KLASIFIKACIJE POVRINSKIH I PODZEMNIH ISKOPA I KORELACIJE GN-200 GN-206 i RMR89 (Q sistem)

1. KATEGORIZACIJA I IZVOENjE KORIENjEM KLASIFIKACIJA 1.1. USLOVI PRIMENE KLASIFIKACIJA Empirijski pristup projektovanju, izgradnje i sanacije nekog graevinskog objekta zasniva se na iskustvu steenom prilikom realizacije projekata u slinim uslovima. Osnova takvog pristupa je u inenjerskoj(geolokoj) klasifikaciji stenskih masa, koja omoguuje sistematizaciju steenih iskustava u pogledu odnosa izeu kvaliteta podloge, naina iskopa i zahtevanog osiguranja nadzemnog i podzemnog objekta. Imajui u vidu da u izgradnji nadzemnih i podzemnih objekata, zadatak projektanta je da tano srauna i da pravilno prosuuje, uzimajui pri tom u obzir akciju svih uticajnih faktora, pa ak i onih koji se ne mogu kvantifikovati, takav je pristup do sada imao najiru primenu pri projektovanju nadzemnih i podzemnih objekata. U stvari, za mnoge projekte klasifikacijski pristup sluio je kao jedna praktina osnova za projektovanje sloenih graevinskih struktura. Da bi se mogla primeniti pri projektovanju, izgradnji i sanaciji nekog graevinskog objekta, klasifikacija stenskih masa mora da zadovolji sledee osnovne uslove:

podelu tla u inenjerskogeoloke grupe (kategorije, klase) sa slinim svojstvima i ponaanjem; osigura osnovu za razumevanje karakteristika i ponaanje svake grupe stenskih masa; da da kvantifikovane podatke za inenjerski projekat; osigura zajednike osnove za uspenu saradnju svih zainteresovanih u projektovanju izgradnji I sanaciji. jednostavna, razumljiva, lako se shvata i pamti; svaki izraz mora biti jasan, a terminologija opte prihvaena; ukljuna samo najznaajnija svojstva stenske mase; zasnovana na parametrima koji se mogu meriti i odrediti brzim i jeftinim opitima na terenu i laboratoriji; bazirana na bodovnom sistemu koji moe oceniti relativnu vanost klasifikacijskih parametara; daje kvantitativne podatke za projekat objekta i osiguranja.

Ti uslovi mogu se postii ukoliko klasifikacija poseduje sledea svojstva: -

1.2. RAZMATRANE KLASIFIKACIJE (KATEGORIZACIJE) STENSKIH MASA 1.2.1. KATEGORIJE ZEMLJITA PREMA (GN200) Ova klasifikacija (kategorizacija) povrinskih iskopa je bazirana na opisima litolokog sastava i stanja stenskih masa u koje su indirektno ukljueni i uslovi iskopa, kroz opis kvaliteta sredine i sredstva izvoenja. Ptrema ovoj klasifikaciji (kategorizaciji) zemljani radovi se izvode u zemljitu, koja se dele na sedam kategorija.

I Kategorija: Rastresita laka (meka) zemlja, tj. vrst pesak, nevezani ljunak, rastresiti les i slino zemljite bez unutranje veze. Vri se najnunije otkopavanje i odbacivanje lopatom, a po potrebi pomae aovom. II Kategorija: Plodna zemlja, meka zdravica i peskua, laka peskovita glina-glinoviti pesak, zbijeni pesak i sitniji ljunak, tj. u zemljitu sa slabom unutranjom vezom. III Kategorija: vrsta ilava zemlja, zdravica, grub poluvezan ljunak, utrinsko zemljite sa samcima i prirodno vlana glina sa malim procentom peska. Otkopavanje se vri aovom i pijukom (karmapom, budakom, trnokopom i sl.). IV Kategorija: Slabije uvaljani ili dobro ugaeni nabaaji slatine i suva barska zemljita, zemljita koja ine prelaz ka stenama, kamenita drobina, suva glina, glinci, glineni kriljci, laporci meki i polomljeni argiloisti i filiti, talkisti, meki vulkanski tufovi, gips i dr., zatim trone stene u raspadanju. Laporoviti i umoviti kriljci, meki i raspadnuti krenjak, mek pear, konglomerati i bree sa slabijim vezivom, filiti, mikisti bogati likunom i kriljci.

