Jozef Klajn je pravo ime Josipa Broza esti stepen u masona zove se Titus, pa je ime Tito verovatno tog

korena. Nedavno je izala je iz tampe knjiga Enigma Broz" s podnaslovom Ko ste Vi drue predsednie", autora dr Aleksandra Matunovida, oveka koji je etiri godine bio njegov lini lekar. Ovo je drugo dopunjeno izdanje istog naslova koje je autor znaajno proirio i u kojem se nalazi, po svemu sudedi, odgovor na pitanje ko je ustvari bio Josip Broz viedecinijski vladalac drave i partije u Jugoslaviji. U reenju Enigme Broz, pokuao je da mu pomogne i jedan Amerikanac jugoslovenskog, odnosno hrvatskog porekla, koji mu je poslao opirno pismo i dozvolio da njegovu sadrinu publikuje, s tim da ak ni inicijale njegovog imena i prezimena ne navodi. Gospodin iz Amerike je visokoobrazovana linost sa zavrena dva fakulteta. Nosilac je velikog broja zvanja i titular, kao i pisac nekoliko knjiga. Iz pisma se vidi da je veliki poznavalac masonskog pokreta, ak bi se moglo redi da je i sam mason - iluminat. Poto u pismu ima veliki broj podataka od kojih su neki dobro poznati, autor pomenute knjige je iz pisma izdvojio po njegovom miljenju malo poznate ili nepoznate podatke. Kao i autor, gospodin iz Amerike Titovom linodu se ne bavi iz ideolokih, politikih, nacionalnih ili drugih razloga. Posredi je intelektualna radoznalost, objektivnost i istinoljublje. Prema njegovim saznanjima, Titov otac je bio Jevrejin Josip Klajn, veterinar, koji je radio na imanju poljske grofice Marije u koju se zaljubio i s kojom se oenio. U braku su imali dva sina. Jedan od njih se zvao Jozef, i to je Tito, a drugi Henrih. Jozef je bio vrlo inteligentno i radoznalo dete. Sve je hteo da proba i pokua. Sve mu je lako ilo od ruke. Rano je nauio jahanje, maevanje, sviranje klavira i okretne igre. Klavir je bio njegova velika ljubav. Da je nastavio sa sistematskim vebanjem, uz talenat koji je posedovao, smatra se da bi bio veliki pijanista. Kada je Tito posle rata u jednoj privatnoj vili pred Zdenkom Marasovidem, poznatim pijanistom, svirao uberta i opena, Zdenko je bio ushiden njegovim izvoenjem. Jozefovi roaci bili su poljski, a zatim meksiki violinista Henrih erina i ameriki glumac Kirk Daglas. Vido Latkovid (ef Katedre za slovensku fonetiku), analizirao je akcenat Titovog govora i naao da je to poljski govorni akcenat. Smatra se da se maternji akcenti u govoru nikad ne mogu izgubiti. Jozef je bio mason, lan tajne organizacije "Slobodni zidari", iji je cilj bio menjanje svetskog poretka na globalnom planu. Intelektualno i finansijski, ova organizacija delovala je preko svojih loa i banaka pojedinih zemalja. Centri modi ove organizacije bili su Velika engleska i Francuska loa, kao i veliki broj loa irom SAD. Beograd je bio jedan od znaajnih centara evropske masonerije. Najuticajniji i najradikalniji deo masona su iluminati (prosvetljeni). Iluminate je osnovao Nemac Adam Vajshaupt u 18. veku. Jezgro iluminata ine najvedi svetski bankari. Maksima iluminata je: "Kada zli ljudi mogu da rade zlo da bi ostvarili svoje ciljeve,

zato mi ne bismo radili zlo da bismo ostvarili dobre ciljeve". Jozef je s bratom uestvovao u Oktobarskoj revoluciji 1917. godine u kojoj mu je brat ubijen ili poginuo, ne zna se tano. Za vreme Oktobarske revolucije, Tito je stupio u EKA, odnosno NKVD. Dobio je novi identitet i upuden je u Pariz. U Parizu preko Francuske masonerije stupa u slubu Inteligence service (engleska obavetajna sluba) i upoznaje se s erilom, koji je pripadao redu iluminata. eril je Tita uveo u englesku masoneriju. esti stepen te organizacije zove se Titus (zaduen za socijalna pitanja). Otuda, najverovatnije, potie njegov naziv Tito, odnosno njegovo konspirativno ime. Tito je znao veliki broj jezika. Znanje poljskog jezika uvek je krio, iako mu je poljski bio maternji jezik. Mada je bio dvostruki agent, Tito je prvenstveno radio za svoj raun, odnosno interes. On je okrenuo lea masoneriji, Staljinu i katolicizmu. Povremeno, kada mu je to trebalo radi realizacije linih ciljeva, on se vradao starim ljubavima. Masoni, katolika crkva i Staljin ne samo da su bili protiv Kraljevine Jugoslavije, nego su bili i protiv njenog reintegrisanja posle Drugog svetskog rata. Oni su smatrali da je nagodba erila sa Staljinom o podeli Jugoslavije na dva podjednaka dela za njih najprihvatljivije reenje. Tito je imao svoje ciljeve koje je nastojao da realizuje