"Slubeni list FNRJ" - dodatak, broj 11/58

KONVENCIJA O UGOVORU ZA MEUNARODNI PREVOZ ROBE DRUMOM (CMR)

(eneva, 19. maj 1955. godine)

Preambula
Ugovorne strane, Priznajui poeljnost da se standardizuju uslovi ugovora za meunarodni prevoz robe drumom, naroito u pogledu dokumenata koji se upotrebljavaju za takav prevoz i u pogledu odgovornosti prevoznika, Sporazumele su se u sledeem:

GLAVA I OBIM PRIMENE

lan 1. 1. Ova Konvencija primenjivae se na svaki ugovor za prevoz robe uz naknadu, drumom, na vozilima, kad se mesto preuzimanja i mesto opredeljenja, kako je to odreeno ugovorom, nalaze u dvema razliitim dravama, od kojih je bar jedna ugovorna drava, bez obzira na mesto sedita i nacionalnosti stranaka. 2. U smislu ove Konvencije pod "vozilima" treba podrazumevati motorna vozila, kombinovana vozila, prikolice i poluprikolice, kao to su definisana u lanu 4. Konvencije o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949. godine. 3. Ova Konvencija primenjivae se i u sluaju kad se prevoz koji spada u okvir njene primene, vri od strane drava ili dravnih ustanova ili organizacija. 4. Ova Konvencija nee se primenjivati: a) na prevoze izvrene na osnovu bilo koje meunarodne potanske konvencije; b) na prevoz posmrtnih ostataka; c) na seobu nametaja.

5. Strane ugovornice saglasne su da ne menjaju bilo koju odredbu ove Konvencije specijalnim sporazumima izmeu dve ili vie njih, izuzev sluaja da je uine neprimenljivom na njihov pogranini saobraaj ili da ovlaste upotrebu, u transportnim operacijama iskljuivo ogranienim na njihovu teritoriju, tovarnih listova koji oznaavaju vlasnitvo robe. lan 2. 1. U sluaju gde se vozilo koje sadri robu prenosi jednim delom puta morem, eleznicom, unutranjim vodenim putevima ili vazdunim putem, i, sem sluaja gde su odredbe lana 14. primenljive, gde se ne vri istovar robe iz ovog prevoznog sredstva ova Konvencija e se ipak primenjivati na ceo put prevoza. Meutim, ukoliko se dokae da ma kakav gubitak, teta ili zakanjenje u isporuci robe koje se pojavi u toku prevoza drugim prevoznim sredstvima nije prouzrokovano radom ili omakom prevozioca drumom nego nekim dogaajem koji se jedino mogao dogoditi u toku i iz razloga prevoza robe tim drugim prevoznim sredstvom, odgovornost prevozioca drumom bie utvrena ne ovom Konvencijom nego putem kojim bi odgovornost prevozioca drugim prevoznim sredstvom bila utvrena u sluaju da je ugovor za prevoz samo bio zakljuen izmeu poiljaoca i prevozioca drugim prevoznim sredstvom, shodno uslovima propisanim zakonom o prevozu robe tim drugim prevoznim sredstvom. Ako, pak, takvi propisani uslovi ne postoje, odgovornost prevozioca drumom bie utvrena ovom Konvencijom. 2. Ako je prevozioc drumom takoe prevozioc drugim prevoznim sredstvom, njegova odgovornost utvrivae se takoe shodno odredbama stava 1. ovog lana, ali tako kao da on predstavlja dva posebna lica u svojstvu prevozioca drumom i prevozioca drugim prevoznim sredstvima.

GLAVA II LICA ZA KOJA JE PREVOZIOC ODGOVORAN

lan 3. U smislu ove Konvencije prevozioc je odgovoran za radnje i propuste njegovih predstavnika i slubenika i svih drugih lica ijim se uslugama on koristi za izvrenje prevoza, kad takvi predstavnici, slubenici i druga lica postupaju u okviru njihovog zaposlenja, kao da su takve radnje i propusti bili njegovi sopstveni.

GLAVA III ZAKLJUENJE I IZVRENJE UGOVORA O PREVOZU

lan 4. Ugovor o prevozu bie potvren ispostavljanjem tovarnog lista. Odsutnost, neispravnost ili gubitak tovarnog lista nee imati uticaja na postojanje ili valjanost ugovora o prevozu koji e ostati podloan odredbama ove Konvencije.

lan 5. 1. Tovarni list bie ispostavljen u tri originalna primerka potpisana od strane poiljaoca i prevozioca. Potpisi mogu biti odtampani ili zamenjeni peatima poiljaoca i prevozioca ako to dozvoljava zakon zemlje u kojoj je tovarni list ispostavljen. Prvi primerak bie predat poiljaocu, drugi pratie robu a trei biti zadran od strane prevozioca. 2. Kad roba koja se prevozi ima da bude utovarena u razna vozila, ili je razliite vrste ili je podeljena u razne grupe, poiljaoc ili prevoznik imae pravo da zahteva da se izda poseban tovarni list za svako upotrebljeno vozilo ili za svaku vrstu ili koliinu robe. lan 6. 1. Tovarni list sadrae sledee podatke: a) datum i mesto ispostavljanja tovarnog lista; b) ime i adresu poiljaoca; c) ime i adresu prevozioca; d) mesto i datum preuzimanja robe i mesto odreeno za isporuku; e) mesto i adresu primaoca; f) uobiajeni opis vrste robe i nain pakovanja, i u sluaju opasne robe, njen optepriznati opis; g) broj paketa i njihovu specijalnu oznaku i brojke; h) bruto teinu robe ili drukije izraenu koliinu; i) trokove u vezi sa prevozom (trokove prevoza, dodatne trokove, carinu i druge izdatke uinjene od zakljuenja ugovora do vremena isporuke); j) potrebne instrukcije za carinske i druge formalnosti; k) izjavu da prevoz podlee odredbama ove Konvencije, bez obzira na bilo koje suprotne propise. 2. U sluajevima gde je to primenljivo, tovarni list sadrae takoe i sledee podatke: a) oznaku da pretovar nije dozvoljen; b) trokove koje poiljaoc preuzima na sebe; c) iznos plaanja koji se ima izvriti u trenutku isporuke; d) deklaraciju o vrednosti robe i iznos koji predstavlja specijalni interes isporuke; e) poiljaoeve instrukcije prevoziocu u pogledu osiguranja robe; f) ugovorni rok u kome prevoz ima da se izvri; g) spisak dokumenata predatih prevoziocu.

