Miha Macini

HANIN TELOHRANITELJ
(roman, verzija 1.72)

prevela sa slovenakog jezika Ana Ristovi Miha Mazzini

Solo tu sombra fatal Sombra del mal Me sigue por dondequiera* (F. Valdes Real) Y por eso los grandes amores de muchos colores me gustan a mi** (meksika narodna pesma)

* Samo me tvoja sudbonosna senka / senka zla / svuda prati. ** I zato su mi drage velike ljubavi / sastavljene od mnogo boja.

Prolog
Kako sam se samo trudio! A sve sam zajebao.

Subota
21.30 Sav novac spiskam na ene. Ne tedim strasno, grozniavo i sa ciljem. Ne odvajam mnogo novca za hranu - imajui u vidu moju grau - kao ni za mnoge druge stvari. esto obavljam poslove za koje sam dobro plaen. Sav novac trpam u staru kartonsku kutiju, u kojoj su nekada stajale odavno iznoene cipele. S vremenom, kutija se uvek ponovo napuni. ene su jedini razlog za njeno brzo pranjenje, a to je ono to me jo uvek iole zanima. Obino rezerviem sobu u luksuznom hotelu u centru grada. Okrenem telefon najbolje agencije, koje nema u telefonskom imeniku. Uvek se javi enski glas za koji slutim da je prilino drugaiji van radnog vremena. Dok je na poslu eli da zrai diskretnou i poslovnou, a ini joj se da to moe postii stianim, bezoseajnim glasom sa knjievnim izgovorom. Odvratan glas, zakljuim na osnovu svega. Nikada ne daje do znanja da me je prepoznala, stalno postavlja ista pitanja. Prvo pitanje je uvek ko mi je preporuio njihove usluge. Kaem Maestro" i uini mi se da neznanka odmah preskoi list ili dva pitanja, iako joj glas ostaje isti. Odgovaram i dalje i rezerviem ensku za deset uvee. Svaki put drugu - to je jedini moj uslov. Glas sa druge strane ice se sloi. Ne ini se da im nedostaju nove kandidatkinje. Nemam iluzija - znam, enske sve izbrbljaju jedna drugoj. Nikada neu moi da dobijem potpuno nespremnu poetnicu. Ali, postoje granice koje se reima ne mogu opisati. Ja sam izvan njih. 21.55 Oprao sam ruke i umio se. Bacio sam pogled na ice u lampi iznad lavaboa. Primetih da nema nikakvog uzemljenja. Neverovatno, ali i najskuplji hoteli su izgraeni totalno povrno na brzinu i nemarno. Vlasnike i graevince ne interesuje nita to se ne vidi na prvi pogled. U svemu to je samo stvar obine fasade, od minke do takmienja u lepoti, skupi hoteli su na prvom mestu. Zato, za sva svoja druenja sa enama volim da iznajmim sobu u nekom od njih. Obrisao sam se pekirom sa izvezenim hotelskim monogramom i jo jednom zavirio pod lampu. Uitelji bi se radovali. eleli su da me pretvore u elektriara i sigurno i dan danas misle da mi njihova nauka uopte nije doprla do mozga. Da sam za glavu vii i da sam se potpuno nagnuo napred, struja bi me protresla i tresnula o suprotni zid, najmanje to. Ponekad, ipak, nije tako loe biti visok samo metar i po. Vratio sam se u sobu i pogasio sva svetla osim jednog, iznad samog ulaza. A i njega sam krunim prekidaem priguio do magliaste tame, koju u prospektima

nazivaju erotini sumrak. Svukao sam sako i tanki pulover i okaio ih u orman. Otkopao sam gornje dugme na koulji i razgrnuo zavese. Gledao sam grad pod sobom, svetla automobila, stanova. Nagnuo sam se. Priljubivi elo uz staklo mogao sam da vidim itav niz zastavica na krovovima. Doao je taksi, za njim jo jedan. Povremeno bi neki voza zatrubio. Grad je odlazio u potragu za zabavom, ulice su bile pune i bune. Visoko, u hotelskoj sobi, zvuci nisu smetali. Pokucae odluno, ali samo dvaput, kao i sve pre nje. Ne znam zato, moda to spada u pravila profesije? 22.00 Napred, rekao sam ne okrenuvi se. Zauo sam sporo otvararanje vrata, vie osetio nego uo kako je neko zakoraio na debeli tepih. Dobro vee, rekla je. Izmakao sam se, najpre unazad a onda u stranu. Mogao sam da je nazrem u odrazu na prozorskom staklu. Ipak, ne u potpunosti, jer su joj lice i desni deo tela bili utonuli u pomrainu, ali sasvim dovoljno. Agencija se opet potrudila. Nisu poslali rosno mladu poetnicu, ve lepo skockanu tridesetogodinjakinju, koja je upravo dola na poslovni sastanak. Barem tako je izgledala. Strogi kostim smee boje, elegantne cipele, tikle. Zatvorila je i zakljuala vrata za sobom. Nainila je nekoliko koraka po hodniku. Njen odraz se konano oblikovao u svetlosti koja ju je obasjavala. Plavokosa, tankih usana, strogog izraza lica. Da, koleginice su joj priale o meni. Zakljuio sam iz neodlunih pokreta svakog koraka. Polako sam se okrenuo. Stajao sam izvan snopa svetlosti. Nije mogla da me razazna, videla je samo crnilo oko bele koulje. Jo i ta, dobra strana svih pria koju je ula o meni! Znala je da ne eli da me gleda i upravo zbog toga je prekrila sva pravila slube i dobrog vaspitanja. Na trenutak se malo nagnula i zamirkala da bi bolje videla. Nije bilo spasa. Dola je oseajui neprijatnost preko koje se polako prelivao strah. V oleo bih da mogu da kaem da sam ga nanjuio. Moda i jesam - iako posebno ne cenim svoj njuh. Jedino je slatkasti parfem ve u potpunosti ispunio prostor. Moda sam samo uobrazio da se plai. Mada... udan trag u oima, svetlucanje na rubu kose kapljice znoja? Upaliu svetlo", rekao sam, samo na trenutak." Priao sam krevetu. Pratila me je pogledom. Spustio sam kaiprst na prekida i dao joj vremena da se pripremi. Buka grada nije nestala, samo je postala potpuno nevana. Nije mogla da odvoji pogled od mene, a, istovremeno, izgledalo je kao da nije elela da me vidi. Upalio sam svetlo. Udahnuo. Ugasio svetlo.

Sada je bio na redu njen dubok i dug udah, promukao, du ivice grla, tako da se ulo kao razvueno, poluglasno AAAA. Nepomino smo stajali u ponovnoj pomraini. Znam ta mislite", rekao sam. Mislite, majmun! Ili, poto ste obrazovani, mislite zooloki jo preciznije: gorila! Varate se. Varate. Nisam slian gorili. Moda u telu. U licu sam pljunuta hempirska svinja. Mislite da preterujem? Pridite!" Nije se pomakla. Pridite!" ponovio sam neno. Pridite!" Polako se pomerila. Jo... Novi korak. Jo... Ponavljao sam poziv sve dok nije stajala sasvim blizu mene. Sagnite se, molim vas. Kako ste samo visoki. Nee ii. Molim vas, kleknite." Posluala me je. Stajali smo i kleali jedno pred drugim, a lica su nam bila udaljena samo nekoliko centimetara. Da li vam je udobno? Bole vas kolena? Da donesem jastuk?" Odmahnula je glavom. Pogledajte samo ovo elo. Inae, brijem se dvaput dnevno, ali danas se nisam - eleo sam da vidite kako brzo zarastem u guste dlake. Ima ih svuda, po celom licu, ak i na gornjoj strani kapaka. Vidite? Vidite? Otre su i ekinjaste; to nisu dlake gorile, ve svinje. Pa ovaj nos, grba povijena ka ustima, a onda odjednom uzdignut, pljosnat. Rilo. Da? Da. Klimnula je glavom. Jedva primetno. Oi su joj se rairile a kapci nisu vie podrhtavali. Pa usta. Kao da su nabrana, preiroka, rastegnuta. Vidite lice hempirske svinje? Zailjene ui koje tre? Vidite?" Klimala je. A sada, dodirnite me." Polako, sasvim polako je pokrenula ruku, rairila dlan i okrenutog nagore poela da ga sputa ka mom meunoju. Ne, ne! Niste me shvatili, ne tu. Tu sam isti kao i svi drugi. Dodirnite me tamo, gde sam poseban. Ponite vrhom kaiprsta i srednjeg prsta na korenu nosa. Tako! Tako. Hvala. A sada, polako, polako nadole. Oboavam dodir. Nie, molim. Prsti e vam skliznuti sa nosa. Ne brinite. Uhvatie ih usne. Tako. Oseate kako govorim? Oseate? Ne odgovarajte, ne usuujte se da progovorite! Samo klimajte, diite, tako ste blizu, dovoljno je. A sada u zautati. Otvoriu usta. Neka vaa srednja tri prsta skliznu u njih. Opipajte gde ste. A onda ih sklonite". Posluala me je. Tako. Jeste li osetili? Onjake hempirske svinje? Kljove koje rastu jedna

preko druge? Zube, zbijene u dva reda? Jeste li osetili kako su otri? ivotinjski, a? Verujte mi na re, uti su. Verujete mi? Lepo. Lepo. Dalje, krenite prstima dalje, preko brade, nadole. Tako. Otkopajte mi dugme na koulji. Drugo. Svu dugmad. Potrebna mi je samo vaa desna ruka. Oseate li ekinjaste dlake, iste kao na licu? Imate oseaj da gladite etku? Uteite svoj dlan, uskoro e doi na istinu. Krenite prstima desno ka mom levom ramenu. Sada ste, sigurno, ve primetili da neto nedostaje? Da ne smrdim kao svinja? Da? Nekada jesam, a onda sam doneo odluku. Bilo je previe jednostavno. Previe oekivano. Pomiriite me! Nagnite se! Vrhom nosa dodirnite dlake na mojim grudima! Udahnite! Tako. Miriem? Inae se ne parfemiem. Za vas se jesam. Posebno. Ne svia mi se taj miris. Odvratan je. Jeftin. Plitak. A zove se... zove se... Petit Fleur. Upotrebio sam ga zbog imena. Nastavite! Spustite prste pod moju koulju! Jo malo! Dalje! Stanite! Oseate? Na jagodicama? Nema vie dlaka. Jesam li vam rekao? Nastavite! Razgrnite koulju, jo! Nastavite! Zato se zaustavljate? NASTAVITE! NASTAVITE! Tako. Neka padne sa ramena. Vidite? Spustite dlan na moje rame. Ne oklevajte! Polako. Pitate se ta je moglo da napravi takvo rasulo? Takav splet ruiastih tragova, ugriza, jama, rupa, loe zaraslih rana? ta je iupalo sve dlake, koje su na dodir bile tako jake i uporne? Kakva sila? Koja zver? Nasluujete? Ruka vam se trese? Drhtite. Pogodili ste? Bili ste tamo. Milovali ste zube, koji su to uinili. Priznajem, ponekad ne mogu da se savladam. Doe kao refleks, kao oluja. Glava mi se trgne ulevo i zubi zgrabe rame. Grizem, upam, gloem. Ponekad, retko, dogodi se da moje rame ne samuje, ve da na njemu poiva ruka. Onda je rastrgnem. Proderem dlan i nastavim dalje, nagore, pratim ruku do tela, koje me je dodirivalo. Ne mogu da ukrotim zube. Gledam ih, miran sam i udim se. A zubi halapljivo grabe. Grizu. Kidaju meso i pljuju ga u pramenastim pariima. Nisam ni zahvalan to tada ne grizem sebe, ve nekoga drugog. Znate, u oba sluaja nema razlike, ne boli me. Dobro, kasnije kada postanem svestan svega, onda je drugaije: iju me u bolnici ili bacam ostatke tela u kanalizaciju. Ima razlike. Pitate se kada okinem. Ne znam. Moda sada? Vae prethodnice su vam rekle, to je i iz priloenog jasno, da se do sada nijednoj nije dogodilo neto loe. Tano. Nisam krenuo. Slino je letenju avionom. Statistiki je najbezbednije i svi koji su do sada leteli mogu da vam kau da im se nita nije dogodilo. Naravno, jer oni drugi ne mogu vie da priaju. Tako je sa mnom. Sa nama. Sa vaom rukom na mom ramenu. Smeno, ali, vaa ruka kada biste je drali na desnom ramenu bila bi na sigurnom, ak i ako zagrizem. A to rame... To rame... Drhtite. Plaete? Jesu li to suze? Zato su vam tako velike oi? Odjednom niste vie na svom poslu, ve ste zaista sa mnom? Ne, ne zatvarajte oi! to se dogodi, ako se dogodi, morate videti. Tako. Blizu smo jedno drugome, skoro da se dodirujemo. Istraujete me, pitate se hoe li se to ba sada dogoditi. Sada? Oseate da ste osetljiviji nego inae, da ste vei? Da li va pogled uranja dublje, da li va sluh udi za i najmanjom promenom u mom glasu? irite nozdrve, mislite da duboko diete, ali to nije istina - vi ne diete ve njuite; da, njuite da li vam sada preti opasnost. Prsti na ramenu, kako samo drhte! Kako ritmino! Kako

pokuavaju da uspavaju miice nad kojima lebde! Zapamtite taj dodir! To je to! Vaa i moja koa se vie uopte ne dodiruju, a istovremeno se nisu odvojile. Izmeu njih je tanak sloj toplog vazduha, oseate li ga? Uaren je. To je dodir zaljubljenih. Kako se samo znojite! Kako me gledate! Sada... sada u vam rei: dosta! Hvala vam! Moete da idete. Neete moi da sklonite ruke i pogled. Proi e mnogo vremena pre nego to ete moi da se odvojite. Paete na pod, plakati, tresti se i sklupati u poloaj fetusa. Kada se budete dovoljno pribrali, oteturaete se u kupatilo. Klatei se, samo jednom ete se okrenuti i okrznuti me pogledom. Za taj pogled inim sve ovo, za taj pogled potroim sav svoj novac i na njega vas nije upozorila nijedna od vaih prethodnica. To je zato to ga se stide - pogledaete me sa zahvalnou".

Nedelja
0.30 Izmeu vrata mog stana i njihovog rama trala je akalica, zabodena malo iznad kvake. Da je prethodno nisam primetio, ubo bih se na nju. Ona je znaila poziv na sastanak. Uzeo sam je i bacio na pod hodnika. Vrhovi su joj bili rascepljeni od muljanja po ustima, s tim to vie nije bila vlana. Od posete je, dakle, prolo barem nekoliko sati. udno! Obino je po mene dolazila sitna riba, ali, ovog puta... Nikada ne mozgam u prazno. Saznau sutra. Svukao sam se i istuirao. Dugo sam ispirao usta i grgoljao vodu. Imao sam oseaj da bih zvuao promuklo kada bih progovorio. Opet sam preterao sa brbljanjem. Do sledeeg sastanka sa enskom iz agencije ionako u utati. Legao sam. Uvek spavam nag, pokriven samo aravom. Ponekad, ak zatvorenih oiju. 8.00 Kafi su zvanino otvarali tek u devet. Na vratima je visila kartonska tabla ZATVORENO, a ispod nje su na nacrtanim brojkama kazaljke oznaavale poetak i kraj dobrodolice gostima. Zastao sam pred vratima i trupnuo nogama. Inje, koje sam pokupio sa zaleenog plonika, nisam nikako mogao da otresem sa donova. Obrisao sam cipele o otira, gurnuo prljavu belu penu na rub i paljivo otro cipele o metal. Moj dah je na staklu ulaznih vrata ostavio ledeni oblak. Kroz njega sam magliasto mogao nazreti prilike u unutranjosti. Uao sam. Konobara jo uvek nije bilo. Jutarnji ritual je bio porodina, a ne poslovna stvar. Najpre sam bacio pogled ka stolu u uglu, gde je obino, u gomili, sedela sitna riba. Stolice su jo uvek leale na stolu, podignutih nogu. Napola sakriven iza mermernog stuba, Maestro je sedeo za svojim stolom kraj prozora, oslonivi naslon stolice o zid. Polako je puio cigaretu bez filtera i gledao na ulicu kojom je povremeno, u nepoznatom pravcu, urio neko ko kasni. Kafi se nalazio u uskoj ulici, koju su zatvorili za automobile postavivi velike betonske ardinjere, u koje su, kao ukras i radi kamuflae, posadili nekakvo grmlje. Po tom mrazu su kroz ostatke snega virili samo ogoleli, porneli patrljci a meu njima razbacani pikavci i zguvane konzerve piva. Maestro se ponaao sasvim uobiajeno: nije me ni pogledao. Povukao je dim, odmakao cigaretu i obliznuvi usne jezikom skinuo sa njih trunje duvana. Sve na njemu bilo je usporeno, od pokreta do govora. ak i podbuli obrazi su se podizali kao uspavani breuljci. Jedini njegov brzi pokret koji sam nekako mogao da propratim bio je namenjen uklanjanju duvana pokupljenog jezikom: pf-pf-fp-pf, pljuckao ga je na sve strane. Usne su pljesnule jedna o drugu, najpre se naduvao

levi obraz, a onda desni. Trenutak nakon toga opet bi zavladala usporenost. Njegovi sinovi me nisu ignorisali. I jedan i drugi su se okrenuli ka meni i posmatrali me sa gaenjem. Toni je stajao za ankom i kuvao ocu kafu - sveti obred, ali je ipak naao vremena da na trenutak zastane i namrti se. Cigareta, koja mu je visila iz desnog ugla usta, poskoila je u iskidanom oblaku. Uvek me je gledao sa visine, a ovog puta je izgledao posebno nezadovoljan mnome. Moda zbog toga to sam pravilno protumaio njegovu akalicu? Ostavio mi je znak koji se samo njegovoj praznoj glavi mogao initi domiljat. Milo mi je jasno da sigurno ne zna koliko je glup, jer u protivnom ne bi bio takav. Meutim, nikako nisam mogao da shvatim - kako ne moe da bude svestan sopstvene nitavnosti. Taj glupak je zaista mislio da su znanci ljubazni prema njemu, da ga se rtve plae, da ga ene vole, policajci potuju, i ta znam ta jo sve ne. I sve to samo zbog njega samog ali ta oseanja nije budio on, ve izvor spermatozoida koji ga je zaeo. Kao Maestrov sin mogao je sebi da priuti sve ivo, ak i imitiranje TV modela pravog mukarca, ukljuujui i venu akalicu meu zubima. Svakim svojim pogledom mi je davao do znanja koliko me ne podnosi. Da li je uopte bio svestan ta mu je na meni bilo tako odvratno? Moda nije, ali protestovao je jasno i glasno. Ve prilikom moje druge posete povukao me je kroz vrata u zadnjem delu kafia na hodnik koji je vodio u skladite i sa visine mi se prikovao za lice. to se tie akalice, vrtela se bukvalno na milimetar ispred mog ela. Nakazo", rekao je, ne znam zato moj otac podnosi takvu gnjidu. Ali im te mi bude bilo dosta... zavrnuu ti iju! Znao sam ta e dodati. Golim rukama, i pri tome u uivati!" Oh, te serije! Uopte nije bilo potrebno da ga onjuim. Zamahnuo je pesnicom u znak pretnje, sako mu se otvorio i ispustio na povrinu vonj. Postalo mi je jasno da spada u one ljude koji nisu porasli, a ve su se naduvali. Naizgled, nema razlike. Oni koji rastu u unutranjosti gomilaju teinu i gustinu, a oni drugi nita, samo prazan prostor ograde likom koji najbolje odgovara ulozi koju su izabrali. Nimalo ne udi da je bio neplodan, kao to sam uo. Spermatozoidi su odustali i uopte mu vie nisu nastajali. Nesumnjivo da je za maoa njegovog kalibra to bio teak udarac. Milosrdno ga je delio sa nekom od brojnih vetakih plavua u tiklama, sa kojima je voleo da se drui. Drugi sin, Aleksandar, stajao je kraj anka, ekajui da odnese kafu ocu. Pogledao me je sa gnuanjem koje je imalo sasvim drugi uzrok. Naruavao sam njegov oseaj za red. Uvek je bio izuzetno elegantno obuen. Na koi i na tkanini nije bilo ni traga od neurednosti. I vie od toga, lice mu je bilo napuderisano a usne istaknute karminom. Veoma diskretno verovatno zbog Maestra. Ponekad bih ga video u kafiu kako ita novine. Nikada ih nije drao u ruci, ve je uvek upotrebljavao dra od bambusa. Dodue, njegove su ruke izgledale previe krhke

da bi mogle da ih due vremena dre uspravno. Ni kod koga jo nisam video tako tanke zglobove ruku. Svaki njegov pogled se udio kako moe da postoji neto tako runo i, pre svega, zato to stoji pred njim i kvari mu pogled. Posmatrao me je bukvalno ekoloki. Preusmerio sam pogled na njegov dra za novine. Novine su ekale prikaene za dra, a u pepeljari je leala ugaena tanka i dugaka cigareta, popuena do pola. Aleksandar je nikada ne bi pustio da gori u prazno, ak i ako bi morao da se, samo na trenutak, udalji od stola. Prvi sin idiot, drugi peder pitam se kako su geni tako mone linosti kao to je Maestro mogli da se tako izopae. To je pitanje koje nikada neu izgovoriti naglas. Ponekad bih, u Maestrovom skrivenom pogledu kojim bi oinuo svoja dva sina, video da je u potpunosti svestan situacije. Pojavio bi mu se poseban izraz na licu. Istovremeno, uvek ih je gledao pomalo ih i saaljevajui. Mogue da je plakao nad injenicom da sopstvenu krv, vreme i prostor mora da deli sa dve takve nule od ljudi; i vie od toga: za njega, po znaaju, sigurno vredne skoro koliko i sluajni prolaznici koje je mogao videti kroz izlog. Mogao sam da zamislim kako je nauio da sa Tonijem i Aleksandrom ivi kao sa blagim smetnjama; neko drugi je, recimo, eto, bio kanjen elavou i znojavim nogama. Maestro ih je doivljavao samo kao line konobare. Za neto vie od toga nisu bili sposobni. Prilagodio sam se i doivljavao ih kao tui problem koji me se ne tie. Maestro nije priao o svojim sinovima. Pomenuo ih je samo jednom. Bilo je to jednog letnjeg, prilino toplog jutra. Veoma retko bi uz jutarnju kafu popio i au soka od pomorande, rubom korena palca obrisao brkove i rekao: Poeo sam od nule. Ionako znam da e sve proerdati." Odmah sam znao o kome govori, iako je pauzu napravio vie zbog sebe nego zbog mene; a i izgovorio je to, onako, sebi u bradu. Nastavio je: Sigurno ih troenje nee toliko zabavljati, koliko je mene sticanje." Uinilo mi se kao da mu je preko usana preleteo osmeh. Prebrz, previe ovlaan. Porodini ritual sa kafom izvodili su svakog jutra. Toni bi skuvao jaku, duplu, dodavi tanak mlaz vrueg mleka. Pruio bi oljicu Aleksandru, koji bi je potom odneo ocu. Uvek pre nego to bi doli konobari. Verovatno su onda odlazili, svaki svojim putem. Taj obred su izvodili zajedno. Kada bi me Maestro pozvao, uvek sam morao da se pojavim u to doba, pravo za sreivanje poslova. Zimi je sedeo sa unutranje strane stakla, a leti napolju, leima naslonjen na okno. Takvog sam ga prvi put video. Pobegavi iz sirotita, prespavao sam no iza ulaznih vrata zgrade preko puta kafia. Bilo je leto, ali zbog debelih starih zidova i vlage koja je nadirala iz njih, ja sam prozebao. Ujutru sam se izmigoljio iza kanti za ubre u hodniku i pogledao kroz izbijeni trougao stakla na vratima. Ugledao sam Maestra. Aleksandar mu je donosio kafu i na osnovu njegovih udvorikih pokreta procenio sam da je konobar. Odluio sam da saekam da ode. Na starca jo uvek nisam obratio panju. Obian penzioner. Kada je Aleksandar otiao, polako sam otvorio ulazna vrata i pogledao levo i

desno. Neko je trao po ulici. Nije bio u uniformi, nije izgledao kao policajac, uvar ili vaspita. Uprkos tome, brzo sam se ponovo sklonio iza razbijenog stakla. Zadihani i oznojeni mukarac je napola kleknuo ispred Maestra. Tanije, nije hteo da klekne, nije se usudio da sedne, zastao je negde izmeu, ni na tlu, ni na stolici, a ni uspravljen. Nije mu pristajalo. Izgledao je kao prava ljudina. Nikada mu ne bih pripisao podreeni poloaj. Tada sam prvi put zaista pogledao osobu koja je sedela, i koja se, dolaskom posetioca, nije ni trgla. Stari je sa tanjiria na posluavniku uzeo kocku eera i, stavivi je na kaiicu, uronio ju je u kafu. Iz cigarete, oslonjene na rub pepeljare, izvijao se siv pramen dima. Posetilac je govorio uurbano, mada tiho. Nita nisam uspeo da uhvatim, primetio sam samo kako otvara usta. Maestro ga nije ni pogledao. Mukarac se ve saginjao i videlo se kako grozniavo neto moli. I moli. Maestro je srknuo prvi gutljaj kafe i spustio oljicu. ovek koji ga je za neto molio uutao je i samo se jo uvek ljuljao. Nemogu poloaj: pognuta kima, podvijena kolena. U jutarnjem suncu na zaliscima mu je svetlucao znoj. Potpuno se ukoio, samo adamova jabuica bi se jo povremeno ukazala i pulsirajue zakucala. Maestro je uzeo kaiicu i promeao kafu. Potom je klimnuo glavom, ali ne snano, odluno, ve uzgred, jedva prepoznatljivo, nevano. ovek se, osetivi olakanje, skoro sruio na stolicu. Naglo je skoio napred kao da eli da poljubi ruku svog dobrotvora, ali se suzdrao i opet ostao negde izmeu, u vazduhu, nigde. Nekoliko puta je apnuo hvala" i otrao dalje. Polako sam otkrinuo vrata i proverio kakvo je stanje napolju. Kliznuo sam na ulicu. Nainio nekoliko koraka. Zastao. Mogao sam da pobegnem. Ali nisam. Kroz ivot me je vodio razum i bio sam ponosan na to, moda zbog toga to su svi smatrali da ga ne posedujem. Ali tog trenutka, priznajem, priao sam Maestru i time sam tako sam govorio sebi tek mnogo kasnije priao svojoj zlatnoj ribici. Bilo je jutro nakon nekoliko sati spavanja na betonu koji su uticali da oseam vrtoglavicu, ili mi se, verovatnije, zavrtelo u glavi od prizora video sam kako se neznancu ispunila elja. A i ja sam ih imao na pretek. Naslutio sam tamne prilike koje su dotrale iz kafia. Uplaio sam se da e mi prepreiti put do cilja. Nisam htio da odvojim pogled od starca pred sobom. Prekinuo bih ar, izgubio bih pravo na elju. Primetio sam kako se njegov kaiprst na trenutak podigao i ukoio. Tim malim pokretom munjevito se zaustavilo i crno kretanje u pozadini. Kakva mo! Pozdravio sam ga, ali ne zato da bih se potom klanjao ili pokuavao da sednem. Ispriao sam mu kako sam pobegao iz sirotita i kako e me pre ili kasnije opet uhvatiti. Ako se niko ne zauzme za mene, morau da ostanem tamo do punoletstva, nakon ega e me verovatno premestiti u zatvor ili u ludnicu. Ukratko, poeleo sam nekoga ko bi doao po mene. U zamenu u uiniti bilo ta, rekao sam. A onda sam samo stajao, utao i ekao. Maestro je polako posrkao svu kafu. Njegovo lice nije odavalo nita. Popuio je cigaretu i odmah zapalio novu. Upotrebio je prastari upalja, koji je izgledao

kao puani metak: uspravan, prljav i star, tako da ni sunce vie nije moglo da izmami sjaj iz metala. Goreo je plamenom koji se dimio. Da bi ga zatvorio, morao je da upotrebi obe ruke. Pratio sam svaki njegov pokret. Sumporno uti kaiprst i srednji prst su podigli cigaretu do isto tako poutelih brkova. Nestali su u dimu. Maestro nije spustio ruke, ve je prislonio nokat palca uz nos. ekao je i gledao ispred sebe. Uplaio sam se da e mu vrh cigarete zapaliti kratko podianu sedu kosu, koja je iznad ela bila takoe poutela. Neko vreme je posmatrao dno oljice, a onda je desnom rukom uzeo kaiicu i pojeo talog. Leva je sve vreme mirovala na presavijenim novinama. Pogledao me je. Jedan jedini pogled, dug, mirne, tamne oi, nad njima sede obrve koje su trale kao balustrade i sretale se nad krompirastim nosem posutim kraterima, crvenim, kao od mraza. I koa na obrazima se boginjasto talasala. U uglu desnog oka plivalo je neto slino otkinutom pramenu mokre gaze. Cigareta je ve putovala ka ustima kada je klimnuo glavom. Ne tako slabano kao prethodnom posetiocu, ve odluno; ak je i usne skupio, kao da je pojeo limun. ekaj me u sirotitu", rekao je. Udaljavao sam se natrake prolazei izmeu stolova, a usta su mi se razvukla, od uha do uha, u osmeh. Ugledao sam na vratima gomilu mukaraca obuenih u tamna odela, sa rukama pod sakoima, a kroz staklo kafia Aleksandra i Tonija koji su takoe drali ruke u istom poloaju. A tek njihov pogled! Ali, nije bilo vano. Potrao sam ulicom i priznau neto, to niko ne priznaje tako lako jer vai za veliku sramotu - bio sam srean. Nisam bio prvi begunac koji se u ustanovu vratio sam, ali sam sigurno bio najradosniji. Ni redovna porcija batina nije mogla da mi skine osmeh sa lica. Tek te noi setio sam se da nepoznatom otelotvorenju zlatne ribice nisam rekao ni svoje ime, ni kraj gde se nalazim i verovatno je u pitanju bio samo tos. Prevara uz kafu. Ne. Ujutru je doao i uinio ono to je obeao. 8.05 Stajao sam kraj vrata i ekao da Maestro otpije svoj prvi gutljaj. Nisam mogao da se suzdrim od besplatnog uivanja koje mi se smeilo, i zato sam sa zadovoljstvom posmatrao njegova dva sina. ekali su na presudu. Jednom sam video Maestra kako odbija kafu i, jedino tada, Tonija koji se sveo na svoju pravu meru, onu veliine zrna pasulja. Maestro me nije esto zvao kod sebe. Obino bi mi kurir prenosio sve to treba. Ovog puta je prvi put poslao svog sina po mene i kada, uavi unutra, nisam ugledao sitnu ribu, sinulo mi je da u moda, konano, moi da mu vratim uslugu. Do sada sam, skoro itavu deceniju, obavljao same sitne poslove, uvek za novac koji nema veze sa vraanjem usluga. ak me je zaposlio i u nekoj agenciji za obezbeenje lica i imovine, iji je bio vlasnik. Dobio sam legitimaciju i potvrdu o

zavrenom kursu iz obezbeenja, iako instruktore nisam video ni izdaleka. Nije ni bilo potrebno; pre svega uterivao sam dugove. Pozvonio bih na dunikova vrata ili se pojavio u njegovom kafiu, prepustio se njihovim pogledima, a onda su platili koliko je bilo potrebno. Onima tvrdoglavijima bih malo dao po njuci. Jednu ensku sam tako polio kiselinom po licu, i tome slino. 8.07 Seo sam sa Maestrove desne strane. Uvek je eleo da ima ist pogled na ulicu, i to smo potovali. Pre nego to je progovorio, otpio je vie gutljaja nego inae. Potrebna mi je usluga." Klimnuo sam glavom. Pogledom je poeo da prati enu koja je gurala kolica. Saekao je da zamaknu iza ugla, a onda se usredsredio na mene. Platiu, naravno, ali, u sutini, u pitanju je usluga." Nije mi potreban novac, rekao sam. Glas mi je zaista zvuao promuklo. Novi srk kafe. Duga pria", poeo je. Jedno vreme sam proveo u bolnici..." Kratka pauza. Nemam vie nikoga u koga bih zaista mogao da imam poverenja. Od kada sam u ovom poslu, nikada do sada nisam bio tako slab. A to e Baba da iskoristi. Moram da ga preduhitrim. A sutina celog problema nije u njemu, ve u nekoj eni, zove se Hana Vojik. Mora da je..." Aleksandar se nakaljao, pitavo i na brzinu, panino. Glava mu je trala nad pultom, a Toni je, privuen zvukom, provirio iza pritvorenih vrata u susedni prostor. Neki mukarac u dugakom, raskopanom kaputu, stajao je samo nekoliko koraka od naeg stola i zaueno sam ga pogledao nisam uo ni kada je uao ni kada je priao. ak se i Maestro blago trgnuo, ili mi se to samo uinilo. Posetilac je rairio dlanove, okrenuo ih nagore i uputio se pravo ka meni. Povrh svega mi je namenio jo i kratko mrekanje obraza, to je, verovatno, bio dovoljan osmeh za prvi susret. Pokazao je tano na onu stolicu preko koje je Maestro posmatrao ulicu. Je li jo uvek slobodno?" Ve sam nameravao da ustanem, ali je Maestro klimnuo glavom. Naravno, gospodine inspektore." Mukarac je i njemu uputio grenje obraza i seo. Peevi kaputa su kliznuli po tlu. Paljivo ih je uhvatio i brzo ih presavio. Kovitlac vazduha je proputovao kroz prostor i zatresao venu sijalicu pod raspetim Isusom u uglu. Doljak nije bio mnogo krupniji od mene i raskopani kaput usred ljute zime bio je jedan od onih malih trikova za stvaranje pogrenog utiska. Neki visoko podiu vrh brade, drugi svaku svoju kretnju pretvaraju u eksploziju i time zauzimaju vie zvunog prostora

nego to bi im, s obzirom na rast, inae pripadalo. Inspektor je gledao samo malo nie. Nekuda u vrh svog nosa, u smislu ako vam neto nije po volji, onda kleknite. Njegove zenice su podseale na smrznuti vatromet, raspuknut na hiljade krukastih krhotina koje su zastale usred bekstva. Takve oi je imao neki moj kolski drug. Uvek, u svakoj igri bi udario jae nego to je bilo potrebno, i uvek u zabranjena mesta. Inpektor Kurt, odeljenje za organizovani kriminal", neno mi je objasnio i ovog puta iskrivio samo jedan obraz. Nije oekivao odgovor. Ispunio sam mu tu elju. Okrenuo se ka Maestru i progovorio dovoljno glasno da porudbina dopre do anka: Doao sam samo na kafu." Aleksandar i Toni su odjednom prikovali pogled za oca, koji je blago klimnuo glavom i poterao ih da se pokrenu. utali smo sve dok Aleksandar nije ispred posetioca spustio oljicu. Inspektor je dao sebi oduka, dugo je meao, kuao, a onda je popio kafu do polovine. Samouvereni, namerno usporeni pokreti bili su ponosno izloeni posmatranju. Kod plavokosih ljudi sa deijim licem teko je proceniti godine, ali sigurno nije imao mnogo preko trideset. Mlad za svoju funkciju, a samouverenost je sipao kao iz rukava. Priznajem, ve pri prvom susretu sa njegovim oima osetio sam jezu du kime. Tip e sigurno jednom dostii mo Maestra, palo mi je na pamet. Ali sada je ipak neto nedostajalo komadi koji nije bio na svom mestu. to sam ga due gledao, to mi je vie bledeo prvi oseaj. Bio je samo obian mladi petao. Zanimljivo", polako je poeo, jue smo zabeleili anonimni poziv za mene da treba da uvam Hanu V ojik od vas. Sat i po kasnije dobio sam drugi anonimni poziv - da treba da uvam Hanu Vojik od Babe. A danas, doem ovde i... Ovog puta je sasvim stegnuo vilicu i dozvolio grimasi da proguta reenicu. Opet smo malo utali. Inspektor je popio kafu do kraja. Moram da idem", polako je dodao izvlaei novanik i neko vreme gledajui u cenovnik na zidu, a onda poredao novie jedan preko drugoga. Po veliini sve okrenute glavom nagore. Hana V ojik nije ni moj sluaj ni sluaj mog odeljenja. Razgovarao sam sa narednikom koji se njome bavi, i koji mi je garantovao da nema ni najmanjeg razloga zbog kojeg bi gospoi V ojik bila potrebna policijska zatita. Dozvolio mi je da prouim dosije, nakon ega sam shvatio da je u pravu. Anonimni pozivi nisu dovoljni, posebno ukoliko se samo odnose na nae potovane graane. Meutim, sa druge strane... niko mi ne brani da u slobodno vreme pripazim malo na tu gospou, zar ne? Brzo je grio vilicu. Dobro, kako god. Doao sam samo da kaem da se gospoi V ojik ne sme

nita dogoditi. Ako se bude, imau to za linu stvar i... Ponovo je stezao vilice i pravio grimase, podstaknute onim to je govorio. Gospodine inspektore", duboko je uzdahnuo Maestro, ne sumnjam da nas sve veoma brinu interesi gospoe V ojik i da joj elimo sve najbolje. Jedino to sam ja odluio da svoju brigu i dokaem. Posetili ste me usred poslovnog sastanka sa mojim strunjakom za obezbeenje, kada sam ba hteo da mu poverim sudbinu gospoe Vojik". Obojica su se okrenuli ka meni. eleo sam da ga zamolim", nastavio je Maestro, da je uva i brani od onih koji bi, eventualno, eleli da joj naude. Otvrdlina u leima se obnovila u trenutku kada su se inspektorove oi prikovale za mene. Kunem se, taj pogled sam osetio kao talas zgusnutog vrueg vazduha. Morao sam da pocrvenim. Dugo me je gledao. Stisnuo sam zube i nisam spustio pogled. U svakom smislu bilo je ve preterano - borba dva hipnotizera, koja vie nisu ni treptala. Inspektor je prvi izmakao pogled. Trajalo je, pre nego to sam pronaao uzrok, nekakvo pitanje. Morao sam da stisnem kapke, trepnem i na silu zadrim suze, pre nego to sam primetio kako iz depa vadi mobilni telefon. Videlo se da je strano besan zbog svog poraza. Pokuao je da se savlada, ali je njegovo Da?" jo jae odjeknulo u slualici. Odgovor je delovao kao pekir - skinuo mu je sa lica onaj besni izraz i zamenio ga sasvim novim, za koji bi, sekundu ranije, mogao da se zakunem da ga kosti njegovog lica i miii uopte nisu bili sposobni da stvore. Izgledao je kao sasvim obian i zbunjen klinja. Ve? A... zar nije prerano? A... Evo, idem!" Poskoio je. Oigledno je da su se promenili i njegovi pokreti. Na njemu vie nije bilo nikakve mirne moi, ve samo nekakva luda konfuzija. Vie uopte nije bio sposoban da napravi onaj tihi pokret. Stolica se skoro prevrnula, cipele su zakripale. Otrao je do ulaza, brzo se okrenuo i podigao kaiprst: Nemam vremena... ali... paziu na Hanu Vojik!" Je li to bila pretnja? Zvualo je smeno, ako ne i komino. Oteturao se kroz vrata, koja su ovoga puta nimalo tiho - bumf - udarila o ragastov. Posmatrali smo u njegovom pravcu. Kriom sam pogledao Maestra i mogao bih da se zakunem da ni njemu nije bila sasvim jasna ta nagla promena. Kako je mogla drava da tako zbunjenom petlu poveri rat protiv Bube i Maestra, dva oca, koja su svaki oko svoje porodice izgradila vie pridruenih lanova i u koje sam imao sreu da spadam i sam? Maestro je duboko uzdahnuo. Skrenuo sam pogled sa vrata i uspeo da uhvatim pogled koji je uputio svojim sinovima. Kada bi njime pogodio mene i kada bih uspeo da ga preivim, otiao bih i udarao glavom o zid, sve dok ga ne probijem. Lupnuo je vrhovima prstiju po stolu i posvetio mi se.

