2

ZABLUDE
Je li lake poverovati da je cela priroda skrenula s puta ili da jedan ovek lae? (Thomas Paine)

Svet je pun ljudi koji celog ivota stiu znanje, i onih drugih, koji su se sa znanjem rodili pa sad troe vreme na pametnije stvari. Ovima drugima moda nedostaje smisao za organizaciju, ali zato na pretek imaju talenta za improvizaciju. Oni znaju sve i u svakom trenutku mogu da se ukljue u razgovor o politici, tehnici, medicini ili bilo emu drugom. Da li je to dobro? Na neki nain jeste, jer im to daje snagu i volju da se trude, ali je teta to su pri tom zanemarili vrednost znanja. Knjige su za nekoga drugog, a za roenog genija itanje je gubljenje vremena. On treba samo da se prihvati posla i remek- delo je stvoreno. Takvih remek-dela ima na svakom koraku, dovoljno je samo osvrnuti se oko sebe. Televizijske antene, recimo, zamenjuju se lavorima (valjda pronalazai misle da se radio - talasi najlake sakupljaju lavorom), a naeta flaa mineralne vode hermetiki se zatvara kaiicom tako to se ruka slobodno klati u grliu boce. Primera ima jo mnogo: topljivi osigurai popravljaju se debelom icom (zato li su samo stavili ovu tanku, kad tako lako pregoreva?), nesrenika koji je pretrpeo udar groma (ili ga je bar protresla struja) zakopavaju u zemlju kako bi ona izvukla struju iz njega, a najnoviji domet uma predstavljaju kompakt - diskovi okaeni na retrovizore automobila, koji treba da zbune policijske radare za merenje brzine vozila. udno je da tako veliki broj ljudi naprosto pliva u zabludama. Neke od njih verovatno su nastale kao plod razmiljanja dokonog oveka koji nije umeo bolje da iskoristi vreme, ali ima i opasnih zabluda (posebno onih u sferi ekonomije), stvorenih od strane ljudi spremnih da eksploatiu svakoga ko se upeca. U ovom poglavlju govoriemo o zabludama iz obe grupe. 47

Perpetuum mobile
Maine za proizvodnju energije ni iz ega, koje nose zajedniki naziv perpetuum mobile (to na latinskom znai veito pokretno) pravi su zlatni rudnik za pronalazae - amatere. Ovde namerno odvajamo amatere od ozbiljnih inenjera i naunika, jer ljudi od nauke, koji su pre svega nauili kako da razmiljaju, imaju naina da nekim drugim putem (a ne putem velikog broja pokuaja i pogreaka) dou do odgovora da je takva maina nemogua. Treba, ipak, priznati da je zanimljivo listati ideje svetskih pronalazaa koji misle da mogu da nasamare prirodu i da pronau preicu kojom e uspeti da zaobiu ogranienje koje namee zakon o odranju energije. Mnoge od ovih ideja zatiene su patentom i injenica da ova vrsta pravne zatite nije ba jeftina, svedoi o tome da su pronalazai cenili svoje ideje. Pregledom velikog broja patentnih prijava, stie se utisak da su pronalazai, razmiljajui o ovim mainama, prevazili jednostavne konstrukcije jer su svojim nainom razmiljanja nekako uspeli da shvate zato one ne mogu da rade. A onda su poeli da ih obogauju dodacima, prosto reeno da ih komplikuju i da im poveavaju dimenzije do megalomanskih razmera. Kad je pronalaza u tom uslonjavanju konstrukcije stizao do take u kojoj vie nije bio u stanju da shvati zato njegova maina ne bi radila, uzviknuo je Eureka i pourio u patentni zavod da ga neko ne bi preduhitrio. Naravno da pri tome nije gubio vreme na gradnju prototipa, jer to nije manir pravog genija. Njegova maina mora da radi i oveanstvo e to kad-tad shvatiti. Uz takav nain gledanja na stvari, sasvim je mogue da se negde provue i sitan previd... da je zakon o odranju energije ipak neumoljiv.

Reenja sa mnogo prednosti i samo jednom manom

Nije jasno zato pronalazai toliko vole da ideju o maini koja proizvodi energiju zasnivaju na gravitaciji; sigurno je da bi isti efekat (isti neuspeh) postigli i mainama koje rade sa magnetima, oprugama ili pneumatskim komorama, jer svaka od njih moe da poslui za akumuliranje izvesne koliine potencijalne energije. Ali nijedna (pa ni gravitaciona) ne moe do beskraja da pretvara konanu koliinu potencijalne energije u beskonanu koliinu kinetike. Osim maina koje bukvalno ni iz ega stvaraju energiju, veliki broj pronalazakih ideja odnosi se i na maine koje troe izvesnu koliinu energije, ali je svojim radom poveavaju tako da se na izlazu dobija vie energije nego to je uloeno. Ovde se odmah namee reenje da se jedan mali deo proizvedenog rada usmeri na pokretanje maine, tako da joj je spoljna energija potreb48

na samo za pokretanje, a nadalje je samostalna u radu. Naravno da su i ovakve maine podjednako neizvodljive. Sledeu grupu ine maine koje kradu energiju od okolnih maina. S obzirom na to da kraa nije prirodna nego drutvena pojava, ove maine ipak funkcioniu, ali ni jedna od njih nije perpetuum mobile. Moda bismo pre mogli da ih uvrstimo u parazitske maine. Poslednja grupa, zapravo sasvim legalna i mogua, objedinjuje maine koje koriste neku prirodnu energiju (vetar, talasi, sunevo zraenje, plima i oseka, nuklearna energija, fosilna goriva) kako bi ih pretvorili u korisnu (drugim reima, naplativu) energiju - uglavnom elektrinu. Ove maine kradu energiju od prirode ali, poto je ova vrsta krae po ljudskim zakonima legalna, to nismo proglasili za krau nego za korienje prirodnih resursa. Glasovi razuma sve vie nam govore da treba sasluati ekologe i u ovoj krai biti umeren, jer priroda je ve poela da nas kanjava. udno je da utopija o maini za proizvodnju energije ni iz ega odoleva napretku civilizacije i stalnom porastu tehnike kulture ljudi. Ako neko ve mora da izmisli genijalnu mainu on e to i uiniti, na ovaj ili onaj nain. Kao to ljudi sa niim obrazovanjem svuda vide vetice i duhove a tehniki obrazovani ljudi vanzemaljce, tako e i pronalazai, u zavisnosti od stepena obrazovanja, da konstruiu perpetuum mobile sa klatnima i oprugama, ili sa spinovima i superprovodnicima. Sutina je ista, menja se samo pristup. Evo nekoliko pokuaja autora iz raznih krajeva sveta da realizuju mainu kojom e zauvek biti reeni energetski problemi oveanstva. Sve ideje (osim prve, koja upravo sledi) zatiene su patentima prihvaenim od strane ovlaenih dravnih zavoda, a crtei su iz originalnih patentnih prijava.

1. Besplatna energija iz esme

O jednom od pronalazaka iz grupe koja krade energiju od okolnih maina nedavno smo itali u tampi. Delo je jednog naeg zemljaka, a princip rada je sledei: gumeno crevo prikljui se na esmu i, kad se pusti voda, njen pritisak pokree klipni ili turbinski mehanizam koji protok vode, pomognut pritiskom iz vodovodne mree, pretvara u mehaniki rad. Ovaj rad moemo dalje da koristimo za pokretanje generatora koji proizvodi elektrinu energiju. Taj mehaniki rad predstavljen je kao dobitak, i to ne samo od strane pronalazaa, nego se i novinar pohvalno izrazio o inovatorskom duhu autora. I ovde bi pria imala srean kraj, kad se ne bi umeao neki racionalni duh i skrenuo nam panju na to da je tu energiju morala da stvori neka elektrina pumpa koja omoguava protok vode i stvara pritisak u vodovodnoj mrei. Energija je dakle ukradena, a uz to je i voda baena.
Zablude

49

2. Podvodni ringipil: US patent 3918827 od 11. 11. 1978.

Ideja je da se za pogon maine iskoristi hidrostatiki pritisak koji vlada u dubini mora, jer e voda odozdo (u levom kolu) jae pritiskati lopatice nego odozgo (na desnoj strani pokretne trake). Na skici su autori (dva inenjera) predstavili i brod, tek da bismo procenili dimenzije konstrukcije. Lopatice su zglobne, tako da mogu da se ire i skupljaju, to e - mislili su autori - pomoi da se u levom kolu postigne znatno jai potisak vode odozdo nego u desnom. U patentnoj prijavi opisana su i poboljana reenja, u kojima je na desni niz lopatica mogue sa brodova istovarati smee, ime se (dodue, uz izvesno zagaenje mora) stvara i dodatni pogon. Srea je to ovaj pogon nikada nee proraditi, jer bi inae sve ribe koje su nekim udom do sada mirno plivale u moru bile trenutno katapultirane navie i izbaene iz vode. Ako deluje na lopatice, onda nema razloga da ne deluje i na sve ostale predmete (pa i na iva bia) u moru.

Crte iz patentne pijave US3918827

3. ta je ovo, a uz to i ne radi: US patent 5146798 od 15. 09. 1992.

Ovo je primer za celu familiju maina koje se slue slinom idejom da bi zauvek obrtale osovinu na kojoj se nalaze takozvane wedge - hinge (poluga - zglob) njihalice sa tegovima. Nada koju pronalaza gaji zasniva se na tome da e nekako dobiti vie energije prilikom sputanja tegova nego to je uloeno za njihovo podizanje. Mnogo prostora bilo bi potrebno da se objasne svi detalji koji su od vanosti 50
Crte iz patentne pijave US5146798

za rad ureaja. Pronalaza je to u patentnoj prijavi uradio na pet gusto kucanih strana, koje vrve od konfuznih opisa detalja i meusobnog uticaja svih elemenata koji se njiu, obru, osciluju, gde mase padaju i podiu se, ali nigde nema objanjenja da makar nagovesti kojim se trikom omoguava da mehanizam stvori vie energije nego to je troi. A u tome je sutina cele konstrukcije, jer na levoj strani se nalazi elektromotor (310), a na desnoj generator (305) koji je na crteu znatno vei, to bi valjda trebalo da sugerie da je pojaanje energije zaista postignuto. Konstruktori elektrinih generatora uvek raunaju na silu koja e se, u skladu sa Lenz-ovim pravilom, opirati kretanju rotora pa znaju da za pogon generatora moraju da dovedu utoliko vie energije ukoliko je traena izlazna snaga veCrte iz patentne pijave US5146798 a. Ako, recimo, u kui upalimo sijalicu, negde u termoelektrani, svidelo se to nama ili ne, bie utroena jedna lopata uglja vie. Takav generator nije atraktivan kao to bi to bio perpetuum mobile, ali on radi. Autor ove konstrukcije nigde u patentnoj prijavi ne izvodi dokaz da se zaista postie pojaanje energije ali, istini za volju, nismo ni mi dokazali da nije tako. Ostaje nam samo da se nadamo da je pronalaza osetio olakanje u dui kada je predao ovu patentnu prijavu, jer se posle svega stie utisak da mu je to bio jedini cilj.

4. to vie, to bolje: US patent 4698516 od 06. 10. 1987.

Princip zastupljen u ovoj ideji ve se izlizao od beskrajnih pokuaja da se napravi maina koja ni iz ega proizvodi energiju. Zamisao je sledea: u rezervoaru koji se nalazi na velikoj visini iznad povrine mora ili jezera, nalazi se voda. Ona e svojim padom niz kosi tunel da pokree lopatice generatora, a tako dobijena elektrina energija ponovo e podizati vodu u rezervoar, pa e jo da preostane i za distribuciju spoljnim potroaima.

Zablude

51

Verovatno je da se i pronalazau uinilo da je to suvie jednostavno da bi proradilo, pa je proirio konstrukciju time to je dodao jo nekoliko generatora (vie generatora - vie struje), a i vie razliitih naina podizanja vode u rezervoar (vie dostavljaa - vie vode). Tu su jo i elevator sa kofama (70), elektrina pumpa za vodu (18) i jo jedna pumpa koja za svoj pogon koristi pad vode iz kosog tunela (42).
Crte iz patentne pijave US4698516

Jo ako se iz neba spusti dobar pljusak, moda e i proraditi...

