1.

UVODNE NAPOMENE
Zahvaljujui geografskim, geolokim i geomorfolokim karakteristikama, kao i prirodnim uslovima (klima, zemljite i dr.) u Srbiji raste veliki broj razliitih biljnih vrsta. Konstatovano je preko 3500 taksona vaskularne flore (u rangu vrste i podvrste). Broj vrsta lekovitog i aromatinog bilja je nemogue precizirati, ali u zavisnosti od naina sagledavanja pojma "lekovitost", taj broj se opet u zavisnosti od autora kree od 300 do ak 700. Prema nekim pokazateljima u iroj upotrebi je oko 250-300 vrsta, od kojih najvei deo raste spontano u prirodi, dok je izvestan broj uveden u kulturu i gaji se radi korienja. Znaaj terenskog istraivanja divljeg lekovitog bilja je viestruk. Pre svega, utvrdjuju se areali bogati komercijalno interesantnim vrstama lekovitog bilja, a naroito oni koji su pogodni za racionalnu eksploataciju. Pored toga istraivanja su bitna i radi sagledavanja drugih znaajnih aspekta za ovu vrstu delatnosti /demografski, geografski, ekoloki.../. Drugim reima sagledava se resurs, gde se pod pojmom resurs podrazumeva mogua koliina biljnih droga koja se moe sakupiti (apsolutni potencijal), ili realna koliina za eksploataciju (realni potencijal iznos promilni ili procentualni u odnosu na apsolutni potencijal). Korienje i sakupljanje samoniklog bilja je jedan od naina jaanja privredne delatnosti i podizanja ivotnog standarda, naroito u slabije razvijenim krajevima (optinama). Saznanje o potencijalu odredjene oblasti (u smislu prisustva komercijalno interesantnih biljnih vrsta), prua mogunost za organizovano i kontrolisano delovanje na terenu. Prilikom istraivanja prirodnih nalazita uzimaju se uzorci biljaka sa raznih stanita, da bi se u njima odredila koliina lekovitih materija i na osnovu laboratorijskih ispitivanja utvrdili areali koji daju kvalitetnije droge, to je naroito vano prilikom korienja bilja za izradu fitopreparata. Prirodna nalazita, koja daju kvalitetne droge, mogu se koristiti za njihovo dalje razmnoavanje, ili u izvesnim sluajevima ak i kultivisanje. Naravno da tu dolaze u obzir one vrste biljaka koje imaju stalnu potranju. Istraivanja imaju za cilj, da pored ekonomskih momenata koji mogu proistei iz realizacije programa, prue nova saznanja o flori ispitivanog podruja. Kartiranje (u farmakognozijskom smislu) endemskih, retkih, ugroenih i drugih vrsta od posebnog interesa, su bitan segment ekolokog i naunog pogleda na floru podruja.

2. OPTE ODLIKE ISPITIVANOG PODRUJA

Optina Alibunar Optina Alibunar se nalazi u Vojvodini i zauzima jugoistoni deo Banata. Geografski poloaj odreen je koordinatama: 2045-2110 istone geografske duine, 3950- 4015 severne geografske irine. Osnovna karakteristika je njen periferni poloaj u odnosu na teritoriju ine Vojvodine. znaajni Prostor

prirodni elementi kao to su: Alibunarsko-Vraka ravan, Ilandanski rit, SZ Deliblatske Peare i deonica kanala DTD. Teritorija optine Alibunar obuhvata povrinu od 601 km. Nepravilnog je oblika i izduena je od SZ ka JI. Dua osa ima duinu od 30km a kraa 20km. Najvia taka dostie 168m nadmorske visine, dok je najnia taka na 76m nadmorske visine. Na teritoriji optine Alibunar formirano je deset naselja od kojih je Alibunar sredite optine. U njima ivi stanonitvo heterogenog etnikog sastava. Deliblatski pesak Podruje Deliblatskog peska prostire se na krajnjem nizije, na jugoistonom na istoku na granici i rubu prema

Panonske Karpatima Homoljskih

ograncima jugoistoku.

planina

Poloaj Deliblatskog

peska je vaan

inilac, koji utie na formiranje klime, jer se na ovom prostoru prepliu uticaji stepske junih umereno-kontinentalne ogranaka Karpata, sa klime druge

Panonskog basena sa jedne i klime

strane. Uticaj visine platoa Deliblatskog peska, koji se uzdie iznad banatske ravnice u proseku za oko 60 m, nije naroito velik, ali se ipak moe primetiti u temperaturnim odnosima, ali i neki drugim karakteristikama podruja.
2

Geomorfoloke karakteristike O morfogenezi eolskog reljefa Banatske peare postoje razliita miljenja. Ono to je sigurno, glavni morfoloki agensi bile su: karpatske reke koje su dale izvesnu koliinu peskovitog materijala, zatim reka Dunav i koava - dominantan vetar JI-SZ pravca, koji je razvejavao peskoviti reni nanos i vrio njegovu akumulaciju (dine). Kao dokaz za ovu tvrdnju su dine, postavljene popreno na pravac duvanja koave. Akumulacija peska vrena je za vreme mlae rike glacijacije, posle iezavanja jezera. U prolom veku ovek je imao presudan znaaj za budunost Deliblatske peare. Poumljavanjem i kultivisanjem povrina ivi pesak je stabilizovan i umrtvljen, a peara je dobila novi izgled. Peara je zatalasana, pokrivena mnogobrojnim fosilnim dinama izmeu kojih su meudinske depresije. Banatska peara deli se na nisku i visoku. Dine su kupaste, trouglaste i poprenog pravca, to peari daje karakteristinu zanimljivost i reljefnu sloenost. Na nekim mestima izmeu temena dine i dna udubljenja javljaju se razlike do 40m. Temperaturni podaci Na podruju Deliblatskog peska i ire okoline najhladniji mesec je januar (oko -1oC), a najtopliji juli (oko +22oC), dok prosena godinja temperatura iznosi oko +11 oC. Na celom ispitivanom podruju jesen je neto toplija nego prolee (za oko 0,6 do 0,7 oC), dok se ova razlika smanjuje idui ka jugu, da bi na podruju Velike Gradike prolee bilo toplije od jeseni. Najhladniji i najtopliji deo Deliblatskog peska je u centralnoj oblasti (oblast Flamunda - uara). Ujedno tu su zabeleeni i minimumi i maksimumi temperatura (-30oC +40oC) Osunanost Podaci osunanosti se kreu u vrednosti od oko 2150 asova godinje. Padavine Raspodela padavina u toku prosene godine je jedna od najvanijih karakteristika klime nekog podruja. Reim padavina na Deliblatskom pesku ima odlike kontinentalnog srednjeevropskog tipa sa sledeim karakteristikama: prosena godinja koliina padavina iznosi oko 660 mm, prosena godinja koliina padavina u vegetacionom periodu iznosi oko 375 mm, najvea prosena godinja koliina padavina je u delu uara-Flamunda-Dubovac, najvie padavina junu (eventualno u maju), sekundarni maksimum padavina u novembru, najmanje padavina u februarau (eventualno u martu), sekundarni minimum padavina u septembru, prolee ima neto vie padavina od jeseni,
3

Relativna vlaga vazduha Prosene relativne vrednosti vlage vazduha na Deliblatskom pesku se kreu od 71% 81%. Neto vea vlanost je zabeleena u zapadnim delovima (78% - 81%), u odnosu na istone delove (71% - 74%).

