Vuk totemska ivotinja Srba

Vuk je bio totemska ivotinja starih Slovena. On u njihvom folkloru zauzima veoma vanu ulogu a ista stvar stoji i sa mitologijom. Magijska praksa Slovena takoe je vezana za vukove, bilo da se radi o ritualima zatite, astralnoj ili eterinoj projekciji, ili pak o ritualima vezanim za kult predaka. Neki od ovih rituala praktikuju se i dan-danas zbog ega je vana da ispitamo kakva je uloga ova ivotinje staro-slovenskoj religiji.

Mitologija Slovenska mitologija spominje jedno boastvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. To je Dabog, bog Sunca i sin Svaroga, dakle, jedan od Bogova koji se nazivaju Svaroiima. Dabog je kao i veina boanstava teriomorfan a njegov ivotinjski oblik je beli hromi vuk. Karakteristike vuka koji je Dabogov ivotinjski dvojnik svakako treba podrobnije analizirati budui da one objanjavaju ne samo Dabogovu prirodu ve i rasvetljavaju neka od verovanja Starih Slovena vezana za prirodne i nebeske pojave. ta zapravo simbolizuje bela boja Dabogovog vuka? Pomisliemo prvo da se ona odnosi na geogafski poloaj slovenske pradomovine koja se po mnogima nalazila na krajnjem Severu, u legendarnoj Hiperboreji. Veoma je udno da beli vuk koji se smatra pretkom jednog junoslovenskog naroda- Srba ima tipino polarne karakteristike. Meutim, bela boja vujeg krzna odnosi se, pre svega, na htonini aspekt Daboga ali i htoninost samog vuka. Dabog je kao to znamo, boanstvo podzemnog sveta u kome borave mrtvi. Njegova htonina funkcija manifestuje se u i verovanju da je on bog rudnika, dakle, boanstvo koje obitava u podzemnom svetu. Bele ivotinje u evropskom folkoru inae predstavljaju bia koja povezuju na svet sa svetom duhova tako da nje udo to ivotinjski oblik jednog htonog boanstva ima krzno bele boje. Hromost Dabogovog vuka takoe je vezana je za htoninu prirodu ove ivotinje a ovaj njegov atribut ima svoju osnovu u povezanosti vuka i Meseca. Kao to znamo, vuk je ivotinja koja se u

shvatanjima svih naroda povezuje sa mranim silama, podzemnim svetom i demonskim rodom u opte. Na nivou planetarnih sfera ovome, naravno, odgovara Mesec dok je na nivou psihologije vuk vezan za ono nagonsko i nesvesno. Budui da je Mesec u svim fazama , sem faze punog Meseca sakat, sasvim je logino da e jedna lunarna ivotinja imati ove atribute (hromost ali i mravosti polomljena kima koje su takoe karatkteristike vuka u srpskom folkloru). Sreten Petrovi povezuje vuka posebno sa fazom opadajueg meseca, periodom u kome se mrane sile na vrhuncu svojih moi. Mitski vuk kriveljan takoe je predstavljen kao hrom u bugarskom i ruskom folkloru. Jo jedno boanstvovezano je za vuka i njegov lunarni aspekt a to je Horz- Bog Meseca i jutarnjeg Sunca. Budui da se Horzova vladavina protee od zalaska sunca do njegovog izlaska moemo zakljuiti da se ovaj period poklapa sa periodom u kome je vuk kao ivotinja na vrhuncu svojih moi (kao to znamo, vuk u to doba najee lovi a takoe, ovo je i doba u kome se pojedini ljudi- vukodlaci pretvaraju u svog ivotinjskog pretka). Jedan ukrajinski mit govori o vezi vuka i Horza: Knez Vieslav putuje nou od Kijeva do Krima prevaljujui ovu razdaljinu velikom brzinom, takozvanom vujim trkom. Njegov cilj je da do Krima stigne pre nego to se zauju petlovi, odnosno, pre nego to izae Sunce. Vieslav pokuava da presee put Horzu, odnosno, Mesecu i da, kao tipian vukodlak, izbegne zrake Sunca koji bi ga oigledno vratili u ljudski oblik. Jer ta je vuji trk ako ne opis Vieslavovog putovanja u vujoj formi tj. opis njega samog kao vukodlaka? U Ukrajni je, inae, beli vuk vezan za Lesovika, umskog duha koji je ranije verovatno bio sam Bog uma a ovaj duh naziva se izmeu ostalog i vujim pastirom. Vano je inapomenuti da motiv vuka koji juri Mesec ne postoji samo u slovenskoj mitologiji. Stari Nordijci verovali su takoe da za Mesecom juri vuk