Kao to sam ve poeo da priam, mora da je uva, tu Hanu V ojik. Bie najbolje da ti lepo objasnim sve od poetka. Do mene je stigla glupava pria. Najpre uopte nisam mogao da poverujem. Baba se upleo u neku glupavu, sitnu pljaku. I povrh svega, nije mu polo za rukom. Verovatno je jedan od njegovih piona pokuao da je obavi na svoju ruku. Poto se naao u stisci, pozvao je u pomo jednog od bliih Babinih saradnika. Ovaj je doao po njega sopstvenim autom. Pazi, ne ukradenim, kao to bi morao, ve sopstvenim. Ludost. Kao neki poetnik. Moda uopte nije znao da spasava pljakaa u bekstvu. Ukratko, greka. Poinioca, koji je ulazio u avto, videla je neka ena. Uvek se nae kakva. Ta enska je Hana V ojik. Ne razume se u modele automobila, a registarske tablice ne moe da se seti. Poto je bio u pitanju propao pokuaj pljake, koji povrh svega ukazuje na poetnika, policija se ne bavi preterano tim. Obino kau da se sigurno radi o nekom narkomanu, te odmahnu rukom. Ali, ako se ena svedok seti registarske tablice, policija e shvatiti kakvo zlatno jaje ima u ruci. Baba e zapasti u veliku nevolju. Nee imati vremena za mene. Bilo bi lepo da ga malo uposlimo. Ne sumnjam da se toga setio i sam i zato namestio anonimni poziv inspektoru. Kada sam to saznao, pozvao sam inspektora". Zautao je i poeo da jede talog, iako je sigurno bio ve hladan kao kamen. Kada je prestao da se mrti, nastavio je: Baba nee rizikovati. Otarasie se Hane Vojik." Spustio je oljicu. Dugo me je gledao. Oklevao sam, a onda progovorio, prvi put sam od sebe: Da? Klimnuo je, kao da me procenjuje, i konano doneo pozitivan zakljuak. Bie njen telohranitelj. Pazie na nju. Stanovae kod nje, ivee sa njom, disae sa njom, hodati sa njom. Kud god da krene, mora sa njom. Mora biti njena senka. Aneo uvar. Nema nikoga ko bi mogao da te zameni. Nita ne sme da joj se dogodi. Suenje je sledeeg ponedeljka u devet ujutru. Mora da doe. Nije vano da li e se setiti registracije, moramo joj pruiti mogunost. Mora da ostane iva. Hoe li uiniti to za mene?" Spustio je oljicu i dodirnuo mi dlanom zglob na ruci. Sa sobom je doneo onu posebnu toplotu ivog bia. Zadrhtao sam. inilo se da to nije primetio. Uvek se setim svakoga ko me je ikada neno dodirnuo. Sve su bile ene, i svima sam za to platio. On je bio prvi koji je, sam od sebe, spustio dlan na mene. Hou", rekao sam. Polako je sklonio ruku. Hvala ti. Toni e ti dati njenu adresu, ponesi svoju legitimaciju, dobie jo telefon, opremu i novac za trokove. Otii kod nje posle jedanaest, do tada u srediti da te primi". 8.45 U ta se uputam poeo sam da budem svestan onog trenutka kada vie nisam hodao po ulici, ve sam razmiljao o tome kako hodam. Kao da razmiljam o

disanju ili gledanju. Trudim se da hodam ivicom tueg pogleda. Biram sporedne ulice, podvonjake, neosvetljene delove grada, odnosno njihovu isto tako bezbednu suprotnost, sredite guve. Ako je Toni svojom pojavom eleo da imitira gangstere iz jeftinih filmova, mene su inspirisali detektivi iz crtaa: kaput sa podignutom kragnom, eir irokog oboda, nabijen na elo. Preterujem? Ono to govorim iznajmljenim enskama u hotelskim sobama vie je sugestija, moda ak i hipnoza, nego to je stvarni opis, a navikao sam da izbegavam panju. Uvek kada bi me primetili, nastradao bih. U sirotitu sam, naime, vaio za nakazu, kao to su neki drugi vaili za lepotane. Iskreno reeno, nisam imao pojma ime se odlikuju osim opte vere u njih; a moja runoa me je doekala u ogledalu svaki put kada bih se brijao. Nikada se nisam dokazao u drutvu. Nali su me pred vratima sirotita, dakle, nije mi ilo ni sa roditeljima. O njima znam samo jedno: nisu bili slepi i glupi, jer su me napustili ve nekoliko dana po roenju. Jedno od mojih prvih, maglovitih seanja: tuku me drugovi iz sirotita ili ja tuem njih? Prolo je jo nekoliko godina i stekao sam neto snage, pa vie niko nije smeo da me takne. To zovu renome. A onda kola, isto u sirotitu: uitelji razliitih generacija bilo je tu onih starijih koji su premeteni meu nas po kazni i druili su se samo sa flaom, i onih mlaih koje je rodio idealizam hipijevskih godina. Oni su se ubrzo suoili sa stvarnou a ta stvarnost smo bili mi i svoje iluzije zamenili za alkohol. Nisu se vie razlikovali od starije generacije, osim ako izuzmemo kosu vezanu u rep. Po itave dane i noi sam itao. Ostali su jedva ekali bioskop, u koji su nas vodili jednom meseno. Samo meni je gledanje filmova bilo odvratno. Dugo nisam shvatao zbog ega. Film je proizvod ovog veka, sav je u pojavnosti, izgledu ak i od gledaoca zahteva visoko podignutu glavu, dakle, otkrivanje lica. A knjiga je... staromodna stvar, iz vremena kad izgled nije bio jedini vaan. Nad njom se saginje, skriva lice. A sve to je dovodilo do grubih greaka. Zar sam mislio da u pomou itanja moi da se ukljuim u drutvo? Jesam li zaista bio takva budala? Zar stvarno nisam mogao da shvatim da je itanje bilo preokupacija koja me skriva od drugih? Moda me je do otvaranja dovela nagomilana enja za priznanjem, za pohvalom? Kako god bilo, negde sredinom osnovne kole progovorio sam. Uitelj je bio stariji ovek, nekoliko godina ga je delilo od penzije. Uvek u sivim odelima, koe crvenkaste od brijanja i sa sitnim belim flekicama po licu, koje su svakog dana bile rasporeene na drugom mestu i iji broj se stalno menjao. Tek kada sam prvi put morao da izaem pred tablu, shvatio sam da su u pitanju parii toaletnog papira: njima je uitelj zaustavljao krvavljenje iz ranica koje mu je u hrapavu kou urezala britvica. Bilo je... nekako, kao kod kue. Pred oima mi je stajala slika jutra u stanu u kojem nikada nisam bio, tople vode koja u tankom mlazu tee iz slavine, pare od tua, mirisa kafe. Slika starijeg mukarca koji se posee prilikom brijanja, povue traku papira sa rolne kraj WC-olje, upije krv, a onda izabere komadi veliine

pola nokta na palcu i zalepi ga na ranu. Nisam imao oseaj da taj prizor posmatram svojim oima, ve da stojim negde pored, u susednom prostoru, moda da sedim za stolom kraj doruka. I, je li taj ovek moj... otac? Moda je brijanje bilo magina veza; i sam sam morao da se brijem od detinjstva i jo uvek sam se seao ogrebotina, iako sam ve odavno bio previe spretan za njih. Tokom sanjarenja nekako nisam mogao da odgovaram na pitanja, zato me je poslao u klupu i snanom rukom napisao keca u dnevnik. Nikada vie se nisam usudio da otplovim tako daleko, ali ostao mi je trag vezanosti za mini WC-zavoje. Sve vreme sam znao da u ga pre ili kasnije iznenaditi, upozoriti ga na sebe, otvoriti mu oi. Tog dana je uitelj izgovorio neki citat, a onda zavrio: .....kao to je zapisao Julije Cezar. I mislio sam, to je to. Dolo je mojih pet minuta. Otvoriu se i zablistati. U meni e prepoznati klinca, koji ga, dok se brije, eka u susednoj sobi. Homer", rekao sam. Svi su se zagledali u mene. Tiina. Nikada ranije jo nisam progovorio sam od sebe. Uitelj je zastao, i, da, mislio sam: posreilo mi se. Kako sam bedno, gnusno, skromno poeleo da budem pohvaljen. Da! Da! Prepoznat! Da! Bio sam prikopan za njegov udah, i u varanje i pokretanje usana. U meni je ve rastao neki udan oseaj, neto nepoznato. Topio sam se. Rekao je: Hmer! Nita mi nije bilo jasno, ali uinilo mi se da neto nije u redu. Pokuao sam da jo za poslednju dlaku uhvatim ar, lepotu nade. Pomislio sam da moda samo ponavlja za mnom, i istovremeno bio svestan da zavaravam samog sebe. Dodao je: Izgovara se Hmer. Budalo, naglasak je na prvom slogu! A onda se provalio opti kikot i ismevanje. Gospodina Homera do tada nismo ni pomenuli. Moji kolski drugovi su prvi put uli za njega - sa naglaavanjem spreda ili pozadi. Ali, preskoio sam okvire i opet su morali da me stave iza ograde. Priznajem, klonuo sam i podredio se. Bilo je lake. Zar moe da pretue ceo svet? Ali, moe da mrzi toaletne zavoje i da uti. I ranije sam krio koliko stvari me interesuje. Instinktivno sam znao za ono to sam shvatio tek kasnije od izuma pokretne trake, za kojom svaki radnik obavlja samo jedan deo posla, slino razmiljanje je postalo optevaee; u ivotu neka se svako bavi i interesuje samo za jednu stvar. Ogranienost je dobila svoje ime; zovu je specijalizacija. I dalje sam se udubljivao u knjige, ali im bi me uitelji i kolski drugovi primeivali, poeo bih da im inim usluge. Da, i dalje sam im se ulizivao, ali na drugaiji nain. Knjigu sam ponekad drao naopako. Listao je u pogrenom pravcu. Potvrivao sam ono to m sve vreme znali - da samo glumim da itam. Kako bih

inae bio sposoban da shvatim ono to je njima bilo tako dosadno, da nisu mogli da se probiju ni kroz nekoliko prvih stranica! Okolina deluje upravo suprotno u odnosu na pol: glupi moraju da budu runi mukarci i lepe ene. Jedino oni proseni imaju slobodu izbora, a upravo oni ne znaju da je iskoriste, inae ne bi bili proseni. Pao sam jo dublje - prestao sam da se brijem i potpuno sam zautao. Inae nikada nisam govorio mnogo, a onda sam prestao da upotrebljavam i iznuene rei, na primer, onda kada bi me neko neto pitao. Uopte nisam bio svestan koliko veliku uslugu sam im time uinio. Na sreu sam uspeo da ulovim apat meu uiteljima, koji su tako hteli da me poalju meu debilie. Uopte nisam morao da prislukujem, preda mnom su bili diskretni kao pred kamenom. U poetku sam se ak radovao selidbi. Imau barem mir. Sa tom milju sam odlazio na spavanje, a jutro mi je donelo spoznaju o tome u kakvu zamku sam upao. Iz sirotita te puste kada postane punoletan, a iz ludnice - tamo nema tanog datuma do kojeg bi mogao da broji dane. Progovorio sam i nadao sam se da nisam zakasnio. Jo uvek mogu da preduhitrim ruku koja udara peate. Opet sam poeo da se brijem dvaput dnevno. Veoma sam vodio rauna o svom govoru, posebno pred tablom. Pokuao sam da odgovaram u reenicama koje su bile bukvalni citati uitelja i udbenika - ba tim redosledom. to sam vie upotrebljavao izlizane fraze, izgovarao sam ih onako kako treba teno. im sam morao da sloim rei u svoju reenicu, poinjao sam da mucam i gutam slova. Svoje bogatstvo renika sam skrivao, odgovore inio dugima na taj nain to sam u potpunosti ponavljao uiteljevo pitanje. esto bih upotrebio neku tuicu, ali, u veini sluajeva, pogrenu. Ponekad sam doputao da me zateknu nespretnog, bez odgovora; pogled bi mi se ugasio i krajevi usana obesili. Odavao sam izgled oveka koji se trudi, a dosta toga ne razume. Ne dopire uitelju ni do kolena, i zato ga, iz tog niskog poloaja, ne moe gledati drugaije nego sa oboavanjem. Ukratko, trudio sam se da o sebi dam sliku prosenog uenika. Marljivog, kako kau uitelji. Onog koji se uvek dosta trudi, ali koga ne mogu uzeti za primer, jadnika koga priroda, eto, nije obdarila u dovoljnoj meri. Naseli su. Prie o premetaju su utihnule. Kroz kolu sam se probijao sa dobrim uspehom. S vremena na vreme bi me odveli na lekarski pregled. Ionako nisam bolovao ni od kakve bolesti, nikada ak nisam bio ni prehlaen. Oigledno sam od kamena. Ne hvalim se ta god da dodirnem, nadlaktice, bedra, ak i pozadina, sve je sam mii. Na asovima fizikog sam uvek morao da progutam trostruku dozu psovki i omalovaavanja iako nikada nisam ni taknuo tegove, imao sam vie miia od svih bodibildera u razredu zajedno. Na kvadrat! Jedino to sam esto radio a to i danas radim to su sklekovi stisnem pesnice, zabijem ih u pod i ponem sa fizikom meditacijom, tokom koje mi misli otplove nekuda i ne vrate se, sve dok ih ne dozovu zvuci kapljica znoja koje gusto udaraju o tlo. U sistematski pregled je spadala i poseta zubarskoj ordinaciji. Nisam hteo da

otvorim usta. Kada sam ih otvorio pre nekoliko godina, zubar je otrao po celo osoblje i jo po fotoaparat radi dokumentacije. Hteo je da me odvede i na svoje predavanje. Na binu, ne u dvoranu. Rekao sam mu da vie nikada neu otvoriti usta. Dugo me je gledao, ubeivao, a onda digao ruke, barem to se tie javne prezentacije pred kolegama. Ali, nije potpuno prestao. Na svakom ponovnom pregledu bio sam izloen barem polusatnom munom uveravanju o tome kako crve moraju rano otkriti, poravnati zube, i nuda koji i odstraniti. Bedni izgovori kojima je eleo da pridobije ulaznicu za besplatno razgledanje muzeja nakaza. Moj izgled se ne bi sutinski popravio, ak i kada bi mi izvadili suvine zube i izbrusili onjake. Svaka eljust dovoljno je lepa kod onih koji ute. 9.15 Ispod daanog kreveta izvukao sam mali zaveljaj od ispucalog i crvenkastog skaja i sloio u njega svu garderobu, istu kao onu koju sam nosio pantalone, belu koulju; crni sako sam ionako imao samo jedan. Tri para gaa, tri para crnih arapa. U stvari, od etvrtog para mi je ostala jo jedna, dodao sam je stvarima. Ukratko: preturio sam celu sadrinu nonog ormaria, osim kutijice ibica za koju nisam mogao da se setim odakle mi. Otiao sam u kupatilo, jo jednom se obrijao i odande pokupio skoro sve. Zavio sam u kesu toaletni pribor sa ekstra velikim arerom ileta, a onda je stavio na vrh odee i zakopao rajsferlus na vrei. Podigao sam je za ruke i po prvi put se zapitao ija je. Dali su mi je u sirotitu kada sam odlazio. Jesu li me u nju strpali roditelji i zato bi morala da ima emotivno-suvenirsku vrednost? Nije ih ba puno kotala. Moda je dobija svaki pitomac kao poklon od drave za put u svet? Zgrabio sam je za rub i podigao iznad glave. Nita nije pisalo. ak i na escajg su, zajedno sa punom adresom, ugravirali: Ukradeno u sirotitu." Kada bi je zaista poklanjali, sigurno bi ostavili tragove na torbi. ivo sam se seao zbijenih slova koja su se razvlaila celom duinom pribora za jelo. Moda su natpisi zaista onemoguavali kradu? Ili se pribor nije mogao prodati zbog izlizanosti i loeg kvaliteta? Seam se nekog kolskog druga koji je odneo sa sobom no, kada je naputao ustanovu na nosilima. Seam se, dakle, noa zarivenog u trbuh, kao nauka da tokom jela nije dobro poinjati prepirku. Toni mi je dao mapu grada. Stojei, jo jednom sam je prouio, pre nego to sam je gurnuo u zaveljaj. Pogledao sam stolicu. Kako sam samo poeleo da odspavam! Ranije je svakodnevica u potpunosti odgovarala definiciji: bila je bez mirisa, ukusa, opisa, jednom reju svakodnevica; ovog puta je iznenada postala strano primamljiva. Sedeo sam, gledao ispred sebe, moda zatvorio oi. Kada bih se probudio, ve je bilo vee. Otiao bih u Mekdonalds da neto pojedem, a onda natrag, da spavam. Ovog puta u krevetu. U meuvremenu, nekoliko meditativnih naleta sklekova. Mila svakodnevica! Pao sam u nju onda kada sam se naao usred srenog kraja prevremeno otputanje iz sirotita ne mogu drugaije da imenujem. Brzo sam

shvatio da meu odrasle ne spadam nita vie nego meu sirote. Vratio sam se ve oprobanim metodama opstanka. Jedino sam itao sve manje, poslednje dve godine nita. Poslednje to sam proitao bile su istorijske studije, od knjievnosti sam jo ranije digao ruke. Kau da je roman najbolji nain da zameni svoje telo. ita, i ve nakon nekoliko sati si neko drugi, sa tuim ulima, oseanjima, mislima. Ono to zovu civilizacija je, pre svega, zabavna industrija, i poniklo je na temeljima nezadovoljstva sopstvenim telom. Moj problem sa literaturom je bio jednostavno u tome da mi je u zamenu uvek nudila jedno isto telo. Ja, recimo, nikada nisam bio na raspolaganju. Uvek jedni i isti, enjivi, cvilei i plaljivi jebivetri, ko bi se menjao sa njima? Prestao bih da itam odavno da nisam, na svu sreu, otkrio tamne slojeve knjievnosti, koje su vaspitai briljivo skrivali. Pre svega one mrane Slovene; lude likove Andrejeva i kapitalnu rovicu sa tunelima duboko pod koom Dostojevskog. Ali, kada ih jednom proita, proita ih pa zato bi trebalo da se vraam meu mrtva slova? Junaci, sa kojima bih mogao da se poistovetim i da uz njih doivljavam katarzu, ne interesuju me; i vie od toga, gade mi se - elim tui pogled na svet i tua oseanja, elim neto sasvim drugaije od svojih misli i oseanja, da zadrhtim i uplaim se. Zgadila mi se ta ulizivaka umetnost - ako elim kurvu, naruujem je u agenciji, a ne u knjiari. Svako mora da izabere svoj nain crkavanja i moj izbor je bilo spavanje i ekanje. Sa mojim zdravljem e to verovatno trajati veoma dugo, ali, ionako mi se ne uri. Spavanje ne zahteva nikakav trud. Biti neiji telohranitelj, iako samo (samo?) nedelju dana, prevazilazilo je granice mojeg shvatanja. Moda bih jo mogao da zamislim da zamurim na minut, pre nego to odem... Ne, od stana Hane Vojik me deli jo dosta koraka. Obukao sam kaput, zakopao ga, navukao eir na glavu i sa vreom u ruci izaao iz stana. Osvrnuo se oko sebe. Tako blizu, u metrima, a ve negde sasvim drugde. Izbacili su me iz mog ustaljenog ritma. Oklevao sam sa zatvaranjem vrata, ekao sam na udo. Sad ba sad e se desiti klik i sve e biti po starom. Glupost. Zakljuao sam vrata. Pogledao po hodniku gore i dole. Svuda sami otpaci, rasulo. Pre nekoliko nedelja neko je ak zamenio staklo oglasne table samo zato da bi ve sledeeg dana krhotine kripale pod onovima i da bi ostale na tlu dokle ih koraci konano ne samelju u prah ili odnesu sa sobom. Gurnuo sam ih ka vratima. Zakrkale su kraj furnira, jedna se ak okomito prislonila uz njega. Maestro mi je dao kljueve stana odmah poto to sam bio puten iz sirotita. Idealna lokacija: u ogromnom bloku, koji je vlada postavila umesto naselja baraka. Stanari su se pobrinuli za zavrni preokret: blok su pretvorili u ogromnu slagalicu od samih baraka, samo poredanih na spratove. Nikoga nisam poznavao i nikoga se nisam ticao. Jo jedan razlog za zahvalnost Maestru, jo jedan podatak o njegovom poznavanju ljudske due. 9.30

Kocke zgrada su se vukle do u beskraj. Navodno su, kao to sam negde uo, po toj etvrti Englezi nazvali neku svoju popularnu muziku vrstu. Nikada neu saznati ta bi to u betonskom sau za uvanje radne snage moglo biti posebno inspirativno i poetino. Retki prolaznici, hladnoa, oblaci daha koje sam ostavljao za sobom. Sve kao i obino, a ipak sasvim drugaije, za milimetar izbaeno iz leita. Svaka stvar me je pozivala da se zaustavim i dugo je gledam, i da pokuam da otkrijem tajnu njene obinosti. Eh, kad bi put do Hane V ojik trajao to due! Povrh svega sam imao jo dobar izgovor, jer je Maestro rekao da doem posle jedanaest. Setio sam se pogleda inspektora Kurta. Sigurno ve lista moju kartoteku; mada, da li je uopte imam, jer me prilikom obavljanja poslova za Maestra nikada nisu uhvatili? Sveanj zapisa o beguncima sam sigurno nasledio iz sirotita a smeu fasciklu iz ludnice. Mogu da zamislim sadrinu od mnogo uenih rei koje doprinose ouvanju poimanja strunosti, iako bi mogle da postave dijagnozu, po naki reeno: zamrznuti pubertetlija. Polako sam uzdahnuo. O!, rekao sam. O! Oblai daha se ponosno napeo, ali ga je hladnoa, uprkos tome, u trenutku uhvatila i okamenila. Ne samo da ivim kao zamrznuti pubertetlija, nego ak i diem tako. 9.40 ena koju je trebalo da titim stanovala je takoe na severu grada, ali u sasvim drugom predgrau. Na javni prevoz nisam ni pomislio. Na svu sreu put nije vodio po naseljenim ulicama, ve kraj tipinih kua koje rastu pored eleznice i zajedno sa njom raju. Proitao sam grafite, ali ne zato da bih otkrio barem jedan koji bi vredelo zapamtiti, a kamoli napisati. Oigledno su autori bili manje kritini, jer je pare neispisanog zida bilo teko nai. Nekoliko puta sam proao ispod stubova kraj autoputa, a onda se zatekao sam na irokom putu uz koji su prilepili plonik, vie iz navike nego iz potrebe; tako daleko, u predgraa, niko ne peai. Priao sam tabli na kojoj je bilo napisano ime grada i privuklo me je da udarim po njoj. Nije imalo svrhe. Grad je umro ubrzo nakon mog izlaska na slobodu i od tada vie nikada nisam izgovorio njegovo ime. Tokom mog nedobrovoljnog boravka u njemu bilo je samo arobno zvuee ime u knjigama koje sam gutao - kada su me otpustili iz sirotita, ime je bilo sve to mi je jo ostalo, a sadrina je nestala. Morao sam da ga napustim da bih shvatio kakva crkotina je postao. Nakon prvog, dobro plaanog posla za Maestra, krenuo sam na putovanje. Hteo sam da vidim sve one krajeve o kojima sam do tada samo itao. Rodni grad moe da saeka, zar ne? Zamislio sam sve to veoma luksuzno. Prespavao sam u Mariotu", ujutru pojeo big mek i popio koka-kolu u Mekdonaldsu, na putu za aerodrom proao pored reklamnih panoa za V olvo i odleteo na drugi kraj sveta. I tamo sam se smestio u Mariotu", u Mekdonaldsu" popio koka-kolu" i

pojeo big mek, uvideo ta je u pitanju, prolazei ispod panoa V olvoa vratio se na aerodrom i odleteo kui. Pre sto godina su evropski putnici zaista nosili samo sebe gde god da su ili, a danas i njihovo okruenje putuje sa njima. Kuda lete avioni, tamo smo kod kue. Krenuo sam ulicama svog grada i uvideo da sam zakasnio i na domaem terenu. Neko mi je ukrao moj grad - sve to sam eleo da vidim. I delii onoga to sam uspevao da ugledam tokom svojih kratkih bekstava, nestalo je kada sam se sasvim posvetio svom oslobaanju. Nigde vie nije bilo spoljanjih znakova logora, od bodljikave ice do prepreka na metalnim mostovima. Nestale su sve frakcije tabadija o kojima sam razmiljao kao klinac, pokuavajui da otkrijem koja je u pravu, da bih na kraju shvatio da to ionako nije vano. Podigli su iroke betonske pojaseve oko gole, razrovane zemlje, poruili kue koje su izgledale kao da se tek jue zavrio Drugi svetski rat. Grad su modernizovali - drugim reima, napravili su ga jednakog svima drugima. Zato bih, dakle, izlazio iz stana? Opipao sam legitimaciju u depu na grudima i sa nelagodom odmakao ruku od pitolja u futroli. Uruio mi ga je Toni zajedno sa ostalom opremom. Iz depa na kaputu izvukao sam telefon i razgledao ga. Moda je trebalo da prethodno proitam uputstva? Morau da se javljam Maestru svakog dana pre podne i popodne. Cele nedelje! Kako mogu dve osobe da provedu zajedno sedam dana? Nisam mogao da zamislim ta me eka. Sigurno neu moi da beim u san. Moda u morati da bdim nad njom i dok bude spavala. Problem nije predstavljala izdrljivost, ve prolaenje vremena, kojem u morati da budem svedok, sve vreme potpuno svestan. Kada sam bio dete, pokuao sam da pronaem sopstvene granice. One sitnice, igrarije sa stajanjem na mrazu, sa gaenjem cigarete o dlan, sa bdenjem, tranjem do iscrpljenosti. Uprkos bolu koji sam oseao, mogao sam da uradim sve to sam poeleo. Izdrau. 11.20 Pribliavao sam se cilju. Nakon beskrajno dugog hodanja pored kanala reke, polako sam se opet naao meu stambenim kuama. Ve sam bio poprilino razgibao vrat, pratei svaki avion koji je uzletao ili sletao na oblinji aerodrom. Zvao se po oveku iji moto je bio da nikada ne sme leteti vie nego to sme da padne, i koji je poginuo u avionskoj nesrei. Ohrabrujue. Okolina je sve vie izgledala kao varijanta B tipinog predgraa. Stanovao sam u varijanti A: to su bili socijalni stanovi podignuti usred niega, a koji su i ostali usred niega. Ovde je pogled govorio o starom selu koje je progutao i uguio grad. Nekoliko kua su jo uvek izgledale sasvim seoski, dok one, izgraene kasnije, nisu sasvim dobro znale na koga da se ugledaju, te su se oblikovale u neto izmeu. Uao sam u pravu ulicu. U sutini, to je bilo samo pola ulice, a sa desne strane

se ravnomerno vukla ograda autoputa, podignuta kako bi spreila irenje buke. Iza nje su ibala vozila. Po izlozima su se gomilali iskrzani listii koji su pozivali na mitinge grupe marksista-lenjinista, hari-krinovaca, antiterorista i takmiarki u Bingu. Na kraju niza kua visoko je trao crkveni zvonik i sat na njemu mi je rekao da sam stigao na vreme. Gomila starica se vraala sa mise. Jedna od njih je imala tako iskrivljene noge, da su dve koleginice morale da je podupiru rukama, a tri preostale jo i reima, zbog ega su se kretale veoma polako. Nije izgledalo da im to uopte smeta. 11.30 Stao sam ispred pravog kunog broja. Bio je zakucan iznad ulaza u ciglanu zgradu, sa dve prodavnice u prizemlju. Levo duvan i novine, sa izlogom prekrivenim pozivima za razne igre na sreu. Na desnoj strani je na beloj podlozi bio ispupen veliki svetloplavi natpis Bavaria". Izlog je bio pun porculanskih lutki u tirolkama, a njihove muke varijante u lederhoznama. Iznad prodavnica su bila nadzidana jo dva sprata, a na svakom su se nalazila po dva stana koja je delila traka sivog kamena. Pod prozorima je raslo cvee u saksijama. Levo karanfili u sivim betonskim ardinjerama, nad njima heklana zavesa sa kukiastim obrubom. Desno sve mogue rastinje u arenim kutijama, a najvie u nekadanjim konzervama. Nad njima su bile cvetne zavese, vezane u dve polovine. Na poslednjem spratu oba prozora na levoj strani bila su preplavljena cveem u saksijama, dok je desna polovina bila pusta, sa sputenim roletnama. Stajao sam na ploniku i gledao oko sebe. Ispred mene je bljetavi be-emve svakim svojim izglancanim centimetrom glasno stavio do znanja svima oko sebe da se radi o najnovijem modelu. Iza be-em-vea stajao je rasturen i uniten furgon vartburga", poprskan crvenom farbom. Na prvi pogled se inilo da je u pitanju krv, ali iluzija o ulinom mesaru uskoro se rasplinula zahvaljujui mestiminim zelenim i belim kapljicama, a, takoe, i zbog kantica sa farbom koje su se u zadnjem delu vozila gurale meu cevima i slinom starudijom. Nekoliko merdevina na sklapanje, razliitih dimenzija, bilo je privezano za krov. Nalepnica na prednjim vratima je govorila o vodoinstalaterskim uslugama brzim i kvalitetnim - koje imaju istu adresu kao i kua preda mnom. Vlasnik se, oigledno, barem malo bavi i molerisanjem. Morao sam da prebrodim tu nedelju i ona je morala da pone sada. Jo uvek sam oklevao. Ulicu su preplavili mirisi rukova, koji su uspevali da prodru kroz prozore zatvorene zbog hladnoe. Mirisali su na razliite narode, kao i odlomci muzike, pomeani u ledenim naletima vetra. Pre ili kasnije u morati da uem. Zato ne odmah? Starice su nestale iza ugla. Vie se nigde nisu mogli videti kaputi mije sive boje sa grobljem lisica na ramenima. 11.45

Ionako me ne eka nita to mi ve ne bi bilo poznato. Samo jo jedna nedelja prezrivih pogleda, moda ak i rei ili vike, zavisno od njenog karaktera. Inae, koliko ta Hana uopte ima godina? esnaest jebenih godina sam podnosio sirotite i deset godina izvan njega. ta mi, dakle, mogu jo tih nedelju dana? Iznenada se otvorio desni prozor na prvom spratu. Naglo, uurbano. Napolje je provirila sedokosa muka glava i povikala: Gledamo vas! Pre nego to sam u potpunosti uspeo da se okrenem ka njemu, prozor se ve zalupio. Zavesa se njihala, iza ipke sam mogao da nazrem nekog mukarca. Namerno je stajao tamo elei da mi da do znanja kako je njegovo upozorenje bilo ozbiljno. Nisam znao ta da mislim, tako da nisam gubio vreme s njim. Ali, pitao sam se kakav sam to ja telohranitelj, ako nada mnom moe da se otvori prozor, a da ne uspem ni da se trgnem. Kako god bilo, naterao me je da uem. 11.50 Hodnik je bio iznenaujue ist i staromodno zvanian. Vlasnika sam zamiljao kao birokratu sa crnim titnicima na rukavima. Zapovedio je molerima da moraju imati cvetnu mustru na valjcima, nekakvu udnu meavinu cvetnog delirijuma i tragova ptijih kandica. Sve u prljavoroze nijansi. Plus prastari obiaj: do visine od jednog metra su kreili sa mustrom, a iznad toga su ostavili sve isto belo. Zbog ega i ljudi vii od mene ne mogu da uestvuju u raskoi boja, ne znam. Slina domaa atmosfera nas je okruivala i u sirotitu i, na kraju krajeva, u ludnici, samo bez tih ptica i cvea, koje bi nas, verovatno, previe uznemiravalo. Stepenice su me odvele do prvog sprata. Iz desnog stana me ionako posmatraju, tako da sam najpre pogledao prezime na drugim vratima. Bilo je pravo. HANA WOYCZIK bilo je napisano crvenim flomasterom na zalepljenom paretu papira. Pokuavao sam da jo malo uivam u poslednjim trenucima odlaganja i razgledao natpis. Slova su pokuala da budu ivahna i razigrana, a delovala su samo neuredno. Iznad njih je u mesinganom ramu stajala pijunka. Stao sam ispred nje. Jo jednom duboko udahnuo. Izvukao sam svoju radnu legitimaciju iz depa i uperio je decimetar ispred pijunke. A iza legitimacije sam postavio samog sebe. Bie bolje ukoliko prvo vidi papir, a onda original. Ili i... Jebi ga, to sam rekao ve nekoliko puta. Pozvonio sam. Zapevale su ptiice. iju-i, iju-i, iju-i. Nekako dugo su cvrkutale za jedan jedini pritisak na prekida. Sa zvonjavom se pomeao i zvuk koraka. ekao sam da pijunka potamni. A onda je ena, priblino tridesetih godina, otvorila vrata i iskoraila napolje. Zaletela se u legitimaciju. Odmakla je glavu. Proitala ko sam. Ah, vi ste! Rekao je..., zaustila je a onda me pogledala. Prinela je ruku ustima.

Vritae, rekao sam sebi. Oooooo... O, jadni ovee, vi ba loe izgledate!", uzdahnula je sva zgroena, brzo pruila ruku, uhvatila me pod pazuh i pomogla mi da uem u stan. Doite, sedite! Odmah u da vam skuvam aj! 13.50 Sa Hanom V ojik sam upravo zavrio ruak. Odmah nakon ulaska morao sam da jedno vreme sasvim nepomino sedim za kuhinjskim stolom, dok mi nije skuvala aj sa medom - veoma jak, to je ponosno napomenula. Ukus mu je, pre svega, bio nesnosno sladak. Izabrala je meavinu lekovitog domaeg bilja tako je, barem, tvrdila kutija. Prinela mi je da mi je pokae. Prepoznao sam naziv fabrike. Jednom davno, dok sam beao, proao sam pored nje i zaustavio me je miris koji je dopirao iz ogromnog hangara koji su upravo zatvarali. Saekao sam da radnici parkiraju viljukar i odu. A onda sam se uzverao uz ogradu, obio vrata i zavukao se meu vree sa zainima. Zabio sam se meu mirise koje nikada ranije nisam poznavao i koje su nam u sirotitu obilato uskraivali. Pre nego to zaspim dobro znam da se pripremim kada da se probudim. Sklopim oi i zamislim nijansu svetlosti koja treba da me probudi. Od prvog plavetnila do potpunog jutra. Spavanje meu mirisnim zainima je tada po prvi i poslednji put zavaralo moj unutranji budilnik. Zaspao sam. Probudili su me tek policajci. Jedva. Popio sam aj, junaki, znajui da ga ne mogu izbei. Zato sam ga, jednostavno, progutao. Potcenio sam njegovu toplotu i opekao se. Ustao sam u nameri da... Nije vano, ve me je vratila natrag. Opet aj, opet jak kao i prethodni. Klimanjem glave morao sam da obeam da se neu pomerati sve dok ne skuva ruak. Ionako me je oekivala i pristavila je za dvoje. Sedeo sam i oajno gledao pred sebe. Bio sam zbunjen. Oigledno je moju runou doivela kao neku vrstu bolesti, kao neto to moe da izlei dobar domai aj sa medom i nepomino sedenje. Odnosi se prema meni kao prema nekom slabiu, a, u stvari, jednom jedinom rukom bih mogao da je prelomim napola! ta e uiniti kada bude zakljuila da od ajeva ne mogu da ozdravim? Verovatno je, zahvaljujui svojoj zabludi, bila jedina osoba koja me je ikada ljubazno primila. I time me razoruala. Ali... to sam vie mozgao, to mi je vie padalo na pamet jedno jedino objanjenje - sigurno nije ba pametna. Sve mi je postalo jasno. Zato ne moe da se seti registracije i samo ogranien ovek bi mogao da govori ono to sam morao da sluam dok me je dovodila do stolice i pomagala mi da skinem eir i kaput. Pitala me je: Da vam uzmem eir?" i Da vam uzmem kaput?" i ak: Da vam uzmem pitolj?" Kako e njen ogranieni um uticati na moj zadatak, nisam mogao da zamislim.

Ovog puta sam veoma sporo popio aj, uvajui treinu tenosti do poslednjeg trenutka, za sluaj da donese i treu posudu. Meutim, verovatno je imala samo dve: prvi put mi je sipala aj u keramiki vr, oko kojeg je bila obavijena reljefna maka, a na drugoj dozi je bio maor. Nadao sam se da je zajedno sa moguim polovima ponestalo i posuda. Gledao sam kroz prozor. Mogao sam da vidim samo gornji deo zatitne ograde, a daleko na onoj strani soliter, krunisan velikim rotirajuim mercedesovim" znakom. Hana je zamiljeno meala tenost i angrljala poklopcem, izbegavao sam da pogledam u njenom pravcu. Stan je bio veoma mali, verovatno kasnije podeljen na jo manje prostorije. Na desnoj strani sam kroz pritvorena vrata video deo tua i pod pokriven ljubiastim keramikim ploicama, ija se mustra spajala u ogromnu liniju. Moda rep papagaja? Deli koji sam primetio bio je isuvie mali da bih procenio ta je u pitanju. Levi deo sobe su vetaki smanjili pregradnim zidom. Kroz otvorena vrata sam video neraspremljen krevet od bambusa, iza njega police za knjige u istom stilu i uz njega ormar sa fiokama. I trpezarijski sto je bio od bambusa. Da bi se opremio taj stan poprilian broj pandi je morao da ode u beskunike. Hana je najpre donela tanjire i pribor za jelo, a onda je nasred stola postavila veliki lonac. Drala ga je kuhinjskim rukavicama u obliku srca. Evo, rekla je i paljivo me pogledala, ve je bolje". ta li je mislila pod tim? Skinula je rukavice i sela nasuprot mene: Samo se vi najedite, posle emo da porazgovaramo". Sipala mi je puno neke orbe od udnih kuglica, meavine kukuruza i pasulja, barem sudei po njihovoj boji i ukusu. Mnogo volim leblebije", rekla je. Dogodilo se isto kao i sa ajem. Morao sam da sipam jo dvaput. Ne seam se da sam ikada pojeo toliko, a istovremeno jo uvek bio gladan. Ne, pogrean izraz neutean. Hrana je nunost i sve nunosti treba obaviti brzo. Zato se hranim u Mekdonaldsu". Odem i sednem u ugao, leima okrenut ka ostalim posetiocima. Stolica je takva da ve u prvom trenutku pone da te ulja. Oseaj tzv. fast fuda" ne stvara hrana, ve neudobnost. A onda jo neto to - kao to sam uspeo da ulovim iz delia mnogih razgovora za susednim stolovima ljudi tumae kao obilje. Odvije big mek" i vidi slojeve koji su nagomilani tako da jedva stoje zajedno. Zagrize i mek se raspe. Ne pojede ga, ve ga ulovi meu prstima. Ako nisi dovoljno brz, sve se raspadne. Lukavo. Ma kakvo obilje, samo dizajnerski trik, isti kao i sa stolicama, sve u cilju da bi bre otiao. Da o samim hamburgerima ne govorim: kako da opiem karakteristini meki oseaj nakon ugriza? Kao upljikastost? Ne, kao predaju. Nakon sto hiljada generacija, evolucija je dovela do tog neonskog trenutka, kada nam se hrana po prvi put predaje sama. Mekoom,

lepljivou, jednom samom velikom utehom. Seam se kada sam bio mali: nakon to bih ukrao hleb iz trpezarije, dubio sam sredinu i valjao je u kuglice. Nosio sam ih po depovima, svaki as bih posegao rukom za njima, valjao ih po dlanovima ne bi li ih ovlaio svojim znojem i osveio ih, sve dok ne dobiju ujednaeno smeu i glatku povrinu. Pre ili kasnije bih ih pojeo i oseaj je bio veoma slian Mekdonaldsovom": meka lepljiva uteha. orba od leblebija mi je napunila eludac, ali ne zato da bi me uteila. Oseao sam kao da mi neto nedostaje, i ruak sam zaboravio jo pre nego to je Hana odnela posudu. Neto me je stezalo u i trbuhu i oseao sam se naduto. Recite mi gde ste upoznali Huana? Belo sam je pogledao. ta, uopte se ne poznajete?" Ne? Nikada se niste sreli?" Ne?" Oooo, pa toliko vas je preporuivao. Kao da ste, u najmanju ruku, braa. Mada, pravo da kaem, malo me udi da Huan moe da priuti sebi da plaa vae raune. Je li skupo?" Odmahnuo sam glavom. Jo uvek je ekala na odgovor. Imamo zajednike poznanike... pa... vraam uslugu..." A, napuila je usta, razumljivo. Moram da vam kaem: prvo sam bila odbila, ta e meni telohranitelj. Ali Huan je toliko navaljivao i navaljivao da je na kraju skoro plakao. Onda rekoh sebi, neka se smiri. Ionako mi, zaista, duguje veliku uslugu. Lepo je to to toliko uzima k srcu i hoe da mi uzvrati." Ugledala je mrvicu na stolu, ovlaila pljuvakom jagodicu kaiprsta i posegla njim za mrvicom hleba. Prinela je prst ustima i pojela svoj ulov. Ostaete do suenja?", upitala je. Da. U ponedeljak u vas odvesti u sud." Dobila sam poziv. U devet. Okruni sud." Ustala je i vratila se nosei pepeljaru u obliku koljke. Spustila ju je pred mene. Slobodno moete da puite", rekla je. Odmahnuo sam glavom. Nikada niste?", zanimalo ju je. Opet sam odmahnuo. Ja jesam. Ali sam prestala. Shvatila sam da sve stvari isto miriu kao cigarete. Ubrzo nakon toga sam prestala da zaslaujem i aj, osim onih lekovitih, medom. Svi su imali isti ukus, sladak. Ako pui i jede slatkie, izgubie miris i ukus. To je danas moderno. Sve vie ljudi pokuava da to due vremena preivi upotrebljavajui to manje ula. Odnela je pepeljaru i vratila je na policu. Pratio sam je pogledom. Dolo mi je da od oka obesim vilicu. Ona... ta... no,

Hana Vojik je izrazila moje misli mojim reenicama! Zurio sam u njena lea izbledela majica, udno areno obojena u veim i manjim krugovima, i isprane farmerke. Bele frotirske arape i crvene pliane papue sa pufnom. Oseao sam se kao da me je neko pokrao. Neto to je sasvim moje ona je uzela i prisvojila. Sigurno sluajnost. Slepa kokoka! Ponekad ti maloumni kau neto previe pametno. Moram rei da sam ba srena to ne puite. Mada, ne bih vam to branila, jer ste na svojoj dunosti." Sela je ponovo na stolicu i nekako udno me pogledala. ,Je li vi zaista mislite da neko hoe da me ubije? Da ste videli tog lopova... izgledao je tako... ma, jadnik... Ne znam, vi ionako bolje znate." Iznenada se trgla i poskoila. Joj, vaa torba je jo uvek tamo u oku. Moram da vam oslobodim orman. Branio sam se i branio. Nakon dugog oklevanja je popustila, nekoliko puta premerila prilino splasnut obim torbe, koja zaista nije davala utisak da se u njoj nalazi obilje garderobe. Na kraju sam ipak dobio za sebe celu policu u ormariu koji je stajao u uglu kupatila. Ostavila me je samog da iznad lavaboa sloim pribor za brijanje i etkicu za zube; rezervnu koulju i gae sam ostavio u torbi. 14.00 Izaao sam napolje i zatvorio vrata za sobom. Ubrzo ih je otvorila i gledala me oklevajui. A onda je upitala: Sigurno neete da uete? Zar morate da straarite napolju?" Pravila." Nakon nekoliko sekundi je pogledala kroz pijunku i onda prekontrolisala jo nekoliko puta. Opet je otvorila vrata i ovog puta gurnula napolje stolicu. Seo sam naslonivi se na okvir vrata. Hodnik je bio iznenaujue uzan za tako staru zgradu, tako da ga je stolica od bambusa skoro zabarikadirala po irini. Kolena su mi se otirala o metalne ipke ograde, tako da sam ustao. Ponovo je otvorila vrata. Molim vas... Odmahnuo sam glavom. 14.10 Stvarno ne biste da uete?" Ne bih. 14.20 Stvarno ne?" Zato?" Zamahnula je rukama, nekako udno; jo nikada nisam video sline pokrete. Spojila je rune zglobove kao da su vezani lisicama, a onda je mahnula dlanovima

ka meni. Ne mogu da vam objasnim. Molim vas, verujte mi, i uite unutra." 14.25 OK, OK, objasniu vam. Zbog suseda. Pomislie da sam postala ista ko moja majka. Tako." Opet je malo zamahnula rukama na taj karakteristian nain. Ne mogu da vam objasnim. Dobro, moja mama... voli da eksperimentie... tamo... o, tako..." Jo vie je gestikulirala, a onda zalupila vrata. 14.30 Automat je iskljuivao svetlo, reklo bi se, nakon dva minuta. Ne nosim sat koji je za elektriare obavezan usred posla bi pogledali na sat i rekli, o, 14.30!, dodali po koji komentar i nastavili sa radom. Kada bi tek tako podigli pogled i na trenutak otplovili mislima, bili bi izloeni optuujuim pogledima. I na cigarete su pomiljali iz istog razloga. Ljudsko postojanje sam uvek shvatao kao sklop vrsto prepletenih obiaja, pravila i propisa, uglavnom besmislenih i nepotrebnih, a esto barem za mene - i nedokuivih. Nisam otiao da ponovo upalim svetlo. V olim mrak. Ionako je Hana, s vremena na vreme, pogledala u hodnik i usluno otila da pritisne na prekida. U praznom i osvetljenom hodniku sam se, zbog svoje otkrivenosti, oseao ranjivo. Nedostajale su mi senke. 14.31 Neto me je dodirnulo po glenju. Meko i blago kao vetri. Brzo sam unuo i pruio raskreene prste ka podu. Zgrabio. Stegao. Hrskalo mi je u dlanu, na jednom kraju je procurelo neto sluzasto, tagod da je bilo u pitanju. Hana je otvorila vrata. Iskoraila iz svetlosti. Uputila se kroz hodnik ka prekidau. U desnoj ruci sam primetio neto dlakavo i potpuno zguvano, ostatke malog maka, verovatno. Sakrio sam ih iza lea. Takav sam: brzo reagujem i ne razmiljajui, a onda mi je potrebna itava venost da poistim za sobom. Hana je upalila svetlo, ali nije prestala da grebe oko prekidaa. Tako, osmehnula se, zakaila sam ga ibicom. Neete vie morati da stojite u mraku." 14.32 Na svetlosti sam barem mogao da neometano traim prostor gde da bacim crkotinu. Na kraju sam slomio peat na strujomeru, ubacio je unutra i iz petnih ila se potrudio da prikrijem tragove svoje provale. 14.41 Nisam eleo da uem u stan, uprkos ponovnoj molbi. 15.05

Zauo sam korake po stepenicama. Ustao sam sa stolice i gurnuo je sasvim uza zid. Koraci su zvuali udno, kao da mile, fuljaju se. Napeo sam se u pripremljenosti i savio prste u kande. Setio se, i spustio ruku na drku pitolja pod sakoom. Prolo je puno vremena, pre nego to je na vrh stepenita doklizala starica. Najpre sam ugledao pletenu belu kapicu, koja je moda bila moderna u prolom veku, ali nikada nije bila elegantna, pa koatu ruku koja se pomerala po ogradi, a onda siuno telo u crnom kaputu. inilo se da me nije primetila. Preko leve podlaktice je imala okaen ceger iz koga je virio previe dugaak, u celofan uvijen perun. Odahnula je zakoraivi na ravno, triput je ispustila dubok izdah iz plua i jedva ga vratila natrag, a onda nastavila put. Kada se zatekla preda mnom, zaustavila se i poela da pretura po cegeru. Za svaki sluaj desnu ruku sam i dalje drao na pitolju, a levu opruio, kako bih telo pred sobom mogao da zgrabim i rastrgnem ukoliko to bude bilo potrebno. ena je izvukla ruku iz cegera i spustila mi neto siuno na dlan. A onda je polako otila dalje. Pogledao sam u ruku. Dobio sam najmanji mogui novi. Starica je dopuzala na vrh stepenica, zaustavila se i poela da uti neto sebi u bradu: Mac... mac... mac... Makice... Mac... mac... Okretala se od zida ka ogradi i opet natrag, ali ne zbog toga da bi prestala tatakati... ivcirala me je. Otiao sam do prekidaa, izvukao ibicu, vratio se do stana i pozvonio. Odmah je otvorila. 15.15 Da, ljubazna gospoa", rekla je Hana, nekada je bila ba priljiva. A onda je poela da zaboravlja rei. Poslednji put sam je sluajno videla u prodavnici. Kada je dola na red kod mesara, pokuala je da narui: neto za rei.... Mesar ju je samo belo gledao. Gospoa Vilma je znala da nije dobro rekla, postala je nervozna, pokuala je ponovo: Neto za sei.... Ve sam htela da se proderem da hoe neto za peenje, pa mi je bilo ao. Nisam elela da je osramotim. Taj glupavi mesar nikako nije mogao da shvati, dok gospoa nije konano nala pravu re. Grozno. Kako je to mogue?!" Meni nije bilo udno. Da mesar zna sa reima, verovatno se ne bi druio sa ivotinjama u njihovim poslednjim trenucima. 15.20 Hana me je nekako udno gledala. Opet smo sedeli za kuhinjskim stolom. Znate", rekla je, udno se oseam. Kada vidim va pitolj... malo mi je grozno... kao da sam u nekom filmu... Jo nikada nisam bila sa policajcem... hou rei uvarem, tako... mislim, nikad me niko nije uvao. Kako da se ponaam?" Slegao sam ramenima: Normalno." Aha, e, onda bih da malo odspavam. Kao i svake nedelje popodne. U redu?"

