Faze konstruisanja alata i pribora

Konstruktor alata i pribora radi u odeljenju koje se naziva tehnoloki biro. On je duan da izradi konstrukcije i crtee za alat i pribor koji je potreban za izradu ili stezanje obratka. On mora, na osnovu svog znanja i iskustva, kao i na osnovu savremenih dostignua nauke i tehnike, da da najbolje reenje. Reenje konstrukcije zavisi u velikoj meri od broja delova. Na primer, ako je potreban vei broj delova, mogu se raditi skupi i sloeni alati i pribori. Meutim, ako je potrebno samo nekoliko delova, alati i pribori moraju biti to jednostavniji i jeftiniji. U svakom sluaju alat i pribor moraju biti konstruisani tako da zadovolje kako eko-nominost tako i mogunost traene primene, tj. da je funkcionalan i bezbedan. On treba, takoe, da je lepo oblikovan, ali bez nepotrebnih ukrasa Ukoliko su alat i pribor jednostavniji i funkcionalniji, utoliko su bolji. U nastojanju da alati i pribori budu to jeftiniji, ne treba ii u drugu krajnost pa konstruisati alate i pribore nepodesne za proizvodnju. Poto postoji veliki broj alata i pribora, to je uslovilo i izvesnu specijalizaciju konstruktorskog kadra. Na primer, ako se osnovna proizvodnja odvija obradom skidanjem strugotine (na primer izrada zupanika i reduktora), onda e i konstruktori alata biti orijentisani na izradu odreenih grupa reznog alata, steznog pribora ili kontrolnih instrume-nata, i obrnuto, ako se radi o kovanici, preseraju ili radnoj organizaci-ji za preradu plastinih masa, problem alata je drugaiji. Iako se radi o razliitim grupama alata i pribora, postoje izvesna osnovna pravila kojih se konstruktor alata mora pridravati. Da bi se alat i pribor mogli izraditi, konstruktor alata je duan - da izradi kompletne crtee alata i pribora i to sklopne i radionike crtee, - da prorauna potrebne delove i proveri opasne preseke s obzirom na veliinudozvoljenog napona za usvojene materijale, - da izvri izbor materijala, tolerancija, kvaliteta obrade i odrediv rstu termike obrade. Da bi konstruktor mogao prii konstruisanju alata i pribora, potrebno je da ima odreene podatke i to: - crte polufabrikata i gotovog dela ili uzorak, - operacione skice obratka sa emama baziranja i stezanja, - opis operacije tehnolokog procesa, ukljuujui reime obrade i spremu, - godinji program proizvodnje, - standardne delove sklopova, alata i pribora, - podatke i taini, uputstvo za rukovanje m nom i prihvatne mere (morze - konus, T - lebovi na stolu za vezu steznog pribora sa mainom, dimenzije stola, veliina hoda klizaa i sl.). Ve smo rekli, iako se radi o razliitim grupama alata i pribora, postoje izvesna osnovna zajednika pravila kojih se konstruktor alata mora pridravati. 1. Konstruktor alata mora tesno saraivati sa odeljenjem za izradu tehnolokih postupaka obrade, odnosno sa tehnologom koji u svome postupku predvia alat i pribor i mainu za izvoenje odreene operacije. Pre poetka projektovanja konstruktor alata mora u potpunosti da bude upoznat sa predvienim nainom izrade u cilju iznalaenja najboljeg reenja. On mora imati uticaja na tehnologa naronto pri prvoj operaciji obrade. Ovo je potrebno.zato to obraena povrina u prvoj operaciji postaje osnova -baza sa kojom konstruktor alata rauna u sledeim operacijama, za baziranje i stezanje obratka u pribor. Ovo je naroito vano kod specijalnih steznih pribora.a imati uticaja na tehnologa naronto pri prvoj operaciji obrade. Ovo je potrebno.zato to obraena povrina u prvoj operaciji postaje osnova -baza sa kojom konstruktor alata rauna u sledeim operacijama, za baziranje i stezanje obratka u pribor. Ovo je naroito vano kod specijalnih steznih pribora. 2. Konstruktor alata mora voditi rauna o broju delova koji e se obraditi sa projektovanim alatom i o datumu poetka eksploatacije alata i pribora u proizvodnji. Ovo su znaajni faktori koji utiu na nain konstrukcije i izradu alata i pribora. Na primer, ako je vreme za 220