i u tome uspeo uprkos takvih oponenata. On je veto koristio antagonizam tri velike svetske internacionale (masonske, katolike i komunistike). U cilju dezintegracije Jugoslavije, a posebno izdvajanja iz nje Hrvatske, masoni su u sadejstvu sa ustaama, tidenicima faistike Italije i Maarske, i lanovima VMRO-a, organizovali ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Po nalogu francuskih masona, povueno je najue kraljevo telesno obezbeenje to je omogudilo ustaama i VMRO-vcima nesmetan pristup kraljevom automobilu. Francuski masoni nisu dozvolili uede lanova jugoslovenske vlade u istrazi kraljevog ubistva. Kada su neki lanovi jugoslovenske kraljevske vlade saoptili vest o ubistvu kralja Aleksandra njegovoj supruzi kraljici Mariji, ona im je rekla: "Vi ste ga ubili, znajudi da su ta gospoda masoni". Mnogi jugoslovenski komunisti bili su masoni. Najpoznatiji meu njima bili su Moa Pijade, Koa Popovid, Vladislav Ribnikar, Ivan Ribar, Boris Kidri, Vladimir Bakarid i Edvard Kardelj, po nekima i Milovan ilas. Tito je bio vrlo vet politiar. On se nije vrsto vezivao ni za jednu organizaciju ili pokret. ak i kada je bio voa nesvrstanog pokreta, ija se politika razlikovala od politike Amerike i Rusije, on je nastojao da s amerikim i ruskim voama odrava dobre odnose. Poljak jevrejskog porekla Otac je bio veterinar, a majka Marija pripadala je poljskoj aristokratiji Isto tako, nastojao je da odrava dobre odnose i s katolikom crkvom. Godine 1973. posetio je papu Pavla estog i s njim puna etiri sata vodio razgovor u etiri oka.

Ako se Titu pripisuje neko antisrpsko raspoloenje zato to je navodno bio Hrvat, to nije tano. On kao mason-iluminat moda nije bio naklonjen Srbima, jer su Srbi svesno ili nesvesno kao ljudi koji ne trpe nikakve ablone ni ureenje njihovog drutva protiv njihove sopstvene volje, uvek bili na putu masona, odnosno ostvarenju njihovih planova. ak i srpski masoni nisu bili verni poslunici engleske, francuske i amerike masonerije. Sline podatke o Titovom poreklu autor je dobio od gospodina R.R. koji mu je napisao da je na osnovu pouzdanih podataka doznao da je Titovo pravo ime Josip Klajn, Poljak, jevrejskog porekla. Titova majka Marija potie iz poljske aristokratske porodice. Titov otac bio je veterinar pored koga je Tito zavoleo ivotinje i ta ljubav prema ivotinjama kod Tita je ostala do kraja ivota jako izraena. Pokazalo se da Tito nije enigma samo za pomenutog autora nego i za mnoge druge koji su nastojali da mu pomognu u njenom reavanju. Vie puta se pitao zato Sovjeti posle Rezolucije Informbiroa, kada su na njega bili ogoreni i kivni i kada su ga nazivali svakakvim imenima, nisu rekli neto i o njegovom identitetu. Na ovo pitanje odgovor je dobio od gospoe Dragice Buanovaki, nastavnice iz Beograda. Tajno, sluajudi emisije Radio Moskve, ula je kada je spiker jednom prilikom rekao: - Jugoslovenski narode, ti ivi u velikoj zabludi. ovek koji je na tvom elu nije Josip Broz, Hrvat iz Kumrovca i metalostrugar za koga se predstavlja, ved Josip Klajn, maarski Jevrejin, roen u Belgiji. "Gospodin u belom", kako su ga u mondenskim krugovima zvali, nije metalski radnik, ved aristokrata koji je bio stalni posetilac briselskih balova i miljenik belgijskih dama. Kominterna je u saglasnosti sa sovjetskom obavetajnom slubom postavljala, finansirala, smenjivala i likvidirala sekretare i pojedine istaknute lanove komunistikih partija drugih zemalja. Pri postavljanju za sekretare, vie se vodilo rauna o sposobnosti tih ljudi i njihovoj odanosti Sovjetskom Savezu, a manje o njihovom nacionalnom poreklu. Titov prethodnik na mestu generalnog sekretara Komunistike partije Jugoslavije postavljen je, smenjen i likvidiran, a da lanovi jugoslovenske Komunistike partije nisu znali da on nije Srbin, ved da se iza imena Milan Gorkid krije Poljak Josip iinski. Zbog toga ne bi bio presedan da se i iza imena Josipa Broza krije neka druga linost. Sekretari komunistikih partija drugih zemalja bili su agenti SSSR-a, a te partije agenture. Sovjetska obavetajna sluba bila je vrlo dobra i vrlo jaka organizacija koja je vodila dugoronu politiku. Ona je pored partijskih agentura u stranim zemljama, a naroito u velikim evropskim i azijskim zemljama, imala i agente druge vrste i druge namene. Imala je svoje agente u najpoznatijim institucijama pojedinih zemalja, ak i u generaltabovima mnogih stranih armija.

