UNIVERZITET U TRAVNIKU Fakultet za menadment i poslovnu ekonomiju

SEMINARSKI RAD Predmet: Javne Finansije TEMA:

JAVNI PRIHODI

MENTOR: Doc.dr. Halil Kala ASISTENT: Ass.Aida Zolota

STUDENT: Aldijana Jasarevic 799/10-V

Sadraj

Uvod.............................................................................................................................. 3 Razvoj javnih prihoda.................................................................................................... 4 Pojam i karakteristike javnih prihoda............................................................................ 4 Klasifikacija javnih prihoda........................................................................................... 5 Redovni i neredovni javni prihodi.................................................................................. 7 Prihodi od stanovnitva i od pravnih lica....................................................................... 7 Izvorni i izvedeni prihodi................................................................................................. 7 Fiskalni i nefiskalni javni prihodi................................................................................... 8 Prihodi u novcu i prihodi u naturi.................................................................................... 8 Fiskalno optereenje........................................................................................................ 8 Zakljuak......................................................................................................................... 10 Literatura ......................................................................................................................... 11

UVOD

Javni prihodi se koriste kao instrument fiskalne politike jedne drave.Javni prihodi u federalnom sistemu su podeljeni izmeu vie dravnih nivoa.Javni prihodi predstavljaju dravna novana sredstva koja slue za finansiranje kako drutvrnih tako i javnih potreba.Klasina teorija je prihode od javne imovine,takse i poreze posmatrala kao normalne,redovne javne prihode koji sluze sa podmirivanje javnih rashoda.Savremena teorija,pored klasine teorije prihvata jo i javni dug,emisiju novca i ostale dpunske prihode kao vrstu javnih prihoda.Ono sto je karakteristino za moderne dravne,jeste to da javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda.Ima mnogo faktora koji utiu na visinu i strukturu javnih prihoda-javne funkcije,ekonomska mo drave i razni ekonomski odnosi.Osnovni faktori koji utiu na sistem javnih prihoda su privredni sistem, ostvareni nacionalni dohodak, veliina teritorije kao i broj stanovnika...Javni prihodi se ostvaruju pomou oporezivanja,prihoda od javnih preduzea,javnog duga i dr.Poreski prihodi predstavljaju osnovne javne prihode koji su najznacajniji i najbitniji.U najvanije poreske prihode moemo svrstati porez na imovinu,porez na potronju,porez na dobit,porez na lini dohodak graana,porez na promet proizvoda i usluga i mnogi drugi...U sljedeem izlaganju u pokusati da prikazem ono to je najbitnije a tie se javnih prihoda,od njenog nastanka pa do podjele javnih prihoda i njihovog znaaja.

Razvoj javnih prihoda Jo u prvobitnim zajednicama se javio prvi oblik prikupljanja javnih prihoda u vidu poklona. U robovlasnitvu su robovlasnike drave primenjivale razne metode prikupljanja sredstava kao to su ratni plen, pljaka, porez, carine, robovska radna snaga i dr. U feudalnom drutvu strukturu prihoda su inili : prihodi od domena i regala (prava), takse, akcije, feudalna renta, javni zajmovi i dr. U kapitalistikom drutvu oko 80-90% dravnih potreba su se podmirivale porezom. Upravo zbog toga je poznati ekonomista J. umpeter kapitalistiku dravu nazvao Poreskom dravom Strukutru prihoda zemlje socijalistike privrede ine porez, carine, takse, zajmovi itd. Pojam i karakteristike javnih prihoda Postoji vie definicija javnih prihoda. Pod javnim prihodima podrazumevamo sva novana sredstva, odnosno prihode koje drava prikuplja, a samim tim rasporeuje i troi u cilju omoguavanja rada njenih organa i institucija, u namjeri vrenja aktivnosti i pruanju usluga zbog kojih su osnovane, nazivaju se javni prihodi. Znai da se pod javnim prihodima podrazumevaju sva ona novana sredstva koja slue drutvenoj zajednici za podmirenje javnih ili drutvenih rashoda. Na osnovu ovih definicija, da bi organi drutvenio-politikih zajednica mogli da obavljaju svoje poslove oni moraju da raspolau odreenim novanim sredstvima. Ranijih godina javni prihodi su se javljali u naturalnom obliku meutim u savremenoj privredi javljaju se iskljuivo u novcu. Neke od glavnih karakterisitika prihoda koja se javljaju u savremenoj privredi: javni prihodi se ubiraju i iskazuju u novcu javni prihodi se ubiraju redovnim godinim ili drugim instrumentima plaanje javnih prihoda ne dovodi u pitanje postojeu imovinu javni prihodi slue za podmirivanje trokova koji imaju opti karakter1 Mnogi teoretiari smatraju da je porez jedan od osnovnih oblika javnih prihoda. Pored poreza tu su jo i takse, emisija novca, javni dug, carine, doprinosi. Svi oni spadaju u izvore javnih prihoda. Javni prihodi se koriste za finansiranje raznih dravnih aktivnosti. Bitno je istai da se javni prihodi razlikuju od prihoda fizikih lica i prihoda pravnih lica. Pod sistemom javnih prihoda podrazumevamo skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje drava koristi za finansiranje javnih potreba. Kada kaem javne potrebe prije svega mislim na: unutranju bezbednost, meunarodnu bezbednost, socijalnu sigurnost graanja, vanredne potrebe graanja i privrede i dr. Sve su to potrebe koje pojedinac ne moe ostvariti bez drave. Smatra se da ukoliko drava odlui da proiri svoje dravne aktivnosti, poveae se i potrebe za raznim oblicima javnih prihoda. Javni prihodi se mogu ostvariti na razne naine: na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzea, naknade za usluge dravnih organa, putem javnog duga i dr.