Klasifikacija klime Optina se nalazi u zoni srednjeevropske klime, sa izrazito kontinentalnim karakteristikama koje pojaavaju vazdune struje iz Vlake nizije, preko erdapske klisure i otvorenost prema Karpatima. Podruje Deliblatskog peska ima umereno-kontinentalnu klimu sa naglaenim stepskim sobinama, odnosno ima subhumidnu klimu koja se kree od subhumidne klime suvljeg tipa do subhumidne klime vlanijeg tipa. Dodatna specifinost je izloenost velikom uticaju vetrova - koave i severca.

3. PREDMET ISTRAIVANJA, PRINCIPI I POSTUPCI

Predmet istraivanja su lekovite i aromatine biljne vrste, ili vrste koje su predmet interesa prehrambene, farmaceutske, kozmetike, ili neke druge srodne privredne grane. Drugim reima poseban akcenat je stavljan na komercijalne i potencijalno komercijalne biljne vrste. Bogatstvo ovih vrsta u pogledu njihovog broja i zastupljenosti na nalazitima predstavlja potencijalni izvor privreivanja lokalnog stanovnitva. Ovim elaboratom ukazujemo na mogunost angaovanja i na odredjeni nain definiemo finansijsku opravdanost ulaganja u novu privrednu delatnost na ovom podruju (uz uslove strunog rada i dobre organizacije). Elaboratom pre svega utvrdjujemo sledee: Pre svega, pronalaze se areali gde se nalaze najvie traene vrste lekovitog bilja, a naroito areali koji obiluju koliinama i vrstama koje dolaze u obzir za eksploataciju. Korienje i sakupljanje ovih vrsta lekovitog bilja jedan je od naina jaanja narodne privrede i podizanja ivotnog standarda, naroito u pasivnim krajevima. Vri se edukacija sakupljaa lekovitog bilja, posebno kroz sledee: izlau se principi kojih se treba pridravati tokom sakupljnja samonikolog lekovitog bilja i umskih plodova, definiu pojmovi koji se susreu u ovoj oblasti, (farmakognozija, biljne droge, kvalitet sirovina), ukazuje na naine i postupke sakupljanja, vreme sakupljanja po biljnim vrstama i organima (kalendar branja), na suenje i pakovanje, daju osnovni podaci o parametrima kvaliteta, direktive i postupci kojima se treba rukovoditi u cilju zadovoljena organske tj. bioproizvodnje i dr. Tokom edukacije je monografski obradjeno preko 50 biljnih droga koje su predmet sakupljanja, koje su pristune na istraivanom terenu, a komercijalno se smatraju interesantnim. Pored toga obradjuju se i one biljne vrste koje se iz nekog razloga ne smeju sakupljati i na koje se posebno skree panja (otrovne, retke, zatiene, sline oficinalnim i dr.). Tokom terenskog rada, izvrena je obuka sakupljaa na terenu, a svrha je upoznavanje to veeg broja biljaka na terenu. Prilikom istraivanja prirodnih nalazita uzimaju se uzorci biljaka sa raznih nalazita i stanita, da bi se kasnije u njima odredila koliina lekovitih materija i na osnovu laboratorijskih ispitivanja utvrdili areali koji daju kvalitetnije droge, a to je naroito vano prilikom korienja bilja za preradu. Sakupljanje i upotreba lekovitog bilja ima korene u dalekoj prolosti, a umee raspoznavanja razliitih vrsta se tradicionalno prenosilo sa kolena na koleno. Razvojem urbanog naina ivota i masovnim preseljenjem ljudi u gradove, ovo umee je donekle potisnuto. Stoga smatramo izuzetno znaajnim blagovremeno pruanje informacija vezanih za principe i pravila koja treba potovati pri sakupljanju, kao i sve vrste treninga koji nas ue identifikaciji lekovitog bilja i njegovoj nameni. Prilikom terenskog rada istraivai daju
5

sakupljaima bilja potrebna uputstva za pravilno branje, suenje, pakovanje i uvanje bilja, ime se doprinosi postizanju boljeg kvaliteta proizvedene droge u sluaju onih vrsta koje se ve koriste i eksploatiu. Principi dobre sakupljake prakse - Pravila pri sakupljanju U toku sakupljanja sirovine u potpunosti se moraju potovati smernice o higijeni prehrambenih proizvoda i osoblja. Potrebno je kontinuirano vriti obuku osoblja o higijenskim pravilima i odgovornostima. Mora biti osigurana zdrava i ista radna atmosfera osoblja ukljuenog u sakupljanje i preradu. Osoblje se mora zatititi od kontakta s otrovnim ili potencijalno alergenim biljnim materijalom kroz noenje adekvatne zatitne odjee. Osobe koje pate od prenosivih zaraznih bolesti ili koje imaju otvorene rane moraju se odstraniti iz oblasti u kojima mogu doi u kontakt s biljnim materijalom. Osoblje treba da prodje kroz obuku pre nego to pone da obavlja zadatke koji zahtevaju znanje iz te oblasti. Sakupljai moraju imati dovoljan nivo znanja o biljnim vrstama koje treba da sakupljaju. To ukljuuje: identifikaciju, karakteristike i zahteve stanita kao to su senovitost, vlanost, vrsta zemljita, itd. Sakupljai moraju biti u stanju da razlikuju vrste koje se sakupljaju od botaniki srodnih i/ili morfoloki slinih vrsta kako bi se izbegao rizik po javno zdravlje i kako bi se izbeglo ugroavanje drugih biljaka. Sakupljai treba da imaju dovoljan nivo znanja o odgovarajuem vremenu za berbu, te o tehnikama berbe za pojedine biljke kako bi se dobio materijal najboljeg mogueg kvaliteta. Ako nemaju dovoljan nivo znanja neophodno bi trebalo da se izvri edukacija. Takodje, moraju biti upueni u sva pitanja koja su od vanosti za zatitu okoline i ouvanje biljnih vrsta, a to podrazumeva i informacije o regulativama koje su vezane za zatiene vrste. Da bi se obezbedilo racionalno sakupljanje lekovitog bilja iz prirode, pored ljudskog faktora potrebno je obezbediti i sledee: - Potrebno je odrediti nadzornike (u okviru firme) koji e identifikovati i verifikovati sakupljeni biljni materijal i koji e nadgledati rad sakupljaa. - Sakupljanje se mora vriti u skladu s postojeim propisima o zatiti i odrivom iskoritavanju biljnih vrsta. - Sakupljanje razliitih vrsta bilja ne sme negativno uticati ili otetiti okolinu u kojoj se vri sakupljanje. Optimalni uslovi za regeneraciju biljne vrste koja se ubire moraju biti osigurani. - Biljne vrste koje su navedene u listi ugroenih vrsta ne smeju se sakupljati osim ako ovlatena institucija ne da odobrenje za to. - Sakupljanje e se vriti samo u nezagadjenim oblastima ili na minimalnoj dozvoljenoj razdaljini od izvora potencijalnog zagadjenja (putevi, industrija, naselja). - Pojedine biljne vrste se mogu ubirati samo onda kada imaju najbolji kvalitet za predvidjenu
6

