DARVINOVA CRNA KUTIJA biohemijski izazov teoriji evolucije dr Majkl Bihi Elektronsku verziju knjige Darvinova crna kutija

(u PDF formatu) uinili smo besplat no dostupnom na Internetu, za linu (nekomercijalnu) upotrebu. Ukoliko elite da nab avite ovu knjigu u tampanom obliku, poruite je telefonom, na broj 062/200-046 (za inostranstvo +38162200046) Izdava

Naslov originala: DARWINS BLACK BOX - the biochemical challenge to evolution by M ichael J. Behe Izdava: EDEN d.o.o. Sremska Kamenica Priprema i tehnika obrada: Dra gan Kri ISBN 978-86-85197-16-1 Prevod: Saa Ivanovi copyright za Srbiju: EDEN

Sadraj Predgovor 7 1. Liliputanska biologija 2. Zavrtnji i navrtnji 3. Veslaj, veslaj 6. Opasni sve t 5. Odavde do tamo 7. Smrt na drumu 4. Rubi Goldberg u krvi Prvi deo: Kutija je otvorena 13 37 117 189 65 90 Drugi deo: Pregled sadraja kutije 8. Objavljuj ili nestani 9. Inteligentni dizajn 10. Pitanja o dizajnu Beleke 137 214 Trei deo: ta nam kutija govori? 162 238 262 11. Nauka, filozofija, religija Dodatak: Hemija ivota 284 309

Predgovor Uobiajeno je, skoro banalno, rei da je nauka nainila krupne korake u razumevanju pr irode. Fiziki zakoni su danas toliko dobro poznati da svemirske sonde nepogreivo l ete kako bi fotografisale svetove udaljene milijardama kilometara od Zemlje. Kom pjuteri, telefoni, elektrina struja i nebrojeni drugi primeri svedoe o vla sti nauk e i tehnologije nad prirodnim silama. Vakcine i usevi velikog prinosa zaustavili su drevne neprijatelje oveanstva, bolest i glad bar u nekim delovima sveta. Skoro svake nedelje vesti o otkriima u molekularnoj biologiji ohrabruju nadu u lekove za genske i druge bolesti. Molekularni fenomen Pa ipak, razumeti kako neto radi nije isto to i razumeti kako je nastalo. Na prime r, kretanje planeta u Sunevom sistemu moe se predvideti izvanredno precizno; meutim , poreklo Sunevog sistema (pitanje kako su Sunce, planete i njihovi sateliti nast ali) jo uvek je sporno.1 Nauka e moda na kraju reiti ovu zagonetku. Ipak, ostaje inje nica da je razumevanje porekla neega razliito od razumevanja naina na koji neto svak odnevno funkcionie. Nadmo nauke nad prirodom navelo je mnoge ljude na pretpostavku da ona moe tavie, mora da objasni i poreklo prirode i ivota. Darvinov predlog da se ivot objasni prirodnim odabiranjem koje deluje na postojee varijacije iroko je pri hvaen u naunim krugovima ve vie od jednog veka, iako su osnovni mehanizmi ivota do pr e nekoliko decenija bili tajna. Savremena nauka je uvidela da je, u osnovi, ivot molekularni fenomen: svi molekuli deluju kao navrtnji i zavrtnji, zupanici i kotu rovi biolokog sistema. Svakako da postoje sloene bioloke 7

odlike (kao to je cirkulacija krvi) koje se ispoljavaju na viim nivoima, ali sitni detalji ivota oblast su biomolekula. Zbog toga biohemijska nauka, koja prouava te molekule, ima za svoju misiju istraivanje same osnove ivota. Od polovine 20. veka biohemija je marljivo rasvetljavala funkcionisanje ivota na molekularnom nivou. Darvin nije znao zato postoje varijacije unutar vrste (jedan od zahteva njegove t eorije), ali je biohemija utvrdila njihovu molekularnu osnovu. Nauka devetnaesto g veka nije mogla ni da pretpostavi mehanizam procesa vienja, imuniteta ili kreta nja, ali je savremena biohemija otkrila molekule koji omoguavaju te i druge funkc ije. Nekad se oekivalo da e se ustanoviti da je osnova ivota kraj nje jednostavna. T o oekivanje je palo u vodu. Pokazalo se da vid, kretanje i druge bioloke funkcije nisu nita manje sloene od televizijskih kamera i automobila. Nauka je ostvarila og roman napredak u tumaenju hemije ivota, ali je sloenost biolokih sistema na molekula rnom nivou paralisala pokuaj nauke da objasni njihov nastanak. Praktino nije bilo pokuaja da se objasni nastanak specifinih, sloenih biomolekularnih sistema, a jo man je proboja na tom planu. Mnogi naunici su hrabrili da su objanjenja ve nadomak ruke , ili e stii pre ili kasnije, ali nikakva potpora za takvo tvrenje ne moe se nai u pr ofesionalnoj naunoj lite raturi. to je jo znaajnije, postoje ubedljivi razlozi zasnov ani na strukturi samih sistema da se jednom zauvek ospore Darvinova objanjenja na stanka ivotnih mehanizama. Darvinova crna kutija Evolucija je fleksibilna re.2 Jedna osoba je moe koristiti za oznaavanje neega jedno stavnog kao to je promena tokom vremena, a druga tako da znai postanak svih ivotnih oblika od zajednikog pretka, ostavljajui mehanizam promene neodreenim. Meutim, u sv om irokom, biolokom smislu evolucija oznaava proces kojim je ivot nastao od neive mat erije i u potpunosti se razvio prirodnim putem. To je smisao koji je Darvin dao toj rei, i znaenje koje ima u naunoj zajednici. To je i smisao u kome kori stim re ev olucija u ovoj knjizi. 8

Predgovor Pre nekoliko godina Deda Mraz je za Boi mom najstarijem sinu poklonio tr icikl. Naalost, obzirom da je veoma zauzet, Deda Mraz nije imao vremena da ga izv adi iz kutije i sastavi pre nego to je krenuo dalje. Zadatak je ostao tati. Izvad io sam delove iz kutije, otvorio uputstvo za sastavljanje, i uzdahnuo. Sastojalo se od est detaljnih strana: razvrstajte osam razliitih tipova zavrtanja, ubacite dva rafa od 4 centimetra kroz ruicu u osovinu, zakaite osovinu kroz etvrtasti otvor za trup bicikla, i tako dalje. Nisam eleo da itam uputstva, jer sam znao da se ona ne mogu pregledati na brzinu kao dnevne novine sutina i jeste u detaljima. Ipak sam zavrnuo rukave i poeo da radim. Nakon nekoliko asova, tricikl je bio sastavlje n. Tokom procesa zaista sam proitao svaku instru kciju u knjiici nekoliko puta i ob avio precizne radnje koje je uputstvo zahtevalo. Izvinjenje zbog detalja Moja odbojnost prema uputstvima je, izgleda, rairena. Iako veina domainstava ima vi deorekorder, veina ljudi ne ume da ih programira. Ova tehnoloka uda dolaze sa komple tnim uput stvom za rukovanje, ali sama pomisao na dosadno prouavanje svake reenice knjiice navodi veinu ljudi da poveri posao najbliem desetogodinjaku. Naalost, veliki deo biohemije je kao knjiica uputstava, u smislu da je znaaj u deta ljima. Student biohemije koji samo preleti udbenik provee sasvim sigurno veliki deo sledeeg ispita zurei u tavanicu dok mu grake znoja klize niz elo. Pregledanje udbeni ka na brzinu ne priprema studenta za pitanja kao to su Detaljno objasnite mehaniza m hidrolize peptidne veze tripsinom, obraajui naroitu panju na ulogu prelaznog stanj a energije veze. Iako postoje opti principi biohemije koji pomau smrtniku da razume optu sliku hemije ivota, opti principi vas mogu uputiti samo dotle. Inenjerska dipl oma ne zamenjuje knjiicu sa uputstvom za sastavljanje tricikla, niti vam direktno pomae da programirate video-rekorder. 9

Mnogi ljudi su, naalost, veoma svesni sitniavosti biohemije. Ljudi koji pate od an emije srpastih elija, trpei veliki bol tokom svog skraenog ivota, svesni su znaaja si tnih detalja koji su promenili jednu od 146 aminokiselina u jednoj od desetina h iljada belanevina u njihovom telu. Roditelji dece koja umiru od Taj Saove bolesti, ili cistine fibroze, ili pate od dijabetesa, ili hemofilije, znaju vie nego to ele o znaaju biohemijskih detalja. Darvinova crna kutija Prema tome, kao pisac koji eli da ljudi proitaju njegovo delo, u nedoumici sam lju di mrze da itaju detalje, a ipak se pria o uticaju biohemije na teoriju evolucije u potpunosti oslanja na detalje. Prema tome, moram da napiem knjigu kakvu ljudi n e vole da itaju kako bih preneo ideje. Svejedno, sloenost se mora isku siti da bi s e cenila. Zbog toga, paljivi itaoe, molim za strpljenje: u ovoj knjizi bie puno deta lja. Knjiga je podeljena na tri dela. U Prvom delu se nalaze odreene osnove i pri kazuje se zato se o evoluciji sada mora raspravljati na molekularnom nivou u dome nu biohemije. Ovaj deo uglavnom ne sadri tehnike detalje, iako se neki provlae toko m rasprave o oku. Drugi deo sadri poglavlja sa primerima, to je najsloenije. Trei de o predstavlja raspravu o implikacijama biohemijskih otkria.

Prema tome, teka materija je u velikoj meri ograniena na Drugi deo. Meutim, u tom d elu slobodno koristim poreenja sa poznatim, svakodnevnim predmetima kako bih pren eo svoje ideje, a ak su i u tom delu detaljni opisi biohemijskih sistema svedeni na najmanju moguu meru. Odeljci koji sadre najvie detalja bogati sloenim tehnikim naz ivima odvojeni su od obinog te ksta znakom . Neki itaoci e moda odmah prei na Drugi . Meutim, drugi e moda eleti da samo letimino prelete taj deo ili ak da preskoe neke o eljke, a da se zatim vrate kada budu spremni da usvoje vie. Za one koji ele dublje razumevanje biohemije, sastavio sam dodatak koji iznosi neke opte biohemijske pr incipe. Ohrabrujem one koji ele sve pojedinosti, da proitaju uvodni tekst iz biohe mije u nekoj biblioteci. 10

Prvi deo Kutija je otvorena

1. poglavlje Liliputanska biologija Ovo je knjiga o darvinistikoj evoluciji, ideji koja je nategnuta do krajnjih gran ica izdrljivosti otkriima biohemije. Biohemija prouava samu osnovu ivota: molekule k oji sainjavaju elije i tkiva, koji katalizuju hemijske reakcije varenja, fotosinte ze, imuniteta, i jo puno toga.1 Zapanjujui napredak biohemije od sre dine pedesetih godina 20. veka pokazuje ogromnu mo nauke da razume svet. Omoguila je mnoge prakt ine koristi u medicini i poljoprivredi. Ipak, moda emo morati da platimo cenu zna nj a. Kada se udari na temelje, zgrade se zatresu; ponekad se srue. Kada su nauke, k ao to je fizika, konano otkrile svoje osnove, stara shvatanja sveta morala su biti odbaena, veoma izmenjena, ili ograniena samo na odreeni deo prirode. Da li e se to desiti teoriji evolucije putem prirodnog odabiranja? Ogranienja ideje Kao i mnoge velike ideje, Darvinova ideja je elegantno jednostavna. On je zapazi o da unutar svih vrsta postoji variranje: neki lanovi su krupniji, neki manji, ne ki bri, neki svetlije boje, i sl. On je zakljuio da, poto ograniena koliina hrane ne moe da odrava sve organizme koji se rode, oni kojima njihova sluajna varijacija prua prednost u borbi za opstanak imae vee anse da preive i da se razmnoe, nadvladavajui m anje favorizovane. Ako se varijacije nasleuju, onda bi se odlike vrste vremenom i zmenile; tokom velikih vremenskih perioda mogle bi se javiti velike promene. Vein a naunika, due od jednog veka, smatralo je da je praktino celokupan ivi svet, ili ba r sve njegove najzanimljivije 13

crte, nastao delovanjem prirodnog odabiranja na sluajne varijacije. Darvinova ide ja je koriena za objanjavanje kljunova zeba i konjskih kopita, boje leptira i drugi h insekata, i rasporeda ivog sveta irom planete i kroz vekove. Neki naunici su ak ra stegli ovu teoriju kako bi tumaili ljudsko ponaanje: zato oajni ljudi vre samoubistvo , zato tinejderi imaju bebe van braka, zato neke grupe prolaze bolje na testu intel igencije od drugih, i zato se neki religiozni ljudi odriu braka i dece. Ne postoji nita ni organ ni ideja, ni ulo ni misao to nije bilo predmet evolucionog odabira. Darvinova crna kutija

Skoro vek i po nakon to je Darvin izneo svoju teoriju, evoluciona biologija je, n avodno, imala puno uspeha u objanjavanju obrazaca ivota koje vidimo oko sebe. Ali pravo funkcionisanje ivota ne odigrava se na nivou cele ivotinje ili organa; najzn aajniji delovi ivih organizama premali su da bi se videli. ivot se odvija u detalji ma, a molekuli su ti koji nose te ivotne detalje. Darvinova ideja bi moda mogla da objasni kopita konja, ali moe li da obja sni osnov ivota? Ubrzo nakon 1950. godine nauka je napredovala do te mere da je mogla da utvrdi oblike i osobine nekolici nu molekula koji izgrauju ive organizme. Polagano, marljivo, rasvetljavane su stru kture sve vie biolokih molekula, a o nainu na koji su funkcionisali zakljuivano je n a osnovu bezbrojnih eksperimenata. Nagomilani rezultati velikom jasnoom pokazuju da je ivot zasnovan na mainama mainama sainjenim od molekula! Molekularne maine vuku teret sa jednog mesta u eliji do drugog du autoputeva sainjenih takoe od molekula, dok drugi deluju kao kablovi, uad i koturovi kako bi odravali oblik elije. Maine ukljuuj u i iskljuuju elijske prekidae, ponekad ubijajui eliju ili podstiui njen rast. Solarne maine energiju fotona pretvaraju u hemijsku. Elektrine maine omoguavaju protok struj e kroz nerve. Proizvodne maine izgrauju druge molekularne maine, kao i sebe same. el ije plivaju koristei maine, kopiraju same sebe uz pomo mainerije, uzimaju hranu pute m mainerije. Ukratko, veoma prefinjene molekularne maine kontroliu svaki elijski 14

proces. Prema tome, detalji ivota su precizno odreeni, a ivotna mainerija je neverov atno sloena. 1. Liliputanska biologija Kada stvari u naim ivotima teku glatko, veina nas misli da je drutvo u kome ivimo prir odno i da su nae ideje o svetu tane. Teko je zamisliti kako su drugi ljudi u druga v remena i na drugim mestima iveli ili zato su verovali u stvari u koje su verovali. Meutim, tokom perioda preokreta, kada se naizgled nesum njive istine dovode u pit anje, moe da izgleda kao da nita na svetu nema smisla. Tokom tih perioda istorija nas moe podsetiti da je potraga za pouzdanim znanjem dug, naporan proces koji jo n ije Da li se celokupan ivot moe nekako uglaviti u Darvinovu teoriju evolucije? Poto jav ni mediji vole da objavljuju uzbudljive vesti , i poto neki naunici uivaju da nagaaj u o tome koliko daleko njihova otkria mogu da idu, javnosti je bilo teko da odvoji injenicu od pretpostavke. Da biste pronali prave injenice morate pretraiti asopise i knjige koje objavljuje sama nauna zajednica. Nauna literatura izvetava o eksperime ntima iz prve ruke, i izvetaji su uglavnom osloboeni ispada mate. Meutim, kao to u kas nije napomenuti, ako pretraujete naunu literaturu o evoluciji, i ako usredsredite svoje istraivanje na pitanje o tome kako su se molekularne maine osnov ivota razvil e, nailazite na tajanstvenu i potpunu tiinu. Sloenost osnove ivota paralizo vala je pokuaj nauke da je objasni; molekularne maine postavljaju jo uvek neprobojnu prepre ku univerzalnom darvinistikom domaaju. Kako bismo utvrdili razlog, u ovoj knjizi em o pregledati nekoliko zadivljujuih molekularnih maina, a zatim upitati da li se on e ikako mogu objasniti nasuminom mutacijom, odno sno prirodnim odabiranjem. Iako D arvinov mehanizam prirodna selekcija koja deluje na sluajne varijacije moe da obja sni neke stvari, ne verujem da moe objasniti molekularni ivot. Ne bih se iznenadio kad bi nauka o vrlo malom donela promenu pogleda na svet jo manjeg. Veoma kratka istorija biologije 15

dosegao kraj. Kako bismo razvili gledite sa koga moemo da sagledamo ideju darvinis tike evolucije ukratko u izneti istoriju biologije. Na odreeni nain, ta istorija je bila lanac crnih kutija; kada se jedna otvori, otkrije se druga. Darvinova crna kutija Crna kutija je izraz za ureaj koji neto radi, ali iji je unutranji mehanizam tajanst ven ponekada zato to se mehanizam ne moe videti, a ponekad zato to je jednostvano n erazumljiv. Kompjuteri su dobar primer crne kutije. Veina nas koristi te udesne mai ne bez znanja o tome kako one rade, obraujui tekst i pravei grafike ili igrajui igri ce u blaenom neznanju o tome ta se deava ispod kuita. ak i kada bismo skinuli poklopac malo nas bi moglo da razlui zbrku delova koja se unutra nalazi. Nema jednostavne opaajne veze izmeu delova i funkcija kompjutera. Zamislite da je kompjuter sa dugotrajnom baterijom prenesen hiljadu godina unaza d kroz vreme do dvora kralja Artura. Kako bi ljudi tog doba reagovali na ukljuen kompjuter? Veina bi bila zapanjena, ali bi verovatno neko poeleo da razume tu stva r. Neko bi zapazio da se slova pojavljuju na ekranu kada se pritiska dugmad. Nek e kombinacije slova koja odgovaraju kompjuterskim komandama mogle bi da promene sliku na ekranu; nakon nekog vremena bio bi shvaen manji broj komandi. Nai srednje vekovni Englezi mogli bi da veruju da su otkrili tajne kompjutera! Ali bi verova tno neko uklonio poklopac i video unutranji mehanizam kompjutera. Odjednom bi se teorija o tome kako kompjuter radi pokazala veoma naivna. Crna kutija koja je pola gano bila deifrovana izloila bi pogledu novu crnu kutiju. U drevnim vremenima celo kupna biologija je bila crna kutija, zato to niko nije razumeo ak ni na najoptijem nivou kako iva bia funkcioniu. Drevni ljudi koji su zurili u biljku ili ivotinju i k oji su se udili kako ona funkcionie bili su u prisustvu nedokuive tehnologije. Bili su zaista u mraku. 16 Najranija bioloka istraivanja zapoela su na jedini dostupan nain golim okom.2 Niz kn jiga iz vremena oko 400 godina pre nove ere (pripisanih Hipokratu, ocu medicine) o pisuju

simptome nekih optih bolesti i pripisuju bolest ishrani i drugim fizikim uzrocima, a ne delu bogova. Iako su spisi bili poetak, drevni ljudi jo uvek nisu znali nita o strukturi ivih organizama. Verovali su da je celokupna materija sainjena od etiri elementa: zemlje, vazduha, vatre i vode. Smatralo se da su iva tela sainjena od et iri tenosti krvi, ute ui, crne ui i sluzi i sve bolesti javljale su se navodno od dne od tih tenosti. Najvei biolog Grka ujedno je bio i njihov najvei filozof, Ari st otel. Roen za Hipokratovog ivota, Aristotel je uvideo (za razliku od skoro svih pr e njega) da znanje o prirodi zahteva sistematsko posmatranje. Paljivim ispitivanj em utvrdio je zapanjujuu ureenost unutar ivog sveta, sutinski prvi korak. Aristotel je grupisao ivotinje u dve opte kategorije one sa krvlju, i one bez koje blisko od govaraju savremenoj klasifikaciji kimenjaka i beskimenjaka. U okviru kimenjaka je u spostavio kategorije sisara, ptica i riba. Veinu vodozemaca i gmizavaca je sme sti o u jedinstvenu grupu, a zmije u posebnu klasu. Iako njegova istraivanja nisu bil a pomognuta instrumentima, veliki deo Ari stotelovog zakljuivanja ostaje razuman, pored znanja steenog hiljadama godina od njegove smrti. Samo nekoliko znaajnih bio lokih istraivaa ivelo je u periodu od hiljadu godina nakon Aristotela. Jedan od njih je bio Galen iz Rima, lekar iz drugog veka nove ere. Galenov rad pokazuje da pal jivo posmatranje spoljanjosti i unutranjosti biljaka i ivotinja, iako neophodno, ni je dovoljno za razumevanje biologije. Na primer, Galen je pokuao da razume funkci ju ivotinjskih organa. Iako je znao da srce pumpa krv, prostim posmatranjem nije mogao da utvrdi da krv krui i vraa se do srca. Galen je pogreno tvrdio da je krv is pumpavana iz srca da bi navodnjavala tkiva, a da se nova krv neprestano proizvodi da bi dopunjavala srane zalihe. Njegovo uenje vailo je skoro 1500 godina. 17 1. Liliputanska biologija Tek je u 17. veku Englez Vilijam Harvi (William Harvey), izneo teoriju da krv ne prestano tee u jednom smeru, krui i vraa se u srce. Harvi je proraunao da bi srce, a ko pumpa samo 57 grama

krvi po otkucaju, pri 72 otkucaja u minutu, za jedan sat ispumpalo 245 kilograma krvi trostruku teinu oveka! Poto je pro izvodnja tolike koliine krvi u tako kratkom vremenskom periodu oigledno nemogua, sledilo je da se krv ponovo koristi. Harvijev o logiko razmiljanje (potpomognuto tada jo novim arapskim brojevima, koji su uinili raunanje lakim) da bi se objasnile stvari nedostupne posmatranju bilo je potpuno n ovo; postavilo je pozornicu za savremenu bioloku misao. Darvinova crna kutija U Srednjem veku tempo naunog istraivanja se ubrzao. Ari stotelov primer sledio je s ve vei broj prirodnjaka. Prvi botaniari: Brunfels, Bok (Bock), Fu (Fuchs) i Valeriu s Kord (Cordus) opisali su mnoge biljke. Nauna ilustracija se razvila kada je Ron del (Rondelet) detaljno crtao ivotinjski svet. Enciklopedisti, kao to je Konrad Ge sner (Conrad Gesner), objavili su velike tomove celokupnog biolokog znanja. Line (Linnaeus) je znaajno proirio Ari stotelov rad na klasifikaciji, uspostavljajui kate gorije klase, reda, roda i vrste. Prouavanja uporedne biologije pokazala su mnoge slinosti izmeu raznih grana ivota, i poelo je da se raspravlja o ideji zajednikog po rekla. Za soiva se znalo u drevna vremena, i do 15. veka njihova upotreba u naoarima je b ila uobiajena. Meutim, tek u 17. veku Biologija je u 17. i 18. veku brzo napredovala kada su naunici kombinovali Aristo telove i Harvijeve metode paljivog posmatranja i pravilnog razmiljanja. Ipak, i na jvea panja i najmudrije razmiljanje tu e se zaustaviti ako znaajni delovi sistema nis u vidljivi. Iako lju dsko oko moe da razlui objekte veliine desetog dela milimetra, veliki deo ivotnih aktivnosti odvija se na mikro nivou, na liliputan skoj skali. Tak o je biologija dostigla plato: jedna crna kutija, krupna struktura organizma, ot vorena je samo da bi se otkrila crna kutija finijih nivoa ivota. Kako bi nastavil a dalje, biologiji je bio potreban niz tehnolokih otkria. Prvi je bio mikroskop. Crne kutije unutar crnih kutija 18

su konveksna i konkavna soiva zajedno postavljena u cev kako bi formirala prvi gr ubi mikroskop. Galilej je koristio jedan od prvih instrumenata, i bio zapanjen o tkriem sloenih oiju insekata. Steluti (Stelluti) je posmatrao oi, jezik, antene i dr uge delove pele i ika. Malpigi (Malpighi) je potvrdio cirkulaciju krvi kroz kapilar e i opisao rani razvoj srca embriona pileta. Nemija Gru (Nehemiah Grew) je prouav ao biljke; Svamerdam (Swammerdam) je secirao vodeni cvet; Levenhuk (Leeuwenhoek) je bio prva osoba koja je ikada videla bakterijsku eliju; a Robert Huk (Hooke) j e opisao elije plute i listova (iako nije uvideo njihov znaaj). Otkrivanje neoekiva nog siunog sveta je otpoelo odbaciva njem utvrenih miljenja o tome ta su ivi organizm rls Sin ger, istoriar nauke, napominje da je beskonana sloenost ivih organizama, otkri vena na taj nain, pogodila filozofiju koliko i velianstveni red astronomskog sveta koji je Galilej otkrio prethodnoj generaciji, iako je trebalo daleko vie vremena da bi se njene implikacije utisnule u umove ljudi. Drugim reima, ponekad nove kuti je zahtevaju da preispitamo sve nae teorije. U takvim sluajevima moe da se javi veli ki otpor novom. elijsku teoriju ivota poetkom 19. veka konano su izneli Matijas lajde n (Matthias Schleiden) i Teodor van (Theodor Schwann). lajden je radio prvenstveno na biljnim tkivima; zastupao je centralni znaaj tamne mrlje jedra unutar elije. va n se skoncentrisao na ivotinjsko tkivo, u kome je tee videti elije. Svejedno je pri metio da su ivotinje sline biljkama po svojoj elijskoj strukturi. van je zakljuio da e lije ili sekreti elija sainjavaju celokupna tela ivotinja i biljaka, i da su na nek i nain elije individualne jedinice sa sopstvenim ivotom. On je napisao da se odgovor i na pitanja fundamentalne moi organizovanih tela nalazi u obrazlaganju pitanja o pojedinanim elijama. Kao to je lajden do dao: Prema tome, prvenstveno pitanje je: kak o je poreklo ovog neobinog, malog organizma, elije? lajden i van radili su od poetka d o sredine 19. veka u vreme Darvinovih putovanja i njegovog Postanka vrsta. Za Da rvina je, 19 1. Liliputanska biologija

kao i za svakog drugog naunika tog vremena, elija bila crna kutija. Svejedno, on j e pokuao da nae smisao velikog dela biologije iznad nivoa elije. Ideja da ivot evolu ira nije originalno Darvinova, ali ju je on zastupao daleko najsistematinije, a t eorija da se evolucija odvija prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije bi la je njegova. U meuvremenu, elijska crna kutija postepeno je otvarana. Istraivai eli je iskoristili su mikroskop do njegovih granica, koje su postavljene talasnom dui nom svetlosti. Iz fizikih razloga mikroskop ne razaznaje dve take meusobno udaljene otprilike polovinu talasne duine svetlosti koja ih osvetljava. Poto je talasna dui na vidljive svetlosti priblino deseti deo prenika bakterijske elije, mnogi mali, zn aajni detalji elijske strukture jednostavno se ne mogu videti svetlosnim mikroskop om. Crna kutija elije nije se mogla otvoriti bez daljih tehnolokih poboljanja. Darvinova crna kutija Krajem devetnaestog veka, pri brzom napretku fizike, Tomson (J. J. Thomson) je o tkrio elektron; otkrie elektronskog mikroskopa usledilo je nekoliko decenija kasn ije. Poto je talasna duina elektrona manja od talasne duine vidljive svetlosti, dal eko ma nji detalji se mogu razluiti ako se osvetle elektronima. Elektronska mikrosko pija sadri niz praktinih potekoa, od kojih je jedna sklonost elektronskog snopa da s pri uzorak. Meutim, pronaeni su naini da se ovi problemi zaobiu, i nakon Drugog svets kog rata elektronski mikroskop je dobio veliku ulogu. Otkrivene su nove subelijsk e strukture: u jedru su vieni otvori, a oko mitohondrija (elijskih elektrana) regi strovane su dvostruke membrane. Ista elija koja je izgledala tako jednostavno pod sve tlosnim mikroskopom, sada je izgledala veoma drugaije. Isto divljenje prvih i straivaa svetlosnim mikroskopom, posmatrajui detalje grae insekata, ponovo su osetil i naunici 20. veka kada su videli sloenost elije. Na ovom nivou otkria biolozi su pr istupili crnoj kutiji najveoj od svih. Pitanje kako ivot funkcionie nije bilo ono n a koje su Darvin ili njegovi savremenici mogli da odgovore. Znali su da su 20

Kao to je na prvi pogled uoljivo, ivi organizmi se razlikuju od neivih stvari. Ponaaj u se drugaije. Razlikuju se i pri dodiru: koa i dlaka se lako mogu razlikovati od stene i peska. Veina ljudi je do 19. veka sasvim prirodno mislila da su ivi organi zmi nainjeni od posebne vrste materijala, razliitog od materijala koji izgrauje neiv e predmete. Meutim, Fridrih Veler (Friedrich Whler) je 1828. godine zagrejao amoni jum-cijanat i bio zapanjen kad se formirala urea, bioloki otpadni proizvod. Sinte za uree od neivog materijala razorila je lako razlikovanje ivog i neivog, i neorgan ski hemiar Justus fon Libig (Justus von Liebig) tada je poeo da prouava hemiju ivota (ili biohemiju). Libig je pokazao da se telesna toplota ivotinja proizvodi sagor evanjem hrane; ne predstavlja jednostavno svojstvenu odliku ivota. Na osnovu ovog svog uspeha formulisao je ideju metabolizma, kojim telo izgrauje i razlae supstan ce kroz hemijske procese. Ernest HopSejler (Ernst Hoppe-Seyler) kristalizovao je crveni materijal iz krvi (hemoglobin) i pokazao da se vezuje za kiseonik kako bi ga pronosio telom. Emil Fier (Fischer) prikazao je veliku klasu supstanci protei ne (belanevine), sastavljene od samo dvadeset tipova gradivnih blokova (zvanih am inokiseline) spojenih u lance. oi za gledanje ali kako, tano, vide? Kako se krv zgruava? Kako se telo bori protiv bolesti? Sloene strukture otkrivene elektronskim mikroskopom sastoje se i same od manjih komponenata. Koje su to komponente? Kako izgledaju? Kako funkcioniu? Odgo vori na ta pitanja vode nas van domena biologije, u oblast hemije. Takoe nas vode nazad u 19. vek. 1. Liliputanska biologija Hemija ivota Kako proteini izgledaju? Iako je Fier pokazao da su sastavljene od aminokiselina, detalji njihovog izgleda bili su nepoznati. Njihova veliina ih je postavila ispo d dosega ak i elektronskog mikroskopa, ali je ipak postajalo jasno da su proteini bili osnovne maine ivota, katalizirajui hemijske procese i izgraujui elijske 21

strukture. Zbog toga je bila neophodna nova tehnika za prouavanje strukture belane vina. Darvinova crna kutija U prvoj polovini 20. veka koriena je kristalografija uz pomo Xzraka za odreivanje str ukture malih molekula. Kristalogra fija ukljuuje usmeravanje snopa Xzraka na krista l ili hemikaliju; zraci se rasipaju procesom zvanim difrakcija. Ako se fotografs ki film postavi iza kristala, onda se prelomljeni Xzraci mogu regi strovati pregle danjem izloenog filma. Obrazac difrakcije moe, nakon primene naporne matematike, u kazati na poloaj svakog atoma u molekulu. Usmeravanje snopova X-zraka na protein, pri kristalografiji bi pokazalo njegovu strukturu, ali je postojao veliki probl em: to je vie atoma u molekulu, to je tea matematika, i uopte tei zadatak kristalizac ije hemikalije. Poto proteini imaju na desetine puta vie atoma od molekula koji se obino ispituju kristalografijom, to ini problem na desetine puta teim. Ali, neki l judi imaju na desetine puta vie istrajnosti od nas ostalih. Nakon decenija rada, D. K. Kendru (J. C. Kendrew) je 1958. godine odredio strukturu proteina mioglobin a koristei kristalogra fiju; konano, tehnika je pokazala detaljnu strukturu jedne o d osnovnih komponenata ivota. I ta se videlo? Ponovo, jo sloenosti. Pre utvrivanja st rukture mioglobina, oekivalo se da su proteini jednostavne i pravilne strukture, kao kristali soli. Meutim, uoivi izuvijanu, sloenu strukturu mioglobina nalik na cre vo, Maks Peruc (Max Perutz) je uzdahnuo: Da li je potraga za konanom istinom zaist a otkrila tako grozan objekat nalik na utrobu? Biohemiari su od tada uznapredovali u uvaavanju sloenosti strukture proteina. Usavravanja kompjutera i drugih instrume nata danas ine kristalografiju daleko lakom nego to je bila za Kendrua, iako i dalj e zahteva znaajan napor. Zahvaljujui Kendruovom radu na proteinima i (najuvenijem) radu Votsona i Krika na DNK, biohemiari su prvi put zaista upo znali oblike moleku la na kojima su radili. Moe se rei da je ovo bio poetak savremene biohemije, koja j e od tada vrtoglavo 22

krenula napred. Napredak u fizici i hemiji se takoe prelio i snano podstakao istrai vanje ivota. 1. Liliputanska biologija Iako, teorijski, kristalografija uz pomo Xzraka moe da odredi strukturu svih moleku la ivih organizama, praktini pro blemi ograniavaju njenu upotrebu na relativno manji broj belanevina i nukleinskih kiselina. Ipak, vrtoglavom brzinom se uvode nove t ehnike kako bi dopunile i upotpunile kristalografiju. Jedna znaajna tehnika za ut vrivanje strukture naziva se nuklearna magnetna rezonanca (NMR). Uz NMR molekul m oe da se prouava dok je u rastvoru ne mora da se prethodno krista lizuje, to je napo ran proces. Kao i kristalografija, NMR moe da odredi preciznu strukturu belanevina i nukleinskih kiselina, ali kao i kristalografija, NMR je ograniena samo na deo poznatih belanevina. Meutim, NMR i kristalografija zajedno su bile u stanju da utv rde strukture broja belanevina dovoljnog da prui naunicima detaljno razumevanje nji hovog izgleda. Kada je Levenhuk mikroskopom video siunu grinju na maloj buvi, to j e nadahnulo Donatana Svifta (Jonathan Swift) da napie aljivu pesmicu, predviajui besk rajan sled sve manjih i manjih buva: Svift je pogreio; sled se ne nastavlja zauvek. Krajem 20. veka neverovatno su uznapredovala istraivanja ivota, i kraj je verovat no na vidiku. Poslednja preostala crna kutija bila je elija, otvo rena da bi otkri la molekule, temelj prirode. Dublje ne moemo. tavie, rad ve izvren na enzimima, drugi m proteinima, i nu kleinskim kiselinama rasvetlio je principe koji deluju na osno vnom nivou ivota. Mnogi detalji ostaju da se popune, i neka iznenaenja nesumnjivo e kaju. Ali, za razliku od ranijih naunika, koji su gledali na ribu ili srce ili eli ju, i pitali se ta je to i ta ih pokree, savremeni naunici su zadovoljni to delovanje proteina 23 Prirodnjaci vide - jedna mala buva. Al jo manje buve na buvi se hran e; ove grizu neke od njih manje buve, i tako u beskraj.

Zamislite u svom dvoritu jedan metar irok jarak, koji se protee do horizonta u oba smera i razdvaja va posed od poseda vaeg komije. Ako jednog dana sretnete komiju u s vom dvoritu i upitate kako se tu naao, nemate razloga da sumnjate u odgovor: Preskoi o sam jarak. Ako bi jarak bio irok 2 metra, a on dao isti odgovor, bili biste zadi vljeni njegovim atletskim sposobnostima. Da je jarak irok 5 metara, moda biste pos tali sumnjiavi i zamolili ga da ponovo skoi dok gledate; ako bi odbio, alei se na is tegnut zglob, zadrali biste sumnje, ali ne biste bili sigurni da li lae. Meutim, ak o bi jarak u stvari bio kanjon irok 30 metara, ne biste ni za trenutak razmiljali o smeloj tvrdnji da ga je preskoio. i drugih molekula dovoljno objanjava osnovu ivota. Od Aristotela do savremene bioh emije, jedan po jedan sloj uklanjan je dok se elija Darvinova crna kutija nije ot vorila. Darvinova crna kutija Mali skokovi, veliki skokovi Ova kratka pria sadri nekoliko lekcija. Prvo, re skok se moe ponuditi kao objanjenje kako je neko preao prepreku, ali objanjenje moe da varira od potpuno ubedljivog do potpuno neodgovarajueg u zavisnosti od detalja (kao na primer koliko je prepreka i roka). Drugo, duga putovanja se mogu uiniti daleko 24

Ali, pretpostavite da va koma mudar ovek preciznije opie svoju tvrdnju. Nije preao u jednom skoku. Umesto toga, kako kae, u kanjonu se nalazilo niz strmih brda, iji vr hovi nisu vie od 3 metra udaljeni jedni od drugih; on je skakao sa jednog uzanog brda na drugo kako bi stigao do vae strane. Gledajui u kanjon, kaete mu da ne vidit e nikakva brda, samo irok ponor koji razdvaja vaa dvorita. On se slae, ali objanjava da su mu bile potrebne godine i godine kako bi stigao. Tokom tog vremena brda su se povremeno izdizala u ponoru, i on je napredovao kako su ona izbijala. Nakon t o bi napustio brdo ono bi obino prilino brzo erodiralo i raspalo se propavi u kanjo n. Veoma sumnjivo, ali bez lakog naina da ga pobijete, temu razgovora menjate na fudbal.

verovatnijim ako se objasne kao niz manjih skokova, a ne kao jedan veliki skok. I tree, u odsustvu dokaza takvih manjih skokova, veoma je teko dokazati da li je n eko u pravu ili grei ako tvrdi da su potpore za prelazak postojale u prolosti, ali su nestale. Naravno, alegorija skokova preko uskih jaraka nasuprot kanjona moe s e primeniti na evoluciju. Re evolucija je prizvana da objasni sitne promene u org anizmima kao i one ogromne. Njima se esto daju razliita imena: grubo govorei, mikro evolucija opisuje promene koje se mogu izvriti u jednom ili nekoliko malih koraka , dok makroevolucija opisuje promene koje, izgleda, zahtevaju velike skokove. 1. Liliputanska biologija Darvinov predlog da se ak i relativno male promene mogu javiti u prirodi bio je v eliki idejni napredak; opaanje takvih promena predstavljalo je veoma zadovoljavaj uu potvrdu njegove intuicije. Darvin je video sline, ali ne identine vrste zeba na razliitim galapagoskim ostrvima i teoretisao da su one potekle od zajednikog pretk a. Nedavno su neki naunici sa Prinstona uoili da se prosena veliina kljuna populacij a zeba menjala tokom praenja od nekoliko godina.3 Ranije je pokazano da se broj t amnih nasuprot svetlim leptirovima u populaciji menjao kako se sredina menjala o d aave do iste. Slino tome, ptice koje su evropski doseljenici uneli u Seve rnu Ameri ku razdvojile su se u nekoliko posebnih grupa. Poslednjih decenija bilo je mogue dobiti dokaze za mikroevoluciju na molekularnom nivou. Na primer, virusi kao to j e izaziva side, mutiraju svoje omotae kako bi napali ljudski imuni sistem. Patogen e bakterije vratile su se kao sojevi otporni na antibiotike. Mogu se navesti i m nogi drugi primeri. U malim razmerama, Darvinova teorija je trijumfovala; sada j e nesporna koliko i tvrdnja sportiste da moe da preskoi jarak irok 1 metar. Meutim, na nivou makroevolucije velikih skokova teorija izaziva sumnju. Mnogi ljudi su s ledili Darvina u tvrdnji da se velike promene mogu razloiti na verovatne male ko r ake tokom dugih vremenskih perioda. Meutim, ubedljivi dokazi u prilog tom stavu n isu se pojavili. Opet, kao i komijinu priu 25

o brdima koja nestaju, mogu li da postoje neuhvatljivi i slabo definisani mali k oraci bilo je teko proceniti... bar do sada. Darvinova crna kutija Biohemija je rastegla Darvinovu teoriju do krajnjih granica. To je uinjeno otvara njem poslednje crne kutije, elije, iz koje smo razumeli kako ivot funkcionie. Zapan jujua sloenost subelijskih organskih struktura je ta koja je navela na pitanje: kak o je sve to moglo da evoluira? Da bismo osetili teinu pitanja i da bi smo okusili t a nas eka razmotrimo jedan primer biohemij skog sistema. Objanjenje porekla funkcij e mora da prati tempo savremene mauke. Pogledajmo kako je nauno objanjenje jedne f unkcije, vida, napredovalo od 19. veka, a zatim razmotrimo kako to utie na na zada tak objanjenja njegovog porekla. Sa napretkom savremene biohemije sada smo u stanju da sagledamo osnovni nivo ivot a. Sada moemo da procenimo mogu li navodni mali koraci, neophodni za nastanak vel ikih evolucionih promena, ikada da se svedu na dovoljno male. U ovoj knjizi ete v ideti da u kanjonima koji razdvajaju postojee ivotne forme ima odgovarajuih kanjona koji razdvajaju bioloke sisteme na mi kroskopskom nivou. Kao i fraktalni obrazac u matematici, gde se motiv ponavlja u sve manjoj i manjoj razmeri, nepremostivi ponori se javljaju ak i na najsitnijem nivou ivota. Niz oiju U 19. veku, anatomija oka je bila poznata do detalja. Naunici su znali da zenica oka deluje kao zatvara kako bi proputala adekvatnu koliinu svetlosti, da se moe vide ti i sjajno sunce i nona tama. Soivo oka skuplja svetlost i fokusira je na mrenjau k ako bi formirala otru sliku. Miii oka mu omoguavaju da se brzo pokree. Razliite boje s vetlosti, razliitih talasnih duina, proizvele bi mutnu sliku, ali ono soivo menja gu stinu du svoje povrine kako bi ispravilo hromatsku aberaciju (odstupanje). Ove pre finjene metode su zapanjile svakog ko je bio upoznat sa njima. Naunici 19. veka s u znali da, ako bi osobi nedostajala bilo koja od 26

mnogih sastavnih delova oka, rezultat bi bio ozbiljan gubitak vida ili potpuno s lepilo. Oni su zakljuili da bi oko moglo da funkcionie samo ako je praktino netaknu to. arls Darvin je takoe znao za oko. U Postanku vrsta Darvin se bavio mnogim zame rkama njegovoj teoriji evolucije prirodnim odabiranjem. Raspravljao je o problem u oka u odeljku knjige odgovarajue nazvanom Organi velike savrenosti i sloenosti. Po Darvinovom miljenju, evolucija nije mogla da izgradi sloen organ u jednom koraku i li u nekoliko koraka; znaajne novine kao to je oko zahtevale bi generacije organiz ama koje bi postepeno i sporo nagomilavale korisne promene. On je shvatio da, ak o bi se u jednoj generaciji iznenada pojavio organ sloen kao oko, to bi bilo ravn o udu. Na njegovu alost, videlo se da je postepen razvoj ljudskog oka nemogu, jer s u njegove mnogobrojne prefinjene odlike meusobno zavisne. Darvin je, da bi evoluc ija bila uverljiva, nekako morao da ubedi javnost da se sloeni organi mogu formir ati procesom korak po korak. 1. Liliputanska biologija Izuzetno je uspeo. Mudro, Darvin nije pokuao da otkrije pravi put koji je evoluci ja mogla da koristi kako bi proizvela oko. Umesto toga, ukazao je na savremene iv otinje sa razliitim vrstama oiju (koje variraju od prostih do sloenih) i predloio da je evolucija ljudskog oka mogla da ukljuuje sline organe kao prelazne oblike (sli ka 1-1). Evo parafraze Darvinovog argumenta: Iako ljudi imaju sloene oi tipa kamer e, mnoge ivotinje ive sa manje sloenim oima. Neki mali organizmi imaju samo jednosta vne grupe pigmentnih elija ne vie od male mrlje osetljive na svetlost. Teko se taj jednostavan organ moe nazvati ulom vida, ali razlikuje svetlost od tame, i time za dovoljava potrebe ovih bia. Receptor svetlosti kod nekih morskih zvezda donekle j e sloeniji. Njihovo oko se nalazi u ulegnutom regionu. Poto zakrivljenost ulegnua b lokira svetlost iz nekih pravaca, ivotinja moe da oseti iz kog pravca dolazi svetl ost. Sposobnost oka da odreuje pravac poboljava se ako zakri vljenost postane izraen ija, ali vea zakrivljenost takoe smanjuje 27

Darvinova crna kutija Slika 1-1 Niz oiju. (Levo) Jednostavna grupa fotoreceptora, kakva se moe nai kod meduze. (Des no) Kupasto oko kakvo se moe nai kod morskih prilepaka. (Dole) Oko sa soivom, kod m orskog pua.

koliinu svetlosti koja ulazi u oko, smanjujui njegovu osetljivost. Osetljivost se moe pojaati elatinoznom materijom u upljini, to bi delovalo kao soivo; neke savremene votinje imaju oi sa takvim grubim soivima. Postepena poboljanja u soivima mogla bi z atim da obezbede sve otrije slike kako bi zadovoljila zahteve sredine u kojoj ivot inja ivi. Takvim razmiljanjem Darvin je ubedio veliki broj svojih italaca da evoluc ioni put vodi od najjednostavnije mrlje osetljive na svetlost do prefinjenog okak amere oveka. Meutim, na pita nje kako se vid javio, nije dat odgovor. Darvin je ube dio veliki deo 28 Preuzeto iz: McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology, 6th ed., McGraw-H ill, New York, 1987.

Za Darvina je vid bio crna kutija, ali nakon nakupljenog napornog rada mnogih bi ohemiara, sada se pribliavamo odgovorima na pitanje mehanizma vida.5 Narednih pet odeljaka pruaju biohemijsku skicu funkcionisanja oka. (Napomena: Ovi tehniki odelj ci su oznaeni sa na poetku i na kraju.) Nemojte se plaiti neobinih imena komponenata . To su samo oznake, nita neja snije nego karburator ili diferencijal nekome ko po prvi put ita prirunik za kola. itaoci koji vole detalje mogu da pronau vie informaci ja u mnogim biohemijskim udbenicima; drugi bi moda eleli da krenu polagano, i/ili k oriste slike 12 i 13 za objanjenje sutine. Imao je odlian razlog za odbacivanje ovog pitanja: ono je bilo u potpunosti van d omena nauke 19. veka. Na pitanje kako oko radi to jest, ta se deava kada svetlosni foton pogodi mrenjau jednostavno se nije moglo odgovoriti u to vreme. U stvari, n i na jedno pitanje o mehanizmima koji lee u osnovi ivota nije se moglo odgovoriti. Kako miii ivotinja proizvode kretanje? Kako se vri fotosinteza? Kako se energija iz vlai iz hrane? Kako se telo bori sa infekcijama? Niko nije znao. sveta da je savremeno oko postepeno evoluiralo od jednostavnije strukture, ali n ije ni pokuao da objasni svoju polaznu taku nije odgovorio na pitanje kako je nast ala ta relativno jednostavna mrlja osetljiva na svetlost. Naprotiv, Darvin je od bacio pitanje prvobitnog porekla oka: Teko da nas se tie kako nerv postaje osetljiv na svetlost, ita vie nego kako se sam ivot javio.4 1. Liliputanska biologija Vid biohemije Kada svetlost pogodi mrenjau, foton ostvaruje reakciju sa molekulom zvanim 11-cisretinal, koji se za nekoliko pikosekundi preobraava u transretinal. (Pikosekunda j e vreme otprilike potrebno svetlosti da pree put jednak irini jedne ljudske dlake. ) Promena oblika molekula retinala izaziva promenu u obliku proteina rodopsina z a koji je retinal vrsto vezan. Metamorfoza proteina 29

menja njegovo ponaanje. Sada se, pod imenom metarodopsin II, protein kai za drugi protein zvani transducin. Pre nego to naleti na metarodopsin II, transducin je vrs to vezan za mali molekul zvani GDP. Ali kada transducin reaguje sa metarodopsino m II, GDP se odvaja, a molekul zvan GTP vezuje se za transducin. (GTP je blisko srodan, ali kritino razliit od GDPa.) Darvinova crna kutija Slika 1-2 Prvi korak u procesu vida. Foton svetlosti izaziva promenu oblika malog organsko g molekula, retinala. To izaziva promenu oblika daleko veeg proteina, rodopsina, za koji je vezan. (Crte proteina nije u razmeri). 30

Kompleks GTP-transducin-metarodopsin II vezuje se sada za protein zvani fosfodie steraza, koji se nalazi na unutranjoj membrani elije. Kada se spoji sa metarodopsi nom II i njegovom prat njom, fosfodiesteraza stie hemijsku sposobnost da see molekul zvan cGMP (hemikaliju srodnu i GDP-u i GTP-u). Prvobitno se u eliji nalazi puno m olekula cGMPa, ali fosfodiesteraza smanjuje njegovu koncentraciju, kao to izvuen za pua smanjuje nivo vode u kadi. 1. Liliputanska biologija Slika 1-3 Biohemija gledanja. Rh-rodopsin; RhK-rodopsin kinaza; A-arestin; GC-guanilat cik laza; T-transducin; PDE-fosfodiesteraza. Preuzeto iz: Chabre, M. & Deterre, P. (1989) European Journal of Biochemistry, 1 79, 255. 31

Jo jedan membranski protein koji vezuje cGMP naziva se jonski kanal. On deluje ka o kapija koja regulie broj jona natrijuma u eliji. Jonski kanal omoguava jonima nat rijuma da ulaze u eliju, dok ih drugi protein, poput pumpe, aktivno ponovo izbacu je. Dvojno dejstvo jonskog kanala i pumpe odrava nivo jona natrijuma u eliji unuta r uskog opsega. Kada se koliina cGMPa smanji zbog razgradnje koju vri fosfodiestera za, jonski kanal se zatvara, ime se elijska koncentracija pozitivno naelektrisanih jona natrijuma smanjuje. To izaziva poremeaj ravnotee naelektrisanja (jona) du elij ske membrane to, na kraju, prouzrokuje pojavu nervnog impulsa niz optiki nerv do m ozga. Rezultat je, nakon obrade u mozgu, vidjenje. Darvinova crna kutija Kada bi gore spomenute reakcije bile jedine koje se odigravaju u eliji, zaliha 11c isretinala, cGMP, i jona natrijuma brzo bi se potroila. Neto mora da iskljui protein e koji su bili aktivirani i da vrati eliju u prvobitno stanje. To se ostvaruje uz pomo nekoliko mehanizama. Prvo, u mraku jonski kanal (pored jona natrijuma) takoe proputa jone kalcijuma u eliju. Kalcijum se iz elije izbacuje pomou drugog proteina tako da se i koncentracija kal cijuma odrava na odreenom nivou. Kada se nivo cGMPa sma nji, zatvarajui jonski kanal, koncentracija jona kalcijuma takoe se smanjuje. D ejstvo enzima fosfodiesteraze, koji razara cGMP, usporava se pri nioj koncentraci ji kalcijuma. Drugo, protein zvani guanilat ciklaza ponovo poinje da sintetie cGMP kada nivo kalcijuma pone da opada. Tree, dok se sve to odigrava, enzim rodopsin k inaza hemijski menja metarodopsin II. Promenjeni rodopsin se tada vezuje za prot ein arestin, koji spreava rodopsin da aktivira jo transducina. Prema tome, elija sa dri mehanizme pomou kojih moe da ogranii signal, zapoet samo jednim fotonom. Trans-re tinal odvaja se na kraju od rodopsina i mora da se ponovo preobrati u 11cisretinal i vee za rodopsin kako bi se vratio u polazni oblik za naredni ciklus vienja. Da bi se to ostvarilo, trans-retinal se prvo enzimom hemijski menja u trans-retinol oblik koji sadri dva atoma vodonika vie. Drugi enzim zatim preobraa molekul u 11cisr etinol. Konano, trei enzim uklanja 32

Gore izneto objanjenje predstavlja samo povran pregled biohemije vida. Ipak, to je krajnji nivo objanjenja kome bioloka nauka mora da stremi. Kako bi se zaista razu mela funkcija, mora se do detalja razumeti svaki znaajan korak u tom procesu. Bit ni koraci u biolokim procesima u osnovi se odigravaju na molekularnom nivou, tako da zadovoljavajue objanjenje biolokog fenomena kao to je vid, varenje ili imunitet mora da sari njegovo molekularno objanjenje. prethodno dodate atome vodonika kako bi se formirao 11-cis-retinal, i ciklus je potpun. 1. Liliputanska biologija Sada kada je crna kutija vida otvorena, evolucionom objanjenju te sposobnosti vie nije dovoljno da uzima u obzir samo anatomske strukture celih oiju, kao to je to ui nio Darvin u 19. veku (i kako zastupnici evolucije nastavljaju danas). Svaki od anatomskih koraka i struktura, za koje je Darvin mislio da su jednostavni, u stv ari ukljuuju zapanjujue sloene biohemijske procese koji se ne mogu zatakati retoriko m. Za Darvinove metaforike skokove sa brda na brdo sada se u mnogim sluajevima isp osta vlja da su ogromni skokovi izmeu paljivo konstruisanih maina razdaljine za koje je potreban helikopter kako bi se prele odjednom. Na taj nain biohemija prua liliputanski izazov Darvinu. Anatomija je, jednostavno, nebitna za pitanje da li se evolucija mogla odigrati na molekularnom nivou. Kao i fosilni zapis. Vie nije bitno da li postoje velike praznine u fosilnom zapisu ili da li je zapis neprekidan kao ameriki predsednici. A ako ima praznina, nije b itno da li se moe dati mogue objanjenje.6 Fosilni zapis ne moe nam rei nita o tome da li su interakcije 11cisretinala sa rodopsinom, transudicom, i fosfodiesterazom mog le da se razvijaju korak po korak. Isto tako nisu znaajni ni obrasci biogeografij e, ni populacione biologije, ni tradicionalna objanjenja evolucione teorije za za krljale (rudimentarne) organe ili za obilje vrsta. To ne znai da je nasumina mutaci ja mit, ili da darvinizam ne moe da objasni nita (objanjava mikroevoluciju sasvim l epo), 33

Izgleda da je karakteristika ljudskog uma da sadraj crne kutije zamilja jednostavn im. Zgodan primer se moe videti u stripu Kalvin i Hobs (Calvin and Hobbes, slika 14) . Kalvin uvek uskae u kutiju sa svojim plianim tigrom, Hobsom, i putuje unazad kro z vreme, ili se preobraava u ivotinjske oblike, ili je koristi kao duplikator i prav i sopstvene klonove. Mali deak kao to je Kalvin bez problema zamilja da kutija lako moe da leti kao avion (ili ta mu drago), jer Kalvin ne zna kako avioni lete. ili da fenomeni velikih razmera kao to je populaciona genetika nisu bitni. Jesu. Meutim, neko vreme evolucioni biolozi mogli su da budu bezbrini u pogledu molekula rnih detalja ivota jer se tako malo znalo o njima. Sada je crna kutija elije otvor ena, i bes krajno mali svet koji stoji otkriven mora se objasniti. Darvinova crna kutija Kalvinizam Na neki nain, odrasli naunici su podjednako skloni matanju kao maliani poput Kalvina . Na primer, pre vie vekova smatralo se da insekti i druge male ivotinje nastaju d irektno iz pokvarene hrane. U to je bilo lako verovati, jer se smatralo da su ma le ivotinje veoma jednostavne (pre otkria mikroskopa, prirodnjaci nisu znali Slika 1-4 Kalvin i Hobs lete u svojoj crnoj kutiji. Kalvin i Hobs Bill Watterson CALVIN AND HOBBES copyright 1990 Watterson. Distributed by Universal Press Syndi cate. 34

da insekti imaju unutranje organe). Meutim, kako je biologija napredovala, a paljiv i eksperimenti pokazali da zatiena hrana nije uzgajala ivot, ova teorija spontane g eneracije se povu kla do granica van kojih nauka nije mogla da registruje ta se st varno deava. U 19. veku do elije. Kada su pivo, mleko ili mokraa ostavljani da stoj e nekoliko dana u posudama, ak i u zatvorenim, tenosti su uvek postajale zamuene je r je neto raslo u njima. Mikroskopi 18. i 19. veka su pokazali da su tu rasle veo ma male, naizgled ive elije. Zbog toga je izgledalo razumno da su jednosta vni ivi o rganizmi mogli spontano da nastanu iz tenosti. 1. Liliputanska biologija Klju za ubeivanje ljudi bilo je prikazivanje elije kao jedno stavne. Jedan od glavnih zastupnika teorije spontane generacije tokom sredine 19. veka je bio Ernest Heke l (Ernst Haeckel), koji je veoma cenio Darvina i svesrdno zastupao Darvinovu teo riju. Sa ogranienog gledita na elije, to je mikroskop omoguavao, Hekel je verovao da je elija jednostavna mala grudvica belanevinaste kombinacije ugljenikaovih jedinjen ja.7 Zbog toga je Hekelu izgledalo da je tako jednostavan ivot, bez unutranjih orga na, mogao lako da se proizvede iz neivog materijala. Sada, naravno, znamo bolje. Evo jednostavnog poreenja: Darvin je za nae razumeva nje nastanka vida kao Hekel za nae razumevanje postanka ivota. U oba sluaja poznati naunici iz 19. veka su pokuali da obja sne liliputansku biologiju skrivenu od njih, i obojica su to uinili pretpo stavljajui da je unutranjost crne kutije svakako jednosta vna. Vreme je pokazalo da su pogreili. U prvoj polovini 20. veka nije bilo mnogo saradnje meu granama biologije.8 Posled ino, genetika, sistematika, paleontologija, uporedna anatomija, embriologija i dr uge oblasti razvile su sopstvena gledita na evoluciju. Evoluciona teorija neizbeno je zadobila razliito znaenje u razliitim disciplinama; dosledan pogled na darvinis tiku evoluciju poeo je da se gubi. Meutim, sredinom veka istaknuti strunjaci iz razn ih oblasti organizovali su niz interdisciplinarnih skupova kako bi uklopili svoj a gledita u doslednu 35

teoriju evolucije zasnovanu na darvinistikim principima. Rezu ltat je nazvan evoluc iona sinteza (ili sintetika teorija evolucije, prim. red.), a teorija je nazvana n eodarvinizam. Neodarvinizam predstavlja osnovu savremene evolucione misli. Darvinova crna kutija Jedna grana nauke nije bila pozvana na skupove, iz valjanog razloga: jo uvek nije postojala. Poeci savremene biohemije javili su se tek nakon to je neodarvinizam z vanino oformljen. Prema tome, kao to je biologija morala ponovo da se tumai nakon to je otkrivena sloenost mikroskopskog ivota, neodarvinizam se mora ponovo razmotrit i u svetlu napretka biohemije. Sve naune discipline evolucione sinteze nemolekula rne su. Ipak, da bi darvinistika teorija evolucije bila tana, ona mora da objasni molekularnu strukturu ivota. Svrha ove knjige je da pokae da ona to ne moe. 36

2. poglavlje

Zavrtnji i navrtnji Lin Margulis (Lynn Margulis) je istaknuti profesor biologije na Univerzitetu u M asausetsu. Ona je poznata zbog svoje iroko prihvaene teorije da su mitohondrije, en ergetski izvor biljnih i ivotinjskih elija, nekada bile nezavisne bakterijske elije . Lin Margulis kae da e istorija na kraju procenjivati neodarvinizam kao manju 20-o vekovnu religioznu sektu unutar rairenog religioznog uverenja anglo-saksonske bio logije.1 Na jednom od svojih mnogih javnih govora ona poziva molekularne biologe u publici da navedu jedan nedvosmislen primer formiranja novih vrsta nagomilavan jem mutacija. Njen izazov ostaje bez odgovora. Zastupnici standardne teorije, ka ko ona kae, ivotare u svom zoolokom, kapitalistikom, konkurentskom, trokovikoristi tum nju Dar vina pogreno ga uzimajui za... neodarvinizam, koji insistira na (sporom gom ilanju mutacija), potpuno snudeno. Uroenici su nemirni Soni navodi. A ona nije jedina u svom nezadovoljstvu. Tokom prolih 130 godina darv inizam, iako bezbedno ukopan, nailazio je na neprestano neslaganje i unutar i va n naune zaje dnice. Genetiar Riard Goldmit (Richard Goldschmidt) toliko se razoarao u darvinistiko objanjenje nastanka novih stru ktura da je vremenom predloio teoriju udov ita koje obeava. Goldmit je mislio da bi velike promene mogle vremenom da se jave sl uajno moda je, na primer, gmizavac sneo jaje i iz njega se izlegla ptica. Teorija u dovita koje obeava nije stekla opte prihvatanje, ali nezadovoljstvo darvinistikim tu maenjem fosilnog zapisa 37

uzburkalo se nekoliko decenija kasnije. Paleontolog Nils Eldrid (Niles Eldredge) opisuje problem:2 Nije udo da su paleontolozi toliko dugo zazirali od evolucije. Izgleda kao da se nikad ne odigrava. Marljivo sagledavanje fosila na presecima l itica nalazi krivudanja, manje oscilacije, a veoma retko blago nakupljanje prome na tokom miliona godina, pri stopi previe sporoj da bi objasnila sve ogromne prom ene koje su se odigrale u evolucionoj istoriji. Evoluciona novina se obino pojavl juje naglo, i esto bez vrstih dokaza da fosili nisu evoluirali negde drugde! Evolu cija se ne moe doveka odigravati negde drugde. Pa ipak je fosilni zapis mnogim oaj nim paleontolozima koji su ga posmatrali u elji da sazanju neto o evoluciji izgled ao upravo tako.2 Darvinova crna kutija U pokuaju da ublae dilemu, poetkom 1970ih godina Eldrid i Stiven Dej Guld (Stephen Jay Gould) su predloili teoriju isprekidane ravnotee.3 Teorija postulira dve stvari: da tokom dugih vremenskih perioda veina vrsta podlee malim vidljivim promenama; a da je, kada se odigra, promena brza i koncentrisana u malim, izolovanim populacija ma. Ako se to desilo, onda bi bilo teko pronai prelazne oblike, ostajui na isprekid anom fosilnom zapisu. Kao i Goldmit, Eldrid i Guld veruju u zajedniko poreklo, ali smatraju da je potreban drugi mehanizam umesto prirodnog odabiranja za objanjenje brzih promena velikih razmera. Guld je bio na elu rasprave o jo jednom zadivljujue m fenomenu: kambrijumskoj eksploziji. Paljiva istraivanja pokazuju samo beznaajnu poj avu fosila vieelijskih organizama u stenama navodno starijim od oko 600 miliona go dina. A onda se u stenama samo malo mlaim odjednom moe videti obilje fosi lnih osta taka ivotinja, sa nizom veoma razliitih telesnih planova. Nedavno je procenjeno vr eme, tokom koga se odigrala ova eksplozija razliitih filuma, smanjeno sa 50 milio na godina na 10 miliona godina treptaj oka u evolucionim geolokim pojmovima. Krae vremenske procene su pisce novinskih naslova prisilile da trae nove superlative, pri emu je najomiljeniji bioloki veliki prasak. Guld je tvrdio da brza stopa pojave novih ivotnih oblika za svoje 38

Ironino je to smo napravili pun krug od Darvinovog vremena. Kada je Darvin prvi pu t predloio svoju teoriju, velika potekoa je bila procenjena starost zemlje. Evoluci oni fiziari iz 19. veka su mislili da je Zemlja stara samo oko sto miliona godina , pa ipak, Darvin je smatrao da prirodno odabiranje zahteva daleko vie vremena da bi proizvelo ivot. Evolucionisti sada veruju da je Zemlja daleko starija. Meutim, sa otkriem biolokog velikog praska, vremenski okvir potreban da bi se ivot promeni o od jednostavnog do sloenog mnogo se suzio u odnosu na procenu naunika iz 19. vek a. Meutim, nisu samo paleontolozi koji trae fosile nezadovoljni. Mnotvo evolucionih biologa koji prouavaju cele organizme pita se kako darvinizam moe da objasni njih ova opaanja. Engleski biolozi Mej-Van Ho (Mae-Wan Ho) i Piter Sanders (Peter Saun ders) ale se: objanjenje zahteva mehanizam drugaiji od prirodnog odabira nja.4 2. Zavrtnji i navrtnji Genetiar sa Univerziteta u Dordiji Don Mek Donald (John McDonald) napominje zagonetk u: Sada je priblino pola veka otkako je neodarvinistika sinteza formulisana. Veliki b roj istraivanja izvren je unutar paradigme koju ona definie. Pa ipak je uspeh ove t eorije ogranien na sitnu evoluciju, kao to je adaptivna promena obojenosti leptiro va; dok ima izuzetno malo da kae o pitanju koje nas najvie interesuje, kao to je on o kako su leptirovi uopte nastali.5 Rezultati poslednjih 20 godina istraivanja genetike osnove prilagoavanja doveli su nas do velikog darvinistikog paradoksa. Izgleda da oni [geni], koji su oigledno va rijabilni unutar prirodnih populacija, ne lee u osnovi mnogih adaptivnih promena, dok oni [geni] koji izgleda sainjavaju osnov mnogih, ako ne i veine, velikih adap tivnih promena nisu vidljivo varijabilni unutar prirodnih populacija.6 [Naglaeno u originalu] 39

Australijski evolucioni genetiar Dord Miklos (George Mi klos) postavlja pitanje u po gledu korisnosti darvinizma: Deri Kojn (Jerry Coyne), sa odseka za ekologiju i ev oluciju sa Univerziteta u ikagu, donosi neoekivanu presudu: Darvinova crna kutija ta onda ova sveobuhvatna teorija evolucije predvia? Uz pregrt postulata, kao to su n asumine mutacije, i selekcioni koeficijenti, predvidee promene uestalosti (gena) to kom vremena. Da li to treba da bude svrha velike teorije evolucije?7 A genetiar Don Endler (John Endler) sa Univerziteta u Kaliforniji razmilja o tome k ako nastaju korisne mutacije: Mi zakljuujemo neoekivano da postoji malo dokaza za neodarvinistiko gledite: njegovi teorijski temelji i eksperimentalni dokazi koji ga podravaju slabi su.8

Matematiari su se godinama alili da se darvinistiki brojevi ne slau. Informacioni te oretiar Hjubert Joki (Hubert Yockey) tvrdi da informacija neophodna za otpoinjanje ivota nije mogla da se razvije sluajno; on je predloio da se ivot smatra datim, kao i materija i energija.10 Vodei matematiari i evolucioni biolozi su 1966. godine o drali skup na Vistar institutu u Filadelfiji jer je organizator, Martin Kaplan, s luajno uo prilino neobinu raspravu izmeu etiri matematiara... o matematikim sumnjama zi sa darvinistikom teorijom evolucije.11 Na skupu je jedna strana bila nezadovolj na, a druga neshvaena. Matematiaru koji je tvrdio da nije bilo dovoljno vremena za broj mutacija potreban za evoluciju oka, biolozi su rekli da mora da su njegove cifre pogrene. Meutim, matematiari nisu bili ubeeni da je greka njihova. Kao to je je dan rekao: 40 Iako se puno zna o mutacijama, one su i dalje crna kutija u pogledu evolucije. Kak o izgleda, nove biohemijske funkcije su retke u evoluciji, a osnov za njihov pos tanak praktino je nepoznat.9

2. Zavrtnji i navrtnji Postoji znaajan jaz u neodarvinistikoj teoriji evolucije, i mi verujemo da se jaz takve prirode ne moe premostiti trenutnim konceptom biolog ije.12

Stjuart Kaufman (Stuart Kauffman) sa Santa Fe instituta vodei je zastupnik teorije sloenosti. Jednostavno reeno, ova teorija predlae samoorganizaciju kao uzrok mnogih odlika ivih sistema tenju sloenih sistema da se sami ureuju u obrasce samoorga niza iju, a ne prirodno odabiranje: Teorija sloenosti do sada je privukla malo sledbenika, ali puno kritike. Don Mejna rd Smit (John Maynard Smith), kod koga je Kaufman bio na postdiplomskim studijam a, ali se da je teorija previe matematika i da nije povezana sa stvarnom hemijom.14 Iako primedba ima vrednost, Smit ne prua reenje za problem koji je Kaufman identi fikovao nastanak sloenih sistema. Sve u svemu, Darvinova teorija je nailazila na neslaganje od kada je objavljena, i to ne samo zbog teolokih razloga. Jedan od Da rvinovih kritiara, St. Dord Mivart (St. George Mivart) je 1871. godine naveo zamerk e teoriji, od kojih su mnoge iznenadile slinou s onima koje postavljaju savremeni k ritiari. Darvin i evolucija stoje naspram nas, bez obzira na mrmljanje naunika kreacionist a. Ali, da li je to gledite tano? Tanije, da li je odgovarajue? Verujem da nije. Nij e da Darvin grei, ve je prepoznao samo deo istine.13 Ono to e se izneti (protiv darvinizma) moe se saeti u sledeem: da prirodno odabiranje e moe da objasni poetne stupnjeve korisnih struktura. Da se ne usklauje sa istovrem enim postojanjem blisko slinih struktura razliitog porekla. Da postoje osnove za r azmiljanje da se specifine razlike mogu razviti naglo umesto postepeno. Miljenje da vrste imaju odreene, iako veoma razliite, granice svoje varijabilnosti, jo uvek je logino. Da su odreeni prelazni oblici odsutni, a moglo bi se oekivati da budu pris utni... Da postoji puno upeatljivih fenomena u organskim oblicima na koje prirodno odabiranje ne baca nikakvo svetlo.15 41

Pre nego to nastavimo, trebalo bi napomenuti oigledno: ako bi anketirali sve naunik e sveta, moda bi veina rekla da veruju da je darvinizam taan. Ali naunici, kao i svi drugi, zasnivaju veinu svog miljenja o svetu na reima drugih ljudi. Od velike veine onih koji prihvataju darvinizam, veina (iako ne svi) ine to na osnovu autoriteta. Takoe, i naalost, nauna zajednica je esto odbacivala kritike da ne bi davala munici ju kreacionistima. Ironino je da je u ime zatite nauke jasna nauna kritika prirodnog odabiranja sklonjena u stranu. Izgleda da je isti argument ostao bez odgovora vie od veka. Od Mivarta do Marguli sove, oduvek je bilo dobro informisanih, uglednih naunika koji su utvrdili da dar vinizam ne odgovara. Oigledno, ili na pitanja koja je prvi postavio Mivart odgovo ri nisu dati, ili neki ljudi nisu bili zadovoljni odgovorima koje su dobili. Darvinova crna kutija Buba bombarder je insekt neupadljivog izgleda, duine oko jedan i po centimetar. M eutim, kada je ugrozi drugi insekt, ova buba ima poseban metod samoodbrane, izbac ujui mlaz vrelog rastvora prema neprijatelju iz otvora na zadnjem delu tela.16 Vr ela tenost opee metu, koja onda obino smisli drugi plan za veeru. Kako se taj trik s provodi? Vreme je da stavimo raspravu na otvoreno i da zanemarimo probleme javnih odnosa. Vreme za raspravu je sada, jer smo konano dosegli dno biologije, i sagledavanje je mogue. Na najdubljim nivoima biologije hemijskom nivou elije otkrili smo slo eni svet koji radikalno menja osnove na kojima se darvinistike debate moraju voditi. Razmotrimo, na primer, biohemijski pogled u debati kreacionizam/darvinizam u vez i sa bubom bombarderom. Buba bombarder Ispostavlja se da buba bombarder koristi hemiju. Pre bitke, specijalizovane stru kture zvane sekretorni renjevi proizvode veoma koncentrovanu meavinu dve hemikalij e, vodonik-peroksida i hidrokvinona (slika 21). Vodonikperoksid se moe kupiti u 42

apoteci; hidrokvinon se koristi za razvijanje fotografija. Meavina se alje u sklad inu komoru zvanu sabirna vezikula. Sabirna vezikula je povezana sa drugim odeljko m zvanim eksploziona komora, ali obino izolovana od nje. Ova dva odeljka su razdv ojena kanalom sa miiem sfinkterom, koji je veoma nalik na mii sfinkter od koga kod l judi zavisi suzdravanje. Za eksplozionu komoru vezan je niz voria ektodermalnih lezd a; one lue enzime kata lizatore u eksplozionu komoru. Kada se buba oseti ugroenom, ona gri miie koji okruuju skladinu komoru, dok istovremeno oputa mii sfinkter. To pot uje rastvor vodonikperoksida i hidrokvinona u eksplozionu komoru, gde se mea sa en zimima katalizatorima. 2. Zavrtnji i navrtnji Slika 2-1 Odbrambeni sistem bube bombardera: B, sabirna vezikula; E, eksploziona komora; G , ektodermalne lezde koje izluuju katalazu; L, Sekretorni renjevi; M, mii sfinkter; O , izvodni kanal. B sadri meavinu hidrokvinona i vodonik peroksida, koja eksplodira uz pomo katalaze kada ue u E. Preuzeto iz: Crowson, R. A. (1981) The Biology of the Coleoptera, Academic Press , New York, poglavlje 15. 43

Moda se pitate zato meavina vodonik peroksida i kvinona nije reagovala eksplozivno dok se nalazila u sabirnoj vezikuli. Zato to se mnoge hemijske reakcije teko odigr avaju ako nema lakog naina da se molekuli sastanu na atomskom nivou u suprotnom b i ova knjiga planula pri dodiru sa kiseonikom iz vazduha. Kao poreenje, razmotrim o zakljuana vrata. Nema lakog naina da se ljudi (recimo, tinejderi) sa suprotnih st rana vrata sastanu, ak i ako bi to eleli. Meutim, ako neko ima klju, onda se vrata m ogu otvoriti i poznanstva se mogu ostvariti. Enzim katalizator igra ulogu kljua, omoguavajui vodonikperoksidu i hidrokvi nonu da se sastanu na atomskom nivou kako bi reakcija mogla da se odigra.