15.30 Spavaa soba je gledala na raskrsnicu kojom je upravo skretao gradski autobus. Nedeljno raspoloeni semafori su treperili utim svetlom. Po vazduhu je prtalo sitno belo trunje, moda ostaci zaleenog snega ili kakvog smea, nikada ne zna. Obeala mi je da se do suenja nee pribliavati prozorima i da do sledee nedelje nee podizati roletne. kripale su i teko se pomerile. Povrh svega nisu mogle da se potpuno spoje i kroz njihove pukotine je promicala svetlost. Oigledno ih nikada nije upotrebljavala. Ipak, inilo mi se da je bezbednije ako je staklo pokriveno. Vrata spavae sobe su se zatvarala iznutra, tako da ih je, dok sam izlazio iz prostorije, automatski povukla za mnom. Zauo sam nekoliko koraka koji se udaljavaju, a onda se zaustavila i vratila. Predah, a onda brzo okretanje kljua. Koraci, kripanje kreveta, nita vie. Ponovo sam priao prozoru. Iznad mercedesove" zvezde su se tamnili visoki oblaci. Za obilazak stana mi je bilo dovoljno samo nekoliko pokreta nogu. Na poliici su stajali flaa viskija, nekakav Baileys" i travarica. Pored njih nekoliko slika, jedna uokvirena. Nikakvog mukarca. Pogledao sam paljivije. Starija ena, slinih crta lica kao u Hane. Verovatno mama. U dugoj indijskoj haljini, sa cveem u kosi. Na drugoj zimi, u pletenoj indijskoj haljini, sa kapom na glavi. A na kapi cvet. Na nekoliko fotografija je bila Hana ispred nekakve udno sjajne stene. Verovatno je bio u pitanju hromirani metal. Na jednoj se probijala kroz vodu, a u pozadini zalazak sunca. U stvari, od nje je ostala samo senka. Ponovo sam pogledao sliku u hromiranom ramu: Hana V ojik, nasmejana, sigurno ve prevalila treu deceniju, prve sitne bore pod oima. Na toj slici jo uvek nema podonjake, a sada ih ve ima. Moda e joj spavanje dobro doi. Za pedalj via od mene, srednje grae, na slici obuena u nekakav udan kostim, koji je moda najsliniji uniformi koju nose stjuardese. Kosa smea, do ramena. Na licu nikakve minke. Blage pegice na obrazima, smee oi. ivee do sledeeg ponedeljka, a ta e biti sa njom nakon toga, nije me briga. 15.34 Opet sam se proetao kroz ceo stan, ukljuujui i kupatilo. Kada sam uao unutra i video da je daska vece-olje sputena, prvi put mi je zaista palo na pamet da je Hana ensko. Tek u kupatilu mi je to postalo jasno. Postao sam svestan toga da sam odrastao u strogo mukom drutvu: daske moje mladosti nikada nisu bile sputene. Nijednom. Uglavnom ih uopte nije ni bilo. Ispiao sam se i nisam zaboravio da ponovo spustim dasku, taj najvei simbol enskosti. Prilino sumnjiavo sam razgledao tu-kabinu od mutnog stakla, u koju mi se uinilo da u jedva ui. Biu slian uspravljenoj konzervisanoj sardini. Vratio sam se u dnevnu sobu. Neprestano sam sputao desnu ruku na slubenu futrolu i sloio se sa Hanom; i sam sam se neprijatno oseao sa orujem. Otiao sam do iviluka kraj ulaznih vrata i premestio pitolj u dep sakoa, a futrolu

otkopao i u kupatilu je gurnuo na dno torbe. Opet sam se etao u krug i stalno mi je neto smetalo. to se tie prostora, nije bilo mnogo toga to bi imao da pregledam, a predmete bih mogao da popisujem do u beskraj. Svuda ih je bilo na gomile. Zbog ega bi neko imao potrebu da skuplja oko sebe toliko triarija? Drvenu lakiranu papigu? Razvuenu flau koka-kole, jo uvek punu? Je li to ovek koji ne zna rei ne? Konano sam pronaao izvor smetnji. Radio! Sve vreme je bio upaljen. Skala je bila podeena na stanici sa koje je neprestano dopirala lagana muzika, i zato mi nisu zasmetali glasovi spikera i napadne reklame. Stanica se borila za svoje sluaoce putanjem muzike koju niko ne primeuje, koja nikoga ne dodiruje i ne uznemirava. Opstajali su pomou mimikrije, maskirani u nita. Poeo sam da traim dugme za iskljuivanje i postajao grozniavo nestrpljiv jer ga nikako nisam mogao nai. Glava mi se trgla ka levom ramenu. Ne podnosim protivljenje. Na kraju sam problem reio brzo i efikasno. Izvukao sam utinicu. Konano, tiina. I u sirotitu je uvek svirao radio i bio kriv za jedan od mojih eih napada grizenja. Duga je to pria: itao sam o sahrani Kristine, poljske kraljice, za koju je Bah napisao kantatu i svirao je na orguljama. Narod je plakao. Spustio sam knjigu i zamislio se. Postao sam svestan kako me neprestano i odasvud prati muzika. Skoro svaki stanar je imao svoj prenosnik zvuka i svaki ga je putao do daske. U svim prostorijama su bili postavljeni zvunici, naelno za obavetenja, a tokom odmora su nas zasipali kantri-pesmicama. Usamljeni kauboji su jahali na usamljenim konjima preko usamljenih pustinja - s obzirom na prenatrpanost sirotita nije udno to mi je kantri zvuao lano i da ga nikada nisam voleo. Metalne gitare su plakale, peva je mjaukao, hor je jecao ali nikada nisam video da su i jednom jedinom sluaocu zasuzile oi. Je li narod tada plakao zbog kraljice, koju, sigurno, nikada nije video svojim oima? Takoe, nije pisalo da su prethodno plakali, ve iskljuivo tokom Bahovog sviranja. Pitao sam se kako, do avola, i ta je svirao taj Bah? Nije bilo teko saznati. U internoj biblioteci smo imali audio-odeljenje, za koje su nam lanovi Rotari kluba poklonili lepu zbirku kaseta klasine muzike. Korisnici su prve pozajmljene primerke odmah presnimili, nakon ega je uprava odluila da postupa sa zbirkom onako kako je to primereno klasicima zakljuali su je u staklene vitrine, a kljueve su izgubili. Svoj vokmen sam kao i svi - dobio za Novu godinu, verovatno iz skladita Karitasa ili Crvenog krsta. Malo je falilo da se raspadne, drali su ga samo debeli povezi selotejpa, koji su ve poteno obrubile grumuljice prljavtine. Nisam ga upotrebljavao i, s obzirom na to da je bio dovoljno neugledan, niko mi ga nije ukrao. Otiao sam u biblioteku. Bibliotekar je, kao i svi, imao loe miljenje o meni, iako je bio jedini koji je mogao da ne obrati panju na mene. Istina, knjige sam uzimao po redu, na decimetre, od police do police, sa leva na desno, to za njega nije mogao biti znak ozbiljnog itanja, ve samo bezopasna budalatina. Rekli su mu da ih samo listam i ak drim naopako. Nijednu nisam unitio, nikada

nisam zakasnio sa vraanjem, i zato sam ih i dalje dobijao. Bio sam, eto, posebna vrsta bezopasnog tupana i kotalo ga je najmanje energije da se bavi mnome. Prvih godina bi neku knjigu prokomentarisao reima Nee ti to razumeti", ali predano i dugotrajno slubovanje mu je osiromailo renik i volju za davanjem saveta. I sam je bio objavio roman, a kada je doao na red da ga proitam, dao mi ga je, bez i najmanje promene u izrazu lica. Neke knjige su dobre, druge nikakve, ova je bila hiljadu prva; takve piu oni koju su prethodno proitali hiljadu i zbog toga nisu imali vremena da ive. A Baha, e, njega sam maznuo. Motao sam se ispred pranjave uspravne vitrine, koja je na vrhu bila zakljuana najjednostavnijom kljuaonicom. Svako u ustanovi bi znao da je otkljua, zato su joj poverili da uva pravu robu. Praina mi se lepila za prste i uskovitlala se onda kada sam pomerio nosa. Saekao sam da bibliotekar ude u susednu prostoriju, da povraa ili ak da umre toliko je bio zelen u licu a onda sam pokupio kasetu. Broj kantate koji sam pronaao nije bio onaj koji sam traio, ali je bio dovoljno blizu. Posluie ve nekako. Otiao sam u klozet, zakljuao se i presluao kasetu. Ne, nisam plakao, ali me je zbunila. Putao sam je iznova i iznova. itavih mesec dana sam presedeo na klozetskoj olji. kolski drugovi su to primetili. Nalepili su mi nadimak Veliki Drka. Ali nikada nisu smeli da provire preko zida ili preko vrata. Bah me je impresionirao. U ustanovi sam, naime, bio zatvoren zajedno sa ogranienim brojem ogranienih ljudi. Uz Baha sam prvi put doao u dodir sa umom, za koji sam se uplaio da me prevazilazi, da ga ne mogu potpuno shvatiti. A to mi je i te kako bilo potrebno, to me je uravnoteilo, jer me je jo ranije poela da hvata prepotentnost. Proitao sam ve toliko knjiga i nije bilo autora koga ne bih bio sposoban da pratim jo gore, nekakve kvazi filozofe, veoma cenjene, barem sudei po blebetanju na omotu, brzo sam zanemario kao zadnja naklapala. Opet, one druge su oseanja toliko utukla, prikovala ih za tlo i suzila im vidike da je bilo muno zavirivati u njihov svet. Ili... moda je svoje uinila muzika kao medij? Pisci nemaju ta da skrivaju, sve je zapisano na papiru; orua i trikovi kompozitorske profesije su mi bili potpuno nepoznati. Baha nisam mogao da pratim; kopao sam po njemu, kao to pas rije trudei se da dopre do zakopane kosti. Svaki put mi se otkrivalo neto novo, a ono to sam poslednje pronaao, potreslo me je. Kako smo samo bili slini - Bah nema nikakve veze sa oseanjima. Samo razum, nita drugo. Otkrio sam dragocenost, ali nisam uspeo da reim zagonetku. Zato je narod plakao? Zar moe isti prikaz uma bilo koga dovesti do plaa? Sigurno ne. A nekada, 1727. godine? Mozgao sam i mozgao. Tada nisu imali radio, vokmene, gramofone i sline izvore instant muzike. Pokuao sam da zamislim tiinu. Samo zvuke prirode. Ne sluati muziku? Ne samo minut, ve garantovano cele nedelje, a onda, u nedelju, misa. Ko je svirao? Lokalni muziar, verovatno loe i kripavo. A ipak, kako je zvualo nakon duge tiine? A onda, umre kraljica i doe Bah. Nakon godina i godina posta, iznenada - majstor. Koliko esto umiru vladarke? Bah

odsvira misu, prati ga uvezeni orkestar, pevaju najbolji pevai koje moe da kupi vlast. Kako je zvualo? Ne sama muzika, nju moemo da sluamo i dan-danas danas je nestalo neto drugo, nego razlika izmeu tiine i muzike. Muzika vie nije poklon, praznik. Pokuao sam da zamislim sve to. Nije ilo. Zakljuio sam da je muzika svuda, i, poto je svuda, od nje nije ostalo nita drugo osim smea. Ako eli da prodre svuda, mora da bude jednostavna, povrna i plitka. Mora da se pravi da cilja na oseanja, a istovremeno ne sme da bude ozbiljna, jer bi onda svi samo plakali ili se smejali ili kako god. Svakodnevica bi zastala. eleo sam da otkrijem kako su muziku sluali pre mnogo vekova, pa mi je zato bila potrebna tiina. Jebe mu mater, gde da je naem u javnoj ustanovi? Te noi, neki neznanac je pokvario est tranzistora koji su pripadali stanarima sirotita. Sledee noi jo tri. Uveli su strae, ali bezuspeno. Ovog puta, pet kasetofona i jedan radio. Sledee noi su se oprostili od sveta jo i preostali aparati osim vokmena, i ozvuenje je pretrpelo tragian kvar. Jutro je bilo sasvim drugaije, a sigurno sam bio jedini koji je znao zato. Ostali su se muvali tamo-amo, ne shvatajui razlog. Nagaali su da je krivo vreme! Istezali su vratove kao da su od gume i otkrivali razne vrste oblaka i ak pokuavali da ih imenuju. Promena je isto uticala i na jedne i na druge, i na pitomce i na uitelje. ak i oni su se neprestano muvali naokolo i lupali jo vie u prazno nego inae. Pre ili kasnije e shvatiti, ali bie dovoljno barem prepodne tiine, pre nego to se iskradem u vece i krenem da sluam Baha. Prvi as smo imali fiziko. Zazvonilo je dok smo trali poslednje krugove uz ogradu. Video sam kako jedan od uitelja odlazi na parking. Odvezao je auto unutra, parkirao ga uz zgradu i iroko otvorio vrata. Odvrnuo je radio do daske. Pitomci su propratili spasioca pljeskanjem. Na prozorima se pojavilo nekoliko odobravajuih glava uitelja i mahanjem pozdravilo heroja koji ih je oslobodio tiine. Ono to sada priam iznajmljenim gospoicama je ista la. Moj napad nikada ne dolazi nenajavljeno, ve uvek kada naletim na prepreku. Kada se plan izjalovi i kada se uhvatim u kotac sa uticajima koji su van moje kontrole. Neki aci su poeli da skakuu u ritmu, a meni se brada trgla ulevo. Napao sam samog sebe. 17.04 Odvojio sam dosta vremena za temeljno brijanje. Bilo bi lepo kada bi Hana svakog popodneva spavala, tako da bih izbegao iuavanje zbog mog brijanja dva ili tri puta dnevno. 17.43 Iz spavae sobe sam zauo zevanje i kripu kreveta. Pustio sam radio.

17.47 Otila je u kupatilo. uo sam um mokrenja, pranja ruku, a onda umivanja lica i trljanja zuba. Uzeo sam mobilni i okrenuo Maestrov broj. Toni se potrudio i sauvao ga u svom imeniku. Oigledno je smatrao da sam previe glup i da ne umem da bez greke ukucam devet brojeva. Hvala mu. Toni je bio jedan od onih, koji se prema mobilnom telefonu odnose egzibicionistiki: stalno ga je pokazivao, gladio, razgledao, prouavao njegov sastav i ponekad bi ga ak i upotrebio. Kako god bilo, namerno sam ukucao brojeve. Zazvonilo je dvaput, telefon je poeo da odbrojava sekunde do uspostavljanja veze, ali nita se nije ulo. Nisu mi rekli ta da kaem, pa zato nisam komplikovao. Ja sam, rekao sam, sve je u redu. Klik, zaulo se u slualici. Verovatno nisam govorio sa Maestrom, a ni sa Tonijem, jer bih sigurno uo mljackanje akalice po ustima. Ili moda ne bih? 18.10 Sigurno je primetila da vie ne nosim futrolu za pitolj, ali ipak nije komentarisala. Ali je zato, nakon kraeg oklevanja, ipak predloila: Ako u da ivim ove nedelje normalno... onda... mislila sam da odem u bioskop". 18.18 Na putu do autobuske stanice sam se navikavao na svoju novu ulogu. Hanu sam pustio pola koraka ispred sebe. Najpre se nekoliko puta zaustavila i saekala me. Svaki put sam joj dao znak da nastavi dalje. Polako se predavala poslovnim tajnama iz ivota i dela telohranitelja. Hladnoa me je oslobodila radoznalih pogleda. Na ulici nije bilo skoro nikoga. Samo jednom je neki pokisli tip retke kose provirio iz peep show-a pored kojeg smo upravo prolazili, onjuio vazduh i odmah se povukao. Na ulicama nije bilo puno vozila. Sa one strane ograde buka je dopirala jedino iz pravca grada. Za sobom smo ostavljali oblaie daha i Hana je nekoliko puta zadrhtala, uprkos kaputu od kamilje dlake, alu, rukavicama i okruglom, iznoenom eiru od nekog materijala slinom pliu. Zaustavili smo se na autobuskoj stanici kraj metalnog stuba, na ijem vrhu je bio broj linije na vrhu i ekali. Hana je jo nekoliko puta zadrhtala i muklo promrmljala Brrrrrrrr. Nakon nekoliko minuta su na stanicu doli neki klinci. Oboje u pilotskoreperskim jaknama, arenim pantalonama i tenisicama, koje im je prodao osiromaeni astronaut. Pribijali su se jedno uz drugo i kikotali se. Moralo je da se desi: klinka me je primetila i povukla svog pratioca za rukav. u-u-u-u.

Kriom su pogledali ka meni i nekoliko puta se skoro uguili od smeha. Hana je duvala u prste u rukavicama i gledala u pravcu odakle bi trebalo da doe autobus. Nije ga bilo na vidiku. Koraknuo sam napred, ne bih li se odvojio od nje. Time sam se jo vie izloio pogledima. Okrenuo sam se u suprotnom pravcu i zurio u praznu ulicu. Oko svetiljki i nad neonskim natpisima je ponovo lebdelo sitno belo trunje. Klinac mi se skoro sasvim pribliio, popeo se na prste kao da proverava broj na vrhu stuba koji je bio druga najvia stvar u okolini, ukoliko se izuzme rotirajui mercedesov" znak. U sutini je samo eleo da mi proviri preko ramena. Napadno me je gledao, a onda otrao da svojoj pratiteljki podnese izvetaj. Usledio je novi talas kikota, propraen sa nekoliko usklika neverice. Hana se ve propinjala na prste, ali, oigledno, nije bila u pitanju epidemija. Samo je elela da prva ugleda vozilo, iako je ulica bila potpuno ravna i skretala je jo pre nego to bi iskrivljenost zemlje mogla doi do izraza. Klinci od dvanaest do esnaest godina su moj problem. Mlai su jo uvek previe pod uticajem bajki i meaju me sa osobom iz njih, koju radije ne bi poblie upoznali. A u pubertetu je vaan samo izgled. Bubuljica na licu moe da ti uniti karijeru i venu ljubav. Zato e me, sigurno, uvek primetiti. Istovremeno ih bonton i svakodnevica jo uvek nisu dobili u ake i mogu da priute sebi komentar ili izazivanje. Jo uvek nisu iskusili da radoznalost donosi probleme i da je najbolje gledati svoja posla. Puni su oseanja vie vrednosti, poput ementaler sira: spolja ogroman, a iznutra sav upljikast. Kada konano naiu na primerak, u odnosu na koga se oseaju superiorno, podivljaju od obesnosti. Koliko godina sam samo proveo zatvoren sa takvim tipovima i gledao ih, i vie od toga - iskusio ih. Svoje tadanje kolske drugove sam krotio pomou sile i ispada, pa zato nisu smeli da mi se priblie. Pubertetlije koje samo sluajno prolaze to ne znaju. Realista sam: znam, mogao bih da rastrgnem svakoga ko mi se nae na putu. Ali, ubrzo bih opet zavrio tamo gde sam ve bio i gde mi nije prijalo: u ludnici. Krenuli su da me razgledaju. Devojka je malo zaostajala, ali to se samo tako inilo. Uprkos svojoj mladosti, ve je znala kakvu ulogu mora da igra u slinim situacijama. Oi su joj gorele od radoznalosti i nije bilo potrebno da je neko preterano nagovara. Pogledao sam Hanu. Krenula je ka autobusu, zaustavila se kraj ute crte u poetku stanice i cupkala u mestu. Pogledaj, nevidljivi ovek, rekao je klinac svojoj pratiteljki. Klinka se skoro zacenila od smeha. Morali su da se nagnu nada mnom, toliko visoki su bili. Zbog podignute kragne i sputenog oboda eira nisu mogli mnogo toga da vide. Frajer je pruio ruku, elei da mi otkrije lice. Trgnuo sam se. Zubi su udarili jedni o druge. Zakrgutali su u nameri da krenu da delju. NE! NE! Moram da se savladam, ne smem da ostavim Hanu samu. Brzo sam se okrenuo. Klinci su se, kikoui se, sklonili ka oznaci stanice. Dug smeh. Opet gurkanje laktovima, pripremanje na novo razgledanje. Leinari.

Hana se okrenula i krenula natrag. Bez autobusa. Iza nje sam ugledao mercedes" krem boje sa tablicom TAXI i oznakom SLOBODNO. V oza je usporio, izazivaki se spremajui da proe pored ljudi koji su ekali na mrazu. Uinio sam neto to nisam nikada pre. Podigao sam desnu ruku, priao rubu stanice, zgrabio Hanu za lakat i gurnuo je kroz zadnja vrata u taksi. Rekla je naziv pozorita i krenuli smo. Klinci su do poslednjeg trenutka pruali vratove za autom, za predstavom koja je otputovala. 18.21 Dobra ideja", zadovoljno je zakljuila Hana, polako udahnuvi toplu unutranjost taksija, malo ustajalu, sa blagim vonjem donjeg vea i cigareta. Taksisti su oigledno zabranili puenje u kolima, tako da su ostaci dima dolazili od spolja. Ili se taksista tokom pauze naginjao kroz otvoreni prozor. uurio sam se u uglu, van domaaja ogledalceta pod kojim se na velikoj brojanici klatila figurica Marije iz Gvadalupe. Poreklo Svete majke nije odalo moje znanje, ve ploica pod modroplavom haljinicom. Mali, zdepasti taksista bakarne puti vozio je po pustim avenijama prilino ivahno, pa je zato izgledalo kao da sirotica Marija, koja visi na vealima, vozau slui kao upozorenje, a putnicama kao poslednja uteha. U autobusu ili u metrou ne mogu tako dobro da vas titim", rekao sam Hani, voziemo se taksijem". Hoe li to Huan morati da plati? Odmahnuo sam glavom. Firma". iroko se osmehnula. 18.25 Taksijem sam se, po sopstvenoj elji, vozio po prvi put. Lep oseaj. 18.35 Raun?" rekla je Hana. A?" Za firmu..." Shvatio sam. Posluao sam je i od vozaa zahtevao potvrdu. Shvatio da malo bolje moram da se uivim u ponaanje i oseanja nekoga slubenog lica. 18.37 Ispred bioskopa su drhtali samo maloletni parovi, sudei po odei nekakve klonirane varijante ono dvoje klinaca sa autobuske stanice. Nekoliko slinih primeraka je punilo oblinji Mekdonalds", a drugi su se probijali ka kiosku, u kojem je brkati Turin sekao komadie kebaba i podgrevao ih u mikrotalasnoj penici. Hana nije prihvatila ponudu moje firme i otila je da kupi ulaznice sopstvenim novcem.

Iz podzemne eleznice je izmileo pijanac, jedva se drei na nogama. Na samom vrhu se spotakao i otkotrljao se natrag u dubinu. 19.04 Zadravao sam Hanu da ne ue unutra dok ne pone predstava. Uli smo po mraku. Dvorana je bila skoro prazna. Nekoliko minuta nakon nas ula je jedna ne ba tako mlada ena. Na platnu u pozadini je ionako izgledala kao senovita lutka deformisana, rastezala se u irinu umesto u visinu. Dvaput sam morao da je osmotrim; zaista je bila toliko prsata da sam se ba uplaio. Na svu sreu je sela, a ne legla na stolicu preda mnom, tako da sam mogao da vidim preko nje. 21.32 Filmovi su danas dui nego onda kada su nas iz sirotita, jednom meseno, vodili u bioskop. Ali istina je i to da se kinooperateru tada uvek urilo, i da je obavio svoj posao u sat i po, nezavisno od duine filma. Nakon toga vie nikada nisam bio u bioskopu. Ako je knjievnost postala kurva na poziv, onda je film poslednja ofucana uliarka, koja na svaki nain eli da te uslui. Nakon nekoliko minuta shvatio sam da za sve te godine odsustva nita nisam propustio. Holivud jo uvek pravi filmove za moje kolege iz sirotita. Moda bi neko trebalo da ih obavesti da su ve ostarili. Da, znam, ionako su se pojavili novi, slini njima. Nikada ih ne zafali. Setio sam se Hanine izjave o ljudima koji se trude da upotrebljavaju to manje ula. Razljutilo me je - to je trebalo da sam izmislim. Kriom sam pogledao ulevo. Hana se naginjala napred i puila usne u O. Muzika je grunula, zagrmelo je. Smirivi se, Hana se zavalila natrag u stolicu sa olakanjem i oblikovala usne u A. Zaista nije ba pri sebi. Pria mi o guenju ula, a onda naseda na film koji je za ulo vida ono to su cigarete za ulo mirisa i eer za ulo ukusa. Pomislio sam, na svu sreu sedimo u zadnjem redu. Zaudio sam se - poloaj sam zaista izabrao, jer mi se inilo da je najbezbedniji, a to nije vie imalo veze sa ubicama. Nisam se osvrtao zbog njih, ve sam se pitao da moda ko ne primeuje Hanino njihanje. I podsmeva mi se, kakvu to pratiteljku imam. Zadrhtao sam. Zar je mogue da sam bolesno osetljiv na tua miljenja? Zar moji problemi... Pokuao sam na silu da se priberem, da se posvetim filmu. Gledao sam migoljenje svetlosti i senke pred sobom i trudio se da pronaem reenje u akademskom razmiljanju. Tako, u starim hronikama vrvi od ljudi koji su videli anele, duhove, aveti i ta ve ne. Ta eterina bia, igra svetlosti i senke, ljudskim masama su se neprestano javljala do poetka dvadesetog veka. A onda su nestala preko noi. Da, izmiljen je bioskop. Odjednom je svako mogao da vidi prozirna bia, samo kartu je morao da plati. Aveti su se komercijalizovale i postale deo industrije zabave. Jo uvek ima ljudi koji ih vide i van bioskopa, ali su veoma retki i odmah ih hospitalizuju. Zvualo je lano, iako sam nesumnjivo dotakao sutinu. Hana me je potpuno

pomela. O, izdahnula je potpuno se uspravivi na seditu, pre nego to se ponovo spustila na naslon. 22.03 Na ulaznim vratima Haninog stana bila je zakaena podsetnica. Najpre sam, na trenutak, pomislio da sam opet naleteo na akalicu. Hana je razgledala papir otvarajui vrata. Inspektor Kurt, odeljenje za organizovani kriminal." Zaustavila se, podigla obrve i pogledala me: Ba sam ponosna, kao neki Kum, rekla je i dodala: Samo, ta bi od mene hteo inspektor sa tog podruja, kada jo ni svoj ivot ne znam da organizujem, a kamoli kriminal? Mislite li da treba da ga pozovem?" Zar nita ne pie? Ne, pogledajte." Zaista nije nita pisalo. Malo je kasno", oklevala je, ali... moda ima noni posao. Je li inspektori rade i nou?" Nisam znao. Kriom sam pretpostavljao da je podsetnica bila namenjena pre meni, kao upozorenje, nego Hani kao poziv. 22.05 Pretraivao sam stan, a Hana je otila do telefona i ukucala brojeve sa podsetnice. Inspektora nije bilo. Ostavila mu je poruku i veoma razgovetno, slovo po slovo, sricala svoje prezime. Otrala je do radijatora i obe ruke prislonila na njega. Kada sam zavrio sa obilaskom, rekla mi je da se sam posluim iz friidera ako sam gladan, a onda je otila u spavau sobu. Lupala je neim i nekoliko puta poluglasno opsovala. Sputao sam roletne u glavnoj prostoriji - proputale su svetlost kao i one u spavaoj sobi - i za kraj jo bacio pogled na ulicu. Na krovu be-em-veovog automobila vrteo se tanak sloj svee napadalog snega. Pahulje su polako postajale sve vee i gue. Na ploniku je na par stopala ve nestajao, a drugih tragova nije bilo. Hana je iz spavae sobe donela televizor, jedva uspevajui da ulovi ravnoteu. Uzeo sam ga iz njenih ruku i ekao dok je sklanjala sitnice sa vrha ormaria u uglu. Oprostite... jo malo... je li teko? Odmah u... Nije bilo teko. Hana se odnosila prema meni kao da me do sada uopte nije dobro videla. Parkirao sam televizor, dok je ona objanjavala: Ve godinu dana ivim sama, pa sam odnela TV u svoju spavau." Nekako tuno je slegnula ramenima. Kada u ponedeljak budete odlazili, hoete li mi pomoi da ga vratim na mesto?"

Da. 22.21 Gledali smo televiziju, ne iskljuivi radio. Nisam hteo da budem nametljiv i da joj skrenem panju na to. Vie uopte nije primeivala muziku. Pogasila je sva svetla, osim male lampe nad radnom povrinom u kuhinji. Postali smo treperavo plaviasti, a potom i ukasti, kada je Hana otila do friidera, sagnula se i uvukla gornji deo tela u njega. Neto je preturala po njemu, a onda uzdahnula: Ionako ne smem... Na kraju je sa police kuhinjskog ormana izvukla omot vakae gume i odvila ploicu. Savila ju je u rolnicu slinu puevoj kuici i stavila je u usta. Dobra je za karijes", bespotrebno se izvinila i ponovo sela. Zgrabila je daljinski upravlja i poela da menja kanale. A onda je postala svesna da nije sama, izvinila mi se, i kada sam joj rekao da mi ne smeta, nastavila je da lista svih devedeset i devet. Bilo je to ovako: - kondor je ptica sa prenikom krila 3,23 metra, koja klik - ministar spoljnih poslova Malezije, gospodin -klik - holesterol teti zdravlju, zato -klik - ak 432O sastavnih delova klik A onda se i u meni dogodio klik": gledao sam univerzitetsku studiju savremenog doba. Ma kakvu univerzitetsku studiju doktorat! Nabadanje istrgnutih komadia nevanih informacija bila je priprema za saradnju na vrhunskom takmienju najpametnijih ljudi sveta, u najveem dostignuu pedagogije u kvizu. Koliko su duga krila kondora? Kur moj, ko je uopte ikada video tog kondora? Ko je ministar spoljnih poslova Malezije? ta teti zdravlju? Koja maina ima 4320 sastavnih delova? To je to. Ljudi sede, nabadaju i upkaju bezvezne informacije, oseaju kao da su odjednom bogatiji i pametniji, fali im jo samo poligon za dokaz. Ponudi im ga, naravno, televizija, koja im i omoguava takvo obrazovanje. I time se zatvara krug. Kau da je informacija novac. Recite to na blagajni svoje lokalne samoposluge. U srednjem veku najpametniji ljudi iz celog sveta su putovali jednom godinje u Pariz, gde su pred navijakom publikom odmeravali svoje snage u teolokim raspravama. Neprimereno rasprava traje previe dugo, i, ako je se samo dotakne, nema nikakvog smisla. Poto tee od poetka do kraja, u njoj nema mesta za reklame o, recimo, tamponima, pelenama ili, verovatno, najboljem pivu na svetu. A jo se ni jedini mogui sponzor teolokih rasprava nekako dugo nije javio pa neki misle da ak uopte ne postoji. Ponekad mi se ba zgadi sopstveno moralisanje. Jo vie kada se pretvori u filozofiranje - ili je, moda, oboje nerazdvojno? Sa druge Strane, zar nije moral neto lepo? Moda ak i najvii stepen oholosti? Kada zna kako sve mora biti, i to svima i kae.

22.32 Hana se opet vrckala ispred friidera i spopala me je bolna erekcija. Brzo sam se sklonio u vece i drkao. Na svu sreu, televizor i radio su bili glasniji od zvukova koje sam isputao, tako da sam mogao da vrsto povuem. Nemam nikakvih problema sa svojom seksualnou. Moj recept je sasvim jednostavan: sperma je, naime, telesna izluevina, kao urin ili izmet. Ne moe do u beskraj zadravati u sebi nijedno od njih; to ih vie zadrava, to ima vee probleme. Kada me stigne, odem da se ispraznim. Jednostavno. Znam, neki od zadravanja svojih izluevina prave karijeru. A ipak, kako smeno bi bilo sluati o palom pustinjaku, koji nije mokrio pedeset i pet dana, pre nego to je podlegao iskuenju, ili o obeanju novih rukopoloenika da nee obavljati veliku nudu? emu, dakle, karijera zadravanja sperme? Zar i ona nije isto glupava? Tajna uravnoteenog ivota je u usputnom izluivanju; sva naa psiha ima samo taj cilj da nam to omogui. Oigledno je prirodnu ravnoteu unitila civilizacija (ili da kaem kultura?) alias aice tipova, koji ele da imaju monopol nad izluivanjem ko ga savlada, taj vlada svetom. Prvi korak do vlasti je buenje oseanja krivice i stvaranje vetakih problema. 23.45 Hana je konano otila u spavau sobu i dvaput se zakljuala. Pre nego to je odluila da se konano premesti u susednu prostoriju, barem pet puta je zaspala pred televizorom, kunjala, muila se i vrtela glavom. Potpuno komirana, u kupatilu se presvukla u svetloruiastu frotirsku pidamu sa medvediem na grudima. Donela mi je vreu za spavanje i prostrla je na podu. Dala mi je dva ebeta i jedan od svojih jastuka. Ugasio sam radio i televizor. Samo malo podigao roletnu. Bilo je svega nekoliko centimetara snega, koji je polako kopnio. Plonik je prekrivalo nekoliko parova ljudskih i pseih tragova. Iz depa okaenog kaputa izvukao sam telefon i vrteo ga u ruci oklevajui da li da okrenem broj, iako mi je Maestro izriito naredio: Pre podne, popodne i pred spavanje, koliko god da je kasno! Pozvao sam. Istog trenutka je neko podigao slualicu. Opet nije davao od sebe nikakvog glasa. Moda su jednosmerni telefoni upola jeftiniji? Sve je u redu, rekao sam. Iz slualice se zaulo reanje. Zvuk je jo malo odjekivao, iako se veza ve prekinula. Sigurno Toni. Nadam se da sam ga probudio. Moda bi trebalo da jo jednom pozovem? 23.50 Za svaki sluaj zadrao sam gae na sebi. Ionako sam se svukao u mraku i neprestano oslukivao hou li neto zauti iza vrata Hanine spavae sobe. Nita nisam uspeo da ulovim.

23.57 Nisam mogao da zaspim. Neto poput toga jo nisam bio iskusio. Sklopio sam oi. ekao. Odnekud iz mraka doletela je pred mene uarena kugla i tresnula mi o lice. Bolni talas je otputovao preko slepoonica, iznad uha, i spustio se niz vrat. Nije me toliko bolelo, koliko sam bio okiran. Potrajalo je pre nego to sam shvatio ta mi se deava da me strano boli glava! Mene, koji nikada nisam imao zdravstvenih problema! Jebem ti, je li to mogue!?

Ponedeljak
8.52 Taksi nas je ostavio ispred frizerskog salona u kojem je Hana radila. Odmah sam prepoznao hromiranu povrinu sa fotografije u dnevnoj sobi. Usred hroma nije stajao izlog, barem ne obian, ve dinovsko ogledalo. U stvari, metalizirano staklo, verovatno prozirno sa unutranje strane. Iznad njega se vukao neonski natpis, izatkan od tanke cevice. Pisalo je SHAMPOO. Hana je morala da pokuca, jer su frizeraj zvanino otvarali tek u devet. Dola je ofucana vetaka plavua sa crnim izrastkom i sa najdubljim dekolteom koji sam ikada video. Verovatno se gospoa usput pridravala pravila pristojnosti i izrezom otkrila samo vrh dojki. Sa godinama su se sve vie sputale; prilikom nae posete dekolte je sezao ve negde do pupka. Nije mogla da odvoji pogled od mene. Zapravo, lice. Oigledno je bila veoma kratkovida, mada nije nosila naoare. elela je da me detaljno osmotri i zato se naginjala napred, mirkala, stiskala kapke i jednom ak prinela oima kaiprst savijen u krug i pogledala kroz rupicu. Uli smo. Sa spoljne strane staklo izloga je bilo zaista prozirno, samo veoma tamno. Zidovi su bili pokriveni dugim sintetikim dlakama. U njima je svoj dom pronala statika struja, a iz njih su virila ovalna ogledala pred kojima su stajale hromirane frizerske stolice sa plastinim crvenim naslonima. Sintetika kosa na zidu je nekada bila narandasta, a sada je imala proliv-smeu nijansu. Sa spoljne strane prostor je izgledao kao frizerski salon, a nakon ulaska si se zatekao u vremeplovu koji je imao jednu jedinu stanicu: sedamdesete godine dvadesetog veka. U sirotitu smo otvarali pakete sa odeom dospelom iz magacina humanitarnih organizacija i mogao sam da se dobro upoznam sa istorijom modnih zapovesti. Nije bilo logike: pitomcima su zabranili, traili im i oduzimali svako oruje, a mirne due su nam delili duge picaste kragne, tako omiljene sedamdesetih godina. Stara odea nam je pristizala u meuvremenu. Napolju su na nju ve bili zaboravili, a nama e dosaditi pre nego to ponovo postane moderna. Socijalna sluba ne samo da te obue, ve ti omogui i pravo putovanje kroz vreme. Slutio sam da je grozna moda sedamdesetih morala jednom da doivi svoju labudovu pesmu, ali nisam oekivao da u ikada stajati usred tih godina. 9.17 Kae, da je salon samo za dame", rekla je plavua. Oekivao sam piskutavi glas, ali me je iznenadila njegova hrapavost i grubost. Celo telo joj je bilo bez otrih uglova, svuda sami obli talasi - dojke, stomai (prvi deo), stomai (drugi deo) i tako dalje. Sabrana dela stomaia u deset knjiga. Nije elela da bude gruba prema meni. Oigledno je uvek govorila kao da joj se u ustima taru orasi.

