VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE Sremski Karlovci

PREDMET: Menadment malih i srednjih preduzea

TEMA: Preduzetnik

Predmetni nastavnik: Prof.Dragan Janjuic

Student: Jovana Miljevi Indeks 8-01/09

Sremski Karlovci , Decembar 2010

Sadraj:

Sadraj:................................................................................................................................2 UVOD..................................................................................................................................3 ta je preduzetnik ?..............................................................................................................4 Linost preduzetnika........................................................................................................6 Samopostignue...............................................................................................................6 Samopouzdanje................................................................................................................7 Prihvatanje rizika ............................................................................................................8 Samostalnost....................................................................................................................8 Preduzetnike strategije.......................................................................................................9 Ekoloke nie.....................................................................................................................14 Strategija promenljivih vrednosti i karakteristika..............................................................16 Odnos menader preduzetnik.............................................................................................17 Zakljuak............................................................................................................................19

UVOD

U radu se razmatraju ekonomske, psiholoke i sociobihevioristike teorije o preduzetniku, sa ciljem da se odrede karakteristike uspenih preduzetnika. Ekonomske teorije doprinele su boljem razumevanju preduzetnika i ukazale na znaaj preduzetnika za privredni rast. Teorija linih karakteristika preduzetnika polazi od pretpostavke da uspeni preduzetnici imaju jedinstvene osobine koje ih ine posebnim i bavi se identifikovanjem i merenjem osobina uspenih preduzetnika. Sociobihevioristike teorije pretpostavljaju da uspeh preduzetnika zavisi ne samo od njegovih linih karakteristika ve i od iskustva, znanja, uticaja okruenja i sposobnosti uenja. Ni jedna od razmatranih teorija ne daje celovito tumaenje kljunih faktora uspeha preduzetnika, ali integralno, one omoguavaju da se razumeju i objasne razlozi njihovog uspeha. Uspeh je rezultat linih karakteristika preduzetnika, sposobnosti uenja iz iskustva kao i prilagoavanja uticajima iz okruenja.

ta je preduzetnik ?
Preduzetnik je pokretaka sila preduzetnikog procesa - pojedinac, koji stvara vrednost i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti proizvoda ili usluge. Preduzetnitvo i preduzetnike povezujemo uglavnom sa biznisom i to onim privatnim i kazemo da su preduzetnici oni pojedinci koji imaju sopstvene firme, njima upravljaju i od toga ive. Ipak, pojam preduzetnitva daleko je iri. Preduzetnitvo predstavlja nain razmisljanja i nije usko vezan samo za biznis. U svakoj delatnosti, svakom preduzeu, bez obzira na veliinu i vlasnitvo, preduzetniko razmiljanje je vrlo vazno. Ono se vezuje uz kreativnost, sistematski pristup problemu, proaktivnost... Preduzetnici su ljudi koji preuzimaju inicijative i donose promene u okruenja u kojima ive i rade. Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetnitvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetnikog procesa. Naveemo neke od njih, uz objanjenje zato se govori o mitovima i kakva je zapravo realnost. Preduzetnici se raaju, a ne stvaraju. Naravno da osobine i talenti, koje ovek dobija roenjem, imaju odreeni znaaj pri definisanju onoga ime emo se baviti u ivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako ne i garanciju uspeha. Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja odredjenih, relevantnih vetina, znanja, iskustava i kontakata, kao i znaajnog ulaganja u sopstveni razvoj. Svako moe zapoeti vlastiti posao. Najlaki deo svega je osnovati firmu. Preduzetnici koji shvataju razliku izmeu ideje i prilike i koji razmiljaju dovoljno iroko imaju veu ansu za uspeh. Ono to slijedi nakon osnivanja je puno tee: preivljavanje, odrivost i izgradnja uspjenog i profitabilnog biznisa. Preduzetnici su svoji vlastiti efovi i skoro da su potpuno nezavisni, njihova zavisnost je u tome to oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljaima, zaposlenima, porodici... Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li e, kada e i ta uraditi. Preduzetnici su stalno pod stresom i plaaju veliku cenu takvog ivota. Bez sumnje - biti preduzetnik je stresno i zahtevno. Ne postoji dokaz da je stresnije ili zahtevnije od bilo koje druge zahtevne profesionalne uloge. 4

