METODOLOGIJA KINEZIOLOKIH METODOLOGIJA KINEZIOLOKIH I S T R A I V A N J A I S T R A I V A N J A

Gustav Bala, Fakultet fizike kulture, Novi Sad

www.kinesis.co.yu

1.5.5 VRSTE ISTRAIVANJA

U kineziologiji je veoma pogodna i prihvatljiva definicija naunog istraivanja "kao sistematski, kritiki, kontrolisani i ponovljivi proces sticanja novih znanja neophodnih (a ponekad i dovoljnih) za identifikovanje, odreivanje i reavanje naunih (teorijskih i empirijskih) problema" (Risti, 1995). Klasifikacija naunih istraivanja u kinezilogiji moe se izvesti na osnovu razliitih kriterija, pristupa i primene: 1) Opte prihvaena podela prema prirodi naunih istraivanja, koja vai praktino u svim naukama, je: a) teorijska istraivanja i b) empirijska istraivanja. U kineziologiji je ova podela teko odriva, ili je teko napraviti neku otru granicu izmeu njih. Naime, u sluaju da je problem istraivanja teorijskog karaktera a dokazni materijal rezultat iskustvenih metoda (empirijske prirode), ili, s druge strane, ako je problem istraivanja empirijskog karaktera, a svedoanstvo koje se istraivanjem dobija neophodno trai teorijske operacije i znanja, zaista je nemogue vriti podelu na teorijska i empirijska istraivanja. U manjem broju su teorijska istraivanja (analitika i kvalitativna) zastupljena u kineziologiji. 2) Prema cilju preduzimanja nauna istraivanja u kineziologiji se mogu podeliti u dve vrste: a) fundamentalna (bazina) - radi sticanja novih znanja, proveravanja i proirivanja postojeeg sistema znanja u kineziologiji; b) primenjena (aplikativna) - radi sticanja novih znanja i informacija potrebnih za praktinu primenu u kineziologiji. Fundamentalnim naunim istraivanjima se formiraju znanja vee optosti nego kod primenjenih. Treba ukazati na neophodnost fundamentalnih istraivanja, jer najee na osnovu napredaka u tim istraivanjima biva omoguen i razvoj primenjenih istraivanja. Meutim, u

Risti, . (1995). O istraivanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja, str. 257. Ibidem, str. 257, uz modifikaciju Bala, G.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

kineziolokog praksi se deava da su rezultati nekih primenjenih istraivanja inicijativa i podstrek za nastavak, produbljivanje ili modifikovanje novih fundamentalnih istraivanja. 3) U odnosu na poznavanje problema istraivanja, nauna istraivanja mogu se podeliti na: a) eksplorativna - kada jo nije poznat (identifikovan), ili nedovoljno poznat problem istraivanja, pa je osnovni cilj da se utvrdi ta je problem; b) konfirmativna (za proveru hipoteza) - problem je poznat i sprovode se provere hipoteza istraivanja uz odgovarajue metode i istraivakih nacrta. Veina istraivanja u kineziologiji spada u ovu vrstu. 4) Prema vremenskom trajanju naunih istraivanja, moe se odrediti klasifikacija na; a) transverzalna - istrauju se odnosi na jedan tretman posmatranja i merenja odgovarajueg (ili vie) fenomena u kratkom vremenskom intervalu; b) longitudinalna - istrauju se odnosi na dva ili vie tretmana posmatranja i merenja istih fenomena u dve ili vie vremenske take (perioda). 5) U odnosu na stepen kontrole, nauna istraivanja u kineziologiji mogu se podeliti na sledee vrste: a) laboratorijska - obavljaju se u strogo kontrolisanim uslovima i odgovarajuom opremom; b) terenska (u prirodnim ivotnim uslovima - u polju) - manje kontrolisani uslovi, i to izborom vremena i mesta obavljanja posmatranja i merenja; c) biblioteka - sakupljanje, objedinjavanje nalaza do kojih su doli drugi istraivai, kao i kritiki osvrt na njih. Ovde bi se mogla dodati jo i vrsta istraivanja koja bi se uslovno definisala kao "polulaboratorijska", odnosno "poluterenska", poto se posmatranja i merenja vre ne striktno u laboratorijskim uslovima (uvek na jednom mestu, istom aparaturom i mernim instrumentarijem, u istim mikroklimatskim uslovima, od strane istih merilaca), nego u salama za vebanje, sportskim terenima, i to najee mernim instrumentima (psiholokim, motorikim, fiziolokim testovima) uz odgovarajuu standardizaciju primene.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