Tito je kao agent Kominterne iz sovjetske obavetajne slube upuden u Jugoslaviju sa zadatkom da se ukljui u rad KPJ, da se afirmie, da bi ga u odreenom momentu Sovjeti mogli postaviti za sekretara KPJ. On prvo poinje politiki da radi i da se probija u zagrebakoj partijskoj organizaciji, gde biva zapaen u borbi protiv frakcionatva i biva podran u tome od pojedinih drugova, meu kojima je bio i Andrija Hebrang. Da bi se afirmisao na jugoslovenskom planu, on sudu 1928. godine javno izjavljuje da je lan jugoslovenske Komunistike partije i da ne priznaje nadlenim dravni sud. Godine 1937. Staljin je eleo da uniti staru Kominternu poto je prethodno likvidirao sve revolucionare iz Lenjinovog perioda, meu kojima su bili: Zinovjev, Kamenjev i Buharin. Uhapen je veliki broj lanova nemake, panske, jugoslovenske, maarske, poljske, bugarske, austrijske, estonske, letonske i drugih komunistikih partija. U komunistikim partijama Meksika, Turske i Irana smenjeni su generalni sekretari. Staljin je ostavio samo one koji su kroz izdaju svojih najboljih prijatelja pokazivali vernost i odanost njemu. Komunistiki bog, da bi se umilostivio, traio je ljudske rtve. Tito je izdao Milana Gorkida. Kao nagradu za to, on je postavljen za generalnog sekretara KPJ. To naimenovanje u Parizu su oekivali Sreten ujovid i Rodoljub olakovid. Rodoljub olakovid je jednom prilikom, kada je na Tita bio neto ljut, ispriao profesoru Medicinskog fakulteta, a njegovom linom prijatelju (B.M.) da je u Parizu jedno vreme stanovao zajedno s Titom. Tito je, prema kazivanju olakovida, svako poslepodne negde odlazio. Jedne veeri, olakovid je zatekao Tita gde pere krv s koulje i odela. Posekao sam prst, rekao je Tito. Povreda je tako ozbiljna da du moda ostati bez njega. Zavoj na prstu nosio je dva dana. Tredi dan zavoj je skinuo. Iako je paljivo gledao, olakovid na navodno povreenom prstu nije video posekotinu, ni bilo kakav drugi znak povrede. Posle ovoga, jasno mu je bilo da je Tito bio likvidator ili u najmanju ruku pomagao pri likvidaciji lanova jugoslovenske KP, a moda i drugih partija. Verovatno da od tada poinje tvrdnja da Tito nije imao jedan prst. Godine 1938. Staljin je uhapsio i likvidirao veliki broj uglednih jugoslovenskih komunista. Tada je Tito izdao ne samo svoje prijatelje, nego i bivu enu Pelagiju Belousovu. Ona je uhapena kao agent Gestapoa. Posle njenog hapenja, Tito je poslao pismo Staljinu u kome je napisao da nije mogao pretpostaviti da je njegova ena nepouzdana i tu svoju politiku neopreznost okarakterisao velikom mrljom u svom ivotu. Ovim je jo jednom pred velikim vodom poloio ispit. Nije on bio jedini komunista koji se peo preko palih rtava. U tu grupu spadaju Toljati, Kaganovid, Molotov i drugi koji su izdali svoje najblie. Molotov, koji je bio jedan od najvernijih saradnika Staljina, nije smeo da ga zamoli da mu oslobodi enu koja je leala u zatvoru kao Jevrejka i nepouzdani elemenat. Godine 1939. Staljin osniva novu Kominternu u koju ulaze provereni i njemu odani ljudi. Tito je bio ovek

zadatka Kominterne i boljevike partije, ovek zaduen za rad na ruenju Kraljevine Jugoslavije. U tom cilju, KPJ je saraivala sa ustaama i drugim neprijateljskim organizacijama. Povratak Mustafe Golubida Staljin verovatno nije bio zadovoljan Titovim radom, ili iz nekih drugih razloga, i prema kazivanju naelnika Kabineta predsednika Republike Mirka Milutinovida, odluio je da Tita smeni. Vlado Popovid, jedno vreme sekretar Komunistike partije Hrvatske i Mirkov odlian drug, u poverenju mu je rekao: - Na moje ime 1941. godine, od Kominterne je stigla pismena depea kojom se obavetavam da je Josip Broz Tito odlukom ovog organa smenjen s funkcije generalnog sekretara KPJ kao nepodobna linost za voenje partije u novonastalim uslovima. Zahtevano je da se sa sadrajem depee sve lanstvo odmah upozna. S depeom je upoznao Tita. Dogovorili su se da o tome nikome nita ne govore, a da depeu unite. Pokazalo se da se Vlado Popovid nije prevario u proceni Titovog jugoslovenskog opredeljenja. Poto nalog i depea nije sprovedena u delo, u Beograd je odmah doputovao Mustafa Golubid, Staljinov ovek od velikog poverenja, verovatno s ciljem likvidacije Tita i jo nekih