1.Pojam I kriterijum odrzivog razvoja:Definicija odrzivog razvoja data je u izvestaju tzv.

Bruntlendove komisije I ona glasi:Odrzivi razvoj je drustveni razvoj koji zadovoljava potrebe sadasnjih generacija ljudi bez ugrozavanja mogucnosti buducih harastaja da zadovolje svoje potrebe.Pojam odrzivog razvoja je anticipirao nas kosmicki genije Nikola Tesla u svom clanku Problem povecanja ljudske energije. Pojam odrzivog razvoja nastao je kao odgovor na opasnosti I rizike koje sa sobom nose nekontrolisani e konomski rast I s njim povezan razvoj prljavih tehnolo gija.Odrzivi razvoj obuhvata tri oblasti:ekolosko biolosku, ekonomsku I drustveno kulturnu.A odrzivo drustvo je ono drustvo koje svoj razvoj uskladjuje sa zahtevima odrzivosti.Sistem drustveno kulturnih ciljeva obuhvata: kulturnu raznovrsnost ili multikulturnost, socijalnu pravdu, jednakost polova participaciju. 2.Ekoloska ekonomija:Ekoloska ekonomija se javlja kao suprotnost neoklasicne ekonomije.Neoklasicka ekonomija ekonomsku sferu drustva sagledava kao izolovanu od biosfere.Ona predstavlja kruznu razmenu vrednosti izmedju preduzeca I domacinstva.Domacinstva preduzecima pruzaju osnovne cinioce proizvodnje, rad I capital, a preduzeca domacinstvima isporucuju proizvode I usluge.Ekoloska ekonomija ekonomsku de latnost ljudi sagledava kao podsistem biosfere.Ona ima I fizicke dimenzije koje su sustinske za njenu prirodu. Pretpostavke ekonomske delatnosti pruza upravo prirodna sredina biosfera.Najvisi stepen do koga biosfera moze coveku da pruzi neophodna prirodna dobra I uslove I do koga moze podneti zagadjivanje od strane covekove delatnosti ekoloski ekonomisti nazivaju noseci kapacitet biosfere.Pojam I teorija odrzivog razvoja nastali su kao n eophodnost da se ekonomski I tehnicki razvoj zadrzi u granicama noseceg kapaciteta biosfere.Kriticari smatraju da je pojma odrzivog razvoja nejasan, neprecizan I vrednosno opterecen.Definicija odrzivog razvoja ocenjuje se kao privlacna, ali I kao nepopravljivo neprecizna. 3.Rast I razvoj:Rast predstavlja kvantitativno povecanje fizickog opsega.Razvoj nasuprot rastu znaci kvalitativno poboljsanje I prosirenje mogucnosti.Razvoj istovremeno povecava mogucnosti ljudi u drustvu.Jedna ekonomija moze da raste bez razvoja, ili da se razvija, a da ne raste, ili da niti raste niti da se razvija.Raspad ljudskih potre ba je mnogo siri od potreba koje moze zadovoljiti e konomski rast.Odrzivi razvoj podrazumeva mnogo vise od ekonomskog rasta, Iako je paznja skoro celog sa vremenog sveta, kao na nocnu moru, usredsredjena iskljucivo na ekonomski rast. 4.Odrzivost I odrzivi razvoj:Rec ODRZATI ima vise slojeva znacenja:podrzati,drzati,dici uvis,ocuvati ili odrzavati u pogonu,snabdeti zivotnim neophodnostima Podrzan je ljudski zivot, kao I ostali oblici zivota, a podrsku pruza biosfera.U neobnovljiva prirodna dobra spada vecina mineralnih sirovina I fosilnih goriva.U nezamenljiva prirodna dobra ubrajaju se ozonski omotac koji je neobnovljiv, plodno zemljiste, cist vazduh, cista voda I raznovrsnost bioloskih vrsta.Oni se oznacavaju kao kriticki prirodni capital.Jedno od nezamenljivih prirodnih dobara jeste ozonski omotac.To je sloj zemljine atmosphere koji zivim bicima na zemlji pruza zastitu od stetno g ultravioletnog zracenja.Trgovacki racun je veoma diskutabilan kada se radi o prirodnim dobrima jer je ideja zamene jednog prirodnog dobra drugim,a pogotovo ekonomskim,potpuno neprikladna.Zamenjivost nenadoknadivih I nezamenljivih delova zivotne sredine necim sto je jednako vredno, apsolutno je sporna. 