Stvari sada postaju hemijski veoma zanimljive. Vodonik-peroksid se brzo razlae na obinu vodu i kiseonik, kao to e se vodo nik-peroksid u boci iz apoteke vremenom raz graditi ako se boca ostavi otvorena. Kiseonik reaguje sa hidrokvinonom proizvodei jo vode, plus veoma nadraljivu hemikaliju zvanu kvinon. Te reakcije oslobaaju veli ke koliine toplote. Temperatura rastvora se penje do take kljuanja; u stvari, deo i sparava. Para i gas kise onik vre znatan pritisak na zidove eksplozione komore. Uz sada zatvoreni mii sfinkter, kanal koji vodi van tela bube jedini je izlaz za klj ualu meavinu. Miii koji okruuju kanal omoguavaju da se parni mlaz usmeri tano prema iz oru opasnosti. Krajnji rezultat je: neprijatelj ove bube opeen parnim rastvorom t oksine hemikalije kvinona. Darvinova crna kutija Buba bombarder je omiljeni primer kreacionista (Institut za prouavanje stvaranja (Institute for Creation Research) je objavio knjigu Hejzel Mej Rua (Hazel May Ru e) Bombi, buba bombarder (Bomby, the Bombardier Beetle)). Oni peckaju evolucioni ste izuzetnim odbrambenim sistemom ove bube, pozivajui ih da objasne kako je moga o postepeno da evoluira. Riard Dokins (Richard Dawkins), profesor zoologije na Ok sfordu, prihvatio je izazov. Dokins je najbolji savremeni zastupnik darvinizma, koji ga popularizuje meu nenaunim krugovima. Njegove knjige, ukljuujui i kritiki orij entisanu Slepi asovniar (The Blind 44

Watchmaker), dostupne su laicima i veoma zabavne. Dokins pie strasno jer veruje d a je darvinizam istinit. Takoe veruje da je ateizam logian zakljuak na osnovu darvi nizma i da bi svet bio bolji ako bi vie ljudi delilo to gledite. U Slepom asovniaru Dokins se kratko osvre na bubu bo mbardera. Prvo navodi odeljak iz knjige naunog pi sca Frensisa Hiinga (Francis Hitching) Vrat irafe (The Neck of the Giraffe) koja i stie odbrambeni sistem bube bombardera kao deo argumenta protiv darvinizma: 2. Zavrtnji i navrtnji Dokins odgovara: [Buba bombarder] izbacuje mlaz smrtonosne meavine hidrokvinona i vodonik-peroksid a u lice neprijatelja. Ove dve hemikalije, kada se pomeaju, bukvalno eksplodiraju . Kako bi ih skladitila u telu, buba bombarder je razvila hemijski inhibitor koji ih ini bezopasnim. U trenutku kada buba izbacuje mlaz tenosti iz zadnjeg dela abd omena, dodaje se anti-inhibitor kojim se meavini vraa eksplozivnost. Koji bi to ni z dogaaja mogao da dovede do evolucije tako sloenog, koordinisanog i prefinjenog p rocesa? Bioloko objanjenje korak-po-korak apsolutno ne zadovoljava. I najmanja izm ena hemijske ravnotee odmah bi proizvela generaciju eksplodiranih buba.17 Kolega biohemiar mi je ljubazno dao bocu vodonik-peroksida i dovoljno hidrokvinon a za 50 buba bombardera. Upravo u da pomeam to dvoje. Po [Hiingu], eksplodirae mi u lice. Kreemo... Pa, jo uvek sam ovde. Sipao sam vodonik-peroksid u hidrokvinon, i apsolutno nita se nije desilo. ak se nije ni zagrejao... Izjava da ove dve hemikali je, kada se pomeaju, bukvalno eksplodiraju, netana je, iako se redovno ponavlja u k reacionistikoj literaturi. Usput, ako vas buba bombarder zanima, ono to se zaista deava je sledee: Istina je da ona izbacuje mlaz vrele meavine vodonikperoksida i hi drokvinona na neprijatelje. Meutim, vodonik-peroksid i hidrokvinon ne reaguju bur no, osim ako se doda katalizator. To je ono to buba bombarder ini. to se tie evoluci onih prekursora sistema, i vodonik-peroksid i razliite vrste kvinona koriste se 4 5

Darvinova crna kutija u druge svrhe u telesnoj hemiji. Preci bube bombardera pro sto su upotrebili za drugu svrhu hemikalije koje su jednostavno ve bile tu. Tako se evolucija odvija.18 Dokinsonovo objanjenje za evoluciju ovog sistema oslanja se na injenicu da su elem enti sistema jednostavno bili tu. Po tome, evolucija bi mogla da bude mogua. Ali Do kins nije objasnio kako se desilo da se vodonikperoksid i kvinoni zajedno izluuju u velikoj koncentraciji u jedan odeljak povezan kanalom i sfinkterom, sa drugim odeljkom koji sadri katalizator neophodan za brzu reakciju hemikalija. Kljuno pita nje je: Kako se sloeni bioloki sistemi mogu proizvesti postepeno? Problem sa gornj om debatom je da obe strane govore jedna mimo druge. Jedna strana je pogreno iznela injenice; druga strana samo ispravlja injenice. Ali je na darvini stima da odgovor e na dva pitanja: Prvo, koji su tano stupnjevi evolucije ovih insekata? Drugo, im ajui u vidu te stupnjeve, kako nas Dokins vodi od jednog stupnja do sledeeg? Dokin s nam nije dao nikakve detalje o tome kako je odbrambeni sistem bube bombardera mogao da evoluira. Iskoristimo ono to znamo o anatomiji ovog insekta da bismo pre tpostavili najpovoljnije uslove za njenu evoluciju. Prvo napominjemo da je funkc ija odbrambenog sistema bube bombardera odbijanje napadaa. Komponente sistema su (1) vodonik-peroksid i hidrokvinon, koje proizvode sekretorni renjevi; (2) enzimi katalizatori, koje proizvode ektodermalne lezde; (3) sabirna vezikula; (4) mii sfi nkter; (5) eksploziona komora; i (6) izvodni kanal. Ipak, nisu sve te komponente neophodne za funkcionisanje sistema. Sam hidrokvinon iritira napadae. Veliki bro j vrsta insekata sintetie kvinone koji se uopte ne izluuju, ali koje su loeg ukusa. Pr edator prvo nekoli cinu takvih buba proguta i ispljune, ali naui da u budunosti izb e gava druge iritantne bube, i na taj nain vrsta kao celina ima kori sti od takve o dbrane. Prema tome, sam hidrokvinon ima odbrambenu funkciju koju smo pripisali c elom sistemu. Da li se druge komponente mogu 46

Zaista, vodonikperoksid je takoe nadraujua materija, pa bi buba bila bezbednija ako bi mogla da lui, ak i pri niskoj tempe raturi i hidrokvinon i vodonikperoksid, ime bi pojaala iritirajui efekat. Skoro sve elije sadre enzim katalazu, koji razlae vodo nik eroksid na vodu i kiseonik uz oslobaanje toplote. Ako bi elije koje oblau kanal koj i vodi do spoljanje sredine luile malo katalaze, onda bi prilikom izbacivanja deo vodonik-peroksida bio razloen, zagrevajui rastvor i inei ga time nadraljivijim. Vrste bube bombardera iz Australije19 i Papue Nove Gvineje20 izbacuju mlazeve rastvor a koji variraju u temperaturi od toplog do vrueg, ali ne kljualog. Ako bi elije otp utale vie katalaze, rastvor bi postajao vreliji; na kraju bi se postigao optimum i zmeu vreline rastvora i izdrljivosti izlaznog kanala. Vremenom bi izla zni kanal mo gao da ovrsne i da se proiri kako bi omoguio porast temperature sve do take kljuanja rastvora. Zatim bi izluivanje peroksidaza u katalitiku meavinu obezbedilo aparat ko ji je u sutini identian onom prikazanom na slici 21. Sada imamo podesan scenario za evolucionu literaturu. Meutim, da li je razvoj odbrambenog sistema bube bombarde ra zaista objanjen? Naalost, ovde izneto objanjenje nije nita detaljnije od Darvinov e prie iz 19. veka o oku. Iako izgleda da imamo 47

dodavati sistemu bombardera na takav nain da se funkcija neprestano poboljava? Izg ledalo bi da mogu. Moemo da zamislimo da bi vrsta ostvarivala korist od koncentri sanja hidrokvinona u skladinom prostoru kao to je sabirna vezikula. To bi omoguilo bubi da proizvodi velike koliine ove nadraujue hemikalije i da time postane veoma n eukusna, ne izazivajui sebi unutranje pro bleme. Ako bi sabirna vezikula nekako raz vila kanal do spoljanje sredine, hidrokvinon bi mogao da curi i moda da odbije nap adae pre nego to bi oni progutali bubu. Mnoge vrste insekata imaju odbrambene pigi dijalne lezde sa takvom osnovnom strukturom: jednostavnim skladinim prostorom i ka nalom do spoljanje sredine, esto okruenim miiem koji omoguava izbacivanje sadraja iz t g prostora. Ovo bi se moglo poboljati razvijanjem miia sfinktera koji bi spreavao cu renje sadraja do odgovarajueg trenutka. 2. Zavrtnji i navrtnji

Vratimo se na ljudsko oko. Dokins i Hiing sukobljavaju se i oko ovog klasinog orga na. Hiing je u Vratu irafe naveo: Sve to na osnovu iznetog moemo da zakljuimo jeste da je darvinistika evolucija mogla da se odigra. Ako bismo mogli da analiziramo strukturne detalje bube do posledn jeg proteina i enzima, i ako bismo mogli da objasnimo sve te detalje na darvinis tiki nain, onda bismo mogli da se sloimo sa Dokinsom. Ipak, za sada ne moemo rei da l i korakpokorak razvoj naeg hipotetikog evolucionog toka predstavlja skokove od pojedin anih mutacija ili helikopterske prelaze izmeu udaljenih brda.

stalno promenljiv sistem, komponente koje kontroliu njegovo delovanje nisu poznat e. Na primer, sabirna vezikula je sloena, vieelijska struktura. ta ona sadri? Zato ima svoj odreen oblik? Rei da bi buba ostvarivala korist od koncentrisanja hidro kvinon a u skladinom prostoru je isto to i rei drutvo ostva ruje korist od koncentrisanja mo centralizovanoj vladi: U oba sluaja nain koncentrisanja i sabirni sud nisu objanjen i, a koristi bi u velikoj meri zavisile od detalja. Sabirna vezikula, mii sfinkter , eksploziona komora i izlazni kanal, same po sebi predstavljaju sloene strukture , sa puno neutvrenih podstruktura. tavie, stvarni procesi odgovorni za razvoj ekspl ozivne sposobnosti nisu poznati: ta uzrokuje da se sabirna vezikula razvije, da s e vodonik peroksid izlui, ili da se mii sfinkter obmota? Darvinova crna kutija Videti znai verovati Sasvim je oigledno da ako i najmanji detalj nije u redu ako je ronjaa mutna, ili ak o zenica ne moe da se iri, ili ako soivo postane neprozirno, ili se poremeti fokusi ranje onda se ne formira prepoznatljiva slika. Oko ili funkcionie kao celina ili uopte ne funkcionie. Kako je onda ono evoluiralo sporim, stalnim, beskrajno malim darvinistikim poboljanjima? Da li je stvarno verovatno da su se na hiljade i hilja de srenih sluajnih mutacija istovremeno odigrale kako bi soivo i mrenjaa, koje nisu o d koristi jedno 48

2. Zavrtnji i navrtnji Dokins, zahvalan to Hiing ponovo ide bradom napred (za noka ut), ne proputa priliku: bez drugog, evoluirale sinhrono? Kakva bi vrednost u pog ledu preivljavanja mogla da postoji od oka koje ne vidi?21

Nakon napada na Hiinga kao i na naunike Riarda Goldmita i Stefana Dej Gulda to se b u zbog sloenosti oka, Dokins nastavlja parafrazirajui argument arlsa Darvina za mog unost evolucije oka: Razmotrimo izjavu da ako i najmanji detalj nije u redu... [ako] se poremeti fokus iranje... onda se ne formira prepoznatljiva slika. anse ne mogu biti daleko od 50/ 50 da itate ove rei kroz naoare. Skinite ih i pogledajte uokolo. Da li biste se sloi li da se ne formira prepoznatljiva slika?... (Hiing) takoe navodi, kao da je oigledno , da soivo i mrenjaa nisu od koristi jedno bez drugog. Po kom autoritetu? Meni blis ka osoba imala je operaciju katarakte na oba oka. Ona uopte nema soivo u oima. Bez naoara ne bi mogla da igra tenis ili pak da cilja pukom. Meutim, ona me uverava da vam je mnogo bolje sa okom bez soiva nego sasvim bez oka. Moete da primetite ako n ailazite na zid ili na drugu osobu. Ako biste bili divlje stvorenje, sigurno bis te mogli da koristite oko bez soiva kako bi opazili maglovit oblik grabljivca, i smer iz koga se pribliava.22 Neke jednoelijske ivotinje imaju mrlju osetljivu na svetlost sa malo pigmenta iza nje. Zastor blokira svetlost koja dolazi iz jednog smera, to im prua neku predstavu o tome odakle dolazi svetlost. Meu vieelijskim ivotinjama... pigmentom zatamnjene eli je osetljive na svetlost postavljene su u mali pehar. To im prua neznatno bolju s posobnost utvrivanja smera... Ako pehar veoma produbite i zavrnete ivice na unutr a, na kraju ete dobiti kameru sa uzanim otvorom bez soiva... Kada imate pehar za o ko, skoro bilo kakav neznatno konveksan, neznatno providan materijal preko otvor a predstavljae poboljanje, zbog svojih rudimentarnih osobina soiva. Kada je jednom grubo protosoivo tu, dolazi do neprekidnih postepenih nizova poboljanja; inei ga deb ljim i providnijim 49

Darvinova crna kutija Dokins i Darvin nas pozivaju da verujemo kako se evolucija oka odigravala korak po korak, beskonano malim poboljanjima, nizom prelaznih obli ka. Ali jesu li ona beskonano mala? Setite se da mrlja osetljiva na svetlost koju D okins uzima kao svoju poetnu taku zahteva za funkcionisanje kaskadu faktora, ukljuu jui 11 cis-retinal i rodopsin. Dokins ih ne spominje. I odakle je mali pehar nastao? Lopta elija od koje se pehar mora nainiti teie da se zaokrugli ako se ne odrava u pr vilnom obliku molekularnom potporom. U stvari, postoje na desetine sloenih protei na koji su ukljueni u odravanje oblika elije, i jo desetine drugih koji kontroliu vane lijske strukture; u njihovom odsustvu, elije zauzimaju oblik brojnih mehuria sapun ice. Da li te strukture predstavljaju mutacije od jednog koraka? Dokins nam nije rekao kako je naizgled jednostavan pehar nastao. Iako nas uverava da bi bilo kaka v providan materijal bio poboljanje (setite se Hekelovog pogrenog miljenja da bi bilo lako proizvesti elije poto su svakako bile samo proste grudvice), nije nam reeno kol iko je teko proizvesti jednostavno soivo. Ukratko, Dokinsovo objanjenje zadrava se sam o na nivou grube anatomije. i inei da manje krivi sliku, proces dostie vrhunac onim to bismo svi prepoznali kao pravo soivo.23

I Hiing i Dokins pogreno su usmerili svoju panju. Oko, ili skoro svaka velika biolok a struktura, sastoji se od niza specifinih sistema. Funkcija same mrenjae jeste opaa nje svetlosti. Funkcija soiva je da skuplja i fokusira tu svetlost. Ako se soivo k oristi sa mrenjaom, rad mrenjae se poboljava, ali i mrenjaa i soivo mogu samostalno d unkcioniu. Slino tome, miii koji fokusi raju soivo ili pomeraju oko funkcioniu kao kon rakcioni sistemi, koji se mogu primeniti na puno razliitih sistema. Opaanje svetlo sti mrenjaom nije zavisno od njih. Suzni kanali i kapci takoe su sloeni sistemi, ali odvojivi od funkcije mrenjae. Hiingov argument je ranjiv jer on pogreno smatra inte grisani sistem za jedan sistem, i s pravom Dokins ukazuje na odvojivost komponen ti. Meutim, Dokins samo dodaje sloene sisteme 50

Darvin je znao da je njegova teorija postepene evolucije prirodnim odabiranjem n osila teko breme:

na sloene sisteme i to naziva objanjenjem. To se moe upore diti sa odgovorom na pita nje Kako se stereo sistem proizvodi? reima ukljuivanjem zvunika za pojaalo, i dodavanj m CD plejera, radio prijemnika, i kasetofona. Darvinistika teorija ili moe da da ko mpletno objanjenje proizvodnje zvunika i pojaala, ili ne moe. 2. Zavrtnji i navrtnji Neumanjiva sloenost i priroda mutacija Pa, za poetak, sistem koji je neumanjive (nesvodive) sloenosti. Pod neumanjivom sl oenou (irreducibly complex) podrazumevam jedinstven sistem sastavljen od nekoliko d obro uklopljenih delova koji meusobno delujui doprinose osnovnoj funkciji, a uklan janje bilo kog dela izaziva prestanak funkcije sistema. Neumanjivo sloen sistem n e moe se proizvesti direktno (to jest, neprestanim poboljavanjem prvobitne funkcij e, koja nastavlja da se odigrava istim mehanizmom) neznatnim, uzastopnim promena ma prethodnog sistema, jer je bilo koji prethodnik neumanjivo sloenom sistemu, ko me nedostaje jedan deo, po definiciji nefunkcionalan. Neumanjivo sloen bioloki sis tem, ako postoji tako neto, bio bi moan izazov darvinistikoj evoluciji. Poto prirodn o odabiranje moe da odabere samo sisteme koji ve funkcioniu, 51 Prihvatljivo je rei da se veliki deo naunog skepticizma oko darvinizma u prolom vek u usredsreivao na ovaj zahtev. Od Mivartove zabrinutosti oko poetnih stupnjeva nov ih struktura, do Margulisove koja odbacuje postepenu evoluciju, kritiari Darvina su pretpostavljali da je njegov kriterijum za neuspeh ispunjen. Ali, kako da bud emo sigurni? Koji tip biolokog sistema ne bi mogao da se formira brojnim, uzastopn im, malim modifikacijama? Ako bi se moglo pokazati da postoji bilo kakav sloeni organ koji nikako nije moga o da se formira brojnim, uzastopnim, malim modifikacijama, moja teorija bi apsol utno pala.24

onda ako se bioloki sistem ne moe postepeno proizvesti morao bi da se pojavi kao i ntegrisana jedinica odjednom, kako bi prirodno odabiranje imalo na emu da deluje. Meutim, ak i neumanjivo sloen sistem, koji otuda nije mogao da nastane evolucijom, ne moe iskljuiti mogunost indirek tnog, zaobilaznog puta. Ipak, kako se sloenost sis tema poveava, verovatnoa takvog indirektnog puta strmoglavo se smanjuje. A kako se broj neobjanjenih, neumanjivo sloenih sistema poveava, nae uverenje da je ispunjen Darvinov kriterijum neuspeha, strmoglavo se penje do maksimuma koji nauka dozvol java. Ukratko, moda je primamljivo zamisliti da neumanjiva sloenost zahteva viestru ke istovremene mutacije da bi evolucija mogla da bude daleko nasuminija nego to sm o mislili, ali i dalje mogua. Takvo pozivanje na grubu sreu nikada se ne moe pobiti . Pa ipak, to je prazan argument. Moe se isto tako rei da je svet srenom okolnou nast ao jue sa svim odlikama koje sada ima. Srea je metafizika pretpostavka; nauna objanje nja se pozivaju na uzroke. Skoro je opte prihvaeno da bi takvi iznenadni dogaaji bi li nespojivi sa gradualizmom kakav je Darvin zamislio. Riard Dokins dobro objanjav a ovaj problem: Razlog tome nalazi se u prirodi mutacija. Darvinova crna kutija Evolucija verovatno nije uvek postepena. Ali mora biti postepena kada se koristi za objanjenje pojave sloenih, naizgled dizajniranih objekata, kao to su oi. Jer ako nije postepena u tim sluajevima, prestaje da ima bilo kakvu mo objanjavanja.25 U biohemiji, mutacija predstavlja promenu DNK. Da bi se nasledila, promena se mo ra javiti u DNK reproduktivne elije. Najjednostvanija mutacija javlja se sa prome nom jednog nukleotida (nukleotidi su gradivni blokovi DNK) u drugi. Umesto toga, j edan nukleotid moe se dodati ili izostaviti kada se DNK kopira tokom elijske deobe . Ponekad, ipak, ceo region DNK hiljade ili milioni nukleotida sluajno se izbacuj u ili dupliraju. To se takoe rauna kao pojedinana mutacija, jer se deava odjednom, u jedinstvenom 52

dogaaju. Uopte, pojedinana mutacija moe u najboljem sluaju da proizvede samo malu pro menu u organizmu ak i ako nam promena izgleda kao velika. Na primer, postoji dobr o poznata mutacija zvana antennapedia koju naunici mogu da proizvedu kod laborato rijske vinske muice: nesreni mutirani organizam ima noge koje mu izrastaju iz glav e umesto antena. Iako nam to izgleda kao velika promena, u stvari nije. Noge na glavi tipine su noge vinske muice, samo na pogrenom mestu. Ovde u upotrebiti uporeenj e sa uputstvom za sklapanje korak po korak. Mutacija je promena u jednom od niza uputstava. Tako, umesto da kae: Uzmite navrtanj od 0,5 centimetra, mutacija kae: Uzm ite navrtanj od 0,6 centimetra. Ili umesto: Postavite okrugli klju u okruglu rupu, m ogli bismo da dobijemo: Postavite okrugli klju u etvrtasti otvor. Ili umesto: Privrsti te sedite za vrh motora, mogli bismo da dobijemo Privrstite sedite za upravlja (ali bi mo to mogli ostvariti samo ako bi se navrtnji i zavrtnji mogli privrstiti za upra vlja). Ono to mutacija ne moe da uini jeste da promeni sve korake uputstva odjednom, pa da ,re cimo, dobijemo uputstvo za nastanak faksimil aparat umesto radija. 2. Zavrtnji i navrtnji Ako se vratimo na bubu bombardera i ljudsko oko, pitanje je da li se brojne anat omske promene mogu objasniti velikim brojem malih mutacija. Odgovor koji daju ev olucionisti je: ne moemo da procenimo. I odbrambeni sistem bube bombardera i oko kimenjaka sadre tako puno molekularnih komponenti (reda veliine desetina hiljada ra zliitih tipova molekula) da je njihovo nabrajanje i razmiljanje o mutacijama koje su mogle da ih proizvedu trenutno nemogue. Previe navrtanja i zavrtanja (i spojki, motornih delova, upravljaa, i tako dalje) nije objanjeno. Rasprava meu nama da li bi darvinistika evolucija mogla da proizvede tako velike strukture liila bi na ras pravu izmeu naunika 19. veka o tome jesu li elije mogle da se jave spontano. Takve rasprave su uzaludne, rekli bi evolucionisti, jer nisu poznate sve komponente. M eutim, to nas ne bi smelo omesti; i drugi vekovi nisu mogli da odgovore na mnoga pitanja koja su ih zanimala. tavie, to to 53

jo uvek ne moemo da procenimo pitanje evolucije oka ili bube, ne znai da ne moemo da procenimo tvrdnje darvinizma za bilo koju bioloku strukturu. Kada se spustimo sa nivoa cele ivotinje (kao to je buba) ili celog organa (kao to je oko) na molekular ni nivo, onda u mnogim sluajevima moemo da donesemo sud o evoluciji jer su svi del ovi mnogih molekularnih sistema poznati. U narednih pet poglavlja susreemo se sa n izom takvih sistema i doneti presudu. Vratimo se sada pojmu neumanjive sloenosti. Na ovom mestu u naoj raspravi neumanjiva sloenost je samo izraz ija mo lei u najveoj meri u njegovoj definiciji. Moramo saznati kako moemo da prepoznamo neumanjivo sl oen sistem. Poznajui prirodu mutacija, kada moemo biti sigurni da je bioloki sistem neumanjivo sloen? Prvi korak u odreivanju neumanjive sloenosti jeste odre ivanje i fu nkcije sistema, i svih njegovih komponenata. Neuma njivo sloen objekat bie sastavlj en od nekoliko delova, od kojih svi doprinose funkciji. Da bi se izbegli problem i sa veoma sloenim objektima (kao to su oi, bube, ili drugi vieelijski bioloki sistemi ) poeu sa jednostavnim mehanikim primerom: skromnom miolovkom. Darvinova crna kutija Funkcija miolovke je da uhvati mia kako ne bi mogao da vri neprijateljske aktivnost i kao to je grickanje dakova sa branom ili elektrinih kablova, ili ostavljanje malih podsetnika svog prisustva po nepoienim uglovima. Miolovka koju neki koriste sastoji se iz par delova (slika 22): (1) ravna drvena platforma koja slui kao postolje; ( 2) metalni udara, koji vri posao hvatanja mia; (3) opruga sa produenim krajevima koj i pritiskaju platformu i udara kada je zamka nategnuta; (4) osetljiva kukica koja se aktivira pri delovanju i najmanjeg pritiska, i (5) metalna poluga koja povez uje kukicu i dri udara kada je zamka nategnuta. (Takoe postoje raznovrsni dodaci ko ji odravaju sistem u jednom komadu.) Drugi korak pri odreivanju da li je sistem ne umanjivo sloen je: upitati da li su svi pomenuti delovi neophodni za funkciju. U 54

ovom primeru, odgovor je jasno da. Pretpostavimo da dok itate jedne veeri, ujete dobo vanje noica u ostavi, i kreete do fioke da uzmete miolovku. Naalost, usled loe proizv odnje, nedostaje joj jedan od gore navedenih delova. Koji bi deo mogao da nedost aje, a da vam i dalje omoguava da uhvatite mia? Da nema drvene os2. Zavrtnji i navrtnji Slika 2-2 Kuna miolovka Da bismo osetili punu snagu zakljuka da je sistem neumanjivo sloen i da prema tome nema funkcionalne prethodnike, moramo razlikovati fizikog prethodnika od koncept ualnog (pojmovnog) prethodnika. Gore opisana zamka nije jedini sistem koji moe da 55 nove, ne bi bilo postolja za privrivanje drugih komponenata. Da nema udaraa, mi bi mo gao da igra celu no na platformi i ne bi bio pritisnut za drvenu osnovu. Kada ne bi bilo opruge, udara i postolje stajali bi oputeni i glodar ponovo ne bi bio omet en. Kada ne bi bilo kukice ili metalne spojne poluge, onda bi opruga povukla uda ra im ga pustite; da biste koristili takvu zamku morali biste da jurite mia uokolo drei zamku otvorenu.

onesposobi mia. Pri drugim prilikama neki ljudi su koristili lepljivu zamku. Moe s e koristiti i kutija koja se dri otvorena tapom koji se moe ukloniti izdaleka, bar u teoriji. Ili se na mia jednostavno moe pucati pukom. Meutim, to nisu fiziki prekurs ori (prethodnici) standardne miolovke, poto se ne mogu preobraziti, darvinistiki ko rak po korak, u zamku sa osnovom, udaraem, oprugom, kukicom i spojnom polugom. Da pojasnimo stvar, razmotrimo niz: skejtbord, kolica, bicikl, motocikl, automobil , avion, mlazni avion, svemirski brod. To izgleda kao prirodna progresija, jer p redstavlja listu objekta koji se mogu koristiti za prevoz, a i zato to su poreani po sloenosti. Konceptualno se mogu povezati i stopiti u jedan neprekidan niz. Meut im, da li je, na primer, bicikl fiziki (i potencijano darvinistiki) prethodnik mot ocikla? Ne. To je samo pojmovni prethodnik. Nijedan motocikl u istoriji, ak ni pr vi, nije bio jednostavno sainjen preureivanjem bicikla na nain korak po korak. Lako b i moglo da se desi da tinejder jedne nedelje popodne odlui da uzme stari bicikl, s tari motor za kosilicu, i neke rezervne delove i (uz nekoliko sati napora) napra vi motocikl koji radi. Ali to samo pokazuje da ljudi mogu da dizajniraju neumanj ivo sloene sisteme, to ve znamo. Da bi bio prethodnik u Darvinovom smislu, moramo d a pokaemo da se motocikl moe izgraditi brojnim, uzastopnim, malim promenama bicikla. Darvinova crna kutija

Pokuajmo onda da evoluiramo bicikl u motocikl postepenim nagomilavanjem mutacija. Pretpostavimo da je fabrika proizvodila bicikle, ali da se povremeno javljala g reka u proizvodnji. Pretpostavimo dalje da kada bi greka dovela do poboljanja u bic iklu, onda bi prijatelji i susedi srenog kupca zahtevali sline bicikle, a fabrika bi izvrila zamenu opreme kako bi mutacija bila trajna odlika. Prema tome, kao bio loke mutacije, uspene mehanike mutacije umnoile bi se i rairile. Meutim, ako nae pore e treba da bude bitno za biologiju, svaka promena moe da predstavlja samo blagu m odifikaciju, duplikaciju ili preraspored ve postojeih komponenata, i promena mora da pobolja funkciju bicikla. Prema tome, ako bi fabrika grekom poveala veliinu navrt nja ili smanjila 56

prenik zavrtnja, ili dodala jo jedan toak na prednju osovinu ili levo od zadnje gum e, ili stavila pedalu na upravlja ili postavila dodatne konice, i ako bi bilo koja od tih blagih promena poboljala vonju biciklom, onda bi kupci odmah primetili pob oljanje i mutirani bicikli bi, na pravi darvinistiki nain, dominirali tritem. 2. Zavrtnji i navrtnji

Da li bismo uz te uslove mogli da evoluiramo bicikl u motocikl? Moemo da idemo u pravom smeru inei sedite udobnijim u malim koracima, tokove vee, i ak (pretpostavljaju da nai kupci vole bajkerski izgled) imitirajui opti oblik na razliite naine. Ali moto ikl zavisi od izvora goriva, a bicikl nema nita to se moe postepeno modifikovati ka ko bi postalo rezervoar za benzin. A koji deo bicikla bi se mogao duplirati kako bi poeo da izgrauje motor? ak i kada bi srena nezgoda ubacila motor za kosilicu iz susedne fabrike u fabriku bicikla, motor bi morao da se postavi na bicikl i da s e povee na pravi nain za lanac. Kako se to moe izvesti korak po korak uz pomo delova bicikla? Fabrika koja proizvodi bicikle jednostavno ne bi mogla da proizvede mo tocikl prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije nastale brojnim, uzastopni m, malim promenama i u stvari istorija nema primera sloene promene u proizvodu koj a bi se odigravala na taj nain. Bicikl, prema tome, moe da bude pojmovni prethodni k motocikla, ali nije fiziki. Darvinistika evolucija zahteva fizike prethodnike. Razmotrili smo pitanje neumanjive sloenosti kao izazov evoluciji korakpokorak. Meuti m, postoji jo jedna potekoa za Darvina. Moja prethodna lista faktora, koji sainjavaj u miolovku neumanjivo sloenom, bila je u stvari previe velikoduna, jer ne moe da funk cionie bilo kakva naprava sa pet delova standardne miolovke. Da je osnova nainjena od papira, na primer, zamka bi se raspala. Da je udara previe teak, polomio bi opru gu. Da je Minimalna funkcija 57

opruga previe labava, ne bi pokretala udara. Da je spojna poluga prekratka, ne bi dosegla do kukice. Da je kukica prevelika, ne bi se otputala u odgovarajue vreme. Jednostavna lista delova miolovke je neophodna, ali nije dovoljna, da bi proizvel a funkcionalnu miolovku. Darvinova crna kutija Da bi bio kandidat za prirodno odabiranje, sistem mora da ima sposobnost vrenja m inimalne funkcije: sposobnost da se izvri zadatak u fiziki realnim okolnostima. Mio lovka nainjena od nepodesnih materijala ne bi ispunila kriterijum minimalne funkc ije, jer ak i sloene maine koje vre ono za ta su napravljene ne moraju biti od velike koristi. Kao ilustraciju, pretpostavimo da je prvi vanbrodski motor dizajniran i iznet na trite. Motor je radio glatko sagorevajui benzin pri kontrolisanoj stopi, prenosei silu du osovine, i okreui propeler ali je propeler rotirao brzinom od samo jednog obrtaja na as. To je impresivan tehnoloki podvig; jer na primer, sagorevan je benzina u konzervi pored propelera ne okree ga uopte. Svejedno, malo ljudi bi k upilo takvu mainu, jer ne radi na nivou podesnom za svoju svrhu. Funkcionalne odl ike mogu biti nepodesne iz jednog od dva razloga. Prvi je ako maina ne moe da urad i posao. Par koji peca na sredini jezera u amcu sa sporim propelerom ne bi stigao do pristanita: nasumine struje vode i vetra skrenule bi njihov amac sa kursa. Drug i razlog, zbog koga bi funkcionalne odlike mogle da budu nepodesne, jeste ako su manje efikasne od onoga to bi se moglo ostvariti jednostavnijim sredstvima. Niko ne bi koristio neefikasan, vanbrodski motor ako bi mogao isto ili bolje da proe sa veslom. Za razliku od neumanjive sloenosti (kada moemo da navedemo pojedinane delove), mini malnu funkciju ponekad je teko definisati. Ako jedan obrtaj na sat nije dovoljan za vanbrodski motor, ta je sa sto? Ili hiljadu? Svejedno, minimalna funkcija je k ritina u evoluciji biolokih struktura. Na primer, kolika je minimalna funkcija hid rokvinona koju grabljiva ivotinja moe da ose ti? Koliki e porast temperature rastvor a osetiti? Ako grabljivica 58

Biohemija je pokazala da bilo koji bioloki sistem koji zahteva vie od jedne elije ( kao to je organ ili tkivo) neophodno predstavlja sloenu mreu puno razliitih sistema izuzetne sloenosti. Najprostija samodovoljna, umnoavajua elija ima kapacitet da proizv ede hiljade razliitih proteina i drugih molekula, u razliitim trenucima i pod prom enljivim uslovima. Sinteza, razgradnja, stvaranje energije, replikacija, odravanj e elijske arhitekture, pokretljivost, regulacija, popravka, komunikacija sve te f unkcije odigravaju se u praktino svakoj eliji, a svaka funkcija i sama zahteva int erakciju mnogo komponenti. Poto svaka elija predstavlja takvu isprepletenu mreu sis tema, ponavljali bismo greku Frensisa Hiinga pitajui da li su vieelijske strukture mo gle da evoluiraju na darvinistiki nain, korak po korak. To bi bilo kao pitati ne d a li je bicikl mogao da evoluira u motocikl, ve da li je fabrika bicikala mogla d a evoluira u fabriku motocikala! Evolucija se ne bi odigravala na nivou fabrike; odigravala bi se na nivou navrtanja i zavrtanja. nije osetila siunu koliinu hidrokvinona ili malu promenu temperature, onda se naa do kinsovska pria o evoluciji bube bombardera moe staviti u ravan sa priom o kravi koj a preskae mesec. Neumanjivo sloeni sistemi predstavljaju nezgodne prepreke darvini stikoj evoluciji; potreba za minimalnom funkcijom u velikoj meri pojaava dilemu. 2. Zavrtnji i navrtnji Navrtnji i zavrtnji Argumenti Dokinsa i Hiinga nisu uspeni jer nikada ne govore o onome to se nalazi u sistemima oko kojih raspravljaju. Ne samo da je oko izuzetno sloeno, ve je i sama m rlja osetljiva na svetlost kojom Dokins zapoinje svoj sluaj jedan vieelijski organ, ij a svaka elija ini sloenost motocikla ili televizora beznaajnom pri poreenju. Ne samo da odbrambeni aparat bube bombardera zavisi od niza delova koji meusobno sarauju, ve i elije koje proizvode hidrokvinon i vodonik peroksid zavise u tom pogledu od v eoma velikog broja komponenti; elije koje izluuju katalazu 59

veoma su sloene; a mii sfinkter koji odvaja sabirnu vezikulu od eksplozione komore predstavlja sistem sistema. Zbog toga, Hiingov argument o neverovatnoj sloenosti b ube bombardera lako se zamagli do beznaajnosti, a Dokinsov odgovor zadovoljava sa mo dok ne zatraimo vie detalja. Darvinova crna kutija Nasuprot biolokim organima, analiza jednostavnih mehanikih predmeta relativno je d irektna. Brzo smo pokazali da je miolovka neumanjivo sloena, i mogli smo da zakljui mo ono to smo ve znali da je miolovka nainjena kao celovit sistem. Ve smo znali da mo tocikl nije nesvesno proizveden malim, uzastopnim poboljanjima bicikla, i povrna a naliza pokazuje da je to nemogue. Mehaniki objekti ne mogu da se razmnoavaju i muti raju kao bioloki sistemi, ali nam hipotetiki uporedivi dogaaji u zamiljenoj fabrici pokazuju da mutacija i razmnoavanje nisu glavne prepreke evolucije mehanikih objek ata. Sami zahtevi odnosa struktura funkcija su ti koji blokiraju evoluciju darvi nistikog tipa. Maine je relativno lako analizirati jer su i njihova funkcija i svi njihovi delovi, svaki navrtanj i zavrtanj, poznati i mogu se navesti. Onda je l ako videti da li je bilo koji dati deo potreban za funkciju sistema. Ako sistem zahteva nekoliko tesno povezanih delova za funkcionisanje, onda je neumanjivo sl oen, i zakljuiemo da je proizveden kao integrisana jedinica. U principu, bioloki sis temi se takoe mogu analizirati na taj nain, ali samo ako se mogu nabrojati svi del ovi sistema i ako se moe utvrditi funkcija. U prolih nekoliko decenija, savremena biohemija je rasvetlila sve ili veinu kompon enata brojnih biohemijskih sistema. U pet narednih poglavlja govoriu o nekoliko n jih. U 3. poglavlju razmotriu zadivljujuu strukturu zvanu cilija (treplja), koju nek e elije koriste za plivanje. U narednom poglavlju govoriu o onome to se deava kada p oseete prst i pokazati da je prividna jednostavnost zgruavanja krvi prikriveno sloe na. Nakon toga u razmotriti kako elije prenose materijale iz jednog subelijskog ode ljka u drugi, nailazei na veliki broj istih problema na koje federalni transport nailazi pri isporuci paketa. U 6. poglavlju u govoriti 60

o vetini samoodbrane na elijskom nivou, naravno. Moj poslednji biohemijski primer bie u 7. poglavlju, gde razmotram sloeni sistem koji elija zahteva radi izgradnje s amo jednog od svojih gradivnih blokova. U svakom poglavlju u razmotriti da li je si stem o kome se govori mogao postepeno da se razvije na darvinistiki nain, kao i ta je nauna zajednica rekla o moguoj evoluciji tih sistema. 2. Zavrtnji i navrtnji Nastojao sam da tih pet poglavlja sa primerima bude to je mogue itljivije i prijatn ije. Ne govorim ni o kakvim nejasnim konceptima osobenim za biohemiju ni o emu to je tee od ideje spajanja ili isecanja. Svejedno, kao to sam spomenuo u predgovoru, da biste cenili sloenost, morate je iskusiti. Sistemi koje opisujem sloeni su jer sad re mnogo komponenti. Meutim, nema ispita na kraju knjige. Detaljna rasprava treba samo da vam omogui uvid u sloenost sistema, ne da proveri vae pamenje. Neki itaoci e m oda eleti da se odmah udube u primere, drugi e moda eleti samo da ih brzo pregledaju i da se kasnije vrate kada budu spremni za vie detalja. Unapred se izvinjavam zbog sloenosti materijala, ali je to svoj stveno materiji ko ju elim da predstavim. Riard Dokins moe da pojednostavi sadraj koliko god eli, jer mu je namera da uveri svoje itaoce kako se darvinistika evolucija odvija bez problem a. Meutim, da bismo uvideli prepreke evoluciji, moramo se uhvatiti u kotac sa sloen ou. 61

Drugi deo Pregled sadraja kutije

3. poglavlje

Veslaj, veslaj Koliko god to moda udno zvui, savremena biohemija je pokazala da elijom upravljaju m aine doslovno, molekularne maine. Kao i maine koje pravi ovek (kao to su miolovke, bi ikli i svemirski brodovi), molekularne maine variraju od jednostavnih do izuzetno sloenih: mehanike maine koje generiu silu, kao one u miiima; elektronske maine, kao o e u nervima; maine na solarnu energiju, kao one za fotosintezu. Naravno, molekula rne maine izgraene su prvenstveno od proteina (belanevina), a ne od metala i plasti ke. U ovom poglavlju govoriu o molekularnim mainama koje omoguavaju elijama da pliva ju, i videete ta im je potrebno za to. Proteini (Belanevine) Ali prvo, malo neophodnih detalja. Da bi se razumela molekularna osnova ivota, mo ra postojati predstava o tome kako proteini funkcioniu. One koji ele da znaju sve detalje kako se proteini proizvode, kako im njihova struktura omoguava da budu ta ko efektivne, i tako dalje ohrabrujem da iz biblioteke pozajme uvodni udbenik iz biohemije. Za one koji ele da saznaju neto o nekoliko detalja kao na primer kako i zgledaju aminokiseline, i koji nivoi strukture belanevina postoje postoji dodatak koji govori o proteinima i nukleinskim kiselinama. Meutim, za nae potrebe bie dovo ljan ponueni pregled ovih izuzetnih biohemikalija. Veina ljudi razmilja o proteinim a kao o neemu to se jede. Meutim, u telu ive ivotinje ili biljke oni igraju veoma akt ivne uloge. Proteini predstavljaju maine unutar ivih tkiva koje 65

izgrauju strukture i vre hemijske reakcije neophodne za ivot. Na primer, prvi korak u skladitenju energije u eer i njenu izmenu u oblik koji telo moe da koristi, vri ka talizirajui protein (enzim) zvan heksokinaza; koa je u najveoj meri izgraena od prot eina zvanog kolagen; a kada svetlost pogodi vau mrenjau, protein rodopsin zapoinje p roces vienja. ak i uz ovaj ogranieni broj primera moete videti da su proteini zapanj ujue raznovrsni. Tako, dati protein ima samo jednu ili mali broj uloga: rodopsin ne moe da formira kou, a kolagen ne moe da ostvari korisnu reakciju sa svetlou. Prema tome, tipina elija sadri hiljade i hiljade razliitih vrsta proteina za vrenje mnogih ivotnih zadataka. Darvinova crna kutija Proteini se proizvode hemijskim vezivanjem aminokiselina u lanac. Proteinski lan ac obino ima izmeu pedeset i hiljadu aminokiselinskih veza. Svaku poziciju u lancu zauzima jedna od dvadeset razliitih aminokiselina. Po tome lie na rei, koje su raz liitih duina ali nainjene od samo 30 slova. U stvari, biohemija esto oznaava svaku am inokiselinu skraenicom od jednog slova G za glicin, S za serin, H za histidin, i tako dalje. Svaka od 20 aminokiselina ima razliit oblik i razliite hemijske osobin e. Na primer, W je velika ali je A mala, R nosi pozitivno naelektrisanje a E neg ativno, S vie voli da se rastvara u vodi a I vie voli ulja, i tako dalje. Lanac ve rovatno zamiljate kao neto veoma savitljivo, bez odreenog oblika. Meutim, lanci amin okiselina, tj. proteini nisu takvi. Proteini koji funkcioniu u eliji uvijaju se u veoma precizne strukture, prilino razliite za razne tipove belanevina. Uvijanje se vri automatski kada, na primer, pozitivno naelektrisana aminokiselina privue negat ivnu; aminokiseline koje vole ulje priljubljuju se kako bi istisle vodu; velike aminokiseline se istiskuju iz malih prostora, i tako dalje. Dva razliita aminokis elinska niza (to jest dva razliita proteina) mogu da se uviju u strukture koje su toliko specifine i razliite jedna od druge kao to su francuski klju i testera. 66 Oblik uvijenog proteina i precizan poloaj razliitih aminokiselinskih grupa su ti k oji omoguavaju belanevini da funkcionie

(slika 31). Na primer, ako je posao jednog proteina da se specifino vee za drugi pr otein, onda njihova dva oblika moraju meusobno da se uklope kao ruka i rukavica. Ako na prvoj belanevini postoji pozitivno naelektrisana aminokiselina, onda je dr ugoj belanevini bolje da ima negativno naelektrisanu aminokiselinu; u suprotnom, dva proteina nee se drati zajedno. Ako je posao proteina da katalizuje hemijsku re akciju, onda oblik enzima generalno odgovara obliku hemikalije koja predstavlja njenu metu. Kada se vezuje, enzim ima precizno postavljene aminokiseline za izaz ivanje hemijske reakcije. Ako je oblik kljua ili testere znaajno iskrivljen, alat ne radi. Isto tako, ako je oblik proteina naruen, on ne uspeva da vri svoj posao. Savremena biohemija je uspostavljena pre pedeset godina, kada je nauka poela da s hvata kako proteini izgledaju. Od tada su nainjeni veliki koraci u rasvetljavanju procesa funkcionisa nja pojedinih proteina. Generalno, rad elije zahteva timove p roteina; svaki deo tima vri samo jedan deo veeg zadatka. Da bi stvari bile to je mo gue jednostavnije, u ovoj knjizi u se koncentrisati na timove proteina. Krenimo sa da na plivanje. 3. Veslaj, veslaj

Zamislite kako jednog letnjeg dana odetate do oblinjeg bazena radi rekreacije. Nak on to ste se namazali losionom za sunanje, leite na pekiru itajui najnovije izdanje as pisa Istraivanje nukleinskih kiselina (Nucleic Acids Research) i ekate da doe red n a odrasle. Kada se konano zauje pitaljka i prekomerno ivahna mlaa gomila napusti baze n, oprezno umaete stopala u vodu. Polagano, bolno, sputate ostatak tela u neoekivan o hladnu vodu. Poto to ne bi bilo dostojanstveno, neete praviti nikakve strmoglave skokove sa odskone daske, niti igrati odbojku u vodi sa mladima. Umesto toga, pr eplivavaete bazen. Plivanje Podiui desnu ruku sa strane i iznad glave, uranjate je u vodu ispred sebe, zavravaj ui jedan zamah. Tokom zamaha, nervni 67

impulsi putuju iz mozga u miie ruke, stimuliui ih da se gre po specifinom redosledu. M iii koji se gre povlae kosti, prouzrokujui podizanje i rotiranje humerusa (ramene kos ti). Darvinova crna kutija Slika 3-1 (Gore) Kada se dva proteina specifino veu, njihovi oblici se podudaraju. (Dole) Da bi katalizovao hemijsku reakciju, enzim postavlja grupe blizu hemikalije za koj u se vezuje. Makaze predstavljaju aminokiselinske grupe na proteinu koje e hemijs ki isei specifini molekul, predstavljen svetlo obojenim oblikom. 68

Istovremeno drugi miii pribliavaju kosti prstiju, tako da vaa aka formira zatvorenu k upu. Uzastopni nervni impulsi podstiu druge miie da se oputaju i gre, poteui na razne aine radijus i ulnu (bicu i podlakatnu kost), i usmeravajui aku nanie u vodu. Sila ko ju ruka i aka vre na vodu potiskuje vas unapred. 3. Veslaj, veslaj

Nakon zavretka oko polovine gore navedenih radnji zapoinje slian ciklus, ovog puta sa kostima i miiima leve ruke. Istovremeno, nervni impulsi putuju do miia vaih nogu, i nei da se one ritmiki gre i oputaju, povlaei kosti nogu gore i dole. Prosecajui kroz v du pri vrtoglavih 3 kilometara na as primeujete da pos taje teko razmiljati; javlja s e oseaj peenja u pluima i, mada su vam oi otvorene, stvari poinju da se zatamnjuju. O h, da zaboravili ste da diete. Za predsednika Forda govorilo se da nije mogao da hoda i vae gumu za vakanje u isto vreme; vama je teko da koordinirate okretanje glav e do povrine vode i nazad sa drugim kretanjima potrebnim za plivanje. Bez kiseoni ka za metabolisanje goriva mozak poinje da se iskljuuje, spreavajui putovanje nervni h impulsa do udaljenih regiona tela. Pre nego to se onesvestite i doivite ponienje da vas izbavi spasilac koji pripada generaciji X, zaustavljate se, ustajete u vo di dubine 1,2 metra, i zapaate da ste samo oko 6 metara od ivice bazena. Da biste prevazili problem sa disanjem, odluujete da plivate leno. Leno plivanje ukljuuje vein u istih miia kao i kraul, a omoguava vam da diete bez koordinisanja vratnih miia sa sv im ostalim. Ali sada ne vidite kuda idete. Neizbeno skreete sa kursa, prilazite pr eblizu odbojkaima i u glavu vas udara pogreno upuena lopta.

Da biste se udaljili od odbojkaa koji se izvinjavaju, odlazite u dublji kraj baze na i odravate se zamasima nogu. Odravanje na vodi koristi miie nogu, pruajui vam eljen vebanje. Takoe omoguava lako disanje i jasan vid. Ali, nakon nekoliko minuta miie no gu hvataju grevi. Duboko unutar vaih mlitavih udova, vama nepoznati, retko korieni m iii, uvaju dovoljno goriva samo za kratke eksplozije aktivnosti, praene dugim period ima 69

odmora. Tokom neuobiajeno produenog vebanja brzo ostaju bez energije i prestaju efe ktivno da funkcioniu. Nervni impulsi izbezumljeno pokuavaju da izazovu pokrete pot rebne za plivanje, ali zbog zastoja miia, vae noge su beskorisne kao miolovka sa pol omljenom oprugom. Darvinova crna kutija Scenario sa bazenom ilustruje zahteve za plivanje. Takoe pokazuje da se efikasnos t moe poboljati dodavanjem pomonih sistema osnovnoj opremi za plivanje. Da uzmemo p oslednju scenu kao prvu; plutanje zahteva samo da je objekat manje gustine u odn osu na vodu; ne zahteva aktivnost. Sposobnost plutanja mogunost da se deo tela od rava iznad vode bez aktivnog napora svakako moe biti od koristi. Pa ipak, poto onog a ko pluta nosi vodena struja, mogunost plutanja nije isto to i sposobnost plivanj a. Oputate se i ostajete nepomini. Na sreu, veliki region tela oko pojasa ima manju gu stinu od vode, i to vam omoguava da plutate. Nakon minut ili dva leanja u vodi, miie nogu naputa gr i oputaju se. Ostatak perioda za plivanje za odrasle provodite spok ojno plutajui po dubljem delu bazena. To ne obezbeuje puno vebanja, ali je bar prij atno dok se ponovo ne zauje pitaljka i ne izgura vas stampedo razigrane dece. ta je potrebno? Sistem za utvrivanje pravca (kao to je vid) takoe je koristan za plivanje; meutim, n i to nije sposobnost plivanja. U prii ste mogli da izvesno vreme plivate leno i ta ko napredujete kroz vodu. Nesposobnost da se osmatra okruenje na kraju moe da dove de do nesrea. Svejedno, moe se plivati sa sposobnou vida ili bez nje. Plivanje, jasn o, zahteva energiju; beskorisni miii koje je uhvatio gr odmah izazivaju prestanak r ada sistema. Meutim, preli ste 6 metara pre nego to vam je ponestalo kiseonika, a z atim ste se nakratko nogama odravali u vodi dok se nisu pojavili grevi. Iako svaka ko utiu na razdaljinu koju pliva moe da pree, veliina 70

i efikasnost sistema energetske rezerve ne spadaju u sistem za plivanje. 3. Veslaj, veslaj Razmotrimo sada mehanike zahteve za plivanje. Koristili ste ake i stopala da ostva rite kontakt sa vodom i gurali je, pokreui tako telo u suprotnom smeru. Bez udova, ili neeg slinog, aktivno plivanje bilo bi potpuno nemogue. Prema tome, moemo da zak ljuimo da je jedan neophodan element za plivanje veslo. Drugi neophodan element j e motor ili izvor energije koji ima dovoljno goriva da traje bar nekoliko ciklus a. Na organskom nivou kod ljudi, motor je mii noge ili ruke koji se naizmenino gri i oputa. Ako je mii paralizovan, nema efektivnog motora i plivanje je nemogue. Posled nji zahtev je za vezom izmeu motora i povrine vesla: kod ljudi, to su oblasti kost iju za koje se dre miii. Ako je mii odvojen od kosti, i dalje moe da se gri; meutim, ne pomera kost, plivanje se ne odvija. Mehanike primere sistema za plivanje lako je pronai. Moja najmlaa erka ima igraku ribu na navijanje koja mrda repom, kreui se onekle neobino po kadi. Rep ribe igrake predstavlja povrinu za veslanje, opruga na navijanje je izvor energije, a spojna poluga prenosi energiju. Ako jedan od delo va veslo, motor ili spojnik nedostaje, onda riba ne ide nikuda. Kao miolovka bez opruge, sistem za plivanje bez vesla, motora ili spojnika beznadeno je nepotpun. Poto je sistemima za plivanje potrebno nekoliko delova da bi radili, oni su neuma njivo sloeni. Imajte na umu da govorimo samo o delovima koji su zajedniki svim sistemima za pli vanje ak i najjednostavnijim. esto se javlja dodatna sloenost. Na primer, riba igrak a moje erke ima, pored repa, opruge i spojne poluge, nekoliko zupanika koji prenos e silu sa poluge na rep. Brod koga pokree propeler ima raznovrsne zupanike i polug e koje preusmeravaju energiju motora dok se konano ne prenese do propelera. Za ra zliku od oka plivaa, koje je odvojeno od samog sistema za plivanje, takvi dodatni zupanici su zaista deo sistema njihovo uklanjanje prouzrokuje da ceo sistem pres tane sa radom. Kada stvarni sistem ima 71

Kratka lista delova pokazuje minimum zahteva. U prethodnom poglavlju govorio sam o tome kako miolovka koja ima sve neophodne delove udara, osnovu, oprugu, kukicu i spojnu polugu ipak ne mora da funkcionie. Ako bi, na primer, spojna poluga bila previe kratka ili opruga previe lagana, zamka ne bi bila funkcionalna. Slino tome, delovi sistema za plivanje moraju biti meusobno usklaeni da bi postojao bar minim um funkcije. Veslo je neophodno, ali ako je njegova povrina premala, plovilo moda ne bi moglo da pree dovoljnu razdaljinu za dato vreme. Suprotno tome, ako je povri na vesla prevelika, spojnik ili motor mogli bi da se preopterete i da puknu pri kretanju. Motor mora biti dovoljno snaan da pokree veslo. Takoe se mora regulisati da bi radio odgovarajuom brzinom: ako je prespor, pliva fiziki ne ostvaruje neophod no napredovanje; ako je previe brz, spojnik ili veslo mogu da se polome. vie od teorijskog minimalnog broja delova, onda morate da proverite svaki od drug ih delova da bi videli jesu li neophodni za rad sistema. Darvinova crna kutija ta je jo potrebno? Ali, ak i ako imamo odgovarajue delove sistema za pliva nje, i ak ako su delovi odgo varajue veliine i snage i ako se meusobno uklapaju, to nije dovoljno. Dodatni zahte v potrebu da se kontrolie vreme i smer zaveslaja lake je uvideti na primeru oveka pl ivaa nego u sluaju broda. Kada nepliva upadne u vodu, on bespomono mlatara rukama i nogama, ne ostvarujui vei napredak od onog pri obinom plutanju. ak i pliva poetnik, ka o to je moja najstarija erka, koja tek ui da pliva, brzo tone ako je tata ne pridrav a. Njeni pojedinani zamasi su odgovarajui, ali njihovo vremensko usklaivanje nije k oordinirano, ne odrava se paralelno sa povrinom vode i dri glavu iznad vode. 72 Mehaniki sistemi, naizgled, nemaju te probleme. Brod ne mlatara propelerom, a usk laivanje vremena i smer zamaha

zaveslajnih povrina odvijaju se bez problema i regularno od samog poetka. Meutim, i zgled vara. Sposobnosti koje se pri vidno odvijaju bez napora u stvari su ugraene u oblik i pove zanost zaveslajnih povrina, rotora i motora plovila. Zamislite paro brod kod koga zaveslajne daske nisu fino rasporeane oko krunog rama. Pretpostavimo da se daske nalaze pod razliitim uglovima, a da se rotor okree prvo unapred, zati m unazad, a zatim sa strane na stranu. Umesto turistikog razgledanja Misisipija, brod bi bespomono bio noen strujom prema Meksikom zalivu. Propeler sa krilcima post avljenim pod proizvoljnim uglovima mukao bi vodu, ali ne bi pokretao brod ni u je dnom odreenom smeru. Lakoa kojom mehaniki sistem vesla u poreenju sa potekoama na koj nailazi ovek nepliva to je iluzija. Inenjer koji je dizajnirao sistem, obuio ga je d pliva, potiskujui vodu u pravilnom smeru uz precizno vremensko usklaivanje. U nem ilosrdnom svetu prirode, organizam koji troi energiju za bespomono mlataranje u vo di ne bi imao nikakvu prednost nad organizmom koji bezbrino pluta pored njega. Da li postoje elije koje plivaju? Ako postoje, koje sisteme za plivanje koriste? Da li su one, kao parobrod sa Misisipija, neumanjivo sloene? Da li su mogle da evol uiraju postepeno? 3. Veslaj, veslaj

Neke elije plivaju koristei cilije. Cilija (treplja) je struktura koja, grubo reeno , izgleda kao dlaka i pokree se zamasima kao bi. Ako je elija sa cilijom slobodna d a se kree unaokolo u tenosti, cilija pokree eliju kao to veslo pokree amac. Ako se el nalazi u sredini sloja drugih elija, udari cilija prelivaju tenost preko povrine n epokretnih elija. Priroda koristi cilije za oba posla. Na primer, spermatozoidi k oriste cilije za plivanje. Nasuprot tome, nepokretne elije koje oblau disajne pute ve imaju svaka po nekoliko stotina cilija. Udari velikog broja cilija sinhronizo vani su, slino veslima koja su pokretali robovi na rimskim galijama, kako bi poti skivali sluz do grla radi izbacivanja. To dejstvo Cilija 73

uklanja male strane estice kao to je a koje se sluajno udahnu i zalepe za sluz. Darvinova crna kutija Svetlosni mikroskopi pokazali su tanke dlake na nekim elijama, ali je utvrivanje l iliputanskih detalja cilija moralo da eka otkrie elektronskog mikroskopa, koji je otkrio da je cilija prilino sloena struktura. Govoriu o strukturi cilija na nekolik o narednih strana. Veini e verovatno biti lake da prate diskusiju estim razmatra njem slike 3-2.

Cilija se sastoji od snopa vlakana obavijenih membranom.1 Membrana cilije (zamis lite je kao neku vrstu plastinog omota) predstavlja izrataj elijske membrane, tako da je unutranjost cilije povezana sa unutranjou elije. Kada se cilija popreno presee i presek posmatra pod elektronskim mikroskopom, moe se videti devet tapiastih struktu ra kruno rasporeenih na peri feriji. tapii se zovu mikrotubule. Kada se visoko kvalit etne fotografije detaljno analiziraju, vidi se da je svaka od devet mikrotubula u stvari spoj dva prstena. Dalje prouavanje pokazuje da je jedan prsten sainjen od trinaest pojedinanih niti, drugi od deset. Ukratko, svaka od devet spoljanjih mik rotubula cilije izgraena je od prstena od deset niti spojenog sa prstenom od trin aest niti. Biohemijski eksperimenti pokazali su da su mikrotubule izgraene od proteina nazva nog tubulin. U eliji, molekuli tubulina grupiu se kao cigle koje formiraju cilidrin i dimnjak. Svaki od devet spoljanjih tapia ine mikrotubule koje lie na spojeni, dupli dimnjak od cigala tubulina. Slike dobijene elektronskom mikroskopijom takoe poka zuju dva tapia u sredini cilije. I oni predstavljaju mikrotubule. Meutim, umesto du plih dimnjaka, one su pojedinani dimnjaci, svaki izgraen od trinaest nizova tubuli na. Kada su uslovi unutar elije odgovaraji (na primer, kad je temperatura u okviru odreenih granica i kada je koncentracija kalcijuma odgovarajua), tubulini cigle koj e izgrauju dim njak automatski se zdruuju kako bi formirali mikrotubule. Sile koje pribliavaju tubuline u velikoj meri su kao i one koje uvijaju pojedinaan protein u kompaktan oblik: pozitivni naboji privlae 74

3. Veslaj, veslaj Slika 3-2 (Gore) Popreni presek cilije pokazuje strukturu spoljnih mikrotubula u obliku spo jenog dvostrukog prstena, strukturu centralnih mikrotubula u obliku pojedinanih p rstenova, vezivne proteine i dineinski motor. (Dole) Pokreti klizanja podstaknut i dineinom koji koraa uz susednu mikrotubulu preobraaju se u pokret savijanja uz pom o savitljivog vezivnog proteina neksina. 7 6 5 4 3 2 8 9 10 10 11 12 13 9 8 7 6 5 1 1 2 3 4 9 10 11 12 13 8 7 6 5 4 3 1 2 Gornja slika preuzeta iz: Voet and Voet, sl. 34-77, str. 1256. Korieno uz dozvolu. 75

negativne, uljaste aminokiseline se meusobno priljubljuju kako bi istisle vodu, i tako dalje. Jedan kraj molekula tubulina ima povrinu komplementarnu suprotnom kr aju drugog molekula tubulina, pa se oni spajaju. Trei tubulin se zatim moe spojiti s krajem drugog molekula, etvrti s krajem treeg, i tako dalje. Radi poreenja pomis lite na slaganje konzervi tunjevine. Poto je dno nekih konzervi tunjevina zakrivl jeno i istog je prenika kao vrh ravnih ivica, one se priljubljene slau jedna preko druge. Ako se gomila blago udari, konzerve ostaju na mestu. Kada bi se konzerve tunjevine slagale vrh na vrh umesto dno na vrh, ne bi vrsto stajale i mogle bi s e oboriti sluajnim udarcem. tavie, ako konzerve tunjevine marke X nemaju zakrivljen o dno, ne mogu se vrsto naslagati poto nemaju komplementarne povrine. Zdruivanje mol ekula tubulina daleko je specifinije od slaganja konzervi tunjevine. Na kraju, u e liji se nalazi na hiljade razliitih proteina, a tubulin mora da se zdruuje samo sa drugim tubulinima ne sa bilo kojom belanevinom koja naie. Moda bi smo onda zamislil i tubulin kao konzervu tunjevine sa deset kratkih igliastih nastavaka, koji su ra sporeeni na gornjoj povrini, i deset udubljenja na dnu koja se precizno poklapaju sa poloajima nastavaka na vrhu. Sada se nijedna konzerva tunjevine ne moe sluajno s loiti sa bilo kojim drugim tipom konzerve. irei nae poreenje sa konzervama, pretposta vimo da pos toji i nekoliko nastavaka koji tre sa jedne strane konzerve koji su kom plementarni udubljenjima koja se nalaze skoro, ali ne sasvim tano na suprotnoj st rani. Onda bismo mogli da naslaemo konzerve stranu uz stranu i poto rupe nisu bile sasvim nasuprot nastavaka, kada spojimo vie konzervi one bi se rasporeivale kruno i formirale zatvorenu petlju. Slaganje petlji na petlje bi (nakon temeljnog meanj a naih metafora) dalo strukturu nalik na dimnjak od naih konzervi tunjevine. Iako tubulin ima mo da se samoorganizuje u mikrotubule, mikrotubule se ne zdruuju u cil iju bez pomoi drugih proteina. Pos toji dobar razlog za to: niz poslova koje mikro tubule moraju da vre 76 Darvinova crna kutija

u eliji. Za veinu poslova potrebne su pojedinane nepovezane mikrotubule. Meutim, za druge poslove potrebni su snopovi mikrotubula. Zato se mikrotubule nalaze unaoko lo kao pojedinane, sem ako se namerno ne skupe zajedno za neki odreeni posao. Na f otografijama cilija dobijenim elektronskim mikroskopom moe se videti nekoliko raz liitih tipova spojnica koje meusobno vezuju pojedinane mikrotubule (videti sliku 32) . Postoji protein koji vezuje dve centralne pojedinane mikrotubule u sredini cili je. Takoe, od svakog para mikrotubula se ka centru cilije prua radijalna nit. Stru ktura se zavrava vornatom masom zvanom glava niti. I na kraju, protein zvani neksi n povezuje svaki spoljanji par mikrotubula sa onim do njega. 3. Veslaj, veslaj Znati strukturu sloene maine i znati kako ona radi su razliite stvari. Neko moe da o tvori haubu kola i fotografie motor koliko god eli, ali sami snimci nee pruiti jasnu ideju o tome kako razliiti delovi deluju. Da biste otkrili kako neka stvar radi, morate je rastaviti i ponovo sastaviti zastajui na mnogim mestima kako biste pro verili je li funkcija obnovljena. ak ni to ne mora da prui jasnu predstavu o radu maine, ali prua praktino znanje o tome koje su komponente kritine. Osnovna strategij a biohemije u ovom veku bila je razdvajanje molekularnih sistema i pokuaji da se oni ponovo sastave. Strategija je postigla znaajne uvide u delova nje elije. Dva druga nastavka krase svaki periferni par mikrotubula; zovu se spoljanja ruica i unutranja ruica. Biohemijska analiza je pokazala da ti nastavci sadre protein zva n dinein. Dinein je lan klase proteina zvane motorni proteini, koji funkcioniu kao siuni motori u eliji, obezbeujui mehaniko kretanje. Kako cilija radi? Ovakvi eksperimenti nagovestili su biohemiarima kako cilija radi. Prvi trag dolaz i iz izolovanih cilija. Priroda je brino uredila da se cilije ustrim mukanjem mogu ra zdvojiti od elija. Mukanje 77

prekida nastavke i, centrifugiranjem rastvora velikom brzinom (koje izaziva bru s edimentaciju velikih, tekih estica u odnosu na male, lake estice), moe se dobiti ras tvor cilija u epruveti. Ako se cilije odvoje od membrane, a zatim snabdeju hemij skim oblikom energije zvanim ATP, pokretae se na karakteristian nain nalik zamahu b ia. Taj rezultat pokazuje da se motor za pokretanje cilija nalazi u samoj ciliji a ne u unutranjosti sada nedostajue elije. Sledei trag je da ako se (biohemijskim tr ikovima) uklone dineinske ruice, ali se ostatak cilije ostavi nedirnut, cilija se para lizuje, kao da je u rigor mortisu (mrtvakoj ukoenosti). Dodavanje sveeg dinein a ukruenim cilijama omoguava nastavak kretanja. Prema tome, motor cilije je izgled a sadran u dineinskim ruicama. Dalji eksperimenti obezbedili su jo tragova. Postoje enzimi (zvani proteaze) sa sposobnou da vau druge proteine, razlaui ih na aminokiseli ne. Kada se mala koliina proteaze nakratko doda rastvoru koji sadri cilije, protea za brzo iseca neksinske spojnice na ivici strukture. Ostatak cilije ostaje nedir nut. Proteaza brzo napada spojnike zato to, za razliku od drugih belanevina cilije , oni nisu vrsto uvijeni, ve u obliku labavih, savitljivih lanaca. Poto su labavi, proteaza moe da ih isee brzo kao to par makaza moe da presee papirnu traku. (Proteaza vrsto uvijene proteine see brzinom kojom makaze seku zatvorenu knjigu depnog forma ta.) Proteaze su omoguile biohemiarima da vide kako bi cilija radila bez neksinski h spojnica. ta bi uklanjanje spojnica izazvalo? Moda bi cilija radila podjednako d obro i bez njih, ili bi prela u rigor mortis kao kada su dineinske ruice uklonjene ? U stvari, nijedna od tih mogunosti nije se odigrala. Umesto toga, cilija bez ve znika je uradila neto sasvim neoekivano. Kada joj je obezbeena biohemijska energija , umesto savijanja, ona se brzo rasplela. Pojedinane mikrotubule poele su da klize jedna preko druge kao segmenti radio antene koji klize pri njenom izvlaenju. Nas tavile su da klize dok se duina cilije nije poveala skoro deset puta. Na osnovu to g rezultata biohemiari su zakljuili da je motor radio, poto je neto moralo da pomera pojedinane mikrotubule. 78 Darvinova crna kutija

Takoe su zakljuili da su neksinske spojnice neophodne za odravanje celovitosti cili je kada pokuava da se savije. Ti tragovi doveli su do modela rada cilije (videti sliku 3-2). Zamislite nekoliko dimnjaka izgraenih od konzervi tunjevine koje se vr sto dre zajedno. Dimnjaci su meusobno povezani labavim icama. Za jedan dimnjak prik aen je mali motor sa ruicom koja je ispruena i dri se za konzervu u susednom dimnjak u. Ruica motora gura drugi dimnjak nanie, tako da klizi pored prvog. Dok dimnjaci klize jedan pored drugog, labave ice se zateu. Kako ruica motora nastavlja sa povlae njem, zategnute ice savijaju dim njak. Tako je pokret klizanja preobraen u pokret s avijanja. Sada moemo da prevedemo poreenje u biohemijske pojmove. Dine inske ruice n a jednoj mikrotubuli kae se za drugu, susednu mikrotubulu i dinein koristi bioloku energiju ATPa da koraa du susedne mikrotubule. Kada se to desi, dve mikrotubule poinj u da klize jedna pored druge. U odsustvu neksina, nastavile bi da klize dok se n e razdvoje; meutim, proteinske poprene veze dozvo ljavaju susednim mikrotubulama da preu samo malu razdaljinu. Kada se savitljivi neksinski veznici istegnu do svoji h granica, daljim koraanjem dineina neksinski veznici povlae mikro tubule. Dok dine in nastavlja svoj hod, zatezanje se poveava. Na sreu, mikrotubule su donekle savit ljive, tako da se klizanje iza zvano dineinom preobraa u savijanje. 3. Veslaj, veslaj Sednimo sada, pregledajmo nain rada cilije i razmotrimo na ta ukazuje. Koje su kom ponente potrebne da bi cilija radila? Cilijarno kretanje svakako zahteva mikrotu bule; u suprotnom, ne bi bilo niti koje klize. Pored toga potreban je motor, jer bi inae mikrotubule cilije bile krute i nepomine. tavie, neophodne su spojnice da v uku susedne niti, pretvarajui klizanje u savijanje, i spreavajui razdvajanje strukt ure. Svi ovi delovi potrebni su radi jedne funkcije: cilijarnog kretanja. Kao to miolovka ne radi ako nisu prisutni svi delovi, cilijarno kretanje jednostavno ne postoji u odsustvu mikrotubula, spojnica i motora. Prema tome, moemo zakljuiti da je cilija neumanjivo sloena struktura problem za pretpostavljenu postepenu darvin istiku evoluciju. 79

injenica da je cilija neumanjivo sloena ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Ranije u ovom poglavlju videli smo da je sistemu za plivanje potrebno veslo radi kontakt a sa vodom, motor ili izvor energije, i spona da ih povee. Nijedan sistem koji se kree zaveslajima od ribe igrake moje erke do propelera broda ne moe da vri funkciju ako je ijedna od komponenti odsutna. Cilija je lan ove klase sistema za plivanje. Mikrotubule su vesla, ija povrina dodiruje vodu i potiskuje je. Dineinske ruice su motori, izvor sile za pokretanje sistema. Neksinske niti su spojnici, prenosnic i sile motora sa jedne mikrotubule na susednu.2 Kompleksnost cilije i drugih sis tema plivanja je inherentno (uroeno) svojstvo samog zadatka. Ne zavisi od toga ko liko je sistem velik ili mali, da li mora da pokree eliju ili brod: da bi proizvod io zamahe, potrebno je nekoliko komponenata. Pitanje je - kako je cilija nastala ? Darvinova crna kutija Neki evolucioni biolozi kao to je Riard Dokins imaju bujnu matu. Na zadatu temu sko ro uvek mogu da preokrenu priu kako bi dobili bioloku strukturu koju god elite. Tal enat moe da bude vredan, ali predstavlja ma sa dve otrice. Iako mogu da zamisle mog ue evolucione puteve koje drugi ljudi previaju, skloni su takoe da ignoriu detalje i prepreke koji bi omeli njihove scenarije. Meutim, nauka ne moe veno da ignorie vane detalje, a na molekularnom nivou svi detalji postaju kritini. Ako molekularni zavrt anj ili navrtanj nedostaje, onda se ceo sistem moe sruiti. Poto je cilija neumanjiv o sloena, nijedan direktan, postepen put ne vodi do njenog nastanka. Zbog toga ev oluciona pria za ciliju mora da zamisli zaobilazni put, moda dodajui delove koji su prvo bitno korieni u druge svrhe. Pokuajmo onda da zamislimo mogui zaobilazan put do cilije koristei ranije postojee delove elije. Zaobilazni put 80

Za poetak, mikrotubule se javljaju u mnogim elijama i obino se koriste za obinu stru kturnu potporu, kao nosai, da podupru oblik elije. tavie, motorni proteini su takoe u kljueni u druge elijske funkcije, kao to je prenos tereta sa jednog kraja elije na d rugi. Poznato je da motorni proteini putuju du mikrotubula, koristei ih kao male a utoputeve od jednog mesta do drugog. Indirektan evolucioni argument bi mogao da predloi da se u jednom trenutku nekoliko mikrotubula zdruilo, ne bi li, recimo, po duprlo izvestan oblik elije. Nakon toga je motorni protein, koji je normalno puto vao po mikrotubulama, mogao sluajno da stekne sposobnost da gura dve susedne mikr otubule, izazivajui blagi savijajui pokret koji je nekako pomogao organizmu da prei vi. Dalja mala poboljanja postepeno su proizvela ciliju koju nalazimo u savremeni m elijama. Koliko god ovaj scenario zvuao zanimljivo, zanemareni su kritini detalji . Pitanje koje moramo da postavimo o ovom posrednom scenariju jeste ono za koje mnogi evolucioni biolozi imaju malo strpljenja: ali kako se to tano odigralo? Na primer, pretpostavimo da pravite miolovku. U svojoj garai moda imate komad drveta z a platformu, oprugu iz starog sata na navijanje, komad metala (za udara) u obliku poluge, iglu za spoj nu polugu i zatvara za flau koji elite da koristite kao hvatal icu. Ali, ti delovi ne bi mogli da oforme funkcionalnu miolovku bez znaajnih modif ikacija, a dok bi se vrile modifikacije, oni ne bi mogli da rade kao miolovka. Nji hova prethodna funkcija nije ih podesila za bilo kakvu novu ulogu u sloenom siste mu. 3. Veslaj, veslaj U sluaju cilije postoje srodni problemi. Mutirani protein, koji se sluajno zaglavi , blokirao bi njihovu funkciju kao autoputeva za transport. Protein koji nasumice spaja mikrotubule poremetio bi oblik elije kao to bi oblik zgrade bio poremeen pogr eno postavljenim kablom koji bi sluajno povukao nosae koji podupiru zgradu. Veznik koji bi ojaao snopove mikrotubula za strukturnu potporu teio bi da ih uini nesavitl jivim, suprotno dejstvu savitljivog veznika neksina. Neregulisan motorni protein , koji je 81

Cilija je fascinantna struktura koja interesuje naunike iz mnogih disciplina. Reg ulacija njene veliine i strukture zanima biohemiare; dinamika njenih zamaha fascin ira biofiziare; ispo ljavanje mnogih odvojenih gena koji kodiraju njene komponente zaokuplja umove molekularnih biologa. ak ih i lekari prouavaju, poto su cilije med icinski znaajne: javljaju se kod nekih infektivnih mikroorganizama, a cilije u pl uima se zaglavljuju kod obolelih od genetske bolesti cistine fibroze. Brza elektro nska pretraga profesionalne literature pokazuje vie od hiljade radova u poslednji h nekoliko godina koji imaju cilije ili slinu re u naslovu. Radovi o slinim temama pojavili su se u skoro svim velikim biohemijskim asopisima, ukljuujui Science, Natu re, Proceedings of the National Academy of Sciences, Biochemistry, Journal of Bi ological Chemistry, Journal of Molecular Biology, Cell, i brojne druge. U prolih nekoliko decenija u vezi sa cilijama objavljeno je verovatno oko deset hiljada r adova. poeo da se vezuje za mikrotubule, razdvojio bi mikrotubule koje bi trebalo da bud u zajedno. Poetna cilija ne bi bila na povrini elije. Ako nije na povrini elije, zama si u unutranjosti bi poremetili eliju; ali ak i da je na povrini elije, broj motornih proteina verovatno ne bi bio dovoljan da pokree ciliju. A ak i ako bi se cilija p okretala, nespretan zamah ne bi neizbeno pokretao eliju. Ako bi se elija ipak kreta la, to bi bilo neregulisano kretanje koje bi troilo energiju, a ne bi odgovaralo nikakvoj potrebi elije. Na stotine drugih potekoa moralo bi da se prevazie pre no to bi novonastala cilija poboljala eliju (i dala joj selektivnu prednost, prim. red.) . Darvinova crna kutija Neko mora da zna Poto postoji tako obimna literatura o cilijama, i od interesa su u tako raznovrsn im oblastima, i poto se nairoko tvrdi da je teorija evolucije osnov celokupne savr emene biologije, onda bi se oekivalo da evolucija cilije bude predmet znaajnog bro ja radova u profesionalnoj literaturi. Takoe bi se moglo oekivati da, iako bi 82

moda neke detalje bilo tee objasniti nego druge, u celini gledano nauka mora imati dobar uvid u evoluciju cilije. Stupnjevi kroz koje je verovatno prola, problemi na koje bi naila u ranim stupnjevima, mogui zaobilazni putevi tih problema, efikas nost navodne novonastale cilije kao sistema za plivanje sve to svakako bi bilo t emeljno razraeno. Meutim, za poslednje dve decenije u samo dva lanka autori su pokua li da predloe model evolucije cilije, koji razmatra stvarne mehanizme. tavie, ta dv a rada ne slau se ni oko opteg puta kojim je evolucija mogla da ide. Nijedan ne go vori o sutinskim kvantitativnim detaljima, ili o moguim pro blemima zbog kojih bi m ehaniki ureaji kao cilija ili miolovka ostali beskorisni. Prvi rad, iji je autor T. KavalijerSmit (T. CavalierSmith), pojavio se 1978. godine u asopisu BioSystems.3 Ra d ne pokuava da predstavi realistini, kvantitativni model ak ni za jedan korak u ra zvoju cilije u elijskoj liniji koja je prvobitno bez te strukture. Umesto toga pr ikazuje kako autor zamilja znaajne dogaaje na putu do cilije. Ti zamiljeni koraci op isani su frazama kao: flagelumi [duge cilije se esto zovu flagelumi] su toliko sloeni da je njihova evolucija morala da ukljuuje mnogobrojne stupnjeve; Predlaem da flage lumi prvobitno nisu morali da budu pokretni, ve su predstavljali tanke nastavke el ija; organizmi bi evoluirali sa velikom raznovrsnou aksonemalnih struktura; i verovatn o je da su mehanizmi fototaksije [kretanja prema svetlosti] evoluirali istovreme no sa flagelumima. Navodi vam samo daju ukus nejasnoe ponuenih sliko vitih fraza tip inih za evolucionu biologiju. Nedostatak kvantitativnih detalja prorauna ili infor misane procene, zasnovane na predloenoj prelaznoj strukturi, o tome koliko bi bil o koja specifina promena poboljala aktivnu sposobnost plivanja organizma ini takvu priu potpuno beskorisnom za razumevanje kako je cilija zaista mogla da evoluira. u rim da dodam kako autor (dobro poznati naunik koji je dao niz znaajnih doprinosa c itologiji) nije nameravao da rad predstavlja 83 3. Veslaj, veslaj

Devet godina kasnije je izaao drugi rad iji je autor bio maarski naunik Eors Satmari (Eors Szathmary) koji se takoe pojavio u asopisu BioSystems i ima vie slinosti sa p rvim radom.4 Satmari je zastupnik ideje, iji je pobornik Lin Margulis, da su cili je nastale kada se tip plivajue bakterije zvane spiroheta sluajno zakaio za eukariots ku eliju.5 Ideja se suoava sa znaajnom potekoom jer se spirohete kreu mehanizmom (opis anim kasnije) potpuno razliitim od onog kod cilija. Predlog da je jedno evoluiral o u drugo je kao predlog da je ribaigraka moje erke mogla da se promeni, darvinistik i korak po korak, u parobrod sa Misisipija. Sama Margulis ne brine zbog mehanikih detalja; ona je zadovoljna to vidi opte slinosti nekih delova cilija i spirohetnog sistema za plivanje. Satmari je pokuao da ode malo dalje i da govori o mehanikim potekoama koje bi u takvom scenariju morale da se prevaziu. Meutim, njegov rad je (k ao i KavalijerSmitov) neizbeno jednostavan slikoviti opis koji predstavlja nerazvi jen model ostavljen naunoj zajednici za dalji rad. Ni ovaj nije uspeo da podstakn e takav eksperimentalan i teorijski rad. Margulis i Kavalijer-Smit su se posledn jih godina sukobili u radovima.6 Svako istie ogromne nedostatke drugog modela, i oboje su u pravu. Meutim, pogubno je to nijedna strana nije pruila nikakve mehanike detalje za sopstveni model. Bez detalja, rasprava je osuena da bude nenauna i besp lodna. Nauna zajednica je u velikoj meri ignorisala oba doprinosa; drugi naunici n isu citirali ni jedan rad vie od nekoliko puta u godinama nakon objavljivanja.7 8 4 realistian model; samo je hteo da bude provokativan. Nadao se da e podstai druge na unike uz obeanja njegovog modela, koliko god nejasno konstruisanog da obave prouava nja i postave meso na ogoljen skelet. Takva provokacija moe da bude znaajna u nauc i. Naalost, narednih godina niko nije razraivao model. Darvinova crna kutija

Koliina naunog istraivanja koje je izvreno i koje se vri na ciliji i veliki porast na g razumevanja naina rada cilija ostvaren poslednjih nekoliko decenija navela je m noge ljude da

Mi ljudi skloni smo prilino uzvienom miljenju o nama samima, a taj stav moe da oboji nae sagledavanje biolokog sveta. Naroito na stav o tome ta je vie i nie u biologiji, je napredan, a ta primitivan organizam, prirodno polazi od pretpostavke da smo v rhunac prirode mi sami. Pretpostavka se moe braniti dominacijom oveka, a takoe i fi lozofskim argumentima. Svejedno, drugi organizmi bi, kad bi progovorili, mogli vr sto da zastupaju sopstvenu superiornost. Tu spadaju i bakterije o kojima esto mis limo kao o najprimitivnijim oblicima ivota. pretpostave da, iako oni sami ne znaju kako je cilija evoluirala, neko sigurno m ora da zna. Meutim, pretraivanje profesionalne literature pokazuje da gree. Niko ne zna. 3. Veslaj, veslaj Bakterijski flagelum Neke bakterije odlikuju se udesnim sistemom za plivanje, flagelumom (biem), koji n ema uporediv sistem u sloenijim elijama.8 Godine 1973. otkriveno je da neke bakter ije plivaju rotiranjem svojih flageluma. Prema tome, bakterijski flagelum funkci onie kao rotirajui propeler za razliku od cilije, koja funkcionie vie kao veslo. Str uktura flageluma (slika 33) sasvim je razliita od strukture cilije. Flagelum je du gi filament (nit) nalik na dlaku, uronjen u elijsku membranu. Spoljanji filament s astoji se samo od jednog tipa proteina zvanog flagelin. Flagelinski filament preds tavlja povrinu za veslanje koja je tokom plivanja u dodiru sa tenou. Na kraju flagel inskog filamenta, blizu povrine elije, nalazi se zadebljanje flageluma. Na tom mes tu se filament kai za pogon rotora. Materijal koji ih spaja sainjen je od neega to s e zove protein kuke. Filament bakterijskog flageluma, za razliku od cilije, ne s adri motorni protein; ako se razloi, filament jednostavno kruto pluta po vodi. Zbo g toga se motor koji rotira filamentni propeler mora nalaziti na nekom drugom me stu. Eksperimenti su pokazali da se nalazi u osnovi flageluma, gde se elektronsk om mikroskopijom 85

moe uoiti nekoliko prstenastih struktura. Rotirajua priroda flageluma ima jasne, ne izbene posledice, kao to je napomenuto u popularnom udbeniku biohemije: Rotor je na slici 33 oznaen kao M prsten, a stator kao S prsten. [Bakterijski rotacioni motor ] mora da ima iste mehanike elemente kao i drugi rotacioni ureaji: rotor (rotirajui element) i stator (nepomini element).9 Darvinova crna kutija Rotaciona priroda bakterijskog flagelarnog motora bila je zadivljujue, neoekivano otkrie. Za razliku od drugih sistema koji ostvaruju mehaniko kretanje (miii, na prim er), bakterij ski motor ne koristi direktno energiju uskladitenu u prenosnom molekul u kao to je ATP. Umesto toga, za pokretanje flageluma koristi energiju proizveden u protokom kiseline kroz bakterijsku membranu. Zahtevi za motor zasnovan na takv om principu prilino su sloeni i predstavljaju iu aktivnog prouavanja. Predloen je niz modela za motor; nijedan od njih nije jednostavan. (Jedan takav model prikazan j e na slici 33 kako bi italac mogao da stekne predstavu o oekivanoj sloenosti motora. ) Bakterijski flagelum koristi veslaki mehanizam. Zbog toga mora da zadovolji iste zahteve kao i drugi takvi sistemi za plivanje. Poto je bakterijski flagelum neoph odno sastavljen iz bar tri dela vesla, rotora i motora on je neumanjivo sloen. Zb og toga se postepena evolucija flageluma, kao i cilije, suoava sa ogromnim prepre kama. Opta struna literatura o bakterijskom flagelumu bogata je koliko i literatur a o ciliji, sa hiljadama radova objavljenih tokom godina na ovu temu. To ne udi: flagelum je zadivljujui biofiziki sistem, a flagelarne bakterije znaajne su i za me dicinu. Pa ipak, evoluciona literatura i ovde u potpunosti nedostaje. Iako nam s e kae da se celokupna biologija mora posmatrati u svetlu evolucije, nijedan naunik nikada nije objavio model koji bi opisao postepenu evoluciju ove izuzetne molek ularne maine. 86

3. Veslaj, veslaj Slika 3-3 (Gore) Crte bakterijskog flageluma prikazuje filament, kuku i motor privren za unutr anju i spoljanju elijsku membranu i elijski zid. (Dole) Jedan od predloenih modela ra da rotacionog motora koji pokree kiselina. Crte prikazuje unutranju sloenost motora, o kojoj se ne govori u tekstu. Gore iz Voet and Voet, sl. 34-84, str.1259. Dole iz Caplan, S. R., and Kara-Ivan ov, M. (1993), sl. 9A, str.138. Ilustracije upotrebjene uz dozvolu. 87

Darvinova crna kutija Napomenuo sam da se cilija sastoji iz tubulina, dineina, n eksina i nekoliko drugih spojnih proteina. Meutim, ako ih uzmete i ubrizgate u eli ju koja nema ciliju, oni se ne sakupljaju kako bi oformili funkcionalnu ciliju. Potrebno je daleko vie da bi se dobila cilija u eliji. Detaljna biohemijska analiz a pokazuje da cilija sadri preko dve stotine razliitih vrsta proteina; stvarna sloe nost cilije znatno je vea od onoga to smo mi razmotrili. Jo uvek nisu jasni svi raz lozi takve sloenosti i eka se dalje eksperimentalno istraivanje. Meutim, u druge zad atke za koje bi proteini mo gli da budu potrebni spadaju vezivanje cilije za stru kturu osnove unutar elije; modifikacija elastinosti cilije; kontrola vremenske usk laenosti zamaha; ojaavanje cilijarne membrane. Postaje samo gore Bakterijski flagelum za svoj rad zahteva, pored ve spomenutih, oko etrdeset drugih proteina. Opet, tane uloge veine proteina nisu poznate, ali tu spadaju signali za ukljuivanje i iskljuivanje motora; izolacioni proteini koji omoguavaju da flagelum p rolazi kroz elijsku membranu i elijski zid; proteini koji pomau u sklapanju struktu re; proteini koji reguliu proizvodnju proteina koji izgrauju flagelum. Ukratko, kada su biohemiari poeli da istrauju naizgled jednostavne strukture kao to su cilije i flagelumi, zapanjila ih je sloenost desetina ili ak stotina precizno s krojenih delova. Veoma je verovatno da su mnogi delovi koje ovde nismo razmatral i potrebni za funkcionisanje cilije u eliji. Kako se broj potrebnih delova poveava , nemogunost postepenog sastavljanja sistema vrtoglavo se uzdie, a verovatnoa indir ektnih scenarija drastino pada. Darvin izgleda sve vie usamljen. Nova istraivanja o ulozi pomonih proteina ne mogu da pojednostave neumanjivo sloen sistem. Neumoljiv ost problema ne moe se ublaiti; samo e se pogorati. Darvinistika teorija nije dala ni kakvo objanjenje za ciliju ili bi. Izuzetna sloenost sistema za plivanje navodi nas na pomisao da verovatno nikada nee ni dati objanjenje. 88

Kako se poveava broj sistema za koje je jasno da nisu mogli nastati postepenim ra zvojem, potreba za novom vrstom objanjenja postaje oiglednija. Cilije i flagelumi nikako ne predstavljaju jedini problem za darvinizam. U sledeem poglavlju razmotr iu biohemijsku sloenost prividno jednostavnog procesa zgruavanja krvi. 3. Veslaj, veslaj 89

4. poglavlje

Rubi Goldberg u krvi Ime Rubi Goldberg (Rube Goldberg) veliki karikaturista koji je zabavljao Ameriku svojim smenim mainama (slika 41) ivi u naoj kulturi, iako je njegov lik prilino zabo avljen. Upoznao sam se sa idejom maine Rubija Goldberga kao dete, gledajui crtane filmove subotom ujutru. Moj omiljeni crtani bio je Duko Dugouko i uvek sam uivao da gledam brbljivog petla Sofronija. Seam se niza epizoda u kojima bi Sofroniju zap alo da uva neko pametno mlado pile sa debelim naoarima dok je njegova majka udovic a (obino bogata) ila u kupovinu. U odreenom trenutku Sofronije bi iznervirao maliana , koji bi onda planirao osvetu. Kratka scena prikazala bi uzrujano pile kako vrlj a neke jednaine na listu papira. To je pokazivalo koliko je pametno (najzad, mora te biti prilino pametni da biste pisali jednaine) i bilo je znak da e osveta biti i zvedena na precizan, nauni nain. Subotnji crtani filmovi Scenu ili dve kasnije Sofronije se eta, zapazi dolar ili neki drugi mamac na zeml ji i podigne ga. Dolar je uzicom vezan za tap koji podupire loptu. Pri uklanjanju novanice, uzica povue tap i lopta se zakotrlja dok Sofronije zuri razjapljenog klj una u prizor. Lopta zatim pada sa litice na izdignuti kraj klackalice, udarivi je i izbacivi uvis kamen sa privezanim komadom mirgl-papira. U letu, mirgl-papir pali ibicu koja viri iz stene litice, i koja zatim potpali fitilj topa. Top opali; na silaznoj putanji ule pogodi ivicu levka (u celom scenariju jedino ovde je mogua g reka), kotrlja se ivicom nekoliko puta, i padne kroz levak. Pri izlasku iz levka, ule udari polugu koja aktivira krunu testeru. Testera presee 90

