Mr URA HARDI

UDC 930(470):27-523.4-463(497.11)

RUSKI KRAQEVI GALICIJE: DARODAVCI MANASTIRA SVETOG DIMITRIJA NA SAVI

Saetak: U bulama pape Honorija III izdatim 1216. i 1218. godine, spomiwu se dva ruska kraqa iz Galicije i wihov dar manastiru Sv. Dimitrija na Savi u iznosu od 13 kantara voska godiwe. Vesti o ruskim vladarima iz papskih poveqa i ranija istraivawa istoriografije za autora predstavqaju polaznu taku u razmatrawu dva zanimqiva pitawa. Prvo je razreewe identiteta ruskih kneeva, odnosno okolnost zato se kao darodavci spomiwu samo pojedini kneevi iz vladarske kue Galicije, kao i pitawe o poreklu oslovqavawa ruskih vladara kao kraqeva. Kqune rei: darodavci, Galicija, Rostislavii, Sv. Dimitrije na Savi, Honorije III, Bela III, Ugarska, ruske zemqe, Kijev. Jedan podatak sadran u bulama pape Honorija III izdatim 1216. i 1218. godine, u kojima su skoro identino potvreni posedi i prihodi manastira svetog Teodosija pored Jerusalima, neoekivano je osvetlio vezu vladara ruske kneevine Galicije iz dinastije Rostislavia sa grkim manastirom Sv. Dimitrija na reci Savi i istoimenim naseqem, danawom Sremskom Mitrovicom. Naime, u jednom kratkom odeqku bula spomiwu se dva ruska kraqa iz Galicije i wihov dar manastiru Sv. Dimitrija u iznosu od 13 kantara voska godiwe. U buli iz 1216. godine reenica o ruskom daru glasi: Annum cere redditum tredecim cantariorum a Basilisa et Iohanne Blademero Russorum Regibus, apud Galizam uobis concessum. U malo kasnijoj poveqi, koja je oigledan

49

prepis prve, stoji ... Annuum cere redditum Tredecim Cantariorum a Basilisa et Iohanne Blandemero Rusorum Regibus apud Galizam vobis concessum. 1 Zahvaqujui dragocenom istraivawu . erfija2, mi danas sa sigurnou moemo prihvatiti miqewe da se podatak o godiwem daru ruskih kraqeva iz Galicije pravoslavnom manastiru svetog Dimitrija, prvobitno nalazio u jednoj poveqi ugarskog kraqa Bele III, nastaloj izmeu 1193 i 1196. godine. Poveqa je sastavqena na grkom jeziku, a wen latinski izvod je unet u bule Honorija III. Grka poveqa Bele III predstavqala je darovnicu kojom je ovaj vladar manastir Sv. Dimitrija na Savi sa posedima i prihodima zavetao Lavri svetog Teodosija u Jerusalimu. U Lavri je bila sahrawena wegova majka, kraqica Eufrosina, koja je poticala iz ruske kneevske dinastije volinskih Monomahovia. Kada je od strane Bele 1186. godine bila prognana iz Ugarske, Eufrosina je utoite nala u Svetoj zemqi gde je kao monahiwa, najverovatnije 1193. godine, okonala svoj ivot.3 Kod popisa poseda i prihoda darivanog manastira Sv. Dimitrija uvren je i inostarni dar ruskih kneeva. erfi je na osnovu fonetske analize transkribovanih toponima takoe zakquio da je poveqa Bele III iz 11931196. dobrim delom sastavqena na osnovu jednog starijeg popisa dobara manastira svetog Dimitrija. 4 U buli Honorija III pomiwu se kao darodavci manastira dva ruska kraqa iz Galicije: Vasiqko (Basilisa) i Ivan Vladimir (Iohanne Blademero). Znalci galiko-volinske istorije odmah su uoili da knez po imenu Ivan Vladimir nije postojao meu lanovima galike vladarske kue Rostislavia, koja je ovom zemqom vladala kroz itav XII vek. Kako su kneevi navedeni zajedno, i identitet drugog meu wima Vasiqka, koji je doista vladao jednim udelom zemqe (10821124), postao je problematian. Problem identiteta privukao je pawu ve istoriara starije generacije. I. aranevi, M. Gruevski i N. Baumgarten bili su jednoglasni u pretpostavci da su Vasiqko i Ivan Vladimir bili nezakoniti sinovi posledweg galikog kneza iz dinastije Rostislavia, Vladimira Jaroslavia

Bula iz 1218. godine interpretirana je u istoriografiji mnogo vie zahvaqujui Vetera Monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, ab A. Theiner, tomus I, Romae MDCCCLIX, nr. 16; dok je stariju bulu kritiki publikovao G. Pap 1249. godine G. Papp, I monaci dell Ordine di S. Basilio Ungheria nel secolo XIII, Analecta OSBM, series II, sectio II (VII), fasc 1, Romae 1949, 4145. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis des grich. Klosters zu Szvaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12 Jh., Studia Slavica Academiae scientiarum Hungaricae, tomus IV, 1959, 974. O Eufrosini kao ugarskoj kraqici uporediti M. Wertner, rpdok csaldi trtnete, Nagy Becskerek 1892, 311314. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 3061.