3. Stranke mogu navesti u tovarnom listu bilo koje druge pojedinosti koje one smatraju korisnim. lan 7. 1. Poiljaoc e biti odgovoran za sve trokove, gubitak i tetu podnetu od strane prevozioca usled netanih i neodgovarajuih: a) podataka oznaenih u stavu 1, pod b), d), e), f), g), h) i j) lana 6; b) podataka navedenih u stavu 2. lana 6; c) ma kojih drugih podataka ili instrukcija datih s njegove strane da bi se mogao ispostaviti tovarni list ili da bi se oni mogli uneti u njega. 2. Ako, na zahtev poiljaoca, prevozioc unese u tovarni list podatke pomenute u stavu 1. ovog lana, smatrae se, sem ako se drukije ne dokae, da je to uinio u ime poiljaoca. 3. Ako tovarni list ne sadri izjavu oznaenu u stavu 1, pod k), lana 6, prevozioc e biti odgovoran za sve trokove, gubitak ili tetu pretrpljenu usled takvih propusta od strane lica ovlaenog da raspolae robom. lan 8. 1. Pri preuzimanju robe, prevozioc e kontrolisati: a) tanost navoda u tovarnom listu u pogledu broja koleta i njihovih oznaka i brojki, i b) uoljivo stanje robe i njenog pakovanja. 2. U sluaju gde prevozioc ne raspolae razumnim sredstvima za kontrolisanje ispravnosti navoda pomenutih u stavu 1, pod a), ovoga lana on e upisati svoje rezerve naznaujui razloge na kojima su one osnovane. On e takoe navesti razloge za bilo koje rezerve koje on uini u pogledu spoljnog stanja robe i njenog pakovanja. Takve rezerve nee obavezivati poiljaoca sem ako se on izriito saglasio u tovarnom listu da ga obavezuju. 3. Poiljaoc e imati pravo da zahteva od prevozioca da kontrolie bruto teinu robe ili njenu koliinu izraenu na drugi nain. On isto tako moe zahtevati da se kontrolie sadrina paketa. Prevozioc, pak, imae pravo da zahteva naknadu za to kontrolisanje. Nalaz kontrolisanja navee se u tovarnom listu. lan 9. 1. Tovarni list e predstavljati prima facie dokaz o sastavljanju ugovora o prevozu, uslovima ugovora i prijemu robe od strane prevozioca. 2. Ako tovarni list ne sadri specifine rezerve uinjene od strane prevozioca, smatrae se, sem ako se drukije ne dokae, da je izgledalo da je roba i njena ambalaa bila u dobrom stanju kada ju je prevozilac preuzeo i da su broj paketa, njihove oznake i brojke odgovarale navodima u tovarnom listu.

lan 10. Poiljalac e biti odgovoran prevoziocu za tete uinjene licima, priboru i drugoj robi i za sve trokove prouzrokovane usled ravog pakovanja robe, sem ako je greka bila oigledna ili poznata prevoziocu u vreme preuzimanja robe i on nije uinio nikakve rezerve u pogledu toga. lan 11. 1. Za potrebe carinskih i drugih formalnosti koje imaju da budu obavljene pre isporuke robe, poiljaoc e priloiti uz tovarni list potrebna dokumenta ili staviti ih na raspolaganje prevoziocu i snabdee ga sa svim podacima koje on zahteva. 2. Prevozioc nee biti obavezan da ispituje ispravnost ili dovoljnost takvih dokumenata i podataka. Poiljaoc e biti odgovoran prevoziocu za svaku tetu prouzrokovanu nedostatkom, nedovoljnou ili neispravnou takvih dokumenata i podataka, sem u sluaju neispravnog postupka ili nemarnosti od strane prevozioca. 3. Odgovornost prevozioca za posledice prouzrokovane gubitkom ili neispravnom upotrebom dokumenata navedenih i priloenih uz tovarni list ili deponovanih kod prevozioca bie ravna odgovornosti zastupnika s tim da naknada koju prevozioc ima da plati ne sme da pree iznos naknade u sluaju gubitka robe. lan 12. 1. Poiljaoc ima pravo raspolaganja robom, osobito u pogledu zahtevanja od prevozioca da obustavi robu u tranzitu, da promeni mesto u kome isporuka ima da se izvri ili da preda robu drugom adresatu od onog naznaenog u tovarnom listu. 2. Ovo pravo prestae da vai kada drugi primerak tovarnog lista bude predat adresatu ili kad adresat vri svoje pravo po stavu 1. lana 13; od toga vremena nadalje prevozioc postupae po nareenjima adresata. 3. Adresat, pak, ima pravo raspolaganja od momenta ispostavljanja tovarnog lista ako poiljaoc unese takvu napomenu u tovarni list. 4. Ako, u vrenju svog prava raspolaganja adresat naredi predaju robe drugoj osobi, ta druga osoba nema pravo da naimenuje druge adresate. 5. Vrenje prava raspolaganja podlee sledeim uslovima: a) da poiljaoc ili, u sluaju pomenutom u stavu 3. ovog lana, adresat koji eli da vri pravo podnose prvi primerak tovarnog lista u koji su uneena nova uputstva prevozioca, i obezbedi prevozioca protiv svih izdataka, gubitaka ili tete prouzrokovane izvrenjem takvih instrukcija; b) da je izvrenje takvih instrukcija mogue u vreme kad instrukcije stignu licu koje ima da ih izvri i isto niti ometa normalno izvrenje obaveze preduzete od strane prevozioca niti prejudicira poiljaoce ili adresate drugih poiljki; c) da instrukcije nemaju za posledicu razdvajanje poiljke. 6. U sluaju kad, shodno odredbama stava 5, pod b) ovog lana, prevozioc ne moe izvriti instrukcije koje primi, on e odmah obavestiti o tome lice koje mu je dalo instrukcije.