Slika 4-1 Maina Rubija Goldberga ekalica pri ujedu komarca 4. Rubi Goldberg u krvi 91

Voda iz oluka (A) pada u posudu (B) ep (C) se izdie sa vodom nosei iglu (D) sa sobo m igla bui papirnu au (E) koja sadri sok (F) sok prska ptiicu (G) koja pada na oprug (H), koja je odbacuje na platformu (I) ona povlai uzicu (J) mislei da je crv uzic a opaljuje top (K) koji uplai psa (L), zbog ega on skae uvis, padajui na lea u poloaj (M) njegovo snano disanje podie disk (N), koji se vraa u poetni poloaj zahvaljujui te u (O); ubrzano disanje psa pokree ekalicu (P) gore-dole preko mesta uboda komarca, ne izazivajui nelagodnost pri razgovoru sa damom. Rube Goldberg property of and copyright Rube Goldberg Inc. Distributed by United Media.

ue koje dri telefonski stub. Telefonski stub se polako rui, a Sofronije prekasno sh vata da se ou odigrava na njegov raun. Dok se okree da pobegne, vrh telefonskog stu ba udara ga u glavu i zabija ga kao klin u zemlju! Kada malo razmislite o tome, shvatate da je maina Rubija Goldberga neumanjivo sloena. To je jedinstven sistem s astavljen od nekoliko uzajamno zavisnih delova koji doprinose osnovnoj funkciji, i gde uklanjanje bilo kog dela izaziva prestanak funkcionisanja sistema. Za raz liku od primera neumanjive sloenosti koji su izneti u prethodnim poglavljima miolo vka, eukariotska cilija i bakterijski flagelum sistem iz crtanog filma ne predst avlja jedinstven komad kod koga se komponente istovremeno meusobno podupiru. On j e sastavljen od odvojenih delova koji deluju sukcesivno (postupno), jedan za dru gim, kako bi ostvarili svoju funkciju. Darvinova crna kutija Poto su delovi sistema iz crtanog filma meusobno vremenski i prostorno odvojeni, s amo jedan od njih (telefonski stub) ostvaruje krajnju svrhu sistema (udaranje rtv e po glavi). Svejedno, sloenost sistema time nije smanjena, poto su potrebne sve k omponente da bi se udarac zadao u pravo vreme i na pravom mestu. Da mehanizam za izazivanje njegovog pada nije prisutan, Sofronije bi ceo dan mogao da eta oko te lefonskog stuba i nita mu se ne bi desilo. Isto kao to neko hvata mia lepljivom, um esto mehanikom zamkom, postoje drugi sistemi koji mogu da zadaju udarac Sofroniju . Mogli bi da koristite bejzbol palicu, ili da oborite stub sekirom dok Sofronij e stoji na pravom mestu. Mogli bi da koristite nuklearnu bombu umesto stuba, ili da mamac preko uzice poveete direktno sa samarom. Ali nijedan od tih drugih siste ma nije darvinistiki prethodnik sistemu korienom u crtanom filmu. Na primer, pretpo stavimo da je uzica bila zakaena za novanicu i direktno za top, koji bi onda razne o petla kada bi on podigao mamac. Darvinistiki preobraaj jednostavnijeg sistema u sloeniji sistem u crtanom filmu zahtevao bi postepenu izmenu pravca i poloaja topa , uklanjanje uzice sa topa, njeno vezivanje za tap, dodavanje 92

druge opreme. Meutim, jasno je da bi sistem zbog toga veliki deo vremena (mnogo g eneracija, prim. red.) bio van upotrebe, tako da korakpokorak darvinistika transfor macija nije mogua. 4. Rubi Goldberg u krvi

Sistemi Rubija Goldberga mogu dobro da nasmeju; publika uiva da vidi kako naprava radi i voli humor u primeni velikih umnih napora zarad smenog cilja. Meutim, kada se sloeni sistem koristi za ozbiljan cilj, nema mesta za humor i ostaje divljenj e sloenom sadejstvu delova. Savremeni biohemiari su otkrili niz sistema nalik na G oldbergove ispitujui ivot na molekularnom nivou. U biohemijskom sistemu - uzica, ta p, lopta, klackalica, kamen, mirgl papir, ibica, fitilj, top, ule, levak, testera, ue i telefonski stub iz crtanog filma zamenjeni su proteinima zbunjujuih imena, ka o to su pret hodnik plazma tromboplastina ili kininogen velike molekularne teine. Meu , unutranja ravnotea i precizno dejstvo isti su. Dok se arls Darvin penjao na stene ostrva Galapagos traei zebe koje e kasnije nositi njegovo ime verovatno je s vremena na vreme posekao prst ili ogrebao koleno. Pot o je bio mladi avanturista, verovatno nije obratio panju na mlazi krvi. Bol je bio ivotna injenica za neustraivog istraivaa ostrva, i morao je strpljivo da se podnosi ako je trebalo obaviti bilo kakav posao. O tetrapaku mleka i poseenom prstu

Na kraju bi krv stala i posekotina bi zarasla. Da je Darvin to primetio, ne bi m u puno koristilo nagaanje o tome ta se deava. Nije imao dovoljno informacija ni da pretpostavlja mehanizam formiranja ugruka; struktura ivotnih molekula otkrivena je nakon vie od jednog veka. Krv se ponaa neobino. Kada sud sa tenou kao to je te tra leka, ili cisterna benzina pone da proputa, tenost istie. Stopa oticanja moe da zavis i od gustine tenosti (na pri mer, sirup od maline e curiti sporije od alkohola), al i na kraju sva 93

tenost iscuri. Nikakav aktivan proces ne suprotstavlja se oticanju. Nasuprot tome , kada se ovek posee, obino samo kratko krvari pre nego to ugruak (koagulum) zaustavi tok; ovrsne i posekotina se zaceli. Formiranje krvnog ugruka izgleda nam tako obin o da veina ljudi uopte ne razmilja o tome. Meutim, biohemij ska istraivanja su pokazal a da zgruavanje krvi predstavlja veoma sloen, isprepleten sistem koji se sastoji i z niza meusobno zavisnih proteinskih delova. Odsustvo, ili znaajni nedostaci u bil o kojoj od brojnih komponenti, izazivaju gubitak funkcije sistema: krv se ne zgr uava u odgovaraje vreme ili na odgovarajuem mestu. Neki zadaci ostavljaju malo mest a za greku. Na primer, za mene je sletanje najstraniji deo leta avionom. Znaajan de o straha ja vlja se zbog saznanja da avion mora da preleti kue ili drvee koji se est o nalaze u blizini aerodroma, kao i da avion mora da se zaustavi pre kraja piste . Pre nekoliko godina jedan avion je skliznuo sa piste na La Gvardija aerodromu, pri emu je nastradalo nekoliko ljudi; a i naslovi nas esto obavetavaju o avionima koji su se sruili nedaleko od piste. Da je pista duga 30 umesto 2 kilometra, ja b ih se prvi oseao sigurnije. Sletanje aviona samo je jedan primer sistema koji mor a da radi unutar veoma strogih ogranienja kako bi se izbegla katastrofa. ak su i b raa Rajt morala da brinu oko pravilnog sletanja. Malo krae ili malo due sletanje, i li malo prenisko ili previsoko prilaenje, i avion i putnici su u velikoj opasnost i. Ali zamislite veu potekou: sputanje aviona autopilotom bez svesnog inioca koji bi ga vodio! Zgruavanje krvi je na autopilotu, i zahteva kraj nju preciznost. Kada je sistem za cirkulaciju krvi pod pritiskom oteen, ugruak mora brzo da se formira ili e ivotinja iskrvariti na smrt. Meutim, ako se krv zgrua u pogreno vreme ili na pogren om mestu, ugruak moe da blokira cirkulaciju kao pri sranim udarima ili logu. Zatim, ugruak mora da zaustavi krvarenje celom duinom posekotine, potpuno je zatvarajui. I stovremeno, zgruavanje mora da bude ogranieno na posekotinu ili bi celokupni krvni sistem ivotinje mogao da ovrsne, to bi je ubilo. 94 Darvinova crna kutija

Na nekoliko narednih strana susreete niz proteinskih igraa u igri zgruavanja krvi i nauiti neto o njihovim ulogama. Kao i lanovi sportskog tima, neki od igraa imaju udna imena. Nemoj te se zabrinuti ako brzo zaboravite imena ili uloge belanevina cilj rasprave nije da zapamtite detalje. (Uostalom, imena i odnosi bie prikazani na sl ici 43.) Umesto toga, moj cilj je da vam pomo gnem da uvidite sloenost zgruavanja kr vi i da odredite je li ono moglo da nastane korak po korak. Zbog toga zgruavanje krvi mora biti strogo kontrolisano tako da se ugruak formira samo kada i gde je potreban. 4. Rubi Goldberg u krvi Zakrpa Oko 2 do 3 procenta belanevina u krvnoj plazmi (deo koji ostaje nakon to se crvena krvna zrnca uklone) sastoji se iz belanevinskog kompleksa zvanog fibrinogen.1 Im e fibrinogen lako je zapamtiti jer protein pravi vlakna (engl. fiber = vlakno) koj a formiraju ugruak. Pa ipak, fibrinogen je samo potencijalni materijal za zgruavan je. Kao i telefonski stub pre nego to je oboren u prii o petlu Sofroniju, fibrinog en je oruje koje eka da se oslobodi. Skoro svi drugi proteini koji su ukljueni u zg ruavanje krvi kontroliu vreme i mesto zgruavanja. Ovo je takoe slino naem primeru crta nog filma: sve komponente sem telefonskog stuba potrebne su za kontrolu pada stu ba. Fibrinogen je sastavljen od est proteinskih lanaca koji sadre parove tri razlii ta proteina. Elektronska mikroskopija pokazala je fibrinogen kao molekul u oblik u tapa sa dve okrugle kvrge na oba kraja i jednom u sredini. Fibrinogen, prema to me, podsea na komplet jednorunih tegova sa dodatnim tegovima na sredini ipke. Fibri nogen je normalno rastvoren u plazmi, kao to je so rastvorena u okeanskoj vodi. O n plovi unaokolo, mirno gledajui svoja posla, dok posekotina ili povreda ne izazo ve krvarenje. Zatim drugi protein zvan trombin iseca nekoliko malih delova sa dv a od 95

tri para proteinskih lanaca u fibrinogenu. Podrezani protein sada nazvan fibrin2 ima lepljive delove koji su izloeni na povrini koja je bila pokrivena delovima ko ji su iseeni. Lepljivi delovi su precizno komplementarni delovima drugih molekula fibrina. Komplementarni oblici omoguavaju meusobno udruivanje velikog broja moleku la fibrina, kao tubulin konzerve tunjevine iz treeg poglavlja. Meutim, kao to se tu bulini ne udruuju kako bi formirali grudvu sluajnog oblika ve formiraju dimnjak, ta ko se ni fibrini ne slau nasumino. Zbog oblika molekula fibrina, formiraju se dugak e niti, jedna preko druge, i (kao to ribarska mrea zarob ljava ribu) prave mreu koja hvata krvne elije. To je inicijalni Darvinova crna kutija Slika 4-2 Krvna elija uhvaena u fibrinsku proteinsku mreu ugruka. Manfred Kage/Peter Arnold Inc. 96

ugruak (slika 42). Mrea prekriva veliku oblast minimalnom koliinom proteina; kada bi jednostavno formirala grudvu, bilo bi potrebno daleko vie proteina da se zaepi ob last. 4. Rubi Goldberg u krvi Telo obino ostavlja enzime (proteine koji su katalizatori hemijske reakcije, kao t o je isecanje fibrinogena) u neaktivnom obliku za upotrebu po potrebi. Neaktivni oblici se nazivaju proenzimi. Kada se primi signal da je potreban odreen enzim, aktivira se odgovarajui proenzim kako bi dao zreo enzim. Kao i u sluaju pretvaranj a fibrinogena u fibrin, proenzimi se esto aktiviraju isecanjem dela proenzima koj i blokira kritinu oblast. Ova strategija se esto koristi kod enzima za varenje. Ve like koliine se mogu uskladititi u obliku neaktivnih proenzima, a zatim se brzo ak tivirati kada se pojavi sledei dobar obrok. Trombin, koji iseca delove fibrinogena, deluje kao kruna testera iz crtanog filma sa petlom Sofronijem. Kao testera, trombin preduzima zavrni korak kontrolisanog procesa. Meutim, ta kada bi se kruna testera neprestano okretala, tj. kada ne bi bi lo potrebe da je ukljue drugi koraci? U tom sluaju testera bi trenutno presekla ue koje dri telefonski stub, daleko pre nego to bi se Sofronije pribliio stubu. Slino t ome, kada bi jedini proteini ukljueni u zgruavanje krvi bili trombin i fibrinogen, proces bi bio nekontrolisan. Trombin bi brzo isekao sve fibrinogene proizvodei m olekule fibrina; masivni krvni ugruak bi se formirao irom krvnog sistema ivotinje, pretvarajui ga u vrsto stanje. Za razliku od likova u crtanim filmovima, prave ivot inje bi brzo uginule. Da bi se izbegao takav nesrean kraj, organizam mora da kont rolie aktivnost trombina. Kaskada Trombin prvobitno postoji kao neaktivni oblik, protrombin. Poto je neaktivan, pro trombin ne moe da isee fibrinogen, i ivotinja nee uginuti od masivnog, neodgovarajueg zgruavanja. Jo uvek ostaje nedoumica oko kontrole. Ako je testera iz crtanog 97

Protein zvani Stjuartov faktor iseca protrombin, preobraujui ga u aktivni trombin koji moe da isee fibrinogen do fibrina da bi se formirao ugruak.3 Naalost, kao to ste moda pogodili, kada bi Stjuartov faktor, protrombin i fibrinogen bili jedini pro teini u procesu zgruavanja krvi, Stjuartov faktor brzo bi pokrenuo kaskadu, zgruav ajui svu krv u organizmu. Zbog toga Stjuartov faktor takoe postoji u neaktivnom ob liku koji se prvo mora aktivirati. Ovde postoji mali problem u naem kokoka-i-jaje razvojnom scenariju. ak ni aktivirani Stjuartov faktor ne moe da aktivira protromb in. Stjuartov faktor i protrombin mogu se meati u epruveti due nego to bi povelikoj ivotinji bilo potrebno da iskrvari do smrti i ne bi dolo ni do kakve primetne pro izvodnje trombina. Ispostavlja se da je potreban jo jedan protein, zvani akceleri n, da bi se pojaala aktivnost Stjuartovog faktora. Dinamiki duet akce lerin i aktiv irani Stjuartov faktor isecaju protrombin dovoljno brzo da bi ivotinja koja krvar i imala koristi od toga. Zato su nam u ovom koraku potrebna dva razliita proteina da bi se aktivirao jedan proenzim. filma iskljuena, telefonski stub ne bi pao u pogreno vreme. Meutim, ako nita ne uklj uuje testeru, onda ona nikada ne bi presekla ue; stub ne bi pao ak ni u odgovarajue vreme. Kada bi fibrinogen i protrombin bili jedini proteini na putu zgruavanja kr vi, naa ivotinja bi ponovo bila u loem stanju. Kada bi se povredila, protrombin bi jednostavno bespomono plutao pored fibrinogena dok ivotinja krvari do smrti. Poto p rotrombin ne moe da isee fibrinogen do fibrina, potrebno je neto to bi ga aktiviralo . italac moda moe da vidi zato se sistem za zgruavanje krvi naziva kaskada sistem gde jedna komponenta aktivira drugu, koja aktivira treu komponentu, i tako dalje. Pot o stvari postaju sloene, slika 43 e pomoi u praenju rasprave. Darvinova crna kutija Da, akcelerin takoe prvobitno postoji u neaktivnom obliku, zvanom proakcelerin (u zdah). A ta ga aktivira? Trombin! Ali trombin se, kao to smo videli, u regulaciono j kaskadi nalazi na niem mestu od proakcelerina. Prema tome, regulacija proizvodn je 98

4. Rubi Goldberg u krvi Slika 4-3 Kaskada zgruavanja krvi. Proteini ija su imena napisana obinim slovima ukljueni su u podsticaj zgruavanja krvi; proteini imenovani italikom ukljueni su u spreavanje, l okalizaciju ili uklanjanje krvnih ugruaka. Strelice koje se zavravaju crticom oznaa vaju proteine koji deluju u spreavanju, lokalizovanju ili uklanjanju krvnih ugruak a. akcelerina trombinom je kao da unuka regulie nastanak bake. Svejedno, zbog veoma niske stope isecanja protrombina Stjuartovim faktorom, ini se da uvek postoji mal a koliina trombina u krvotoku. Zgruavanje krvi je prema tome autokatalitiki proces, jer proteini u kaskadi ubrzavaju proizvodnju vee koliine istih proteina. 99

Modifikacija protrombina ne odigrava se sluajno. Kao i praktino sve biohemijske re akcije, zahteva katalizu specifinim enzimom. Meutim, pored enzima za preobraaj Glu u Gla potre bna je jo jedna komponenta: vitamin K. Vitamin K nije protein; to je m ali molekul, (kao 11-cis-retinal, opisan u 1. poglavlju, potreban za vid). Kao p itolju, enzimu koji menja Glu u Gla potreban je vitamin K za delovanje. Jedan tip otrova za pacove zasnovan je na ulozi koju vitamin K igra u koagulaciji krvi. S intetiki otrov, zvan varfarin (po Wisconsin Alumni Research Fund, koji prima deo pr ofita od njegove prodaje), proizveden je tako da enzimu koji ga koristi lii na vi tamin K. U prisustvu varfarina enzim nije u stanju da modifikuje protrombin. Kad a pacov pojede hranu otrovanu varfarinom, protrombin niti se modifikuje niti ise ca, a otrovana ivotinja krvari do smrti. Ovde moramo malo da zastanemo jer, kako se ispostavlja, protrombin koji se prvob itno proizvodi u eliji ne moe da pree u trombin, ak ni u prisustvu aktiviranog Stjua rtovog faktora i akce lerina. Protrombin se prvo mora modifikovati (nije prikazan o na slici 43) tako to se deset specifinih aminokiselinskih ostataka, zvanih glutam atski (Glu) ostaci, menjaju u karboksi lutamatske (Gla) ostatke. Modifikacija se m oe uporediti sa postavljanjem donje vilice na ornju vilicu lobanje. Zavrena struk tura moe da rize i da se zakai za ugrizen objekat; bez donje vilice, lobanja ne b i mogla da se zakai. U sluaju protrombina, Gla ostaci grizu (ili se vezuju za) kalci jum, omoguavajui protrombinu da se privrsti za povrine elija. Samo se ceo, modifikova n kompleks kalcijum protrombin, vezan za elijsku membranu, moe isei aktiviranim Stju artovim faktorom i akcelerinom da bi se dobio trombin. Darvinova crna kutija Meutim, izgleda jo nismo mnogo napredovali sada moramo da se vratimo i zapitamo ta aktivira Stjuartov faktor. Ispostavlja se da postoje dva razliita puta, unutranji i spoljanji. Kod unutranjeg puta, svi proteini koji su potrebni za zgruavanje nalaz e se u krvnoj plazmi; kod spoljanjeg, neki proteini zgruavanja javljaju se na elija ma. Ispitajmo prvo unutranji put. (Molim vas nastavite, koristei sliku 43.) 100

Kada se ivotinja posee, protein zvani Hagemanov faktor pri anja za povrinu elija bliz u rane. Vezani Hagemanov faktor se zatim iseca proteinom zvanim HMK dajui aktivir ani Hagemanov faktor. Odmah zatim, aktivirani Hagemanov faktor preobraa drugi pro tein, zvani prekalikrein, u njegov aktivni oblik, kalikrein. Kalikrein pomae HMKu da ubrza preobraaj vee koliine Hagemanovog faktora u njegov aktivni oblik. Zatim, a ktivirani Hagemanov faktor i HMK zajedno preobraavaju naredni protein, zvani PTA, u svoj aktivan oblik. Aktivirani PTA zauzvrat, zajedno sa aktiviranim oblikom d rugog proteina zvanog konvertin (o kome se govori kasnije), menjaju protein zvan i Krismasov faktor u njegov aktivni oblik. Konano, aktivirani Krismasov faktor, z ajedno sa antihemofilnim faktorom (koji se aktivira trombinom na slian nain kao i pro akcelerin) menja Stjuartov faktor u njegov aktivni oblik. 4. Rubi Goldberg u krvi Kao i unutranji put, spoljanji put takoe predstavlja kaskadu. Spoljanji put otpoinje kada se protein zvani prokonvertin pretvara u konvertin aktiviranim Hagemanovim faktorom i trombinom. U prisustvu drugog proteina, tkivnog faktora, konvertin me nja Stjuartov faktor u njegov aktivni oblik. Meutim, tkivni faktor se javlja samo na spoljanjoj povrini elija koje obino nisu u kontaktu sa krvlju. Prema tome, spolj anji put e biti pokrenut samo kada povreda dovede tkivo u kontakt sa krvlju. (Pose kotina igra ulogu slinu onoj kada petao Sofronije podie dolar. To je pokretaki dogaa j neto van samog kaskadnog mehanizma.) Unutranji i spoljanji put ukrtaju se u nekoli ko taaka. Hagemanov faktor, aktiviran unutranjim putem, moe da ukljui prokonvertin s poljanjeg puta. Konvertin moe zatim povratno da utie na unutranji put i da pomogne a ktiviranom PTA da aktivira Krismasov faktor. Sam trombin moe da pokrene obe grane kaskade zgruavanja aktivirajui antihemofilni faktor, koji je potreban kao pomo akt iviranom Krismasovom faktoru u pretvaranju Stjuartovog faktora u aktivni oblik, a takoe i aktiviranjem prokonvertina. Analiza opisa sistema za zgruavanje krvi ini da ovek udi za jednostavnou prikazane maine Rubija Goldberga. 101

Darvinova crna kutija Postoje neke konceptualne razlike izmeu naprave u crtanom f ilmu o petlu Sofroniju i stvarnog sistema za zgruavanje krvi; razlike naglaavaju v eu sloenost biohemijskog sistema. Prvo: kaskada zgruavanja mora u nekom trenutku da se iskljui pre nego to organizam u potpunosti ovrsne (o ovome e ubrzo biti rei). Zat im se kontrola puta za zgruavanje krvi deli na dva dela. Prema tome, postoje dva mogua naina da se otpone zgruavanje. Relativan znaaj dva puta u ivim organizmima jo uv k je prilino nejasan. Mnoge eksperimente u vezi sa zgruavanjem krvi teko je izvesti ; neki proteini naroito oni ukljueni u rane stupnjeve puta nalaze se samo u malim koliinama u krvi. Na primer, deset litara krvi sadre samo oko jedan hiljaditi deo grama antihemofilnog faktora. tavie, poto poetni stupnjevi zgruavanja deluju povratno , proizvodei vie poetnih aktivirajuih proteina, esto je prilino teko proceniti ko koga u stvari aktivira. Slinosti i razlike Takoe, postoji znaajna konceptualna slinost izmeu sistema za napad na Sofronija i pu ta zgruavanja krvi; oba su neumanjivo sloena. Ostavljajui na stranu sistem pre ravan ja puta, gde su neki detalji manje poznati, sistem zgruavanja krvi uklapa se u de finiciju neumanjive sloenosti: to je jedinstven sistem sastavljen od nekoliko meus obno zavisnih delova koji doprinose osnovnoj funkciji, i uklanjanjem bilo kog de la, sistem gubi funkciju. Funkcija sistema za zgruavanje krvi je formiranje vrste barijere u pravo vreme i na pravom mestu koja je u stanju da sprei isticanje krvi iz povreenog krvnog suda. Komponente sistema (bez grananja puta) su fibrinogen, protrombin, Stjuartov faktor i proakcelerin. Kao to nijedan od delova sistema za napad na Sofronija nije korien ni za ta drugo osim za kontrolisanje pada telefonsko g stuba, isto tako se nijedan od kaskadnih proteina ne koristi ni za ta drugo osi m za kontrolisanje formiranja krvnog ugruka. U odsustvu bilo koje komponente, krv se ne zgruava i sistem gubi funkciju. 102

Postoje drugi naini za spreavanje isticanja krvi iz rana, ali ti naini ne predstavl jaju korakpokorak prethodnike kaksadi za zgruavanje krvi. Na primer, telo moe da suz i krvne sudove u blizini posekotine to pomae zaustavljanju toka krvi. Takoe, krvne e lije zvane krvne ploice lepe se za oblast oko posekotine, pomaui zaepljenju malih ra na. Meutim, ti sistemi se ne mogu postepenim evolutivnim koracima preobraziti u s istem za zgruavanje krvi, nita lake nego to se lepljiva zamka moe preobraziti u mehan iku miolovku. 4. Rubi Goldberg u krvi Najjednostavniji zamislivi sistem za zgruavanje krvi bi mogao da bude i samo jeda n protein koji bi se nasumino grupisao kada bi se organizam posekao. To moemo da u poredimo sa telefonskim stubom koji je potpuno preseen, nesigurno balansirajui, za visei od malih vibracija zemljita koje ga obaraju dok Sofronije prolazi. Meutim, ve tar ili drugi faktori mogu lako da srue stub kada petao nije u blizini. tavie, stub nije usmeren ni u jednom odreenom pravcu (kao na primer prema mamcu) prema mestu gde e se Sofronije verovatno nalaziti. Slino tome, jednostavan sistem za zgruavanj e krvi bi se aktivirao u neprikladnom trenutku, izazivajui nasuminu tetu i troei zali he. Pojednostavljeni sistemi u crtanom filmu ili sistemu za zgruavanje krvi ne bi z adovoljili kriterijum minimalne funkcije. U sistemima Rubi Goldberga, nije zavrna aktivnost (padanje telefonskog stuba, formiranje ugruka) ta koja predstavlja pro blem ve kontrolni sistem. Mogao bi se zamisliti sistem za zgruavanje krvi koji je donekle jednostavniji nego pravi gde, na primer, Stjuartov faktor, nakon aktivir anja ostatkom kaskade, direktno iseca fibrinogen kako bi se formirao fibrin, izo stavljajui trombin. Ostavljajui nakratko u stranu pitanja kontrole i vremenskog us klaivanja formiranja ugruka, razmiljanjem brzo moemo da vidimo da ak ni takav neznatn o pojednostavljen sistem ne moe postepeno da se promeni u sloeniji, celovit sistem . Ako bi se novi protein ubacio u sistem bez trombina on bi ili trenutno aktivir ao sistem izazivajui brzu smrt ili ne bi radio nita, i ne bi postojao razlog da ga prirodna selekcija izabere. Zbog prirode kaskade, novi protein bi odmah 103

Kada zgruavanje jednom otpone, ta ga spreava da se ne odigrava dok se sva krv u ivoti nji ne zgrua? Zgruavanje je ogranieno na mesto povrede na nekoliko naina. (Pogledajt e sliku 4-3.) Prvo, protein plazme zvani antitrombin vezuje se za aktivne (ali n e za neaktivne) oblike veine proteina zgruavanja i deaktivira ih. Meutim, sam antit rombin je relativno neaktivan, osim ako se ne vee za supstancu zvanu heparin. Hep arin se javlja u unutranjosti elija i neoteenih krvnih sudova. Drugi nain na koji se zgruavanje ograniava je delovanjem proteina C. Nakon aktiviranja trombinom, protei n C unitava akcelerin i aktivirani antihemofilni faktor. Konano, protein nazvan tr ombomo dulin oblae povrine elija sa unutranje strane krvnih sudova. Mislim da vodeni kanal predstavlja dobro poreenje za ovu oso binu sistema za zgruav anje krvi. Panamski kanal omoguava brodovima da preko zemljouza preu iz Pacifika u Karipsko more. Poto je kopno na viem nivou od nivoa mora, voda u predvodnici die b rod do nivoa na kome moe da plovi izvesno vreme. Zatim druga predvodnica podie bro d do sledeeg nivoa, a predvodnice na drugoj strani sputaju brod do nivoa mora. Na svakoj predvonici postoji kapija koja zadrava vodu dok se brod izdie ili sputa; tak oe postoji odvod ili vodena pumpa koja prazni ili puni predvodnicu. Od samog poetk a svaka predvodnica mora da poseduje obe odlike kapiju i odvod ili ne funkcionie. Prema tome, svaka od predvodnica du kanala je neumanjivo sloena. Isto tako, svako j kontrolnoj taki kaskade sistema za zgruavanje krvi je potreban i neaktivan proen zim i drugi enzim da ga aktivira. morao da bude regulisan. Od samog poetka, novi korak u kaskadi bi zahtevao i proe nzim kao i aktivirajui enzim koji bi aktivirao proenzim u pravo vreme i na pravom mestu. Poto svaki korak neizbeno zahteva nekoliko delova, ne samo da je celokupni sistem za zgruavanje krvi neumanjivo sloen, ve i svaki njegov stupanj. Darvinova crna kutija Jo nije gotovo 104

Maina iz crtanog filma koja je udarila petla Sofronija zavisila je od preciznog r asporeda, vremenskog usklaivanja i strukture mnogih komponenti. Da je uzica koja je vezivala dolarsku novanicu bila predugaka, ili top pogreno usmeren, ceo sistem n e bi funkcionisao. Isto tako, kaskada sistema za zgruavanje krvi zavisi od vremen skog usklaivanja i brzine kojom se razliite reakcije odigravaju. Krv ivotinje bi mo gla da ovrsne ako bi trombin aktivirao prokonvertin u pogreno vreme; ili bi iskrva rila na smrt ako bi proakcelerin ili antihemofilni faktor bili presporo aktivira ni. Organizam bi uginuo ako bi trombin aktivirao protein C mnogo bre nego to aktiv ira proakcelerin, ili ako bi antitrombin inaktivirao Stjuartov faktor istom brzi nom kojom se formira. Kada bi plazminogen bio aktiviran neposredno nakon formira nja ugruka, onda bi on brzo razloio ugruak. 105 Ugruak je na poetku formiranja prilino osetljiv: ako se povreena oblast pritisne, ug ruak se lako moe poremetiti i krvarenje iznova poinje. Da bi se to spreilo, telo ima metod da ovrsne ugruak kada se oformi. Aktivirani protein zvani FSF (od fibrin sta bilizirajui faktor), koji formira hemijske veze izmeu razliitih molekula fibrina, vez uje meusobno nakupljeni fibrin. Meutim, krvni ugruak se mora ukloniti nakon to je zar asta nje rane napredovalo. Protein zvan plazmin deluje kao makaze, specifino iseca jui fibrinske ugruke. Na sreu, plazmin ne deluje na fibrinogen. Meutim, plazmin ne s me da deluje previe brzo jer rana ne bi imala dovoljno vremena da u potpunosti za raste. Zbog toga se on prvobitno javlja u neaktivnom obliku zvanom plazminogen. Pretvaranje plazminogena u plazmin katalizuje protein zvan TPA. Postoje i drugi proteini koji kontroliu razlaganje ugruka, ukljuujui 2- ntipl zmin, koji se vezuje z pl zmin, spreavajui ga da razori ugruke fibrina. Trombomodulin vezuje trombin, inei ga manje sposobnim da iseca fibrinogen, istovre meno poveavajui njegovu sposobnost da aktivira protein C. 4. Rubi Goldberg u krvi

Formiranje, ograniavanje, ovravanje, i uklanjanje krvnog ugruka predstavlja integrisa ni bioloki sistem, i zbog problema sa samo jednom komponentom ceo sistem moe da iz gubi funkciju. Nedostatak nekih faktora zgruavanja krvi, ili proizvodnja defektni h faktora, esto izaziva ozbiljne zdravstvene probleme ili smrt. Najei oblik hemofili je se javlja zbog nedostatka antihemofilnog faktora, koji pomae aktiviranom Krism asovom faktoru u pretvaranju Stjuartovog faktora u njegov aktivni oblik. Nedosta tak Krismasovog faktora je drugi najei oblik hemofilije. Ozbiljni zdravstveni probl emi takoe mogu da se jave ako su drugi proteini kaskade sistema za zgruavanje defe ktni, iako su takvi sluajevi rei. Poremeaji i krvarenja takoe prate nedostatke FSFa, vitamina K, ili 2 ntipl zmin , koji nisu direktno ukljueni u zgruavanje. Pored toga, nedostatak proteina C prouzrokuje smrt kod odojadi zbog pojave brojnih, neodgova rajuih ugruaka. Da li je mogue da je ovaj ultrasloeni sistem mogao da evoluira u skla du sa darvinistikom teorijom? Nekoliko naunika je uloilo velike napore pitajui se ka ko je proces zgruavanja krvi mogao da evoluira. U narednom odeljku ete videti kakv o se izuzetno objanjenje o zgruavanju krvi nalazi u profesionalnoj naunoj lite ratur i. Ali prvo treba razmotriti nekoliko detalja. Darvinova crna kutija Kombinovanje Poetkom 1960tih je primeeno da neki proteini imaju amino kiselinske sekvence koje su sline sekvencama drugih proteina. Na primer, pretpostavimo da su prvih deset ami nokiselina u jednoj proteinskoj sekvenci ANVLEGKIIS, a u drugom proteinu ANLLDGK IVS. Te dve sekvence su identine u sedam pozicija, a razliite u tri. Kod nekih pro teina, sekvence mogu da budu sline u stotinama aminokiselinskih pozicija. Da bi s e objasnila slinost dva proteina teoretisalo se da se u prolosti gen nekako duplir ao, a vremenom su dve kopije gena nezavisno nagomilavale promene (mutacije) u sv ojim sekvencama.4 Nakon odreenog vremena postojala bi dva proteina ije su sekvence sline, ali ne istovetne. 106

Kralj Sijama je jednom zatraio od svojih mudraca poslovicu koja bi bila pogodna z a svaku priliku. Oni su predloili poslovicu: I to e proi. U biohemiji je podjednako p rikladna izreka za svaku priliku: Stvari su sloenije nego to izgledaju. Sredinom 197 0-tih godina pokazano je da se geni mogu javljati u delovima. To jest, deo DNK k oji kodira levi deo proteina moe da bude raz dvojen du sekvence od delova koji kodi raju srednji, a oni mogu da budu odvojeni od DNK koja kodira desni deo. To bi bi lo kao kada biste u reniku traili re karneval i pronali je navedenu kao hkkasafjrnevc kjealksa. Jedan tip gena bi mogao da bude iz jednog dela; drugi tip bi mogao da b ude iz dvanaest delova. Otkrie razdvojenih gena (egzona i introna, prim.red.) je dovelo do hipoteze da su novi proteini moda mogli da nastanu kombinovanjem DNK fr agmenata gena koji kodiraju delove starih proteina kao to se karte mogu uzeti sa nekoliko gomila i dati novi raspored. Da bi poduprli hipotezu, zastupnici ukazuj u na slinosti aminokiselinske sekvence i oblike zasebnih delova (zvanih domeni) r azliitih proteina. 4. Rubi Goldberg u krvi Proteini kaskade sistema za zgruavanje krvi se esto koriste kao dokaz za ovakvo kom binovanje. Neki regioni kaskadnih proteina kodirani odvojenim delovim gena posedu ju slinosti u svojim aminokiselinskim sekvencama sa drugim regionima istog protei na to jest, ispoljavaju samoslinost. Takoe, postoje slinosti izmeu regiona razliitih roteina kaskade. Na primer, prokonvertin, Krismasov faktor, Stjuartov faktor i p rotrombin poseduju slian region aminokiselinskih sekvenci. Pored toga, kod svih t ih proteina sekvenca je modifikovana vitaminom K. Dalje, regioni su sline sekvenc e sa drugim proteinima (koji nisu ukljueni u koa gulaciju krvi) koji su takoe modif ikovani vitaminom K. Svi mogu videti slinosti u sekvencama i one se ne mogu negir ati. Meutim, hipoteza o duplikaciji i kombinovanju gena sama po sebi ne govori nit a o tome kako je bilo koji konkretan protein ili proteinski sistem isprva nastao sporo ili naglo, prirodnim odabiranjem ili nekim drugim mehanizmom. Setite se, opruga miolovke 107

Rasel Dulitl, profesor biohemije pri Centru za molekularnu genetiku Univerziteta u Kaliforniji, u San Dijegu, je najistaknutija linost zainteresovana za evolucij u kaskade sistema za zgruavanje krvi. Od vremena svoje doktorske teze, Uporedna bi ohemija zgruavanja krvi (1961), profesor Dulitl je prouio sisteme za zgruavanje razl iitih, jednostavnijih organizama u nadi da bi to dovelo do razumevanja pojave sisar skog sistema. Dulitl je nedavno u lanku u asopisu Thrombosis and Haemostasis izneo pregled stanja trenutnog znanja.5 asopis je namenjen profesionalnim naunicima i d oktorima medicine koji rade u obla sti zgruavanja krvi. itaoci ovog asopisa su u suti ni oni ljudi koji znaju vie o zgruavanju krvi od bilo koga drugog na Zemlji. Dulit l zapoinje svoj lanak postavljajui veliko pitanje: Kako je uopte ovaj sloeni i osetlji vo uravnoteen proces evoluirao?... Paradoks je bio da, ako je svaki protein zavis io od aktivacije drugim, 108 Sada smo spremni da nastavimo. U ovom odeljku u izneti jedan pokuaj evolucionog ob janjenja zgruavanja krvi koji je ponudio Rasel Dulitl (Russell Doolittle). On je u svojoj hipotezi izneo niz koraka po kojima su se proteini za zgruavanje krvi poj avili jedan za drugim. Pa ipak, kao to u pokazati u narednom odeljku, objanjenje je potpuno neodgovarajue jer nije dat nijedan razlog za pojavu proteina, nije izvren nijedan pokuaj da se izrauna verovatnoa pojave proteina, kao ni pokuaj da se procen e osobine novih proteina.

moe na izvestan nain da podsea na oprugu asovnika, a poluga moe da lii na udara miolo , ali slinosti ne govore nita o tome kako je miolovka nastala. Da bi se tvrdilo da se sistem razvio postepeno darvinistikim mehanizmom, moralo bi se pokazati da je funkcija sistema mogla da se formira brojnim uzastopnim, sitnim promenama. Darvinova crna kutija Stanje u oblasti

kako je sistem ikada mogao da se razvije? Od kakve bi koristi bio bilo koji deo sistema bez cele skupine? 4. Rubi Goldberg u krvi Postavljena pitanja zadiru u sr potrage ove knjige. Korisno je navesti Dulitlov la nak. (itaocu e od pomoi biti slika 43.) U navodu sam promenio neke tehnike izraze da bi ga opta publika mogla lake itati. Zgruavanje krvi je osetljivo uravnoteen fenomen koji ukljuuje proteaze, antiproteaze i supstrate proteaza. Uopteno govorei, svaka d irektna akcija izaziva povratni odgovor. Mogu se primeniti razliite metafore za n jegovu korak-po-korak evoluciju: akcijareakcija, punkt i kontrapunkt, ili dobre vesti i loe vesti. Meutim, moja omiljena je jin i jang. U drevnoj kineskoj kosmologiji, sve to postaje je rezultat kombinovanja suprotnih principa jina i janga. Jang je muki princip koji obuhvata aktivnost, visinu, top lotu, svetlost i suvou. Jin, enski princip, oliava pasivnost, dubinu, hladnou, tamu i vlanost. Njihov brak stvara pravu bit svih stvari. Imajui na umu da je to samo m etafora, razmotrimo sledei jin i jang scenario za evoluciju zgruavanja krvi kod kim enjaka. Proizvoljno sam oznaio enzime ili proenzime kao jang, a neenzime kao jin. Jin: Tkivni faktor (TF) se javlja kao rezultat udvajanja gena za [drugi protein ] koji vezuje EGF domene. Novi genski proizvod dolazi u kontakt sa krvlju ili he molimfom samo nakon povrede tkiva. Jang: Protrombin se javlja u drevnom vidu sa vezanim EGF domenom (domenima), rezultat... duplikacije proteaznog gena i... kom binovanja. EGF domen slui kao mesto za vezivanje i aktivaciju izloenim TF. Jin: Tr ombinski receptor nastaje duplikacijom gena za [region proteina koji e se nalazit i u elijskoj membrani]. Isecanje TF aktiviranim protrombinom utie na elijsku kontra ktilnost ili grupisanje. 109

Darvinova crna kutija Jin ponovo: Raa se fibrinogen, meani protein nastao od tromb in-senzitivnog [izduenog] oca i [proteina sa kompaktnom strukturom] majke. Jin po novo: Javlja se Antitrombin III, proizvod duplikacije [proteina sa slinom optom st rukturom]. Jang: Plazminogen se obrazuje od velikog izbora... ve dostupnih protea za. Javlja se sa... domenima koji mogu da se vezuju za fibrin. Njegova aktivacij a vezivanjem za baterijske proteine... odraava prethodnu ulogu kao antibakterijsk og inioca. Jin: Antiplazmin nastaje duplikacijom i modifikacijom [proteina sa slin om celokupnom strukturom], verovatno antitrombina. Jin i Jang: Trombin-aktiviraj ui [protein za stvaranje poprenih veza] se oslobaa. Jang: Tkivni aktivator plazmino gena (TPA) se pojavljuje. Razliito izmeani domeni mu omoguavaju da se vezuje za nek oliko supstanci, ukljuujui fibrin. Brak: Modifikacija protrombina sticanjem gla dome na. Dobija sposobnost da vezuje kalcijum i da se vezuje za specifine [negativno n aelektrisane] povrine. Jin: Pojava proakcelerina6 kao rezultat duplikacije [gena za protein sa slinom optom strukturom] i sticanje nekih drugih [delova gena]. Jang : Javlja se Stjuartov faktor, duplikat protrombina nedavno krunisanog gla domeno m; njegova sposobnost da se vezuje za proakcelerin moe da izazove... aktivaciju p rotrombina, nezavisnu od... aktivacije TF-om. Jang ponovo: Prokonvertin se dupli cira na osnovu Stjuartovog faktora, oslobaajui protrombin za bolje vezivanje za fi brin. U kombinaciji sa tkivnim faktorom, prokonvertin moe da aktivira Stjuartov f aktor [isecajui ga]. 110

4. Rubi Goldberg u krvi Jang ponovo: Krismasov faktor od Stjuartovog faktora. Iz vesno vreme, oba se vezuju za proakcelerin. Jin: Antihemofilni faktor od proakce lerina. Brzo se prilagoava da reaguje sa Krismasovim faktorom. Jang: Protein C se genetiki izvodi iz protrombina. Deaktivira proakcelerin i antihemofilni faktor o granienim [isecanjem]. Razvod: Protrombin se ukljuuje u razmenu [genetskih delova] koja ga ostavlja sa [domenima] za vezivanje za fibrin na mestu njegovih EGF dom ena, koji vie nisu potrebni za interakciju sa TF. Izdvojimo malo vremena da kritik i razmotrimo scenario profesora Dulitla. Prva stvar koja se opaa je da se ne navo di nijedan uzroni faktor. Tako se tkivni faktor javlja, fibrinogen se raa, antiplazmin nastaje, TPA se pojavljuje, protein za stvaranje poprenih veza se oslobaa, i tako da . Mogli bismo da zapitamo ta tano prouzrokuje svo to pojavljivanje i oslobaanje? Iz gleda da Dulitl ima na umu korakpokorak darvinistiki scenario koji ukljuuje neusmere nu, nasuminu duplikaciju i rekombinaciju genetskih delova. Meutim, razmotrimo ogro mnu koliinu sree neophodne da bi se pravi delovi postavili na prava mesta. Eukario tski organizmi imaju poprilino genetskih delova, i proces koji ih zamenjuje je iz gleda nasumian. Pravljenje novog proteina za koagulaciju krvi kombinovanjem je ka o nasumino odabiranje desetak reenica iz enciklopedije u nadi da e se dobiti smisle n odeljak. Profesor Dulitl se ne mui da izrauna koliko bi nepravilnih, neaktivnih, beskorisnih raznovrsno pomeanih domena moralo da se odbaci pre nego to se dobije pr otein sa, na primer, aktivnou nalik na TPA aktivnost. Kako, molim? Da bismo ilustrovali problem, izvrimo sopstveni brzi proraun. Uzmimo da ivotinje sa kaskadom sistema za zgruavanje krvi imaju oko 10.000 gena, od kojih je svaki u p roseku podeljen na tri dela 111

(egzona). To daje ukupan zbir od oko 30.000 genskih delova. TPA ima etiri razliita tipa domena.7 Raznovrsnim kombinovanjem, anse da se ta etiri domena dobiju zajedno8 je 1 prema 30.000 na etvrti stepen, to je priblino 1 prema deset na osamnaesti ste pen.9 Kada bi irska lutrija imala anse za dobitak od 1 na prema deset na osamnaes ti, i kada bi svake godine milion ljudi igralo lutriju, bilo bi potrebno u prose ku oko hiljadu milijardi godina pre nego to bi bilo ko (ne samo odreena osoba) dob io nagradu. Hi ljadu milijardi godina je otprilike sto puta vie od trenutno procen jene evolucionistike starosti svemira. Dulitlovo nonalantno izraavanje (pojavljuje s e, itd) skriva ogromne potekoe. Isti problem ultra-malih ansi bi smetao pojavi protr ombina (rezultat... duplikacije proteaznog gena i... kombinovanja), fibrinogena (ko mbinovani protein nastao od...), plazminogena, proakcelerina i svakom od nekoliko predloenih prerasporeivanja protrombina. Dulitl oigledno mora da promea pil i podeli sebi nekoliko savrenih brideva da bi dobio igru. Naalost, svemir nema vremena da ek a. Darvinova crna kutija Drugo pitanje koje treba razmotriti je podrazumevana pretpostavka da bi protein nainjen od dupliranog gena odmah posedovao nova, neophodna svojstva. Tako nam se kae da se tkivni faktor javlja kao rezultat duplikacije gena za [drugi protein]. Meu tim, kao rezultat duplikacije se svakako ne bi javio tkivni faktor, ve taj drugi protein. Ako bi se duplirala fabrika za proizvodnju bicikala, ona bi proizvodila bicikle, a ne motocikle; to se misli reju duplikacija. Gen za protein bi mogao d a se duplira nasuminom mutacijom, ali se ne deava jednostavno da takoe poseduje sofis ticirane nove osobine. Poto je dupliciran gen samo kopija starog gena, objanjenje za pojavu tkivnog faktora mora da sadri pretpostavljeni put kojim je iao da bi ste kao novu funkciju. Ovaj problem se diskretno zaobilazi. Dulitlov scenario zapada u iste probleme u proizvodnji protrombina, trombinskog receptora, antitrombina, plazminogena, antiplazmina, proakcelerina, Stjuartovog faktora, prokonvertina, Krismasovog faktora, antihemofilnog faktora i proteina C praktino svakog proteina u sistemu! 112

Pa ipak, do sad iznete zamerke nisu najozbiljnije. Najozbiljnija, i moda najoigled nija, tie se neumanjive sloenosti. Naglaavam da prirodno odabiranje (selekcija), mo tor darvinistike evolucije, deluje samo ako postoji neto to moe da se odabere neto to je korisno upravo sada, a ne u budunosti. Meutim, ak i ako prihvatimo njegov scenar io u srvhu rasprave, samim Dulitlovim opisom nikakvo zgruavanje krvi se ne odigra va najmanje do treeg ko raka. Formiranje tkivnog faktora u prvom koraku je neobjanj eno, poto bi on stajao ne radei nita. U narednom koraku (protrombin koji iskae sa ve steenom sposobnou da vezuje tkivni faktor, koji ga nekako aktivira) jadni protoprotr ombin bi takoe vrteo palevima nemajui nita da radi dok se, konano, ne pojavi 113 Trei problem sa scenarijem zgruavanja krvi je da izbegava sutinska pitanja koliko, kojom brzinom, kada, i gde. Nita se ne govori o prvobitno dostupnoj koliini materi jala za zgruavanje, jaini ugruka koji bi se formirao primitivnim sistemom, vremenu koje bi bilo potrebno da se ugruak formira od trenutka pojave posekotine, kom pri tisku tenosti bi se taj ugruak opirao, koliko bi bilo tetno formiranje neodgovarajue g ugruka, ili o stotine drugih takvih pitanja. Apsolutne i relativne vrednosti ti h i drugih faktora bi mogle da uine bilo koju odreenu hipotezu ili moguom ili (dale ko verovatnije) krajnje pogrenom. Na primer, kada bi bila dostupna samo mala kolii na fibrinogena ne bi prekrila ranu; ako bi primitivni fibrin formirao nasumini me hur umesto mree, bilo bi malo verovatno da e zaustaviti tok krvi. Ako bi prvobitno dejs tvo antitrobina bilo prebrzo, prvobitno dejstvo trombina presporo, ili ako bi se prvobitni Stjuartov faktor ili Krismasov faktor ili antihemofilni faktor v ezivali previe labavo ili previe vrsto (ili ako bi se vezivali za neaktivne oblike svojih meta kao i za aktivne oblike), onda bi se ceo sistem sruio. Ni kod jednog jedinog koraka Dulitl ne prua model koji ukljuuje brojeve ili koliine; a bez brojev a nema nauke. Kada se iznese samo verbalna slika razvoja tako sloenog sistema, ne ma nikakvog naina da se zna da li bi stvarno funkcionisala. Kada se ignoriu tako s utinska pitanja, ostavljamo nauku i ulazimo u svet Kalvina i Hobsa. 4. Rubi Goldberg u krvi

Dulitlov scenario preutno priznaje da je kaskada sistema za zgruavanje krvi neuman jivo sloena, ali pokuava da zataka dile mu nizom metaforikih pozivanja na jin i jang. Sutina je da cela grupa proteina mora odjednom da se ubaci u kaskadu. To se moe i zvriti samo postuliranjem udovita koje obeava koje sreno dobija sve proteine odjednom, ili usmeravanjem od strane inteligentnog inioca. 114 Jednostavne rei kao aktivator se javlja tek dva koraka kasnije moda ne zvue impresivn o dok se ne razmisli o posledicama. Poto su oba proteina proenzim i njegov aktiva tor potrebni za jedan korak u putu, onda su anse da se oba proteina dobiju zajedn o priblino jednake kvadratu ansi da se dobije jedan protein. Izraunali smo da su ans e da se dobije samo TPA 1 prema deset na osamnaesti stepen; anse da se dobiju zaj edno TPA i njegov aktivator bi bile priblino 1 prema deset na trideset i esti step en! To je zastraujue veliki broj. Ne bi se oekivalo da se takav dogaaj desi ak i ako bi se ivot svemira od deset milijardi godina saeo u jednu sekundu i ponovo odigrav ao svake sekunde u toku deset milijardi godina. Meutim, situacija je u stvari dal eko gora: ako bi se protein pojavio u jednom koraku10 ne imajui ta da radi, onda b i mutacije i prirodno odabiranje teili da ga eliminiu. Poto ne radi nita bitno, njeg ov gubitak ne bi bio tetan, a proizvodnja gena i proteina bi troila energiju koju druge ivotinje ne troe. Proizvodnja beskorisnog proteina bi, prema tome, najmanje u nekoj marginalnoj meri, bila tetna. Darvinov mehanizam prirodnog odabiranja bi u stvari ometao formiranje neumanjivo sloenih sistema kao to je kaskada sistema za zgruavanje krvi. hipotetiki trombinski receptor u treem koraku i fibrinogen padne sa neba u etvrtom. Plazminogen se javlja u jednom koraku, ali se njegov aktivator (TPA) javlja tek dva koraka kasnije. Stjuartov faktor se uvodi u jednom koraku, ali provodi vrem e ne radei nita dok se njegov aktivator (prokonvertin) ne pojavi u sledeem koraku, a tkivni faktor nekako odluuje da je to kompleks za koji eli da se vee. Praktino sva ki korak predloenog puta se suoava sa slinim problemima. Darvinova crna kutija

Sledei profesor Dulitlov primer, mogli bi da predloimo put kojim je postala prva m iolovka: Udara se javlja kao rezultat duplikacije poluge u naoj garai. Udara dolazi u kontakt sa pos toljem, koje je rezultat meanja nekoliko tapia za sladoled. Opruga i skae iz dedinog sata koji je korien za merenje vremena. Spojna poluga se obrazuje o d slamke koja je virila iz odbaene konzerve koka kole, a kukica se oslobaa od zatv araa sa pivske boce. Meutim, stvari se jednostavno ne odigravaju na taj nain, osim ako neko ili neto ne vodi proces. Setiete se da su Dulitlova publika za lanak u asop isu Thrombosis and Haemostasis vodei naunici u istraivanju zgruavanja krvi oni znaju stanje u oblasti. Pa ipak, lanak im ne objanjava kako je zgruavanje moglo da se ja vi i da zatim evoluira; umesto toga, on samo pria priu. injenica je da niko na zeml ji nema ni najmaglovitiju ideju o tome kako je nastala koagulaciona kaskada. 4. Rubi Goldberg u krvi Prethodna rasprava nije imala nameru da omalovai Rasela Dulitla, koji je godinama radio u oblasti proteinske strukture. U stvari, on zasluuje veliki deo priznanja jer je jedan od nekolicine mogue i jedina linost koja ustvari pokuava da objasni k ako se ovaj sloeni biohemijski sistem razvio. Niko drugi nije uloio toliko napora da utvrdi poreklo zgruavanja krvi. Rasprava je namenjena jednostavno da bi ilustr ovala ogromnu potekou (zaista, lii na nemogunost) problema koji se opirao reenim napo rima vrhunskog naunika tokom etiri decenije. Zgruavanje krvi je paradigma zapanjujue sloenosti koja lei u osnovi ak i prividno prostih telesnih procesa. Suoena sa takvo m sloenou ak i jednostavnih fenomena, darvinistika teorija stoji nema. Aplauz, aplauz Kao neka vrhunska maina Rubi Goldberga, kaskada zgruavanja predstavlja zapanjujui in odravanja ravnotee pri kome menaerija biohemikalija pokazujui raznovrsne ukrase i p rerasporeivanja koje su dodelili modifikujui enzimi odskau 115

jedne sa drugih pod preciznim uglovima paljivo utvrenim redosledom dok, u raspletu , petao Sofronije ne odgurne telefonski stub i ustane sa zemlje, i vidimo da su njegove rane prestale da krvare. Publika ustaje i dugo aplaudira. Darvinova crna kutija 116

5. poglavlje Odavde do tamo Na klinici, doktorka pregleda treeg mladog pacijenta koji je izostao iz kole zbog groznice, bolova i zakrvavljenih oiju. Kao i prva dvojica, deak je imao boginje. N e Rubela. Rubeola (male boginje). Kao i prva dvojica, deak nikada nije bio vakcin isan. Male boginje su danas retke. Ljudi zaboravljaju koliko one mogu da budu op asne. Roditelji o njima misle kao o jednostavnom problemu privremenih pega i odm ora u krevetu. Gree. Male boginje ine pacijenta podlonijim drugim infekcijama. Kao t o je encefalitis. Doktorka dobija informaciju da je prvi pacijent upravo umro. Male boginje U CDCu zahtev je primljen i odobren. Tehniar odlazi u skladite gde se nalazi niz ve likih prostorija punih vakcina protiv malih boginja, variole, ovjih boginja, dift erije, meningitisa i mnogih drugih bolesti. Tehniar proverava oznake na pakovanji ma, vidi da pakovanja u uglu sadre vakcine protiv malih bogin117 Tri sluaja u istom susedstvu u roku od nedelju dana znai da se bolest iri. Doktorka se plai da je epidemija na pomolu. Odmah zove gradske zdravstvene zvaninike i sao ptava im problem. Naelnik gradskog sekretarijata za zdravstvo alje Centru za kontro lu zaraze (CDC) u Atlanti zahtev za deset hiljada doza vakcine protiv malih bogi nja. Plan je da se zapone hitan program vakcinisanja u neposrednom susedstvu kako bi se zaustavilo irenje bolesti. Zaraena deca e biti stavljena pod karantin; kada se irenje bolesti obuzda, zapoee se sa obrazovnim programom kako bi se roditelji up oznali sa posledicama koje virusi mogu da prouzrokuju kod dece. Ali pre svega: v akcina je neophodna odmah.

ja, i stavlja ih na kolica. Gura kolica do hladnjae koja nosi pakova nja do aerodr oma. Na aerodromu kamion dolazi do terminala komercijalne slube za isporuku paket a. Vei broj aviona je parkiran kod terminala, ali voza kamiona pronalazi oznaku ko ja ukazuje na avion koji leti do odgovarajueg grada. Darvinova crna kutija Pakovanja vakcina se unose u avion koji polee. Na aerodromu pogoenog grada, druga hladnjaa doekuje avion. Pakovanja vakcina se prepoznaju po oznakama, odvajaju od d rugih pakovanja iz aviona, i tovare u hladnjau. Voza ita adresu klinike sa papira z akaenog na pakovanja i kree. Na klinici, medicinski radnici istovaruju kamion i ot varaju kutije. Ubrzo gomila dece dolazi na kliniku da bi bila vakcinisana. Pri p rolasku svakog deteta, medicinska sestra uzima boicu vakcine, skida mekani metaln i poklopac, ubacuje iglu prica u boicu, izvlai tenost, i ubrizgava je u ruku deteta koje pravi grimase. Reiser se smeta u fotelju i baca scenario na sto. Epidemija! njegov prvi film namenj en televiziji dobro napreduje. Sadri dramu, akciju, slatku deicu, privlane doktore i medicinske sestre, i plemenite vladine zvaninike. Smrtonosna bolest je poraena lj udskom domiljatou, planiranjem i tehnikom strunou. Strategija deluje. Jo odreen broj dece dobija boginje, ali niko vie ne umire. Epide mija je obuzdana, a gradski zvaninici prelaze na obrazovnu kampanju. Uh-Oh Bah! Reiser ne voli hepiend. Cinik od glave do pete, naiao je na previe glupih, nesp osobnih ljudi da bi progutao tako neto. Vet hirurg je uklonio uni mehur njegovoj ses tri; naalost, ona je otila u bolnicu radi uklanjanja slepog creva. Oblasna komisij a kojoj je predsedavao susedov ujak dopustila je susedu da otvori igraonicu u nj egovom tihom susedstvu. Mangupi iz oblinje kole su mu izbuili automobilske gume. Rei ser, dakle, ne voli doktore, mrzi politiare, a dece se boji. 118

Epidemija otpoinje, zvaninici panie, i poziv se upuuje CDCu. Tehniar silazi do prostor ija sa friiderima i uzima kutije sa oznakama vakcine protiv malih boginja. Na kamio n, u avion, do grada, i konano do klinike. Deca buno prolaze pored medicinskih ses tara i primaju vakcine. Dva meseca kasnije, dvesta maliana je mrtvo, a na hiljade je bolesno. Skoro svi su primili vakcinu. Zbunjeni zvaninici nareuju sprovoenje is trage koja pokazuje da su pakovanja bila pogreno oznaena; vakcine su za difteriju, a ne za male boginje. Skoro sva deca u gradu su sada bolesna. Nita se ne moe uinit i. Bolest e ii svojim tokom. Pored toga, eli da bude veliki umetnik. Veliki umetnici moraju da ukazuju na ljud ske nedostatke i tragedije prouzrokovane ljudskom ogranienou. Zar nije to ono to je e kspir radio? Oni se ne ulaguju osetljivosti prostog naroda. Reiser zato zatvara oi i poinje da zamilja razliite scenarije. 5. Odavde do tamo Ipak, moda je filmu potrebno vie neizvesnosti pri razvoju epidemije. Kada poziv st igne do CDCa, moda tehniar silazi do skladita i uvia da su sve etikete pale sa kutija . Ventilator za hlaenje razbacao ih je uokolo, beznadeno ih pomeavi. Znoj se sliva t ehniaru niz lice; zna da e biti potrebne sedmice za analizu kutija kako bi se utvr dilo koje vakcine su prave. Tokom tih sedmica bolest e se rairiti, politiari e urlat i, deca e umirati. Moda e biti otputen. Lako se mogu zamisliti varijacije na temu. K amion smeta kutije vakcina na pogrean avion. Avion istovaruje svoj teret na pogrean kamion. Neko otima kamion na putu do klinike. Kamion doprema vakcinu do pogrene zgrade. Poklopci na boicama sa vakcinom su sluajno nainjeni od tvrdog umesto mekog metala, i ne mogu se ukloniti bez razbijanja boice i kontaminacije vakcine. Reiser sa zadovoljstvom zapaa da se u svim ovim sluajevima istie ljud ska nesposobnost. Ve lika dostignua nauke vakcine za savladavanje bolesti, avioni i automobili za bri p renos opreme do cilja su osujeena istom, jednostavnom glupou. 119

Svi problemi koji su se nagomilali u reiserovim scenarijima jav ljaju se u vezi sa isporukom paketa do konanog odredita. Iako film prikazuje smrt i bolest, isti pro blemi su zajedniki za sve pokuaje dopremanja specifinog paketa do specifinog odredita . Pretpostavimo da ste otili na stanicu u Filadelfiji da biste autobusom stigli d o Njujorka. Na stotine autobusa je uredno poreano u nizu, motori rade, spremni da krenu ka svojim destinacijama. Avaj, na autobusima nema oznaka, a voza i putnici odbijaju da vam kau gde autobus ide. Zbog toga ste uskoili u najblii autobus i zav rili u Pitsburgu. Zadovoljno trlja ruke. Da, tema filma e biti bitka, epska borba: Albert Ajntajn pr otiv tri bezumnika. Ajntajn nema anse. Darvinova crna kutija Sluba za isporuku Autobuski sistem mora da se izbori sa istim problemom koji je imao i CDC: isporui vanje pravih paketa (putnika) do pravog odredita. Poni ekspres je imao isti probl em. Dok bi jaha u naletu uzimao dak sa potom, neko je morao da se pobrine da pota ko ja se nalazila u daku treba da ide u mesto do koga je konj iao. A jaha je morao da prepozna svoje odredite kada stigne do njega. Svi sistemi za isporuku tovara suoav aju se sa zajednikim problemima: tovar se mora obeleiti tanom prijemnom adresom; pr enosilac mora da prepozna adresu i smesti tovar u odgovarajue prenosno sredstvo z a raznoenje; prenosno sredstvo mora da prepozna kada je stiglo na odgovarajue odre dite; i tovar se mora izruiti. Ako bilo koji od ovih koraka nedostaje, onda ceo si stem izneverava. Kao to smo videli u filmu, ako je pakovanje pogreno oznaeno ili oz naka nedostaje, pakovanje se ne iznosi iz skladita. Ako se pakovanje izrui na pogr enu adresu ili se boica ne moe otvoriti kada stigne, onda nije moralo ni da se alje. Celokupan sistem mora da bude potpun da bi funkcionisao. 120 Ernst Hekel je mislio da je elija homogena kap protoplazme. Nije bio u pravu; naunic i su pokazali da su elije sloene strukture.

Eukariotske elije (u koje spadaju elije svih organizama osim bakterija) imaju puno razliitih odeljaka u kojima se vre razliiti zadaci. Kao to kua ima kuhinju, perionic u, spavau sobu i kupatilo, tako i elija ima specijalizovane oblasti odvojene radi oso benih zadataka (slika 5-1). U te oblasti spadaju jedro (u kome se nalazi DNK) , mitohondrije (koje proizvode energiju za eliju), endoplazmatini retikulum (koji obrauje proteine), Goldijev aparat (usputna stanica za proteine koji se prenose ne gde drugde), lizozomi (elijske strukture za unitavanje smea), sekretorne vezikule ( koje skladite tovar pre nego to se alje van elije), i peroksizomi (koji pomau u metab olizmu masti). Svaki odeljak je izolovan od ostatka elije sopstvenom membranom, k ao to je soba odvojena od ostatka kue zidovima i vratima. Same membrane se mogu sm atrati odvojenim odeljcima, jer elija smeta u membrane materijal koji se ne nalazi na drugim mestima. 5. Odavde do tamo Slika 5-1 Delovi ivotinjske elije Iz Alberts et al., fig. 12-1, Korieno uz dozvolu. 121

Neki odeljci imaju nekoliko posebnih odeljaka. Na primer, mitohondrije su okruene sa dve razliite membrane. Prema tome, moe se smatrati da mitohondrija sadri etiri o dvojena odeljka: prostor unutar unutranje membrane, sama unutranja membrana, prost or izmeu unutranje i spoljanje membrane, i sama spoljanja membrana. Uzimajui u obzir membrane i unutranje prostore, postoji vie od dvadeset odeljaka u eliji. Darvinova crna kutija elija je dinamiki sistem; neprestano proizvodi nove strukture i reava se starog mat erijala. Poto su odeljci elije zatvoreni, svaka oblast se suoava sa problemom priba vljanja novih materijala. Postoje dva naina na koje bi mogla da ga rei. Prvo, svak i odeljak bi mogao da proizvodi sopstvene zalihe, kao veliki broj samodovoljnih sela. Po drugom, novi materijali bi se mogli proizvoditi centralno, a zatim pren ositi do drugih odeljaka, kao veliki grad koji pravi farmerke i radio ureaje da b i se slali u naselja. Ili bi mogla da postoji meavina ove dve mogunosti. Iako neki odeljci proizvode odreene materijale sami za sebe, u eliji se veina belanevina proi zvodi centralno i alje u druge odeljke. Prenoenje proteina izmeu odeljaka je zadivl juju i sloen proces. Detalji mogu da se razlikuju u zavisnosti od odredita proteina , kao to se detalji raznoenja mogu razlikovati u zavisnosti da li se paket alje unu tar grada ili preko okeana. U ovom poglavlju u se usredsrediti na mehanizme koje koristi elija kako bi pre nela protein do lizozoma, elijske strukture za unitavanje smea. Videete da elija mora da rei iste probleme na koje nailaze Centri za kontrolu zaraze pri slanju neophodnog pakovanja. Nov protein, tek proizveden u eliji, nailazi na mnoge molekularne maine. Neke od m aina ga hvataju alju do mesta na koje je odreen da stigne. Ubrzo emo pratiti protein na njegovom putu od poetka do kraja. Meutim, proteinske maine imaju prilino egzotina imena i mnogim ljudima je teko da ih zamisle ako Izgubljeni u svemiru 122

nisu navikli da razmiljaju o njima. Zbog toga u prvo upotrebiti poreenje koje e zauz eti nekoliko sledeih strana. 5. Odavde do tamo Vreme je daleko u budunosti. oveanstvo je pokualo da istrai svemir iz prve ruke, ali izmeu kometa, magnetskih oluja i vanzemaljaca pljakaa, opasnosti su prevelike. Zato je posao preputen mehanikim svemirskim sondama koje su lansirane u kosmos kako bi istraile spoljanje ivice nae galaksije i dalje od toga. Naravno, potrebno je izves no vreme da bi se stiglo do ivice galaksije, a jo vie da bi se otilo dalje, pa su s onde izgraene da budu samo-dovoljne. Mogu da se spuste na puste planete i kopaju sirovine; uz pomo rude mogu da proizvode potpuno nove maine; i mogu da prihvataju svetlosnu energiju zvezda i koriste je za punjenje baterija. Svemirska sonda je maina, pa mora da izvri sve zadatke uz pomo bolno detaljnih mehanizama, a ne magije . Jedan zadatak je recikliranje starih baterija; baterije se posle izvesnog vrem ena kvare, pa sonda pravi nove. Nove baterije se prave sitnjenjem starih baterij a, povraajem starih komponenti, njihovim topljenjem, ponovnim oblikovanjem okvira , i dodavanjem novih hemikalija. Jedna od maina koja se koristi pri ovom procesu se zove drobilica baterija. Svemirska sonda je u obliku velike sfere. Unutar sfere nalazi se niz manjih, samostalnih sfera, od kojih svaka sadri maineriju za specij alizovane zadatke. U najveoj od unturanjih sfera nazovimo je biblioteka nalaze se pl anovi za proizvodnju svih maina u svemirskoj sondi. Meutim, to nisu obini planovi. Mogu se zamisliti kao planovi ispisani Brajovom azbukom ili zapisi muzike za meh aniki klavir gde fizika udubljenja u planu navode glavnu mainu da proizvodi mainu ko ju kodira plan. Jednog lepog dana svemirska sonda oseti (nekim mehanizmom koji emo ignorisati) da mora da proizvede jo jednu drobilicu baterija i da je poalje da radi u prostoriji za obradu otpada, gde e pomagati u reciklai starih baterija. Zbog toga se pokree p roces: plan za drobilicu baterija se fotokopira u biblioteci i kopija 123

plana lebdi do prozora u biblioteci (setite se, nema gravitacije). Na ivici plan a se nalaze rupe rasporeene po odreenom rasporedu, koji precizno odgovara raspored u klinova na mehanizmu za itanje na prozoru. Kada se plan zakai na ita, otvor prozor a se otvara kao blenda kamere. Nacrt se otkainje sa itaa i lebdi van biblioteke u g lavnu oblast sonde. U glavnoj oblasti se nalazi veliki broj maina i mainskih delov a; zavrtnji, navrtnji i ice slobodno lebde unaokolo. U ovom odeljku se nalazi vel iki broj proizvodnih maina iji je posao da prave druge maine. One to vre itajui izbuen rupe na nacrtu, hvatajui zavrtnje, navrtnje i druge delove koji lebde unaokolo, mehaniki sastavljajui mainu deo po deo. Darvinova crna kutija Nacrt za drobilicu baterija, lebdei u glavnoj oblasti, brzo dolazi u kontakt sa p roizvodnom mainom. Okretanjem produetaka na proizvodnoj maini hvataju se neki zavrt nji i navrtnji i zapoinje se sklapanje drobilice. Meutim, pre nego to sastavi telo drobilice, proizvodna maina prvo pravi privremeni ukras etiketu koja oznaava drobili cu kao mainu koja treba da napusti glavnu oblast. U glavnoj oblasti se nalazi dru ga maina, zvana vodi. Oblik vodia je komplementaran obliku ukrasa, a mali magneti n a vodiu mu omoguavaju da se vrsto prikai. Pri priljubljivanju vodia uz ukras, vodi pov lai nadole prekida proizvodne maine zbog ega ona prekida konstrukciju drobilice. Na spoljanjoj strani jedne od unutranjih sfera (zvaemo sferu prostorija za obradu #1) nalazi se prijemno mesto koje ima oblik komplementaran delu vodia i delu ukrasa. Kada vodi, ukras i prikaeni delovi udare u taj oblikovani odeljak, prekida proizvo dne maine se ponovo ukljuuje to izaziva nastavljanje konstruisanja drobilice. Nepos redno pored tog oblikovanog odeljka nalazi se prozor. Kada se ukras sudari sa pr ozorom (tu se odigrava puno komeanja), aktivira se prenosna traka unutar prostori je za obradu i prenosna 124

traka povlai novu drobilicu baterija u prostoriju za obradu, ostavljajui proizvodn u mainu, nacrt i vodi van prostorije. 5. Odavde do tamo Dok je drobilica prolazila kroz prozor druga maina je uklonila sada nepotreban uk ras. Sada, na iznenaenje, konstrikcione maine ugraene u savitljive zidove prostorij e za obradu #1 prouzrokuju da deo zida zatvori i okrui neke od maina, formirajui no vu, slobodno lebdeu podprostoriju. Ostatak zida se samostalno zatvara. Podprostorija sada lebdi prelazei odreenu razdaljinu kroz glavnu oblast pre nego to naleti na drugu prostoriju za obradu. Podprostorija se spaja sa zidom, i izbacu je svoj sadraj u prostoriju za obradu #2. Drobilica baterija zatim prolazi kroz p rostoriju za obradu #3 i #4 uz pomo mehanizama koji su slini onima koji su je pren eli iz prostorije #1 u prostoriju #2. Prostorije za obradu su te u kojima maine p rimaju oznake koje ih usmeravaju do njihovih krajnjih odredita. Na drobilicu bate rija se postavlja antena i brzo obrauje kako bi se dobila veoma posebna konfigura cija; posebni oblik obraene antene e rei drugim mehanizmima da usmere drobilicu do prostorije za obradu otpada. U zidu poslednje prostorije za obradu se nalaze maine (tegljai) iji je oblik kompleme ntaran obliku obraene antene drobilice baterija. Drobilica se kai za tegljae, i ta oblast zida poinje da se menja i formira podprostoriju. Van podprostorije se nala zi jo jedna maina (prepoznava isporuke) sa oblikom koji je komplementaran obliku maine (prihvata) koja tri iz prostorije za obradu otpada. Podprostorija se zakainje za pros toriju za obradu otpada preko ove dve komplementarne maine. Naredna maina (kapija) z atim prolazi pored njih. Kapija ima oblik koji je komplementaran delu prepoznavaa isporuke i prihvataa. Kada se zakai za njih, kapija bui mali otvor u prostoriji za obradu otpada, i pokretna sfera se spaja sa njom izbacujui svoj sadraj. Drobilica baterija je konano spremna da zapone svoj posao. Moda do ovog trenutka italac lako moe da vidi kako je prenosni sistem koji je poslao drobilicu baterija do njenog o dredita 125

Sve zamiljene maine u naoj svemirskoj sondi imaju odgovarajue strukture u eliji. Sama svemirska sonda je elija, biblioteka je jedro, plan je DNK, kopija plana je RNK, prozor biblioteke je jedarna pora, proizvodne maine su ribozomi, glavna oblast j e citoplazma, ukras je signalna sekvenca, drobilica baterija je lizozomna hidrol aza, vodi je estica prepopoznava signala (SRP), prijemno mesto je SRP receptor, pro storija za obradu #1 je endoplazmatini retikulum (ER), prostorije za obradu 2 do 4 predstavljaju Goldijev kompleks, antena je sloeni ugljeni hidrat, podprostorije su vezikule obloene klatrinom, a raznovrsni proteini igraju ulogu obraivaa, tegljaa, prepoznavaa isporuke, prihvataa i kapija. Prostorija za obradu otpada je lizozom. Razmotrimo ukratko opis naina na koji protein koji se sintetie u citoplazmi na kr aju nalazi svoj put do lizozoma. Za to e biti potreban samo jedan odeljak. Nemojt e brinuti ako brzo zaboravite imena i procedure elijskog transporta; cilj opisa j e samo da vam prui uvid u sloenost elije. RNK kopija (zvana informaciona RNK, ili s amo iRNK) se proizvodi na osnovu DNK gena koji kodira protein koji radi u elijsko m odeljku za odlaganje otpada lizozomu. Zvaemo ga protein ista. iRNK se proizvodi u jedru, zatim pluta do jedarne 126 Ovo je nauna fantastika, zar ne? Ovako sloene stvari ne pos toje u prirodi, zar ne? elija je homogena masa protoplazme, zar ne? Pa ne, da, i ne. neumanjivo sloen. Ako bilo koja od njegovih brojnih komponenti nedostaje, drobili ca se ne isporuuje do prostorije za obradu otpada. tavie, osteljiva ravnotea sistema se mora odravati; svaka od velikog broja komponenti koje se meusobno spajaju mora to da vri precizno, a da se zatim odvoji, i svaka mora da stigne i da se od odvo ji u odgovarajue vreme. Bilo koja pojedinana greka e izazvati gubitak funkcionalnost i sistema. Darvinova crna kutija Provera realnosti

pore. Proteini u pori prepoznaju signal na iRNK, pora se otvara, a iRNK dolazi u citoplazmu. U citoplazmi elijske proizvodne maine ribozomi poinju da proizvode prot in ista koristei informaciju iz iRNK. Prvi deo nastajueg proteinskog lanca sadri sign alnu sekvencu sainjenu od aminokiselina. im se signalna sekvenca formira, estica pr epoznava signala (SRP) se vezuje za signal i izaziva pauzu u radu ribozoma. SRP i povezani molekuli (ukljuujui i ribozom) se zatim kreu do SRP receptora na membrani endoplazmatinog retikuluma (ER). To istovremeno izaziva da ribozom ponovo pone sa sintezom i da se u membrani ER otvori proteinski kanal. Dok protein prolazi kro z kanal i u ER, enzim odseca signalnu sekvencu. Kada se nae u ERu, na protein ista s e postavlja veliki sloeni ugljeni hidrat. Proteini oblagai prouzrokuju da se vezik ula (kapljiasto odvojen deo membrane ERa, prim.red.) sa ERa, koja sadri protein ista i drugih proteina, oslobodi, doe do Goldijevog kompleksa i spoji sa njim. Neki prot eini se vraaju do ERa ako poseduju odgovarajui signal. Ovo se odigrava jo dva puta d ok protein napreduje kroz nekoliko odeljaka Goldijevog kompleksa. Unutar Goldijevo g komple ksa enzim prepoznaje signalni deo na proteinu istau i postavlja na njega j o jedan ostatak ugljenog hidrata. Drugi enzim obrauje novozakaen ugljeni hidrat, os tavljajui manozo6fosfat (M6P). U poslednjem odeljku Goldijevog kompleksa, klatrinski proteini se skupljaju i formiraju pupoljak. Unutar klatrinske vezikule nalazi s e receptorni protein koji se vezuje za M6P. M6P receptor prihvata M6P proteina is taa i uvlai ga u vezikulu pre nego to se odvoji sa Goldijevog kompleksa. Na spoljanjo j strani vezikule se nalazi vSNARE protein koji specifino prepoznaje tSNARE na lizo zomu. Kada jednom pristane, NSF i SNAP proteini stapaju vezikulu sa lizozomom. P rotein ista je sada stigao na svoje odredite i moe da pone sa poslom za koji je proiz Zamiljena svemirska sonda je toliko sloena da jo uvek nije konstruisana, ak n veden. i u grubom obliku. Stvarni elijski sistem ve postoji i svaki dan ovaj proces se od igrava nebrojeno milijardi puta u vaem telu. Nauka je udnija od mate. 127 5. Odavde do tamo

