diskriminatornom osnovu, a koje se vri ponaanjem ili parolama. Neophodno je da je delo izvreno na sportskoj priredbi ili javnom skupu, te da je usled toga dolo do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima. Kao tei oblici ovog krivinog dela predvieni su vrenje dela od strane grupe, kolovoe, kao i posebna odgovornost slubenog ili odgovornog lica pri organizovanju priredbe ili javnog skupa. Uiniocu se obavezno izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama. 2.5. Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom Rasna i druga diskriminacija lan 387. (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim meunarodnim ugovorima od strane Srbije, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko vri proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. (3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrnju ili podstie na rasnu diskriminaciju, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. (4) Ko iri ili na drugi nain uini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
88
(5) Ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti krivino delo za koje je zapreena kazna zatvora vea od 4 godine zatvora, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ovim delom se inkriminiu pojedini oblici rasne i druge diskriminacije. Prema radnji izvrenja delo se moe sastojati u krenju osnovnih ljudskih prava i sloboda, proganjanju zbog zalaganja za ravnopravnost ljudi, irenju ideja o superiornosti jedne rase nad drugom, irenje ideja koje podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, kao i javno iznoenje pretnji da e biti izvreno krivino delo. Prvi oblik krivinog dela (stav 1) sastoji se u krenju osnovnih ljudskih prava i sloboda zajamenih opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim meunarodnim ugovorima od strane RS. Diskriminacija treba da se odnosi na osnovna ljudska prava i slobode priznate od strane meunarodne zajednice. Kao osnov za diskriminaciju ovaj stav navodi pravljenje razlike prema rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu. Krivino delo rasna i druga diskriminacija, u navedenom stavu, za razliku od krivinog dela povreda ravnopravnosti (lan 128), odnosi se na osnovna prava i slobode priznate od meunarodne zajednice, dok se kod krivinog dela povreda ravnopravnosti radi o pravima koja su priznata ustavom, zakonom ili drugim propisom, odnosno optim aktom zemlje. Drugi oblik krivinog dela (stav 2) je proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Za postojanje dela neophodno je da se proganjanje organizacija ili pojedinaca vri zbog zalaganja za ravnopravnost ljudi, pa samim tim ovaj stav predstavlja znaajnu novinu, naroito za organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava i pitanjima diskriminacije. Trei oblik krivinog dela (stav 3) sastoji se u irenju ideja o superiornosti jedne rase nad drugom ili u propagiranju rasne mrnje ili u podsticanju na rasnu diskriminaciju. Izmenama i dopunama Krivinog zakonika Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 72/09) dodata su dva nova stava kojima je znatno unapreena krivino pravna zatita od diskriminacije u skladu sa postojeim meunarodnim standardima. Tako je pored postojeih oblika, uveden i etvrti oblik krivinog dela (stav 4), koji se sastoji u irenju ili na drugi nain injenju javno dostupnim tekstova, slika, ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu.
89
Peti oblik krivinog dela (stav 5) ini onaj ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti krivino delo za koje je zapreena kazna zatvora vea od 4 godine zatvora. 3. Krivinopravna zatita u praksi Republika Srbija je preuzela pravne i politike obaveze da promovie i unapreuje zatitu od diskriminacije, a u cilju potovanja prava na jednakost graana i drugih lica na svojoj teritoriji, koja su garantovana ustavnim odredbama, zakonima i potvrenim meunarodnim ugovorima koji se neposredno primenjuju. U praksi, postavlja se pitanje uspostavljanja adekvatnog i efikasnog mehanizma za sprovoenje ovih preuzetih obaveza. Zatita od diskriminacije i potovanje osnovnih ljudskih prava predstavlja oblast u okviru koje su izmene i dopune u zakonodavstvu, kako u graanskom pravu, tako i u krivinoj materiji, esto praene politiki i drutveno osetljivim temama. Stoga je put ka harmonizaciji naeg prava sa evropskim i meunarodnm standardima u oblasti zatite od diskriminacije esto dui nego to je potrebno. Iako je zatita koju Krivini zakonik RS prua prilino raznovrsna i pokriva osnovne i najvanije oblike u kojima se diskriminacija javlja, za sada su sluajevi diskriminacije u sudskoj praksi i dalje retki. Diskriminacija po svim osnovima je iroko rasprostranjena, a veliki broj sluajeva prolazi nekanjeno i ne dobija odgovarajui epilog u krivinom postupku, bilo da poinioci prolaze nekanjeno ili da su u pitanju presude kojima se poinioci oglaavaju krivim za krivina dela koja po svojim bitnim elementima diskriminaciju ne ine vidljivom. Praktini problemi javljaju se u svim stadijumima postupka. Retka su krivina dela u kojima je motiv, zasnovan na mrnji, predrasudama i diskriminaciji odreenog lica ili grupe, propisan kao oteavajui faktor, pa je najee ta odluka preputena diskrecionom izboru tuilaca. rtvama posredne i neposredne diskriminacije u veini sluajeva je veoma teko da dokau diskriminaciju. Stoga se moe oekivati da neki sluajevi koji nisu uspeno procesuirani, dospeju kasnije pred meunarodne sudove i tela. Imajui to na umu, od velike je vanosti za sve uesnike u postupku, da argumenti vezani za zabranu diskriminacije i propisane meunarodne standarde u oblasti ljudskih prava budu ukljueni kako u inicijalne akte za pokretanje postupka, tako i u presude. Veliki broj krivinih postupaka zavrava se osudama za krivina dela koja po svojim bitnim elementima mrnju izazvanu nekim linim svojstvom ostavljaju nevidljivom, kao to je sluaj sa osudama za krivina dela teka telesna povreda, laka telesna povreda, uestovavanje u tui, ugroavanje sigurnosti i dr. Na ovaj nain, ukoliko uopte doe do procesuiranja, poinilac e neopravdano biti blae kanjen, kako zbog neodgovarajue kvalifikacije krivinog dela i niske kaznene politike, tako i zbog nepostojanja mrnje kao pobude u smislu oteavajuih okolnosti.
90
Praksa je pokazala da sluajevi tekih krivinih dela kao to su ubistvo romskog deaka u centru Beograda od strane pripadnika Skinhedsa, paljenja romskih naselja i unitavanje verskih objekata manjinskih verskih zajednica, nisu od strane dravnih organa, naroito javnih tuilatva i sudova, prepoznata kao posebno drutveno opasna i nisu sankcionisana na adekvatan nain. Ovakvi zloini ostaju bez pravog odgovora drutva, pa je potrebno ove zloine uiniti vidljivim, tretirati ovakve pobude kao oteavajuu okolnost i ostaviti sudu mogunost da uinioce kazni stroe i na dui vremenski period izdvoji iz drutva. Primeri neadekvatne pravne reakcije u naoj praksi, kao to su napadi na damije u Beogradu i Niu 2004. godine, brojni napadi na romska naselja proteklih godina, kao i sve ei napadi na aktiviste nevladinih organizacija i napadi po osnovu seksualnog opredeljenja, nisu nali na adekvatan epilog u sudskom postupku. Upravo zbog ovakve kaznene politike i propusta u oblasti krivino pravne zatite, rtve krivinih dela su ne samo uskraene u postupku ostvarivanja zatite svojih ljudskih prava, ve su i esto unapred obeshrabrene da iniciraju postupak zatite pred sudom i nisu motivisane da prijave izvenja krivinih dela. Prethodni pregled ukazuje na krivina dela kojima Krivini zakonik RS ureuje oblast obezbeivanja prava na jednakost graana i drugih lica na teritoriji RS, zatite od diskriminacije, torture i drugih nezakonitih postupaka u skladu sa ustavnim odredbama i