Otkopavanje se vri uskijama (polugama), klinovima i pijucima a retko se upotrebljava eksploziv za rastresanje.

V Kategorija: Meka stena (srednje vrstoe) tj. vrst pear, konglomerat, krenjak, vrsti vulkanskih tufovi, kriljasti gnajsevi itd. Razbijanje se vri uskijom, klinovima, pijukom uz povremenu upotrebu eksploziva (baruta). VI Kategorija: vrsta ali krta stena, tj. jedri masivni krenjaci, mermeri, dolomiti, peari i konglomerati debelih slojeva i dobro cementovani. Veina megmatskih stena, granitske, sijenitske i dioritske magme, gnajsevi, uslojeni kvarciti itd. Razbijanje se vri samo eksplozivom (dinamitom). VII Kategorija: Vrlo vrsta i ilava stena tj. svea bazina i ultrabazina magmatska stena kao: graniti, porfiriti, bazalti, kvarciti, dijabazi, pirokseniti, gabrovi, neki dioriti, amfiboliti itd. Razbijanje se vri samo eksplozivom (dimamit).

Kategorije zemljita ulaze u predraun po prethodnoj oceni, a prave kategoroje se utvruju tek prilikom izvrenja radova. 1.2.2. PROSENE NORME U GRADJEVINAHSTVU-II DEO NISKOGRADNJA PREMA (GN206) PODZEMNI ISKOPI Ova klasifikacija (kategorizacija) podzemnog iskopa je bazirana na opisima litolokog sastava i stanja stenskih masa, u prisustvo i uticaju podzemne vode i vazduha u koje su indirektno ukljueni i uslovi iskopa, kroz opis kvaliteta sredine i sredstva izvoenja. Sledea osnovna podela tunela je izvrena prema litolokom (geolokom) sastavu i to na: I LAKE TUNELE - TUNELI U STENI 1. vrste stene, velike tvrdoe i ilavosti 2. vrste stene, manje vrstoe i krte II SREDNJE TEKE TUNELE 3. Meke stene, vrlo male tvrdoe III TEKE TUNELE 4. Stene u raspadanju IV VRLO TEKE TUNELE 5. Zemljani materijal. I LAKI TUNELI OPTE OSOBINE: bez pritiska brda, nikako ili vrlo slabo podgraivanje kalote, samo u cilju zatite radnika od ispadanja kamena ili samo mestimino takvo podgraivanje. Bez obziivanja: samo mestimino plombiranje ili kod nekih stena celo obzilvanje, u vidu tanke obloge, u cilju zatite brdskog materijala od vode, mraza ili dima. Viak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se poveanje

a) Za Izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona
kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature zidova odnosno betona kalote. c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature ili betona oporaca. d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnone svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog
zidanja ili betoniranja. OSOBINE BRDSKE MASE 1. vre stene, velike tvrdoe i ilavosti: bazalt, olivin gabro, granit, kvarc, labradorit, diorit, tvrdi gnajs, vrsti porfirit, veoma vrsti andezit i sline vrlo vrste stene. Rastresitost 50%

2. vrste, kompaktne, stene manje tvrdoe: koiapaktnl krenjak, zdravi konglomerati, kriljci, vratl peari, serpentinit, sijenlt, trahit, dolomit i sline kompaktne, ali meke i krte stene. Rastresitost 45% II SREDNJE TEKI TUNELI 3. Meke stene vrlo male tvrdoe: stene pod 1 i 2 u raspadanju, meki glinoviti peari, laporci, kriljci, laporovlta uma, jako zbijeni i vezani pesak, les, tuf i slini materijal u velikim naslagama. Pojava manjih vertikalnih pritisaka, a izuzetno i manjih bonih. Potrebna je odgovarajua metodska podgrada kod izbijanja profila. Viak izbijanja, preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se poveanje: a) Za izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature ziidova ili betona kalote. c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature zidova ili botona oporaca. d) Za sva ostala izbijanja, kao za podinone svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog
zidanja ili betoniranja. III TEKI TUNELI 4. Stene u raspadanju. 0PTE OSOBINE: jaki pritisci, mestimino vea ispadanja materijala preko predvienog i potrebnog profila. PojavIjuje se utlcaj vode i vazduha na material. Potrebno je metodsko podgraivanje i jako obziivanje, uz briljiv i oprezan rad. VIak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se povenje:

a) Za Izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona
kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature zidova odnosno betona kalote. c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature zidova ili betona oporaca. d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnone svodove ili kanale, 10% od kubature njlhovog
zidanja ili betoniranja. OSOBINE BRDSKE MASE: Blokovi stena uronjeni u ilovau ili drugu plastinu masu, jako lasovite i ispucale stene, zdrobljene stene, razbijeni konglomerati, gips, kriljci, filiti, argiloisti i sline stene u krajnjoj fazi raspadanja. Rastresitost 30% IV VRLO TEKI TUNELI 5. Zemljani materijali: OPTE OSOBINE: Vrlo jaki pritisci, pokretljivost brdske mase, veliko oburvavanje preko predvienog i potrebnog profila, oteano savlaivanje vode, jak uticaj vode i vasduha na brdski materijal. Potrebna je sloena i jaka podgrada, oteano odvodnjavanje i jako obziivanje. Da se izbegne ili umanji nepovoljan uticaj tonjenja podgrade, potreban je najbriljiviji i najoprezniji rad pri probijanju i zidanju, kao i najsavesnije izvoenje zidova. Viak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se poveanje:

a) Za izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona
kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20 % od kubature zidova odnosno betona kalote. c) Za sva izbijanja oporaca 15 % od kubature zidova ili betona oporaca.

d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnone svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog
zidanja ili betoniranja. OSOBINE BRDSKE MASE: Pesak proet vodom, gline i soivaste naslage peska, mlazevi ili proolojci. Prelazi od peska sa vodom na glinoviti materijal. kriljci sasvim raspadnuti, muljevito zemljite, ispreturane naslage-tercijera, anhidrit. Uopte meki i plastini materijal, na koji nepovoljno utiu voda i vazduh. Rastresitost 25% NAPOMENA: Dozvoljeni % vika izbijanja od tipskog profila, za. sva vrste tunela napred nabrojenih, odredie za suvaki konkretni sluaj na terenu zasebno (u okviru gornjih procenata komisija sastavljena od investitora i izvoaa za svaku vrstu materijala u tunelu posebno, i to zasebno za kalotu, a zasebno za oporce. Plaa se samo izbijena povrlna, utvrena snimanjem, i to samo u okviru odobrenih procenata vika izbijanja. 1.2.3. GEOMEHANIKA KLASIFIKACIJA (RMR89) SISTEM Od veeg broja klasifikacija koje su u upotrebi, kao najprikladniju za nadzemne i podzemne iskope je:

Geomehanika klasifikacija RMR89 sistem (Z.T. Bieniawski).

Geomehaniku klasifikaciju (RMR sistem - Rock Mass Rating Sistem - sistem bodovanja stenske mase) objavio je 1973. godine Z.T. Bieniawski, za primenu pri reavanju inenjerskogeolokih problema u mehanici stena. Klasifikacija se bazira na bodovanju, pri emu su razliitim parametrima pridruene razliite numerike vrednosti u zavisnosti od njihove vanosti za sveukupnu klasifikaciju. Isti autor je 1989. godine numeriki modifikovao prvobitnu klasifikaciju (RMR) i kao takva e biti prezentovana kao (RMR89). Klasifikacija se zasniva na sledeih est parametara:

jednoaksijalna pritisna vrstoa materijala, poeljno u vodozasienom stanju, jer odgovara stanju vlanosti tla u iskopu ili uslovima u kojima e sredina biti pri eksploataciji objekta, indeks kvaliteta jezgra (RQD), je pokazatelj linearne celovitosti srdine, a dat je odnosom sume duine izbuenih komada jezgra duih od 100 mm u odnosu prema duini posmaranog intervala buenja, izraen u procentima:

RQD =

Lp Lt

100(%)

[1]

gde je: Lp - ukupna duina jegra > 10 cm dobijenih prilikom buenja, Lt - duina intervala buenja. razmak pukotine-diskontinuiteta du pravca ose iskopa objekta, orijentacija pukotina-diskontinuiteta u odnosu na pravac ose iskopa objekta, svojstva pukotina-diskontinuiteta, stanje podzemne vode du pravca ose objekta.