50

(11871199)5. Ruski letopisac je doista znao za dva nezakonita sina ovog kneza, ali nije smatrao bitnim da navede wihova imena.6 Galiki knez Vladimir se 1188. godine, beei od nezadovoqnih bojara, sklonio sa dravnom riznicom, nezakonitom suprugom i dva sina u Ugarsku. Iako je obeao pomo, te sa vojskom krenuo u susednu Galiciju, Bela III je uskoro ruske goste bacio u tamnicu, a sam je pokuao da prigrabi Galiciju. Vladimir je uz dosta peripetija uspeo da se oslobodi iz ugarskog zatoenitva i da sledee godine povrati svoj presto.7 Meutim, Vladimirovoj deci se nakon ovih vesti u izvorima izgubio svaki trag. Reenim istoriarima inilo se loginim da su oni mogli kao taoci i daqe ostati u Ugarskoj. Verovatno su posle izvesnog vremena od ugarskog kraqa dobili posede, da bi se 1218. godine pojavili u nama ve znanoj papskoj poveqi kao darodavci grkog manastira, tim pre to su u crkvenom pogledu pripadali istoj veri. Ovu na prvi pogled prihvatqivu pretpostavku doveo je u pitawe erfi. Prvo je utvrdio da se pomen ruskih kneeva nalazio u poveqi ugarskog kraqa iz 11931196 godine, kada su nezakoniti Rostislavii bili jo deca. Oni u to vreme teko da su mogli imati u Ugarskoj posede, koji su bili uslov za darivawe. Nezakonitim lanovima ruske kneevske dinastije, uz to jo i deci, svakako nije mogla pristajati zvuna titula kraqeva iz Galicije. Kako je ve reeno, poveqa Bele III se oslawala na jedan raniji popis poseda manastira Sv. Dimitrija, u kojem se navodio i dar galikih kneeva.8 Nakon obarawa postojee hipoteze, erfi je istraivawe usmerio ka istoriografiji dobro poznatom imenu i liku galikog kneza Vasiqka. Vasiqko Rostislavi je zajedno sa svojim bratom Volodarem tokom tri burne decenije (10841124) uspeno vladao kneevinom, koja e tokom XII veka postati jedna od najznaajnijih ruskih drava. Glavni problem, identitet Ivana Vladimira, erfi je razreio smatrajui da se tu radilo o dve linosti i dva imena ruskih kneeva. Po ovom autoru, u tekstu papske poveqe, zbog greke u prevodu, nisu razdvojena imena kneeva Ivan i Vladimirka, linosti koje su dakako istorijske. Ivan je bio sin i naslednik Vasiqka Rostislavia, a Vladimir, odnosno Vladimirko Volodarevi wihov bliski

J. Szaranewicz., Die Hypatios Chronik als Quellen-Beitrag zur sterreichische Geschichte, Lemberg 1872, 117118; M. Gruevski, Istor Ukrani-Rusi, tom II, Kiv 1992, 454; N. Baumgarten, Gnalogies et mariages occidantaux des Rurikides du Xe au XIIIe sicle, Orientalia Christiana, IX/35, I/1927, 17. Ltopis russki za patskim spiskom, pereklad, primtki L. Mahnovec, Kiv 1989, 346349. Ltopis russki, 346349; o ovim zbivawima pogledati i rad M. Font, Szempontok III. Bla halicsi hadjratainak kronolgijhoz, Acta universitatis de Attila Jzsef nominatae, Acta Historica, tomus LXXXIV, Szeged 1987. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 53, 55.

51

roak.9 Na kraju, uporeujui ugarsko-ruske odnose s poetka XII veka, zatim strukturu osnovnog popisa poseda manastira Svetog Dimitrija, toponime i linosti, erfi je doao do zakquka da su ruski kneevi poetkom XII veka (izmeu 11131125) Svetom Dimitriju zavetali 13 kantara voska godiwe. U tom periodu manastir je od ugarskih kraqeva dobio 24 poseda, prilikom ega je svakako izdata darovnica na grkom jeziku. 10 Mada kratak, podatak o darivawu ruskih kneeva otvara zanimqiva pitawa. 1) Zbog ega se kao darodavci spomiwu samo pojedini lanovi galike kneevske dinastije? 2) Kakvo je poreklo oslovqavawa Rostislavia kao ruskih kraqeva iz Galicije? Razumevawe odgovora na ova pitawa ponajpre bi zahtevalo kratak osvrt na istoriju nastanka Galike kneevine. 11 Teritorija na kojoj su krajem XI i tokom XII veka formirane Galika kneevina (Galicija)12 i woj susedna Volinija, definitivno je ula u sastav Kijevske drave tokom vladavine Jaroslava Mudrog (10151054). Wu su naseqavala istonoslovenska plemena: Tiverci, Ulii, Duqebi, Voliwani, kao i plemena Beli Hrvati i Bojki, koje, interesantno je napomenuti, Konstantin Porfirogenit vezuje sa doseqavawem Srba i Hrvata na Balkansko poluostrvo.13 Najstariji ruski letopisi govore o dva grada oko kojih se, karakteristino za ruske zemqe, objediwavala vlast i zemqa. To su bili Peremiq i erven. Od imena drugog grada potie jedan od istorijskih naziva za najjugozapadniju oblast Kijevske drave ervenska zemqa.14 Budua Galicija bila je smetena u podnoju Karpata, u plodnim dolinama Dwestra i Sana. Galika ravnica je zadirala u pojas stepa, preko kojeg se renim tokovima izbijalo na dowi Dunav i Crno More. Ukqetena izmeu metropole Kijeva s jedne, i Poqske i Ugarske s druge strane, ova zemqa je predstavqala pograninu oblast tada mone ruske drave. Kroz wu su vodili trgovaki putevi na Zapad. Ujedno, tu se esto ratovalo sa susedima. Ruska kneevska dinastija Rostislavia, pod ijom vlau se Galicija osamostalila i postala jedna od najuticajnijih ruskih zemaqa sredinom
9