preuzetim meunarodnim obavezama. Nekim krivinim delima, kao to je rasna i druga diskriminacija (lan 387), tite se osnovna prava i slobode priznata od meunarodne zajednice, dok se drugim, kao to je krivino delo povreda ravnopravnosti (lan 128), tite prava koja su graanima priznata Ustavom, zakonom ili drugim propisom, odnosno optim aktom. U nekim od krivinih dela diskriminacija se ne pominje izriito. Zakon ne trai da se, na primer, rasna ili druga mrnja kao motiv uzima u ozbir kao oteavajui faktor. Spektar ivotnih situacija u kojima dolazi do diskriminacije veoma je irok, a samu diskriminaciju je teko dokazati. Stoga se pojedini krivini postupci zavravaju osudama za krivina dela koja po svojim bitnim elementima samu diskriminatornu situaciju, odnosno motive, ostavljaju nevidljivim, kao to je sluaj sa osudama za krivina dela teka telesna povreda (lan 121), laka telesna povreda (lan 122), uestovavanje u tui (lan 123), ugroavanje sigurnosti (lan 138), nasilniko ponaanje (lan 344) i sl. Sankcije u oblasti krivinopravne zatite u sluajevima diskriminacije i osuda za zloin motivisan nekim od osnova za nju (rasna, verska mrnja, pripadnost odreenoj manjinskoj grupi i sl.) predstavlja izuzetno efikasan nain da se diskriminacija uini vidljivom u drutvu i obezbedi adekvatna zatita u sluajevima povrede garantovanih prava. Stoga je od presudne vanosti da se sluajevi diskriminacije to ee pokreu, ak i ako osumnjieni u trenutku pokretanja postupka nisu identifikovani. Nove izmene u krivinom zakono-
91
davstvu pribliile su postojea zakonska reenja meunarodnim standardima, ali je za ostvarivanje krivino pravne zatite od diskriminacije neophodna efikasna primena zakonskih odredbi i angaovanje svih nadlenih organa kao uesnika u krivinom postupku. 3.1. Dokazivanje diskriminacije rtvama posredne i neposredne diskriminacije veoma je teko da diskriminaciju dokau pred sudovima, to podjednako vai kako za graanskopravnu, tako i za krivinopravnu zatitu. Grupe koje su najvie izloene diskriminaciji, kao to su pripadnici nacionalnih manjina (naroito Romi), zatim i pripadnici odreenih verskih zajednica, esto zbog loih iskustava sa dravnim institucijama u celini, nisu motivisani da prijave izvenja krivinih dela i potrae zatitu od policije ili suda. U pogledu poinilaca krivinih dela, jasno je da zanemarljivo mali broj poinilaca eksplicitno izjavljuje da su poinili diskriminatorno delo, ili da su uopte svesni na primer, rasistike komponente u svom ponaanju.6 Iako namera sama po sebi nije element diskriminacije, motivacija se stoga esto javlja kao pitanje u sudskim procesima na koje je potrebno obratiti panju. U uporednom pravu su, radi prevazilaenja problema u dokazivanju diskriminacije, razvijeni razliiti naini na koje se moe olakati dokazivanje diskriminacije, prvenstveno da bi se omoguilo svim uesnicima u postupku da situaciju sagledaju u celini. Jedan od ovih naina koji nalazi mesto i u naoj sudskoj praksi je situaciono testiranje. Situaciono testiranje je tehnika kod koje istraivai u cilju dokazivanja diskriminacije, formiraju dve grupe dobrovoljnih ispitivaa diskriminacije (na primer, u sluajevima rasne diskriminacije, jednu grupu ine Romi a drugu grupu lica koje nisu Romi), koje se mogu razlikovati samo po osnovu koji je razlog za diskriminaciju (u primeru, po etnikoj pripadnosti), a koje su izloene identinim uslovima u odreenoj situaciji (na primer, ulasku u neki javni objekat, sportski centar, restoran isl.). Razlike u tretmanu ovih grupa se belee i dokumentuju. Ovakav nain testiranja ponekad predstavlja i jedini nain da se dokae da diskriminacija u nekoj oblasti zaista postoji, to se naroito odnosi na pristup javnim mestima. Testiranje kao nain dokazivanja diskriminacije najpre je priznato kroz sudsku praksu, pa je tako Vrhovni sud Srbije zauzeo stav da slobodna ocena dokaza sadri ovlaenja ne samo na slobodnu ocenu rezultata dokazivanja ve i na slobodan izbor dokaznih sredstava. Situaciono testiranje je u SCG prvi put primenjeno u julu 2000. godine, kada su organizacije Fond za humanitarno pravo, Demokratsko udruenje Roma i organizacija Oaza obavili prvo testiranje u Sportsko-rekreativnom centru Krsmanovaa u apcu, nakon to su primili informacije da Romima tamo nije dozvoljen ulaz. Na
6 Evopski centar za prava Roma, Fond za humanitarno pravo, Centar za prava manjina Prirunik za advokate o zastupanju Roma rtava diskriminacije, 2005.
92
osnovu testiranja, podneta je krivina prijava Optinskom javnom tuilatvu u apcu protiv nepoznatih lica zbog krivinog dela povrede ravnopravnosti graana. 3.2. Primeri iz prakse Krivino delo povreda ravnopravnosti (lan 128 Krivinog zakonika) Tokom 2000. godine, Fond za humanitarno pravo obavio je situaciono testiranje u pristupu Roma mestima namenjenim javnoj upotrebi (klubovi, diskoteke, kafii, bazeni, isl.), konkretno na bazenu Sportsko-rekreativnog centra Krsmanovaa iz apca, kako bi se utvrdilo da li i u kojoj meri je diskriminacija Roma prisutna u ovoj oblasti drutvenog ivota. Kako romskoj grupi redar na ulazu nije dozvolio pristup na bazen, sa obrazloenjem da e ih obezbeenje izbaciti, pokrenut je krivini postupak. Optinski sud u apcu je 6. februara 2006. godine doneo presudu kojom je radnik sportskog centra osuen na uslovnu kaznu zatvora zbog krivinog dela povreda ravnopravnosti graana, jer kao radnik na ulazu u Sportsko-rekreativnom centru Krsmanovaa u apcu, 8. jula 2000. godine, nije dozvolio ulazak troje Roma na bazen samo zbog toga to su Romi. Oteene je zastupao Fond za humanitarno pravo.7 Naalost, ovo je jedan od retkih primera kada sluajevi diskriminacije u pristupu mestima namenjenim za javnu upotrebu rezultiraju osuujuim presudama za odgovarajue krivino delo. U prethodno navedenom nizu situacionih testiranja koja je sproveo Fond za humanitarno pravo tokom 2000. godine, povodom rasprostranjene pojave da se Romima uskrauje ulaz u klubove, diskoteke, restorane, kafie i bazene samo na osnovu njihove etnike pripadnosti, sprovedeno je testiranje i u beogradskoj diskoteci Trezor. Tom prilikom je uesnicima testiranja koji su Romi zaposleni na ulazu uskratio ulazak u diskoteku, sa obrazloenjem da je u toku privatna zabava i da ne mogu da uu bez pozivnica, dok je drugoj grupi ulaz omoguen. Po podnetoj krivinoj prijavi nije sprovedena odgovarajua istraga, niti je odgovoreno na predstavku koju je rtva diskriminacije podnela Ustavnom sudu. Nakon toga, u aprilu 2003. godine, Fond za humanitarno pravo i Evropski centar za prava Roma iz Budimpete podneli su zajedniku predstavku UN Komitetu protiv torture u ime oteenog. Predstavkom se zahtevalo utvrivanje injenice da je drava Srbija i Crna Gora prekrila Meunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, zatim sprovoenje opsene krivine istrage ovog incidenta, naknada tete koju je rtva pretrpela usled ponienja i degradirajueg ponaanja prouzrokovanog diskriminacijom, kao i to da dravni organi u Srbiji preduzmu delotvorne mere kojima e se okonati rasna diskriminacija u pristupu javnim mestima. U odluci od 8. marta 2006. godine, Komitet Ujedinjenih nacija za eliminasanje rasne diskriminacije usvojio je odluku protiv Srbije i Crne Gore
7 Saoptenje Fonda za humanitarno pravo, www.hlc.org.yu
93