namenu. Prema tome, svaki sakuplja treba da eka odobrenje firme pre nego to otpone sezonu sakupljanja. - Moe se sakupljati samo ona koliina i onaj deo biljke koji je ugovoren - nita vie. - Oteeni biljni materijal mora se ili iskljuiti iz biljne sirovine koja se dostavlja na trite ili etiketirati za alternativne namene. - Biljne vrste se moraju ubirati pod najboljim uslovima, uz izbegavanje vlanog zemljita, rose, kie ili izuzetno visoke vlanosti vazduha. - Alati za berbu moraju se istiti i pripremati u periodu izmedju dve berbe kako bi se izbeglo zagadjenje biljnog materijala. - Ubrani biljni materijal ne bi trebao dolaziti u direktan kontakt sa zemljitem. Potrebno ga je odmah sakupiti i transportovati u suvim i istim uslovima. - U toku berbe nijedna druga biljna vrsta koja raste u oblasti na kojoj se vri sakupljanje ne sme se meati sa sakupljenim biljnim materijalom. - Sva ambalaa koja se koristi u toku berbe mora biti ista i oslobodjena zagadjenja od (biljnog) materijala koji je u njoj bio dran pre toga. - U sluaju da sakupljai za sakupljanje koriste vree, firma je duna podeliti nove vree. - Mehanika oteenja i sabijanje sakupljenog sveeg biljnog materijala, koje bi rezultiralo nepoeljnim promenama kvaliteta, mora se izbegavati. U vezi s tim mora se paziti da se vree ne prepune niti da se stavljaju jedna na drugu. - Svee ubran biljni materijal mora se dostaviti to je pre mogue u objekat za preradu kako bi se spreilo nepoeljno zagrevanje biljnog materijala (upaljen materijal brzo pocrni), ili se neposredno po okonanju sakupljanja, raspostire radi suenja. - Ubrani biljni materijal mora se zatititi od svih tetoina, mieva/glodara, insekata i domaih ivotinja. - U sluaju sakupljanja korenja ili lukovica 80% biljne populacije treba ostaviti netaknutom. - Pri sakupljanju listova 70% listova biljke treba biti ostavljeno. - Pri sakupljanju cvetova 30% cvetova svake biljke i 30% biljne populacije treba ostaviti netaknuto. - Ako se sakuplja seme 30% treba ostaviti za regeneraciju. - U toku berbe smeju se sakupljati samo odrasle biljke. - Metode berbe koje su zabranjene ukljuuju udaranje biljaka tapovima, kidanje i upanje biljaka, seenje grana... Tretman nakon sakupljanja podrazumeva sledee: - Primarni tretman ukljuuje pranje, rezanje pre suenja i suenje. - Pri dolasku u objekat za preradu sakupljeni biljni materijal mora biti hitno istovaren i
7

otpakovan. Materijal ne bi trebao biti izloen direktnim sunevim zracima, osim ako za to ne postoji konkretna potreba. Sirovina mora biti zatiena od dodatne vlage ili kie. - U sluaju suenja na otvorenom prostoru, biljna sirovina se mora rairiti u tankom sloju. Kako bi se osiguralo cirkulisanje vazduha, okviri za suenje moraju se postaviti dovoljno daleko iznad zemlje. - Suenje na samoj zemlji ili suenje pri kojem je materijal izloen direktnim sunevim zracima treba izbegavati. - Biljni materijal je neophodno pregledati kako bi se eliminisali nepoeljni materijali i strana tela. - Kako bi se zatitio proizvod i kako bi se smanjio rizik od napada tetoina savetuje se da se pakovanje izvri to je mogue pre. - Proizvode pakovati u iste i suve, u najboljem sluaju nove vree, kese ili sanduke. Izbegavati plastinu ambalau. - Etiketa mora biti jasna, trajno zalepljena. - Informacija na etiketi mora biti potpuna i treba da sadri: Naziv proizvoda, bruto i neto teinu, vreme sakupljanja, naziv sakupljaa, eventualne napomene. - Ambalaa koja se moe ponovo koristiti treba biti dobro oiena i potpuno osuena pre ponovnog korienja. Ne sme se dopustiti da ponovno korienje vrea predstavlja izvor zagadjenja. - Pakovani materijal skladititi na istom i suvom mestu, oslobodjenom od tetoina od pesticida, nedostupnom stoci ili domaim ivotinjama. Mora se garantovati da korienje materijala za pakovanje nee dovesti do zagadjenja biljnog materijala, posebno u sluaju vlaknastih vrea. - Pakovani sueni biljni materijal skladititi u suvim, dobro provetrenim prostorijama, u kojima su dnevne varijacije temperature ograniene i u kojima je osigurano dobro provetravanje. - Objekti za skladitenje i transport moraju biti oslobodjeni pesticida i drugih otrovnih materijala.

Otrovno bilje U sluaju potrebe za sakupljanjem otrovnog bilja potrebna je dodatna opreznost u radu. - Ne sme se sakupljati vie vrsta u isto vreme. - Deca i trudnice, ne smeju raditi sa otrovnim biljem. - U toku rada ne sme se jesti, puiti i sl, a usta treba zatititi gazom. - Po zavrenom poslu, treba se presvui i oprati. - Otrovno bilje se sui i lageruje odvojeno od ostalog. Ni u jednom trenutku, otrovno bilje
8

ne sme biti u istoj prostoriji sa drugim. - Na svakom pakovanju trebna oznaiti vrstu droge i mrtvaku glavu I znak OTROV. - Za sluaj trovanja potrebno je imati prirunu apoteku.

Biljni organi (droga) Prirodne lekovite sirovine ili droge po poreklu mogu biti biljne (vegetabilne), ivotinjske (animalne) i mineralne. Biljne lekovite sirovine (biljne droge), su osueni biljni organi (cvet, list, herba, koren, seme, plod itd.) u uem smislu rei. U irem smislu rei predstavljaju jo i proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole itd.). Pri sakupljanju lekovitog bilja, tj. biljnih droga, pored ostalog navedenog izuzetno je znaajno vreme branja odreene vrste, kao i koji se deo bere. Stoga navodimo opte propise, kojih se treba pridravati pri branju pojedinih biljnih delova. Flos (cvet) Bere se tokom cvetanja. Najbolje u samom poetku cvetanja, jer je tada najbogatiji aktivnim sastojcima. Precvetale i uvele cvetove ne treba brati, jer nemaju vrednost. Branje se vri runo pri emu pazimo da cvetne drke budu to krae. Suenje moe biti prirodno i vetako (u suarama). Prirodno suenje se obavlja u tankom sloju, na suvom mestu i na promaji. Suenje se vri u hladovini, a samo manji broj cvetova se moe suiti direktno na suncu i to ne sve vreme. Temperatura suenja ne sme prei 35-40oC. Treba izbegavati nepotrebno pipanje materijala koji se sui. S vremena na vreme potrebno je prevrtati materijal da bi se proces ubrzao. Vreme suenja varira od 3-6 dana. Osueni cvetovi se pakuju u kartonske kutije, bez nabijanja. Treba izbegavati velike slamarice, jer u njima dolazi do mehanikog oteenja (usitnjavanja), a samim tim se smanjuje kvalitet. Lagerovanje je obavezno na suvom i tamnom mestu. Folium (list) Najpogodnije vreme za branje lista je poetak cvetanja. Treba izbegavati branje lista kod veoma mladih biljaka, jer su tada listovi puni vode, a siromani aktivnim materijama. Takoe listovi se ne beru kod biljaka u cvetu, mada postoje i izuzeci od ovog pravila. Za suenje vae isti uslovi kao kod cveta. Vreme suenja zavisno od vrste i uslova suenja iznosi do osam dana. Pakovati se moe u kutije i slamarice, najlonske vree treba izbegavati. Herba (nadzemni deo biljke u cvetu) Pod nazivom herba se obino tolerie 25-30cm vrnih delova biljke u cvetu. Kao i kod cveta, berba se vri na poetku cvetanja. U sluajevima rasprostranjenosti na veim povrinama moe se i kositi. Za suenje i lagerovanje vae isti uslovi kao za prethodne droge. Cortex (kora) Skida se sa mladih grana i stabala u rano prolee pre cvetanja. Kora koja je stara i ispucala nije za upotrebu. Kora se zaseca noem i guli. Ukoliko nije skinuta u prolee moe se skidati i u kasnu jesen. Nakon skidanja, radi lakeg suenja i lagerovanja,
9

