Jedno od najee postavljenih pitanja savremenog drutva odnosi se na strateki energetski potencijal pojedinanih elektroenergetskih izvora, koji moraju

da obuhvataju dostupnost, pouzdanost, tehnoloku prihvatljivost i pre svega prihvatljivost u odnosu na odrivi razvoj ivotne sredine. Usled sve veih klimatskih promena, savremeni elektroenergetski izvor mora da odgovara najsavremenijim kriterijumima ekonomskog, drutvenog i socijalnog okruenja oveka i prirode. Fotonaponska tehnologija je jedna od grana svetske ekonomije koja se najbre razvija. Sunce kao daleko najvei, obnovljivi i za oveka neogranien izvor energije, predstavlja potencijal kakav nema ni jedan drugi energetski izvor. Period, ijem se kraju sve bre pribliavamo, istorijski gledano obeleen je izuzetno kratkom, a istovremeno intenzivnom upotrebom fosilnih goriva. Period koji je pred nama, vraa nas prirodi, a to nam omoguava tehnoloki razvoj. Fotonaponska tehnologija vai za najprihvatljiviji nain korienja obnovljivih izvora koju odlikuje modularnost, rasprostranjenost, stabilnost, neujan rad, ekoloka i konkurentna cena. Sunce je, kao visoko tehnoloki izvor najznaajnije po svom udelu i potencijalu. Cilj Srbije je da do 2020. godine obezbedi 27 procenata energije iz obnovljivih izvora. Da bi pojedinani izvor energije ispunjavao zahteve najsavremenijih energetskih izvora, mora da bude u skladu sa standardima savremenog drutva, koji pored odgovornosti prema drutvu i oveku, nose i odgovornost prema tehnolokom napretku civilizacije i podsticanju njenog daljeg razvoja. Meu stavke, po kojima pokuavamo da vrednujemo savremenost pojedinanih izvora energije, spadaju: obnovljivost energetskog izvora, potencijal njegovog korienja, ekoloka prihvatljivost, dostupnost, pouzdanost, tip upotrebljene tehnologije, rasprostranjenost, estetika, modularnost, stabilnost, zahtevnost odravanja, nain rada i cenovna konkurentnost. SOLARNE ELEKTRARNE Solarne elektrarne za svoj rad koriste energiju Sunca, koja je osnovni pogonski izvor energije na Zemlji. Sunevo zraenje ka Zemlji nekoliko hiljada puta prevazilazi potrebe oveanstva za svom primarnom energijom, odnosno svakog sata Sunce ka Zemlji poalje toliko energije koliko je ljudi iskoriste za godinu dana. Potencijal Sunca znatno prevazilazi ukupne energetske potrebe oveanstva.

Re photovoltaic potie od grke rei phos, to znai svetlost, i rei volt. Fotovoltaika je nauka koja prouava pretvaranje energije svetlosti. Fotovoltaino odnosno fotonaponsko pretvaranje znai neposredno pretvaranje svetlosne energije sunevog zraenja u elektrinu energiju. Kao veoma estetski, zeleni obnovljivi izvor energije, solarne elektrane se, zbog modularne osnove, mogu koristiti za izgradnju solarnih elektrana reda veliine od nekoliko mili- do vie megavata. Upravo to omoguava njihovu rasprostranjenost, to odlino utie na smanjenje gubitaka u elektroenergetskoj mrei i obezbeuje energetsku nezavisnost, kao i nezavisnost korisnika solarnih elektrana. Osnovni elementi solarnih fotonaponskih elektrana sastavljeni su iz dva dela. Prvi deo ine solarni fotonaponski moduli, koji su srce svake solarne elektrane i pretvaraju elektromagnetne talase Sunca u jednosmernu elektrinu struju i napon (solarne elije). Drugi deo su elektroenergetski elementi, namenjeni