5. Motor budunosti: US patent 4151431 od 24. 04. 1979

Ako bismo uspeli selektivno da usmerimo linije magnetnih sila na eljenu taku, onda bismo postigli stalno privlaenje ili odbijanje koje bi proizvodilo mehaniki rad, a da se resursi ne troe. Ovu pretpostavku pronalaza je iskoristio da bi konstruisao hipotetini motor, koji u svojoj osnovi ipak nije nita drugo nego perpetuum mobile. Problem je samo na koji nain to postii. Autoru je jasno da sa sadanjim znanjem u oblasti fizike to nije mogue, ali je bez obzira na to pourio da zatiti svoju ideju, jer nikad se ne zna kakva e situacija biti sutra. Neemo prenositi objanjenje priloeno u patentnoj prijavi, jer je preop52
Crte iz patentne pijave US4151431

irno i stie se utisak da je i samom autoru nejasno, a tu se on poziva na neuparene spinove, magnetni monopol, superprovodnike, kriotronske temperature i jo neke pojmove koji se nalaze na pola puta izmeu kvantne fizike i naune fantastike. Umesto toga opisaemo ekvivalentni motor koji bi umesto magnetske privlane sile koristio gravitaciju jer ga je, za razliku od ovoga, mogue predstaviti na razumljiv nain. Zamislimo, dakle, masivan toak koji moe slobodno da se obre oko horizontalne ose (crte u dnu strane). Sad ispod njegove leve polovine postavimo zaklon koji ne dozvoljava da gravitacija deluje iznad njega, tako da e teinu uvek imati samo desna strana.
Crte iz patentne pijave US4151431

ta e se dogoditi? Desna polovina imae punu teinu a leva nee, kao da ne postoji. Znai da e se toak, zahvaljujui svojoj tekoj polovini, obrtati u smeru kazaljke na satu, da e veito davati energiju i da nita nee traiti za svoj rad. Jedina nereena stvar ostaje famozni zaklon koji ne dozvoljava da gravitacija deluje kroz njega. Ako moemo da se zaklonimo od kie, svetlosti, Xzraka... zato ne bismo mogli i od gravitacije? Ipak, sudei po Ajntajnovoj optoj teoriji relativiteta, gravitacija je samo drugi naziv za geometriju prostora i vremena. Ako bismo je eliminisali (naravno, kad bi to bilo mogue) zajedno s njom iezli bi i prostor i vreme! Svejedno, pronalaza se nada da e isto tako raditi i motor koji je predmet ove patentne prijave, s tom razlikom to se ne koristi gravitaciona nego magnetska privlana sila. Mi bismo ga povezati sa generatorom koji bi nam zauvek proizvodio besplatnu elektrinu energiju, ili sa tokovima automobila koga bismo voziti bez utroka goriva... naravno, ako se ikada rei problem selektivnog usmeravanja magnetnih linija sila. A ako se ne rei? Bie to onda znak da priroda nije skrenula s puta.
Zablude

Perpetuum mobile sa gravitacionim zaklonom

53

Perpetuum mobile u ekonomiji

Nisu samo ljubitelji tehnikih nauka opsednuti razmiljanjem kako da ni iz ega dobiju neto. Jo vie ih je u oblasti ekonomije, gde ne vae prirodni zakoni pa su tu ovakvi pronalasci prilino uspeni. Naalost, i ovde vai pravilo da u jednom zatvorenom sistemu (a na svet to jeste, bar dok ne ponemo da trgujemo sa stanovnicima drugih planeta) ukupni bilansi prihoda i rashoda moraju da budu jednaki. Zato je pravi perpetuum mobile (koji ni iz ega stvara neto) i ovde nemogu, ali je sasvim mogua njegova imitacija - kraa od drugih. Naravno, ovde se ne radi o krai u klasinom smislu ve o suptilnom zavlaenju ruke u tui dep, tako da bi i sam kradljivac mogao da se zakune da je najpoteniji ovek na svetu. Lep primer daje nam jedan od bisera sjajnog Duka Radovia koji kae da, kada ujutru doete na posao pa otvorite novine i srknete kafu, vi verovatno za sebe mislite da ste poten ovek, ali bi trebalo da znate da je vau platu neko ipak morao da zaradi. Jo jedan primer je inflacija, kod koje svako dotampavanje i putanje novca u opticaj zapravo nije nita drugo nego obino zavlaenje dravne ruke u dep svakoga ko je u tom trenutku bio vlasnik novca. Ako ste, recimo, u depu imali 100 dinara u momentu objavljivanja devalvacije od 10%, onda moete da raunate na to da su cene ve takve (ili e uskoro biti) da za vaih 100 dinara moete da kupite ono to ste donedavno mogli za 90, a da je drava bogatija za istu sumu za koju smo svi skupa siromaniji. Vlast e odmah dati saoptenje da je ta mera bila neophodna radi kolektivnih interesa, ali nikada nam nee ponuditi stvarni uvid u to. A jo manje e nam dozvoliti da se i mi posluimo istim postupkom kad nam zatreba novac - da odemo u Zavod za izradu novanica i da za svoje potrebe naruimo tampanje novca.

Lanac razapet izmeu upljeg i praznog

Ovo pismo alje ti prijatelj koji eli da te uini srenim. Ako hoe da lako i sigurno zaradi mnogo novca, prepii ceo ovaj tekst na pet novih pisama, na kraju svakog napii svoju adresu kao prvu na spisku i dodaj jo prve etiri od ukupno pet adresa koje su napisane na kraju ove poruke. Pisma poalji petorici svojih prijatelja za koje si siguran da su ozbiljni i da nee prekinuti ovaj lanac. Petu adresu sa spiska ne treba da prepisuje, nego na nju poalji potanskom uputnicom iznos od 100 dinara. Ovo je najbolja investicija koju moe da naini, jer e posle samo nekoliko dana primiti potom 312 500 dinara! 54

Ne prekidaj ovaj lanac sree, jer ovo nije prevara! Jedna devojka ga je prekinula i uskoro je doivela smrt pod tokovima autobusa, a jedan ovek je uradio sve kako je reeno i ubrzo se obogatio. Njegova sugraanka je imala bolesno dete koje nije mogla da uputi na operaciju jer je siromana, ali je ipak poslala novac i pisma pa je ubrzo dobila dovoljno novca i dete je posle uspene operacije ivo i zdravo, a jedan mladi iz drugog grada je prekinuo lanac pa se i sam smrtno razboleo. Nadam se da sam dobro odluio to sam ba tebe odabrao da nastavi ovaj lanac sree. Svaki lanac je onoliko jak koliko i najslabija karika u njemu. Ne budi najslabija karika! Ne prekidaj lanac! (1. adresa: . . . ) (2. adresa: . . . ) (3. adresa: . . . ) (4. adresa: . . . ) (5. adresa: . . . ) Jeste li nekada dobili ovakvo pismo? Broj od pet osoba na spisku i broj osoba kojima treba poslati pisma, u zavisnosti od ideje onoga ko je pokrenuo lanac, kree se izmeu 3 i 7. Iznos od 100 dinara takoe je podloan varijacijama i zavisi od apetita pokretaa i od trenutne realne vrednosti te sume jer je ona podlona inflaciji, ali je princip uvek isti: poalji malo i dobie mnogo! Ne treba nam poznavanje drugog zakona termodinamike da bismo odmah shvatili da tu neto ne tima. I najprostiji nain rezonovanja kae da se ne moe ni iz ega dobiti neto, ali izgleda da ovaj nain ipak nekako funkcionie. U emu je trik? Pa nema ga... ili skoro da ga nema. Ipak, hajde da pogledamo malo paljivije.

Opasnosti geometrijske progresije

Ubrzo emo se vratiti na lance sree i ostale piramide, ali e nam za njihovo razumevanja biti potrebno poznavanje osobina geometrijske progresije. Za razliku od aritmetike progresije, u kojoj je prirataj linearan (1, 2, 3, 4, 5, 6...), kod geometrijske je i stepen prirataja rastui (1, 2, 4, 8, 16, 32...). Osobine geometrijske progresije ilustrovaemo primerom. Jedan list knjige koju upravo drite u rukama debeo je oko jednog dvadesetog dela milimetra. Ako bismo ga presavili, dobili bismo debljinu od desetog dela milimetra. Jo jedno savijanje i to je petina (ili 0,2) milimetra, pa jo jednom da bismo dobili 0,4 milimetra... ta mislite, ako bismo isti taj papir

Zablude

55

presavili uzastopno 50 puta (naravno, kad bi on bio dovoljno veliki i kad bi to bilo praktino izvodljivo), kolika bi bila njegova ukupna debljina? Da li bi to bio metar, moda ak pet metara? Ili, hajde da budemo neskromni: pretpostaviemo da bi ukupna debljina iznosila ceo kilometar! Jesmo li preterali? Ne, naprotiv. Bio bi to sloj papira debeo preko 56 miliona kilometara, to je dovoljno da se Zemlja obie 1400 puta! A posle jo 50 (dakle, ukupno 100) savijanja, debljina sloja narasla bi na vie od 60 miliona miliona milijardi kilometara - a to je skoro poluprenik celog svemira. Izgleda da su ljudskom nainu razmiljanja teko dostupni tokovi geometrijske progresije. Ipak, nauka s tim mora da rauna jer se mnogi prirodni procesi odvijaju po njenim pravilima - razmnoavanje bakterija i virusa (ak i kompjuterskih!), nuklearna lanana reakcija, pa i neke drutvene pojave. Vratimo se na na lanac sree i pogledajmo kako on izgleda u grafikom obliku. Radi jednostavnosti prikaza, umesto pet adresa, zatraiemo od primaoca pisma da igru iri na samo tri svoja prijatelja, a na kraju svakog pisma takoe e se nalaziti niz od samo tri adrese (ova dva broja mogu da budu i razliita, mi smo ih sveli na jednake radi jednostavnosti). Na vrhu piramide je inicijator lanca, osoba koja je dola na ideju da pokrene lavinu.

Dakle, osoba A je poslala pismo trima osobama B, u sledeem krugu devet osoba C dobija poruku i alje je do 27 osoba D. U tom trenutku ime i adresa osobe A izlazi sa treeg mesta spiska na kraju pisma, i dolazi na red da mu se alje novac: ako to uradi svaka od 27 osoba D, onda e A dobiti 27 puta uvean ulog. Naravno, na poetku piramide osobe A, 3xB i 9xC nemaju kome da alju novac, ali ista analiza vai i za sluaj da se A ne nalazi na poetku lanca, ve negde u trenutku kad je lanac ve razvijen. Recimo, u sledeem krugu imaemo grupu od 81 osobe E (to nije nacrtano), i po 27 njih alje novac svojoj osobi B, to pokazuje da e faktor uveanja uloga od 27 puta biti ouvan sve vreme dok traje lanac. Bilo gde da se nalazite u lancu, vi zaista moete da oekujete da novac pone da vam pristie na raun, naravno ako se bar prve tri generacije vaih sledbenika ponaaju u skladu sa pravilima.