koru seemo u uzdune trake 2-3cm iroke i 10-30cm duge. Za razliku od prethodno navedenih biljnih organa, suenje kore se moe izvoditi i na suncu, to znai da temperatura suenja moe biti via, tj. do 60oC. Fructus (plod) Vreme ubiranja ploda varira, tako da se u nekim sluajevima bere zreo plod, a kod nekih vrsta poluzreo (nedozreo). Jedna od podela plodova je na mesnate i suve plodove. Za veinu mesnatih vai da se beru zreli, a veina suvih se bere pre sazrevanja. Plodovi se mogu suiti na suncu. Naroitu panju treba obratiti na suenje mesnatih plodova (ipak) da ne bi dolo do kvarenja i propadanja droge. Semen (seme) Bere se potpuno zrelo. Posle suenja treba naroito obratiti panju na uvanje semena. Treba ga pakovati u obloene vree ili kutije, jer je veina semenja (isto vai i za veinu plodova) zbog obino visokog sadraja masnog ulja privlana hrana za glodare. Radix, rhizoma, tuber (koren, rizom, krtola) Koren, rizom i krtola su podzemni organi biljaka. Kod viegodinjih biljaka kopaju se u rano prolee i kasnu jesen, a kod jednogodinjih u vreme cvetanja (mada postoje izuzeci). Zavisno od vremena branja i hemijski sastav se menja, tako da kod jedne iste vrste koren ubran u prolee i koren ubran u jesen mogu biti bitno razliitog sastava, a samim tim i kvaliteta. Posle vaenja koren (ili rizom) se oiste od ostataka zemlje, uklone se natruli delovi i dobro se operu. Kod nekih vrsta je potrebno izvriti guljenje korena. Korenje se moe suiti na suncu, s tim to je radi breg suenja potrebno prethodno rasei koren (rizom) na uzdune trake. Treba naglasiti da je nakon vaenja korena potrebno odsei korenovu glavu i vratiti je u zemlju da bi se iz nje razvila nova biljka. Gubitak suenjem Za sakupljae na terenu je odnos suenja (odnos sirova/suva), veoma vaan momenat, pogotovu kod sakupljanja komercijalnih koliina. Treba znati da je farmakopejskim i drugim propisima sadraj vlage u drogi limitiran za svaku biljnu vrstu. Ta vrednost se uglavnom kree od 10%13%, redje 15%. U sledeoj tabeli dajemo prikaz odnosa sirove prema suvoj biljci, tj. gubitak pri suenju odredjenog biljnog organa, pri emu treba imati u vidu da su vrednosti date u tebeli prosene, da veoma mnogo zavise od perioda branja, stanita, starosti biljke, koliina padavina tokom godine i mnogo drugog. Vrednosti su date radi orijentacije i procene koliko je za 1kg suve droge potrebno sirove.

10

Naziv droge Frangulae cortex (kora kruine) Quercus cortex (kora hrasta) Salicis cortex (kora vrbe) Chamomillae flos (cvet kamilice) Crataegi flos (cvet gloga) Farfarae flos (cvet podbela) Malvae flos (cvet crnog sleza) Primulae flos (cvet jagorevine) Sambuci flos (cvet zove) Tiliae flos (cvet lipe) Verbasci flos (cvet divizme) Althaeae folium (list belog sleza) Bardanae folium (list ika) Belladonnae folium (list velebilja) Betulae folium (list breze) Farfarae folium (list podbela) Fragariae folium (list jagode) Melissae folium (list matinjaka) Myrtilli folium (list borovnice) Mori nigri folium (list crnog duda) Plantaginis folium (list bokvice) Pulmonariae folium (list plunjaka) Rubi fruticosi folium (list kupine) Taraxaci folium (list maslaka) Urticae folium (list koprive) Uvae ursi folium (list medvetke) Cynosbati fructus (plod ipka) Juniperi fructus (plod kleke) Myrtilli fructus (plod borovnice) Sambuci fructus (plod zove) Absinthii herba (nadz.deo pelena) Basilici herba (nadz.deo bosiljka) Bursae pastoris herba (nadz.deo rusomae)

Odnos (sirova : suva) 4 :1 3.5 : 1 3.5 : 1 5 :1 5 :1 5 :1 5 :1 5.5 : 1 6 :1 4 :1 6 :1 4 :1 4 :1 6 :1 4.5 : 1 4.5 : 1 5 :1 5 :1 4.5 : 1 4 :1 5 :1 4 :1 4.5 : 1 4.5 : 1 5 :1 3 :1 3 :1 2,2 : 1 6 :1 5 :1 4.5 : 1 4.5 : 1 4 :1
11

Naziv droge Centaurii herba (nadz.deo kiice) Chamaedrys herba (nadz.deo podubice) Equiseti herba (nadz.deo rastavia) Euphrasiae herba (nadz.deo vidove trave) Herniariae herba (nadz.deo sitnice) Hyperici herba (nadz.deo kantariona) Marrubii herba (nadz.deo oajnice) Millefolii herba (nadz.deo hajduice) Origani herba (nadz.deo vranilovke) Polygoni avicularis herba (nadz.deo troskota) Serpylli herba (nadz.deo majkine duice) Saturejae montanae herba (nadz.d. vreska) Solidaginis herba (nadz.deo zlatnice) Teucrii montani herba (nadz.deo ive trave) Violae herba (nadz.deo ljubiice) Althaeae radix (koren belog sleza) Belladonnae radix (koren velebilja) Cichorii radix (koren vodopije) Gentianae radix (koren lincure) Inulae radix (koren omana) Ononidis radix (koren zecjeg trna) Saponariae radix (koren sapunjace) Symphyti radix (koren gaveza) Taraxaci radix (koren maslacka) Urticae radix (koren koprive) Calami rhizoma (rizom idjirota) Tormentillae rhizoma (koren trave od srdobolje) Crataegi summitates (cvet i list gloga)

Odnos (sirova : suva) 3.5 : 1 4 :1 4.5 : 1 4.5 : 1 3.5 : 1 3 :1 4 :1 4 :1 4.5 : 1 5 :1 3.5 : 1 4 :1 4 :1 4 :1 7.5 : 1 4 :1 3 :1 4 :1 3.5 : 1 4 :1 3 :1 3 :1 4 :1 4.5 : 1 3 :1 5 :1 2.5 : 1 5 :1

12

Kalendar branja bilja po mesecima Za obezbedjenje kvalitetne sirovine neophodno je poznavanje optimalnog vremena (meseca) za sakupljanje pojedinih biljnih vrsta odnosno droga. I u ovom sluaju, zavisno od geografskog poloaja, klimatskih faktora, terena, da li je godina suna ili ne, zavisno od mikrostanita, ekspozicije i dr. optimalno vreme se od navedenog moe pomeriti i za mesec dana. Dati podaci se odnose na prosena stanita za navedene biljke.