10 11

12

13

14

U sovjetskoj istoriografiji erfijevo miqewe je prvi prihvatio V. T. Pauto, Vnen politika Drevne Rusi, Moskva 1968, 167. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 5661 U srpskj istoriografiji podatak o daru galikih kneeva nije nepoznat. Na wega se sporadino osvre S. irkovi u radu posveenom Civitati Sancti Demetrii; S. irkovi, Civitas sancti Demetrii, u grupa autora, Sremska Mitrovica, S. Mitrovica 1969, 61. Galicija je latinska izvedenica od imena grada Galia Galike kneevine, odnosno Galiine, kako se ova oblast zove na ukrajinskom jeziku. Konstantin Porfirogenit, Spis o narodima, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom II, obradio Boidar Ferjani, Beograd 1959, 4647. O nastanku i razvoju Galike i Volinske zemqe pogledati A. N. Nasonov, Russka zeml i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva, Moskva 1951; M. F. Kotlr, Formirovanie territorii i voznikovenie gorodov Galicko-Volnsko Rusi IXXIII vv., Kiv, 1985.

52

XII veka,15 pripadala je rodu izgoja. Kategorija kneeva izgoja u istoriji Kijevske Rusije je pojava sui generis.16 Od vremena vladavine naslednika kijevskog kneza Jaroslava Mudrog zemqa i vlast deqene su izmeu odraslih lanova kneevske porodice. U naelu, princip stareinstva je odreivao poloaj u hijerarhiji upravqawa ogromnom dravom i wenim gradovima, tj. udeonim kneevinama. Drava je shvatana kao vladarska batina, koja je pripadala Jaroslavqevim sinovima i wihovim naslednicima.17 Najstariji u rodu polagao je pravo na prestonicu Kijev i vrhovnu vlast nad ostalim brojnim lanovima dinastije. Vrlo brzo su stariji i moniji lanovi roda iskquili mlae i maloletne roake iz poretka vladavine. Ovi su, lieni vlasti i zemqe, postali qudi izvan drutvenog poretka, izgnati kneevi izgoji. Sudbina izgoja zadesila je i Jaroslavqevog unuka Rostislava Vladimirovia, dok je wegov deo drave verovatno potpao pod kontrolu kijevskog kneza. Na prostoru jugoistone Rusije pojavili su se 1081. godine Rostislavqevi sinovi Rjurik, Vasiqko i Volodar. Uprkos suprotstavqawu kijevskog kneza Vsevoloda Jaroslavia (10781093) i wegovog roaka Jaropolka Izjaslavia, koji je upravqao Vladimirom-Volinskim i celom tom oblau, Rostislavii su, zahvaqujui oruju svoje bojarske druine, uspeli da se odre u Peremiqu i susednim gradovima. Po redosledu streinstva, najstariji Rostislavi Rjurik stolovao je u Peremiqu, dok su wegova mlaa braa vladala Terebovqem, odnosno Zvenigorodom. 18 Poev od 1084. godine zemqa u podnoju Karpata dobila je svoju zasebnu kneevsku kuu i postala je jedna od prvih ruskih kneevina koja je krenula putem osamostaqena od Kijeva. Za Rostislavie su stariji roaci, koji su se smewivali na kijevskom tronu, uvek bili opasni protivnici. Iz Kijeva se, ne birajui sredstva, prirodno trailo wihovo potiwavawe. Na drugoj strani, pogranino ratovawe sa Poqskom i Ugarskom je Rostislaviima i wihovim saveznicima Kumanima donosilo dobit, ali i uzvratne napade koje je trebalo izdrati. 19 Vana taka za Rostislavie i wihovu zemqu bio je kneevski skup u Qubeu, odran 1097. godine. Na wemu su predstavnici pet grana kneev15