56

Ovde imamo faktor uveanja uloga 33 = 27, kod naeg prvog pisma bi vaio obrazac 55 = 3125, a ako bi se inicijator lanca opredelio za pravilo da se pisma alju na 9 adresa sa spiskom od 9 uesnika, onda bi uesnik (posle koga niko u devet nivoa nije prekinuo lanac) dobio ak 99 = 387 420 489 puta uvean ulog. Jeste li impresionirani arima geometrijske progresije? Ostaje samo jo da se zapitamo zato ne bismo svi iveli bezbrino i bogatili se na tako lagodan nain.

avo mora da doe po svoje

Pre nego to poaljemo prvo pismo, hajde da najpre utvrdimo pravila i da napravimo malu matematiku analizu. Kao i u pismu koje smo citirali kao primer, uzeemo broj 5 za kljuni broj: dakle, pisma se umnoavaju i alju na 5 novih adresa, a spisak onih koji ekaju na novac takoe sadri 5 adresa. Posle prvog kruga, u igri je 5 uesnika, ne raunajui inicijatora. U drugom krugu dobijamo jo 25 novih, pa u sledeem 125, pa 625... kad e ovaj broj postati besmisleno veliki? Vrlo brzo. Ve u desetom krugu u igru se ukljuuje 9 765 625 novih uesnika, to sa dotadanjih 2 441 406 ini ukupno 12 207 031. Ima li nas toliko? Najzanimljivije je da tih 9 765 625 regruta alje novac na samo 3125 adresa, iz petog kruga; dotad je novac dobilo 3906 uesnika, ali ga preostalih 12 203 125 nikada nee dobiti... osim ako proirimo lanac van naih granica. A ako i to uradimo, raunica kae da e poslednji na zemljak dobiti svoj novac po okonanju 15. kruga, kad u igri bude preko 38 milijardi ljudi, naravno kad bi ih na Zemlji bilo toliko. Uzgred reeno, tada jo uvek nijedan od tih 38 milijardi hipotetinih stranaca nee dobiti ni paru, ali e svako od njih platiti za svoje uee u igri. Ovakve konstrukcije zovu se piramide. Kada ulazite u ovaj sistem, vi plaate zato to mislite da e piramida veito trajati, ili zato to se nadate da ete se nalaziti dovoljno visoko u trenutku njenog ruenja. Ali, kao to svaka piramida ima svoj vrh, tako svaka ima i dno - pa i ova naa. Oigledno je da ona mora da se zavri im se resursi istroe, a to je veoma brzo, mnogo pre nego to bi se pretpostavilo. A kad se zavri - samo mali deo uesnika iz vrha je profitirao, a ogroman broj je prevaren. Troenje resursa koji pokreu lananu reakciju geometrijske progresije moemo da posmatramo kao prirodni regulator koji straari da reakcija ne traje do besmisla. Kod epidemija, recimo, to je kad se zaraze svi ljudi iz jedne izolovane oblasti, bar oni koji su neotporni i podloni bolesti. Kod nuklearne
Zablude

57

lanane reakcije kad gorivo u dovoljnoj meri pree u stabilno stanje ili se natkritina masa podeli u vie potkritinih, a kod ovakvih lanaca sree kad masa uesnika u igri naraste toliko da stvar sama od sebe pone da se gasi zbog utroenog polja naivnih, u kome je mogue pronai nove regrute. Nije nikakvo udo da su pojavom Interneta ovakve igre evoluirale i preselile se u virtuelni prostor. Ovom promenom izgubile su pote (jer im je masovno dopisivanje donosilo solidan profit) i svetska kompjuterska mrea, jer je postala nepotrebno optereena porukama koje se ire kao virusi. U nekim porukama trai se novac (poalji malo - dobie mnogo), ali je vie onih koje postoje samo zato da bi se irile. Hibridnu vrstu ine propagandne poruke plasirane od strane velikih kompanija, a korisnici ire reklamu u varljivoj nadi da e neto zaraditi. Ipak, svetski provajderi su uvideli da ovakve poruke nepotrebno optereuju komunikacione kanale, pa su apelovali na korisnike da se uzdre od njihovog irenja. Kad se pokazalo da je efekat ovog apela slab (verovatno zato to neki korisnici zbog sujeverja ili verovanja u onostrano ipak ire ovakvu potu onako kako se to od njih trai), onda su se provajderi dosetili i uputili javne poruke u kojima se kae otprilike ovako: Ako ve oseate da morate da aljete poruke, poaljite ih nama; biemo vam zahvalni. Slede nae elektronske adrese... Svrha ovoga je, naravno, da se elektronska pota uputi na adrese na kojima e lanac sigurno biti prekinut.

Ko ui - znae, ko tedi - nastradae

Kad su se kod nas pojavile privatne tedionice koje su nudile enormno visoke kamate na devizne tedne uloge, stvorila se prava jagma za lakom zaradom. Ljudi su davali neto konkretno (gotovinu) za neto apstraktno (obeanje da e dobiti visoku kamatu). Prvi krug tedia s nevericom je poverio svoj novac tedionici, pa kad su ostali videli da stvar funkcionie, elja za lakom zaradom prerasla je u pohlepu i krug tedia poeo je geometrijskom progresijom da se iri. Princip je jednostavan: isplaivati kamate starih tedia novcem od uloga novih tedia. I ovaj princip, dakle, zasniva se na piramidi. Naravno da je ovo moglo da opstane samo u ogranienom periodu, dok je prirataj novih tedia i novca bio takav da je pokrivao rashode zbog isplate visokih kamata. Kad se taj resurs istroio, desetine hiljada ponienih i prevarenih ljudi, u redovima pod vedrim nebom, uile su danima i noima lekciju iz zakona o odranju mase. Ovaj princip nije nov, niti je na izum. Na isti nain je arls Ponzi (Charles Ponzi) pljakao ljude po Americi jo 1920. godine, a posle toga se pojavila i tedionica koja je sebe nazivala Little League Baseball, s tim to je njen 58

pokreta uveo i jednu inovaciju: sav uloeni novac odneo je u kockarnicu, s namerom da na brzinu oplodi kapital, vrati ulagaima njihov ulog i nastavi da ivi kao bogat ovek. Ostatak ivota ipak je proiveo kao robija, jer ga u kockarnici nije posluila srea. Ista stvar dogodila se u Rumuniji 1993. godine, kad su milioni ljudi ostali bez ivotne uteevine, uglavnom steene na radu u inostranstvu. Godine 1997. slino se desilo i u Albaniji, samo sa jo dramatinijim ishodom jer je zemlja ve bila u rasulu zbog nestabilnih politikih prilika. Posebno upeatljiv rasplet odigrao se 1999. godine u Kini kad je vlasnica banke, koja je na slian nain obmanula svoje tedie, osuena na smrt i odmah pogubljena. A kakav je epilog kod nas? Nekoliko godina posle tragedije koja je snala milione ljudi, od kojih su mnogi time dovedeni na ivicu materijalne egzistencije, jedan od junaka ove socijalne drame negde daleko u belom svetu provodi ivot u izobilju, okruen desetinama telohranitelja. U spomen nam je ostavio samo seanje na svoju kandidaturu za predsednika Republike, u ijoj kampanji je obeao da e, ako bude izbran, sva roba na tritu pojeftiniti za vie od 100%! teta je to mu nismo omoguili da nam demonstrira i ovaj perpetuum mobile. Da li to znai da bismo uz besplatnu robu u prodavnicama dobijali i novac pride? Moda ete se zapitati zato bi nam taj novac uopte bio potreban kad je sva roba vie nego besplatna, ali (ako dozvolite malu alu) - moda bi nam zatrebao za sluaj da se i mi bavimo trgovinom pa neto prodajemo, jer bismo onda morali da uz robu platimo neto kupcu... Drugi akter je dama, nekad poznata pod nazivom srpska majka, koja nas je jo dugo posle bankrotstva zaslepljivala sjajem zlata koje je u zavidnim koliinama nosila na sebi. Ostala je da prkosi i da svedoi o nadmoi politike nad ekonomijom, pravom i dostojanstvom. Poetkom 2000. godine napustila je svoju zemlju i gubi joj se trag.

Zablude

59

Kockarske zablude
Postoji nekoliko uobiajenih zabluda ije su rtve ljudi koji iz zabave uestvuju u nagradnim igrama, ali na njih nisu imuni ni pasionirani kockari. Ovde se neemo baviti problemom podvala i nametaljki u raznim na brzinu organizovanim lutrijama (mada je taj problem mnogo prisutniji nego to se to obino misli), ve o pogrenim ubeenjima koja postoje kod uesnika igara na sreu, proisteklim iz pogrenog razumevanja verovatnoe dogaaja i povrnog tumaenja nekih aritmetikih i statistikih relacija. Prva i najea zabluda je da verovatnoa sluajnog izbora broja zavisi od prethodno izvuenih brojeva. Igrai ruleta, recimo, imaju obiaj da se klade na crveno ako se prethodno tri puta za redom kuglica zaustavila na crnom polju. Nain rasuivanja je jednostavan: mala je verovatnoa da e se i etvrti put isto dogoditi; zato je sada crveno verovatniji izbor. Zanimljivo je da se ljubitelji igre Loto slue suprotnim rezonom: ako je neki broj ee bio na spisku izvuenih u ranijim kolima, onda se na njega treba kladiti jer je to, provereno, broj koji se ee izvlai. Naravno da ovu kombinatoriku podravaju i organizatori raznih lutrija, pa uredno objavljuju biltene sa spiskovima i rezultatima statistike obrade dotad izvuenih brojeva i kombinacija. Oba rezona su podjednako pogrena. Ako bismo, recimo, devet puta za redom bacili ispravnu kocku i svaki put sluajno dobili esticu, onda i pri desetom bacanju jo uvek imamo tano 1/6 mogunosti da dobijemo esticu; ni manje ni vie! Kod dogaaja ovakve vrste, pri sluajnom izboru prethodni rezultati niim ne mogu da utiu na naredne. Ili, kao to matematiari vole da naglase u raspravi o tome, kocka nema memoriju. Postoji i varijacija na ovu zabludu, kad se zakljuak o verovatnoi ne zasniva na ishodu prethodnih dogaaja nego na srenoj ruci igraa. Veliki broj kockara postaje rtva tog naina razmiljanja kad ostvari dobitak: Aha, ovo je moj sreni dan, sad treba igrati! Ovaj nain razmiljanja najee dovede u prvoj fazi do gubitka onoga to je dotad osvojeno, u drugoj i preko toga a u treoj fazi, u groznici igre, ak i vie od sume koju je igra prethodno postavio sebi kao granicu gubitka - ali to je problem koji se tie psihologije, a ne matematike. Umetnost zaustavljanja u pravom trenutku (posle jednog velikog ili vie uzastopnih manjih dobitka) vetina je poznata malom broju kockara, uglavnom onima koji imaju razvijen smisao za kombinatoriku i koji dobro znaju da je pojam srean dan samo opasna fraza. Druga zabluda proistie iz ubeenja da sistem u igri moe da povea verovatnou dobitka. Neki pasionirani igrai provedu ceo ivot u traenju magine kombinacije koja bi pomerila kazaljku verovatnoe u njihovu ko60

rist. Raunica je ipak neumoljiva i krajnje jednostavna: verovatnoa dobitka zavisi samo od odnosa broja kombinacija koje je igra uplatio i njihovog ukupno mogueg broja; raspored brojeva nema nikakvog uticaja na ansu. Tako e u igri Loto dobitna kombinacija brojeva 1 - 2 - 3 - 4 - 5 - 6 - 7 biti podjednako verovatna i treba je oekivati isto koliko i svaku drugu. Ne postoji ni jedno matematiko ni logiko pravilo koje bi toj kombinaciji dalo manje ili vee anse u odnosu na bilo koju drugu. injenica da ova kombinacija nikada nije izvuena, nije posledica toga to je ta kombinacija manje verovatna, nego to je broj ukupno moguih kombinacija nepojmljivo veliki. Zamislite i neku manje atraktivnu i prepoznatljivu kombinaciju, recimo 4 - 7 - 11 20 - 23 - 29 - 35 i najverovatnije je da ete videti da ni ona nikome nije donela glavni dobitak. Ako zamislite jo sto ili hiljadu nasuminih kombinacija, veoma je verovatno da e ishod biti isti. Trea zabluda navodi nas na to da, kada ostvarimo veliki dobitak (koji jo uvek nije superpremija ali je na jedan korak od nje), mislimo da smo bili veoma blizu granice snova, a u stvari smo bili prilino daleko. Ako, recimo, u igri Loto pogodimo est od sedam brojeva, pomisliemo da nam je jo samo malo sree trebalo pa da pogodimo i sedmi. Da li je tako? Matematika kombinatorika ipak nam govori drugaije: na svake 223 estice dolazi samo po jedna sedmica, dakle ako smo na listiu imali est pogodaka, treba da znamo da smo imali 99,55% prema 0,45% anse da na tome i ostanemo! Slino je sa i lutrijom, u kojoj se kupuju sreke sa 6-cifrenim brojevima. Kad bi bilo odtampano svih milion sreaka (od 000000 do 999999) i sve bile prodate, pa posle izvlaenja vidimo da se na naoj sreki samo jedna cifra ne poklapa sa glavnom premijom - neemo nita dobiti, ali emo sigurno pomisliti da nam je trebalo jo samo malo sree do premije. I ovaj utisak je varljiv, jer treba da znamo da pored nas postoji jo 53 igraa koje je snala ista sudbina... i samo jedan koji je kupio pravu sreku. Zaista je teko mogunost od 1,85% proglasiti za dobru ansu. Sve ovo, naravno, odnosi se na igre u kojima je izbor dobitnih brojeva nasumian i kod kojih svaki ima podjednaku ansu da bude izvuen. Kod nekih drugih igara na sreu ishod nije ba u potpunosti rezultat sluaja: to su, recimo, sportska prognoza ili kladionice na hipodromima ili kraj ringa za borilake sportove. Ovde se publika koja se kladi ne oslanja samo na sreu nego i na znanje i iskustvo. Pa ipak, i tu postoji regulator koji ujednaava anse svih igraa, ak i potpunih diletanata u odnosu na eksperte. To je injenica da se na manje verovatan ishod (koji se u lokalnom argonu zove iznenaenje) kladi (i samim tim deli nagradu) manji broj uesnika, pa je kod takvog ishoda pojedinani dobitak znatno vei nego kod nekog standardnog i oekivanog. U teoriji igara to se zove ponderacija. Kao i u ekonomiji, i u
Zablude