FEBRUAR: imela. MART: idjirot, pirevina, slez (koren), islandski liaj, cvet jagorevine (dr.pol.), hrast, kruina, gavez, maslaak (dr.pol.), imela. APRIL: idjirot (pr.pol.), pirevina, koren ika, medvedje grodje, rusomaa, islandski liaj, lincura, cvet jagorevine, hrast, kruina, kopriva, list borovnice (dr.pol.), imela. MAJ: ranjenik, koren ika (dr.pol.), list ika, medvedje grodje, rusomaa, islandski liaj, cvet gloga, gorka detelina, bokvica, troskot, petoprsta, cvet jagorevine (pr.pol.), plunjak, vrba, alfija (dr.pol.), cvet zove (dr.pol.), majkina duica (dr.pol.), lipa, podbel (list), kopriva. JUNI: hajduica, ranjenik, slez (cvet), list ika, arnika, breza, rusomaa, islandski liaj, rastavi, sitnica (dr.pol.), kantarion (dr.pol.), orah, crni slez, oajnica, kokotac (dr.pol.), gorka detelina, bokvica, troskot, plunjak, ruzmarin, alfija, cvet zove (pr.pol.), iva, podubica, majkina duica, list podbela, kopriva, list borovnice, estoslavica. JULI: hajduica, slez (cvet), list ika, arnika, pelen, breza (pr.pol.), rusomaa, kiica, islandski liaj, rastavi, sitnica, kantarion, orah (pr.pol.), lavanda, crni slez, oajnica, kokotac, bokvica, troskot, plunjak, ruzmarin, alfija, ubar, iva, podubica, majkina duica, list podbela, plod borovnice, divizma, estoslavica. AVGUST: hajduica, list sleza (dr.pol.), list ika, pelen, rusomaa, kiica, islandski liaj, rastavi, sitnica, kantarion, kleka (dr.pol), lavanda, crni slez, oajnica, kokotac, bokvica, troskot, ruzmarin (dr.pol.), ubar, iva, podubica, majkina duica, plod borovnice, divizma. SEPTEMBAR: pirevina (dr.pol.), list sleza, medvedje grodje, pelen (pr.pol.), islandski liaj, vodopija, plod gloga (dr.pol.), rastavi, lincura (dr.pol.), sitnica (pr.pol.), kleka, oajnica (pr.pol.), bokvica, troskot, ipak (dr.pol.), ruzmarin, plod zove, koren maslaka, majkina duica (pr.pol.), plod borovnice, divizma. OKTOBAR: idjirot, pirevina, slez (koren), medvedje grodje, islandski liaj, vodopija, plod gloga (dr.pol.), rastavi, lincura, oman, kleka, zeji trn, troskot (pr.pol.), trnjina, hrast, gavez, koren maslaka (pr.pol.), imela. NOVEMBAR: idjirot, slez (koren), medvedje grodje, vodopija, oman, kleka, zeji trn, petoprsta, trnjina (pr.pol.), hrast, gavez, imela.
13

vrba, gavez, maslaak (pr.pol.), podbel (cvet),

4. ORGANIZACIJA SAKUPLJAKE DELATNOSTI

Za uspeno bavljenje sakupljakom delatnou, pored ostalog, gore navedenog, neophodno i od presudnog znaaja je stalno edukovanje stanovnitva, stalna komunikacija sa sakupljaima, stalni monitoring tj. posmatranje i sagledavanje situacije na terenu, koja se iz godine u godinu menja. Potrebno je "oslukivati trite", pratiti, komercijalne zahteve i tokove, biti upuen u mreu nauno-strunih, komercijalnih i drugih relevantnih injenica bitnih za delatnost. Posedovanje validnih informacija, koje su aktuelne, pravovremene i iskrene, prenete do svih uesnika u lancu aktivnosti obeavaju ozbiljno prisustvo u brani. Da bi se to postiglo preporuuje se formiranje tzv. edukativnih centara pri veim naseljima, odnosno pri centrima koji bi na sebe preuzeli ulogu organizatora odnosno centralnog uesnika u ovoj delatnosti. Formiranje udruenja sakupljaa, ili neki slian vid "samoorganizovanja " je dobrodoao i na odredjeni nain veoma poeljan radi jaanja delatnosti u zaetku. Vremenom ovakav nain komunikacije medju svima zaintersovanim za delatnost (bez obzira na stepen obrazovanja ili konkretnu ulogu u poslu), poprima formu institucije, bilo da je to kompanija, organizacija ili neto tree. Znaaj je jo vei kada se posmatra iz ugla koliina, postignute cene, kvaliteta i konano "brenda", koji treba da postigne proizvod sa ovog podneblja. Radi razjanjenja samog pojma edukacioni centar, definisaemo ga kao mesto, gde se pojedinac moe obuiti o razliitim segmentima ove delatnosti, gde kao znaajnije navodimo: rasprostranjenost biljaka na terenu, vreme sakupljanja, deo koji se sakuplja, nain sakupljanja, suenje, lagerovanje. Aktivnosti ove vrste se sprovode kroz linu komunikaciju, ali i organizovane vidove edukacije razliitih profila strunjaka. Postojanje i dobro funkcionisanje ovakvih centara je znaajno i radi blagovremenog informisanja pojedinca sakupljaa, ali moda jo vie radi omoguavanja racionalnog, ekoloki odrivog i strateki definisanog opredeljenja i pristupa ovoj delatnosti.

14

5. REZULTATI ISTRAIVANJA
Cilj terenskih istraivanja je bio da se sagledavanje lekovite i aromatine flore i uzimanje uzoraka za analize izvri u optimalnom vegetacionom periodu za ispitivani biljni materijal. Stoga su terenska istraivanja na Deliblatskom pesku i okolini obavljena u vie navrata i to poev od 15. aprila 2009. godine do 20. oktobra 2009.godine. Pored izlazaka tokom 2009. godine (u periodu trajanja ovog projekta), oblast Deliblatskog peska, je bila predmet terenskog istraivanja i ranijih godina. Popisi biljnih vrsta, odredjeni analitiki radovi i postojanje drugih podataka vezano za lekovitu i aromatinu floru Deliblatskog peska i okoline su korieni i bili dobrodoli za konano farmakognozijsko sagledavanje flore ovog podruja. Popis biljnih vrsta na irem podruju optine Alibunar: Achillea millefolium, hajduka trava Acorus calamus, idjirot Adonis vernalis, gorocvet Agrimonia eupatoria, ranjenik Agropyrum repens, pirevina Alliaria petiolata, luac Allysum montanum, turica Althaea officinalis, beli slez Anchusa barrelieri, mali korov Aquilegia sp., kandilka Arctium lappa, iak Aristolochia clematitis, vuja jabuka Artemisia absinthium, beli pelen Artemisia vulgaris, crni pelen Arum maculatum, kozlac Asclepias syriaca, cigansko perje Asparagus tenuifolius, vilina metla Aster panonicus, zlonik Astragalus onobrychis, kozinac Ballota nigra, modri tetrljan Berberis vulgaris, utika Betula verrucosa, breza Bryonia alba, bljut Calamintha officinalis, gorska metvica Campanula multiflora, mnogocvetni zvoni Campanula sibirica, sunovrati zvoni Cannabis sativa, konoplja Capsela bursa pastoris, hou-neu Centaurea arenaria, pearski razliak Centaurium pulchellum, kiica Cepalanthera rubra, crvena zavrata Chelidonium majus, rusa Cichorium intybus, cikorija Colchicum arenarium, pearski mrazovac Conium maculatum, kukuta Convallaria majalis, djurdjevak Corispermum nitidum, steninica Cornus sanguinea, svib Corydalis solida, mladja Crataegus monogyna, beli glog Crocus variegatus, areni kaun Cynodon dactilon, zubaa Datura stramonium, tatula Dictamnus albus, jasenak Digitalis lanata, pustikara
15