5.Ekologija I razvoj ekoloske misli:Ernest Hekel je skovao rec ekologija.On je njome oznacio domacinstvenu nauku o prirodi.Savremeni nemacki ekolog Remert ekologiju s hvata kao strogu proirodnu nauku koja zaostaje u za naukama kao sto su filozofija, genetika ili biohemija. Ona ima zadatak pored izracunavanja domacinstva prirode, pruza odgovor na pitanja kako se mogu odrzati us lovu u kojima zivimo.Danas preovladava poimenje ekologije kao nauke posvecene izucavanju ekosistema odnosno sistema medjusobnih odnosa zivih bica I njihovih veza sa zivotnom sredinom.problem koji je pokrenuo ekoloska istrazivanja je sve grublje ispoljavljanje negativnih posledica covekovo g uticaja na prirodu, narusivsi pri tom ravnotezu ekosistema. Cilj ekoloskih istrazivanja je utvrdjivanje uzroka I nacina razaranja prirode kako bi mogla da se uspostavi kontrola I spreci ekoloska katastrofa.Ekoloski problemi poceli su samom pojavom coveka kao kulturnog bica a problemi su se pretvorili u krizu u industriskom I postindrustriskom drustvu I postaje pretnja opstanku zivog sveta. 6.Shvatanje odrzivog razvoja Bruntlendove komisije:

Pojam odrzivog razvoja je uneo sveobuhvatnost i ravnot ezu u razgovorima o razvoju.O odrzivom razvoju niposto ne postoji opsta saglasnost.Kao najpopularnije shvatanje odrzivog razvoja obicno se navodi ono predstavljeno u izvestaju Bruntlendove komisije.njegova udarna namera bila je da ponudi jednu prakticnu definiciju odrzanosti koja bi podstakla promene u pristupu prirodnim dobarima i njiho voj raspodeli izmedju sadasnjih i buducih narastaja uzimajuci u obzir stvarnu celinu.Izvestaj Bruntlendove komisije je usredsredjen na iznalazenje nacina:1) ozivlja vanje ekonomskog rasta, 2) zadovoljavanje osnovnih potreba, 3) odrzavanje i ako je moguce pojacavanje osno vnih prirodnih izvora, 4)preorijentisanje tehnologije i upravljanja rizicima skopcanim s njom, 5) kao i na iznalazenju nacina za ukljucivanje brige za zivotnu sredinu. 7.Kvantifikacija pojma odrzivog razvoja:Drugi pris tup odrzivom razvoju Cezar Kueljo i Pol Durbin oznaca vaju kao pokusaj kvantifikacije pojma odrzivog razvoja .Osnovni cilj ovog pristupa je uklanjanje nejasnoca u definiciji odrzivosti i pronalazenje njenih merljivih indikatora. Nosioci ovog pristupa definiciju Bruntlendove komisije tumace kao zahtev za ocuvanjem svih vrsta prirodnih izvora. Kriticari ovo definisu kao:Odrzivost zahteva politicki izbor koji mora biti neprestano vrsen kao rezultat novih znanja, promenjenih drustvenih zahteva ili nepredvidjenih razvoja u ekonomskom i ekoloskom sistemu.Postoje tri vrste indikatora odrzivosti.Prvu vrstu cine indikatori pritiska na zivotnu sredinu. Drugu vrstu cini indikatori efekta. Trecu vrstu cine retrospektivni i predvidjajuci indikatori. 8.Neomarksisticki pristup o drzavnom razvoju: Treci pristup o drzavnom razvoju je neomarksisticki. Predstavnici ovog stanovista sumnjaju da kapitalizam u stvari podupire tradicionalnu teoriju razvoja koja medju svojim prioritetima izostavlja potrebe siromasnih kako u samim zapadnim zemljama tako i potrebe siromasnih zemalja.Jedan od najistaknutijih predstavnika ovog pristupa je Redklift i on tvrdi ako siromasni lj udi nisu ukljuceni u zadovoljenje njihovih potreba ovaj razvoj nikad nece biti izistinski odrziv.Redklft smatra da se bez istorijske analize ne moze na pravi nacin sagledati odnos izmedju ekonomskog razvoja i zivotne sredine .Jedino se na osnovu takve analize mogu uociti o granicenosti ovih pristupa razvoju koji ga izjednaca vaju s ekonomskim rastom.Prema Redkliftu zivotna sredina nije odlucujuci cinilac odrzivog razvoja nego politicka moc.Odrzivi razvoj je vise od trazenja kompromisa izmedju zivotne sredine i teznji ekonomskog rasta. 