Naroito je znaajno da se navedeni parametri mogu dobiti buenjem, merenjima na terenu i u iskopima. Poto se trasa objekta podeli u zone, unutar kojih su odreene inenjerskogeoloke osobine manje-vie jednake, pristupa se pripisivanju parametra za svaku zonu. Pri tome treba uzimati srednje tipine vrednosti parametara, a ne najloije, s obzirom na to da je klasifikacija bazirana na do sada izvedenim projektima, pa implicitno sadri faktor sigurnosti. Bodovi, pridrueni parametru "razmak diskontinuiteta", odnose na sredinu sa tri seta diskontinuiteta, odnosno za glinovito tlo su uzeti najnepovoljniji sluajevi.

Uz pomo tabela 1, 2, 3, 4, 5 i 6 odreeni su bodovi za svaki parametar iji zbir svrstava sredinu ili tlo u jednu od pet kategorija. Iako je ova klasifikacija prvenstveno namenjena za podzemne iskope u vrstoj stenskoj masi, ona se moe efikasno primeniti i za povrinske i podzemne iskope u poluvezanim materijalima. Prednosti geomehanike (RMR89) klasifikacije su:

Zadovoljava uslove date u taki 1.1., U skladu je sa klasinim nainom iskopa i graenja, Proverena je na velikom broju projekata i najee se primenjuje u svetu. Ne obuhvata najloije uslove kod sredina kao to su sluajevi bubreih i zdrobljenih stena, kada je potrebno izvriti procenu Olivier-Geodurabilitu klasifikacijom kao dodatnim klasifikacijskim parametrom. Ova klasifikacija deli stensku masu na est klasa u odnosu na postojanost i sadri dva parametra: jednoaksijalnu pritisnu vrstou i Dunkan-ov koeficijent bubrenja. Ovaj nedostatak nema znaaj za objekte fekalnog kolektora, jer takve sredine i uslovi nisu do sada konstatovani i ne oekuju se u toku njihovog iskopa; Nema parametar u kome je ukljuena veliina primarnog napona (mada ovaj parametar nije ni neophodan a s obzirom na dubine iskopa menje od 2 m, on je zanemarljiv.

Nedostaci geomehanike (RMR89) klasifikacije su:

Bodovi (RMR89) klasifikacije i podela na 5 kategorija su korelisani s procentualnim ueem 7 kategorija iskopa prema klasifikaciji povrinskog
Tabela br.1: A. KLASIFIKACIJSKI PARAMETRI I NjIHOVI BODOVI PARAMETAR Indeks takastog >10 MPa 4-10 MPa VRSTOA optereenja* STENSKOG 1 Jednoaksijalna 100-200 MATERIJA-LA >250 MPa pritisna vrstoa MPa BODOVI 15 12 RQD 90-100% 75-90% 2 BODOVI 20 17 RTAZMAK DISKONTINUITETA >2 m 0.6-2 m 3 BODOVI 20 15 Vrlo hrapave Neznatno povri-ne. hrapave Nekontipovrine, nualne, SVOJSTVA DISKONTINUITETA zev <1 mm, zatvore4 neznatno ne, zidovi rastroe-ni stene zidovi nera-stroeni BODOVI 30 25 Priliv po 10 m duine Nikakav <10 l./min. podzemnog iskopa Pritisak vode u diskontinu-itetu Odnos 0 <0.1 5 Vei glavni napon PODZEMNA VODA Opte stanje Sasvim suvo 15 Vlano 10 PODRUJA VREDNOSTI Za manje vrednosti preporuuje 1-2 MPa se test jednoaksijalne vrstoe 50-100 <1 25-50 MPa 5-25 MPa 1-5 MPa MPa MPa 7 4 2 1 0 50-75% 25-50% <25% 13 8 3 200-600 mm 60-200 mm <60 mm 10 8 5 2-4 MPa Neznatno hrapave povrine, zev >1 mm, neznatno rastroe-ni zidovi 20 10-25 l/min. 0.1-0.2 Mokro 7 Glatke povrine ili ispune <5 mm debljine ili zev 1-5 mm, neprekinute 10 25-125 l/min. 0.2-0.5 Kapljanje 4

