Mesto i vreme radnje: carigradski zatvor Prokleta avlija, Zima je. Prevladava samo jedna boja - bela.

U toj belini postoji samo jedna staza. Staza kojom je ila pogrebna povorka na pogrebu fra Petra. U sobi fra Petra nalaze se fra Mijo Josi, mladi fra Rastislav Popisuje se imovina fra Petra. To je veinom raznovrstan alat. Jo pre tri dana on je leao na tom krevetu, a sada ga vie nema. Najvie nedostaje mladom fra Rastislavu kojemu je esto priao dogaaje iz svog ivota. Najvie je priao o carigradskom zatvoru gde je bio zatvoren ni kriv ni duan. Zbog nekih poslova crkva je fra Tadiju Ostojica i fra Petra poslala u Carigrad. Tamo je policija uhvatila neko pismo o progonu vernika i sveenika iz Albanije koje je bilo upueno austrijskom internunciju u Carigrad. Pismonoa je pobegao, a poto u Carigradu nije bilo drugih sveenika iz tih krajeva uhvatili su fra Petra. Dva meseca bio je pod istragom, a da ga niko nije ni sasluao. Bio je zatvoren u zatvor poznat kao Deposito ili Prokleta avlija kako je zove narod. Ta Avlija uvijek je bila puna, uvijek se punila i praznila. Tu je bilo sitnih i krupnih prestupnika. Od deaka koji su sa tanda ukrali smokvu do viestrukih ubica. Tu dolaze i tzv. prolaznici koji su upueni po kazni kao prognanici iz zapadnih pokrajina te iz Avlije odlaze kui ili u zatvor u Africi ili Maloj Aziji. Avlija se sastoji iz petnaest jedokatnica koje povezane s visokim zidom zatvaraju nepravilno, golo dvorite, bez trave. Po danu zatvorenici se etaju po dvoritu, a po noci odlaze u elije - petnaest do trideset u jednu. Ali, ni po noi nije mirno. Zatvorenici pevaju, svata dovikuju i svaaju se te esto dolaze i novi. Po danu svi izlaze iz elija i stvaraju male skupove gde priaju o raznim stvarima. Najvie se ljudi okuplja oko malog oveuljka Zaima koji je uvijek priao o enama i svojim mnogobrojnim venanjima. Neki su ga sluali, a drugi su odmahivali rukom i odlazili im bi on poeo priati. Sam poloaj Proklete avlije bio je udan jer se moglo videti samo nebo, a grad koji je bio blizu nije se mogao videti. Obino je bilo lepo vrieme. Ali, nekad se nebo naoblacilo, poeo je duvati juni vetar donosei zadah trulei smrad iz pristanita. Tada je ludilo bilo zarazno i svi, pa i najmirniji, postajali su razdraeni i ljuti. uvari su pokuavali izbegavati sukobe jer su i oni bili razdraeni, ali bilo je nemogue uspostaviti red. Kada je poduvao severni vetar, sunce grane, svi su ponovo izali na dvorite zaboravljajuci svae i prepirke. Upravitelj tog zatvora bio je Latifaga zvan Karaoz. Otac mu je bio nastavnik u vojnoj koli. Kao dete Latifaga je volio knjigu i muziku, ali odjednom se promenuo, ak i fizicki. Napustio je kolu i poeo se druiti s raznim varalicama i kockarima. Nekoliko su ga puta i uhvatili, a uvek ga je izbavljao otac. Tada je upravitelj policije predloio Latifaginom ocu da Latifaga postane policajac. Latifagin otac je na to pristao. Tako je Latifaga postao policajac, zamenik upravitelja Proklete avlije i upravitelj. U hvatanju prestupnika pomogla mu je njegova prolost jer je poznavao njihova okupljalita. Latifaga je imao kuu iznad Avlije i mnogim je stazama mogao doi od kue do Avlije i obrnuto tako da nitko nije znao gde e se pojaviti. Niko nikad nije znao kako e se ponati i uvek je iz ljudi mogao doznati one podatke koje eli. este su bile i pritube na Karaoza, ali svi su znali da samo on moe upravljati Avlijom.