16

17

18 19

To je vreme kada se ruska drava raspada na preko deset polusamostalnih kneevina, koje su se nadmetale za prevlast nad Kijevom. O izgojima pogledati S. M. Solovev, Istori Rossii s drevneih vremen, kniga perva, SPb, 283. O sloenom pitawu dravnog poretka Kijevske drave, karaktera i ideologije kneevske vlasti Rjurikovia pogledati A. P. Toloko, Knz v Drevne Rusi: vlast, sobstvennost, ideologi, Kiev 1992. M. Gruevski, stor, 45, 7576, 408410. O sukobima Rostislavia sa Poqskom i Ugarskom pogledati M. Gruevski, stor, 407417; I. Krip'kevi, Galicko-Volinske knzvstvo, Kiv 1984, 6772 ; F. Makk, K ocenke Vengersko-russkih svze XII v., Acta universitatis de Attila Jzsef nominatae, Dissertationes Slavicae, Sectio lingvistica , Szeged 1984, XVI, 203.

53

skog roda odredili da svaka od wih neotuivo dri svoju otinu.20 lanovi dinastije su Volodaru Rostislaviu kao otinu priznali vlast Peremiq, a wegovom bratu Vasiqku Terebovq (trei Rostislavi, Rjurik, vie nije bio meu ivima).21 Sa formalnog aspekta, do tada izgoji, Rostislavii su nali mesto u poretku upravqawa dravom. U praksi, meutim, ovaj sporazum potvren uobiajenim qubqewem krsta bio je neposredno posle skupa grubo naruen. Knez susedne Volinije, David Igorevi, iza koga je stajao kijevski vladar Svjatopolk Mihailo Izjaslavi (11931054), na prevaru je zarobio i svirepo oslepio mlaeg Rostislavia Vasiqka.22 To ipak nije pokolebalo Rostislavie da se odre na svojoj otini. Mada na ovom mestu ne mogu da se prikau meunarodni odnosi kneeva Galicije, ipak se vaqa osvrnuti na wihov odnos sa Vizantijom. Galicija je tokom XII veka bila najpouzdaniji saveznik Carstva na ruskom tlu. Oslawajui se verovatno i formalno na zatitu Vizantije, galikim kneevima je bilo lake da sauvaju samostalnost u odnosu na Kijev. erka Volodara Rostislavia je 1104. godine udata za jednog sina cara Alekseja I, mogue Isaka, oca budueg uzurpatora Andronika Komnina.23 Bio je to reit znak prijateqstva dveju vladarskih kua, koji je ujedno svedoio o znaaju i ugledu Rostislavia. Pored politikih motiva, geografska blizina i trgovinski odnosi dodatno su povezivali Gali sa Vizantijom. 24 Volodar i Vasiqko (10841124) su slono vladali dravom koja se sastojala iz dva ravnopravna udela sa prestonicama u Peremiqu i Terebovqu. Kada su oko 1124. godine Rostislavii okonali ivotni i vladarski vek, wihova kneevska otina je, shodno dravnom obiaju, podeqena izmeu wihovih sinova. Volodara su nasledili Rostilsav i Vladimirko (Vladimir). Prvi je kao stariji stolovao u Peremiqu, drugi u Zvenigorodu Vasiqko je iza sebe takoe ostavio dva naslednika. Stariji Vasiqkovi, Grigorij stolovao je u oevom Terebovqu, mlai Ivan u Galiu. Nakon 1126. godine Rostislav Volodarevi i Grigorij Vasiqkovi se vie ne spo-

20

21

22 23

24

Otina karakteristini pojam kijevske epohe koji u srpskom jeziku odgovara znaewu batine ili oevine. Lavrentevska letopis, Polnoe sobranie Russkih letopise, tom perv, Moskva 1887, 256257. Isto, 257262. M. Fradenberg, Trud Ioanna Kinnama kak Istorieski Istonik, Vizantiski Vremenik, tom XVI, god. 1959, 41; O. Jurewicz, Andronikos I. Komnenos, Amsterdam 1970, 3638, 65. O meunarodnom poloaju Galicije u XII veku pogledati . Hardi, Naslednici Kijeva izmeu kraqevske krune i tatarskog jarma, N. Sad 2002, 2350.