nepouzdanih jugoslovenskih komunista. Neko je iz beogradske partijske organizacije po nareenju "izvesnog druga" Golubida izdao Gestapou, koji ga je uhapsio i odmah zatim streljao. Ako se na osnovu ljubavi prema odreenim stvarima ili vrednostima, posebno kada je ta ljubav jako izraena, moe nasludivati neije poreklo, vredan panje je i autorov razgovor s Titom u jesen 1978. godine. U Igalu za vreme terapije u bisernoj kadi, vidno raspoloen, Tito mu je rekao: "I ja du biti bogat ovek. Imadu i ja pare. Izlaze mi sabrana dela za koja treba da dobijem veliki honorar". Doktor ga je gledao zaueno. udilo ga je da ga je ta vest toliko uzbudila. Uzbudila njega, koji ima sve i kome nita ne fali. Razmiljao je ta da mu kae. Prva misao koja mu je pala na pamet, a koja nije bila ba mnogo umesna, bila je: - Drue predsednie, zar za vas pare neto znae? Zaueno ga je pogledao kao da je izvalio neku glupost. - Drue doktore, udi me od vas takvo pitanje. Zar ima oveka kome pare nita ne znae? Po emu onda i meni pare ne bi neto znaile? Tano je da ja imam sve, ali lino praktino nemam nita. Sve ono ime ne moete slobodno raspolagati, to nije vae. Ja ak i kada su u pitanju line stvari ne znam ta je moje, a ta dravno. Znaaj novca ni u komunizmu, a pogotovo socijalizmu, ne moe se potcenjivati. Mi se zalaemo za robno-novanu privredu koja se ne moe vriti bez novca.

- Slaem se da kapitalisti preteruju kada je u pitanju novac. Oni su novac glorifikovali. Za njih je novac merilo svih vrednosti. U njih je novac mod, vlast, privilegija, uspeh, prijateljstvo i zakon. S novcem se moe sve postidi, a bez novca ne moe nita. - Bez novca nema standarda, nema obrazovanja, nema nauke i umetnosti. Bez novca nema dobroinstva, kavaljerstva i humanosti. Bez novca nema prijateljstva, ljubavi i uivanja. S novcem se ovek oseda modniji, sigurniji, nezavisniji, slobodniji i preduzimljiviji. Ljudi cene bogatstvo, dive mu se i ele ga. U nas, u odnosu na novac, postoje dvostruki pristupi i arini. S ideolokog aspekta, teorijski se novac izjednaava s ostalim vrednostima kao to su materijalna dobra i roba. Taj pristup je ideoloki ispravan, ali s praktine strane u dananje vreme nema puno opravdanja. Jedan japanski ekonomista tvrdi potpuno opravdano da roba i sve ostalo ima svoju vrednost samo ako se moe novano realizovati. Roba koja ne moe da se proda nema nikakvu vrednost. Pamet, znanje i iskustvo imaju ili treba da imaju odgovarajudu novanu vrednost. Vi svoju pamet i svoje znanje prodajete preko svoje profesije. Pisac to radi preko knjige, umetnik preko umetnikog dela. Dok materijalna dobra i roba kod nas polako poinju da dobijaju svoju pravu novanu vrednost, duhovna dobra i proizvodi duha jo uvek su slabo vrednovana i slabo pladena. Doktor ga je paljivo sluao. U njegovom govoru sve je bilo istina, ali istina koju nije oekivao da bi od njega mogao uti. Zamiljeno je gledao u njega. On je to primetio i govor o novcu zavrio: - Pare su pare, drue doktore! On nije nita odgovorio. U sebi je pomislio: Sigurno da znam ta znai nemati para, jer sve do zavretka studija najede ih nisam imao. Ne znam ta znai imati velike pare, jer velike pare takoe nisam imao. Pouzdano znam da je Tito uvek imao dosta para. Kao predsednik SFRJ moda najmanje, zbog ega mu jako nedostaju, i zbog ega im se tako raduje. Verovatno Tito potie iz naroda ija je jedna od vrlo znaajnih karakteristika velika ljubav prema novcu. Njihova deviza je: novac treba ceniti, stvarati, posedovati, umnoavati i tedeti. I posle ovog dogaaja, on se s pravom pitao: Ko ste vi, drue predsednie? Uloga Ivana Krajaida Jedan od najvedih neprijatelja Sovjetskog Saveza bila je Kraljevina Jugoslavija, zbog ega su NKVD, kasnije KGB i Kominterna, nastojali svim silama da je razbiju preko Komunistike partije Jugoslavije, ali im je to slabo polazilo za rukom. Tito je trebalo da bude glavni izvrilac te zamisli, ali sticajem okolnosti i igrom sudbine, desilo se neto sasvim suprotno. Tito je bio onaj koji je reintegrisao Jugoslaviju. Kao Hrvat, to nikada ne bi uinio, to najbolje pokazuje sluaj Hebranga i Bakarida. Logino se postavlja pitanje: Ako je Tito stranac, zato je reintegrisao Jugoslaviju i sanjao o balkanskoj konfederaciji?