Echinops sp., glavo Equisetum arvense, rastavi Euphorbia sp., mleika Evonymus europaeus, kurika Filipendula hexapetala, suruica Fragaria vesca, jagoda Fraxinus excelsior, Fritillaria degeniana, Degenova kockavica Fumana vulgaris, deveternik Fumaria officinalis, dimnjaa Gagea pratensis, livadski troluac Galanthus nivalis, visibaba Gallium verum, ivanjsko cvee Genista tinctoria, utilovka Gentiana pneumonanthe, mala sveica Geranium robertianum, iva trava Gleditchia triacantha, glediija Gypsophila paniculata, bela sapunjaa Hedera helix, brljan Helleborine palustris, kaludarka Helleborus odorus, kukurek Humulus lupulus, hmelj Hyosciamus niger, bunika Hypericum perforatum, kantarion Iris pumila, sitna perunika Iris sibirica, perumika Iris variegata, uta perunika Juglans regia, orah Juniperus communis, kleka Juniperus virginiana, virginijska kleka Leonurus cardiaca, srdaica Leucojum vernum, dremovac Ligustrum vulgare, kalina Lonicera xylosteum, pasje grodje Lycopus europaeus, gagamija

Malva silvestris, crni slez Marrubium peregrinum, totrljan Matricaria chamomilla, kamilica Melilotus officinalis, draljika Mentha aquatica, divlja nana Mentha longifolia, konjski bosiljak Minuartia glomerata, mijakinjica Morus nigra, crni dud Onosma arenarium, sranica Orchis sp., kaun Origanum vulgare, vranilovka Orlaya grandiflora, stidak Ornithogalum umbellatum, ptije mleko Paeonia officinalis, banatski bour Paeonia tenuifolia, bour uskolisni Papaver rhoeas, bulka Peucedanum arenarium, pearska siljevina Physalis alkekengi, ljoskavac Pimpinella saxifraga, bedrinac, Pinus nigra, crni bor Pinus silvestris, beli bor Plantago lanceolata, muka bokvica Plantago major, enska bokvica Polygonatum latifolium, pokosnica Polygonatum multiflorum, pokosnica Polygonum arenarium, dvorniina Polygonum aviculare, troskot Polygonum hydropiper, paprac Populus alba, bela topola Populus nigra, crna topola Populus tremula, jasika, trepetljika Potentilla anserina, stea Potentilla arenaria, pearska stea Primula officinalis, jagorevina
16

Prunella vulgaris, crnjevac Prunus spinosa, trnjina Prunus tenella, stepski badem Pulmonaria officinalis, plunjak Pulsatilla vulgaris, krupna sasa Quercus robur, hrast lunjak Quercus sessiliflora, hrast kitnjak Rhamnus cathartica, pasdren Rhus cottinus, ruj Ribes aureum, ribizla zlatna Rindera umbellata, rindera Robinia pseudoacacia, bagrem Rosa canina, divlja rua, ipak Rubus fruticosus, kupina Rubus idaeus, malina Ruta graveolens, ruta Sambucus ebulus, apta Sambucus nigra, zova Sanguisorba minor, dinjica Saponaria officinalis, sapunjaa Senecio vulgatis, ablja trava Solanum dulcamara, razvodnik Spiranthus aestivalis, zasuak Stipa pennata, kovilje Zatita prirodnih retkosti

Symphytum officinale, gavez Tanacetum vulgare, povrati Taraxacum officinale, maslaak Thalictrum lucidum, uta oobajka Thesium elegans, komandra Thymus serpyllum, majkina duica Tilia cordata, sitnolisna pozna lipa, Tilia platyphyllos, crna lipa Urtica dioica, kopriva Veratrum album, emerika Verbascum sp., divizma Verbena officinalis, vrbena Veronica chamaedrys, estoslavica Viburnum lantana, udika Viburnum opulus, kalina Vinca herbacea, zimzelen plaviasti Vinca minor, zimzelen Vincetoxicum huteri, divlja papriica Viola kitaibeliana, stepska ljubiica Viola pontica, pontska ljubiica Viola silvestris, umska ljubiica Viola tricolor, dan i no

Smatra se da flora Deliblatske peare broji oko 900 vrsta, a znaajno je prisustvo brojnih rariteta, relikata i endema, kao sto su: Paniev pelen, banatski bour, stepski bour, stepski badem, panonski kozinac, gorocvet, kovilje, Kitaibelova ljubiica i preko 10 retkih vrsta orhideja. Za ovo podruje karakteristine su bujne populacije kleke, jedinog samoniklog etinara Panonske nizije. U vreme formiranja biljnog pokrivaa (i kasnije) na irem prostoru Deliblatskog peska postojali su brojni refugijumi vegetacije, to je uslovilo odranje ekoloki razliitih biljnih vrsta. Sama peara je, zbog upravo svojih mnogobrojnih klimatsko-geografskih specifinosti, kao i niza drugih okolnosti, postala stanite velikog broja retkih, ugroenih i samim tim zatienih biljnih vrsta. Prisutan je znatan broj endemskih i reliktnih vrsta, mnoge vrste su prirodne
17

retkosti i prema tome se treba odnositi sa potovanjem, posebno u smisli odranja biodiverziteta. Shodno tome sve zakonske odredbe, direktive i preporuke koje se tiu ouvanja biodiverziteta, moraju se potovati i prenositi svim uesnicima u programu. Stoga je neophodno pratiti zakonsku regulativu u oblasti zatite prirodnih resursa i pridravati se propisa i pravila koje propisuju Ministarstvo ivotne sredine (ekologije ili zatite prirodne sredine) i/ili sektori koji se odnose na zatitu prirode i zatitu prirodnih retkosti. Stoga iz spiska izdvajamao endemine, retke i ugroene biljne vrste Deliblatske peare, koje ne bi smele biti predmet eksploatacije: Helleborine palustris, kaludarka Iris pumila, sitna perunika Iris variegata, uta perunika Lonicera xylosteum, pasje grodje Minuartia glomerata, mijakinjica Onosma arenarium, sranica Paeonia officinalis, banatski bour Paeonia tenuifolia, bour uskolisni Peucedanum arenarium, pearska siljevina Polygonatum latifolium, pokosnica Polygonum arenarium, dvorniina Potentilla arenaria, pearska stea Prunus tenella, stepski badem Pulsatilla vulgaris, krupna sasa Ribes aureum, ribizla zlatna Rindera umbellata, rindera Ruta graveolens, ruta Spiranthus aestivalis, zasuak Stipa pennata, kovilj Thalictrum lucidum, uta oobajka Thesium elegans, komandra Vinca herbacea, zimzelen plaviasti Viola kitaibeliana, stepska ljubiica Viola pontica, pontska ljubiica

Adonis vernalis, gorocvet Allysum montanum, turica Anchusa barrelieri, mali korov Asparagus tenuifolius, vilina metla Aster panonicus, zlonik Astragalus onobrychis, kozinac Berberis vulgaris, utika Betula verrucosa, breza Campanula multiflora, mnogocvetni zvoni Campanula sibirica, sunovrati zvoni Centaurea arenria, pearski razliak Centaurium pulchellum, kiica Cepalanthera rubra, crvena zavrata Colchicum arenarium, pearski mrazovac Convallaria majalis, djurdjevak Corispermum nitidum, steninica Crocus variegatus, areni kaun Dictamnus albus, jasenak Digitalis lanata, pustikara Fritillaria degeniana, Degenova kockavica Fumana vulgaris, deveternik Gagea pratensis, livadski troluac Galanthus nivalis, visibaba Gentiana pneumonanthe, mala sveica Gypsophila paniculata, bela sapunjaa