http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf

Klasifikacija (vrste) javnih prihoda Klasifikacija, odnosno podjela javnih prihoda vri se na osnovu razliitih kriterijujma. Javni prihodi se mogu pojaviti u vidu poreza, doprinsa, taksi, naknada, domenskih prihoda i dr., a njihova struktura i znaaj se razlikuju od zemlje do zemlje. Nabrojaemo neke vrste javnih prihoda koji se javljaju, ne samo kod nas, ve i u ostalim zemljama: Redovni i vanredni javni rashodi Javno-pravni i privatno-pravni Originarni (izvorni) i izvedeni prihodi Prihodi od stanovnitva i pravnih lica Povratni i nepovratni prihodi Namenski i nenamenski prihodi Prihodi u novcu i prihodi u naturi Prihodi centralne i lokalne vlasti Katastarski i tarifni prihodi.2 Takoe neke od bitnijih prihoda moemo da prikazemo pomou sljedee tabele:

http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf

Tabela 1. Klasifikacija javnih prihoda

KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA REDOVNI NEREDOVNI

Nefiskalni 1.Pokloni 2.Domenski prihodi 3.Drzavne ustanove 3.1. komercijalne 3.2. nekomercijalne 4.Drzavna preduzeca 4.1. finansijski razlog 4.2 ekonomski razlog 4.3. socijalno-politicki razlog

Fiskalni 1.Takse 2.Doprinosi 3.Parafiskaliteti 4.Porezi 4.1 monizam 4.2 pluralizam 4.2.1. iz imovine 4.2.1.1u statici 4.2.1.2u dinamici 4.2.2. iz prihoda 4.2.2.1 objekni 4.2.2.2. subjektni 4.2.3.iz rashoda 4.2.3.1 na potrosnju 4.2.3.2. fiskalni monopoli 4.2.3.3. carine

1.Javni dug 2.Vanredni dug 2.1. vanredni prihodi 2.2.vanredni porezi 2.3.prodaja imovine

(1) Izvor: (Radii,Raievi,2008,str. 225)

Poto sam i slikovito predstavio podjelu javnih prihoda, u sljedeem delu u pokuati da definiem, po meni, najbitnije prihode.

Redovni i neredovni prihodi Smatra se da su redovni prhodi koji se prikupljaju kontinuirano, u odreenim vremenskim periodima. Da bi se ovi prihodi smatrali redovinim, moraju da se prikupljaju iz izvora koji se redovno i neprestano finansijski obnavljaju. Suprotno redovnim javljaju se neredovni prihodi. Nerednovi prihodi su prihodi koje drava ubire (ostvaruje) neredovno iz izvora koji se ne obnavljaju. Vanredni javni prihodi stadaju u grupu neredovnih. Ovi prihodi se uvode za ogranien vremenski period sa ciljem da se pokriju vanredni javni rashodi. Samim prestankom vanrednih javnih rashoda, nestaje i potreba za vanrednim javnim prihodima.

Prihodi od stanovnitva i pravnih lica Prihodi od privrede I ptihodi od stanovnitva predstavljaju izvore odakle potiu javni prihodi.Prihodi od stanovnitva su prihodi koje plaaju graani iz svojih prihoda odnosno dohotka i iz imovine koja slui za podmirivanje javnih rashoda. Prihodi od pravnih lica su prihodi koje plaaju privredni subjekti i druga pravna lica, koje ostvaruju na osnovu obavljanja ekonomske aktivnosti i iz imovine.U njih spadaju: Dabine Javni zajam Parafiskalni prihodi Izvorni javni prihodi Ostali javni prihodi

Izvorni i izvedeni prihodi Izvorni javni prihodi su prihodi koje ostvaruje drava svojom ekonomskom aktivnou na tritu. Naravno, drava na tom tritu nastupa ravnoravno sa drugim privredmi subjektima, kao i na osnovu prava koja posjeduje nad imovinom. Drugim rijeima to su prihodi od dravne imovime, prihodi od prodaj e dobara i slino. Izvedeni javni prihodi su prihodi do kojih drava dolazi na osnobu svoje poreske vlasti na osnbu svog poreskog suvereniteta. Drava na osnovu fiskalng suvereniteta koji ima, ubire deo novanih sredstava od lica koja se nalaze pod njenom poreskom vlau. Prema nainu na koji se obezbeuju izvedeni javni prihodi, razlikujemo 2 vrste: Dabinski prihodi koji se obezbjeuju neposrednim nametanjem obaveza plaanja odreene javne dabine. U te prihode spadaju porezi, takse, naknade i doprinosi. Nedabinski prihodi se obezbjeuju poreskim nametanjem od strane drave. U ovu grupu prije svega spadaju novane kazne.