54

miwu u izvorima.25 Poetkom etrdesetih godina u Galiciji su od predstavnika tree generacije Rostislavia kneevali samo Ivan Vasiqkovi i Vladimirko Volodarevi. Moe se pretpostaviti da su u meuvremenu wihova starija braa umrla. Ve 1141. godine, predstavio se i Ivan Vasiqkovi. Wegov udeo sa prestonicom u Galiu nasledio je Vladimirko, koji e par godina kasnije pod linom vlau ujediniti celu Galiciju. 26 Za vladavine beskrupuloznog Vladimirka Volodarevia (11241153) Galika kneevina je poela da igra vrlo vanu ulogu u sukobima koji su razdirali sve tawe politiko jedinstvo Kijevske drave. Vladimirko je za prestonicu odredio Gali. Ovaj grad bio je najmlaa udeona prestonica u dravi Rostislavia. Meutim, wegov izrazito povoqan poloaj na Dwestru, kuda je proticao vodeni put ka Crnom Moru i Vizantiji, kao i trgovina soqu koja se dobivala u obliwim rudnicima, predodredili su ga za novu prestonicu drave. Po Galiu se od sredine XII veka poiwe nazivati zemqa i drava Rostislavia. Zahvaqujui Vasiqkovoj energiji i nevienom lukavstvu koje je postalo opte mesto u ruskim letopisima, Gali de facto stie nezavisnost u odnosu na Kijev. Zajedniki pohodi kijevskog kneza Mstislava Izjaslavia (11461154) i wegovog zeta, ugarskog kraqa Geze II, preduzeti 1150. i 1152. godine, nisu mogli da slome galikog kneza.27 Tokom uspene vladavine Vladimirkovog sina jedinca, Jaroslava Osmomisla (11531187), opevanog u slavnom epu Slovo o polku Igorevu, Galicija je najuglednija kneevina na ruskom jugu, a wen vladar je uticao na postavqewe kijevskih kneeva. Jaroslava je nasledio mawe sposobni sin Vladimir, posledwi zakoniti Rostislavi o kome smo ve govorili. Sada je vreme da se pozabavimo naim pitawima. Vrlo je logina nedoumica zato se kao darodavci manastira Sv. Dimitrija javqaju Vasiqko Volodarevi, wegov sin Ivan i roak Vladimirko Volodarevi, ali ne i drugi lanovi dinastije. Po kom dinastikom principu ova tri Rostislavia, kako doznajemo iz papske bule, ustanovqavaju darivawe? Mislim da wihov odabir nije sluajan, tim pre to je ruski kneevski svet bio uoqivo hijerarhijski odreen.

25

26

27

Ovaj period galike istorije je poznat zahvaqujui Janu Dlugou, poqskom istoriaru iz XV stolea, koji je koristio danas ve izgubqene izvore. Joannis Dugossii Historie Polonicae, ed. Przezdyiecki A., t. I, lib. IIV, Cracoviae MDCCCLXXIII, 533537; uporediti i M. Gruevski, stor, 417422, 573574; I. Krip'kevi, Galicko-Volinske knzvstvo, 6773; M. F. Kotlr, Galicko-Volinska Rus, Kiv 1998, 115120. Ltopis ruski, 192193 i 197; Zvenigorodski udeo je jo uvek drao Vladimirkov mlai roak Ivan Rostislavi, koji e nakon pobune protiv svog strica 1145. godine biti preputen sudbini izgoja. Opirnije o poloaju Galicije u savezima i ratovima na ruskom tlu voenim sredinom XII veka M. Gruevski, stor, 151175 i 429437.

55

Za razliku od erfijeve, moja pretpostavka je da ovi kneevi nisu zajedno preuzeli darivawe, ve da su oni bili ti Rostislavii koji su u odreenim prilikama potvrivali ruski prihod Sv. Dimitriju, koji je prvi ustanovio Vasiqko Rostislavi. Sastavqa popisa manastirskih poseda i prihoda sumarno je uneo sve ruske kneeve koji su imali veze sa prihodom. To mu je na kraju bila i obaveza. Mogue da je to uradio na osnovu dva ili tri druga dokumenta koja su o tome svedoila. Ili se, u ta sam sklon da poverujem, radilo o zapisu potvrde darivawa, u kojem su pored darodavca navedeni i wegovi prethodnici. Podatak o ruskom prihodu ulazi u povequ Bele III 11931196, da bi se potom naao u papskoj buli iz 1216. godine. Ujedno, reenica o ruskom daru je kod pisara ugarske kancelarije, ili kasnije u papskoj kancelariji, izvesno doivela odreene promene. Kako je pomenuto, u ruskim kneevinama vrhovna vlast pripadala je najstarijem lanu porodice. Meu prvim Rostislaviima stariji od Vasiqka bio je Volodar. Volodar se, meutim, kao darodavac ne spomiwe. Letopisac nam pod 1124. godinom saoptava da je umro Vasiqko, a nakon wega i wegov stariji brat Volodar.28 Znai, kad je ustanovqen dar, najstariji Rostislavi koji je stolovao u Peremiqu, svakako je bio iv. Proizlazi da je Vasiqko stupio u kontakt sa udaqenim manastirom u vlastito ime, ne u ime roda, i to kao vladar svog udela drave Terebovqa. Iz kojih razloga se onda u Vasiqkovom drutvu kao darodavci spomiwu wegov sin Ivan i Volodarev sin Vladimirko? Budui da su bili savremenici, postoji mogunost da su upravo wih trojica zajedno darivala manastir. Ali, po logici ruske hijerarhije upravqawa dravom, to je malo verovatno. Ako bismo i mogli opravdati prisustvo Ivana u drutvu wegovog oca, pomen roaka Vladimirka se ba i ne uklapa. Wegov otac je jo uvek iv i nije bilo potrebe da ga eventualno on zastupa. I to je jo vanije, Ivan i Vladimirko su bili mlai sinovi u porodici.29 U takvom kontekstu, posve je problematian wihov udeo u takvom inu bez uea wihove starije, u hijerarhiji roda privilegovanije brae. Vasiqko je najverovatnije prvi od Rostislavia ustanovio prihod. Nema razloga da ne prihvatimo erfijev zakquak da se darivawe zbilo nakon 1113. godine, a pre godine Vasiqkove smrti.30 Te 1113. godine ugarski kraq Koloman prognao je svoju suprugu Jefimiju, erku kijevskog kneza Vladimira Monomaha (11131125). Kako su time kijevsko-ugarski odnosi zahladne-