1.5.6 TIPOVI ISTRAIVANJA

Istraivanje je strukturisani nain reavanja problema. Postoje razliite vrste problema u kineziologiji, pa se tako i razliiti tipovi istraivanja koriste za reavanje tih problema. Za potrebe reavanja problema u kineziologiji, a koji su pogodni za studente dodiplomskih studija, najee se koriste sledei tipovi istraivanja: (A) Analitika istraivanja: 1) Istorijsko istraivanje 2) Meta analiza (sinteza istraivanja) (B) Deskriptivna istraivanja 1) Anketno istraivanje (upitnici, ntervjui) 2) Normativno istraivanje 3) Studija sluaja 4) Razvojna studija 5) Korelaciona studija (C) Eksperimentalna istraivanja

1.5.6.1 ANALITIKA ISTRAIVANJA Analitika istraivanja ukljuuju dubinske studije i procene dostupnih informacija, te nastojanja da se objasne kompleksne pojave. Razliiti tipovi analitikih istraivanja su: istorijska, filozofska, pregledi, kritike i sinteze istraivanja (meta analize). Za potrebe studenata dodiplomskih studija obradie se ukratko karakteristike istorijskih istraivanja i meta analize. 1) Istorijska istraivanja Istorijska istraivanja bave se dogaajima koji su se ve desili. Ona obraaju panju na sledee predmete istraivanja: sportske dogaaje, sportske organizacije, institucije, ljude, politiku u sportu, itd. U nekim studijama istraivaa interesuje najvie da se uvaju izvetaji o dogaajima i postignuima. U drugim istraivanjima istraiva nastoji da otkrije injenice koje e da prue vie znaenja i razumevanje prolih dogaanja koji bi objasnili sadanje stanje stvari. Neki istoriari su nastojali da koriste informacije iz prolosti, kako bi predvideli budunost. Dve su vrste istorijskih istraivanja: - opisna i - analitika. Opisna (deskriptivna) istorijska istraivanja odgovaraju na probleme tipa ta? Analitika istorijska istraivanja odgovaraju na probleme tipa Kako? i Zato?. Otkrivaju povezanost pojava, otkrivaju uzroke i posledice u prolosti (naravno bez eksperimenta).