Darvinova crna kutija Protein ista na svom putu od citoplazme do lizozoma prelazi razdaljinu od oko jednog desetohiljaditog dela centimetra, a ipak su mu potrebne usluge desetina drugih proteina da bi se obezbedio njegov bezbedan dolazak. U n aem zamiljenom televizijskom filmu, vakcina je putovala moda hiljadu kilometara od Centra za kontrolu zaraze do velikog grada u kome je bila potrebna milijardu put a vie od puta proteina istaa. Mnogi zahtevi za prenos vakcine su, meutim, bili isti kao i oni za prenos enzima iz citoplazme do lizozoma. Zahteve postavlja tip zada tka koji treba izvriti; oni ne zavise od razdaljine koju treba prei, vrste prenosn og sredstva koje se koristi, ili materijala od kojih su znaci. Zahtevi posla Savremeni udbenik razlikuje tri metode koje elija koristi kako bi dopremila protei ne u odeljke.1 Prvi, pri kome se velike vratnice otvaraju ili zatvaraju kako bi regulisale prolaz proteina kroz membranu je poznat kao transport kroz kapiju. To je mehanizam koji regulie tok materija kao to je novoproizvedena iRNK izmeu jedra i citoplazme (ili na jeziku u primeru svemirske sonde, prelaz nacrta iz bibliote ke u glavnu oblast). Drugi metod je transmembranski transport. To se odigrava ka da jedan protein prolazi kroz proteinski kanal, kao kada protein ista prolazi iz c itoplazme u ER. Trei nain je vezikularni transport, kada je proteinski teret natov aren u kontejenere za prenos, kao to se odigralo na putu od Goldijevog kompleksa ( poslednja prostorija za obradu) do lizozoma (prostorija za preradu otpada). Za n ae potrebe prve dve metode se mogu smatrati istim: obe koriste prolaze u membrani koji selektivno proputaju proteine. U sluaju transporta kroz kapiju prolaz je pri lino veliki, i proteini mogu da prou u svom uvijenom obliku. U sluaju transmembrans kog transporta prolaz je manji i proteini moraju da prou u obliku niti. Meutim, u principu nema prepreka irenju ili suavanju veliine prolaza, pa su oni ekvivalentni. Zbog toga u oba naina da zovem transport kroz kapiju. 128

ta predstavlja osnovne, sutinske zahteve za transport kroz kapiju? Zamislite garau koja je rezervisana za osobe sa diplomatskim tablicama. Umesto slubenika, garaa im a skener koji ita bar kod sa tablica, i ako je bar kod odgovarajui, vrata garae se otvaraju. Automobil sa diplomatskim tablicama prilazi, skener skenira bar kod, v rata se otvaraju, i automobil ulazi. Nije vano da li je auto preao deset metara il i deset hiljada kilometara da bi stigao do garae, niti da li je vozilo kamion, dip ili motor; ako je bar kod tu, moe da proe. Prema tome, u sluaju garae potrebne su t ri osnovne komponente za transport kroz kapiju: identifikaciona oznaka; skener; i vrata koja aktivira skener. Ako bilo koja nedostaje, ili vozilo nee ui ili garaa vie ne predstavlja rezervisanu oblast. Poto transport kroz kapiju zahteva najmanje tri zasebne komponente da bi funkcionisao, neumanjivo je sloen. Zbog toga se pre tpostavljena postepena, darvinistika evolucija tranporta kroz kapiju u eliji suoava sa ogromnim problemima. Ako proteini nisu sadrali signal za transport, ne bi bil i prepoznati. Ako nije bilo receptora za prepoznavanje signala ili kanala za pro laz, ponovo se transport ne bi odigrao. A ako je kanal bio otvoren za sve protei ne, onda se zatvoreni odeljak ne bi razlikovao od ostatka elije. 5. Odavde do tamo Vezikularni transport je jo sloeniji od transporta kroz kapiju. Pretpostavimo sada da, umesto da diplomatska vozila ulaze u garau jedno po jedno, sve diplomate mor aju kolima da uu u zadnji deo velikog kamiona, kamion ulazi u specijalnu garau, a vozila zatim silaze sa kamiona i parkiraju se. Sada nam je potreban nain da kamio n prepozna odgovarajua kola, nain da garaa prepozna kamion, i nain da kola izau iz ka miona unutar garae. Takav scenario zahteva est zasebnih entiteta: (1) identifikaci onu oznaku na automobilima; (2) kamion koji moe da prenosi vozila; (3) ske ner na kamionu; (4) identifikacionu oznaku na kamionu; (5) skener na garai; (6) garana vr ata koja je mogue aktivirati. U elijskom vezikularnom transportnom sistemu te komp onente odgovaraju manozo-6-fosfatu, klatrinskoj vezikuli, M6P receptoru na klatr inskoj vezikuli, vSNARE, tSNARE, i SNAP/NSF proteinima. U odsustvu 129

bilo koje od ovih funkcija, ili vezikularni transport ne moe da se odigra ili je integritet ciljnih odeljaka doveden u pitanje. Darvinova crna kutija Poto vezikularni transport zahteva nekoliko dodatnih komponenti u odnosu na trans port kroz kapiju, ne moe postepeno da evoluira od njega. Na primer, ako bismo ima li nalepnice sa bar kodom na automobilima diplomata, smetanje vozila unutar kamio na (vezikule za transport) bi prikrilo nalepnice, i ne bi mogli da uu u garau. Ili pretpostavimo da je kamion imao istu oznaku koju su imali i automobili, pa je m ogao da ue u garau. Meutim, i dalje bi nam nedostajao mehanizam za smetanje automobi la u kamion, pa kamion ne bi bio od koristi. Ako bi neki automobili nasumino ulaz ili u kamion, onda bi, ponovo, automobili nediplomata ulazili u garau. Vraajui se n a svet elije, ako bi se vezikula jednosta vno formirala ne bi postojao mehanizam za prepoznavanje proteina koji treba da uu u nju, kao ni nain za preciziranje odredita . Smetanjem proteina koji sadre adresne oznake u neobeleenu vezikulu, oznake bi pos tale nedostupne, to bi bilo tetno za organizam koji je imao lepo funkcionalan sist em transporta kroz kapiju. Transport kroz kapiju i vezikularni transport su dva odvojena mehanizma; nijedan ne pomae u razumevanju drugog. Neumanjivo sloeni sistemi kao to su miolovke, maine Rubi Goldberga, i meuelijski trans portni sistem ne mogu da evoluiraju na darvinistiki nain. Ne moete da ponete sa plat formom, uhvatite nekoliko mieva, dodate oprugu, ulovite jo nekoliko mieva, dodate u dara, ulovite jo nekoliko mieva, i tako dalje: celokupan sistem mora odjednom da bu de sastavljen ili mievi pobegnu. Slino tome, ne moete zapoeti signalnom sekvencom i da Kratka skica zahteva za transport kroz kapiju i vezikularni transport izneta u o vom poglavlju nije uzela u obzir veliki broj sloenih detalja sistema. Ali poto oni ine sistem sloenijim, ne mogu da olakaju neumanjivu sloenost razmatranog transporta . Polovna rua 130

protein pree mali put ka lizozomu, dodate signalni receptorski protein, protein p ree jo malo, i tako dalje. Imamo sve ili nita. 5. Odavde do tamo Ipak, moda smo neto zanemarili. Moda je neki deo miolovke korien za drugu funkciju ume sto za hvatanje mieva, a moda je to bio sluaj i sa drugim delovima. U jednom trenut ku se nekoliko delova koji su korieni za druge svrhe odjednom okupilo kako bi proi zveli funkcionalnu miolovku. Moda su komponente meuelijskog transportnog sistema prv obitno vrile druge zadatke u eliji, a onda prele na svoju sadanju ulogu. Da li je to moglo da se desi? Ne moe se izvriti iscrpno razmatranje svih moguih uloga odreene k omponente. Meutim, moemo da razmotrimo nekoliko moguih uloga za neke od komponenti transportnog sistema. To nas navodi na zakljuak da je krajnje neverovatno da su s e komponente koriene u druge svrhe sluajno prilagodile na nove uloge u sloenom siste mu. Pretpostavimo da poinjemo sa proteinom koji boravi u elijskoj membrani jer ima hid rofoban deo. Pretpostavimo dalje da je bilo korisno da se protein tu nalazi jer je inio membranu vrom, inei je otpornom na cepanje i stvaranje rupa. Da li je taj prot ein nekako mogao da postane kanal sa vratnicama? To je kao da postavite pitanje da li drvene grede u zidu mogu da se preobraze, darvinistiki korak po korak, malu mutaciju po mutaciju, u vrata sa skenerom. Pretpostavimo da su drvene grede spo jene i da je oblast izmeu njih toliko popustila da je gips naprsnuo i rupa se for mirala u zidu. Da li bi to bilo poboljanje? Rupa u zidu bi proputala insekte, mieve , zmije i druge stvari u prostoriju; isputala bi toplotu. Slino tome, mutacija koj a je prouzrokovala da se proteini grupiu u membrani, ostavljajui mali otvor, dovel a bi do isputanja uskladitenih hranljivih materija, soli, ATP-a i drugih potrebnih materija. To nije poboljanje. Kua sa rupom u zidu nikad ne bi bila prodana, a elij a sa rupom bi bila u vrlo nepovoljnom poloaju u odnosu na druge elije. 131

Pretpostavimo umesto toga da je protein mogao da se vezuje za poetne krajeve novi h proteina dok ih ribozom sklapa. Pretpostavimo da je to poboljanje, jer su novi, jo neuvijeni proteini ranjiviji, tako da bi ih smetanje ve uvijenog proteina na nj ih zatitilo dok se ne zavri njihovo sklapanje i uvijanje. Da li bi takav protein m ogao da se razvije u, recimo, esticu prepoznava signala (SRP)? Ne. Takav protein b i pomogao novom proteinu da se brzo uvije, ne bi ga odravao neuvijenim suprotno o d onoga to sadanja SRP ini. Meutim, uvijeni proteini ne mogu da prou kroz kanale sa v ratnicama gde ih savremena SRP prihvata. tavie, ako bi proto-SRP uticala na ribozo m da zaustavi sintezu, kao to to savremena SRP ini, a da mainerija za ponovo akti vi ranje ribozoma jo nije uspostavljena, to bi ubilo eliju (neki smrtonosni otrovi ub ijaju iskljuivanjem elijskih ribozoma). Prema tome, imamo dilemu: u poetku bi nekon trolisani inhibitor sinteze proteina ubio eliju, ali je privremeni zastoj u sinte zi proteina sutinski bitan u sadanjim ivim elijama. Ako ribozom ne zastane, novi pro tein postaje toliko velik da ne moe da proe kroz kanal sa vratnicama. Prema tome, izgleda da savremeni SRP nije mogao da se razvije od proteina iji je posao bio da se vezuju za nove proteine i da ih tite od degradacije. Pretpostavimo da je enzi m postavljao veliku ugljenohidratnu grupu na proteine dok su se jo sklapali. Pret postavimo da je to nekako pomoglo stabilizaciji proteina, tako da je on due mogao da traje u eliji. Da li je taj korak na kraju mogao da postane deo meuelijskog tra nsportnog lanca? Ne. Ugljenohidratna grana bi, jer bi uinila protein veim, spreaval a njegov prolaz kroz bilo koja budua vrata koja bi liila na savremene vratnice u E R. Grana bi u stvari predstavljala smetnju razvoju transportnog sistema. Na isti nain, drugi izolovani delovi sistema bi u stvari bili tetni za eliju, a ne od kori sti. Enzim koji bi odsecao signalnu sekvencu (ukras) bio bi tetan ako je signalna s ekvenca igrala pozitivnu ulogu u primitivnoj eliji. Odsecanje grane bi bilo korak unazad ako je grana imala svoju ulogu. Zarobljavanje proteina kao to je 132 Darvinova crna kutija

protein ista unutar vezikule bi bilo tetno ako je protein ista prvobitno morao da rad i na otvorenom. 5. Odavde do tamo U jednoj verziji naeg televizijskog filma o epidemiji, pogrena etiketa je postavlj ena na kutiju sa vakcinama i deca su pomrla. Na sreu, to je bilo samo zamiljeno: p ria o prii. Ali u stvarnom ivotu, pomeane etikete ili njihovo nepostojanje mogu da p rouzrokuju prave smrtne sluajeve. U drugom poglavlju sam napomenuo da nije mogue uzeti specijalizovane delove drugi h sloenih sistema (kao to je opruga iz dedinog sata) i koristiti ih direktno kao s pecijalizovane delove drugog neumanjivo sloenog sistema (kao to je miolovka), osim ako se delovi prvo znaajno ne promene. Uporedivi delovi koji imaju druge uloge u drugim sistemima ne mogu da ublae neumanjivu sloenost novog sistema; centar panje s e jednostavno pomera sa proizvodnje komponenti na njihovo modifikovanje. U oba sluaja , nema nove funkcije ako inteligentni inilac ne vodi izgradnju. U ovom poglavlju vidimo da se konstrukcija transportnog sistema suoava sa istim problemom: sistem se ne moe sastaviti deo po deo, bilo sa novim, bilo sa polovnim delovima. Smrt u ranoj dobi Uplakana dvogodinja devojica stoji kako bi joj izmerili visinu, uz pomo roditelja. Visoka je samo ezdeset centimetara. Lice i oi su joj naduveni, a noge su joj krive . Kree se kruto. Ozbiljno je zaostala. Medicinski pregled pokazuje uveano srce, je tru i slezinu. Kaalj i nos koji curi govore o mnogim infekcijama gornjih disajnih puteva koje je pretrpela u svom mladom ivotu. Doktor uzima uzorak tkiva i alje ga u laboratoriju na analizu; laboratorijski radnik uzgaja elije iz uzorka u Petri o lji i pregleda ih pod mikroskopom. Svaka od tih elija sadri hiljade malih, gustih zrnaca koja nisu prisutna u normalnim elijama. Ta zrnca se zovu inkluziona tela; de vojica ima bolest Ielija.2 Poto je oboljenje 133

progresivno, skeletne i nervne potekoe e se vremenom pogorati. Dete e umreti pre pete godine. Bolest Ielija je prouzrokovana nedostatkom u transportnom sistemu protein a. elijama pacijenata sa ovom boleu nedostaje jedna od maina u dugom nizu koji preno si proteine od citoplazme do lizozoma. Zbog te mane, enzimi namenjeni lizozomu n ikada ne stignu dotle. Umesto toga su usmereni u pogrene vezikule do elijske membr ane i izbaeni u meuelijski prostor. elija je dinamian sistem, i kao to mora da izgrauj nove strukture, neprestano mora i da razgrauje stare. Stari materijal se doprema do lizozoma radi razgradnje. Kod dece sa oboljenjem Ielija, otpad se baca u odelj ak za unitavanje otpada kao to i treba, ali odeljak nije funkcionalan: ni protein i sta ni drugi razgraujui enzimi koji normalno razlau stare strukture nisu prisutni. Z bog toga se otpad nagomilava, i lizozomi se pune. elija proizvodi nove lizozome k ako bi smestila rastuu koliinu otpada, ali se novi odeljci na kraju ispune otpacim a elijskog ivota. Vremenom se cela elija naduje, tkiva se uveaju, i pacijent umire. Dete moe da umre zbog samo jednog nedostatka u jednoj od mnogih maina potrebnih za prenoenje proteina do lizozoma. Samo jedna greka u elijskom lavirintu puta za tran sport proteina moe da bude fatalna. Ako celokupni sistem nije odmah postojao, nai preci bi doiveli slinu sudbinu. Pokuaji postepene evolucije sistema za transport pr oteina predstavljaju recept za izumiranje. Darvinova crna kutija Zbog medicinskih problema povezanih sa otkazivanjem transportnog sistema, i poto je sistem toliko sloen i zadivljujui, mogli bismo da oekujemo da evolucioni razvoj vezikularnog proteinskog transporta predstavlja oblast intenzivnog istraivanja. K ako je takav sistem mogao da se razvije korak-po-korak? Koje bi prepreke elija mo rala da savlada pri prelasku sa jednog metoda reavanja problema otpada na sistem sa vezikulama sa omotaem koje specifino ciljaju lizozom i opremljene su za spajanj e sa njim? Ponovo, ako bismo u literaturi potraili objanjenje evolucije vezikularn og transporta, bili bismo veoma razoarani. Nema niega. 134

Prikljuivanje na kompjutersku bazu podataka profesionalne literature iz biomedici nskih nauka vam omoguava da izvrite kratku pretragu preko kljunih rei u naslovima do slovno stotina hiljada radova. Pretraga radi utvrivanja koji naslovi sadre i re evo lucija i vezikula se zavrava bez zajednikih rezultata. Proeljavanjem literature na s taromodan nain se pronalazi nekoliko razbacanih radova koji iznose pretpostavke o moguem nainu razvoja transporta kroz kapiju izmeu odeljaka eukariotske elije.4 Meuti m, svi radovi pretpostavljaju da je transportni sistem nastao od ranije postojeih bakterijskih transportnih sistema koji su ve imali sve komponente koje imaju i s avremene elije. To nam nije od koristi. Iako pretpostavke govore neto o tome kako su transportni sistemi mogli da se dupliraju, ne govore nita o tome kako su se pr vobitni sistemi pojavili. U nekom trenutku te sloene maine su morale da se pojave, a to nije moglo da se odi gra na korakpokorak nain. Moda je najbolje mesto gde se moe pronai pregled vezikularnog transporta udbenik Molekularna biologija elije (Molecu lar Biology of the Cell) od predsednika Nacionalne akademije nauka Brusa Alberts a (Bruce Alberts), dobitnika Nobelove nagrade Dejmsa Votsona, i jo nekoliko koauto ra. Udbenik troi 100 strana na fine detalje vezikularnog i transporta kroz kapi ju. 5 U tih 100 strana se nalazi odeljak od jedne i po strane pod 135 asopis Annual Review of Biochemistry (ili ARB) predstavlja seriju knjiga, veoma p opularnu meu biohemiarima, koja daje pregled trenutnog stanja saznanja u odabranim istraivakim oblastima. Jedan lanak je 1992. godine objavljen u ARB pod naslovom Sor tiranje proteina posredovanjem vezikula.3 Autori zapoinju pregled navoenjem oigledno g: Transport proteina izmeu organela ogranienih membranom je neizmerno sloen proces. Nastavljaju na profesionalan nain, opisujui sisteme i najnovija istraivanja u ovoj oblasti. Meutim, moemo da itamo od jednog kraja pregleda do drugog i ne nailazimo n a objanjenje kako je takav sistem mogao postepeno da evoluira. Teme nema na vidik u. 5. Odavde do tamo

Vezikularni transport je zapanjuju proces, nita manje sloen od potpuno automatizova ne isporuke vakcine od skladine oblasti do klinike udaljene hiljadama kilometara. Nedostaci u vezikularnom transportu mogu da imaju iste smrtonosne posledice kao i neuspela isporuka neophodne vakcine gradu opsednutom boleu. Analiza pokazuje da je vezikularni transport neuma njivo sloen i da se njegov razvoj vrsto odupire gra dualistikim objanjenjima kakva bi darvinistika evolucija pruila. Pretraga profesiona lne literature i udbenika pokazuje da niko nikada nije predloio detaljan put kojim je takav sistem mogao da nastane. Suoena sa ogromnom sloenou vezikularnog transport a, darvinistika teorija ostaje nema. nazivom Topoloki odnosi organela ogranienih membranom se mogu protumaiti na osnovu n jihovog evolucionog porekla. U ovom odeljku autori istiu da, ako se vezikula odvoj i od elijske membrane i ue u eliju, onda je njena unutranjost ekvivalen tna spoljanjos ti elije. Zatim predlau da su jedarna membrana, ER, Goldijev kompleks, i lizozomi n astali tako to su se delovi elijske membrane odvojili. To moe ili ne mora da bude t ano, ali se uopte ne objanjava nastanak proteinskog transporta, bilo vezikularnog b ilo kroz kapiju. Klatrin se ne spominje u ovom kratkom odeljku, kao ni problemi smetanja odgovarajueg tereta u pravu vezikulu i ciljanje odgovarajueg odeljka. Ukra tko, rasprava nije znaajna za pitanja koja postavljamo. Na kraju nae pretrage lite rature, ne znamo nita vie nego na poetku. Darvinova crna kutija Sumiranje i pogled unapred

U sledeem poglavlju u istraiti vetinu samoodbrane ali, naravno, na molekularnom nivo u. Kao to automatske puke, teke krstarice i nuklearne bombe neizbeno predstavljaju s ofisticirane maine u naem veem svetu, videemo da su i siuni elijski odbrambeni mehaniz i takoe sloeni. Malo stvari je jednostavno u Darvinovoj crnoj kutiji. 136

6. poglavlje Opasni svet Neprijatelja je puno. Paranoja nema nita sa tim; okrueni smo stvorenjima koja, iz jednog ili drugog razloga, ele da nas unite. Poto veina ljudi jo uvek ne eli da umre, oni preduzimaju odreene mere da bi se odbranili. Svih veliina i oblika

Velike pretnje kao to je rat su vane, ali i druge vrste napada mogu da ubiju. Tero risti koji postavljaju bombe u avione ili isputanje gasa u metrou, naalost, postaj u sve ei. to je jo gore, nijedno od gore spomenutih oruja nee pomoi u spreavanju nap etroa gasom. Kada se priroda neprijatelja dramatino promeni od strane zemlje u do mau teroristiku grupu mora da se promeni i priroda odbrane. Umesto bombi, dravni zv aninici 137 Opasnosti od napada postoje u svim veliinama i oblicima, tako da odbrana mora da bude raznovrsna. Opasnost najvee razmere je rat izmeu naroda. Izgleda da vladari n acija uvek ele resurse susednih zemalja, pa ugroene zemlje moraju da se brane ili da trpe neprijatne posledice. U savremenom dobu, drave mogu da imaju zaista prefi njene naine odbrane. Sjedinjene Drave su nagomilale atomske bombe; ako nam neka dr uga zemlja zapreti reima, mi moemo da zazveckamo atomskim bombama. Ako pretnje pre rastu u nasilje, a mi iz bilo kog razloga ne elimo da upotrebimo atomske bombe, m ogu se primeniti druge maine: mlaznjaci koji bacaju pametne bombe, avaksi koji nadg ledaju vazduni prostor, tenkovi opremljeni za nonu borbu, rakete zemljavazduh koje presreu rakete zemljazemlja, i jo puno toga.

ugrauju metalne detektore na aerodromima i postavljaju uvare sa orujem na stratekim mestima. Darvinova crna kutija Terorizam i rat nas ugroavaju, ali se ne deavaju esto. Pljakai i nasilnici svakodnevn o napadaju vie ljudi u svom susedstvu nego to to ine egzotine grupe ili strane zemlj e. Svesni grad ski stanovnik e imati reetke na prozorima, koristiti interfon ili pij unku kako bi video ko je na vratima, i nositi sprej sa biberom kada eta psa. U ze mljama u kojima su takve savremene pogodnosti nepoznate, kameni ili drveni zidov i se mogu izgraditi oko kolibe kako bi se uljezi drali podalje (i dvononi i etvoron oni), a koplje se dri pored kreveta u sluaju da neko pree zid. Motka, kamen, prepreka, pitolj, alarm, tenk i atomska bomba se mogu koristiti za odbijanje napada. Poto okolnosti u kojima je neko oruje od koristi mogu znaajno da variraju, postoji dosta preklapanja. I motka i pitolj mogu da odvrate pljakaa; pitol j i tenk mogu da zastrae teroristiku grupu; i tenk i atomska bomba se mogu koristi ti protiv druge drave. Gledano na taj nain, moemo da govorimo o evoluciji odbrambenih sistema. Moemo da govorimo o trci u naoruanju u kojoj oprema suparnikih strana pos taje sve prefinjenija. Moemo da priamo prie o ivotu kao borbi u kojoj opstaju ljudi ili drave sa najboljom odbranom. Ali pre nego to uskoimo u kutiju i odletimo sa Kal vinom i Hobsom, moramo da se podsetimo razlike izmeu konceptualnih i fizikih preth odnika. I kamen i pitolj mogu da se koriste za odbranu, ali se kamen ne moe pretvo riti u pitolj nizom malih koraka. Sprej sa biberom nije fiziki prethodnik rune gran ate. Mlaznjak se ne moe promeniti u atomsku bombu promenom jednog po jednog zavrt nja i navrtnja, iako i avion i bomba zaista sadre navrtnje i zavrtnje. U darvinis tikoj evoluciji, raunaju se samo fiziki prethodnici. Ljudi i velike ivotinje ne pred stavljaju jedine opasnosti na koje ovek nailazi. Postoje i siuni napadai protiv koji h su bombe ili pitolji ili kamenje nedelotvorni. Bakterije, virusi, gljivice svi bi voleli da nas pojedu ako im se prui prilika. Ponekada im to i uspe, 138

ali uglavnom ne, jer naa tela imaju niz odbrambenih sistema za sueljavanje sa napa dima mikroskopskih dimenzija. Prva linija odbrane je koa. Kao ograda, koa se slui r elativno jednostavnim metodom: ona predstavlja prepreku koju je teko probiti. rtve opekotina esto podleu masivnim infekcijama jer je kona barijera probijena i unutran ji sistemi odbrane ne mogu da izau na kraj sa ogromnim brojem napadaa. Meutim, iako je koa vaan deo telesne odbrane, ona nije fiziki prethodnik imunog sistema. 6. Opasni svet Da bi se obeshrabrio uljez koji uspe da se popne na vrh, na ograde se nekad post avljaju iljci. U delu Bronksa u kome sam iveo, skoro sve ograde su imale na vrhu ot ru icu, koja je izgleda efikasnija u povreivanju uljeza od staromodne bodljikave ic e. iljci i otra ica nisu sastavni delovi ograde, oni predstav ljaju male dodatke koj i poveavaju uspenost prepreke. Ipak, kao ni sama ograda, otra ica nije fiziki prethod nik, recimo, pitolja ili nagazne mine. Koa, takoe, ima dodatke koji poveavaju njenu efektivnost kao prepreke. U biohemijsk oj laboratoriji esto morate da nosite rukavice da biste se zatitili od materijala kojim rukujete, ali ponekad morate da nosite rukavice da biste zatitili materijal od vas. Ljudi koji rade sa RNK nose rukavice jer ljudska koa lui enzim koji iseca RNK. Zato? Ispostavlja se da su mnogi virusi izgraeni od RNK. Za takav virus, enz im je kao otra ica na koi: bilo koja RNK koja pokua da probije prepreku biva poseena. Postoje drugi tipovi iljaka na koi. Jedan od najzanimljivijih je jedna klasa mole kula zvana magainini, koju je otkrio biolog Majk Zazlov (Mike Zasloff) dok je is traivao zato ive laboratorij ske abe koje se raseku i zatim zaiju u nesterilnim uslovi ma retko dobijaju infekcije. On je pokazao da njihova koa lui supstancu koja moe da ubije bakterijske elije; od tada su magainini otkriveni kod mnogih vrsta ivotinja . Meutim magainini, kao enzimi koji razaraju RNK, nisu prethodnici prefinjenih od brambenih sistema koji se nalaze ispod koe ivotinja. 139

Da bismo pronali teko naoruanje, moramo da zavirimo pod nau kou. Unutranji odbrambeni sistem kimenjaka je izuzetno sloen. Kao i savremena vojske, on ima niz razliitih or uja ija upotreba moe da se preklapa. Ali kao i u sluaju oruja o kojima smo malopre go vorili, ne smemo odmah da pretpostavimo da su razliiti delovi imunog sistema fizik i prethodnici jedni drugima. Iako telesni odbrambeni sistem i dalje predstavlja aktivnu oblast istraivanja, dosta toga je do detalja poznato. U ovom poglavlju u g ovoriti o izabranim delovima imunog sistema i ukazati na probleme koje oni preds tavljaju za model postepene evolucije. Oni koje domiljatost sistema zainteresuje i ele da saznaju vie mogu da uzmu bilo koji tekst iz imunologije radi detalja.1 Ka da mikroskopski napadai probiju spoljanju odbranu tela, imuni sistem kree u akciju. To se odigrava automatski. Telesni molekularni sistemi su, kao anti-raketni sis tem rata zvezda koji je vojska nekad planirala, roboti dizajnirani za upravljanj e autopilotom. Poto je odbrana automatizovana, neki mehanizam mora da bude zaduen za svaki korak. Prvi problem na koji nailazi auto matizovana odbrana je kako prep oznati napadaa. Bakterijske elije moraju da budu razlikovane od krvnih elija i viru si od vezivnog tkiva. Za razliku od nas, imuni sistem ne moe da vidi, pa mora da se oslanja na neto to lii na ulo dodira. Darvinova crna kutija Prava stvar Antitela su prsti slepog imunog sistema omoguuju mu da razlikuje stranog napadaa od samog tela. Antitela se formiraju spajanjem etiri lanca aminokiselina (slika 61): dva identina laka lanca, i dva identina teka lanca. Teki lanci su oko dva puta vei od lakih lanaca. U eliji, etiri lanca sainjavaju kompleks koji lii na slovo Y. Poto su dva teka lanca identina, a i dva laka lanca su identina, Y je simetrino: ako biste u zeli no i isekli ga po sredini dobili biste identine polovine, sa po jednim tekim i lakim lancem u svakoj polovini. Na kraju svakog vrha kraka ovog kompleksa u obl iku slova Y nalazi se ulegnue (zvano mesto vezivanja). 140

Mesto vezivanja oblau delovi i lakog i tekog lanca. Mesta vezivanja postoje u niz oblika. Jedno antitelo moe da ima mesto vezivanja na kome deo tri na jednom mestu, rupa se nalazi na drugom, a hidrofobni ostatak stoji na ivici. Drugo antitelo moe da ima pozi tivan naboj na levom delu, pukotinu u sredini, i izboinu na desnoj st rani. 6. Opasni svet Slika 6-1 ematski crte molekula antitela

Ako je oblik mesta vezivanja sluajno komplementaran obliku molekula na povrini vir usa ili bakterije napadaa, onda e se antitelo vezati za taj molekul. Da bi vam bil o jasnije, zamislite kuni predmet sa ulegnuem i nekoliko izboina koje tre iz ulegnua. Moja najmlaa erka ima vozilo igraku sa prednjim i zadnjim seditima ono e nam posluiti za primer. Uzmite sada auto (objekat), obiite kuu i razmotrite koliko e se drugih p redmeta lepo uklopiti u ulegnue, ispunjavajui i prednje i zadnje sedite ne ostavlja jui prazan prostor. Ako naete makar jedan, sreniji ste od mene. Nita u mojoj kui se n e uklapa u auto, kao ni u kancelariji 141

ili laboratoriji. Pretpostavljam da postoji neki predmet negde u svetu kome je o blik komplementaran obliku autia, ali ga jo uvek nisam pronaao. Darvinova crna kutija Telo ima slian problem: anse da se bilo koje dato antitelo vee za bilo kog datog na padaa su prilino male. Da bismo obezbedili da je bar jedna vrsta antitela dostupna za svakog napadaa, proizvodimo milijarde do hiljadu milijardi njih. Obino je, za sva kog odreenog napadaa, potrebno 100.000 da bi se pronalo antitelo koje radi. Kada bakterije napadnu telo, one se umnoavaju. Do vremena za koje se antitelo vee za b akteriju moe da postoji puno, puno kopija napasti koje plutaju unaokolo. Protiv t rojanskog konja koji die, telo ima 100.000 pitolja, ali samo jedan radi. Jedan pito lj nee biti od velike koristi protiv horde; nekako se mora dovesti pojaanje. Posto ji nain da se to izvede, ali prvo moram da zastanem i malo bolje objasnim odakle antitela.

Postoje milijarde razliitih antitela. Svaka vrsta antitela se proizvodi u zasebno j eliji. elije koje proizvode antitela se zovu B elije, to je lako zapamti jer se pr oizvode u kotanoj sri (eng. bone ma rrow).2 Kada se B elija rodi, mehanizmi u njoj n asumino biraju jedan od velikog broja gena za antitela koji su kodirani u njenoj DNK. Za taj gen se kae da je ukljuen; svi drugi geni za antitela su iskljueni. Zbog to a elija proizvodi samo jednu vrstu antitela, sa jednom vrstom mesta za vezivanje. Sledea proizvedena elija e najverovatnije imati ukljuen neki drugi gen za antitela, pa e proizvoditi drugaiji protein sa drugaijim mestom za vezivanje. Princip je, pr ema tome, jedna elija, jedna vrsta antitela. Moda biste pomislili da e, kada se jed nom elija posveti proizvodnji antitela, antitelo napustiti eliju kako bi moglo da patrolira telom. Ali kada bi sadraj svih B elija bio izbaen u telo, ne bi bilo naina da se sazna iz koje elije je antitelo dolo. elija je fa brika koja proizvodi odreen tip antitela; ako antitelo pronae bakteriju, moramo da saoptimo eliji da nam poalje pojaanje. 142

Ali sa ovakvom hipotetikom postavkom, ne moemo da poaljemo poruku nazad. 6. Opasni svet Na sreu, telo je pametnije. Kada B elija prvi put proizvede antitelo, antitelo se usidri u elijsku membranu pri emu grane kompleksa u obliku slova Y tre ka spoljanosti (slika 62). elija sprovodi taj trik koristei gen za normalno antitelo, kao i mali deo gena koji kodira hidrofobni rep proteina. Poto je i membrana hidrofobna, deo se umee u membranu. Ovaj korak je bitan, tako da je mesto za vezivanje antitela s pojeno sa svojom fabrikom. Cela B elija fabrika patrolira telom; kada strani napa da ue, odgovarajue antitelo sa spojenom elijom vezuje se za njega. Slika 6-2 ematski crte B elije 143

Sada imamo celu fabriku u blizini napadaa. Ako bi se eliji moglo signalizirati da proizvodi vie antitela, onda bi borba mogla da bude olakana pojaanjima. Na sreu, pos toji nain da se poalje signal; naalost, prilino je izuvijan. Kada se antitelo na B el iji vee za strani molekul pokree se sloen mehanizam za gutanje napadaa: u sutini, fab rika municije uzima taoca. Antitelo zatim otcepljuje deo membrane kako bi naprav ilo malu vezikulu lino napravljen taksi. Taoc se u ovom taksiju dovodi do B elije fabrike. Unutar elije (jo uvek u taksiju) strani protein se iseca, i deo stranog p roteina se vezuje za drugi protein (zvani MHC protein). Taksi se zatim vraa do me mbrane elije. Van fabrike, nailazi druga elija (zvana T elija pomaga). T elija pomaga se vezuje za B eliju, koja prezentuje iseeni deo napadaa (strani komad vezan za MHC p rotein) T eliji na razmatranje. Ako se precizno ukla pa, T elija pomaga lui supstancu zvanu interleukin. Interleukin je kao poruka ministarstva odbrane fabrici munic ije. Vezujui se za drugi protein na povrini B elije, interleukin pokree niz dogaaja im e se alje poruka do jedra B elije. Poruka je: rasti! B elija poinje da se umnoava znaa jnom stopom. T elije nastavljaju da lue interleukin ako su vezane za B eliju. U jed nom trenutku rastua B elija fabrika proizvodi niz sporednih fabrika u obliku speci jalizovanih elija zvanih plazma elije. Ume sto da proizvode oblik antitela koji se ve zuje za membranu, plazma elije izostavljaju poslednji hidrofobni deo proteina. Sa da se velike koliine slobodnih antitela izbacuju u vanelijsku tenost. Prelazak je k ritian. Da nove plazma elije fabrike lie na staru B eliju fabriku, antitela bi bila vezana za elije i bila bi mnogo manje efektivna u savladavanju napadaa. Da li je o vaj sistem mogao da evoluira korak po korak? Razmotrimo veliku koliinu milijardi do hiljadu milijardi B elija fabrika. Proces odabiranja prave elije iz meavine elija koje proizvode antitela se naziva klonalna selekcija. Klonalna selekcija predst avlja Darvinova crna kutija Korak po korak 144

elegantan nain ostvarivanja specifinog odgovora u obliku velikog broja antitela na veliku raznovrsnost moguih stranih napadaa. Proces zavisi od velikog broja koraka , pri emu o nekima jo nisam govorio. Ostavljajui ih za sad po strani, zapitajmo se koji su mini malni zahtevi za sistem klonalne selekcije, i da li su ti minimalni zahtevi mogli da se ostvare korak po korak. 6. Opasni svet Kljuna stvar kod sistema je fiziki spoj vezivne sposobno sti proteina sa genetikom i nformacijom za njegovu proizvodnju. Teorijski bi se to moglo ostvariti proizvodn jom antitela pri emu bi se rep kompleksa u obliku slova Y vezivao za DNK koja kod ira njegovu proizvodnju. Meutim, u stvarnom ivotu, takav ko rak ne bi bio funkciona lan. Protein bi mogao da bude vezan za svoju genetiku informaciju, ali poto je elij a okruena membranom, antitelo nikada ne bi dolo u kontakt sa stranom materijom, ko ja pluta uokolo van elije. Sistem u kome bi se i antitelo i njegov vezan gen izba civali iz elije bi prevaziao taj problem, samo da bi naiao na drugaiji: van elije ne bi bilo elijske mainerije koja bi prevodila DNK poruku u jo proteina. Smetanje antitela u membranu je dobro reenje problema; sada antitelo moe da dolazi u kontakt sa stranim telima, a da i dalje bude blizu svoje DNK. Ali, iako antite lo moe da vee strani materijal, a da se ne odvoji od elije, ne ostvaruje direktan k ontakt sa DNK. Poto su protein i DNK slepi, mora da postoji nain da se poruka pren ese od jednog do drugog. Samo trenutno, u cilju rasprave, zaboravimo na vijugav nain kojim poruka o vezivanju dolazi do jedra B elije (koji zahteva taksi, gutanje , MHC, T elije pomagae, interleukin i tako dalje). Ume sto toga zamislimo jednostav niji sistem u kome postoji jo samo jedan protein. Recimo da se, kada se antitelo vee za strani molekul, deava neto to privlai neki drugi protein glasnik koji e jedru abrici preneti poruku o taocu. Moda se, kada se talac prvi put uhvati, oblik anti tela menja, moda pomerajui malo rep antitela. Moda deo repa antitela tri u unutranjost elije, to pokree glasniki protein. Promena u repu bi mogla da navede glasniki 145

protein da se uputi u jedro i vee za DNK na odreenom mestu. Vezivanje za pravo mes to na DNK je ono to navodi eliju da pone da raste i da zapone proizvodnju antitela b ez hidrofobnog repa antitela koja se alju van elije u borbu protiv invazije. I u t ako pojednostavljenoj emi ostaju tri kritina sastojka: (1) oblik antitela koji se vezuje za membranu; (2) glasnik; i (3) oblik antitela koji se izbacuje iz elije. Ako bilo koja od ovih komponenti nedostaje, sistem ne moe da funkcionie. Ako nema tela u membrani onda nema naina da se pravo antitelo koje vezuje ba tog stranog na padaa spoji sa elijom koja sadri genetiku informaciju. Ako ne postoji oblik antitela koji se izbacuje, onda se pri primanju signala nita ne alje u borbu. Ako nema gla snikog proteina, nema spoja izmeu vezivanja membranskog antitela i akti viranja pra vog gena (ime je sistem koristan koliko i zvono na vratima ije su ice preseene). elij a koja pokuava da razvije takav sistem postepe nim darvinistikim koracima bila bi u dilemi. ta prvo da uini? Izluivanje male koliine antitela u velika prostranstva pre dstavlja troenje resursa ako ne postoji nain da se sazna da li ima ikakve koristi od toga. Isto vai i za proizvodnju antitela. A zato prvo proizvesti glasniki protei n ako nema nikog ko e da mu preda poruku, i nikog ko e da primi poruku ako je ipak dobio neku? Neizbeno dolazimo do zakljuka da ak ni ovakva, u velikoj meri pojednos tavljena klonalna selekcija, nije mogla da nastane postepenim koracima. Prema to me, ak i na ovom pojednostavljenom nivou, sva tri sastojka su morala da evoluiraj u istovremeno. Svaki od ova tri objekta fiksirano antitelo, glasniki protein i sl obodna antitela morao je da bude proizveden u odvojenom istorijskom dogaaju, moda koordinisanim nizom mutacija, menjajui ranije postojee proteine koji su vrili druge poslove u komponente sistema antitela. Darvinovi mali koraci su postali nizovi krajnje neverovatnih skokova. A naa analiza je uz to zanemarila mnoge sloene delov e: kako elija prelazi sa postavljanja dodatnog hidrofobnog dela na 146 Darvinova crna kutija

Fabrike plutaju uokolo u velikom broju kako bi se obezbedila antitela koja se mo gu vezati za napadaa praktino bilo kakvog oblika. Ali, kako telo proizvodi te mili jarde razliito oblikovanih antitela? Ispostavlja se da postoji elegantan trik za proizvodnju velikog broja raznovrsnih antitela koji ne zahteva da ogromne koliine genetikog materijala kodiraju proteine od kojih su anti tela izgraena. Na sledeih n ekoliko strana u opisati sistem do odreene mere. Ponovo, nemojte se brinuti ako br zo zaboravljate detalje; moja namera ovde je samo da vam pomognem da steknete uv id u sloenost imunog sistema. membrani na njegovo izostavljanje? Glasniki sistem je viestruko sloeniji od nae poje dnostavljene verzije. Gutanje stranog proteina, njegovo isecanje, prezentovanje ka spoljanjosti na MHC proteinu, specifino prepoznavanje kompleksa MHC i fragmenta od strane T elije pomagaa, luenje interleukina, vezivanje interleukina za B eliju, slanje signala da se interleukin vezao u jedru izgledi za korak po korak nastajanj e ovakvog puta su dovoljni da i snaan ovek prebledi. 6. Opasni svet Meanje i spajanje Bilo je potrebno zadivljujue otkrie da bi naunici razreili sloenu prirodu imunog sist ema. Otkrie je poelo potencijalno surovim, ali neophodnim, eksperimentom. Samo da bi videli ta bi se desilo, hemiari su nainili neke molekule koji se ne javljaju u p rirodi i onda ih vezali za protein. Kada je protein koji je nosio sintetike molek ule ubrizgan u zeca, naunici su bili zapanjeni utvrdivi da je, zaista, zec proizve o antitela koja su se vrsto vezi vala za sintetiki molekul. Kako je to mogue? Ni zec ni njegovi preci nikada nisu sreli sintetiki molekul. Kako je onda znao kako da proizvede antitela protiv njega? Zato bi prepoznao molekul koji nikada ranije nij e sreo? Zagonetka raznovrsnosti antitela je privlaila naunike koji su prouavali imuno logiju. Nekoliko ideja je kruilo kao mogue 147

objanjenje. Bilo je poznato da su proteini savitljivi molekuli, a antitela su pro teini. Prema tome, moda se pri ubrizgavanju novog molekula u telo antitelo obmota va oko njega, pravi kalup tog oblika, a onda nekako zadrava taj oblik. Ili moda, p oto je odbrana toliko znaajna, DNK organizama sadri ogroman broj gena za anti tela s a velikim brojem razliitih oblika dovoljno da im omogui prepoznavanje stvari koje nikad nisu videli. Ali tako veliki broj antitela bi zauzeo vie od stvarno dostupn og kodirajueg prostora u DNK. Moda je onda bilo samo nekoliko antitela, a kada se e lija podelila, moda je postojao neki nain za izazivanje velikog broja mutacija sam o u oblastima koje kodiraju mesto vezivanja antitela. Na taj nain bi svaka nova B elija u telu mogla da nosi razliite mutacije, kodirajui antitelo razliito od svih u drugim B elijama. Ili je moda odgovor bio kombinacija ovih naina, ili je moda ukljui vao neto potpuno novo. Darvinova crna kutija

Odgovor na problem raznovrsnosti antitela je morao da eka zapanjujue otkrie: gen ko ji kodira protein nije uvek morao da bude neprekidan segment DNK mogao je da ima prekide.3 Ako uporedimo gen sa reenicom, to bi bilo kao kada bi proteinski kod, b rza smea lisica preskae lenjog psa mogao da bude izmenjen (bez unitavanja proteina) tako da glasi Brza smdkdjf bufjvkv nhruea lisica preskae lepfekmzda lfibnek sibagju fu njog psa. Smislena DNK poruka je razloena nizovima besmislenih slova koja, iz n ekog razloga nisu bila ukljuena u protein koji na staje kao proizvod tog koda. Dal je prouavanje je pokazalo da su za veinu gena vrene ispravke isecanje besmislenih d elova nakon to je proizvedena RNK kopija DNK gena. ak i sa isprekida nom DNK, elijska mainerija bi mogla da koristi itampanu i ispravljenu poruku u RNK za proizvodnju o dgovarajueg proteina. to jo vie zapanjuje, i sama DNK za gene antitela moe da bude is ecana. Drugim reima, DNK koja je nasleena se moe izmeniti. Zadivljujue! Isecanje i p reureivanje DNK igra veliku ulogu u objanjavanju velikog broja antitela koje telo moe da proizvede. Sledi kratak opis istraivanja koje je zahtevalo mnogo godina rad a mnogih 148

naunika; zahvaljujui njihovim naporima, zagonetka raznovrsnosti antitela je reena. 6. Opasni svet Pri zaeu, u oploenoj eliji postoji niz delova gena koji doprinose proizvodnji antite la. Geni su rasporeeni u grupe koje u jednostavno zvati grupa 1, grupa 2, i tako d alje. Kod ljudi postoji oko 250 segmenata gena u grupi 1; daleko niz DNK od grup e 1 se nalazi deset genskih segmenata koji formiraju grupu 2; dalje niz DNK put nalazi se grupa od est segmenata koji sainjavaju grupu 3; a malo dalje se nalazi j o osam genskih segmenata koji predstavljaju grupu 4. To su igrai. Nakon to malian po raste i odlui da se rodi, jedna od stvari koju e eleti je da proizvodi B elije. Toko m proizvodnje B elija, odigrava se neto udno: DNK u genomu se prerasporeuje, a deo s e odbacuje. Jedan segment iz grupe 1 se odabira, po svemu sudei nasumino, i pridruu je jednom segmentu iz grupe 2. Neodabrana DNK se iseca i odbacuje. Zatim se bira segment iz grupe 3, ponovo naizgled nasumino, i pridruuje segmentu 12. Rekombinacija segmenata je pomalo aljkava nije ono to bi se obino oekivalo od elije. Zbog aljkave procedure, kodiranje nekolicine aminokiselina (setimo se, aminokis eline su gradivni blokovi proteina) se moe dodati ili izgubiti. Kada je jednom se gment grupa 123 sastavljen, prerasporeivanje DNK je zavreno.4 Kada doe vreme za proiz vodnju antitela, elija pravi RNK kopiju kombinacije grupa 1-2-3 i dodaje joj RNK kopiju segmenta iz grupe 4. Sada se, konano, regioni koji kodiraju neprekidne pro teinske segmente sami nalaze u neprekinutom nizu na RNK. Kako ovaj proces objanja va raznovrsnost antitela? Ispostavlja se da delovi segmenata iz grupa 1, 2 i 3 f ormiraju delove mesta za vezivanje vrhove kompleksa u obliku slova Y. Meanje i sp ajanje razliitih segmenata iz tri razliite grupe poveava broj mesta za vezivanje ra zliitih oblika. Na primer, pretpostavimo da jedan segment iz grupe 1 kodira izboin u u mestu vezivanja, a drugi za pozi tivan naboj. Pretpostavimo i da segmenti iz grupe 2 kodiraju hidrofobni deo, negativni naboj, i duboko ulegnue. Nasuminim 149

odabiranjem jednog segmenta iz grupe 1 i grupe 2 mogli bismo da imamo est moguih k ombinacija: izboinu pored hidrofo bnog dela, negativnog naboja, ili dubokog ulegnua ; ili pozitivan naboj pored hidrofobnog dela, negativnog naboja, ili dubokog ule gnua. (Ovo je u sutini isti princip kojim izvlaenje tri broja iz eira objanjava raznov rsnost dravne lutrije; odabiranje samo tri broja od 0 do 9 daje ukupno hiljadu mo guih kombinacija.) Pri proizvodnji tekog lanca antitela elija moe da odabere jedan o d 250 segmenata iz grupe 1, jedan od deset iz grupe 2 i jedan od est iz grupe 3. t avie, aljkavost tokom rekombinacije pretura segmente (uguravajui jo jednu aminokiseli nu u lanac, ili izostavljajui jednu); ovaj efekat dodaje raznovrsnosti jo jedan fa ktor od oko 100. Meajui i spajajui DNK segmente dobijate 250 x 10 x 6 x 100, to pred stavlja oko milion razliitih kombinacija sekvenci tekog lanca. Slini procesi proizv ode oko deset hiljada razliitih kombinacija sekvenvci lakog lanca. Nasumino spariv anje jednog gena lakog lanca sa jednim genom tekog lanca proizvodi ukupno deset h iljada puta milion, ili deset milijardi kombinacija! Veliki broj razliitih antite la obezbeuje toliko puno razliitih mesta za vezivanje da je skoro sigurno da e se b ar jedno vezati za praktino bilo koji molekul ak i sintetiki. A sva ta raznovrsnost dolazi od ukupno samo oko 400 razliitih genskih segmenata. Darvinova crna kutija elija raspolae i drugim trikovima da pomeri navie broj moguih antitela. Jedan se odi grava nakon strane invazije. Kada se elija vee za strani materijal, prima signal z a poetak replikacije; tokom velikog broja ciklusa replikacije, elija namerno doputa v eoma visok nivo mutacija samo u genima za promenljive regione tekih i lakih lanac a. To proizvodi varijacije na uspenu temu. Poto je roditeljska elija kodirala za an titelo za koje se ve znalo da se prilino dobro vezuje, mutiranje sekvence bi moglo da proizvede jae vezivanje. U stvari, istraivanja su pokazala da se antitela koja elija proizvede kasnije tokom infekcije mnogo vre vezuju za strane molekule od anti tela proizvedenih na poetku infekcije. Ovo somatsko hipermutiranje poveava raznovrsn ost moguih antitela za jo nekoliko redova veliine. 150

Da li se seate razlike izmeu Belija fabrika i plazma fabrika? Tog hidrofobnog dela k ompleksa u obliku slova Y koji usidrava anti telo u membrani Belije? Kod plazma elij e, kada se naini RNK kopija gena, membranski segment se ne kopira. Taj segment se nalazi nizvodno od ostatka gena. DNK se moe zamisliti kao poruka koja glasi Brza smdkdjf bufjvkv nhruea lisica preskae lepfe kmzda lfbnek fibagjufu njog psa kdjif j djkekivif vmnd i jede mnaiuv zeca. Poslednje rei se mogu ostaviti ili izostaviti, a da poruka i dalje ima nekog smisla. Sistem raznovrsnosti antitela zahteva neko liko komponenti da bi radio. Prva su, naravno, sami geni. Druga je signal koji p repoznaje poetak i kraj genskih segmenata. U savremenim organizmima, pored svakog segmenta se nalaze specifini signali koji kau enzimu da prie i spoji delove. To je kao reenica koja glasi Brza smiseci ovde[fjvkv]iseci ovdeea lisica preskae leiseci ovde [lfibnek ki]iseci ovdenjog psa sve dok su poetak i kraj prisu tni, elija zna da ih dri zajedno. Trea komponenta je molekularna maina koja specifino prepoznaje sign ale za isecanje i spaja delove u pravilnom redosledu. Ako nema maine, delovi se n e isecaju i ne spajaju. Ako nema signala, to je kao da oekujete da maina koja nasu mino iseca papir napravi papirnu lutku. I nara vno, u odsustvu poruke za samo anti telo, druge komponente bi bile besmislene. 6. Opasni svet Centimetar po centimetar Potreba za minimalnom funkcijom utvruje neumanjivu sloenost sistema. Zamislite da na splavu za spasavanje plutate po uzburkanom moru, i sluajno doplovi kutija koja sadri vanbrod ski motor. Vaa radost u nadi za spasenjem bi bila kratkotrajna ako b i se, nakon to ste ga privrstili za amac, propeler okretao stopom od jednog obrtaja na dan. ak i ako sloeni sistem funkcionie, sistem je beskoristan ako je nivo rada nedovoljan. 151

Problem nastanka raznovrsnosti antitela odmah postavlja zahtev za minimalnom fun kcijom. Primitivan sistem sa samo jednim ili nekoliko molekula antitela bio bi n alik na propeler koji se okree stopom od jednog obrtaja na dan: nedovoljno da bi proizveo razliku. (To bi takoe bilo kao da FBI nacionalna baza podataka za identi fikaciju sadri otiske prstiju samo dva lica. Od stotina hiljada kriminalaca, FBI bi samo za tu dvojicu mogao da se nada da e ih uhvatiti.) Poto je verovatnoa da e ob lik antitela biti komplementaran obliku pretee bakterije moda jedan na prema sto h iljada ivotinja koja bi troila energiju za proizvodnju pet ili deset gena za antit ela troila bi resurse koji su mogli da budu uloeni u ostavljanje brojnijeg potomst va, ili izgradnju vre koe, ili proizvodnju enzima za izluivanje koji bi razgraivao RNK . Da bi bio od bilo kakve koristi, sistem koji proizvodi antitela bi od samog poe tka morao da stvara veliki broj antitela. Pretpostavimo da smo hiljadu godina u prolosti i da sa grupom ljudi ivite u velikoj naseobini. Poto je u blizini obale, m orate da se pazite od vikinga pljakaa. Naseobina je okruena jakom, visokom drvenom ogradom; tokom napada, kotlovi sa vrelim uljem se prolivaju na ljude koji pokuava ju da se popnu uz merdevine. Jednog neobinog dana, stranac zakuca na kapiju naseo bine. Otvarajui svoj sveanj, nudi vam na prodaju oruje iz budunosti. On ga zove pitolj Pri povlaenju okidaa, kae on, pitolj ispaljuje projektil u smeru u kom naciljate. P itolj je prenosiv i lako se moe preneti sa jednog kraja naselja na drugi ako bi ne prijatelj podmuklo preusmerio svoj napad. Vi i drugi lanovi naseobine plaate stran cu dve krave i etiri koze za oruje. Darvinova crna kutija Plaeni ubica U jednom trenutku dolazi do napada na vae naselje. Kljualo ulje se proliva, ali na padai imaju drvenog ovna za probijanje. ujete kako udara u kapiju naselja, samouve reno kreete prema kapiji sa pitoljem u ruci. Kapija je konano probijena i pljakai nad iru, urlajui i zamahujui bornim sekirama. Ciljate pitoljem 152

i pucate na njihovog vou. Projektil leti kroz vazduh i prilepljuje se za nos viki nkog voe. Na burencetu pitolja se, slovima koje ne umete da itate, nalazi natpis vrhu nski pitolj igraka na strelice. Poglavica zastaje, zuri u vas, i poinje da se ceri d ok va osmeh nestaje. On i njegovi drugovi jure ka vama; na sreu, budite se i shvat ate da je to bio samo san. 6. Opasni svet Antitela su kao gumene strelice: ne povreuju nikog. Kao znak za ruenje postavljen na staru kuu ili narandasti X kojim je obeleeno drvo koje treba ukloniti, antitela su s amo signali drugim sistemima da unite oznaeni objekat. Iznenaujue je uvideti da je n akon to je telo prolo sve muke kako bi razvilo sloeni sistem za stvaranje raznovrsn osti antitela, i nakon to je sa naporom odabralo nekoliko elija vijugavim procesom klonalne selekcije, i dalje praktino bespomono protiv juria napadaa. Veliki deo sam og ubijanja stranih elija koje su oznaene anti telima vri sistem komplemenata, koji se tako naziva jer dopunjuje delovanje antitela u cilju unitavanja napadaa. Put je i zuze tno sloen (slika 63); umnogome lii na kaskadu zgruavanja krvi Slika 6-3 Put komplemenata 153

o kojoj smo govorili u etvrtom poglavlju. sastoji se iz oko 20 vrsta proteina koj i formiraju dva povezana puta, zvana klasini i alternativni put. Klasini put zapoin je kada se velika skupina proteina, zvanog C1, vee za antitelo koje je i samo vez ano za povrinu strane elije. Neophodno je da C1 kompleks prepozna samo vezano anti telo; ako bi se C1 vezivao za antitelo koje pluta unaokolo u krvotoku, onda bi s e iskoristili svi C1 proteini i bili bi nedostupni za delovanje protiv neprijate lja. Ili, ako bi se C1 vezivao za antitela koja su usidrena u membrani B elija, z apoeo bi reakcije koje bi na kraju dovele do ubijanja dobrih elija. Darvinova crna kutija

Nakon to je C1s iseen, jo uvek moramo da preemo dug put pre nego to se zavri posao uni avanja elije napadaa. Proteini C1 kompleksa se zbirno zovu jedinica za prepoznavanj e. Naredna 154 C1 je izgraen iz 22 proteinska lanca. Oni se mogu podeliti na tri grupe. Prva se zove C1q. Ona sadri est kopija tri razliita tipa proteina, to ukupno predstavlja 18. Druge dve grupe se zovu C1r i C1s. Obe imaju po dve kopije od svakog proteina. Tri razliita tipa proteina iz C1q zapoinju specijalnom aminokiselinskom sekvencom koja lii na sekvencu kolagena, proteina iz koe. Ta sekvenca omoguava repovima ta tr i C1q proteina da se obmotaju jedan oko drugog kao pletenice. Ovaj raspored dri j edan od svakog tipa proteina u mini kompleksu. Ostatak proteinskih lanaca se zat im uvija u sloene, loptaste oblike na vrhu pletenice. Zatim se est ovakvih komplek sa skuplja. est pletenica se meusobno spajaju po duini kako bi oformile centralnu n it, iz koje tri est glava. Slike C1q-a snimljene elektronskim mikroskopom pokazuju neto to lii na udovinu vieglavu hidru. (Drugi su povezali sliku sa buketom lala, ali j a vie volim dramatine prikaze.) C1q glave se prikainju za kompleks antitelostrana eli ja. Najmanje dve glave moraju da se prikae pre nego to se put zapone. Kada se jedno m prilepe, neto u C1q se menja, i promena u C1q prouzrokuje da se C1r i C1s vre veu za C1q. Kada se to odigra, C1r iseca sama sebe (novinski naslov: Pas ujeo psa!) dajui C1r. (Aktivirani proteini su oznaeni crtom ispod broja i malog slova.) Zatim C1r moe da isee C1s dajui C1s.

Nakon to se C4b prikaio za ciljnu membranu, u saradnji sa C1s iseca C2 na dva dela . Vei deo, C2a, ostaje prilepljen za C4b proizvodei C4b,2a, takoe poznat kao C3 konv ertaza. C3 konvertaza mora da deluje brzo, ili se raspada pri emu se C2a plutajui u daljava. Ako je C3 molekul u blizini, C3 konvertaza ga iseca na dva dela. C3b pr ianja za C3 konvertazu formirajui C4b,2a,3b, koji se takoe naziva C5 konvertaza. Pos lednja reakcija aktivacione jedinice je isecanje C5 na dva fragmenta. U ovom tre nutku sistem je konano spreman da zabije no u napadaa. Jedan od delova C5 prianja z a C6 i C7. Ova struktura ima izuzetno svojstvo da moe da se ubaci u elijsku membra nu. C5b,6,7 se zatim vezuje za molekul C8 proteina, i promenljiv broj (od jednog do osamnaest) molekula C9 proteina se tome dodaje. Meutim, proteini ne formiraju bezoblinu grudvu. Umesto toga, organizuju se u cevast oblik koji pravi rupu u me mbrani bakterijske elije napadaa. Poto se u unutranjosti elije nalaze veoma koncentri sani rastvori, osmotski pritisak izaziva prodiranje vode u eliju. Zbog prodiranja vode bakterijska elija otie dok ne prsne. Postoji alternativan put za aktivaciju kompleksa za napad na membranu, koji moe da deluje brzo nakon infekcije, ne moraj ui da eka na proizvodnju specifinih antitela. U alternativnom putu, mala koliina C3b proteina, koji se izgleda neprestano proizvodi u 155 grupa proteina (zvana C2, C3, i C4) se naziva aktivaciona jedinica. Za razliku od one za prepoznavanje, aktivaciona jedinica se ne sastoji odmah iz jednog komada; mora da se sastavi. Prvi korak u formiranju aktivacione jedinice je isecanje C4 proteina uz pomo C1s. Kada C1s isee C4, veoma reaktivna grupa koja se nalazila un u tar jednog dela (C4b) se izloi okolini. Ako je grupa blizu membrane, moe hemijski da reaguje sa njom. Prikainjanje C4b je neophodno, kako bi ostali proteini u akt ivacionoj jedinici mogli da imaju sidro koje bi ih dralo blizu napadaa. Nasuprot t ome, ako je C4b usmeren u pogrenom smeru ili pluta uokolo u rastvoru, reaktivna g rupa brzo propada ne vezujui se za odgovarajuu membranu. 6. Opasni svet

malim koliinama, se vezuje sa proteinom zvanim faktor B. C3b,B moe zatim da bude i seen drugim proteinom, faktorom D, dajui C3b,Bb. On sada moe da deluje kao C3 konve rtaza. Kada se jo C3b proteina proizvede, drugi C3b molekul se moe spojiti dajui (C 3b)2Bb. Interesantno, to je sada C5 konvertaza, koja proizvodi C5b, koja zatim z apoinje formiranje kompleksa za napad na membranu na ve opisan nain za prvi, klasian put. Darvinova crna kutija Kao i put zgruavanja krvi, put komplemenata predstavlja kaskadu. Neizbeno, u oba s luaja se nailazi na iste probleme u pokuajima da se zamisli njihov postepeni nasta nak. Nije poslednja aktivnost kaskade ta koja predstavlja problem. Formiranje ru pe u membrani ne zahteva neizbeno nekoliko razliitih kompo nenti; jedan protein ubi ca bi mogao da izvri posao. Niti formiranje skupine proteina, kao pri zgruavanju k rvi, ne zahteva nuno viestruke komponente; pod pravim uslovima, bilo koji protein e se gomilati. (Meutim, posebni oblici komplemenata upljina kompleks i skupine fibri na su naroito podesni za poslove koje vre, to se mora objasniti.) Kao to smo videli, telefonski stub bi sam mogao da udari petla Sofronija. C3b je opasan protein da bi plutao uokolo, poto moe da akti vira destruktivni kraj puta komplemenata. Da bi se spreila nasumina teta, dva proteina (faktori I i H), tr ae, prianjaju za, i unitavaju C3b u rastvoru. Ali ako je C3b na povrini elije, onda se drugi protein (properdin), vezuje i titi C3b od razgradnje kako bi mogao da vri svoj posao. Kako C3b cilja strane elije u odsustvu antitela? C3b je efektivan sa mo ako se prikai za povrinu elije. Hemijska reakcija kojom to sprovodi se bre odvija u prisustvu molekula koji se tipino nalaze na povrini mnogih bakterija i virusa. Problemi, problemi Kontrolni sistemi su ti koji predstavljaju problem. Na svakom kontrolnom mestu i regulatorni protein i maskirani protein kojeg 156

on aktivira moraju da budu prisutni od samog poetka. Ako bi C5b bio prisutan, ost atak kaskade bi odmah bio pokrenut; ali ako bi C5 bio prisutan bez iega da ga akt ivira, ceo put bi bio iskljuen. Ako bi C3b bio prisutan, ostatak kaskade bi odmah bio pokrenut; ali ako bi C3 bio prisutan bez iega to bi ga aktiviralo, onda bi ce o put uvek bio iskljuen. ak i ako zamislimo znatno skraen put (u kome, na primer, C 1s direktno see C5), ubacivanje dodatnih kontrolnih taaka u sredinu kaskade nailaz i na isti problem: neuma njivu sloenost prekidaa. 6. Opasni svet Pored optih problema uspostavljanja kaskade, put komplemenata deli jo jedan proble m sa kaskadom zgruavanja krvi: privrivanje proteina za membranu je presudno. Nekolik o faktora zgruavanja prvo mora biti modifikovano da bi sintetisali Gla ostatke ka ko bi mogli da se zakae za membranu. U putu komplemenata, i C3 i C4 imaju neobine, veoma reaktivne unutranje grupe koje se hemijski vezuju za membranu, nakon to su proteini iseeni drugim faktorima. Ove posebne odlike moraju da budu dostupne pre nego to je put funkcionalan, dodajui jo jednu veliku prepreku njihovom postepenom r azvoju. Brojne male odlike sistema komplemenata predstavljaju kamen spoticanja p ostepenom razvoju. Razmotrimo neke suptilne karakteristike samo C1 sistema. Tri tipa proteina u C1q se me]usobno umotavaju jedan oko drugog, ali se tipovi ne up liu sami oko sebe. Ako bi to inili, onda bi odnos razlilitih tipova lanaca u komple ksu bio promenjen, i postojala bi mnogo manja ansa dobijanja pravog C1q kompleksa sa est kopija tri razliita lanca. Ako veziva nje C1q za kompleks antitelostrana elij a ne bi pokretalo samo isecanje C1rova, kaskada bi bila zaustavljena na samom poetk u. Nasuprot tome, ako bi C1r isecao sebe pre nego to se C1q vee za kompleks sa ant itelom, kaskada bi bila prerano pokrenuta. I tako dalje. 157

Darvinova crna kutija Pravilno funkcionisanje imunog sistema je preduslov za zdr avlje. Teke bolesti kao to su rak i sida imaju ili svoj uzrok ili svoj lek, ili ob oje, u udljivosti ovog sistema. Zbog svog uticaja na zdrav stvenu zatitu, imuni sis tem je predmet intenzivnog istraivanja. Na hiljade istraivakih laboratorija irom sve ta radi na razliitim aspektima imunog sistema. Njihovi napori su ve spasili mnoge i vote i obeavaju da e u budunosti spasiti jo mnogo vie. Sizif bi saoseao Iako su nainjeni veliki koraci ka razumevanju funkcije imunog sistema, ne znamo k ako je nastao. Ni na jedno od pitanja postavljenih u ovom poglavlju nije odgovor io niko od hiljada naunika u toj oblasti; malo njih ga je uopte i postavilo. Pregl ed imunoloke literature pokazuje rad u oblasti uporedne imunologije (prouavanje im unog sistema kod razliitih vrsta) koji je u toku. Ali ta ispitivanja se, iako su znaajna, ne bave molekularnim detaljima pitanja kako je imuni sistem nastao. Moda se do sada najbolji pokuaji da to uine mogu nai u dva kratka rada. Prvi, od dobitni ka Nobelove nagrade Dejvida Baltimora (David Baltimore) i druga dva istaknuta na unika, sa mukom je nazvan Molekularna evolucija imunog sistema kimenjaka. Ali teko je dorasti takvom naslovu na samo dve strane. Autor istie da: (Imunoglobulini su an titela. TCR molekuli su srodni antitelima.) Autori zatim tvrde da ajkule, koje s u u veoma dalekom srodstvu sa sisarima, izgleda imaju sve tri komponente. Meutim, jedna je stvar rei da organizam ima kompletan, funkcionalan sistem, a druga obja sniti kako se sistem razvio. Autori to svakako uviaju. Napominju da: geni i za im unoglobuline i za TCR molekule zahtevaju RAG proteine za prerasporeivanje. S drug e strane, RAG proteini zahtevaju 158 da bi bilo koji organizam imao imuni sistem srodan onom vienom kod sisara, minimum molekula koji su potrebni su receptori an tigena (imunoglobulin i TCR), antigen prezentujui molekuli (MHC), i proteini za p rerasporeivanje gena.5

6. Opasni svet (RAG je komponenta koja prerasporeuje gene.) Oni vre herojski pokuaj da objasne poreklo komponenti, ali na kraju, to je skok u kutiju sa Kalvinom i Hobsom. Autori pretpostavljaju da je gen iz bakterije mogao srenom okolnou da bude prebaen u ivotinju. Srenim sluajem, protein koji je kodiran genom bi sam mogao da pr erasporeuje gene; i sreom, u ivotinjskoj DNK su se nalazili signali koji su bili bl izu gena za antitela; i tako dalje. U krajnjoj analizi, autori prepoznaju kljune probleme povezane sa gradualistikom (postepenom) evolucijom imunog sistema, ali n jihova ponuena reenja u stvari predstavljaju samo maskirano sleganje ramenima. spe cifine rekombinacione signale kako bi izvrili prerasporeivanje gena za imunoglobuli ne i TCR molekule. Postoje drugi radovi i knjige koji govore o evoluciji imunog sistema.7 Meutim, vei na njih je na nivou elijske biologije pa se ne bavi detaljnim molekularnim mehani zmima, ili se jednostavno bave poreenjem DNK ili proteinskih sekvenci. Poreenje se kvenci 159

Drugi rad koji hrabro pokuava da objasni deo imunog sistema je objavljen pod nazi vom Evolucija sistema komplemenata.6 Kao i gore pomenuti rad, on je veoma kratak i predstavlja lanak tipa komentara drugim reima, nije istraivaki. Autori iznose neke matovite pretpostavke o tome ta bi moglo da nastane prvo ili drugo, ali se neizbeno pridruuju Raselu Dulitlu u predlaga nju neobjanjenih proteina koji se osloboaju i izb jaju (U jednom trenutku kritino spajanje gena je stvorilo proteazu sa mestom za vez ivanje za primitivni C3b; Evolucija drugih komponenti alternativnog puta je dalje poboljala amplifikaciju i specifinost; i C2, stvoren duplikacijom gena za faktor B, bi zatim omoguio dalje razdvajanje i specijalizaciju dva puta). Nikakvi kvantitati vni prorauni se ne pojavljuju u radu. Kao ni priznanje da duplikacija gena ne bi odmah proizvela novi protein. Niti bilo kakva briga o nedostatku kontrole za reg ulaciju puta. Ali opet, bilo bi teko smestiti te razloge za zabrinutost u etiri od eljka koji se bave molekularnim mehanizmima.

bi mogao da bude dobar nain za prouavanje srodnosti, ali nam rezultati nita ne mogu rei o mehanizmu koji je prvi put proizveo sisteme. Moemo svuda da traimo, u knjiga ma ili asopisima, ali je rezultat isti. Nauna literatura nema odgovore na pitanja o nastanku imunog sistema. U ovom poglavlju sam razmatrao tri odlike imunog sist ema klonalnu selekciju, raznovrsnost antitela i sistem komplemenata i pokazao da svaka zasebno predstavlja ogromne izazove pred navodnu korakpokorak evoluciju. Meu tim, pokazati da delovi ne mogu da nastanu korak po korak predstavlja samo deo p rie, jer delovi utiu jedni na druge. Kao i to vam kola bez sistema za upravljanje, ili akumulatora, ili karburatora nee biti od neke koristi, ivotinja koja ima siste m klonalne selekcije nee ostvariti neku korist od njega ako ne postoji nain za ost varivanje raznovr snosti antitela. Veliki repertoar antitela nee biti od velike ko risti ako ne postoji nain za njihovo identifikovanje. Na svakom koraku nas zausta vljaju ne samo problemi lokalnog sistema, ve i zahtevi integrisanog sistema. Razm otrili smo neke pozitivne odlike imunog sistema, ali postoje i opasnosti pri noen ju napunjenog oruja. Morate da se posta rate da se ne upucate u nogu. Imuni sistem mora da pravi razliku izmeu sebe i ostatka sveta. Kada, na primer, napadne bakte rija, zato telo proizvodi antitela protiv nje, ali ne i protiv crvenih krvnih zrn aca koja neprestano krue krvotokom, ili bilo kojih drugih tkiva o koja se stalno odbijaju? Kada telo proizvede antitela usmerena na sebe, uglavnom dolazi do kata strofe. Na primer, ljudi koji pate od multipleks skleroze proizvode antitela koj a su usmerena protiv izolacije koja okruuje nerve. Imuni sistem time unitava izola ciju, izlaui nerve i izazivajui kratak spoj meu njima, dovodei do paralize. Kod mlada lakog dijabetesa, proizvode se antitela protiv elija pankreasa, dovodei do njihovog raza ranja. Nesrena osoba vie ne moe da proizvodi insulin i obino umire, osim ako se insulin ne obezbedi vetaki. Jo uvek nije 160 Darvinova crna kutija

jasno kako telo stie toleranciju na sopstvena tkiva, ali bez obzira na mehanizam, znamo jednu stvar: sistem samo-tolerancije je morao da bude prisutan od poetka p ostojanja imunog sistema. Raznovrsnost, prepoznavanje, razaranje, tolerancija sve ovo, i jo toga, reaguje meusobno. Kako god da okrenemo, gradualistiko objanjenje imunog sistema je onemogueno viestrukim isprepletenim zahtevima. Kao naunici udimo da shvatimo kako je ovaj velianstven sistem nastao, ali sloenost sistema osuuje sva darvinistika objanjenja na neuspeh. Sam Sizif bi nas saaljevao. 6. Opasni svet Moda ne iznenauje otkrie sveprisutne sloenosti u takvim mainama ratova zvezda koje iz grauju imuni sistem. Ali ta je sa skromnijim sistemima? ta je sa fabrikama koje pro izvode navrtnje i zavrtnje iz kojih su molekularne maine izgraene? U poslednjem po glavlju koje se bavi opisivanjem istraiu sistem koji izgrauje jednu vrstu gradivnih blokova. Videemo da sloenost dosee do najsuptilnijih struktura elije. 161

7. poglavlje

Smrt na drumu Moja porodica i ja ivimo osam kilometara od studentskog grada, na jednoj od mnogi h lepih planina koje krase Pensilvaniju. Oblast je, iako blizu grada, ruralna, s a gustom umom gde god prostor jo uvek nije raien za kue. Do naeg doma vodi uzan se o ut, vijugajui tamoamo, penjui se uz planinu. Dok se vozim na posao ujutru, ili kui u vee, uvek vidim nekoliko ivotinjica pored puta, spremnih da ga pretre. Da li prihva taju izazov, pokuavaju da zadive suprotan pol, ili su samo nestrpljive da stignu kui, ne znam. Meutim, opasna je ta igra koju igraju, i neke plate cenu. Gledajte na obe strane Veverice su najgore. Za razliku od razumnijih ivotinja, veveri cama cilj nije da j ednostavno preu preko puta. Kako se pribliavate, one pretravaju na drugu stranu, za staju, okreu se, i urno se vraaju na sredinu. Sve ste blii, a one su jo na putu. Konan o, dok prolazite pored njih, one odluuju da je vaa strana ona gde stvarno ele da bu du. Veverice mogu da prou ispod kola, tako da uvek postoji nada dok nestaju ispod prednjeg kraja da ete ih moda videti u retrovizoru, kako jure u bezbednost. Nekad uspe ju, nekad ne. Mrmoti se uglavnom kreu po pravoj liniji prelazei put, zbog ega je lako predvideti njihov poloaj, ali ne dobijate puno upozorenja. Obino vozite putem, razmiljajui o vee ri, kada odjednom mali, okrugli obris gegajui izlazi iz tame ka vaoj traci puta. U tom trenutku sve to moete da uinite je da stisnete zube i ekate udarac za razliku o d veverica, mrmoti ne mogu da prou ispod 162

kola. sve to je ostalo do sledeeg jutra je mrlja na putu, poto su druga kola zbrisa la le. 7. Smrt na drumu Iako se saobraaj na putu u poslednje vreme pojaao, i dalje je prilino spor jedna ko la svakih nekoliko minuta tokom dana, jedna svakih pola sata nou. Veina ivotinja ko ja prelazi put zahvaljujui tome lako uspeva da stigne na drugu stranu. Nije svuda tako. ajlkil (Schuylkill) autoput, glavni autoput koji ulazi u Filadelfiju sa se verozapada, u nekim delovima je irok osam ili deset traka. Obim saobraaja lako moe da bude hiljadama puta vei u odnosu na saobraaj na putu pored moje kue. Ne bi bilo pame tno kladiti se da e mrmot koji kree sa jedne strane ajlkila tokom pica prei na dr ugu stranu.

Pretpostavimo da ste na mestu mrmota koji sedi pored jedne strane puta nekoliko stotina puta ireg od ajlkil autoputa. Postoji hiljadu traka u jednom i hiljadu tra ka u drugom smeru, pri emu se svakom kree puno kamiona, brzih kola i kombija koji voze maksimalnom brzinom. Jedna mrmotica se nalazi na drugoj strani, pozivajui va s da doete. Zapaate da se ostaci vaih prijatelja uglavnom nalaze u prvoj traci, uz nekoliko u drugoj traci, i pokoji u trakama tri i etiri; nema nikog dalje od toga . Pride, postoji romantino pravilo da morate da drite oi zatvorenim tokom prelaska, nadajui se da e vas sudbina bezbedno prevesti na drugu stranu. Vidite slatko smee lice vae izabranice kako se smei, mali brkovi mrdaju, mekane oi vas prizivaju. ujete osamnaestotokae kako urlaju. A sve to moete da uinite je da za tvorite oi i molite s Primer mrmota koji prelaze put ilustruje problem za gradualistiku evoluciju. Do s ada sam u knjizi naglaavao neumanjivu sloenost sisteme koji zahtevaju nekoliko kom ponenti da bi funkcionisali, ime predstavljaju mamutske prepreke postepenoj evolu ciji. Govorio sam o nizu primera; jo puno se moe videti obinim prelistavanjem udbeni ka biohemije. Meutim, neki biohemijski sistemi nisu neumanjivo sloeni. Oni ne zaht evaju neizbeno nekoliko delova da bi funkcionisali, i izgleda kao da 163

DNK, najpoznatija nukleinska kiselina, sainjena je od etiri vrste nukleotida: A, C , G i T.1 U ovom poglavlju u uglavnom govo riti o gradivnom bloku A. Kada gradivni oblik nije vezan za polimer, moe se nalaziti u nekoliko oblika, oznaenih AMP, ADP ili ATP. Oblik koji se u eliji prvi sintetie je AMP. Kao i deje perle, AMP se mora paljivo izgraditi. Veina molekula u biolokim organizmima je izgraena od samo nekolik o razliitih vrsta atoma, i AMP nije izuzetak. Sastoji se od pet vrsta atoma: dese t uglje164 Veliki molekuli koji vre rad u eliji proteini i nukleinske kiseline predstavljaju polimere (to jest, izgraeni su od odvoje nih jedinica nanizanih u lanac). Gradivni blokovi proteina su aminokiseline, a nukleinskih kiselina nukleotidi. U velikoj meri nalik na deje perle na nizanje, aminokiseline ili nukleotidi se mogu naniza ti dajui skoro neogranienu raznovrsnost razliitih molekula. Ali, odakle perle? Deje perle na nizanje se proizvode u fabrici; ne mogu se jednostavno pronai kako lee po umi. Fabrika pravi perle posebnih oblika tako da je mala rupa na jednom kraju, p rave veliine za izboinu koja viri sa drugog kraja. Da su izboine prevelike, perle n e bi mogle da se spoje; da su rupe prevelike, niska perli bi se raspala. Proizvoa dejih perli posveuje veliku panju njihovom oblikovanju u pravi oblik i korienju odgov arajue vrste plastike. I elije posveuju veliku panju proizvodnji svojih gradivnih bl okova. postoje (bar na prvi pogled) naini da se sastave korakpoko rak. Svejedno, pri bliem r azmatranju, izbijaju neprijatni problemi. Navodno gladak prelaz nestaje kada se razmotri pri dnevnoj svetlosti. Prema tome, iako neki sistemi nisu neumanjivo sl oeni, ne znai neizbeno da su sastavljeni na darvinistiki nain. Kao i u sluaju mrmota k oji pokuava da pree autoput sa hiljadu traka, nema apsolutne prepreke postepenom s astavljanju nekih biohemijskih sistema. Ali je verovatnoa da neto krene naopako og romna. Darvinova crna kutija Gradivni blokovi

nika, jedanaest vodonika, sedam kiseonika, etiri azota i jednog fo sfora. 7. Smrt na drumu

Koristio sam poreenje sa dejim perlama da bih predstavio kako se aminokiseline i n ukleotidi sastavljaju u duge lance. Da bismo razumeli kako se AMP sintetie, pomis limo na neto kao to su Tinkertojs (Tinkertoys) igrake. Za itaoce koji nisu upoznati sa njima, Tinkertojs igrake imaju dve vrste delova drvenih tokova sa rupama izbueni m po obodu i u centru, i drvenih tapia koji imaju isti prenik kao rupe. Gurajui tapie u rupe, moete da spojite nekoliko tokova. Koristei jo tapia i tokova moete da izgradi tavu mreu. Strukture koje moete da izgradite od samo ova dva tipa delova, od zamko va i automobila do kua za lutke i mostova, ograniene su samo vaom matom. Atomi su ka o delovi kompleta ovih igraaka: atomi su drveni tokovi, a hemijske veze formirane izmeu atoma su tapii. Kao i ove igrake, atomi se mogu spojiti kako bi formirali puno razliitih oblika. Meutim, velika razlika je da je elija maina, tako da mehanizam za sasta vljanje ivotnih molekula mora biti automatizovan. Zamislite sloenost maine ko ja bi automatski mogla da sastavi Tinkertojs igrake u, na primer, oblik zamka! Me hanizam koji elija koristi za proizvodnju AMP je automatizovan, i kao to je oekivan o, daleko je od jednostavnog. Atomi se skoro uvek nalaze u sastavu molekula; ne lee raz bacani slobodno kao delo vi igraaka. Zato, da biste proizveli nov molekul, uglavnom morate da uzmete stare molekule i spojite njihove delove. To je kao uzimanje kule sa zamka od Tinkerto j igraaka da bi se iskoristila kao karoserija automobila, korienje avionskog propel era kao automobilskog toka, itd. Slino tome, novi molekuli se izgrauju od delova st arih molekula. Molekuli koji se koriste za izgradnju AMPa imaju prilino duge i zam orne hemijske nazive; neu ih koristi tokom opisivanja osim ako ne budem morao. Um esto toga u samo reima opisati molekule i dati im bezopasna imena kao prelazni obli k (intermedijer) IV (i IV) ili enzim VII (e VII). 165

Slika 71 prikazuje molekule koji su ukljueni u korakpokorak sintezu. Veina italaca e v rovatno lake pratiti opis na nekoliko narednih strana ako esto budu bacali pogled na sliku. Ne brinite se neu govoriti o bilo kakvim ezoterinim konceptima; samo o t ome ko je spojen sa kim. Cilj je da se oseti sloenost sistema, da se vidi broj uk ljuenih koraka, da se zapazi specifinost reagujuih komponenti. Formiranje biolokih m olekula se ne odigrava na neki zbrkan nain Kalvina i Hobsa; zahteva specifine, vis oko prefinjene molekularne robote za izvrenje posla. Molim vas da preli state nare dna dva odeljka i udite se. Darvinova crna kutija Za izgradnju kue potrebna vam je energija. Ponekad je ene rgija samo u miiima radnik a, ali je ponekad u gorivu koje pokree buldoere ili elektrinoj energiji koja okree b uilice. eliji je potrebna energija za proizvodnju AMPa. elijska energija dolazi u za sebnim paketima; zvau ih energetske kuglice. Razmiljajte o njima kao o molekularnim o koladama, za obezbeivanje energije miiima, ili kantama benzina, za napajanje maina. Postoji nekoliko razliitih tipova energetskih kuglica, ukljuujui ATP i GTP. Ne brin ite o tome kako izgledaju ili kako deluju; samo u napomenuti u kojim koracima su nam potrebni. Poinje izgradnja Prva dva koraka u sintezi AMP-a nisu prikazana na slici 7-1 odigravaju se van sc ene. Kao to gradnja kue zapoinje temeljem, tako zapoinje i sinteza AMPa. Temelj preds tavlja sloeni molekul o ijoj sintezi neu govoriti. Sastoji se iz prstena od atoma: e tiri ugljenika i jedan kiseonik. Za tri ugljenika iz prstena vezani su atomi kis eonika. Za etvrti ugljenik u prstenu je vezan drugi ugljenik, za koji je zakaen ki seonik, za koji je prikaen fosfor sa tri kiseonika. U prvom koraku sinteze AMP-a enzim I prebacuje grupu od dva atoma fosfora i est atoma kiseonika na jedan od ki seonika temelja, proizvodei intermedijer II. To zahteva ATP energetsku kuglicu. T elo koristi intermedijer II kao poetnu taku za proizvodnju nekoliko razliitih molek ula, ukljuujui AMP. 166

7. Smrt na drumu Slika 7-1 Biosinteza AMP. Slika zapoinje intermedijerom III. F predstavlja osnovu ribozo-5-fo sfat. Beli kvadratii predstavljaju atome azota, crni atome ugljenika, a sivi atom e kiseonika. Atomi su oznaeni brojevima po redu kojim se vezuju. Numerisani su sa mo atomi koji e biti deo konanog proizvoda. Atomi koji se vezuju, ali se zatim zam enjuju ili isecaju, oznaeni su sa X. X I-III 1 F I-VII 6 3 2 4 5 1 F I-XI X 9 6 8 7 3 2 4 5 1 F -III -VII -XI I-IV 3 X 2 1 F 4 I-VIII X X 7 3 2 4 5 1 F I-XII 8 9 X 7 3 2 6 4 5 1 F 6 -IV -VIII -XII X X I-V X 4 3 2 1 F 5 X I-IX X X X X X X X 6 8 X 7 3 2 4 5 1 F 10 8 9 6 7 X X X X X X X I-XIII 4 5 1 F 3 2 -V -IX -XIII I-VI 6 4 3 2 1 F 5 X -VI I-X X 8 7 3 2 4 5 1 F -X AMP 8 9 10 7 3 2 6 4 5 1 F

6 167

U narednom koraku enzim II uzima atom azota iz aminokiseline glutamina i postavl ja ga na ugljenik prstena proizvodei intermedijer III. U istom koraku se odbacuje fosfor/kiseonik grupa koja je bila vezana u prethodnom koraku. To je mesto na k ome slika 7-1 stupa na scenu. Da bi bilo lake pratiti sliku, predstaviu temelj slo vom F. Tako na ovom koraku na slici 1 vidimo atom azota vezan za slovo F.2 Atomi azota su na slici obojeni belo, ugljenika crno, a kiseonika sivo. Atomi koji e z avriti u krajnjem proizvodu (AMP) oznaeni brojem u skladu sa redosledom kojim se v ezuju. Atomi koji nee zavriti u AMPu su oznaeni sa X. Darvinova crna kutija Pod vostvom enzima III, aminokiselina zvana glicin (koja se sastoji iz atoma azot a koji je vezan za ugljenik, koji je vezan za drugi ugljenik vezan za dva kiseon ika) uklizava i zakainje se za azot intermedijera III preko jednog od svojih atom a ugljenika. Za ovo se koristi ATP energetska kuglica. Tokom procesa se jedan od dva atoma kiseonika, prvobitno vezanih za ugljenik #2, odbacuje. U ovom trenutk u molekul izgleda kao da osnova ima rep koji leluja na povetarcu. Zavren proizvod , AMP, e izgledati veoma drugaije: par krutih, spojenih prstenova vezanih za temel j. Da bismo tu stigli sa mesta na kom se nalazimo, molekul mora hemijski da bude pripremljen. U narednom koraku molekul mravlje kiseline (u stvari njegov jon), koji se sastoj i iz dva atoma kiseonika vezana za atom ugljenika, vezuje se za azot #4 intermed ijera IV dajui prelazni V oblik. Tokom procesa jedan od kiseonika jona mravlje ki seline se odbacuje. Jon mravlje kiseline je obino nereaktivan, pa su, da bi se pr ikaio za druge molekule, potrebne odreene pripreme. Udbenik biohemije naglaava probl em: Jon mravlje kiseline... je prilino nereaktivan pod fiziolokim uslovima i mora se aktivirati kako bi mogao vriti efikasan prenos formil grupe... Osnovni znaaj [T HF-a] je da odrava formaldehid i jon mravlje kiseline u hemijski uravnoteenom stan ju, ne toliko reaktivnom da predstavlja toksine pretnje eliji, ali dostupnom za ne ophodne procese delovanjem specifinih enzima. 168

Na sreu, kao to navod istie, jon mravlje kiseline nije ostavljen da jednostavno plu ta uokolo u rastvoru. Prvo je zakaen za vitamin zvan THF, koji je srodnik folne k iseline, vitamina iz B grupe (nemojte ni da pitate kako se vitamin sintetie). Kad a se uz pomo enzima vee za vitamin (u reakciji koja zahteva ATP energetsku kuglicu ), jon mravlje kiseline je spreman za delovanje. Meutim, formil-THF kompleks se n e bi spojio sa intermedijerom IV kako bi dao intermedijer V ako ga na to ne usme ri enzim IV; otplutao bi u eliji i plovio dok ne bi reagovao sa neim drugim ili se raspao, a to bi omelo nau sintezu AMPa. Meutim, to se ne deava jer enzim vodi reakc iju dovodei do pravilnih proizvoda. Sledei korak je zamenjivanje atoma kiseonika k oji je zakaen za ugljenik #2 intermedijera V atomom azota. To se moe hemij ski izvri ti izlaganjem molekula amonijaku ali ne moete jednostavno ubaciti amonijak u eliju jer bi, hteo on to ili ne, reagovao sa puno stvari sa kojima ne bi smeo da reag uje. Zbog toga se koristi deo aminokiseline koji daje atom azota koji je potreba n. Aminokiselina glutamin, pod budnim okom enzima V, dolazi do intermedijera V t ako da je azot aminokiseline u blizini prvog kiseonika prelaznog V oblika. Uz po mo katalitikog umea po kome su enzimi poznati, azot skae sa aminokiseline, kiseonik se izbacuje sa intermedijera V, i azot zauzima svoje mesto dajui intermedijer VI. Ovaj korak koristi ATP energetsku kuglicu. 7. Smrt na drumu Naredni korak u naoj izgradnji molekula AMP-a je u odreenoj meri nalik na prethodn i korak. Ponovo emo uzeti atom azota da bismo zamenili atom kiseonika koji je vez an za ugljenik, i ponovo za ovaj korak koristiti ATP energetsku kuglicu. Meutim, ovog puta ne moramo da dovodimo azot spolja. Umesto toga emo koristiti azot #1, k oji se ve nalazi u naem molekulu. Prvi azot koji je postavljen na temelj onaj koji je izbacio fosfor/kiseonik grupu pre nekoliko koraka - sada stupa u igru. Zauzi ma mesto atoma kiseonika koji je poslednji u lancu. Ali za razliku od azota koji je Prsten oko Rouzi 169

u prethodnom koraku doao iz aminokiseline, ovaj azot ne raskida nijednu od svojih veza sa drugim atomima. Samo stvara novu, to vidimo kod intermedijera VII. Zanim ljiva stvar u vezi ovog rasporeda je da sada nastaje prsten izgraen od atoma; prs ten ima pet lanova, uz dve grupe koje tre sa njega. Prva grupa je azot #6, koji je uveden u prethodnom koraku, a druga grupa je temelj. Darvinova crna kutija Rezultat, intermedijer X, predstavlja poluizgraen molekul. Jo jedan molekul aktivi ranog jona mravlje kiseline ponovo zakaenog za vitamin vezuje se za azot #6 inter medijera X, dajui intermedijer XI. U narednom koraku, enzim XI usmerava azot #8 d a izbaci kiseonik iz formil grupe koja je upravo vezana i da stvori vezu sa uglj enikom #9; to daje intermedijer XII. Poto reagujui azot ne raskida svoju vezu sa u gljenikom za koji je prvobitno vezan, reakcija formira jo jedan prsten. Dva spoje na prstena inter170 Sada je vreme da se doda jo jedan amonijak. Ovaj korak e takoe koristiti ATP energe tsku kuglicu. Kao i prethodni put kada je amonijak dodavan, neemo ga pronai kako s lobodno pluta po rastvoru (kako je to inio ugljendioksid); dae ga aminokiselina. Meu tim, ovog puta e to biti aminokiselina zvana asparaginska kiselina. I, u jo jednom preokretu, azot ne naputa aminokiselinu kada reaguje sa intermedijerom VIII: dob ijamo azot koji elimo, ali takoe i ruan dodatni lanac atoma koji se njie sa jednog k raja intermedijera IX. Enzim IX uklanja neeljeni dodatak, isecajui samo nepotreban deo.