Preduzetnici su uglavnom vrlo zadovoljni svojim poslom, imaju bolji oseaj za postignue, zdraviji su i ree odlaze u penziju nego oni koji rade za druge. Tri puta vie preduzetnika nego menadera izjavilo je da nikada ne eli ii u penziju. Zapoinjanje sopstvenog posla je rizino i esto zavri neuspehom. Iskusni i talentovani preduzetnici pronalaze atraktivne poslovne prilike, sposobni su da privuku prave ljude, neophodno finansiranje i druge resurse, to vodi uspehu poduhvata. Kada preduzee i propadne, ne propadaju preduzetnici. Neuspeh predstavlja deo ueeg iskustva preduzetnika iz kojeg izlaze pametniji i snalaljiviji. Novac je najvaniji resurs kod zapoinjanja posla. Ukoliko postoje svi ostali elementi potrebni za uspeh preduzetnikog poduhvata, nije problem doi ni do novca, ali ne vredi i obrnuto - ukoliko preduzetnik poseduje dovoljno novca, ne znai nuzno da e i uspeti. Novac je za preduzetnika isto to i olovka za umetnika - inertni alat, koji u pravim rukama moe napraviti udo. Ako je preduzetnik talentovan, uspeh e doi za jednu do dve godine. Postoji izreka koja kae da limun sazri za dve i po godine, a biseru treba sedam ili osam godina. Retko se uspeh preduzea dogodi za manje od tri ili etiri godine.Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za poetak ne moe promaiti". esto je upravo suprotno. Previe novca na poetku dovodi do euforije i sindroma razmaenog deteta". Uz to, nedostatak discipline i impulsivno troenje obino dovode do ozbiljnih problema i neuspeha

Linost preduzetnika
Preduzetnici se razlikuju meu sobom. Ipak, postoje odreeni kvaliteti, koji su zajedniki svim preduzetnicima, i koji su razlog njihovog uspeha. Predstavnici kole psiholokih karakteristika preduzetnika nastoje da identifikuju i da izmere line karakteristike koje poseduju uspeni preduzetnici. Najvei broj istraivanja smatra da su najvanije karakteristike uspenih preduzetnika: samopostignue samopouzdanje samostalnost prihvatanje rizika kreativnost inovativnost vizija

Samopostignue
Samopostignue mnogi autori smatraju kljunom osobinom uspenih preduzetnika. Podstreka potrebe za samopostignuem je elja za linim uspehom i afirmacijom. Pojedinci koji imaju izraenu potrebu za samopostignuem ele da ostvare uspeh koji nije rezultat sluajnosti. Oni ele da uspeh bude njihova lina zasluga, a da ne zavisi od sluaja ili od drugih. Istraivanja pokazuju da ljudi koji tee samopostignuu postavljaju visoke ciljeve. Oni su spremni da rade bolje i efikasnije od drugih, i nastoje da prevaziu prepreke, koje stoje na putu uspeha. Oni su visoko motivisani kada imaju povratnu informaciju o ostvarenim performansama, kako bi znali da li su uspeni, ili ne. Zadovoljstvo se postie, zbog ostvarenog linog uspeha i postignua, pre nego, zbog novane nagrade. Ovo znai da novana nagrada, tj. profit nije jedini pokreta preduzetnika, ve potreba da se ostvare ambicije i lini uspeh. Profit i rast firme su merilo linog uspeha 6

i samopostignua. Pojedinci, koji imaju snanu potrebu za samopostignuem, su ambiciozni ljudi, koji puno postiu. Ljudi koji puno postiu su oni koji prihvataju odgovornost za svoje odluke. Prihvatanje odgovornosti je, takoe, bitna karakteristika menadera, to neki autori koriste kao argument u prilog miljenja da su za obavljanje preduzetnike funkcije bitne i menaderske vetine. Oni smatraju da je preduzetnitvo uei proces i da u svakoj fazi razvoja firme, preduzetnici stiu upravljake vetine koje poveavaju anse za uspehom. Meutim, lina odgovornost, kao konsekvenca potrebe za samopostignuem, svojstvena je preduzetnicima i razlikuje se od odgovornosti koju prihvataju menaderi. Tenja ka linoj afirmaciji i postignuu znai da su pojedinci mnogo vie zainteresovani za svoj lini uspeh, a ne za to da utiu na druge da bi i oni bili uspeni. Empirijska istraivanja nisu obezbedila podrku o odnosu izmeu samopostignua i visokih poslovnih performansi, zbog tekoe merenja ove karakteristike, kao i zbog injenice da je potreba za linim postignuem karakteristika svih uspenih ljudi, a ne samo preduzetnika.