izradu steznog pribora kratko, konstruktor e se odluiti za zavarenu umesto livene konstrukcije. 3. Pri konstruisanju pribora treba upotrebljavati to vie standardnih delova. Upotreba ovih delova znatno olakava rad kako konstruktora tako i alatniara. Ukoliko zvanini standardi JUS-a ne obuhvataju pojedine elemente, treba razvijati fabrike standarde. 4. Jo u fazi prouavanja konstrukcijske dokumentacije tehnolog se dogovara sa konstruktorom oko svih nejasnoa po pitanju mogunosti izrade alata i pribora, kvaliteta koji se trai crteom i stvarnog kvaliteta koji se moe ostvariti u proizvodnji. Pre nego to se pristupi projektovanju nove konstrukcije, potrebno je videti da li se preradom i adaptacijom ve postojeeg projektovanog i realizovanog alata i pribora moe postii eljeni cilj. Naravno, ovo se radi samo u sluaju ako se na taj nain postie uteda tj. ako je prerada jeftinija od izrade novog alata i pribora Pri konstruisanju novog alata i pribora za uzor mogu posluiti ranije konstrukcije, pri emu se koristi kartoteka alata i pribora. Prema tome, neophodna je analiza postojeih slinih reenja. 5. Konstruisani stezni pribor mora biti siguran za rad. Stezni pribor nije dobar ako radnik koji rukuje njime mora da uloi mnogo napora pri obradi, stezanju ili skidanju obratka. Poto se stezni pribori koriste ne samo radi vee tanosti ve i zbog brhseg rada, konstruktor mora dati takvo reenje koje e smanjiti pomona kremena (na primer nametanje pribora u radni poloaj, stavljanje pripremka u pribor i vaenje iz njega itd.) i onemoguiti proizvoljno i pogreno postavljanje pripremka u pribor. Osim toga pribr treba da bude lak, krut i siguran s obzirom na sile koje deluju na njega. Sve otre ivice na priboru koje nemaju posebnu funkciju moraju biti oborene da se radnik ne bi povredio. 6. Konstruisani alat i pribor mora sa obratkom i alatnom mainom da predstavlja jednu tehnoloku celinu. Da bi se to ostvarilo u punoj meri, konstruktor alata mora dobro poznavati mainu za koju konstruie alat i pribor, tj. princip i nain rada, konstruktivne karakteristike, uslove pri radu i sl. On treba da obrati naroitu panju na elemente maine i alata koji dolaze u dodir pri stavljanju ili skidanju alata i pribora sa maine. Postavljanje i stezanje alata i pribora za mainu mora se vriti bez udarca ili na neki drugi nain koji oteuje alat i pribor i umanjuje njegovu tanost. Potovanje ovih osnovnih principa konstruisanja alata i pribora omoguuje racionalan rad i snienje trokova izrade alata i pribora i proizvodnje u celini. Poto se zavri konstrukcija alata i pribora, odnosno konstruktivna i tehnoloka dokumentacija, planska sluba istu dostavlja alatnici radi izrade. Prethodno planska sluba na osnovu planskog vremena, za koje se serija mora zavriti, odredi potreban broj alata i pribora koje treba izraditi. Po zavretku izrade alata i pribora, oni se moraju testirati. Mora se verifikovati njihova radna tanost pri izradi delova (uzoraka) za koje su namenjeni. Tek takav testiran alat ili pribor sa upisanim brojem konzer-vira se i odlae u skladite alata i pribora.