ije je ime Managarm, koji prodire Mesec kada ga konano stigne, uzrokujui tako njegovo pomraenje. Jo jedan mit vezan je za vuka a ovaj mit govori o Dabogovom putovanju u podzemni svet i njegovom braku sa Moranom, slovenskom boginjom smrti. Naime, Morana i Dabog imali su sina Vana koga je majka oslepela, iz elje da se osveti Dabogu u koga vie nije bila zaljubljena. Van je baen u jamu, meutim, odatle ga spaava Radgost i odnosi ivi koja mu je ivom vodom povraa vid. Dabog Moranu za kaznu baca na lomau i dok gori, ona proklinje Vana da postane vuk. Vanova sestra Poljelja saznaje da moe spasti brata ako uti sedam godina, a kad proe ovaj period on e ponovo stei svoje ljudsko oblije. Iako prolazi kroz teka iskuenja Poljelja uti ak kada je stave na lomau, meutim, u tom trenutku se navrava period od sedam godina i Van se pretvara u oveka spaavaljui sestru od sigurne smrti. Ipak Van gubi svoje boanske moi i kao takav postaje samo ovek, od koga, po predanju potiu Srbi kao narod. O kultu vuka kod Srba bie rei kasnije a ovo izlaganje o ulozi vuka u slovenskoj mitologiji zavriemo osvrtom na netradicionalnan sistem slovenskog paganizma, takozvani slovenski vedizam Jurija Miroljubova i Aleksandra Asova, i na mesto vuka u ovom sistemu. Slovensko-vedska astrologija koja svoju osnovu ima u ruskom folkloru takoe spominje vuka kao vaan faktor u dogaajima koji se odigravaju u astralnom svetu Bogova- Navu. Na slovenskom nebu nalazi se sazvee Vuka kao i sazvee Volha Zmajevia koji utiu na zbivanja u svetu Bogova, a ova zbivanja su pre svega vezana za godinje kretanje

sunca Daboga i sazvea kroz koja on prolazi. ak i jedan slovensko-vedski bog, tj boanstvo koje je izvorno vedsko a kasnije je, od strane slovenskih neopagana slovenizovsno, ima vuka za svoju ivotinjsku formu. U pitanju je Indra, iji je sin takoe vuk-Volh Zmajevi , odnosno srpski- Zmaj Ognjeni Vuk. Aleksandar Asov spominje venetsko pleme koje je ivelo na severu Evrope a koje je oboavalo Indru i njegovog sina, tj. potovalo je Bogove u liku vuka. Sami Rusi inae oboavaju medveda koji je njihova totemska ivotinja, budui da je ruski mitski predak bio medvei bog je Veles. Kult vuka kod starih Slovena Vuk je, po Veselinu ajkanoviu mitski predak srpskog naroda. Budui da su se Srbi odavnina klanjali Dabogu sasvim je logino da se njegov ivotinsji oblik smatra srpskim totemom. Dolaskom hrianstva sveti Sava preuzeo je gotove sve funkcije Daboga, izmeu ostalih i njegove vuje karakteristike. Zato se sveti Sava naziva zatitnikom vukova ili kao i Lesovik vujim pastirom. Verovanje u vuka kao ivotinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim obiajima. Recimo, kada je rodi dete, u selu se njegovo roenje objavljuje tako to domain kue vikne: Rodila vuica vuka!. Srpska majka svome detetu takoe otkriva njegovo vuje poreklo pevajui mi sledeu uspavanku: Nini sine, vue i baue, vuica te u gori rodila. Jo jedan obiaj pokazuje da su Srbi verovali u svoje vuje poreklo. Novoroeno dete Srbi i su provlaili kroz vuje eljusti i tako bi mu omoguavali zatitu od zla, bolesti i demona. Na taj nain boanski predak Srba, Dabogov hromi vuk titio bi svog potomka. Korienje brojnih vujih amajlija imalo je istu svrhu pa su se delovi vujeg tela esto koristili za teranje zlih sila. Od poznatih amajlija tu su vuji zubi, eljusti, oi, srce, kane i dlake a ova poslednja amajlija je po verovanju mogla da otera ak i samog avola. Inae, ime Vuk esto je u srpskom narodu, budui da se ranije verovalo da onaj ko nosi ime totemske ivotinje biva zatien od svakavih zala. I dan-danas sreemo imena kao to su Vuk, Vukain, Vukan, Vuica i Vukica, kao i prezimena Vui, Vujoevi, Vukadinovi, Vujovi, Vueli i mnoga druga. Brojni topomnimi takoe su vezani za ime srpskog ivotinjskog pretka: Vuidol, Vukodra, Vuitrn, Vuje brdo itd. U Bugarskoj takoe postoje mnoga mesta u ijoj