Samopouzdanje
Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvanijih karakteristika preduzetnika. Visok stepen samopouzdanja i samouverenost u line sposobnosti je vana karakteristika preduzetnika, zbog toga to utie da se mobiliu resursi, motiviu drugi i da se proizvode promene. Pojedinci sa visokim stepenom samopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se suoe sa izazovima koji ih okruuju. Ovi preduzetnici ne odustaju lako. Njih odlikuje upornost i istrajnost u susretu sa tekoama, i elja da naporno rade. Samopouzdanje Rotter naziva internim fokusom kontrole. Interni fokus kontrole je uverenje da uspeh zavisi od linog zalaganja i truda, dok eksterni fokus kontrole odraava stav da uspeh zavisi od srenih okolnosti ili od sudbine. Pojedinci sa internim fokusom kontrole su oni koji vole da imaju glavnu re u svom okruenju, i da imaju kontrolu nad svojom sudbinom. Oni imaju potrebu da 7

kontroliu sebe i svoje okruenje i da budu sami svoj ef. Mada ekstremni stepen samopouzdanja moe da vodi ka destruktivnom egoizmu, koji loe utie na biznis, razuman stepen samopouzdanja i samouverenost su osobine, koje doprinose uspehu, to pokazuju rezultati empirijskih istraivanja. Empirijska evidencija pokazuje da je samopouzdanje povezano sa visokim poslovnim performansama.

Prihvatanje rizika
Preduzetnici se opisuju kao pojedinci koji odvano i hrabro snose ne samo finansijski, ve ukupan rizik svog poslovnog poduhvata. Preduzetnici snose finansijski rizik, jer ulau svoj novac. Ako, zbog pokretanja svog biznisa, napuste sigurno zaposlenje, oni rizikuju svoju karijeru. Zbog dugog radnog vremena, uloenog napora i energije potrebne za pokretanje i voenje firme, javlja se rizik zapostavljanja porodice. Posveenost poslu i identifikacija sa poslovnim poduhvatom preduzetnike izlae psiholokom riziku, u sluaju eventualnog neuspeha. Savremeni autori smatraju da su preduzetnici skloni umerenom riziku tj. riziku nad kojim imaju odreenu kontrolu, a ne ekstremnom riziku, kada ishodi zavise od sluaja.

Samostalnost
Svoje line i poslovne ambicije preduzetnici ele da ostvare samostalno. Samostalnost se ogleda u autonomnom donoenju odluka i linoj kontroli. Samostalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat linog postignua, a koje izostaje kada se radi za drugog. Samostalnost podstie inicijativnost, kreativnost i fleksibilnost. Ali, samostalnost donosi vei rizik, veu odgovornost i puno rada.

Preduzetnike strategije
Strategija je skup aktivnosti za ostvarenje odreenog cilja. U teoriji i praksi je mogue pronai veliki broj strategija. Veina njih su razmatrane za velika preduzea, posebno multinacionalne i transnacionalne kompanije. Meutim, posebno zanimljivu kategoriju strategija ine preduzetnike strategije. Za preduzetnike je veoma vano da neguju strateki pristup upravljanja preduzeem. U tom smislu, potrebno je da poseduju proaktivno delovanje i konkurentsku agresivnost. Proaktivnost se odnosi na odgovor preduzea na anse na tritu. Proaktivno delovanje omoguava preduzeu da anticipira promenu ili potrebu trita i da reaguje na nju meu prvima. Konkurentska agresivnost se odnosi na sposobnost preduzea da reaguje na konkurentske pretnje. Preduzee koje je poseduje ugled na tritu omoguava sebi da zadri ili unapredi svoju poziciju. Zbog svojih linih karakteristika preduzetnici su razvili nekoliko razliitih tipova preduzetnikih strategija: strategija potpunog planiranja strategija kritine take oportunistika strategija reaktivistika strategija rutina (navika) Preduzetnik koji koristi strategiju potpunog planiranja planira unapred i aktivno struktuira situaciju. Ova strategija predstavlja sveobuhvatnu sliku radnog procesa, okvir za dugorono planiranje, veliki skup signala iz okruenja, jasnog znanja i anticipiranja greki. Strategija potpunog planiranja je proaktivne orijentacije. 9