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

Opisna istraivanja se bave manje poznatim pojavama, definiu osobe, organizacije, trendove, dogaaje i dr. Zadatak opisnog istorijskog istraivanja je, takoe, da se potrae "kameni meai" i faze razvoja koje su odredile tok dogaaja u analiziranom razdoblju. Analitika istraivanja definiu: - na koji nain, u kakvim okolnostima se neto desilo/promenilo (faktori i varijable, koje su uticale na pojavu/promenu), kakvim namerama su se akteri (pojedinci, organizacije) odluili za svoje poteze, itd.: - osnovu za opis dogaaja, kome je potrebno dati smisao; - zahtevaju korektno poznavanje varijabli, aktera, socijalnih faktora i strukturu, koje su sudelovale u procesu promena. Zakljuci nisu apsolutni, nego su to "utemeljene pretpostavke" (mogue su varijante). Gradivo za istorijska istraivanja je sve ono to je uraeno ili se spominje, odnosno prisea. To moe da bude: - predmeti, garderoba, - fotografije, crtei, filmovi, trake, - prie o prolosti, - podaci (npr. nagrade, pehari, plakete, diplome, zapisnici, inventarski spiskovi, itd.), - literatura (pisma, zakoni, novine, knjige i dr.). Traenje primarnih izvora se moe uraditi u arhivama, bibliotekama, zasebnim zbirkama, muzejima, sportskim klubovima, kod pojedinaca i sl. 2) Meta analize Meta analiza je "istraivanje na istraivanjima", zbog toga to se vri sinteza i analiza na osnovu vie publikovanih istraivanja. Ovakva analiza se vri bez klasinog prikupljanja podataka, ali na osnovu rezultata drugih istraivanja. Istraivanje meta analizom zahteva od istraivaa da proui vei broj istraivakih radova. Na osnovu tih istraivanja on pokuava da objedini sva ta istraivanja, da ih sagleda sa epistemoloke strane, da na osnovu to vie istraivanja kumulira saznanja koja bi trebalo da to vie ukau na istinitost reavanja zajednikog problema koje tretiraju ta istraivanja. Meta analiza je statistiko istraivanje na velikom broju rezultata iz istraivanja u cilju integrisanja nalaza. To se radi na osnovu analize sumarnih podataka iz vie istraivanja, npr. aritmetikih sredina, pomou odgovarajue metode, a sa osnovnim ciljem da se definiu zakljuci koji bi vaili za sva analizirana istraivanja. Meta analitiko istraivanje ima sline faze kao i empirijsko istraivanje: 1) Definisanje problema istraivanja. 2) Traenje literature sa unapred definisanim selektivnim kriterijumima. 3) Pretraivanje literature i biranje (selekcija) radova (primarni, sekundarni, "siva literatura": teze, disertacije, saoptenja na skupovima, radovi na Internetu i dr.). 4) Ocenjivanje radova na osnovu njihovih kvaliteta, odnosno procenjuje se njihova eksterna i interna validnost, pouzdanost i valjanost merenja i drugi aspekti. To se radi na osnovu tzv. kodiranja znaajnih karakteristika svakog rada u meta analizi, na primer u podruju sporta. 5) Izraunavanje ili procenjivanje veliine efekata na osnovu izdvojenih rezultata i nalaza iz radova. Potrebno je ujednaiti sve nalaze, utvrditi varijable i uzorke. To se radi odgovarajuim formulama, a treba da se dobije pokazatelj o prosenom uticaju eksperimentalnog tretmana na

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

zavisnu varijablu (kriterij), nezavisno od statistike znaajnosti u svakom od istraivanja, poto statistika znaajnost zavisi od veliine uzorka, od tipa statistikog testa, te od vrste hipoteze. 6) Izrada izvetaja (preglednog lanka), koji sadri opis svih napred navedenih postupaka i zakljuke.

1.5.6.2 DESKRIPTIVNA ISTRAIVANJA Deskriptivna istraivanja se koncentriu na stanje, odnosno status ispitanika, ili generalno stanje nekog fenomena. Najea deskriptivna istraivanja su: anketna (upitnik, intervju), sociometrijska, normativna, studija sluaja, analize kinezioloke (najee sportske) aktivnosti, razvojna i korelaciona. Za potrebe studenata ukratko e se obraditi: anketna istraivanja (upitnici, ntervjui), normativna istraivanja, studija sluaja, razvojne i korelacione studije. Kasnije e biti vie i detaljnije rei o svim tim istraivanjima i tehnikama prikupljanja podataka. 1) Anketna istraivanja Anketno istraivanje podrazumeva korienje raznih upitnika i definisanih intervjua, kao osnovnih tehnika prikupljanja podataka. Najee se koristi za prikupljanje i analizu podataka o: - sociolokim, ekonomskim i antropolokim karakteristikama, - ponaanju ljudi (npr. motorikom ponaanju), - stavovima i miljenjima. Na osnovu odgovora ljudi sakupljaju se injenice o njima ili o nekom drugom, socio-demografskim karakteristikama, polu, starosti, obrazovanju, nacionalnosti, zanimanju, prihodu, posedovanju dobara, bavljenju kineziolokim aktivnostima i dr. Ponaanje ljudi se anketira u odnosu na svakodnevne aktivnosti (ishrana, navike u vrenju poslova u kui ili na radnom mestu), ili u slobodnom vremenu, ili u odnosu na kinezioloke (motorike, sportske) aktivnosti. Anketnim istraivanjem prikupljaju se podaci i o psihikim ili psihofizikim osobinama, raspoloenju, emocijama, stavovima o raznim sistuacijama i institucijama i sl. Anketna istraivanja mogu biti: - ankete sa linim intervjuisanjem, - telefonske ankete, - potanske ankete, - Internet ankete. 2) Normativna istraivanja Normativna istraivanja podrazumevaju merenja i testiranja velikog broja ispitanika podeljenih u kategorije po npr. polu, uzrastu, obrazovanju, sportskim granama i dr. Najee se mere antropometrijske kasrakteristike i testiraju se motorike sposobnosti.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