18

Adonis vernalis, gorocvet

Berberis vulgaris, utika

19

Convallaria majalis, djurdjevak

Galanthus nivalis, visibaba

Dictamnus albus, jasenak

20

Digitalis lanata, pustikara

Iris variegata, uta perunika

Iris pumila, sitna perunika

21

Gentiana pneumonanthe, mala sveica

Gypsophila paniculata, bela sapunjaa

Paeonia officinalis, banatski bour

22

Paeonia tenuifolia, bour uskolisni

Prunus tenella, stepski badem

23

Ruta graveolens, ruta

Pulsatilla vulgaris, krupna sasa

Ribes aureum, ribizla zlatna

24

Vinca herbacea, zimzelen plaviasti

Vinca herbacea, zimzelen plaviasti i Paeonia tenuifolia, bour uskolisni

25

Stipa pennata, kovilj

Rindera umbellata, rindera

Thalictrum lucidum, uta oobajka

26

6. PROCENA RESURSA
U cilju sagledavanja rasprostranjenosti tj. zastupljenosti lekovitog i aromatinog bilja na nekoj lokaciji, odnosno u cilju procene resursa, koriste se postupci i metode procene bogatstva stanite za odredjenu biljnu vrstu. Uobiajeno je da: ocena 1 - slabo zastupljeno, nije za eksploataciju ocena 2 - delimino zastupljeno, eksploatacija nije opravdana ocena 3 - dobro za stupljeno, eksploatacija dozvoljena uz ogranienja ocena 4 - veoma dobra zastupljenost, opravdana eksploatacija ocena 5 - izuzetno bogato stanite / vrsta preovladava kao monokultura U zavisnosti od ocene zastupljenosti (rasprostranjenosti), mogu se sagledati i pribline koliine biljnog materijala, koje se mogu sakupiti sa navedene lokacije (sektora)*. Pri takvoj proceni uvek se vodi rauna o principima dobre sakupljakni prakse koji su gore navedeni. * sektor = definisani prostor na kome sakuplja tokom dana vri ubiranje bilja (npr 2-5 km2). Ocena rasprostranjenosti moe dati priblinu koliinu biljnog materijala koja se moe sakupiti na navedenom prostoru, a po nekoj gruboj raunici ima sledee vrednosti. ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 300 - 500 kg suve mase po sezoni / po sektoru 500 - 1000 kg suve mase po sezoni / po sektoru 1000 - 2000 kg suve mase po sezoni / po sektoru >2000 kg suve mase po sezoni / po sektoru

Takodje, treba naglasiti da koliina zavisi od biljnog organa koji se sakuplja, kao i od stepena sasuenja sirovine. Po naem iskustvu za kalkulaciju se moe uzeti sledea koliina (kg) po organima: Ocena Cvet (flos) 2 3 4 5 300 500 1000 2000 List (folium) 400 700 1300 2200 Trava (herba) 500 1000 2000 3000 Kora (cortex) 300 700 1300 2200 Plod (fructus) 300 500 1300 2000 Seme (semen) 300 500 1300 2000 Koren (radix) 450 900 1700 2600 Krtola (tuber) 400 800 1500 2500

Naglaavamo, to treba imati u vidu, da su date prosene vrednosti, koje variraju od cveta do cveta, ili od korena do korena, tj. za svaku biljnu vrstu i organ su razliite. U tabeli su date vrednosti koje su uzete za izvodjenje rauna, i trebaju se korigovati gde god je to potrebno i svrsishodno.
27

7. MOGUNOST EKSPLOATACIJE
Nakon sagledavanja spiska prisutnih vrsta i okvirne procene bogatstva stanita, mogue je proceniti mogunost sakupljanja pojedinih biljnih vrsta na istraivanom terenu. U daljoj analizi preporuiemo sakupljanje samo onih biljnih vrsta koje su pokazale da su dobro zastupljene (ocena >3). To su: Biljna vrsta Achillea millefolium, hajduka trava Acorus calamus, idjirot Agropyrum repens, pirevina Althaea officinalis, beli slez Arctium lappa, iak Crataegus monogyna, beli glog Geranium robertianum, iva trava Hedera helix, brljan Hypericum perforatum, kantarion Juniperus communis, kleka Leonurus cardiaca, srdaica Melilotus officinalis, draljika Morus nigra, crni dud Polygonum aviculare, troskot Potentilla anserina, stea Primula officinalis, jagorevina Prunus spinosa, trnjina Robinia pseudoacacia, bagrem Rosa canina, divlja rua, ipak Salix alba, bela vrba Sambucus nigra, zova Symphytum officinale, gavez Taraxacum officinale, maslaak Teucrium chamaedrys, podubica Thymus serpyllum, majkina duica Urtica dioica, kopriva Verbena officinalis, vrbena Viola tricolor, dan i no zastupljenost 3 3 3 3 3 5 3 3 3 4 3 3 3 3 3 2-3 4 5 4 3 4 3 3 3 3 3 2-3 3
28

Uvaavajui principe dobre sakupljake prakse i procene stanja populacije na terenu, u sledeoj tabeli dajemo procenu koliina (kg) biljnih droga koje se mogu sakupiti sa celokupne istraivane teritorije. Podvlaimo da je procena bazirana na svim principima odrivog razvoja, to znai da navedene koliine nee ugroziti ukupno stanje populacije i da sakupljanjem navedenih koliina stanje resursa nee biti umanjeno u sledeim godinama. NAZIV DROGE Millefolii Calami Graminis Althaeae Althaeae conc. Bardanae Bardanae Crataegi Crataegi Geranii robert. Hederae Hyperici Juniperi Leonuri Meliloti Mori nigri Polygoni avic. Primulae Primulae Pseudoacaciae Cynosbati Salicis Sambuci Sambuci Symphyti Taraxaci Taraxaci Chamedrii Serpylli Urticae Urticae Verbenae Violae tric. herba rhizoma rhizoma folium radix folium radix summitas fructus herba folium herba fructus herba herba folium herba flos radix flos fructus cortex flos sine st flos cum st radix folium radix herba herba folium radix herba herba Koliina kg/suve 1000 300 3000 2000 1000 1000 1000 50000 20000 500 4000 5000 30000 2000 2000 3000 3000 500 500 10000 10000 3000 3000 3000 5000 500 1000 1000 2000 2000 2000 500 500

29

8. EKONOMSKA EVALUACIJA ISTRAIVANJA

U tabeli dajemo minimalne cene otkupa osuenih biljnih sirovina (droga). Date cene su prosek otkupa u Srbiji za zadnjih par godina. Date cene su podlone promenama. Svake godine (obino poetkom godine, ili poetkom kampanje odredjene biljne droge) otkupljivai izlaze sa novim cenama, a nije neuobiajeno da se one menjaju i tokom kampanje. Cene osuenih biljnih droga
DOMAI NAZIV