Kada protresete konzervu gaziranog pia i otvorite poklopac, obino ete biti poprskan i mlazom tenosti. Mlaz se stvara naglim oslobaanjem gasa ugljendioksida koji je bio rastvoren u tenosti. Odreena koliina ugljendioksida je takoe rastvorena u elijskoj te osti i moe se koristiti u biohemijskim reakcijama. To je dobro, jer sledei korak u sintezi AMPa zahteva ugljendioksid. U ovoj reakciji enzim VII postavlja molekul g asa (u stvari bikarbonat, poto je rastvoren u vodi) na ugljenik #3 proizvodei inte rmedijer VIII. ATP energetska kuglica obezbeuje energiju za ovaj korak.4

medijera XII su kruti, nesavitljivi kao lanci atoma koji su prethodili formiranj u prstena. Formiranje estolanog prstena u ovom koraku je slino formiranju petolanog prstena pre nekoliko koraka, a i reakcija formil grupe u poslednjem koraku je he mijski slina prethodnom dodavanju formil grupe. Ali iako su dva niza koraka slina, katalizovani su uz pomo dva razliita niza enzima. To je neophodno jer se oblik mo lekula promenio tokom sinteze, a enzimi su esto osetljivi na promene oblika. 7. Smrt na drumu Intermedijer XII predstavlja nukleotid zvan IMP, koji se koristi u nekim biomole kulima (na primer, jedan poseban tip RNK koji uestvuje u proizvodnji proteina sad ri malu koliinu IMPa). Da bi se od IMPa proizveo AMP, potreban je par razliitih korak a koji su prikazani na slici 71. U koraku koji podsea na raniji, enzim XII vezuje molekul aminokiseline asparaginske kiseline za estolani prsten, izbacujui atom kise onika atomom azota nadolazeeg molekula. To daje prelazni XIII oblik. Reakcija kor isti energetsku kuglicu, ali ne ATP; umesto toga, zbog razloga o kojima u kasnije govoriti, koristi GTP. Ponovo, kao to se desilo i proli put kada je asparaginska kiselina vezivana, ostajemo sa runim, tetnim dodatkom. Enzim IX se vraa (jedini enz im koji se koristi dva puta u ovom procesu) da isee nepotrebni deo, a ostavi potr ebni atom azota. Konano imamo AMP jedan od gradivnih blokova nukleinskih kiselina. Pretpostavljam da sam do sada izgubio veinu italaca u lavi rintu, pa mi dopustite d a sumiram biosintezu AMP-a. Sinteza se vri u trinaest koraka i ukljuuje dvanaest e nzima; jedan od enzi ma, IX, katalizuje dva koraka. Pored molekula osnove, ribozo -5fosfata, sinteza zahteva pet molekula ATPa radi obezbeivanja energije za odigrav anje hemijskih reakcija pri razliitim kora cima, jedan molekul GTP-a, jedan moleku l ugljen-dioksida, dva Dostizanje 171

Ranim 1960ih godina su naunici zainteresovani za pore klo ivota otkrili zanimljiv nai n za sintezu adenina.6 Uvideli su da e jednostavni molekuli cijanovodonik i amoni jak za koje evolucionisti smatraju da su bili obilni u ranim danima Zemlje formi rati adenin pod pravim uslovima. Jednostavnost reakcije je toliko impresionirala Stenlija Milera (Stanley Miller) da ju je nazvao temelj vere istraivaa porekla ivota .7 Meutim, postoji pro blem koji vreba u pozadini: cijanovodonik i amonijak se ne koriste u biosintezi AMPa. Ali ak i da su se nalazili na drevnoj Zemlji, i ak i da je to imalo nekakve veze sa postankom ivota (to je problematino zbog niza drugih ra zloga), sinteza adenina iz jednostavnih molekula u posudi hemiara nam ne daje aps olutno nikakve informacije o tome kako se put za proizvodnju molekula prvi put r azvio u eliji. 172 Postoji puno naina za sintezu AMPa. Knjiga za hemiare koju imam na polici navodi os am razliitih naina za proizvodnju adenina (koji predstavlja gornji deo AMP-a, bez temelja);5 ostatak molekula se takoe moe dodati na niz naina. Meutim, hemiari koji ele da sintetiu adenin koriste potpuno razliite rute od one koju koriste elije. Poto on i ukljuuju reakcije u ulja nim tenostima pri velikoj kiselosti, ti uslovi bi prouzr okovali brzu smrt bilo kog poznatog organizma. molekula glutamina koji daju atome azota u razliitim koracima, molekul glicina, d ve formil grupe iz THF-a u odvojenim koracima, i dva molekula asparaginske kisel ine koji daju atome azota u druga dva koraka. Pored toga, u dva odvojena koraka, ostaci molekula asparaginske kiseline se moraju isei, a pri dva odvojena koraka delovi rastueg molekula moraju meusobno da reaguju da bi se dva prstena zatvorila. Svih trinaest koraka se odigravaju kako bi se proizvela samo jedna vrsta moleku la. Molekuli prekursori (prethodnici) du puta sinteze intermedijeri III do XI nem aju nezavisnu ulogu; ne koriste se ni za ta drugo sem za proizvodnju AMP-a i GMPa. Darvinova crna kutija

Stenli Miler je bio impresioniran lakoom sinteze adenina iz jednostavnih molekula , ali elija izbegava jednostavnu sintezu. U stvari, ako bismo u vodi rastvorili ( koristei formalna hemij ska imena) ribozo-5-fosfat, glutamin, asparaginsku kiselin u, glicin, N10-formil-THF, ugljen-dioksid, i energetske pakete ATP-a i GTP-a sve male molekule koje elija koristi za izgradnju AMPa i ostavili ih da stoje dugo (r ecimo, hiljadu ili milion godina) ne bismo dobili ni malo AMP-a.8 Da je Stenli M iler pomeao ove hemikalije nadajui se jo jednom temelju vere, bio bi prilino razoaran . 7. Smrt na drumu Razmotrimo metaboliki put u kome se jedinjenje A preobraava u jedinjenje D preko p relaznih jedinjenja tj. intermedijera B i C. Da li je put mogao postepeno da evo luira? Zavisi. Ako su A, B, i C korisna jedinjenja za eliju, i ako ni B, C, ni D nisu neophodni od samog poetka, onda je spor razvoj moda mogu. U tom sluaju moemo da zamislimo eliju koja je proizvela A, kako lagodno mutira tako da se, srenom okolnou, proizvede jedinjenje B. Ako ono ne bi tetilo, onda bi moda vremenom elija pronala u potrebu za jedinjenje B. Moda bi se zatim scenario mogao ponoviti. Nasumina mutaci ja prouzrokuje da elija proizvede neto jedi njenja C iz B, pronae se upotreba za C, i tako dalje. Cipele bi mogle da budu sve to nam treba da stignemo do Rima iz Milana. Meutim, tr ebae nam vie od cipela da bismo stigli do Rima sa Sicilije; bie nam potreban brod. A da bismo do Rima stigli sa Marsa, bila bi nam potrebna visoko tehnoloka oprema. Da bismo proizveli AMP od sastojaka koje koristi elija takoe nam je potrebna viso ko teholoka oprema: enzimi koji katalizuju reakcije ovog biohemijskog puta. U ods ustvu enzima, AMP se jednostavno ne proizvodi reakcijama prikazanim na slici 7-1 . Sutina je da se ak i adenin ili AMP mogu proizvesti jednostavnim putevima, ti pu tevi nisu u nita veoj meri prethodnici biolokog puta sinteze nego to su cipele preth odnice svemirskim brodovima. ABCD 173

Meutim, pretpostavimo da je D neophodan od poetka. AMP je potreban za ivot na zemlj i: koristi se za proizvodnju DNK i RNK, kao i za niz drugih kritinih molekula. Mod a postoji nain za konstrukciju ivog sistema koji ne zahteva AMP, ali ako postoji, niko nema predstavu kako da to uini. Problem za darvinistiku evolu ciju je sledei: a ko se samo krajnji proizvod sloenog biosintetikog puta koristi u eliji, kako je put evoluirao u koracima? Ako A, B, i C nemaju drugu upotrebu osim to su prethodnici proizvoda D, kakva je prednost za organizam da proizvodi samo A? Ili, ako proiz vodi A, da proizvodi B? Ako je eliji potreban AMP, kakva e biti korist od proizvod nje samo intermedijera III, ili IV, ili V? Metaboliki putevi u kojima prelazna je dinjenja nisu korisna predstavljaju veliki izazov za darvinistiku emu evolucije. T o se odnosi na neto kao to je AMP, jer elija nema izbor: AMP je potreban za ivot. Il i odmah poseduje nain da proizvede ili obezbedi AMP, ili je elija mrtva. Nekoliko udbenika spominje ovaj problem. Tipino objanjenje je ekonomino izrazio Tomas Krajton (Creighton): Kako je biohemijska sloenost metabolikih puteva mogla da evoluira? U sluaju biosintetikih puteva koji proizvode gradivne blokove aminokiseline, nukleo tide, eere, i tako dalje, mogue je da su ti gradivni blokovi prvobitno bili prisutn i u primordijalnoj supi i da su korieni direktno. Meutim, kako se broj organizama p oveavao, ovi sastojci bi postali retki. Bilo koji organizam koji bi mogao da proi zvodi jedan od njih koristei neku neupotrebljavanu komponentu primordijalne supe, koristei novo-evoluirani enzim, ostvarivao bi selektivnu prednost. U trenutku ka da bi dostupnost te komponente postala ograniavajui faktor, dolo bi do odabiranja z a bilo koji organizam koji bi mogao da ga proizvede iz nekok drugog sastojka pri mordijalne supe. Po ovom scenariju, enzimi metabolikog puta bi evoluirali obrnuti m redosledom u odnosu na onaj kojim su danas rasporeeni u savremenim biohemijskim putevima.9 174 Darvinova crna kutija

Jednostavno reeno, Krajton kae da, ako put reakcija u savremenom organizmu glasi, na primer, ABCD, onda je D bio dostupan u primordijalnoj supi sintetisan uz pomo jed nostavnih hemijskih prekursora bez korienja enzima. Kako se koliina supstance D sma njivala, neki organizam bi nauio da proizvodi D koristei C. Kako se koliina supstance C smanjivala, proizvodio bi C koristei B. Kada bi ponovo nastupila glad, nauio bi da proizvodi B koristei A, i tako dalje. Ista ema je opisana u knjizi Molekularna biologija elije (Molecular Biology of the Cell), popularnom udbeniku koji su napi sali dobitnik Nobelove nagrade Dejms Votson (Watson), predsednik Nacionalne akade mije nauka, Brus Alberts, i nekoliko drugih koautora. U opisu slike nam se kae da je primordijalna elija: obezbeena zalihom srodnih supstanci (A, B, C, i D) proizv edenih prebiotikom sintezom. Jedna od njih, supstanca D, je metaboliki korisna. Ka ko elija iscrpljuje dostupnu koliinu supstance D, selektivna prednost se ostvaruje evolucijom novog enzima koji je u stanju da proizvede D koristei blisko srodnu s upstancu C.10 7. Smrt na drumu Da, svi se slau da, ako vam ponestane D, ono to treba da uinite je da ga proizvedet e koristei C. I naravno, svakako je jednostavno preobratiti B u C. Na kraju kraje va, nalaze se jedno pored drugog u abecedi. A odakle dobijamo A, B i ostala? Iz primordijalne abecedne supe, naravno. Stvar je u tome da niko ne stavlja prava h emijska imena ni na jedno od mitskih slova u ABCD prii. U gore spomenutim udbenicima, objanjenja crtea nisu dalje razvijena, iako se knjige koriste za obrazovanje post diplomaca koji bi lako mogli da prate detaljna objanjenja. Svakako da nije teko za misliti da je primordijalna supa mogla da sadri odreenu koliinu Ca koja pluta unaoko lo i koja bi lako mogla biti preobraena u D; Kalvin i Hobs bi to mogli da zamisle bez ikakve potekoe. Meutim, daleko je tee verovati da je bilo puno adenilosukcinata (intermedijer XIII) za preobraanje u AMP. A jo tee je verovati da je 5-aminoimidaz ol-4-karboksilat ribotid (intermedijer VIII) stajao 175

unaokolo ekajui da se preobrati u 5aminoimidazol4(sukcinilokarboksamid) ribotid (inte rmedijer IX). Teko je verovati zato to, kada date prava imena hemikalijama, onda m orate da iznesete prave hemijske reakcije koje bi mogle da ih proizvedu. Niko to nije uinio. Darvinova crna kutija Problemi sa ABCD teorijom su bezbrojni. Pogledajmo nekoliko istaknutijih. Prvo, osi m prelaznog oblika (intermedijera) X, eksperimenti prebiotike sinteze nisu dali n ijedan od prelaznih oblika u biosintezi AMP-a.11 Iako se adenin moe proizvesti re agovanjem amonijaka i cijanovodonika, biohemijski prekursori adenina se ne mogu dobiti. Drugo, postoje dobri hemijski razlozi za miljenje da se prelazni oblici u biohemijskom putu ne mogu proizvesti osim pod paljivim vostvom enzima. Na primer, da pravi enzimi nisu dostupni za odigravanje reakcija ka intermedijerima V i XI , jon mravlje kiseline bi verovatnije reagovao na neproduktivne naine, nego na nai ne potrebne za dobijanje AMPa. Zapazite da bi ti enzimi morali da budu dostupni p re nego to bi enzimi za naredne korake mogli da se razviju, jer u suprotnom, ovi drugi enzimi ne bi imali sa ime da rade. Zatim, koraci koji zahtevaju energetske kuglice moraju paljivo da budu voeni kako se energi ja ne bi rasipala na vrenje neeg beskorisnog. Na primer, energija benzina moe da pokree auto jer je uz pomo sloene mai ne kanalisana na pravi nain; paljenje benzina u lokvi ispod kola ih ne pokree ni m alo. Ako ne bi postojao enzim koji usmerava upotrebu ATP energetskih kuglica, en ergija bi se rasipala. Zapazite jo jednom da bi enzimi koji su neophodni za usmer avanje tih koraka bili potrebni pre nego to bi organizam imao jedinjenje koje se proizvodi u narednom koraku puta. Trei problem sa ABCD priom je da su neki od intermedijera u putu hemijski nestabilni. Tako da i kada bi, nasuprot svake verovatnoe, nastali pri neusmernoj prebiotikoj reakciji, ili bi se brzo raspali ili bi brzo reagovali na pogrean nain; ponovo ne bi bili dostupni za nastavljanje puta. Postoje i drugi razlozi koji bi se mogli izneti protiv ABCD prie, ali i ovo je dovoljno. 176

7. Smrt na drumu Pre nekoliko godina sam proitao knjigu Sumrak amerikog uma (The C losing of the American Mind) Alena Bluma (Allan Bloom). Bio sam zapanjen njegovo m tvrdnjom da mnoge amerike ideje u stvari imaju svoje poreklo u starim evropskim filozofijama. Bio sam naroito iznenaen da je pesma Mack the Knife bila prevod nemake pesme, Mackie Messer, ije nadahnue Blum prati do radosti noa ubice koju Nie opisuje ako je govorio Zaratustra.12 Veina nas voli da misli da su nae ideje nae sopstvene ili bar, ako ih je predloio neko drugi, da smo se sloili sa njima tek nakon paljivo g razmatranja i saglasnosti. Uznemiravajue je pomisliti, kako Blum tvrdi, da su m noge nae znaajne ideje o nainu na koji svet funkcionie jednostavno pokupljene bez ra zmiljanja iz kulturnog okruenja u kome se nalazimo. Onda i sad ABCD pria predstavlja staru ideju koja je prenoena bez razmiljanja. Prvi put ju je pre dloio 1945. godine N. H. Horovic (Horowitz) u asopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Horovic vidi problem: Ali postoji nada: Poto prirodno odabiranje ne moe da ouva nefunkcionalne osobine, najoiglednija posled ica injenica bi izgleda bila da je evolucija biosinteze korak-po-korak, odabiranj em jedne po jedne genske mutacije, nemogua.13 U sutini, predloena hipoteza navodi da se evolucija osnovne sinteze odigrava na ko rak-po-korak nain, ukljuujui jednu po jednu mutaciju, ali da se redosled sticanja p ojedinanih koraka javljao u suprotnom smeru od onog kojim se sinteza odvija, to j est, poslednji korak u lancu je bio prvi steen tokom evolucije, zatim pretposledn ji korak, i tako dalje. Ovaj proces zahteva za svoje delovanje posebnu vrstu hem ijske sredine; to jest, onu u kojoj su krajnji i potencijalni intermedijarni pro izvodi dostupni. Odlaui za trenutak pitanje kako je takva sredina nastala, razmotr imo delovanje predloenog mehanizma. Pretpostavlja se da vrsta od samog 177

Darvinova crna kutija poetka (zahteva) neophodan organski molekul, D... Kao rezul tat bioloke aktivnosti, koliina dostupnog D se troi do trenutka kada ograniava dalji rast vrste. U tom tenutku, znaajnu selektivnu prednost e uivati mutanti koji su u stanju da izvre reakciju B + C = D... Tokom vremena B moe da postane ograniavajue za vrstu, zahtevajui njegovu sintezu korienjem drugih supstanci.14 Ovde je izvor objanjenja razvoja biohemijskih puteva koja iznose savremeni udbenic i. Ali kakvo je bilo stanje nauke u Horovicevo vreme? Kada se ovaj lanak pojavio, 1945. godine, priroda gena je bila nepoznata, kao i strukture nukleinskih kisel ina i proteina. Nikakvi eksperimenti jo uvek nisu bili izvreni kako bi se utvrdilo da li je posebna vrsta hemijske sredine kakvu je Horovic postulirao bila mogua. U meuvremenu je biohemija izuzetno napredovala, ali napredak ne ide u prilog njegov oj hipotezi. Poznato je da su strukture gena i proteina daleko sloenije nego to se smatralo u Horovicevo vreme. Postoje dobri hemijski razlozi za zakljuak da prela zni oblici pri AMP sintezi ne bi bili dostupni van ive elije, a nijedan eksperimen t nije pokazao drugaije. Trenutak za koji je Horovic odloio pitanje kako je takva sre dina nastala se sada rastegao na poslednjih pedeset godina. Uprkos ispoljenim pot ekoama, stara pria se ponavlja u udbenicima kao da je oigledna kao nos na vaem licu; n apredak tokom pet decenija kao da nas nije uinio mudrijima. itajui savremene teksto ve, skoro da moete da ujete izuzetnu napetost pesme Mack the Knife. Iako udbenici prenose standardnu ideju, neki ljudi su uznemireni. Dobitnik Nobelo ve nagrade Kristijan de Div (Christian de Duve), u svojoj knjizi Nacrt elije (Blu eprint for a Cell), izraava skepticizam znaaja puta cijanovodonika/amonijaka. Umes to toga predlae da je AMP nastao protometabolikim putevima u kojima se jednostavno d esilo da puno malih proteina ima sposobnost da proizvodi puno razliitih hemikalij a, od kojih su neke bile prela zni oblici u AMP putu. Da bi ilustrovao teoriju, d aje sliku u kojoj su crtice usmerene od rei abiotika sinteza prema slovima A, B, C , i D. Ali, ne zaustavljajui se na tome, ima strelice koje su usmerene 178

od A, B, C i D prema M, N, S, T i W, i odatle prema P, O, Q, R i U. Pored svake strelice je napisao kat (kao skraenicu od katalizator) kako bi pokazao kako su nast ala slova, ali to nije objanjenje: jedini dokaz za emu je slika! Ni on, ni bilo koji drugi istraiva, nigde ne pripisuju imena pravih hemikalija mitskim slovima. Istrai vai porekla ivota nikada nisu pokazali da su prelazni oblici u sintezi AMPa ikada p ostojali ili uopte mogli da postoje u prebiotikoj supi, a kamoli prefinjeni enzimi za preobraanje prelaznih oblika. Nema dokaza da slova postoje bilo gde osim u um u de Diva. Da bi uopte funkcionisao, metabolizam bi minimalno morao da se sastoji od povezanih serija katalizovanih preobraaja koji vode od hrane ka potrebnim pro izvodima. Meutim, suprotno tome, bez povezane mree za odravanje protoka energije i proizvoda, kako je mogao da postoji ivi entitet koji bi evoluirao povezane metabo like puteve?15 7. Smrt na drumu Drugi uznemireni naunik je Stjuart Kaufman sa Santa Fe instituta. Sloenost metabol izma ivih organizama ga navodi da sumnja da bi korak-po-korak pristup delovao: Da bi odgovorio na sopstveno pitanje on predlae, veoma matematikim izrazima, neto s lino ime se de Div igrao: sloenu meavinu u kojoj su se neke hemikalije sluajno preobr azile u druge hemikalije koje su i same preobraene u druge, i nekako to formira s amoodrivu mreu. Iz njegovih radova je jasno da je Kaufman veoma pametan momak, ali je veza njegove matematike sa hemijom u najboljem sluaju tanka. Kaufman izlae svoj e ideje u poglavlju pod nazivom Postanak povezanog metabolizma, ali ako proitate po glavlje od poetka do kraja neete pronai ime nijedne hemikalije ni AMP, ni asparagin sku kiselinu, nijednu. U stvari, ako pretraite celokupni indeks pojmova knjige, n i tamo neete pronai ime bilo koje hemikalije. Don Mejnard Smit (Maynard Smith), Kau fmanov stari mentor, optuio ga je za bavljenje naukom bez injenica.16 To je otra optub a, ali potpuni nedostatak hemijskih detalja u njegovoj knjizi izgleda opravdava kritiku. 179

Kaufman i de Div prepoznaju pravi problem za gradualistiku evoluciju. Meutim, reenj a koja predlau predstavljaju samo varijacije stare Horovicove ideje. Umesto ABCD, on i jednostavno predlau ABCD puta sto. Jo gore, kako se broj imaginarnih slova poveava, javlja se tenja ka udaljavanju od prave hemije i zarobljavanju u mentalni svet ma tematike. Darvinova crna kutija Svako dete u nekom trenutku uje priu o kralju Midi. Pohle pni kralj je voleo zlato vie od iega, ili je tako mislio. Kada mu je dat magini dar preobraanja svega u zlato dodirom, isprva je bio oduevljen. Stare vaze, bezvredno kamenje, stara odea, sve je postajalo prelepo i neprocenjivo samim dodirom sa njim. Meutim, olujni oblaci su se mogli nazreti kada je Mida dodirnuo ve prelepo cvee, koje je time izgubilo s voj miris. Znao je da je bio u velikom problemu kada se hrana koju je pokuao da p ojede preobratila u zlato. Konano, igraka je postala plaka kada ga je erka, Merigold , zagrlila i pretvorila se u zlatnu statuu. Previe dobre stvari Pria o kralju Midi nas ui nekim oiglednim lekcijama: ne mojte biti pohlepni, ljubav je vrednija od novca, i tako dalje. Meutim, postoji jo jedna, manje oigledna lekcij a o znaaju regulacije. Nije dovoljno imati mainu ili proces koji neto vri; morate bi ti u stanju da ga ukljuite ili iskljuite po potrebi. Da je kralj poeleo zlatni dodi r, i sposobnost da ga ukljui i iskljui kada eli, mogao je da pretvori nekoliko kame na u zlatno grumenje, a da ne usmrti svoju erku. Mogao bi da pretvori tanjire u z lato, ali ne i hranu. Potreba za regulacijom je oigledna u sluaju maina koje kori st imo u svakodnevnom ivotu. Motorna testera koja se ne bi mogla iskljuiti bi bila pr ilino opasna, a kola bez konica bila bi od male koristi. Biohemijski sistemi su ta koe maine koje koristimo u svakodnevnom ivotu (bez obzira da li razmiljamo o njima i li ne), tako da i one moraju da budu regulisane. Da bismo to ilustrovali, 180

potroimo naredna tri odeljka razmatrajui naine na koje je regu lisana sinteza AMP-a (skicirana na slici 7-2). 7. Smrt na drumu Slika 7-2 Regulacija AMP puta. Debele bele strelice oznaavaju jedinjenja koja usporavaju si ntezu a debele crne strelice oznaavaju jedninjenja koja je ubrzavaju. ADP, GDP Intermedijer I AMP, ADP, ATP, GMP, GDP, GTP Intermedijer III Intermedijer II

Intermedijer II AMP AMP GTP Intermedijer XII GMP GMP ATP Enzim I zahteva ATP energetsku kuglicu da bi preobrazio ribozo-5-fosfat (temelj) u prelazni oblik (intermedijer) II. Enzim na povrini poseduje oblast koja moe da vee ili ADP ili GDP kada postoji viak tih hemikalija u eliji. Vezivanje ADPa ili GDPa 181

deluje kao ventil, umanjujui aktivnost enzima i usporavajui sintezu AMPa. To ima do bar fizioloki razlog: poto ADP predstavlja ostatak potroenog ATPa (kao aura metka nak on to je pitolj opalio), velika koncentracija ADPa u eliji znai da je koncentracija A TPa, elijske energetske kuglice, mala. Umesto da pravi AMP, intermedijer I se tada koristi kao gorivo za proizvodnju ATP-a. Darvinova crna kutija U biohemiji je uobiajeno da je prvi enzim koji neopozivo usme rava molekul niz odr eeni metaboliki put strogo regulisan. AMP put nije izuzetak. Iako se intermedijer II moe koristiti za druge stvari, kada se jednom preobrazi u intermedijer III, mo lekul se drugim enzimima tokom puta neizbeno menja ili do AMPa ili do GMPa. Prema t ome, enzim koji katalizuje kritinu reakciju (enzim II) je takoe regulisan. Enzim I I, pored mesta vezivanja molekula s kojim reaguje, poseduje dva druga mesta za v ezivanje na svojoj povrini: jedno koje e vezivati AMP, ADP, ili ATP, i drugo koje e vezivati GMP, GDP, ili GTP. Ako je jedno mesto popunjeno, enzim funkcionie spori je; ako su oba mesta popunjena, funkcionie jo sporije. tavie, pored mesta na kome se odigrava reakcija, enzim II sadri jo jedno mesto koje vezuje intermedijer II, koj i je ujedno i reaktant. Vezivanje intermedijera II za drugo mesto ubrzava rad en zima. To ponovo ima fizioloki smisao: ako ima toliko intermedijera II da se vezuj e za oba mesta enzima, znai da elija zaostaje sa sintezom i potrebno je da bre obrau je intermedijer II. Sinteza je regulisana i na jo nekoliko drugih mesta. Nakon to je proizveden IMP, put se deli da bi proizvodio ili AMP ili GMP. Enzim XII, koji katalizuje prvi korak od IMP-a ka AMP-u, biva usporen vikom AMPa. Slino tome, kata liza prvog koraka od IMPa ka GMP-u je inhibirana vikom GMP-a. (Za razliku od kralj a Mide, enzimi mogu da procene kada imaju previe dobre stvari.) Konano, enzim XII koristi GTP kao energetsku kuglicu jer, ako se uokolo nalazi puno GTP-a, potrebn o je vie A nukleotida (AMP, ADP, i ATP) da bi se zaliha odravala u ravnotei. Poslednj i korak u sintezi GMPa koristi ATP kao energetski izvor iz slinih razloga. 182

7. Smrt na drumu Kada regulacija metabolizma otkae, rezultat je bolest ili smrt. Jedan primer je dijabetes; unoenje eera u elije je usporeno, iako se molekuli eera koj i uspeju da uu u elije normalno metaboliu. Bolest, daleko rea od dijabetesa, koja se javlja zbog neuspeha regulacije AMP sinteze se zove Lesch-Nyhan-ov sindrom. Kod Lesch-Nyhan-ovog sindroma enzim potreban za recikliranje korienih nukleotida iz r azgraene DNK ili RNK nedostaje ili je neaktivan; to indiretkno izaziva nagomilava nje intermedijera II. Naalost, kao to je gore spomenuto, on stimulie enzim II, koji zauzvrat poveava sintezu AMPa i GMPa. Poveana sinteza dovodi do proizvodnje vika mok rane kiseline (proizvod razlaganja AMPa i GMPa), koja izlazi iz rastvora i kristalie se. Nasumine naslage kristala mokrane kiseline mogu da poremete normalne telesne funkcije, kao u sluaju gihta. Meutim, kod LeschNyhan ovog sindroma, posledice su mno go ozbiljnije. Ukljuuju mentalnu retardaciju i sklonost ka samopovreivanju pacijen t grize sop stvene usne i prste. Otkazivanje regulacije Regulacija AMP biosinteze predstavlja dobar primer sloenih mehanizama neophodnih za odravanje zaliha biomolekula na pravom nivou: ni previe, ni premalo, i u pravom odnosu sa molekulima s kojima je u vezi. Problem za darvinistiki gradua lizam je da elije ne bi imale razlog da razviju regulatorne mehanizme pre pojave novog kat alizatora. Ali bi pojava novog, neregulisanog puta, daleko od toga da predstavlj a blagodat, za organizam izgledala kao genetika bolest. To vai i za krhke drevne el ije, koje su se navodno razvijale korak po korak, i koje bi imale malo prostora za greku. elije bi bile pritenjene izmeu Scile neizbenosti i Haribde regulacije. Niko nema pojma kako se AMP put razvio. Iako je nekoliko istraivaa zapazilo da sam put predstavlja ozbiljan izazov gradu alizmu, niko nije pisao o prepreci koju postav lja potreba za regulisanjem elijskog metabolikog puta od samog poetka. Malo udo niko ne eli da pie o ubistvu na putu. 183

Deveti amandman Ustava Sjedinjenih Drava uspostavlja da nabrajanje odreenih prava u Ustavu, nee biti tumaeno tako da negira ili omalovai druga koja su ljudi ostvarili. To je zgodan nain da se kae da ne moemo oekivati da kratak dokument pokrije sve osn ove, tako da se nita ne zakljuuje o stvarima o kojima nije govoreno. Ja bih eleo da iznesem slino ograivanje u pogledu ove knjige. U 3. i 6. poglavlju govorim o neko liko neumanjivo sloenih biohemijskih sistema, iznosei puno detalja da bih pokazao kako nisu mogli da nastanu na gradualistiki nain. Detalji su bili neophodni da bi i talac mogao tano da shvati u emu je problem. Poto sam potroio puno vremena na tim si stemima, nisam imao vremena da se pozabavim i drugim sistemima, to ne znai da oni nisu problemi za darvinizam. Drugi primeri neuma njive sloenosti su brojni, ukljuuj ui DNK replikacije, transport elektrona, sinteze telomera, fotosinteze, regulacij e transkripcije, i jo puno toga. Ohrabrujem itaoca da pozajmi udbenik biohemije iz biblioteke i razmotri koliko problema za gradualizam moe da uoi. U dalekoj prolosti, elija posmatra irok autoput. Na drugoj strani se nalazi potpuno nov metaboliki put. Hemijski kamioni, autobusi, karavani i motori prolaze jurei i ne primeuju maliana. U prvoj traci, oznaenoj nema intermedijera u supi, vidi ostatke veine ranijih elija koje su ule zov sirena. Nekoliko elijskih osta taka se nalazi u traci dva, oznaenoj potrebni usmeravajui mehanizmi. Jedna ili dve se nalaze u treoj t raci, nestabilnost prelaznih oblika. Nema tragova elija u etvrtoj traci, regulacija; n ijedna nije stigla dotle. Druga strana je zaista daleko. Darvinova crna kutija Stroga konstrukcija Ovo poglavlje je bilo donekle drugaije. U ovom poglavlju sam eleo da pokaem da nisu samo neumanjivo sloeni sistemi problematini za darvinizam. ak se i sistemi koji na prvi pogled izgledaju podobni za gradualistiki pristup pri bliem prouavanju ili ka da stignu eksperimentalni rezultati pokazuju kao veliki 184

problem, bez razloga za oekivanje da e biti reeni unutar darvinistikog okvira. 7. Smrt na drumu Ideja koju je ponudio Horovic je bila dobra u svoje vreme. Mogla je da funkcionie ; mogla je da bude tana. Ako se sloeni metaboliki put ikada razvio postepeno, ema ko ju je Horovic skicirao je sigurno bila nain na koji se to odigralo. Ali, kako su godine prolazile i nauka napredovala, preduslovi za njegovu emu su se raspali. Ak o negde postoji detaljno darvinistiko objanjenje za proizvodnju AMPa, niko ne zna k ako ono glasi. Uporni hemiari su poeli da utapaju svoje frustracije u matematici. AMP nije jedina metabolika dilema za Darvina. Biosinteza veih aminokiselina, masti , vitamina, hema, i drugih jedinjenja nailazi na iste probleme, a postoje i drug e potekoe pored metabolizma. Ali nas drugi problemi ovde nee zanimati. Sada u skrenu ti panju sa same biohemije i koncentrisau se na druga pitanja. Naune pretpostavke o kojima se govori u pet poslednjih poglavlja e sluiti kao pravi primeri planina i ponora koji blokiraju darvinistiko objanjenje ivota. 185

Trei deo ta nam kutija govori?

8. poglavlje Objavljuj ili nestani Od treeg do sedmog poglavlja sam pokazao da niko nije obja snio nastanak sloenih bi ohemijskih sistema o kojima sam govorio. Meutim, u Sjednjenim Dravama postoje na d esetine hiljada naunika koje zanima molekularna osnova ivota. Veina njih provodi vr eme u napornom radu na izolovanju proteina, analiziranju struktura, i razjanjavan ju detalja funkcionisanja siunih sistema. Svejedno, neki naunici su zainteresovani za evoluciju i objavili su vei broj radova u profesionalnoj literaturi. Ako su sl oeni biohemijski sistemi neobjanjeni, kakvi su biohemijski radovi bili objavljeni pod naslovom evolucija? U ovom poglavlju ete videti ta je prouavano a ta nije. asopis molekularne evolucije Kada je molekularna osnova ivota otkrivena, evoluciona mi sao je poela da se primen juje na molekule. Poto se broj profesionalnih istraivakih radova u ovoj oblasti pov eavao, uspostavljen je specijalistiki asopis, Journal of Molecular Evolution (JME). Pokrenut 1971. godine, JME je posveen iskljuivo istraivanjima iji je cilj da objasn e kako je nastao ivot na molekularnom nivou. Vode ga istaknute linosti iz te oblas ti. Meu vie od pedeset ljudi koji sainjavaju uredniko osoblje i odbor, nalazi se oko desetak lanova Nacionalne akademije nauka. Urednik je Emil Zakerkendl (Emile Zuc kerkandl), koji je (zajedno sa Linusom Paulingom) prvi predloio da bi se razlike u aminokiselinskim sekvencama slinih proteina iz razliitih vrsta mogle koristiti z a odreivanje koliko je vremena prolo od kada su vrste delile zajednikog pretka. 189

Svako meseno izdanje JME-a sadri oko deset naunih radova o razliitim vidovima moleku larne evolucije. Deset radova meseno znai oko sto radova godinje, i oko hiljadu rad ova za deceniju. Prouavanje hiljadu radova u odreenoj oblasti vam moe dati prilino d obru ideju o tome koji su problemi reeni, koji su spomenuti, a koji problemi se, pak, ignoriu. Pogled unazad na prolu deceniju pokazuju da se radovi u JME mogu pri lino lako podeliti na tri odvojene kategorije: hemijska sinteza molekula za koje se smatra da su neophodni za postanak ivota, poreenje DNK ili prote inskih sekvenci , i apstraktni matematiki modeli. Pitanje postanka ivota je izuzetno znaajno i zani mljivo. Biologija se mora na kraju pozabaviti pitanjem: ak i ako ivot evoluira pri rodnim odabiranjem koje deluje na varijacije, kako se ivot uopte pojavio? Radovi k oji se bave hemijskom sintezom molekula za koje se smatra da su neophodni za pos tanak ivota predsta vljaju oko 10 procenata svih radova u JME. Darvinova crna kutija U poetku Metan, amonijak, vodena para i vodonik su generalno neaktivni. Miler je znao da je, da bi naveo gasove da proizvedu potencijalno zanimljiva jedinjenja, morao da upumpa odreenu koliinu energije u sistem da bi uskomeao stvari. Izvor energije koj i bi bio 190 Pria o Stenli Mileru (Miller) je jedna od najbolje poznatih u savremenoj nauci. R adei kao mladi postdiplomac nakon Drugog svetskog rata u laboratoriji dobitnika N obelove nagrade Harolda Jurija (Urey) na Univerzitetu u ikagu, Miler je eleo da od redi koje su hemikalije mogle da budu prisutne pre vie milijardi godina na drevno j, beivotnoj Zemlji. Znao je da je vodonik najobilniji element u svemiru. Kada vo donik reaguje sa ugljenikom, azotom i kiseonikom uobiajenim elementima na Zemlji formira metan, amonijak i vodu. Miler je zbog toga odluio da vidi koja bi jedi nje nja mogla nastati u simuliranoj atmosferi koja je sadrala metan, amonijak, vodenu paru i vodonik.1

dostupan na drevnoj Zemlji su munje. Zbog toga je Miler konstruisao aparat koji je sadrao gasove za koje je pretpostavljao da su bili prisutni na ranoj Zemlji, p lus voda, kao i varniave elektrode radi simulacije munja. Miler je zagrevao vodu i ubacivao varnice u meavinu gasova oko nedelju dana. Tokom tog vremena uljasti, nerastvorljivi katran, se nagomilavao na stranama posude, a voda je postajala sv e crvenkastija kako se materijal nagomilavao. Na kraju sedmice Miler je analizir ao meavinu hemikalija koje su bile rastvorene u vodi i video da je sadrala nekolik o vrsta aminokiselina. Rezultat je uzbudio svet. Poto su aminokiseline gradivni b lokovi proteina, na prvi pogled je izgledalo da su materijali za proizvodnju main a ivota mogli da budu obilni na ranoj Zemlji. Uzbueni naunici nisu imali problema d a zamisle kako su prirodni procesi mogli da izazovu okupljanje aminokiselina rad i formiranja proteina, da bi neki od proteina katalizovali znaajne hemijske reakc ije, da bi proteini bili zarobljeni unutar malih membrana nalik na elije, da bi n ukleinske kiseline bile proizvedene slinim procesima, i da bi se postepeno rodila prva samoreplicirajua elija. Kao i kod izmiljenog Frankentajna Meri eli (Mary Shelley ), izgledalo je da je kruenje elektriciteta kroz neivu materiju zaista moglo da pr oizvede ivot. 8. Objavljuj ili nestani Drugi istraivai su pourili da razrauju poetni rad Stenli Milera. On je registrovao ne koliko razliitih tipova aminokiselina u eksperimentu, ali ivi organizmi ih sadre dv adeset. Drugi istraivai su varirali Milerove eksperimentalne uslove. Meavina gasova u vetakoj atmosferi je menjana, izvor energije je prome njen od elektrinih varnica na ultraljubiastu svetlost (za simuliranje suneve svetlosti) ili veoma snane pulsev e pritiska (za simuliranje eksplozija). Prefinjeniji analitiki metodi su registro vali hemikalije koje su bile prisutne u veoma malim koliinama. Neprekidni napori niza istraivaa su se isplatili; skoro svih dvadeset vrsta aminokiselina je otkrive no u eksperimentima porekla ivota. 191

U prvim godinama istraivanja porekla ivota prijavljivani su i drugi uspesi. Moda je najistaknutije dostignue ostvarila labo ratorija Huana Oroa (Juan Oro). Oni su po kazali da jednostavna hemikalija cijanovodonik moe da reaguje sama sa sobom i da proizvede niz proizvoda ukljuujui adenin, koji predstavlja komponentu jednog od gr adivnih blokova nukleinskih kiselina. Rezultati su postavili DNK i RNK kao mete hemijskog istraivanja pore kla ivota. Tokom godina, druge komponente nukleinskih ki selina druge baze, kao i eer riboza koja formira deo RNK bile su proizvedene hemijsk im simulacionim eksperimentima. Darvinova crna kutija U svetlu ovih dobro dokumentovanih uspeha, autsajderu bi se moglo oprostiti zbog oseaja oka pri nailasku na pesimistike preglede istraivanja porekla ivota u profesio nalnoj literaturi, kao na onaj koji je napisao Klaus Doze (Dose), istaknuti istr aiva u toj oblasti. U njegovoj proceni stanja problema, Doze pie bez pardona. Vie od 30 godina eksperimentisanja o poreklu ivota u oblasti hemijske i molekularne evo lucije je dovelo do boljeg shvatanja ogromne veliine problema postanka ivota na Ze mlji, a ne do njegovog reenja. Do sada sve rasprave o osnovnim teorijama i eksper imentima u oblasti zavravaju ili u pat poziciji ili u priznavanju neznanja.2 ta navodi profesionalca u oblasti na tako mrano gledite, naroito nakon napretka u le pim danima posle Milerovog pionirskog eksperimenta? Ispostavlja se da uspeh, iak o realan, bledi pred obiljem problema koji se mogu shvatiti samo kad se situacij a razmotri detaljnije od jednostavne hemijske proizvodnje nekih od osnovnih ivotn ih komponenti. Razmotrimo nekoliko tih problema. Proizvoenje ivotnih molekula hemijskim procesima van elije je u stvari prilino lako. Svaki sposoban hemiar moe da kupi neto hemikalija, izmeri ih u pravim proporcijama , rastvori ih u odgovarajuem rastvarau, zagreva ih u posudi tokom unapred odreenog vremena, i preisti eljeni hemijski proizvod 192

od neeljenih nusproizvoda nastalih u sporednim reakcijama. Ne samo da se mogu pro izvesti aminokiseline i nukleotidi gradivni blokovi, ve moe da uzme njih i proizve de same graevine: proteine i nukleinske kiseline. U stvari, taj proces je automat izovan, i niz komercijalnih firmi prodaje maine koje meaju hemikalije i izazvaju r eakcije proizvodei proteine i nukleinske kiseline. Bilo koji student moe da proita prirunik sa upustvima i proizvede dugaak lanac DNK moda gen koji kodira poznati pro tein za dan ili dva. Veina italaca e brzo uvideti problem. Na poetku istorije Zemlje nije bilo hemiara. Niti je bilo snabdevakih kua, posuda za destilaciju, niti bilo koji od mnogih drugih ureaja koje savremeni hemiari svakodnevno koriste u laborato riji, a koji su neophodni da bi se ostvarili dobri rezultati. Ubedljiv scenario postanka ivota zahteva da se inteligento usmeravanje hemijskih reakcija umanji to je vie mogue. Svejedno, ukljuenost inteligencije u odreenoj meri je neizbeno. Razumne pretpostavke o tome koje su supstance bile dostupne na ranoj Zemlji kao one koj e je Stenli Miler izneo predstavljaju neophodnu poetnu taku. Trik za istraivaa je da odabere verovatnu poetnu taku, a da zatim nita ne dira. 8. Objavljuj ili nestani Kao poreenje, pretpostavimo da je uveni kuvar rekao da nasumini prirodni procesi mo gu da proizvedu okoladnu tortu. U naporu da to dokae, neemo mu zameriti ako uzme ce le biljke ukljuujui penicu, kakao i eernu trsku i postavi ih blizu toplog izvora, u adi da e vrua voda izvui prave materije i ispei ih. Meutim, postali bismo donekle sum jniavi ako bi kuvar doneo preraeno brano, kakao i eer iz radnje, tvrdei da nije imao v remena da eka da topli izvor izvue sastojke iz biljaka. Odmahivali bismo sa neveri com ako bi on zatim u eksperimentu topli izvor zamenio elektrinom penicom, da ubrza stvari. A otili bismo razoarano ako bi paljivo izmerio koliine sastojaka, izmeao ih u erpi, postavio ih u pleh, i ispekao u penici. Rezultati ne bi imali nita sa prvobi tnom idejom da prirodni procesi mogu da proizvedu tortu. 193

tavie, spajanje velikog broja aminokiselina, kako bi se formirao protein sa korisn om biolokom aktivnou, predstavlja daleko sloeniji hemijski problem od samog formiran ja aminokiselina. Glavni problem u spajanju vie aminokiselina je da, hemijski, uk ljuuje uklanjanje molekula vode za svaku aminokiselinu pridruenu rastuem proteinsko m lancu. Suprotno tome, prisustvo vode snano inhibira udruivanje aminokiselina rad i formiranja proteina. Poto je voda toliko obilna na Zemlji, i poto se aminokiseli ne lako razlau u vodi, istraivai porekla ivota su bili prinueni da predlau neobine sce arije kako bi zaobili problem vode. Na primer, naunik Sidni Foks (Sidney Fox) je p redloio da su moda neke aminokiseline izbaene talasima iz primordijalnog okeana na veoma vruu povrinu, kao to je obod aktivnog vulkana. Tamo bi, kako pria kae, bile zag rejane iznad take kljuanja vode; poto je voda isparila, aminokiseline bi mogle da s e spoje. Naalost, drugi istraivai su ranije pokazali da zagrevanje suvih aminokisel ina daje tamno smei katran odvratnog mirisa, ali ne i proteine. Meutim, Foks je po kazao da, ako se jedan izuzetno veliki deo jedne od tri razliite aminokiseline do da meavini preienih aminokiselina i zagreje u laboratorijskoj penici, onda e se aminok iseline spojiti. Ali ak i tada se ne spajaju dajui proteine struktura koju formira ju je hemijski razliita. Zato je Foks sa saradnicima nazvao te strukture proteinoi di, a zatim nastavio pokazujui da protenoidi imaju neka zanimljiva svojstva, ukljuu jui umerene katalitike sposobnosti, koje su podseale na prave proteine. 194 Eksperiment koji je Stenli Miler objavio 1952. godine je zapanjio svet. Meutim, k ako je Miler objasnio, taj eksperiment nije bio prvi takve vrste koji je isproba o. Ranije je postavio aparaturu na donekle drugaiji nain i utvrdio da se formiralo neto ulja, ali nijedna aminokislina. Poto je smatrao da bi bilo najzanimljivije p ronai aminokiseline, premetao je delove aparature u nadi da e ih proizvesti. Naravn o, ako su uslovi na drevnoj Zemlji u stvari podseali na Milerove neuspene pokuaje, onda u realnosti ne bi nastalo ni malo aminokiselina. Darvinova crna kutija

Nauna zajednica je ostala duboko skeptina u pogledu tih eksperimenata. Kao i u slua ju naeg zamiljenog kuvara, snaan miris ukljuenosti istraivaa visi nad proteinoidima. P osebne okolnosti potrebne za njihovu proizvodnju vrui, suvi uslovi (koji navodno predstavljaju retka mesta kao to su obodi vulkana) sa tanim koliinama ve preienih amin kiselina izmerenim unapred baca tamnu senku nad znaajem eksperimenata. Jo gore, pot o proteinoidi nisu pravi proteini, ostaje znaajan pro blem proizvodnje pravih prot eina. U svojoj knjizi koja daje pregled potekoa u teorijama porekla ivota, Robert ap iro (Shapiro) zapaa da je rad na proteinoidima proizveo zapanjujuu jednoglasnost m iljenja: [Proteinoidna teorija] je privukla niz estokih kritiara, u opsegu od hemiar a Stenli Milera... do kreacioniste Djuena Gia (Duane Gish). Moda ni po jednom drug om pitanju u teoriji porekla ivota ne bismo mogli da naemo takav sklad izmeu evoluc ionista i kreacionista kao u negiranju znaaja eksperimenata Sidnija Foksa.3 8. Objavljuj ili nestani Drugi istraivai su predloili neke druge naine kojima bi aminokiseline mogle da se ud rue dajui proteine. Svi manje ili vie pate od problema koji mue i proteinoide, i nij edan nije privu kao znaajnu podrku naune zajednice. Naunik Tomas Ke (Thomas Cech) je 1980ih godina pokazao da postoji odreena RNK koja i ma umerene katalitike sposobnosti.4 Poto RNK, za razliku od proteina, moe da deluje kao matrica pa potencijalno moe da katalizuje sopstvenu replikaciju, predloeno je da je RNK a ne proteini usmerila Zemlju na put ka ivotu. Od kada je Keov rad obja vljen, entuzijasti su zamiljali vreme u kome je svet bio natopljen sa RNK na svom putu ka ivotu; ovaj model je nazvan RNK svet. Naalost, optimizam koji okruuje RNK sv et ignorie poznatu hemiju. Na vie naina pomodnost RNKsveta RNK svet 195

iz 1990ih podsea na fenomen Stenli Milera iz 1960ih: nada u herojsku borbu protiv e ksperimentalnih podataka. Darvinova crna kutija Zamiljanje realistinog scenarija kojim su prirodni procesi moda mogli da proizvedu proteine na prebiotikoj Zemlji iako krajnje teko predstavlja laganu etnju kroz park u poreenju sa zamiljanjem formiranja nukleinskih kiselina kao to je RNK. Veliki pr oblem je da je svaki gradivni blok nukleotid i sam izgraen od nekoliko komponenti, a procesi koji formiraju komponente su hemijski neuklopivi. Iako hemiar lako moe d a proizvede nukleotide u laboratoriji sintetiui komponente odvojeno, preiavajui ih, a zatim kombinujui komponente da bi ostvarile meusobnu reakciju, neusmeravane hemijs ke reakcije proizvode prevelike koliine neeljenih proizvoda i bezoblinu masu na dnu epruvete. Derald Dojs (Gerald Joyce) i Lesli Orgel (Leslie Orgel) dva naunika koja su dugo i naporno radila na problemu porekla ivota nazivaju RNK prebiotikom nonom m orom. Oni su brutalno iskreni:

Meutim, ak i kada bi se sluaj nalik udu mogao odigrati i RNK proizvesti, Dojs i Orgel ne vide pred sobom nita osim prepreka. U delu lanka pod naslovom Jo jedan kokokaijaje paradoks oni iznose sledee: Naunici zainteresovani za poreklo ivota su, izgleda, uredno podeljeni na dve klase . Prva, obino ali ne uvek predstavljena molekularnim biolozima, veruje da je RNK morala da bude prvi replicirajui molekul i da hemiari preuveliavaju potekoe sinteze n ukleotida... Druga grupa naunika je daleko pesimistinija. Oni veruju da bi de novo pojava oligonukleotida na primitivnoj Zemlji bila priblino ravna udu. (Autori se slau sa ovim drugim gleditem.) Vreme e pokazati koje gledite je tano.5 Ova rasprava... se, u odreenom smislu, koncentrisala na kulu od karata: mit o sam oreplicirajuem RNK molekulu koji je nastao de novo iz supe nasuminih polinukleotid a. Ne samo da je takva predstava nerealistina u svetlu naeg sadanjeg razumevanja pr ebiotike hemije, ve bi morala da napregne lakovernost ak i 196

8. Objavljuj ili nestani optimistikog gledita na RNK katalitiki potencijal... Bez e volucije izgleda malo verovatno da je mogao da nastane samoreplicirajui ribozim, ali bez nekog oblika samoreplikacije nije mogue sprovesti evolucionu potragu za p rvim, primitivnim samoreplicirajuim ribozimom. Drugim reima, udo koje bi proizvelo hemijski celovitu RNK ne bi bilo dovoljno. Poto veina tipova RNK ne poseduje korisne katalitike osobine, bilo bi potrebna jo jedno sluajno udo da bi se dobila iskljuivo odgovarajua, hemijski celovita RNK. Hemija porekla ivota izuzetno pati od problema ubistva na putu, o kome smo govori li u prethodnom poglavlju. Kao to nema apsolutne prepreke koja bi spreila mrmota d a pree autoput irok hiljadu traka tokom saobraajnog pica, tako nema ni apsolutne pre preke nastanku proteina, nukleinskih kiselina, ili bilo koje druge biohemikalije zamislivim, prirodnim hemijskim procesima; meutim, pokolj na autoputu je nepodnol jiv. Reenje nekih prebiotikih hemiara je jednostavno. Oni oslobode hiljadu mrmota p ored puta, i vide da jedan pree prvu traku. Zatim unesu hiljadu novih mrmota u he likopter, prelete do poetka druge trake, i spuste ih na autoput. Kada jedan preivi prelazak iz druge u treu traku, oni helikopterom prenesu narednih hiljadu do ivi ce tree trake. Zastupnici RNK sveta, koji zapoinju svoja istraivanja dugim, preienim m olekulima RNK koje je sintetisao istraiva, prenose mrmote do trake 700 i posmatraj u kako jedan prelazi do trake 701. To je herojski napor, ali ako ikada dosegnu d o druge strane, pobeda e biti prilino uplja. Naunici koji rade na poreklu ivota imaju puno zasluga; napali su problem eksperimentom i proraunima, kao to naunik i treba da radi. Iako eksperimenti nisu ispali kako su se mnogi nadali, zahvaljujui njiho vim naporima imamo jasnu predstavu o ogromnim potekoama sa kojima je suoen postanak ivota prirodnim hemijskim procesima. Privatno mnogi naunici priznaju da nauka nem a objanjenje za poetak ivota.7 Sa druge strane, mnogi naunici smatraju da je, uz 197

Tokom proteklih godina asopis Journal of Molecular Evolution je objavio istraivanj a postanka ivota koja su se bavila pitanjima, poput: Da li se i druge aminokiseli ne koje Miler nije dobio mogu proizvesti? ta ako je u drevnoj atmosferi preovlada vao ugljendioksid umesto metana? Da li su nukleotidi razliiti od savremenih mogli da zaponu ivot? Takva pitanja su obraivana u JME u radovima sa naslovima kao to su Pr ebiotika sinteza u atmosferi koja sadri CH4, CO, i CO2,8 Radioliza vodenih rastvora cijanovodonika (pH 6): jedinjenja od interesa u istraivanjima hemijske evolucije,9 Alternativne baze u RNK svetu: prebiotika sinteza urazola i njegovih ribozida,10 i Ciklizacija nukleotidnih analoga kao prepreka polimerizaciji11. To su zanimljiva pitanja za naunike, ali ona ni ne poinju da odgovaraju na izazov koji evoluciji po stavljaju zgruavanje krvi, elijski transport, ili borba protiv bolesti. Druga kate gorija radova koja se esto nalazi u asopisu Journal of Molecular Evolution, koja p redstavlja oko 5 procenata njihovog dato poreklo ivota, lako zamisliti dalji tok evolucije, uprkos velikih potekoa nazn aenih u ovoj knjizi. Razlog za tu udnu okolnost je da, dok hemiari pokuavaju da test iraju scenarije postanka ivota eksperimentima ili proraunima, evolucioni biolozi u opte ne pokuavaju da testiraju evolucione scenarije na molekularnom nivou eksperim entima ili proraunima. Posledino, evoluciona biologija je zarobljena u isti misaon i okvir koji je dominirao istraivanjima porekla ivota ranih pedesetih godina, pre nego to je izvrena veina eksperimenata: u mati koja je divljala. Biohemija je, u stv ari, otkrila molekularni svet koji se snano opire objanjenju istom teorijom koja j e tako dugo primenjivana na nivou organizma. Nijedna od Darvinovih poetnih taaka p ostanak ivota, ili poreklo vida nije objanjena njegovom teo rijom. Darvin nikad nij e pretpostavljao izuzetnu sloenost koja postoji ak i pri najosnovnijim nivoima ivot a. Darvinova crna kutija Nauni radovi koji nedostaju 198

ukupnog broja, bavi se matematikim modelima evolucije ili novim matematikim metoda ma za poreenje i tumaenje podataka sekvenci. Tu spadaju radovi sa naslovima kao to su Izvoenje svih linearnih konstanti za neravnoteni model transverzije12 i Monte Karl o simulacija u filogeniji: primena na test konstantnosti evolucionih stopa.13 Iak o korisna za razumavanje naina na koji se postepeni procesi ponaaju tokom vremena, matematika pretpostavlja da je evolucija u stvarnom svetu postepen, nasumian pro ces; ona to ne (i ne moe da) dokazuje. 8. Objavljuj ili nestani Daleko najveu kategoriju radova objavljenih u JME, inei vie od 80 procenata svih rad ova, predstavlja poreenje sekve nci. Poreenje sekvenci predstavlja aminokiselinupoami nokiselinu poreenje dva razliita proteina, ili nukleotidponukleotid poreenje dva razl iita dela DNK, beleei pozicije u kojima su identini ili slini, i mesta pri kojima se razlikuju. Kada su 1950ih razvijene metode za odreivanje sekvenci proteina, postalo je mogue p orediti sekvence jednog proteina sa drugim. Pitanje koje je odmah postavljeno bi lo je da li su analogni proteini u razliitim vrstama, kao na primer ljudski hemog lobin i konjski hemoglobin, imali istu aminokiselinsku sekvencu. Odgovor je bio zanimljiv: konjski i ljudski hemoglobin su bili veoma slini, ali ne i identini. Am inokiseline su bile identine u 126 od 146 pozicija u jednom od proteinskih lanaca hemoglobina, ali razliiti u preostalih 20. Kada su sekvence hemoglobina majmuna, pileta, abe i drugih vrsta postale dostupne, njihove sekvence su mogle da se por ede sa ljudskim hemoglobinom kao i meusobno. Majmunski hemoglobin je imao 5 razli ka u odnosu na ljudski; pilei je imao 26 razlika; a ablji 46 razlika. Te slinosti s u bile veoma suge stivne. Mnogi istraivai su zakljuili da sline sekvence snano podupir u poreklo od zajednikog pretka. 199 Za vei deo je pokazano da analogni proteini iz vrsta za koje se ve smatralo da su blisko srodni (kao ovek i impanza, ili patka i kokoka) imaju prilino sline sekvence, a proteini iz vrsta za koje se smatralo da su u dalekom srodstvu (kao tvor i kup us) nemaju

toliko sline sekvence. U stvari, za neke proteine se mogla usposta viti korelacija izmeu slinosti sekvenci i procenjenog vremena od kada su, kako se pretpostavlja, poslednji put delili zajednikog pretka, i korelacija je bila prilino dobra. Emil Z akerkendl i Linus Pauling su zatim predloili teoriju molekularnog asovnika, koja t vrdi da je korelacija prouzrokovana nagomilavanjem mutacija u proteinima tokom v remena. Vodila se otra rasprava o molekularnom asovniku od kada je predloen, i o mn ogo pitanja koja ga okruuju se jo uvek raspravlja. Meutim, sve u svemu, ostaje samo kao mogunost vredna panje. Darvinova crna kutija Iako korisno za odreivanje moguih predakih linija, to samo po sebi predstavlja zanim ljivo pitanje, poreenje sekvenci ne moe da pokae kako je sloen biohemijski sistem st ekao svoju funkciju pitanje koje nas u ovoj knjizi najvie zanima.18 Kao poreenje, uputstva za rukovanje za dva razliita modela kompjutera koje 200

Krajem 1970-ih, brze i lake metode za sekvenciranje DNK postale su dostupne. Tak o se mogla prouavati ne samo sekvenca proteina ve i gena za protein, kao i DNK sek vence ispred i iza gena koji sadre kontrolne regione i druge odlike. Pokazalo se da geni viih organizama sadre prekide (zvane introne) u kodirajuim sekvencama. Neki geni su imali na desetine introna; drugi geni samo jedan ili dva. Biohemiar je s ada mogao da objavi poreenja sekvenci introna u genima razliitih vrsta, kao i istr aivanja uku pnog broja introna, njihov relativan poloaj u genu, njihovu duinu i bazn i sastav, i niz drugih faktora. Drugi vidovi genetikog aparata su takoe mogli da s e porede: poloaj gena u odnosu na druge gene, uestalost kojom se jedan tip nukleot ida nalazio pored drugog, broj hemijski modifikovanih nukleotida, i tako dalje. Veliki broj takvih radova je tokom godina objavljen u asopisu Journal of Molecula r Evolution, ukljuujui Istraivanje homologija proteinskih sekvenci: Dvadeset sedam b akterijskih ferodoksina,14 Evolucija gena za i tu ulin z kljuena na osnovu nukleotid ih sekvenci cDNK klonova morskog jea,15 Filogenija protozoa zakljuena na osnovu 5s r RNK sekvenci,16 i Rep-ka-repu orijentacija gena za alfa i beta globin atlantskog l ososa.17

sastavlja ista kompanija mogu da imaju mnoge identine rei, reenice, ak i odeljke, uk azujui na zajedniko poreklo (moda je isti pisac napisao oba uputstva), ali nam poree nje sekvenci slova u uputstvima za rukovanje nikada nee rei da li se kompjuter moe proizvesti korakpokorak poinjui od pisae maine. 8. Objavljuj ili nestani Tri glavne teme radova objavljenih u JME poreklo ivota, matematiki modeli evolucij e, i analiza sekvenci su obuhvatile mnoga sloena, teka i uena istraivanja. Da li tak vi vredni i zanimljivi radovi protivree poruci ove knjige? Ni najmanje. Kada kaem da darvinistika evolucija ne moe da objasni sve u prirodi ne kaem da se neki od evo lutivnih procesa, kao sluajne mutacije ili delovanje prirodne selekcije, ne odvij aju; oni su zapaeni (ali samo na nivou mikroevolucije) mnogo puta. Kao i oni koji se bave analizom sekvenci, verujem da injenice mogu da govore u prilog zajednikom poreklu. Ali osnovno pitanje ostaje bez odgovora: ta je prouzrokovalo formiranje sloenih sistema? Niko nikada nije detaljno i na nauan nain objasnio kako mutacije i prirodno odabiranje mogu da izgrade sloene strukture o kojima se govo rilo u ovo j knjizi. U stvari, nijedan rad objavljen u JME tokom itavog njegovog postojanja kao asopisa nikada nije predloio detaljan model kojim su sloeni biohemijski sistemi mogli da budu proizvedeni na postepen, darvinistiki korakpokorak nain. Iako mnogi naunici pita ju kako sekvence mogu da se menjaju ili kako se jedinjenja neophodna za ivot mogu proizvesti u odsustvu elija, niko nikada na stranama JME-a nije postavio pitanja kao to su: Kako se razvio fotosintetiki reakcioni centar? Kako se javio intramole kularni transport? Kako je otpoela biosinteza holesterola? Kako je retinal postao ukljuen u proces vienja? Kako se razvio fosfoproteinski signalni put? Sama injenic a da nijedan od ovih problema nije ak ni razmatran, a kamo li reen, predstavlja ve oma snanu naznaku da darvinizam ne prua odgovarajui okvir za razumevanje nasta nka s loenih biohemijskih sistema. 201

Moda moemo da razumemo zato detaljni modeli nedostaju iz JME-a postavljajui pitanje kako bi izgledalo pravo nauno istraivanje evolucije miolovke koje bi sprovodio insp irisani mladi naunik. Prvo bi morao da zamisli prethodnika savremenoj miolovci, ko ji bi bio jednostavniji od nje. Pretpostavimo da je poeo samo sa drvenom platform om? Ne, to ne bi ulovilo mia. Pretpostavimo da je poeo sa savremenom miolovkom koja ima skraenu spojnu polugu? Ne, ako je poluga prekratka ne bi mogla da dosegne kl opku, i zamka bi se beskorisno zaklopila dok bi je drao. Pretpostavimo da je poeo sa manjom miolovkom? Ne, to ne bi objasnilo sloenost. Pretpostavimo da su se delov i pojedinano razvili za druge funkcije kao tapi od sladoleda za platformu, opruga as ovnika za oprugu zamke, i tako dalje a da su se onda sluajno nali zajedno? Ne, nji hove prethodne funkcije bi ih uinile nepodesnim za hvatanje mia, a naunik bi i dalj e morao da obja sni kako su se oni postepeno razvili u miolovku. Zbog pribliavanja procenitelja njegovog akademskog rada, pametni mladi naunik bi promenio svoj inte res na lake reive teme. Pokuaji da se evolucija visoko specifinih, neumanjivo sloenih sistema bilo miolovke bilo cilija ili zgruavanja krvi objasni gradualistikim putem su do sada bili nedosledni, kao to smo videli u prethodnim poglavljima. Nijedan nauni asopis ne bi objavio oigledno nedosledne radove, pa se ne moe pronai nijedno is traivanje koje postavlja detaljna pitanja o molekularnoj evoluciji. Kalvin i Hobs prie se ponekad mogu pojaviti ignoriui kritine detalje, kao to je to uradio Rasel Du litl kada je zamiljao evoluciju 202 Da bi razmotrili pitanja postavljena u ovoj knjizi, morali bismo da pronaemo rado ve sa naslovima kao to su Dvanaest prelaznih koraka koji vode do bakterijskog foto sintetikog re akcionog centra, Proto-cilija bi mogla da ostvari zamah dovoljan da ok rene eliju za deset stepeni, Meuoblici u biosintezi adenozina efektivno oponaaju sam adenozin u RNK funkciji, i Primitivan ugruak izgraen od nasumino naslaganih vlakana b i blokirao cirkulaciju u venama uim od 0,3 milimetra. Ali, radovi nedostaju. Nita n i nalik na to nije objavljeno. Darvinova crna kutija

Postoji niz asopisa posveenih biohemijskim istraivanjima. Iako JME sadri lanke koji s e bave iskljuivo molekularnom evolucijom, drugi asopisi takoe sadre takve lanke, pomea ne sa istraivanjima drugih problema. Moda je onda pogreno izvoditi prevelike zakljuk e samo na osnovu pretraivanja JME-a. Moda drugi, nespecijalizovani asopisi objavlju ju istraivanja o po stanku sloenih biohemijskih sistema. Da bi utvrdili da li je JM E pogreno mesto za pretraivanje, razmotrimo nakratko prestini asopis koji pokriva iro k opseg biohemijskih tema: Proceedings of the National Academy of Sciences. zgruavanja krvi, ali su ak i takvi povrni pokuaji retki. U stvari, iz literature ned ostaju evoluciona objanjenja ak i sistema koji izgleda nisu neumanjivo sloeni, kao t o su specifini metaboliki putevi. Razlog za to je izgleda isti razlogu za neuspeh objanjenja postanka ivota: izuzetna sloenost osujeuje sve takve pokuaje. 8. Objavljuj ili nestani Pretraivanje uzdu i popreko Izmeu 1984. i 1994. godine PNAS je objavio oko dvadeset hiljada radova, od kojih je veina iz oblasti prirodnih nauka. Svake godine asopis sastavlja indeks u kom na braja radove objavljene te godine po kategorijama. Indeks pokazuje da se za tih deset godina oko 400 radova bavilo molekularnom evolucijom.19 To predstavlja pri blino jednu treinu broja radova u Journal of Molecular Evolution objavljenih tokom istog vremenskog perioda. Broj godinje objavljenih radova na ovu temu u PNAS-u s e znaajno poveao, kreui se od 15 u 1984. godini do oko 100 u 1994. godini; oigledno d a je to oblast u usponu. Meutim, najvei deo (oko 85 procenata) se bavi analizom se kvenci, kao i veina radova u JME, zanemarujui osnovno pitanje kako. Oko 10 procena ta radova iz molekularne evolucije predstavlja matematike studije ili nove metode za poboljanje poreenja sekvenci ili veoma apstraktne modele. Nijedan rad koji pre dlae detaljne puteve kojima su sloene biohemijske strukture mogle da se razviju ni je objavljen 203

Ako nema odgovora u asopisima moda bi trebalo da ih traimo u knjigama. Darvin je pr edloio svoju revolucionarnu teoriju u knjizi, i Njutn takoe. Prednost knjige je da autoru prua puno prostora za razvijanje ideja. Postavljanje novih ideja u kontek st, iznoenje odgovarajuih primera, objanjavanje velikog broja detaljnih koraka, sus retanje sa mnogim neoekivanim zamerkama sve to moe da zauzme prilino prostora. Doba r primer u savremenoj evolucionoj literaturi predstavlja knjiga Neutralna teorij a molekularne evolucije (The Neutral Theory of Molecular Evolution) Moto Kimure (Motoo Kimura).20 U knjizi je imao prostora da objasni svoju ideju da veina prome na sekvenci koje se odigravaju u DNK i proteinima ne utie na nain na koji oni obav ljaju svoj posao; mutacije su neutralne. Drugi primer je Poreklo ureenosti (The O rigins of Order) Stjuarta Kaufmana (Kauffman), koji tvrdi da postanak ivota, meta bolizam, genetiki programi i telesni planovi prevazilaze darvinistika objanjenja, a li da mogu spontano nastati samo-organizacijom.21 Nijedna knjiga ne objanjava bio hemijske strukture: Kimura se jednostavno bavi sekvencama, a Kaufmanov rad preds tavlja matematiku analizu. Ali moda u nekoj od biblioteka irom sveta postoji knjiga koja nam kae kako su se javile biohemijske strukture. Naalost, kompjuterska pretr aga bibliotekih kataloga pokazuje da nema takve knjige. To nije iznenaujue u ovom v remenu i dobu; ak i knjigama kao to su Kimurina i Kaufmanova koje predlau novu teor iju, obino prethode radovi na tu temu koji se prvo objavlje u naunim asopisima. Ods ustvo radova o evoluciji biohemijskih struktura skoro da ubija svaku ansu da post oji neka knjiga objavljena po tom pitanju. Tokom kompjuterske pretrage za knjiga ma o biohemijskoj evoluciji, nailazite na niz sonih naslova. Na primer, knjiga Don a ilespija (John Gillespie) je objavljena 1991. godine pod primamljivim naslovom Uzroci molekularne evolucije (The Causes of Molecular 204 u PNAS-u. Pretraivanje drugih asopisa biohemije pokazuje isti rezultat: sekvence i sekvence, ali bez objanjenja. Darvinova crna kutija

Evolution). Meutim, ne bavi se specifinim biohemijskim sistemima. Kao i Kaufmanova , predstavlja matematiku analizu koja izo stavlja sve specifine odlike organizama, svodei ih na matematike simbole, a zatim manipulie simbolima. Priroda je oguljena. (Morao bih da dodam da matematika, naravno, predstavlja veoma mono orue. Ali, mate matika je korisna nauci samo kada su pretpostavke sa kojima matematika analiza za poinje tane.) Druga knjiga, objavljena iste godine, je Evolucija na molekularnom n ivou (Evolution at the Molecular Level).22 Iako zvui obeavajue, to nije knjiga neko g ko predlae novu ideju. To je jedna od mnogih akademskih knjiga koja predstavlja kolekcije lanaka razliitih autora, pri emu svaki obrauje odreenu oblast nita dublje o d lanka iz asopisa. Sadraj knjige neizbeno u velikoj meri podsea na sadraj asopisa: pu o sekvenci, neto matematike, i bez odgovora. Donekle drugaiji tip knjige je onaj k oji iznosi rezultate naunih skupova. Cold Spring Harbor Laboratories sa Long Ajle nda je tokom godina sponzorisala niz skupova u vezi razliitih tema. Tamo je 1987. godine odran skup na temu Evolucija katalitike funkcije, i oko sto radova uesnika je objavljeno u obliku knjige.23 Kao tipina knjiga sa skupova, oko dve treine radova jednostavno predstavlja pregled onoga to se odigravalo u laboratoriji autora u t o vreme, uz malo ili bez pokuaja da se povee sa temom knjige. Od preostalih radova , veina predstavlja analizu sekvenci, a neki se bave prebiotikom hemijom ili jedno stavnim katalizatorima (ne sloenom enzimskom mainerijom poznatih organizama). Pret raivanje se moe proiriti, ali su rezultati isti. Nikada nije bilo skupa, knjige, il i rada o detaljima evolucije sloenih biohemij skih sistema. 8. Objavljuj ili nestani Mnogi naunici sumnjaju da darvinistiki mehanizmi mogu da objasne celokupan ivot, al i veliki broj veruje u to. Poto smo Modernizacija 205

upravo videli da profesionalna biohemijska literatura ne sadri radove ili knjige koji detaljno objanjavaju kako su sloeni sistemi mogli da nastanu, zato je darviniz am svejedno prihvaen meu mnogim biohemiarima? Veliki deo odgovora je da su kao deo svoje biohemijske obuke ueni da je darvinizam taan. Da bi se razumeo kako uspeh da rvinizma, kao prihvaenog verovanja, tako i njegov neuspeh kao nauke na molekularn om nivou, moramo da prouimo udbenike iz kojih ue ambiciozni naunici. Darvinova crna kutija Jedan od najuspenijih udbenika biohemije tokom poslednjih nekoliko decenija je 197 0. godine napisao Albert Leninder (Albert Lehninger), profesor biofizike na Dons H opkins univerzitetu, i nekoliko puta je dopunjivan tokom godina. Na prvoj strani prvog poglavlja svog prvog udbenika, Leninder spominje evoluciju. On postavlja pi tanje zato biomolekuli koji se pojavljuju u praktino svim elijama izgledaju tako iz uzetno podesni za oba vljanje svojih zadataka: Leninder, izvrstan predava, prenosio je svojim studentima gledite profesionalnih bi ohemiara irom sveta da je evolucija znaajna za razumevanje biohemije, da je ona jed na od samo dve take gledita po kojima oni moraju da prouavaju molekule ivota. Iako bi neiskusan student mogao da prihvati Leninderovo tvrenje bez pitanja, nepristrasan posmatra bi traio dokaz znaaja evolucije za prouavanje biohemije. Odlino mesto za poet ak je indeks knjige. 206 U ovom poglavlju, prvom u nizu od 12 posveenih strukturama i osobinama glavnih kl asa biomolekula, razviemo ideju da se biomolekuli trebaju prouavati sa dve take gle dita. Moramo naravno da prouimo njihovu strukturu i osobine na nain na koji bismo p rouili i nebioloke molekule, principima i pristupima korienim u klasinoj hemiji. Ali, takoe moramo da ih prouimo u svetlu hipoteze da su biomolekuli proizvodi prirodno g odabiranja, da mogu da budu najpodesniji mogui molekuli za njihovu bioloku funkc iju.24

Leninder je u svojoj knjizi obezbedio veoma detaljan indeks kako bi pomogao stude ntima da lako pronau informacije. Mnoge teme u indeksu imaju viestruke unose, jer se moraju razmotriti iz razliitih uglova. Na primer, ribozom ima 21 unos u indeks u Leninderovog prvog izdanja; fotosinteza ima 26 unosa; bakterija E. coli ima 42 unosa; a pod proteinima je uneseno 70 odrednica. Ukupno, postoji skoro 6.000 unosa u indeks, ali samo 2 pod nazivom evolucija. Prvi citat je iz rasprave o proteinsk im sekvencama; meutim, kao to smo ranije razmotrili, iako se podaci sekvenci mogu koristiti za izvoenje zakljuaka o srodno sti, ne mogu se koristiti za odreivanje kak o je sloena bioemijska struktura nastala. Leninderova druga odrednica je na poglav lje o postanku ivota u kojima govori o proteinoidima i drugim temama koje nisu iz drale test vremena. Uz samo 2 citata od 6.000, Leninderov indeks protivrei njegovom predavakom savetu svojim studentima u vezi znaaja evolucije za njihova prouavanja. Leninder je u njemu ukljuio gotovo sve od znaaja za biohemiju. Ipak, izgleda da ev olucija retko predstavlja temu od znaaja. 8. Objavljuj ili nestani Leninder je objavio novo izdanje svog udbenika 1982. godine; njegov indeks je sadra o samo 2 odrednice na evoluciju od 7.000 unosa. Nakon to je Leninder umro 1986. go dine, Majkl Koks i Dejvid Nelson sa Univerziteta u Viskonsinu su dopunili i obra dili tekst iz 1982. godine. U uvodu novi autori ukljuuju i sledee na listu ciljeva : Zaista, u indeksu novog izdanja postoje 22 odrednice na evoluciju od ukupno 8. 000, vie nego desetostruko poveanje u odnosu na prethodno izdanje. Ali, kada preemo hemiju postanka ivota i poreenje sekvenci (dve odrednice u Leninderovom ranijem te kstu), vidimo da novo izdanje koristi re evolucija kao tapi za mahanje nad misterij ama. Na primer, jedan citat je iz evolucija, 207 Da prenese jasno i ponovljeno naglaavanje glavnih tema, naroito onih koje se odnos e na evoluciju, termodinamiku, regulaciju i odnos izmeu strukture i funkcije.25

adaptacija uljeture. Kada otvorimo naznaenu stranu, uimo da kitovi uljeture imaju nek oliko tona ulja u glavi, koje na niim te mperaturama postaje gue. To omoguava kitu da ostvari gustinu vode na veim dubinama do kojih esto roni i da tako lake pliva. Nak on opisivanja kita udbenik napominje: Time vidimo kod ulje ture izuzetnu anatomsku i biohemijsku adaptaciju, usavrenu evolucijom.26 Ali ta jedina reenica je sve to je r eeno! Kit je igosan kao usavren evolucijom, i svi idu kuama. Autori ni ne pokuavaju da objasne kako je kit uljetura stekao strukture koje poseduje. Darvinova crna kutija Dodatne odrednice koje upuuju na evoluciju u najnovijem izdanju Leninderovog tekst a se mogu uvrstiti u tri kategorije: slinosti sekvenci, komentari o poreklu elija, i pobona ali nepoduprta pripisivanja savrenih odlika evoluciji. Meutim, nijedna od njih, ak ni u principu, nam ne moe rei kako je molekularna mainerija nastala korakpo-korak. Ni u jednom trenutku nije dat detaljan put kojim je bilo koji sloeni bi ohemijski sistem mogao da nastane na darvinistiki nain. Pregled trideset udbenika biohemije (saet na tabeli 81) korienih na velikim univerzit etima tokom prole generacije pokazuje da mnogi udbenici u potpunosti ignoriu evoluc iju. Na primer, Tomas Devlin (Thomas Devlin) sa Deferson univerziteta u Filadelfi ji napisao je udbenik biohemije koji je prvi put obja vila izdavaka kua John Wiley & Sons 1982. godine; nova izdanja su usledila 1986. i 1992. godine. Prvo izdanje ima oko 2.500 unosa u indeks; drugo takoe oko 2.500; a tree ima 5.000. Od njih, br oj koji se odnosi na evoluciju je nula, nula i nula. Udbenik Frenka Armstronga (F rank Armstrong) sa dravnog univerziteta u Severnoj Karolini, koji je objavio Oxfo rd University Press, je jedini skoriji udbenik koji ukljuuje istorijsko poglavlje koje daje pregled znaajnih otkria u biohemiji, poinjui sintezom uree koju je izvrio F ridrih Veler (Friedrich Whler) 1928. godine. Poglavlje ne spominje Darvina ni evo luciju. U tri izdanja Armstrongove knjige autor je smatrao da nije neophodno spo menuti evoluciju u indeksu. Drugi udbenik koji je objavila kua John Wiley & Sons s adri jedno pozivanje na evoluciju u svom indeksu od ukupno 208

8. Objavljuj ili nestani Tabela 8-1 Odrednice koje upuuju na evoluciju u indeksu udbenika biohemije Ukupan broj unosa u indeks 6.000 7.000 8.000 3.500 2.500 5.000 3.000 4.000 4.000 4.000 9.000 10.000 6.000 4.500 9.000 5.000 5.000 6.000 7.000 2.500 3.000 4.000 3.000 4.500 6.000 4.000 2.500 2.500 3.500 1.000 Unosi koji se odnose na evolucij u 2 2 22 0 0 0 0 0 14 9 12 13 9 11 12 1 3 19 2 0 0 0 0 0 5 1 0 1 0 0 Autor Lehninger Lehninger Lehninger et al. Devlin Devlin Devlin Stryer Stryer St ryer Stryer Voet &Voet Voet &Voet Mathews & van Holde Horton et al. Moran et al. Zubay Zubay Zubay Zubay et al. Armstrong & Bennett Armstrong Armstrong Scheve A beles et al. Garrett & Grisham Wood et al. Conn & Stumpf Conn et al. Kuchel & Ra lston Gilbert Godina 1970 1982 1993 1982 1986 1992 1975 1981 1988 1995 1990 1995 1990 1993 199 4 1983 1988 1993 1995 1979 1983 1989 1984 1992 1995 1981 1976 1987 1988 1992 Izdava Worth Worth Worth John Wiley & Sons John Wiley & Sons Wiley-Liss Freeman F reeman Freeman Freeman John Wiley & Sons John Wiley & Sons Benjamin Cummings Pre ntice Hall Prentice Hall Addison Wesley Macmillan Wm. C. Brown Wm. C. Brown Oxfo rd University Oxford University Oxford University Allyn and Bacon Jones and Bart lett Harcourt Brace Benjamin Cummings John Wiley & Sons John Wiley & Sons McGraw -Hill McGraw-Hill 209

oko 2.500 unosa. Odnosi se na reenicu sa etvrte strane: Orga nizmi su evoluirali i p rilagodili se na promenljive uslove na geolokoj vremenskoj skali i nastavljaju to da ine.27 Nita drugo nije reeno. Darvinova crna kutija Mnogi studenti ue iz svojih udbenika kako da promatraju svet kroz evoluciono soivo. Meutim, oni ne ue kako je darvinistika evolucija mogla da proizvede bilo koji od i zuzetno sloenih biohemijskih sistema koje ti udbenici opisuju.