Glumila je ulogu pojaala i zvunika. Vlasnik salona je kasnio petnaest minuta, a onda je jo nekoliko minuta potroio na to da me poblie osmotri. Klimnuo je glavom plavui i tim blagoslovom joj dozvolio da ga predstavi kao frizerskog umetnika Ervina. Stomak mu je virio izmeu rubova sakoa i on ga je pipkao dlanovima kao da svira harmoniku. Bio je sav u crnom, izuzme li se krvavo crvena koulja. Sa kozjom bradicom i podonjacima je eleo da izgleda kao satanista, a ostavljao je isti utisak kao i Toni: utisak praznine. U poreenju sa njim, plavua uopte vie nije delovala ofucano, ve mirisno svee. Umetnik Ervin je podigao ruku na panjak svoje brade i pokazao mi masivni prsten sa ying-yang simbolom. Verovatno ga je dobio na poklon prilikom kupovine praka za ve ili frizerskog salona. Iznenadio me je samo time to uopte nije progovorio naglas. Nagnuo se ka plavui, proaputao neto, nakon ega ga je ona ozvuila. Imate li poarni izlaz? Je li zakljuan?", upitao sam. Tada se vlasnik nagnuo ka Hani. Shvatio sam zbog ega su mu potrebne dve slubenice: jedna za loe, druga za dobre vesti. Plavuina istroenost je postala razumljiva - teko je stalno biti glasnik nesree. Da, rekla je i sama od sebe dodala: Zazidan..." Vlasnik je mahnuo rukom i uutkao je. Straariu pred vratima", rekao sam. 10.17 Po mene je dola Hana. ef kae, hou rei, ef vas moli da uete unutra." 10.18 Ervin se nagnuo ka plavui. Aha, loe vesti. Od kada stojite tu nije nam dola nijedna jedina muterija." To dakle! Nagnuo se ka Hani. Sasluala ga je, a onda me pogledala. Daje mi slobodne dane do sledeeg utorka." U znak odobrenja potapao ju je po zadnjici. Nije mi promakao izraz gnuanja na njenom licu i munjevito odmicanje. ef nita nije primetio, ali plavua jeste sve, i bilo joj je neobino. Upitao sam se, zar ne treba da uvam celo Hanino telo? I njen desni guz? Zaintrigiralo me je da pridem efu i stegnem mu ruku. Bukvalno. Do drobljenja kostiju. Zamiljao sam kako iskolaivi oi tri do plavue, brzo se naginje ka njenom uhu, na ta ona poinje da vie AAAA! OOOOO! EEEEEE! i U POMO! ili ta ve. Obuzdao sam se opet. Bukvalno sam progutao svoj poriv, koji mi je teko krenuo niz grlo. Polako je klizio nadole i zastao u elucu. Morau da izdrim celih nedelju dana. Hou. Hana je uzela kaput, umotala se u njega i krenula napolje. Presreo sam je i

najpre provirio na ulicu. Zbog ljutog mraza jueranji sneg se nije taloio, ak ni za asfalt se nije zalepio. Blagi vetar je podizao kovitlace i plesao sa njima. Kae: Da, neplaene", dobacila nam je plavua. Hana je blago uzdahnula, kao da hoe da kae: Nisam ni sumnjala". Zaustavio sam se i ona se zaletela u mene. Meu vratima je bilo premalo prostora za okret, pa sam je zato pozadinom izgurao natrag. Otiao sam do zida po stolicu, stavio je pred ulaz i seo na nju. Namestio sam se tako da sam bio prva stvar koju bi svaka potencijalna muterija mogla da vidi. 10.19 Plaene", sam od sebe je rekao ef. Hana je stajala pored mene tako da nije mogao da je iskoristi. Boja glasa nije odavala nikakav skriveni, dragoceni razlog. Vratio sam stolicu na mesto i krenuli smo. Napolju je rekla: Hej, to je bilo dobro! Pizda krta i njegovo neplaeno odsustvo. Ve sto godina mu govorim da renovira salon, ali je isuvie velika stipsa. Ionako u ponedeljak ujutru nema nikoga! Ne sekirajte se zbog toga to vam je rekao! Ljubomoran je! Kada budu pomrli i poslednji originalni hipici, ovde ionako nee biti vie nikoga." 10.25 U taksiju me je dugo gledala sa strane. Je li se stvarno neko okrenuo na vratima?" konano je upitala. Ne. 10.54 Hana je otkljuala potansko sandue i izvukla nedeljne novine. Rekla je da vie ne eli da ita vesti, i da joj ni samoj nije jasno zato nije otkazala pretplatu. Kada smo uli u stan, skoro da je poskoila od oduevljenja: Sada moemo da napravimo pravi nedeljni dugi doruak. I to u ponedeljak! Idem u prodavnicu. Pardon, idemo u prodavnicu." Smrznuo sam se zamislivi jasnu svetlost supermarketa. Ali da, ljudi odlaze u prodavnicu, i ulicom isto, na posao i prate ih telohranitelji. Idem sam", rekao sam. Razumem. Ja u za to vreme telefonirati svim prijateljicama i rei im da neu biti kod kue sve do kraja sledee nedelje. Moram da otkaem jo i jogu, slikanje na svili, vajanje u glini, a posebno gimnastiku. Mislim da ne bi bilo pristojno da tamo leim, diem tegove, a da vi stojite pored i uvate me. Zakljuau se i neu otvarati nikome. Kada pozvonite, recite svoje ime i proveriu kroz pijunku. Ako neto ne bude u redu, recimo, ako pored vas bude stajao neko sa pitoljem, poeite se po nosu. Tupo sam je pogledao. Slegla je ramenima. Eh, a ta moete da oekujete od ene koja ima televizor i u spavaoj sobi?

10.58 Teka srca sam je ostavio samu. Sa druge strane... verovatno je bezbednija kada je zakljuana u kui nego kada je sa mnom nasred ulice. O tome, kako je lepo hodati sam, nisam hteo previe da razmiljam. 11.20 Postalo mi je jasno u emu je sutina i glavni problem mog zadatka. Pre svega u tome to u morati da na nedelju dana zakoraim u svakodnevicu. U neto to svi neprestano ine, i to se ve sasvim podrazumeva. Otiao sam u izolaciju jer nisam hteo da se bavim svakodnevicom. Kratko i jasno izgubio sam se u supermarketu, iako uopte nije bio veliki. Uf, ti prolazi, i bela, rasuta, meka svetlost! Naj nepodnoljivija je bila nad nekakvom duguljastom krinjom iz koje je izbijala svetlost. Zastao sam i posmatrao je. Bila mi je bila neverovatno poznata. Gde li sam je ono ve video? Gde? Pribliio sam se za korak. Naravno. Na reprodukcijama renesansnih slikara. Bila je to svetlost koja obasjava anele, Mariju, svetlost otvorenih nebesa, svetlost raja. Priao sam blie i nagnuo se nad krinjom. Bila je puna sladoleda i ledenih torti. 11.24 Gurao sam kolica pored rafova i pokuavao da ispunim Hanine zahteve sa spiska. Nisam poznavao raspored robe i nisam mogao da shvatim logiku po kojoj su proizvodi poredani. Nikoga nisam hteo da pitam. Na svu sreu, prodavnica je bila prazna, prodavaice su avrljale za pultom sa delikatesima, devojka za blagajnom je razgledala svoje nokte. 11.35 Konano sam skoro potpuno ispunio spisak elja. Salamu sam kupio u pakovanju. Nisam eleo da se izlaem pogledima brbljivica u roze haljinama sa belim kapicama na vrh ela i da naruujem sveu salamu, iako je Hana ak bila podvukla tu re. Ostao mi je bio jo samo toaletni papir. Razgledao sam gomile razliitih marki, svi omoti su bili posuti leptiriima i piliima. Hana je posebno napomenula da kupim meki, ali nije izriito zahtevala odreenu marku. Ispostavilo se da meki ionako pie na svima. Opipavi sve, izdvojio sam tri potencijalna, kada je opet poela da me boli glava. Piiiink, piiiink, udarale su me uarene kugle. Iznenada mi je otvrdnuo vrat, jedva sam progutao pljuvaku. ta se deava? I to stanje mi je bilo poznato. udei se, iskopao sam ga iz pradavnog doba, iz ranog detinjstva. Obuzimala me je panika. Duboko sam disao i pokuavao da se smirim. Pa samo je toaletni papir u pitanju. Moram da izaberem jedan od tri. To je sve. Koji? Moram da razbistrim glavu. Ali, ta se to deava sa mnom? Sline probleme sam imao u detinjstvu, meutim, reio sam ih onog trenutka kada sam shvatio da o nebitnim stvarima uopte ne treba razmiljati. Ako pone da se gubi u njima,

onda im nema kraja. I to je bio jedan od razloga za moju izolaciju. Natrag ka problemu izbora toaletnog papira. Meko, do avola, ta bi to trebalo da znai? Nikada nisam bio dobar u tumaenju svakodnevnih fraza. Mada, oigledno sam morao da izaberem onaj papir koji nee grebati guzu. Takvu iskrenost ne bi mogao da sadri nijedan natpis. Osvrnuo sam se oko sebe. Na kraju reda sam primetio odeljenje za tekstil i tablu na kojoj je pisalo KABINA ZA PROBU. Taj natpis me je spasio. Setio sam se eseja Fransisa Bekona o indukciji. Iz svakog paketa sam izvukao rolnu, otiao do kabine, navukao zavesu i nakon serije testiranja izabrao papir koji je bio najmeki. 11.42 Iz prodavnice sam izaao dobre volje, ak je i glava prestala da me boli. Nisam eleo da se prepustim jeftinom zadovoljstvu, ali sam ipak shvatio da sam sposoban da se uhvatim u kotac sa svakodnevicom. To sam upravo i dokazao. 11.45 Podstaknut prethodnim uspehom, otiao sam u apoteku i kupio aspirine. 12.00 Sedeli smo za stolom jedno nasuprot drugog i dorukovali. Radio je gugutao svoje, sakriven iza cvea na polici. Sve salame je poredala ispred mene. Za sebe je pripremila nekakvo povre, ije liske nisu izgledale ba ukusno. Izmeu nas je stavila teglice sa marmeladom, neto blie sebi, nainivi od njih nekakav zid. Oigledno je bila verna samo jednoj fabrici, moda zbog toga to su svoje meavine pravili i za kraljicu, ukoliko etiketa nije ba masno lagala. Setio sam se Aleksandra i njegove uglaenosti - kod njega sam esto primeivao predmete oznaene slinim, nitavnim natpisima. Moda bih morao jednom da ga pitam da li sa svojim pederskim prijateljima kupuje i kondome sa takvom nalepnicom? Vi ste tipian mesni tip, izjavila je Hana, ne trudite se da to sakrijete." O tom nikada nisam razmiljao. U sirotitu smo oigledno svi bili mesni tipovi, jer su komadi mesa preostali od ruka bili dobro platno sredstvo. Plaanje u povru nisam nikada doiveo. Ionako smo svaki trei dan dobijali pasirani graak, koji bismo, u tom sluaju, morali da uvamo u vodootpornim novanicima. Napravio sam dva sendvia i usput mi je proradio apetit. Hana je za to vreme pojela one liske i poela da mae marmeladu. Jo nikada do sada nisam video slian obred. Pare hleba je isekla na sitne kockice, svaku prekrila tankim slojem druge marmelade i onda, pravivi duge pauze, pojela komadie. Kockice su bile isuvie male za vakanje. Pustila je da joj se istope na jeziku. Uzeo sam prvi sendvi, podigao ga, i postao svestan da moram da otvorim usta pre nego to ga zagrizem. Prvi put sam nakon mnogo godina sedeo ispred nekoga tokom jela. Nisam eleo da priutim Hani pogled na svoje onjake.

Sa prianjem je bilo lake, vrsto sam drao gornju usnu i isputao vazduh kroz uski otvor. Na televiziji sam video da Englezi ine isto; oigledno taj narod ima mnogo problema sa zubima. Na kraju sam pognuo glavu, levu ruku spustio ispod nosa poput tita, i jeo. Nisam podigao pogled sve dok nisam zavrio. Hana me je udno gledala, ali odmah se ispostavilo da joj nisu smetale moje navike u ishrani. Rekla je: Ono malopre, sa efom i njegovom rukom na... Ne mislite, da imam neto sa takvim ljigavcem. Da, spavali smo. Hou rei, nismo. Odnosno, on misli da jesmo. O, kako da vam objasnim!" Karakteristino je zamahala rukama. Pre svega, ne mogu da persiram oveku kome priam neto poverljivo. Hou rei, moemo li da preemo na ti? Da. Dobro. E, ovako je bilo. Kod njega sam se izuila za frizerku i neprestano me je spopadao. A onda mi je Meri, video si je, ona plavua, rekla da neu imati mira dok se ne predam. Posle me nee vie ni pipnuti. Tip mora da povali svaku enu na koju naleti, nakon ega ga vie ne zanima. To je bilo pre mnogo godina, bila sam u kripcu, ali neu to da objanjavam. Nisam imala kuda, zavisila sam od plate, a istovremeno sam njegovo nabacivanje sve tee podnosila. Malo sam jo proverila naokolo, pitala sve stranke, i zaista, sve su potvrdile isto. Jednom i to je to. Stid me je da priam o tome... Iznenada me je otro pogledala. A zato vam uopte to priam? Hou rei... zato ti...? Samo sam je nepomino gledao. Iznenadila me je, pojma nisam imao. Uzdahnula je. Moda ima neeg takvog u vama, telohraniteljima. Da ne uvate samo tela, ve i tajne. Ma, kad sam ve poela... I dan-danas me je sram. Rekla sam sebi, hajde, jednom i ostavie te na miru. Prihvatila sam njegov poziv na veeru. Napili smo se kao svinje, a ja sam to uinila potpuno svesno. Odgovaralo mi je da budem skoro bez svesti. A onda smo otili u posebnu sobicu iza salona, koju je odavno bio preuredio u kutak za tucanje. Zbog te sobice morao je da zazida poarni izlaz. Malo je bauljao po meni, izmakla sam se u stranu i onda je bauljao po krevetu, pa zaspao. Pokupila sam svoje stvari i otila. Ujutru sam ve imala mir. Oigledno me je uvrstio na svoj spisak. Po zadnjici me je potapao samo zato jer si ti bio tu i zato to je hteo da dokae svoje vlasnitvo. Mukarci!" Srknula je aj iz olje ukraene makom. Maor je ekao na mene. Neko vreme je, osvrui se preko ramena, gledala mercedesovu" zvezdu, a onda je ustala i progovorila hladnim glasom: Poto moramo da zajedno provedemo itavih nedelju dana i poto sam jue ja prala sudove, danas si ti na redu. Bilo mi je jasno da sam kanjen. Platiu za trenutak njene slabosti. Mukarci! 12.10

Prepustio sam se logino-kombinatorskoj igri: tokom doruka, Hana je poklopce marmelada stavljala na gomilu, a sada sam ja morao da ih vraam na teglice. Svaki je na gornjoj strani imao utisnut samo grb proizvoaa bez podataka o ukusu. Eksperimentisanje sa njuenjem je brzo pokazalo da sam zapao u nekakvu orgijastiku komunu poklopia. Svaki je ve bio sa svima. Izgubio sam nadu i zatvarao sve redom. Ako je Hani svejedno, onda je i meni. Jedna jedina marmelada je imala zarafljen poklopac i sa strane se inilo da je sadrina netaknuta. Samo pocepana papirna traka je svedoila da ju je Hana ve bila otvorila. Proverio sam. Na povrini je nedostajao samo uzorak zahvaen vrhom noa. Nalepnica je govorila o marmeladi od umbira. U prozirnom elatinu lebdeli su komadii neega to je bilo najslinije upljem drvetu. umbir je za mene bila jedna od rei sa kojima sam se susreo samo na papiru: u glavu su mi ule preko knjiga, a u uskom i strano ogranienom prostoru sirotita nisam mogao da ih iskusim. Zaintrigiralo me je da probam marmeladu, ali sam se predomislio. Slatko za doruak mi je oduvek bilo odvratno. Sklonio sam teglice i krenuo da perem sudove. 12.30 Opet televizija. Klik-klik-klik-klik. Kako je poela da me boli glava! 12.35 Sklonio sam se u toalet i iz omota izvukao dva aspirina. Nepoverljivo sam ih vrteo po dlanu i gledao kako se krune sitni beli delii, slini smrznutom snegu napolju. Zar su mi posle toliko godina zaista potrebne nekakve tablete? Ionako mi je bilo bolje ve prve sekunde nakon to sam se udaljio iz sobe. Telohranitelj mora da bude pored tela, a ne pored lavaboa, zato sam progutao tablete i vratio se jo pre nego to sam osetio njihovo dejstvo. 13.05 Aspirini nisu pomogli. Vratio sam se u kupatilo. Koliko da ih progutam? Uzeo sam da itam uputstvo. Najvie dva odjednom, do osam dnevno za odrasle. S obzirom na moju konstituciju sigurno mi treba vie? 13.14 Progutao sam sve iz kutijice. Aspirin je dokazao svoju efikasnost, reklame ovog puta nisu lagale. Glava je prestala da me boli. Ali, poelo je da me tipa u elucu. Bili su to dugi, otri rezovi, koji su se iz sredita tela irili ka bubrezima. Nekoliko puta nisam mogao da se suzdrim, pa sam prilikom prebadanja cimnuo bradom napred i zakrgutao zubima. Na svu sreu, Hana je zaspala na stolici. Ustao sam i poeo da hodam pored prozora. Pomoglo je, barem malo. Kriom sam utiao televizor i izvukao kabl radija.

Prvi put sam primetio zvonjavu crkvenih zvona. Odbrojavao sam udarce najveeg, na kraju saekao i ono piiink, koje je usledilo i oznailo dodatnu etvrtinu sata. Pomislio sam, jedan i petnaest, i zgrozio se. Jo nikada do sada nisam uhvatio sebe kako odbrojavam minute. U sirotitu sam ekao na punoletstvo, to je bio previe dug period da bih ga merio pomeranjem kaiprsta. Ili danima. Samo sam govorio sebi: doi e, doi e. Ponedeljak, jedan i petnaest minuta. Skoro jo cela nedelja. Doi e. Doi e. 13.27 Ukucao sam broj i priljubio telefon uz uho. Rekao sam da je sve u redu i hteo jo da dodam zbog ega zovem tako kasno. Nisam imao vremena, Toni je odmah prekinuo. Zato uopte skrivam telefon? Valjda je normalno da se kao uvar javljam svojim nadreenim. To e ak uiniti moju la ubedljivijom. A sa druge strane, sigurno bi Hana poela da me ispituje zato me niko od kolega ne menja, ako nisam sam svoja firma? ta da joj odgovorim? Radije ostajem usamljenik i ekam. 13.30 Piiiink. Piiiink. Pola dva. Dosta te gluposti! Zar u brojati svaki udarac zvona? Jedva sam zaustavio reanje. Na svu sreu Hana je jo uvek spavala. 13.43 Stajao sam iza Hane i gledao je. Glava joj je bila zabaena, poto na preniskom naslonu stolice od bambusa nije nala oslonac. Skliznula je skoro do ramena. Desna strana vrata joj je bila ba istegnuta. Vena se ispupila i ravnomerno je pulsirala. Dodirujui telo, taman mlade, razvuen u duguljastu bradavicu, jedva primetno njihao se u ritmu. Pod njim se izvijao tanki zlatni lani i gubio se pod tkaninom majice. Desna nadlaktica je podigla dojku. Meu naborima majice uzdizao se sasvim siuan obris bradavice, a nad njim rub potkoulje, ija je bela bretela provirila za samo nekoliko milimetara na ramenu. Rasputena kosa joj je padala preko obraza a usta su joj bila otvorena. Kap pljuvake se zgunjavala u uglu i prikupljala snagu za odlazak u svet. Sagnuo sam se sasvim blizu njenog lica, koliko sam, naime, smeo. U toj blizini osetio sam toplotu koe ili sam iz nepoznatih razloga i sam u trenutku poeo da gorim. Onjuio sam je. Shhhhhhhhhh Vrhovi dlaka kose su joj poskoili zbog duvanja. Uplaio sam se i brzo odmaknuo. Nije reagovala. Analizirao sam miris koji sam oseao u nozdrvama. Sapun, ampon, dezodorans, parfem hemija, koju svako moe da kupi. Dublje, moram da prekopam komercijalne slojeve mirisa. Valjao sam ih po ustima,

isputao malo vazduha za dodatak. Na kraju sam se, za udo, predao; mirisala je meko i milo. to mi se nije inilo da je ba logino. Pre svega zbog toga jer nisam znao ta bi taj opis uopte trebalo da znai. Je li lepa, pitao sam se? Da li je ljudi tako doivljavaju? Ne, verovatno ne. A posebno ovakvu, sa crtama lica otromboljenim od spavanja, koje je ine starijom, bolje rei slinoj majci. Ima ba pravo lice, zakljuio sam. Ni u emu se ne istie, svuda moe da ide ali to ne znai da bi je neko primetio, ni po lepoti ni po runoi. Zavideo sam joj. Samo zbog onog trenutka koji bi bilo mogue produiti jo malo, jer mi je istovremeno bio sladak i neprijatan, muio me i draio a pljuvaka je konano smogla snage, otrgla se sa usne i skliznula joj niz bradu. Hana se trgla, nekako udno zakrkljala i jo uvek sklopljenih oiju obrisala se dlanom. Brzo sam se odmaknuo i otiao da gledam kroz prozor. Po ulici se polako dovezao veliki crni be-em-ve i parkirao se na prostoru koji je jue zauzimao vartburg". Onaj drugi be-em-ve posmatrani izgledao je upola manji od novopridolog. Zbog ugla na kojem je bio parkiran i njegovih zatamnjenih stakala nisam mogao da mu zavirim u unutranjost. Stisnuo sam pesnice i nadlakticom pritisnuo o radijator. ekao sam. Niko nije izaao. A onda se, odjednom, auto naglo trgnuo unazad, zaustavio se i krenuo da raspruje pahulje i posuti pesak. Po ulici se podigao oblak bele praine kroz koju nisam mogao da nazrem registarski broj. A kada je nestao iza ugla, jo neko vreme sam mogao da sluam cviljenje guma. Iznenada, trenutak je postao realnost. Maestrova molba, Babine pretnje, uvanje Hane; oigledno sam ranije sve doivljavao kao pripovetku, neto u emu sam samo posmatra i to me se ne tie. Naputanje stana je naelo iluziju, a divlje bekstvo be-em-vea ju je prvi put probuilo. Iza lea sam zauo Hanino protezanje. Polako sam priao radiju i ponovo ga ukljuio. 15.11 Jeli smo pasulj. Opet sam morao da dvaput traim repete i opet mi je stomak bio naduven, a u dubini sam oseao pritisak i neutoljenu glad. Hana je priala o kanadskim kopaima zlata i o nainu na koji kuvaju orbu. Navodno, prvi koji u sezoni doe na teren, iskopa rupu, u nju stavi lonac i skuva ruak. Nakon toga, vatra se nikada ne gasi. Ostali dodaju drva i sipaju u lonac onoliko novog pasulja, koliko su upravo pojeli. Kakvu vezu bi ta pria trebalo da ima sa bilo im, nisam shvatio. Vena vatra za nepoznati pasulj? Osim, moda, ukoliko joj je toliko smetala tiina tokom obeda. A zato bi joj smetala tiina, kada je ionako svirao radio a na televiziji su prodavali udesni usisiva. Tokom prie nekoliko puta sam klimnuo glavom, a da, pri tom, ne bih odmakao levu ruku kojom sam sakrivao zube. Dvaput sam ak promrmljao mgh, mgh i udio se sopstvenoj drutvenosti. Oseaj uspene kupovine u supermarketu

me nije potpuno napustio. Pogledao sam kroz prozor i zadrao se na rotirajuim zvezdanim kracima mercedesovog znaka. Kad bi se iza njega neko skrivao, snajperista... Bila je previe daleko da bi se ideja mogla ostvariti, a ipak mi je pruila udno zadovoljstvo, te sam zato nastavio da matam. Snajperista puca i Hana umre. Usred reenice o kanadskim rudarima. Da li bi oni uopte bili svesni da su u dalekoj zemlji izgubili svog oboavaoca koji o njima pripoveda legende? 17.20 ta emo da radimo?", upitala je Hana. Zbog podivljalog menjanja kanala u poslednjih sat vremena svetlosne loptice su mi potpuno izbombardovale glavu. Trebalo bi da kupim nove aspirine hoe li ih eludac podneti? Jebi ga, ta televizija. Toliko sam ve stara da se seam samo pet programa, a sada ih ima devedeset i devet. Jedina razlika je u tome to moj palac vie puta pritisne pre nego to obiem ceo krug. I, ta emo da radimo?" Ustala je i otila do sudopere. Neto je preturala po suu koje se suilo nakon pranja, otvorila kuhinjski ormari, zatvorila ga, ponovila kretnju ispred friidera, na kraju otkinula bananu iz svenja koji je stajao u pletenoj guski. Bacila je koru u korpu, a onda sa svakog kraja banane odsekla vrh i bacila i njega. Banane prskaju pesticidom i na krajevima sigurno malo prodre unutra", objasnila je. Probaj, videe da krajevi imaju drugaiji ukus. Pogledaj neoljutenu bananu, na obe strane veina njih ima sitnu rupicu." 18.02 Igrali smo ovee, ne ljuti se. Gubio sam. Poto znam dobro da razlikujem izmeu igre i stvarnosti, Hana ni na trenutak nije bila u smrtnoj opasnosti. 19.00 U skrablu" sam pobeivao. 22.48 Hana je gledala crno-beli film na televiziji i na licu joj se videlo da se potpuno uivela. Malo je falilo da se rasplae. Ganule su je petnaestcentimetarske crno-bele slike oveuljaka, kojih odavno nema i koji su samo glumili ono to im je neko drugi napisao. Najpre sam se dosaivao, a onda sam poeo da se nadimam. Nije imalo veze sa filmom, samo se irila napetost u trbuhu koju je za sobom ostavio ruak. Pritiskala me je i izmamila mi sitne kapljice znoja na elo. Iznenada sam osetio probadanje. Poelo je negde u dubini, iza creva, ibnulo nadole, kao strela, i tokom svog puta me nekoliko puta savilo. Nisam mogao da se suzdrim, skoio sam. Pritajeno, ali ipak naglo. Kriom sam pogledao Hanu i primetio kako joj se ruka polako kree ka stolu i kutiji sa papirnatim maramicama. Oi nije odvajala od

ekrana. Nakon sledee etiri strele postalo mi je jasno da u eksplodirati. Ustao sam i otiao u toalet. Zatvorio vrata. Oslukivao sam zvukove televizije i venog radija u pozadini. Nova strela. Prstima sam protrljao kosu. Zalepili su se kada sam ih izvadio iz nje. Na jagodicama prstiju su se sijale kapljice. Seo sam na vece-olju i razmiljao kako da ispustim koliko-toliko savladane gasove, a da ne pukne kao bomba. Pomisao da Hana oslukuje zvukove moje unutranjosti, bila mi je nepodnoljiva. Moram to da obavim u samoi. Vratio sam se u sobu i rekao joj da moram da idem... odsutno je klimala glavom jo pre nego to sam zavrio reenicu. Ohrabren, izvukao sam iz kutije aku maramica. Hteo sam jo da dodam da nikome ne otvara, ali sam osetio kako se pribliava nov napad i brzo sam otiao. Jedva sam se suzdravao da ne protrim kroz sobu, ali predsoblje sam preao u dva koraka, uzgred zgrabio kaput, istrao u hodnik, oslunuo da li je kljuaonica kliknula da, jeste i izjurio napolje. Preskakao sam stepenice i skoro probio ulazna vrata. Napolju je opet blago vejao sneg. U stvari, otpadao. Zaleeni sneg se zalepio za oblake i sa njihovog dna se ljutila samo retka bela perut. Pogledao sam levo i desno, a onda izabrao put koji je vodio ka crkvi. Kua pored nje bila je biva fabrika dejih kolica, o emu je svedoio trag natpisa. Otpao je ili su ga uklonili, poto se prostor koji su zauzimala slova ivo isticao na pocrneloj cigli. Crkva je bila mrana i zakljuana. uurio sam se u uskoj ulici izmeu njenog zida i fabrike i polako i paljivo se olakao. A ipak je nekoliko puta zazvualo slino karbidskim bombama koje su silom prilika sastavljali moji kolski drugovi, jer, naime, nisu imali novca za pirotehnike proizvode uvezene iz Kine. Kada sam obavio nudu, jo neko vreme sam uao u mraku. Poslednju maramicu sam upotrebio da otrem znoj sa ela. Raspala mi se na dlanu. Mraz je zagrizao u svaku kapljicu. Nije bilo odvratno. Tama, buka autoputa, opustela ulica, ukaste svetiljke, za divno udo itave. Kako je lepo biti sam! Ponedeljak; tek je ponedeljak. Jo celih nedelju dana! Ne, samo jo est dana. est? Proao je samo jedan dan, a ve imam napade glavobolje, gasove, proliv i greve u elucu. Sklopio sam oi i zamislio svoj stan. Sasvim ivo sam se naao usred njega. Na trenutak sam pomislio da sam spasen od uvanja Hane, da sam opet sam. Samo na trenutak. Privid je bio prelep i oi sam drao sklopljene jo dugo nakon to je nestao. Ulicom je prolazila neka starica, koja je na uzici vodila malog psa, bele, duge dlake, na vrh glave vezane u rep. Ruiasti prsluk ga je titio od hladnoe. Duple metalne kope sa strane su svetlucale pod svetlom. Oboje su isputali oblaie daha, pas kratke i brze, nekako usput, tokom njuenja tla; ena je putala za sobom paru kao razvueni trag plamena. Pre nego to se dah probio kroz pleteni al, pod eirom sa obodom i velikom srebrnom iglom izgubio je svaki oblik.

Trebalo bi da se vratim svojoj dunosti, a ne da stojim iza ugla i razmiljam o zabavi. Meutim, nisam mogao da odvojim oi od pseih kratkih koraka. Skoio je na praznu ulicu na kojoj su se jedva nazirali tragovi tokova i hteo da krene ka ogradi. Meutim, ena je povukla povodac i vratila ga na plonik. Proli su pored mene, ne primetivi me. Gledao sam za njima. enin kaput je dopirao do sredine listova, a ona je, sudei po obui, upravo sila s konja. Pas je podigao nogu i ispustio nekoliko kapi. Vlasnica je progovorila reenicu-dve. Nisam uspeo da razaberem njeno znaenje, ali dovoljno je bilo ve samo uliziko zavijanje. Trebalo je da se vratim. Pas je trao tamo-amo. inilo se da mu ne smeta hladnoa. Iza crkve su skrenuli udesno i nestali. Polako sam ispustio svoj, lagan kao duh, oblak pare. Zakoraio sam na ulicu. Na obe strane nije bilo nikoga. Samo se, na kratko, iza crkve pojavio pas, sitno zatoptao noicama i odmah ponovo nestao. Nisam vie mogao da se zadravam. Otrao sam ka raskrsnici i naglo se zaustavio na uglu. Provirio sam iza ugla i ugledao staricu koja je prelazila preko peakog prelaza a onda se polako udaljavala koraajui plonikom na drugoj strani ulice. Daleko na kraju ulice video sam izlaz ka iroj, prometnijoj ulici, kojom bi, s vremena na vreme, proao kakav auto. Uglavnom taksi. Ako se budem drao desne strane, saekao na odgovarajui prelaz preko uske ulice, onda u moi da... ...poprskam kolske drugove. Zabavnici su bili posebna vrsta asopisa, koji su glavni procvat doiveli pre moje mladosti. A kao i odeu, tampu smo u ustanovi dobijali sa zakanjenjem. Te revije su bile udna vaspitno-zabavna meavina. Meu stripove urednici su stavljali poune prie, svakom vicu dodavali neko moralisanje. Za razliku od slika, ne pamtim mnogo tekstova. Ali, ivo se seam malog lanka, zapravo trika, koji su postavili u crn okvir, kao na umrlicama. Poprskajte svoje kolske drugove, pisalo je. Naravno, krenuo sam da itam. Ako skoite u baru, drei noge vrsto spojene, tako da unutranje ivice donova budu priljubljene, onda e voda briznuti na sve strane, samo vi ete ostati potpuno suvi. Tano. Probao sam, najpre nekoliko puta, ak i u bari. Prskanje kolskih drugova sam povremeno izvodio svih tih godina u sirotitu, sve dok vie nisam imao nijednog kolskog druga. U veerima kada nisam mogao da podnesem sedenje i ekanje izlazio bih napolje. Ne esto, s godinama sve ree, ali, uprkos tome, prilino redovno. etaica se zaustavila jer je pas krenuo da njuka saobraajni znak. Njena figura u zelenom kaputu se lepo izdvajala na crnilu uskog prelaza koji se gubio u tami, prekinut samo delom treperavog neonskog natpisa. Obeavao je neto, to

poinje na SE. Leva ruka joj je visila kraj tela i drhtala. Nekoliko sekundi nisam mogao da odvojim pogled od poigravanja prstiju u smeim pletenim rukavicama. Pas je poeo da kopa po hrpi smea, nanjuio neto i potpuno se ukoio. Dobar pas. Ve sam trao. Dugi, dugi koraci. Za skok u dalj. Otar okret, tri koraka za prelazak ulice. Odbacivanje, visoko u vazduh. Ruke podignute, obe noge vrsto spojene. Starica je gledala nekuda unazad, pas je i dalje njuio. Leteo sam. Tresnuo o psa. Tupnulo je i pufnulo. Ispustio sam dug, razularen vrisak IIIIIIIIIIIII", odmah odskoio, odjurio u tamu prelaza. Proao sam jo nekoliko ulica pre nego to sam se zaustavio. U zabavniku nisu lagali: na meni nije bilo nijedne jedine kapi. 23.34 Peo sam se stepenicama ka Haninom stanu. Obuzimao me je grozan oseaj krivice. Postavljen sam za njenog uvara, a ovamo je iz linih razloga napustim, a povrh svega se jo i zadravam i pri tom zabavljam. Tik pred vratima me je obuzela grozna vizija: pozvoniu. Niko nee otvoriti. Pozvonio sam. Niko nije otvorio. Nainio sam korak unazad u nameri da se zaletim u vrata i provalim. Predomislio se. Moda... Sagnuo sam glavu ka furniru. Zvuk tuiranja, da. Saekao sam tiinu, oklevao jo nekoliko minuta, a onda ponovo pozvonio. Pogledala je kroz pijunku i otvorila mi. Bila je uvijena u frotirski bade mantil sa cvetnom arom. Glavu joj je pokrivao turban od velikog plavog pekira. Spavala sam preko dana, pa ne mogu sada, rekla je dok sam iao za njom u sobu. 23.59 Hana je zatvorila vrata za sobom. itae u krevetu, prethodno je objasnila. Uzeo sam bananu iz korpe. Otkinuo sam vrh, probao ga i uporedio sa ukusom sredine. Nisam primeivao nikakvu razliku. Ponovio sam test, ali jo uvek nisam mogao da se odluim. Pregledao sam parove svih neoljutenih banana; u svakoj ruci sam drao po jednu i okretao je pred oima. Rekao sam sebi: Pono je a ti trai rupice u vrhovima banana!" Zvualo je udno, iako nije imalo veze jedno sa drugim. Moda mi se zbog toga sve zajedno uinilo tako bez veze i besmisleno, da sam otiao da se pokrijem vreom za spavanje.

Utorak
4.11 Ne seam se da sam se ikada nou budio ili sanjao. Te noi se sigurno nisam probudio, ali nisam ni spavao. Neprestano sam prekorevao sebe, jer sam uvee otiao napolje i ostavio Hanu samu. Evo, sama je, govorio sam sebi, a istovremeno i prigovarao: sanja, tu si, na pravom mestu. Uspavao sam se ponavljajui obeanje da neu vie ostavljati Hanu. Svako ponavljanje je bilo manje svesno i sve magliastije, kao odjek. Laku no! 7.42 BUMF!!!! tresnulo je po vratima. Skoio sam i odmah se sruio na pod. Otiao sam na spavanje ostavivi, za svaki sluaj, otkopanu vreu. Oigledno sam je tokom nonog kajanja zakopao do vrata. Munjevito sam povukao. Rajsferlus je kliznuo niz svoju putanju, izleteo iz nje i odleteo ka prozoru. ienje cevi, srce! povikao je muki glas pred vratima. Ponovo je tresnulo. Pucanje, kidao sam sa sebe jo poslednje ostatke vree. Idiot! u sobi je blago uzdahnula Hana. Otrao sam ka vratima. Metar ispred mene su ponovo poskoila zbog novog udarca. Doi, eka te doruak!" povikao je glas. Zgrabio sam kvaku i povukao je. Vrata su samo milo zacvilela. Zaboravio sam da otkljuam sigurnosni lanac. Za sobom sam zauo Hanine korake. Okrenuo sam se i namignuo joj da se skloni. Mahala je rukama: Ne! Ne! Ne! Glas na onoj strani joj je odgovorio: Nemoj ti meni ne, ne, ne, mala. Zna, da sam... Konano sam otvorio vrata. Pred njima je stajao zdepasti mukarac u svojim etrdesetim, loe obrijan, sa prvim ilicama alkoholizma na obrazima i nosu. Na glavi mu je visila nekada bela kapa sa pufnom i obodom. Debela radnika jakna mu je bila raskopana, kao i rajsferlus na plavom radnom kombinezonu. Otkrivao je prljavu ofersku potkoulju sa dubokim U-izrezom, koja se na stomaku hrabro napela pokuavajui da prati uspon, ali je odustala negde iznad pupka. Mukarac je drao na dlanu svoju batinu u erekciji, blago iskrivljenu na desnu stranu.