Pra}enje alata i pribora

Sve konstruisane i izraene alate i pribore u toku eksploatacije u pogonu prate struna sluba (kontrola) a i sami konstruktori. Konstruktori prate alate i pribore u toku rada i eventualne nedostatke otklanjaju u toku izrade delova ili za sledeu seriju izrade delova Iz pogona se takoe dostavljaju pismeni zahtevi izmene i korekcije alata i pribora, a konstruktor na predlog tehnologa vri izmene. Oznaavanje alata i pribora, odravanje i skladitenje Oznaavanje nestandardnog alata i pribora je razliito to zavisi od radne organizacije. Standardni alati i pribori imaju oznaku po JUS-u ili nekom drugom standardu, to zavisi od toga gde je alat nabavljen. U mnogim radnim organizacijama za odreenu grupu reznih alata (burgije, proirivae, razvrtae, glodala, provlakae i dr.) uraeni su interni standardi gde svaki rezni alat ima broj. Ponekad se prepravkom (doradom) standardnog reznog alata pravi specijalni usko 221

namenski alat koji ima posebnu oznaku. Posle odreene serije izrade delova mora se izvriti pregled i eventualna opravka alata i pribora kako bi se odrai stalno u radnom stanju. Gakvi alati i pribori se skladite u magacin standardnog odnosno ns standardnog alata i pribora, a o njihovom odravanju i uvanju stara se posebna grupa strunih ljudi koji se bave tom problematikom.

ZADATAK
Za deo oblika i dimenzija prema slici prora~unati i konstruisati alat za probijanje i prosecanje.

I Podaci:
1. Materijal: 2. Debljina lima: 3. Dozvoljeni {kart: 4. Veli~ina serije: ^.0545; s = 1mm; DG=2%; n=30 000 kom.;

II Prora~unati:
1. Dimenziju trake; 2. Stepen iskori{}enja trake; 3. Te`inski otpadak; 4. Zazor i tolerancije alata; 5. Silu prese; 6. Reznu plo~u, probojac i proseka~; 7. Polo`aj cilindri~nog rukavca; 8. Ostale dimenzije usvojiti konstruktivno.

III Nacrtati:
1. Sklopni crte` alata sa rasporedom komada na traci; 2. Sve nestandardne elemente.

222

Prora~un

1. Dimenzija trake
Grani~nik Proseka~

Probojac

Kora~ni no`

1. 1

gde je: a = 16 [ mm ] ;

Veli~ina koraka ( x ): x = (a + m) 2 = (16 + 1, 6) 2 = 24,9 [ mm ] -deo du`ine predmeta -most ( str. 149 T.20 Binko Musafija skra}eno B.M.)
m = (1,5 2) [ mm ] ;

usvajam m = 1, 6 [ mm ] usvajam x=25[mm]; 1. 2 [irina trake ( b ): b = L + 2 r + 2 i = 56, 64 + 2 1, 6 + 2 2 = 63,84 [ mm ] gde je: L = a 8 +

2 2 = 16 3, 54 = 56, 64 [ mm ]

r = 1, 6 [ mm ] - rub trake, uzima se isto kao i most

usvajam: b = 64 [ mm ] ; 1.3 Dimenzije trake: Lt b = 2000 64

i = 2 [ mm ] - dodatak za kora~ni no`

223

2.
2.1

Stepen iskori{}enja trake

Broj komada iz jedne trake ( z ):

Lt m 2000 2, 26 = = 79,9 25 x gde je: m = m 2 = 1, 6 2 = 2, 26 [ mm ] z=

usvajam: z=79 kom. (prvi manji ceo broj) 2. 2 Povr{ina radnog komada (Ak): d 2 62 Ak = A1 3 A2 = 4 a 2 3 = 4 162 3 = 939, 22 mm 2 ; 4 4 Povr{ina trake ( At ): At = Lt b = 2000 64 = 128000 mm 2 ; Stepen iskori{}enja trake ( t % ): z Ak 79 939, 22 100% = 100% = 57,97% t % = At 128000

2. 3

2. 4

3.
3. 1

Te`inski otpadak
Broj potrebnih traka za proizvodnu seriju ( y ):

y=

n n G 30000 30000 2 + = + = 387, 4 ; z z 100 79 79 100 usvajam y1=15 traka;