Najgori su bili prvi dani u Prokletoj avliji. Da bi se zatitio od tunjava fra Petar je izabrao jedan zabaen kut i tu se sklonio. Tu su bila i dva graanina iz Bugarske koji su ga primili bez rei. Fra Petar je zakljuio da su to bogati ljudi koji su verojatno bili rtve pobune u njihovoj zemlji. Posle nekoliko dana dobili su gosta. Kada se sljedei dan probudio prvo to je video bila je knjiga i nije mogao verovati. Lice novopridolog mladia bilo je belo, bledo. Oko oiju je imao tamne kolute. Razgovor je poeo sam od sebe. Mladi se zvao amil. Cesto su razgovarali, a onda su po njega doli neki straari. Bez rei su se oprostili, a prazno je mesto brzo bilo popunjeno. To je bio mrav, tanak ovek. Bio je idov iz Smirne, Haim. Fra Petar je saznao da Haim zna neke stvari o amilu. Fra Petar ga je pitao o njemu, a Haim je poeo priati. Calim je bio ovek meane krvi. Otac mu je bio Turin, a majka Grkinja. Majka mu se u sedamnaestoj udala za bogatog Grka. Imali su jedno dete, devojicu. Kada je devojica imala osam godina, Grk je umro. Njegovi su roaci hteli prevariti mladu udovicu i sve joj oteti,ali ona se branila. Otila je u Atenu da bar tamo spasi naslee. Kada se vraala nazad, umrla joj je erka. Mornari su le hteli baciti u more jer donosi nesreu, ali majka nije dala. Tada je prvi oficir dao napraviti jo jedan le u koji je stavljen neki teret. Le s devojicom baen je u more, a drugi je dat mami koja ga je pokopala. Svakoga je dana ena odlazila na grob, ali postepeno bol se smanjivala kad se dogodilo neto neoekivano. ena prvog oficira saznala je tajnu o devojici i ispriala je najboljoj prijateljici. One su se tada posvaale i da bi se osvetila prijateljica je tajnu ispriala drugima. Tako je pria dola i do udovice koja je tada htela da se baci u more i trebalo joj je nekoliko godina da preboli i ovo. Mnogi Grci su prosili lepu udovicu, ali ona se udala za nekog Turina, Tahir-pau, sa njim imala sina i erku. Sin je bio snaan, a erka je umrla u petoj godini od neke nepoznate bolesti. Majka je umrla sledee godine. Sin koji se zvao amil sve se vie predavao knjizi i nauci, a otac ga je u tom podravao. Jedne je zime umro i Tahir-paa, a mladic je ostao sam s velikom imovinom i bez blie rodbine. Jednog je dana ugledao jednu Grkinju i odmah se zaljubio. Ona je volela i njega, ali njeni roditelji nisu dopustili da se uda za Turina pa su je odveli i udali za nekog Grka. Posle toga amil je dve godine proveo na studiju, a kasnije je mnogo i putovao i itao knjige. Tada su poele glasine da su amilu udarile knjige u glavu i da se poistovetio s nekim mladim princem. To se proulo i amila je uhvatio valija izmirskog vilajeta jer je dobio pismo kao i svi drugi valije da paze na ljude koji blate sultanovo ime. Kada su zarobili amila mnogi su se pobunili, ali nisu mogli nita napraviti pa je amil odveden u zatvor. Karaoz nije voleo politike zatvorenike, ali ovoga je morao prihvatiti. Ve drugi dan ovek kojeg je poslao kadija izradio je kod vie vlasti da se amil izdvoi i da mu se da posebna soba to je i uinjeno. Iduih je dana fra Petar hodao dvoritem, ali nije vidio amila, a onda se jednog dana kraj njega stvorio amil. Oboje su osetili da se njihovo prijateljstvo povealo. Odjednom amil pone priati istoriju Dem- sultana(onaj s kojim se poistovjetio). To je bila pria o dva brata. Jedan je bio mudriji i jai, a drugi ovek zle sree i pogrenog prvog koraka. Ta su dva brata dola u sukob kada im je 1481. g. na bojnom polju poginuo otac. Stariji brat Bajazit (34 godine) koji je bio guverner Amasije i mlai Dem guverner Karamanije polagali su pravo na prestolje. Dem je na svom dvoru stvorio krug pesnika, znanstvenika i glazbenika, bio je dobar plivac i lovac. Bajazit je bio hladnokrvan i hrabar. Oboje su imali dokaze za svoje pravo na prestolje. Nisu se

mogli dogovoriti i na kraju su se sukobili. Dem je izgubio i pobegao u Egipat i ponovo organizovao napad, ali ponovo je izgubio. Tada je pobegao na otok Rod gde je bilo sedite nekog katolickog reda i gde je zatraio utoite. Primio ga je Pierre d'Aubusson i doekao s carskim poastima te predloio da ode u Francusku. Dem je na to pristao, ali kada je doao nisu ga pustili na slobodu nego dranli zatoenog u tvrdim gradovima. Oko Dema stvorile su se razne spletke. Bajazit je d'Aubussonu dao novce da Dem ostane u zatoenitvu, a papa mu je ponudio mesto kardinala. Nakon osam godina Dem je dan papi, a d'Aubusson je postao kardinal. Tada umire papa i dolazi novi. panjolski kralj prodire u Italiju i zauzima Rim. Papa mu je morao dati Dema. Papa je to uinio, ali Dem se brzo razbolio i umro. Njegovo je telo poslano Bajazitu koji ga je pokopao s kraljevskim poastima. Dok je amil to priao fra Petar ga esto nije mogao sluati i pratiti, ali amil to nije ni primeivao. Jednog se dana amil nije pojavio. Haim je fra Petru rekao da su kod amila doli neki inovnici, da je dolo do svae i obrauna. Ne zna se da li je amil mrtav ili samo premeten u drugi zatvor. Kasnije je fra Petar esto razmiljao o amilu. Jednom dok je tako razmiljao neko mu je u ruku stavio poruku da ce za dva dana biti osloboden. To se i dogodilo. Odveli su ga u Akru gde je ivio osam meseci, a onda je puten i otiao je u Bosnu. I tu je kraj. Od njega je ostao samo grob. Nema vie prianja. Mladi uje kako iz susedne sobe dopiru glasovi: Dalje! "Pii: jedna testera od elika, mala."