61

klaenju igra moe da bira da li e da rauna na prosean profit uz mali rizik ili na ekstra profit uz veliki rizik. Ni ovde, dakle, ne postoji trik koji bi poveao anse a da to igra na ovaj ili onaj nain ne plati na drugoj strani. Mada igre na sreu nisu piramide u pravom smislu rei, moe im se pripisati opta karakteristika vaea za sve piramidalne eme: da bi neko dobio mnogo, veliki broj ljudi mora da izgubi sve to su uloili. Osim toga, negde na vrhu piramide postoji (ne kao uesnik igre nego u njenoj organizaciji) neko ko e bez rizika prisvojiti veliki deo tog novca.

7 od 39? Nita lake!

U celom svetu popularna je igra Loto. Kod nas postoji vie razliitih sistema ove igre, ali mi emo za analizu uzeti sistem poznat pod nazivom 7/39, u kome treba pogoditi koja e kombinacija od 7 brojeva biti izvuena od moguih 39. Zvui jednostavno; ak i ako ne pogodimo svih sedam nego 6, 5 ili 4 broja ekaju nas utene nagrade. Kakve su anse da pogodimo svih sedam brojeva i osvojimo superpremiju? Razmotrimo to ovako: ako bismo programirali kompjuter da svake sekunde danonono ispisuje po jednu nasuminu kombinaciju od po sedam brojeva, mogli bismo da oekujemo da dobijemo po jednu sedmicu na svakih est meseci. Pri svakom virtuelnom izvlaenju sedam brojeva, imamo ansu od 1 : 15 380 936 da dobijemo glavnu premiju. Za est od sedam pogodaka ansa je 1 : 68664, za pet 1 : 1476, a za etiri 1 : 88. ansa da bilo ta dobijemo pri svakom izvlaenju iznosi 1 : 82. Poto svako kolo ove igre u stvarnosti ne traje jednu sekundu nego nedelju dana, mogli bismo da oekujemo da emo za nekih 300 000 godina dobiti glavni zgoditak. Zato emo da odreimo kesu i da poveamo uplatu: neemo uplaivati nedeljno po jednu nego po 10 000 kombinacija, to e biti preko pola miliona kombinacija godinje. Za uzvrat, moi emo da oekujemo glavni dobitak (istu sedmicu) ve posle 30 godina. Dotle emo dobiti pride i 223 estice, 10 192 petice i 163 184 etvorke. Koliku emo ukupnu nagradu osvojiti zavisi od broja ostalih dobitnika i ukupne uplate, ali ako fond dobitaka iznosi 50% od uplate i ako za svaku kombinaciju treba uplatiti po 2 dinara, moemo sa velikom verovatnoom da procenimo da emo se radovati ukupnom dobitku od oko 15 380 936 dinara, poto lako moemo da izraunamo da smo za tikete potroili tano 30 761 872 dinara. Da li ovo nekome deluje kao privlana raunica? Jedini koji u ovoj igri ne rizikuje jeste njen organizator. On se ne kocka: uvek e dobiti svojih 50% od ukupne uplate (ili koliko zaeli, jer je odluka o 62

fondu dobitaka njegova) i bie mu svejedno ko je dobio premiju. Njegov moto je: vi se kockajte, a mene zanima samo siguran dobitak. Jedino na emu e insistirati jeste da se u okviru propagandne akcije medijima dostavi informacija da je nagrada dodeljena i koliko ona iznosi. Poeljno je objaviti i podatke o dobitniku, njegovo dotadanje materijalno stanje (to loije - to bolje), broj lanova porodice (to vie dece-to bolje) i njegovu emotivnu reakciju na vest o dobitku. Ovo je potrebno radi irenja zablude da je glavni zgoditak svima na dohvatu ruke i da je on verovatniji nego to objektivno jeste. O psiholokom mehanizmu ove zablude (koji spada u grupu kognitivnih iluzija) govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja. A kakva je raunica kad se nekoliko igraa kocka nasamo, iza zatvorenih vrata? Ako izuzmemo mogunost prevare od strane eksperata za pakovanje karata (i injenicu da se na ovakve polulegalne dobitke ne plaa porez, mada u nekim zemljama isto vai i za dravnu lutriju), proizilazi da je raunica znatno potenija: fond dobitaka je jednak uplati, svi rizikuju podjednako i niko ne zavlai ruku u kasu ako nije ostvario dobitak po kockarskim pravilima. Razloge za sankcionisanje ovakve igre od strane zakona verovatno treba traiti u tome to ona predstavlja nelojalnu konkurenciju dravi koja bi, organizovanjem masovnih igara, ostvarila siguran profit.

Igra protiv osvedoenog prevaranta

Jo od poetka pojave elektronskih kockarskih maina (takozvanih poker automata) kod nas, ljudima koji umeju da razmiljaju kritiki bilo je teko da se pomire s jednom prostom injenicom: igrai dolaze i kockaju se sa kompjuterom mada dobro znaju da on vidi karte koje igra ne vidi i da je programiran tako da jedino svom vlasniku donosi sigurnu zaradu. Paradoks je oigledan: kompjuter vara, igrai to znaju, i opet se otimaju da bi stavili i poslednju paru na kocku! Najvaniji funkcionalni deo ovakvog kompjuterizovanog ureaja je matematiko - logiki algoritam po kome e njegov program varati. S obzirom da sam poetkom devedesetih godina po narudbini radio na razvoju projekta za jedan ovakav poker - automat, morao sam da proniknem u nain na koji to rade postojei slini ureaji. Rezultat istrage je sledei: Program po kome mikroprocesor radi najpre e, u zavisnosti od stanja svoje (zapravo vlasnikove) kase, odluiti da li e igrau dati dobitak. Ako je trenutni bilans takav da u njoj ima vie novca nego to je predvieno, uposlie potprogram koji generie sluajne brojeve (takozvani random - generator) i eventualno se opredeliti za neki od dobitaka. Onda e izvriti preliminarnu proveru, pa ako utvrdi da bi taj dobitak doveo do neplaniranog pranjenja
Zablude

63

kase, ponitava odluku i ponavlja postupak. Sve ovo kompjuter radi u sebi, ne prikazujui nita od toga na monitoru. Tek na kraju, kad pronae pogodan dobitak, odluuje koje karte e dati igrau i iscrtava ih na grafikom ekranu. Ceo postupak je, dakle, za igraa nevidljiv ali je na neki nain i naopak: karte se dodeljuju na kraju, tako da se ova (kao i svaka druga virtuelna) igra svodi na puku iluziju. Posebno je zanimljivo posmatrati igraa dok igra dupliranje. U ovom delu, ako je u prethodnom deljenju karata ostvario dobitak, nudi mu se da igra na sve ili nita: na ekranu se iscrtava karta okrenuta naopako i daje mu se da pogodi da li je ona manja ili vea od sedmice (sama sedmica se ne pojavljuje u ovom delu igre). Ako pogodi, udvostruie dobitak, a u suprotnom e ga izgubiti. Igrai se koncentriu, dodiruju ekran prstima i pokuavaju da osete koja je to karta... a ne znaju da ona jo uvek ne postoji, ak ni u registrima mikroprocesora niti u memoriji. Postoji samo gotova i nepromenljiva odluka (na osnovu stanja kase i, delimino, sluajnosti) da li e mu se dozvoliti da ostvari dvostruki dobitak ili e izgubiti i onaj koji je osvojio. Zato je potpuno svejedno da li e se opredeliti za taster vea ili manja... a koja e to karta biti, zavisi upravo od njegovog izbora! Kad igra izgubi u ovakvoj igri sve ili nita, nervira se i esto komentarie a hteo sam da pritisnem... Kako mu objasniti da bi za njega ishod i u tom sluaju bio isti?

64

Da li je mobilni telefon tihi ubica?

Kad su pre neto vie od jednog veka otkriveni X-zraci, svet je bio oduevljen njihovim mogunostima. U mnogim prodavnicama obue bili su postavljeni Rendgen-aparati, kako bi kupci videli da li im noga dobro lei u cipeli, a nadrilekari su prodavali rastvor radijumskih soli koji je leio sve bolesti. Nauka tada, jednostavno, nije bila dovoljno zrela da bi shvatila opasnosti koje novi pronalazak sa sobom donosi. Da li e razvoj dogaaja pokazati da nas isto eka i sa mobilnim telefonom? Sve ee uju se izjave kao to je danas me boli glava, to je zato to sam jue mnogo koristio mobilni telefon. Zakljuak je jasan: antena telefona je ozraila mozak, jer ta bi drugo moglo da izazove takve simptome? Kao to to obino biva, prve panine reakcije javnosti inicirala je televizija. Godine 1993. u popularnoj amerikoj kontakt - emisiji pojavio se jedan stanovnik Floride koji je tvrdio da je njegova supruga dobila tumor na mozgu zbog korienja mobilnog telefona. Odmah je pokrenuo sudski postupak protiv proizvoaa, ali je posle tri godine tuba odbaena zbog nedostatka naunih dokaza koji bi je podrali. Od tada je bilo mnogo diskusija na ovu temu. Panja javnosti je dostigla vrhunac, ne samo zbog mobilnih telefona nego su ponovo podgrejani i stari strahovi od elektromagnetnih polja koja stvaraju instalacije mrenog napajanja i elektrini potroai, naroito televizori i kompjuterski monitori. Imaju li ti strahovi osnova? Na ovo pitanje nemamo jednostavan i definitivan odgovor. Ipak, ako se upoznamo sa osobinama elektromagnetnog zraenja i mehanizmnom njegovog delovanja na na organizam, moi emo da razjasnimo mnoga pitanja i predstavimo sebi kolika je realna opasnost.

Nije svako zraenje opasno

Posle ernobiljske tragedije, a u novije vreme i posle pojave ozonske rupe, ljudi su postali veoma osetljivi na izraz zraenje. Svaki izvor zraka optuen je za tetne efekte, a pri tom se zaboravlja da postoje bezopasne, pa i ivotno vane forme zraenja. Na Zemlju stalno deluje iroki opseg zraenja neophodnog za odravanje ivota: zagrevanje, fotosinteza, stvaranje vitamina D u naoj koi, funkcija ula vida - sve bi to bilo nemogue bez Sunevih zraka. Postoje i mnogi izvori vetakog zraenja koji nam ine ivot lakim, kao to su komunikacioni ureaji, infracrvena (kvarcna) grejalica, pa i sijalica. ak bi i obini rotilj bio bi beskoristan ako ne bi zraio na svoj nain.