3. 2

Broj traka iz jedne teble ( y1 ):

Bt 1000 = = 15, 62 traka b 64 usvajam y1=15 traka y1 =

3. 3 Broj potrebnih tabli za proizvodnu seriju ( Nt):
y 388 = = 25,87 tabli y1 15 usvajam Nt=26 tabli; Nt =

3. 4

Bruto te`ina proizvodne serije ( Gb ): Gb = y At s = 388 12,8 0, 01 7,8 = 387,38 [Kg];

224

3. 5

Neto te`ina proizvodne serije ( Gn ): Gn = n Ak s = 30000 0, 093922 0, 01 7,8 = 219, 78 [Kg]; Te`inski otpadak proizvodne serije ( G0 ): G0 = Gb Gn = 387,38 219, 78 = 167, 6 [Kg]; Procentualni te`inski odpad ( G0% ): G 167, 6 G % = 0 100% = 100% = 43, 27 [ % ] Gb 387,38

3. 6

3. 7

4.
4. 1

Zazor i tolerancija alata

Relativna dubina prodiranja probojca ( 0t ): 0t = 0, 6 za s=1mm ( str.96 Ugao smicanja ( b ): b=45 usvajam b=40

T.9. B.M. )

4. 2

( str.96

T.9.

B.M. )

4. 3

Veli~ina zazora ( z ): a) Analiti~ki na~in: z = 2 s (1 0t ) tg = 2 1 (1 0, 6 ) tg 4 = 0, 056 [ mm ] ; b) c) Tabelarni na~in: z=0,06mm; Pribli`ni na~in: z=0,1s=0,11=0,1[mm]; ( str.142 T.17 B.M. )

4. 4 4. 5

Nazivna mera: 6H6 Tolerancija izrade radnog predmeta za 6 H 6 : T = Ag Ad = 0, 008 0 = 0, 008 [ mm ] ; Najve}a dopu{tena mera ( gornja grani~na mera ) Dg = D + A g = 6 + 0, 008 = 6, 008 [ mm ] ; ( Dg):

4. 6

4. 7

Najmanja dopu{tena mera ( donja grani~na mera ) ( Dd ): Dd = D + Ad = 6 + 0 = 6 [ mm ] ; Nazivna mera probojca ( dp ): d p = Dg = 6, 008 [ mm ] ; Na osnovu mere probojca odre|uju se dimenzije otvora.

4. 8

225

Pre~nik u reznoj plo~i ( Dm ): Dm = d p + z = 6, 008 + 0, 06 = 6, 068 [ mm ] ; 4. 9 Tolerancije izrade alata: a) IT alata = IT radnog predmeta - 3 IT alata = IT6 - 3=IT3 b) Odnos izme|u tolerancije prstena i probojca Ta~nost izrade alata =

IT prstena IT3 H3 = = IT probojca IT2 h2

4. 10

Najve}a dozvoljena mera otvora za probijanje ( Dmg ): Dmg = Dm + Ag = 6, 068 + 0, 0025 = 6, 0705 [ mm ] ;

4. 11

Najmanja dozvoljena mera otvora za probijanje ( Dmd ): Dmd = Dm + Ad = 6, 068 + 0 = 6, 068 [ mm ] ;

4. 12

Najve}a dozvoljena mera mera probojca ( dpg ): d pg = d p + ag = 6, 008 + 0 = 6, 008 [ mm ] ;

4. 13

Najmanja dozvoljena mera probojca ( dpd ): d pd = d p + ad = 6, 008 0, 0015 = 6, 0065 [ mm ] ;

NAPOMENA: Alat se smatra istro{enim u trenutku kada se postigne donja grani~na vrednost probojca tj. dpmin ili gornja grani~na vrednost otvora Dm max. ( str.177 sl.4.54 Konstrukcija alata )

226

5.