CENA (din/kg suve) Achillea millefolium Millefolii herba Hajduica 90 Acorus calamus Calami rhizoma Idjirot 550 Agrimonia eupatoria Agrimoniae herba Petrovac 80 Agropyrum repens Graminis rhizoma Pirevina 90 Althaea officinalis Althaeae folium Beli slez 70 Althaea officinalis Althaeae conc. radix Beli slez 450 Arctium lappa Bardanae folium iak 90 Arctium lappa Bardanae radix iak 180 Asclepias syriaca Asclepias herba Cigansko perje 70 Betula sp. Betulae folium Breza 90 Calendula officinalis Calendulae flos Neven 360 Capsella bursa pastoris Hou neu Bursae past. herba 80 Centaurium umbellatum Kiica Centaurii herba 140 Chelidonium majus Chelidonii herba Rusa 150 Cichorium intybus Cichorii herba Vodopija 70 Cichorium intybus Cichorii radix Vodopija 140 Crataegus sp. Crataegi summitas Glog 100 Crataegus sp. Crataegi fructus Glog 90 Cydonia oblonga Cydoniae folium Dunja 100 Equisetum arvnese Equiseti herba Rastavi 90 Euphrasia sp. Euphrasiae herba Vidova trava 350 Filipendula ulmaria Ulmariae flos Medunika 260 Fumaria officinalis Fumariae herba Dimnjaa 120 Geranium robertianum Zdravac crveni Geranii robert. herba 200 Glechoma hederacea Dobriica Glechomae herba 110 Hedera helix Hederae folium Brljan 150 Hypericum perforatum Kantarion Hyperici herba 90 Inula helenium Inulae radix Oman 150 Juglans regia Juglandis folium Orah 90 Juniperus communis Juniperi fructus Kleka 80 Lamium album herba Bela mrtva kopriva Lamii albi 140 Leonurus cardiaca Leonuri herba Srdaica 80 Lycopus europaeus Lycopi herba Vuja noga 140 Melilotus officinalis Meliloti herba draljika 90 Morus nigra Mori nigri folium Crni dud 90 Ononis spinosa Ononidis radix Zeji trn 180 Origanum vulgare Origani herba Vranilova trava 90 Plantago lanceolata Bokvica (muka) Plantaginis lan. folium 120 Plantago major Bokvica (enska) Plantaginis maj. folium 100
30

LATINSKI NAZIV

NAZIV DROGE

CENA (din/kg suve) Polygonum aviculare Troskot Polygoni avic. herba 70 Primula officinalis Primulae flos Jagorevina 400 Primula officinalis Primulae radix Jagorevina 300 Quercus sp. Quercus cortex Hrast 100 Robinia pseudoacacia Bagrem Pseudoacaciae flos 140 Rosa canina Cynosbati fructus Divlja rua 130 Rubus fruticosus Rubi fruticosi folium Kupina 100 Rubus idaeus Rubi idaei folium Malina 100 Sambucus nigra Sambuci flos sine st Zova reetana 430 Sambucus nigra flos cum st Zova sa peteljkom Sambuci 320 Sambucus nigra Sambuci fructus Zova 100 Saponaria officinalis Saponariae radix Sapunjaa 210 Symphytum officinale Gavez Symphyti radix 150 Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci folium 100 Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci radix 230 Teucrium chamaedrys Podubica Chamaedryos herba 100 Thymus serpyllum Serpylli herba Majkina duica 120 Tussilago farfara Farfarae folium Podbel 180 Urtica dioica Urticae folium Kopriva 90 Urtica dioica Urticae radix Kopriva 100 Verbascum sp. Verbasci flos Divizma 400 Verbena officinalis Verbenae herba Vrbena 150 Veronica officinalis Veronicae herba estoslavica 110 Viola tricoloris Violae tric. herba Dan i no 120 Viscum album Visci albi herba Bela imela 100

LATINSKI NAZIV

DOMAI NAZIV

NAZIV DROGE

31

Mogua dobit od sakupljanja lekovitog bilja, prema datim cenama i koliinama U sledeoj tabeli dajemo prikaz mogue dobiti, ukoliko bi se celokupna koliina lekovitog bilja, koja je procenjena da se moe sakupiti (bez rizika po stanje biodiverziteta, znai po pravilima dobre sakupljake prakse) i ukoliko bi se ostvarila predvidjena cena. Za razmatranje naravno treba uzeti fakat da se u prvim godinama rada moe oekivati 10 - 20 % realizacije.
LATINSKI NAZIV DOMAI NAZIV NAZIV DROGE Cena Koliina Ukupno din/kg kg/suve din 90 1000 90000 550 300 165000 90 3000 270000 70 2000 140000 450 1000 450000 90 1000 90000 180 1000 180000 100 50000 5000000 90 20000 1800000 200 500 100000 150 4000 600000 90 5000 450000 80 30000 2400000 80 2000 160000 90 2000 180000 90 3000 270000 70 3000 210000 400 500 200000 300 500 150000 140 10000 1400000 130 10000 1300000 150 3000 450000 430 3000 1290000 320 3000 960000 150 5000 750000 100 500 50000 230 1000 230000 100 1000 100000 120 2000 240000 90 2000 180000 100 2000 200000 150 500 75000 120 500 60000 20190000

Achillea millefolium Acorus calamus Agropyrum repens Althaea officinalis Althaea officinalis Arctium lappa Arctium lappa Crataegus sp. Crataegus sp. Geranium robertianum Hedera helix Hypericum perforatum Juniperus communis Leonurus cardiaca Melilotus officinalis Morus nigra Polygonum aviculare Primula officinalis Primula officinalis Robinia pseudoacacia Rosa canina Salix alba Sambucus nigra Sambucus nigra Symphytum officinale Taraxacum officinale Taraxacum officinale Teucrium chamaedrys Thymus serpyllum Urtica dioica Urtica dioica Verbena officinalis Viola tricoloris U k u p n o

Hajduica Idjirot Pirevina Beli slez Beli slez iak iak Glog Glog Zdravac crveni Brljan Kantarion Kleka Srdaica draljika Crni dud Troskot Jagorevina Jagorevina Bagrem Divlja rua Vrba Zova reetana Zova sa peteljkom Gavez Maslaak Maslaak Iva Majikina duica Kopriva Kopriva Vrbena Dan i no

Millefolii Calami Graminis Althaeae Althaeae conc. Bardanae Bardanae Crataegi Crataegi Geranii robert. Hederae Hyperici Juniperi Leonuri Meliloti Mori nigri Polygoni avic. Primulae Primulae Pseudoacaciae Cynosbati Salicis Sambuci Sambuci Symphyti Taraxaci Taraxaci Chamedrii Serpylli Urticae Urticae Verbenae Violae tric.

herba rhizoma rhizoma folium radix folium radix summitas fructus herba folium herba fructus herba herba folium herba flos radix flos fructus cortex flos sine st flos cum st radix folium radix herba herba folium radix herba herba

32

9. ZAKLJUAK
Jedan od glavnih ciljeva istraivanja je bio da se dobije relevantna slika o mogunosti eksploatacije samoniklog lekovitog bilja na istraivanom prostoru. Ispunjenje ovog zadatog cilja uslovljeno je pozitivnim odgovorima na neka pitanja koja su prioritetna i o kojima se treba dodatno pozabaviti. Da nabrojimo najbitnija: 1. Da li postoji dovoljno koliina biljnih sirovina za eksploataciju i koje su? 2. Da li postoji potranja za tim sirovinama? 3. Da li postoji neophodna radna snaga (sakupljai)? 4. Da li postoje infrastrukturni uslovi (magacini, suare, putevi, komunikacija...)? 5. Da li postoje struni kadrovi? 6. Da li postoji podrka lokalne vlasti (samouprave)? Organizator aktivnosti vezanih sa sakupljanje lekovitog bilja, na osnovu ovog elaborata, zatim na osnovu ostvarenih kontakata na tritu i na osnovu procene svih ostalih navedenih prioriteta mora proceniti ukupnu spremnost i reenost da se krene u ovaj posao. Na kraju bi preporuili, da s obzirom na postojanje odredjene sirovinske baze, kao i postojanja potranje za istom, poetak aktivnosti vezanih za sakupljanje bude postepen, da se krene sa sigurnim koliinama i vrstama, i da se do perioda kada se stanje na tritu lekovitog bilja ne sagleda u pravoj i punoj meri ne hrli, da se sa jedne strane ne obeava i sa druge ne oekuje previe.

33