korienju proizvedene elektrine energije za pojedinane namene. Meu njih spadaju: inverteri, nosea konstrukcija, prikljuni kablovi, DC- i AC-spojna mesta, regulatori, akumulatori, prekidai i zatitni ureaji, kao i ostali instalacioni materijal. Fotonaponski modul je sastavljen od niza uporedno vezanih solarnih elija, koje su sa svake strane obloene posebnom EVA folijom, koja ima visok sadraj gela i nizak indeks refleksije. Folija nepropusno inkapsulira elije izmeu sloja poleinske folije sa zadnje strane modula, koja se koristi kao zatita modula od UV zraenja, mehanikih oteenja i drugih spoljanjih uticaja, i elektrino izoluje modul i stakla sa prednje strane. Visoko propusno kaljeno staklo debljine 3,2 mm omoguava jaku otpornost na mehanike udarce, ak i grad, i visoku propustljivost svetlosti, ime se poveava efikasnost rada solarnih elija. Na zadnjoj strani modula nametena je kutija sa prikljucima, koja omoguava prikljuivanje na elektrine provodnike, a ovi dalje na invertere koji jednosmerni napon pretvaraju u naizmenini. Pri evaluaciji konkurentnosti cena solarnih elektrana moramo misliti na to da je fotovoltaika grana koja je tek nedavno prela iz laboratorijske na masovnu industrijsku ravan, i tako kao kod svih drugih komercijalno konkurentnih grana znaajno je dostii potreban ekonomski obim. Uprkos tome, treba upozoriti na injenicu da se danas brojne komercijalne tehnologije jo uvek veoma podstiu. Uzmemo za primer nepovratne podsticaje za razvoj delatnosti upotrebe uglja ili nuklearane energije, koji seu od neposrednih dravnih garancija, povoljnih pozajmica, do drugih najrazliitijih neposrednih i posrednih nepovratnih sredstava. Poetni podsticaji za razvoj fotovoltaike i solarnih elija znaajni su zato to se radi o revolucionarnoj tehnologiji koja ima najvei tehnoloki i komercijalni potencijal i koja e za samo nekoliko godina biti konkurentna konvencionalnim izvorima energije. Svaki put kada se udvostrui svetska proizvodnja fotonaponskih modula, cena im padne za 20 procenata. Trenutni rast ove grane znai da proizvodna cena elektrine energije iz Sunca svake godine pada za sedam do devet procenata. Upravo zbog toga e fotovoltaika uskoro biti konkurentna u odnosu na druge izvore energije. Ulaganje u fotovoltaiku i solarnu fotonaponsku elektranu je investicija sa malim rizikom i vai za veoma predvidivu i visokoprofitabilnu investiciju. Glavni cilj fotovoltaike je da oveanstvu obezbedi najosnovniji element koristi zelenu elektrinu energiju! Kako izabrati vrstu solarne elektrane Vrsta solarne elektrane se odreuje na osnovu stanja postojeeg ili budueg krovnog pokrivaa tj. statusa zemljita: Solarne elektrane na krovovima: Adekvatna je za objekte sa klasinim krovnim pokrivaem i nagibom krova od 0 do 60. Krovni pokriva treba da bude u zadovoljavajuem stanju u narednih 30 i vie godina, koliko traje ivotni vek solarne elektrane. Potrebna je vaea graevinska dozvola za objekat i kvote koje trenutno iznose 5 MW godinje za solarne elektrane. Solarne elektrane na krovovima U sluaju klasine izrade solarne elektrane, fotonaponski moduli se naslanjaju na ve postojei krovni

pokriva. Potkonstrukcija se prilagoava pokrivau. U izboru opreme imamo reenja za bilo kakav krovni pokriva: klasini crepovi, biber crep, trapezni lim, ostali pokrivai. Module moemo da privrstimo na krovove sa nagibom ili na ravne krovove. Pre svake porudbine potkonstrukcije, proizvoai prave taan statiki proraun u odnosu na lokaciju gde e elektrana stajati (mape snega i vetra). Preduzee Plan-net sarauje sa priznatim evropskim proizvoaima potkonstrukcija.