Cilj normativnih istraivanja je da se definiu norme u nekim izvornim ili zajednikim jedinicama (npr. procentima, centilima, standardnim grupama, u z-, t-vrednostima i sl.). Naravno, pri tome je potrebno odabrati one mere i testove koji najbolje predstavljaju neku karakteristiku ili sposobnost u odreenoj populaciji ljudi. Pri tome je neophodno potovati zadatu standardizaciju merenja i testiranja, jer se merenje i testiranje najee vri na razliitim uzorcima ispitanika, iz razliitih gradova i sela, regiona, drava, odnosno u razliitim objektima, prostorijama i terenima. Norme se koriste za: - ocenjivanje rezultata pojedinaca, - poreenje populacija (npr. antropometrijske karakteristike i/ili motorike sposobnosti nae zemlje sa nekom drugom, ili izmeu SAD i Evrope i sl.). 3) Studija sluaja Studija sluaja (prouavanje pojedinanog sluaja) koristi se da prui detaljne informacije o individui ili instituciji, organizaciji i sl. Ona ima cilj da odredi jedinstvene karakteristike ili uslove u kojima entitet deluje. Takvo istraivanje se esto koristi u medicini, psihologiji, sociologiji, a u kineziologiji npr. u studiji o vrhunskim sportistima ili izuzetnim sportskim dogaajima . Studija sluaja ne podrazumeva samo prouavanje pojedinanog sluaja u jednini, nego je njena sutina da prouava vrlo mali broj sluajeva, ali intenzivno i produbljeno. Pri tome je esto uzorak varijabli ili broj merenja veliki. 4) Razvojna istraivanja Razvojna istraivanja prikazuju i analiziraju promene tokom biolokog razvoja (starenje). Najee se sprovodi na deci i omladini, ree tokom celokupnog ivotnog doba. Predmet istraivanja su antropoloke karakteristike i sposobnosti, posebno vane za kineziologiju motorike sposobnosti, motorika znanja, stavovi i dr. Izvode se transverzalne (cross-sectional) i longitudinalne studije. Veu vrednost imaju longitudinalne studije, dok su transverzalne jeftinije, mnogo krae traju, ali su i manje pouzdane, zbog toga to se ne moe uticati na razliite neeljene faktore tokom razvoja dece i omladine. Pri ovakvim istraivanjima postoji ozbiljan statistiki problem u razliitim varijabilitetima grupa u odnosu na analizirane karakteristike i sposobnosti praenim longitudinalnim istraivanjem, odnosno analizirane samo transverzalnim studijama. 5) Korelaciona istraivanja Svrha korelacionih istraivanja (studija) je da ispita odnos (relaciju, korelaciju) izmeu analiziranih varijabli. Takva istraivanja su veoma esta u kineziologiji i mogu se podeliti u dve vrste: 1) Istraivanja (studije) u kojima se analiziraju povezanosti, putem nekih koeficijenata korelacije, i treba da utvrde povezanost dve ili vie varijabli, a posebno da se izvri predikcija (predvianje) nekih varijabli na osnovu drugih.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

2) Studije koje koriste multivarijatne tehnike obrade podataka sa ciljem da se otkriju i definiu latentne strukture u skupu analiziranih manifestnih varijabli. Zbog toga se takva istraivanja nazivaju jo i strukturalna istraivanja.