Sigurno ne iz jugoslovenskog patriotizma i altruizma, ved iz linih interesa i pobuda. Da bi bio voa, on je morao imati dravu kojom de vladati. to veda drava, tim vedi i voa. Potvrda miljenja o Titovim liderskim ambicijama koje su ile do lidera svetskog formata je - nesvrstana politika Jugoslavije. Moje sumnje u autentinost Titove linosti, za vreme autorovog boravka kod njega u svojstvu linog lekara, u poverenju je izneo nekim linostima koje su ga dobro poznavale i koje su njegove sumnje na direktan ili indirektan nain potvrdile. Prilikom Titove posete Kumrovcu, odmah posle rata, njegovi najblii ga nisu prepoznali. Govorili su da to nije njihov Joe, ili se on toliko izmenio da ga nisu mogli prepoznati, tvrde neki borci Pratedeg bataljona. ef kabineta Aleksandra Rankovida, Milutin ukovid, ispriao mu je kako je jednog dana, dok je on razgovarao sa Rankovidem, u kabinet nenajavljen upao Ljubodrag urid i s vrata rekao: "Leko, siguran sam da Tito nije ona osoba za koju se predstavlja". Rankovid, kao da je neto znao, pokazao je glavom na ukovida i urida, i rekao: "O tome demo drugi put razgovarati". Rodoljubu olakovidu otvoreno je rekao: "Vama je Tito oprostio izjanjavanje za Rezoluciju IB-a. Mora da ste ga mnogo zaduili ili mu znate neke velike tajne koje ste na papir stavili i drite ih kao adut". On ga je zaueno pogledao i filozofski odgovorio: "Svaki ovek je tajna. Tito je tajna i to velika tajna, ali je najbolje za ovu zemlju da to i ostane". Titov odnos sa Stevom Krajaidem zahteva posebnu studiju i posebno objanjenje. Auto rove knjige je stekao utisak da se Tito plaio Steve Krajaida, zbog ega mu je sve dozvoljavao i sve opratao. Tito je znao da je Krajaid bio oficir NKVD-a i do kraja ivota oficir KGB-a. Za vreme Rezolucije IB-a, Krajaid je dobio zadatak da likvidira Tita. Tito je znao da je Krajaid zakleti antijugosloven, boljevik, nepopravljivi kominternovac, proustaki orijentisan Hrvat i veliki srbomrzac. Isto tako, znao je da je Krajaid u mnogo emu negativna linost. Sama njegova pojava i njegov izgled u oveku su izazivali osedaj odbojnosti prema njemu. I pored svega toga, Krajaid je u svako doba mogao nenajavljen dodi kod Tita i redi mu sve to drugi nisu smeli da mu kau. U posebnim odnosima Tito je bio i sa Josipom Kopiniem, poznatim sovjetskim obavetajcem i agentom Kominterne. Jovanka, znajudi za takav njihov odnos, esto je igrala na kartu Steve Krajaida i od njega traila uslugu kada je htela da od Tita neto iznudi. Ovakav odnos izmeu Tita i Krajaida mogao bi se objasniti jedino slededim: Josip Franje Broz mainbravar i austrijski kaplar, verovatno je poginuo ili streljan u Rusiji. NKVD je njime identifikovao svog odabranog agenta koga su zajedno sa Pelagijom Belusovom, oficirom NKVD-a, uputili u Hrvatsku, odnosno Jugoslaviju. Stevo Krajaid - oficir NKVD-a i kasnije KGB-a, u tome je igrao glavnu ulogu. On je Tita uveo u porodicu Broz kao njihovog sina Jou, to mu nije bilo teko, jer se mlad ovek u liku brzo menja, a Brozovi Josipa

nisu videli dugi niz godina. Karakteristino je i to da se posle povratka iz Rusije Josip - odnosno Tito, vrlo kratko vreme zadrao u Kumrovcu. Otiao je u Veliko Trojstvo gde je nastavio da ivi. I pored vrlo verovatnih i ubedljivih indicija, kao i loginih pretpostavki, autor je svestan da nije dobio, odnosno da nije doao do sigurnog odgovora na pitanje: Ko ste vi, drue predsednie? Ono to je nepobitna injenica, to je da je on upoznao samo deo njegove linosti koji je nepoznat i osvetlio deo linosti koji je bio nedovoljno poznat. Slaemo se s miljenjem olakovida da je Tito tajna, ali se ne slaemo da treba da ostane tajna i sve ovo pie, izmeu ostalog, u tom cilju. Nadamo se da de jednog dana biti dobijen taan odgovor na pitanje: Ko ste vi, drue predsednie, odnosno, ko ste vi, Josipe Broz Tito? Tajna jedne tane Tito je imao jednu malu akt-tanu od zmijske koe. Tanu je uvek nosio sa sobom. Sadraj tane, pored kljua, bio je obezbeen i malim katancem. U dva navrata - prilikom ulaska u njegove prostorije, autor ga je