Zablude

65

Jedinu razliku izmeu korisnih i tetnih zraka ini uestanost (frekvencija) elektromagnetnih talasa koje emituje izvor. Na priloenoj tabeli vidimo kako razne uestanosti spektra izazivaju razliite efekte. Ukratko emo objasniti svaku od etiri vrste zraenja, koje su na slici predstavljene sivim i belim povrinama. Krenuemo zdesna (od visokih frekvencija) nalevo. Za jonizujue (u narodu pogreno prozvano radioaktivno) zraenje ve se zna da moe da bude veoma tetno, pa i opasno po ivot. Odgovornost za ovo je na fotonima koji imaju dovoljno energije za jonizaciju (kidanje hemijskih veza unutar molekula), to ugroava funkcije elija u ivom tkivu. Jae zraenje ubija eliju, ime oteuje tkivo ili izaziva smrt, a slabije dovodi do trajnih promena u lancu DNK, to moe da dovede do kancerogenih oboljenja. Ako oteenje nastupi u reproduktivnim elijama, ono e se preneti u svaku eliju novoroene jedinke, to e dovesti do mutacije vrste. Nisu samo X-zraci jonizujui, nego i vii opseg ultraljubiaste svetlosti (takozvani vakumski UV zraci). Kvarcne lampe, koje se koriste u solarijumima ili kao crna svetlost u disko-klubovima, takoe emituju ultraljubiaste zrake koji oteuju iva tkiva. Slino je i sa delom opsega Sunevog zraenja (koje prirodni ozonski sloj u prilinoj meri filtrira, pa je uznemirenje izazvano takozvanim ozonskih rupama sasvim opravdano), zatim sa neonskim svetiljkama i halogenim lampama, ali u zanemarljivoj meri jer su u ove izvore ve ugraeni filteri koji apsorbuju tetni opseg. Za razliku od jonizujueg, nejonizujue zraenje prate uestanosti kod kojih fotoni nemaju dovoljno energije da izazovu jonizaciju. Ova razlika nije kvantitativna nego sutinska, pa zato treba paljivo razlikovati bioloke efekte koji nastupaju kao posledica delovanja jonizujueg i nejonizujueg zraenja. To, ipak, ne znai da ovaj deo spektra ne izaziva ba nikakve bioloke efekte. Optiki deo spektra (infracrveni, vidljivi i bliski UV zraci) izaziva elektronsku pobudu u tkivu, a time i fotohemijski efekat, koji je zasluan za postojanje ivog sveta na Zemlji. 66

Deo spektra koji se nalazi ispod infracvenog ne moe da izazove fotohemijski efekat, ali moe da indukuje elektrinu struju u tkivu, to dovodi do zagrevanja. To je jedini poznati efekat koji bismo eventualno mogli da optuimo za tetno delovanje radio (i ostalih elektrinih) ureaja na nae zdravlje - naravno, ako bismo dokazali da nas to zagrevanje zaista ugroava. Koliina osloboene toplote u tkivu zavisi od uestanosti, snage i udaljenosti izvora, kao i od veliine i orijentacije objekta, u ovom sluaju naeg tela. Na niskim uestanostima termiki efekat je zanemarljivo mali, zbog malih dimenzija objekta u odnosu na talasnu duinu (koja kod 50 Hz iznosi 6000 km). To je teorija, koja e doprineti boljem razumevanju fenomena o kome govorimo, ali nam ne govori mnogo o tome da li elektrini ureaji i mobilni telefoni zaista ugroavaju nae zdravlje. Odreeniji odgovor na to pitanje mogu da nam ponude samo statistika istraivanja.

Vodovi za napajanje elektrinom energijom

O vezi izmeu elektrinih vodova i kancerogenih oboljenja u javnosti je poelo da se govori 1979. godine, kad su istraivai Nensi Verthajmer (Nancy Wertheimer) i Ed Liper (Ed Leeper) objavili rezultate epidemioloke studije izvrene u Denveru. Novinar Pol Broder (Paul Brodeur) je u listu The New Yorker objavio zastraujui lanak u tri nastavka, u kome je naveo da je utvrena znaajna statistika veza izmeu stanovanja u blizini dalekovoda i leukemije kod dece. Reakcija u javnosti prevazila je sva oekivanja, pa je Broder 1989. i 1993. godine objavio dve knjige u kojima je elektrinu energiju prozvao struja smrti, a vladu i elektroenergetsku industriju optuio za zavereniko prikrivanje opasnosti pred nacijom. Ovo je pokrenulo lavinu. Do sredine 90-tih godina objavljeni su rezultati preko 100 studija koje su imale za cilj da utvrde koja je korelacija izmeu elektrinih vodova i nekih tekih oboljenja. Velika veina rezultata niim ne navodi na zakljuak da je ivljenje pored elektrinih vodova (ukljuujui i dalekovode) opasno po zdravlje. Rezultati prvog istraivanja iz 1979. godine nisu ni u jednom sluaju ponovljeni, ali je u tom istraivanju pronaen ozbiljan propust: nigde u kuama nije meren stvarni nivo elektrinog i magnetnog polja, nego su za obradu uzeti podaci kategorizacije kua (koji su sadrali udaljenost kue od dalekovoda) iz arhive elektroenergetske industrije. Kako su se, u poetnoj studiji, ipak pojavili rezultati koji potvruju vezu izmeu dalekovoda i leukemije? Danas se pretpostavlja da je to u vezi sa socioekonomskim statusom ljudi koji stanuju u neposrednoj blizini dalekoZablude

67

voda, jer takve kue nisu na visokoj ceni, a ljudi iz niih socijalnih kategorija inae su okrueni mnogim drugim faktorima rizika. Najopseniju studiju do danas izvrio je ameriki Nacionalni institut za kancerogena obiljenja (National Cancer Institute) i rezultat nije ukazao ni na kakvu vezu izmeu izmerenog magnetnog polja i leukemije kod dece. Medicinski urnal New England Journal of Medicine objavio je ove rezultate, uz apel izdavakog saveta da se konano prestane sa troenjem velikog novca na takva istraivanja. Hoe li to umanjiti strah stvoren kod javnosti, ili bar kontroverzne diskusije na tu temu? Dr Robert Park (Robert Park), direktor Amerikog lekarskog drutva, kae: Naravno da nee. Cela industrija, ukljuujui tu i istraivae, postala je zavisna od straha koji je stvoren na zabludi o opasnosti od elektromagnetnog zraenja.

Televizor i kompjuterski monitor

Spektar zraenja koje emituju televizori i kompjuterski CRT monitori znatno je sloeniji, pa je utoliko tee izvriti merenje i doneti zakljuak o eventualnom uticaju na zdravlje. Obuhvaeni su praktino svi delovi spektra: X-zraci, koji nastaju u katodnoj cevi monitora, kad snop elektrona iz elektronskog topa udara u zaslon ekrana i ini da on emituje svetlost. Savremena tehnologija izrade katodnih cevi takva je da je ovo zraenje nemerljivo nisko, ispod prirodnog fona X-zraenja. Ultraljubiasti zraci, iji je nivo iz televizora ili monitora nii nego iz obine fluorescentne svetiljke. Vidljiva svetlost, zbog koje televizori i monitori, zapravo, postoje - sva ostala zraenja su nusprodukti. Nivo osvetljenosti se podeava, ali ak ni najsvetljia mogua slika na monitoru nije dovoljna da izazove primetne bioloke efekte. Ovde ne govorimo o uticaju svetlosti na oi, jer tu vae opta pravila za zatitu ula vida, koja ni po emu nisu posebna za televizore i monitore. Infracrveni zraci, koje telo apsorbuje kao toplotu. Nivo ovih zraka je nemerljivo nizak jer je ispod nivoa prirodnog infracrvenog fona. Ekstremno niske uestanosti u najveoj meri nastaju kao rezultat rada otklonskog sistema katodne cevi. To su elektromagnetski kalemovi koji skreu tanak mlaz elektrona levo-desno i gore-dole, ime se iscrtava slika. Tokom osamdesetih godina, javnost je naglo poela da se interesuje za mogui uticaj zraenja kompjuterskih monitora na reproduktivne organe i na 68

ljudsko potomstvo. Razlog za zabrinutost bilo je pisanje tampe o sluajevima u kojima su majke, koje su radile na kompjuterima, raale bebe sa genetskim deformacijama. Od prvih sedam studija, est nije pokazalo nikakvu znaajnu povezanost izmeu rada na kompjuteru i uestalosti roenja defektnog potomstva, ali rezultat jedne studije ipak je ukazao na ovu vezu. Zakonodavac u Americi je odmah reagovao i dozvolio enama u drugom stanju da dobiju potedu od rada u blizini kompjuterskih monitora. Kasnije je utvreno da je ta studija bila nestruno voena i da su pitanja nevetom formulacijom sugerisala odgovore, pa je pretpostavljeno da je pozitivan rezultat nastao kao posledica pristrasnosti osoba koje su vodile telefonsku anketu. Ameriki Nacionalni institut za zdravlje na kraju je odbacio rezultate svih sedam studija, jer ni u jedoj od njih nije mereno elektromagnetno zraenje nego je raunato vreme provedeno za kompjuterom. Zato je sprovedena nova studija kojom je (u direktnom kontaktu, a ne telefonski) obuhvaeno 2430 udatih ena starosti izmeu 18 i 33 godine. Meren je nivo zraenja u irokom spektru na svim mestima, a uzeto je u obzir jo nekoliko relevantnih injenica - raniji prekidi trudnoe i raanja, konzumiranje alkohola i duvana, kao i stanje tiroidne lezde. Zakljuak studije bio je da rad za kompjuterom ne predstavlja faktor rizika za ene u drugom stanju niti za plod koji nose. Zakonodavac je ipak zadrao mogunost da ene same odlue da li e tokom trudnoe raditi na kompjuteru ili e koristiti potedu. Dva su razloga ovome - jedan je da moda ipak postoji potencijalna opasnost za koju se jo ne zna, a drugi da bi i samo uverenje da boravi na opasnom mestu za buduu majku mogao da predstavlja stres, koji je sam po sebi tetan.

Mobilni telefon
Ameriko Udruenje za istraivanje zraenja (Radiation Research Society) izdaje redovan struni bilten u kome navodi rezultate najnovijih istraivanja i naunih saznanja iz ove oblasti. U broju 151 iz 1999. godine, donet je opiran bilten pod naslovom Mobilni telefoni i kancer: koji su dokazi za povezanost? Na oko 20 strana teksta sumirani su rezultati 75 strunih radova koje su eksperti za ovu oblast predstavili na 46. simpozijumu Udruenja. Evo najvanijih izvoda iz ovog biltena. Prosean mobilni telefon tokom razgovora zrai oko 0,6 W snage. Jedini poznat efekat u ovom opsegu je termiki, a ak i ako se cela izraena energija apsorbuje u ljudskom telu (to je praktino nemogue), to iznosi samo 1% od metabolike energije celog tela ili 4% od metabolike energije mozga.
Zablude

69

Koliko je 0,6 W toplotne enrgije? Uzmimo za poreenje da sunce po vedrom letnjem danu zrai oko 1000 W snage po kvadratnom metru. To znai da e glava oveka koji nije zaklonjen od sunca biti ozraena sa oko 40 W toplote! Ovo poreenje nije sasvim verodostojno jer UHF talasi iz mobilnog telefona prodiru znatno dublje u tkivo nego Sunevi zraci, ali je promena temperature mozga, uzrokovana zraenjem iz antene mobilnog telefona, znatno manja od uobiajenih dnevnih promena. U izvetaju je nabrojano mnogo statistikih istraivanja objavljenih na grupama iz rizinih zanimanja, kao to su radnici na radarima, radioamateri, piloti, elektriari i tako dalje. Takoe su nabrojane i brojne studije izvedene na ivotinjama, pa ak i jedna na ljudima, koja je trajala cele 23 godine, mada oni tada nisu bili ni svesni toga da su uestvovali u eksperimentu. Bilo je to u periodu izmeu 1953. i 1976. godine, kad je cela zgrada amerike ambasade u Moskvi bila izloena mikrotalasima uestanosti izmeu 0,5 i 9 GHz po 18 sati na dan. U tom periodu 1800 ljudi je radilo u ovoj ambasadi, to je istraivaima pruilo dragocene podatke za ispitivanje eventualnog uticaja UHF i mikrotalasa na zdravlje. Njihovo zdravstveno stanje uporeeno je sa kontrolnom grupom od 2500 ljudi koji su radili po ambasadama u drugim istonoevropskim zemljama i koji nisu bili ozraeni. A. M. Lilienfeld je na Johns Hopkins Univerzitetu predvodio grupu od 8 istraivaa, koji su posle istraivanja objavili nalaz da nije pronaen ni jedan dokaz da su lanovi ozraene grupe pokazali vii stepen mortaliteta, kao ni vii procenat oboljevanja od raka ili bilo koje podvrste kancerogenih oboljenja. U biltenu sa pomenutog simpozijuma Udruenja za istraivanje zraenja objavljen je zakljuak da su dokazi o povezanosti mobilnih telefona i kancerogenih oboljenja veoma slabi ili da uopte ne postoje.