Karakteristika strategije kritine take je da zapoinje sa najteom, najnejasnijom i najvanijom takom u planu. Akcije se sprovode na osnovu te take tog polazita i nita se drugo ne preduzima. Tek nakon reavanja prve kritine take mogue je preduzeti sledee korake. Zbog takvog pristupa preduzetnik ima jasan cilj u glavi i moe da se koncentie na njegovo ostvarenje. Oportunistika strategija poinje sa nekim oblikom planiranja. Meutim, kada se ansa pojavi u okruenju, preduzetnik odstupa od plana i pokuava da iskoristi ansu. Planovi se stalno menjaju ili koriguju. Iz tog razloga ova strategija nije sistematina. U svakom sluaju, oportunistika strategija je proaktivnija od reaktivistike. Karakteristika reaktivistike strategije je da preduzetnik reaguje u skladu sa situacijom. Akcije nisu planirane i ne koristi se proaktivan pristup informacijama. Rutina je standardno ponaanje karakteristino za redudantno okruenje. Kada se koristi rutina, nema uenja, odnosno unapreenja poslovanja, zato to se stvari obavljaju na nain na koji su se oduvek obavljale. Ono to je karakteristino za nova preduzea u oblasti visoke tehnologije je da izbor njihove strategije zavisi od dve dimenzije, a to su promenljive u okruenju i faza razvoja proizvoda. Istraivanje je pokazalo da se hi-tech preduzea opredeljuju za jedan od pet stratekih pristupa: fokus na vostvo proizvoda i inovativnost proizvoda/procesa, fokus na obezbeivanje velikog broja proizvoda, velikom broju klijenata, kroz veliki broj distribucionih kanala,visoko vertikalno integrisana fleksibilna proizvodnja, koja je korisniki orijentisana razvijanje bliske veze sa klijentom kroz direktnu prodaju i postprodajne usluge, fokus na finansijske strategije sa velikom zavisnou od eksternih izvora finansija i velikog broja stejkholdera.

10

Peter Drucker je u svom delu "Inovacije i preduzetnitvo" analizirao preduzetnike strategije. Postoje etiri specifine preduzetnike strategije: 1. 2. 3. 4. Biti prvi, ali istovremeno i najbolji Pogoditi ih tamo gde ne oekuju Pronalaenje i osvajanje specijalizovanih "ekolokih nia" Promena ekonomskih karakteristika proizvoda, trita ili privredne grane

Biti prvi, ali istovremeno i najbolji

U okviru ove strategije preduzetnik ima za cilj da osvoji vodeu poziciju, ako ne i potpunu dominaciju na nekom novom tritu ili u nekoj novoj privrednoj grani. Biti prvi ali istovremeno i najbolji ne znai obavezno da se veliki posao ili veliko preduzee mora odmah stvoriti, mada to obino biva pravi cilj. Meutim, ta strategija od samog poetka ima za cilj osvajanje trajne vodee pozicije. Mnogi preduzetnici su izabrali ba tu strategiju, mada ona nije dominantna strategija preduzetnitva, a kamoli ona koja nosi najmanji rizik ili ima najvee proporcije uspenih rezultata. Naprotiv, ona je najvea kocka, odnosno donosi najveu neizvesnost. Ona ne prata pravljenje greaka i ne omoguava drugu ansu. Meutim, kada se pokae kao uspena, ona donosi najvee nagrade svom autoru. Strategija "biti prvi ali istovremeno i najbolji" zahteva postavljanje ambicioznog cilja, u suprotnom, ona je osuena na neuspeh. Ona uvek ima za cilj stvaranje nove privredne grane ili novog trita. Ova strategija mora odmah da pogodi cilj, ili e potpuno romaiti. Da bi se strategija mogla koristiti, potrebno je izvriti promiljenu i paljivu analizu. Strategija zahteva znaajne i kontinuirane napore kako bi se zadrala vodea pozicija na tritu. Preduzetnik mora da pronae nove upotrebne vrednosti za svoj proces ili roizvod. U jednom trenutku, on mora da uini svoj proces ili proizvod zastarelim, kako bi uvek odmicao u inovacijama svojim konkurentima. Primena ove strategije ne dozvoljava dranje visokih cena. Naprotiv, usavravanjem i ekonomijom obima potrebno je sniziti cene svog proizvoda i na taj nain odbiti konkurenciju.