Neki udbenici se svesrdno trude da studentima utisnu u glavu evoluciono gledite na svet. Na primer, udbenik Vojta i Vojta (Voet & Voet) sadri udesan crte u boji koji fino oslikava pravove rni stav.28 Gornja treina crtea prikazuje vulkan, munju i oke an, i male suneve zrake, da predloi kako je ivot zapoeo. Sredina slike sadri stilizov an crte DNK molekula koji izlazi iz okeana u kome je zapoeo ivot i ulazi u bakterij sku eliju, kako bi pokazali kako se ivot razvio. Donja treina slike bez ale lii na r jski vrt, prikazujui niz ivotinja koje su proizvedene polaganom evolucijom. U gomi lu su ukljueni i mukarac i ena (ena nudi mukarcu jabuku), oboje izuzetno privlani i na gi. To bez sumnje poveava interesovanje studenata, ali je crte samo za zadirkiva nj e. Podrazumevano obeanje da e tajne evolucije biti otkrivene se nikada ne ostvaruj e.29 Kako znamo ono za ta kaemo da znamo ne u nekom dubokom filozofskom smislu, ve na pr aktinom, svakodnevnom nivou? Bilo kog odreenog dana moete da kaete nekom da znate da je vaa dnevna soba okreena u zeleno, da znate da e tim Filadelfija igls pobediti n a ampionatu, da znate da se Zemlja okree oko Sunca, da znate da je demokratija naj bolji oblik vladavine, da znate put do San Hozea. Jasno je da su ova razliita tvre nja zasnovana na razliitim nainima saznavanja. Koji su to naini? Kako zna? 210

Prvi nain da se neto sazna je, naravno, kroz lino iskustvo. Znate da je vaa dnevna s oba okreeno u zeleno jer ste bili u svojoj dnevnoj sobi i videli da je zelena. (N eu se ovde baviti stvarima kao to su kako znate da ne sanjate ili da niste ludi il i slino.) Slino tome, znate ta je ptica, kako deluje gravitacija (ponovo, u svakodn evnom smislu), i kako da stignete do najblieg trnog centra, sve zahvaljujui direktn om iskustvu. 8. Objavljuj ili nestani Ali ta je sa Filadelfija iglsima? Kako znate da e da pobede ove godine? Ako vas pr imoraju, mogli biste da priznate da ih nijedan sportski komentator nije odabrao za favorite, to znai da se ne oslanjate na autoritet. tavie, ne posedujete informaci ju iz prve ruke da, recimo, neki od igraa tajno treniraju pod okriljem zen uitelja , koji je obeao da e im uveliko poboljati okretnost. Svoj stav ne zasnivate na njih ovoj igri u nedavnoj prolosti, koja se kretala od prosene do oajne. Ako vas stvarno primoraju mogli biste da ukaete na uspeh u dalekoj prolosti (kao na njihove ampion ate iz 1948, 1949, 1960. ili 1981.) i da kaete da jednostavno znate da je njihov red za uspeh ove godine. Tako da u stvari vi ne znate da e iglsi da pobede ove go dine, to je bila samo elja. Vae tvrenje nije zasnovano ni na iskustvu ni na autorit etu. To je nagaanje. 211 Drugi nain da znate neto je po autoritetu. To jest, pouzdate se u neki izvor infor macije, verujui da je pouzdan, kada nemate sopstvenog iskustva. Tako skoro svaka osoba koja je ila u kolu veruje da se Zemlja kree oko Sunca, iako bi mali broj ljud i mogao da vam kae kako bilo ko uopte moe da registruje takvo kreta nje. Oslanjate s e na autoritet ako, kada vas pitaju da li znate put do San Hozea, odgovarate sa d a i izvlaite mapu. Mogli biste lino da proverite pouzdanost mape koristei je da stig nete do San Hozea, ali dok to ne uinite oslanjate se na autoritet. Mnogi ljudi ve ruju da je demokratija bolja u odnosu na druge oblike vladavine iako nisu iveli p od bilo kojom drugom vladavinom. Oslanjaju se na autoritete udbenika i politiara, i moda na verbalni ili slikovit opis ivota u drugim drutvima. Naravno, druga drutva i ne isto, i veina njihovih zastupnika se oslanja na autoritet.

Naunici su takoe ljudi, pa moemo da zapitamo kako naunici znaju ono za ta tvrde da zn aju. Kao i svi drugi, naunici znaju stvari ili kroz sopstveno iskustvo ili preko autoriteta. Votson i Krik su 1950-ih razmatrali difrakcioni obrazac proizveden s nopom X zraka usmerenom na niti DNK i, koristei svoje matematike sposobnosti, odre dili da je DNK u obliku dvostrukog heliksa (spirale). To su znali radom, iz sops tvenog iskustva. Kao student, ja sam nauio da je DNK dvostruka spirala, ali nikad a nisam sproveo eksperiment da bih to proverio; oslanjam se na autoritet. Svi na unici se oslanjaju na autoritet za skoro celokupno svoje nauno znanje. Ako zapitat e naunika kako zna o strukturi holesterola, ili ponaanju hemoglobina, ili ulozi vi tamina, on e vam skoro uvek ukazati na naunu literaturu pre nego na sopstvene zapi se onoga to je on sproveo u svojoj laboratoriji. Darvinova crna kutija Lepa stvar u vezi nauke je da je autoritet lako locirati: nalazi se u biblioteci . Rad Votsona i Krika o strukturi DNK se moe pronai i proitati u asopisu Nature. Str uktura holesterola i druge stvari se takoe mogu nai tamo. Prema tome, moemo da kaemo da znamo strukturu DNK ili holesterola na osnovu naunog autoriteta, ako se radov i po tim temama nalaze u literaturi. Meutim, ako bi Dejms Votson ili predsednika na una komisija dekretom objavili da je DNK izgraena od sira, ali ne bi u literaturi objavili dokaze koji to podupiru, onda ne bismo mogli da kaemo da je verovanje u DNK od sira zasnovano na naunom autoritetu. Nauni autoritet se bazira na objavljen im radovima, a ne na razmiljanjima pojedinaca. tavie, objavljeni rad takoe mora da s adri znaajne dokaze. Da je Votson objavio samo izjavu o uvijenom obliku DNK u radu posveenom u najveoj meri neemu drugom, ne iznosei znaajne dokaze, onda i dalje ne bi smo imali nauni autoritet kao podlogu naoj tvrdnji. Molekularna evolucija nije zas novana na naunom autoritetu. Nema radova u naunoj literaturi u prestinim asopisima, specijalizovanim asopisima, ili knjigama koji opisuju kako se molekularna evoluci ja bilo kog realnog, sloenog, biohemij skog sistema bilo odigrala ili uopte mogla d a se odigra. Postoje 212

tvrenja da se takva evolucija odigrala, ali apsolutno nijedno nije podrano eksperi mentima ili proraunima od znaaja. Poto niko ne zna za molekularnu evoluciju iz dire ktnog iskustva, i poto nema autoriteta na kome bi se zasnovale tvrdnje o tom znan ju, moe se iskreno rei da je kao tvrdnja da e Filadelfija iglsi osvojiti ampionat ov e godine tvrenje o darvinistikoj molekularnoj evoluciji samo nagaanje. 8. Objavljuj ili nestani Objavljuj ili nestani (engl. publish or perish) je izreka koju akademici uzimaju za ozbiljno. Ako ne objavite svoj rad da bi ga ostatak zajednice prouio, onda vam ni je mesto u akademskim krgovima (ako ve nemate katedru, biete proterani). Meutim, iz reka se moe primeniti i na teorije. Ako teorija tvrdi da moe da objasni neki fenom en, ali ne prui ak ni pokuaj objanjenja, onda je treba odbaciti. Uprkos poreenja sekv enci i matematikom mode liranju, molekularna evolucija se nikada nije pozabavila p itanjem kako su sloene strukture nastale. Teorija darvinistike evolucije, prema to me, to nije objavila, pa treba da nestane. 213

9. poglavlje Inteligentni dizajn Znaaj darvinistike teorije za objanjavanje molekularne osno ve ivota je oigledan ne sa mo na osnovu analize u ovoj knjizi, ve i na osnovu potpunog odsustva u profesiona lnoj naunoj literaturi bilo kakvih detaljnih modela kojim su sloeni biohemijski si stemi mogli da nastanu, kao to je pokazano u 8. poglavlju. Suoena sa ogromnom sloen ou koju je savremena biohemija otkrila u eliji, nauna zajednica je paralizovana. Nik o sa Harvarda, niko iz nacionalnih instituta zdravlja, nijedan lan Nacionalne aka demije nauka, nijedan dobitnik Nobelove nagrade niko ne moe da iznese detaljan op is kako je cilija, ili vid, ili zgruavanje krvi, ili bilo koji sloen biohemijski p roces mogao da se razvije na darvinistiki nain. Ali, mi smo ovde. Biljke i ivotinje su ovde. Sloeni sistemi su ovde. Sve to je ovde nekako dolo; ako ne na darvinistik i nain, kako onda? ta se deava? Oigledno, ako neto nije sastavljano postepeno, onda mora da je sastavljeno brzo il i ak trenutno. Ako dodavanje pojedinanih delova neprestano ne poboljava funkcionisa nje sistema, onda se viestruki delovi moraju dodati zajedno. Naunici su poslednjih godina predloili dva naina za brzo sastavljanje sloenih sistema. Razmotrimo ukratk o te predloge, a zatim dublje razmotrimo i treu mogunost. 214 Prvu alternativu gradualizmu je zastupala Lin Margulis. Umesto darvinistikog gled ita napretka nadmetanjem i borbom, ona predlae napredak saradnjom i simbiozom. Po njenom gleditu, organizmi pomau jedni drugima, udruuju snage, i zajedno

ostvaruju ono to ne bi mogli da ostvare pojedinano. Primenila je tu ideju na probl eme elijske strukture jo dok je bila na postdiplomskim studijama. Iako je prvobitn o omalovaavana i ismevana, Margulis je na kraju dobila nedragovoljno odobravanje a zatim i prihvatanje (primljena je u Nacionalnu akademiju nauka) za ideju da su delovi elije nekada bili slobodnoivei organizmi. Eukariotska elija je, kao to smo vid eli, pretrpana sloenim molekularnim mainama uredno razdvojenim u mnoge zasebne ode ljke. Najvei odeljak je jedro, koje se moglo videti ak i grubim mikroskopom iz 17. veka. Manji odeljci nisu otkriveni dok poboljani mikroskopi nisu postali dostupn i krajem 19. i u 20. veku. Jedan od manjih odeljaka je mitohondrija. 9. Inteligentni dizajn Moda treba rei da mnogi od manjih odeljaka predstavljaju mitohondrije: tipina elija sadri oko dve hiljade njih, a one zauzimaju ukupno oko 20 procenata elijske zaprem ine. Svaki od malih odeljaka sadri maineriju neophodnu za dobijanje energije iz hr ane i njeno skladitenje u hemijski stabilnom, a ipak lako dostupnom obliku. Mitoh ondrijalni mehanizmi koji to vre su prilino sloeni. Sistem koristi protok kiseline za napajanje svojih maina, koje prebacuju elektrone izmeu pola tuceta prenosilaca, zahtevajui izuzetno osetljivo meudejstvo izmeu mnogih komponenti. Mitohondrije su otprilike iste veliine i oblika kao i neke slobodnoivee bakterijske elije. Lin Margul is je predloila da je u jednom trenutku na drevnoj Zemlji vea elija progutala bakteri j sku eliju, ali je nije svarila. Umesto toga, dve elje od kojih jedna ivi u drugoj su se prilagodile situaciji. Manja elija je primala hranljive materije od vee elije , a zauzvrat je deo uskladitene hemijske energije koju je proizvodila predavala v eoj eliji. Kada se vea elija reprodukovala, isto je inila i manja elija, i njeni potom ci su nastavili da borave unutar domaina. Vremenom je simbiotska elija izgubila mn oge sisteme koji su bili potrebni slobodnoiveim elijama, i sve vie se specijalizovala za obezbeivanje energije domainu. Na kraju je postala mitohondrija. 215

Prigueni osmesi koji su doekali Margulisin predlog su polako izbledeli kada su nov e tehnike sekvenciranja, razvijene nakon to je ona predloila svoju teoriju, pokaza le da mitohondrijalni proteini vie lie na bakterijske nego na proteine elije domaina . Zatim su zapaene i druge slinosti izmeu mitohondija i bakterija. tavie, zastupnici simbiotskog porekla su ukazali na simbiotske elije u savremenim organizmima kako bi poduprli svoju teoriju. Na primer, jedna vrsta pljosnatih crva nema usta jer nikada ne mora da jede sadri fotosintetike alge koje joj obezbeuju energi ju! Takve vrste dokaza su ubedili mnoge. Margulisina teorija u vezi mitohondrija je postal a prihvaeno gledite u udbenicima. Periodino tokom poslednje dve decenije Margulis i drugi naunici su predlagali da su i drugi elijski odeljci rezultat simbioze. Ti pr edlozi nisu toliko iroko prihvaeni. U cilju diskusije pretpostavimo da je simbioza kakvu je Margulis zamislila bila u stvari uobiajena pojava tokom istorije ivota. Znaajno pitanje za nas biohemiare je, da li simbioza moe da objasni postanak sloenih biohemijskih sistema? Darvinova crna kutija Jasno da ne moe! Sutina simbioze je pridruivanje dve odvojene elije, ili dva odvojen a sistema, od kojih oba ve funkcioniu. U scenariju o mitohondriji, jedna ve postojea elija je ula u simbiotski odnos sa drugom takvom elijom. Ni Margulis ni bilo ko dr ugi nije ponudio detaljno objanjenje o nainu nastanka ranije postojeih elija. Zastup nici simbiotske teorije mitohondrija izriito pretpostavljaju da su unete elije ve m ogle da proizvode energiju iz hrane; izriito pretpostavljaju da je elija domain ve b ila u stanju da odrava stabilnu unutranju sredinu koja bi kori stila simbiontu. Poto simbioza zapoinje sloenim, ve funkcionalnim sistemima, ne moe da objasni postanak o snovnih biohemijskih sistema o kojima smo govorili u ovoj knjizi. Teorija simbio ze moda ima znaajne ideje o razvoju ivota na zemlji, ali ne moe da objasni prvobitni nastanak sloenih sistema. 216

Gornje objanjenje moe da zvui pomalo nejasno. Deo nejasnoe se nesumnjivo javlja zbog mojih skromnih moi opisi vanja. Ali dobar deo se javlja zbog injenice da se teorij a sloenosti javila kao matematiki koncept za opisivanje ponaanja nekih kompjuterski h programa, a njeni zastupnici jo uvek nisu uspeli da je poveu sa stvarnim ivotom. Umesto toga, glavni oblik argu mentacije je zastupnicima do sada bio da ukazuju n a kompjuterski program i tvrde da ponaanje kompjutera lii na ponaanje biolokog siste ma. Na primer, Kaufman pie o promenama (koje naziva mutacijama) u nekim kompjuter skim programa koje je napisao: Veina mutacija ima male posledice zbog prirode sis tema (opire se promeni). Meutim, nekolicina mutacija izaziva vee kaskade promena. Stabilni sistemi e se prema tome uobiajeno postepeno prilagoditi na promenljivu sr edinu, ali ako je neophodno, povremeno se mogu promeniti brzo. Ove osobine su op aene kod organizama.1 Druga alternativa darvinistikom gradualizmu predloena poslednjih godina je poznata kao teorija sloenosti i zastupao ju je Stjuart Kaufman. Ukratko, teorija sloenosti tvrdi da se sistemi sa velikim brojem sadejstvujuih komponenti sami organizuju u ureene obrasce. Ponekad postoji nekoliko dostupnih obrazaca za sloen sistem, i remee nje sistema moe da izazove promenu jednog obrasca u drugi. Kaufman je predloio da s u se jedinje nja u prebiotikoj supi same organizovale u sloene metabolike puteve. On dalje predlae da prelazak na razliite elijske tipove (kao kada organizam u razvoju z apone samo oploenom jajnom elijom, ali zatim proizvodi elije jetre, koe, itd) predsta vlja preureivanje sloenog sistema i rezultuje iz samoorganizacije kakvu on zamilja. 9. Inteligentni dizajn Drugim reima, neke male promene u kompjuterskom programu izazivaju velike promene u izlazu programa (obino obra zac taaka na kompjuterskom ekranu), tako da moda male promene u DNK mogu da proizvedu velike, koordinisane bioloke 217

promene. Argument nikada ne ide dalje od toga. Nijedan zastupnik teorije sloenost i jo uvek nije otiao u laboratoriju, pomeao veliki niz hemikalija u epruveti, i pro matrao da li se samoodrivi metaboliki putevi spontano organizuju. Ako ikada pokuaju da sprovedu takav eksperiment, samo e ponavljati frustrirajui rad istraivaa porekla i vota koji su se bavili time pre njih i koji su videli da sloene meavine daju samo puno bezobline mase na stranama retorti, i ne mnogo iega drugog. Darvinova crna kutija

U svojoj knjizi o ovom pitanju, Kaufman pretpostavlja da bi teorija sloenosti mog la da objasni ne samo postanak ivota i metabolizma, ve i telesne oblike, ekoloke od nose, psihologiju, kulturalne obrasce i ekonomiju.2 Meutim, nejasnost sloenosti je poela da odbija rane zagovornike teorije. asopis Scientific American je tokom vie godina objavljivao povoljne lanke (jednom je autor bio sam Kaufman). Meutim, izdan je iz juna 1995. je na koricima zapitalo: Da li je sloenost prevara? Unutra se nala zio lanak pod nazivom Od sloenosti do zbunjenosti koji je napomenuo sledee: Umesto to ga, neki zastupnici vide veliki znaaj u injenici da mogu da piu kratke kompjuterske programe koji prikazuju slike na ekranu koje lie na bioloke objekte kao to je pueva kuica. Zakljuak je da nije previe teko da nastane pu. Meutim, biolog ili biohemiar bi leo da zna, ako biste otvorili kompjuterskog pua, da li biste unutra videli biser ? Ako biste dovoljno uveali sliku, da li biste videli cilije i ribozome i mitohon drije i unutarelijske transportne sisteme i sve druge sisteme koji su neophodni s tvarnim ivim organizmima? Samim postavljanjem pitanja ve smo odgovorili na njega. U lanku, Kaufman zapaa da u odreenom trenutku vetaki ivot luta take gde ne mogu da od im granicu izmeu prie o svetu mislim, o svemu to je oko nas i stvarno finim kompjut erskim igrama i umetnikim oblicima i igrakama. 218 Vetaki ivot, glavna podoblast istra vanja sloenosti, je nauka bez injenica, po jednom kritiaru. Ali je izvrsna u generisa nju kompjuterske grafike.

Sve vie ljudi smatra da se trenutak kad neko zaluta iz jednog u drugi svet javlja veoma rano. 9. Inteligentni dizajn Opet u cilju diskusije pretpostavimo da je teorija sloenosti tana da su se sloena j edinjenja nekako samoorganizovala, i da je to imalo veze sa postankom ivota. Ako p rihvatimo njene pre mise, da li teorija sloenosti moe da prui objanjenje za sloene bio hemijske sisteme o kojima smo govorili u ovoj knjizi? Ne verujem. Sloena, meusobno reagujua meavina hemikalija kakvu ona zamilja je moda i mogla da se javi pre pojave ivota (ipak, ponovo, nema praktino nijednog dokaza koji bi podrao ak i to), ali to ne bi bilo bitno jednom kada bi zapoeo elijski ivot. Sutina elijskog ivota je regulaci ja: elija kontrolie koliko i koje vrste supstanci proizvodi; kada izgubi kontrolu, umire. Kontrolisana elijska sredina ne doputa sretne sluajne interakcije meu jedi nj enjima (uvek neodreene) koje su potrebne Kaufmanu. Poto normalna elija strogo kontr olie svoja jedinjenja, teila bi da sprei nasumino organizovanje novih, sloenih metabo likih puteva. Pretpostavimo dalje da se obrazac gena koji se ukljuuju i iskljuuju u eliji, svojst veni razliitim vrstama elija jednog orga nizma, moe promeniti na nain izloen u teorija ma Stjuarta Kaufmana. (Razlika meu elijama jednog orgaizma nastaje tokom embrional nog razvoja tako to se razliiti geni ukljuuju ili iskljuuju. Na primer, geni za hemo globin protein koji prenosi kiseonik do tkiva se ukljuuju u elijama koje proizvode crvena krvna zrnca, ali se iskljuuju u ostalim elijama.) Iako nema dokaza za to, pretpostavimo da teorija sloenosti ima veze sa prekidaem koji pretvara jednu eliju u crveno krvno zrnce, a drugu u nervnu eliju. Da li to moe da objasni postanak sloe nih biohemijskih sistema? Ne. Kao teorija simbioze, ovaj vid teorije sloenosti za hteva ranije postojee, ve funkcionalne sisteme. Tako da ako elija iskljui skoro sve gene osim onih za proizvod nju hemoglobina, mogla bi da se pretvori u crveno krvn o zrnce; ako druga elija ukljui drugi niz gena, mogla bi da proizvodi proteine kar akteristine za nervnu eliju. Ali nijedna eukariotska 219

elija ne moe da ukljui ranije postojee gene i da odjednom proizvede bakterijski bi (f lagelum), jer nema tih ranije postojeih proteina u eliji koji bi meusobno reagovali i proizveli ga. Jedini nain na koji bi elija mogla da proizvede bi je ako je struk tura ve kodirana u njenoj DNK. U stvari, Kaufman nikada nije tvrdio da se takva n ova i sloena struktura moe iznenada proizvesti po teoriji sloenosti. Teorija sloenos ti e moda tek pruiti znaajan doprinos matematici, a jo uvek bi mogla da prui umeren do prinos biohemiji. Ali ne moe da objasni nastanak sloenih biohemijskih struktura ko je izgrauju ivot. ak ni ne pokuava. Darvinova crna kutija Slon postoji i u sobi punoj naunika koji pokuavaju da objasne razvoj ivota. Slon no si naziv inteligentni dizajn. Osobi koja se ne osea obaveznom da ogranii svoje istrai vanje na neinteligentne uzroke, neposredan zakljuak je da su mnogi biohemijski si stemi dizajnirani. Nisu dizajnirani prirodnim zakonima, ni sluajnou ni neizbenou; umes to toga, oni su planirani. Dizajner je znao kako e sistemi izgledati kada budu po tpuni, a zatim je preuzeo korake da izgradi sisteme. ivot na zemlji na svom najos novnijem nivou, u svojim najkritinijim komponentama, predstavlja proizvod intelig entnog dizajna. 220 Zamislite sobu u kojoj lei izmrcvareno telo, spljoteno kao palainka. Desetak detekt iva puzi po podu, pregledajui pod sobe i lupom traei bilo kakav trag o identitetu p oinioca. Nasred sobe, pored tela, stoji veliki, sivi slon. Detektivi paljivo izbeg avaju noge debelokoca dok puze, i ne gledaju ga ni za trenutak. Vremenom detektiv i postaju frustrirani zbog nedostatka napretka, ali odluno nastavljaju, pretraujui pod sa jo vee blizine. Vidite, udbenici kau da detektivi moraju da uhvate svog oveka, ako da nikada ne uzimaju u obzir slonove. Detekcija dizajna

Zakljuak o inteligentnom dizajnu prirodno sledi iz samih podataka ne iz svetih kn jiga ili zatucanih uverenja. Zakljuivanje da je biohemijske sisteme dizajnirao in teligentan inilac predstavlja jednostavan proces koji ne zahteva nikakve nove pri ncipe logike ili nauke. Jednostavno proizilazi iz napornog rada koji je biohemij a sprovela tokom poslednjih etrdeset godina, zdruenim sa razmatranjem naina na koji svakodnevno izvodimo zakljuke o dizajnu. Svejedno, tvrenje da su biohemijski sist emi dizajnirani e svakako mnogim ljudima zvuati udno, pa mi dopustite da pokuam da t o malo razjasnim. 9. Inteligentni dizajn ta je dizajn? Dizajn jednostavno predstavlja svrhovito rasporeivanje delova. Sa tako irokom definicijom moemo da vidimo da bi bilo ta moglo da se smatra dizajniranim. Pretpostavimo da dok se vozite na posao jednog vedrog jutra, opaate pored puta ko la u plamenu njihov prednji deo je ulubljen, razbijeno staklo razbacano unaokolo . Oko 5 metara od kola vidite nepokretno telo kako lei u praini. Gazei konice, zaust avljate se pored puta. Trite do tela, hvatate runi zglob da biste osetili puls, a onda opaate da iza oblinjeg drveta stoji mladi ovek sa minikamerom. Viete mu da pozo ve hitnu pomo, ali on nastavlja da snima. Okreui se ponovo telu, zapaate da vam se ov ek smei. Nepovreeni glumac objanjava da je postdiplomac u oblasti socijalnih pitanj a i da vri istraivanje o spremnosti vozaa da pomo gnu nepoznatim povreenim osobama. B esno gledate u arlatana koji se ceri dok ustaje i brie lanu krv sa lica. Zatim mu p omaete da ostvari realistiniji izgled i zadovoljno se udaljavate dok kamerman jurei odlazi da pozove hitnu pomo. Prividna nesrea je bila dizajnirana; niz delova je n amerno rasporeen da izgleda kao nezgoda. Drugi, manje uoljivi dogaaji takoe mogu bit i dizajnirani: kapute na iviluku u rastoranu je moda rasporedio vlasnik pre nego to ste uli. Kante i konzerve pored puta je moda postavio neki umetnik koji pokuava da iznese neku udnu izjavu o ivotnoj sredini. Izgleda da bi i sluajni susreti mogli d a budu rezultat velikog dizajna (teoretiari zavere uivaju postulirajui takav dizajn ). Na zemljitu u okviru mog 221

univerziteta nalaze se skulpture za koje bih, da sam ih video kako lee pored puta , pretpostavljao da su rezultat sluajnih udaraca u metal sa otpada, ali one su di zajnirane. Ishod ovog zakljuka da bi bilo ta moglo da bude namerno rasporeeno je da ne moemo da znamo da neto nije bilo dizajnirano. Nauni problem onda postaje kako d a pouzdano registrujemo dizajn? Kada je razumno zakljuiti, u otsustvu znanja iz p rve ruke ili opisa oevidaca, da je neto dizajnirano? U sluaju viedelnih fizikih siste ma ako nema postepenog puta za njihovu proizvodnju dizajn je oigledan kada je niz zasebnih, meusobno dejstvujuih komponenti ureen na takav nain da ostvaruje funkciju koju pojedinane komponente nisu ostvarivale.3 to je vea specifinost meusobno reagujui h komponenti potrebnih za nastanak funkcije, to je vea naa uverenost u zakljuak o d izajnu. Darvinova crna kutija To se jasno moe videti na primerima raznovrsnih sistema. Pretpostavimo da ste jed nog nedeljnog popodneva sa branim drugom ugostili drugi par radi igre slaganja rei . Kada se igra zavri, izlazite iz sobe na pauzu. Vraate se nazad i nalazite slova slagalice ostavljena u kutiji, neka licem navie, a neka licem na dole. Ne razmilja te o tome dok ne primetite da slova okrenuta na gore glase Izvedite nas na veeru, cicije. U trenutku zakljuujete da je u pitanju dizajn, ni ne pokuavajui da razmotrit e varijantu da su vetar ili zem ljotres ili maka mogli srenim sluajem da preokrenu pr ava slova. Zakljuujete da je u pitanju dizajn jer je niz zasebnih kompone nti (slo va) ureen kako bi ostvario svrhu (poruku) koju nijedna od komponenti ne bi mogla pojedinano da ostvari. tavie, poruka je visoko specifina; zamena nekoliko slova bi j e uinila nejasnom. Iz istog razloga, ne postoji postepen put do poruke, dodavanje jo malo slova ne daje jo malo poruke, i tako dalje. Uprkos mojoj nesposobnosti da prepoznam dizajn u skulpturama oko univerziteta, esto je lako prepoznati dizajn u drugim umetnikim delima. Na primer, batovani ureuju cvee u blizini studentskog cen tra tako da ono ispisuje ime univerziteta. ak i da ih niste videli kako rade, lak o biste mogli da zakljuite da je cvee 222

svrhovito rasporeeno. to se toga tie, ako biste duboko u umi naili na cvee koje jasno ispisuje ime MARKO, ne biste sumnjali da je obrazac rezultat inteligentnog dizajna . 9. Inteligentni dizajn Zakljuak o dizajnu se najlake moe izvesti u sluaju mehanikih objekata. Dok etate otpad om mogli biste da uoite odvojene navrtnje i rafove i delove plastike i stakla veina razbacana, deo naslagan jedan preko drugog, deo meusobno privren. Pretpostavimo da vam je oko zapalo za gomilu koja je izgledala naroito zbijena, a kada ste podigli polugu koja je viri la iz gomile, cela gomila je krenula sa njom. Kada ste priti snuli polugu ona je glatko skliznula na jednu stranu gomile i povukla za sobom p rivren lanac. Lanac je zauzvrat obrnuo zupanik koji je okrenuo tri druga zupanika koj i su pokrenuli ipku, gla tko je vrtei. Brzo ste mogli da zakljuite da gomila nije pr edsta vljala sluajno nagomilavanje otpada ve je dizajnirana (to jest, inteligentni i nioc ju je uredio), jer vidite da komponente sistema reaguju meusobno uz veliku s pecifinost za vrenje neega.

Sistemi u potpunosti izgraeni iz prirodnih komponenti takoe mogu da ukazuju na diz ajn. Na primer, pretpostavimo da sa prijateljem hodate po umi. Iznenada, va prijat elj je izbaen visoko u vazduh i ostavljen da visi vezan za noge puzavicom privrenom za granu drveta. Nakon to ga oslobodite, rekonstruiete zamku. Vidite da je puzavic a omotana oko grane, a kraj vrsto privren za zemlju. vrsto je uvren za zemlju ravast anom. Grana je privrena za drugu puzavicu sakrivenu liem tako da kada se puzavica ok da pomeri, povlai ravasti tap, oslobaajui zategnutu puzavicu. Kraj puzavice je u oblik u ome kako bi uhvatio nogu i povukao je u vazduh. Iako je zamka u potpunosti nainj ena od prirodnih materijala, brzo biste zakljuili da je proizvod inteligentnog di zajna. U sluaju jednostavnog vetakog objekta kao to je elina ipka, za izvoenje zaklju dizajnu esto je vaan kontekst. Ako biste videli ipku van eliane, zakljuili biste da j e u pitanju dizajn. Pretpostavimo, meutim, da ste svemirskim brodom doputovali 22 3

do puste nepoznate planete koja nikada nije istraivana. Ako biste videli desetak cilindrinih elinih ipki kako lee pored vulkana, bilo bi vam potrebno vie informacija p re nego to biste mogli da budete sigurni da nepoznati geoloki procesi prirodni za tu planetu nisu proizveli ipke. Nasuprot tome, ako biste pronali desetak miolovki u blizini vulkana, uplaeno biste se osvrtali strepei od pojave dizajnera. Darvinova crna kutija Funkcija sistema je odreena iz unutranje logike sistema: funkcija nije neizbeno ist o to i svrha za koju je dizajner eleo da primenjuje sistem. Osoba koja prvi put vi di miolovku moda ne bi znala da je proizvoa oekivao da se ona koristi za hvatanje miev a. Umesto toga bi mogla da je koristi za odbranu od provalnika ili kao sistem za upozorenje od zemljotresa (ako bi vibracije aktivirale zamku), ali i dalje na o snovu posmatranja kako delovi meusobno deluju zna da je dizajnirana. Slino tome, n eko bi mogao da pokua da koristi kosaicu kao ventilator ili kao vanbrodski motor. Ali je funkcija opreme da rotira seivo najbolje definisana njenom unutranjom logik om. Zakljuivanje o dizajnu ne zahteva da imamo kandidata za ulogu dizajnera. Moemo da odredimo da je sistem dizajniran Da biste doli do zakljuka o neemu to nije vetaki objekat (na primer, raspored puzavica i grana u umi za sklapanje zamke), ili da biste doli do zakljuka o dizajnu za sist em sastavljen od niza vetakih objekata, mora da postoji prepoznatljiva funkcija si stema. Ipak, pri definisanju funkcije mora se biti paljiv. Najnoviji kompju ter se moe koristiti za pritiskaanje papira; da li je to njegova funkcija? Sloeni automo bil se moe koristiti kao prepreka vodenom toku; da li bismo to trebali razmatrati ? Ne. Pri razmatranju dizajna, funkcija sistema koju moramo da razmatramo je ona koja zahteva najveu koliinu unutranje sloenosti sistema. Tada moemo da procenjujemo koliko dobro delovi odgovaraju funkciji.4 Ko je tamo? 224

istraivanjem samog sistema, i moemo da se drimo ubeenja u dizajn daleko snanije nego ubeenja o identitetu samog dizajnera. U nekoliko gornjih primera, identitet dizaj nera nije oigledan. Nemamo predstavu ko je sastavio napravu sa otpada, ili zamku sa puzavicom, niti zato. Svejedno, znamo da su sve te stvari dizajnirane zbog uree nosti nezavisnih komponenti u svrhu ostvariva nja nekog cilja. 9. Inteligentni dizajn Izvoenje zakljuaka o dizajnu se moe sprovesti uz visok stepen uverenosti ak i kada j e dizajner veoma udaljen. Arheolozi koji kopaju traei nestali grad bi mogli da naiu na kockaste kamene blokove, zatrpane desetine stopa pod zemljom, sa slikama kam ila i maaka, grifona i zmajeva. ak i da je to bilo sve to su pronali, oni bi zakljuil i da su blokovi dizajnirani. Ali, moemo da idemo i dalje od toga. Bio sam tinejder kada sam gledao film 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey). Da vam kae m istinu, zaista nisam mario za film; jednostavno ga nisam shvatio. Poeo je sa ma jmunima koji su tukli jedni druge tapovima, onda je preao na svemirsko putovanje s a ubilakim kompjuterom, i zavrio se starcem kome se prosipa pie i neroenim detetom k oje pluta u svemiru. Siguran sam da je imao neki dubok smisao, ali mi nauniki tipo vi ne shvatamo brzo te umetnike svari. Meutim, postojala je jedna scena koju sam b rzo shvatio. Prvi svemirski let je sleteo na Mesec, i astronaut je izaao da istrau je. U svom vijuganju naiao je na glatko oblikovan obelisk koji se nadvijao nad me seevim predelom. Ja, astronaut, i ostatak pu blike smo odmah shvatili, bez potrebe za reima, da je predmet bio dizajniran da je neki inteligentni inilac bio na Mese cu i formirao obelisk. Film nam je kasnije pokazao da su vanzemaljci bili na Jup iteru, ali to nismo mogli da zakljuimo na osnovu obeliska. Koliko smo mi mogli da zakljuimo posmatranjem samog objekta, mo gli su da ga dizajniraju vanzemaljci, ane li, ljudi iz prolosti (bilo Rusi bilo itelji nestale civilizacije Atlantide) koji su mogli da putuju svemirom, ili ak jedan od drugih astronauta na letu (koji ga j e, kao alu, drao skrivenog, a zatim postavio na Mesec pre nai laska astronauta koji ga je kasnije pronaao). Da se zaplet zaista 225

Svako moe da vidi da je planina Ramor (Mt. Rushmore) di zajnirana (jedna cela padin a ove planine je isklesana tako da prikazuje likove nekoliko velikih amerikih pre dsednika, prim. red..) ali, kako je kralj Sijama esto govorio, i to e proi. Kako vr eme prolazi, a kia pada i vetar nosi, planina Ramor e promeniti svoj oblik. Hiljade godina u budunosti, ljudi e moda proi pored planine i videti samo neznatne naznake lica u stenama. Da li bi osoba mogla da zakljui da je erodirana planina Ramor bila dizajnirana? Zavisi. Zakljuivanje da je u pitanju dizajn zahteva identifikaciju zasebnih komponenti koje su ureene radi ostvarivanja svrhe, a snagu zakljuka nije lako za kvantifikovati. Arheolozi iz budunosti bi mogli da prepoznaju planinu Ramo r ako bi mogli da vide bar neto to bi liilo na uvo, nos, donju usnu, i moda bradu ra zliitih likova predsednika. Delovi nisu zaista ureeni jedan u odnosu na drugi i mo gli bi jednostavno da predstavljaju neobinu stensku formaciju. razvijao du bilo koje od ovih ideja, publika ne bi mogla da kae da je zaplet proti vreio izgledu obeliska. Meutim, da je film pokuavao da tvrdi da obelisk nije dizajn iran, publika bi zvidala dok film ski operator ne bi zaustavio film. Zakljuak da je neto dizajnirano se moe izvesti sasvim nezavisno od znanja o dizajneru. Kao stvar procedure, prvo se mora prihvatiti injenica o dizajnu, pre po stavljanja daljih p itanja o dizajneru. Moemo se drati zakljuka o dizajnu sa svom vrstinom koja je mogua na ovom svetu, bez bilo kakvog znanja o dizajneru. Darvinova crna kutija Na ivici Na povrini Meseca se nalazi neto to lii na lice oveka. Moe se ukazati na tamnije oblas ti koje lie na oi i usta. To je moda neko dizajnirao, moda vanzemaljci, ali broj i s pecifinost komponenti nisu dovoljni za utvrivanje da li je svrha pripisana obra scu stvarno bila i namenjena. Italija je moda namerno dizajnirana da lii na izmu, ali moda i nije. Nema dovoljno podataka za donoenje pouzdanog zakljuka. asopis National Enquirer je 226

jednom objavio priu koja je elela da pokae ljudsko lice na povrini Marsa; meutim, slin ost je bila neznatna. U takvim sluajevima moemo samo da kaemo da je, kao bilo ta, mo glo da bude dizajnirano, ali ne moemo to da tvrdimo sa sigurnou. 9. Inteligentni dizajn Kako se broj i kvalitet komponenti koje se meusobno uklapaju radi formiranja sist ema poveava, moemo da budemo sve vie ubeeni u zakljuak o dizajnu. Pre nekoliko godina je izveteno da je bu koja je rasla u friideru jedne gospoe iz Tenesija formirala El visov lik. Ponovo, slinost se mogla videti, ali je bila neznatna. Meutim, pretpost avimo da je slinost bila oigledna. Pretpostavimo da lik nije bio izgraen samo od cr ne bui. Pretpostavimo da je uestvovala i Serratia marcescens bakterija koja raste u crvenim slojevima. Pretpostavimo da su tu bile i kolonije kvasca Saccharomyces cerevisiae, koje su sjajno bele. Tu je takoe bila i Pseudomonas aeruginosa, koje je zelena, i Chromobacterium violaceum, koja je ljubiasta, i Staphylococcus aure us, koja je uta. I pretpostavimo da su zeleni mikroorganizmi rasli u obliku Elvis ovih pantalona, a da su ljubiaste bakterije formirale njegovu koulju. A veoma male take smenjujuih crvenih i belih bakterija su dale njegovo lice sa bojom mesa. U s tvari, pretpostavimo da su bakterije i bu iz friidera formirale Elvisov lik koji j e skoro identian jednom od onih postera koji se mogu videti u muzikim radnjama. Da li tada moemo da zakljuimo da je lik dizajniran? Da, moemo uz istu uverenost sa ko jom zakljuujemo da su posteri iz radnji dizajnirani. Da je ovek na Mesecu imao bradu i ui i naoare i obrve zakljuili bismo da je dizajniran . Da Italija ima proreze za dugmad i pertle i da Sicilija veoma lii na fudbalsku loptu, sa obojenim traftama i imenom, mislili bismo da su dizajnirani. Kako se br oj i kvalitet delova meuzavisnih sistema poveava, tako se poboljava i naa procena o dizajnu i moe da dosegne sigurnost. Teko je koliinski odrediti te stvari.5 Meutim, l ako je zakljuiti da je tako detaljan sistem kao to je celovit bakterijski Elvis dizajniran. 227

Darvinova crna kutija Lako je videti dizajn u Elvisovim posterima, miolovkama i p orukama iz slagalica rei. Ali biohemijski sistemi nisu mrtvi objekti; oni su deo i vih organizama. Da li ivi biohemijski sistemi mogu biti inteligentno dizajnirani? Nije prolo ba mnogo vremena od kada se smatralo da je ivot izgraen od posebne supst ance, razliite od supstance koja izgrauje neive objekte. Fridrih Ve ler (Friedrich W ohler) je pobio tu ideju. Dugo vremena nakon toga, sloenost ivota je poraavala veinu pokuaja da se ona razume i menja. Meutim, poslednjih decenija biohemija je napred ovala tako krupnim koracima da naunici dizajniraju osnovne promene u ivim organizm ima. Razmotrimo nekoliko primera biohemij skog dizajna. Biohemijski dizajn Kada sistem za zgruavanje krvi zakae, svojevoljan ugruak moe da blokira protok krvi kroz srce, ugroavajui ivot. Po sadanjem nainu leenja, protein koji se prirodno javlja se ubrizgava pacijentu da bi se ugruak razgradio. Meutim, priro dni protein ispolja va neke negativne efekte, pa domiljati istraivai pokuavaju da u laboratoriji proizve du novi protein koji moe da obavi posao bolje.6 Ukratko, strategija je sledea (sli ka 91). Mnogi proteini sistema za zgruavanje krvi se aktiviraju drugim faktorima k oji odsecaju njegov deo, time ga aktivirajui. Meutim, deo koji se odseca cilja sam o njegov aktivator i nijedan drugi. Plazminogen prekursor plazmina, proteina koj i razlae krvne ugruke ima metu koja se iseca veoma sporo, nakon to se ugruak formira o i zaceljivanje otpoelo. Meutim, za tretiranje infarkta, plazmin je odmah neopoda n na mestu na kome se nalazi krvni ugruak koji spreava cirkulaciju. Da bi plazmin bio odmah dostupan na pravom mestu, istraivai su izolovali i izmenil i gen za plazminogen. Zamenjuje se deo gena koji kodira mesto u plazminogenu koj e se iseca da bi se aktivirao protein. Zamenjen je delom gena za drugu komponent u puta za zgruavanje krvi (kao to je prethodnik plazma tromboplastina, ili PTA) ko ji se brzo iseca trombinom. Ideja je sledea: formira228

9. Inteligentni dizajn Slika 9-1 (1) Izoluje se gen za plazminogen. (Na slici su prikazane aminokiseline koje kod ira gen, a ne sama DNK.) (2) Izbacuje se deo gena koji kodira oblast proteina ko ji se tokom aktivacije iseca sporo. (3) Deo drugog gena koji kodira proteinski r egion koji se brzo iseca trombinom se ubacuje u gen za plazminogen. (4) Sada pos toji dizajnirani, hibridni gen koji e, kada se ubaci u eliju, proizvesti plazminog en koji se brzo aktivira trombinom. 1) 2) DCGKPQVEPKKCPGRVVGGCVAHPHSWPWQ DCGKPQVEPKKC-VGGCVAHPHSWPWQ -TTKIKPRI3) DCGKPQVEPKKC-VGGCVAHPHSWPWQ ni plazminogen, koji nosi deo koji se iseca trombinom, e brzo biti iseen i aktivir an u blizini ugruka, poto je trombin prisutan na tom mestu. Ali aktivnost koja se brzo oslobaa nije aktivnost PTA, ve plazmina. Oekuje se da bi, ako bi se takav prot ein brzo ubrizgao u rtvu infarkta, plazmin pomogao rtvi da se oporavi uz minimalno trajno oteenje. Novi protein je proizvod inteligentnog dizajna. Neko sa znanjem o sistemu za zgruavanje krvi je seo za sto i skicirao put za proizvodnju proteina koji bi kombinovao osobine plazmina u razlaganju ugruka sa osobinom brze aktivaci je kod proteina koji se isecaju trombinom. Dizajner je znao ta e krajnji proizvod njegovog 229 4) DCGKPQVEPKKCTTKIKPRIVGGCVAHPHSWPWQ

rada da vri, i radio je na ostvarivanju tog cilja. Nakon to je plan nacrtan, dizaj ner (ili njegov postdiplomac) je otiao u laboratoriju i preuzeo korake za izvravan je plana. Rezultat je protein koji niko u svetu nije do tada video protein koji e izvriti plan dizajnera. Biohemijski sistemi zaista mogu biti dizajnirani. Inteli gentan dizajn biohemijskih sistema je u stvari sasvim est ovih dana. Da bi dijabe tiarima obezbedili ljudski insulin koji je teko dobiti, istraivai su pre jedne decen ije izolovali gen za ljudski insulin. Ubacili su ga u deo DNK koji je mogao da p reivi u bakterijskoj eliji i uzgajali su izmenjene bakterije. Bakterijska elijska m ainerija je zatim proizvela ljudski insulin, koji je izolovan i korien u leenju paci jenata. Neke laboratorije sada menjaju neke organizme ugraivanjem promenjene DNK direktno u njihove elije. Dizajnirane biljke koje su otporne na mraz ili inse kte t etoine postoje ve izvesno vreme; neto noviji je inenjering krava koje daju mleko koj e sadri velike koliine korisnih proteina. Darvinova crna kutija Moglo bi se zapaziti da iako gore opisani primeri sistema predstavljaju primere biohemijskog dizajna, u svim sluajevima di zajner je samo prerasporedio delove pri rode; nije proizveo novi sistem poevi od nule. To je tano, ali verovatno nee jo dugo biti tako. Naunici danas aktivno rade na otkrivanju tajni o tome ta proteinima daj e njihove posebne sposobnosti. Napredak je bio spor ali stabilan. Nee puno proi, a proteini e se proizvoditi od nule, dizajnirani za specifine, nove funkcije. to je jo impresivnije, organski hemiari proizvode nove hemijske sisteme koji oponaaju ivot ne aktivnosti. To je isticano u popularnim medijima kao sintetiki ivot. Iako to pred stavlja preterivanje osmiljeno radi prodaje asopisa, rad pokazuje da inteligentni i nilac moe da dizajnira sistem koji ispoljava osobine nalik biohemijskim bez korienj a jedinjenja za koje se zna da se pojavljuju u ivim sistemima. Poslednjih godina neki naunici su ak poeli da dizajniraju nove biohemikalije koristei principe mikroev olucije mutacije i odabiranje.7 Ideja je jednostavna: hemijski se proizvede veli ki 230

broj razliitih delova DNK ili RNK, a zatim se iz meavine izvadi nekoliko delova ko ji imaju osobinu koju dizajner eli, kao to je sposobnost vezivanja vitamina ili pr oteina. To se vri meanjem vrstih estica za koje je protein ili vitamin prikaen sa ras tvorom koji sadri meavinu DNK ili RNK delova, a zatim ispiranjem rastvora. Delovi DNK ili RNK koji vezuju vitamin ili protein ostaju prilepljeni za vrste estice; sv i delovi koji se ne vezuju su isprani. Nakon odabiranja pravih delova eksperimen tator koristi enzime kako bi proizveo veliki broj tih delova. Derald Dojs (Gerald Joyce), vodei strunjak u toj oblasti, poredi ovaj proces sa selektivnim uzgojem: Ak o neko eli crveniju ruu ili pufnastiju per sijsku maku, on odabira za uzgajanje one jedinke koje u najveoj meri ispoljavaju eljenu crtu. Prema tome, takoe, ako neko eli molekul koji ispoljava odreenu hemijsku crtu, onda iz velike po pulacije molekula odabira one koji najbolje ispoljavju osobinu.8 Kao i selektivni uzgoj, metod ima prednosti mikroevolucije, ali takoe ima ogranienja. Jednostavne biohemijske aktiv nosti se mogu proizvesti, ali ne i sloeni sistemi o kojima smo govorili u ovoj kn jizi. 9. Inteligentni dizajn Na vie naina ova tehnika lii na klonalnu selekciju antitela, o kojoj smo govorili u 7. poglavlju. Zaista, drugi naunici koriste sposobnost imunog sistema da proizvo di antitela protiv skoro bilo kog molekula. Naunici ubrizgavaju ivotinji molekul o d inte resa (na primer, lek) i izoluju antitela koja se proizvedu protiv njega. A ntitela se zatim mogu koristiti kao kliniki ili komercija lni reagensi za detekcij u molekula. U nekim sluajevima se mogu proizvesti antitela koja se ponaaju kao jed nostavni enzimi9 (nazivaju se abzimi). Oba ova pristupa DNK/RNK ili antitela obeava ju da e pronai niz primena u industriji i medicini u bli skoj budunosti. injenicu da biohemijske sisteme mogu da dizajniraju inteligentni inioci za sopstve ne potrebe priznaju svi naunici, ak i Riard Dokins. U svojoj najnovijoj knjizi Doki ns zamilja hipotetiki scenario u kome je vodei naunik kidnapovan i primoran da radi na biolokom oruju za zlu, militaristiku zemlju.10 Naunik alje 231

poziv za pomo kodirajui poruku u DNK sekvenci virusa gripa: zaraava sebe izmenjenim virusom, kija na gomilu ljudi, i strpljivo eka da se grip rairi svetom, uveren da e drugi naunici izolovati virus, sekvencirati njegovu DNK, i deifrovati njegov kod . Poto se Dokins slae da biohemijski sistemi mogu biti dizajnirani, i da ljudi koj i nita ne znaju o dizajniranju svejedno mogu da ga registruju, onda se pitanje da li je biohemijski sistem bio dizajniran jednostavno svodi na iznoenje dokaza koj i podupiru dizajn. Darvinova crna kutija Takoe moramo da razmotrimo ulogu prirodnih zakona. Priro dni zakoni mogu da organi zuju materiju na primer, tok vode moe da nagomila mulj dovoljno da zagradi deo re ke, primoravajui je da promeni tok. U ovom sluaju su bitni zakoni bioloke reprodukc ije, mutacije i prirodnog odabiranja. Ako se bioloka struktura moe objasniti priro dnim zakonima, onda ne moemo da zakljuimo da je dizajnirana. Meutim, tokom ove knji ge sam pokazao zato mnogi biohemijski sistemi ne mogu nastati prirodnim odabiranj em koje deluje na mutacije: ne postoji nijedan direktan, postepen put do ovih ne umanjivo sloenih sistema, a hemijski zakoni snano go vore protiv neusmerenog razvoj a biohemijskih sistema koji proizvode molekule kao to je AMP. Alternative gradual izmu koje se zasnivaju na neinteligentnim uzrocima, kao to su teorije simbioze i sloenosti, ne mogu (a ak i ne pokuavaju) da objasne osovne biohemijske maine ivota. A ko prirodni zakoni karakteristini za ivot ne mogu da objasne bioloki sistem, onda k riterijumi za izvoenje zakljuka o dizajnu postaju isti kao i za neive sisteme. Nema magine take neumanjive sloenosti od koje je darvinizam logiki nemogu. Ali prepreke g radualizmu postaju sve vie i vie kako strukture postaju sloenije i meuzavisnije. Da li bi mogao da postoji jo uvek neotkriven prirodni proces koji bi objasnio biohem ijsku sloenost? Moemo da kaemo da ako takav proces postoji, niko nema predstavu kak o bi delovao. Dalje, delovao bi nasuprot celokupnom ljudskom iskustvu, kao i pre tpostavka da bi prirodni proces mogao da objasni kompjutere. Suoeni sa masivnim d okazima koje imamo u korist biohemijskog 232

dizajna, ignorisanje tih dokaza u ime nekog fantomskog procesa bi bilo jednako i granju uloge detekiva koji ignoriu slona. 9. Inteligentni dizajn Poto smo raistili ova preliminarna pitanja, moemo da zakljuimo da su biohemijski sist emi o kojima smo govorili u poglavljima od 3. do 6. dizajnirani inteligentnim fa ktorom. Moemo da budemo uvereni u na zakljuak po tom pitanju isto kao to smo uvereni u zakljuak da je miolovka dizajnirana, ili da su planina Ramor ili Elvisov poster dizajnirani. Nema pitanja o stepenu za ove sisteme, kao za ovekov lik na Mesecu i li oblik Italije. Naa uverenost u dizajn cilije ili unutarelijskog transporta se z a sniva na istim principima kao i naa sposobnost da budemo uvereni u dizajn bilo eg a: ureenost zasebnih komponenti kako bi se ostvarila prepoznatljiva funkcija koja znaajno zavisi od komponenti. Funkcija cilije je da bude motorizovano veslo. Da bi ostvarile tu funkciju, mikr otubule, neksinski veznici i motorni proteini moraju da budu ureeni na precizan n ain. Moraju meusobno prisno da se prepoznaju, i da ostvaruju precizno uzajamno dej stvo. Funkcija nije mogua ako bilo koja od komponenti nedostaje. tavie, mnogi drugi faktori pored gore navedenih su neophodni da bi sistem bio od koristi za ivu elij u: cilija mora da bude pozicionirana na pravom mestu, pravilno usmerena i iskljue na ili ukljuena u zavisnosti od potreba elje. Sistem za zgruavanje krvi ima funkcij u vrste, ali privremene barijere. Komponente sistema su ureene u tu svrhu. Fibrino gen, plazminogen, trombin, protein C, Krismasov faktor, i druge komponente puta zajedno vre neto to nijedna od komponenti ne moe da vri sama. Kada vitamin K nije dos tupan ili antihemofi lni faktor nedostaje, sistem se rui sasvim sigurno kao to maina Rubi Goldberga ne funkcionie ako neka komponenta nedostaje. Komponente seku jedn a drugu na pravim mestima, reaju se jedna za drugom na precizan nain. Deluju kako bi formirale finu strukturu koja ostvaruje specifian zadatak. 233

Funkcija unutarelijskog transporta je da prenosi tovar sa jednog mesta na drugo. Da bi to vrio paketi moraju biti oznaeni, odredita prepoznata, a vozila opremljena. Mehanizmi moraju biti na mestu radi naputanja jedne ograene oblasti elije i ulaenja u drugu ograenu oblast. Neuspeh sistema ostavlja manjak kritinih zaliha ovde, i z aguujui viak tamo. Enzimi koji su korisni u jednoj zatvorenoj oblasti (elijskoj orga neli) donose pusto u drugoj oblasti. Dizajniranje koje se trenutno odigrava u bio hemijskim laboratorijama irom sveta aktivnost koja je potrebna za planiranje novo g plazminogena koji moe biti iseen trombinom, ili krava koja daje hormon rasta u s vom mleku, ili bakterija koja lui ljud ski insulin je uporedivo dizajniranju koje je prethodilo sistemu za zgruavanje krvi. Laboratorijski rad postdiplomaca u sast avljanju delova gena u namernom pokuaju da proizvedu neto novo je uporediv radu ko ji je izvren za stvaranje prve cilije. Funkcije drugih biohemijskih sistema o koj ima sam govorio su lako prepoznatljive, a njihovi meuzavisni delovi mogu se prebr ojati. Poto funkcije zavise od sloenih uzajamnih reakcija delova, moramo da zakljui mo da su i oni, kao miolovka, bili dizajnirani. Darvinova crna kutija Samo zato to moemo da zakljuimo da su neki biohemijski sistemi dizajnirani, ne znai da su svi subelijski sistemi izriito dizajnirani. tavie, neki sistemi su moda dizajni rani, ali bi dokazivanje njihovog dizajna moglo da bude teko. Lice Elvisa bi mogl o da bude jasno i razgovetno, a njegova (navodna) gitara impresionistiki mutna. U oavanje dizajna u ciliji bi moglo da bude lako, ali bi dizajn u drugom sistemu mo gao da bude granian ili neuoljiv. Ispostavlja se da elija sadri sisteme koji se pros tiru od oigledno dizajniranih do onih kod kojih dizajn nije siguran. Imajui na umu da bi bilo ta moglo da bude dizajnirano, razmotrimo par sistema kod kojih je teko uoiti dizajn. Razluivanje 234

Osnov ivota je elija, u kojoj su biohemijski procesi koji lee u osnovi elijskog post ojanja ograeni od ostatka sredine. Struktura koja ograuje eliju se naziva elijska me mbrana. Veinom je izgraena od molekula koji su hemijski slini deterdentima kojima pe remo sudove i odeu. Taan tip molekula, nalik na deterdent, koji se koristi u membra nama veoma varira od jedne vrste elije do druge: jedni su dui, neki su krai; neki s u oputeniji, drugi krui; neki imaju pozitivni naboj, neki negativan, a neki su neu tralni. Veina elija sadri meavinu razliitih tipova molekula u svojim membranama, a mea vina moe biti razliita za razliite tipove elija. 9. Inteligentni dizajn

Kada se molekuli deterdenta nau u vodi, oni tee da se meusobno udrue. Ova drueljubivos t postaje oigledna u vidu mehuria koji se javljaju u ve maini tokom pranja. Mehurii s e sastoje od veoma tankih slojeva deterdenta (plus neto vode) u kojima su molekuli upakovani jedan do drugog. Sferini oblik mehuria se javlja usled fizike sile zvane povrinski napon, koja tei da smanji povrinu mehuria na najmanju moguu povrinu za smet nje deterdenta. Ako uzmete molekule iz elijske membrane, preistite ih od svih drugi h komponenti elije, i rastvorite ih u vodi, esto e se grupisati zajedno u sferian, z atvoren oblik. Poto ti molekuli formiraju mehurie sami od sebe, poto je udruivanje m olekula nasumino, i poto nijedan naroit pojedinaan molekul nije potreban za formiran je membrane, teko je izvesti zakljuak o inteligentnom dizajnu elijskih membrana. Ka o kamenje u kamenom zidu, svaka komponenta se lako moe zameniti drugom komponento m. Kao i u sluaju bui na mom friideru, dizajn nije oigledan. Ili razmotrimo hemoglobin protein u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik iz plua do perifernog tkiva. Hemoglobin je izgraen od etiri proteina koji su spoje ni, i svaki od ta etiri proteina moe da vee kiseonik. Dva od etiri proteina su meusob no identina, kao i druga dva. Ispostavlja se da se, zbog naina na koji su etiri sas tavna proteina hemoglobina meusobno spojena, 235

prvi kiseonik koji naie vezuje slabije od preostala tri. Razlika u snazi vezivanj a kiseonika rezultuje ponaanjem zvanim kooperativnost. Jednostavno reeno, to znai da se koliina kiseonika vezanog veiim brojem molekula hemoglobina (kako se odigrava u krvi) ne poveava direktno sa koliinom kiseonika u vazduhu. Umesto toga, kada je k oliina kiseonika u okruenju mala, praktino nijedan kiseonik se ne vezuje za hemoglo bin daleko manje nego to bi se vezivalo da ne postoji kooperativnost. Sa druge st rane, kada se koliina kiseonika u okruenju povea, koliina kiseonika ve zanog za hemog lobin u krvi se poveava veoma brzom stopom. O tome se moe razmiljati kao o neemu nal ik na domino efekat; potreban je odreen napor da bi se oborila prva domina (ili v ezao prvi kiseonik), ali e ostale domine zatim pasti automatski. Koope rativnost i ma vane fizioloke posledice: omoguava hemoglobinu da postane potpuno zasien kada ima puno kiseonika (kao to je u pluima) i da lako odbaci kiseonik tamo gde je potreba n (kao to je u perifernim tkivima). Takoe postoji drugi protein, zvan mioglobin, k oji je veoma slian hemoglobinu osim to ima samo jedan proteinski lanac, a ne etiri, i prema tome vezuje samo jedan kiseonik. Vezivanje kiseo nika za mioglobin nije kooperativno. Pitanje je, ako pretpostavimo da ve imamo protein koji vezuje kiseo nik kao to je mioglobin, da li iz funkcije hemoglobina moemo da izvedemo zakljuak o inteligentnom dizajnu? Dokaz za dizajn je slab. Poetna taka, mioglobin, ve moe da v ezuje kiseonik. Ponaanje hemoglobina se moe ostvariti prilino jednostavnom modifika cijom ponaanja mioglobina, a pojedinani proteini hemoglobina veoma lie na mioglobin . Tako, iako se na hemoglobin moe gledati kao na sistem sa uzajamno dejstvujuim de lovima, uzajamno dejstvo ne radi nita bi tno drugaije od pojedinanih komponenti sist ema. Poslednji biohemijski sistem je onaj o kome sam ve govorio u 7. poglavlju si stem koji proizvodi AMP. Zakljuivanje o dizajnu je ovde kao zakljuivanje da je sli ka pripisana uvenom, ali mrtvom umetniku u stvari falsifikat druge osobe iz istog vremena. Moda vidite da slika ima upisano ime umetnika u donjem uglu, ali su 236 Darvinova crna kutija

potezi etkicom, kombinacija boja, tema, materijal platna, i sama slika razliiti. 9. Inteligentni dizajn Poto je tako puno koraka potrebno za proizvodnju AMP-a, poto se meuproizvodi ne kor iste, i poto sve nae znanje hemije snano govori protiv neusmerene proizvodnje takvo g puta, izgleda da je dokaz za dizajn AMP puta prilino jak. Teoretski, zakljuak o dizajnu ovde je podloan tipu scenarija Stjuarta Kaufmana; meutim, teorija sloenosti trenutno nije nita vie od fantoma, a poznato hemijsko ponaanje molekula govori snan o protiv scenarija. Takoe, zakljuak o inteligentnom dizajnu drugih biohemij skih si stema poveava pouzdanost pozivanja na dizajn i za ovaj sistem. Poto bi bilo ta mogl o da bude dizajnirano, i poto moramo da iznesemo dokaze da bismo pokazali dizajn, nije iznenaujue da moemo da budemo uspeniji u prikazu dizajna kod jednog biohemijsk og sistema, a manje uspeni kod drugog. Samo za neke odlike elije moemo da pretposta vimo da su, moda, rezultat jednostavnih prirodnih procesa. Veina drugih odlika su skoro sigu rno dizajnirane. A za neke moemo da budemo potpuno uvereni da su dizajn irane. 237

10. poglavlje Pitanja o dizajnu Ponekad je potrebno iznenaujue puno vremena da bi se jednostavna ideja pravilno ra zvila, iako je ideja veoma mona. Moda je najuveniji primer toga izum toka. Pre toka l judi su se vu kli unaokolo u kolima koja su vukli konji i koja su klizala na motk ama, tarui zemlju i proizvodei veliko trenje. Bilo koji osnovac naeg doba bi mogao da ih posavetuje da naprave zaprena kola sa tokovima, jer je uio o tokovima. Ideja t oka je istovremeno veoma mona i, osvrui se unazad, zapanjujue jednostavna, a prua niz praktinih prednosti u ivotu. Pa ipak, ideja se formirala i razvijala uz velike pot ekoe. Jednostavne ideje Jo jedna mona ideja je fonetska azbuka. Fonetska azbuka je sastavljena iz simbola koji oznaavaju zvukove; spajanjem nekoliko ovih simbola, dobija se niz koji preds tavlja zvuk prave rei. Fonetska azbuka stoji kao suprotnost u odnosu na sistem pi sanja u vidu hijeroglifa, kod koga slikoviti simboli predstavljaju rei. Hijerogli fi na vie naina predstavljaju mnogo prirodniji nain za pisanje, naroito za nekoga ko tek poinje. Neko ko ne poseduje znanje o pisanoj komunikaciji e daleko verovatnij e nacrtati sliku psa koji grize kost nego to e na papiru napisati znakove u ovoj f ormi: pas grize kost, a zatim rei prijateljima da znak koji lii na krug sa linijom k oja se sputa sa jedne strane (p) oznaava zvuk p, krug sa uvijenom linijom sa druge s trane (a) oznaava zvuk a, i tako dalje. Ako bi ve postojao, prirodniji sistem hijero glifa bi teio da sprei usvajanje fonetske azbuke, iako je fonetski sistem u stvari jednostavniji i daleko raznovrsniji kada je jezik sloeniji. 238

Ideja o inteligentnom dizajnu je takoe jednostavna, mona, oigledna ideja koja je bi la gurnuta u stranu pri takmienju sa, i kontaminacijom, stranim idejama. Od samog poetka glavni takmac hipotezi strogog dizajna je bilo nejasno oseanje da, ako neto odgovara naoj ideji o nainu na koji su stvari ureene, onda je to bio dokaz za diza jn. Rani grki filozof Diogen je video dizajn u regu larnosti godinjih doba: U osnovnoj koli uimo da u broju 561 cifra 1 oznaava 1, ali cifra 6 oznaava 60, a cif ra 5 oznaava 500. Zbog ovog malog trika sa vrednou u zavisnosti od pozicije, rad sa brojevima postaje tako jednostavan da i dete moe da radi sa njima. Desetogodinjak koji je pravilno nauen moe da sabere 561 i 427 i dobije 988, a svaki 12ogodinjak um e da pomnoi 41 sa 17 i dobije 697. Ali pokuajte da saberete ili pomnoite te brojeve koristei rimske brojeve! Pokuajte da saberete XXIV i LXXVI da biste dobili C (a d a prvo ne pretvorite rimske brojeve u arapske). Rimski brojevi su korieni u Evropi do srednjeg veka; zbog toga, veina populacije nije mogla da vri jednostavne prorau ne koje savremeni blagajnik ili kasirka mogu da izvre. Jednostavna sabiranja su z ahtevala talenat posebno obuenih ljudi koji su zaraivali za ivot raunajui. 10. Pitanja o dizajnu Vukui se prema dizajnu Takva raspodela ne bi bila mogua bez inteligencije, da sve stvari moraju da imaju svoju meru: zima i leto, i no i dan, i kia i vetar i periodi lepog vremena; i za druge stvari e se, ako se podrobno proue, pokazati da imaju najbolji mogui raspored .1 Kae se da je Sokrat zapazio: Zar nije za divljenje... da su usta kroz koja pro lazi hrana postavljena tako blizu nosa i oiju kako bi se spreio neopaen prolaz bilo ega to je nepodesno za ishranu? I zar jo moe da se dvoumi, Aristodeme, da li je ovaka v raspored delova delo sluaja, ili mudrosti i vetine.2 239

Takva sentimentalna razmiljanja, iako ljudski razumna, su zasnovana jednostavno n a oseanju da je svet prijatno mesto, i nita vie. Nije teko zamisliti da bi Diogen, d a je iveo na Havajima gde nema zime, lako mogao da smatra da je nedostatak godinji h doba najbolji mogui raspored. Da su se Sokratova usta nalazila pored ake mogli bis mo da zamislimo kako tvrdi da je to podesno za prenos hrane do usta. Argumenti u korist dizajna zasnovani na obinom uveravanju u njihovu podesnost nestaju kao juta r nja rosa kada se suoe i sa najmanjim skepticizmom. Tokom ljudske istorije, veina uenog naroda (i jo vie neuenog) je smatrala da je dizajn oigledan u prirodi. U stvari , do Darvinovog vremena argument da je svet dizajniran je bio uobiajen i u filozo fiji i u nauci. Meutim, intelektualna zasnovanost argumenta je bila slaba, verova tno zbog nedostatka drugih, suprotnih ideja. Predarvinistika snaga argumenta za d izajn je dostigla vrhunac u spisima anglikanskog svetenika iz devetnaestog veka V ilijema Pejlija (William Paley). Nadahnuti sluga svog Boga, Pejli je imao iroko n auno obrazovanje koje se ogleda u njegovim rukopisima, ali je, ironino, preterivan jem omoguio pobijanje njegovog argumenta. uveni uvodni odeljak Pejlijeve Prirodne teologije pokazuje mo argumenta, ali sadri i neke nedostatke koji su kasnije dovel i do odbacivanja: Pretpostavimo da sam, pri prolasku kroz pustaru, udario nogom u kamen, i da sam upitan kako se kamen tu naao, mogao bih da odgovorim da se koli ko ja znam on tu nalazio oduvek; niti bi, moda, bilo sasvim lako pokazati apsurdn ost tog odgovora. Ali pretpostavimo da sam na zemlji pronaao asovnik, i da treba u tvrditi kako se asovnik tu naao, teko da bih pomislio na odgovor koji sam malopre d ao, da je koliko ja znam asovnik mogao tu da se nalazi oduvek. Ali zato ovaj odgov or ne bi bio podesan za asovnik kao za kamen; zato nije podjednako prihvatljiv u d rugom sluaju kao u prvom? Zbog tog razloga, i nijednog drugog, to jest, da kad pr egledamo asovnik, uviamo ono to ne moemo da otkrijemo 240 Darvinova crna kutija

10. Pitanja o dizajnu kod kamena da su nekoliko njegovih delova uokvireni i sast avljeni radi svrhe, na primer da su oblikovani i podeeni tako da prouzrokuju kret anje, i to tako regulisano kretanje da pokazuje vreme dana; a da su razliti delov i drugaije oblikovani nego to jesu, ili postavljeni na drugaiji nain ili po bilo kak vom drugaijem redosledu od onog po kom su postavljeni, ili se nikakvo kretanje ne bi vrilo u maini, ili nijedno koje bi odgovaralo upotrebi kojoj sada slui. Da razm otrimo nekoliko najjednostavnijih delova i njihove uloge, koje zajedno tee jednom rezultatu: Vidimo cilindrinu kutiju koja sadri navijenu elastinu oprugu, koja, svo jom tenjom da se opusti, okree kutiju. Zatim opaamo savitljiv lanac... zatim nalazi mo niz tokia... Opaamo da su tokii sainjeni od mesinga, da ne bi rali;... da je preko ica asovnika postavljeno staklo, materijal koji nije primenjen ni u jednom drugom delu, ve na mestu gde se, da se nalazila bilo koja neprovidna supstanca, vreme n e bi moglo oitati bez otvaranja okvira. Poto je mehanizam razmotren zaista zahteva prouavanje instrumenta, i moda neto prethodnog znanja o predmetu, da bi se razabra o i shvatio; ali kada je jednom, kako rekosmo, opaen i shvaen, zakljuak za koji mi mislimo da je neizbean, je da je asovnik morao da ima tvorca da je morao da postoj i, u nekom vremenu i na nekom mestu, zanatlija ili zanatlije koje su ga nainile z a svrhu za koju, kako vidimo, stvarno i odgovara, koje su razumele njegovu konst rukciju i dizajnirale njegovu upotrebu.3 U poreenju sa argumentima Grka, Pejlijev je dosta poboljan. Iako u Prirodnoj Teolo giji daje brojne slabe primere dizajna (sline Diogenovim i Sokratovim), esto pogaa pravo u metu. Meu drugim stvarima, Pejli pie o diskretnim (zasebnim) sistemima, ka o to su miii, kosti, mlene lezde, za koje veruje da bi prestale da funkcioniu ako bi j edna od nekoliko komponenti nedostajala. To je sutina argumenta za dizajn. Meutim, za savremenog itaoca se mora naglasiti da je, ak i u najboljim primerima, Pejli g ovorio o biolokim crnim kutijama: sistemima veim od elije. Nasuprot tome, Pejlijev primer asovnika je odlian jer asovnik nije bio crna kutija; njegovi delovi i njihov e uloge su bili poznati. 241

Darvinova crna kutija Pejli izraava argument o dizajnu tako dobro da ak zadobija p otovanje predanih evolucionista. Knjiga Riarda Dokinsa Slepi asovniar (The Blind Wat chmaker) je dobila naslov po Pejlijevom poreenju sa asvnikom, ali svejedno tvrdi d a evolucija, a ne inteligentni inilac, igra ulogu asovniara: Gurnut u stranu Ali gde je tano, moemo da zapitamo, Pejli pobijen? Ko je odgovorio na njegov argum ent? Kako je asovnik proizveden bez inteligentnog dizajnera? Iznenaujue je ali tano da glavni argument osporenog Pejlija nikada nije pobijen. Ni Darvin ni Dokins, n i nauka ni filozofija, nisu objasnili kako neumanjivo sloen sistem kao to je asovni k moe da nastane bez dizajnera. Umesto toga, Pejlijev argument je bio gurnut u st ranu napadima na nerazumne primere i teoloke rasprave van ove teme. Pejlija, nara vno, treba kriviti to nije vre uokvirio svoje argumente. Ali treba kriviti i 242

Dokinsovo oseanje prema Pejliju je oseanje osvajaa prema dostojnom, ali poraenom nep rijatelju. Velikoduan u pobedi, oksfordski naunik moe da priuti da oda poast svetenik oji je delio Dokinsovu zainteresovanost za sloenost u prirodi. Dokins smatra da j e Pejli poraen; mali broj filozofa i naunika se jo uvek poziva na njega. Oni koji t o ine, kao Dokins, rade to samo da bi odbacili, a ne koristili njegov argument. P ejli je bio ukljuen i u astronomiju koja je postavljala Zemlju u centar Sunevog si stema i flogistonsku teoriju sagorevanja jo neke neuspele pokuaje nauke u borbi da objasni svet.

Pejli iznosi stavove divnim i predanim opisima disecirane mainerije ivota, poinjui l judskim okom... Pejlijev argument je izgraen sa strasnom iskrenou i informisan je n ajboljim biolokim znanjem tog doba, ali je pogrean, velianstveno i potpuno pogrean.. . Ako se za [prirodno odabiranje] moe rei da igra ulogu asovniara u prirodi, onda je ono slepi asovniar... Ali jednu stvaru koju neu da uradim je da omalovaim udo ivih a nika koje je tako nadahnulo Pejlija. Sasvim suprotno, pokuau da ilustrujem moj oseaj da je Pejli ovde mogao da ode jo dalje.4

U Prirodnoj filozofiji Pejli ukazuje na bioloke primere koji, kako on tvrdi, pred stavljaju sisteme uzajamno zavisnih komponenti kao kod asovnika i prema tome ukaz uju na dizajnera. Pejlijevi pri meri predstavljaju meavinu, koja se kree od zaista zapanjujuih preko blago zanimljivih do prilino naivnih, od mehanikih sistema preko instinkta do obinih oblika. Skoro nijedan od ovih pri mera nije bio posebno pobije n pokazivanjem da bi odlike mogle da se razviju bez dizajnera, ali poto se u mnog obrojnim primerima Pejli ne poziva na princip koji bi spreio postepen razvoj, od Darvinovog vremena ljudi su pretpostavili da je takav postepeni razvoj mogu. mnoge Pejlijeve klevetnike jer su odbili da se pozabave njegovim glavnim argumen tom, pravei se nemi kako bi doli do za sebe povoljnijih zakljuaka. 10. Pitanja o dizajnu Meavina Pejli je najbolji kada pie o mehanikim sistemima. U vezi srca, opaa sledee: Ovde on prepoznaje funkciju sistema i saoptava itaocu zato je srcu potrebno nekolik o delova ne samo pumpa, ve i zalisci. Meutim, Pejlijev opis je osrednji pri opisiv anju instinkta: 243 ta bi navelo enku ptice da pripremi gnezdo pre nego to poloi jaj a?... Punoa ili rastezanje koje bi mogla da oseti u odreenom delu tela, od rasta i vrstine jajeta u njoj, ne bi nikako moglo da je informie da e uskoro proizvesti net o to, kada izae, treba Jasno je da mu je potrebno umetanje zalistaka da uspeh njegovog delovanja zaista zavisi od njih; jer kada se bilo koja od njegovih komora gri, neizbena tenja sile e biti da potiskuje okruenu krv ne samo u otvor arterije gde i treba da ide, ve i n azad u otvor vene iz koje je dotekla... srce, sainjeno kako jeste, ne moe da radi bez zalistaka nita bolje nego to to moe pumpa.5

Darvinova crna kutija Primer moe da bude zanimljiv, ali je teko uperiti prstom na tanu funkciju u ovom primeru. Takoe, mnogi sastavni delovi sistema (koji se moda na laze u ptijem mozgu) su nepoznati, tako da je to crna kutija. Pejli je verovatno bio previe umoran kada je pisao o razvoju fetusa: Oko nije ni od kakve koristi u vreme kada se formira. Ono je optiki instrument nainjen u tamnici; konstruisano za prelamanje svetlosti do fokusa, i savreno za svoju svrhu pre nego to mu je svetlo sni zrak imao pristup... To je obezbeivanje za budunost.7 uvati i paziti... Kako pt ica moe da zna da njena jaja sadre njene mladunce?6 U ovom primeru Pejli nas poziva da se divimo jednostavno vremenskom odreivanju po jave dogaaja, a ne bilo kojoj odlici tog sistema. Pejli izgleda aktivno priziva podsmeh kada pie o onome to naziva kompenzacija tj. nadoknaivanje: Kratak nesavitljiv vrat slona se nadoknauje duinom i savitljivou surle ... Vrste aplji ive i trae hranu meu vodama; ipak nemajui plovne koice na nogama, nesp osobne su za plivanje. Da bi se kompenzovale taj nedostatak, opremljene su dugim nogama za gacanje i dugim kljunom za ispipavanje, ili obino sa oboje. To je nado knaivanje.8 Takav nain razmiljanja moe da obezbedi bogat izvor materijala za podsmevanje (visok je da bi nadoknadio to to je ruan; bogata je da bi nadoknadila to to je glupa; i t ako dalje), ali ini malo za dokazivanje dizajna. Da budemo milosrdni, Pejli je mod a smatrao da njegovi vrsti primeri ine dizajn neizbenim, a slabe primere je koristi o kao lag na torti. Mogue je da nije oekivao da e kasniji protivnici odbaciti njegov argument napadajui lag. 244

10. Pitanja o dizajnu Uprkos mnogih njegovih zastranelih primera, Pejlijev uveni prvi odeljak u vezi asovnika je precizno taan niko ne bi negirao da ako pronaete aso vnik, odmah ete, sa pouzdanou, zakljuiti da je bio dizajniran. Razlog za taj zakljuak je upravo onaj koji je Pejli istakao: ureenost zasebnih komponenti radi ostvariv anja funkcije koju pojedinane komponente nisu mogle da ostvare. Funkcija asovnika je da slui kao ureaj za merenje vremena. Njegove komponente su raznovrsni zupanici, opruge, la nci, i ostalo to Pejli nabraja. Pobijanje Pejlija

Za sada je dobro. Ali, ako Pejli zna ta da trai u svojoj mehanikoj paradigmi, zato s e strmoglavio tako brzo? Jer se zaneo i poeo da razmatra pogrene odlike asovnika. P roblemi zapoinju kada Pejli pravi digresiju sa sistema izgraenog od komponenti koj e neophodno uzajamno deluju da bi govorio o rasporedima koji se jednostavno ukla paju u njegovu ideju o nainu na koji bi stvari trebale da budu. Prvi nagovetaj pro blema se javlja u Pejlijevom uvodnom odeljku, kada spominje da su tokii asovnika na pravljeni od mesinga da bi se spreilo ranje. Problem je da konkretan materijal, me sing, nije potreban da bi asovnik funkcionisao. Mogao bi da pomogne, ali asovnik m oe da funkcionie sa tokiima nainjenim od skoro bilo kog tvrdog materijala verovatno a i od drveta ili kosti. Stvari se samo pogoravaju kada Pejli spominje stakleni po klopac asovnika. Ne samo da konkretan materijal nije potreban, ve je cela kompone n ta izlina: poklopac nije potreban za funkciju asovnika. Po klopac asovnika samo pred stavlja pogodnost koja je dodata neumanjivo sloenom sistemu, a ne deo samog siste ma. 245 U itavoj svojoj knjizi Pejli zastranjuje od odlike asovnika sistema uzajamno deluj uih komponenti koja ga je uopte navela da ga odabere kao primer. Kao to je i sa nam a esto sluaj, njegov argument bi bio vidno bolji da je manje govorio.