Zakljuak
Najjai je strah od nepoznatog. Ne samo da ljudi ne mogu da osete elektromagnetno zraenje svojim ulima, nego mnogi i ne poznaju njegove osobine. Zato lako podleu strahu, naroito kad taj strah podgrevaju oni koji stvaraju senzacionalne vesti. A to su uglavnom novinari, jer im polemika koju time izazivaju uvek ide u prilog. U nedostatku naunih injenica, oni se rado slue apstraktnim tvrdnjama i glasinama. U ovome im pomau i pronalazai, koji nude razne zatitne futrole, podmetae, nalepnice i jo mnogo toga, kako bi nas zatitili od mobilnih telefona, televizora i drugih ureaja. Svi ovi dodaci reklamiraju se kao da dolaze u ime nauke, mada ni jedan od njih nije odmakao dalje od pseudonauke.

70

Ko koristi 10% mozga?

Zamislimo lekara koji kae teko povreenom vojniku: Bomba vam je raznela vei deo glave ali, sreom, izgubili ste samo onih devet desetina mozga koje ionako ne koristite. Mit o tome da ovek koristi samo mali deo (oko 10%) svog mozga, odomaio se ne samo na naem podneblju nego i u veem delu sveta. On se esto provlai kroz razne propagandne poruke i pamflete kojima se reklamiraju sredstva i tehnike kojima emo, navodno, promeniti ovaj procenat u svoju korist. Podtekst poruke je jasan: priite naoj grupi ili sekti (ili, za poetak, bar usvojte na nain razmiljanja), pa ete lako razviti natprirodne sposobnosti, jer devet desetina mozga stoji neiskorieno i eka da ih upotrebite. Kad nauite kako da to uradite, ovladaete telepatijom, telekinezom, sposobnou vienja prolosti i budunosti i ko zna kojim jo vetinama. Ne zna se tano kada je ovaj mit nastao, ali postoje tragovi koji govore da je star oko 100 godina. Otprilike u to vreme naunici su poeli da vre neuroloka istraivanja kojima su pokuavali da utvrde gde su u mozgu smeteni centri za pojedine funkcije. Ovo mapiranje mozga urodilo je plodom pa se danas za svih 100% modane mase sa manjom ili veom preciznou zna koji deo emu slui, ali je na poetku ovog istraivanja bio objavljen podatak da je to sa uspehom uinjeno samo za 10% ukupne zapremine mozga. Tako moemo da pretpostavimo da je tada ovaj podatak bio pogreno protumaen i da se, verovatno zbog atraktivnosti tvrdnje, ista greka do dananjeg dana provlai kroz medije. Postoje razne tehnike istraivanja funkcije mozga i neke od njih (kao to je PET, positron emission tomography i fMRI, functional magnetic resonance imaging) jasno pokazuju da je u svakom trenutku aktivan vei deo mozga. Zone aktivnosti se smenjuju, tako da ni jedan deo ne ostaje zauvek neaktivan. Slino je i sa miiima: nekad se vie aktivira jedna a nekad druga grupa, ali ni jedan mii u telu ne ostaje neaktivan za sva vremena. Evo ta je Bendamin Redford (Benjamin Radford) napisao o ovom popularnom mitu: Neko je odstranio najvei deo Vaeg mozga i Vi verovatno neete ni doznati za to. Dobro... moda ne ba odstranio, ali je doao do zakljuka da ga ne koristite. To je stari mit kojim se uvek iznova ponavlja da ljudi koriste samo deset procenata svog mozga. Mada bi to moglo da bude tano za ljude koji taj mit u nedogled ponavljaju, mi ostali smo sreni to koristimo ceo mozak.
Zablude

71

Priroda je u evolutivnom procesu milionima godina oblikovala svaki organ po strogim pravilima ekonomije. to se ljudskog mozga tie, raunica je posebno zanimljiva: on zauzima samo 5% ukupne telesne mase, a troi 20% kiseonika i glukoze. ta bi se dogodilo sa ovako gladnim organom ako bi njegovih 90% bilo naprosto neiskorieno? Ovakav luksuz bi, u najboljem sluaju, u evolutivnom procesu doveo do zakrljavanja predimenzionisanog organa i do njegovog svoenja na potrebnu meru. U suprotnom bi, u uslovima otre konkurencije u prirodi, dolo do neizbenog izumiranja te vrste.

10% 90%

90% neiskorieno?

Slino objanjenje vai za jo neke zablude koje postoje, recimo, u vezi sa duinom ovekovog digestivnog trakta, pre svega debelog creva. Po ovom pseudonaunom stavu, zavrni deo debelog creva slui nam samo za to da bi njegova sadrina luila razne otrove u organizam. Ako bismo ovaj deo nekako eliminisali, imali bismo, navodno, znatno vie energije i iveli bismo nekoliko puta due! teta to je ova postavka od poetka do kraja netana jer bi, uz dananju hirurgiju, bilo sasvim lako produiti ljudski ivot. Stvarnost, naalost, demantuje ovakve tvrdnje na grub nain: postoje ljudi kojima je, zbog povreda ili bolesti, ba taj tetni deo debelog creva hirurki odstranjen. Ovi ljudi ne samo da nemaju vie energije i da ne ive due, nego svoj ivot provode, na neki nain, kao invalidi.

72

Pun Mesec i lunarni efekat

U noi punog meseca povean je broj ubistava, samoubistava, nasilja, saobraajnih nesrea, mesearenja, pijanica i narkomana na ulicama, kao i poziva upuenih hitnoj pomoi, vatrogascima i policiji. Neki ak tvrde da se tada pojavljuju i vampiri i ostala neastiva stvorenja. Sreom, nisu ba svi efekti punog meseca negativni - iste noi raa se i vei broj beba, poveavaju se dobici (naroito visoke premije) u kockarnicama, umetnike poseuje muza nadahnua a talentovani i kreativni ljudi dobijaju posebno dobre ideje. ta je od svega ovoga tano? Ba nita. Ivan Keli (Ivan Kelly), Dejms Roton (James Rotton) i Roder Kalver (Roger Culver) sproveli su preko 100 eksperimenata u cilju ispitivanja lunarnog efekta. Vrene su ne samo brojne statistike analize arhivskih podataka, nego i medicinska ispitivanja u kojima su mereni psihofiziki parametri i nivo hormona u krvi ispitanika. Ni u jednoj od ovih studija nije utvrena znaajna veza izmeu meseevih mena s jedne strane i nesvakidanjih dogaaja ili biolokih performansi s druge. Ako tako veliki broj naunih studija nije potvrdio postojanje lunarnog efekta, zato je onda tako raireno verovanje u to da on ipak postoji? Keli, Roton i Kalver navode nekoliko moguih razloga: uticaj medija, folklor i tradicija, uticaj predrasuda na opaanje i pogreno tumaenje naunih podataka. Nisu sluajno mediji stavljeni na prvo mesto, jer njihov uticaj na formiranje javnog miljenja ni za koga nije tajna. U filmovima, recimo, teko je videti nonu scenu u kojoj se ne vidi pun mesec. Publika nee to protumaiti kao elju reisera da tako fotogeninim objektom obogati vizuelno siromanu nonu scenu, nego e stvoriti zakljuak da upravo pun mesec utie na razvoj radnje u filmu. Poruka je jo snanija kad radnja filma sugerie vezu izmeu punog meseca i ponaanja aktera. Uostalom, ko bi gledao film u kome se, u noi punog meseca, ne dogaa ba nita neobino? Mnogi ljudi imaju spreman argument kojim se dokazuje postojanje lunarnog efekta: to su plima i oseka. Ako je Mesec u stanju da pokree ogromne vodene mase na Zemlji, onda svakako moe da utie na ponaanje ivih bia, koja se preteno sastoje od vode. Ovom argumentu protivi se nekoliko vanih injenica. Prvo, efekat plime na tako malu telesnu masu je zanemarljiv: po Ivanu Keliju, majka koja dri svoje dete izaziva u njemu efekat plime (gravitaciono privlaenje) koji je 12 miliona puta snaniji od istog efekta koji izaziva Mesec. Astronom Dord Ejbel (George Abell) iznosi podatak da je efekat plime kojim Mesec deluje na oveka manji od efekta koji u istom tom oveku izaziva komarac!
Zablude

73

Jo jedna zabluda dovodi u vezu Meseeve mene sa ljudskim ponaanjem. To je navodni uticaj Meseca na menstruacioni ciklus kod ena. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) u svom Reniku skeptika protivi se ovom argumentu prostim poreenjem trajanja menstruacionog ciklusa koji kod ena u proseku iznosi 28 dana (i ne samo da se ne poklapa fazno sa Meseevim menama nego je kod mnogih ena i prilino nestabilan) i lunarnog meseca koji traje 29,53 dana (i savreno je stabilan). ak i kad bi bilo koji od navedenih inilaca mogao da ukae na vezu izmeu punog Meseca i njegovog gravitacionog uticaja na oveka, tome bi se usprotivila jedna prosta injenica: periodi plime i oseke skoro da nisu ni u kakvoj vezi sa Meseevim menama. Prva pojava nastaje u ciklusima od oko 6 asova, a druga na skoro 30 dana. Istina je da su plima i oseka neto jae izraene u noima mladog i punog Meseca, ali to je posledica sabiranja gravitacione sile Sunca i Meseca, jer se tada oni nalaze u priblino istoj liniji sa Zemljom. Poto niko ne pominje uticaj plime i oseke nego meseevih mena na oveka, argument gravitacionog uticaja ne treba ni uzimati u razmatranje. Kod tvrdnji nekih ljudi da u noima punog Meseca pate od nesanice, treba razmotriti uticaj svetlosti i sugestije na njihovo zaspivanje. Da li bi oni lake zaspali kad bi na prozore spavae sobe navukli teke zavese i kad ne bi ni znali da je Mesec pun?

74

Stoti majmun
Godine 1950. na japanskom ostrvu Koshima grupa naunika zapoela je 30godinje ispitivanje ponaanja majmuna Macaca fuscata. Pred kraj istraivanja (1979. godine) zoolog Lajal Votson (Lyall Watson) objavio je knjigu pod nazivom ivotna bujica (Life tide), koja je pokrenula lavinu diskusija i novih teorija po celom svetu. On je opisao naoko nezanimljiv eksperiment koji je posle est godina doveo do zapanjujuih rezultata. Naime, godine 1952. grupa naunika poela je da daje majmunima posebnu sortu slatkih krompira. Majmunima se to svidelo, iako su krompire dobijali prosto baene na tle, zbog ega su bili zainjeni neukusnim zrncima peska. Ubrzo je 18-mesena majmunica Imo otkrila da taj problem lako moe da rei pranjem krompira u moru i to je pokazala svojoj majci. Prema prii, od njih su to nauili i ostali majmuni iz grupe, pa je sve vie njih uivalo u krompiru bez peska. Izgleda da je broj majmuna koji su se upoznavali sa ovom vetinom polako ali sigurno rastao. A onda se 1958. godine dogodilo udo. Evo ta je o tome napisao Lajal Votson u spornoj knjizi: Treba odvojiti ostatak prie od linih anegdota i neobaveznih izjava datih u krugovima naunika koji izuavaju primate, jer mnogi od njih jo uvek nisu sigurni ta se zapravo dogodilo. A oni koji su podozrivi prema istini, nerado je objavljuju zbog straha da e biti ismejani. Tako sam ja prinuen da improvizujem detalje. Evo ta se, najpriblinije reeno, dogodilo. U jesen te godine odreeni broj majmuna na ostrvu Koima prao je slatke krompire u moru... Pretpostavimo, na primer, da je taj broj bio 99 i da se u utorak u jedanaest asova pre podne jo jedan majmun pridruio grupi koja pere krompir. I upravo taj stoti majmun probio je neku granicu, prevrio kritinu masu, pa su to vee skoro svi majmuni radili isto to i on. I ne samo to, nego ta navika je preskoila prirodne barijere i spontano poela da se iri po kolonijama na drugim ostrvima i na kopnu Takasakijame... Kad je knjiga objavljena, u naunim krugovima poele su da se raaju teorije o famoznoj kritinoj masi znanja posle koje ono od individualnog prerasta u opte dobro. Ken Kejsi (Ken Kesey) 1982. godine u svojoj knjizi Stoti majmun podrobno je opisao Votsonov nalaz i dao mu naziv fenomen stotog majmuna. im je objavljena, knjiga je postala bestseler. ak se i u poznatom asopisu Nauni pregled (Science Digest) pojavio tekst u kome je lansiran novi termin Kvantni majmun. Teoriju je podrao i britanski biolog dr Rupert eldrejk (Rupert Sheldrake), uvoenjem termina morfina rezonanZablude