u kojoj se zakljuuje da je drava propustila da sprovede brzu, detaljnu i delotvornu istragu spornog sluaja diskriminacije (lan 6. Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije). Ovo je prvi put da je ovakva odluka doneta na osnovu predstavke koja dolazi iz Srbije i Crne Gore. Komitet se pozvao na povredu lana 6., kojim se nalae dravama lanicama da osiguraju svima u okviru njihove nadlenosti efikasnu zatitu i pravne lekove putem nadlenih sudova i drugih dravnih institucija, protiv svih akata rasne diskriminacije kojima se kre ljudska prava i osnovne slobode lica protivno ovoj Konvenciji. Komitet je preporuio da drava lanica podnosiocu predstavke da pravinu naknadu srazmernu moralnoj teti koju je pretrpeo. Takoe je preporueno da drava lanica preduzme mere i postara se da policija, javni tuilac i Sud SCG primereno ispita optube i prijave u vezi sa aktima rasne diskriminacije, koji su prema zakonu i lanu 4. Konvencije kanjivi.8 Krivino delo zlostavljanje i muenje (lan 137. Krivinog zakonika) Ovo krivino delo pretrpelo je neke izmene u odnosu na krivino delo zlostava u slubi (raniji lan 66. Krivinog zakona RS). Stavom (2) predvien je je tei oblik krivinog dela odreen pobudama zasnovanim na bilo kakvom obliku diskriminacije, pa je na adekvatan nain pravna kvalifikacijama prilagoena brojnim sluajevima u praksi. Znaaj ove promene najbolje ilustruje primer iz prakse. U jednom sluaju, sud je presudom okrivljenog oglasio krivim za krivino delo zlostava u slubi iz ranijeg lana 66 Krivinog zakona RS, u sticaju sa krivinim delom lake telesne povrede. Kako se u obrazloenju navodi, iz svih izvedenih dokaza sud je na nesumljiv nain utvrdio da je okrivljeni prilikom vrenja slube priveo oteenog u stanicu policije, gde ga je zatim tukao bejzbol palicom i pendrekom po glavi, telu i nogama, psujui mu pri tom majku cigansku, usled ega je oteeni zadobio lake telesne povrede. U ovom sluaju, pobude koje su zasnovane na rasnoj diskriminaciji, (u praksi su esti sluajevi da se pripadnici romske nacionalne manjine privode kao deurni krivci), ostaju iza pravne kvalifikacije krivinog dela koje prema ranijem zakonu nije iste tretiralo kao oteavajuu okolnost. Krivino delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti (lan 317 Krivinog zakonika) U dosadanjoj praksi, veoma su retki sluajevi koji rezultiraju osudom za ovo krivino delo. Iako je Vrhovni sud Srbije zauzeo stav da ovo krivino delo postoji i kad je radnja izvrenja uinjena samo prema jednom licu, ako se tom radnjom moe izazvati mrnja izmeu pripadnika nacionalnosti oteenog i nacionalnosti uinioca dela, poinioci najee ostaju nekanjeni ili se postupci zavravaju osudama za druga krivina dela koja ostavljaju sakrivenim istinske motive i pobude za njihovo izvrenje. Postupci koji se vode po8 Isto
94
vodom ovog krivinog dela obino se odnose na ponaanje koje eksplicitno ukazuje na rasnu ili versku netrpeljivost, izraenu kumulativno u napadima na pripadnike odreenih etnikih ili verskih zajednica, ispisivanje rasistikih parola na javnim mestima i oteenje imovine. Prema sprovedenim istraivanjima o odnosu okrunih tuilatva i okrunih sudova u Srbiji prema ovom krivinom delu, na osnovu podataka dobijenih od nadlenih organa, dolo se do podataka da je od 66 krivinih prijava podnetih u 2004. i 2005. godini, doneto samo etiri presude, od kojih dve oslobaajue, dok su u dva sluaja izreene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi. Dobijeni podaci ukazuju na neadekvatan pristup ovom krivinom delu, a naroito potrebu da se u skladu sa stavovima Vrhovnog suda uslovi za postojanje krivinog dela iz lana 317. ne tumae krajnje restriktivno.9 Jedan od drastinih primera su pokuaji spaljivanja romskih naselja u periodu od jula do septembra 2005. godine, kada su zabeleena etiri pokuaja spaljivanja romskih naselja u Beogradu od strane grupe nepoznatih mladia. Do eskalacije nasilja je dolo nakon organizovanja svakodnevnih protesta grupe graana protiv odluke gradskih vlasti da u naselju Dr Ivana Ribara u Novom Beogradu postave kontejnere za privremeni smetaj Roma. Proteste je organizovalo neregistrovano udruenje gradjana, a prilikom protestnih tenji kroz romska naselja, stanovnicima su upuivane pretnje da se isele, a uskoro su usledili i napadi. Povodom protesta i napada na naselja, nikada nije dolo do pokretanja krivinog postupka. 10 Kada je u pitanju izazivanje verske mrnje, kao primer za neadekvatnu primenu zakona moe posluiti i sluaj spaljivanja damije u Niu tokom 2004. godine. Paljenjem bogomolja, u Niu i Beogradu, ozbiljno su povreena verska oseanja graana islamske veroispovesti. Neodgovarajuim reagovanjem institucija stvorena je atmosfera u kojoj se pripadnici drugih kulturno-verskih zajednica oseaju nesigurno i nedovoljno zatieni zakonom. Optinsko javno tuilatvo u Niu podiglo je optunicu 1. juna 2004. godine protiv 11 osoba zbog uestvovanja u grupi koja vri nasilje (ranije lan 230 Krivinog zakona RS), iako u sluaju paljenja muslimanskih verskih objekata u Niu, kao i u Beogradu, ima ozbiljnih indicija da je trebalo primeniti tadanji lan 134. OKZ (krivino delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora i netrpeljivosti). Praksa Evropskog suda za ljudska prava nalae dravama da u svakom konkretnom sluaju rasno, etniki ili verski motivisanog krenja ljudskih prava u potpunosti istrai motive nasilja ili diskriminacije i da postupak pred sudom mora odraavati prirodu krenja prava graana. 11
9 10 11 Istraivanje Inicijative mladih za ljudska prava Beograd, Izvetaj Koalicije protiv diskriminacije Diskriminacija u Srbiji, 2007. godina Centar za prava manjina, Informator Dekada Roma, www.mrc.org.yu Saoptenje Fonda za humanitarno pravo, www.hlc.org.
95
Jedna od pravnosnanih presuda za krivino delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti doneta je povodom dogaaja koji su se odigrali u Niu tokom 2004. godine. Tom prilikom, okrivljeni je utirao pripadnike romske nacionalne manjine (meu kojima je bila ena sa malim detetom) i kasnije ih tokom istog dana ponovo fiziki napao. Isti okrivljeni je nakon par meseci na sportskoj proslavi, na kombiju koji je dovezao albanske sportiste ispisao vie uvredljivih grafita, poput Umrite, iptari, Srbija Srbima i kukaste krstove. Uvredljive grafite ispisivao je i na zidu kole koju pohaaju preteno uenici romske nacionalnosti, tako to je ispisao Ova kola goree kao damija, Ni murija vam nije dovoljna skinheds. Nadleni okruni sud izrekao je poetkom 2007. godine presudu kojom je okrivljenog oglasio krivim za produeno krivino delo iz lana 317. Krivinog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Presuda je potvrena od strane Vrhovnog suda Srbije u novembru 2007. godine.12 Krivino delo rasna i druga diskriminacija (lan 387 Krivinog zakonika) Krajem 2004. godine, pripadnik romske nacionalne manjine surovo je pretuen bejzbol palicom u prostorijama romskog kluba koji je otvorio, nakon ega se okrivljeni prijavio policiji. Okrivljeni je oglaen krivim za krivino delo teka telesna povreda iz ranijeg lana 53. stav 1. KZ RS i krivino delo rasna i druga diskriminacije iz ranijeg lana 154. stav 1. OKZ. U obrazloenju prvostepene presude navodi se: Okrivljeni je oteenog povredio na osnovu razlike u boji koe i razlike u etnikom poreklu, i time krio osnovna ljudska prava i slobode koja su priznata od strane Meunarodne zajednice, odnosno pravima zagarantovanim Evropskom konvencijom, u koja spada i pravo na ivot i pravo na rad. Kako je okrivljeni menjao svoj iskaz u toku istrage, sud je zakljuio da prihvata prvobitna izjanjenja okrivljenog, da je njemu smetalo to je oteeni kao Rom otvorio kafanu, te da je kod njega ranije postojala netrpeljivost prema Romima, pa sud zakljuuje da je postupao umiljajno, dakle da je hteo i eleo da povredi oteenog i to po osnovu razlike u boji koe i razlike u etnikom poreklu. Ovakav zakljuak suda potkrepljuje se okolnou da je okrivljeni od ranije imao takav stav, na ta ukazuje i sasluani svedok, koji je isticao da mu se nekoliko puta deavalo da ga okrivljeni na ulici popreko pogleda i gurne, a svedok je takoe Rom. 3.3. Praksa Evropskog suda za ljudska prava Kako bi se osiguralo da prava garantovana Ustavom i zakonima u oblasti krivino pravne zatite ne budu samo teoretska, nego i stvarna, dravni organi imaju obavezu da temeljno istrae svaki sluaj krenja ljudskih prava, a posebno sluajeve koji su zasnovani na motivima koji poivaju na diskriminaciji, mrnji i predrasudama. Evropski sud za ljudska prava ima bogatu praksu u pogledu obaveze drava potpisnica da sprovode efikasnu istragu u