Zbog njegove nepromiljenosti, Pejlijev argument se vremenom pretvorio u kulu od k arata koju je trebalo poruiti. Umesto da se pozabave stvarnom sloenou sistema (kao to je asovnik ili mrenjaa oka), neki zastupnici Darvinizma su zadovoljni nuenjem prie r adi objanjavanja sporednih odlika. Kao poreenje, darvinistiko objanjenje asovnika sa p klopcem bi zapoelo pretpostavljanjem da je fabrika ve proizvodila asovnik bez poklo pca! A zatim bi se objanjenje nastavilo pokazivanjem kako poklopac predstavlja ve liko poboljanje. Darvinova crna kutija

Jadni Pejli. Njegovi moderni protivnici smatraju da je opravdano pretpostavljati neverovatno sloene poetne take (kao to je asovnik ili mrenjaa) ako misle da mogu da o jasne jednostavna poboljanja (kao to je poklopac asovnika ili zakrivljenost oka). N ikakvi dalji argumenti se ne iznose; nikakvo objanjenje se ne daje za pravu sloeno st, neumanjivu sloenost. Tvrdi se da je pobijanje Pejlijevog preterivanja ujedno i pobijanje Pejlijevog glavnog argumenta, ak i od strane onih koji znaju bolje. K ao to je argument za inteligentni dizajn postojao dugo vremena, isti sluaj je i sa argumentom protiv dizajna. Najbolje argu mente su izneli Darvin i njegovi nasledni ci, ali su neki argumenti stariji od Darvinove teorije. Filozof Dejvid Hjum (Dav id Hume) je govorio protiv dizajna u knjizi Dijalozi o prirodnoj religiji (Dialo gues Concerning Natural Religion), objavljenoj 1779. godine. U Slepom asovniaru Ria rd Dokins spominje razgovor za veerom sa dobro poznatim ateistom koji se dodirnuo p itanja: Argument protiv dizajna

Ja sam rekao da ne mogu da zamislim da bih bio ateista pre 1859. godine, kada je objavljen Darvinov Postanak vrsta. ta je sa Hjumom?, odgovorio je filozof. Kako je Hjum objasnio organizovanu sloenost ivog sveta? upitao sam. Nije, rekao je filozof. Za o bi to zahtevalo bilo kakvo posebno objanjenje?9 Dokins nastavlja objanjavajui: 246

10. Pitanja ski filozof ovao logiku ga. On nije

o dizajnu to se tie samog Dejvida Hjuma, ponekad se kae da se veliki kot reio argumenta na osnovu dizajna vek pre Darvina. Meutim, Hjum je kritik korienja vidljivog dizajna u prirodi kao sigurnog dokaza postojanja Bo pruio alternativno objanjenje za sloeni bioloki dizajn.10

Savremeni filozof, Eliot Sober (Elliott Sober) sa Univerziteta u Viskonsinu, u s vojoj knjizi Filozofija biologije, nam detaljnije objanjava Hjumovo razmiljanje: Hjum veruje da... moramo da se zapitamo koliko su asovnici i organizmi zaista slin i. Kratko razmiljanje pokazuje da su vrlo razliiti. asovnici su napravljeni od stak la i metala; oni ne diu, ne lue, ne metaboliu, niti se reprodukuju... Neposredna po sledica je, naravno, da argument za dizajn predstavlja veoma slab argument na os novu poreenja. Nedopustivo je zakljuiti da organizmi imaju dato svojstvo samo zato to ga asovnici jednostavno imaju.11 Meutim, Sober se ne slae sa Hjumom: Iako je Hju mova kritika razarajua ako je argument za dizajn argument na osnovu poreenja, ne v idim razlog zbog koga bi argument za dizajn morao da bude konstruisan na ovaj nai n. Pejlijev argument o organizmima stoji sam po sebi, bez obzira da li su asovnic i i organizmi sluajno slini. Svrha spominjanja asovnika je da se itaocima pomogne da uvide da je argument o organizmima nesumnjiv.12 Drugim reima, Dejvid Hjum je smatrao da se argument za dizajn razvio na osnovu sl inosti u nasuminim detaljima biolokih organizama sa drugim dizajniranim objektima. Meutim, takav tok razmiljanja bi razorio svaku analogiju, jer e se bilo koja dva ne identina objekta razlikovati u vie elemenata nego to e biti slini. Na primer, po Hjum ovom nainu razmiljanja ne biste mogli da uporedite kola sa avionom, iako oba preds tavljaju prevozna sredstva, jer avion ima krila, a kola ih nemaju, i tako dalje. Sober odbacuje Hjumovo razmiljanje, jer on tvrdi da je argument za inteligentni dizajn u stvari neto to se zove pozivanje na najbolje 247

objanjenje. To jednostavno znai da bi, pri datom izboru izmeu suprotstavljenih objan jenja o inteligentnom dizajnu i neusmerenim prirodnim procesima, Pejlijev argume nt izgledao verovatniji. Darvinova crna kutija

Soberov zakljuak je dobar u meri u kojoj je iznesen, ali je takoe mogao da napomen e da je argument na osnovu poreenja jo uvek valjan; samo to ga je Hjum izobliio. Por eenja su uvek data da ili neposredno ili (ee) posredno predloe da A lii na B u ogranie om podskupu osobina. Ra je nalik zubnom karijesu po tome da oboje zapoinju malim t akama pa se ire, iako se karijes zuba odigrava u ivoj materiji, prouzrokovan je bak terijama, i moe se spreiti fluorom. Maina Rubi Goldberga je nalik sistemu za zgruava nje krvi po tome da su oboje neumanjivo sloeni, iako imaju puno razlika. Da bi se doneo zakljuak na osnovu poreenja, neophodno je samo da zakljuivanje proistie iz za jednikih osobina: neumanjivo sloena maina Rubi Goldberga je zahtevala inteligentnog dizajnera da bi nastala; prema tome neumanjivo sloen sistem za zgruavanje krvi ta koe zahteva dizajnera. Uzgred, ak i po Hjumovom kriterijumu, poreenje izmeu asovnika i ivog organizma se moe uiniti veoma vrstim. Savremena biohemija bi verovatno mogla da proizvede asovnik, i li ureaj za merenje vremena, od biolokih materijala ako ne sada, onda sigurno u bl iskoj budunosti. Mnogi biohemijski sistemi mere vreme, ukljuujui elije koje daju rit am srcu, sistem koji pokree pubertet, i proteine koji kau eliji kada da se podeli. t avie, poznato je da biohemijske komponente mogu da deluju kao zupanici i savitljiv i lanci, a mehanizmi sa povratnom spregom (koji su potrebni za regulaciju asovnik a) su esti u ivim sistemima. Hjumova kritika argumenta za dizajn koja zastupa sutin sku razliku izmeu mehanikih sistema i ivih sistema je zastarela, razorena napretkom nauke koja je otkrila maineriju ivota. Sober nastavlja svoju analizu Hjuma: 248 S ada prelazim na drugu Hjumovu kritiku argumenta za dizajn, koja nije nita uspenija od prve... [Hjum] tvrdi da, ako mislimo da

10. Pitanja o dizajnu imamo dobar razlog da smatramo da su organizmi u naem svetu proizvod inteligentnog dizajna, onda mora da smo videli puno drugih svetova i u oili inteligentne dizajnere kako tamo proizvode ivot.13 Hjum kritikuje dizajn kao argument indukcijom. Primer indukcije je argument da, poto nikada nije uoeno da svinje lete, onda svinje najverovatnije ne mogu da lete. Zakljuak o dizajnu zasnovan na indukciji bi zahtevao da posedujemo iskustvo o di zajniranju ivih stvari. Hjum smatra da, poto u naem svetu nismo uoili takvo dizajnir anje, moramo takvo iskustvo da traimo u drugim svetovima. Meutim, poto ne posedujem o znanje o drugim svetovima, onda nemamo iskustvo iz koga bismo izveli indukciju . Sober smatra da Hjumov argument nije valjan jer, ponovo, Sober smatra da je in teligentni dizajn u stvari pozivanje na najbolje objanjenje, a ne induktivni argu ment. Ponovo, Soberov zakljuak je dobar u meri u kojoj je iznesen, ali je mogao da ide dalje. Iako je Hjumova zamerka iduktivnom argumentu mogla moda da bude valjana u njegovo vreme, razorena je napretkom nauke. Savremena biohemija rutinski dizajni ra biohemijske sisteme, za koje se sada zna da predstavljaju osnov ivota. Prema t ome imamo i iskustvo posmatranja inteligentnog dizajna ivotnih komponenti. Izvreno je verovatno na desetine hiljada eksperimenata u kojima su sastavljeni novi bio hemijski sistemi, a u budunosti e ih biti jo mnogo, mnogo vie. Neuspeh Dejvida Hjuma je naveo savremene protivnike dizajna da iznesu druga obrazloenja za svoja gledit a. U ostatku poglavlja u razmotriti najee savremene argumente protiv dizajna. Filozof, prijatelj Riarda Dokinsa, koji je smatrao da je Hjum pobio argument na os novu dizajna, pogreio je i filozofski i nauno. Eliot Sober je uspeniji u svojoj filo zofiji, ali je izgleda neupoznat sa razvojem u naunoj oblasti o kojoj je re. Iako smatra da je Hjum Poreenje sa gatarom 249

pogreio, Sober ne gleda sa naklonou tvrdnje o inteligentnom dizajnu jer smatra da d arvinistika evolucija obezbeuje mehanizam za nastanak ivota. On ne zasniva svoj zak ljuak na obja vljenim modelima za postepeni nastanak neumanjivo sloenih biohemijski h sistema; ak ni ne razmatra molekularnu osnovu ivota. Umesto toga, odbacuje dizaj n i usvaja darvinizam prvenstveno (i ironino) na osnovu poreenja. On objanjava u Fi lozofiji biologije: Darvinova crna kutija injenicu da se proces mutacija-selekcija sastoji iz dva dela... je ivopisno izneo Riard Dokins u svojoj knjizi Slepi asovniar. Zamislite ureaj koji je neto kao brava s a kombinacijom. Sastavljena je od niza diskova postavljenih jedan pored drugog. Po ivici svakog diska je razmeteno dvadeset i est slova abecede. Diskovi se mogu v rteti odvojeno tako da se razliiti nizovi slova mogu pojaviti u prorezu za posmat ranje. Koliko razliitih kombinacija slova moe da se pojavi u okviru? Postoji 26 mogunosti na svakom disku i 19 diskova ukupno. Prema tome, postoji ukupno 2619 razliitih mo guih nizova. Jedan od njih je JAMISLIMDAJEJAZAVAC... Verovatnoa da nakon okretanja svih diskova pojaviti JAMISLIMDAJEJAZAVAC je 1/2619, to je zaista veoma mali bro j... Ali zamislite sada da se disk ukoi, ako se dogodi da smesti u prorez slovo k oje odgovara ciljnoj poruci. Preostali diskovi koji se ne poklapaju sa ciljnim n izom se zatim okreu nasumino, i proces se ponavlja. Koja je sada ansa da e diskovi p rikazati poruku JAMISLIMDAJEJAZAVAC nakon, recimo, pedeset ponavljanja? Odgovor je da se moe oekivati da e se poruka pojaviti nakon iznenaujue malog broja generacija procesa.... Ovo poreenje je imalo nameru da rasvetli pitanje kako su sloeni biolok i sistemi mogli da nastanu. Od nas se, prema tome, trai da zakljuimo, na osnovu po reenja sa obrtnim diskovima, 250 Varijacija se proizvodi nasumino, ali odabiranje varijacije nije nasumino.14

da se cilija razvila korakpokorak, da su poetni koraci u pojavi vida mogli da nasta nu postepeno, i tako dalje. Poreenje se nudi umesto stvarnih injenica i dokaza kak o su ti i drugi sloeni sistemi mogli da evoluiraju na darvinistiki nain. A Sober sm atra da je poreenje toliko ubedljivo da, na osnovu njega, darvinistika evolucija s ad pobeuje kao pozivanje na najbolje objanjenje. Dokinsovo poreenje (koje je neznat no drugaije u detaljima u njegovoj knjizi u odnosu na Soberovo izvoenje) je, iako vidljivo pogreno, izgleda zaokupilo matu nekih filozofa biologije. Pored Sobera, M ajkl Rjus (Michael Ruse) je koristio slian primer u svojoj knjizi Odbranjeni darv inizam (Darwinism Defended), kao i Denijel Denet (Daniel Dennet) u knjizi Darvin ova opasna ideja (Darwins Dangerous Idea). 10. Pitanja o dizajnu Evolucija, kako nam kau zastupnici ove teorije, nije usmerena ka cilju. Ali zato o nda, kada zaponemo od nasuminog niza slova, zavravamo sa JAMISLIMDAJEJAZAVAC umesto sa MOJADRAGAKLEMENTINA ili JASAMTARZANATIDEJN? Ko, pri okretanju diska, odluuje k oja e se slova ukoiti i zato? Umesto po reenja za prirodno odabiranje koje deluje na nasumine mutacije, 251 ta nije u redu sa DokinsSoberovim poreenjem? Samo sve. Predstavlja se kao poreenje z a prirodno odabiranje, da kle potrebna joj je funkciju odabiranja. Ali koja funkc ija postoji u bravi sa kombinacijom koja je pogrena? Pretpostavimo da smo nakon i zvesnog vremena okretanja diskova, dobili polovinu slova u eljenom redosledu, neto kao JTMUSKITDOJUJRZLVIC (svako drugo slovo je ispravno). Poreenje tvrdi da ovo p redstavlja poboljanje nad nasuminim nizom slova, i da bi nam to nekako pomoglo da otvorimo bravu sa ifrom. Ali ako bi va ivot zavisio od otvaranja brave koja ima kom binaciju JAMISLIMDAJEJAZAVAC, a vi ste pokuali JTMUSKITDOJUJRZLVIC, bili biste u grobu. Ako bi va reproduktivni uspeh zavisio od otvaranja brave, ne biste ostavil i potomstvo. Ironino je, za Sobera i Dokinsa, da je brava sa ifrom visoko specifian , neumanjivo sloen sistem koji prelepo ilustruje zato se, za takve sisteme, do fun kcije ne moe doi postepeno.

Nije teko uoiti smrtne probleme koje ima ovo poreenje. Ro bert apiro, profesor hemije sa Univerziteta u Njujorku, zabavno ga je izokrenuo u svojoj knjizi Poreklo: vo di za skeptike o postanku ivota (Origins: A Skeptics Guide to the Origin of Life), koja je objavljena sedam godina pre Soberove knjige.13 injenica da ugle dni filozo f previa jednostavne logike probleme koje hemiar lako uvia ukazuje da bi poseta bioh emijskoj laboratoriji bila pametna odluka.

Dokins-Soberov scenario je ustvari primer sasvim suprotnog: inteligentnog inioca koji usmerava konstrukciju neumanjivo sloenog sistema. inilac (ovde Sober) ima cil jni izraz (kombina ciju brave) u umu i vodi rezultat u tom smeru podjednako dobro kao to gatara navodi au na slova kad priziva duhove. Teko da to izgleda kao vrst teme j na kome se moe izgraditi filozofija biologije. Darvinova crna kutija U raspravi o inteligentnom dizajnu, nijedna zamerka se ne ponavlja ee od argumenta o nesavrenosti. Moe se ukratko rezimirati: Ako postoji inteligentni faktor koji je dizajnirao ivot na Zemlji, onda bi bio sposoban da stvori ivot koji ne bi imao ne dostatke; tavie, uinio bi tako. Argument izgleda privlaan. Meutim, to je samo preokre nut Diogenov argument: poto se neto ne uklapa u nau predstavu o nainu na koji stvari treba da budu ureene, onda je to dokaz protiv dizajna. Rupa u oku

Argument su ponavljali istaknuti naunici i filozofi, ali ga naroito dobro iznosi K enet Miler, profesor biologije sa Braun univerziteta: Drugi nain za odgovor na te oriju o inteligentnom dizajnu je paljivo prouavanje sloenih biolokih sistema traei gre e koje nijedan dizajner ne bi napravio. Poto inteligentni dizajn zapoinje praznim listom papira, morao bi da proizvede organizme koji su optimalno dizajnirani za zadatke koje vre. Suprotno tome, poto 252

10. Pitanja o dizajnu je evolucija ograniena na menjanje postojeih struktura, ne m ora neizbeno da proizvede savrenstvo. ta to znai? Oko, taj navodni uzor inteligentno g dizajna, prua odgovor. Ve smo opisali vrline ovog izuzetnog organa, ali nismo ra zmatrali specifine aspekte njegovog dizajna, kao to je neuralno spajanje njegovih jedinica osetljivih na svetlo. Fotoreceptorne elije, koje se nalaze u mrenjai, pren ose impulse do niza meusobno spojenih elja koje na kraju prenose informaciju do eli ja optikog nerva, koji vodi do mozga. Inteligentni dizajner, koji radi sa kompone ntama ovog spoja, bi odabrao usmerenost koja proizvodi najvei stepen kvaliteta vi da. Niko, na primer, ne bi predloio da nervne veze treba postaviti ispred fotorec eptornih elija blokirajui time prodor svetlosti umesto iza mrenjae. Neverovatno je, ali to je upravo nain na koji je konstruisana mrenjaa... Ozbiljniji nedostatak se j avlja jer nervne veze moraju da se probiju direktno kroz zid mrenjae da bi preneli do mozga nervne impulse koje proizvode fotoreceptorne elije. Rezultat je slepa m rlja u mrenjai region u kome su hiljade elija koje prenose impulse gurnule u stranu senzorne elije... Ne treba na osnovu toga tvrditi da oko slabo funkcionie. To je izuzetan instrument za vid koji nas odlino slui... Klju za teoriju o inteligentnom dizajnu... nije da li organ ili sistem radi dobro ve da li je njegov osnovni stru kturni plan oigledan proizvod dizajna. Strukturni plan oka to nije.16 Miler elegantno izraava bazinu zabunu; klju za teoriju o inte ligentnom dizajnu nije da li je osnovni strukturni plan oigledan proizvod dizajna. Zakljuak o inteligentno m dizajnu za fizike meuzavisne sisteme lei na opaanju visoko specifine, neuma njive sl oenosti ureenosti zasebnih, dobro uklopljenih komponenti radi ostvarivanja funkcij e koju nijedna od sastavnih komponenti ne moe sama da ostvari. Iako naglaavam da j e potrebno 253

prouiti molekularne sisteme radi dokaza o dizajnu, iskoristimo Milerov esej kao o dskonu dasku za ispitivanje drugih problema sa argumentom o nesavrenosti. Darvinova crna kutija Najosnovniji problem je da argument o dizajnu uopte zahteva savrenstvo. Oigledno, d izajneri koji imaju sposobnost da naine bolje dizajne ne rade to uvek. Na primer, pri proizvodnji, ugraena zastarelost nije retka proizvod je namerno nainjen da ne t raje koliko bi mogao, zbog razloga koji prevazilaze samo cilj inenjersko savrenstv a. Drugi razlog je line prirode: ja ne dajem svojoj deci najbolje, najmodernije i grake jer ne elim da ih razmazim, i jer elim da naue vrednost dinara. Argument na os no vu nesavrenosti previa mogunost da je dizajner mogao da ima vie motiva, pri emu se inenjerskoj savrenosti daje sekundarno mesto. Veina ljudi tokom istorije je smatral a da je ivot dizajniran uprkos bolestima, smrti i drugim oiglednim nesavrenostima. Jo jedan problem sa argumentom o nesavrenosti je da kritino zavisi od psihoanalize neidentifikovanog dizajnera. Ipak, nije mogue znati razloge zbog kojih bi dizajne r uradio neto ili ne bi osim ako vam dizajner posebno ne navede koji su to razloz i. Treba samo otii u galeriju savremene umetnosti kako bi se nailo na dizajnirane objekte ija je svrha potpuno nejasna (bar meni). Dizajner je odlike u dizajnu koj e nama izgledaju udne moda po stavio tu sa razlogom zbog umetnikih razloga, zbog raz novr snosti, radi razmetanja, zbog neke jo uvek neotkrivene praktine svrhe, ili zbo g nekog nepojmljivog razloga ili bez njega. Koliko god da su udne, i dalje je mog la da ih dizajnira inteligencija. Cilj naune zainteresovanosti nije unutranje ment alno stanje di zajnera, ve da li se dizajn moe utvrditi. Pri raspravi o tome zato bi vanzemaljci na drugim planetama izgradili vetake strukture koje bismo mi mogli da uoimo sa Zemlje, fiziar Frimen Dajson (Freeman Dyson) je napisao: Ne moram da ras pravljam o pitanjima motivacije, ko bi eleo da ini takve stvari i zato. Zato ljudi b acaju hidrogenske bombe ili alju rakete na Mesec? Teko je tano rei zato.17 254

Kada su razmatrali da li bi vanzemaljci pokuali da poseju ivot na drugim planetama , Frensis Krik i Lesli Orgel su napisali: 10. Pitanja o dizajnu U svojim radovima, ovi autori su pravilno zakljuili da bi di n u odsustvu informacije o motivima dizajnera. Sledei problem gumenta o nesavrenosti esto koriste svoju psiholoku procenu u prilog neusmerenoj evoluciji. Razmiljanje se moe napisati . Dizajner bi napravio kimenjako oko bez slepe mrlje. 2. Oko lju. 3. Prema tome, oko je proizvela darvinistika evolucija. zajn mogao da bude uoe je da zastupnici ar o dizajneru kao injenicu u obliku silogizma: 1 kimenjaka ima slepu mr

Psihologija vanzemaljskih drutava nije nita bolje shvaena od ljudske psihologije. S asvim je mogue da bi vanzemaljska drutva inficirala druge planete zbog sasvim drug aijih razloga od onih koje smo mi predloili.18 Zbog razmiljanja poput ovog postoji izraz non sequitur. Nauna literatura ne sadri n ikakav dokaz da prirodno odabiranje koje deluje na mutacije moe da proizvode bilo oko sa slepom mrljom, bilo oko bez slepe mrlje, kapka, soiva, mrenjae, rodopsina i li retinala. Uesnik rasprave je doneo zakljuak u korist darvini zma iskljuivo na osn ovu emocionalnog oseanja o nainu na koji bi stvari trebale da budu ureene. Objektiv niji posmatra bi samo zakljuio da oko kimenjaka nije dizajnirala osoba koja je zadi vljena argumentom o nesavrenosti; razmiljanje o drugim iniocima nije mogue. Ken Mile rov lanak nije napisan za asopis Readers Digest, ve za Technology Review. italatvo je tehniki obueno, sposobno da se bavi apstraktnim naunim konceptima, i naviknuto da p rati teku raspravu do vrstih zakljuaka. injenica da on tim itaocima prua raspravu zasn ovanu na psihologiji i emocijama, umesto na vrstoj nauci, prua suprotnu poruku o r elativnoj snazi 255

Postoji jo jedna podkategorija nijedan-dizajner-ne-bi-uradiotonatajnain argumenta koja zahteva drugaiji odgovor. Umesto da kae da korisna struktura sadri mane koje nije trebalo dopustiti, pisac istie neke odlike koje nemaju nikakvu vidljivu ulogu. est o odlika lii na neto to druge vrste u stvari koriste, pa izgleda da je to neto to je korieno izvesno vreme, ali je zatim izgubilo funkciju. Rudimentirani (zakrljali) or gani igraju istaknutu ulogu u ovom argumentu. Na primer, evolucioni biolog Dagla s Futujma (Douglas Futuyma) navodi rudimentirane oi peinskih ivotinja, siune, beskoris ne noge mnogih zmijolikih gutera; [i] ostatke karlice kod pitona kao dokaze da se evolucija odigrala.19 Poto sam ja biohemiar, vie mi se svia molekularna verzija ovog argumenta. Ken Miler govori o nekoliko gena koji proizvode razliite forme hemogl obina kod ljudi: inteligentnog dizajna nasuprot evolucije, od one koju je on nameravao da iznese. Darvinova crna kutija emu to slui? Miler kae itaocima da pseudogenima nedostaju odgovarajui signali za informisanje os tatka elijske mainerije da moe da proizvodi protein na osnovu njega. On zatim zaklj uuje na sledei nain: 256 Da li pet gena ovog kompleksa predstavljaju elegantan proizvod dizajna, ili niz greaka koje je iskoristila evolucija? Sama grupa, ili odreenije esti gen glo in u grupi, d je odgovor. Ov j gen je... skoro identian sa preostalih pet gena. Meutim, udno je da ovaj gen... ne igra ulogu u proizvodnji hemoglobina. Biolozi nazivaju takve regione pseudogenima, odraavajui injenicu da koliko god liili na gene koji funk cioniu, oni to u stvari nisu.20 Teorija o inteligentnom dizajnu ne moe da objasni prisustvo nefunkcionalnih pseud ogena, osim ako nije voljna da dopusti da je dizajner nainio ozbiljne greke, troei m ilione baza DNK na nacrt pun smea i vrljotina. Evolucija, nasuprot tome, lako moe d a ih

10. Pitanja o dizajnu objasni kao nita vie od neuspelih eksperimenata u nasuminom p rocesu duplikacije gena koji se zadravaju u genomu kao evolucioni ostaci.21 Drugi razlog zato Milerov argument nije ubedljiv je da, ak i da pseudogeni nemaju nikakvu funkciju, evolucija nije objasnila nita o tome kako su pseudogeni nastali . Da se proizvede ak i pseudokopija gena, potrebno je desetak sofisticiranih prot eina: da raz dvoje dva DNK lanca, da rasporede maineriju za kopiranje na pravo mes to, da naniu nukleotide u lanac, da ubace pseudokopiju nazad u DNK, i jo mnogo tog a. U svom lanku Miler nam nije rekao kako je ijedna od tih funkcija mogla da nast ane na darvinistiki, korakpokorak, nain; niti je ukazao na lanke u naunoj literaturi g de bismo mogli da pronaemo informacije o tome. To i ne moe da uini, jer se takve in formacije ne mogu nigde pronai. Ljudi kao to je Daglas Futujma, koji navode zakrlja le organe kao dokaz za evoluciju, imaju isti problem. Futujma nikada ne objanjava kako su se prava karlica ili oko uopte razvili, kako bi kasnije mogli da daju za krljale organe, pa ipak i funkcionalni i zakrljali organ zahtevaju objanjenje. Ja n e tvrdim da znam sve o dizajnu ili evoluciji 257 Ovaj argument je neubedljiv iz tri razloga. Kao prvo, to to mi jo uvek nismo utvrd ili svrhu strukture ne znai da ona ne postoji. Nekada se smatralo da su krajnici beskorisni organi, ali je otkriveno da imaju znaajnu funkciju u imunitetu. Karlic a pitona moda ima neku korisnu funkciju koju nismo ustanovili. Ovo se takoe odnosi i na molekularni nivo; pseudogeni hemoglobina i drugi pseudogeni se, iako se ne koriste za proizvodnju proteina, moda koriste za druge stvari o kojima ne znamo. Par moguih upotreba koje mi padaju na pamet dok sedim za radnim stolom su veziva nje za aktivne gene za hemoglobin tokom DNK replikacije radi stabilizacije DNK; usmeravanje dogaaja tokom DNK rekombinacije; i rasporeivanje proteinskih faktora u odnosu na aktivne gene. Da li je bilo koja od njih stvarna svrha pseudogena za hemoglobin - nije vano. Sutina je da se Milerovo ubeenje zasniva samo na pretpostav kama.

 daleko od toga; ja jednostavno ne mogu da zanemarujem dokaze za dizajn. Ako ubac im pismo u fotokopir aparat, na primer, i ona napravi deset dobrih kopija i jedn u kopiju koja ima na sebi par velikih mrlja, pogreio bih ako upotrebim umrljanu k opiju kao dokaz da je maina za fotokopiranje nastala sluajem. Argumenti zasnovani na navodnim nedostacima i zakrljalim genima i organima ispoljavaju istu greku kao i Diogenov argument da smenjivanje godinjih doba pokazuje inteligentan dizajn. Na uno je neosnovano iznositi pretpostavke o nainu na koji bi stvari trebalo da budu ureene. Darvinova crna kutija Trei razlog zato Milerov argument promauje metu je prilino razumljiv. Nastaje iz mean ja dve razliite ideje teorije da je ivot inteligentno dizajniran i teorije da je Z emlja mlada. Poto su naunici koji zastupaju obe ove ideje izneli mnotvo jakih dokaz a za svoje tvrdnje, veliki deo javnosti smatra da su te dve ideje neizbeno poveza ne. U Ken Milerovom argumentu o pseudogenima, podrazumevana i apsolutno neophodn a za njegov zakljuak, je ideja da je dizajner morao da proizvede ivot nedavno. To ne mora nuno da bude deo teorije o inteligentnom dizajnu. Zakljuak da su neke odli ke ivota bile dizajnirane se moe doneti u odsustvu znanja o tome kada se dizajnira nje odigralo. Dete koje posmatra lica na planini Ramor odmah zna da su dizajniran a, ali ne mora da ima predstavu o njihovoj istoriji; koliko ono zna, lica su mog la da budu dizajnirana dan pre nego to je ono dolo, ili su moda tu od nastanka svet a. Muzej umetnosti bi mogao da izloi bronzanu statuu make navodno izraenu u Egiptu pre vie hiljada godina dok statua ne bi bila pregledana tehnoloki naprednim metoda ma pri emu bi se ispostavilo da je falsifikat. Ipak, u bilo kom sluaju, bronzana m aka je svakako dizajnirana inteligentnim iniocem. Vreme stvaranja Neumanjivo sloeni biohemijski sistemi o kojima sam govorio nisu morali da budu pr oizvedeni nedavno. Teoretski je mogue, 258

na osnovu prouavanja samih sistema, da su proizvedeni pre vie milijardi godina i d a su prenoeni do danas normalnim procesima elijske reprodukcije. Kada se razmotri sama po sebi odvojeno od logiki nepovezanih ideja uvia se da je teorija o intelige ntnom dizajnu prilino izdrljiva, i da lako odgovara na argument o nesavrenosti. 10. Pitanja o dizajnu Nastanak nekih biolokih poboljanja mutacijom i prirodnim odabiranjem evolucijom je po nekima sasvim saglasna sa teorijom inteligentnog dizajna. Stiven Dej Guld (St ephen Jay Gould) sa Harvarda je napravio veliku stvar od pandinog palca. Veliki pa nda se hrani bambusom. Da bi otkinuo lie sa izdanaka bambusa panda ih hvata apom sa kotanim izratajem koji proistie iz zgloba; normalnih pet prstiju su takoe prisutni. Guld tvrdi da bi dizajner dao pandi pravi palac nasuprot ostalih prstiju, i zbo g toga zakljuuje da pandin palac evoluirao. Guldov zakljuak, meutim, pati od istih problema o kojima sam ranije govorio. On pretpostavlja da bi dizajner radio onak o kako bi on to inio, te da je pandin palac trebalo da bude drugaije rasporeen. On za tim ta ubeenja uzima kao pozitivan dokaz za evoluciju. Guld nikada nije izneo naun e dokaze kao potporu svojoj ideji: nije pokazao ili proraunao koliki produetak zgl oba bi bio potreban za pomo pandi; nije dao objanjenje promena ponaanja koje bi bil e potrebne da bi se iskoristila prednost promene kotane strukture; i nije spomenu o kako su pande jele pre nego to su stekle palac. Nije uradio nita osim ispredanja prie. Sloen svet ivimo u sloenom svetu gde se moe desiti puno razliitih stvari. Pri zakljuivanju kako su razliite stene dobile oblik koji imaju, geolog mora da razmotri itav niz faktor a: kiu, vetar, pomeranje gleera, aktivnost mahovine i liajeva, vulkansko dejstvo, n uklearne eksplozije, udar asteroida, ili ruku vajara. Oblik jedne stene je mogao prvenstveno da bude odreen jednim mehanizmom, a 259

Otkrie dizajna proiruje broj faktora koji nauka mora da razmatra pri pokuaju da obj asni ivot. Za razliku od darvinistike evolucije, teorija inteligentnog dizajna je nova za savremenu nauku, tako da postoji niz pitanja na koja treba odgovoriti i puno posla stoji pred nama. Za one koji rade na molekularnom nivou, izazov e biti da strogo odrede koji sistemi su bili dizajnirani, a koji su mogli da se razvij u drugim mehanizmima. Da bi doli do zakljuka o dizajnu bie potrebno utvrivanje kompo nenti meuzavisnog molekularnog sistema i uloga koje igraju, kao i utvrivanje da si stem nije sastavljen od nekoliko zasebnih sistema. Da bi se dolo do vrste pretpost avke o nedizajnu bie potrebno dokazati da sistem nije neumanjivo sloen ili da nema znaajne specifinosti meu njegovim komponentama. Da bismo odredili granine sluajeve d izajna bie potrebno eksperimentalno ili teorijski istraiti modele kojima bi sistem mogao da se razvije oblik druge stene drugim mehanizmom. Mogunost meteorskog udara ne znai da se vulka ni mogu zanemariti; postojanje vajara ne znai da mnoge stene nisu oblikovane mete orolokim faktorima. Slino tome, evolucioni biolozi su utvrdili da je niz faktora m ogao da utie na razvoj ivota: zajedniko poreklo, prirodno odabiranje, migracije, ve liina populacije, efekat osnivaa (efekti koji mogu da se javljaju usled ogranienog broja organizama koji zainju novu vrstu), genetiki drift (irenje neutralnih, neselekt ivnih mutacija), protok gena (unos gena u populaciju iz druge populacije), vezan ost gena (raspored dva gena na istom hromozomu), mejotiko voenje (povlaeni odabir je dne od dve kopije gena nasleenih od roditelja organizma koji se javlja tokom proi zvodnje polnih elija), transpozicija (prenos gena izmeu nesrodnih vrsta bespolnim putem), i jo puno drugih. injenica da je inteligentni inilac moda dizajnirao neke bi ohemijske sisteme ne znai da je bilo koji od drugih faktora nefunkcionalan, redak ili beznaajan. Darvinova crna kutija ta e nauka uiniti? 260

na kontinuiran nain, ili ukazati na mesta gde bi razvoj sistema neizbeno bio ispre kidan. 10. Pitanja o dizajnu Dalja istraivanja bi mogla da se kreu u nekoliko smerova. Mogao bi se zapoeti rad n a utvrivanju da li bi informacija za dizajnirane sisteme mogla da miruje dug vrem enski period, ili bi informacija morala da se doda neposredno pre nego to bi sist em postao funkcionalan. Poto najjednostavniji mogui scenario o dizajnu pretpostavl ja samo jednu eliju koja je ve sadrala celokupnu informaciju za proizvodnju potomaki h organizama, druga istraivanja bi mogla da testiraju ovaj scenario pokuavajui da p roraunaju koja koliina DNK bi bila potrebna za kodiranje. Ako je sama DNK nedovolj na, moglo bi se zapoeti sa istraivanjima kako bi se utvrdilo da li se informacija moe u eliji skladititi na druge naine na primer, kao poziciona informacija. Druga pr ouavanja bi mogla da se koncentriu na pitanje da su vei, sastavljeni sistemi (koji sadre dva ili vie neumanjivo sloenih sistema) mogli postepeno da se razviju ili pos toje sloene, komponentne neumanjivosti. Ovo su samo oigledna pitanja koja proistiu iz teorije o dizajnu. Nesumnjivo, vie, b olje strukturiranih pitanja e se javiti kako sve vei broj naunika bude postajao zai nteresovan za dizajn. Teorija o inteligentnom dizajnu obeava da e oiveti oblast nau ke umrtvljenu usled nedostatka valjanih reenja za orsokake. Intelektualno nadmetan je stvoreno otkriem dizajna e izazvati otriju analizu profesionalne naune literature i zahtevae da tvrdnje budu poduprte vrstim podacima. Teorija e pokrenuti eksperime ntalne pristupe i nove hipoteze koje u suprotnom ne bi bile isprobane. Stroga te orija o inteligentnom dizajnu e biti korisno sredstvo za napredak nauke u oblasti koja je decenijama bila na umoru. 261

11. poglavlje Nauka, filozofija, religija Tokom poslednje decenije savremena biohemija je otkrila tajne elije. Napredak je ostvarivan uz velike napore. Zahtevao je da desetine hiljada naunika posveti veli ki deo svog ivota temeljnom radu u laboratoriji. Znanje koje danas posedujemo o iv otu na molekularnom nivou je sastavljeno na osnovu bezbrojnih eksperimenata u ko jima su proteini preiavani, geni klonirani, elektronske mikrografije snimane, elije uzgajane u kulturi, strukture odreivane, sekvence poreene, parametri menjani i vren e kontrole. Radovi su objavljivani, rezultati proveravani, kritike pisane, slepe ulice istraivane i nove smernice otkrivane. Dilema Rezultat ovih kumulativnih napora u cilju prouavanja elije da bi se istraio ivot na molekularnom nivou je glasan, jasan, prodoran uzvik Dizajn! Rezultat je toliko ned vosmislen i tako znaajan da se mora okarakterisati kao jedno od najveih dostignua u istorji nauke. Ovo otkrie parira otkriima Njutna i Ajntajna, Lavoazjea i redingera, Pastera i drugih. Uoavanje inteligentnog dizajna ivota je izuzetno koliko i uoavan je da se Zamlja kree oko Sunca ili da bolest izazivaju bakterije ili da se zraenje izrauje u kvantima. Oekivalo bi se da se veliina pobede, ostvarene uz tako veliku cenu uz neprekidan napor tokom niza decenija, proslavlja u laboratorijama irom sv eta. Ovaj trijumf nauke bi morao da izaziva povike Eureka! iz desetina hiljada grl a, da prui povod za puno tapanja po ramenu i meusobnog pobednikog udaranja ruke o ru ku i nazdravljanja, i moda ak da bude izgovor za uzimanje slobodnog dana. 262

Ali nijedan ampanjac nije otvoren, niije ruke nisu aplaudirale. Umesto toga, neobin a, neprijatna tiina okruuje nenadmanu sloenost elija. Kada se tema pomene u javnosti, stopala poinju da trupkaju i disanje postaje donekle oteano. Privatno su ljudi net o oputeniji; mnogi izriito priznaju ono to je oigledno, ali zatim zure u zemlju, odm ahuju glavama i ostavljaju da ostane na tome. 11. Nauka, filozofija, religija

Zato nauna zajednica ne prigrli poudno svoje zapanjujue otkrie? Ideja da bie kao to je Bog postoji nije nepopularna daleko od toga. Ankete pokazuju da vie od 90 procena ta Amerikanaca veruje u Boga, a da oko polovina njih redovno prisustvuje religij skim slubama. Politiari prizivaju Boga veoma redovno (ee u vreme izbora). Mnogi trene ri ragbija se sa svojim timovima mole pred utakmice, muziari komponuju himne, ume tnici slikaju prikaze religijskih dogaaja, organizacije biznismena se okupljaju r adi molitava. Bolnice i aerodromi imaju kapele; vojska i kongres zapoljavaju svete nike. Mi kao zemlja odajemo poast ljudima kao to je Martin Luter King, ije je delov anje bilo duboko ukorenjeno u veru u Boga. Uz svo ovo javno odobravanje, zato je nauci teko da prihvati teoriju koja podupire ono u ta veina ljudi ionako veruje? Po stoji nekoliko razloga. Prvi je problem kome su mnogi od nas skloni obini ovinizam . Drugi razlozi zavise od istorijskih i filozofskih odnosa koji su osobeni za na uku. Ovi razliiti razlozi utiu jedni na druge na sloene naine, ali pokuajmo da ih mal o razmrsimo. Ljudi koji posvete svoj ivot plemenitom cilju esto mu postaju estoko p rivreni. Na primer, predsednik koleda moe da posveti sve svoje napore ojaavanju svoj e ustanove, jer je obrazovanje ljudi ugledna delatnost. Profesionalni vojni ofic ir radi na poboljanju svoje grane delatnosti, jer je odbrana zemlje dostojna svrh a. Meutim, ponekad, odanost odreenoj delatnosti dovodi do sukoba interesa sa cilje m kojem delatnost slui. Oficir bi mogao da Vernost 263

uvede trupe u bitku kako bi peadija dobila zasluge za pobedu, iako bi moda bilo ra zboritije pustiti da vazdune snage prve krenu u akciju. Predsednik koleda bi mogao da ubedi kongresmena svoje drave da nameni savezni novac za novu zgradu na fakul tetskom zemljitu, iako bi novac mogao bolje da slui obrazovanju ako se iskoristi z a neto drugo. Darvinova crna kutija Nauka je plemenit cilj koji moe da izazove estoku privrenost. Svrha nauke je da obj asni fiziki svet veoma ozbiljan poduhvat. Meutim, druge akademske discipline (prve nstveno filozofija i teologija) se takoe bave objanjavanjem delova sveta. Iako se najvei deo vremena te discipline nemaju dodirnih taaka, ponekad dou u sukob. Kada s e to desi, neki posveeni ljudi postavljaju svoju disciplinu ispred cilja kom bi t rebalo da slui. Dobar primer naunog ovinizma se moe videti u knjizi Roberta apira, Poreklo: skeptini vodi o postanku ivota na Zemlji (Origins: A Skeptics Guide to the Creation oof Life on Earth). Nakon to je izneo veoma itljivu, veoma razornu kritiku naunih istraivanj a postanka ivota, apiro objavljuje svoju vrstu odanost ne cilju objanjavanja fizikog veta, ve ateistikoj nauci:

apiro ivo nastavlja, govorei da stvari trenutno ne izgledaju tako crne, i u velikoj meri protivrei svemu to je napisao do tog trenutka. Moe da bude miran znajui da nik ada nee doi vreme kada e se svi eksperimenti pokazati neuspenim, kao to nikada nee doi vreme kada e postojanje udovita iz Loh Nesa biti 264 Jo uvek bi mogao da doe dan kada e svi razumni hemijski eksperimenti za utvrivanje m ogueg porekla ivota jednoglasno utvrditi neuspeh. Novi geoloki dokazi mogu da ukau n a iznenadnu pojavu ivota na Zemlji. Konano, moda emo istraiti svemir, a da ne naemo ni kakve tragove ivota, ili procese koji vode do ivota, nigde drugde. U takvom sluaju, neki naunici bi mogli da odlue da se okrenu religiji u potrazi za odgovorom. Meuti m, drugi, u koje spadam i ja, e pokuati da razvrstaju preostala manje verovatna na una objanjenja u nadi odabiranja onog koje je jo uvek verovatnije od preostalih.1

potpuno odbaeno. A vreme kada e svemir biti potpuno istraen je udobno daleko. 11. Nauka, filozofija, religija Neko nepristrasan bi mogao da pomisli da, ako nijedna od najverovatnijih hipotez a nije uspela, moda je potrebno sutinski drugaije objanjenje. Na kraju krajeva, post anak ivota je bio istorijski dogaaj ne kao, recimo, istraivanje leka za rak, gde na unici mogu da pokuavaju dok ne uspeju. Moda se nastanak ivota jednostavno nije odigr ao neusmerenim hemijskim reakcijama, kako se apiro nada. Meutim, za aktivnog uesnik a u istraivanju, zakljuak o dizajnu moe da bude duboko razoaravajui. Pomisao da znanj e o mehanizmima korienim za proizvodnju ivota mogu zauvek da ostanu izvan njihovog domaaja je zaista razoaravajue za mnoge naunike. Svejedno, moramo da budemo paljivi i da ne dozvolimo da nam odbojnost prema teoriji ne stvori predrasude protiv poten og tumaenja podataka. Odanost odreenoj delatnosti je u redu, ali sama odanost nije argument. Sve u svemu, efekat naunog ovinizma na teorije o razvoju ivota predstavl ja znaajan socioloki proizvod koji treba razmotriti, ali je na kraju njegov intele ktualni znaaj za temu inteligentnog dizajna nikakav. Drugi razlog za protivljenje nauke da se pozabavi ranije pomenutim slonom proizi lazi iz istorije. Od kada je prvi put predloena, neki naunici su se sukobljavali s a nekim teolozima oko Darvinove teorije evolucije. Po nekima, ovakav odnos je ve rovatno uspostavljen kada je anglikanski svetenik Semjuel Vilberfors (Samuel Wilb erforce) raspravljao sa Tomasom Henrijem Hakslijem (Huxley), naunikom i otrim zast upnikom evolucije, oko godinu dana nakon to je Darvinova pionirska knjiga objavlj ena. Izveteno je da je svetenik dobar teolog ali slab biolog zavrio svoj govor pita njem: Pitam se, da li Haksli vue svoje poreklo od majmuna Lekcija iz istorije 265

preko babe ili dede? Haksli je promrljao neto kao: Gospod mi ga je predao u ruke, i nastavio da publici i biskupu dri uenu lekciju iz biologije. Na kraju svog izlagan ja Haksli je objavio da ne zna da li je srodnik majmunu preko babe ili dede, ali da bi radije bio poreklom od majmuna nego od oveka koji poseduje dar razuma, a k oristi ga kako ga je ovaj svetenik koristio tog dana. Mnoge dame su padale u nesves t, evolucionisti klicali, a izvetai trali da objave naslov: Rat izmeu nauke i teologi je. Dogaaj koji je u Americi definisao javno sagledavanje evo lucione nauke i teolo gije je bio sudski proces Skoups (Scopes). Don Skoups, nastavnik biologije u sred njoj koli u malom gradiu Dejtonu, u Tenesiju, se 1925. godine dobrovoljno prijavio da bude uhapen zbog krenja prethodno neprimenjivanog dravnog zakona koji je zabran jivao predavanje evolucije. Uee istaknutog advokata Klerensa Deroua (Darrow) na str ani odbrane i Vilijema Deningsa Brauna, koji je tri puta izgubio predsednike izbor e, na strani tuilatva garantovalo je medijski cirkus koji je usledio. Iako je Skou psov tim izgubio na suenju, presuda je odbaena zbog tehnikih nedostataka. Znaajnije je da je taj publicitet stvorio u javnosti sliku da postoji antagonizam izmeu nau ke i religije. Darvinova crna kutija Suenje Skoupsu i HaksliVilberfors debata su se odigrali davno, ali su skoriji dogaa ji odravali sukob u stanju laganog kljuanja. Tokom proteklih nekoliko decenija, gr upe religioznih naunika koje smatraju da je Zemlja relativno mlada (reda veliine d eset hiljada godina) elele su da se i njihovo gledite predaje njihovoj deci u dravn im kolama. Socioloki i politiki faktori ukljueni u situaciju su prilino sloeni mona ina takvih potencijalno zavaujuih tema kao to su religijska sloboda, roditeljska pr ava, vladina kontrola obrazovanja i dravna nasuprot saveznih prava a uinjeni su jo emocionalnijim jer je sukob oko dece. Mnogi evolucioni naunici su se suprostavili konceptu mlade Zemlje smatrajui da se ti zakljuci moogu izvesti iz fizikih merenja i da su im verujui naunici uli u posed ekspertize pozivajui ih na odgovornost. Kada su im zastupnici mlade Zemlje ponudili fizike 266

dokaze koji podravaju tvrdnju, ovi su ih izvidali omalovaavajui ih kao inkompetentne i sa predubeenjima. Naravi su se razbuktale na obe strane, i nakupilo se mnogo n etrpeljivosti. Ta netrpeljivost je ak i institucionalizovana: na primer, organiza cija zvana Nacionalni centar za nauno obrazovanje (National Center for Science Ed ucation) je uspostavljena pre desetak godina u vreme kada je nekoliko saveznih d rava donelo zakone u vezi naune opravdanaosti koncepta biblijskog stvaranja (kreac ionizma) koji ukljuuje uenje o mladoj Zemlji za borbu protiv zastupnika ovog konce pta kada god pokuaju da utiu na politiku dravnih kola. 11. Nauka, filozofija, religija asopis je odbio da ga zaposli. asopis Scientific American je bio uplaen da bi samo prisustvo zastupnika stvaranja meu zaposlenim osobljem tetilo njegovom ugledu meu n aunicima, iako je Mims bio dobro kvalifikovan i nije imao planove da pie o evoluci ji. Nesumnjivo je da su scene iz filma Naslediti vetar (film zasnovan na slobodn om tumaenju Skoups suenja) i medijski iselci o borbama izmeu zastupnika stvaranja ( kreacionista) i njihovih politikih neprijatelja treperile u umovima urednika asopi sa. Takvi brojni izvetaji o minornim sukobima, kao to je Mims afera iako nemaju ni kakve direktne veze sa pravim intelektualnim pitanjima o tome kako je nastao ivot na Zemlji dodaju ulje na istorijsku vatru nazovisukoba izmeu nauke i religije, st varajui kod ljudi dojam da se moraju opredeliti za jedan od tabora. 267

Ti sukobi odjekuju i danas. asopis Scientific American je 1990. godine zamolio na unog pisca Foresta Mimsa (Forrest Mims) da pie nekoliko tekstova za odeljak asopisa Naunik amater. Naunik amater se bavi temama kao to su merenje duine munja, izgradnja enosivih solarnih opservatorija, i proizvodnja kunog seizmometra za beleenje pokre ta zemlje zabavni projekti za one iji je hobi nauka. Sporazum je bio da bi, ako s e urednitvu i itaocima svide tekstovi, Mims bi bio zaposlen kao stalni pisac. Prob ni tekstovi su proli dobro, ali kada je Mims doao u Njujork na zavrni intervju bio je upitan da li veruje u evoluciju. Mims je odgovorio Pa, ne jer je verovao u bibl ijski izvetaj o stvaranju.

Istorijski dogaaji u kojima su se evolucioni naunici sukobili sa religioznim naunic ima su stvarni i izazivaju stvarne emocionalne reakcije. Zbog toga neki dobronam erni ljudi misle da izmeu ove dve grupe treba odravati demilitarizovanu zonu, bez bratimljenja. Meutim, kao i u sluaju naunog ovinizma, znaaj ovih sukoba za stvarno na uno razumevanje razvoja ivota je u sutini nikakav. Ja se ne nadam naivno da se bioh emijska otkria mogu proceniti slobodno, bez senki istorije, ali se do najvee mogue mere to treba uiniti. Za razliku od ovinistikih i istorijskih argumenata, filozofsk i argumenti koji pokuavaju da obezglave zakljuak o inteligentnom dizajnu su znaajni ; oni utiu na pitanja na intelektualnom nivou, ne samo na emocionalnom. Postoji n ekoliko razliitih filozofskih pitanja. Razmotrimo ih. Darvinova crna kutija Riard Dikerson (Richard Dickerson) je istaknuti biohemiar, izabrani lan prestine Nac ionalne akademije nauka koji se specijalizovao u kristalografskim istraivanjima p roteina i DNK. Sa saradnicima je u laboratoriji ostvario znaajne doprinose naem ra zumevanju strukture molekula ivota. Nije najistaknutiji naunik u Sjedinjenim Dravam a, i njegovi doprinosi nisu bili najobjavljivaniji, ali Dikerson na vie naina pred stavlja paradigmu posveenog naunika. On predstavlja vrstu osobe, i vrstu instituci je, kakvu na hiljade postdiplomaca ima na umu kao svoj posao danju i nou u labora toriji, sanjajui o danu kada e i oni biti ugledni lanovi naune zajednice. Pravilo Dikersonova objavljena gledita lepo prikazuju nain na koji mnogi naunici sagledavaj u svet religije. Pre par godina je napisao kratak esej u kome iznosi saetak svoji h gledita na evolucionu nauku nasuprot religije i koji je objavio i u asopisu Jour nal of Molecular Evolution (svetovni nauni asopis) i asopisu Perspectives on Scienc e and Christian Faith (asopis koji objavljuje 268

Ameriko Nauno Udruenje, organizacija naunika koji su takoe i religiozni). Prema tome, bezbedno je zakljuiti da Dikerson nije uputio svoje napomene samo ljudima koji s u ve delili njegove ideje iskreno je pokuao da predstavi ono za ta je mislio da su razumna i ubedljiva gledita osobama sa suprotnim gleditima: Nauka je, u osnovi, ig ra. To je igra sa jednim presudnim i definiuim pravilom: Pravilo broj 1: Razmotrim o koliko daleko i do koje mere moemo da obajsnimo fiziki i materijalni svemir isto fizikim i materijalnim uzrocima, bez pozivanja na natprirodno. Operativna nauka n e zauzima stav prema postojanju ili nepostojanju natprirodnog; samo zahteva da s e taj faktor ne priziva pri naunim objanjenjima. Pozivanje na uda specijalne svrhe, kao objanjenja, predstavlja oblik intelektualnog varanja. ahista je potpuno u moguno sti da fiziki ukloni protivnikog kralja sa table i razbije ga usred turnira. Ali t o ga nee uiniti ahovskim prvakom, jer pravila nisu potovana. Trka bi mogao da doe u is kuenje da krene preicom preko unutranjeg terena krune staze kako bi stigao na cilj p re svojih brih kolega. Meutim, on se uzdrava od toga, poto to ne bi predstavljalo pob edu u okviru pravila sporta.2 11. Nauka, filozofija, religija Izrazimo Dikersonovo pravilo na sledei nain: nauka mora da se poziva samo na priro dne uzroke, i da daje objanjenja ukazivanjem samo na prirodne zakone.3 Ovakva for mulacija ini jasnim ono to se podrazumeva izrazom Razmotrimo koliko daleko. U svom eseju, prema tome, Dikerson ne kae da su nauni dokazi pokazali da natprirod no nikada nije uticalo na prirodu (za one koji su zabrinuti zbog izraza natpriro dno, zamenite to slobodno sa via inteligencija). Umesto toga, on tvrdi da u princip u, nauka ne treba da se poziva na natprirodno. Jasna posledica je da se ne treba prizivati, bez obzira da li je tano ili nije. Za nau procenu njegovog argumenta j e od znaaja da je Dikerson lan i Amerikog Naunog Udruenja, pa prema tome veruje u Bog a. On nema a priori 269

razlog da smatra da ne postoji nita iznad prirode, ali misli da nauka nije dobra ako nudi natprirodno kao objanjenje za prirodan dogaaj. (Uzgred, naunici koji veruj u u Boga ili realnost iznad prirodne su mnogo brojniji nego to popularne medijske prie navode nema razloga smatrati da se cifra od 90 procenata opte populacije koj a veruje u Boga bitno razlikuje za naunike.)4 Znaajno je napomenuti da sam Dikerso nov argument nije nauni nije otkriven ekserimentom u laboratoriji; nije rezultat meanja hemikalija u epruveti; ne predstavlja proverljivu hipotezu. Umesto toga, a rgument je filozofski. Moda predstavlja dobru filozofiju, a moda ne. Razmotrimo ga izbliza. Darvinova crna kutija Veina ljudi bi bila iznenaena da uje da je nauka, u osnovi, igra. Svakako da bi pores ki obveznici koji finansiraju nauku u iznosu od nekoliko desetina milijardi dola ra godinje bili iznenaeni. Oni verovatno misle da daju svoj novac za pronalaenje le kova i naina za leenje raka, side i sranih bolesti. Graani zabrinuti zbog bolesti ko je imaju ili koje mogu da dobiju u starosti ele da nauka bude u stanju da lei bole sti, a ne da igra igru koja nema veze sa stvarnou. Sumnjam da su Darvin ili Njutn ili Ajntajn gledali na nauku na taj nain. Divovi nauke su bili nadahnuti udnjom ka spoznaji realnog sveta, a neki (kao Galileo) su platili cenu za svoja saznanja. Udbenici studentima ne predstavljaju nauku kao igru ve kao plemenitu potragu za is tinom. Veina ljudi, od obinih poreskih obveznika do istaknutih naunika, bi radije g ledala na nauku ne kao na igru ve kao predan pokuaj iznoenja istinitih tvrdnji o fi zikom svetu. Tvrdnja da je nauka igra se ne moe odrati ak ni pri povrnom ispitivanju. Niko ne bi veoma dugo zastupao takav stav ozbiljno kada bi bio suoen sa pitanjima u vezi nje ga. Sam Riard Dikerson bi verovatno brzo povukao svoju izjavu ako bi morao da je brani pred skeptinom publikom. Svavako da Dikerson ima neto drugo na umu. Moda misl i da je nauka, kao i igre, aktivnost ograniena pravilima. Druge ozbiljne aktivnos ti, kao krivina suenja i 270

politike kampanje, takoe predstavljaju aktivnosti ograniene pravilima. Da li to vai i za nauku? Ako je tako, koja su to pravila? 11. Nauka, filozofija, religija

Koncentriimo se na drugo pitanje. Dikerson spominje samo jedno pravilo, ono koje zabranjuje natprirodno. Gde ga je pronaao? Da li je napisano u udbenicima? Da li s e nalazi u statutima naunih drutava? Ne, naravno da ne. Moete da prelistate sve udbe nike koji se koriste za nauno obrazovanje u svim veim univerzitetima ove zemlje i neete pronai jedno presudno i definiue pravilo. Niti ete pronai bilo kakvo drugo prav koje propisuje kako treba vriti nauku (osim za bezbedonosne mere, podsticanja na iskrenost i tome slino). Svejedno, zapitajmo se kako nam Dikersonovo pravilo pomae? Da li nam pravilo kae k oja pitanja se nalaze van domena nauke? Da li nam prua smernice za razlikovanje n auke od pseudo nauke? Da li uopte daje definiciju ta je to nauka? Odgovor na sva o va pitanja je ne. Pre nekoliko godina je u prestinom naunom asopisu objavljen lanak dobitnika Nobelove nagrade; lanak je analizirao racionalnost ljudi koji svojevolj no nisu imali dece da bi proveli ivot pomagajui drugima iz ugla evolucionih reprod uktivnih strategija.5 Takva nauka ne kri Dikersonovo pravilo. Dikersonovo jedno pres udno i definiue pravilo bi dragovoljno tolerisalo osporenu nauku frenologije (pokuaj da se inteligencija i karakter ljudi proceni na osnovu oblika njihovih lobanja) iz 19. veka. Njegovo pravilo nam ne daje nikakve smernice po pitanju opravdanos ti marksizma i frojdizma, nauka istorije i uma. Pravilo nam ne pomae da unapred odl uimo da li e stavljanje pijavica na bolesne ljude i putanje njihove krvi pomoi smanj enju groznice ili nee. Prema tome, izgleda da pod Dikersonovim pravilom mnoge stv ari mogu da prisvoje naziv nauka, sve dok se pozivaju samo na materijalne sile, be z obzira koliko bile nejasne i maglovite. U stvari, Dikersonovo pravilo vie lii na profesionalni afori zam kao muterija je uvek u pravu. To je pravilo po kojem su sta ri profesionalci iveli, za ta misle da je delotvorno, i ono uokvi ruje deo mudrosti koju ele da prenesu mlaoj profesionalnoj 271

Niko ne moe da predvidi ponaanje ljudi, ali mi se ini da je strah da e se natprirodn o pojavljivati svuda u nauci veoma prete ran. Ako bi mi moj postdiplomac doao u ka ncelariju i rekao da je aneo smrti ubio njegovu bakterijsku kulturu, ne bih bio s klon da mu poverujem. Malo je verovatno da e asopis Journal of Biological Chemistr y pokrenuti novi odeljak o duhovnoj regulaciji enzimske aktivnosti. Nauka je tok om poslednjih petsto godina nauila da svemir funkcionie uz veliku regularnost toko m najveeg vremenskog perioda, i da jednostavni zakoni i predvidivo ponaanje objanja vaju veinu fizikih fenomena. Istoriari nauke su naglasili da je nauka roena iz relig iozne kulture srednjevekovne Evrope iji su religijski pogledi ukljuivali racionaln og Boga koji je stvorio racionalan, razumljiv svemir ogranien zakonima.6 I nauka i religija oekuju da e se svet skoro uvek okretati u skladu sa utvrenim zakonom gra vitacije. generaciji. Iza Dikersonovog pravila stoje nejasne predstave Vikinga koji gromov e i munje pripisuju delovanju bogova, i vraeva koji pokuavaju da isteraju zle duho ve iz bolesnih ljudi. Blie savremenoj nauci su seanja da je sam Isak Njutn predloio da je Bog povremeno delovao kako bi stabilizovao Sunev sistem. Strepi se da, kad a bi se jednom natprirodno dopustilo kao objanjenje, vie se ne bi moglo zaustaviti esto bi bilo pozivano za objanjenje mnogih stvari koje imaju prirodna objanjenja. Da li je to razumno strahovanje? Darvinova crna kutija Ali, postoje izuzeci. Ponekad se za objanjenje neke posledice moraju prizvati jed instveni uzroci. Fosili pokazuju da su dinosaurusi naglo izumrli u jednom istori jskom momentu. Jedna od teorija koja je ponuena kao mogue objanjenje je da je velik i meteor pogodio Zemlju, podiui oblake praine visoko u atmo sferu, to je zatim prouzr okovalo pomor biljaka i, prekidajui lanac ishrane, ugrozilo dinosauruse. Neki ind irektni dokazi podravaju ovu hipotezu: nivo elementa Iridiuma, koji je redak na Z emlji a znatno ei u meteorima povien je u slojevima za koje se smatra da potiu iz tog geolokog perioda. Hipoteza je prihvaena od mnogih naunika. Ipak, niko nije pohrlio da meteore upotrebi kao 272

objanjenje za mnotvo drugih pitanja. Niko zbog prethodne hipoteze nije tvrdio da j e Grand kanjon nastao usled udara meteora, niti da su zato izumrli divlji konji u Severnoj Americi. Niko nije ustvrdio da siuni , nevidljivi meteori uzrokuju astm u niti da iniciraju tornado. Hipoteza o udelu meteora u izumiranju dinosaurusa e valuirana je na osnovu fizikih injenica vezanih za taj specifian istorijski dogaaj. Sasvim je razumno oekivati da injenice moraju biti ispitivane za svaki pojedinani s luaj kada se meteori prizivaju kao mogue objanjenje nekog istorijskog fenomena. 11. Nauka, filozofija, religija

Slino tome, hipoteza o ukljuenosti inteligentnog inioca u razvoju ivota ili drugim i storijskim dogaajima se mora proce niti sluajposluaj. Kao to je napomenuto u 9. poglav ju, dokazi koji su ubedljivi za neke biohemijske sisteme, neuoljivi su u sluaju dr ugih. Ako naunik pretpostavi ukljuenost inteligencije u nekom drugom dogaaju, odgov ornost podupiranja te tvrd nje opazivim dokazima lei na njemu. Nauna zajednica nije toliko krhka da bi se njen zdravi skepticizam preobratio u naivnost.

Drugi razlog za zabrinutost koji bi mogao da stoji iza Dikersonovog eseja je u v ezi naunog metoda. Hipoteza, paljivo testiranje, ponovljivost sve ovo je dobro sluilo nauci. Ali kako se moe testirati inteligentni dizajner? Da li se Tvorac moe stavi ti u epruvetu? Ne, naravno da ne. Problem je to, kad god nauka pokua da objasni is torijski dogaaj, paljivo testiranje i pono vljivost su po definiciji nemogui. Nauka moe da bude u stanju da prouava kretanje sadanjih kometa, i da testira Njutnove zak one kretanja koji opisuju kako se komete kreu. Ali nauka nikada nee biti u mogunost i da prouava neku kometu koja je navodno pogodila Zemlju pre nekoliko hiljada god ina. Meutim, nauka moe da opaa zaostale efekte komete na savremenu Zemlju. Slino tom e, nauka moe da vidi efekte dizajnera na ivot. Poslednji stav koji elim da iznesem o argumentu Riarda Di kersona je da, iako autor svakako nije to nameravao, on pred stavlja recept za plaljivost. Pokuava da ogranii nauku na jednolinost, ne doputajui su inski razliita objanjenja. Pokuava da smesti 273

etvrti i najmoniji razlog za odbijanje nauke da prihvati teo riju inteligentnog diz ajna je takoe zasnovan na filozofskim ogradama. Mnogi ljudi, ukljuujui i mnoge znaaj ne i veoma ugledne naunike, jednostavno ne ele da postoji neto iznad prirode. Oni n e ele da natprirodno bie utie na prirodu, bez obzira koliko bi kratko ili konstrukt ivno to dejstvo moglo da bude. Drugim reima, oni unose u svoju nauku a priori fil ozofsku posveenost koja ograniava koju e vrstu objanjenja o fizikom svetu prihvatiti. Ponekad to dovodi do veoma neobinog ponaanja. realnost u urednu kutiju, ali se svemir ne moe smestiti u kutiju. Postanak svemir a i razvoj ivota su fizika osnova koja je rezultovala svetom punim svesnih entitet a. Ne postoji a priori razlog za smatranje da se ti osnovni dogaaji moraju objasn iti na isti nain kao i drugi fiziki dogaaji. Nauka nije igra, i naunici bi trebalo d a slede fizike dokaze tamo gde ih vode, bez vetakih ogranienja. Darvinova crna kutij a Isterivai duhova Istaknuti naunik A. S. Edington je verovatno govorio u ime mnogih kada je izraavao svoje potpuno gaenje takvom idejom: Filozofski, predstava o naglom poetku sadanje ureenosti prirode mi je odbojna, kao to, mislim, mora biti za veinu; ak i oni koji b i sa radou doekali dokaz o delovanju Tvorca bi verovatno uvideli da jedno pokretanj e u nekoj dalekoj prolosti nije zaista vrsta odnosa izmeu Boga i Njegovog sveta ko ja donosi zadovoljstvo umu.7 Tokom istorije, mnogi naunici su varali i izvrtali u svojim naporima da se odupru naunoj teoriji koja je prirodno sledila iz podataka jer su smatrali da e biti pri morani da prihvate neprijatne filozofske ili teoloke zakljuke. Uspeh modela Veliko g praska kod evolucionih naunika nije imao nita sa religioznim implikacijama. Izgl edalo je da se slae Nemojte me ograivati 274

sa JudeoHriianskim shvatanjem poetka Univerzuma, dok je u nesuglasju sa religijama k oje su smatrale da je svemir vean. Teorija je sebe opravdala pozivanjem na opserv acione podatke na irenje Univerzuma - a ne pozivanjem na svete tekstove ili mistin a iskustva svetih ljudi. Model je proistekao iz tumaenja opservacionih podataka a ne iz proivoljnog kalupa raznih religioznih dogmi. 11. Nauka, filozofija, religija Izgleda da je ideja o ciklinom svemiru izgubila naklonost dananje fizike. Primeen j e nedostatak materije koji bi izazvao budue gravitaciono saimanje Svemira a ak i ka d bi potrebna koliina materije bila prisutna, prorauni su pokazali da bi sukcesivn i ciklusi bivali sve dui zavravajui sa nekontraktilnim Svemirom. A i kad bi ovaj mo del pao, stalno se pojavljuju nove teorijske aoke da preuzmu vodstvo od teorije V elikog praska. Skoriji predlog meu evolucionistima glasi da je Svemir znatno vei o d ono ga to mi opaamo, i da je deo Svemira koji vidimo samo mehur u beskonanom Svemiru . A fiziar Stiven Hoking (Hawking) je 275 Ipak treba primetiti da teorija Velikog praska, iako prijateljski naklonjena rel igioznom stanovitu, ne namee nuno takav zakljuak. Ni od koga ne zahteva da logikom d oe do bilo kakvog odreenog natprirodnog zakljuka samo na osnovu naunih opaanja i teor ija. To se vidi i pri prvobitnom Ajntajnovom i Hojlovom pokuaju da osmisle alterna tivne modele koji bi se uklopili u opaene podatke, a izbegli neprijatnu pomisao n a poetak Svemira. Kada je teorija stabilnog stanja (Svemira, prim.red.) konano dis kreditovana, iznikle su druge teorije koje bi preduhitrile i uklonile logian filo zofski zahtev za apsolutnim poetkom. Najpopularnija opcija je bila ideja o ciklino m svemiru, po kojoj bi se irenje koje je zapoelo Velikim praskom na kraju usporilo i, pod dej stvom gravitacije, celokupna materija bi se ponovo zgusnula. Odatle b i se, kako pria kae, moda odigrao jo jedan Veliki prasak, i beskrajna ponavljanja ov og ciklusa bi ponovo osvojili vremenski beskrajnu prirodu. Zanimljivo je (iako n auno nebitno) da bi gledite o ciklinom svemiru bilo saglasno sa mnogim religijama, ukljuujui religije drevnog Egipta, Asteka i Indijanaca.8

predloio da Svemir, iako je konaan, ne bi imao poetak ako bi stvarno postojalo neto t o u svojim matematikim jednainama naziva imaginarnim vremenom. Druga ideja je da pos toji beskonano mnogo svemira, a da Svemir u kome se nalazimo jednostavno ima uske uslove potrebne za ivot. Ova ideja je popularizovana pod imenom Antropijski princ ip. U sutini antropijski princip navodi da postoji veliki (ili beskonaan) broj svem ira sa razliitim fizikim zakonima, i da e samo oni sa uslovima podesnim za ivot u st vari i proizvesti ivot, moda ukluujui svesne posmatrae. Prema tome, moda negde postoji zilion pustih svemira; mi ivimo u zilion i prvom Svemiru jer poseduje fizike osob ine koje su podesne za ivot. Darvinova crna kutija

Antropijski princip veini ljudi jednostavno izaziva osmeh, verovatno jer nisu sas vim sigurni gde bismo smestili sve te svemire. Meutim, dostupne su i druge ideje za osobu koja jo uvek ne eli da se poziva na natprirodno. U kvantnoj fizici se ver u je da mikroskopski entiteti zvani virtuelne estice mogu da na stanu pozajmljujui ene rgiju iz okruenja (zbunjujue nazvanog vakum, iako fiziari ne koriste tu re u znaenju znina). Neki fiziari su tu ideju razvili samo malo dalje i predloili da je ceo svem ir jednostavno nastao, ne iz nikakvog okruenja, ve iz apsolutno nieg kvantna koleban ja iz nepostojanja u postojanje i bez uzroka. To pokazuje kako su naunici nauili da budu predu zimljivi u poreenju sa danima kada je Fred Hojl skromno pred lagao povr emeno bezuzrono nastajanje atoma vodonika. Nije izvren nijedan eksperiment koji bi podrao ideju mehurastih svemira, imaginarn og vremena ili bezbrojnih antropijskih svemira. Zaista, izgleda da ih nijedan ek speriment u principu ne moe registrovati. Poto se oni ili njihovi efekti ne mogu u oiti, onda oni predstavljaju metafizike postulate, nita pristupanije eksperi mentalno m istraivanju od natprirodnog bia. Nisu od nikakve koristi nauci. Oni jedino slue k ao izlaz za bekstvo od natprirodnog. Da bi objasnila Svemir osoba moe da pretpost avi neopaljive stvari, kao teorija da postoji beskonano mnogo svemira i teorija 27 6

Rei da je Svemir zapoeo Velikim praskom je jedno, ali rei da je inteligencija dizaj nirala ivot je drugo. Sam izraz Veliki prasak izaziva predstave eksplozije, a ne neizbeno osobe. Izraz inteligentni dizajn zvui hitnije i brzo priziva pitanja o to me ko je mogao da bude dizajner. Da li e osobe sa filozofskom posveenou protiv natpr irodnog ovom teorijom biti saterane u oak? Ne. Ljudska mata je previe mona. da na predstavlja samo mehur u veem svemiru. Neko moe da se nada da bi teorije koje danas izgledaju nemogue, kao to je teorija stabilnog stanja ili teorija osciliraj ueg svemira, sutra mogle da izgledaju verovatne kada se ponovo izvre prorauni ili s e sprovedu nova merenja. Ili neko moe jednostavno da napusti princip uzronosti (ka uzalni princip), kao to se vidi u teorijama koje predlau da je Svemir nastao bez u zroka. Veina drugih ljudi moe da smatra takve ideje besmislenim; svejedno, one ne naruavaju uoene injenice. 11. Nauka, filozofija, religija Vanzemaljci i putnici kroz vreme Za mnoge ljude, Frensis H. C. Krik (Francis Crick) je pametan ovek. Pre vie od etrd eset godina, dok je jo uvek bio postdiplomac na Kembridu, Krik i Dejms Votson su ko ristili kristalografske podatke za izvoenje zakljuka o strukturi DNK u obliku dvos truke spirale, dostignue za koje su kasnije dobili Nobelovu nagradu. Krik je nast avio doprinosei razumevanju genetikog koda i postavljajui provokativna konceptualna pitanja o funkciji mozga. Meutim, Frensis Krik takoe smatra da je ivot na Zemlji mogao da zapone kada su vanze maljci sa druge planete poslali svemirski brod koji je sadrao spore za zasejavanj e Zemlje. Krik ju je prvi put predloio sa hemiarem Leslijem Orgelom (1973. u lanku pod nazivom Usmerena panspermija u profesionalnom naunom asopisu zvanom Icarus. Dece niju kasnije Krik je napisao knjigu, Sam ivot (Life Itself), ponavljajui teoriju; u intervjuu 277

iz 1992. godine u asopisu Scientific American pred objavljivanje svoje poslednje knjige, Krik je potvrdio da smatra da je teorija razumna. Darvinova crna kutija Prvenstveni razlog zbog koga se Krik vezuje za ovo neobino gledite je da procenjuj e da je neusmeren nastanak ivota prak tino nepremostiva prepreka, ali eli naturalist iko objanjenje. Za nau raspravu zanimljiv deo Krikove ideje je uloga vanzemaljaca, za koje pretpostavlja da su poslali svemirske bakterije na Zemlju. Ali bi sa pod jednako dokaza mogao da kae da su vanzemaljci u stvari dizajnirali neumanjivo sloe ne biohemijske sisteme ivota koji su poslali ovamo, i da su takoe dizajnirali neum anjivo sloene sisteme koji su se razvili kasnije. Jedina razlika je prelaz na pre tpostavku da su vanzemljaci konstruisali ivot, dok je Krik prvobitno pretpostavlj ao da su ga samo poslali ovamo. Rei da je civilizacija sposobna za slanje svemirs kih brodova, takoe verovatno sposobna za dizajniranje ivota, ne predstavlja tako v elik skok naroito ako ta civilizacija nikada nije detektovana. Moe se istai da diza jniranje ivota ne zahteva neizbeno natprirodne sposobnosti; umesto toga, zahteva p uno inteligencije. Ako postdiplomac u laboratoriji na Zemlji danas moe da isplani ra i proizvede vetaki protein koji moe da vezuje kiseonik, onda nema logike prepreke smatranju da je napredna civilizacija na drugom svetu mogla da dizajnira celu v etaku eliju.

Scenario i dalje ostavlja otvoreno pitanje ko je dizajnirao te dizajnere tj. kak o je ivot prvobitno nastao? Da li je filozof natu ralista sada sateran u oak? Ponovo , ne. Pitanje dizajna di zajnera se moe odloiti na vie naina. Moe se odbiti poziva nje na neviene entitete: moda se prvobitni ivot potpuno razlikuje od naeg, sastojei se i z kolebajuih elektrinih polja ili ga sova; moda mu nisu potrebne neumanjivo sloene st rukture za odravanje. Druga mogunost je putovanje kroz vreme, koju su poslednjih g odina ozbiljno predlagali profesionalni fiziari. Scientific American je informisa o itaoce izdanja iz marta 1994. da: 278

11. Nauka, filozofija, religija daleko od toga da predstavlja logiku apsurdnost.. . teoretska mogunost preduzimanja takvog izleta u sopstveni raniji ivot je neizbena posledica osnovnih fizikih principa. Moda e, prema tome, biohemiari u budunosti slati una zad na ranu Zemlju elije koje sad re informacije za neumanjivo sloene strukture koje danas uoavamo. Po ovom scenariju ljudi mogu da budu sopstveni vanzemaljci, sopstvena napredna civilizacija. Nara vno, putovanje kroz vreme dovodi do oiglednih paradoksa (kao na primer da unuci g rle dedu i babu pre nego to se njihova deca rode), ali su bar neki fiziari spremni da ih prihvate. Veini ljudi e, kao i meni, ovakvi scenariji biti potpuno nezadovo ljavajui, ali e biti dostupni onima koji ele da izbegnu neprijatne teoloke implikaci je. U Slepom asovniaru Riard Dokins kae itaocima da ak i kada bi im statua Bogorodice mahala oni ne bi trebalo da zakljue da su prisustvovali udu.9 Moda su se svi atomi ruke statue jednostavno kretali u istom smeru u isto vreme dogaaj male verovatnoe, ali mogu. Veina ljudi koja bi videla oivelu statuu bi rekla Dokinsu da na nebesima i Zemlji postoji vie stvari nego to on moe da sanja u svojoj filozofiji, ali ne bi mogli da ga privole da se pridrui anglikanskoj crkvi. Niti bi trebalo da pokuavaju. Svaka osoba ima dostupne podatke sopstvenih ula i, u veini sluajeva, moe da se saglasi sa drugim ljudima o tome kakvi su to podaci. Lju di razliitih filozofskih i teolokih sklonosti u velikoj meri mogu da se sloe oko na unih teorija, kao to su gravitacija ili elektromagnetizam, da organizuju podatke (a k i ako su teorije u sutini netane). Ali primarni filozofski principi koji obrazuj u predstavu realnosti i teoloki principi, ili nedostatak principa, koji se mogu s akupiti iz filozofije i istorijskog iskustva predstavljaju osnov koji odabira po jedinac. ovek mora da bude slobodan da traga za dobrim, istinitim, i lepim. ivi i pusti druge da ive 279

Odbijanje da se drugima prui velika sloboda u njihovim osno vnim verovanjima je iz nova dovodilo do katastrofa. Netolerancija se ne javlja kada mislim da sam otkri o istinu. Javlja se samo kada mislim da, poto sam je otkrio, svi moraju da se sloe sa mnom. Riard Dokins je napisao da je svako ko ne veruje u evoluciju ili neuk, glup, ili lud (ili zloban ali to radije ne bih razmatrao).10 Nije potreban veliki korak od nazivanja nekog zlobnim do preduzimanja nasilnih mera za zaustavljanje njihove zlobe. Don Medoks (John Maddox), urednik asopisa Nature, napisao je u svo m asopisu da moda nee puno proi pre nego to e se religija neizbeno smatrati za anti-n u.11 U svojoj skorijoj knjizi Darvinova opasna ideja, filozof Danijel Denet pored i religiozne ljude 90 procenata svetske populacije sa divljim ivotinjama koje moda treba smestiti u kavez, i kae da roditelje treba spreiti (verovatno prinudom) da dezinformiu svoju decu po pitanju istinitosti evolucije, koja je po njemu tako oig ledna.12 To nije recept za porodini mir. Jedno je pokuati ubediti nekog raspravom; sasvim je drugo primorati nekog ko se ne slae sa vama. Kako se teina naunih dokaza dramatino pomera, ovo treba imati stalno na umu. Riard Dokins je rekao da je Darv in omoguio da svako moe da bude intelektualno spokojan ateista.13 Neuspeh Darvinove teorije na molekularnom nivou ga moda navede da se osea manje zadovo ljan, ali niko ne bi trebalo da ga sprei da nastavi svoju potragu. U naunoj zajednici postoje mn ogi izvrsni naunici koji smatraju da postoji neto iznad prirode, a i mnogi izvrsni naunici koji to ne misle. Kako e se onda nauka zvanino odnositi prema pitanju identi teta dizajnera? Da li e biohemijski udbenici morati da budu pisani sa jasnim izjav ama da je Bog to uradio? Ne. Nauka e jednostavno ignorisati pitanje identiteta diza jnera. Istorija nauke je bogata primerima odgoenih osnovnih, ali tekih pitanja. Na primer, Njutn je odbio da objasni ta izaziva gravitaciju, Maksvel je odbio da pr ecizira medijum za svetlosne talase kada je postojanje etra negirano, a kosmoloz i su kolektivno ignorisali pitanje o tome ta je izazvalo poetak Svemira. Iako se in jenica o dizajnu lako vidi u biohemiji elije, prepoznavanje dizajnera 280 Darvinova crna kutija

Odbijanje nauke da prihvati zakljuak o inteligentnom dizajnu koji se ispoljio zah valjujui njenom dugom i napornom radu nema opravdanu osnovu. Nauni ovinizam predsta vlja razumljivo oseanje, ali ne bi trebalo dopustiti da utie na ozbiljna intelektu alna pitanja. Istorija arki izmeu religije i nauke je za aljenje, i izazvala je ras prostranjenu netrpeljivost. Meutim, nasleen bes nije osnov za vrenje naunih procena. Filozofski argument (koji iznose neki teisti) da nauka treba da izbegava teorij e koje ukljuuju natprirodno, predstavlja vetako ograniavanje nauke. Njihov strah da bi natprirodna objanjenja preplavila nauku je neosnovan. naunim metodama bi moglo da bude krajnje teko. Na isti nain, Njutn je lako mogao da uoi gravitaciju, ali je preciziranje njenog uzroka ostavljeno za budunost. Kada j e pitanje preteko da bi se nauka odmah pozabavila njime, rado se zaboravlja dok s e druga, pristupanija pitanja ne istrae. Ako u meuvremenu filozofija i teologija ele da se pozabave tim pitanjem, mi naunici im elimo dobro, ali zadravamo pravo da se ubacimo u raspravu kad nauka ima neto da doda. 11. Nauka, filozofija, religija Sve znatieljniji i znatieljniji Ne treba dopustiti da filozofska posveenost nekih ljudi principu da ne postoji nit a izvan prirode, ometa teoriju koja prirodno proistie iz utvrdivih naunih podataka . Lino pravo tih ljudi da izbegavaju natprirodan zakljuak treba strogo potovati, al i njihova averzija ne treba da bude presudna. Kako se bliimo kraju ove knjige, os tajemo bez znaajne odbrane protiv onoga to nekima izgleda kao neobian zakljuak: da j e intelegentni inilac dizajnirao ivot. Ipak, na odreeni nain, celokupan napredak nau ke tokom poslednjih nekoliko stotina godina predstavljao je postojan mar prema ne obinom. Ljudi su do srednjeg veka iveli u prirodnom svetu. Stabilna Zemlja bila je centar stvari; Sunce, Mesec i zvezde beskrajno su kruile da bi 281

pruile svetlost danju i nou; iste biljke i ivotinje bile su poznate od davnina; kra ljevi su vladali mnogim zemljama. Iznenaenja su bila retka. Darvinova crna kutija Tada je predloeno da se, apsurdno, sama Zemlja kretala, obrui se dok je kruila oko S unca. Niko nije mogao da oseti da Zemlja rotira; niko nije mogao to da vidi. Ali vrtela se jeste. Sa naeg savremenog preimustva, teko je shvatiti kakav su napad na ula izvrili Kopernik i Galilej; praktino su rekli da ljudi vie ne mogu da se pouzda ju ak ni u ono to vide. Stvari su tokom godina postepeno postajale gore. Otkriem fo sila postalo je oigledno da poznate poljske i umske ivotinje nisu oduvek bile na ze mlji; svet je nekad bio nastanjen ogromnim, stranim stvorenjima kojih vie nema. S avremeni fiziari kau da vrsti objekti predstavljaju uglavnom prazan prostor, da sub atomske estice nemaju definitivan poloaj, da je svemir imao poetak. Sada je red na fundamentalnu nauku ivota, savremenu biohemiju, da se umea. Pokazal o se da je jednostavnost za koju se nekad oekivalo da predstavlja osnov ivota fant omska; umesto toga, sistemi zastraujue, neumanjive sloenosti nastanjuju eliju. Rezul tujue uvianje da je inteligencija dizajnirala ivot predsta vlja ok za mnoge u 20. vek u koji su navikli da gledaju na ivot kao na rezultat jednostavnih prirodnih zakon a. Ali i druga vremena su imala svoje okove, i nema razloga pretpostaviti da smo mi zatieni od njih. oveanstvo je opstalo dok se sredite nebesa pomerilo sa Zemlje do iza Sunca, dok se istorija ivota proiravala obuhvatajui izumrle gmizavce, i kada je veni svemir pokazao da ima poetak. Preiveemo i otvaranje Darvinove crne kutije. 282

11. Nauka, filozofija, religija 283

Dodatak Hemija ivota Ovaj dodatak e zainteresovanom itaocu pruiti pregled biohemijskih principa koji lee u osnovi ivota. Nije neophodno proitati dodatak da bi se pratili argumenti izloeni u knjizi, ali e postaviti te argumente unutar ireg okvira. Ovde u govoriti o eliji i strukturama nekoliko glavnih klasa biomolekula proteinima i nukleinskim kiselin ama, i ukratko, mastima i ugljenim hidratima. Zatim u se usredsrediti na pitanje kako se genetika informacija prevodi i prenosi. Naravno, na tako malom prostoru o pis mora biti povran, pa zbog toga molim one koje ivotni mehanizmi zainteresuju da pozajme uvodni udbenik iz biohemije iz biblioteke. Oekuje vas zadivljujui siuni svet .