28 29

30

Ltopis ruski, 180. Raspored nasleivawa dravnih udela je jedini pokazateq streinstva u porodici. Po kazivawu Dlugoa, Rostislav Volodarevi je dobio oev prestoni grad Peremiq, dok je Vladimirku pripao Zvenigorod. Ubrzo je ambiciozni Vladimirko zaratio protiv brata, ali bezuspeno. Za to vreme, Vasiqkov stariji sin Grigorij je nasledio Terebovq, dok je Ivanu pripala mlaa stolica u Galiu. Dugoss, 533537; Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 5758

56

li, Rostislaviima se otvorio put da stupe u saveznike odnose sa dotada neprijateqskom Ugarskom. Mada su Ugri jo uvek pamtili straan poraz koji su od Rostislavia i Kumana 1099. godine doiveli pod Peremiqem, u novim okolnostima ustanovqen je savez koji je u obostranom interesu bio na snazi sve do sredine etrdesetih godina XII veka.31 erfi smatra da se galiki dar moe povezati sa saveznikim odnosima dveju vladarskih kua. Naime, upravo u tom periodu su i Arpadovii bogato darivali grki pravoslavni manastir na Savi. 32 Ivan i Vladimirko se kao darodavci mogu pojaviti tek u trenutku kada wihova starija braa umiru, a oni postaju jedini gospodari zemqe. Izmeu 1126. i 1140. godine, Vladimirko je starijeg brata Rostislava nasledio u Peremiqu. Nakon smrti Grigorija, mlai Ivan preuzeo je pored svog Galia i terebovqanski udeo.33 Kijevski letopis nam povodom 1140. godine govori samo o Ivanu Vasiqkoviu i Vladimirku Volodareviu. Oni su te godine pod zastavom kijevskog kneza Vsevoloda Olegovia (11391146) vojevali protiv volinskih Monomahovia. Interesantno je primetiti da se roaci u dva pomena navode zajedno,34 kao da su zajedniki upravqali dravom Rostislavia. Izgleda sasvim mogue da su wih dvojica tih godina potvrdili prihod manastiru Sv. Dimitrija. U vezi sa tim postoji jo jedna pretpostavka. Poto znamo da je 1141. godine umro i Ivan, kojeg je nasledio Vladimirko,35 mogao bi se rekonstruisati sledei istorijat galikih darova: tokom druge decenije XII veka prihod je ustanovio Vasiqko Rostislavi. Naslednik wegovog udela drave Ivan Vasiqkovi (11241141) potvruje i produava zavet svog oca. Ivanov naslednik Vladimirko Volodarevi (11411153), verovatno umoqen od bratstva Sv. Dimitrija, takoe potvruje prihod. Do posledwe potvrde je moglo doi samo tokom etrdesetih godina XII veka. Vladimirko se ve 1150. godine nalazio u ratu sa kijevsko-ugarskom koalicijom, pri emu se kidaju veze sa Ugarskom. S druge strane, i na prostoru Srema tih godina je zapoeo iscrpqujui vizantijsko-ugarski rat.36 Moda je to razlog to Vladimirkov naslednik Jaroslav Osmomisl (11531187) nije upisan u red darodavaca. Sudbina prihoda od trinaest kantara voska, koju je manastir na Savi godinama dobijao od ruskih kneeva Galicije, daqe nam je naalost nepoznata. Mogue je da je po-

31

32 33 34 35 36

O rusko-ugarskim odnosima pogledati M. Gruevski, stor, 411413 i 426428; M. F. Font, Politieskie otnoeni vengerskogo korol Gez II s Rusx 11411152, Hungaro Slavica 1983, 3340. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 5758 Pogledati napomenu broj 23. Ltopis ruski, 192. Isto 193. O vizantijsko-ugarskom sukobu u tom periodu na prostoru Srema pogledati J. Kali, Zemun u XII veku, Zbornik radova Vizantolokog instituta, XIII, 1971, 2756.