11

Pogodite ih tamo gde ne oekuju

Ova strategija se moe realizovati kroz sprovoenje dve podstrategije: kreativna imitacija preduzetniki dudo Kreativna imitacija Kreativna imitacija je oigledna kontradikcija u terminima. Ono to je kreativno mora istovremeno da bude i originalno. Ono to preduzetnik radi, neko drugi je ve radio. Meutim, sada je ta radnja preduzetnika kreativna iz razloga to preduzetnik, primenjujui strategiju kreativne imitacije razume ta inovacija predstavlja bolje od ljudi koji su do nje doli, odnosno koji su pravi inovatori. Ova strategija eka da neko drugi izmisli neto to je ipak samo priblino konanoj upotrebnoj vrednosti. Tada je mogue primeniti kreativnu imitaciju koja primenjuje konano reenje za zadovoljenje potreba klijenata. I ova strategija ima za cilj stvaranje vodee pozicije na tritu ili u odreenoj privrednoj grani, ukoliko ne moe da obezbedi potpunu dominaciju. Meutim, ona je mnogo manje rizina od prethodne. U vreme kada se kreativni imitator pojavi na tritu, ono je ve formirano i novo preduzee moe da bude prihvaeno na njemu. Kreativni imitator koristi uspeh koji su drugi ostvarili. Kreativna imitacija nije inovacija u smislu u kojem se taj termin obino upotrebljava. Kreativni imitator nije onaj koji pronalazi neki proizvod ili uslugu, on ih samo usavrava i pozicionira na tritu. Kreativna imitacija poinje svoj pohod od trita, a ne od proizvoda, kao i od potroaa, a ne od proizvoaa. Ona je istovremeno i koncentrisana na trite i voena trino. Kreativna imitacija ima i svoje rizike. Kreativni imitatori lako dolaze u iskuenje da ponite svoje napore u nastojanju da se osiguraju od gubitaka. Druga opasnost dolazi od loeg tumaenja trenda na tritu koje su prethodni inovatori stvorili, ali ga nisu adekvatno opsluili tj., kreativna imitacija zadovoljava tranju koja ve postoji, a pri tome ne stvara novu. Kreativna imitacija najbolje funkcionie u oblasti visoke tehnologije.

12

Preduzetniki dudo Moe se izdvojiti pet posebnih navika i ponaanja koja koriste postojea preduzea, a koja omoguavaju novim preduzeima da primene strategiju preduzetnikog dudo-a: 1. Oholost koja preduzee ili itavu privrednu granu vodi ka uverenju da neto to je novo ne moe da bude i dobro, sve dok se sami oni ne uvere. Tako dolazi do odbijanja novog pronalaska sa prezirom. 2. Tendencija da se "skine kajmak" sa trita, odnosno da se ostvari visok profit na jednom njegovom segmentu i za kratko vreme. 3. Verovanje u kvalitet. Kvalitet proizvoda ili usuga nije ono to njihov dobavlja misi

da jeste. Kvalitet je ono to muterija dobija i za ta je spreman da plati. Proizvod nije kvalitetan zato to ga je teko napraviti. Muterije plaaju samo ono to im je od koristi i to za njih predstavlja upotrebnu vrednost. 4. 5. Premijska (visoka) cena. Tendencija ka maksimiranju, umesto ka optimizovanju. Kako trite raste i razvija

se, oni pokuavaju da zadovolje svakog pojedinanog korisnika ali ponudom koja uvek sadri isti proizvod ili uslugu. Postoje tri situacije u kojima strategija preduzetnikog duda moe da se pokae uspenom: kada lideri odbijaju da reaguju na pojavu neoekivanog uspeha ili neuspeha kada se inovatori na tritu ponaaju kao monopolisti kada dolazi do brzih promena u strukturi trita I ova strategija ima za cilj osvajanje vodee pozicije i eventualno potpune dominacije na tritu, odnosno jednom njegovom segmentu. Meutim, ona to ne ini na taj nain to e ui u direktnu konfrontaciju sa postojeim liderima, ili bar ne tamo gde su ti lideri svesni ili vode rauna o postojanju konkurentskog izazova.