Nekoliko sekundi smo se samo gledali. Nepomino i zaueno. A onda se sve dogodilo istovremeno, u jednom jedinom pokretu. Desnicu sam savio u kande i povukao je nagore, hvatajui zalet da mu zgrabim ud i otkinem ga. Kada sam se pokrenuo, trgao se i on. Zanimljiv detalj, koji sam odmah primetio, ali shvatio tek kasnije: dok sam podizao ruku, njegov ud je jo uvek virio, kada sam munjevito krenuo nadole, u trenutku je nestao, osuio se; a njegov vlasnik je ve trao niz stepenice. Hana mi se obesila o vrat, inae bih ga uhvatio. Pusti ga! Pusti ga, idiota!" Ve sam otiao isuvie daleko. Zaustavio sam se tek na stepenicama, Hana je visila na meni kao to, naime, svako vie telo visi na manjem - noge su joj se vukle po tlu. Ulazna vrata zgrade su se zalupila, ulo se panino paljenje motora. Nikako nije hteo da se upali. Kada je uspeo, motor skoro da je eksplodirao, sudei barem po zvuku vartburga". 8.32 Hana je u ustima topila komadie hleba namazanog marmeladom. Izmeu je, pravei duge pauze, priala o susedima. Ma, previe je glup i za pokazivanje oke. Hou rei, neprestano ga pokazuje, samo ga jo nisam videla. Budala, lupa na vrata. Naravno da znam ta mi sprema i zato ne otvaram. Uvek ekam da se idiot vodoinstalaterski seti da treba lepo da pozvoni, pa da tek onda pone sa svojim egzibicionizmom. Ali, to nije njegov stil, zvonce i tako to. On je, kao, je li, mukarina!" Izgovorivi poslednju re morala je da istopi ak dve kocke u ustima pre nego to joj je kiselkast izraz nestao sa lica. Dodue, ne lupa na vrata ba esto. Verovatno samo onda kada mu se digne. Ali nakon dananjeg susreta... Kucajte i otvorie vam se... Poela je da se kikoe i da me gleda kako jo nikada nije. Ako ovog puta ne prestane... O, teta to sam videla njegovo lice samo na sekund..." Duboko je uzdahnula. Ali ta emo. Sve lepo traje samo trenutak." Savakao sam prvi sendvi i posmatrao ju je. Seanje na vodoinstalaterov izraz ju je odvelo u sanjarenje. Gledala je ka plafonu i izgledala nekako... slatko? Jesam li se tog nemogueg opisa setio zato to mi je ruka posegla za marmeladom, ili je bilo upravo suprotno? U zabuni sam prouavao etiketu. Marmeladu od umbira nije pipnula ni tokom dananjeg doruka. Odvrnuo sam poklopac i u vrstu elatinastu masu uronio vrh noa. Namerno sam zahvatio i nekoliko komadia koji su plivali po njoj. Da", progovorila je, odvojivi pogled sa plafona, tip svakog etvrtka uvee dovodi svoje prijatelje i poneku prostitutku. ujem ih. Cvile i balave ve dok se penju po stepenicama. Tada uvek udari nekoliko puta po vratima i izvali koju o tucanju. Jednom je ak pripremio malu dramu. Iznajmljena enska je morala naglas

rei da veu batinu u ivotu nije videla, ali je jadnici zastalo u grlu i nije uspela da iscedi planirani monolog. ula sam kako joj apue, naglas je ponavljala, opet pogreno. Na kraju ju je iamarao." Oprezno sam zagrizao. Najpre sam osetio samo slatkou, marmelada, ta bi drugo. A onda je poelo da me pee. Ali ne onako kao to peku mentol bombone, ve dublje; ne otrije, samo ozbiljnije. Brzo sam namazao ostatak hleba. Njegove prijatelje jo nisam videla izbliza, hvala bogu. Ponekad, petkom ujutru, provirim kroz prozor, kada sedaju u onaj kr od vartburga", i pomislim, kakva srenica sam. Pogled na njihova lica za mene je najjae sredstvo protiv depresije. Kada sam sasvim utuena, pogledam ih i pomislim, hej, a ta bi bilo da imam posla sa takvima. Ili da sam se ak rodila kao jedna od njih. Ali onda ionako ne bih znala kako lekovito delujem na oajnike, zar ne?" Klimnuo sam. Rekao: Aghm." Usta su mi bila puna marmelade od umbira pomeane sa tragovima hleba i nisam se usuivao da progovorim. Sve vie me je peklo ako otvorim usta i duboko udahnem, potei e mi suze, pomislio sam. Pa onaj sused, sa druge strane ovog zida, po itave dane gleda kroz prozor i pazi na svoj be-em-ve. Nikuda ne ide, ni sa kim ne govori. Sigurno jo nije dovoljno star za penziju! Ne samo on, i ena mu je takva, udna. Siva, bezizraajna. A tek deca! Sinovi su garantovano ve u svojim dvadesetim, verovatno idu na posao, preko dana ih nema. Na stepenitu bulje u pod, obueni su kao penzioneri, i zna ta je najudnije od svega?" Nisam znao. Upravo sam pokuao da na poslednje pare hleba stavim svu preostalu marmeladu sa dna posude. Gomilica nasred hleba neprestano se ruila i imao sam dosta muke dok je nisam uravnoteio. Uopte se ne zabavljaju. Mislim, ta dva mladia. U tim godinama! ak ni muziku ne sluaju, nita. Tiina. Slika i prilika su svog oca, kao da je dvaput rodio samoga sebe; ena je ionako samo privezak, nevana. Evo, kako sam udna. V odoinstalater pravi buku i ne svia mi se, a ovi su pravi mrtvaci, i opet nisam zadovoljna. Jo jedan antidepresiv za mene: sigurno ne bih volela da po itave dane stojim kraj prozora i pazim na svoj auto." Poela je da imitira razgovor dva preterano iskarikirana glasa: A ta vi radite u ivotu? Oh, nita, znate, pazim na svoj auto! Nastavila je normalnim tonom: Prvo sam mislila da je samo radoznao i da zato neprestano visi na prozoru, a onda je nekoliko puta, kada sam bila previe blizu njegovog auta, povikao: Posmatramo vas. Tada mi je sinulo. Idiot!" Oseao sam kako mi se iz eluca penje vatra. Teglica nije bila samo prazna, ve se caklila kao da je polizana. Moda pod poklopiem ui jo kakav izgubljen komadi marmelade? Ne, teta. Koliko, sigurno, taj tip pati kada se vodoinstalater dovozi i odvozi! Sve sa

onim merdevinama koje tre na krovu automobila. Autom koji nije ni za otpad i kod kojeg bi totalni servis spadao u minimalne trokove. Kroz kakav dramatian ivot se probija kako ne bi inio nita drugo, nego da bi stajao kraj prozora. Previe priam. Zanela sam se. Oprosti. Obino nisam tako zlobna." Uinilo mi se da na staklu vidim jo jedan trag marmelade. Pokupio sam ga prstom i polizao. Jesi li video prodavnicu Bavaria ispod nas? Ni tamo ne bih ula ak i da mi plate. Tip je sigurno bio esesovac! Jednom mu se zagledaj u oi. Kakav hladan pogled, kakva neljudska dubina! Kada te pogleda... Brrrrrr... Prolazi pored, a njegova glava se pomera sa tobom... kao glava gutera... Ggggghhh... Uz to jo i dahe kao neki perverznjak. Klonim se njegovog izloga. Na svu sreu, uvee dolazi po njega lini ofer i odvozi ga. Ne bih mogla ni da spavam kada bi tu stanovao. Ionako su se u ovoj ulici ve deavale udne stvari. U susednoj kui je, jo pre nego to sam se ovde preselila, neki luak ubio potara, a onda i samog sebe. Ali, neu da nabrajam same rune stvari, nisu ba svi udaci. Gospoa Vilma je veoma prijatna. I njena Mac-mac, tako mala maca, kako je samo ljupka! Pa onaj gospodin u trafici, onaj Italijan. Moda je potomak Italijana ili se samo pravi da jeste, ali ionako to nije vano. Meutim, kad god odem da neto kupim - iako mi ba ne trebaju novine ili ibice uvek me pozdravi sa bella i bellissima. Mada znam da je sve samo pria i la, uvek se razveselim. Zbog toga sam i prestala da puim. Zaista, pre mesec-dva. Uzdahnula je: Eh. Vratila se natrag i zagledala se u praznu teglicu. Zaueno me je pogledala. Vau, rekla je, probala sam samo parence i morala sam da popijem itav litar vode." Ne mogu da tvrdim sa sigurnou, jer nemam dovoljno iskustva, ali mogao bih da se zakunem da me je pogledala sa divljenjem. Oigledno sam pogreila. Uinilo mi se da si tip oveka koji ne voli marmeladu za doruak." Promrmljao sam neto. Da joj objanjavam da su sve ostale marmelade sa svojom slatkoom jedna velika la koja nas napada u trenutku nae najvee ranjivosti: na prazan eludac. Slatkii ti, jo dremljivom, govore kako je ivot sladak, mio i prijatan. Jedino marmelada od umbira, sa svojom zakasnelom vatrenom eksplozijom, otkriva istinu: slatko? Da, u poetku, a pre ili kasnije zajeb. 11.04 Sve je u redu. Klik. 12.20 Pojeli smo orbu od kukuruza, a onda opet igrali skrabl". I dalje sam

pobeivao, iako mi se vratila glavobolja. Spiker je na televiziji priao o najgoroj zimi u poslednjih dvadeset godina. Radio se suzdrao od komentara, ionako je muzika po svojoj sadrini i svrsi potpuno zimzelena. Za desert sam pojeo jo jednu teglicu marmelade od umbira. Nakon doruka sam otiao u prodavnicu i kupio jo ceo paket. U apoteci sam kupio aspirine, nekakve velike tablete sline kredi, protiv eludanih problema i medicinski ugalj protiv gasova. Hana nije puno priala. Oigledno se pomirila sa injenicom da e itavu nedelju provesti u mom drutvu i inila je tano ono to sam i sam inio: ekala da dani prou. 14.06 Opet sam sedeo u veceu. Ovog puta preventivno. Istini za volju, u tom prostoru sam uao veoma esto. Ujutru i uvee zbog umivanja, tuiranja i brijanja, a u meuvremenu i zbog pranjenja Hana je traila nove rei u skrablu" puei usne, to me je nekoliko puta opasno uzbudilo, tako da sam morao da odem u toalet da se smirim. Tamo sam odlazio i da kriom gutam aspirine i da rastvaram tablete za eludac, a o penuavom uglju, koji se u ai pretvorio u crni ampanjac, i da ne govorim. Kada sam osetio napone, odmah sam okupirao olju. Bolje da suzbijem napad u poetku, pre nego to se opet nadujem kao balon. Oslunuo sam uobiajene zvuke televizije i radija i procenio da mogu da budu dobra zvuna kulisa. Moi u mirno da se olakam, a da pri tom svojoj cimerki ne priredim solo koncert. Usred obavljanja nude sve je utihnulo. Nekoliko razvuenih sekundi uo sam samo jo Hanino kretanje po prostoru, a onda je zastala i ona. Nagnuo sam se napred, nauljio ui. Neto nije u redu? Nije bilo nikakvog sumnjivog zvuka, samo tiina koja je delovala zastraujue neobino. Negde gore, veoma daleko, kroz stan su polako klizili koraci. Automobil na autoputu je drndao ujednaeno bezoblino. Znam zato tako esto boravi unutra", rekla je Hana. Njen glas je dopirao iz blizine, sigurno je stajala sa druge strane vrata. Izvinjavam se, dodala je, navikla sam na buku, uopte mi ne smeta. Zato mi nisi rekao da te boli glava? Slobodno izai napolje, ugasila sam televizor i radio." Ponovo je poelo da me probada u crevima. Nisam smeo da se mrdnem. Hana je utala. Nisam uo da se kree. Samo da se istuiram pa u doi", rekao sam, skoio do tua, odvrnuo ga do kraja. Panino sam se osvrtao oko sebe, odvrnuo jo i slavinu iznad lavaboa i u poslednjem trenutku seo na olju. Kakvo olakanje! 14.11 Drala je dve prazne kutijice aspirina u rukama, jueranju i dananju. U uglu hodnika je stajalo ubre, spremno za odlazak na ulicu. Oprosti to se meam... ali, zato mi nita ne kae?"

Samo sam stajao i gledao je. Dolo mi je da savaem te izdajnike kutijice; kako sam mogao da budem tako neoprezan! OK, ugasila sam i televizor i radio. Sada u da ti skuvam aj protiv glavobolje." Otila je u kuhinju i pristavila vodu. Vratio sam se u kupatilo i praznu kutiju tableta protiv eludanih tegoba iscepao na komadie, bacio je u olju i pustio vodu. Nauio sam lekciju. Ako ivi sam, zaboravi kako brbljivo zna da bude smee. 14.15 Sedeo sam za stolom i pio aj iz olje sa maorom. Tiina je bila napadna. Prvi, sasvim uobiajeni gutljaj, zazvuao je prodorno glasno. Vulgarno srkanje. Hana je podigla pogled sa knjige, registrovala ta se deava, i opet se vratila stranicama. Pre drugog gutljaja sam se dugo pripremao. Lepo sam ga prebacio preko ruba u usta, ali, kada sam progutao, zacoktalo je. Hana je okrenula list. Papir je zakripao i glasno skliznuo po prstu. Ustao sam i priao prozoru. Cipele su cvilei pratile korake. Donjim delom tela sam se priljubio uz radijator. Bio je skoro sasvim uaren, iako u prostoriji nije bilo preterano vrue. Nisko, sivo nebo se spustilo na solitere i vrh mercedesove" zvezde je bio slian olovci zabodenoj u pupak. Na drugoj su strani bele mrlje prekrivale krovove. Morao sam da dobro pogledam da bih nazreo jata golubova koji su se stiskali oko dimnjaka. Nije vie padao sneg, a ni od prethodnih poiljki nije ostalo mnogo. Pahulje na asfaltu su se zgruale u sive ledene nabore. Malo vozilo gradskog komunalnog je polako promicalo, raspravajui zadnjim delom so i pesak. Za volanom je bio uuren mukarac, kome je kroz visoko podignutu kragnu virio samo orlovski nos. Okrenuo sam se ka unutranjosti sobe. Cviiiill zapevali su onovi. Hana se trgla, ali je na vreme postala svesna ta je u pitanju i nije podigla pogled. Samo se pomerila. Pletena stolica je zakripala, jastuk pod njenom zadnjicom ispustio zvuk, veoma slian prdeu. Nisam znao gde da se sklonim. Jo uvek nisam prekoraio prag njene spavae sobe, i nisam ni nameravao. Opet u kupatilo? Pa ne mogu provoditi tamo itave dane! Tako sam ipak otiao u kuhinju da jedem marmeladu od umbira. Obavio sam to nad friiderom, ne za stolom. Polo mi je za rukom da budem tih. Zadovoljan, vratio sam se do prozora. Zaboravio sam se i poeo glasno da diem, kako bih oslobodio vatru koja me je pekla. Dah je pokrio staklo i odmah poeo da se zgunjava. Sve zajedno je zvualo kao hrapavo disanje zmaja. Setivi se svojih kripavih donova, stisnuo sam usne i polako i oprezno se okrenuo. Hanin eludac je zacvileo. Pritisla je rub knjige o trbuh. Nije pomoglo. Polako je pokuala da spusti noge koje je oslanjala o stolicu, ali nije bilo nita bolje. Uviajno sam okrenuo glavu. Komadi umbira mi se zatakao meu zubima. Mljacnuo sam jezikom po

njemu i srui ispustio veoma glasno pljuc. Pretrnuo sam, osetivi neprijatnost. Hanin eludac se ponovo oglasio. Ustala je i otila u kupatilo. Odvrnula je tu i slavinu. Brzo sam izvadio komadi iz zuba, nakaljao se, proistio grlo, snano udahnuo i izdahnuo i potpuno bezrazlono, ni sam ne znam zato, nekoliko puta se cvilei okrenuo. Vratila se i osmehnula mi se. Krenula je u kuhinju i nagnula se nad friiderom. Da donesem marmeladu od umbira?" Da, molim." Poredala je hranu na sto, isekla hleb. Sedeo sam i zaueno gledao. Reckavi no koji je testerisao veknu oglaavao se veoma karakteristinim zvukom. Nikada ga ranije nisam uo. Svoje zvuke su dodali i Hanin dlan i kora. Sve zajedno je zvualo klizavo i hrapavo. Poklopci marmelada su se predavali uz puckanje, a sredina hleba se opirala uz klizavi uzdah. Svaki predmet ima svoj zvuk, i kada se nae sa drugim predmetima, sparuju se i zvuci i raaju neto novo luda stvar! Hana je namazala sebi marmeladu od breskve, a ja... Zna se. ekali smo jedno drugo. Istovremeno zagrizli. Pokuali da zvuk sopstvenog vakanja utopimo u istovremenom zvuku koji je dolazio sa suprotne strane stola. Kora je krkala na svoj nain, sasvim drugaije od komadia umbira. uo sam udaranje zuba, krgutanje vilice i pitao se: Zar sve to uje i Hana?" Opet joj je zacvileo eludac. Ba sam gladna", rekla je. Nepotrebno izvinjavanje. Samo sam klimnuo glavom. Jeli smo sve sporije, zaustavljali se, pravili pauzu, gledali jedno drugo, sluali kripanje stolica, pljeskanje stranice dlana o sto. Sto je pritiskao pod, noga stola je jecala i podrhtavala. A prilikom svakog pokreta, zaulo se zveckanje escajga. Oseao sam se kao da sam negde drugde, u afmosferi u kojoj sve izgleda kao da je sve na svom mestu, a istovremeno je sve duboko naopako. Oboje smo nekoliko puta poskoili na stolicama zauvi pucketanje prozorskog stakla. Nita strano i glasno, siuno krckanje zbog stezanja i irenja, ali ipak... Klizanje stopala nad glavom nije prestajalo. Podsealo je na puenje zmije. Mac... mac... mac... Mac... mac..., zaula se starica. Jebi ga, koliko jo mogu da podnesem? Trai macu", sasvim bespotrebno je objasnila Hana. Nekako, kao da se izvinjava, verovatno je to klizanje i mackanje i njoj ilo na ivce. Staru bi trebalo zadaviti", pomislio sam. I ruke su poele da mi pulsiranju pod stolom. Sa jezom sam postao svestan da gledam u Hanin vrat. Pomislio sam: Ustanem, priem i slomim joj ga. I svemu je kraj." Brzo sam se uhvatio za ivicu stola. Odjeknulo je. Hana me je pogledala preplaeno. Moda postajem nasilan zato to ve dugo nisam priutio sebi meditativne sklekove? Otrgnuo sam pogled od njenog vrata i otiao u kupatilo. Ukljuio zvune vodene izvore, nagnuo se nad ogledalom i rekao sebi:

NE! Gledao se. Ponovio: NE! Pumpao sam telo, dok nije klonulo. 15.21 Do kraja nismo pojeli nijedno jedino celo pare hleba. Sklanjao sam marmelade i sluao kako udaraju o stakleno dno police u friideru. Hana se vratila knjizi, a ja prozoru. 16.01 Jo malo i moi u da razlikujem zvukove automobilskih motora; grozna pomisao. Odatle je samo jo korak do posmatranja vozova sa voznim redom u rukama. Ili aviona - tek sada sam postao svestan koliko esto iznad ove etvrti preleu avioni na svom putu ka aerodromu. Nisu se videli zbog niskih oblaka, uo sam samo muklo tutnjanje. Nakon dugog stajanja ispred prozora, sklonio sam se pod asovnik. Visio je iznad vrata spavae sobe. Oigledno je da je u pitanju runi rad. Nepoznati autor je kupio mehanizam i namestio ga usred velikog drvenog tanjira u obliku meseca; u njegovoj unutranjosti, naravno lice. Napola tuno, napola radosno, nekakav ying-yang simbol meseara. Povrina je bila obraena veoma amaterski, podseala me je na obavezne kolske pokuaje sa linoleumskim noiima. Nisam mogao da odvojim pogled od sekundare. Doiveo sam napad svesti o proticanju vremena. Ovako: 16.02 udno! Toliko vremena unutar jednog jedinog minuta! 16.02:01 Koliko duga je sekunda! 16.02:11 Koliko ih tek ima do ponedeljka, do devet! Poeo sam da raunam. 16.02:18 493.069! 16.02:19 Hou li izdrati? 16.02:21 Kako iko moe da izdri? 16.02:25

Svi ti ljudi, opremljeni asovnicima na koje neprestano gledaju! Tik. 16.02:31 Svakako ima neeg hipnotinog u pomeranju skazaljke. 16.02:34 A tek taj zvuk! 16.02:36 Tik! 16.02:37 Tik! 16.02:38 Tik! 16.02:39 Tik! 16.02:40 Tik! Pokuao sam da se otrgnem od tiktakanja. Da odvojim pogled. 16.02:46 Moda sam zarobljen? Hoe li mi se vrat polako ukoiti, istegnuti na gore ka glupavom asovniku koji je Hana V ojik sigurno sama izdeljala? Moda je taj asovnik sve to e mi ostati, sa ime u morati da ivim? 16.03 Brzo sam se vratio ka prozoru. onovi su opet cvileli. Poslednji minut je bio neto sasvim posebno! Nije udno da su ga kao stranu vojnu operaciju oznaili udnim kodom 16.02! Zvualo je apsolutno, nedodirljivo, mudro prokleti minut. Potpuno me je sjebao. Zvonilo mi je u glavi i neto udno mi se dogodilo sa vidom. Pogledao sam u orman. Video sam ga, ali ne sasvim jasno. Morao sam da se priberem, da naredim sebi: GLEDAJ!, pre nego to su se sve stranice pravilno sloile. Hana je polizala prst. Sljask, ulo se. I sama je pretrnula od zvuka i najradije bi ga izbrisala. Kako moemo da budemo zatvoreni jedno pored drugoga i da se ujemo? Kako je mogue da je to ak normalno? Da ljudi ive zajedno i sluaju se? Venavaju se zbog toga? Polako i oprezno sam otiao do kuhinje i pogledao ulazna vrata. Hteo bih malo napolje. Na minut... NE!

uo sam kako Hana ustaje. Odano sam se okrenuo i zagledao se u nju. Imala je TAKOOOOOO velike oi. Imam jednu molbu", rekla je jedva ujno, oajnikim glasom, molim te, molim, da li mogu da ukljuim barem radio?" Da, o da!, izletelo mi je. I televizor, takoe", beknuo sam u istom dahu, ne razmiljajui. 16.16 Sedeli smo za stolom i jeli. Mazao sam ve esto pare hleba i Hana se latila ve drugog, iako - kako je sama rekla uvee nije jela. Okolina se konano normalizovala. Na televiziji su se tukli, na radiju je plaljivi cmizdrio zbog toga to je izgubio srce, predmeti u kuhinji su zanemeli i nas dvoje smo neujno vakali, grizli i gutali. Razmiljao sam o Bahu i suzama publike. Muzika se rodila iza kulisa, u sveanim prilikama, a umrla je onog trenutka kada je postala kulisa za sve prilike. Nije ni moglo drugaije da se zavri. Kako bi milijarde ljudi, zbijenih u gradovima, mogli da ive zajedno kada bi uli jedni druge? Muzika je svuda prisutna kuhinjska krpa: brie mljackanje u Mekdonaldsu", coktanje u supermarketu, ivanost na aerodromima. Jo i u bolnicama, mrtvanicama i, da, normalno, muionicama. Gledao sam Hanu kako topi komadi u ustima. vrsto je stiskala usne, kao da eli da iz hrane isisa i poslednju mrvicu ukusa. Nakon zavrene osnovne kole rasporedili su me meu elektriare. Nije bilo iznenaenje, poto smo ionako svi ili da se pripremamo za tu profesiju, osim slepaca koje su obuavali za telefoniste. Zato bi trebalo da svaki slepac bude telefonista i svako siroe dobar elektriar, prevazilazilo je moi mog shvatanja. Dobro, otili smo u elektriare. Poto se veina kolskih drugova ve bavila sitnim kriminalom, onima sa vrha, koji odluuju, inilo se da je elektriarski zanat najprimereniji za decu iz sirotita. Barem emo znati ta je to trei stepen kada policiji padnemo u ake. I tako, otili smo da vezujemo, seemo i spajamo ice. Pretvarao sam se da nikako ne mogu da zapamtim znaenje boja, neprestano sam traio prava kleta i belo gledao na asovima teorije. Ukratko, razvijao sam se u normalnog zanatliju, kada je neko, negde, doao na ideju koja mu se sigurno uinila genijalnom. Premestili su me meu slepce. Naravno: oni nee moi da vide koliko sam ruan. Meu njima neu morati da se stidim svog izgleda. Nakon kolovanja smestie me u podrum da podiem slualicu i pritiskam prekidae. Niko me nee videti, a glas mi se ni po emu ne izdvaja. Izuzetna ideja. Moram da priznam da je nekoliko dana ak funkcionisala. Sa slepcima sam odlazio u radionice i pipao rastavljene telefone. A ipak me je glas o mojoj runoi ne samo dostigao, ve i prestigao. Problem je bio u tome da slepci nisu mogli da

me vide i da stvore svoje miljenje. aputali su, spletkarili. Verovatno jo nikada nisam bio takva nakaza kao to sam to bio u njihovim razgovorima. Paradoksalno: slepci su me izbegavali jer sam bio ruan. Ljudi, koji ne vide i koji nikada nisu videli, iznenada postaju opsednuti tuim izgledom. Koliko sam ruan? ta lepom oveku uopte znai runoa? Neto to su oni koji vide izmislili samo za sebe, slepci su preuzeli kao papige. Poslednjeg dana nedelje nakon premetaja odvezli su nas u prastaru, ogromnu centralu. Prolazili smo kroz hodnike izmeu zidova na kojima su treperila svetla i odasvud viseli kablovi. Uitelj je neto objanjavao, a onda se izvinio i otrao da na trenutak obavi neto. Otiao je da pije. Da, moje prisustvo je delovalo razgibavajue na uiteljski kadar - poeli su da se kreu. Ranije, kada su pred sobom imali samo slepce, uutali bi, izvukli iz depa pljosku i uvebano tiho sasuli dozu niz grlo. Naravno da su slepci znali ta uitelj radi. Samo su se pretvarali da ne znaju. udno, odmah kada bi bio u blizini i neko ko nije imao pokvaren vid, uitelji ne bi mogli vie da nastave svoju igricu. Za pie su morali da se sklone u intimu. Odvratno. I, tako smo ostali sami usred ogromnog lavirinta. Video sam grupicu koja je stajala okupljena, trudei se da bude to dalje od mene i tiho raspravljala, a pri tom nekontrolisano pokazivala ka meni. Nikada nisu videli sebe i nisu mogli da od svojih kretnji naprave maske. Mislili su da su diskretni, dok oni koji vide oigledno ve u ranim godinama prilagode predstavu kretnji svog tela stvarnom izgledu, to slepci ne mogu. Poeli su da se komeaju i postalo mi je jasno da se neto kuva. A onda je jedan od njih ne znam mu ime, inilo mi se da nije vredno pamenja ostavio tap kod kolege i polako poeo da mi prilazi. Mahao je desnicom i probijao se kroz ice. Nisam pokuao da pobegnem. Pre ili kasnije smo morali to da obavimo. Ali, kunem se, nisam imao nikakav plan. Jednostavno, ekao sam. Potapao me je po temenu. Svi pitomci su napeto utihnuli i nagnuli se napred. Samo centrala je tiho umela. Slepac je podigao i drugu ruku i poeo da mi opipava lobanju. Dlanovima se spustio preko ela, prstima mi sklopio kapke. Na tom mestu ga je neto zbunilo. Verovatno mu nije bilo sasvim jasno kako mogu da na mekom mesu kapaka budu dlake i bonu ga u jagodice prstiju. Opipao je nos pratei njegovu putanju. Sve vie je bio izgubljen, jadniak. Oblik sigurno nije podseao ni na ta to je do sada doiveo. Otvorio sam usta. Desnica je skliznula unutra. To ga je tek zbunilo. Prsti su plesali po zubima, srednji se obavio oko desnog onjaka. Zauen, izustio je A?. Slepci su toliko bili nagnuti napred da su skoro ostali da lee u vazduhu. Gledao sam njihova lica, tamne naoare. Nekome su skliznule nadole i zabletalo je sasvim belo, izbuljeno oko. Nisam mogao da otrgnem pogled. Tip mi je i dalje eprkao po ustima. Kada razmiljam o oseanju koje me je obuzimalo, mogu da

kaem da sam se oseao usamljeno. A istovremeno, eleo sam da budem negde drugde. Gledao sam belo jajasto oko u pozadini i ponavljao u sebi kao da pevam uspavanku: Je li to sve? Je li to sve to jeste i to e biti? Neprestano. U glavi. A onda sam uinio neto zbog ega sam se odmah pokajao, ali nisam mogao da ispravim. Stisnuo sam zube. Iz sve snage. Ilo je lake nego to sam oekivao. Krenulo je i puklo. Dva prsta, koja su malopre eprkala po meni upravljana tuom voljom, odjednom su poela da sluaju moj jezik. Cunuo sam svakog u svoj ugao, meu zube i unutranju stranu obraza, na sigurno. Svaki put kada sam progutao pljuvaku, sa njom mi je skliznuo u eludac i ukus krvi. Slepac je izvukao ruku, ali ju je jo uvek drao podignutu. Odgrizao sam mu srednji prst do ispod drugog zgloba i malo kaiprsta. Ostali slepci su poeli da vrte glavama. Nisu znali kako da protumae pucketanje. Ranjenik je poeo da vriti. AAAAAAAAAAAAAA! AAAAAAAAAAAAAA! AAAAAAAAAAAAAA! Iz rana mu je iknula krv i poela da kaplje po tlu. Slepci su podivljali. TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE? TA JE?, drali su se, on je samo vritao svoje AAAAAAAAAAAAAAAA! AAAAAAAAAAAA! AAAAAAAAAAAAAA! Trali su tamo-amo. Jedni su eleli da priu blie, ali su se zaletali u one koji su beali. Povrh svega, meu kablovima centrale je bilo veoma malo prostora. Mahali su tapovima, irili ruke. Nekoliko njih se upetljalo meu ice i u panici su ih upali, kao da su se nali usred borbe sa hobotnicom. Spadale su im naoare, odasvud su virile izbuljene oi prekrivene mrenom razliitih boja ili potpuno bele ronjae, potom zenice, koje su se nekontrolisano vrtele tamo-amo, nepomini stakleni umeci i neto praznih duplji. Neki su mislili da je izbila tua - dobili su nekoliko udaraca tapom i jo su i sami mahali u pravcu gde je palo. U dubini centrale je neto poelo da se dimi. Svaki od buduih telefonista je optem zavijanju dodavao svoje TA JE. Samo neko se drao OVDE JE! OVDE JE! Pogledao sam ga. Bio je to onaj, kome je povreeni poverio na uvanje svoj tap i mislio je da su vriska i haos nastali zbog predmeta koji uva. Pokuao je da se probije kroz mete, pruajui ruku i tap u njoj. Nekako mu je uspelo. Naao se preda mnom, gurao tap ka mojim grudima derui se OVDE JE! OVDE JE! Vlasnik tapa je u meuvremenu privio ruku na trbuh i jeao. Od nekuda je dotrao uitelj, a za njim jo nekoliko kontrolora. Poeli su da amaraju slepce pokuavajui da ih smire, a istovremeno nisu mogli da se suzdre, a da i sami ne poviu: TA JE? TA JE?

Ranjeniku se oigledno nije inilo vrednim da kolegama objanjava svoje muke i tegobe, ali kada je zauo glas uitelja, jurnuo je ka autoritetu i uperio mu patrljak pred oi. Trajalo je, pre nego to je uitelj shvatio. Zanimljivo: im mu je sinulo, pogledao me je. Kontrolori centrale i uitelj su vikali i tutkali ranjenu ruku jedan drugome pod nos. Usput su snano gurali i uenika, ija ruka je visila sa tela kao da mu ne pripada, to su u urbi nekako zaboravili. Nisu primetili krv, koja ih je prskala. A onda je neko povikao: Prste na led! Mogu se zaiti!" Poeli su da trae po tlu, da odguruju slepce koji su se i dalje istrajno borili sa centralom i da ih teraju u sporedno krilo, gde se ve drala veina. Jo uvek su se na sve strane drali: TA JE? Prste nisu nali. Na kraju su odvukli i onoga koji im je neumorno nudio tap. Kontrolor je otrao sa ranjenikom, verovatno po prvu pomo i do telefona. Ostali smo sami: ja, tri kontrolora i uitelj, sa horom slepaca koji su zavijali u pozadini. Ej, ti, zar onome nisu malo puna usta?, rekao je jedan od kontrolora. Paljivo su me pogledali. Uitelj je stao na korak ispred mene: Pljuni!", zalajao je. Hteo sam da ga posluam, ali je dodao: ivotinjo!" Stisnuo sam usta. Obuzela me je autodestruktivna tvrdoglavost. Odmahnuo sam glavom. O, dae! Hoe i te kako!", povikao je uitelj i sva etvorica su poleteli na mene. Sruili su me na pod nisam se branio. Pokuali su da mi razdvoje vilice, ali nisu mogli. Klizili su po krvi, razlivenoj po bradi i rukama kojima su me grabili. Razdvojili su mi usne, skoro ih otkinuli, ali preko zuba nisu mogli. Izvija!", prodrao se jedan od kontrolora i izvukao ga iz depa. I drugi ga je imao. Ugurali su mi ga iza zuba i poeli da savijaju. Osetio sam kako krka gle. elini vrhovi su mi se zabili u desni i zaglodali u kost. Pored krvi onog slepca pio sam i sopstvenu. Pobedili su. Zato sam uinio jedino to mi je bilo preostalo. Smesta sam progutao, do kraja. A onda brzo otvorio usta. Nema ih, zaueno je zakljuio uitelj. Progutao ih je, razrogaenih oiju je uzdahnuo kontrolor bez izvijaa i stupio korak nazad. Ostali su ga pratili. Gledali su me kao udo. Polako sam ustao i sputene glave ekao ta e uslediti. 16.21 Hana je proetala kroz svih devedeset i devet kanala i izjavila:

Vreme je za videoteku. Konano e moi da upozna oveka koji te je unajmio." Pogledao sam je nita ne shvatajui. Mislim, Huana, pojasnila je. 16.54 Video-klub je bio mali, izduen prostor, verovatno bivi hodnik koji je vodio u stan. Vrata su bila skinuta i umesto njih je stajala zavesa od aluminijumskih zapuaa, to je doprinelo tome da se osetim nostalgino. Kao dete, u sirotitu sam video kako stariji prave sline zavese i arko eleo da im se pridruim u tome, verovatno zbog sjaja i zveckanja. Kada sam bio dovoljno odrastao za praktian rad, vie nije bilo zavesa. Naa generacija je presom tancovala saobraajne znakove i registarske tablice. Hodnik je bio prekriven video-kasetama. Reklame i plakati su morali u izgnanstvo, na tavanicu. Neki su zadobili strane rane, kroz koje su virili kablovi sa golim sijalicama i zvunicima. Membrane su se blago tresle uz meksiku svirku. Razvueni zvuk truba je oblagao prostor slojevima eera. Tokom vonje Hana je izjavila da jo nikada nije bila u Huanovoj videoteci; pre nekoliko godina, kada je neprestano gledala filmove, Huana nije poznavala, i kasetama se snabdevala u oblinjem video-klubu. A onda je - nije rekla nakon kog filma - rekla sebi: Dosta je bilo, i poela da organizuje veeri tako to ih je provodila napolju. Namerno je za svaki dan pronalazila novu zanimaciju, pre svega razne kurseve i fitnes. Klub se nalazio u prijatnom delu grada koji je bio barem za nekoliko klasa zaputeniji od Haninog urbanizovanog sela. Osetio sam se ve skoro kao kod kue. Iza vrata je spavao veliki vujak ili se moda samo pretvarao da spava. Zamirkao je levim okom. Nije bilo drugih muterija, a iza zavese od zapuaa nije se niko nazirao. Iznad nje blago se njihao samo natpis: ULAZ SAMO ZA ODRASLE, isheklan na komadu crvene vune. Porno odeljenje, nesumnjivo. U levom i desnom gornjem uglu treperila su dva televizora, oba sa iskljuenim tonom. Levo je Brus Li na ubrzanom snimku nadoknaivao ono to nije mogao postii treningom, a desno se neki tip nije mogao odluiti izmeu jagoda iz friidera i neke dugokose enske, pa je istovremeno posezao i za jednim i za drugim. Hana je prila minijaturnom pultu u obliku oltara i pritisla na zvono. Izmeu zapuaa se pomolila mala, tamnoputa glava sa kraterima od boginja na obrazima. Mukarac je gledao prilino nevoljno, sve dok mu se pogled nije zaustavio na posetiteljki. O, senjorita! O, Ana! O, bienvenida! Mi alma! Mi vida! Moja spasiteljka!, drao se kao neki popravlja kiobrana. Uvodne usklike sam razumeo, a i neke kasnije rei. Malo znam panski, ne dosta - hispanosi su, za razliku od svih ostalih rasa, retko ostavljali decu na ulici; ili su ih, ko zna, moda ostavljali u nekim

drugim sirotitima? ovek nije izaao napolje, vratio se u radnju i trenutak kasnije dotrao zajedno sa debelom gospoom za glavu viom od njega i hordom dece. Zgrabili su i mene i Hanu odnosno Anu, kako ju je neprestano zvao i kroz porno odeljenje odvukli nas u svoj stan. Bio je prepun svetih slika i slika device Marije. Verovatno u svrhu dezinfekcije: videoteku su otvorili u hodniku, za pornie su morali da rtvuju predsoblje, a plebejski izgled predvorja da nadoknade svetou stana. Na krevetu ispod prozora sedela je neka drevna starica i drala se zajedno sa svima. Hani je bilo vidno neprijatno. Neprekidno se osmehivala na sve strane. Levu ruku je pokuavala da izmakne neprestanim Huanovim poljupcima, tako da nije mogla da obrati panju na desnu. Nju je poela da ljubi njegova ena. Deca su se, za svaki sluaj, dernjala. Setio sam se da je to prva Hanina poseta videoteci, i pitao se kako li tek doekuju redovne muterije. Hana je nekako uspela da izvue levu ruku da bi pokazala na mene i predstavila me Huanu. On je jo ranije kriom bacao pogled u mom pravcu i oigledno se nadao da e goa zaboraviti da me spomene. Bilo mu je neprijatno, i odjednom je izgledao potpuno kriv kao Juda na kvadrat za ta, to ne znam. Maestro je bio uvek obaveten i naao je, eto, Haninog prijatelja (poznanika?), koji ju je ubedio da primi telohranitelja. Zato mu je trebalo da gleda i ponaa se kao da ju je izruio vukovima, nisam znao. Moda je opet bio kriv moj izgled? Neprijatnosti ga je ubrzo spasla njegova ena, koja je preusmerila Haninu panju, jo pre nego to je Huanovo ponaanje postalo svima oigledno. Morali smo da popijemo svako po aicu otrog pia sa solju i limunom. Opet su joj malo ljubili ruke, na ta je konano uspela da procedi zbog ega smo uopte doli. Oh, razlog! Oh, ma sitnica! Horda se vratila u prvu prostoriju povukavi nas sa sobom i poela da nam puni naruje kasetama. U stvari, i preporuke su, mada indirektno, dolazile samo od Huanove ene - oigledno ga je ta ena, koju je kao gospodar kue zaboravio da predstavi, vodila i okretala po svojoj volji, kako ne bi naruila ijedno jedino, ak i najmanje obeleje njegove mukosti. Malopre ga je spasila neprijatnosti, sada se u njegovim rukama uvek nalazila prava kaseta, iako sam sumnjao da se Huan uopte razume u filmove. V oden svojim nevidljivim gospodarem, bilo je dovoljno da samo brblja, prouzrokujui to veu buku. 17.25 Uspeo sam da ponovo ugledam Hanu tek kada smo kasete izruili u prtljanik. Bio je moj trei mu, objasnila je. Kako li je bilo tek u braku, ako su ak i nakon razvoda takvi prijatelji, pomislio sam. Da, znam, sve to izgleda udno. Ali, razvedeni smo ve etiri godine." I jo uvek ti ljubi ruku?", nisam mogao da se suzdrim. Nasmeila se.

Da." A zar ona gospoa nije njegova ena?" Jeste." Aha." Pogledala me je ispod obrva. Oigledno se zabavljala. Bila je njegova ena jo onda kada smo se venali. Sa mnom je bio bigamista. Trebalo je da vidi kako mi je ljubila ruke dok me je nagovarao da se udam za njega." Nita mi vie nije bilo jasno. Hana se jo jednom iroko osmehnula. Udavala sam se etiri puta, a spavala sam u ivotu, sve skupa, samo sa trojicom. Verovatno sam jedna od retkih ena koja je bila udata za vie mukaraca nego to je imala onih sa kojima je spavala. Samo za prvog sam se udala istinski, sa svima ostalima je bilo samo na papiru, tj. za radnu vizu. Kada bi proao minimalni period, razvela bih se. Poto nas je, na kraju krajeva, Huan doveo do toga da uimo u stanu, sasvim je u redu da nas opskrbi i kasetama za celu nedelju. Tako." 18.34 Hana je imala devedeset i devet kanala, a umesto stotog upotrebljavala je video. Ispostavilo se da je to pravi super-kanal, jer je mogao da se brzo premotava unapred ili unazad. Mogli smo da odgledamo i po tri kasete na sat, odnosno jednu jedinu u nedogled. Setio sam se da sam se u poslednjih nekoliko dana prilino esto vozio taksijem. Postoji li jo kakva gradska usluga za koju ovek odrastao u siromatvu zna, a nekako uopte ne pomilja da bi mogao da je upotrebi? Pozvao sam Mekdonalds" i naruio dostavu na kuu. 20.01 U kupatilu sam oprao gae i prostro ih na radijator da se osue. Radijator je bio u obliku uspinjue izuvijane zmije, tako da sam svoje bokserice mogao sam da poredam na razliite nivoe. Pre nego to sam izaao, jo jednom sam pogledao izloene objekte i nesigurno sam zastao. Gae su bile... tako... zastraujue? Ne, nisu bile iarane ili ispisane bombastinim natpisima, ali kada sam, radi poreenja, uzeo sa gomilice Haninih gaa uzorak njenog rublja i rairio ga, skoro da mi se izgubio u dlanovima. Ranije nisam imao oseaj da meu bedrima moje tienice imam ta da uvam. Moda je rublje tako rastegljivo? Paljivo sam razvukao materijal, ali, uprkos tome, avovi su zapeli. Postao sam svestan bednog poloaja u kojem sam se naao i demonstrativno sam spustio njene gae, a svoje ostavio tamo gde su bile. Odakle ta nagla ljutnja, nisam znao sebi da objasnim. 20.41

Hanini suzni kanali su oigledno bili alergini na crno-bele filmove odmah bi joj se upalili i pomamili. ena bigamiste Huana mora da je napravila dobar izbor. Pokuao sam da pratim priu i da shvatim emu te suze i ta tuga, ali nije ilo. Nekog oficira su grekom osudili na streljanje, na ta su mu prijatelji i prolaznici tokom itavog filma nudili mogunost bekstva. Odgovarao im je: naredba je naredba, neu pobei. Ako neko sam srlja u smrt, ta bi u tome moglo da bude tuno? Mada, istina je da su izmeu pojedinanih ubeivanja mnogo i tuno pevali. 22.31 Hoemo li u etnju? To moemo, a?, rekla je Hana i otili smo. Zaustavila se u hodniku i onjuila oko sebe. Neto smrdi", zakljuila je i dodala nakon kraeg razmiljanja: Na trule." Silazei niz stepenice, nekoliko puta zaredom sam kinuo. Nisam mogao da se suzdrim i neko vreme ni da se zaustavim. Hana mi je pruila maramicu. Upotrebio sam je samo jednom rukom, jer sam u drugoj nosio kesu sa ubretom. 22.35 Previe hladno je bilo ak i za ljubitelje pasa. ak se i poklopac kante za ubre zaledio, pa sam morao da se napregnem pre nego to sam se oslobodio kese. Tokom etnje nismo sreli nikoga. Namerno sam se zadravao na nenaseljenim ulicama. Nije se bunila, ve mi je mirno prepustila vodstvo. Nekoliko puta se okliznula na glatkom tlu i uhvatila se za mene. Onako usput, bez suvinih objanjenja i izvinjavanja. Bacio sam sumnjiav pogled na njenu obuu. Mokasine su delovale ba letnje. Ubedila me je da joj nije hladno, da se samo malo klizaju. utei, proli smo nekoliko raskrsnica i skrenuli preko mosta. Hana se na sredini zaustavila i pogledala u vodu. Bila je gusto crna i jedva se primetno pomerala. Pritoke su bile smrznute i ledeni zubi su sa strane zagrizali u tok. Obala sa obe strane reke bila je od glatkog betona. Nigde se nisu mogli videti drai. U daljini sam ugledao stepenice koje su se sputale ka vodi. Suzdravao sam se da Hana ne primeti koliko mi je neprijatno da gledam u povrinu. Ne znam da plivam i nikada nisu mogli da me nateraju da uem u bazen, a kamoli u kakvu drugu, tamniju vodu. Potreban mi je vrst oslonac pod nogama, takav sam. Pa makar bio u pitanju samo tanak pod aviona. Ve sam pogled na neprozirnu tamnu povrinu preplavio me je jezom. Povrh svega, opet me je obuzela udna vrtoglavica. Morao sam da se pribrano zagledam u objekte da bi mogao da ih razaznam. Hana je krenula napred, a onda zastala na drugoj strani mosta. Krenuo sam za njom. Sa tog mesta se pruao potpuno isti prizor, samo se sto metara nie iz vode uzdizalo neto to je oigledno bio ostatak trupa lae prevrnute na bok. Stajali smo i isputali oblaie magle. Misli li, progovorila je, da e stvarno doi? Da. Moda nisam zvuao dovoljno ubedljivo. Pogledala me je, a onda se opet okrenula ka reci.