Integrisane solarne elektrane: Integrisane solarne elektrane su posebna vrsta solarnih elektrana, gde fotonaponski moduli predstavljaju primarni krovni pokriva. Integrisane solarne elektrane odlikuje dobra estetika i najadekvatnija su reenja za novogradnju i u sluaju, kada je postojei krovni pokriva objekta dotrajao i treba da se zameni. Potrebna je vaea graevinska dozvola za objekat i kvote koje trenutno iznose 5 MW godinje za solarne elektrane. Samostojee solarne elektrane: Samostojee solarne elektrane predstavljaju odlian izvor dobitka na neiskorienim zemljitima. Odgovarajuom potkonstrukcijom postiemo optimalno usmerenje fotonaponskih modula i na taj nain obezbeujemo najviu profitabilnost solarne elektrane. Za postavljanje samostojee solarne elektrane potrebno je nabaviti graevinsku dozvolu i kvote, koje trenutno iznose 5 MW godinje za solarne elektrane postavljene na zemljitu. Samostojee solarne elektrane Samostojee solarne elektrane postavljamo na polja, travnate povrine, degradirana zemljita, naputene kamenolome i svuda tamo gde ima dovoljno sunca i to manje ogranienja (drvee, blizina brda itd.) Izrada temelja zavisi od zemljita na kome emo postaviti takvu elektranu. Temelje moemo da betoniramo ili da stavljamo ipove/stubove. Znaajno je da fotonaponski moduli budu okrenuti prema jugu i da postignemo optimalan nagib (25 35 stepeni).

Plan-net solar je postavio samostojeu solarnu elektranu Bajc u Vipavi snage 50kW:

Autonomne solarne elektrane: Autonomni sistemi su reenja za nezavisno energetsko snabdevanje individualnih kua i ostalih manjih objekata. Omoguavaju energetsko snabdevanje vikendica, prikolica za kampovanje, planinskih domova, zidanica, baznih stanica i svih objekata koje nije mogue prikljuiti na javnu distributivnu mreu. Autonomne solarne elektrane Autonomni fotonaponski sistemi su namenjeni za energetsko snabdevanje vikendica, prikolica za kampovanje, planinskih domova, zidanica, baznih stanica i svih objekata koje nije mogue prikljuiti na javnu distributivnu mreu, odnosno kada bi to predstavljalo preveliki troak. Autonomni sistem ine sledee komponente:

fotonaponski moduli, potkonstrukcija (nosai modula), regulator punjenja, DA/AC pretvara (inverter), akumulator.

Rad autonomnog sistema Fotonaponski moduli tokom dana, preko regulatora punjenja, pune solarne akumulatore koji akumuliraju solarnu energiju. DC/AC pretvara invertuje akumuliranu elektrinu energiju i prilagoava je potroaima (230 V). Celokupan sistem (napunjenost akumulatora, stanje invertera, punjenje ...) moemo da pratimo preko raunara. Autonomni sistemi se sve vie koriste kao nezavisno energetsko snabdevanje individualnih kua i ostalih manjih objekata. Za planiranje takvog sistema najvaniji je reim rada i snaga pojedinanih potroaa. Veliina generatora, snaga invertera i broj akumulatora prilagoavaju se zahtevima potroaa koji e se snabdevati iz tog sistema. Zarade sopstvene solarne elektrane Zato se isplati investirati u izgradnju solarne elektrane? Profitabilnost investicije u solarnu elektranu zavisi od trokova izgradnje i prihoda. Trokovi izgradnje elektrane su izmeu 1.500 i 1.900 EUR za kWp. Prihodi zavise od toga da li smo dobili deklaraciju za proizvodni ureaj, jer na taj nain dobijamo pravo na podsticaje za zagarantovan otkup. Proraun: Proraun prihoda za solarnu elektranu veliine 50 kWp, koja zauzima povrinu od cca 400 m2, ima godinji prinos 58.000 kW elektrine energije. Pri otkupnoj ceni, koja vai do kraja 2012. godine, koja je 230 EUR/MWh, godinji prihod bi bio 13.000 EUR.