9.Radikalna filozofska kritika odrzivog razvoja: Peti pristup odrzivom razvoju u literaturi se oznacava kao radikalna filozofska kritika odrzivog razvoja. Najizrazitiji predstavnik ovog pristupa je Volfgang Zaks. Po njemu je evolucija prirode tokom istorije pretvorena u osnovu ekonomskog razvoja da bi se ovaj na kraju izrodio u imperativ koji kao nocna mora pritiska ceo ljutski rod. Zaks smatra da je pojam odrzivosti utopijskog karaktera.Po njemu je ovaj pojam sluzi kao maska iza koje treba da se osigura snazenje ekonomskog razvoja ulivanjem no vih zivotnih snaga u njega izmedju ostalog i povezivanjem s navodnom brigom za zivotnu sredinu.Pojmovi kao sto su nazadno-napredno ili adicionalno-moderno postaju smesni buduci da vodi, to se moze sagleda ti pocevsi od zatrovanja zemlje pa sve do efekta staklene baste. 10.Povezivanje odrzivosti i ekoloske etike:Predstavnik ovog shvatanja jeste Stenli Karpenter. On smatra da neprekidan ekonomski rast nije spoj sa ogranicenim mo gucnostima ekosistema.U svetu u bogatstvu zivi svega 20% stanovnika.Dok 80% svetskog stanovnistva zivi u bedi i uglavnom zivi od poljoprivrede.Ovakav polozaj stanovnistva posledica su kolonijalnih i neokolonijalnih odnosa u svetu.I Indijska autorka Bandava Siva veoma je kritivna prema savremenim ekonomskim modelima:Odrzivost podrazumeva uvazavanje i ogranicenja prirode i nuznosti uklapanja u njene okvire. 11.Politicki pristup odrzivom razvoju: Odrzivom razvoju se pristupa sa raznih stanovista jer je odrzivi razvoj u sus tini multidisciplinarni problem.on podrazumeva skladan odnos izmedju zivotne sredine,privrede i politike kako bi bilo omo guceno ocuvanje prirodnih dobara nase planete i za buduce narastaje, uz istovremeno stvaranje uslova za unapredjenje kvaliteta zivota ljudi u danasnjem svetu.Sledeca konferencija ujedinjenih nacija posvecena je zastiti zivotne sredine i odrzivom razvoju odrzana je u Rio de Zeneiru.Na njoj je prisustvovalo veliki broj zvanicnih predstavnika iz oko 150 zemalja i 116 drzavnika.Ucesnici ove konferencije nisu uspeli da usaglase stavove o mno gim pitanjima odrzivog razvoja.Uprkos odsustvu sa glasnosti o mnogim pitanjima konferencija nije okoncana bez ikakvih rezultata.Na njoj su prvi put dovedeni

u vezu problemi razvoja i zastite zivotne sredine. A usvojen je i akcioni plan odrzivog razvoja za 21 .vek koji se u spisima pominje pod imenom Agrenda 21.Ona predstavlja jedan od osnovnih dokumenata usvojenih na skupu u Rio de Zeneiru.Oko 500 stranica teksta sadrzi 40 poglavlja koji obuhvataju probleme siromastva zastite atmosfere, zume, voda, probleme zdravstva, poljoprivrede,ekoloski zdravog upravljanja biotehnologijom i zakljucno problem odlaganja otpada.

12.Ekonomski pristup odrzivom razvoju:Ekonomija etimoloski gledano vodi poreklo od iste reci kao i e konomija.Ernst hekel inace tvorac reci ekologija i jedan od utemeljivaca ekoloske nauke, definisao ovu nauku kao nauku o domacinstvu prirode. Ekologija nas uci da su aktivnosti svih zivih organizma, pa i ljudi, ogranicene zivotnom sredinom koja izmedju ostalo g postavlja granice i samoj ekonomskoj aktivnosti.Glavni to k savremenog ekonomskog misljenja americki ekonomsisti Herman Dejli oznacava kao grandomanijsku sintezu kenzijanizma i neoklasicne ekonomije. U okviru ovo g nacina misljenja na ekonomiju se gleda kao na proces neprekidnog rasta i sirenja. Adam Smit je u svom de lu ispitivanje prirode i uzroka bogatstva naroda koje neke smatraju biblijom kapitalizma izrazio teoriju neprekidno g ekonomskog rasta.Nasuprot smitu savremeni demo grafi ukazuju na to da zemlja sa visokom stopom ekonomskog rasta imaju nizu stopu rasta stanovnistva. Kada je rec o demografskim kretanjima srbija predstavlja veoma drastican izuzetak.da bi kapitalizam bio odrziv to podrazumeva ekoloski socijalno odrzivo drustvo. Ima teoreticara koji smatraju da takav kapitalizam moze ostvariti principima socijalne pravde i na ekoloskim principima. Ekoloski ekonomsiti kvalitet zivota ne procenjuju samo preko proizvoda i potrosnje vec iz perspektive zdravlja, negovanja porodicnih odnosa.