Ja sam jedna od onih koje u prodavnici pitaju da li joj haljina dobro stoji. Zar prodavaica moe da odgovori drugaije nego potvrdno? Mora da hvali haljinu, za to je plaena." Na trenutak mi je spustila dlan na rame. Nemoj mi zameriti. Zna, onaj lopov... Sumnjam. Kao to sam ti ve rekla, zaista je vie izgledao kao neki jadniak, nego kao opasni manijak. Znam, znam, nikada ne moe da bude sto posto siguran. A ipak... Moda e poslati nekoga drugog. Ne znam koliko zna o svemu tome?" Promrmljao sam neto. Zna, ono njegovo eljanje... Kada sam priala o tome u policiji, inilo im se da to nije vano. Ali meni jeste. Moda zato to sam frizerka. Sea se onog groznog salona? Tip se eljao ogledajui se u izlogu. To esto rade, zna. Misle da je to obino ogledalo i priljube se uz njega. A Meri i ja se samo kikoemo. Tip je dotrao, razume, odjednom, kao neki divljak. Proao pored izloga, okrenuo se i odjurio preko ulice. Radila sam za stolom kraj prozora, zato mi je pao u oi. Smugnuo je u telefonsku govornicu i na brzinu telefonirao. Trajalo je pola minuta, ne vie. Razume, strano mu se urilo. Onda je izaao napolje i neprestano se osvrtao naokolo, kao neki begunac. Potom je odjednom jurnuo ka meni. Uplaila sam se. Priljubio se uz izlog i poeo da se elja. Zamisli samo, takva urba, a na frizuru ipak nije zaboravio. Da si samo video njegovo lice! Verujem da svako pravi grimase pred ogledalom i da se ogledala pri tom beskrajno zabavljaju. Tip je pljunuo u prste i zalizao zulufe. A sav je bio mokar od tranja! I prljav k'o svinja! Sa kragne mu je visilo neto to je izgledalo kao komadi kore krompira. Policajci su mi onda rekli da je, verovatno, proveo barem nekoliko sati skrivajui se u kakvom kontejneru ili neemu slinom. Tip u takvom stanju krene da se elja! Samo to hou da kaem, da nije izgledao kao kriminalac. Dakle, udaljen metar od mene, ulepava se i, pri tom, pravi takve face da vie nije bilo smeno, tako da sam skrenula pogled. Meri je, okrenuvi mi lea, prala pribor u lavabou. Pogledam u televizor, kad tamo taj isti tip! I ne samo to! Isto tako se sreivao! Moe da zamisli, skoro da me strefi kap. Napolju stoji mukarac i elja se, na televiziji njegov snimak; isti postupak, isti pokreti. Zamisli! Tip je krenuo da opljaka zlataru ili ta ve, i nije znao da pred ulazom imaju postavljene kamere. A prethodno se oeljao! Navukao je najlonsku arapu na glavu i opet gledao u staklo kako mu stoji! Neto gluplje jo nisam videla! Izgubljen ovek! Upravo taj snimak su, naravno, sa zadovoljstvom pustili na televiziji. S obzirom na toliko drugih, ozbiljnih stvari, ubistava i tome slino, verovatno ga nikad ne bi pustili, ali ova scena je bila tako smena! Nije imao nikakve anse. Da ga nisam videla ja, video bi ga neko drugi. Brzo sam pogledala kroz izlog. Tip se sredio, a onda preao ulicu i krenuo natrag ka govornici. Cimnula sam Meri i zatraila od nje da odmah pozove policiju. Po mom glasu je zakljuila da je ozbiljno. I odmah je otrala. Prila sam izlogu i posmatrala. Stigao je veliki crni auto sa

zatamnjenim staklima. Tip je uskoio unutra i odvezao se. V ozaa nisam mogla da nazrem. Registraciju sam videla, ali ne mogu da je se setim. Kada sam to rekla policiji, imala sam oseaj da bi me najradije zadavili. I ti bi? Ne, odluno sam odgovorio, ne! Ne razumem se u marke automobila, to od mene nisu mogli da oekuju. Odvratno se oseam jer nisam mogla da se setim registracije. Bila je jedna od onih, posebnih, koje neto znae. Ma, video si i sam kako sam loa u skrablu". Nadam se da u se setiti barem na procesu. Prepoznala sam ga na slikama koje su mi pokazali. Misli li da e se jo dugo skrivati pre nego to ga otkriju?" Ne. Pomerio sam nogu i osetio na listovima neto ledeno. Moja sopstvena nogavica. Idemo natrag", rekao sam. Sloila se. Dosta bi pomogla policiji kada bi se setila registracije." Znam. Misli da se ne trudim? Zna li da svake veeri, pre nego to zaspim, pokuavam da se setim? Bio je neki naziv i pored njega broj. Kao LORD3 ili neto slino." 23.03 Proli smo pretposlednju raskrsnicu pre Haninog stana, kada sam u senci ugledao figuru koja je stajala na drugoj strani. Pruivi ruku gurnuo sam Hanu iza sebe i odmah postao svestan koliko sam beznadeno nizak njena glava je virila iznad moje. Kloar. Spava", apnula je Hana. Stajali smo nasred raskrsnice. Iznad nas je visio semafor i treperio utom svetlou. Svakog trenutka bi mogao da proe auto i u njemu ne bi morao da bude ubica. Bila bi dovoljna prebrza vonja, jer je tlo, uprkos tragovima posutog peska, bilo klizavo i ve smo se itavim putem vie tociljali nego hodali. Hajdemo natrag , odgovorio sam. Ne, vidi da spava." Opet sam morao da usredsredim pogled. Izmeu dve kante za ubre sedeo je ovek glave klonule na grudi. Moda je tu bio i ranije, ali ga nismo primetili. OK. Idi za mnom!" Krenuli smo, kao da se igramo vozia. Hana se ak pogurila, moda zbog toga to je bila nervozna. Brzo smo ga zaobili, a tip se nije ni pomerio. Hana je poela da koraa pored mene i uspravila se u trenutku kada smo zauli za sobom: Hej, vas dvoje!" Kloar je stajao. Ne previe stabilno. Dajte pare!" Zaljuljao se, uhvatio ravnoteu, nainio nekoliko koraka i stao ispod svetiljke. Mora da je bio jo prilino mlad, ali je ve bio potpuno propao. Velike staklene

oi su zurile nekuda izmeu nas, u prazno. Bio je obuen u izlizanu teksas-jaknu postavljenu ovijom koom, a kroz desnu nogavicu farmerki virilo je koleno. Na nekoliko mesta odeu su prekrivale vidljive mrlje, suveniri od poslednjeg povraanja. Duga, tamna kosa, koja mu je dopirala do ramena, sama se uplela u masne repove. Kroz usne, pokrivene crnim mrljama, isputao je oblaie. Pare", ponovio je i napravio jo dva koraka. Ve je bio svega tri metra udaljen od nas. Nadao sam se da e mu se oi razbistriti barem pri pogledu na moju figuru ako ne ve na licu, ali je ve bio odlutao preko linije na kojoj bi bio sposoban da bilo ta shvati. Iza staklenih oiju okorelog dankija vie nije bilo nikoga kod kue. Povukao sam Hanu za rukav i ona je pola za mnom. Tip je primetio nae kretanje, zavukao levu ruku u dep na jakni i izvukao no. Daj! Daj!, prodrao se. Gurnuo sam Hanu i poeo da se povlaim unatrake. Odgurivao sam je svojim telom i nadao se da se nee okliznuti. Pratio nas je. Stigli smo do sledee svetiljke. Tip je izgubio strpljenje i skoio, drei no u pruenoj ruci. Zgrabio sam ga za nadlanicu i povukao, a potom pustio. Svom snagom je nastavio svoj put i tresnuo o stub svetiljke, zagrlio ga i sfuljao se niz njega priljubivi lice uz elik. Iz nosa i usta mu je tekla krv. Ujutru e malo pljuvati zube. Posipala nas je drhturava svetlost. Pogledao sam nagore. inilo se kao da e svetiljka otpasti. Hana me je opet gledala nekako udno. Ovog puta je bio u pitanju koktel; meavina zahvalnosti, straha i jo po neeg. Rekla je: Ponekad je dobro imati telohranitelja." Napravili smo nekoliko koraka, kada se iznenada zaustavila. Da ga ostavimo tako? Nisam razumeo ta misli pod tim. Spustila mi je dlan na rukav i oslobodila me nagaanja. Ne, bolje da ne zovemo policiju! Nisam mislila na to. Ali, ako ga ostavimo tek tako ovde, moda e da se smrzne?" Nee, pre nego to smo doli ionako je spavao na ulici. Samo smo ga premestili deset metara dalje. Socijalna e ga pre nai pod svetiljkom nego medu onim kantama za ubre." Osvrnula se ka oveku koji je sedeo iza stuba. Ne znamo, ali..." Hteo je da nas opljaka..." poeo sam blago. Znam." I zakolje", dodao sam. Znam, sve znam. Ali, narkoman je i nema mu pomoi. Zaista mu je potreban novac za novu dozu." utali smo. Nije mi bilo jasno o emu razmilja, i zato sam ekao. Konano je razmislila.

Dau mu neto novca", rekla je. A?" Seam se kako mi je grozno bilo kada sam se odvikavala od cigareta. Kako sam samo patila! A seam se i kako je bilo ranije, dok sam jo puila, kada bi mi ponestalo cigareta. Preturila bih sve depove i svaku fioku. Sastavila cigaretu od jueranjih pikavaca u pepeljari. Koliko gore mora biti tek tom jadniku, ako je meni bilo tako grozno!" Mogao sam jo samo da vrtim glavom. Hana je krenula da se vraa ka kloaru i da pretura po novaniku. Brzo sam poao za njom pazei da se tip ne probudi i pokua da nas ponovo napadne. Nije davao znake ivota. Hana je posegla u novanik. Polovinu novanica je savila u rolnu, sagnula se i gurnula mu sveanj u dep. Oprostite", rekla je. A onda smo otili. Na svu sreu je utala, tako da sam mogao da naklapam o drogi i Bogu. Doe oveku da nekoga zakolje, opljaka i tome slino. A samo retki to mogu da uine; veini je za to potrebno opravdanje. Bog, recimo. Ateisti moraju da posegnu barem za alkoholom pre nego to mogu da kau, opa, poklao sam ih, oprostite mi, nisam znao ta radim, bio sam pijan. Najsmenije je to na sudu takve izjave uzimaju u obzir kao olakavajuu okolnost, umesto da udvostrue kaznu. udno, udno. Setio sam se hvalisanja kolskih drugova, kako su se napili i uradili ovo ili ono. Lokalni heroj je bio tip, koji je ustao i na asu se ispovraao na uitelja. Koji uenik ne prieljkuje neto slino tome? A ustati trezan i mirne glave se ispovraati, to je neto sasvim drugo nego uiniti to isto pijan. Razlika je u volji i moi. Bez opravdanja, pa bio to Bog ili droga, naime, potrebna ti je velika koliina i jednog i drugog. Bilo je godina kada su svi oko mene oajno mnogo pili, drali sve tablete koje su im dole pod ruku, duvali lepak i puili sve to je proizvodilo dim. Masovno bi preli i na iglu, ali tvrdih droga nije bilo ba mnogo u naem sirotinjskom okruenju. Nisam im se prikljuio: bilo je dovoljno jednom ostati trezan i sluati ih kako mudruju onako uraeni i omamljeni. Povrh svega, shvatio sam koliko je vei izazov preiveti bez opravdanja. U najvei uspeh svog ivota ubrajam hrabrost i volju koji su me doveli u onaj stan i zadrali me tamo. Lako je biti svetac u pustinji, a pakleno teko je biti u gradu, usred iskuenja. Znam, dodala je Hana nakon nekog vremena, ti si poslovan ovek. Lopov je hteo da nam uzme novac i ti si ga savladao. To je bio tvoj posao. A posle sam mu dala novac, jer mu je zaista bio potreban. To je moja ljudska dunost. Na kraju krajeva, isto je kao i da ga nisi savladao. Sigurno se pita zato si se uopte trudio. Znam, nije ti jasno, ali ne znam da objasnim. Oprosti." Nakon kraeg razmiljanja je dodala: I jo sam zakomplikovala to objanjenje." 23.22

Ve smo bili blizu susedovog vartburga, kada sam primetio da je pored dva redovno prisutna auta parkiran i trei, veliki crni be-em-ve, koji sam video jo u nedelju. Zgrabio sam Hanu za nadlakticu, gurajui je ka zidu. Zaueno me je pogledala i poela da otvara usta, a onda se predomislila, uhvativi moj pogled. Ako je onaj danki bio tipina gradska opasnost koja je mogla biti i smrtonosna, ali, uprkos tome, u osnovi naivno prostaka, BMW automobil je bio ista tehnologija i time predstavljao veu pretnju. Posebno zato to je motor tiho zujao i uopte mi nije bilo jasno kako sam mogao da ga ugledam tako kasno. Ispustivi tiho i razvueno frrrrrr motor se ugasio. Vrata na suprotnoj strani su poela da se otvaraju. Gurnuo sam ruku u dep i izvukao pitolj. Plavokosa glava, koju sam ve video... Inspektor Kurt. Gurnuo sam pitolj natrag u dep. Ko je to? zasiktala je Hana, nakon to je na osnovu mog ponaanja shvatila da joj ne preti opasnost. Inspektor je napravio krug oko kola, a potom smo se polako pribliavali jedan drugome. Dobro vee, rekao je i predstavio se Hani: Inspektor Kurt. A, vi ste, rekla je Hana, a onda pootrila ton: Imate li kakav dokument?" Krajikom oka sam uhvatio njen pogled koji je oekivao pohvalu. Inspektor Kurt joj je pruio legitimaciju i Hana ju je razgledala sa interesovanjem. ak ju je i okrenula i pribliila oima. Oprostite, do sada jo nisam videla ovakav dokument", izvinila se, vraajui legitimaciju vlasniku. Uimo unutra, toplije je." Krenuo sam prvi po stepenicama i Hana mi je pruila klju da otkljuam. Kurt je okaio kaput, izvukao iz depa mobilni i stavio ga ispred sebe kada je seo za sto. Na moju stolicu", pomislio sam i udio se iznenadnom oseaju gorine. 23.35 Sa zaviu sam gledao kako je Kurt dobio punu olju (opet uzgredna pomisao: moju!) Haninog najlekovitijeg aja, kojim je i mene posluila kada sam doao. inilo se da je inspektoru zaista potrebna, poto je Hana primetila u kakvom je on stanju bio. Delovao je, blago reeno, uniteno. Podonjaci su mu bili ba veliki, kao da su nacrtani. Jo uvek je bio isuvie glasan, pravio je preteranu buku. Povrh svega, neprestano je bacao pogled na mobilni, povremeno bi ga ukljuio i proveravao neto na ekranu. Nakon prvog gutljaja obrazi su mu se naborali i sav je procvetao. O, kako dobar aj, neto tako sjajno jo nije pio. Oigledno nije bio sasvim priseban, ili se bestidno ulizivao. Hana je zasijala. Inspektor je polako posrkao svoj aj i Hana ga je uljudno ekala. Gutljaji su postajali sve redi i zavrili se poslednjim, dugim, a mi smo samo sedeli. Kurt je oigledno zaboravio da govori. Sedeo je, oslonivi nadlanice na rub stola, okrenut ka Hani, a ispod ela je neprestano bacao pogled na mobilni. Na kraju smo sve troje buljili u aparat ekajui ga kao spasioca. Trgnuo sam

se, pogledao pred sobom. Potom se probudila i Hana, okrenula se ka posetiocu i nekoliko puta uviajno nakaljala. Morao sam da dvaput trupnem onom o pod, pre nego to se Kurt osvestio. Trgnuo se kao da se probudio. Izvinite, ali... postau otac, rekao je. Hanine oi su se u trenutku potpuno rairile i zaokruglile. Ooooo... razumem, je li ve dugo u porodilitu?" Ne, mislim, to je problem, ne znam kako da objasnim..." Na trenutak je kriom pogledao u mom pravcu. Znate, u nedelju su joj poeli trudovi i odvezao sam je. Jer elim da budem pored nje. Pravi otac mora da vidi svoju decu. Predugo smo ekali na to dete, hou rei, dva deteta. Znamo da e ih biti dvoje, deak i devojica. Hana se potpuno nagnula napred. Iskljuili su me iz svog razgovora i oseao sam se kao da sam nepotreban. Kurt je nastavio: Sa enom i sa mnom je sve u redu, barem tako tvrde lekari, ali decu, jednostavno, nismo mogli da imamo. Ve smo se plaili... ipak smo malo stari, mislim, ona je... hou rei... A vetaka oplodnja?" napeto je apnula Hana. Jedna moja prijateljica, Tanja je... Da, da, uurbano je klimnuo Kurt, jesmo, jesmo..." Ali, zato blizanci!", Hana je odmah sve razumela. Preplaeno se skamenila: U nedelju? Je li mogue da se ba sada poraa?" Ne, ne, bili su lani trudovi." Uuuu", laknulo je Hani. Jue opet, i danas pre podne isto. Ne spavam, i jo sam na poslu po itav dan. Taj telefon... to je moj privatni, samo ena ima broj... stalno ekam..." Ovog puta su oboje okrenuli glavu ka nemom aparatu. Razdirao me je bes. U ivotu sam dolazio u dodir samo sa ulinim policajcima, koji te gnjave ili te strpaju u auto i odvezu natrag u sirotite. Izgledali su mi vrsti, ogromni; predstavnici porodice sa jasnom ulogom i strukturom u koju mi je bilo zabranjeno da uem. A ovaj ovde je trebalo da bude jedan od njihovih efova i opustio se kao neka tetka. ak je priao dodajui stalno one tri takice, to je sigurno poslednji stadijum cmizdravosti: oh... eka... da... Kada sam ga prvi put video, pogledom mi je skoro probio oi, a sada se nakon Haninog aja sveo na sramotu svoje policijske porodice. Jo uvek prikovanog pogleda za telefon, Hana je izrekla jednu od onih svojih mudrosti koje su me uvek ljutile, poto sam joj zavideo na njima: Jeste li primetili da su mobilni telefoni promenili pozdrav iz Halo, kako si? u Halo, gde si? Oigledno sam preuo deo razgovora. Kurt se osmehnuo, ovog puta prvi put ozbiljno, bez suvinog boranja obraza. Podupro je elo sa oba dlana. Izvinite, ne znam ta mi je! Tako teko je postati otac."

Hana se nagnula preko stola i stegnula mu istovremeno oba lakta. Sve je redu, bolje da kaete nego da to drite u sebi." Oigledno sam previe umoran, svaki slobodan trenutak i pola slubenih trenutaka vozim enu u porodilite ili je tamo ekam. A onda nemam vremena da pazim na vas." Oooo, osmehnula se Hana, na mene?" Okrenula se ka meni i gledala me smekajui se. Zbog inspektora nisam hteo da skrenem pogled. Nastavila je: Nema potrebe, imam pravog telohranitelja. Pored njega se zaista oseam bezbedno." Okrenula se ponovo ka Kurtu, a meni je njen osmeh jo uvek lebdeo pred oima. Zurio sam u nju. Na trenutak joj je pogled skliznuo ka prozoru. Znate, to se tie potomstva", poela je, kada sam prole godine morala da menjam ramove na prozorima kupila sam one najskuplje, sa garancijom koja vai pedeset godina. Tek tako, uinilo mi se da je to neto sasvim normalno. Ne mislim da u iveti toliko dugo. Kasnije sam razmiljala o tome, i oigledno je da nema nae odluke ili postupka koji ne sadre u sebi pomisao na potomstvo. Takvi smo, zaboravljamo one pre nas i mislimo na one koji e ostati posle nas. Moda je negde to drugaije ili nisu svi takvi, ali, to se mene tie, tako je. Verovatno bi tako bilo i u sluaju da nikada ne budem mogla da imam decu, da kod kue uvam deset lekarskih potvrda o neplodnosti ili da budem stara kao gospoa Vilma sa gornjeg sprata. Kada ne bih bila takva, svakodnevica ne bi imala smisla. Mogla bih samo da sedim na stolici i zurim u jednu taku. Nekako mi se ini da bi policajci morali da budu samo oni, koji uvek barem malo misle na budue narataje." Pogledala je Kurta i okrenula se ka meni. Postao sam svestan, trgnuo se i skrenuo pogled na posetioca. Buljio je u mene. Tokom Haninog monologa je iskoristio moju zamiljenost i posmatrao me. Oajniki sam pokuavao da se setim da li sam zaboravio da stisnem usne i moda mu tako omoguio pogled na svoju vilicu. Inspektor je pogledao Hanu elei neto da zausti, verovatno opet neto to bi se zavravalo sa tri takice... kada je, iznenada, zazvonio telefon. Sve troje smo poskoili. Kurt je ve sluao. Da... a stvarno? Ne, ne, ne, evo, kreem!" I ve je oblaio kaput. Hana je u stilu dobro istrenirane ekipe ve drala otvorena vrata. Moete li da me ispratite?", obratio mi se pred ulazom, i ubrzo smo zajedno preskakali stepenice. Zaustavio se ispred ulaznih vrata zgrade i okrenuo se ka meni. Za nekoga ko postaje otac i ko je u panici, neuobiajeno dugo mi je zurio u oi. Videlo se da je zauen, a povrh svega, slian oveku koji je udario o neto nerazumljivo.

Posmatrao sam kako je gledate, malopre, dok je govorila o potomstvu", progovorio je nakon duge pauze i dodao: Vi zaista niste tu da biste je ubili." Munjevito se okrenuo, otvorio vrata i otrao do auta. Malo mu je falilo da padne na klizavi asfalt, ali je ravnoteu povratio raskrilivi ruke kao da mae. 23.57 Zato je uopte doao, je li ti rekao? I zbog ega bi i on morao da me uva?" Slegnuo sam ramenima. Koliko mukaraca se odjednom interesuje za mene!" dodala je gorko.

Sreda
3.19 Opet sam se prevrtao u krevetu. Ovog puta me je muio oseaj da sam jutros, kada je vodoinstalater lupao po vratima, loe reagovao. A ta da je zaista bio ubica? Da li bih potrao za njim? Taj sigurno ne bi pravio buku i razbijao, mada... Nisam mogao da se setim na ta sam uopte mislio zauvi lupanje na vratima. Ni na ta nije izgledalo. Samo sam potrao ka onome to mi je zasmetalo i probudilo me. Na Hanu nisam ni pomislio; bio sam, jednostavno, iznerviran zbog lupnjave koja me je probudila. Grizlo me je da li sam uopte sposoban da budem njen uvar? Hou li podbaciti u kljunom trenutku? Izneveriti Maestra? Strah od neuspeha me je probo kratko i otro. Ostavio za sobom trag koji je dugo nestajao a nikada u potpunosti ispario. A sa druge strane, spasao sam je od onog dankija... Je li to uspeh koji je vredan pominjanja? Povrh svega, krenuo sam na njega rukama, a na pitolj sam potpuno bio zaboravio. Koliko puta mi se dogodi da izgubim iz vida neto to mi kasnije bude tako logino! Poeo sam da se vrtim u krug i da polako ponovo tonem u san. 8.21 Probudili su me koraci. Dolazili su odozgo i udno su zvuali. Neto teko i nespretno je elelo da imitira balerinu. Neko se trudio da hoda na prstima, brzo, neujno; a u sutini trapavo i buno. Koraci su se ubrzali pred vratima, a sputajui se niz stepenice pretvorili se u tranje. V odoinstalater, nesumnjivo. Oigledno danas nije imao erekciju. Kuda li to ide, usred noi? Neko je upalio vartburg" i kloparanje merdevina se pridruilo motoru. Trenutak pretnje za vlasnika be-em-vea, sigurno. Oslunuo sam. Saobraaj na ulici je bio udno gust za tako rani sat. uo sam Hanine korake, najpre do radija, klik, muzika, a onda ka kupatilu. Uobiajeno jutro. Ej, vidim, pomera se, budan si. Otvori oi, spavalice, rekla je, konano, sunce!" Uplaio sam se. Oko mene se pruala crvena no. Saekao sam da Hana zatvori vrata kupatila. Najpre sam okrenuo glavu ka prozoru i zaista, no je bila svetlija. Opipao sam se. Pokuao sam da otvorim sklopljene oi. Nije ilo. Onda sam ih protrljao prstima. Napipao sam neto tvrdo, grumuljiasto. Bolelo je. Hteo sam da vrisnem, ali sam se u poslednjem trenutku suzdrao. U kupatilu je umeo tu, tako da me ionako ne bi mogla uti. Oslepeo sam.

Pokuao sam da se podignem na noge. Na svu sreu, rajsferlus je jo od sino bio otvoren i nije se opirao. Kleknuo sam i polako ustao opipavajui zid. ta se dogodilo? Kontraindikacija nekog od lekova koje sam pio poslednjih nekoliko dana? Nova bolest? Ako se tako nastavi, neu doekati poetak sledee nedelje. Nisam smeo da se pomerim. Pokuao sam da obnovim u svojoj glavi raspored predmeta u sobi, ali setio sam se samo da ih ima mnogo, da su gusto natrpani i da su police slabo privrene. Nametaj od bambusa nije izgledao kao primeren oslonac za moju teinu. Ponovo sam opipao kapke. Ovog puta sporije, kao istraujui. Bili su zalepljeni nekom udnom materijom. U uglu levog oka poeo sam da je paljivo drobim i polako razvukao nekoliko trepavica, pustio svetlost do oiju i uverio se da je sa mojim vidom sve u redu. Hana se vratila i odmah mi prila. ta to radi? ta... O! Kako su ti oi zapaljene! Jednom se to dogodilo i mojoj baki. Pusti! Ne pipaj se! Idem da skuvam aj. 8.29 Prvi put sam spoznao lepotu mercedesove zvezde. Sunev sjaj je u tome imao potpuno sporedni znaaj. iroko otvorivi oi, uivao sam u posmatranju rotirajueg simbola automobilske industrije. Povremeno bih umoio gazu u olju aja od kamilice, zabacio glavu unazad i naizmenino zatvarao oi oblogom. Moe da bude srean to brinem o tebi, rekla je i odmah postala svesna neprimerenosti izgovorene reenice. A onda je ponizno dodala: Oprosti." Bila je u pravu, to je najvie bolelo. Moji problemi se samo mnoe i sve vie imam posla sa samim sobom. A sa druge strane, danas je sreda i Hana je jo uvek iva, to najbolje svedoi o mom uspehu. Sa tree strane, niko je do danas nije zaista napao. avola. Nisam tako mislila. Jue si onog tipa majstorski onesposobio. Stvarno." Hana je kuvala novu porciju kamilice - njen prvi aj, koji je zaista blaio moje tegobe, ali, povrh svega, nisam morao da ga popijem. Moda ba zato. Baki se to dogodilo u prolee, kada je spavala pri otvorenom prozoru. Lekari su konstatovali da je u pitanju alergija i onda je morala da pije neke lekove. Dobro nije bilo nikada, ali ni tako loe." Alergija, odnosno pobuna tela? Ne razumem se u bolesti, ali primetio sam da je to jedina bolest od koje oboleva samo telo za zapaljenje plua, recimo, kau: dobio sam ga, preboleo sam ga, dok za alergiju uvek tvrde: moje telo je alergino. Nabrajaju ak detaljno, po sastavnim delovima: oi su alergine na... koa... Hana je donela novu olju i uzela prethodnu. Zato da ne ode kod lekara?" Kategorino sam odbio. Uzdahnula je, iako oigledno nije oekivala drugaiji odgovor.

Zanimljivo", rekla je, to je mukarac snaniji i, dobro, muevniji, to se vie plai da ode kod lekara." Otila je do poreta i dobacila mi preko ramena: Morae u prodavnicu. Ponestalo je marmelade od umbira i hleba." Kratka pauza. Kupi u apoteci kapi ili mast, oi su ti ba zakrvavljene." 8.58 Trajalo je pre nego to sam se obrijao. Sam postupak, zbog koliine i vrstoe mojih dlaka, ionako dugo traje, ali ovog puta su mi smetale oi. Nisam mogao da ih dugo drim otvorene. Neprestano sam mirkao. Bliski susret sa ogledalom je otkrio podivljali splet ispucalih kapilara koji su sasvim prekrili beonjau. U uglu mi se ve sakupljala nova sluz. Obrisao sam je vrhom prsta. Povrh svega, nos mi je bio potpuno zapuen. Nakon tuiranja pustio sam vodu da tee jo neko vreme, dok nisam izduvao barem jednu nozdrvu. 9.11 Silazio sam niz stepenice i u susret mi je dolazila ena vlasnika be-em-vea. Bila je to ona, sudei po Haninom opisu. Obuena u sivkasti kini mantil, previe tanak za otru zimu, ispod koga su virili veoma izlizani vrhovi salonki, kakve su bile moderne u davna vremena. Nije podigla pogled i nije se osvrnula za mnom. Proverio sam, i video da ima tamnosmeu kosu, proaranu sivkastim vlasima, vezanu u rep obinom gumicom. Napolju su mi oi istovremeno napali sunce i hladnoa. Pognuo sam se i stisnuo kapke. Probadanje je bilo jo jae, prodiralo je do mozga i ve u rano jutro prouzrokovalo skakanje loptica glavobolje. Iako sam ih oekivao, nadao sam se da e poeti mnogo kasnije. Ili oseam neku hladnou u zenicama, tako da mi zbog toga titraju i suze? Hodajui, naseo sam na blago poboljanje i pogledao u trup velikog putnikog aviona koji se polako sputao; zabletao je i opet me ispunio suzama i bolom. Jedva sam pronaao put do apoteke. Prepustio sam apotekarki da mi preporui neku kremu i namazao je ve za samim alterom, pre nego to sam platio. Nije komentarisala. Pitao sam za lek protiv alergije, mada nita nisam mogao da dobijem bez recepta. Posavetovala me je da odem kod lekara i istresla na pult itavu gomilu kutija. Nijedna od njih nije bila ba prava, ali, moda e pomoi. Kupio sam sve i otiao u prodavnicu po marmeladu i hleb. Vrativi se, kao i svakog jutra sam iz Haninog potanskog sandueta pokupio novine i drugo smee u vidu rauna i reklama. 11.42 Hana je spremala ruak samo za sebe. Najavio sam dolazak raznosaa robe iz Mekdonaldsa" za dva sata. esto sam odlazio u toalet, gde sam gutao tablete svih moguih boja ukljuujui i one umee od kalcijuma. Uplaio sam se da e Hana

uti, te sam zato odvrnuo tu. A onda jo neko vreme topio tablete za eludac, koji je ponovo poeo da se javlja. Potom sam popio nekoliko aspirina. Bockave kuglice nisam mogao da odagnam, ali sam, barem, smanjio njihovu koliinu. Prvi put sam imao oseaj da je prepodne nekako brzo prolo pa me je obuzela blaga nada, u smislu bie ve nekako. Uskoro e i taj ponedeljak. Zatvorio sam vodu i jo malo uivao u tiini, kada se zaulo zvono na vratima. Ptiice jo nisu bile ni zavrile svoju pesmu kada sam jurnuo iz toaleta i pogledao se sa Hanom. Stajala je za radnom povrinom i sekla nekakve zelene bukete iz biljke ije je stablo liilo na karfiol. Odmahnula je glavom. Nepomino je drala no zaustavivi pokret. Tiho sam priao pijunci, propeo se na prste i pogledao napolje. ena blizu pedeset, debeljukasta, u dugom krznenom kaputu, sa eiriem na glavi. Smekala se i gledala pravo u mene. Prepoznao sam je sa fotografija na televizoru. Nainio sam nekoliko koraka unazad i apnuo: Mama. Hana me je belo pogledala. Tvoja?" Ne, tvoja", skoro da sam zareao. O, jebi ga, Hana je spustila povre i no, pa ve mi je dolazila u posetu ovog leta." Brzo je poela da se osvre oko sebe. Ptiice su opet zapevale. Nismo kod kue", proaputala je, nervozno obrisavi ruke o platnenu kuhinjsku krpu. Stajali smo nepomino i ekali. Ponovo su se zaule ptiice. A onda i mamin glas: Hana, Hanice, otvori, videla sam kako viri kroz pijunku u svoju mamicu, otvori!" Hana je bacila krpu preko sudopere. Dolazim, samo minut!" , povikala je, a onda se okrenula ka meni. U orman", rekla je. Kuda?" U orman! I ostani unutra, dok te ne pozovem." Ni govora. Ja sam tvoj telohranitelj." Zaletela se u mene i pokuala da me odgura ka sobi. Nije mogla ni da me pomeri. Molim te... molim...", preklinjala je a oi su joj se zacaklile. Ptiice su pevale. Hana, Hanice!", dozivala je mama pred vratima. Moram da budem kraj tebe", rekao sam naglasivi svaku re.

Digla je ruke. Jo jednom me je ljutito pogledala, popravila majicu i prila vratima da ih otvori. O, Hana", ula je mama, a onda su razmenile diplomatski poljubac. Posetiteljka me je ugledala jo preko erkinog ramena i vie nije mogla da odvoji pogled. Pribliila mi se jo vie. Njen pogled je bio jedan od onih koje nisam znao da protumaim. Postalo mi je jasno da me je izolacija uskratila za vaan nain komunikacije. Pogledao sam Hanu. Bila je slina morskoj veeri sa ki razglednica, prilino zajapurena u licu. Sputene ruke je stezala u pesnice i one su se tresle od napora. Pogled mi se zamaglio i morao sam nekoliko puta da trepnem da bih ga opet izotrio. Jebena upala ili alergija, ili ta ve, oigledno je izazvala novi talas sluzi. Mmmmmm, zagugutala je mama, a onda pruila ruku: Kristina Vojik." Predstavio sam se i rukovao se sa njom. Dlan sam morao bukvalno da spasavam iz Kristininog stiska. Stajali smo podeljeni izmeu predsoblja i kuhinje. Hana nije pokazivala nikakvu elju da se skloni sa vrata. Mama nije prestajala da me razgleda, a sam sam vie mislio na sopstvene oi koje su opet poele da me peku i mue. Neprestano sam morao da ih istim mirkanjem. Tiina je nadglasala i muziku sa radija i zujanje kulinarskih saveta sa televizora. I meni je polako postajalo muno. Jedino Kristini nije smetalo. Veselo je avrljala: Bilo mi je usput, pa sam svratila. Ila sam da se friziram kod ljubavnika. Rekao mi je da ti je dao plaene slobodne dane. uva te neki snagator, jer mora na suenje ili ta ve. Nije se inilo da e potroiti jo koju re na erkine probleme sa zakonom, zadrala se na snagatoru. Ah, uzdahnula je, koliko filmova o telohraniteljima sam gledala!" Prila mi je jo blie i skoro mi se zaletela u lice. Bila je visoka skoro kao Hana. U uglovima oiju su mi sigurno ve bile skupljene naslage sluzi, ali nisam smeo da se pomerim, a kamoli da podignem ruku. Nastavila je: I u svakom telohranitelj spozna ta je to prava ljubav! Mmmmmmm..." Krznene izboine na njenoj prednjoj strani su me dodirnule po licu. Ogrebale po oima. Nisam vie mogao da izdrim. Okrenuo sam se u stranu i brzo obrisao oi. Pritisak je prouzrokovao snaan napad svraba. Jedva sam se savladao da ne izgrebem svaku upaljenu ilicu. MAMA!" prizor je prekinula Hana, stojei i dalje na vratima. Slobodno mi reci Kristina, draga." Hana je teko mogla to da izusti, ali se potrudila: .....Kristina... molim te... gospodin je uvar koji me uva po slubenoj dunosti."

Kao i tvoji muevi, graanska dunost." inilo se kao da e Hanu svakog trenutka strefiti kap. Kristini to nije smetalo, nastavila je neno da cvrkue: Oh, posao je posao, a drutvo je drutvo. Ponekad ne moemo da razgraniimo gde se zavrava jedno a poinje drugo. A oboje moe predstavljati zadovoljstvo." MAMA!" Dobro, dobro, Hana, Hanice, neu vam vie smetati. Vidim da ste zauzeti. Idem." I zaista je krenula ka vratima. Razmenila pogled sa erkom. Rekla: Hana, ne gledaj me tako, ionako sam dola u grad samo da se isfriziram." Podigla je dlanove i rairenim prstima prola kroz frizuru koja je bila najslinija stepenastoj lavljoj grivi. Povrh svega, jo i po svojoj peskovitocrvenoj boji. Okrenula se k meni: Vlasnik salona ne naplauje svojim starim ljubavima." Namignula mi je. Postalo mi je jasno zato salonu ide tako slabo i zato po svetu hoda toliko ena sa oajnim frizurama. Okrenula se. Hana je, kao automat, brzo i pravovremeno iroko otvorila vrata. Mama se nagnula k njoj i preterano glasno apnula: Uh, kako je sladak! Jesi li videla, neprestano mi je namigivao! Kakva koketa! Nije ni udno to si ljubomorna." Sa hodnika mi je poslala jo poslednji dug pogled, koji je Hana, zatvorivi vrata, presekla napola. Oboje smo stajali nepomino, sve dok se ulazna vrata u zgradu nisu umirila. Jo nikada me nije bilo toliko sram! Hana je probila tiinu. Jo nikada!" Jurnula je pored mene u spavau sobu i zalupila vrata za sobom. Otiao sam da umijem oi i izduvam nos iznad kuhinjske sudopere. Onda sam progutao jo nekoliko lekova. Hanina povreenost mi nije izlazila iz glave. Posuda je ve bila oprana, tako da nisam znao ta da uradim. Gledao sam u povre, ali, poto nisam znao da ga pripremim, uzeo sam usisiva i usisao stan. 14.33 Iako je ve bilo skuvano, Hana nije donela svoje jelo na sto sve dok koati Arapin nije dostavio tri paketa iz Mekdonaldsa". Pokajanje preko usisavanja me je oigledno iskupilo, jer sam video kako se Hana njie izmeu kajanja i izvinjavanja. Neprestano je gledala u mom pravcu, nekoliko puta elela da pone sa objanjavanjem, ali se predomislila i prinela jo nekoliko kaika ustima. Nijednog trenutka joj se misli nisu zadrale na jelu. Otvorio sam prvi paket i poeo da preturam po unutranjosti srenog obroka". Bio bih sposoban da pojedem hamburger jednim ugrizom, ali sam se

savladao i savakao ga u tri. Iscedio sam keap na tanjir i krenuo da u njega umaem krompir. Hana je kaikom lovila zelene komadie iz orbe ne prestajui da duboko razmilja. Samo ponekad bi zavrtela glavom. U paketu je bila plastina figurica Duka Dugouka. Takoe i u drugom i u treem. Hej, prevara!? Upravo zbog igraaka sam naruio sreni obrok", a pokazalo se da ti jebivetri u svaki paket ubacuju isto pare plastike. Gurnuo sam zeie ispred sebe ka Hani. Belo ih je pogledala. Vratio sam se umakanju krompira. Za mene?, upitala je. Da. O, hvala!" Sinula je. Zbog obine plastike! Zna, jo niko do sada mi nije poklonio igrake iz Mekdonaldsa". Hou rei, dugo mi nije. Hou rei, jo nikada do sada tri iste odjednom!" Pokupila ih je i poredala na policu na kojoj je ve stajao dugi red kamenova, pomalo neobinih, ali ne posebno interesantnog oblika. Izgledalo je kao da su zeevi upali u zasedu. Hvala", rekla je. Pojeo sam sadrinu drugog paketa i prihvatio se treeg. Hana je ostavila svoju orbu. Oprosti za ono , poela je. Moram da ti objasnim." Spustio sam hamburger i ekao. Moja mama... Kako da kaem... Jesi li video kako te je gledala?" Da." Tako... Moram da objasnim..." Setio sam se da je Hana veinu vremena stajala iza majinih lea tako da nije mogla da vidi njene oi. Nisam se usuivao da joj smetam pitanjima. ... tu pohotu", zavrila je reenicu. Duga pauza. Oprostio sam se od hamburgera i pite od jabuka koju sam naruio za desert. Jednom sam ve pokuao da oboje pojedem hladno i bilo je potpuno neukusno. Oigledno su hemikalije od kojih mese taj obrok dobre samo dok su tople. Moja mama... voli... seks kako mi je teko da o tome priam! - Ona... je zbiraica seksa. Ali... kako da objasnim... ne interesuje je toliko kvantitet, koliko razliitost. Kako da kaem... Spavala je sa crnokosima i plavokosima, indijancima, crncima, azijatima, obradila je sve rase. Onda i debele i mrave, visoke i niske. Jednoruke, jednonoge, bezruke, hrome. Spavala je i sa patuljcima i sa dinovima. Da o raznim profesijama ne govorim, zna li koliko ih ima na ovom svetu? Ni bolesti ne smem da zaboravim. Seam se, jednom je saznala da komija ima rak prostate pa je odmah otrala kod njega. Do tada nikada nije bila ni sa kim ko ima tu bolest. Razume? Zato te je tako gledala. Zato, jer..."