Ljudsko telo je sastavljeno od stotina milijardi elija. Druge velike ivotinje i bi ljke takoe predstavljaju skupine ogromnog broja elija. Meutim, sa smanjenjem veliine organizma smanjuje se i broj elija; na primer, mali crv C. elegans sadri samo oko hi ljadu elija. Sputajui se niz skalu veliine na kraju stiemo do jednoelijskih organi ama, kao to su kvasci i bakterije. Nikakav nezavisan ivot ne postoji ispod jednoeli jskog nivoa. elije i membrane Istraivanje strukture elije pokazuje zato je ona definie elije je membrana hemij ska struktura osti elije. Uz zatitu koju prua membrana, elija oje se razlikuju od onih koje preovladavaju spolja. osnovna jedinica ivota. Odlika koja koja odvaja spoljanji svet od unutranj moe da odrava unutranje koncentracije 284

Na primer, elije mogu da koncentriu hranljive materije u svojoj unutranjosti tako d a budu dostupne za proizvodnju energije, i mogu da spree jednostavno ispiranje no voproizvedenih strukturnih materijala. U odsustvu membrane, veliki stroj metabol ikih reakcija neophodnih za odravanje ivota bi se brzo rasuo. elijske membrane su sai njene od amfifilnih molekula koji su donekle slini sapunima i deterdentima koji se koriste za ienje u domainstvu. Re amfifilan potie od grkog znaenja voli oboje; amf molekul voli dve razliite sredine: ulje i vodu. Oblik molekula je donekle slian liza lici sa dva tapia koji tre sa iste strane kugle slatkia. Ovi tapii se obino sastoje o gljovodo nika (nainjenih od atoma ugljenika i vodonika), i kao i drugi ugljo vodoni ci kao to je benzin, ne meaju se dobro sa vodom. To je deo molekula koji voli ulje . Takvi regioni molekula se nazivaju hidrofobni, od grke rei plae se vode. Kugla mole kula lizalice, nasuprot tome, uglavnom ima hemijsku grupu koja, kao kuhinjska so ili eer, uiva da je u vodi. Takvi regioni se nazivaju hidrofilni (vole vodu). Dva su protna dela membranskih molekula su hemijski spojena, i kao sijamski blizanci mo raju da se kreu zajedno uprkos razliitih odlika. Ali, ako jedan deo molekula eli da bude u vodi, a drugi deo eli da bude van vode, gde se molekul smeta? Amfifilni mo lekuli reavaju ovu dilemu grupiui se sa drugim amfifilnim molekulima. Kada se velik i broj amfifilnih molekula udrui, hidrofobni repovi se gomilaju zajedno kako bi i zbacili vodu dok hidrofilne glave dodiruju vodu. Efikasan nain da se repovi zatite od vode, a da se istovremeno grupama koje je vole dopusti pristup vodi je formi ranjem dva sloja (slika A-1), nazvanih lipidni dvosloj. Meutim, ako bi dva sloja ostala ravna, ugljovodonici na krajevima slojeva bi ostali izloeni vodi. Zbog tog a se slojevi zatvaraju, kao mehur sapunice. Poto je srednji deo membranskog dvosl oja uljast, mnogi molekuli koji su veoma skloni vodenoj sredini (kao to su soli i eeri) ne mogu da preu membranu. Na taj nain dobijamo 285 Dodatak

strukturu sa zatvorenom unutranjou koja se moe razlikovati od spoljanjeg okruenja prv korak u sainjavanju elije. Darvinova crna kutija Slika A-1 Segment lipidnog dvosloja Pored elijske membrane samo jo nekoliko komponenti se istie na mikrografijama (foto grafije nainjene elektronskim mi kroskopom, prim.red.) prokariota.2 Jedna je nukle oid, masa elijske DNK (dezokiribonukleinska kiselina) koja udobno stoji u sredini citoplazme (rastvoreni elijski sadraj). Pored membrane, prokarioti imaju i drugu strukturu koja okruuje eliju elijski zid. Za razliku od membrane, elijski zid je sainj en od polisaharida i on je krut ali i slobodno propustan za hranljive materije i manje molekule. Prua mehaniku snagu, spreavajui pucanje elije pod pritiskom. Nekolik o struktura tri van membrane mnogih prokariotskih elija. Funkcija dlakolikih pila j e u velikoj meri nepoznata. Bakterijski flagelum (bi) se koristi za kretanje; fla gelum brzo rotira kao propeler kako bi pokretao prokariotski organizam. 286 U ivom svetu postoje dva sutinski razliita tipa elija: eukariotske, u kojima druga m embrana, razliita od elijske membrane, zatvara jedro elije; i prokariotske, koje ne maju tu odliku.1 Prokariotski organizmi su bez izuzetka jednoelijski i po mnogo em u su puno jednostavniji od eukariota.

Druga kategorija elija je eukariotska i one sainjavaju sve vieelijske organizme, kao i neke jednoelijske organizme kao to su kvasci. Eukariotske elije sadre niz subelijs kih prostora koji su odvojeni od citoplazme sopstvenim membranama i nazivaju se organele, jer podseaju na organe u telu ivotinje. Orga nele omoguavaju eukariotskoj e liji da vri specijalizovane funkcije u odvojenim odeljcima. Prva specijalizovana organela je jedro, koje sadri DNK elije. Membrana koja okruuje jedro je visoko spec ijalizovana struktura sa velikim osmostranim otvorima zvanim jedarne pore. Meutim , pore nisu pasivni otvori; to su aktivni vratari. Nijedan veliki molekul (kao to su proteini ili RNK) ne prolazi kroz jedarne pore bez tane lozinke. To dri molekule koji pripadaju citoplazmi van jedra, i obrnuto. Dodatak Niz drugih organela je rasut u citoplazmi. Mitohondrije su elektrane elije; one su specijalizovane za hemijske reakcije koje preobraaju hranljive materije bogate en ergijom u oblike hemijske energije koje elija moe da koristi direktno. Mitohondrij e imaju dve membrane. Kontrolisano sagorevanje molekula hranljivih materija proizv odi razliku izmeu kiselosti prostora koji zatvara unutranja membrana i onoga koji je zatvoren izmeu unutranje i spoljanje membrane. Kontrolisan protok kiseline izmeu dva odeljka proizvodi energiju, kao to protok vode preko brane proizvodi elektrinu energiju. Lizozomi su male organele ograniene jednom membranom; u sutini, oni predstavljaju vree sa enzimima koji razgrauju molekule kojima je istekla koristnost. Molekuli ko ji su odreeni za razgradnju se prenose do lizozoma u malim, obloenim vezikulama (v ideti 5. poglavlje). Kiselost u lizozomu je sto do hiljadu puta vea od one u cito plazmi. Poveana kiselost ini da se vrsto uvijeni proteini otvore, a otvorene strukt ure zatim lako napadaju enzimi koji vre razgradnju. Endoplazmatini retikulum (ER) predstavlja obiman, spljoten, izuvijani membranski sistem koji je podeljen na dva razliita odeljka: 287

granularni ER i glatki ER. Granularni ER dobija svoj grebenasti izgled zbog broj nih ribozoma koji su vezani za njega; ribozomi predstavljaju elijsku maineriju koj a sintetie proteine. Gla tki ER sintetie lipide molekule masti. Goldijev kompleks (n azvan po Kamilo Goldiju (Camillo Golgi) koji ga je prvi uoio) predstavlja gomilu n aslaganih spljotenih membrana gde mnogi proteini proizvedeni u ER-u odlaze radi d orade. Darvinova crna kutija elija moe da bude raznih oblika koji se razlikuju od sferinih (na primer, spermatoz oid), i moe da promeni oblik kao odgo vor na promene u okruenju. Citoskelet prua pot poru obliku elije i kao to mu ime govori, predstavlja strukturni okvir elije. Citos kelet je sastavljen od tri glavna strukturna materijala: mikrotubula, mikrofilam enata i intermedijarnih filamenata. Mikrotubule slue za niz funkcija. Meu njima su formiranje mitotikog vretena aparata koji, tokom elijske deobe, postavlja jednu k opiju sva kog hromozoma u svaku erku eliju. Mikrotubule takoe predstavljaju kimu euka riotskih cilija, koje, kao vesla, mogu da pokreu eliju kroz njenu sredinu. Na kraj u, mikrotubule mogu da deluju kao eleznike ine za molekularne motore koji prenose ter et u razliite delove elije. Mikrofilamenti, tanji od mikrotubula, su sainjeni od pr oteina aktina, koja takoe predstavlja glavnu komponentu miia. Mikrofilamenti poseu j edni za drugima i klize kako bi se zgrili. To oblikuje eliju savijajui elijsku membr anu na pravim mestima. Intermedijarni filamenti, koji su deblji od mikrofilamena ta, ali tanji od mikrotubula, naizgled deluju jednostavno kao strukturna potpora (kao elini nosai). Intermedijarni filamenti su najraznovrsnije strukture citoskele ta. Skoro sve eukariotske elije sadre gore opisane organele. Meutim, biljne elije sa dre nekoliko dodatnih organela. Hloroplasti su, na vie naina, slini mitohondrijama p oto obe orga nele imaju odgovornosti u proizvodnji energije. Hloroplasti sadre pigm ent hlorofil, koji deluje kao antena za hvatanje svetlo sti. Energija svetlosti s e prenosi na krajnje sloenu molekularnu maineriju koja proizvodi razliku u kiselos ti du membrana hloroplasta. Biljne elije takoe imaju veliki prostor zatvoren 288

Gore opisane elije i organele su, iako prilino male po svakodnevnim standardima, v eoma velike u poreenju sa gradivnim materijalima od kojih su izgraene. Gradivni ma terijali elije i subelijskih struktura su u osnovi izgraeni od atoma vezanih u mole kule. Hemijska veza, ili kovalentna veza, se formira kada svaki od dva atoma dop rinese po jedan elektron elektronskom paru koji meusobno dele. Molekul predstavlj a dva ili vie atoma koji su kovalentno vezani jedni za druge. membranom zvan vakuola. Ona je rezervoar za otpadne i hranljive materije kao i z a pigmente, a takoe ima i strukturnu ulogu. Vakuola zauzima oko 90 procenata zapr emine nekih biljnih elija i pod velikim je osmotskim pritiskom. Pritisak koji ona vri na snani biljni elijski zid daje vrstinu eliji. Dodatak Struktura proteina

Atomi C, H, O, N, P i S mogu meusobno da se vezuju. Ugljenik moe da se vezuje sa d o etiri razliita atoma u isto vreme, a bioloki fosfor takoe moe da vezuje etiri razlii a atoma (skoro uvek etiri atoma kiseonika). Azot moe da formira tri veze (etiri u p osebnim sluajevima), a kiseonik i sumpor mogu da formiraju dve. Vodonik moe da for mira samo jednu vezu sa drugim atomom. Ugljenik je jedinstven meu elementima po t ome to moe da formira stabilne veze sa drugim atomima ugljenika kako bi formirao d uge lance. Poto je ugljenik u sredini lanca iskoristio samo dve svoje veze jednu da se vee za ugljenik sa svoje desne strane, a drugu da se vee za ugljenik sa leve strane treba da 289 Iznenaujue je da se samo mali broj hemijskih elemenata nalazi u biolokim molekulima . Skoro svi biomolekuli su sainjeni od atoma est elemenata: ugljenika (C), kiseoni ka (O), vodonika (H), fosfora (P) i sumpora (S). Neki drugi elementi (kao to su h lor, natrijum, kalcijum, kalijum, magnezijum i gvoe) se nalaze u obliku jona u bio lokim sistemima. (Joni su naelektrisane estice koje se kreu vie ili manje slobodno u vodi.)

ostvari jo dve veze. Moe da iskoristi jednu da vee, na primer, atom azota, a drugu da se moda vee za drugi lanac ugljeniko vih atoma. Darvinova crna kutija Gradivni blokovi (slova) proteina se zovu aminokiseline. Dvadeset razliitih aminoki selina koje sainjavaju sve proteini imaju zajedniku strukturu. Sa leve strane mole kula se nalazi grupa koja sadri azot i naziva se amino grupa, a sa desne strane, vezana za amino grupu centralnim atomom ugljenika, nalazi se grupa karboksilne k iseline (otuda ime aminokiselina). Za centralni atom ugljenika je, pored jednog atoma vodonika, vezana jo jedna grupa, zvana boni lanac (slika A2). Boni lanac varir a u zavisno sti od vrste aminokiseline. Boni lanac je taj koji aminokiselini daje poseban karakter. Broj molekula koji se mogu izgraditi na osnovu ugljenika i drugih biolokih elemen ata je zaista velik. Meutim, bioloki sistemi ne koriste veliki broj potpuno razliit ih molekula. Umesto toga, proizvodi se ogranien broj molekula i veliki makro moleku li ivota kao to su proteini, nukleinske kiseline i polisaharidi koji se konstruiu n izanjem ogranienog broja molekula u razliitom rasporedu. To se moe uporediti sa sain javanjem ogromnog broja razliitih rei i reenica od azbuke od 26 slova. Aminokiseline se mogu grupisati u nekoliko kategorija. Prva sadri ugljovodonine bon e lance (boni lanci samo sa atomima ugljenika i vodonika). Ovi boni lanci su uljas ti, kao benzin, i vie vole da izbegavaju kontakt sa molekulima vode. Sledea grupa su naelektrisane aminokiseline; postoje tri pozitivno i dva negativno naelektris ana lana. Naelektrisani boni lanci vole da su u kontaktu sa vodom. Sledea grupa su polarne aminokiseline. Polarni molekuli, iako nisu potpuno naelektrisani, imaju u svom sastavu delimino naelektrisane atome. To se javlja kada jedan atom snanije vue elektrone od svog partnera atoma u hemijskoj vezi, dovodei elektrone blie sebi. Atom sa lavovskim delom elektrona ima donekle negativno naelektrisan karakter, dok atom sa nedostatkom elektrona ima delimino pozitivan naboj. Interakcije 290

Dodatak Slika A-2 (Gore) etiri aminokiseline. Aminokiseline se razlikuju samo po bonim lancima. (Dol e) etiri aminokiseline su hemijski povezane. Proteini predstavljaju duge lance ve likog broja hemijski vezanih aminokiselina. izmeu pozitivno i negativno naelektrisanih bonih lanaca, i izmeu delimino pozitivno i negativno naelektrisanih atoma polarnih bonih lanaca, mogu da budu veoma znaajne u strukturi proteina. Tokom sinteze proteina, dve aminokiseline se hemijski vez uju reakcijom aminogrupe jedne aminokiseline sa karboksilnom grupom druge kako b i oformile peptidnu vezu (slika A-2). Novi molekul i dalje ima slobodnu amino gr upu na jednom kraju i slobodnu karboksilnu grupu na drugom kraju, tako da se nar edna aminokiselina moe vezati doprinosei svojim amino krajem kako bi se formirala jo jedna peptidna veza. Ovaj proces se moe neogranieno ponavljati dok se makromolek ul, koji sadri stotine 291

ili hiljade aminokiselinskih ostataka (deo ostao nakon hemiijske reakcije koja vez uje dve aminokiseline), ne formira. Takvi makromolekuli su poznati kao polipepti di ili proteini. Tipini protein sadri od pedeset do oko tri hiljade aminokiselinsk ih ostataka. Redosled aminokiselina nekog proteina se naziva primarna struktura. Kompletiran protein i dalje ima slobodnu amino grupu na jednom kraju, to se oznaa va kao Nkraj, i slobodnu karboksilnu grupu na drugom kraju, oznaenom Ckraj. Atomi p roteina povezani u liniji od N do C kraja se nazivaju kima proteina; tu su ukljuen i svi atomi osim atoma bonih lanaca. Darvinova crna kutija Novonastali protein ne pluta unaokolo kao savitljiv lanac. U upeatljivom procesu, praktino svi bioloki proteini se uvijaju u naroite i veoma precizne strukture (sli ka A3) koje su sasvim razliite za razliite proteine. To se vri automatski kroz inter akcije kao to su pozitivno naelektrisan boni lanac koji privlai nega tivno naelektri san boni lanac, dva hidrofobna bona lanca koji se priljubljuju meusobno kako bi ist isnuli vodu, izbacivanje velikih bonih lanaca iz malih prostora, i tako dalje. Na kraju procesa uvijanja, koji se tipino odigrava od delia sekunde do minuta, dva r azliita proteina se mogu uviti u strukture koje su toliko precizne i razliite jedn e od druge kao francuski klju i testera. Kao i kuni alati, ako su proteini deformi sani, ne mogu da vre svoj posao. Kada se proteini uvijaju, ne izvijaju se kao uzi ca zgnjeena u ruci; postoje pravilnosti u uvijanju. Pre nego to se protein uvije, polarni atomi kime atomi kiseonika i azota i vodonika u svakoj peptidnoj vezi for miraju takozvane vodonine veze sa molekulima vode. Vodonina veza se formira kada d elimino negativno naelektrisani peptidni atomi kiseonika i azota ostvaruju blisku vezu sa delimino pozitivno naelektrisanim atomima vodonika iz vode. Meutim, kada se protein uvija mora da istisne svu (ili skoro svu) vodu kako bi se hidrofobni boni lanci mogli efikasno pakovati. Ovo predstavlja problem: polarni peptidni ato mi moraju da pronau suprotno naelektrisane partnere u uvijenom proteinu ili se pr otein nee uviti. 292

Slika A-3 etiri nivoa strukture proteina Dodatak 293

 heliksi i ploe su poznati kao sekundarne strukture proteina. Tipian protein ima ok o 40 do 50 procenata svojih aminokiselinskih ostataka ukljuenih u helikse i ploe. Preostali ostaci su ukljueni u zaokrete izmeu delova sekundarnih struktura, ili fo rmiraju nepravilne strukture. Heliksi i ploe se pakuju jedni nasuprot drugih kako bi formirali, u veini sluajeva, kompaktne, globularne proteine. Taan nain na koji s e elementi sekundarne strukture upakuju se naziva tercijarna struktura (slika A3) proteina. Pokretaka sila za pakovanje heliksa i ploa dolazi od uljaste (hidrofo bne) prirode mnogih bonih lanaca proteina. Kao to se ulje odvaja od vode kako bi f ormiralo poseban sloj, tako se i uljasti, hidrofobni boni lanci zbijaju kako bi f ormirali bezvodnu zonu u unutranjosti proteina. Meutim, setite se da su neki boni l anci proteina polarni ili naelektrisani, i oni ele da ostanu u vodi. Obra zac ulja stih i polarnih bonih lanaca du aminokiselinskog niza, i potreba da se proteinski lanac uvije kako bi veina hidrofobnih 294 Postoje dva naina na koji proteini reavaju ovaj problem. Prvo, segmenti proteina m ogu da formiraju heliks. U ovoj strukturi kima proteina se uvija spiralno. Geomet rija spirale ini da je atom kiseonika peptidne veze usmeren direktno prema vodoni ku peptidne grupe sa kojim i ostvaruje vodoninu vezu, a koji se nalazi etiri amino kiselinska ostatka unazad na lancu (slika A3). Vodo nik sledeeg ostatka se vezuje s a narednim ostatkom etiri mesta unazad, i tako dalje. heliks o ino ima od 5 do 25 aminokiselinskih ostataka pre nego to se spiralna struktura (ali ne obavezno i pr oteinski lanac) zavri. heliks omoguava belanevini da se uvije u kompaktni oblik ist ovremeno formirajui vodonine veze izmeu peptidnih atoma. Druga struktura koja omogua va stvaranje regularnih vodoninih veza peptidnih atoma se naziva ploa. U ovoj stru kturi kima proteina se kree gore i dole, kao nabori posteljine, a peptidni atomi tre upravno na smer pruanja proteinskog lanca. Lanac se zatim okree, vraa nazad, a ato mi ki seonika peptidnih grupa povratnog niza stvaraju vodonine veze sa peptidnim g rupama prvog niza. Kao i kod heliks , ploe doputaju polarnim atomima kime da formir aju vodonine veze. Darvinova crna kutija

grupa bila u unutranjosti proteina, a veina hidrofilnih grupa na spoljanjem delu, o bezbeuju informaciju koja navodi dati protein da se uvije u specifinu strukturu. Dodatak Jo jedan faktor doprinosi specifinosti proteinskog uvijanja. U svim uvijenim prote inima neki polarni boni lanci neizbeno ostaju zatvoreni u unutranjosti. Ako zatvore ni polarni atomi ne pronau partnere za formiranje vodonine veze, onda je protein d estabilizovan. U veini proteina oko 90 procenata zatvorenih polarnih atoma bonih l anaca je, u stvari, vezano vodoninom vezom za druge bone lance ili proteinsku kimu na uhvatikakostigne nain. Uvijanje tipinog proteina sa svojim potrebama da smesti hid rofobne i hidrofilne grupe i da formira mreu vodoninih veza moe se uporediti sa tro dimenzionalnom slagalicom. esto se nekoliko odvojenih polipeptida spaja zajedno n a veoma specifian nain kako bi formirali sloenu strukturu koja funkcionie kao jedna celina. U ovim sluajevima se obino o povezanim polipeptidima govori kao o jednoj b elanevini sasta vljenoj od nekoliko subjedinica. Na primer, hemoglobin, protein koji prenosi kiseonik, sastavljen je od etiri polipeptida, i sasta vljeni protein ima sposobnost vezivanja kiseonika koju nemaju pojedinani polipeptidi. Funkcionalni b ioloki protein predstavlja kompleks od etiri polipeptida. Specifian raspored zasebn ih polipeptida je njegova kvatenerna struktura (slika A-3). Kao i proteini, nukleinske kiseline su polimeri malog broja gradivnih blokova, z vanih nukleotidi. Sam nukleotid ima nekoliko delova. Prvi deo je ugljeni hidrat, ili riboza (kod RNK) ili dezoksiriboza (kod DNK). Za ribozu se vezuje jedna od e tiri baza, bilo adenin (A), citozin (C), guanin (G) ili uracil (U). Ako je uglje ni hidrat dezoksiriboza, onda je U zamenjen slinom bazom zvanom timin (T); A, C i G se takoe koriste sa dezoksiribozom. Za drugi deo prstena ugljenog hidrata (za 5-OH kraj) je vezana fosfatna grupa. Struktura nukleinske kiseline 295

eerfosfatni deo nukleotida je uporediv sa kimenim delom aminokiseline, a baza je upo rediva bonom lancu aminokiseline. Samo po svojoj bazi se jedan nukleotid razlikuj e od drugog. Darvinova crna kutija elijska RNK se nalazi u obliku pojedinanih polinukleotidnih lanaca. Postoji nekoli ko biolokih klasa RNK. Prva se naziva informaciona RNK (mRNK ili iRNK); lanovi ove klase se proizvode kao verni prepisi DNK gena; genetiku informaciju koju nosi iR NK zatim tumai aparat za sintezu proteina kako bi izgradio belanevinu. Drugi tip R NK se naziva ribozomalna RNK (rRNK). Polinukleotidi u ovoj klasi se vezuju sa ve likim brojem razliitih proteina kako bi oformili ribozom, primarnu mainu za sintez u proteina. Poslednja kategorija RNK se naziva transportna RNK (tRNK). lanovi ove klase su relativno mali, duine 70 do 90 nukleotida, i slue kao veza izmeu iRNK i r astueg proteina koji se proizvodi delova njem ribozoma. Dva nukleotida se mogu hemijski spojiti reakcijom fosfata jednog nukleotida sa 3OH grupom ugljeno-hidratnog dela drugog nukleotida (slika A-4). To jo uvek ostavl ja slobodnu fosfatnu grupu na jednom kraju i 3-OH grupu na drugom kraju, koje mog u dalje reagovati sa drugim nukleotidima. Ponavljanje ovog procesa moe da izgradi zaista veoma duge polinukleotide. elijska RNK varira u duini od oko 70 do oko 50. 000 nukleotida. Jedan molekul DNK se kree od nekoliko hiljada do oko milijardu nu kleotida. Polinukleotidni niz se konvencionalno obeleava poinjui od 5 kraja do 3 kraj a. Molekul elijske DNK se nalazi u obliku dvostrukog niza dva isprepletena polinukle otidna lanca (uveni dvostruki heliks) koji se vrsto dre zajedno vodoninim vezama. Da bismo razumeli razlog za to moramo da razmotrimo strukturu baza nukleotida (Sli ka A-4). Nukleotidi se mogu podeliti na dve kategorije purine (A i G), koji nose vee baze (sastavljene od dva spojena prstena), i pirimidine (C i T), koji imaju samo jedan prsten. Ako se A i T pravilno orijentiu, mogu da formiraju dve vodonine veze jedan sa drugim, a G moe da formira tri vodonine veze sa C u drugom 296

Dodatak Slika A-4 Deo DNK sa etiri nukleotida Iz Conn, E. E., Strumpf, P. K., Bruening, G., and Doi, R. H. (1987) Outlines of Biochemistry, 5th ed., John Wiley & Sons, New York, fig. 6.1. 297

nizu, i obrnuto; i gde god se nalazi A u jednom nizu, postoji T u drugom nizu, i obrnuto. Otuda se dva niza nazivaju meusobno komplementarnim. Da bi bili pravilno orijentisani za formiranje vodoninih veza, dva niza moraju biti usmerena u razliit im smerovima, pri emu se jedan prua u 5 prema 3 sa leva na de sno, a drugi u 5 prema 3 smeru sa desna na levo. DNK eukariota se sastoji od dva komplementarna linearna lanca, ali se DNK mnogih bakterija iznenaujue sastoji od dva komplementarna kruna l anca. Koliina DNK u eliji grubo varira u zavisnosti od sloenosti orga nizma. Bakteri je imaju oko nekoliko miliona nukleotida DNK. Koliina eukariotske DNK varira od n ekoliko desetina miliona nukleotida kod gljiva do nekoliko stotina milijardi kod nekih biljaka cvetnica. Ljudi sadre oko tri milijarde nukleotida. Darvinova crna kutija Druge dve glavne kategorije biomolekula su masti i polisaharidi. Polisaharidi su polimeri molekula eera ili njihovih derivata i igraju niz uloga. Mogu se koristit i kao strukturni materijali, kao to je celuloza koja se nalazi kod drvenastih bil jaka; kao skladite energije, kao to je glikogen koji se skladiti u jetri. Masti, za razliku od proteina, nukleinskih kiselina i polisaharida, nisu polimeri sainjeni od posebnih gradivnih blokova; umesto toga, svaki molekul masti se mora sinteti sati od osnovnih poetnih molekula. Masti nisu makromolekuli, ali se mogu udruivati kako bi formirale velike strukture kao to su membrane. Lipidi (masti) i polisaharidi DNK, skladite genetske informacije, predstavlja polinukleotidni lanac. Meutim, inf ormacije koje nose govore eliji kako da izgrauje polipeptide proteine. Kako se inf ormacija prevodi sa jednog jezika polimera na drugi? Ubrzo nakon otkria dvostruke Transkripcija 298

spiralne strukture DNK fiziar Dord Gamov (George Gamow) je predloio veoma nehemijsku ideju da je genetika informacija uskladitena u kodiranom obliku, i da izraavanje i nformacije ukljuuje deifrovanje polinukleotidnog niza i prevoenja poruke u polipept idni jezik proteina.3 Iako je pogreio u vezi specifine prirode koda, Gamova intuic ija je bila proroka. Dodatak Veliki broj koraka ukljuenih u izvlaenje informacije koja je sadrana u DNK se moe po deliti na dve konceptualne kategorije zvane transkripcija i translacija. Ukratko , pri transkripciji elija pravi RNK kopiju malog dela svoje DNK (koji zovemo gen) , koji kodira protein; pri translaciji se informacija sadrana u toj RNK koristi z a sintezu proteina. Transkripcija (prepisivanje) gena zahteva niz odluka, od koj ih je prva gde du velikog lanca DNK zapoeti. Poetna pozicija je obino oznaena sa neko liko specijalnih DNK sekvenci, zvanih promotori. Kod prokariota sekvenca DNK nukle otida (obino TCTTGACAT) zvana -35 region se javlja oko 35 nukleotida pre gena; drug a sekvenca (obino TATAAT) zvana Pribnovljev blok se javlja pet do deset baznih paro va udaljena od mesta poetka 299

Tokom ranih 1960-tih godina kod je otkriven. Nobelovci Maral Niremberg, Sivero Oh oa, H. Gobind Korana i njihovi saradnici su pokazali da u genetikom kodu tri uzas topna nukleotida odgo varaju jednoj aminokiselini (slika A5). Poto postoji 64 moguih kombinacija etiri baze uzetih u grupe po tri, ima vie nego dovo ljno permutacija d a se kodiraju svih dvadeset aminokiselina. elija koristi sve mogue kodone od tri baz e, tako da je genetiki kod izroen, to znai da nekoliko razliitih kodona moe da odreuje istu aminokiselinu. Na primer ACU, ACC, ACA i ACG kodiraju za aminokiselinu treo nin. Veina aminokiselina ima dva ili vie kodona koji ih odreuju; meutim, nekoliko im a samo jedan. Ukupno 61 od moguih 64 kodona odreuje aminokisleine; preostala tri s e koriste kao stop kodoni. Kada dekodirajui aparat naie na jedan od tih posebnih sig nala, zaustavlja svoju proizvodnju proteina na tom mestu.

Darvinova crna kutija UUU Fenilalanin UUC UUA CUU CUC CUA CUG UUG AUU AUA GUC Leucin Slika A-5 Genetiki kod UCU UCC CCC CCA CCG ACC UCA UCG CCU Serin UAU UAC CAC UAA UAG CAU CAA CAG AAC Tirozin Stop Histidin Glutamin Asparagin Lizin UGU UGC CGC CGA CGG AGC UGA Cistein Stop Prolin UGG Triptofan CGU Arginin AUC Izoleucin GUU GUA GUG AUG Metionin ACG Valin ACU ACA GCC GCG GCU GCA Treonin AAU AAA AAG GAG AGU AGA AGG GGG Serin Arginin Alanin transkripcije. Pored slinih signala, eukarioti imaju DNK sekvence zvane pojaivai koje se nalaze hiljadama baznih parova udaljene od mesta otpoinjanja transkripcije; p ojaivai mogu da utiu na stopu prepisivanja gena. Da bi otpoela transkripcija, kod pr okariota se enzim sa vie subjedinica, zvani RNK polimeraza, vezuje za DNK. RNK po limeraza se sastoji od pet polipeptidnih lanaca. Prvobitno se enzim vezuje labav o, kreui se du DNK kao kola na toboganu dok ne pronae promotorski region gena. Kada to izvri, jedna od subjedinica proteina, zvana , prepoznaje promotor ku DNK ekven cu. Nepo redno nakon to RNK polimeraza pronae promotorsku 300 GAU Asparagin- GGU GAC ska kiselina GGC GAA Glutaminska GGA kiselina Glicin

sekvencu, e udaljava, poto je zavrila voj po ao. U od u tvu , RNK polimeraza e p rilino vrsto vezuje za DNK i ne moe vie slobodno da se kree. Sada zapoinje njen posao. RNK polimeraza topi oko deset baznih parova DNK, razdvajajui dva polinukle otidna l anca jedan od drugog u tom regionu. To je neophodno da bi RNK lanac koji e biti p roizveden mogao da ita DNK matricu ostvarujui sa njom vodonine veze. Sada se polimera za vezuje za aktivirani oblik ribonukleotida koji je komplementaran prvoj DNK ba zi odakle transkripcija otpoinje. Zatim vezuje drugi ribonukleotid, komplementara n drugoj DNK bazi. Kada se jednom prva dva pravilna ribonukletida poklope sa mat ricom, RNK polimeraza ih hemijski vezuje. Polimeraza se zatim pomera jednu pozic iju du DNK matrice, odravajui DNK lance odvojene na svom putu. Sparuje treu poziciju sa odgovarajuim aktiviranim ribonukleotidom, i pridruuje ga rastuem lancu. Ti kora ci se ponavljaju du gena veoma velikom brzinom, kreui se priblino 20 do 50 nukleotid a u sekundi. Dodatak Transkripcija se zaustavlja kada RNK polimeraza naie na specijalnu DNK sekvencu. Kod prokariota to je palindromski5 region koji sadri oko est ili sedam GC baznih p arova nakon koga se nalazi region iste duine bogat AT baznim parovima. Neki, ali ne svi, geni zahtevaju dodatni protein, zvani , kako bi se polime aza odvojila od DNK. T ansk ipcija p ouz okuje p oblem: k etanje polime aze k oz isp epletenu, spi al nu DNK izazivajui prekomernu uvijenost DNK ispred polimeraze.4 To bi usporilo ili potpuno zaustavilo transkripciju da nije drugog proteina, zvanog topoizomeraza, koji odvija DNK. To ostvaruje sloenim manevrom sekui jedan kraj uvijene DNK, prov odei nepreseeni DNK lanac kroz preseeni lanac, a zatim ponovo vezujui preseeni deo. Tipina bakterijska elija sadri na hiljade gena, a sisarska desetine hiljada. Kako el ija zna kada da prepisuje gen, i kako Genska regulacija 301

Ponekad kada bakteriofag napadne eliju, elija proizvede tako puno njegovih kopija da prsne. To se naziva litiki ciklus virusa. Meutim, u drugim prilikama ubacuje sv oju DNK u bakterijsku DNK, spajajui dva molekula u jedan. DNK tu moe da miruje, ko pirajui se zajedno sa ostatkom bakterijske DNK kada se elija deli, i eka podesnu pr iliku. To se naziva lizogeni ciklus. Kada bakterija, moda vie generacija kasnije, naie na problem (na primer, na velike doze ultraljubiaste svetlosti), DNK u bakter ijskoj DNK pre azi na itiki ciklus. Tek tada fag proizvodi na hiljade sopstvenih kopija, pri emu elija prska i otputa nove bakteriofage. odabira specifian gen meu hiljadama dostupnih? Problem genske regulacije predstavlja veliku oblast istraivanja. Mnogi detalji su otkriveni, ali dosta toga ostaje nej asno. Jedan od najjednostavnijih primera genske regulacije je regulacija ivotnog ciklusa bakteriofaga . Bakteriofagi ana ozi virusima, koji napadaju prokariote su de ovi DNK ob oeni proteinskim omotaem. Kako bi napravio kopije sopstvene DNK, ba kteriofag mora da pronae podesnu bakterijsku eliju, da se zakai za eliju i ubaci svo ju DNK u domaina. DNK faga je prilino mala, kodirajui za samo oko pedeset gena. To nije dovoljno da proizvede sopstvenu maineriju za replikaciju tako da fag lukavo otima maineriju domaina. Prema tome, fag je parazit, nesposoban za samostalan ivot. Darvinova crna kutija ta prebacuje bakteriofag sa izogenog na itiki ciklus? Kada DNK bakteriofaga ue u e liju, RNK polimeraza se vezuje za transkripcioni promotor bakteriofaga. Jedan od prvih gena koji se ispo java je za enzim, zvan integraza, koji hemijski ubacuje D NK u bakterijsku DNK. Enzim to vri sekui krunu DNK na specifinom mestu koje ima sekv encu slinu mestu na DNK domaina, koje integraza takoe see. To ostavlja oba dela DNK sa komplementarnim, lepljivim krajevima koji se vezuju vodoninim vezama. Integracio ni enzim zatim udruuje delove DNK. Drugi gen kodira protein zvan represor. Represor se vrsto vezuje za sekvencu DNK za koju RNK po imeraza mora da se vee 302

kako bi se zapoeo litiki ciklus. Meutim, kada je tu represor, RNK po imeraza ne moe da se vee, tako da je itiki ciklus iskljuen. U stvari, postoji tri mesta vezivanja za koji moe da se vee represor sva tri u nizu. Represor se vezuje za prvo mesto vre nego za drugo, a za drugo vre nego za tree. Tree mesto preklapa promotor za gen koji kodira sam represor. Ovaj raspored omoguava da se represor neprestano sintetie dok se ne ispuni tree mesto, kada se sinteza zaustavlja. Ako se koncentracija re pres ora smanji tako da se odvaja sa treeg mesta, onda se gen za represor ponovo aktiv ira. Dodatak Ovim mehanizmom represor regu ie sopstvenu proizvodnju. Meutim, u prisustvu nekih hemikalija, ultraljubiastog svetla ili drugih, za domaina tetnih inilaca, aktivira s e gen za enzim koji specifino razara represor. Kada se represor uk oni sa prvog m esta, gen za protein zvan Cro se aktivira. Cro protein se vrsto vezuje za tree mes to vezivanja represora, onesposob javajui ga za stalno i pokreui litiki ciklus bakte riofaga. Svi geni potrebni za pravljenje kopija DNK i njihovo pakovanje u protei nske omotae se sada prepisuju. Kontrola ivotnog ciklusa bakteriofaga je jedan od n ajjednostavnijih primera genske regu acije. Regu acija drugih genskih sistema, n aroito kod eukariota, moe da ukljuuje desetine proteina. Svejedno, smatra se da je veina gena regulisana sistemima koji su uporedivi sa sistemom bakteriofaga, sa ko ntro om tipa povratne sprege i viestrukim faktorima koji odreuju da li bi gen treb ao da bude aktiviran. Kada se informaciona RNK proizvede, zadatak postaje prevoenje poruke u protein. O vaj proces je najbolje prouen kod prokariota. Translacija Prepisana iRNK je vezana za telace zvanuo ribozom. Ribozomi su veliki kompleksi ko ji se sastoje iz 52 odvojena proteina (od 303

Ribozomi ne mogu sami direktno da se veu za iRNK; potrebni su neki drugi faktori. Kod prokariota su potrebna tri proteina zvana faktori inicijacije oznaeni IF1, IF2 , i IF3. Da bi translacija otpoela, IF1 i IF3 se vezuje za 30S subjedinicu ribozoma. Ovaj kompleks se zatim vezuje (1) za prethodno formirani kompleks tRNK molekula koji nosi metionin i vezuje se za IF-2, i (2) za iRNK molekul na mestu inicijac ije. Zatim se 50S ribozomalna subjedinica vezuje za rastui kompleks, prouzrokujui odvajanje IF1, IF2, i IF3. Kod eukariota inicijacija translacije prolazi kroz sline korake, ali broj faktora inicijacije moe da bude deset ili vie. Ribozom ima slian problem kao i RNK polimeraza: ribozom mora da pronae mesto na iR NK od koga treba da otpone translaciju (prevoenje). Kod prokariota mesto je oznaeno delom zvanim ajn-Delgarnova sekvenca, oko deset nukleotida uzvodno od poetnog mes ta. Otpoinjanje se javlja od prvog AUG niza posle sekvence (AUG kodira aminokisel inu metionin). Kod eukariota poetak translacije se jednostavno vri od prvog AUG ni za sa 5 kraja iRNK. kojih je nekoliko prisutno u viestrukim kopijama) i tri lanca RNK sa duinama od 12 0, 1.542 i 2.904 nukleotida. Ribozom se lako moe razloiti na dva velika dela, zvan a 30S subjedinaca i 50S subjedinica.6 Neverovatno je da je ribozom samosklapajui. Eksperimenti su pokazali da kada se ribozomi razdvoje na svoje komponente, a zat im ponovo pomeaju, pod pravim uslovima komponente e spontano ponovo formirati ribo zome. Darvinova crna kutija U narednom koraku drugi tRNK molekul, povezan sa proteinom zvanim elongacioni fa ktor Tu (EFTu), se pribliava nosei odgovarajuu aminokiselinu i vezuje se za ribozom. Peptidna veza se formira izmeu dve aminokiseline vezane za ribozom. Prvi tRNK mo lekul je sada izgubio svoju aminokiselinu, a dva kovalentno vezana aminokiselins ka ostatka su povezana za drugu tRNK. U tom trenutku se prva tRNK odvaja sa ribo zoma, druga tRNK se pomera na mesto na ribozomu koje je prethodno zauzimala prva tRNK, a zatim se ribozom pomera tano tri nukleotida niz iRNK. 304

Ovaj translacioni proces zahteva jo jedan protein zvan EF-G za neku jo uvek neutvre nu funkciju. Dodatak Ovi koraci se ponavljaju dok ribozom ne naie na niz od tri nukleotida koji odgova ra stop kodonu. Drugi protein, zvan faktor otputanja, se vezuje za stop kodon, sp reavajui da ribozom dopre dotle. Pored toga, faktor otputanja menja ponaanje ribozom a. Umesto da jednostavno stoji na iRNK ekajui da se faktor otputanja pomeri, ribozo m iseca zavren polipeptidni lanac od poslednjeg tRNK molekula za koji je jo uvek v ezan, i slobodan protein odlazi u rastvor. Neaktivan ribozom se zatim odvaja od iRNK, udaljava se, i slobodan je da otpone jo jedan krug sinteze proteina. Neophod ni su i drugi faktori, previe brojni da bi se spomenuli u ovom kratkom povrnom pre gledu, za funkcionisanje translacionog sistema. Tu spadaju enzimi koji hemijski postavljaju odgovarajuu aminokiselinu na pravu tRNK, razliiti mehanizmi koji prove ravaju pravilnost translacije, i uloga hemijske energije, u obliku aktiviranog n ukleotida GTP, na svakom stupnju translacije. Ovaj pregled moe da prui itaocu ideju o procesu kojim se genetika informacija izraava kao i uvid u sloenost sistema koji ga ostvaruje. Artur Kornberg je 1957. godine pokazao da bi odreeni enzim mogao da polimerizuje aktivirane oblike dezoksinukleotida u novi DNK molekul koji je precizna kopija b ilo koje DNK matrice koju bi Kornberg ubacio u reakcionu smeu. Enzim je nazvao DNK polimeraza I (Pol I). Nauna zajednica je bila uzbuena nalazom. Meutim, tokom godina je utvreno da prvenstvena uloga enzima 305 U ivotu svake elije doe vreme kada pone da misli na deobu. Jedna glavna briga pri eli jskoj deobi je obezbeivanje da se genetika informacija kopira i prenese neiskvaren a; veliki napor se ulae u taj zadatak. DNK replikacija

Pol I nije da sintetie DNK tokom elijske deobe; umesto toga, njena uloga je da pop ravlja DNK koja je oteena izlaganjem ultraljubiastoj svetlosti, hemijskim mutagenim a ili drugim sredinskim dejstvima. Kasnije su otkrivene druge dve polimeraze, Po l II i Pol III. Uloga Pol II ostaje nejasna: mutantne elije kojima nedostaje enzi m ne ispoljavaju nikakve vidljive mane. Utvreno je da je Pol III jedan od glavnih enzima ukljuenih u replikaciju kod prokariota. Darvinova crna kutija

DNK polimeraza III u stvari predstavlja kompleks od sedam razliitih subjedinica, koje variraju u veliini od 300 do oko 1.000 aminokiselinskih ostataka. Samo jedna subjedinica vri samo hemijsko vezivanje nukleotida; druge subjedinice su ukljuene u kritine pomone funkcije. Na primer, polimerizujua subjedinica tei da se odvoji od DNK matrice nakon vezivanja samo deset do petnaest nukleotida. Ako bi se to deav alo u eliji, polimeraza bi morala da se vraa stotinama i hiljadama puta pre nego to se replikacija zavri, drastino usporavajui replikaciju. Meutim, kompletna Pol III s a svih sedam subjedinica se ne odvaja dok se cela DNK matrica (koja moe da bude v ie od milion baznih parova duga) ne iskopira. Pored polimerizujue aktivnosti, Pol III poseduje, ironino, 3 5 nukleaznu aktivnost. To znai da moe da razlae polimerizovan DNK na slobodne nukleotide, poinjui od 3 slobodnog kraja i napredujui nazad prema 5 kraju. Zato bi polimeraza takoe razgraivala DNK? Ispostavlja se da je nukleazna akt ivnost Pol III enzima veoma znaajna u obezbeivanju tanosti procedure kopiranja. Pre tpostavimo da se pogrean nukleotid ugradi u rastui DNK lanac. Nukleazna aktivnost Pol III enzima mu omoguava da se vrati i ukloni nepravilan, pogreno sparen nukleot id. Pravilno spareni nukleotidi su otporni na nukleaznu aktivnost. Ova aktivnost se zove korektura; bez nje, pri kopiranju DNK bi se provuklo na hiljade puta vie g reaka. DNK replikacija poinje od odreene DNK sekvence, poznate kao mesto poeka replik acije, i nastavlja se u oba pravca 306

odjednom du roditeljske DNK. Prvi zadatak koji treba reiti tokom replikacije, kao i prilikom transkripcije je razdvajanje dva roditeljska lanca. To je zadatak Dna A proteina. Nakon to su lanci razdvojeni, druga dva proteina, zvana DnaB i DnaC, se vezuju za pojedinane lance. Naredna dva proteina se dodaju rastuem mehuru otvoren e DNK: proteini za vezivanje jednog lanca (SSB), koja dre dva roditeljska lanca r azdvojena dok se DNK kopira; i iraza, koja raspetljava zamrene delove koji se javl jaju pri prolasku kompleksa kroz dvolananu DNK. Dodatak

Tada DNK polimeraza moe da zapone sa sintezom. Meutim, javlja se nekoliko problema. DNK polimeraza ne moe da zapone sa sintezom spajanjem dva nukleotida na isti nain na koji RNK polimeraza zapoinje sa transkripcijom; DNK enzim moe samo da dodaje nu kleotide na kraj ve postojeeg polinukleotidnog niza. Zbog toga elija primenjuje dru gi enzim za proizvodnju kratke RNK na izloenoj DNK matrici. Ovaj enzim moe da otpon e RNK sintezu od dva nukleotida. Kada RNK lanac postane oko deset nukleotida dug , DNK polimeraza moe da koristi RNK kao prajmer, dodajui dezoksinukleotide na njen k raj. Drugi problem se javlja kada se replikaciona viljuka otvori. Sinteza jednog la nca novog DNK moe da se odigrava bez potekoa; to je lanac koji polimeraza proizvodi dok ita matricu u 35 smeru, proizvodei novi lanac u 53 smeru , kao to to ine sve p ze. Ali kako proizvesti drugi lanac? Ako bi se vrilo direktno, polimeraza bi mora la da ita matricu u 5 3 smeru i da sintetie novi lanac u 35 smeru. Iako nema teorijsk razloga zato to nije moglo da se javi, nijedna poznata polimeraza ne sintetie u 35 sm eru. Umesto toga, nakon to se lanac DNK otvorio, RNK prajmer se proizvodi blizu v iljuke i DNK sinteza se odigrava unazad, od replikacione viljuke u 53 smeru. Dalja si nteza na ovom zaostajuem lancu mora da eka dok replikaciona viljuka ne otvori novi de o DNK; zatim se mora proizvesti novi RNK prajmer, i DNK sinteza se odigrava unaz ad prema ranije izgraenom fragmentu. RNK prajmeri se moraju 307

zatim ukloniti, praznine popuniti sa DNK, a krajevi DNK delova meusobno spojiti. To zahteva jo nekoliko enzima. Darvinova crna kutija Gore iznesen opis prokariotske DNK replikacije je sastavljen ogromnim naporom ve likog broja laboratorija. Replikacija eukariotske DNK je izgleda daleko sloenija, pa se otuda daleko manje zna o njoj. 308

Beleke 1. Cameron, A. G. W. (1988) Origin of the Solar System, Annual Review of Astronomy and Astrophysics, 26, 441-472. Predgovor 2. Johnson, P. E. (1991) Darwin on Tri al, Regnery Gateway, Washington, DC, chap. 5; Mayr, E (1991) One Long Argument, Harvard University Press, Cambridge, MA, pp. 35-39. 1. Pod biohemijom podrazumev am sve nauke koje prouavaju ivot na molekularnom nivou, ak iako je nauno prouavanje v reno u odseku sa drugaijim imenom, kao to je molekularna biologija, genetika ili em briologija. 1. poglavlje 2. Za kratki istorijski pregled koji je ovde predstavljen je koriena uglavnom Sing er, C. (1959) A History of Biology, Abelard-Schuman, London. U dodatne izvore sp adaju Taylor, G. R. (1963) The Science of Life, McGrawHill, New York; i Magner, L . N. (1979) A History of the Life Sciences, Marcel Dekker, New York. 5. Dobar pr egled biohemije vienja se moe pronai u Devlin, T. M. (1992) Textbook of Biochemistr y, WileyLiss, New York, pp. 938-954. 309 4. Darwin, C. (1872) Origin of Species, 6th ed. (1988), New York University Press, New York, p. 151. 3. Opisano u Weiner , J. (1994) The Beak of the Finch, Vintage Books, New York. 6. Na primer, kao oekivani obrazac koji su ostavili procesi specijacije koji su s e odigrali u izolovanim populacijama.

8. Mayr, E. (1991) One Long Argument, Harvard University Press, Cambridge, chap. 9. 1. Mann, C. (1991) Lynn Margulis: Sciences Unruly Earth Mother, Science, 252, 3 78-381. 2. poglavlje 7. Farley, J. (1979) The Spontaneous Generation Controversy from Descartes to Op arin, Johns Hopkins University Press, Baltimore, p. 73. Darvinova crna kutija 2. Eldredge, N. (1995) Reinventing Darwin, Wiley, New York, p. 95. 3. Eldredge, N., and Gould, S. J. (1973) Punctuated Equilibria: An Alternative to Phyletic Gradualism u Models in Paleobiology, ed. T. J. M. Schopf, Freeman, Coop er and Co., San Francisco, pp. 82115. 5. Ho, M. W., and Saunders, P. T. (1979) Be yond Neo-Darwinism An Epigenetic Approach to Evolution, Journal of Theoretical Bi ology 78, 589. 6. McDonald, J. F. (1983) The Molecular Basis of Adaptation, Annual Review of Ecology and Systematics 14, 93. 7. Miklos, G. L. G. (1993) Emergence o f Organizational Complexities During Metazoan Evolution: Perspectives from Molec ular Biology, Paleontology and Neo-Darwinism, Memoirs of the Association of Austr alasian Paleontologists, 15, 28. 8. Orr, H. A., and Coyne, J. A. (1992) The Genet ics of Adaptation: A Reassessment, American Naturalist, 140, 726. 310 4. Beardsley, T. Weird Wonders: Was the Cambrian Explosion a Big Bang or a Whimpe r? Scientific American, June 1992, pp. 3031.

10. Yockey, H. (1992) Information Theory and Molecular Biology, Cambridge Univer sity Press, Cambridge, England, chap. 9. 11. Kaplan, M. (1967) Welcome to Partici pants u Mathematical Challenges to the Neo-Darwinian Interpretation of Evolution, ed. P. S. Moorhead and M. M. Kaplan, Wistar Institute Press, Philadelphia, p. v ii. 12. Schtzenberger, M. P. (1967) Algorithms and the Neo-Darwinian Theory of Evo lution u Mathematical Challenges to the NeoDarwinian Interpretation of Evolution, ed. P. S. Moorhead and M. M. Kaplan, Wistar Institute Press, Philadelphia, p. 7 5. 9. Endler, J. A., and McLellan, T. (1988) The Process of Evolution: Toward a Newe r Synthesis, Annual Review of Ecology and Systematics, 19, 397. Beleke 14. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Review, March 2, pp. 2 8-30. 15. Mivart, St. G. (1871) On the Genesis of Species, Macmillan and Co., Lo ndon, p. 21. 17. Hitching, F. (1982) The Neck of the Giraffe, Pan, London, p. 68 . 13. Kauffman, S. (1993) The Origins of Order, Oxford University Press, Oxford, E ngland, P. xiii. 16. Aneshansley, D. J., Eisner, T., Widom, J. M., and Widom, B. (1969) Biochemist ry at 100C: Explosive Secretory Discharge of Bombardier Beetles, Science, 165, 61; Crowson, R. A. (1981) The Biologz of the Coleoptera, Academic Press, New York, pogl. 15. 18 Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton, London, pp. 86-87. 311 19. Eisner, T., Attzgalle, A. B., Eisner, M., Aneshansley, D. J., and Meinwald, J. (1991) Chemical Defense of a Preimitive Australian Bombardier Beetle (Carabida e): Mystropomus regularis, Chemoecology, 2, 29.

20. Eisner, T., Ball, G. E., Roach, B., Aeshansley, D. J., Eisner, M., Blankespo or, C. L., and Meinwald, J. (1989) Chemical Defense of an Ozanine Bombardier Beet le from New Guinea, Psyche, 96, 153. 24. Darwin, C. (1872) Origin of Species, 6th ed. (1988), New York UniversityPress, New York, p. 154. 25. Dawkins, R. (1995) River Out of Eden, Basic Books, New York, p. 83. 1. Dobar opti uvod u cilije se m oe nai u Voet, D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, 2nd ed., John Wiley and So ns, New York, pp. 1253-1259. 3. poglavlje 21. Hitching, pp. 66-67. 22. Dawkins, pp. 80-81. 23. Dawkins, pp. 85-86. Darvinova crna kutija 2. Postoje i drugi spojnici u ovom sistemu. Na primer, kontakti koje dineinske r uice ostvaruju sa mikrotubulama takoe slue kao spojnici. Kao to je ranije spomenuto, sistem moe da bude sloeniji od najjednostavnijeg zamislivog sistema, i cilija je pri mer takvog sistema. 3. Cavalier-Smith, T. (1978) The Evolutionary Origin and P hylogeny of Microtubules, Mitotic Spindles, and Eukarzote Flagella, BioSystems, 1 0, 93-114. 4. Szathmarz, E. (1987) Early Evolution of Microtubules and Undulipodi a, BioSystems, 20, 115-131. 5. Bermudes, D., Margulis, L., and Tzertinis, G. (198 6) Prokaryotic Origin of Undulipodia, Annals of the New York Academy of Science, 5 03, 187-197. 6. Cavalier-Smith, T. (1992) The Number of Symbiotic Origins of Orga nelles, BioSystems, 28, 91-106; Margulis L. (1992) Proto312

cists and Polyphyly: Comment on The Number of Symbiotic... od T. Cavalier-Smith, Bi oSystems, 28, 107-108. 7. Pretraivanje indeksa Science Citation Index pokazuje da svaki rad prima u proseku manje od jednog navoda godinje. Beleke 8. Dobar opti uvod u flagelume (bieve) moe se nai u Voet and Voet, pp. 12591260. Deta ljniji opis flagelarnog motora moe se pronai u: Schuster, S. C., and Khan, S. (199 4) The Bacterial Flagellar Motor, Annual Review of Biophysics and Biomolecular Str ucture, 23, 509-539; Caplan, S. R., and Kara-Ivanov, M. (1993) The Bacterial Flag ellar Motor, International Review of Cytology, 147, 97-164. 1. Dobar opti uvod u z gruavanje krvi moe se pronai u Voet, D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, John Wiley & Sons, New York, pp. 11961207. Za detaljniji opis vidi bilo ta od sledeeg: F urie, B., i Furie, B. C. (1988) The Molecular Basis of Blood Coagulation, Cell, 53 , 505-518; Davie, E. W., Fujikawa, K., and Kisiel, W. (1991) The Coagulation Casc ade: Initiation, Maintenance, and Regulation, Biochemistry, 30, 10363-10370; Halk ier, T. (1991) Mechanisms in Blood Coagulation, Fibrinolysis and the Complement System, Cambridge University Press, Cambridge, England. 4. poglavlje 3. Re faktor esto se koristi tokom istraivanja kada priroda supstance koja se istrauje nije utv rena bilo da je u pitanju belanevina, mast, ugljeni hidrat ili neto drugo. Meutim, ak i kada je identitet utvren, ponekad stara imena nastavljaju da se koriste. U put u zgruavanja krvi, svi faktor su proteini. 4. Gen je deo DNK koji daje uputstva elij i kako da proizvodi protein. 313 2. Sufiks -ogen oznaava neaktivni oblik aktivnog molekula. 9. Voet and Voet, p. 1260.

5. Doolittle, R. F. (1993) The Evolution of Vertebrate Blood Coagulation: A Case of Yin and Yang, Thrombosis and Haemostasis, 70, 24-28. 6. Proteini ukljueni u zgr uavanje krvi se esto oznaavaju rimskim brojevima, kao na primer faktor V i faktor V III. Dulitl koristi tu terminologiju u svom lanku u Thrombosis and Haemostasis. R adi jasnoe i doslednosti ja sam u navodu koristio uobiajena imena proteina. 7. TPA ima ukupno pet domena. Meutim, dva domena su istog tipa. Darvinova crna kutija 8. anse nisu smanjene ako su domeni spojeni u razliito vreme kada se domeni 1 i 2 spajaju u jednom dogaaju, a zatim im se pridruuje domen 3, i tako dalje. Mislite o ansama odabira nja etiri crne loptice iz kutije koja sadri crne i bele loptice. Ako odmah uzmete etiri, ili prvi put uzmete dve, a zatim po jednu u naredna dva uzim anja, anse da zavrite sa etiri crne loptice su iste. 10. Dobro je imati na umu da bi korak mogao da predstavlja i na hiljade generacija . Mutacija mora da se javi samo kod jedne ivotinje, a zatim da se rairi kroz popul aciju. Da bi se to ostvarilo, potomci mutantne ivotinje moraju da potisnu potomke svih drugih ivotinja. 314 9. Ovaj proraun je izuzetno velikoduan. Pretpostavlja samo da bi etiri tipa domena morala da budu u pravilnom linearnom redosledu. Meutim, da bi radila, kombinacija bi morala da se nalazi u aktivnoj oblasti genoma, odgovarajui signali za isecanj e i spajanje delova bi morali da budu na mestu, aminokiselinske sekvence etiri do mena bi morale da budu meusobno uklopive, a i drugi uslovi bi uticali na ishod. O vi drugi uslovi samo ine dogaaj daleko neverovatnijim.

Beleke 1. Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K., and Watson, J. D. (1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Garland Publishing, New York, pp. 556557. 5. poglavlje 2. Kornfeld, S., and Sly, W. S. (1995) I-Cell Disease and PseudoHurler Polydystro phy: Disorders of Lysosomal Enzime Phosphorylation and Localization, u The Metabo lic and Molecular Bases of Inherited Disease, 7th ed., ed. C. R. Scriver, A. L. Beaudet, W. S. Sly, and D. Valle, McGrawHill, New York, pp. 24952508. 4. Roise, D. , and Maduke, M. (1994) Import of a Mitochondrial Presequence into P. Denitrifica ns, FEBS Letters, 337, 9-13; Cavalier-Smith, T. (1987) The Simultaneous Simbiotic Origins of Mitochondria, Chloroplasts and Microbodies, Annals of the New York Aca demy of Science, 503, 55-71; Cavalier-Smith, T. (1992) The Number of Simbiotic Or igins of Organelles, BioSystems, 28, 91106; Hartl, F., Ostermann, J., Guiard, B., and Neupert, W. (1987) Successive Translocation into and out of the Mitochondria l Matrix: Targeting of Proteins to the Inner membrane Space by a Bipartite Signa l Peptide, Cell, 51, 1027-1037. 1. Dobar uvod u imuni sistem se moe nai u Voet, D. And Voet, J. G. (1995) Biochemistry, 2ed., John Wiley & Sons, New York, pp. 12071 234; and Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K., and Watson, J. D. (1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Garland Publishing, New York, 23. poglavlje. 6. poglavlje 315 5. Alberts et al., pp. 551-651. 3. Pryer, N. K. , Wuestehube, L. J., and Schekman, R. (1992) Vesicle-Mediated Protein Sorting, Ann ual Review of Biochemistry, 61, 471-516.

3. elije prolaze kroz ogromne napore da spoje delove gena primenjujui veoma sloenu maineriju za pravilno nizanje krajeva i spajanje delova. Meutim, osim u sluaju gena za antitela, raz log za postojanje isprekidanih gena ostaje misterija. 4. Osim za e lije koje proizvode posebne klase antitela. Neu raspravljati o tom dodatnom uslonj avanju. 5. Bartl, S., Baltimore, D. and Weismann, I. L., (1994) Molecular Evoluti on of the Vertebrate Immune System. Proceedings of the National Academy of Scienc es, 91, 10769-10770. 2. elije se u stvari zovu B elije jer su prvi put otkrivene kod Bursa fabricius pt ica. Darvinova crna kutija 6. Farries, T. C., and Atkinson, J. P. (1991) Evolution of the Complement Syste, I mmunology Today, 12, 295-300. 7. U primere spadaju: DuPasquier, L. (1992) Origin and Evolution of the Vertebrat e Imune System, APMIS, 100, 383-392; Stewart, J. (1994) The Primordial VMR System and the Evolution of Vertebrate Immunity, R. G. Landes Co., Austin; Sima, P., a nd Vetvicka, V. (1993) Evolution of Immune Reactions, Critical Reviews in Immunolo gy, 13, 83-114. 2. Koristie se i nekoliko drugih pojednostavljenja. O atomima vod onika u molekulu se nee govoriti niti e se oznaavati na slici 7-1. Atomi vodonika s e uglavnom samo prenose sa drugim atomima pri sintezi AMPa, tako da nije stvarno neophodno obraati na njih panju da bi se pojasnila ideja. Pored toga, nee se pravit i razlika izmeu dvogubih (dvostrukih) i jednostrukih veza, poto nas zanima samo sp ojivost. 316 1. RNK je izgraena iz etiri nukleotida A, C, G, i U. 7. poglavlje

3. Zubay, G., Parson, W. W., and Vance, D. E. (1995) Principles of Biochemistry, Wm. C. Brown Publishers, Dubuque, 1A, pp. 215216. 4. Iako se ranije smatralo da ovaj korak nije zahtevao ATP, noviji rad je pokazao da je ATP neophodan da bi s e reakcija odigravala pri fiziolokim koncentracijama bikarbonata. Voet, D., and V oet, J. G. 1995. Biochemistry, 2nd ed., John Wiley & Sons, New York, p. 800. 5. Hall, R. H. (1971) The Modified Nucleosides in Nucleic Acids, Columbia Universit y Press, New York, pp. 2629. Beleke 6. Or, J. (1961) Mechanism of Synthesis of Adenine from Hydrogen Cyanide Under Pla usible Primitive Earth Conditions, Nature, 191, 1193-1194. Treba imati na umu da se reakcijama amonijaka i vodonik cijanida proizvodi samo baza adenin. Krajnje j e teko proivesti nukleotid AMP pod pretpostavljenim uslovima na ranoj Zemlji, kao to je napomenuo Joyce, G. F. (1989) RNK Evolution and the Origins of Life, Nature, 338, 217-224. 7. Navedeno u Joyce, G. F., and Orgel, L. E. 1993, Prospects for U nderstanding the Origin of the RNK World, u The RNA World, ed. R. F. Gesteland an d J. F. Atkins, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, NY, p. 18. 8. Osim razgradnjom ATP-a, koji se i sam prvo mora proizvesti od AMP-a. 10. Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K., and Watson, J. D. ( 1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Garland Publishing, New York, p. 1 4. 317 9. Creighton, T. (1993) Proteins: Structure and Molecular Properties, W. H. Free man and Co., New York, p. 131. 11. Ferris, J. P., and Hagan, W. J. (1984) HCN and Chemical Evolution: The Possib le Role of Cyano Compounds in Prebiotic Synthesis, Tetrahedron, 40, 1093-1120. Tr eba imati na umu da jedinjenja opisana u ovom radu nemaju privezanu osnovu.

12. Bloom, A. (1987) The Closing of the American Mind, Simon and Schuster, New Y ork, p. 151. 13. Horowitz, N. H. (1945) On the Evolution of Biochemical Syntheses , Proceedings of the National Academy of Sciences, 31, 153-157. 14. Zbog dosledno sti sa drugim opisima, promenio sam slova A i D u Horovicevom radu. Darvinova crna kutija 16. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Review, March 2, pp. 2 8-30. 8. poglavlje 15. Kauffman, S. (1993) The Origins of Order, Oxford University Press, New York, p. 344. 1. Sada se smatra da je atmosfera rane Zemlje bila prilino drugaija od one kakvu j e Miler zamislio, i daleko manje verovatno sposobna da proizvode aminokiseline a tmosferskim procesima. 3. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Cre ation of Life on Earth, Summit Books, New York, p. 192. 4. Ke je dobio Nobelovu n agradu za svoj rad. Navod sa dodele govori o uticaju Keovog rada na istraivanje po rekla ivota. Meutim, sam Ke retko spominje poreklo ivota u vezi sa svojim radom. 6. Joyce and Orgel, p. 13. 2. Dose, K. (1988) The Origin of Life: More Questions then Answers, Interdisciplin ary Science Reviews, 13, 348. 5. Joyce, G. F., and Orgel, L. E. (1993) Prospects for Understanding the Origin o f the RNA World u The RNA World, ed. R. F. Gesteland and J. F. Atkins, Cold Sprin g Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, NY, P. 19. 318

7. Iako su mnoge izjave u asopisima i knjigama same naune zajednice pesimistike, ja vne izjave medijima tee da budu varijacije tipa svejepodkontrolom. Retoriar Univerzit eta u Memfisu John Angus Campbell je zapazio da Ogromne strukture ideja kao to je pozitivizam nikada zaista ne umiru. Mislei ljudi ih postepeno naputaju i ak meu sobo m ismejavaju, ali odravaju ubedljive korisne delove za planje neupuenih. Campbell, J . A. (1994) The Comic Frame and the Rhetoric of Science: epistemology and Ethics in Darwins Origin, Rhetoric Society Quarterly, 24, 2750. To se svakako odnosi na nai n na koji se nauna zajednica bavi pitanjima postanka ivota. 8. Schlesinger, G., an d Miller, S. L. (1983) Prebiotic Syntheses in Atmospheres Containing CH4, CO, and CO2, Journal of Molecular Evolution, 19, 376-382. 10. Kolb, V. M., Dworkin, J. P ., and Miller, S. L. (1994) Alternative Bases in the RNA World: The Prebiotic Syn thesis of Urazole and Its Ribosides, Journal of Molecular Evolution, 38, 549-557. 9. Niketi, V., Dragani, Z. D., Nekovi, S., Jovanovi, S., i Dragani, I. G. (1983) Radi olysis of aqueous Solutions of Hydrogen Cyanide (pH 6): Compounds of Interest in Chemical Evolution Studies, Journal of Molecular Evolution, 19, 184-191. 11. Hil l, A. R., Jr., Nord, L. D., Orgel, L. E., and Robins, R. K. (1989) Cyclization of Nucleotide Analogues as an Obstacle to Polymerization, Journal of Molecular Evol ution, 28, 170-171. 12. Nguyen, T., and Speed, T. P. (1992) A Derivation of All L inear Invariants for a Nonbalanced Transversion Model, Journal of Molecular Evolu tion, 35, 60-76. 319 13. Adell, J. C., and Dopazo, J. (1994) Monte Carlo Simulati on in Phylogenies: An Application to Test the Constancy of Evolutionary Rates, Jo urnal of Molecular Evolution, 38, 305-309. Beleke

14. Otaka, E., and Ooi, T. (1987) Examination of Protein Sequence Homologies: IV. Twenty-Seven Bacterial Ferredoins, Journal of Molecular Evolution, 26, 257-268. Darvinova crna kutija 15. Alexandraki, D., and Ruderman, J. V. (1983) Evolution of nd Tu ulin Genes s In ferred y the Nucleotide Sequences of Se Urchin cDNA clones, Journ l of Molecul r Evolution, 19, 397410. 16. Kum z ki, T., Hori, H., nd Os w , S. (1983) Phyloge ny of Protozo Deduced from 5s rRNA Sequences, Journ l of Molecul r Evolution, 19 , 411-419. 18. Z ist , neki proteini o kojim smo govorili u knjizi im ju sekven ce ili o like sline drugim proteinima. Na primer, antitela su oblikovana slino pro teinu zvanom superoksid dismutaza, koji pomae zatiti elije od oteenja kiseonikom. A r odopsin, koji se koristi u procesu vida, je slian proteinu pronaenom kod bakterija , zvanom bakteriorodopsin, koji je ukljuen u proizvodnju energi je. Svejedno, slino sti nam nita ne govore o tome kako su vid ili imuni sistem mogli da se razviju ko rak-po-korak. Oekivalo bi se da bi pronalaenje proteina sa slinim sekvencama dovelo do predlaganja modela naina na koji su sloeni biohemijski sistemi mogli da se raz viju. Suprotno tome, injenica da nam takvo poreenje sekvenci ne pomae da razumemo p ostanak sloenih biohemijskih sistema govori snano protiv teorije postepene evoluci je. 19. U ovu kategoriju sam svrstao radove koji su navedeni u indeksu asopisa po d naslovima Molekularna evolucija, Evolucija proteina, i nekim raznovrsnim temama. 3 20 17. Wagner, A., Deryckere, F., McMorrow, T., and Gannon, F. (1994) Tail-to-Tai l Orientation of the Atlantic Salmon Alpha-and Beta-Globin Genes, Journal of Mole cular Evolution, 38, 28-35. 20. Kimura, M. (1983) The Neutral Theory of Evolution, Cambridge University Pres s, New York.

21. Kauffman, S. A. (1993) The Origins of Order: Self-Organization and Selection in Evolution, Oxford University Press, New York. Beleke 22. Selander, R. K., Clark, A. G., & Whittam, T. S. (1991) Evolution at the Mole cular Level, Sinauer Associates, Saunderland, MA. 23. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology (1987), vol. 52, Evoluti on of Catalytic Function, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbo r, NY. 24. Lehninger, A. L. (1970) Biochemistry, Worth Publishers, New York, p. 17. 26. Lehninger et al. (1993), p. 244. 25. Lehninger, A. L., Nelson, D. L., and Cox, M. M. (1993) Principles of Biochem istry, 5th ed., Worth Publishers, New York, p. viii. 27. Con, E. E., Stumpf, P. K., Bruening, G., and Doi, R. H. (1987) Outlines of Biochemistry, 5th ed., John Wiley & Sons, New York, p. 4. 28. Voet, D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, 2nd ed., John Wiley & Sons, N ew York, p. 19. 29. Njemu u prilog, tekst Voet and Voet na poetku standardne rasp rave sadri ograivanje od scenarija o postanku ivota nalik na Stenli Milerov, koje n avodi da postoje valjane naune zame rke ovom scenariju. 9. poglavlje 1. Kauffman, S. A. (1991) Antichaos and Adaption, Scientific American, August, p. 82. 2. Kauffman, S. A. (1993) The Origins of Order, Oxford University Press, Oxford, England. 3. Registrovanje dizajna u obrascima bacanja novia ili drugim sistemima koji ne reaguju uzajamno se vri na druge naine. 321

Darvinova crna kutija Videti Dembski, W (1996) The Design Inference:Eliminating Chance Through Small Probabilities, Ph. D. Dissertation, University of Illinois. 4. To je stvar procene. Nikada se ne moe dokazati da je odreena funkcija ujedno i jedina namenjena ili ak da je uopte namenjena. Ali, nai dokazi mogu da budu prilino ubedljivi. 5. Teko je koliinski odrediti dizajn, ali nije nemogue, i budua istraivan ja bi trebala da nastave u tom smeru. Odlian poetak je izvrio Bill Dembski u svojoj disertaciji (Dembski, 1996), koja pokuava koliinski da odredi zakljuak o dizajnu n a osnovu onoga to naziva resursi verovatnoe sistema. 6. Dawson, K. M., Cook, A., Dev ine, J. M., Edwards, R. M., Hunter, M. G., Raper, R. H., and Roberts, G. (1994) P lasminogen Mutants Activated by Thrombin, Journal of Biological Chemistry, 269, 1 5989-15992. 7. Dat pregled u Gold, L., Polisky, B., Unhlenbeck, O. & Yarus, M. ( 1995) Diversity of Oligonucleotide Functions, Annual Review of iochemistry 64, 763 -797. 8. Joyce, G. F. (1992) Directed Molecular Evolution, Scientific American, De cember, p. 90. 9. Benkovi, S. J. (1992) Catalytic Antibodies, Annual Review of Biochemistry 61, 29 -54. 10. Dawkins, R. (1995) River Out of Eden, Basic Books, New York, pp. 1718. 1 0. poglavlje 1. Cited in Barrow, J. D., and Tipler, F. J. (1986) The Anthropic Cosmological P rinciple, Oxford University Press, New York, p. 36. 2. Barrow and Tipler, p. 36. 322

4. Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton, London, p. 5. 5. Paley , pp. 110-111. 6. Paley, pp. 199-200. 7. Paley, pp. 171-172. 8. Paley, pp. 184-1 85. 9. Dawkins, p. 5. 10. Dawkins, p. 6. 13. Sober, p. 35. 3. Paley, W. Natural Theology, American Tract Society, New York, pp. 910. Beleke 11. Sober, E. (1993) Philosophy of Biology, Westview Press, Boulder, Co, p. 34. 15. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation of Life on Earth . Summit Books, New York, pp. 179180. 12. Sober, pp. 34-35. 14. Sober, pp. 37-38. 16. Miller, K. R. (1994) Lifes Grand Design, Technology Review February/March, pp. 930. 17. Dyson, J. F. (1996) The Search for Extraterrestrial Technology u Perspecti ves in Modern Physics, ed. R. E. Marshak, John Wiley and Sons, New York, pp. 6436 44. 18. Crick, F. H. C., and Orgel, L. E. (1973) Directed Panspermia, Icarus, 19, 344. 20. Miller, pp. 31-32. 323 19. Futuyma, D. (1982) Science on Trial, Pantheon Books, New York, p. 207.

22. Gould, S. J. (1980) The Pandas Thumb, W. W. Norton, New York. 1. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation of Life on Earth, Summit Books, New York, pp. 643644. 11. poglavlje 21. Miller, p. 32. Darvinova crna kutija 2. Dikersonov esej se moe pronai u Journal of Molecular Evolution, 34, 277 (1992), i Perspectives on Science & Christian Faith, 44, 137-138 (1992). 3. Preformulisano pravilo je u sutini identino onome o emu je peripatetiar filozof n auke Majkl Ruso svedoio da su definiue karakteristike nauke tokom suenja 1981. radi utvrivanja ustavnosti zakona u Arkanzasu Balanced Treatment for CreationScience an d Evolution-Science Act. Odluka sudije Vilijema Overtona o povlaenju zakona se u v elikoj meri oslanjala na Ruseove ideje. Drugi filozofi nauke su strogo kritikova li odluku kao nepodesnu. Mnogi dokumenti koji se tiu suenja se mogu nai u Ruse, M., ed. (1988) But Is It Science? Prometheus Books, Buffalo, NY. Sudija Overton je, nalik Rusou, napisao da je nauka (1) voenja prirodnim zakonima; (2) Mora da objanjava stvari pozivanjem na prirodne zakone; (3) Proverljiva je u empirijskom svetu; (4) Njeni zakljuci su privremeni; to jest ne predstavljaju ne izbeno poslednju re; i (5) Oboriva je (svedoenje Rusoa i drugih naunika svedoka). Dru gi naunici su primili Overtonovo miljenje sa prezirom. Filip Kvin je napisao: Rusoo va gledita ne predstavljaju reenu saglasnost miljenja meu filozofima nauke, Jo gore, neka od njih su oigledno pogrena, a neka su zasnovana na oigledno pogrenim argumenti ma (u Ruse, 1988, p. 384). Leri Laudan je zabeleio probleme: Neke naune teorije su d obro testirane; neke nisu. Neke grane nauke trenutno pokazuju visok stepen rasta ; druge ne. Neke naune teorije su ostvarile niz uspenih 324

predvianja iznenaujuih fenomena; neka su ostvarila malo, ako uopte, takvih predvianja . Neke naune hipoteze su ad hoc; druge nisu. Neke su ostvarile indukcionu saglasno st; druge nisu (u Ruse, 1988, p. 384). Laudan je naveo mnoge izuzetke od Overtonov og miljenja: Taj zahtev [za objanjenjem prirodnim zakonima] predstavlja potpuno neo dgovarajui standard za utvrivanje da li je tvrdnja nauna. Naunici su vekovima uviali razliku izmeu ustanovljavanja postojanja fenomena i objanjavanja tog fenomena zako nom... Galilej i Njutn su tvrdili da su uspostavili postojanje fenomena gravitac ije, daleko pre nego to je bilo ko mogao da iznese uzroan ili objanjavajui opis grav itacije (U Ruse, 1988, p. 354). Laudan nije video razlog za radovanje: Pobeda u sl uaju Arkanzasa je bila prazna, jer je ostvarena samo na raun produavanja i uspostav ljanja lanog stereotipa o tome ta je nauka i kako funkcionie (u Ruse, 1988, p. 355). 4. Naravno, da li su evolucija i religija uklopive zavisi od toga kako definiete i j edno i drugo. Ako neko zauzme stav da se evolucija odigrala ne samo neprekidanim prirodnim zakonima, ve i da je proces besciljan i nepredvidljiv u metafizikom smislu , onda to posavlja evoluciju u sukob sa mnogim religijskim veroispovestima. Fili p Donson (Phillip Johnson) je izvrio zadivljujui posao ukazivanja na veliki broj nai na na koji se re evolucija koristi, i kako menjanje znaenja moe da zbunjuje u javni m raspravama. Johnson, P. E. (1991) Darwin on Trial, Regnery Gateway, Washington , DC. 5. Simn, H. (1990) A Mechanism for Social Selection and Successful Altruism, Science, 250, 1665-1668. Beleke 7. Reakcija nauke na hipotezu o Velikom prasku, ukljuujui Edingtonovu i drugih ist aknutih naunika, opisana je u Jaki, S. (1980) Cosmos and Creator, Regnery Gateway , Chicago. 325 6. Uticaj razliitih religijskih kultura na razvoj nauke opisuje Jaki, S. (1986) S cience and Creation, Scottish Academic Press, Edinburgh.

Darvinova crna kutija 9. Dawkins, R. (1986) The Blind Watchmaker, W. W. Norton, London, p. 159. 10. Dawkins, R. (1989) New York Times, April 9, 1989, sec. 7, p. 34. 13. Dawkins, R. (1986), p. 6. Dodatak 11. Maddox, J. (1994) Defending Scienc e Against Anti-Science, Nature, 368, 185. 12. Dennett, D. (1995) Darwins Dangerous Idea, Simon & Schuster, New York, pp. 515516. 1. Prokariote se mogu podeliti u d ve kategorije: arhebakterije i eubakterije. Razlika nije bitna za nae trenutne po trebe opisivanja unutranje arhitekture elija. 8. Jaki, S. (1986) 2. Poto su elije toliko male, potrebni su moni mikroskopi da bi se uinile vidljivim. Najdetaljnije slike se dobijaju elektron skom mikroskopijom, pri kojoj se koriste elektroni umesto svetla za osvetljavanje. 3. Gamow, G. (1954) Possible Relation B etween Deoxyribonucleic Acid and Protein Structure, Nature, 173, 318; Gamov, G., and Ycas, M. (1958) The Cryptographic Approach to the Problem of Protein Synthesi s, u Symposium on Information Theory in Biology, ed. H. P. Yockey, R. L. Platzman , and H. Quastler, Pergamon Press, New York, pp. 6369. 4. Problem se moe razumeti uz pomo sledeeg primera: Obmotajte jednu pertlu nekoliko puta oko druge, i zamolit e nekoga da vrsto dri oba kraja sa dve ruke. Sada uzmite olovku, ubacite je izmeu p ertli blizu jedne ruke, i gurnite olovku prema drugoj ruci. 326

Pertla ispred pokretne olovke e postajati zategnutija. Pertla iza olovke e biti, u argonu biohemije, otopljena. 6. Skraenica S oznaava Svebergovu jedinicu, i predstavl ja meru brzine sedimentacije estice u tenosti. Beleke 5. Palindrom je re ili reenica koja jednako glasi kada se ita sleva i zdesna. Prime r je potop. Kada se primeni na DNK, palindrom oznaava sekvencu nukleotida koja isto glasi kada se ita u 53 smeru na oba lanca dvostruke spirale. 327