12 saoptenje Centra za prava manjina Beograd, www.mrc.org.rs
96
sluajevima diskriminacije, kada je u povreda zabrane diskriminacije iz lana 14. razmatrana zajedno sa povredom garantovanih prava na ivot iz lana 2. i zabrane muenja, neovenog i poniavajueg postupanja iz lana 3. Konvencije o ljudskim pravima. Zabrana diskriminacije sadrana u lanu 14. Konvencije predvia da se uivanje prava i sloboda predvienih u Konvenciji obezbeuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. Zatita od diskriminacije je dopunjena i proirena lanom 1. Protokola 12, koji predvia da e se svako pravo koje zakon predvia ostvarivati bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao nrp. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnom manjinom, imovini, roenju ili drugom statusu. Javne vlasti imaju obavezu da ni prema kome ne vre diskriminaciju po napred navedenim osnovima. Na ovaj nain, zatita od diskriminacije se garantuje u odnosu na sva prava garantovana ne samo Konvencijom, ve i domaim zakonima. Neke sluajeve diskriminacije Sud posebno izdvaja, kada su u pitanju odreene posebno osetljive kategorije, kao to je razlikovanje po osnovu pola, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, razlike izmeu zakonito i nezakonito roene dece i razlike po osnovu seksualne orijentacije, u kojiim sluajevima je polje slobodne procene drave znatno sueno. Da bi se utvrdilo da odreeno ponaanje predstavlja diskriminaciju, potrebno je utvrditi da li postoji razliito postupanje prema licima u istim ili slinim situacijama i postojanje eventualnog objektivnog i razumnog opravdanja za razlikovanje. Da bi za neko razlikovanje postojalo objektivno i razumno opravdanje, potrebno je da budu ispunjena dva uslova da je razlikovanje ustanovljeno radi ostvarenja nekog legitimnog cilja, i da su preduzete mere srazmerne cilju kome se tei. Sud je u svojoj praksi najpre utvrdio da diskriminacija postoji u sluajevima kada drave razliito tretiraju lica u istim situacijama, bez postojanja objektivnog i razumnog opravdanja. Meutim, diskriminacija postoji i kada drave bez objektivnog i razumnog opravdanja ne tretiraju razliito lica koja se nalaze u bitno razliitim situacijama13. Na ovaj nain uvedena je i obaveza drava da sprovode afirmativne akcije kako bi spreile de facto povredu prava garantovanih Konvencijom. Istovremeno, Sud je utvrdio i postojanje pozitivne obaveze drave u cilju spreavanja diskriminacije. Posebnu panju Sud je posvetio sluajevima nasilnih incidenata, koji su motivisani rasnom mrnjom i predrasudama, dakle koji su zasnovani na pobudama koje poivaju na mrnji ili diskriminaciji po nekom linom svojstvu oteenog. Rasno nasilje je istaknuto kao posebno neprihvatljivo za ljudsko dostojanstvo koje, u svetlu njegovih pogubnih posledica, zahteva od vlasti po13 Sluaj Thlimmenos protiv Grke, 2001.
97
seban oprez i brzu reakciju, pa se tako naglaava obaveza organa javne vlasti da upotrebe sva dostupna sredstva za suzbijanje nasilja motivisanog rasnom ili drugom mrnjom. Ovi stavovi Suda posebno su znaajni za oblast krivinopravne zatite u oblasti diskriminacije. Dosadanja praksa Suda ukazuje da pozitivne obaveze drave podrazumevaju obavezu preduzimanja odgovarajuih koraka kako bi se zatitio ivot lica koja su u njenoj nadlenosti. Obaveza drave je da obezbedi efikasne krivine zakone i postupke, koji e podravati efikasan aparat policije, sudstva, efikasni postupci za gonjenje i osuivanje poinilaca. Najznaajniji aspekt ovih obaveza za oblast krivino pravne zatite od diskriminacije, svakako predstavlja dunost nadlenih dravnih organa da u sluajevima koji su motivisani mrnjom i zasnovani na diskriminaciji, sprovedu delotvornu istragu, koja mora biti temeljna, nezavisna i paljiva. Ova dunost podrazumeva da se istraga spovede bez diskriminacije i dunost da se istrae eventualni motivi zasnovani na mrnji ili predrasudama u odnosu na rasnu, versku ili drugu pripadnost oteenog lica. Kako je to ustanovljeno praksom Suda, prilikom istrage nasilnih incidenata, dravne vlasti imaju dodatnu dunost da preduzmu sve razumne korake za utvrivanje da li su etnika mrnja ili predrasude igrali ulogu u tome. Pored zatite ivota svih lica, obaveza drave podrazumeva i preduzimanje svih predvienih mera kako bi se spreilo da lica u njenoj nadlenosti ne budu podvrgnuta torturi, neovenom ili poniavajuem kanjavanju i postupcima, ne samo od strane dravnih organa ve i od strane privatnih lica.14 Ova obaveza podrazumeva i pozitivnu obavezu sprovoenja slubene istrage.15 Vlasti su dune da preduzmu sve odgovarue postupke i mere na koje ih zakon ovlauje odmah po prijemu zvanine prijave incidenta. ak i u sluajevima kada nije podneta zvanina prijava, istraga mora biti sprovedena ako postoje druge dovoljno jasne indikacije da je dolo do torture ili zlostavljanja, pa je zahtev za brzom reakcijom implicitan u ovom kontekstu. Brza reakcija vlasti u istraivanju navoda o zlostavljanju nuna je i radi odravanja poverenja javnosti u princip zakonitosti i vladavinu prava, kako bi se spreio opti utisak da se nezakoniti postupci toleriu od strane vlasti. Praksa suda jasno ukazuje na obavezu da se uspostavi efikasan sistem koji e uticati na prevenciju nasilnih incidenata i osigurati brzo sprovoenje istrage i kanjavanje poinilaca. U sluajevima povrede prava na ivot ili povrede zabrane muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja, drave imaju optu obavezu da sprovedu delotvornu istragu, koja mora biti izvrena bez diskriminacije. Ovo se naroito odnosi na sluajeve u kojima postoji sumnja da su stavovi zasnovani na rasnoj ili verskoj mrnji i predrasudama podstakli neki akt nasilja, u kojima je posebno vano da se zvanina istraga sprovede odluno i nepristrasno.
14 15 Sluaj Pretty protiv UK, 1998. Sluaj Assenov i drugi protiv Bugarske, 1998.
98
U istraivanju nasilnih incidenata dravne vlasti imaju i dodatnu obavezu da preduzmu sve razumne mere za razotkrivanje ovakvih motiva i da utvrde da li su etnika mrnja ili predrasude po nekom od gore navedenih osnova odigrali ili nisu odigrali ulogu u tim dogaajima. Sud je u praksi istakao da postupati prema rasno motivisanom nasilju i brutalnosti jednako kao u predmetima koji nemaju rasnu konotaciju, znailo bi ne videti specifinu prirodu tih dela koja su naroito destruktivna u odnosu na temeljna ljudska prava. Ako se ne napravi razlika u nainu na koji se postupa sa situacijama koje su bitno razliite to moe dovesti do neopravdanog postupanja prema rtvi koje je nespojivo sa lanom 14. Konvencije.16 U sluajevima gde postoji sumnja da su rasni motivi prouzrokovali akt nasilja, posebno je vano da se zvanina istraga energino i nepristrasno sprovede, imajui u vidu potrebu drutva da se obezbedi stalna osuda rasizma i mrnje zbog etnike pripadnosti u drutvu i poverenje manjina u sposobnost nadlenih organa da iz zatite od pretnji rasno motivisanog nasilja. Prilikom istrage nasilnih incidenata i posebno smrti prozrokovane od strane slubenog lica, dodatna je obaveza nadlenih dravnih organa da preduzmu sve to se razumno moe preduzeti kako bi se razotkrili eventualni rasistiki motivi i utvrdilo da li su u tim dogaajima bilo kakvu ulogu igrali etniki motivisana mrnja ili predrasude.
16
Sluaj Nachova i drugi protiv Bugarske, 2005.
Violeta Koi Mitaek
KAZNENE ODREDBE ZA PREKRAJE

