METALI

Metali ine najveu grupu hemijskih elemenata. Oni imaju karakteristina svojstva po kojima se znatno razlikuju od ostalih elemenata. Mogu se podeliti u tri grupe:alkaline metale(Ia grupa), zemnoalkalne metale(IIa grupa) i prelazne metale. Svi metali su vrstog agregatnog stanja,osim ive koja je tena. Sivosrebrnsaste su boje i metalik sjaja, osim bakra koji je crven i zlata koje je uto. Svi metali provode toplotu I elektricitet I svi su kovni. est od odam najzastupljenijih elemenata u zemljinoj kori su metali:aluminijum,gvoe,kalcijum,natrijum,kalijum,magnezijum. Mali broj metala se nalazi u elementarnom stanju,veina se nalazi u obliku jedinjenja.Neki metali si biogeni.

BIOGENI METALI
Biogeni metali su metali koji su neophodni ivom biima u ivotnim procesima. Takvi su: kalcijum,magnezijum,bakar,kalijum,cink,gvoe i mnogi drugi.

KALCIJUM
Kalcijum je najzastupljeniji mikroelement u ljudskom organizmu. Proseni odrastao mukarac sadri oko 1,5 kilogram kalcijuma, a ena oko 1 kilogram kalcijuma u organizmu. Oko 99% kalcijuma iz organizma se nalazi u kostima i zubima. Minerali ine oko 50% ukupne mase kostiju, a ostala masa se sastoji od organskog matriksa u kome ima proteina, glikoproteina i proteoglikana na koje se vezuju kalcijumove soli. Kost se neprestano troi i obnavlja, pa koliina minerala u kostima predstavlja ravnoteu izmeu izbacivanja i mobilizacije minerala. Svaki dan se u kostima moe razmeniti i do 700 mg kalcijuma. Prosean odrastao organizam resorbuje od 25 do 50% kalcijuma koji se unese hranom. Nivo kalcijuma u krvi je regulisan hormonom kalcitoninom, paratiroidnim hormonom i vitamnom D. Ovi hormoni deluju zajedno i reguliu nivo kalcijuma u organizmu. Oni kontroliu resorpciju kalcijuma iz creva, njegovu ekskreciju u bubregu, kao i brzinu ugradnje u kostima. Dobri izvori kalcijuma su mleko i ostali mleni proizvodi, kelj, tofu, aronija, konzervirana riba sa kostima, kikiriki, orah, semenke suncokreta, brokoli, karfijol, soja, pasulj. Dobri izvori mogu biti i obogaena hrana kao to su sokovi, hleb ili pahuljice. esto je i kalcijum koji potie iz vode znaajan izvor. Potrebe za kalcijumom variraju od ivotnog doba i najvee su periodu rasta i razvoja, ali i kasnije u ivotu. Umereni nedostatak kalcijuma u organizmu moe dovesti do nervne osetljivosti, greve miia, krte nokte, ubrzano kucanje srca i nesanicu. Vei nedostatak kalcijuma izaziva neuobiajene otkucaje srca, greve i bolove u miiima, ukoenost, marci u rukama i nogama. Deca mogu oboleti od rahitisa - bolesti koju karakterie intenzivno znojenje glave, usporenim pokretima, deformitet kostiju, i usporenost rasta. Nedostatak kalcijuma kod odraslih moe izazvati i osteomalaciju koju karakterie bol u kostima, slabost miia i usporeno zarastanje rana. Rizina grupa kod koje se moe javiti nedostatak kalcijuma su starije osobe, zatim osobe koje u ishrani ne koriste hranu bogatu kalcijumom, sportisti koju su na visoko proteinskoj ili vlaknastoj dijeti i alkoholiari.