Meka ispuna >5 mm debljine ili zev >5 mm, neprekinute

0 >125 l/min. >0.5 Teenje 0

BODOVI

Indeks takastog optereenja Is dobijen je na osnovu testa takastog optereenja (Point Load test). Veza sa jednoaksijalnom vrstoom na jezgru pernika 54 mm je =24 Is. U Tablici je uzet odnos =24 Is.
Tabela br. 2: B. KOREKCIJA BODOVA ZA PRUANjA I PADA (ORIJENTACIJE) DISKONTINUITETA PRUANjE I PAD VRLO POVOLjNO DOBRO NEPOVOLjNO DISKONTINUITETA POVOLjNO BODOVI PODZEMNI OBJEKTI (Tuneli 0 -2 -5 -10 i rudnici) TEMELjI 0 -2 -7 -15 VRLO NEPOVOLjNO -12 -25

KOSINE 0 -5 Tabela br. 19: C. KATEGORIJE STENSKE MASE IZ ZBIRA BODOVA ZBIR BODOVA 100-81 80-61 KATEGORIJA BR. I II OPIS Vrlo dobra stena Dobra stena

-25 60-41 III Povoljna stena III 1 sedmica za 5 m raspona

-50 40-21 IV Loa stena IV 10 sati za raspon od 2.5 m

<20 V Vrlo loa stena V 30 minuta za raspon od 1 m

Tabela br. 3: D. ZNAENjE (MILjENjE) KATEGORIJA STENSKE MASE KATEGORIJA BR. I II PROSENO VREME STAJANJA 20 godina za 15 m raspona 1 godina za 10 m raspona

KOHEZIJA STENSKE MASE > 400 300-400 200-300 100-200 < 100 (kPa) UGAO TRENjA STENSKE MASE >45 35-45 25-35 15-25 < 15 (0) Tabela br. 4: E. PREPORUKA ZA KLASIFIKACIJU DISKONTINUITETA (uslovi) DISKONTINUITETI DUINE 1-3 m 3-10 m 10-20 m <1 m >20 m (PROTEZANjA) BODOVI 4 2 1 6 0 Bez zeva 0.1-1.0 mm 1-5 mm IRINA ZEVA <0.1 mm > 5 mm 6 4 1 BODOVI 5 0 RAPAVOST Vrlo rapave Rapave Neznatno Glatke Kliske rapave BODOVI 6 5 3 1 0 ISPUNA Bez ispune Tvrda (vrsta) Tvrda (vrsta) Mekana ispuna Mekana ispuna ispuna <5 mm ispuna > 5 mm <5 mm >5 mm BOBODVI 6 4 2 2 0 VEDERING (RASPADNUTOST) Nearaspadnuate Neznatno Srednje Jako (visoko) Dekomponovane raspadnute raspadnute raspadnute BODOVI 6 5 3 1 0 Tabela br. 5: F. UTICAJ PRUANjA I PADA PUKOTINA U PODZEMNOM OBJEKTU PRUANjE UPRAVNO NA OSU OBJEKTA PRUANjE PARALELNO OSI PODZEMNOG OBJEKTA Buenje u smeru pada Buenje u smeru pada diskontiniteta, pad Pad 200-450 Pad 450-900 diskontiniteta, pad 450-900 200-450 Vrlo povoljno Povoljno Vrlo nepovoljno Buenje suprotno smer pada Buenje suprotno smer pada Pad 00-200 bez obzira na pruanje diskontiniteta diskontinuiteta, pad 450-900 diskontinuiteta, pad Pad 200-450 Dobro Nepovoljno Dobro