57

datak o ovom prihodu u vreme Bele III uao u povequ kao rutinski prepis jednog ranijeg popisa manastirskih dobara i prihoda. Kraqevski naslov i pomen Galicije koji su u papskoj buli pridodani imenima Rostislavia predstavqaju anahronizam. U vreme kada je prihod ustanovqen, a to se zbilo za ivota Vasiqka Rostislavia, znai ne posle 1125. godine,37 Gali nije bio znaajan kneevski presto, ako je uopte i bio kneevska prestonica. U ruskim izvorima Gali se prvi put spomiwe 1140. godine. Tek od sredine XII veka, kada Gali postaje jedina prestonica ujediwene zemqe, kod savremenika u upotrebu ulazi ime Galika zemqa, kneevina koju e zapadwaci nazivati Galicija.38 U Vasiqkovo doba ni wegov udeo, pa ni zemqa Rostislavia nisu se nazivali izvedenicom od imena Galia. U prvobitnom zapisu o daru Vasiqko Rostislavi nije bio predstavqen kao vladar koji dolazi iz Galicije. U vreme Ivana, a posebno Vladimirka stvar je bila drugaija. Mogue da je upravo iz tog perioda u manastirskoj riznici sauvan zapis, odnosno dokument ruskih vladara koji su darivali i potvrivali prihod manastiru, da bi kao takav uao u sadraj kasnijih poveqa. Poto znamo da je latinski oblik Galiza proistekao od grkog naziva za ovu rusku zemqu39, wen pomen je bio delo ili jednog od sastavqaa ranijeg popisa dobara manastira Sv. Dimitrija, ili kancelarije Bele III. Na kraju, kada bismo doslovno shvatili znaewe apud Galizam, mogli bismo da zakquimo da je sastavqa na taj nain eleo da blie odredi poreklo ruskih vladara. Ako su Ivan Vasiqkovi i Vladimirko Volodarevi bili galiki kneevi, wihovo oslovqavawe kao kraqeva je plod nekog kasnijeg vremena. Na alost, ne moemo saznati kako su predstavqeni Rostislavii i wihova zemqa u prvobitnom grkom zapisu. Kao kraqevi, verujem nisu. Za vizantinske pisce tog vremena, ruski vladari su nosili titulu arhonta. Sa ovim dostojanstvom su se predstavqali i ruski kneevi na svojim grkim peatima.40 Ako krenemo hronoloki daqe, Ugarska kraqevska kancelarija je bila u situaciji da Rostislavie oslovi kao kraqeve. To je ipak malo verovatno. Jer, kada sagledamo pretenzije ugarskih kraqeva na Galiciju, dodue iz malo kasnijeg perioda, videemo da je kraqevska kruna po ugarskom viewu pripadala samo Arpadoviima. Nasuprot wima, ruskim kneevi Gali-

37

38

39 40

Istoriografija smrt Vasiqka i Volodara Rostislavia datira oko 1124. godine. Gruevski Vasiqkovu smrt stavqa u 1124. godinu, dok Baumgarten navodi 1125; M. Gruevski, n. d., 416417; N. Baumgarten, Gnalogies, 1516. M. Tihomirov, Drevnerusskie goroda, Moskva 1956, 331; M. F. Kotlr, Galicko-Volinska Rus, 114115. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 3940. G. G. Litavrin V. L. nin, Nekotore problem russko-vizantiskih otnoeni v IXXV vv., Istori SSSR, 4, ixlavgust 1970, 4851; D. Obolenski, Vizantijski Komonvelt, Beograd 1996, 267268.

58

cije i Volinije su po obiaju ugarske kancelarije nosili titulu dux.41 Mislim da u ovom pogledu kancelarija Bele III nije napravila iskorak. Zapravo, odgovor na ovo pitawe nije teko dati. Pisar papske kancelarije, prevodei na latinski priloenu grku povequ,42 kada je stigao do mesta na kome je navedena titula ruskih kneeva, smatrao je sasvim loginim da wihov vladarski rang odredi kao kraqevski. Ruski vladari su tradicionalno u papskim bulama oslovqavani kao kraqevi.43 Pored ove dravno-pravne norme, kada je papski pisar naiao na pomen ruske Galicije, nije se mnogo dvoumio oko toga da li su weni vladari kraqevi. Samo par godina ranije, tanije 1214. ili 1215, ugarski kraq Andrija II je kod papske kurije specijalno izdejstvovao da vlast wegovog sina Kolomana u nemirnoj Galiciji bude uzdignuta na kraqevski rang. 44 Poto smo sagledali dva osnovna problema zbog kojih je ovaj rad i bio zamiqen, red je da se pozabavimo i treim pitawem na koje bi tek trebalo dati odgovor. Dar galikih kneeva manstiru Sv. Dimitrija svakako je bio i odraz politikih, saveznikih odnosa dve vladarske dinastije, Rostislavia i Arpadovia.45 Zahvaqujui darovima ugarskih kraqeva uiwenim poetkom XII veka, grki manastir u civitate Sancti Demetrii, postao je jedan od najbogatijih u wihovom kraqevstvu. 46 U jugoistonoj Evropi XII stolea, iji se kulturni i politiki centar nalazio u Carigradu, manastir Sv. Dimitrija je bio tipino mesto na kome se pokazivao vladarski ugled. Mada su vladali jednom od mawih ruskih zemaqa, Rostislavii su imali na raspolagawu znatne finanasijske prihode. Galikom soqu su snabdevani svi kijevski trgovi,47 dok je kroz Galiciju iao protok robe iz pravca Sredozemqa ka Baltiku i obrnuto. Preko Galia, Kijev je bio povezan sa Panonijom. O bogatstvu Rostislavia najboqe govori podatak da se 1144. godine Vladimirko Volodarevi izbavio od napada kijevskog kneza za 1.200, a po drugoj verziji 1.400. grivni srebra (230285 kg). Ako je verovati izvorima, Vasiqko je za svog brata Volodara,
41