7. Prevozioc koji ne izvri instrukcije date pod uslovima predvienim u ovom lanu, ili koji ih izvri bez zahtevanja da mu se podnese prvi primerak tovarnog lista, bie odgovoran licu koje ima pravo da postavi zahtev za svaku tetu ili gubitak time prouzrokovan. lan 13. 1. Po prispeu robe u mesto odreeno za isporuku, adresat ima pravo da zahteva od prevozioca da mu preda uz potvrdu drugi primerak tovarnog lista i robu. Ako se ustanovi gubitak robe ili ako roba ne prispe posle isteka roka predvienog u lanu 19, adresat ima pravo da vri u svoje sopstveno ime prava po ugovoru o prevozu. 2. Adresat koji se koristi pravima datih mu po stavu 1. ovog lana plaa naknade predviene tovarnim listom ali u sluaju spora po tome prevozioc nee biti obavezan da preda robu bez polaganja obezbeenja od strane adresata. lan 14. 1. Ako je iz ma kog razloga nemogue ili postane nemogue izvriti ugovor prema uslovima navedenim u tovarnom listu pre nego to roba stigne u mesto oznaeno za isporuku, prevozioc ima traiti instrukcije od osobe ovlaene da raspolae robom prema odredbama lana 12. 2. No, ako su okolnosti takve da dozvoljavaju da se izvri prevoz pod uslovima drukijim od onih navedenih u tovarnom listu i ako prevozioc nije bio u stanju da dobije instrukcije u razumnom roku od osobe ovlaene da raspolae robom prema odredbama lana 12, preduzee takve mere koje mu izgledaju da su u najboljem interesu lica koje ima pravo da raspolae robom. lan 15. 1. U sluaju gde okolnosti spree isporuku robe po njenom prispeu u mesto oznaeno za isporuku, prevozioc e zatraiti instrukcije od poiljaoca. Ako adresat odbije da preuzme robu, poiljaoc e imati pravo da raspolae sa njom bez obaveza podnoenja prvog primerka tovarnog lista. 2. ak i ako je odbio da preuzme robu, adresat e ipak moi zahtevati predaju sve dok prevozioc ne dobije suprotne instrukcije od poiljaoca. 3. Kad okolnosti koje spreavaju isporuku robe uslede nakon toga to adresat, vrenjem svog prava po stavu 3. lana 12. bude dao nalog da roba bude predata drugom licu, stavovi 1. i 2. ovog lana primenie se kao da je adresat poiljaoc a da je to drugo lice adresat. lan 16. 1. Prevozioc ima pravo nadoknade njegovih trokova u vezi sa traenjem instrukcija kao i svih trokova vezanih sa izvrenjem takvih instrukcija, sem ako su takvi izdaci prouzrokovani pogrenom radnjom ili nehatom prevozioca.

2. U sluajevima pomenutim u stavu 1. lana 14. i lanu 15, prevozioc moe odmah istovariti robu u ime lica ovlaenog da raspolae sa njom i time e se smatrati da je prevoz izvren. Prevozioc e onda drati robu za raun lica koje je na to ovlaeno. On, pak, moe poveriti robu treem licu i u tom sluaju nee biti ni u kakvoj obavezi sem u pogledu posveivanja razumne brige izboru takvog treeg lica. Trokovi po sprovodnici i svi drugi izdaci padaju na teret robe. 3. Prevozioc moe prodati robu ne ekajui na instrukcije od lica koje ima pravo da njom raspolae ako je roba pokvarljiva ili njeno stanje opravdava takav postupak, ili kad su trokovi lagerovanja nesrazmerni prema vrednosti robe. On takoe moe pristupiti prodaji robe i u drugim sluajevima ako po isteku razumnog roka ne bude primio od lica ovlaenog da raspolae robom suprotne instrukcije za koje se s pravom moe oekivati da budu od njega izvrene. 4. Ako se roba proda shodno ovom lanu, protivvrednost prodaje po odbitku trokova koji terete robu, stavie se na raspolaganje licu ovlaenom da raspolae robom. Ako ovi trokovi prelaze protivvrednost prodate robe, prevozioc ima pravo na razliku. 5. Postupak u sluaju prodaje odreuje se prema zakonima ili obiajima mesta gde se roba nalazi.

GLAVA IV ODGOVORNOST PREVOZIOCA

lan 17. 1. Prevozioc je odgovoran za potpun ili delimian gubitak robe i za oteenje iste koje nastupi od vremena preuzimanja robe do vremena isporuke, kao i za ma kakvo zakanjenje u isporuci. 2. Prevozioc, pak, bie osloboen odgovornosti ako je gubitak, teta ili zakanjenje prouzrokovano pogrenom radnjom ili nehatom potraioca, instrukcijama potraioca koje nisu date kao posledica pogreke ili nehata od strane prevozioca, prirodnom grekom robe ili okolnostima koje prevozioc nije mogao izbei ili posledicama koje nije mogao spreiti. 3. Prevozioc nee biti lien odgovornosti usled defektnog stanja vozila upotrebljenog s njegove strane za prevoz, ili zbog pogrene radnje ili nehata lica od koga je eventualno unajmio vozilo ili zastupnika ili slubenika ovoga poslednjeg. 4. Pod uslovima stavova 2. i 5. lana 18. prevozioc bie osloboen odgovornosti u sluaju kad gubitak ili teta nastupe usled specijalnog rizika zajednikog jednoj ili vie sledeih okolnosti: a) upotreba otvorenih nepokrivenih vozila, ako je njihova upotreba izriito ugovorena i naznaena u tovarnom listu; b) nedostatak, ili ravo stanje ambalae u sluaju robe koja je, po svojoj prirodi podlona rasturu ili oteenju ako nije spakovana ili uredno spakovana; c) manipulacija, utovar, lagerovanje ili istovar robe od strane poiljaoca, adresata ili lica koje postupa u ime poiljaoca ili adresata;