Tabela br. 6: GEOMEHANIKA KLASIFIKACIJA (RMR) ZA ISKOP I OSIGURANJE KOD PODZEMNIH OBJEKATA Oblik potkoviasti, irina 10 m. Vertikalni pritisak na podgradu
manji od 25 MPa. Iskop buenjem i miniranjem
KLASE STENSKE MASE Vrlo dobra stena I RMR 81-100 Dobra stena II RMR 61-80 Povoljna stena III RMR 41-60 Loa stena IV RMR 21-40 OSIGURANJE ISKOP Celi profil, 3 m napredovanja. Celi profil, napredovanje 1.01.5 m, dovriti osiguranje iskopa 20 m od ela iskopa. Iskop po fazama, napredovanje 1.5-3.0 m u svodu. Zapoeti osiguranje iskopa nakon svakog miniranja. Dovriti osiguranje iskopa 10 m od ela iskopa. Napredovanje 1.0-1.5 m u svodu. Postavljanje osiguranja istovremeno i paralelno s iskopom. Razrada profila, napredovanje u svodu 0.5-1.5 m. Postavljanje osiguranja istovremeno s iskopom. Torkretiranje to je pre mogue posle miniranja. Sidra* (20 mm prenika, atheziona) Torkret elini lukovi

Uopte nije potrebno osiguranje iskopa, osim mestimino pojedinano sidrenje. Lokalno sidra u svodu 3 m duine, na razmaku 2.5 m sa mestimino eliom mreom. Sistematsko sidrenje 4 m duine na razmaku 1.5-2.0 m u svodu i zidovim, sa elinom mreom u svodu. Sistematsko sidrenje 4-5 m duine na razmaku 1.0-1.5 m u svodu i zidovima sa elinom mreom. Sistematsko sidrenje 5-6 m duine na razmaku 1.0-1.5 m u svodu i zidovima s elinom mreom. Sidren i podnoni svod. 50 mm u svodu gde je potrebno. Nikakvi.

50-100 mm na svodu i 30 mm na zidovima.

Nikakvi.

100-150 mm na svodu i 100 mm na zidovima. 150-200 mm na svodu 150 mm na zidovima i 50 mm na elu iskopa.

Laki do srednji lukovi, na razmaku 1.5 m, gde je potrebno. Srednji do teki lukovi na razmaku 0.75 m s elinom oplatom i pobijanjem napred u svodu ako je potebno. Zatvoreni podnoni svod.

Vrlo loa stena V RMR <20

*Duina sidara 1/3-1/2 irine tunela

1.3. KRITIKI OSVRT NA IZBOR KLASIFIKACIJA Za upotrebu i korelaciju sa katgorizacijama (GN200) i (GN-206), pri kategorizacijama nadzemnih i podzemnih iskopa primenjena je klasifikacija (RMR89), i to iz sledeih razloga: proverena u na velikom broju objekata (projekata), jer se najee primenjuje u svetskoj praksi, zadovoljava osnovne uslove koje treba da ispunjava klasifikacija, koji su navedene u taci 1.1., uprkos navednih nedostataka, to su u ovom trenutku najprimenljivija i najpraktinija naroito za faze idejnih projekata objekata, pogotovo u odosu na isto kalitativne jedno-litoparametarske klasifikacije (GN200) i (GN206), koje uopte ne razmatraju uslove iskopa, a jo se primenjuju u praksi.

Za postojee uslove izuenosti prostora primenljivost (RMR89) klasifikacije je povoljna jer ne zahteva vii sepen in situ poznavanja problematike, kako bi se na odgovarajui nain definisali odreeni parametri, kao to je uticaj podzemne vode. 1.4. KORELACIJA KLASIFIKACIJA
Na osnovu 111 analiziranih sluajeva Z.T.Bieniawski je korelisao (RMR89) klasifikaciju i (Q) sistem, i obratno [1 i 2].