13

Ekoloke nie
Strategija osvajanja ekoloke nie ima za cilj osvajanje i sticanje praktinog monopola u jednoj manjoj i uoj oblasti trita ili proizvodnje. Njen zadatak je da svoje uspene realizatore uini imunim na delovanje konkurencije. Vano je ostati neupadljiv, uprkos tome to se poseduje proizvod veoma vaan za odreeni proces ili trite, tako da niko ni ne pokuava da konkurie. Postoje tri razliite strategije ekolokih nia: strategija naplatne rampe, strategija specijalizovanih vetina-znanja, strategija specijalizovanih trita.

Strategija naplatne rampe

Pozicija naplatne rampe je najpoeljnija pozicija koju moe da ostvari jedno preduzee. Meutim, ona ima svoje veoma striktne zahteve. Pre svega, proizvod mora da bude bitan za itav proces. Rizik da se taj proizvod ne koristi mora da bude neuporedivo vei od trokova dobijanja tog proizvoda. Drugo, trite mora da bude u toj meri ogranieno, da onaj koji ga prvi osvoji, automatski dolazi u poziciju da ga i definitivno prisvoji. Ta ekoloka nia mora da bude mala i diskretna, dovoljno da ne privlai panju konkurencije. Poziciju naplatne rampe nije lako pronai, odnosno stei. Ona se najee pronalazi u situacijama nepodudarnosti. Strategija osvajanja naplatne rampe ima ozbiljna ogranienja i rizike. To je veoma statina pozicija. Kada se jednom osvoji ekoloka nia, ona ne daje mnogo mogunosti za rast. Veoma je teko iz te pozicije poveati tranju za proizvodom. Ona zavisi od tranje za proizvodom ili procesom iji je on osnovni sastojak. S druge strane, preduzee ne sme da koristi svoju monopolsku poziciju zato to e klijenti nastojati da pronau drugog snabdevaa.

14

Strategija specijalizovanih vetina i znanja

Za razliku od nia koje su osvojile preduzea na pozicijama naplatnih rampi, ove nie su bile dosta velike, pa ipak istovremeno i jedinstvene. One su stvorene, odnosno razvijane, putem razvoja visoke specijalizacije u samom poetku vremenskog perioda od kojeg poinje i razvoj itave privredne grane. Nie posebnih specijalnosti su pre svega namenjene sektoru preraivake industrije. Taan proraun vremena je bitan za uspostavljanje i osvajanje nie na tritu. Ona se mora uspostaviti na samom poetku stvaranja privredne grane. Da bi se osvojila nia na bazi specijalnosti, to uvek zahteva neto novo, neto to predstavlja istinsku inovaciju. Nia osvojena pomou neke specijalnosti retko se sluajno pronalazi. Ona se javlja kao rezultat sistemske analize inovativnih mogunosti. Nakon dobrog istraivanja koje je sprovedeno na vreme, ima dovoljno vremena da se trazvije jedinstvena strunost i odgovarajua specijalnost. Preduzea koja se uvrste u nii specijalnosti, moraju stalno da rade na usavravanju i poboljavanju svoje strunosti. Nia specijalnosti donosi i neka ogranienja: Ona svojim posednicima donosi sueni vidokrug u odnosu na trite. Da bi zadrali svoju kontrolnu poziciju preduzea moraju da gledaju samo napred, ni levo, ni desno. Posednik nie specijalnosti obino zavisi od nekog drugog, koji moe njegov proizvod ili uslugu da iznese na trite. Specijalnost prestaje da bude specijalnost, odnosno postaje ono to je opte poznato, univerzalno znanje ili strunost. Nia specijalnosti je po svojoj prirodi ograniena po obimu i vremenski. Vrste znanja i specijalnosti veoma se teko prilagoavaju promenama u spoljnjem okruenju.