zatekao kako pretura po tani. U oba sluaja leima je bio okrenut vratima, a tana mu je bila u krilu. Kada bi on uao u prostoriju, tanu je brzo zatvarao i delovao kao ovek koji je zateen u nedozvoljenoj radnji. Po tome je njegov lini doktor znao da se u tani nalaze neke za njega znaajne stvari. Posle Titove smrti, kod lanova komisije za sreivanje Titove zaostavtine, interesova se ta su pronali u toj tani. Jedan od lanova komisije, autant Zvonko Kostid, rekao mu je da su u tani pronali, pored neto zlatnog nakita, umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunovid, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matine knjige venanih sa Jovankom Budisavljevid, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove i kopiju izvetaja austrougarskog Ministarstva rata, s jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak poginulih austrijskih oficira, podoficira i vojnika u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazi ime kaplara Josipa Franje Broza. Naeni izvetaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno miljenju da Tito nije Josip Franje Broz iz Kumrovca, ved da se iza toga imena skriva druga linost. Sumnje grupe penzionera Interesantno je pismo jedne grupe penzionera iz Beograda. Oni su nekim svojim istraivanjima doli do saznanja da je Tito vanbrani sin erila i poljske grofice Marije, koja je bila jevrejskog porekla. Marija je

ivela u Varavi, gde je Tito stekao visoko obrazovanje. Poljskog akcenta, kao akcenta maternjeg jezika, nikada se nije mogao osloboditi. Prema njima, prijateljstvo erila i Tita je prijateljstvo oca i sina koje je duboko i trajno. Penzioneri u pismu tvrde da Tito nikada nije radio u Smederevskoj Palanci i da je dokumentacija iz tog perioda namerno unitena. To je pobudilo autorovo sedanje na Titovu posetu Smederevskoj Palanci, kada je u okviru fabrike otvorena spomen-soba i evocirane uspomene na Titov rad u ovoj fabrici. Dok je Tito razgovarao sa rukovodiocima fabrike i partijskim funkcionerima, on se namerno umeao u narod koji ga je doekao da uje njihove komentare. Dva starija oveka razgovarali su glasno. Jedan od njih pitao je drugoga: - Da li se ti Stanoje seda Tita? Ispade da je on u fabrici radio u isto vreme kada i mi, ali se ja njega uopte ne sedam. - Ni ja se njega ne sedam, - odgovorio je Stanoje. - Ne samo njega, nego i njemu slinog. - Palanka je tada bila malo mesto i svi smo se meusobno dobro poznavali. Ne sedam se da je taj ovek stanovao u Palanci. Ovaj razgovor je vie shvatio kao provokaciju, jer mu ni na pamet ne bi mogla pasti takva drskost i smelost sa Titove strane. U toku dugih razgovora, Titov lini doctor je primetio da je bio sklon - kada mu je to bilo potrebno - da injenice izvrde i dogaaje prikazuje onako kako njemu odgovara da su se desili, a ne kako su se stvarno desili. Smatrao je da mu to sada nije bilo potrebno i da je vreme njegovog boravka registrovano u postojedoj fabrikoj arhivi i dokumentaciji koja to moe da opovrgne, ili potvrdi. Ako arhiva stvarno ne postoji, tvrdnje penzionera ne mogu se odbaciti. Tito se jo jednom pokazao kao veliki opsenar i veliki glumac, a mi svi kao navijaka i nekritina publika. esto se postavljalo pitanje, a i danas se postavlja, da li je Tito bio aktivan uesnik Oktobarske revolucije i panskog graanskog rata. Na osnovu pisanja i njegove prie, Tito je u bici u Galiciji 1915. godine ranjen u levu lopaticu erkeskim kopljem, zbog ega je proveo vie od godinu dana u jednom enevskom ruskom samostanu. Vie od godinu dana proveo je kao mehaniar-mainista u jednom mestu pored Omska kod bogatog seljaka Isaija Daksentijeva, koji je imao svoj mlin. U Omsku je upoznao Pelagiju Belousovu i s njom se vratio u Hrvatsku, ali ne u Kumrovec, nego u Veliko