1.5.6.3 EKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA

Eksperimentalna istraivanja se obino proglaavaju kao najvie nauna od svih tipova istraivanja, zato to je istraiva u situaciji da manipulie tretmanima kako bi prouzrokovao stvari da se dese. Drugim reima, uspostavlja se uzrok-efekat situacija. Ovo je u suprotnosti sa drugim tipovima istraivanja u kojima ve postoji pojava (fenomen) ili podaci od ranije se posmatraju i analiziraju. Na primer, u jednoj eksperimentalnoj studiji gimnastiki trener Gimnastikus Estetikus je imao hipotezu da bi vebai efektnije uili vebe uz pomo video-trake. Da bi tu hipotezu proverio on je, prvo, sluajno odabrao po klubovima vebae i sluajno ih podelio u dve grupe. Jedna grupa je uila pomou tradicionalne metode (objanjenje, demonstracije, vebanje, korekcija). Druga grupa je bila poduavana na slian nain, osim to su vebai bili snimani dok su vebali i mogli su sami sebe da gledaju na snimku dok im je trener objanjavao detalje loeg i dobrog vebanja, odnosno upuivao im je kritike tokom gledanja vebi snimljenih na videotraku, neposredno odmah nakon vebanja. Nakon 9 nedelja, grupa gimnastikih sudija je ocenila obe grupe ispitanika. U ovoj studiji metod uenja je nezavisna varijabla, a izvoenje gimnastikih vebi (vetina) je zavisna varijabla. Nakon to su rezultati grupa (ocene gimnastikih sudija) stastistiki uporeeni, Gimnastikus Estetikus moe da zakljui da li oni potvruju ili ne postavljenu hipotezu o korisnosti video snimanja tokom treninga na postizanje boljeg uinka u obuavanju gimnastikih vebi. U eksperimentalnom istraivanju istraiva nastoji da kontrolie sve faktore osim eksperimentalne (ili tretmanske) varijable. Ako su spoljanji faktori uspeno pod kontrolom, tada istraiva moe da pretpostavi da su promene u zavisnoj varijabli zbog nezavisne varijable. Postoji i posebna vrsta istraivanja koja imaju sve karakteristike eksperimentalnog istraivanja, ali ne postoji randomizacija, odnosno sluajni izbor ispitanika i tretmana, a to je odlika pravog naunog eksperimentalnog istraivanja. Ta vrsta istraivanja se naziva kvazieksperimentalno istraivanje i ono mora da zadovoljava jedan od sledea dva uslova: - mora imati najmanje dve grupe (npr. eksperimentalnu i kontrolnu) ili - mora postojati vie merenja (vie od jednog pretesta i posttesta). Veliki broj kineziolokih studija pripada ba ovoj grupi kvazi-eksperimentalnih istraivanja, jer se iz objektivnih razloga, ali vie zbog nepoznavanja metodolokih zahteva, ne obezbeuje sluajni izbor ispitanika iz odreene populacije, sluajna selekcija po grupama ispitanika, te sluajna primena eksperimentalnih tretmana.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