Sila prese

Sila prese mora se izra~unavati kako bi se obavio proces probijanja, prosecanja i proterivanja dela. Za odre|ivanje sile rezanja zbog jednostavnosti prora~una uzimamo samo uticaj tangetnog napona za ^.0545 sm=400480 [N/mm2]

5. 1

Sila bo~nog probijanja ( F1 ): F1 = 2 s ( x + i ) m = 2 1 ( 25 + 2 ) 480 = 25920 [ N ] ; Sila probijanja ( F2 ): F2 = 3 s d m = 3 1 6 3,14 480 = 27130 [ N ] ; Sila prosecanja ( F3 ): F3 = s 10a m = 110 16 480 = 76800 [ N ] ; Sila proterivanja ( Fp ): Fp = n c p ( F1 + F2 + F3 ) = 6 0, 08 ( 25920 + 27130 + 76800 ) = 62328 N gde je: n=h/s=6/1=6 -broj komada koji se istovremeno nalazi u otvoru za probijanje i prosecanje. cp=0,050,1 -koeficijent proterivanja; usvajam: cp=0,08; h=(510)mm -visina cilindri~nog dela u reznoj plo~i usvajam: h=6mm; ( str.164 T.24. B.M. )

5. 2

5. 3

5. 4

5. 5

Sila prese - ma{ine ( Fm ): Fm = 1,3 ( F1 + F2 + F3 + Fp )

Fm = 1,3 ( 25920 + 27130 + 76800 + 62328 )

usvajam Fm = 250 [ KN ] .

Fm = 249831[ N ]

227

6.

Rezna plo~a, medjuplo~a, probojac i proseka~

Rezna kontura plo~e odnosno prstena za prosecanje odgovara obliku komada. Profil oblika plo~e zavisi od namene i kvaliteta. Otvor profila za prosecanje daje najbolje komade a posle toga mogu}e je o{trenje, poravnjavanjem rezne plo~e. Plo~a za probijanje i prosecanje, probojci i proseka~i izra|uju se od kvalitetnih ~elika a u zavisnosti od vrste materijala, veli~ine alata itd. 6. 1 DIMENZIJE PLO^E

6. 1. 1 Debljina plo~e ( H ): H = 10 + 5 s + 0, 7 a + b c = 10 + 5 1 + 0, 7 56, 64 + 34 1,15 = 24,9 [ mm ] ;

gde je a = L = 56,57 [ mm ] ;

2 b = a 2 + = 16 2,12 34 [ mm ] gabaritne mere otvora za prosecanje 2 c=1,15 za m = 600 N / mm 2 - koeficijent ( str.173 B.M. )

^.0545

m = ( 500 600 ) N / mm 2

usvajam H=25mm. 6. 1. 2 [irina ruba plo~e ( e ): e = (10 12 ) + 0,8 H = 10 + 0,8 25 = 30 [ mm ] ; 6. 1. 3 Du`ina plo~e ( e ): l2 = 3 x + 2 e = 3 25 + 2 30 = 135 [ mm ] ; 6. 1. 4 [irina plo~e ( e ): l1 = L + 2 r + 2 bk + 2 e = 57 + 2 1, 6 + 2 8 + 2 30 = 136, 2 [ mm ] ; gde je: bk = 8 [ mm ] -{irina kora~nog no`a. 6. 1. 5 Provera plo~e na savijanje: Fm l 250 103 61 s = 0, 75 = 0, 75 = 220,5 N / mm 2 ; ( l1 l ) H 2 (140 57 ) 252
l = L + 2 ( H h ) tg = 57 + 2 ( 25 6 ) tg 5 = 60,3 [ mm ] ;

usvajam l1 = 140 [ mm ] ;

gde je: L= 57[mm] - najve}a du`ina predmeta H= 25[mm] - debljina plo~e h= 6[mm] - visina cilindri~nog dela rezne plo~e.

228

7.

Polo`aj cilindri~nog rukavca

TE@I[TE 7. 1 Analiti~ka metoda:

Elementi

XT =

L X
i =1 i

Li L 56, 64 YT = = = 28,32 [ mm ] (Zbog simetrije predmeta) 2 2

8383,9 = 30,99 31[ mm ] 270,52

229

7. 2

Grafi~ka metoda odre|ivanja te`i{ta:

230