1. Zakon o zabrani diskriminacije U skladu sa optom svrhom propisivanja prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. Zakona o prekrajnom postupku), svrha kanjavanja u oblasti borbe protiv diskriminacije je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog diskriminatrnog postupanja koje je kvalifikovano kao prekraj, odnosno da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje ove vrste. Zakon o zabrani diskrimiancijue je u tom smislu predvideo prekrajne kazne za lica koja postupaju diskriminatorno, pa je za posebne sluajeva diskriminacije predvidjena novana kazna i to za pravno lice, odgovorno lice i fiziko lice, kako bi se i na ovaj nain sankcionisalo diskriminatorsko postupanje. Sud je ovlaen da izrie i zatitne mere u ovim sluajevima ija je svrha da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja. Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, osim nadlenih organa, moe podneti i lice koje je pretrpelo akt diskriminacije, odnosno oteeni. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno Sudu za prekraje, a izuzetno usmeno na zapisnik, po pravilima Zakona o prekrajima (Sl.glasnik RS br. 101/2005, 116/2008, 111/200). U zahtevu je potrebno navesti naziv pravnog lica ili ime fizikog lica protiv koga se pokree prekrajni postupak, vreme i mesto izvrenog prekraja, kao i dokaze koji potvruju navedene tvrdnje. Zahtev bi trebalo da bude jasan kako bi se po njemu moglo postupati. Sud u prekrajnom postupku izrie novane kazne u svakom konkretnom sluaju. Zakon o zabrani diskriminacije sadri sledee prekrajne odredbe. lan 50: Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj slubeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (lan 15. stav 2). Pravo svakog lica je da ima jednak pristup i jednaku zatitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti.Ovo pravo navedeno je u lanu 15. Zakona. Ukoliko slubeno lice ili odgovorno lice u organu javne vlasti diskriminatorski postupa prema osobi koja mu pristupa ili trai zatitu svojih prava, odgovorno je za prekraj prema lanu 50.Zakona. Organ javne vlasti je dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzee, ustanova,javna agencija i druga organizacija kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja, kao i pravno lice 99
100
koje osniva ili finansira Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Primeri: Nejednako postupanje prema licima romske nacionalnosti pred sudovima i organima javne vlasti obraanje sa TI umesto VI, uskraivanje gluvonemoj osobi prava na neposredno sasluanje bez prisustva tumaa za gluvoneme, neomoguavanje pristupa sudu osobama koja se kreu invalidskim kolicima, oteavanje i uskraivanje informacija o njihovim pravima osobama nieg stepena obrazovanja ili osobama sa zdravstvenim tekoama zbog kojih ne mogu da razumeju blanketne informacije organa javne vlasti i sl. lan 51: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu linog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i ueniku na praksi, licu na strunom osposobljavanju i usavravanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, naruava jednake mogunosti za zasnivanje radnog odnosa ili uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (lan 16. stav 1). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Kao poseban sluaj diskriminacije, lanom 16.regulisana je diskriminacije u oblasti rada. Pravno lice, odnosno preduzetnik bie kanjen navedenom novanom kaznom ukoliko licu koje je na bilo koji nain obavlja poslove kod pravnog lica, na osnovu njegovog linog svojstva uskrauje neka prava ili nejednako prema njemu postupa. Odgovorno lice, kao i fiziko lice, takodje e se kazniti zbog istog prekraja. Primeri: Uskraivenje zaposlenja slepom kandidatu koji ispunjava uslove konkursa i to zbog njegovog ili njenog invaliditeta. lan 52: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu linog svojstva lica ili grupe lica, odbije pruanje usluge, za pruanje usluge trai ispunjenje uslova koji se ne trae od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pruanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (lan 17. stav 1). Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne povrine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog linog svojstva onemogui pristup tim objektima, odnosno povrinama (lan 17. stav 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice.
Violeta Koi Mitaek: Kaznene odredbe za prekraje
101
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 2. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Diskriminacija u pruanju javnih usluga i korienju objekata postoji ukoliko pravno ili fiziko lice u okviru svoje delatnosti ili zanimanja, na osnovu linog svojstva lica ili grupe lica, odbije pruanje usluge, postavi posebne uslove za pruanje usluge ovim licima ili neopravdano prui prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Vlasnik ili korisnik objekta koji onemogui ili oteava pristup objektima u javnom upotrebi i javnim povrinama licima na osnovu njihovog linog svojstva, takodje ini akt diskriminacije. Pravno lice ili preduzetnik bie kanjeni novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara, a odgovorno lice, kao i fiziko lice novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara. Primeri: Uskraivanje pristupa u ugostiteljski objekat licima romske nacionalnosti ili zabrana ulaska na javni bazen, onemoguavanje osobama sa invaliditetom pristupa i korienja usluga hotela. lan 53: Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno naelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, odravanje, izraavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (lan 18). Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana pravno lice odnosno preduzetnik. Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu i fiziko lice. Odgovorno lice u organu javne vlasti kaznie se novanom kaznom ukoliko licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, odravanja, izraavanje ili promenu vere ili uverenja, i pravo da ispoljavaju svoja verska uverenja na bilo koji nain. Zbog istog prekraja kaznie se pravno lice i preduzetnik, kao i odgovorno lice u pravnom licu i fiziko lice. Primer: Uskraivanje licu na izdravanju kazne zatvora koje je muslimanske veroispovesti, prava da ispoljava svoja verska uverenja odredjenim nainom molitve. lan 54: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog linog svojstva neopravdano otea ili onemogui upis, odnosno iskljui ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (lan 19. stav 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Prekraj iz lana 54. ini vaspitna, odnosno obrazovna ustanova zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja, kada licu ili grupi
102
lica, na osnovu njihovog linog svojstva otea ili onemogui upis, odnosno iskljui ih iz ustanove. Za isti prekraj kaznie se i odgovorno lice u ustanovi. Primeri: Postavljanje posebnih uslova za upis u kolu dece sa invaliditetom, odugovlaenje odgovora na zahtev radi upisa, nepruanje pomoi i podrke deci iz osetljivih grupa koja su upisana u ustanove, ignorisanje ove dece, izolovanje i odvajanje od vrnjaka, njihovo ismevanje, uestalo upuivanjem na provere sposobnosti-kategorizacije, kao vid pritiska na decu i roditelje da promene ustanovu, odravanje nepristupanosti ustanova za osobe sa fizikim invaliditetom. lan 55: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatie lice ili grupu lica s obzirom na pol (lan 20. stav 2). Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vri fiziko i drugo nasilje, eksploataciju, izraava mrnju, omalovaava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol. Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 2. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Diskriminacija na osnovu pola postoji ukoliko se postupa protivno naelu ravnopravnosti polova u svim sferama ivota, te s toga postupanje protivno naelu jednakih prava i sloboda ena i mukaraca u politikom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog, ali i porodinog ivota, predstavlja akt diskriminacije.Zabranjeno je uskraivanje prava ili priznavanje pogodnosti u odnosu na pol i promenu pola, kao i fiziko i svako drugo nasilje, eksploatacija, javno zagovaranje ili postupanje u skladu sa predrasudama, obiajima i drutvenim obrascima zasnovanim na ideji podredjenosti i stereotipnih uloga polova. Za ovaj prekraj pravno lice e biti kanjeno novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara, kao i preduzetnik, a novanom kaznom od 5.000 do 50.000 bie kanjeno odgovorno lice, kao i fiziko lice. Primeri: Brojni su primeri diskriminacije na osnovu pola, poev od nasilja u porodici i to fizikog, psihikog i ekonomskog, izraavanje stavova zasnovanih na ideji stereotipnih uloga polova u medijima, loijeg tretmana zaposlenih ena u odnosu na mukarce i drugo. lan 56: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako sprei izraavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (lan 21). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice.
103
Seksualna orijentacija je privatna stvar i pravo svakog lica je da se izjasni ili ne izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, te tako niko ne moe biti pozvan da se o tome javno izjasni. Takoe, pravo je svakog lica da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjanjenja je zabranjeno. Pravno lice ili preduzetnik kaznie se ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji ili ukoliko sprei ove izraavanje. Odgovorno lice i fiziko lice takodje e se kazniti zbog istog prekraja. Primeri: Izjanjenja nekog lica o njegovoj seksualnoj orijentaciji, ukoliko se radi o pripadnicima gej ili lezbejske populacije, daleko je najei povod za diskriminatorsko postupanje, kada je u pitanju diskriminacija zbog seksualne orijentacije.Izbacivanje deteta iz kole ili otkaz ugovora o radu, primeri su takvog diskriminatornog ponaanja. lan 57: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminie dete, odnosno maloletnika prema branom, odnosno vanbranom roenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obelejima drutvenog poloaja, aktivnostima, izraenom miljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i lanova porodice (lan 22. stav 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Novanom kaznom kaznie se pravno lice ili preduzetnik koji diskriminie dete, odnosno maloletnika zbog injenice da je dete rodjeno u braku ili van braka, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola, razliito postupa prema detetu zbog imovnog stanja, profesije ili drutvenog poloaja roditelja, te zbog uverenja i izraenom miljenju roditelja, odnosno lana porodice deteta. Odgovorno lice i fiziko lice kaznie se zbog istog prekraja. Primeri: Deca romske nacionalnosti izloena su segregaciji u koli, ali i u vankolskim aktivnostima, to je posledica nacionalne pripadnosti, kao i siromatva i loeg drutvenog poloaja roditelja, a sa druge strane deca roditelja na visokim politikim i drugim drutvenim pozicijama imaju prednost u odnosu na veinu druge dece. lan 58: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pruanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (lan 23. stav 1). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Zanemarivanje i uznemiravanje lica na osnovu starosne dobi u pruanju zdravstvenih i drugih javnih usluga, trpe najee starija lica. Predviena je
104
novana kazna za pravna lica i preduzetnike koji diskriminatorski postupaju prema ovim licima, kao i za odgovorno lice i fiziko lice. Primer: Diskriminacija u pruanju zdravstvenih usluga ispoljava se prilikom smetaja u bolnicu, gde starija lica due ekaju na smetaj, izloeni su loijem tretmanu u bolnici, zaposleni im se esto obraaju omalovaavajui ih. Prilikom pruanja javnih usluga, starija lica trpe vrlo esto uvrede prilikom ostvarivanja svojih prava izjava slubenika upuena starijoj sugraanki, prilikom pribavljanja pasoa o tome da teko moe ostavi otisak jer joj je koa stara i smeurana, te zbog toga stvara guvu. lan 59: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminie lice ili grupu lica zbog njihovih politikih ubeenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti politikoj stranci (lan 25. stav 1). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fiziko lice. Diskriminacija zbog politike pripadnosti postoji ukoliko lice trpi nejednako postupanje zbog toga to je lan ili nije lan odreene politike stranke kao i zbog svojih politikih ubeenja. Pravno lice i preduzetnik kaznie se novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara ukoliko diskriminie lice zbog ovakvih razloga, a odgovorno lice i fiziko lice kaznie se kaznom od 5.000 do 50.000 dinara zbog istog prekraja. Primeri: Rasporeivanje zaposlenog na nie radno mesto zbog stranake pripadnosi, neosnovano pokretanje disciplinskih postupaka protiv zaposlenog zbog njegovih politikih ubeenje, vreanje ovog lica i drugo. lan 60: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog linog svojstva neopravdano odbije pruanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pruanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama leenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vrea i omalovaava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (lan 27. stav 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik. Diskriminacije s obzirom na zdravstveno stanje zabranjena je i regulisana lanom 27. Zakona. Zabranjena je i diskriminacija lanova porodice lica koje trpi diskriminaciju. Pravno lice ili preduzetnik bie kanjen ukoliko zbog zdravstvenog stanja licu ili grupi lica neopravdano odbije pruanje zdravstvene usluge, postavi posebne uslove za pruanje usluga, odbije postav-