Rukama je lovila rei. Znam, rekao sam razumem." ... jer si telohranitelj, i jo ima tako izraajne crte lica. Bolje da ponem od poetka. Od kada pamtim, odrastala sam kod bake. Ili ovde, u ovom stanu, kod tetke u poseti. Baka je ivela na selu... Kako sam samo bila nesrena tamo! Babica nije znala ime je zasluila takvu erku, a ja sam imala oseaj da je za sve okrivljavala svog mua koji nije uinio drugo do umro veoma brzo nakon to se rodila moja mama. A sigurno je elela da vrstim vaspitanjem sprei da njena unuka, koja je takoe rasla bez oca, krene slinim putem. Mame ionako nikada nije bilo u blizini. Nije se pojavljivala ak ni nekoliko prethodnih godina, kada joj se, zaboga, deavalo toliko toga: San Francisko, cvee u kosi, Vudstok, svuda slobodna ljubav. Usput je jednom prilikom zaela i mene, odnela me u selo, dala baki, i opet nestala. Mislim da sam je prvi put videla kada sam imala jedanaest godina. Baba nije imala ni njene slike. Uopte nije govorila o erci. Ni rei. I, tako je mama dola, i baka, i one su imale stranu svau. Zatvorila sam se u sobu i sva sam se tresla. Mama je pobedila, odvukla me napolje, zajedno smo posetile nekoliko lokala u oblinjem gradu. Trebalo bi da mogu da se setim svega to sam tada doivela sa svojih jedanaest, ali se ne seam. Pamtim samo to da sam elela da se vratim kui, da spavam. Kunjala sam za stolom dok se moja mama kikotala sa nekim udnim tipovima. Seam se samo jednog, trbuastog motoriste. Ujutru me je odvela kui i opet nestala na nekoliko godina. Neu da kaem, sledei put sam rado izala sa njom, ali jo uvek su mi bili odvratni svi mukarci oko nje. Dolazila je svakih nekoliko godina, ili svake godine, da prenoi. Moja mama neprestano putuje i, bilo gde da se nalazi, boravi samo usput. Dovela me je ovde kada mi je bilo sedamnaest. Imala je strasnu romansu sa Ervinom, onim koga si video u ponedeljak. Zaposlio me je kao egrta. Stanovala sam kod tetke koja je nakon godinu dana umrla i ostavila mi stan. Moja mama je ve bila negde drugde. Svrati ponekad, kao to si je i sam uo, kada ode da se frizira. Svaki put vie - Hana, Hanice, oh, kako mi to ide na ivce! Kao da u nama ima stvarno poljske krvi! Da, imam krtenicu i znam oevo ime, Leopold V ojik, ali nikada ga nisam videla. Po priama slutim da je moja mama pred sopstvenom majkom imala napad grie savesti i da je iskoristila priliku kada je tuda prolazio poljski iseljenik, novajlija, koji nije znao jezik i nije dobro znao ta potpisuje. Jesam li zlobna? Jesam, a? Samo prema sebi, ponekad. ta mogu, tako je bilo. Mama i ja smo dobile prezime, a ja jo i zvaninog oca. Zna ta joj zaista zameram? Opravdanje, traenje razloga za sve! Umesto da kae: volim seks, ona kae: upravo prouavam tantra jogu sa najveim uiteljem naeg doba. Ili neto slino. Zato ne moe da kae, vau, uivam u seksu, lepo mi je. Vrhom drke kaike je kucnula po stolu. Tantra joga! Grupno oseanje aure! Slobodna ljubav! Pretakanje kosmikih energija! A zato ne jednostavno, samo - tucanje?"

Zaustavila se. Oprosti, zanela sam se. Govorim rune rei. Neu vie. Ti samo jedi. Pretvarao sam se da vaem hamburger. Pod pokrovom dlana me nije mogla dobro videti. Svestan sam da sam opsednuta svojom majkom. Ma, ne. Vie dokazivanjem da joj nisam slina, to sam morala da radim celog detinjstva. Baka me je neprestano pratila pogledom. Kada sam bila sasvim mala, mislila sam, ona brine o meni, pazi da se ne spotaknem, udarim, ta znam ta sve ne. Kasnije sam shvatila. ekala je kada e se pojaviti prvi znaci, kao i kod njene erke. Umrla je pre pet godina, i ak, ni na kraju, u bolnici, nije elela da me vidi. Nije mi verovala. Ila sam sa mamom, postala sam ista kao ona. Za nju nisam vie postojala. Njen pogled... kako ga se seam! Neko, kome su poturili novoroenog tigra, a sada gleda kako mu raste pred oima i eka kada e odrasti u zver i prodrati ga. To da sam drugaija morala sam da dokazujem svima redom. Prie o mojoj majci su dole i u selo, naravno. Niko nije znao i nikoga nije interesovalo koje prie su izmiljene, a koje nisu. A sa Kristinom V ojik ionako nikada ne zna, to sam ve bila nauila. U koli su mi deaci prilazili drugaije nego drugim devojicama, u smislu: ova je laka. Zato sam verovatno bila jedina koja od svih svojih vrnjakinja jo uvek nije bila izgubila nevinost. To sam obavila tek ovde, u gradu. Nakon udaje. Da. Tako sam bila srena to sam se otarasila tog sela. Zaista. Bila sam jedina devica u razredu i istovremeno jedina na loem glasu." Ustala je i otila u kuhinju. Opet je kuvala jedan od svojih ajeva. Vratila se sa oljom iz koje se puilo. Jednom, kada sam sedela tu gde sada sedi ti i gledala tu zvezdu na peteljci kako se vrti, tetka je ve bila mrtva. Vlasnik salona me je ostavio na miru, rekla sam sebi. To je to. Odrasla si. U gradu si, niko te ne poznaje, ta sad? Da, zaista, ta sad? Nisam vie morala da se borim sa maminim renomeom. Dolazila je u posetu jednom u godinu ili dve, svaki put na pet minuta, sva zanesena i procvetala. Pomenula bi nekoliko poslednjih ostvarenja svoje sakupljake strasti i otila. Da, skoro da zaboravim: jo pretprole godine mi je pomenula da se vie ne nada mnogo novim primercima u zbirci. Jednostavno, ve je uhvatila sve to se moe uhvatiti. Preorijentisala se na sakupljanje prostora, rekla je. Opisala mi je seks u pletenoj osmatranici na jarbolu turistike imitacije gusarskog broda." Srknula je aj. Kopriva", rekla je potpuno van konteksta, isti krv." Zar se zbog toga ispoveda?, pitao sam se. Novi srk. Da, sedela sam tamo i pitala se, je li to sve to preostaje?" Probolo me je kraj srca. Kako ivo sam se seao istog pitanja koje sam postavljao samome sebi! Bila sam svesna da mi neto nedostaje. Ne neto, toliko toga da me uopte

nema. Poela sam da razmiljam." Dunula je u povrinu. Najpre sam se razvela. Od prvog mua. One ostale uopte ne raunam, jer su to bili muevi samo na papiru. Bilo mi je malo bolje, ali ne toliko koliko sam mislila da e biti. Nala sam ljubavnika: jednog, pa drugog, nije bilo nikakve razlike meu njima. Dakle, nisu bili mukarci ono to mi nedostaje. To pitanje me je opsedalo. Po itave dane sam gledala u mercedesovu zvezdu i mozgala. Da upiem studije? Napustim frizeraj? Nisam imala hrabrosti. Tamo ionako ne treba nita posebno da radim, a platu dobijam; oigledno sam kukavica, zihera. Verovatno bi mi bila potrebna potena uka, pre nego to se zaista trgnem. A ovako... Poela sam da pravim figurice od gline. Nije pomoglo. Sve vie sam razmiljala o veri. Zar vernici nisu neka vrsta porodice, zajednica kojoj pripada da ne bi bio sam? Ne smej se! Nisam pokazao ni najmanju nameru da to inim. U crkvu, mislim ovu hriansku, nisam htela da odem. Pratila me je senka moje majke - morala je da ode iz sela jer su nju i svetenika uhvatili u ispovedaonici. On se kasnije obesio. Koleginica Meri je poseivala neku debatnu grupu, kako su se ve zvali. Jo od prvog dana me je pozivala i nagovarala me da joj se pridruim. Opirala sam se iz sve snage. Ima jo neto to mi je mama ostavila u amanet. Svaki put, pred svaku odluku, pomislim ta bi ona uinila i onda postupim drugaije. Mama je stara veteranka svih moguih debatnih grupa, sekti i ega sve ne. U novoj duhovnosti uvek ima dobrog seksa, rekla mi je jednom prilikom. Odluka da se ukljuim u Merinu grupu za mene je predstavljala kretanje maminim tragovima. A sa druge strane, bilo me je sve manje, bila sam sve praznija. Ujutru me je mrzelo i da se oeljam, hodala sam naokolo neuredna, kao neka kokoka. Ni danas ne mogu da podnesem da sedim na toj stolici, veruj mi. Nema nieg tunijeg nego zuriti u mercedesovu zvezdu koja te ne odvodi nikuda. Otila sam sa Meri u njenu grupu. Drali smo se za ruke i razmenjivali energiju. V je bio pljunuti Ervin, vlasnik frizerskog salona, i pitala sam se zato oa Meri dolazi ovamo. Ervina moe da gleda po itav dan na poslu. Uvee smo zajedno otili u restoran i svi, odani zdravom ivotu i duhovnosti, naruili sojine klice. Samo je voa grupe naruio dupli tartar-biftek. Mljackao je i mljackao, a mi smo ga gledale. Da, zaboravila sam da kaem, bio je jedini mukarac u grupi. A onda sam ga upitala, hm, izvinite, kako sad to? Toliko ste nam priali o oienju, a onda mi grickamo klice, a vi jedete gomile mesa. Rekao je da se oistio ve u prolom ivotu i da sada ne treba vie da vodi rauna. Mi smo jo poetnice u venom procesu reinkarnacije. I onda je nastavio da jede. Ustala sam i otila. Prole godine sam proitala knjigu neke ene koje se maglovito seam sa tog susreta. U svojoj knjizi pominje mene i moje pitanje kao dokaz zbog ega moramo da se potrudimo i oistimo - da bismo u sledeem ivotu mogli da inimo sve ta hoemo! Da jedemo nicle ili ta ve! Moj odlazak je navela kao primer otpada

nevernika, koji nisu umno sposobni da shvate tajne mistike. Zamisli! Meri me je onda dugo runo gledala. Nisam prola ak ni inicijaciju, izbrbljala se jednom prilikom. A ta je to?, pitala sam. Okoliala je, a onda mi je konano priznala da duhovni voa spava sa svakom novom preobraenicom. Nakon toga sam na frizeraj i na Ervina poela da gledam potpuno drugim oima - kao na sektu. I tu je vlasnik morao da spava sa svakom. Rekla sam to Meri i ona je dugo razmiljala. Oigledno ranije nije videla u tome neku vezu. Sledeeg dana mi je pruila ruku: hajde da se pomirimo i da ne govorimo vie o tome. I zaista nismo. Rekla sam sebi: katoliki svetenik sa mojom majkom, u ispovedaonici, ezoterini uitelj sa svakom nakon veere, nemam sree. Mora da negde postoji ta duhovnost, nije valjda sve u seksu. Gnjavim te? Odmahnuo sam glavom. Brzo u zavriti. ula sam za sektu zvanu umsko bratstvo. Odustala sam, jer nisam mogla da nateram sebe da pijem svetenikov urin. Kod njih je to bilo rezervisano za poetnice. One sa duim staom mogle su da posegnu za samim svetilitem, odakle je dolazio arobni sok i koji se zvao Isusova skrinjica. Opet seks. Nisam vie ila. Za tantra jogu sam ula jo iz maminih pria i postajala sam sve oajnija. Zgadili su mi se ti krugovi, ti sastanci po pustim fiskulturnim salama u kolama i vrtiima, i po sobicama u dnu biblioteka. Na svakom sastanku sam viala uvek jedna i ista lica, ne lica istih ljudi, ve iste tipove. Tanije, jedan jedini tip sredovenu domaicu. Gde su mukarci? pitala sam se. Zar oni ne oseaju prazninu u sebi? Mukarci su uvek bili uitelji i uvek su vodili uenice do seksa. Pitala sam se, zar su svi kao moja mama, zar je svima potrebno neko opravdanje? Zato ne odu u krevet tek tako, ako im je do toga? Zbog ega sredovena domaica mora da prihvati ulogu uenice na putu do prosvetljenja a on majstora Velikog duha da bi mogli da imaju seks? A ni seks nije ono to su moje oi videle, ve razmena kosmike energije. Shvatila sam da ionako svi znaju na ta misle pod tim, samo nedune ovice poput mene ispadaju glupave. Jebi ga. Klimnuo sam glavom u nameri da joj oprostim na izrazu, jo pre nego to je uspela da izgovori opravdanje. Otila sam u biblioteku i donela kui ovako veliku i debelu knjigu." Pokazala je dimenzije. Impresivno. Istorija sekti. Odem, tako, da itam, i ta zakljuim? Uvek su mukarci bili oni koji su izmiljali sekte, a ene bi odmah dotrale. Kaem ti, u veini sluajeva osniva sekte je bio kroja. Zamiljala sam ga kako po itave dane ubada iglu, gleda oko sebe, zakljui kako bi bilo lepo ubadati i u neto drugo, i samog sebe proglasi za proroka. Iz sopstvenog i tueg iskustva znam da proroci uvek pokuavaju da se popnu na tebe. Uprkos tome, ili zbog toga, svaka budala uvek nae itavo krdo pratioca. Uglavnom su u pitanju gospoe srednjih godina. Ne znam zato. Moda zbog te praznine u nama." Srknula je aj i postavila usne, kako da kaem, nekako u oblik kocke nikada jo nisam video neto slino tome.

Kao da takvu prazninu moe da ispuni samo kurac", rekla je. Usta postavljena u obliku kocke su se raspala i Hana me je zbunjeno pogledala. Oprosti, ovo je bilo vulgarno. Htela sam da kaem da veina ena na ta okupljanja zaista dolazi sa ciljem da zapuava organske rupe. Dobijaju tano ono po ta su dole. Problem je u nekoliko njih, meni slinih, koje imaju rupe u dui." Zautala je i brzo se okrenula ka prozoru. Naoblailo se, zvezda je ve izgubila kontakt sa zracima. I, tako sam raskrstila sa duhovnou." utali smo. A to se tie moje praznine... Jo uvek je tu, nije se smanjila, samo je izbledela." Dodala je vie sebi u bradu: Srela sam mnogo proroka, ali nijednog sveca." Ustala je i odnela olju u sudoperu. Krenuo sam za njom nosei u rukama praznu ambalau. udno, okruavala nas je tuna atmosfera, urpkos troduplom srenom obroku". Hana je delovala utueno i razoarano. Samo Dugouci su se smejali iza kamenia. Paljivo sam rasporedio ubre po kantama, a papir posebno; u organske otpatke", kao to je pisalo na poklopcu, bacio sam trei hamburger i pitu od jabuka, a u ostalo" upravo ono to se podrazumeva pod tim. Izvadio sam kese iz svih kanti i krenuo ka vratima. Hanin pogled je izraavao uenje nad mojom vrednoom, jer jedva da je bilo ega to je trebalo da ponesem, ali nije rekla nita. U hodniku sam brzo i na prstima otrao do brojaa, izvukao smrdljivu maju crkotinu iz skrovita i gurnuo je na dno najblie kese. Pekla me je savest. Pruio sam ruku, zgrabio maji le i premestio ga u kesu sa organskim otpacima. 18.02 Hana je imala u sebi neto to sam nekada ve bio sreo i upotrebio. Nakon to sam svom kolegi, slepcu, progutao prste, strpali su me u ludnicu meu debile. Najpre mi se jedan popiao na knjigu. Morao je da je iscepa da bi mogao da je stavi da se sui na radijator. Pitanje - je li to sve, sve to jeste i to e biti - postalo je jo aktuelnije. Da li u zaista morati da ostanem ovde? Odlazak iz ludnice u punoletstvu nisam mogao u potpunosti da zamislim. Nisam imao nikakve planove. Ostali su odlazak zamiljali kao prelazak u svet velikih finansija, dobro, barem dobrih zarada. Svako je imao svoje planove kako da doe do novca, od napadno jednostavnih do lukavo trgovakih. Nisam jedino naiao ni na koga ko bi zaista eleo da postane elektriar. Za mene je odlazak predstavljao neto to, kako zamiljam, za hriane predstavlja ivot posle smrti. Prelazak u neopipljivo, bolje postojanje, za koje uvek postoji barem senka sumnje u to da uopte postoji. Niko se nikada nije vratio

iz posmrtnog ivota i isto je vailo za odlazak iz sirotita. Nisu se vraali, dakle, mora da je bilo bolje tamo napolju. Ludnica je za mene, sa mojim izgledom, bila doivotna. Pokuao sam da pobegnem u itanje. Meutim, onaj kreten je popiao, pocepao i osuio svaku knjigu koju bi ugledao. tivo je smrdelo na urin, to mi nije smetalo. Odvratnije su mi bile pogreno sloene i izgubljene stranice. A onda sam otkrio spavanje. Obuzme te vie od knjige i jo je zaraznije. im se neko od uvara ne bi neposredno bavio mnome, ja bih ve spavao. Stojei, sedei, leei. Nije vano. Spas je doao iznenada. Zaposlili su novog psihijatra, enu koja je na poetku svoje karijere elela da porazgovara sa svakim bolesnikom. Dobar znak svedoio je o njenom idealizmu i zagrienosti. I njen izgled je bio obeavajui. Sedeo sam nasuprot nje i poeo da se nadam. Ne bih smeo sebi to da dozvolim, morao bih odmah da zaspim kao to sam ve izdresirao samog sebe, ali ta ena je izgledala kao vredna devojica. Upravo zavrila kolovanje. Sigurno njen prvi posao. A povrh svega jo i ovo: oko vrata je nosila tanki zlatni lani koji je nestajao u minimalnom dekolteu. Pre nego to sam uspeo da odluim ta da kaem, morao sam da primetim ta visi na kraju sitnih, prepletenih delia. Proveravala je podatke i postavljala mi pitanja za zagrevanje, a ja sam vrteo glavom, ustajao i dovijao se kako da joj pogledam u izrez. Privezak sam ugledao tek kada sam privukao ka sebi kartoteku, tako da je morala da se sagne po nju. Da, zlatni krsti na zlatnom laniu. Bio sam spasen. Smirio sam se i pogledao je. Odagnao sam sa svog lica uobiajeni govei izraz. Pribrano sam odgovarao na pitanja. Opiite mi ta se dogodilo da su vas doveli ovamo", rekla je. Pognuo sam glavu, gledao u ruke i grickao usne. Ruan sam, odgovorio sam. To nije razlog, pacijente ne hospitalizujemo zbog njihovog izgleda." Nisam podigao pogled: Uvek sam bio ruan. Od kada pamtim, upirali su prstom u mene i podsmevali mi se. Uvek sam bio poniavan i vrean. Uvek poslednji. Uvek... Zastao sam. Progovorila je blagim glasom, u nameri da mi pomogne: I? Ne, odmahnuo sam glavom, ne, to ne smem da vam kaem. To je greh. Samo recite. Niko nee saznati." Pustio sam da me jo malo moli. Ponekad... ponekad zamerim Bogu: zato si me stvorio takvog? Opirem se i neu da se molim. Brzo me proe, uplaim se i molim ga za oprotaj. Molitva je moja jedina uteha. Dozvolio sam sebi kratak pogled odozdo, pun oajanja. Morao sam da proverim da sluajno ne serem previe. Upotrebljavam mnogo biblijskih izraza,

jesam li totalno zasuzio? Nisam, uopte ne. Suprotno tome. Ohrabrilo me je. Podigao sam glavu, dopustio da me dobro pogleda i nahranio njenu matu pre nego to sam je opet pognuo. Ono... tamo u centrali... i danas me proganja... to mi je sam doapnuo..." Zamalo da napravim greku. Hteo sam da pomenem avola, ali sam se u poslednjem trenutku setio da reima pokuavam da se izborim za otputanje iz ludnice. U tom sluaju morau da to vie puta pomenem Boga, a avola nikako. Izmeu dva izmiljena vena bia vai sledea razlika: oni koji se povinuju prvom jesu zdravi, a oni drugi su umobolni. Razlika je dostignue dvadesetog veka. Na svu sreu, pravila se redovno menjaju i svi mogu da dou na red, samo se moraju roditi u pravo vreme. Imao sam kolegu iz sirotita, koji je bio verski opsednut. Jednoga dana se - iako je bio slabe ruke - upisao kao jedini lan u amaterske bievaoce. Drugi kolega je bio fanatik sline vrste, jedino to je verovao u nauku. Neprestano je neto naklapao o epruvetama i kroz teleskop pruao pogled ka zvezdama. Prvog su odveli u ludnicu, a drugoga su nam dali za ugled i ak mu nali stipendiju pomou koje nas je napustio. Pre nekoliko vekova njihova sudbina bila bi potpuno drugaija. Uspeo sam nekako da sastavim: ...doapnula sama prikrivena zloba koja se nakupila u meni. O, kako je grozno bilo! I danas me proganja u snovima! Svake noi! A onda spavam u delovima preko dana. Svi oni slepci u centrali su eleli da se odjednom uvere da li sam zaista tako ruan. Kako da vam opiem... sateran u ugao, trideset ruku se pruaju ka meni... pipaju me... grabe, a ja u oku, uvek u oku... Malo sam zajecao. Uviajno je utala. Zagrizao sam. Kako se samo kajem! Kako molim Gospoda za oprotaj! Ali, ono to sam uradio ne moe da se popravi. Zagrizao sam. Uutao sam. Malo saekao. Dodao: To je ono to je najgore u ivotu. To da ono to je uinjeno vie ne moemo promeniti." Moda e gospoa psihijatar nakon mnogo godina upotrebiti iste rei, kajui se zbog svojih studija i ideala koji su je doveli do toga da pomae drugima. Tako vam i treba, kopilad u belim mantilima. Gledajte svoja posla. Nije progovorila. ekao sam pognute glave. uo sam kako pie. Dugo. Dvaput je, odlunim pokretom, podvukla neto. Mora da je to bila otpusna lista, jer sam sledee nedelje ve bio meu elektriarima. ena psihijatar me nije pitala zato sam progutao prste, iako je o tome, nesumnjivo, mogla da proita u izvetaju. Kada je o meni stvorila sliku, vie joj nisu smetale sitne nepravilnosti okvira. Jednostavno, ignorisala ih je. Ljude uvek doivljavaju po tom modelu, bez obzira na struku i obrazovanje. Koliko tee bi iveli ako bi videli ono to jeste umesto onoga to ele! Elektriari su uli za napad i nisu me ostavljali na miru. Nisu vie pruali ruke u mojoj blizini, ve su mlatarali njima, slino kao onih nekoliko debilia koje sam

video u ludnici, savijenih dlanova. itanju sam se vratio samo delimino, ostalo vreme sam posveivao spavanju. Ukoliko oduzmem nekoliko pokuaja da pobegnem. Vie me nisu terali da idem kod zubara. Prie o nasilnom bruenju i vaenju onjaka su uskoro utihnule oigledno su i vaspitai brojali preostale dane do mog odlaska i taj broj vie nije bio tako dalek i nedostian. 18.20 Nisam vie mogao da podnesem svrab. One duplje su mi bile pokrivene mirgl papirom i kad god bi se oi pomakle, hrapavo bi protrljale po njemu. Kad god bih trepnuo, morao sam da uinim natoveanski napor da razdvojim kapke. Klank! Zatvorili su se kao giljotina i istog trenutka me je opeklo i zasvrbelo. Suze su mi brizgale kroz trepavice. Prvi put sam ozbiljno pomislio na Hanin predlog da odem kod lekara. Nakon sirotita nisam posetio nijednog i iznenada se sruio na mene odron praktinih pitanja na koja nisam imao odgovor: kod koga sam i gde zvanino zaposlen, dakle i osiguran? Bez veze, Hanu ne smem da ostavim samu, a posebno ne zbog ekanja po ekaonicama. Stezao sam rub lavaboa i gurao glavu pod mlaz ledene vode. Samo jednom sam uinio greku i poeo da gnjeim oi. Zaneo sam se, grebao ih: ma, dolo mi je da ih iskopam, ali svrab se nije smirivao. Izvukao sam nauk iz toga. Ruke moram da drim to dalje od lica. Izduvao sam nos i vratio se u sobu gde je Hana gledala kasete. U trenutku sam dobio napad rafalnog kijanja, koji me je bacao po prostoru kao Indijanca oko totema. Uvideo sam da i prilikom takvog napada pomae polivanje hladnom vodom. Na svu sreu, od kada sam se vratio na normalnu ishranu, nisam vie imao proliv i prestalo je i nadimanje. Zaulo se kucanje na vratima. Zatvorio sam vodu. Hanin glas: Komija eli da porazgovara sa tobom", rekla je. Brzo sam se obrisao i pogledao napolje. Pred vratima je stajao vlasnik be-em-vea", u sintetikoj plavoj trenerci, sa izbledelim duplim utim linijama po rukavima, na laktovima proivenim somotskim zakrpama. Bilo je neega udnog na Haninom licu, bio je to jedan od onih pogleda koje jo nismo imali na meniju. Uinilo mi se kao da e istovremeno da se nasmeje i da zaplae. Palo mi je na pamet da nisam uo zvono jer sam drao glavu pod slavinom. Hana nije htela da mi smeta i otila je sama da otvori. A ta ako... Opet me je obuzela slutnja: ovo se nee dobro zavriti. Nisam bio roen za telohranitelja. Sve vie se bavim samim sobom i jedva da mi preostaje vremena za nekog drugog. Komija nije hteo da ue, ostao je u hodniku. Hana i ja smo ga gledali sa

iekivanjem, stojei jedno pored drugog. Pozvao nas je da izaemo u hodnik i zatvorimo vrata za sobom jer treba tedeti struju. Hana ga je pozvala da ue. Vie e se utedeti ako se i on ugreje, nego ako se i nas dvoje smrznemo. Odmah je posluao. Belo sam ga gledao. Jesu li se dogovorili da igraju nekakvu glupavu igru ili ta? Ovako", poeo je komija, gospoi sam ve ukratko objasnio, ali u ponoviti, ako vam ne smeta", okrenuo se ka Hani, a zapravo je govorio nekuda izmeu nas. Izgledalo je kao da je taj govor pripremao due vreme, sastavljao ga do detalja i sada ne eli nikakve smetnje. Nastavio je: Od kada se gospodin uselio, to me se ne tie jer vae je pravo da u svom stanu o sopstvenom troku gostite koga hoete, bio sam prinuen da primetim kako je potronja vode kod vas poveana. Razumem, to me se ne tie, jer svako od stanara ima svoj broja i svako plaa za sebe. A ipak, neprestano tuiranje prevazilazi sve granice! Ponavljam - to me se neposredno ne tie, ali prinuen sam da vas upozorim da negativno utiete na nae susedske odnose." Jo uvek nisam shvatao o emu to on pria. Polako u ve nekako pohvatati niti. Komija je jo dvaput, vie-manje, ponovio isto. Uzimao je zalet, govorio sve bre i glasnije, vatrenije, sve vie se uivljavao. ekao sam da poleti. Kako, molim vas, zamiljate da se troi toliko vode? Tanije, toliko tople vode! Poto sumnjam, i molim vas nemojte me dezinformisati da se tuirate i umivate ledenom vodom. Kako, molim vas, da to objasnim svojoj deci, svojoj eni? Kako? To je kameni koji moe da povue za sobom pravi odron, za ime sveta, budite svesni toga! Stojim ovde i oseam kako iz glavne prostorije dopire toplotni talas, to znai da preterano grejete. Na termostat je uvek ukljuen na 14 stepeni celzijusa i radije oblaimo tople dempere umesto da bespotrebno pregrejavamo stan. Vaa temperatura je vaa stvar! Ali, upotreba tople vode nije! Visoko je podigao desni kaiprst i pomahao njim. Zato to se upotreba vode uje! Zato to po itav dan moramo da sluamo kako se topla voda rasipa! Uznemirili ste moju porodicu! Kako da im objasnim zbog ega se mi kupamo samo jednom nedeljno i u tu svrhu zagrevamo samo jednu kadu vode, u kojoj se potom svi okupamo, jedno za drugim. I da, molim vas, zbog ega ukljuujemo greja samo jednom dnevno, na 40 stepeni, da bismo prali sudove po itav dan? Moja porodica dobro zna da moramo da tedimo, a ja sam joj ispriao kakvi ste vi to ljudi: bez automobila, bez ikakvih obaveza." A za auto tedite?" izletelo je Hani. Naravno, gospoo. ta mislite, koliko kota takav auto?" Ali, vi se ionako nikuda ne vozite. Nikada." Sused je razrogaio oi: Kako, zar ne znate koliko je skupo osiguranje? A ko moe da ga priuti sebi? I kakvi luaci su danas na ulicama, svakakva bagra polae vozaki ispit!"

Gledali smo se. Progovorio sam: Imam konjuktivitis, ispiram oi hladnom vodom." Komija se nagnuo ka meni, zabuljio se u mene bledikastim starakim oima, i uverio se. Hladnom?", upitao je. Ledenom", potvrdio sam. Onda oprostite, greka", sav se smanjio. Nema na emu, ne brinite", rekla je Hana, do vienja." Do vienja." Zatvorila je vrata. Pogledali smo se. Uzdahnula je i otila u sobu. Ogledao sam se u velikom zidnom ogledalu. Susreo sam se sa potpuno istim pogledom kakav sam malopre video na Hani. Uim se, nema ta. Hana je stajala kraj prozora, spustivi dlanove na radijator. 14 stepeni", rekla je. Priao sam joj i pogledao napolje. Kladim se da se on prvi okupa." Oboje smo zurili u auto. Najradije bih pljunula na tu gomilu metala", poela je da guna. A nakon nekog vremena dodala: Dodue, razumem, to ispunjava njegovu prazninu, ali ena i deca? Kako mu je polo za rukom da i njih pretvori u svoje robove?" Seam se slagalica. Moda svako od nas nosi u sebi svoju prazninu, rupe razliitih oblika. Pre ili kasnije, delovi koji idu jedan uz drugi se lepo sloe. Klinci su, po Haninoj prii, dovoljno stari da bi mogli da odu od kue. A ena, setio sam se obine gumice kojom je povezala kosu i namrtio se, neka joj. Neki svoj nain crkavanja izaberu, a drugi, jednostavno, skliznu u njega. Prvi mogu da zavreuju osudu, a drugi uvek samo prezir. 19.27 Namazao sam oi debelim slojem kreme, tako da me je polako popustilo. Tako sam mogao da misli posvetim vie glavobolji i, pre svega, kijanju. Paljivo sam pekirom potapkao lice, jer sam se plaio da u ih opet razdraiti. Uao sam u sobu. Gorela je samo mala kuhinjska sijalica, a nametaj se svetlucao pod svetlou televizora. Zastao sam. Preko naslona stolice od trske virila je Hanina glava. Pre svega njen vrat. Jasno vidljiv pod svetlou televizora iza njega. Tako tanak vrat. Tako dug. Moja desna ruka je blago krenula napred. Sama od sebe, bez razloga. Zgrabio sam je. Bilo bi dovoljno samo da obuhvati Hanino lice, prisloniti presavijenu levicu uz njen potiljak i povue unazad. Puf, i vrat bi se slomio. Potpuno mi je bilo jasno da bi tog trenutka doao kraj mojoj bolesti, mukama, zarobljenitvu. Mogao bih da

odem. Zatvorio sam oi. Jo jednom zamislio kako bi izgledalo ubiti je. Proaputao sam: Kraj." Na svu sreu, nije me ula. Ruke su polako poele da se podiu same od sebe. Kada god doivim napad ne gospodarim sobom, i potpuno sam izgubljen sada sam sa jezom posmatrao ruke koje su se pobunile i krenule svojim putem. Prsti su se pruili. Hana e umreti. Sad. Uplaio sam se za nju. Morao sam da preusmerim i oslobodim svu snagu i bes koji su se nakupili u meni. Skoio sam do iviluka po kaput, viknuo da moram da se javim u firmi, naredio joj da ne otvara nikome i izjurio napolje. Nisam se zaustavio, jer me je njen vrat neprestano pratio. Pukao bih kao grana, komadi leda, puf, i kraj. Moje ruke... Hana... Gde god da sam pogledao, video sam nju. Kako je samo krhka! Bilo bi dovoljno... Slike iz prolosti, slatka seanja! Puf, paf, i kraj. Krc, crk. 19.55 Rekao sam taksisti da me ostavi nekoliko ulica ispred Maestrovog kafia. Tokom itave vonje i dugog ekanja na poslednjoj raskrsnici, birao sam izmeu stotinu moguih poetaka: Ne mogu, hteo bih, molim vas... Odbacivao sam reenicu po reenicu, svaka mi je zvuala prazno i plitko. Jo jue sam se ljutio na inspektora Kurta koji je svoje reenice neprestano zavravao trima takicama, a danas... Evo... Dugo sam oklevao stojei na uglu, premetao se sa noge na nogu i apatom uporeivao svoje govore. Nisu zvuali nita bolje nego malopre, u glavi. Konano sam uao, poto me je spopao neobjanjivi napad optimizma maskiran u logiku: Maestro e razumeti. Kao i uvek. Toni je stajao iza anka i sitniavo gnjavio dva konobara, prikazujui im svoj talenat za brisanje aa. Aleksandar je za svojim stolom itao modni asopis. Na sredini kafia se nalazio jedan sto koji su zauzeli penzioneri, a drugi sa enama koje su neprestano gledale na sat. Maestro je sedeo na svom uobiajenom mestu i itao novine. Polako sam mu priao. Nije podigao pogled, ali zato su budno na mene motrili svi ostali. Aleksandar je prvi vratio pogled na bletave slike iz asopisa. Toni je neto progunao, spustio au, bacio krpu ispred sebe i izaao kroz zadnja vrata u magacin. uo sam premetanje sanduka sa flaama. Jedino Maestro me nije pogledao. Zastao sam kraj stola. Penzioneri i ene su i dalje buljili u mene. Uplaio sam se da Maestra dovodim u neprijatnu situaciju, zato sam skupio hrabrost, izvukao ispod stola stolicu i seo. Izgledalo je kao da sam zauzeo sveto

mesto. Gosti su se vratili svojim razgovorima. Nikada jo nisam video da neko ita na takav nain. Maestro je svaki red u novinama pratio prstom i pri tom blago pokretao usne. Polako, sasvim polako, kaiprst je klizio do kraja stupca, usne su se zaustavile, prst je preao na drugu kolumnu, usne su nastavile da se pokreu. Znao sam koliko je sposoban za brzo razmiljanje i zato me je okirao pogled na to nesigurno itanje. Prvi put sam ga video sa naoarima, koje su inila polovina, prilino debela stakla u ronatom okviru privezanom tankim srebrnim laniem oko vrata. Gledao sam u proreenu kosu na njegovom temenu i ekao. Setio se ta bi bilo dobro da kaem. Sve mi je isparilo. Nita. ene su ustale, obukle kapute i otile. Jedan od penzionera je zevao, podigavi ruke visoko u vazduh. Tonija nigde nije bilo, Aleksandar se malo odmaknuo od asopisa, blago se namrtio, a onda okrenuo list. Konobari su se bez strunog vodstva prihvatili aa. Pratio sam pogledom ravnomerno kretanje njegovog prsta, duboko udahnuo i poeo da govorim, iako nisam imao jasnu predstavu o tome kako da sve svoje muke samem u rei. Maestrov prst se zaustavio usred reda i malo podigao. Polako sam zatvorio usta i oprezno uzdahnuo da se ne bi ulo. Prst je nastavio sa svojom etnjom. Pratio sam ga pogledom i ekao na znak kada u doi na red. Trajalo je celu venost. Penzioneri su se pokupili i otili, Aleksandar je poeo da isti kafi. Sa izrazom gaenja na licu drao je krpu izmeu palca i kaiprsta i obrisao svaki sto pre nego to je na njega podigao stolice. Stree noge su ispunile prostor. Maestro je podigao prst, ali ga je samo ovlaio pljuvakom i okrenuo stranicu. Nastavili smo da zajedno itamo. U magacinu se zaula neka lupa i Toni se vratio za ank sa izrazom stranog neraspoloenja na licu. Nastavio je da maltretira konobare udvojivi zakeranje. Maestro ga je samo okrznuo pogledom i vratio se itanju. Kada je konano proitao do kraja, zastao je. Prst je mirovao, ali pogled nije ni podigao. Rizikovao sam. Nekoga drugoga, gospodine, nekoga drugoga", bilo je sve to sam uspeo da izustim u jednom dahu. Toni i Aleksandar su me pogledali i ekali. Maestrov prst je polako pokazao ka anku, tano na Tonija. Pogledao sam ga. Zurio je u mene ne skrivajui mrnju. Nisam razumeo ta Maestro eli da mi kae. Panino sam skretao pogled na Tonijev stomak, brkove, izraz na licu i shvatio da me je podseao na vodoinstalatera. Zamiljao sam ga u Haninom stanu po itav dan, i nou. Klimnuo sam glavom. Maestrov prst se diskretno usmerio ka drugom sinu. Aleksandar je opet bio udubljen u asopis. Gledao sam pravilnu liniju grebena njegovog nosa, glatki razdeljak bez stranputica, i bilo mi je jasno da je kao telohranitelj jo manje vredan od mene. Ipak sam se usudio. Hoe li, makar s neba, pasti neko drugo reenje? Nakon

nekog vremena, Maestro je progovorio. Jednu jedinu reenicu koju sam uo te veeri, ali ni ona nije bila namenjena meni. Prekorno, ali veoma mirno, rekao je sinu: Aleksandre, jedna stolica nije tamo gde bi trebalo da bude." Maneken je polako ustao i priao mi. Ustao sam, odmakao se i pustio ga da stolicu na kojoj sam do malopre sedeo postavi ispred Maestra. On je uzdahnuo, sklopio novine i posvetlo se sklanjanju naoara. Hteo sam da kaem, izvinjavam se, vraam se, ali sam samo otiao. Sve vreme susreta me nijednom nije pogledao; kako me je samo nagrizalo njegovo ignorisanje! 21.41 Taksi me je ostavio ispred parkiranog be-em-vea. U stanu zaboravne starice jo uvek je gorelo svetlo, pod kojim su ljubitelji luksuznih automobila verovatno sedeli u tami i raunali na prste koliko uspevaju da u svakom trenutku utede. Iza vodoinstalaterovih prozora bio je mrak, iako je vartburg" bio na svom mestu. U Haninom stanu je treperio televizor. Roletne nisu bile sputene i to mi je bilo udno. Rekao sam joj da u ih sputati sam, mada od Hane ne bih mogao da oekujem toliku poslunost. Brzo sam pojurio uz stepenice i pozvonio. Niko se nije javio. Jo nekoliko puta sam pritisnuo na zvono. Ptiice nisi mogao da prevari. Novu narudbinu su uzimale u obzir tek kada bi otpevale prvu. Pokucao sam na vrata. Razmiljao sam da li da provalim unutra. Povikao: Ja sam, Hana, otvori!" Ko je?" odgovorila je. Ja, otvori." pijunka se zatamnila. Polako je odkrinula vrata, najpre pogledala levo i desno, a onda duboko odahnula: Konano si stigao!" Lice joj je bilo votano bledo i figurica Bude joj se tresla u ruci. Oh, kako sam se samo uplaila", rekla je, jo uvek sva drhtim." Uli smo u sobu. Je li otiao?", upitala je. Ko? Ooooo..." Pogledao sam kroz prozor i saekao da pogleda i ona. Nije bilo nikoga, samo mraz. ta je bilo?", upitao sam. Ma, gledala sam video. Dok sam menjala kasetu, setila sam se da pre nego to si otiao nisi spustio roletne. Znam, znam ta si mi rekao. Krenula sam ka

prozoru kada mi se sopstveni odraz u staklu uinio nekako udan. Bilo ga je previe. Pod njim se nalazilo jo neto drugo, moe li da zamisli, neto tamno i crno, kao da je bilo u meni. Prila sam blie. Napolju je stajao maskirani mukarac, lica priljubljenog uz staklo, sa najlonskom arapom navuenom na glavu. Ako me tog trenutka nije strefila kap, nee me nikada. Ne znam da li sam vrisnula. Otrala sam u sobu i zakljuala se. Zahvaljivala sam Bogu jer su u mojoj spavaoj sobi sputene roletne, i onda sam, drei ovaj glupavi kip u rukama, straarila kraj njih. Setila sam se da bi trebalo da pozovem policiju, ali nisam smela da izaem iz spavae sobe. Na svu sreu, imam dobru bravu. Nabavila sam je onda kada je morao da prespava kod mene prvi od mojih mueva na papiru, poto smo oekivali nenajavljeni dolazak komisije za utvrivanje stanja. ekala sam i ekala. Koliko dugo te nije bilo? A o emu ste raspravljali? O poviici?" Stajao je napolju?", upitao sam. Da. Znam da glupavo zvui, ali nisam zaboravila da stanujem na prvom spratu. Ne gledaj me tako. Zaista je stajao ispred prozora." Idem da vidim, ne... poeo sam. Pogledala me je takvim pogledom da mi je konano postalo jasno: nee otvarati nikome. U predsoblju me je sustigao njen preplaeni povik: Moda je jo uvek negde u stanu?" Brzo sam je uteio, otkrivi joj prednost malih stanova. Pootvarao sam pred njom i najmanje ormane, pa jo i korpe za ubre, i iz ormana u kupatilu izvukao duboku korpu za ve. Napolju nije bilo posebnih tragova. Sneg nije padao itav dan, ostaci su se smrzli. Samo je uski put pod Haninim prozorom vodio u Bavariju". Za udo, u prodavnici je jo uvek gorelo svetlo. Provirio sam kroz izlog i meu bavarskim suvenirima ugledao figuru za pultom. Vrata su bila otkljuana. Dobro vee", otpozdravio mi je mukarac. Hana ga je odlino opisala. Zaista je izgledao kao SS oficir, zdepast i ogroman pruski tip. Oi su mu bile mutno sive i veoma prodorne. Najpre sam pomislio da u prostoriji zuji nekakva udna maina, meavina friidera i ventilatora, nakon ega mi se uinilo da se iza vrata moda krije kakav slon koji se priprema na prvi kolski as iz sviranja u kotske gajde i sada duva u njih da bi se zagrejao. A onda sam konano taj zvuk povezao sa mukarcem koji je stajao preda mnom. Simfonija zvukova, pre svega piskutavih, koji su se irili preko krkljanja plua u bas tonu. Oprostite", zaustio sam, jeste li moda videli nekog oveka, koji..." Prekinuo me je: Ne vidim." Najpre sam obratio panju na njegov izrazito grleni ton, da bi mi tek onda znaenje te njegove izjave doprlo do svesti. Molim?" Slep sam", rekao je. Katarakta, kau lekari. ekam sina da me odveze kui.