d) priroda izvesne vrste robe koja je naroito izloena potpunom ili deliminom gubitku ili oteenju, naroito usled loma, ranja, trulenja, suenja, curenja, normalnog rastura, ili dejstva moljca ili crva; e) nedovoljnost ili nesavrenost oznaka ili brojki na paketima; f) prevoz stoke. 5. U sluaju gde po ovom lanu prevozioc nije ni u kakvoj odgovornosti u pogledu nekih od inilaca koji prouzrokuju gubitak, tetu ili zakanjenje, on e biti odgovoran samo utoliko ukoliko su ti inioci za koje je on odgovoran po ovom lanu doprineli gubitku, teti ili zakanjenju. lan 18. 1. Dunost dokazivanja da je gubitak, teta ili zakanjenje usledilo zbog jednog od uzroka navedenih u stavu 2. lana 17, pada na prevozioca. 2. Kada prevozioc ustanovi da s obzirom na okolnosti sluaja, gubitak ili teta mogu biti pripisani jednom ili vie rizika pomenutih u stavu 4. lana 17, pretpostavljae se da je to uzrok. Potrailac imae pak, u svakom sluaju pravo da dokazuje da se gubitak ili teta ne mogu u stvari pripisati potpuno ili delimino jednom od tih rizika. 3. Ova pretpostavka nee se primenjivati pod okolnostima izloenim u stavu 4, pod a) lana 17, ako postoji neuobiajeni manjak ili gubitak ma kog koleta. 4. Ako je prevoz izvren vozilom specijalno opremljenim za zatitu robe protiv dejstva toplote, hladnoe, promene u temperaturi ili vlage u vazduhu, prevozioc nee imati pravo da se koristi pogodnostima stava 4, d), lana 17. sem ako dokae da su sve mere, za koje je bio obavezan u konkretnim okolnostima u pogledu izbora, odravanja i upotrebe takve opreme, bile preduzete i da je postupio prema svim specijalnim instrukcijama koje su mu izdate. 5. Prevozioc nee imati pravo da zahteva pogodnosti stava 4. pod f), lana 17, sem ako dokae da su sve mere, za koje je bio normalno obavezan u konkretnim okolnostima, bile preduzete i da je postupio shodno bilo kakvim specijalnim instrukcijama koje su mu izdate. lan 19. Smatra se da je zakanjenje u isporuci nastupilo kad roba nije isporuena u dogovorenom roku ili kad, u nedostatku dogovorenog roka, stvarno trajanje prevoza, s obzirom na konkretne okolnosti, i naroito u sluaju deliminog tovara, vreme potrebno za sastavljanje potpunog tovara u normalnim uslovima, prelazi vreme koje se moe priznati jednom marljivom prevoziocu. lan 20. 1. injenica da roba nije isporuena u roku od 30 dana nakon isteka ugovorenog roka, ili, ako ugovoreni rok ne postoji, rok od ezdeset dana od dana kada je prevozioc preuzeo robu smatrae se punovanim dokazom o gubitku robe, i lice ovlaeno da postavi zahtev moie je posle toga smatrati izgubljenom.

2. Lice tako ovlaeno moe, primajui naknadu za izgubljenu robu, postaviti pismeni zahtev da se ono obavesti odmah u sluaju da se roba pronae u toku jedne godine po isplati naknade. Njemu e se izdati pismena potvrda da je podneo takav zahtev. 3. U roku od trideset dana od prijema takve notifikacije, lice ovlaeno kao to je gore navedeno moe zahtevati da mu se roba preda uz plaanje naknade koja proizlazi po tovarnom listu i takoe uz povraaj naknade koju je primio po odbitku svih trokova ukljuenih u to, bez prejudiciranja ma kakvog zahteva za naknadu za zakanjenje u isporuci po lanu 23. i, kad je on primenljiv, po lanu 26. 4. U nedostatku zahteva pomenutog u stavu 2. ili u sluaju bilo kakvih instrukcija datih u roku od trideset dana odreenih u stavu 3, ili ako roba nije naena po isteku vie od godinu dana od plaanja naknade prevozioc imae pravo da postupi sa njom prema zakonu mesta gde se roba nalazi. lan 21. U sluaju da roba bude predata adresatu bez naplate franko trokova koje je prevozioc trebao da naplati po ugovoru o prevozu, prevozioc e biti odgovoran poiljaocu za naknadu koja ne moe biti vea od iznosa takvih izdataka ne prejudicirajui njegova prava da postavi zahtev prema adresatu. lan 22. 1. Kad poiljaoc preda robu opasne prirode prevoziocu, on ima obavestiti prevozioca o tanoj prirodi opasnosti i ako je potrebno, naznaiti kakve mere opreznosti treba preduzeti. Ako ovo obavetenje nije naznaeno u tovarnom listu, onda teret dokazivanja, drugim putem, da je prevozioc znao tanu prirodu opasnosti skopane prevozom pomenute robe pada na poiljaoca ili adresata. 2. Roba opasne prirode za koju, u okolnostima naznaenim u stavu 1. ovog lana, prevozioc nije znao da je opasna, moe biti, ma gde i ma kada, istovarena, unitena ili uinjena neopasnom od strane prevozioca bez naknade. tavie, poiljaoc bie odgovoran za sve trokove, gubitak ili tetu prouzrokovanu predavanjem robe prevoziocu za prevoz ili njenim prevozom. lan 23. 1. Kad, po odredbama ove Konvencije, prevozioc odgovara za naknadu za potpun ili delimian gubitak robe, ta naknada ima da se obrauna po vrednosti robe, u vreme i u mestu u kome je roba bila primljena za prevoz. 2. Vrednost robe ima se utvrditi prema berzanskoj ceni robe ili, ako takva cena ne postoji, prema tekuim trinim cenama ili, ako ne postoji berzanska cena robe ili tekua trina cena, onda na osnovu normalne vrednosti robe iste vrste i kvaliteta. 3. Naknada, pak, ne moe prei 25 franaka po kilogramu bruto teine manjka. "Franak" znai franak u zlatu teine 10/31 grama i finoe 0,900. 4. Pored toga, trokovi prevoza, carina i drugi trokovi u vezi sa prevozom robe imaju se nadoknaditi u potpunosti u sluaju potpunog gubitka, a u sluaju deliminog gubitka u odnosu prema gubitku, i nikakve druge odtete ne pripadaju.