1.5.7 ISTRAIVAKI NACRT

Istraivaki nacrt (dizajn) i statistika analiza se zasnivaju na principima merenja. Oni su tako isprepletani meusobno da je teko diskutovati o jednom bez pozivanja na drugo. Kako su podaci sakupljeni, koji su merni instrumenti korieni, te kako su varijable kontrolisane - sve su to delovi istraivakog nacrta. Istraivanje je specijalna tehnika za reavanje problema. Identifikacija (utvrivanje, definisanje) problema je kritian deo istraivanja. Problem obino poinje pitanjima kao "Pitam se ako ...", "Pitam se zato ...", "Pitam se ta ...". Ako nemamo odgovore na ta pitanja, onda imamo problem koji treba da se reava. Prvo, moemo da postavimo pitanja strunjaku u odgovarajuoj oblasti. Ako strunjak zna odgovor, na problem je reen. Ako strunjak nema odgovor na nae pitanje, moemo ga potraiti u biblioteci, odnosno u odgovarajuoj literaturi. Ako naemo odgovor u literaturi, na problem je reen. Ali ako nismo u stanju da naemo odgovor ni u literaturi, ili u razgovoru sa drugim ljudima, onda je jedini nain da reimo problem u sprovoenju istraivanja. Mnogi ljudi misle na eksperiment kada uju re "istraivanje", ali istraivanje nije ogranieno da ispituje naune, eksperimentalno dizajnirane probleme. Problem se moe reiti pomou istorijskog istraivanja, opisnim istraivanjem, ili eksperimentalnim istraivanjem. Istorijsko istraivanje je istraivanje zapisa iz prolosti da se odredi ta se desilo i zato. To je pokuaj da se ree sadanji problemi uei iz prolosti. Deskriptivno istraivanje ukljuuje opisivanje sadanjgih (tekuih) dogaaja ili stanja (uslove). Najee sredstvo deskriptivnog istraivanja je razmatranje (prikaz). Istraiva identifikuje dogaaje ili uslove koje treba opisati i traga za informacijama od ljudi ili drugih izvora, postavljajui pitanja esto se sluei upitnikom. Statistike tehnike se koriste da se podaci iz deskriptivnog istraivanja organizuju, obrade i prikau u cilju evaluacije (odreivanje vrednosti) i interpretacije. Eksperimentalni nacrt je istraivaki proces koji sadri manipulaciju i kontrolu dogaaja ili varijabli da bi se reio problem. Da bi zapoeli istraivanje, potreban nam je plan. Istraivaki nacrt je plan kojim se prikazuje nain na koji e se podaci sakupiti i analizirati. esto takav plan zahteva prvo reavanje manjih problema ili sprovoenje pilot istraivanja (preliminarno sakupljanje podataka) da bi se odredila izvodljivost istraivakog nacrta. Najea greka istraivaa poetnika je da odmah pristupe sakupljanju podataka pre izrade adekvatnog plana i pilot istraivanja. Kada se problem definie i istrai se odgovarajua literatura, ako problem nije reen, spremni smo za postavljanje hipoteze. Hipoteza je nagaanje ili logika pretpostavka koja se zasniva na ranijim istraivanjima ili poznatim injenicama, a koje se mogu testirati pomou eksperimentalnog nacrta. Hipoteza mora da bude postavljena na nain da se odgovarajuom statistikom analizom, na osnovu tretiranih podataka, moe odrediti verovatnoa prihvatanja ili odbacivanja dobijenih rezultata. Hipoteza koja podstie istraivanje naziva se istraivaka hipoteza i oznaava se kao H1. Ona obino predvia relacije varijabli, ili razlike izmeu ili unutar grupa ispitanika. Na kraju krajeva, ako nismo verovali da relacije ili razlike postoje, tada sigurno ne bi ni izvodili istraivanje, odnosno eksperiment. Meutim, H1 nije hipoteza koja se uobiajeno testira statistikom analizom.

Gustav Bala VRSTE ISTRAIVANJA & TIPOVI ISTRAIVANJA & ISTRAIVAKI NACRT

Hipoteza koju treba statistiki testirati naziva se nul-hipoteza, ili H0. Nul-hipoteza predvia da nema relacije izmeu dve ili vie varijabli, ili razlike izmeu grupa. Ako je H0 istinita, tada je H1 pogrena, i obratno. One su meusobno iskljuive tvrdnje. U biti, nul-hipoteza ukazuje da su bilo koja relacija ili razlika koje se mogu opaziti merenjem rezultat sluajnih dogaanja. Statistika analiza izvetava o verovatnoi da bi se rezultati mogli dogoditi dok ih posmatramo i merimo ako je nul-hipoteza tana.

LITERATURA 1. Bala, G. (2003). Metodoloki aspekti kineziolokih merenja (sa posebnim osvrtom na merenja motorikih sposobnosti). Novi Sad: Samostalno autorsko izdanje. 2. Fajgelj, S. (2003). Psihometrija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 3. Fajgelj, S. (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 4. Morrow, J., Jackson, A., Disch, J., & Mood, D. (2000). Measurement and evaluation in human performance. Champaign, IL: Human Kinetics. 5. Risti, . (1995). O istraivanju, metodu i znanju. Beograd: Istitut za pedagoka istraivanja. 6. Thomas, R.J., & Nelson, K.J. (1996, 2001). Research methods in physical activity. Champaign, IL: Human Kinetics. 7. Trochim, W.M. (2002). The Research Methods Knowledge Base, 2nd Edition, http://trochim.human.cornell.edu/kb/index.htm.