Trojstvo, gde su iveli nekoliko godina. Tito je tvrdio da je za vreme Oktobarske revolucije bio daleko od revolucionarnih zbivanja. Meutim, svojim delom on je demantovao sebe, jer sve to je kao voa jugoslovenske revolucije osmislio, uradio, ostvario i legalizovao, bila je verna kopija dela Lenjina, Trockog i Staljina. Po njemu, jugoslovenska revolucija je autentina, a njegove ideje originalne i zasnovane na Marksovom uenju, to je samo delimino tano, ako se stvari sutinski posmatraju. Za vreme rata, on se retko pozivao na Lenjina, neto ede na Staljina, dok Trockog nikada nije spominjao, jer je Trocki bio anatemisan od strane Staljina. Sva revolucionarna delatnost Trockog, koja je bila vrlo znaajna, pripisana je Lenjinu i Staljinu. Trocki, ako se spominjao, spominjao se kao negativan primer. Najtea osuda nekog komuniste u vreme Staljina, bila je ako je isti proglaen trockistom. Da nije bilo publicistike delatnosti Trockog nakon progonstva iz Sovjetskog Saveza, on bi i pored velikih zasluga za revoluciju, bio politiki i istorijski mrtav. Zbog toga samo aktivni uesnici Oktobarske revolucije znali su pravu ulogu Trockog u njoj. Uporednom analizom revolucionarne delatnosti i uloge Lenjina, Trockog i Staljina u Oktobarskoj revoluciji i revolucionarne delatnosti Tita u jugoslovenskoj revoluciji najbolje se vide njihove slinosti i razlike, odnosno, moe se zakljuiti u kojoj je meri Tito koristio iskustvo svakog od njih pojedinano i u kojoj je meri prihvatio i primenio metode sovjetske revolucije. Veliki broj publikacija koje su izale poslednjih desetak godina o Oktobarskoj revoluciji i njenim akterima Lenjinu, Trockom, Staljinu, Sverdlovu, Zinjajevu, Kamenjevu i Buharinu i drugim istaknutim revolucionarima, baca novo svetlo na ove dogaaje, prikazujudi ih svestranije i kompleksnije, to je najvanije istinitije od Staljinove istoriografije koju smo prihvatili kroz njegovu istoriju SKPB-a (istoriju Sovjetske komunistike partije boljevika). ovek sa velikim iznenaenjem danas saznaje ko su, pored ruskih revolucionara, bili inspiratori a ko finansijeri ruske revolucije i ta su bili njihovi ciljevi. Samo aktivni uesnik Oktobarske revolucije, i to uesnik kome je mnogo ta bilo dostupno, mogao je da to tada vidi i upozna. Isto tako, mogao je da se upozna sa metodama revolucionarne borbe i da ih kasnije primeni u drugim uslovima i na neto drukiji nain. Kada autor ovo kae - misli na Tita. Ruska Oktobarska revolucija s pravom se moe nazvati boljevika, a njeni uesnici boljevici. Ona ne samo da ima malo veze sa marksistikim naelima revolucionarne borbe, nego sve marksistike postavke negira.

Rusija je u Prvi svetski rat ula kao div, ali div koji je bolestan. Ruski div je primao udarce i razbacivao svoju ogromnu snagu, ali je bio nesposoban da udarce na odgovarajudi i efikasan nain uzvrati. Protiv toga diva bili su ne samo njegovi neprijatelji Nemci i Austrijanci, nego i njegovi prijatelji Englezi, Francuzi i Amerikanci, zbog ideja svoje masonerije koja je smatrala da diva treba unititi, odnosno sruiti Rusko carstvo zajedno sa Nemakim i Austrougarskim. Jevreji, koji su predstavljali znaajan deo ruskog stanovnitva, bili su s pravom najvedi neprijatelj carskog reima. Uslovi njihovog ivota i rada u carskoj Rusiji bili su vrlo teki. Oni su bili diskriminisan narod iako ih je bilo nekoliko miliona. Nisu mogli ni smeli imati nikakva nepokretna dobra. Za sve nevolje carske Rusije, oni su smatrani najvedim krivcima i zbog toga su proganjani od carskog reima. Nije ni udo to su Jevreji bili najvedi zagovornici revolucionarnih promena, kao to nije udo to su oni bili glavne voe ruske revolucije i to su u Lenjinovoj vladi, osim Staljina, koji je bio gruzijske nacionalnosti, sva kljuna mesta zauzimali Jevreji. Februara meseca 1917. godine, u Rusiji je dolo do Buroaske revolucije koju je izvela Socijaldemokratska partija. Nakon pobede Revolucije, formirana je Privremena vlada na ijem elu je bio Kerenski. Privremena vlada prisilila je cara na abdikaciju i sa celom porodicom prognala ga u Sibir. Ameriki masoni i nemaki Generaltab plaili su se da se u Rusiji ne uspostavi demokratska vladavina koja bi zemlju mogla izvudi iz haosa, ponovo je didi na noge i ojaati. Masonima je u Rusiji bio potreban haos za sprovoenje svojih ideja koja su predstavljale negiranje