5. U sluaju zakanjenja, ako potraioc dokae da je teta prouzrokovana usled toga, onda prevozioc ima platiti naknadu za takvu tetu koja ne moe prei iznos trokova prevoza. 6. Vea naknada moe se traiti samo u sluaju gde je vrednost robe ili specijalnih interesa u isporuci deklarirana prema lanovima 24. i 26. lan 24. Poiljaoc moe, uz plaanje dogovorenog dodatka, deklarisati u tovarnom listu vrednost robe preko granice postavljene u stavu 3, lana 23, i u tom sluaju iznos deklarisane vrednosti zamenjivae to ogranienje. lan 25. 1. U sluaju odtete, prevozioc e biti odgovoran za iznos koji predstavlja umanjenje vrednosti robe, obraunat po vrednosti robe po stavovima 1, 2. i 4. lana 23. 2. Naknada, pak, ne moe prei: a) iznos plativ u sluaju potpunog gubitka, ako je cela poiljka oteena; b) iznos plativ u sluaju deliminog gubitka, ako je samo jedan deo poiljke oteen. lan 26. 1. Poiljaoc moe, uz plaanje dogovorenog dodatka, utvrditi iznos specijalnog interesa u poiljci u sluaju gubitka ili oteenja ili prekoraenja utvrenog roka, navoenjem takvog iznosa u tovarnom listu. 2. Ako se uini deklaracija specijalnog interesa u isporuci, naknada za dalji gubitak ili tetu koja je dokazana moe se zahtevati, do iznosa deklarisanog interesa, nezavisno od naknade po lanovima 23, 24. i 25. lan 27. 1. Potraioc e imati pravo da zahteva kamatu na iznos plative naknade koja mu pripada. Ta kamata, obraunata po 5% godinje, teie od dana kada je potraioc podneo pismeno traenje prevoziocu, ili ako takav zahtev nije uinjen, onda od dana kada je poveden spor. 2. Kada iznosi na koje je obraunavanje naknade bazirano nisu izraeni u valuti zemlje u kojoj se trai naplata onda konverzija ima biti uinjena po kursu na snazi na dan i u mestu isplate naknade. lan 28. 1. U sluajevima gde, po vaeem zakonu, gubitak, teta ili zakanjenje u vezi sa prevozom po ovoj Konvenciji daju osnova za vanugovorno potraivanje, prevozioc moie se koristiti odredbama ove Konvencije, koje iskljuju njegovu odgovornost ili koje utvruju ili ograniavaju iznos dune naknade.

2. U sluaju gde nastupi vanugovorna odgovornost za gubitak, tetu ili zakanjenje od strane jednog od lica prema kojima je prevozioc odgovoran po lanu 3, takvo lice moe se isto tako koristiti odredbama ove Konvencije koje iskljuuju odgovornost prevozioca ili utvruju ili ograniavaju iznos dune naknade. lan 29. 1. Prevozioc nee imati pravo da se koristi odredbama ove glave koje iskljuuju ili ograniavaju njegovu odgovornost ili koje prebacuju dunost dokazivanja ako je teta prouzrokovana njegovim hotiminim neispravnim postupkom ili takvim propustima s njegove strane koja se po postupku nadlenog suda smatra zlonamernom. 2. Ista e se odredba primenjivati ako je voljni neispravan postupak ili propust uinjen od strane predstavnika ili slubenika prevozioca ili ma kojih drugih osoba ijim se uslugama on koristio za izvrenje prevoza, kad su takvi predstavnici, slubenici ili osobe postupile u okviru svoje slube. Dalje, u takvom sluaju ti predstavnici, slubenici ili druge osobe nee imati pravo da se koriste u pogledu njihove line odgovornosti, odredbama ove glave pomenutim u stavu 1.

GLAVA V POTRAIVANJA I POSTUPCI

lan 30. 1. Ako adresat primi isporuku robe bez potrebnog pregleda njenog stanja u prisustvu prevozioca ili bez upuivanja prevoziocu rezerve sa naznaenjem gubitaka ili tete, najkasnije u trenutku isporuke, u sluaju na izgled pretrpljenog gubitka ili tete i u roku od sedam dana od isporuke, iskljuujui nedelje i dane dravnih praznika, u sluaju gubitka ili tete koja nije uoljiva, injenica da je on preuzeo robu smatrae se prima facie dokazom da je primio robu u stanju kao to je opisano u tovarnom listu. U sluaju gubitka ili tete koja nije uoljiva, pomenute rezervacije treba uiniti pismeno. 2. Kad je stanje robe uredno pregledano od strane adresata i prevozioca, dokaz o suprotnom rezultatu pregleda bie dopustljiv samo u sluaju gubitka ili tete koja nije uoljiva i pod uslovima da je adresat uredno uinio rezerve pismenim putem kod prevozioca u roku od sedam dana izuzimajui nedelje i dane dravnih praznika, od datuma pregleda. 3. Nikakva naknada nee se plaati za zakanjenje u isporuci ako nije rezerva uinjena kod prevozioca pismenim putem, u roku od dvadeset i jedan dan od momenta kad je roba stavljena na raspoloenje adresatu. 4. U obraunavanju rokova predvienih u ovom lanu, datum isporuke ili datum pregleda ili datum kada je roba stavljena na raspoloenje adresatu, prema sluaju, nee se uraunavati. 5. Prevozilac i adresat imaju uiniti jedan drugom sve opravdane olakice za izvrenje potrebnog pregleda ili istrage.