42

43

44 45

46 47

O dravno-pravnim odnosima Galicije i Ugarske pogledati . Hardi, Naslednici Kijeva, 151174. To se vidi stoga jer su u buli na vie mesta upotrebqeni izrazi karakteristini za Italiju. Pogledati Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 38. Poev od bule Grgura VII upuene 1075. godine kijevskom knezu Izjaslavu Jaroslaviu. Documenta Pontificum Romanorum Historiam Ucrainae Illustrantia, ed. A. Welykyj, Analecta OSMB, v. I (10751700), Romae 1953, nr. 1. . Hardi, Naslednici Kijeva, 135139. Tog su miqewa erfi i Pauto. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 57; V. Pauto, Vnen politika, 167 Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 6162. M. Tihomirov, Drevnerusskie goroda, 91; I. Krip'kevi, Galicko-Volinske knzvstvo, 43; O. Subtelni, Ukrana stor, Kiv 1992, 63; V. T. Pauto, Oerki po Istorii Galicko-Volinsko Rusi, Moskva 1950, 166168.

59

koga su 1122. godine zarobili Poqaci, platio fantastinih 20.000 grivni srebra.48 Prihod od 13 kantara voska godiwe,49 upuivan uglednom manastiru Sv. Dimitrija na Savi, bio je poklon koji je potvrivao vladarsku milost i bogobojnost Rostislavia. Ujedno ne treba iz vida istoriara ispustiti i duhovne motive darivawa. Vladimirko Volodarevi je bio vladar snane voqe. Iako oslepqen od svojih protivnika nakon Qubekog skupa 1097. godine, on je zajedno s bratom uspeno nastavio da vlada dravom vie od dve decenije. Ali, kojim povodom su Rostislavii stupili u kontakt sa manastirom, i na koji nain je realizovan prihod? Moda su se galiki trgovci svake godine sputali sa Karpata da bi sa tovarima kroz Panoniju stizali sve do Grada Svetog Dimitrija na Savi. Moda su upravo oni od svojih gospodara dobili mandat da u srebru, mogue i samom vosku ili nekoj drugoj robi, namire manastirski prihod. Ujedno su manastirske objekte mogli koristiti za bezbedno stovarite i prenoite. Ili je veza darodavaoca i manastira ustanovqena i odravana preko galikih monaha, koji su na putu iz zapadne Ukrajine ka Svetoj gori sigurno svraali u Manastir Sv. Dimitrija, glavno svoje utoite u Panoniji. Prihod je tako mogao biti zavet monakoj zajednici, s kojim je ona upravqala po svom nahoewu i potrebama. Sve su to pitawa na koja kratak podatak iz papske bule svakako ne moe dati odgovor. To e biti zadatak buduih istraivawa.

URA HARDI MA

The Russian Kings of Galicia the donors of the St. Dimitry monastery on the River Sava
In the Papal Bulls of the Pope Honorius III, issued in 1216 and 1218, two, that is as the historiography had determined, three Russian Kings from Galicia Vasiljko, Ivan and Vladimir were mentioned, along with their gift to the monastery St. Dimitry on the River Sava, in the amount of 13 scales of wax a year. The Papal Bulls contain a transcript of an earlier Greek document of the Hungarian King Bela III from 1193-1196, that again, was put together according to an older document. Comparing the news about the Russian rulers that had been brought up by the Papal Bulls and the historical currents in Galicia, it could be concluded that the previously mentioned princes had not undertaken the donation
48 49

M. Gruevski, stor, 415, i 423425; M. F. Kotlr, Galicko-Volinska Rus, 28. 1 kantar je po meri u Sredozemqu iznosio od 50,5 do 56,3 kg; Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 55.

60

together. The point was that it was just all about some members of the dynasty of Rostislavi that ruled in Galicia during XII century. On certain occasions they were the ones who acknowledged the Russian revenue to St. Dimitry. The gift had been established by the prince Vasiljko Rostislavi during the second decade of the XII century. To the last acknowledgment of the gift it could have come during the 40s of the XII century. However, from the beginning of the next decade Galicia was in the war with Hungary. The compiler of the register of the monasterial property and incomes briefly included all the Russian princes that had had anything to do with a gift. The quotation of the princes as the Russian Kings from Galicia represented the anachronism and by all means could not have referred to the period in which the donation had taken place. According to all of these facts that was the intervention of the Papal notarius during his putting together of the Papal Bull from 1216. At that time the issue of the Kingdom of Galicia was especially relevant within the Papal circles.

61