75

ca kojim se sluio u pokuajima da ovom fenomenu pridoda nauna objanjenja. Na tvrenja dr eldrejka, pozvao se u svom udbeniku i profesor dr Dejan Rakovi, pa tako sada studenti na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu ue o tome kako jednom naueni sadraji od strane i malog dela neke bioloke populacije - omoguavaju lake budue obuavanje preostalog dela populacije! (udbenik Osnovi biofizike, izdava Grosknjiga 1995, str. 163). Ipak, jedan broj naunika smatrao je da bi navode Lajala Votsona trebalo proveriti. Masao Kavai (Masao Kawai), direktor Instituta za izuavanje primata i glavni urednik strunog asopisa Primati, bio je ugledan lan grupe i jedan od malog broja naunika koji su uestvovali u projektu od samog poetka 1950. godine. On se trudio da u strunim krugovima opovrgne navode objavljene u knjizi, ali nije eleo da se o tome previe govori u javnosti. Zbog toga je malo ko obratio panju na njegove demantije, sve dok 1985. godine Ron Emjundson (Ron Amundson), profesor filozofije na Havajskom univerzitetu, nije objavio razgovor s njim u asopisu Skeptini Istraiva (Skeptical Inquirer). Nauna dokumentacija, voena tokom posmatranja kolonije majmuna, pokazala je da je 1952. godine na ostrvu bilo samo 20 majmuna, a do 1962. taj broj je narastao tek na 59. Tako nije moglo da bude govora o stotom majmunu, a jo manje o irenju navike pranja hrane na ostale majmune sa ostrva. Zapravo, Masao Kavai je obelodanio kljuni podatak iz zvanine dokumentacije, po kome su 1958. godine, kad je navodno dostignuta famozna kritina masa, samo dva majmuna na ostrvu umela da peru krompire u vodi! Suoen sa injenicama koje mu nisu ile u prilog, Votson je pokuao da ublai tvrdnje iznete u svojoj knjizi time to je izmenio kontekst prve reenice u navodu da je zakljuke doneo na osnovu linih anegdota i neobaveznih izjava. Ubrzo su neugodna pitanja poela da stiu sa svih strana, pa je Votson 1989. godine konano priznao: Bila je to metafora koja je nastala kao moja lina konstrukcija, zasnovana na vrlo nepouzdanim dokazima i na onome to sam samo nauo. Nikad nisam ni pokuao da to predstavim na drugi nain. Da li je prii ovde kraj? to se naunika tie jeste, jer ovo nije bio ni prvi ni poslednji pokuaj prevare u njihovim krugovima. Meutim, poklonici Novog Doba nisu imali nameru tek tako da napuste ovu sjajnu priu. Roen je mit o tome da, ako dovoljan broj pripadnika jedne vrste naui, usvoji ili misli na jednu stvar, efekat e biti isti kao da su svi to uinili. Pojavile su se sekte koje su irile ideju da treba okupiti dovoljan broj ljudi za meditaciju, pa kad se dostigne kritina masa meditanata, na svetu e zavladati mir, ljubav i blagostanje.

76

Neki ideolozi Novog Doba, kao to je Noam omski (Noam Chomsky), poeli su da pokreu neku vrstu piramidalnih ema (slino lancima sree) u kojima je svaki meditant imao zadatak da proiri ideju na nekoliko svojih prijatelja. Trebalo je da odreenog dana u zakazano vreme svi misle na svetsko blagostanje i da ele da dobro trijumfuje nad zlim. Cilj je bio da to uini 93 250 ljudi, i onda e uspeh biti siguran (omski nije objasnio zato je kritina masa iznosila ba toliko, a ne vie ili manje). Ova ideja (kako da se regrutuju novi lanovi u grupama za meditaciju) funkcionisala je sasvim dobro, pa se veliki broj centara u svetu posluio istim obrascem. Ako se u zakazano vreme nita znaajno ne dogodi, lako je optuiti sledbenike zato to ih nije bilo dovoljno i objaviti novi pokuaj, a najbolje je ako se dogodi neka srena koincidencija - recimo, negde u svetu prestane rat ili se bar neki pokvareni avion sreno prizemlji. To e uvek osigurati dobar propagandni efekat i dovesti masu novih sledbenika.

Zablude

77

Jo neke zablude
Spisak zabluda je neiscrpan. Neke od njih vae samo kod pripadnika jednog naroda, a neke su se odomaile u celom svetu. Kako one nastaju? Postoje razliiti mehanizmi kojima se zablude stvaraju, ali verovatno je da najvea krivica lei na neispravnom izvoenju zakljuaka. Recimo da je neko reio da ofarba ogradu oko svog dvorita. Kad je zavrio posao, zapitao se da li e vreme biti lepo dok se ograda ne osui. Imao je sree: dogodilo se da je lepo vreme potrajalo sledeih nedelju dana. Iz toga sledi neizbeni zakljuak da, kada on ofarba ogradu, bie lepo vreme sledeih nedelju dana. Moda e se setiti da je tako bilo i prole godine, to e potvrditi njegovu teoriju i jo vie ga uvrstiti u uverenju da je otkrio novo pravilo koje vai u prirodi. Ovo je verovatan razvoj dogaaja i zbog toga to bi se malo ko upustio u farbanje ograde po nestabilnom vremenu, kad se oekuje kia. Svaki meteorolog dae mu struno (dakle, za laika teko shvatljivo) objanjenje da vreme zavisi od velikog broja meteorolokih faktora, ali to e za njega biti suvie komplikovano i on e radije verovati u svoju teoriju, jer je ona jednostavna - a upravo je i dokazana u praksi! Kad jednom uvrsti kod sebe to uverenje, poee i njegova okolina da mu veruje. Ubrzo e ceo grad verovati u teoriju po kojoj vreme zavisi od toga da li je neko farbao ogradu. Pomenuemo jo nekoliko uobiajenih zabluda koje su i kod nas rairene, uglavnom zahvaljujui medijima.

Da li su alfa talasi generator kreativnosti?

- Kad je mozak u alfa - stanju, ovek je mentalno produktivniji i kreativniji. Alfa talasi su talasasti zapisi (na papiru, ekranu i slino) elektrine aktivnosti mozga, ija je uestanost izmeu 9 i 13 Hz (ciklusa u sekundi). Registruju se preteno iz potiljane oblasti, kad je ovek u oputenom stanju i zatvorenih oiju. Zato je stvorena zabluda da su oni poeljni i da je njihovim spoljnim indukovanjem mogue dovesti osobu u stanje visoke mentalne sposobnosti. Ipak, utvreno je da su alfa talasi u vezi sa procesiranjem vizuelnih informacija: to je manje vizuelne obrade u mozgu (a to je kad su oi zatvorene), alfa talasi imaju viu amplitudu. Nikakvih potvrda nema da oni utiu na mentalne sposobnosti. Alfa talasi mogu, osim u stanju oputenosti, da se pojave i u drugim situacijama, ak i neprijatnim. Inae, pored njih postoje i beta talasi, ija je uestanost izmeu 14 i 30 Hz i koji dominiraju kad je osoba u budnom stanju i 78

kad je fiziki ili mentalno aktivna. Teta talasi imaju niu uestanost, od 4 do 7 Hz i karakteristini su za fazu NREM sna (o kojoj e biti rei u poglavlju Parapsihologija / Snovi), ali i kad osoba ui ili kad je duboko koncentrisana. Delta talasi, ija je uestanost od 1 do 3 Hz, dominiraju u stanju dubokog sna. Ako se jave kod budne osobe, znak su tekog modanog poremeaja.

Je li mogue hodati po vatri?

- Hodanje bosim nogama po usijanom ugljevlju bez opekotina mogue je uz pomo natprirodnih sila i paranormalnih sposobnosti. U Starom zavetu (Prie Solomonove, 6.28) kae se: Hoe li ko hoditi po ivom ugljevlju a nogu da ne oee? Izgleda da hoe! Danas je ritual hodanja po vatri est pratilac nekih religioznih obreda. Zaista je mogue pod izvesnim okolnostima hodati po usijanom ugljevlju (ne i po vatri), ali ne zahvaljujui ovekovoj auri ili nekim paranormalnim silama. Postoji vie teorija koje pokuavaju da objasne ovu vetinu. Po teoriji niske provodljivosti, usijani ugalj (za razliku od koe stopala) ima veoma malu specifinu toplotu (sadri relativno malu koliinu toplote ak i kad je usijan), pa se u dodirom sa koom stopala njegova povrina praktino trenutno ohladi i stvara se sloj koji je dobar termiki izolator. Prilikom ovih ceremonija, bira se vrsta uglja koja po osobinama odgovara ovoj nameni; poznavaoci ove vetine, recimo, ne preporuuju korienje uglja koji se inae koristi za rotilj, jer postoji mogunost da on opee i iskusnog etaa. Osim toga, oni smatraju da ne treba uriti i praviti nagle korake po usijanom ugljevlju, nego teinu lagano premetati s noge na nogu da bi se dozvolilo da se pre punog pritiska stopala formira izolujui sloj ohlaenog pepela. Ovu teoriju podrava i to to nikada niko od etaa nije pokuao da demonstrira hodanje po usijanom metalu, koji ima veoma veliku specifinu toplotu i sigurno se nee tako brzo rashladiti kad neko stane na njega. Postoji jo jedan mehanizam koji, moda, pomae etaima da stignu neozleeni do kraja svoje usijane staze. To je takozvani Lajdenfrostov (Leidenfrost) efekat, prozvan po nemakom nauniku koji je izuavao ovu pojavu. U dodiru izmeu zagrejanog s jedne i vlanog objekta s druge strane (usijanog uglja i oznojenog stopala), stvara se sloj vodene pare koji slui kao toplotni izolator i koji usporava prenos toplote. Slino se dogaa kad kap vode padne na usijanu plou poreta: ona ne isparava odmah, nego dugo lebdi na sloju pare. Miljenja o uinku Lajdenfrostovog efekta ipak su podeljena, tim pre to neki etai vode rauna o tome da im na poetku ceremonijala stopala budu suva, kako se ugalj ne bi lepio za tabane.
Zablude

79

Moe li muva da leti?

- Naunici nisu uspeli da objasne kako muva leti, jer je po njihovim proraunima to nemogue. Ova zabluda ne odnosi se samo na muvu - u nekim varijantama isto se tvrdi za bumbara, pa i za ostale insekte. Neka tvrenja idu ak do toga da kad je ve nauka dokazala da se sa tako malim krilima ne moe leteti, onda ostaje jedino da neke neobjanjive sile odravaju insekte u vazduhu. Fiziki mehanizam kojim se ostvaruje aerodinamika sila dovoljna za let insekata odavno je poznat, ali je zabluda verovatno nastala zbog toga to dugo nije bilo objanjeno kako neki insekti tokom leta mogu tako velikom brzinom da reaguju na prepreke (kod obine muve, recimo, vreme reagovanja je 30 milisekundi). U asopisu Priroda (Nature) od aprila 1998, opisani su rezultati istraivanja kojima je ovaj fenomen objanjen. Neuroetolog Majkl Dikinson (Michael Dickinson) objasnio je i funkciju takozvanih haltera, malih iroskopa koji su se evolucijom razvili od drugog, zakrljalog para krila. Dikinson smatra da presudnu ulogu ima veoma brzo ulo vida (10 puta bre od ovekovog) i da se brzo izbegavanje prepreka tokom leta postie direktnom manipulacijom ovih iroskopa od strane nervnog sistema muve.