lan 31. 1. U pravnom postupku koji proizlazi iz prevoza po ovoj Konvenciji, tuilac moe pokrenuti postupak kod svakog suda Drave ugovornice oznaen sporazumom izmeu stranaka i osim toga, kod sudova zemlje na ijoj teritoriji: a) tueni ima svoje redovno mesto boravka, ili ima svoje glavno poslovno sedite, ili ogranak ili zastupstvo preko koga je ugovor o prevozu sainjen, ili b) je mesto gde je prevozioc preuzeo robu ili gde se nalazi mesto oznaeno za isporuku, i ni kod kojih drugih sudova. 2. Za sluaj kad, u pogledu potraivanja pomenutog u stavu 1. ovog lana, predstoji postupak pred sudom koji je nadlean po ovom stavu, ili kad je u pogledu jednog takvog potraivanja izreena presuda od strane jednog takvog suda, novi postupak ne moe se pokrenuti izmeu pomenutih stranaka po istom osnovu, sem ako se presuda doneta od strane suda kod koga je prvobitni postupak pokrenut ne moe izvriti u zemlji u kojoj je novi postupak pokrenut. 3. Kad presuda doneta od strane suda jedne Strane ugovornice u postupku pomenutom u stavu 1. ovog lana postane izvrna u toj zemlji, ista e postati izvrna i u svim drugim Dravama ugovornicama, im se ispune potrebne formalnosti u dotinoj dravi. Te formalnosti nee dozvoliti ponovno otvaranje spora. 4. Odredbe stava 3. ovog lana primenjivae se na presude posle rasprave, presude u odsustvu ili poravnanja povreenog naredbom suda, ali se nee primenjivati na privremene naredbe ili na dosude odtete, pored trokova protiv tuioca koji potpuno ili delimino izgubi spor. 5. Obezbeenje trokova nee se zahtevati u postupcima koji proistiu iz prevoza na osnovu ove Konvencije od strane dravljana Zemalja ugovornica koji imaju stalno boravite ili imaju svoje poslovno sedite u jednoj od tih zemalja.

lan 32. 1. Rok zastarelosti prava na pokretanje postupka u vezi sa prevozom po ovoj Konvenciji je jedna godina dana. Meutim, u sluaju hotiminog neispravnog postupka, ili takvog propusta koji se po nahoenju nadlenog suda smatra jednakim hotiminom neispravnom postupku rok zastarelosti je tri godine. Rok zastarelosti za pokretanje postupka poinje da tee: a) u sluaju deliminog gubitka tete ili zakanjenja u isporuci - od dana isporuke; b) u sluaju potpunog gubitka - tridesetog dana po isteku ugovorenog roka ili, gde ugovoreni rok ne postoji, ezdesetog dana od dana kada je prevozioc preuzeo robu; c) u svim drugim sluajevima - po isteku roka od tri meseca od datuma zakljuenja ugovora o isporuci. Dan od koga rok za pokretanje postupka poinje da tee nee se uraunavati u rok.

2. Pismeni zahtev obustavljae rok za pokretanje spora do dana kada prevozioc odbije zahtev putem pismenog saoptenja i povrati uz njega priloena dokumenta. Ako se zahtev delimino prihvati, rok za pokretanje spora e opet poeti da tee samo u pogledu tog dela potraivanja koji je jo u sporu. Dunost dokazivanja prijema zahteva, ili odgovora i povratka dokumenata lei na stranki koja se oslanja na te injenice. Obustava roka za pokretanje postupka nee nastupiti daljim zahtevima koji imaju isti predmet. 3. Pod uslovima odredaba prednjeg stava 2, produenje roka za pokretanje postupka odreivaa se po zakonu nadlenog suda. Taj e zakon regulisati i sticanje novog prava za postupak. 4. Pravo na postupak koje je nastalo usled zastarelosti ne moe se vriti protivzahtevom. lan 33. Ugovor o prevozu moe sadrati klauzulu o nadlenosti nekog arbitranog suda pod uslovom da ta klauzula predvia da e arbitraa primjenjivati ovu Konvenciju.

GLAVA VI ODREDBE O UZASTOPNOM PREVOZU IZVRENOM OD STRANE PREVOZIOCA

lan 34. Ako je prevoz po jednom ugovoru izvren od strane uzastopnih drumskih prevozioca, svaki od njih bie odgovoran za izvrenje celokupne operacije, drugi po redu prevozioc i svaki sledei prevozioc postaje stranka ugovora u vezi sa prevozom time to preuzima robu i tovarni list. lan 35. 1. Prevozioc robe pri preuzimanju robe od prethodnog prevozioca ima istom ispostaviti uredno potpisanu i datiranu potvrdu. On e uneti svoje ime i adresu u drugi primerak tovarnog lista. U sluajevima gde je to sprovodljivo, on e uneti u drugi primerak tovarnog lista i u potvrdu rezerve vrste pomenute u stavu 2. lana 8. 2. Odredbe lana 9. primenjivae se na odnose izmeu uzastopnih prevozioca. lan 36. Sem u sluaju protivzahteva, zakonski postupak u pogledu odgovornosti za gubitak, tetu ili zakanjenje moe se jedino povesti protiv prvog prevozioca, poslednjeg prevozioca ili prevozioca koji je izvravao deo prevoza za vreme kog se desio sluaj koji je prouzrokovao gubitak, tetu ili zakanjenje; postupak se moe povesti u isto vreme protiv vie ovih prevozioca.