CINK
Cink je poznat kao esencijalni mikroelement za biljke, ivotinje i oveka jo od 1930. Prosena odrasla osoba ima izmeu 1,5 i 3 g cinka. Visoke koncentracije cinka se nalaze i u retini oka, jetri, bubrezima i kosi. Cink uestvuje u preko 200 enzimskih reakcija u organizmu. Igra kljunu ulogu u sintezi i stabilizaciji genetikog materijala. Neophodan je za elijsku deobu, kao i za sintezu i degradaciju ugljovodonika, lipida i proteina. Stoga se smatra esencijalnim za rast tkiva. Cink je neophodan i za strukturu i normalno funkcionisanje elijskih membrana. Uestvuje u stvaranju vezivnog tkiva, zuba, kostiju, noktiju, kose i koe. Cink igra i vanu ulogu u usvajanju kalcijuma u kostima i utie na delovanje hormona rasta. Normalno funkcionisanje koe zahteva prisustvo cinka. Ukljuen je u funkcionisanje znojnih lezda, aktiviranju lokalnih hormona. Cink se ne skladiti dovoljno dobro u organizmu, tako da smanjenjem unosa cinka hranom moe relativno brzo doi do nedostatka cinka u organizmu. Vaan izvor cinka su ivotinjski proteini, dok ga obraena hrana, limunski plodovi i povre bez lia sadre veoma malo.Bogati cinkom su jetra, koljke, ostrige, meso, riba, tvrdi sir, lenik, jaja i zrnevlje.Proseno resorbuje oko 20-40% cinka koji je unet hranom. Meutim resorpcija zavisi i od koliine cinka u organizmu - to ga je manje lake se resorbuje. Neke bolesti, kao to su na primer jetra obolela od alkoholizma, opekotine, stanje nakon operacije, stres, gubitak telesne mase, hronine infekcije, virusni hepatitis, dijabetes i neke bolesti bubrega zahtevaju poveani unos cinka. Takoe i osobe koje se intenzivno bave sportom moraju unosti vee koliine cinka u organizam. Nedostatak cinka dovodi do konih promena kao to su akne i ekcemi po licu, ispadanje kose, usporava se razvitak i rast a dolazi i do apatije Zatim nastaju problemi sa spavanjem, este prehlade, preosetljiva creva, oslabljeno ulo ukusa, vida i mirisa. Takode se poveavaju mogunosti za oboljevanje od raka. Cink je jedan od elementata koji je veoma neophodan za zdravo funkcionisanje organizma. Iako se unosi u malim koliinama, njegova uloga je velika.

MAGNEZIJUM
Magnezijum je jedan od najzastupljenijih mineralnih materija u mekim tkivima. Magnezijum se u visokim koncentracijama moe nai unutar elija, posebno sranih i elija mozga. Magnezijum je kofaktor za preko 300 enzimskih reakcija, posebno onih koje uestvuju u metabolizmu komponenata hrane i stvaranju novih molekula znaajnih za zdravlje oveka. Iako magnezijuma ima dosta u prirodnoj hrani on se gubi u velikoj koliini pri njenoj obradi i oplemenjivanju. Dobri izvori magnezijuma su nepolirana zrna itarica, orah, soja, avokado, pasulj, susam, kukuruz, limun i povre sa tamno-zelenim listovima (kelj, brokoli) obzirom da magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka - hlorofila. Meso je takoe bogato magnezijumom, ali sadri i kalcijum, fosfate i proteine koji smanjuju njegovu resorpciju. Voda je dobar izvor magnezijuma, posebno u oblastima gde je prisutna "teka" voda. Magnezijum se obino iz vode bolje resorbuje od magnezijuma iz hrane.Ostali izvori magnezijuma su: badem, heljda, penine mekinje, spana, klice penice, kikiriki, nepolirani pirina, kajsija, ovsena kaa. Neki istraivai preporuuju dnevni unos magnezijuma od 6-10 miligrama po kilogramu telesne mase. Simptomi nedostatka magnezijuma su razdraljivost, promene linosti, anoreksija, slabost organizma, zamor, nesvestica, vrtoglavica, nesanica, alergije, uznemirenost, konvulzija (grenje miia), pojava nervoze, drhtavica, petljanje i trzanje jezikom, nevoljni pokreti oiju, nestabilan hod, nepravilan rad srca, nizak nivo eera u krvi i pojava miinih kontrakcija. Pri veem nedostatku magnezijuma dolazi i do gubitka kose, otekle desni i oteenje arterija koje lii na aterosklerozu. Nedostatak magnezijuma se najee javlja kod osoba koje konzumiraju konzerviranu hranu u veim koliinama, alkoholiari, osobe koje imaju problema sa resorpcijom. Takoe, ovaj problem se javlja kod starijih osoba.