se osnovi imena nalazi imenica vuk odnosno bugarski . Neka od njih su: , , , , , , itd. Kakva je uloga vuka bila u religioznom ivotu starih Slovene? Neki obiaji ouvani si i dan danas tako da na osnovu njih moemo da rekonstruiemo osnovne odlike vujeg kulta. Vuku su, u Srbiji posveeni zimski praznici Mratinci. Osim toga, praznik Svetog Save takoe je vezan za ovu ivotinju a razlog tome je to je sveti Sava, inae srpski svetac-zatitnik, preuzeo funkcije Daboga. Za vreme vujih praznika vuku su se prinosile rtve u hrani, a takoe su se vrile i radnje kolje bi omoguili zatitu od vuka koji je seljacima inio velike tete napadajui njihovu stoku. Recimo, za Boi se u Srbiji pripremala vukova veera koja je kao rtvena ponuda imala za cilj da umilostivi vuka i obezbedi zatitu stoke. Ovu vukovu veeru odnosio bi jedan lan porodice na raskre, najee dete, koje bi ostavivi hranu tj. rtvu vuku ne osvrnuvi se odlazilo kui. U Srbiji i Crnoj Gori zimski svetitelji sveti Toma i sveti Arhanel po verovanju otklapaju

vuje eljusti da bi kaznili neposlune obane pa vrenjem simpatike magije, sasvim neprilino za hrianske svece, alju vukove na stado obana. U Bugarskoj postoji obiaj da ene ne predu i ne tkaju za vreme vujih praznika tj. da se ni na kav nein ne bave ovijim runom jer e im za kaznu ovce stradati. Ono to je zajedniko za sve Slovena koji ive na tlu Balkana jeste da se vuk ne sme spominjati za vreme takozvanih vujih praznika. U sluaju da se, pak spomene, vuk bi se, po verovanju, tako prizvao i uinio mnoga zla stoci i ljudima. Vuk se ne sme spominjaniti ni nou, dakle , u periodu njegove vladavine pa se umesto njegovog imena koriste nazivi nepomenik, divjina, kamenik i ala. Od vuka se ovek titi i tako to sa njime ostvari rodbinski odnos. Ova magijska praksa zove se kumljenje i ona je bila prilino esta u religioznom ivotu Srba. ovek bi ovim aktom kumljenja obezbedio sebi vukovu zatitu jer, naravno, vuk nee napasti onog koji mu je na neki nain rod niti e ga ekonomski otetiti napadajui mu stoku. Srbin se i od kuge titio ritalom kumljenja pa je bi u tu svrhu prizivao umu, odnosno personifikovanu kugu i nju bi nazivao kumom. ak se i danas , u vreme koje jo uvek moemo nazvati hrianskim ljudi kume na stari, paganski nain, pa ako neko eli da sprei nekog da mu nateti ili ga moli da mu pomogne kae Kumim te Bogom. Kako kau istorijski izvori, narodi koji su iveli u blizini Slovena verovali su da se njihovi susedi ponekad pretvaraju u vukove. Osobe koje preuzimaju ivotinjsko oblije u slovenskom folkloru nazivaju se vukodlacima koji se ponekad identifikuju sa vampirima. Postoje dva naina da ovek postane vukodlak. Jedan je povezan sa odreenom vrstom magijske prakse sline astralnoj projekciji pri kojoj dua oveka naputa njegovo telo i ulazi u telo druge ivotinje dok je drugi nain povezan sa kultom predaka, posebnom predakim kultom kod Srba. Spomenuli smo ve ukrajinskog kneza Vieslava koji se nou pretvara u vuka i vujim trkom presree putanju Meseca. Vieslav je oigledno bio obdaren sposobnou da poalje svoju duu u telo vuka to je tipina odlika amana iz svih krajeva sveta.Slovenske bajke pune su opisa slinih situacija pa tako imamo junake koji se pretvarajaju u zmije, princeze koje se pretvaraju u abe itd. U srpskom folkloru postoji verovanje u ljude koji se raaju sa posebnim sposobnostima- alovite ili zmajevite ljude kao i zduhae. Ovi ljudi bi se nou pretvarali u zmajeve, vazdune duhove- zduhe ili ivotinje, i na taj nain titili svoje selo, napadali ono susedno ili pak obavljali neke druge magijske radnje. Verovanje u vukodlaka postoji kod svih slovenskih naroda. Kod Bugara se ovaj entitet zove , kod Rusa , kod eha vlkodlak, Poljaka wilkolak, a Srba i Hrvata vukodlak.. Ova imenica se sastoji od dve rei vuk i dlaka oznaavajui tako oveka koji ima vuje krzno, odnosno vuji oblik. Slina etimolofgija