lan 37. Prevozioc koji je isplatio naknadu shodno odredbama ove Konvencije imae pravo za povraaj takve naknade, zajedno sa kamatom na istu i sve trokove i izdatke skopane sa potraivanjem prema drugim prevoziocima koji su uzeli uee u prevozu, pod sledeim uslovima: a) Prevozioc odgovoran za gubitak ili tetu jedini je odgovoran za naknadu bilo da se ista ima isplatiti s njegove strane ili od strane drugih prevozioca. b) Kad su gubitak ili teta prouzrokovani postupkom dvojice ili vie prevozioca, svaki od njih isplatie iznos proporcionalan njegovom udelu u odgovornosti. U sluaju da je nemogue raspodeliti odgovornost, svaki prevozioc e biti odgovoran srazmerno delu plaanja za prevoz koji mu pripada. c) Ako se ne moe ustanoviti na kog prevozioca pada odgovornost za gubitak ili tetu, onda iznos naknade ima se rasporediti izmeu svih prevozioca kao to je navedeno u prednjem stavu b). lan 38. Ako je jedan od prevozioca insolventan, onda deo naknade na koju je on obavezan i koju nije isplatio ima se podeliti izmeu ostalih prevozioca po proporcionalnom udelu plaanja za prevoz koji im pripada. lan 39. 1. Nijedan prevozioc protiv koga je postavljen zahtev za potraivanje po lanovima 37. i 38. nee imati pravo da porie vanost plaanja izvrenog od strane prevozioca koji postavlja zahtev, ako je iznos naknade utvren od strane sudskih vlasti posle toga to je prvi pomenuti prevozioc bio uredno obaveten o postupku i data mu mogunost pojavljivanja pred sudom. 2. Prevozioc koji eli da preduzme postupak da bi izdejstvovao svoje pravo naknade moe postaviti svoj zahtev pred nadlenim sudom zemlje u kojoj jedan od prevozioca uobiajeno boravi, ili ima svoje glavno poslovno sedite ili ogranak ili predstavnitvo preko koga je zakljuen ugovor o prevozu. Svi zainteresovani prevozioci mogu biti tuena strana u istom postupku. 3. Odredbe stavova 3. i 4. lana 31. primenjivae se na presude izreene po lanovima 37. i 38. 4. Odredbe lana 32. primenjivae se na potraivanja izmeu prevozioca. Rok zastarelosti, pak, poinje da tee na dan konane sudske presude o utvrivanju iznosa naknade koja pripada po odredbama ove Konvencije ili, ako takva sudska odluka ne postoji, od stvarnog datuma isplate. lan 40. Prevoznici e biti slobodni da se sporazumeju izmeu sebe o odredbama drukijih od onih predvienih u lanovima 37. i 38.

GLAVA VII BEZVREDNOST ODREDABA PROTIVNIH KONVENCIJI

lan 41. 1. Pod uslovima odredaba lana 40, bilo koja odredba koja posredno ili neposredno menja odredbe ove Konvencije nitavna je i bezvredna. Bezvrednost jedne takve odredbe ne ukljuuje bezvrednost drugih odredaba ugovora. 2. Naroito, korienje osiguranja od strane prevozioca ili ma koje druge sline klauzule, ili ma koja klauzula koja prenosi obavezu dokazivanja bie nitavna i bezvredna.

GLAVA VIII ZAVRNE ODREDBE

lan 42. 1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje ili pristupanje od strane zemalja lanica Ekonomske komisije za Evropu i zemalja primljenih u Komisiju u savetodavnom svojstvu po stavu 8. Odredbe o nadlenosti Komisije. 2. Zemlje koje mogu uestvovati u nekim aktivnostima Ekonomske komisije za Evropu prema stavu 11. Odredaba o nadlenosti Komisije, mogu postati Ugovorne strane ove Konvencije pristupajui istoj posle njenog stupanja na snagu. 3. Konvencija e biti otvorena za potpisivanje do zakljuno 31. avgusta 1956. godine. Posle toga bie otvorena za pristupanje. 4. Ova Konvencija bie ratifikovana. 5. Ratifikacija ili pristupanje izvrie se deponovanjem instrumenata kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. lan 43. 1. Ova Konvencija stupie na snagu devedesetog dana posle deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju od strane pet zemalja pomenutih u stavu 1. lana 42. 2. Za svaku dravu koja je ratifikuje ili joj pristupi posle deponovanja od strane pet drava instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, ova Konvencija stupie na snagu devedesetog dana posle deponovanja od strane pomenute zemlje instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju. lan 44. 1. Svaka Ugovorna strana moe otkazati ovu Konvenciju notifikacijom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