Subvencije Cena zagarantovanog otkupa elektrine energije iz proizvodnih ureaja OVE na solarnu energiju, koji su postavljeni na zgradama ili graevinskim konstrukcijama: Cena zagarantovanog otkupa (EUR / MWh) Klase po veliini Na zgradama, graevinskim konstrukcijama, samostalnim objektima proizvodnog ureaja (prikljuenje do 31. 12. 2012) < 50 MW 230,00

Cena zagarantovanog otkupa zakljuena je za period od 12 godina i ne menja se tokom celokupnog perioda vaenja ugovora. Gore navedeni podsticaji vae za solarne elektrane prikljuene na mreu u 2012. godini, a za sledeu godinu reguliu se u skladu sa vaeom uredbom. Solarne elektrane 10 najeih pitanja 1. Koliko je potrebno da bude velika solarna elektrana za etvorolano domainstvo? Prema statistikim podacima elektrodistributera o potronji elektrine energije etvorolane porodice, i na osnovu pretpostavke da dobro projektovana solarna elektrana proizvede 1119 kWh/kW/godinje, potrebna je solarna elektrana snage od 3,5 kW do 4 kW da bi zadovoljila potrebe za elektrinom energijom. Porodicama koje pripadaju vanstandardnoj klasi, potrebna je solarna elektrana snage priblino 7 kW. Potrebno je dodatno objanjenje da solarne elektrane obino ne postavljamo za sopstvenu upotrebu elektrine energije jer bi im u odnosu na dinamiku ,,proizvodnje bili potrebni akumulatori za uvanje energije. Elektrane su prikljuene na mreu i svu proizvedenu energiju ,,prodaju mrei po subvencionisanoj ceni. Energiju koju sami potroimo jednostavno troimo iz mree i unapred je plaamo po ,,normalnoj, nesubvencionisanoj trinoj ceni. 2. Kakve vrste krovova su adekvatne za postavljanje solarnih elektrana? Solarna elektrarna moe da se postavi na svaki krov bez obzira na oblik ili vrstu krovnog pokrivaa. Naravno, treba se prilagoditi zakonitostima koje utiu na optimalan rad solarne elektrane. Iz tog razloga preporuuju se krovovi i povrine koje su okrenute ka jugu, koje nemaju senku na samoj povrini ili u okolini, a objekti imaju dobru statiku. Isto tako, ouvanost krovnog pokrivaa objekta mora da bude dovoljno dobra da bi izdrala dodatno optereenje zbog montae fotonaponskog sistema. 3. Koliki je ivotni vek solarnih elektrana? ivotni vek solarne fotonaponske elektrane je 30 godina i vie, to omoguava veoma siguran i dugorono usmeren oblik investicije. Sigurnost investicije je pored zagarantovanih otkupnih cena elektrine energije osigurana i dugoronom profitabilnou pri proizvodnji elektrine energije, jer posle zavrenog perioda vraanja uloenih sredstava, proizvedena energija investitoru donosi istu dobit. 4. Kakva je profitabilnost solarnih elektrana? Profitabilnost solarnih elektrana zavisi od veliine, optimizacije celokupnog sistema i njihovog rada. Prosena stopa prinosa kree se izmeu 8% i 12%, a period povraaja investicije je manji od 10 godina. Solarna elektrana je investicija u obnovljive izvore energije, koja doprinosi odrivom razvoju oveanstva, a proizvodnjom znatno doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bate.