15

Strategija specijalizovanih trita

Glavna razlika izmeu nie specijalnosti i nie specijalnog trita je u tome to je prva nastala i razvila se oko jednog proizvoda ili usluge, a druga oko specijalnog znanja poznavanja trita. Specijalno trite se pronalazi posmatranjem i analiziranjem pojave i razvoja novih proizvoda i usluga, postavljajui pri tome pitanje: "Kakve mogunosti tu postoje, koje bi nam dale ansu za posedovanje jedinstvene nie, i ta treba da uradimo da bismo tu niu popunili pre svih drugih?" Nia specijalnog trita ima iste zahteve kao i nia specijalizovanih znanja tj., sistemsku analizu novog trenda, privredne grane ili trita. One imaju i ista ogranienja. Najvea pretnja osvojene nie na osnovu specijalnosti, jeste sam uspeh na tritu. Najvea pretnja postoji onda kada specijalno trite postane masovno trite, odnosno, kada ono izgubi svoju ekskluzivnost.

Strategija promenljivih vrednosti i karakteristika

Ova strategija sama po sebi predstavlja inovaciju. Proizvod ili usluga koju strategija nosi sa sobom mogu da budu prisutni u okolini veoma dugo. Sve strategije u okviru strategije promenjenih vredosti i karakteristika imaju jednu zajedniku osobinu, a to je kreiranje muterije, potroaa. Strategija se realizuje na etiri razliita naina: 1. 2. 3. 4. kreiranje koristi utvrivanje odgovarajuih cena prilagoavanja drutveno-ekonomske realnosti klijenta isporuke onog to za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost

16

Kreiranje koristi - u ovoj strategiji cena je irelevantna. Strategija funkcionie samim tim to korisnicima omoguuje da rade upravo ono to slui njihovoj svrsi. Stvaranje koristi omoguuje ljudima da zadovolje svoje elje i svoje potrebe na svoj sopstveni nain. Utvrivanje odgovarajuih cena - sutina je u tome da se utvrdi prava cena za ono to muterija kupuje, a ne da se odreuje cena onoga to proizvoa prodaje. Kupci plaaju uslugu, a ne proizvod. Prilagoavanja drutveno-ekonomske realnosti klijenta - proizvoa mora da bude racionalan. Njegova realnost je obino u potpunoj suprotnosti sa realnou klijenta. Zato on mora da joj se prilagodi. Isporuke onog to za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost - strategija je veoma slina strategiji prilagoavanja realnosti potroaa. Ona predstavlja samo finiju analizu u odnosu na ono ta klijent eli i onoga to proizvoa proizvodi.

Odnos menader preduzetnik

Menaderi se radjaju, oni se ne stvaraju, miljenje je jednog broja strunjaka. Osim ovog postoje i druga miljenja koja pored nasleenih osobina menadera uzimaju jo neke karakteristike koje takoe igraju znaajnu ulogu u njihovom profiliranju. Naime, ako psiholozi istiu da je linost izuzetno vana i moda opredeljujua za postizanje uspeha i da ne moemo da je menjamo to ne znai da ne moemo da je korigujemo. Odnosno, moemo da modifikujemo nau linost kroz ponaanje. Takoe, ona moe da se menja i razvija kroz proces nae edukacije i stalnog usavravanja. Shodno tome, moemo da konstatujemo da line osobine u svojoj interakciji sa drugim osobinama utiu na oblikovanje kompletne linosti menadera. U nekim studijama, menaderi se razmatraju sa svim svojim osobenostima, dok u nekim drugim posebno se analiziraju samo njihovi rezultati i njihovi poslovni izvetaji. Takoe se prouavaju sve vrste menadera - menaderi u proizvodnji, menaderi u prodaji, finansijama, marketingu, turizmu, ugostiteljstvu, project menaderi... Mi emo se u ovom naem programu posebno zadrati na osnovnim osobenostima po kojima se razlikuju 17