2. Otkaz e imati dejstvo dvanaest meseci posle dana prijema od strane Generalnog sekretara notifikacije o otkazu. lan 45. Ako, posle stupanja na snagu ove Konvencije, broj Strana ugovornica bude smanjen, kao posledica otkazivanja, ispod pet, Konvencija e prestati da bude na snazi od dana kada poslednji od takvih otkaza stupi u dejstvo. lan 46. 1. Svaka zemlja moe prilikom deponovanja svojih instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju ili u ma koje doba posle toga, izjaviti putem notifikovanja upuenog Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da ova Konvencija obuhvata sve ili ma koju od teritorija za ije je meunarodne odnose ona odgovorna. Ova Konvencija primenjivae se na teritoriji ili teritorije pomenute u notifikaciji od devedesetog dana posle njenog prijema od strane Generalnog sekretara, ili ako toga dana Konvencija nije jo stupila na snagu onda u vreme njenog stupanja na snagu. 2. Svaka zemlja koja je uinila izjavu po prethodnom stavu o proirenju ove Konvencije na ma koju teritoriju za ije je meunarodne odnose ona odgovorna moe otkazati Konvenciju odvojeno u pogledu te teritorije shodno odredbama lana 44. lan 47. Bilo kakav spor izmeu dve ili vie Strana ugovornica u pogledu tumaenja ili primene ove Konvencije, koje strane ne budu u stanju da ree putem pregovora ili na drugi nain, moe biti na zahtev ma koje zainteresovane strane ugovornice, podnet na reenje Meunarodnom sudu pravde. lan 48. 1. Svaka Strana ugovornica moe u vreme potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja ovoj Konvenciji izjaviti da se ne smatra vezanom lanom 47. Konvencije. Druge Strane ugovornice nee biti vezane lanom 47. u pogledu ma koje Strane ugovornice koja je uinila jednu takvu rezervu. 2. Svaka Strana ugovornica koja je uinila rezervu predvienu u stavu 1. moe u svako doba povui takvu rezervu notificiranjem Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. 3. Nikakve druge rezerve u pogledu ove Konvencije nee se dozvoliti. lan 49. 1. Posle toga poto je ova Konvencija bila na snazi tri godine, svaka Strana ugovornica moe notificiranjem Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, zahtevati da se sazove konferencija u cilju revizije Konvencije. Generalni sekretar e obavestiti sve Strane ugovornice o zahtevu i konferencija za reviziju e biti sazvana od strane Generalnog sekretara, ako ga u roku od etiri meseca posle dana notifikacije od strane Generalnog sekretara, najmanje jedna etvrtina Strana ugovornica obavesti o svojoj saglasnosti sa zahtevom.

2. Ako se konferencija sazove shodno prethodnom stavu, Generalni sekretar e notificirati svim Stranama ugovornicama i pozvati ih da u roku od tri meseca podnesu takve predloge koje one ele da konferencija uzme u razmatranje. Generalni sekretar cirkulirae svim Stranama ugovornicama privremeni dnevni red konferencije zajedno sa tekstovima takvih predloga najmanje tri meseca pre datuma kada se konferencija ima sastati. 3. Generalni sekretar pozvae na bilo koju konferenciju sazvanu prema ovom lanu sve zemlje pomenute u stavu 1. lana 42, kao i zemlje koje su postale Strane ugovornice po stavu 2. lana 42. lan 50. Pored notifikacija predvienih lanom 49. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija notifikovae zemljama pomenutim u stavu 1. lana 42. kao i zemljama koje su postale Strane ugovornice po stavu 2. lana 42: a) ratifikacijama i pristupanjima po lanu 42; b) datumima o stupanju na snagu ove Konvencije shodno lanu 43; c) otkazima po lanu 44; d) prestanku ove Konvencije shodno lanu 45; e) notifikacijama primljenim shodno lanu 46; f) deklaracijama i notifikacijama primljenim shodno stavovima 1. i 2. lana 48. lan 51. Posle 31. avgusta 1956. godine, originalni tekst ove Konvencije deponovae se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji e dostaviti overene autentine prepise svakoj od zemalja pomenutih u stavovima 1. i 2. lana 42. U potvrdu ega, dolepotpisani, uredno ovlaeni za to, potpisali su ovu Konvenciju. Sainjeno u enevi, ovog devetnaestog dana meseca maja hiljadu devet stotina pedeset i este godine, u jednom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da je svaki tekst podjednako autentian.

PROTOKOL O POTPISIVANJU
Pristupajui potpisivanju Konvencije o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom, dolepotpisani, uredno ovlaeni, saglasili su se na sledeu izjavu i objanjenje: 1. Ova Konvencija nee se odnositi na saobraaj izmeu Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske s jedne strane i Republike Irske s druge strane. 2. Ad lan 1. stav 4.

Dolepotpisani pristupie pregovorima o konvencijama koje reguliu ugovore za seobu nametaja i kombinovan transport. U potvrdu ega, dolepotpisani, uredno ovlaeni za to, potpisali su ovaj Protokol. Sainjeno u enevi, ovog devetnaestog dana meseca maja hiljadu devet sto pedeset este godine, u jednom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako autentina.

PREGLED DRAVA LANICA KONVENCIJE O UGOVORU ZA MEUNARODNI PREVOZ ROBE DRUMOM (CMR) od 19. maja 1956. godine
Austrija, 18. jul 1960. Belgija, 18. septembar 1962. Belorusija, 05. april 1993. Bosna i Hercegovina, 01. septembar 1993. Bugarska, 20. oktobar 1977. eka, 02. jun 1993. Danska, 28. jun 1993. Estonija, 03. maj 1993. Finska, 27. jun 1973. Francuska, 20. maj 1959. Grka, 24. maj 1977. Gruzija, 04. avgust 1999. Holandija, 27. septembar 1960. Hrvatska, 03. avgust 1992. Iran, 17. septembar 1998. Irska, 31. januar 1991. Italija, 03. april 1961. Jugoslavija, 22. oktobar 1958. Kazahstan, 17. jul 1995. Kirgistan, 02. april 1998. Letonija, 14. januar 1994. Litvanija, 17. mart 1993. Luksemburg, 20. april 1964. Maarska, 29. april 1970. Makedonija, 20. jun 1997. Maroko, 23. februar 1995. Moldavija, 26. maj 1993. Nemaka, 07. novembar 1961. Norveka, 01. jul 1969. Poljska, 13. jun 1962. Portugal, 22. septembar 1969. Rumunija, 23. januar 1973. Rusija, 02. septembar 1983. Slovaka, 28. maj 1993. Slovenija, 06. jul 1992. panija, 12. februar 1974. vajcarska, 27. februar 1970. vedska, 02. april 1969. Tadikistan, 11. septembar 1996. Tunis, 24. januar 1994. Turkmenistan, 18. septembar 1996. Turska, 02. avgust 1995. Uzbekistan, 28. septembar 1995. Velika Britanija, 21. jul 1967.