postoji i u nordijskoj rei ulfsark, gde imenica ulf oznaava vuka a sark kou ili koulju. Ove imenice odnose se na oveka slinih karakteristika-oveka koji je svojom voljom za ivota ili posle smrti (kao to je to sluaj kod Srba) postao obuzet svojom ivotinjskom prirodom. Vukodlaci i ulfsarci su oigledno na neki nain povezan sa vujim totemom, to e rei da oni, za razliku od drugih, u jakom su krvnom ili duhovnom srodstvu sa svojim ivotinjskim pretkom. Jer i u nordijskom i u slovenskom folkloru postoje ljudi koji se pretvaraju u druge ivotinje, a takvii ljudi su, recimo, slovenski zduhai ili aloviti

ljudi koje smo ve spomenuli kao i nordijski berserci, ljudi koji se delimino pretvaraju u medvede. Vukodlak je u srpskom folkloru poveznan sa kultom predaka, odnosno verovanjem da e se njihov mrtvi srodnik posle smrti pretvoriti u krvoedno vukoliko stvorenje. Ovakvo bie nazive se i vampir a njegova osnovna karakteristika je neutoljiva e za krvlju. Zato su Srbi verovali da e mrtvac preuzeti ba oblik vuka a ne neke druge ivotinje? Zato to je srpsko vrhovno boanstvo nekada davno bilo Dabog, bog sunca i sveta mrtvih iji je ivotinjski oblik bio upravo vuk. Sasvim je logino onda da e Dabog koji vlada mrtvima pod svoju vlast uzeti oveka koji je pripadao njegovom, vujem rodu tj. da e srpski ivotinjski predak uzeti pod svoje svog preminulog potomka. Vano je i napomenuti da vampir jo nije sasvim zaao u svet mrtvih budui da je on na odreeni nain jo uvek iv i da ima svoju telesnu manifestaciju. Upravo ta telesna manifestacija ima odike oba sveta; ljudskog- jer vukodlak je jo uvek poluovek, i podzemnog, jer je ovek poprimio odlike jedne htonine ivotinje. Vukodlak je, dakle, onaj koji boravi na granici izmeu dva sveta. Srbi veruju da e ovek postati vukodlak ako preko njegovog groba preleti neka ptica ili preko groba pretri neko ivine. Posle 40 dana ovek se povampiri i poinje da davi ljude po kuama pijui im krv. Od te krvi se vampir ili vukodlak toliko naduje i pocrveni da se ak kae crven kao vampir. Osim toga, vampir odlazi i svojoj , sada ve bivoj eni i vodi ljubav sa njom iz ega se po verovanju, raa dete bez kostiju. Da bi se otkrilo ko je od netom sahranjenih mrtvaca postao vukodlak seljaci dovode drebe bez belega i vode ga og groba do groba. Kada se drebe zaustavi kod groba vukodlaka seljaci uzmu glogov kolac i izbodu le. Ovde ponovo vidimo neka opta mesta iz slovenske mitologije i folklora... drebe se odvajkada koristilo za gatanje i predskazivanje jer se u staroj Evropi verovalo da konji, posebno oni beli ili u bilo kavom smislu isti (bez belega) predstavljaju vezu izmeu ljudskog sveta i sveta duhova. Glog je biljka za koju se odvajkada smatralo da ima zatitnike moi, a u cilju zatite koristili su se takoe beli luk, breza i oskorua. Osim vujih karakteristika vampir je predstavljen i kao ovek koji na leima nosi svoj pokrov a osim oko groblja i kue svojih srodnika koje je pohodio, vapmir se pojavjivao i oko vodenica, ambara i slinih senovotih mesta. Vukodlak moe postati i nekrteno dete koje je sahranjeno u majinoj utrobi. Ono posle sedam godina poraste kao vuk, meutim, ono postoje kudikamo okrutnije i krvoednije. U Bugarskoj se veruje se da je onaj koji je sahranjen u odei napravljenoj od vune koja se prela da Mratince, vuje praznike, posle smrti postaje vukodlak. Zbog toga su bugarske ene pazile da svoje upokojene mueve ne obuku u takvu odeu. Preci se kod Srba i Rusa ne pretvaraju samo u vukove.Oni mogu postati zmije, petlovi i ostala ivine to znai da vuk nije jedina htonina ivotinja u slovenskom folkloru. Kao i u sluaju projekcije oveka u ivotinju i ovde vladaju zakoni ija priroda jo nije razjanjena a koji svoju osnovu verovatno imaju u slabijoj ili jaoj vezi oveka sa njegovim ivotinjskim pretkom te prirodom samog oveka koja je jednim delom svakako i ivotinjska.