preduzetnici od menadera, kao i razlikama u vrstama aktivnosti, odgovornosti i nainu na koji ih vode . Mi emo posebno insistirati na njihovim razlikama, s obzirom da dugo vremena se nije pravila razlika izmeu menadera i preduzetnika. Prva jasna razlika je napravljena tek poetkom prolog veka sa definicijom da je menader lice koje je odgovorno za rad drugih ljudi , dok su preduzetnici lica koja iniciraju nove poetke. Tek 50-tih godina prolog veka, menaderi se definiu kao lica koja daju svoj doprinos kako preduzeu u kome rade, tako indirektno celoj drutvenoj zajednici. Po miljenju veine savremenih naunika, menader je prozvoa rezultata, izvrstan upravitelj i integrator svih funkcija u firmi. On inicira akciju sistematino, integriui ljudske resurse u tu svrhu. Ima sposobnost da razvija trite firme, finansijske i ljudske resurse kontinualno. Svoj rad ocenjuje po tome koliko dobro funkcionie grupa kojom upravlja, zatim prema njihovim pojedinanim i grupnim rezultatima i u kojoj meri su realizovani postavljeni ciljevi. Ne pribojava se konkurencije sposobnih i nadarenih ljudi, jer je i sam takav. Trai rezultate rada i nema monopol nad informacijama i ne koristi ih kao ivor moi. Naporno radi i svojom organizacijom i rezultatima rada, prua primer drugim ljudima u firmi. Za razliku od menadera, koji je specijalista u svom radu, preduzetnik ima tendenciju da bude univerzalan. Naime, preduzetnici kao univerzalci ukljuuju sve aspekte aktivnosti firme. Oni imaju iri spektar aktivnosti i vei stepen odgovornosti u poreenju sa menaderima. U skladu sa tim, preduzetnici rade istovremeno oprijentiui se i na sadanjost i na budunost. Oni igraju vodeu ulogu u kreiranju i razvoju novih proizvoda i usluga iz ega proistiu mnogobrojne poslovne mogunosti, dok menaderi upravljaju poslovima, upravljaju radnicima i upravljaju preduzeem , ime odravaju u ravnotei sve funkcije preduzea. Pored ovih razlika, menaderi i preduzetnici ne predstavljaju konkurenciju jedni drugima u nekoj firmi niti se njihovi poslovi meusobno konfrontiraju. Naprotiv ,u sadejstvu njihovih aktivnosti, stvaraju se najbolji poslovni rezultati. 18

Zakljuak

U radu se razmatraju ekonomski, psiholoki i sociobihevioristiki koncepti preduzetnika, sa ciljem da se istrae kljuni faktori uspeha preduzetnikih firmi. Doprinos psiholokih i sociobihevioristikih teorija objanjenju najvanijih faktora uspeha preduzetnika, predmet je sporenja. Jer, ukoliko se prihvati da uspean preduzetnik ima jedinstvene osobine, to znai da je ponuda preduzetnikog talenta ograniena brojem ljudi, koji poseduju ove osobine, a ukoliko se prihvati da je sposobnost uenja i prilagoavanja uticajima iz okruenja kljuni faktor uspeha preduzetnika, onda to znai da talenat nije bitan, i da svako moe da bude uspean preduzetnik. Ni jedan od razmatranih koncepata ne daje celovito tumaenje kljunih faktora uspeha preduzetnika, ali integralno, oni omoguavaju da se razumeju i objasne razlozi uspeha preduzetnikih firmi. Uspeh je rezultat linih karakteristika preduzetnika, sposobnosti uenja iz iskustva, kao i prilagoavanja uticajima iz okruenja. Line karakteristike preduzetnika su najvanije u fazi lansiranja novog biznisa, sposobnost uenja iz iskustva postaje znaajnija posle pokretanja firme, a rast i razvoj firme zavisi od steenog iskustva i znanja i sposobnosti prilagoavanja uticajima iz okruenja.

19

Literatura

1. Grozdanovi, D.: Osnovi ekonomike preduzea, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2004. 2. http://sr.wikipedia.org/sr-el/preduzee, (datum pristupa 06.12.2008.) 3. Unanin, R.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola, aak, 2007. 4. Drucker Peter F., Inovacije i preduzetnitvo, Praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991., str. 266-320

20