Da li je Mocart genijalni terapeut?

- Sluanjem Mocartove muzike mogue je uveati koeficijent inteligencije (I.Q.), poveati sposobnost memorije pa ak i izleiti tumor na mozgu. Godine 1993. fiziar Gordon o (Gordon Shaw) i muziar Frensis Roer (Frances Rauscher) objavili su rezultate svojih istraivanja o fenomenu koji su prozvali Efekat Mocarta (the Mozart Effect). Sudei po ovim rezultatima, sluanje prvih deset minuta Mocartove Sonate za dva klavira u D duru (K.448) povoljno utie na memoriju i sposobnost rezonovanja, uveava koeficijent inteligencije pa ak i pomae u terapiji tumora na mozgu. etiri godine kasnije, Gordon o i Frensis Roer osnovali su Institut za neuralni razvoj muzike inteligencije (The Music Inteligence Neural Development Institute). Eksperiment je pobudio veliku panju naunika i medija. Ponovljen je na nekoliko mesta u svetu, ali nigde nije potvrena veza izmeu mentalnih sposobnosti i sluanja Mocartove muzike. Autori su priznali greku i pred naunim svetom se branili time da je njihov rad pogreno shvaen i da su oni samo tvrdili da postoje grupe neurona koje se pobuuju u sekvencama i da su to po svoj prilici lokaliteti u mozgu koji reaguju na odreene uestanosti. Razlika izmeu prve tvrdnje i ove izjave dovoljno govori za sebe. 80

Ova pria ima epilog kao i veliki broj slinih - demanti prve vesti malo ko je uo i pomenuti institut radi punom parom. Gordon o je 1999. godine izdao knjigu pod naslovom Drite Mocarta u mislima, a uskoro se u prodaji pojavio i CD sa kompjuterskim programom baziran na istoj ideji. Mediji su prihvatili tezu da sluanje Mocarta podie kolinik inteligencije i ova prevara je inicirala industriju koju vie nita ne moe da zaustavi. irenje ove zablude potpomognuto je i time to se u terapiji duevnih bolesti zaista koristi muzika, mada ne samo Mocartova. Psihijatar dr. Petar Stankovi je u knjizi Boanstvena medicina izneo podatak da ona deluje na odreene lokalitete, ali ne u smislu poveanja koeficijenta inteligencije.

ta se dokazuje patentom?
- Kad je neka ideja zatiena patentom, to je dokaz da je ona nauno potvrena i da radi. Jedan od omiljenih argumenata koji razni prodavci magle (pre svega nadrilekari) navode kao dokaz da je njihov proizvod efikasan, jeste da je patentiran. Suprotno prihvaenom miljenju, ovaj podatak ne govori nita o njegovoj efikasnosti - to je, jednostavno, dokaz da je proizvoa platio administraciju koja e, u sluaju da pravo intelektualnog vlasnitva nad proizvodom postane sporno, potvrditi da je on bio prijavljen. I to je sve - patent ne govori nita o kvalitetu ideje, o tome da li ona radi ili ne, a jo manje predstavlja preporuku tritu. Na poetku ovog poglavlja, opisano je nekoliko patentiranih ideja koje se odnose na perpetuum mobile, pa ipak ni jedno od ovih reenja ne radi. Teko je rei da li su autori ovom administrativnom zatitom nameravali da osiguraju svoju ideju od krae ili su samo eleli da u svojim i tuim oima uveaju vanost pronalaska, ali je jedino to su postigli znaajan materijalni troak.

Da li je bermudski trougao ukleto mesto?

- Na podruju koje se zove bermudski trougao dogaaju se neobjanjivi nestanci velikog broja aviona i brodova. Morska oblast izmeu Majamija, Bermuda i Puerto Rika, poznata kao bermudski trougao, ula je u legendu po brojnim opasnostima koja u njoj vrebaju. Ima i ljudi koji misle da je ovo podruje ukleto i da niko ko u njega zae ne moe da izvue ivu glavu.
Zablude

81

Istina je, zapravo, da se tamo ne dogaa nita vie nesrea nego to bi se normalno oekivalo. Saobraaj je gui nego u mnogim drugim delovima sveta, a broj nesrea srazmeran je broju plovila i letilica. Kako je onda nastao mit o tome da smrt vreba svakoga ko zaviri u bermudski trougao? U decembru 1945. godine pet aviona amerike mornarice (bombardera tipa Avenger) krenulo je na rutinski trenani let. Za nevolju, u avionu kod glavnog pilota - instruktora, porunika arlsa Tejlora (Charles Taylor) pokvario se kompas. Ostala etiri pilota bili su uenici bez velikog iskustva i samo su pratili avion u kome je bio instruktor. Mada je Tejlor primetio kvar na kompasu i prijavio ga bazi, odluio je da nastavi let prema vizuelnim znacima na zemlji. To nije bila neuobiajena odluka jer je on dobro poznavao ostrva preko kojih je grupa letela, ali se vreme naglo pokvarilo i Tejlor je u jednom trenutku izgubio orijentaciju. Avioni su se udaljavali ka puini umesto da se vrate na matini aerodrom i jednostavno ostali bez goriva zbog ega su se sruili u more. Na zvunom zapisu radio - komunikacije ostala je primedba jednog od uenika da je Florida na suprotnoj strani od smera njihovog kretanja, ali je Tejlor bio uveren da se oni nalaze iznad Meksikog zaliva i da su na dobrom kursu. Nekoliko injenica doprinelo je tome da se od ove tragedije naini misterija. Pre traginog kraja, izgubljen je radio - kontakt sa avionima, verovatno zbog velike daljine. Na mestu do koga su (sudei po maksimalnom dometu) stigli, dubina mora je nekoliko hiljada metara i to je razlog to avioni nikad nisu pronaeni. Kao kruna svega, jedan od aviona (tipa Mariner) koji su kasnije krenuli u potragu eksplodirao je 23 sekunde posle poletanja to se, zbog loih rezervoara za gorivo, Marinerima inae esto dogaalo. Ipak, najvaniji razlog za nastanak ovog mita jeste taj to je pisac naune fantastike Vinsent Gedis (Vincent Gaddis) 1964. godine objavio nauno fantastinu priu o sudbini ovih aviona. Deset godina posle toga, pojavio se i bestseler arlsa Berlica (Charles Berlitz) pod naslovom Bermudski trougao, u kome je pria o nestanku Avengera mistifikovana i dodato jo mnogo pria o nesreama koje su zadesile putnike u toj oblasti. Za dalji prodor ovog mita pobrinuli su se mediji; svaka sledea katastrofa koja se dogodila izmeu Majamija, Bermuda i Puerto Rika dobila je veliki publicitet i posluila kao nesumnjivi dokaz da tu nisu ista posla.

82

Ima li zombi duu?

- Vudu - magijom je mogue pretvoriti ljude u robove (takozvane zombije) koji imaju telo, ali ne i duu. Vudu - religija (woodoo) nastala je na Haitiju, gde zapadnoafriki robovi nisu mogli slobodno i javno da izvode svoje verske rituale (vodu je afriki izraz za duu ili Boga), pa su bili prinueni da se prilagode ceremonijama koje su sa sobom doneli francuski doseljenici. Deo tih rituala do danas je ouvan, ali je dobio nove oblike i tumaenja. Vudu - religija jo uvek ima dosta sledbenika ne samo na Haitiju, nego i u nekim drugim delovima sveta. Lako je razumeti zato religija koja se sprovodi pod ropstvom evoluira tako da se na kraju zasniva skoro iskljuivo na zlim duhovima. Ropski status za ove ljude je bio neto s im su oni morali da se pomire, a ono ega se svako od njih plaio bilo je jo stranije od ropstva - da e postati zombi, rob bez due, ijim telom upravlja neko drugi (uglavnom arobnjak). Postoje dva verovanja po kojima, navodno, nastaje zombi. Po jednom, ovek se paraliuim drogama najpre dovede u stanje klinike smrti, pa se njegovo telo vraa u ivot a dua umire. Po drugom verovanju, vudu - ritualima se telo mrtvog oveka (koje je od due ve rastavljeno) oivljava i pretvara u roba bez due. Istina je da postoje psihika oteenja koja dovode do toga da se obolela osoba ponaa ropski posluno. Ipak, veliki broj ljudi danas sumnja da postoje zombiji u formi u kojoj ih predstavljaju poklonici vudu - religije, tim pre to za ovo ne postoji ni jedan dokaz. Pomenuemo ovde da u filozofiji postoji termin filozofski zombi (ponegde u literaturi oznaen kao p-zombi). Pod ovim hipotetinim pojmom podrazumeva se ljudsko telo bez svesti, ali koje se ipak ponaa kao svesna osoba. Neki filozofi, kao Denijel Denet (Daniel Dennett), ovo ak i kao pretpostavku smatraju nemoguim, jer kada se telo ponaa kao osoba i nije ga mogue od nje razlikovati, onda to jeste osoba. Tod Mudi (Todd Moody) i Dejvid elmers (David Chalmers) smatraju da, ako smo ve konstatovali da takvo telo nije svesno, onda nema sumnje da ga je ipak mogue razlikovati od svesne osobe. Filozofske rasprave koje se tiu dileme o (makar hipotetikoj) mogunosti postojanja p-zombija prvenstveno imaju za cilj da pronau odgovor na pitanje da li je svest negde izvan ili se ona oslanja iskljuivo na supstancijalne funkcije (informatikim jezikom reeno, da je sainjena od dugog niza uslovnih skokova u formi ako... onda...). Ovo bi nam takoe pomoglo da doznamo da li je (bar teoretski) mogue napraviti mainu koja ima svest i da
Zablude

83

li bi to bila maina ili bie. Akademik dr Duan Kanazir jednom prilikom je ponudio svoj doprinos odgovoru na ovo pitanje, kad je izneo miljenje da emo jednom verovatno upoznati fiziku i hemijsku strukturu ljuske due.

Kakva je veza izmeu crne make i nesree?

- Ako nekome crna maka pree put, to e mu doneti sigurnu nesreu. Ovo verovanje ne tie se savremenog nego starovremenog sujeverja, ali je i danas veoma raireno. E. Redford (E. Radford) opisuje u Enciklopediji sujeverja istorijat ove zablude, iji je koren u Engleskoj, kojom je tada vladao kralj arls I. Njegov strah da e izgubiti svog ljubimca, jednu crnu maku, bio je toliki da je naredio da je uva posebna straa. Onoga dana kad se maka razbolela i uginula, za vladara je sve polo naopako pa je ve sledeeg dana izgubio vlast i bio uhapen. Verovatno je od tog dogaaja stvorena legenda u kojoj su crnim makama pripisane mistine moi. Ove ivotinje su na brodovima drane pre svega da bi mievi bili pod kontrolom, ali im je uskoro pripisana i mo uticaja na sudbinu broda, analognu onoj koju je imala i na sudbinu kralja arlsa I - ako bi neko bacio maku preko ograde broda ili ako bi ona sama pala u more, to bi znailo da e i brod zavriti na dnu mora. Uskoro su i mornari poeli da tumae svoju sudbinu na osnovu ponaanja make. Kad maka, recimo, prie nekom od njih, to je znailo da e ga pratiti srea, a ako mu prie samo do pola puta pa se onda vrati, bio je to lo znak. Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove porodice, pa je u svakoj kui sa bar jednim mornarem drana crna maka. Smatralo se da ona uva kuu od nesree koja je na moru mogla da zadesi moreplovca. Ovo verovanje do te mere je bilo izraeno, da su crne make smatrane za pravu dragocenost, pa se dogaalo i da budu predmet krae. Dalji razvoj verovanja uobliio je ono to je i danas raireno kod mnogih naroda, pa i naeg. Onoga dana kad se mornar pripremao za put, ukuani su gledali kakvu e mu sreu prorei crna maka jer se verovalo da ona zna ta ga eka. Ako bi krenula od njega ka vratima, pokazujui mu simbolino put, bio je to dobar znak i on je polazio bezbrian, ali ako bi mu presekla put to je znailo da mu ne savetuje da krene jer ga na putu eka nesrea.

84