105
ljanje dijagnoze ili uskrati informacije o zdravstvenom stanju i merama leenja i rehabilitacije, kao i ako ova lica uznemirava, vrea i omalovaava tokom boravka u zdravstvenoj ustanovi. Za ovaj prekaj kaznie se i odgovorno lice, kao i zdravstveni radnik. Primeri: Prilikom korienja zdravstvenih usluga, brojni pacijenti uskraeni su za informacije o svom zdravstvenom stanju i potrebnim merama leenja. Na primer, kad se radi o novoroenim bebama, gde bez obavetavanja majke zdravstveni radnici pristupaju pregledima i terapiji bez njene saglasnosti. Diskriminacija postoji i kad su porodilje izloene vreanju i omalovaavanju. 2. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine sadri kaznene odredbe kojima se predviaju prekrajne kazne koje sud u prekrajnom postupku moe izrei pravnim i fizikim licima koja su izvrila akt nedozvoljene diskriminacije. Prekrajno kanjavanje predvieno je ovim Zakonom za posebne sluajeve diskriminacije koji nisu regulisani drugim zakonima, kao to je Zakon o zabrani diskriminacije. Vano je napomenuti da je prilikom usvajanja Zakona veliki broj prekraja koje je trebalo uneti u tekst ovog propisa izostavljen, ime je stvorena pravna praznina kada je u pitanju prekrajno kanjavanje u sluajevima oigledne diskriminacije osoba sa invaliditetom. Usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije, ovaj nedostatak je otklonjen jer se njegove odredbe primenjuju i u sluajevima diskriminacije osoba sa invaliditetom, i to kao dopunjujue. lan 46: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj udruenje ako:1. odbije osobi sa invaliditetom zahtev za ulanjenje u udruenje zbog njene invalidnosti (lan 12. stav 2. taka 1); 2. postavi posebne uslove za ulanjenje osobi sa invaliditetom u udruenje (lan 12. stav 2. taka 2); 3. uskrati prava ulanjenoj osobi sa invaliditetom da bira i bude birana u organe upravljanja udruenja, odnosno postavi posebne uslove za izbor osobe sa invaliditetom u organe upravljanja udruenja (lan 12. stav 2. ta. 3. i 4). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u udruenju. Kao poseban sluaj diskriminacije osoba sa invaliditetom u lanu 12. Zakona zabranjena je diskriminacija zbog invalidnosti u udruenjima. Prekraj iz lana 46. ini udruenje ukoliko odbije zahtev za ulanjenje u udruenje osobi sa invaliditetom, zbog njene invalidnosti, postavi posebne uslove za ulanjenje osobi sa invaliditetom u udruenje, uskrati pravo ulanjenoj osobi sa invaliditetom da bira i bude biran u organe upravljanja udruenjem, postavi posebne uslove za izbor osobi sa invaliditetom u organe upravljanja udruenja. Odgovorno lice u udruenju odgovarae za isti prekraj.
106
lan 47: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1. odbije da prui uslugu osobi sa invaliditetom, osim ako bi pruanje usluge ugrozilo ivot ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica (lan 13. stav 5. taka 1); 2. prui uslugu osobi sa invaliditetom pod nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga prua drugim korisnicima, osim ako bi pruanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo ivot ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica (lan 13. stav 5. taka 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu. Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana fiziko lice. Diskriminacija u pruanju usluga i korienju objekata i povrina, najrasprostranjeniji je i najvidljiviji vid diskriminacije osoba sa invaliditetom. lanom 13. Zakona zabranjena je diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga, kao i u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povrinama Pod uslugom se smatra svaka usluga koju pravno ili fiziko lice prua u okviru svoje delatnosti ili trajnog zanimanja. Objekti u javnoj upotrebi su objekti u oblasti obrazovanja,zdravstva, socijalne zatite, kulture, sporta, turizma i drugi objekti koji se koriste za zatitu ivotne sredine, zatitu od elementarnih nepogoda i slino. Javne povrine su parkovi, zelene povrine, trgovi, ulice, peaki prelazi, druge javne saobraajnice i slino. Prekraj ini pravno lice ukoliko odbije da prui uslugu osobi sa invaliditetom ili prui uslugu osobi sa invaliditetom pod drugaijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima uslugu prua drugim korisnicima. Pravno lice nema obavezu da osobi sa invaliditetom prui uslugu pod jednakim uslovima kao i drugim korisnicima, ukoliko bi pruanje usluge ugrozilo ivot ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica. Za ovaj prekraj kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu, kao i fiziko lice. lan 48: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako postavlja posebne uslove za pruanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom u sluajevima kada ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima (lan 17. stav 2. taka 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu. Diskriminacija prilikom pruanja zdravstvenih usluga,prema lanu 17. Zakona predstavlja posebno teak sluaj diskriminacije zbog invalidnosti. Diskriminacijom u ovoj oblasti se smatra odbijanje da se prui zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti, postavljanje posebnih uslova za pruanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom ako uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima, odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraivanje
107
informacija o zdravstvenom stanju, preduzetim i nameravanim merama leenja i rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vredjanje ili omalovaavanje osobe sa invaliditetom u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi, zbog invalidnosti. Prekraj iz stava 2. taka 2. ini pravno lice, a prekraj iz stava 2 taka 1. odgovorno lice u pravnom licu. lan 49: Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1. uskrati prijem detetu predkolskog uzrasta, ueniku odnosno studentu sa invaliditetom u vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu koja odgovara njegovom prethodno steenom znanju, odnosno obrazovnim mogunostima (lan 18. stav 2. taka 1); 2. iskljui iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove koju pohaa dete predkolskog uzrasta, uenika odnosno studenta sa invaliditetom iz razloga vezanih za njegovu invalidnost (lan 18. stav 2. taka 2). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu. lanom 18. Zakona zabranjena je diskriminacija zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja. Diskriminaciju obuhvata uskraivanje detetu predkolskog uzrasta, ueniku, studentu sa invaliditetom prijem u vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu koja odgovara njegovom prethodno steenom znanju, odnosno obrazovnim mogunostima, iskljuivanje iz vaspitne odnosno obrazovne ustanove koju ve pohaa dete predkolskog uzrasa, uenik, odnosno student iz razloga vezanih za njegovu invalidnost, postavljanje neinvalidnost kao posebnog uslova za prijem u vaspitnu, odnosno obrazovnu ustanovu, ukljuujui i zahtev za podnoenje uverenja o zdravstvenom stanju i prethodnu proveru psihofizikih sposobnosti, osim ako je taj uslov utvrdjen u skladu sa propisima kojima se uredjuje oblast obrazovanja. Prekraj ini pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu u sluaju diskriminacije obuhvaene lanom 18. stav 2. taka 1. i taka 2. lan 50: Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nastavnik, vaspita ili drugo lice zaposleno u obrazovnoj odnosno vaspitnoj ustanovi koje stalno ili uestano uznemirava, vrea i omalovaava uenika, studenta odnosno dete predkolskog uzrasta zbog njegove invalidnosti (lan 20). Zakon je u lanu 20. propisao kao poseban teak oblik diskriminacije zbog invalidnosti uznemiravanje, vredjanje i omalovaavanje deteta predkolskog uzrasta, uenika i studenta zbog invaliditeta i to kad te radnje vri vaspita, nastavnik ili drugo lice zaposleno u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi. Prema tome, prekraj iz lana 50. moe uiniti samo zaposleni u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi, odnosno fiziko lice. lan 51: Novanom kaznom od 25.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice prevoznik ako odbije da preveze osobu sa invaliditetom (lan 27. stav 2. taka 1).
108
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u pravnom licu. Novanom kaznom od 10.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana preduzetnik. Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana vozno osoblje. Zabranjeno je vriti diskriminaciju zbog invalidnosti u prevozu u svim granama saobraaja (lan 20. Zakona). Diskriminacija u prevozu je: odbijanje da se preveze putnik sa invaliditetom, odbijanje posade prevoznog sredstva da prui fiziku pomo putniku sa invaliditetom ako bez takve pomoi putnik sa invaliditetom ne moe da koristi prevozniku uslugu i to ako se pruanjem pomoi ne ugroava bezbednost saobraaja, kao i utvrivanje nepovoljnijih uslova prevoza za putnike sa invaliditetom, naroito uslova plaanja, osim u meri u kojoj su ti uslovi opravdani tehnikim zahtevima ili neophodnim poveanim trokovima prevoza putnika sa invaliditetom (lan 20 stav 2 taka 3.) Meutim, kao prekraj predvidjen je samo sluaj diskriminacije koji se sastoji u odbijanju da se preveze putnik sa invaliditetom. Prekraj moe uiniti pravno lice prevoznik, odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnik i vozno osoblje. lan 52: Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj vozno osoblje koje stalno ili uestano uznemirava, vrea i omalovaava putnika sa invaliditetom u toku putovanja zbog njegove invalidnosti (lan 29). Posebno tean oblik diskriminacije zbog invalidnosti jeste vreanje, uznemiravanje i omalovaavanje putnika sa invaliditetom u toku putovanja od strane posade prevoznog sredstva i to zbog invalidnosti putnika. Prekraj ini fiziko lice, odnosno vozno osoblje.
DODATAK
*1
I.
1. , , . ( : ), , . 2. : 1) , (, ), , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ( : ); 2) , , , , ; 3) ;
* , 22/2006, 30. 2009.
111
112
4) , , , , , , , , , . . 3. . , , , . , .
II.
4. , . , . 5. , , , , . 6. , , , ,
113
, . 7. , , , , , . 8. , , , , . 9. , , . 10. , , , , , . 11. , ,
114
, , , . 12.
, , .
13. : 1. , , , , , , , ; 2. ; 3. ; 4. , , , , ; 5. ( ); 6. ( ) ( ) ; 7. , , , . 14. , , .
115
III.
15. . , , , . 16. , , , , , , , , , , . 1. , , , , , , , , . , , , 2. (, , , , , ). 17. , , ,
116
, , , . ( , , , , , , , , .), (, , , .), . 18. , , , , . , , , . 19. , , , . , - , , , , , . , .
117
20. , , , , , . . , , , , , , , , . 21. . , . 22. , , , , . , , , , , , , , , , . 23. . , ,
118
. 24. , , . . 25. , . 1. , , , . 26. , , , , . . . 41, 42, 43, 44, 45. 46. . 27. , . 1. , ,
119
, , , .
IV.
28. , ( : ). . . : 1. ; 2. ; 3. . , , . 29. . . 30. : ; ; , ; . . : 1. ;
120 2.
; 3. ; 4. , . . . , , . . . 31. , . . 32. . , , . . , . . , , , .
121
. , , . . 33. : 1. 40. ; 2. , ; 3. 43. , , , ; 4. ; 5. ; 6. , ; 7. , ; 8. ; 9. . 34. .
122
V.
35. , , , . . , . , 15 . 36. . , , . 37. , , . 15 . 38. , , . 39. 90 , .
123
, . 30 , . 40. , , . 1. 30 , . 1. , . .
VI.
41. . . . . 42. , , . 43. 41. 1. :
124 1.
2. 3. 4. 5.
, , ; ; ; ; . 14. . 44.
, , , , . , . , . 45. , . , , . 46. 43. . 1, 2, 3. 5. , .
125
, 1. . , , 43. . 1, 2, 3. 5. . 3. , , . 3. , . 3. .
VII.
47. . 48. , , , . , . . 49. , , , . .
126
VIII.
50. 10.000 50.000 , ( 15. 2). 51. 10.000 100.000 , , , , , , , ( 16. 1). 5.000 50.000 1. , , . 52. 10.000 100.000 , , , , , , ( 17. 1). 10.000 100.000 , , , , ( 17. 2). 5.000 50.000 1. , , . 5.000 50.000 2. , , . 53. 5.000 50.000 , , ,
127
, , ( 18). 10.000 100.000 1. . 5.000 50.000 1. . 54. 10.000 100.000 , , , , ( 19. 2). 5.000 50.000 1. , . 55. 10.000 100.000 , ( 20. 2). 10.000 100.000 , , , , , . 5.000 50.000 2. , , . 56. 10.000 100.000 , , ( 21). 5.000 50.000 1. , , . 57. 10.000 100.000 , -
128
, , , , , , ( 22. 2). 5.000 50.000 1. , , . 58. 10.000 100.000 ( 23. 1). 5.000 50.000 1. , , . 59. 10.000 100.000 , ( 25. 1). 5.000 50.000 1. , , . 60. 10.000 100.000 , , , , , ( 27. 2). 5.000 50.000 1. , , .
129
IX.
61. 60 . 28. 40. . 62. , 45 . 63. , . 28. 40. 1. 2010. .
*1