Fiskalni i nefiskalni javni prihodi Fiskalne prihode drava ostvaruje izvan tog nekog trinog procesa, na osnovu prinude tj. prinudnim putem od pravnih i fizikih lica koja se nalaze pod njenim fiskalnim suverenitetom, u vusini koja se odreuje na osnbu politikih kriterijuma. U ovu grupu prihoda spadaju porezi, takse i doprinosi, a ptakoe im se mogu dodati jo i parafiskalni rashodi. Nefiskali javni prihodi se mogu ostvariti na vie osnova. Prije svega u vidu poklona (domenski prihodi) prihodi od dravne imovine i organizacija tj. svi prihodi koje ostvaruju dravna preduzea. Naravno, dravna preduzea se mogu organizovati iz: finansijskih razloga (kada dravna eli da ostvari prihode); ekonomskih razloga (kada drava osim prihoda, eli da ostvari i proizvodnju); iz socijalno politikih razloga.

Prihod u novcu i prihodi u naturi Prihodi koje ostvaruju savremene drave, po pravilu se prikupljaju u novcu, a vrlo rijetko u naturi. Prihodi u naturi su bili zastupljeni pijre svega u davno vrijeme kada je bilo zastupljeno trgovanje odnosno trampa. Pre svega kada su seljaci morali da svoje obaveze plaaju u itu, jemu, kukuruzu i drugom. Dok u savremenim uslovima prihodi u naturi se uglavnom javljaju u vidu poklona.

Fiskalno optereenje U mnogim literaturama se susreemo sa razliitim terminima kao to su fiskalni pritisak, fiskalno optereenje, koeficjent fiskalng optereenja. Pod fiskalnim optereenjem podrazumevamo stepen optereenja nacionalnog dohotka (BDP) globalnim izdacima koji slue za zadovoljavanje javnih potreba koje su fisklanog i parafiskalnog karaktera. Ono to je bitno prilikom izraunavanja fiskalng optereenja jeste da u obzir treba uzeti samo prihode fiskalnog tipa (porezi, doprinosi, takse i sl.), a ne treba ukljuitavi nefiskalne prihode, zato to oni nisu teret za obveznike. Fiskalno optereenje je mogue iskazati sledeom formulom: 3 Fo=Sd/Dd*100 Fo izraunato fiskalno optereenje
3

(Radii,Raievi,2008,str. 225)

Sd zbir javnih prihoda dabinskog karaktera Dd godinji BDP po prinim cenama konkretne godine. Na osnovu fiskalnog optereenja uoavaju se tendencije promjena, otklanjaju se metodoloki nesporazumi pri definisanju pokazatelja, vri se poreenje fiskalnog optereenja (npr. u Srbiji i zemljama EU). Razlikujemo dve vrste fiskalnog optereenja: Globalno fiskalnog optereenje koje se utvuje za period od jedne kalendarske godine. Parcijalno finansijsko optereenje.

ZAKLJUAK Na osnovu prethodnog izlaganja,uoili smo koliko su prije svega bitni javni prihodi.Javni prihodi prije svega slue kao glavni izvor prihoda koje drava ostvaruje i pomou kojih se omoguuje normalno funkcionisanje dravnih organa kao i same drave.Drava ubira prihode od stanovnitva a za uzvrat obezbjeuje prije svega socijalnu sigurnost kao i mnoge druge protivusluge.Videli smo da struktura javnih prihoda zavisi od mnogih faktora,prije svega od svoje teritorijalne rasprostranjenosti,broja stanovnitva,ekonomske moi.Vrsta javnih prihoda razlikuje se od zemlje do zemlje ali ono sto je zajedniko za sve zemlje jeste to da javni prihodi slue prije svega za pokrivanje javnih rashoda.I na kraju moemo zakljuiti da su javni prihodi jedan od BITNIH faktora koji utiu na ekonomsko stanje jedne drave i koji omoguuju njeno normalno funkcionisanje.

10

Literatura: (2) Puara, K.;Risti, .; (1981) JAVNE FINANSIJE Menadment javnog sektora,Nauna knjiga, Beograd (3) Bjelica, V., Raievi, B., Babi, B., Radmilovi, S., Radii, M., (2001) Finansije,teorija i praksa, Novi Sad (4) Radii, M., Raievi, B., (2008) Javne finansije,teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Data status (5) Lui, Lj., (2005) Finansije, Novi Sad, Visoka poslovna kola (6) Miki, H., (2007) Finansijska strategija i planiranje poreza, Novi Sad, Visoka poslovna kola (7) http://www.scribd.com/doc/13454969/Javni-Prihodi-i-Javni-Rashodi (8) http://hr.wikipedia.org/wiki/Javni_prihodi

11