RMR89 = 9 ln Q + 44 Q=e
RMR 89 44 9

[1] [2]

Uporeenjem (RMR89) i (Q) klasifikacija, s obzirom na vreme stabilnosti i veliinu raspona, konstrukcija podzemnog objekta (iskopa) prema (Q) sistemu je smelija u odnosu na (RMR89), to u krajnjem razultuje i manji obim potrebnog osiguranja. Razlog ovome je to je (Q) sistem baziran na podzemnim iskopima u Skandinaviji, gde postoji dugo iskustvo graenja podzemnih objekata u sredinama znatno boljeg kvaliteta nego u Junoj Africi, gde je Z.T. Bieniawski formirao svoju iskustvenu klasifikaciju. Zajedniko za obe klasifikacije je da su empirijske. Kvantifikuju stvarno stanje uslova izgradnje (iskopa i osiguranja), jer su zasnovane na iskustvu (negativnom-ekscesnom). Za razliku od ovih klasifikacija (GN206) i (GN200), generalno i kvalitativno, prevashodno ukazuju na litoloke sredine kroz koje se vre izgradnje objekata, dok su uslovi izgranje u drugom planu.

Klasifikacija (RMR89) je empirijska. Kvantifikuje stvarno stanje uslova izgradnje (iskopa i osiguranja), jer je zasnovana na iskustvu (negativnom-ekscesnom). Za razliku od ove, klasifikacije (GN200) i (GN-206), generalno i kvalitativno, prevashodno ukazuju na litoloke sredine kroz koje se vre izgradnje objekata, dok su uslovi izgranje u drugom planu. 1.4.1. KORELACIJA KLASIFIKACIJA (RMR89) I (GN200) (POVRINSKI ISKOP)
Koristei relaciju [8] o prevoenju klasifikacije (RMR89) u (Q) sistem, za potrebe projektovanja i izgradnje nadzemnih objekata, takoe je mogue je koristiti linearnu korelacijonu vezu [3] izmeu (RMR89) klasifikacije i (GN206).

GN200 = RMR89

[3]

Bodovi (RMR89) klasifikacije i podela na 5 kategorija su korelisani s procentualnim ueem 7 kategorija iskopa prema klasifikaciji povrinskog iskopa (GN200), odnosno sa 6 intervala od po 16.7 bodova do ukupnog broja bodova 100 (slika br. 1).

Vrlo loa stena (V), prema (RMR89) klasifikaciji, s odgovarajuim bodovnim intervalom 0-20, generalno se korelie s I i II kategorijom prema klasifikaciji (GN200), s odgovarajuim intervalom 0-16.7 bodova. Vrlo dobra stena (I), prema (RMR89) klasifikaciji s odgovarajuim bodovnim intervalom 80100, generalno se korelie s VI i VII kategorijom prema klasifikaciji (GN200), s odgovarajuim intervalom 83.7-100. Prema tome, preklapanje (procentualno) po dve susedne kategorije prema klasifikaciji (GN200), je na svakih 16.7 bodova prema (RMR89) klasifikaciji, odnosno u intervalima: 0 16.7, 16.7- 33.3, 33.3-50, 50- 66.7, 66.7- 83.3 i 83.3-100. U okviru ovih intervala od po 16.7 bodova, mogue je procentualno komplementarno izraavanje i dopunjavanje odgovarajue dve susedne kategorije iskopa prema klasifikaciji (GN200) i njihovo procentualno izraavanje u intervalima od 0-100%. Slian grfiki prikaz je mogue formirati i izmeu bodova (Q) sistema i procentualnog izraavanja kategorija povrinskog iskopa prema klasifikacije (GN200), korienjem relacija [9] i [10]. Primer 1: Broj bodova RMR89=76; Broj bodova po sistemu Q= e
76 44 9

= 35.007 bodova.

Prema grafiku (slika br. 1) 76 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada V i VI kategoriji (GN200). VI=

100% (76 66.7) 55.7% ; V=100%-55.7% 44.3% (dopuna do 100%). 16.7

34 44 9

Primer 2: Broj bodova RMR89=34; Broj bodova po sistemu Q= e

= 0.329 bodova.

Prema grafiku (slika br. 1) 34 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada III i IV kategoriji (GN200). IV=

100% (34 33.3) 1.8% ; III=100%-1.8%= 98.2% (dopuna do 100%). 16.7

Iz praktinih razloga i sa aspekta dovoljne tanosti kategorisanja prema klasifikacijama (GN200) i (Q), sraunato procentualno uee kategorija iskopa prema (GN200) normi treba zaokruivati na cele procente, pa ak i na 5%.

KLASIFIKACIJA GN 200
KAT. PROC. GRAF. PROC. KAT.