svake centralne vlasti i svih institucija sistema, koje onemogudavaju slobodno kretanje kapitala i vlast finansijske oligarhije. Nemakom Generaltabu haos u Rusiji odgovarao je radi likvidiranja Rusije kao vojnog protivnika i prebacivanja svojih trupa sa Istonog na Zapadni front. Radi toga, Trocki je iz Amerike upuden u Rusiju sa punim koferom dolara, a Lenjina je nemaki Generaltab preko vajcarske i Finske prebacio u Petrograd. Sa Lenjinom u vozu bilo je oko 30 revolucionara i velika koliina novca. U osvajanju vlasti, Lenjin je postavio nekoliko naela iz kojih su proizilazile metode revolucionarne borbe. Prvo od tih naela bilo je - sva vlast sovjetima. Lenjin nije eleo da vlast deli sa menjevicima i eserima, ni sa bilo kojom frakcijom unutar socijaldemokratske partije. Da bi to ostvario, on je formirao Komunistiku partiju boljevika koja je bila monolitna i u kojoj je vladalo jednoumlje. Partija je sve odluke vodedih revolucionara, a posebno Lenjina, morala bespogovorno izvravati. Drugo Lenjinovo naelo je bilo: U osvajanju vlasti sva sredstva su dozvoljena. U cilju pobede revolucije, nikakve rtve nisu velike. Revolucija se ne sprovodi u belim rukavicama. Tito i masoni

"Prve ozbiljne kontakte Josipa Broza sa slobodnim zidarima belei Zoran Nenezid u knjizi "Masoni u Jugoslaviji 1764-1999". On navodi kako je Broz intenzivne kontakte imao sa masonima loe "Libertas", i to preko advokata Ive Politea i dr Sredka alovida. Interesantno, Politeo je branio Broza na "Zagrebakom procesu" 1928. godine, to govori o njihovom bliskom kontaktu, dok je dr ilovid, inae lekar, prvo bio lan loe "Vrhovac", a od 1929. godine i lan "Libertas". O predratnom intenzivnom odnosu Josipa Broza sa slobodnozidarskim redom govori i njegova autobiografska izjava, koju belei Nenezid, a odnosi se na upozorenja upudena Sovjetskom savezu pred poetak Drugog svetskog rata. Tito je govorio kako "smo upozorili Sovjetski savez. Ja sam se, na primer, sastao sa sovjetskim vojnim ataeom i rekao mu da se nemaka vojska krede prema njihovoj granici i da de sigurno dodi do napada. Imao sam informacije iz Zagreba od nekih slobodnih zidara, koji su bili upoznati sa onim to se sprema. Sve sam mu to saoptio i kazao da to treba primiti ozbiljno..." Oigledno je da je Tito veoma dobro znao ko su bili predratni slobodni zidari, kao da je, po sopstvenom priznanju, sa njima imao intenzivne, a sudedi i po kvalitetu informacija, izuzetno bitne kontakte. Ali, to nije sve. Verovatno najintenzivniji i najbitniji kontakt Josipa Broza sa slobodnim zidarima odnosi se na period tokom Drugog svetskog rata, i neposredno posle njega. Upravo tokom tog perioda najneposredniji je kontakt izmeu Broza i Vinstona erila, oveka koji je u tom trenutku bio jedan od najvanijih rafova u mehanizmu stvaranja svetske istorije. Izlino je pomenuti da je eril bio visokorangirani mason, istovremeno jedan od onih iz svetske politike elite, a da ga je Broz, veliajudi erilov uticaj na njega samog, jednom prilikom nazvao i "svojim duhovnim ocem". Istovremeno, kada je kreirana nova karta sveta, na Jalti, osim erila, mason je, naravno, bio i Frenklin Delano Ruzvelt. Ved po tradiciji, predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava je slobodni zidar, a Ruzveltovo lanstvo ak je bilo do te mere otvoreno da je u najvienijim svetskim asopisima i literaturi objavljivana njegova fotografija na kojoj je opasan masonskom keceljom i okruen simbolima slobodnog zidarstva. Koliko je ovo prijateljstvo bilo bitno, a kolika je uloga Broza bila posle rata, ne samo u naoj ved i u svetskoj istoriji, najbolje govori kreiranje i vostvo pokreta nesvrstanih. Taj meunarodni milje, koji je ujedinio zemlje takozvanog "tredeg sveta", u sutini bio je veoma bitan za balans dva izuzetno suprotstavljena politika bloka u vreme takozvanog hladnog rata. Ser Vinston Spenser eril iniciran je u masoneriju u Londonu, 24 maja 1901. godine. Tada je imao 26 godina. Do drugog stepena dosegnuo je 19. jula 1901. godine, a do tredeg 25. marta 1902. godine."