1. , , . 2. : ; ; ; ; . 3. 1. : , , , ;
, 33/2006, 17. 2006.
1. 2. 3. 4. 5.
131
132 2.
3.
, (, ) , , , , ; , , , , , , , .
4. . 5. , .

6. (1) , . (2) ( : ), , , . (3) , , , , .
133
(4) : 1. , , ; 2. , . (5) . 7. : , , ; ; . 8. : 1. , , , , , ; 2. . 9. : ; ,
1.
2. 3.
1. 2.
134
, , , , , , . 10. .

o 11. (1) . (2) : 1. , ; 2. , , , ; 3. , ; 4. . (3) , , . 12. (1) . (2) :
135
1.
; 2. ; 3. ; 4. . (3) . 13. (1) . (2) , , , , , . (3) , , : , , , , , , . (4) , , : , , , , . (5) : 1. , ; 2. , ; 3. .
136
14. 13. : 1. , ; 2. , ; 3. . 15. , , . 16. (1) , , , , . (2) 1. , , . (3) 1. . (4) 1. . 17. (1) . (2) : 1. ; 2. ;
137
3.
4.
, ; , .
18. (1) . (2) 1. : 1. , , , ; 2. , , ; 3. , , . 19. 1. : , , , ; , , , , , , , .
2.
138 20.
, , , , , , . 21. (1) : 1. ; 2. ; 3. ; 4. . (2) , , . (3) , , , , . 22. : , ; , ; ; , .
1.
2.
3. 4.
139
23. : ; 2. . 24. : 1. , ; 2. , ; 3. . 25. . 26. , , , . 1. 27. (1) . (2) 1. : 1. ; 2. ; 3. , , .
140
28. : 1. ; 2. . 29. , , . 30. (1) . (2) 1. : 1. ; 2. ; 3. . (3) . 31. .