GVOE
Iako gvoa ima relativno mnogo u zemljinoj kori u organizmu oveka, tekog 70 kg nalazi se svega 3-4 g gvoa. Oko dve treine se nalazi u krvi. Eritrociti sadre protein koji se naziva hemoglobin. Svaki hemoglobin vezuje etiri atoma gvoa. Gvoe u hemoglobinu vezuje kiseonik kada prolazi kroz krvne sudove plua i oslobaa ga u tkivima. Nakon to otpusti kiseonik gvoe iz hemoglobina vezuje ugljen dioksid, nus-proizvod disanja, vraa ga u plua i oslobaa u spoljanju sredinu. Eritrociti i gvoe koje se u njima nalazi se obnavlja svakih 120 dana. Neophodno je za elijsku deobu, elijski rast i za sintezu molekula DNK. Takoe je neophodan u metabolizmu proteina. Vana uloga gvoa je i u jaanju imunog sistema.Dobrim izvorima gvoa se smatraju i jetra, meso, pasulj, orah, sueno voe, ivinsko meso, riba, aronija. Kuvanjem namirnica u gvozdenim posudama moe se poveati koliina gvoa u hrani i do 20%, ali gvoe se u ovom obliku teko usvaja. to se due hrana kuva u takvom posuu vie se gvoa ugradi u hranu. Zamenom gvozdenih posuda sa aluminijumskim, od nerajueg elika i plastinim, smanjio se unos gvoa u organizam. Nedostatak gvoa u organizmu je jedan od najeih nutritivnih poremeaja u razvijenom svetu. Deca ispod dve godine starosti su u opasnosti od nedostatka gvoa zbog njihovog brzog rasta, malih rezervi gvoa i niskog sadraja gvoa u mleku. Simptomi nedostatka gvoa ukljuuju anemiju, zamor, ubrzani rad srca, zadihanost, smanjenu konenctraciju, vrtoglavicu, poremeen san, teke menstrualne bolove i krvarenje, ispucale usne, zapaljenje oka, ir usana i gubitak kose. Nizak nivo gvoa u krvnoj plazmi moe da uzrokuju svrab koe posebno kod starijih osoba. Nokti postaju meki, krti i beli. Nedostatak gvoa je povezan i sa poveanom smrtnou starijih osoba zato to nizak nivo gvoa poveava rizik od sranih oboljenja. Najznaajnija primena gvoa je za leenje anemije. Obzirom da je anemija podrazumeva nizak nivo gvoa u krvi i koje je glavna komponenta hemoglobina - proteina koji prenosi kiseonik u organizmu. Pokazano je da se gvoe najbolje resorbuje u organizmu ukoliko se unosi organski vezano.

BAKAR

Bakar se smatra jednim od esencijalnih mikroelemenata u organizmu oveka, ivotinja i mnogih biljaka. U organizmu odraslog oveka ima izmeu 75 i 150 mg bakra. Njegova koncentracija je najvea u jetri, mozgu, bubrezima i srcu. Bakar je veoma vaan i u stvaranju imunog odgovora na infekcije. Igra vanu ulogu u kontrakcijama sranog miia, kao i u zdravom funkcionisanju malih krvnih sudova koji kontroliu protok krvi, nutrijenata i otpadnih materija. Utie na normalno funkcionisanje miia krvnih sudova i ukljuen je u oblaganju krvnih sudova. Stvaranje melanina (prirodnog pigmenta koji se nalazi u kosi i koi) ukljuuje enzime koji sadre bakar. Njega ima najvie u orasima,pivskom kvascu, maslinama, susamu,okoladi, pahuljicama. Simptomi nedostakta su: izmenjeni srani ritam, gubitak kose, oseaj slabosti organizma. Kod odraslih osoba nedostatak bakra dovodi do anemija, zadravanja vode u organizmu, slabljenja zidova krvnih sudova, razdraljivosti, krtih kostiju, depigmentacije gubitka kvaliteta kose. Nedostatak bakra dovodi i do smanjene otpornosti na infekcije, obzirom da je aktivnost leukocita i elijskog imunog odgovora smanjena. Odnos cinka i bakra moe takoe uticati na efikasnost imunog odgovora. Osetljivost na bolesti najverovatnije raste kada je unos bakra visok a unos cinka nizak. Nedostatak bakra smanjuje funkcije nervnog sistema. To uzrokuje smanjenu koncentraciju, ukoenost, zujanje u uima i razne druge nervne poremeaje. Trovanje bakrom je retka pojava, ali se moe javiti ukoliko se unosi vie od 200 mg bakra dnevno. Tada moe doi do munine, povraanja, bolova u stomaku, dijareje, bolova u miiima, nenormalnih mentalnih stanja, glavobolje i smanjenog imunog odgovora. Bakar se jo od davnina koristi u medicinske svrhe, a i danas se koristi u mnogim lekovima za tretiranje: arlaha, ireva, dijabetesa, osteporoze, infekicija, glavobolja, stresa.