KLASIFIKACIJA RMR89
BOD. KATEGORIZA- GRAF. CIJA 100 I VRLO DOBRA STENA ? 83.3 80 BOD. 100

VII Kat.

GN200 100% 0% KLASIFIKACIJA MRMR

0% 0% 100% 100% VI Ka.

V Kat.

100% 100%

0% 0%

? 66.7 ?66.6

II DOBRA STENA 60

0% 0%

100% 100%

IV Ka.

50

III POVOLjNA STENA 40

III Kat.

100% 100%

0% 0%

? 33.3 ?33.2

IV LOA STENA 20

0% 0% I Kat. 100%

100% 100%

II Ka.

? 16.7 ?16.2

V VRLO LOA STENA 0

0%

Slika br. 1: Grafiki prikaz korelacija i preklapanja kategorija povrinskog iskopa prema klasifikaciji GN200 u odnosu na bodove i kategorije prema MRMR klasifikaciji. 1.4.2. KORELACIJA KLASIFIKACIJE (RMR89) I (GN206) (PODZEMNI SIKOP) Za potrebe projektovanja i izgradnje podzemnih objekata (tunela) mogua je linerana korelaciona veza izmeu (RMR89) klasifikacije i (GN206) s koeficijentom pravca prave k=1, [4] jer u okviru obe klasifikacije postoje po 5 kategorija iskopa, s max. brojem bodova 100.

GN206 = RMR89

[4]

Da bi se postigno procentualno preklapanje samo po dve kategorije podzemnog iskopa prema (GN206), predelae se sledei dijagram (grafik) preklapanja kategorija dat na slici br. 2. Preklapanje (procentualno) po dve susedne kategorije prema klasifikaciji (GN206), je na svakih 20 bodova prema (RMR89) klasifikaciji, odnosno u intervalima od 0-20, 20-40, 40-60, 60-80 i 80-100. U okviru ovih intervala od po 20 bodova, mogue je procentualno komplementarno izraavanje i dopunjavanje odgovarajue dve susedne kategorije iskopa prema klasifikaciji (GN206) i njihovo procentualno izraavanje u intervalima od 0-100%. Slian grfiki prikaz je mogue formirati i izmeu bodova (Q) sistema i procentualnog izraavanja kategorija podzemnog iskopa prema klasifikacije (GN206), korienjem relacija [1], [2] i [4].

KLASIFIKACIJA GN206
KAT. PROC. GRAF. PROC. KAT. 100% I/1 Kat. 0% 0% 100% 100% I/2 Kat. 80 0%

KLASIFIKACIJA RMR89
BOD. KATEGORIJA GRAF. 100 I VRLO DOBRA STENA 80 BOD. 100

II DOBRA STENA II Kat. 100% 100% 0% 0% III POVOLJJNA STENA 0% 0% 100% 100% III Kat. 40 40 60 60

IV LOA STENA IV Kat. 100% 100% 0% 0% V Kat. 0% 100% 0 IV VRLO LOA STENA 0 20 20

Slika br. 2: Grafiki prikaz korelacija i preklapanja kategorija podzemnog iskopa prema klasifikaciji (GN206) u odnosu na bodove i kategorije prema (RMR89) klasifikaciji. Primer 1: Broj bodova RMR89=87; Broj bodova po sistemu Q= e
87 44 9

= 118.8 bodova.

Prema grafiku (slika br. 2) 87 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada I/1 i I/2 kategoriji (GN206). I/1=

100% (87 80 ) = 35% ; 20

I/2=100%-35%=65% (dopuna do 100%).

28 44 9

Primer 2: Broj bodova RMR89=28; Broj bodova po sistemu Q= e

= 0.169 bodova.

Prema grafiku (slika br. 2) 28 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada III i IV kategoriji (GN206). III=

100% (28 20) = 40% ; 20

IV=100%-40%=60% (dopuna do 100%).

Iz praktinih razloga i sa aspekta dovoljne tanosti kategorisanja prema klasifikacijama (RMR89) i (Q), sraunato procentualno uee kategorija iskopa prema (GN206) normi treba zaokruivati na cele procente, pa ak i na 5%.