32. , -
141
. 33. , , . 34. . 35. , , . 1. . 36. , , . , 37. , .
142
38. , .

39. . 40. , . 41. , , , . 42. (1) . (2) . (3) . 21. 22. .
143
43. 42. : , , ; ; ; . 44. . 45. (1) 42. . 2. 3. , , , , . (2) , . (3) 48 .
1.
2. 3. 4.

46. 10.000 100.000 : 1. ( 12. 2. 1);
144 2.
( 12. 2. 2); 3. , ( 12. 2. . 3. 4). 5.000 50.000 1. . 47. 10.000 100.000 : 1. , ( 13. 5. 1); 2. , ( 13. 5. 2). 5.000 50.000 1. . 5.000 50.000 1. . 48. 10.000 100.000 ( 17. 2. 2). 5.000 50.000 1. . 49. 10.000 100.000 : 1. , , ( 18. 2. 1); 2. , ,
145
( 18. 2. 2). 5.000 50.000 1. . 50. 10.000 50.000 , , , ( 20). 51. 25.000 500.000 ( 27. 2. 1). 5.000 50.000 1. . 10.000 250.000 1. . 5.000 50.000 1. . 52. 5.000 50.000 , ( 29).

53. , . 32. 33. 1. 2007. .

. 229/04

, : , , , -, , , , , , , , , , , , , . . 1591/02 3.7.2003. , 21.4.2004. ,
. . 1591/02 3.7.2003. .
. . 2939/2001 20.2.2002. , , , , , : , , , , 8.7.2000. - 15 , . 147
148
. ., . . 1591/02 3.7.2003. . . . 386. : . 354. 2. 11. . 354. 2. 14. , . 8.7.2000. . , . , , 157. 199. . : , , , , , . , , . 1967. ( , 6/1967). 5. , , , , , , , . 1971. (
149
29.1.1971. 27.1.1971. , ( 7/71). 26. . , , , , , , , , , . 157. , , 199. , , , , , . , 157. , , , , 199. . , , , . , . , , . . , , . . 187. -
150
. , , ( ). 199. , , , . 199. , . 199. , , . , , . . . , . , , . 393. . , , , .. //04
CIP , 343.85:343.412(497.11) 343.85:343.412(497.11)(094.5) ANTIDISKRIMINACIONI zakoni : vodi / Saa Gajin ... [et al.]. Beograd : Centar za unapreivanje pravnih studija, 2010 (Beograd : Dosije studio). 150 str. ; 24 cm. (Biblioteka Suoavanja ; 38) Tekst lat. i ir. Tira 1.000. Str. 78: Uvod / Saa Gajin. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Iz sadraja: ; . ISBN 978-86-7546-058-9 1. , , 1965 [] [] a) b) COBISS.SR-ID 177129484
IZVOD IZ OSTALIH IZDANJA U SUOAVANJA
Zbornik: Kriza i obnova prava (red. Zoran Ivoevi ), 1999. Zbornik: Ustavnost i vladavina prava (red. Kosta avoki), 2000. ivota Risti : Novo evropsko berzansko pravo, 2000. Zbornik: Krijumarenje ljudi, 2001. Zbornik: Liberalna misao u Srbiji (red. J. Trkulja i D. Popovi ), 2001. Kolektiv autora: Pravo radio-difuznih preduzea, 2001. Zbornik: Kriza I reforma pravosua (red. Jovica Trkulja), 2001. Milan Kurepa: Usud otpora, 2002. Vladimir V. Vodineli : Prolost kao izazov pravu, 2002. Zbornik: Prava osoba sa invaliditetom (red. Jovica Trkulja), 2003. Miodrag Jovi i : L'tat rgional, 2003. Dejvid Mekenzi: Jovan Risti Evropski dravnik, 2004. Elda Brogi, Vladimir Vodineli , Saa Gajin: Developing a Harmonized Information and Communication Law in Europe, 2005. Dejvid Mekenzi: Jovan Marinovi Evropski gospodin i srpski diplomata (18211893), 2006. Antidiskriminaciono pravo vodi (ur. Saa Gajin), 2006. Diskriminacija u Srbiji: Izvetaj Koalicije protiv diskriminacije (ur. Saa Gajin), 2007, 2008, 2009, 2010. Pravna pomo (ur. Saa Gajin), 2007. Dostupnost objekata u posedu organa javne vlasti 2007 izvetaj Koalicije protiv diskriminacije, (ur. Saa Gajin), 2008, 2009, 2010. Organizacije osoba sa invaliditetom, (ur. Saa Gajin), 2008. Diskriminacija osoba sa invaliditetom, (ur. Saa Gajin), 2008, 2009, 2010. Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaih autora, (ur. Saa Gajin), 2009. Izvetaj o primeni Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Violeta Koi Mitaek, Tanja Drobnjak, Saa Gajin (ur.) i grupa autora, 2010. Studija o drutvenom, ekonomskom i pravnom statusu organizacija osoba sa invaliditetom, Predrag Vukasovi, Saa Gajin (ur.) i grupa autora, 2010.
CUPS

Antidiskriminacioni Zakoni Vodic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Antidiskriminacioni Zakoni Vodic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI

CENTAR ZA UNAPREIVANJE PRAVNIH STUDIJA

UREDNIK PROF. DR JOVICA

UREDNIK IZDANJA DR SAA GAJIN

Objavljivanje ove knjige pomogao je

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

POJAM, OBLICI I SLUAJEVI DISKRIMINACIJE

I Osnovne odredbe pojam diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

II Opta zabrana i oblici diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

26 Udruenje studenata sa hendikepom:

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

III Posebni sluajevi diskriminacije

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

Diskriminacija u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja (VelikiMali)

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

dr Saa Gajin, et al.: Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

POSEBNI SLUAJEVI DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

mr Predrag Vukasovi: Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

mr Predrag Vukasovi: Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

mr Predrag Vukasovi: Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom

Antidiskriminacioni zakoni, vodi

mr Predrag Vukasovi: Posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom

Antidiskriminacioni zakoni, vodi