5. Na ta treba obratiti panju pre odluke o investiciji? Za optimalno postavljanje i rad solarne elektrane, kao i najvei energetski prinos znaajni su pre svega kljuni elementi: izbor odgovarajue lokacije, izbor kvalitetnih elemenata solarne elektrane, pre svega fotonaponski moduli kao i generatori elektrine energije i inverteri, izbor iskusnih, struno osposobljenih i proverenih izvoaa, koji e znati da optimalno projektuju solarnu elektranu, da je montiraju i da obezbede sve potrebne saglasnosti i dozvole, optimalan odnos izmeu visine investicije i specifine iskoristljivosti za koju garantuje izvoa (taj odnos odreuje troaka proizvedene elektrine energije, koji mora da bude najnii). 6. Kakvo odravanje zahtevaju solarne elektrane? Solarna elektrarna je sistem sastavljen od brojnih elemenata i namenjen stalnom i pouzdanom radu. Za investitora je najvei gubitak profita da elektrana iz razliitih razloga ne proizvodi elektrinu energiju, jer ugovor o otkupu elektrine energije bez obzira na to vai. Najvanije je redovno praenje rada sistema i njegove efikasnosti, prepoznavanje slabijeg rada i brzo delovanje. 7. Kako je ureeno osiguranje solarne elektrane? Osiguranje solarne elektrane obuhvata otprilike 0.2 procenta vrednosti investicije godinje. Za elektranu veliine 10 kW osiguranje priblino iznosi 100 /godinje. Pojedinana vrednost osiguranja zavisi od veliine solarne elektrane, vrste sluaja koji osiguravamo i specifine ponude pojedinane osiguravajue kue. Dobro osiguranje solarne elektrane bi moralo da obuhvata pre svega sledee sluajeve: poar, zemljotres, (in)direktni udar groma, eksplozija, elementarne nepogode (oluja, grad i poplava), mehaniko delovanje sile, kraa i pljaka i osiguranje od treih lica. 8. Koja dokumentacija je potrebna za prikljuenje solarne elektrane na mreu? IDK (idejni koncept) je uvodni deo projektne dokumentacije ija svrha je obezbeivanje projektnih uslova odn. elektroenergetske saglasnosti nadlene elektrodistribucije. Posle dobijanja elektroenergetske saglasnosti, projektant izrauje PZI (projekat za izvoenje). Sledi postavljanje solarne elektrane. Posle postavljanja solarne elektrane sledi tehniki pregled objekta i dobijanje upotrebne dozvole. Sledi dobijanje reenja o prikljuenju na elektroenergetski sistem. Vlasnik elektrane sa JP EPS (JAvno preduzee Elektroprivreda Srbije) zakljuuje ugovor o kupoprodaji elektrine enregije. 9. Kako drava podrava gradnju solarnih elektrana? Republika Srbija podrava gradnju solarnih elektrana na taj nain to garantuje otkup elektrine energije proizvedene u solarnim elektranama po zagarantovanoj otkupnoj ceni i omoguava operativnu podrku ako vlasnik elektrane sam prodaje elektrinu energiju na tritu. Visina zagarantovanih otkupnih cena koje su odluene Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije. Ugovor o otkupu elektrine energije zakljuuje se na 12 godina, to znai da prodajete proizvedenu energiju po istoj ceni tokom celokupnog perioda trajanja ugovora. 10. ta emo da radimo sa proizvedenom elektrinom energijom nakon 12 godina? Dravne subvencije u vidu zagarantovanih otkupnih cena u Srbiji su pogodne za investitore. Oni zakljuuju ugovor o otkupu proizvedene elektrine energije na 12 godina (visina podsticaja ostaje ista svih 12 godina), pri emu se solarna elektrana u tom periodu ve amortizuje. To znai da posle 12 godina investitor sa prodajom proizvedene zelene elektrine energije zarauje i postaje konkurentan na tritu

elektrine energije, jer sam bira ponuaa za otkup elektrine energije. Vano je da investitor izabere najboljeg ponuaa. http://www.plan-net-solar.rs/solarne-elektrane/10-najcescih-pitanja/