Da nije njega... Nikada nije toliko kasnio." Oprostite, neu vie da vam smetam." Ne smetate mi. Volim da razgovaram, ali retko imam mogunost za to. Duga reenica mu je iscrpla svu zalihu vazduha, i zato je morao da se napne da bi duboko udahnuo. Do poslednjeg trenutka nije bilo sasvim jasno da li e uspeti da preivi do kraja. Ve sam se pozdravio i krenuo da zatvaram vrata za sobom, kada sam ga jo jednom pogledao. Khhhhhhhhh..., zapevala su njegova plua. Zatvorio sam staklena vrata. Gledao je u njih osmehujui se. Na njegovom mestu bih se ubio. Neko bi morao da kae Hani da izgled ponekad vara. Meutim, sada sam imao vanija posla. Sredina plonika je bila previe izlizana za bilo kakve izviake podvige. Osvrnuo sam se oko sebe. Merdevine na vartburgu". Opipao sam gornju. Nije bila privrena. Na njoj je, dakle, uljez stajao ispred prozora. I imao jo dovoljno vremena da sve vrati na svoje mesto, skot. Podigao sam pogled ka prozoru vlasnika be-em-vea. Opis provalnika bi mi ba dobro doao. Polako sam priao parkiranom lepotanu. Prozor se odmah otvorio. Hteo je da vikne: gledamo vas, ili neto tome slino. Preduhitrio sam ga: Kakav je bio? Ko?, blefirao je. Tip, koji je napao Hanu." Nisam ga video." Iao mi je na ivce, totalno. Tip pojma nije imao koliko ima sree to je tamo gore, na prozoru, van domaaja mojih zuba. Nekoliko puta sam zakrgutao vilicom. Ne, ne sme tako da se zavri. Ali, ivcirao me je. Zaista. Poeo sam da brzo hodam po ploniku, gore-dole. Kakav je bio? Opis? Ko? U majinu, kako me je ivcirao. Setio sam se legitimacije, izvukao je iz depa, mahao njom uperivi je ka njegovom prozoru. Razdaljina je sigurno prevelika da bi mogao da razazna njenu sadrinu. Policija! Opirete se slubenom licu? Ne, gospodine, a o kome vi govorite?" Grrrrr... Morao sam da prekinem tu glupost. Oseao sam bes, trzanje vilice. Neu dugo moi da izdrim. Reenje se pojavilo u poslednjem trenutku. Odjednom sam obratio panju na melodiju njegovog glasa. Dok sam se udaljavao, njegov glas je postajao sve dublji

i prodorniji, a kada sam se pribliavao, sve nesigurniji i piskutaviji. Udaljen od njega, stajao sam kraj vartburga". A kada sam bio blizu... Priao sam be-em-veu i odozdo zgrabio retrovizor. Napregnuo se, vie u ali, da bi video ta mu spremam. Bio je potpuno van sebe. Ne moete to da uinite." Samo gledajte. Kakav je bio?" Maskiran, sa arapom na glavi, u kaputu. Samo to sam video. Doao je u 20.21. Mislio sam da namerava da mi ukrade auto, a onda sam video kako uzima merdevine sa tog... tog... tamo. Prislonio ih je uza zid, uspuzao se gore i etrnaest minuta gledao kroz prozor. A onda je delimino pospremio merdevine jer ih nije privezao, a u 20.55 je otiao. A sada moram da saekam komiju da ga opomenem da privee merdevine." Pustio sam retrovizor. Klimnuo glavom. Morao sam da priredim sebi radoznalo vee. Zatraio sam mu dodatno objanjenje: Maskirani tip se eta vaim komilukom, a vi ne zovete policiju. Zato?" Aaaa..., promrmljao je. Spustio sam ruku na retrovizor. Odmah je priznao: Molim vas gospodine, razumite, ne elim nikakve neprijatnosti. Mi se uvek drimo po strani." Razumeo sam. Nije bilo niega to bih mogao da dodam na to. Pre nego to sam se vratio u stan, telefonirao sam i utanju sa druge strane ice ukratko saoptio da je sve u redu. Bilo me je previe stid da objanjavam u kakvoj opasnosti se nala Hana zbog moje slabosti. Grozno sam se oseao, prvi put sam neto preutao Maestru. Do ponedeljka u 9:00 Hanu neu vie ostavljati samu.

etvrtak
5.06 Prvi snovi kojih se seam: neto ogromno i teko me je stezalo oko vrata i pritiskalo mi grudi. Probudio sam se i najpre proverio mogu li da otvorim oi. Kroz rupice na roletnama dopirao je sjaj uline rasvete, iskidan odsjajima reflektora. Debeo sloj kreme kojom sam pre spavanja zatitio kapke je delovao. Oseaj pritiska nikako nije hteo da popusti. Duboko sam udahnuo. Na putu kroz mene dah je udno protrljao grlo i tako mi se barem uinilo kimu. 8.22 Vie sam mirio nego to sam gledao. To je bilo zbog nove doze kreme, a jo vie zbog toga to mi je uspelo da ponovo na trenutak zaspim, barem tako mi se uinilo pre nego to je Hana ustala i na putu u kupatilo trapavo pokuala da me preskoi. Neto je promrmljala o oblacima koji su prekrili grad. Duboko sam udahnuo. Pritisak je nestao. Zdrav sam, prolo mi je kroz glavu i nisam mogao da verujem. Usredsredio sam se, redom, najpre na nos, pa na oi, i na kraju na plua. Jo uvek nisam smeo da se pomerim. ta god da je bilo, prolo je! A onda... Moda sam napravio mali pokret, ne znam. Odjednom su se sve tegobe vratile. Istovremeno. Odluno. Napad kijanja me je naterao da se uspravim. Pratio ga je divlji svrab, koji je iz nosa otpuzao u glavu i susreo se sa usplamtelim takicama glavobolje moje, sada ve stalne pratilje. ekao sam pred vratima kupatila i kijao. Shvatio da uopte nemam pri sebi nikakvu maramicu, jer mi do tada nikada nije bila potrebna. Stezao sam nos prstima, grebao ga, ali nikako nije bilo bolje. Proziran iscedak na pogled i dodir, slian obinoj vodi, nezaustavljivo se slivao izmeu prstiju. Na kraju sam imrkao nos u platnenu kuhinjsku krpu, nakon upotrebe je sloio i unuo u dep. U ubre vie nisam imao poverenja. Radije u je kasnije gurnuti na dno korpe sa prljavim veom. 9.56 Pevanje ptica je u stanu postalo neto potpuno uobiajeno. Odluio sam da se drim svog jueranjeg obeanja i najpre sam pozvao prodavnicu koja je dostavljala robu na dom. Prethodno sam proverio da li imaju marmeladu od umbira i papirnate maramice. Imaju dosta, i jednog i drugog. Kada je bubuljiasti debeljko dostavio paket, obeao sam mu baki ako ode i u apoteku. Pristao je. Vratio se nakon petnaest minuta, usledio je novi talas ptiijeg pevanja. Dan jo nije bio ni poeo, a ve sam zakljuio koliko mi nedostaje izlazak. Prodavnica, koja je nekada za mene predstavljala pravu moru, za samo nekoliko dana zarobljenitva postala je sredite dana. Ne zgrada prodavnice i kupovina, ve

sam odlazak, zatvaranje vrata, hodanje kroz slobodan prostor. Polako sam poeo da shvatam na kakvo obeanje sam se obavezao. Uz malo varanja u brojanju dana bio sam nekako usred dunosti. Pri tome sam prethodnih dana neprestano trao naokolo, barem tako mi se inilo. Posle u biti meu zidovima, vei deo dana provoditi kraj prozora. Tu sam i bio, kada se opet zaulo zvono. Okrenuo sam se. Hana je podigla pogled sa knjige i pogledali smo se. Zavrtela je glavom. Bilo je prerano za posetu iz Mekdonaldsa". Ustala je. Preduhitrio sam je i provirio kroz pijunku. Sitan, koati tip je na brzinu vukao poslednje dimove iz cigarete, pljunuo je i zgazio. I nestao. Ko je to? proaputao sam. Hana je stala na moje mesto. Malo saekala, verovatno se posetilac jo nije bio vratio u domet pijunke. Moj prvi mu, nevoljno je rekla i poela da otvara vrata. Na trenutak sam pokuao da je spreim, a onda sam odustao. Zdravo", kezio se posetilac pretvarajui se da je ludo veseo. Nije bilo zarazno, ili je Hana ve bila imuna na to. Ugledao me je i nastup mu se sruio. A..., zastenjao je. Raupana tanka kosa mu je padala do ramena u pramenovima. Neki su se samovoljno vijugali, a svi ve dugo nisu bili oprani. Nije putao bradu jer, naime, nije imao dovoljno dlaka za takav podvig. Ono to je izraslo u dugim i usamljenim ostrvcima uvijalo se u skladu sa strujanjem vazduha. Kroz stenjanje sam primetio crne rubove oko zuba, tragove karijesa koji su polako nadometali utu gled. Spustio sam pogled na njegove prste. Bili su ueglo uti od duvana. Podigao sam pogled na njegova ramena. Video sam tragove peruti na izlizanoj vijetnamki, prilino prljave farmerke i iskidane platnene starke. Mora da je otporan, kada se po ovoj zimi eta u takvoj obui. Moda je prljavtina bolji izolator nego to sam mislio? Hana je govorila mirno, redajui samo injenice: To je moj telohranitelj. U ponedeljak moram da svedoim na sudu i u opasnosti sam. On me uva." Tip je iroko otvorio usta. U opasnosti...", ponovio je. Da", odbrusila je Hana i zautala. A u opasnosti... U sutini, u opasnosti?" Oboje smo klimnuli glavom. Nee da ue?" rekla je Hana, slatkim i stianim glasom. Aaa... u sutini... u sutini sam anarhista i ne mogu da budem u istoj prostoriji sa predstavnikom reda", rekao je, zatim dodao Zdravo!", i ve ga vie nije bilo.

Zatvorila je vrata. To je bio Leonid; za prijatelje i bivu enu - jednostavno Leo. Anarhista", dodala je sa izgrazom gaenja. U sutini." 10.04 Opet smo sedeli za stolom, na starom mestu rezervisanom za prie i ispovesti. Hana je grejala dlanove na olji, okrenuvi lea simbolu nemakog automobilizma. Zurio sam u vijuge pare koja se dizala iz aja od koprive. Kako neduno su izgledale! Sada sam ve dobro poznavao posledice tog napitka i razmiljao da bi morali da ga zabrane, jer oigledno tera ljude na ispovedanje do iznemoglosti. Moj prvi mu, moja prva velika ljubav, moj prvi i poslednji anarhista." Na trenutak sam oekivao da e pljunuti u aj. Nije. Samo je srknula gutljaj. Tako lepo je priao, toliko toga je znao, studirao je afriku knjievnost. Putovao je; svakih nekoliko meseci su anarhisti imali kongres ili susret i on je uvek bio prisutan. Uglavnom u Amsterdamu. Amsterdam, kako to lepo zvui! Svet je kriv, treba ga potpuno rastaviti na delove i ponovo izgraditi. Pa da, kako uzviene rei gode frizerki koja tek to je pobegla sa sela. Koja osea da svet zaista nije najbolji. O, sastavljaemo ga i rastavljati! Zatreskala sam se do uiju. Nisam mogla da se pogledam u ogledalu, a da negde pored ne vidim njegovo lice. Kada sam mislila na njega srce me je stvarno bolelo a kolena su mi postajala meka bili su to simptomi za koje sam verovala da postoje samo u jeftinim romanima. Venali smo se. Mada, nije hteo, ne i ne. Anarhisti se ne venavaju. Ubedila sam ga. Pomalo sumnjam da je tome doprineo i moj stan. Moda i to to nisam elela... mislim, pre venanja. Ili samo laskam sebi. Bio je u fazi kada nije imao gde da ivi. Kao to se izrazio, prolazio je kroz teak period. I, uselio se. Tri godine, tri godine sam ga gledala, divila mu se, a sada kada ga vidim samo se pitam kako sam mogla da budem takva urka. Ve sam ti priala o praznini koja je tih godina narasla u meni. Razvela sam se. Ne priam o tome zbog toga... dodue, uopte ne znam zbog ega priam... jebi ga... oprosti, neu vie da psujem... Anarhista. Bio je anarhista. Svakim danom zajednikog ivota bio je sve vei i ubeeniji pristalica anarhizma. Nee da se zaposli, anarhisti to ne rade. Ne odlaze ni u prodavnicu. Ne kuvaju, ne peru sudove, ne iste. Studiraju samo ono za ta imaju volju i kada imaju volju. Ispite ionako ne priznaju kao legitiman oblik ocenjivanja znanja. Fuj. Anarhisti nita ne urade do kraja. I, kada sam sedela tu gde sada sedi ti i negovala svoju prazninu, shvatila sam da ivim sa majkom. Da, vidi. Udala sam se za oveka koji ne moe da kae za sebe lenj sam kao trut, ve svoju lenjost mora da opravdava uzvienim razlozima. Kao to moja mama nema seks, ve studira tantra jogu, tako Leo ne radi nita, ne zbog lenjosti, ve iz svog dubokog ubeenja. Rekla sam sebi, kakva bi bila svetska istorija kada bismo je oslobodili lanih izgovora? Da li bi uopte ita ostalo? Video si i sam, nee da prizna da se plai, ve iz ideolokih razloga ne moe da bude u istoj prostoriji sa tobom. Izgovori, samo

izgovori. Isto tako, navodno, nije doao da icka novac, ve prilog za svoj pokret. Lopov!" Ljuljala je aj meu dlanovima. Odmahnula glavom. Dodala: Danas sam barem neto uspela da utedim." Zaudio sam se: Daje mu novac? Uprkos svemu tome to si rekla?" Belo me je pogledala: Da, inae bi umro od gladi, zar ne?" Nita mi nije bilo jasno. Mislim... Neu nita da kaem. to sam due bio u njenom drutvu, to sam manje shvatao. Izdaleka gledano, iz samoe mog stana, teorijski, tako rei, razumevanje ljudi je bilo jednostavno. A ovako... Pokuao sam da se setim da li mi se neto slino dogodilo barem sa nekim iz sirotita. Nikada nisam bio vie dana zaredom ni sa kim, a mogao bih da se zakunem... Sigurno ne. Svi su bili, kako da kaem, vie... jednostavni. Plitki. Hana je bila oigledno neto posebno. Moda su joj sve ene sline? Otila je u kuhinju. Mislio sam da je ispovesti kraj, ali vratila se sa novom oljom aja. Jesi ga video, kakav je? Klimnuo sam potvrdno. Kada sam ga upoznala bio je malo manje zaputen. Zna, anarhisti se ne eljaju, ne umivaju, ne briju. Kako sam bila mlada i zelena! Bila sam vrsto uverena da sam jedna od retkih kojima izgled nije vaan. Time sam se ak i diila! Kakva matarija!" Zautala je na trenutak, posmatrala me i na kraju se zagledala u aj. Prstima desne ruke sam kliznuo izmeu levog srednjeg prsta i do malog i poeo da se eem. Molim te, nastavi", rekao sam nakon due tiine, kada se uinilo da e potpuno zautati. Mislim... je li ti odvratno, kada toliko priam?" Ne." Sigurno nije?" Nije." eao sam se izmeu srednjeg prsta i kaiprsta. Uzdahnula je. Nastavila: Nije mi smetao njegov izgled. Ni njegovi zubi i injenica da ih nikada nije prao. Da, ljubila sam se sa njim. Tek malo pre razvoda, shvatila sam da postoje dve vrste izgleda. Prvi je stvar prirode, a drugi stvar volje. Svakome moe da se dogodi da se rodi kao... kao..." Pogledala je napolje. Znam", rekao sam. Sada sam ve uplitao prste i trzajui se pokuavao da smirim svrab. Vaspitai su priali da su me kao dete vodili kod plastinog hirurga. Samo je odmahnuo glavom, elei da kae kako je brijanje najjeftinije reenje za

maljavost, a da menjanje oblika kostiju ne dolazi u obzir. Da su me doveli bogati roditelji, sigurno bi mi se obradovao i u meni odmah otkrio rudnik zlata, prema kojem bi se upravo tako i ophodio: presaivao kou, strugao, deljao i kopao po meni. Da, naravno. Ali, svako moe da se oia i umije. Koliko truda zahteva tako jednostavan posao?" Trgla se, pogledala me, rekla: Nemoj misliti da ti to priam zato to sam frizerka", i odmah se vratila u prethodno raspoloenje. Nastavila je: Hej, pa i ja sam u pubertetu ila naokolo sva poderana. I danas se osmehnem kada proe klinka u dugoj indijskoj haljini, u dins ili konoj hard-varijanti, sva raupana i zanemarena. Ona ima opravdanje - mladost. Moe li narednih deset godina biti takav? Odjednom si samo jo jedan zaputeni kloar, koji je izabrao najlaki put, najlaka opravdanja." A onda je naglo ustala. Dosta je bilo, zanela sam se, oprosti", rekla je i konano odnela olju. 10.34 Buljio sam u zategnutu kou meu prstima i pokuao da shvatim od ega taj nesnosni svrab. Nije imalo puno toga da se vidi. Oseaj je bio slian paradi vojnika sa etkama za ribanje na onovima, koji se zaustavljaju svake sekunde i briu stopala o moju kou sa unutranje strane. Na svu sreu, Hana je itala u sobi. Plaio sam se da je moje mekoljenje izmamilo iz stolice preglasnu kripu, i zato sam ustao i otiao u kupatilo. Svukao sam se i dugo se tuirao, pruajui dlanove pod mlaz ledene vode. Pomoglo je, ali samo na nekoliko minuta. Svrab se vratio, mada prigueno, izazivaki. Sa naporom sam ukrotio prste koji su ve posezali za aritem. Ako pokleknem i ponem da se eem, bie sve gore. Oigledno u morati da obuzdam udove. 11.41 Iz kupatila sam izaao dobro pripremljen. Pribran, smiren, gledajui u svoje ruke i neujno ubeujui sebe da uspevam da ih savladam. Deo mene su, mogu da ih kontroliem, neu se eati. Hej", pozdravila me je Hana sa osmehom na licu i odmah se vratila seckanju kupusa; dugaki no je bljesnuo pod svetlou kuhinjske lampe. Zurio sam u nju i potpuno zaboravio na to da treba da obratim panju na ruke. Bila je udubljena u posao i prilikom svakog reza trgnula bi bradu napred. Sline pokrete prave psi to klimaju glavama iza zadnjih stakala poluraspadnutih automobila, ili smene imitacije kornjaa. Levom rukom je drala sveanj listova kupusa i usput, milimetar po milimetar, odmicala prste pre nego to bi no odsekao novo pare. Poeo sam da razmiljam o sopstvenim rukama. ta bi sve mogle da urade sa noem i Hanom, kada ih ne bih obuzdavao. A ipak... ta ako Hana svojim rukama ne gospodari tako dobro kao ja mojim? Mogla bi da zabode sebi no u trbuh! Umrla bi mi u naruju! Kako da je zatitim od nje same? ta ako se ubije? Komadi razuma mi je stalno

davao do znanja da Hana nikada ne bi uinila neto poput toga, jer nema razloga nikada nije neto tako pokuala i nikada nee. See kupus! See kupus! Ne ludi ona, ti si lud! Svaki put kada bi podigla no i bradu, oekivao sam da nee zaustaviti seivo pri kraju prstiju leve ruke, ve da e ga podii visoko u vazduh i zariti ga u sebe. Rei u Maestru da nisam kriv. Nita nisam mogao da uinim. Mislim, sama je to uradila... Zaista. Prikovao sam pogled za no koji se podizao. Sada - gore. Hoe li? Ne, dole. Hana je isekla sveanj do kraja, posegla za tri nova lista i savila ih u rolnu. Pramen kose joj je skliznuo preko lica, sklonila ga je i povratila se iz zanosa. Pogledala me je i uplaio sam se da moe da mi ita misli. Sigurno sam izgledao kao imbecil, paralizovan u svom oekivanju; barem joj mora biti jasno da je ve dugo posmatram. Brzo sam joj priao i istrgnuo joj no iz ruku. Zblanuto me je pogledala. Opasno je..., zaustio sam. Sei kupus? Ne, mislim, ja u... Bolje da ja to radim!" ta?" upitala me je, jo uvek je bila zauena. ta je bolje da ja uradim, pitao sam se. Zar sumnja u neto? Kako bi mogla da prepozna misli koje me obuzimaju? Setio sam se jueranjeg trenutka i konture njenog vrata nad stolicom. elje da ga slomim. Noa u svojoj ruci. Jo uvek bih mogao da kaem Maestru da je to sama uinila. Ionako je prava osoba za to, takva... nesrena, recimo. Kupus", uzdahnuo sam, da seem kupus." I zaista sam ga sekao, i bilo mi je lake. Prola je opasnost. Hana me je jo nekoliko puta udno pogledala, mada nije nainjala temu. U ritminom seenju kupusa bilo je neega to me je smirilo. Postao sam svestan da pored onih od kojih je uvam i sam predstavljam veliku opasnost za nju. Obuzeo me je strah. Kako e biti sledei put, hou li izdrati? 13.12 U pravu si, rekla je Hana posle ruka, najvie nesrea se dogodi u domainstvu. itala sam o tome. Dodue, pre si malo preterao. Ako e paziti i na seenje kupusa, u emu je onda razlika izmeu telohranitelja i pomonika u domainstvu?" Zastala je i neko vreme me gledala. Zatim nastavila: Priznaj, prvi put si neiji telohranitelj." Priznao sam. Reci mi, koliko saradnika ima?" Malo sam zamuckivao i okoliao:

Pre godinu dana ih je bilo mnogo, a sada..." Klimnula je. Tako mi se i uinilo, da. Reci mi poteno, jesi li sam?" Da." Kada mi je jo Huan rekao da u imati jednog telohranitelja i da se nee menjati ni sa kim, nije mi bilo udno; a sada vidim ta to znai. Ne moe da ode ni kod lekara ako te boli glava. Sa druge strane, odakle Huanu novac za neku nobelagenciju. Jesam li u pravu?" Sloio sam se. Zna, nita mi ne smeta. Ako ti bude izdrao, izdrau i ja." Trgnuo sam se i pogrbio se. Pogledao sam je. Nije izgledalo da je svoju poslednju reenicu opteretila nekim posebnim podtekstom. Nalila je sebi jo aja od koprive. Poela je da ga kuva na litre i da ga sipa u veliki stakleni vr, odakle ga je prelivala u au ili lone, kao sada. eer uopte nije upotrebljavala. Pospremio sam prazne pakete svog ruka. Ovog puta sam pozvao Dairy Queen" i unapred im rekao da ne dodaju u njega igrake. Pristali su. Sva tri balona je Hana ve bila zakaila za ivicu kuhinjskog ormaria. Ponovo sam seo i predano ekao da vidim o emu e ovog puta biti rei. Ispostavilo se da ima nekakvu pauzu u ispovedanju ili joj moda aj od koprive vie nije prijao. Pila je ve drugu olju i jo uvek je utala. Pogledala je kroz prozor. Sa svoje stolice nisam mogao da vidim da li joj zenice prate okretanje zvezde. Uzdahnula je, uzela novine, otila u sobu i zakljuala vrata za sobom. Nisam imao pojma ta nije u redu. Otiao sam da operem sudove. 13.34 Kakve ruke!", rekao sam sebi posmatrajui ih kako izranjaju iz pene tokom ribanja tanjira i escajga. Nisam smeo da pomislim vie ni na ta dok nisam naao pravi izraz: Mone!" Zaista. Deterdent je nagrizao izgrebanu kou meu prstima, ali sam ga ignorisao. ak je proizvodio nekakav slatki bol. Posvetio sam se razgledanju miia i vena na rukama. Nisu bile stvorene za to, ve za... STOP! Zaustavio sam misao. Za pranje sua, rekao sam sebi. Pokuao sam da oslunem televizor ili radio, ali oboje su bili ve predugo sa mnom tako da sam postao imun na njih - izmicali su mi se. U prostor su mogli da odailju bilo ta, ali nita nisam mogao da uhvatim. im bih poeo da gledam ili sluam, misli bi mi odlutale. I vratile se rukama.

Koje su bile stvorene za... Podigao sam tanjir ka oima. Drao sam ga na rairenom dlanu i gledao kako pena kopni, pretvara se u kapljice koje se preko ruba slivaju na moje zglobove. Klize izmeu dlaka, ka laktu, a odatle na pod. Saekao sam, dok na porcelanu nisu ostali samo tragovi praka. Polako i paljivo sam poeo da pruam dlan, dok jagodice prstiju nisu provirile preko ruba. Tim rukama mogu da uradim bilo ta. Bilo ta. Zaustavio sam prste. Zaustavio dah. Posmatrao rub tanjira, koji nije ni zadrhtao. Brzo sam ga stisnuo. Rub se zdrobio, a preko porcelana se razvukla pukotina. Preduhitrio sam je zubima i zagrizao. Drugom rukom sam zamahnuo po raspalom tanjiru i stisnuo ga. Kada sam rairio dlanove, u sudoperu su se istresle samo sitne krhotine. Pof pof pof, popadale su kroz penu u vodu. Otvorio sam usta i ispljunuo na njih jo i ostatak porcelana. Takve ruke, a peru jebeno sue. Zgrabio sam sveanj pribora za jelo, koji sam ve bio ostavio da se cedi na stalku i stisnuo. Zamurio sam. Stiskajui ga nisam zamiljao nita konkretno, nikakav vrat koji viri preko ruba stolice, samo sam opet bio onaj stari ja - bez glavobolje, bez svrabea, bez... da, bez tela. Samo ja. Spustio sam pribor. Bio je sav iskrivljen i udno izuvijan. Bio mi je potreban skoro itav sat da ga, koliko toliko, vratim u prethodno stanje. 17.21 Radio sam ovo i ono, ali sve je izgledalo kao kruenje pred njenim zakljuanim vratima. Otiao sam do prozora, gledao kroz njega. Zavideo sam ak i jebenim ljubiteljima pasa; oni su mogli da se pognuti probijaju kroz sitan sneg koji je vetar kupio sa ulica i u povremenim i dugim zamasima ga nanosio na staklo. Menjao bih se ak i sa babom koja je nosila psa neodreene rase umotavi ga u svoj kaput i tako se etala s njim - hteo sam napolje. Ranije sam danima mogao da budem u svom stanu i nije mi padalo na pamet da ga napustim. A sada bih mogao, sada sam privezan. Sutinska razlika, koja me je izbacivala iz takta. Preputen razmiljanju, nekoliko puta sam zaboravio da kontroliem ruke, i uhvatio sebe kako se eem, drugi put kako kijam. Nekoliko puta sam u oajanju zamurio i priljubio elo uz staklo. Na trenutak sam uspeo da pronaem spasenje, ali odmah su poele uarene eksplozije u mojoj glavi i vratile me u stvarnost. Oi sam smeo da zatvorim samo da bih kratko trepnuo. Grebalo me je i bolelo; upaljene beonjae su me pekle pri svakom i najmanjem pokretu. Tako. Otiao sam u toalet, ni sam nisam znao zato. Malo sam se ispirao ledenom vodom, seo na olju i odustao. Bio sam svestan da ve drugi dan nisam imao

stolicu. Duh je bio voljan, ali mii mog anusa nije. Nita. Ustao sam, setio se da odavno nisam ni drkao i zabrinuo se to ne vodim dovoljno rauna o svojim izluevinama. Pokuao sam da neto uinim sa nekoliko trzaja, meutim, njegov izgled nije obeavao. Sve ustrije sam trljao, na kraju i udarao po njemu. Nije imalo smisla. Natrag, ka prozoru. Vetar je prebacio u veu brzinu, ulice su bile potpuno puste. Ovog puta je tokom mog deuranja proao jedan jedini kukar, bradonja sa skijakom kapom nabijenom na oi. Trao je i vukao za sobom psa. Kada je ivotinja htela da onjui kantu za ubre, ogrlica ju je povukla takvom snagom da je samo zakevtala, a ape su same od sebe zaplesale po smrznutom tlu. Trkau su iz usta izletali oblaii pare. Uinilo mi se da ih ne izdie, ve psuje. Krenuo je ulicom i na kraju privezao psa za oluk i mugnuo u ulaz pod neonskim natpisom Bar. Pas se savio u klupko i zasuo ga je sitan sneg. Krenuo sam ka vratima Hanine spavae sobe. Zakljuala ih je, jasno sam uo. Dounjao sam se na prstima i detaljno razgledao njihov okvir. Sa dobrim zaletom bih... ta? Unutra je bila potpuna tiina, sigurno je spavala. Udaljavao sam se natrake, dok bubrenim delom leda nisam udario o rub stola. Zastao sam, nikako ne mogavi da odvojim pogled od vrata. Polako sam pruio dlanove iza sebe i uhvatio se za drvo. Stisnuo i zamurio. Uspelo mi je da ponovim stanje mira i spokoja, stanje u kojem sam bio malopre - bilo je dovoljno samo to da uposlim ruke odmeravanjem snage. Pre ili kasnije sam morao da popustim stisak. Otvorim oi. Na trenutak nisam znao gde se nalazim. Osvrnuo sam se oko sebe, setio se, i odmah poeleo da zaboravim. Brzo sam ponovo zamurio i stegnuo sto. Ruke su bile previe iscrpljene od prethodnog stiska, prsti nisu mogli da prate volju, skliznuli su. ta da uinim? Pogledao sam na sat. Kako daleko je bio ponedeljak ujutru! Kada bi barem neko doao. Njena majka ili bivi jeba... Bilo ko! Sinulo mi je: O, kada bi doao ubica! Razvukao sam usta u osmeh, ali odmah se opet sneveselio. Nekako, nisam mogao da verujem da bi mi doletela takva srea. Tip bi uao sada kada Hane nema na vidiku, a ja bih ga mogao rastaviti na delove. Prepustio sam se sanjarenju, ali snovi su ubrzo poeli da blede i ile, i opet sam tugovao. Spustio sam zadnjicu na stolicu. Pogledao sam kroz prozor samo na trenutak, a onda se okrenuo ka vratima spavae sobe. Postao sam svestan i naterao sebe da pogledam ka prednjim vratima pored kuhinjske radne povrine gde se suilo sue: no, prislonjen uz tanjire. Koji bi mogao da padne. Dok bi Hana prolazila tuda.

Odskoio bi, zario joj se u gleanj. Prerezao venu. Da nisam u blizini, mogla bi da iskrvari. Glupost, rekao sam sebi, o kakvim glupostima razmiljam! Ipak sam ustao i uzeo no. Nisam ba znao ta da uradim s njim. Drvena drka je jo uvek bila vlana, kap se razvukla preko seiva i skliznula na tlo. Dugo sam gledao u nju. Spustio sam seivo na radnu povrinu. Sa naporom sam odvojio ruku, ali oi nikako, sve dok ga nisam stavio u fioku. Primetio sam da je u pitanju jedan od onih jeftinih, lepljenih ormana, ije fioke nemaju sigurnosne tiplove. Ako ih naglo izvue, one se potpuno odglave i sadrina se prospe po podu. Pala mi je na pamet slika gomile noeva i viljuaka, koji odskau sa poda i seku Hanine noge. Krenuo sam da slaem viljuke i noeve tako da stoje okrenuti na istu stranu. Usput sam otkrio jo nekoliko kuhinjskih alatki zailjenog vrha, ali nisam znao emu slue, samo su izgledale opasno. Zar ne bi bilo dobro da ih sakrijem? Brzo sam zatvorio fioku. ta to, kog avola, radim? Opipao sam se po elu i pogledao svoj oznojeni dlan. Prozor, opet. Iako vie nisam mogao da gledam na ulicu. Isuvie opasnosti je vrebalo za mojim leima, tako da nije imalo nikakvog smisla da se neprestano okreem i motrim na njih. Buda, koga je Hana zgrabila u samoodbrani prilikom onog napada u sredu, stajao je sumnjivo blizu ivice ormana. Mogao bi da padne i da mojoj tienici razbije elo. Pomerio sam ga. A onda sam primetio nogu stolice na kojoj je obino sedela gledajui televiziju; bila je iskoenija od drugih. Kleknuo sam i savio je. Zaista, malo je falilo da se Hana prevrne. Mogla bi da se povredi! Kleei, opipao sam sve stolice i stolove i proverio svaku nogu. Proverio sam i sve police i ormane i predmete pomerio sa ruba. Onda sam zatim pregledao ventil na odvodu za gas, dugo oklevao nad zgnjeenom gumicom i konano procenio da je nepouzdana i zamenio je novom koju sam naao u fioci. Prolo je dosta vremena, pre nego to sam sav oznojen i zadihan stao nasred stana ne mogavi vie da se setim nijedne neposredne opasnosti. Dobro, utinice su bile nezatiene i ako bi Hana... a zato bi Hana gurala prste u njih, rekao sam sebi to dokazuje da sam jo uvek umeo da logino razmiljam, samo nekako, kako da kaem, zagrejao sam se. Ovog puta nisam seo na stolicu, ve sam se sruio na nju. Jo uvek sam teko disao i tu i tamo bi mi zapitalo u pluima. Pokuao sam da se tiho iskaljem, ali nije bilo nimalo bolje. Zapovedio sam sebi da moram da mirujem. Usredsredio sam pogled na sat i prepustio se pomeranju kazaljki, to me je polako smirilo. 17.22 Trgao sam se i pogledao oko sebe. Pokuao da otkrijem ta je to to me je uznemirilo. Nita se nije ulo. Oigledno me je probudila sopstvena glava koja mi je pala na grudi kada sam utonuo u san. Imao sam oseaj da sam upravo sklopio

oi, a sat mi je to potvrdio - naravno, nisam mogao da se setim kada sam zaspao, ali sigurno nije prolo vie od nekoliko minuta od tada. Oseao sam se kao drugi ovek koji nema nikakve veze sa onim prethodnim, koji sumanuto sklanja otre i opasne predmete. Zadrhtao sam od hladnoe. Opipao sam radijator. Grejao je kao lud, ali je u stanu ipak bilo hladno. Moda sam bio previe znojav i to mi se samo uinilo? Ulica je bila potpuno pusta, ak je i saobraaj sa one strane ograde bio redak. Onog psa nije bilo vie pred barom. Seo sam na radijator, pazei da ga ne opteretim celom svojom teinom. Vie da bih ugrejao zadnjicu nego da bih se oslonio. ta Hana radi tamo? Moda bih morao da provalim unutra i da se uverim da je sa njom sve u redu? Skoro da zaplaem. Zaista, imao sam oseaj da e suze svakog trenutka krenuti da mi se slivaju niz obraze. Zar opet poinje? Zar opet nov napad ludila? Bilo mi je ao samoga sebe, odavno se, od detinjstva, nisam tako oseao. Prvih godina u sirotitu, koje su istovremeno i prve godine koje pamtim, uvek sam uao u uglu i plakao. Istresali su se na mene, izazivali me i inili mi uslugu. Mogao sam da jo vie plaem i saaljevam sebe kao velikog jadnika. Seanja su ionako beskorisna stvar, i ne znam zato bi iko eleo da tu starudiju opremi i datumima. Ali, sledei prizor je jedan od retkih za koji sam nekako siguran, da sam tada, kada se dogodio, imao est godina. Ustao sam iz onog oka, uspravio se. Svi u sobi su zaueno stajali i gledali me. Oekivanje se irilo postepeno. Saekao sam da se i poslednji par oiju zaustavi na meni. A onda sam krenuo i sve ih premlatio. Nakon toga mi nikada vie nije bilo ao samoga sebe i zato vie nisam morao da plaem. Tada, u Haninom stanu, usred odvratnog oseaja za koji sam mislio da sam ga davno prevaziao i ostavio za sobom, imao sam jedan jedini problem. Nije bilo nikoga koga bih mogao da pretuem. Nekoliko puta sam se svom snagom udario u eludac. Nije bogzna koliko pomoglo. S nadom sam se zagledao u ulazna vrata: doi! Spasi me. 18.41 Hana je izala iz sobe, kada se ve odavno bilo smrailo. Malo udno me je pogledala jer sam sedeo u tami. Pruila je ruku ka prekidau, predomislila se i upalila samo svetlo iznad radne povrine u kuhinji. U sobi inako nije bilo mrano, jer ju je osvetljavala televizija. Oljutila je bananu, odsekla vrhove, ispasirala ju je i pomeala sa jogurtom. Zadravi dah, posmatrao sam kako rukuje noem. Sve je dobro prolo, spustila ga je u sudoperu. Sa police je uzela ivopisnu kutiju za koju sam znao da skriva u sebi nekakvo ptiije zrnevlje. Istresla ga je u kaicu i jo malo promeala. Mogao bih i ja da neto pojedem.

U imeniku sam potraio najblii KFC i naruio tri njihova srena paketa. Mogu li da upalim svetlo?", upitala je Hana na prelazu iz kuhinje u sobu. Saekala je da spustim roletnu, pre nego to je osvetlila put do stola. Spustila je tanjir i otila po olju aja. Opet me je zasvrbelo meu prstima. Nisam smeo da se eem i zato sam samo gnjeio i trljao kou. Tako sam ja skidala tragove venanog prstena", dobacila mi je preko ramena. 19.11 Hej, vidi, ovo dvoje su isti kao mi!, uskliknula je Hana pokazujui na televizor. Pribliio sam se i neko vreme pratio razgovor dva mukarca obuena u crne trikoe, sa cilindrima na glavi. Uinilo mi se poznatim. ekaju nekog Godoa, koga nigde nema, objasnila je Hana, idem da vidim u programu koji je naslov." Setio sam se da sam tu dramu proitao u vreme kada sam gutao knjige iz biblioteke, a traenje veze izmeu Hane i mene i one dvojice mi se nije uinilo bogzna kako duhovito. ekajui Godoa", razoarano je proitala Hana, kako nematovit naslov!" 19.18 U KFC-u zaista nisu dodavali figurice ili balone, a zastavice je Hana zabola u udno prozirnu kocku na televizoru, u kojoj su sudnji dan ve ekala dva osuena cveta i neto malo slame. Jedva da sam zavrio sa prvim paketom, kada se sa ulice zauo prduckavi dolazak vartburga". Ne razumem se dovoljno u automobilsku psihologiju, ali ovaj je garantovano bio one tvrdoglave sorte. V odoinstalater je iskljuio motor, koji nikako nije hteo da crkne. Oiveo je jo nekoliko puta i izbacio iz sebe hrapavi kaalj. Hana je zatvorila oi i duboko udahnula. Njen Oooooooooo" je bio isuvie gorak da bih mogao da mu pripiem samo saoseanje sa zavijanjem maine na samrti. Zaboravila sam, danas je etvrtak", rekla je vie samoj sebi u bradu, ponovo umoivi kaiku u orbicu, malo plovila po njoj, nikako ne smogavi hrabrosti za nov zahvat. Na stepenicama su se zauli koraci. Mnogo stepenica, a izmeu njih visoke potpetice. Cviljenje, kikot, nekoliko nerazgovetnih mukih glasova. Pred vratima: Psssssssssssst!" ..." Izveli su pravu parodiju veranja. Oigledno su bili previe pijani i nisu mogli da savladaju zvuke koje su isputali na sve strane. Ma, rasipali su se njima, od topotanja nogu, preko udaraca tela o ogradu do povremenog podrigivanja. Kada su se udaljili na nekoliko metara, jednog je spopalo tucanje. Iz eluca mu se oteo

visok, prodoran zvuk, koji je odmah izazvao talas kikota i enskog cviljenja. Onaj Psssssssssssst! se izgubio u buci. Prolo je dosta, pre nego to su se popeli na sprat iznad. uli smo otvaranje vrata, ulaenje, a onda su okrenuli klju i buka se u trenutku utrostruila. Oigledno je vodoinstalater jadni furnir svojih vrata doivljavao kao tvravu unutar koje je bezbedan. Krevet je odmah udario o pod, flaa se preturila, svi su neto urlikali, tucanje je utihnulo. Postao sam svestan da oboje zurimo u tavanicu. Spustio sam pogled i naeo novi paket. A onda se i Hana odvojila od svetiljke na plafonu, ali nije nastavila sa jelom. Gore je, iznenada, zavladala potpuna tiina. Oboje smo odmah podigli glave. enski glas je razgovetno jeao: O! O! O! Kakav si samo jeba! O! O! O! Kako ti je veliki! O! O! 0! A onda je, za nijansu tie, dodao: ta da jo kaem, a? A onda se zauo pljesak. To je verovatno bio amar. Tip vie nije morao da se suzdrava, tako da je tucnuo jo dvaput pre nego to se vratio prethodnom ritmu. Oh, uzdahnula je Hana, opet isti scenario i opet katastrofa na premijeri. Je li to uopte mogue?" ena je neto cvilela, a onda se zaulo lupanje; o tavanicu iznad nas je poeo da udara krevet. Bumf-bumf-bumf. ulo se prigueno dahtanje i glasno tucanje. Hana je prkosno napuila usne i poela da jede. Primetio sam da je izgubila apetit, ali da e ipak, u inat, pojesti svoj ptiiji obrok u znak protesta. Tako rei, trajk u jelu. Polako sam savakao sve. Gore su se i dalje tucali i tucali. Hana je odnela tanjir u sudoperu i vratila se da pije aj. Ovog puta je izbegavala moj pogled. Kada se opet zaulo divlje cianje, na trenutak je nehotice pogledala ka plafonu: Ve sam ti rekla da svakog etvrtka imaju svoju urku. Ovog puta se barem nisu usudili da mi lupaju na vrata!" Zavrtela je glavom. Ma, kako je samo taj tip ogranien. Plaa za ono to ceo svet dobija dabe, samo pod pravim izgovorom. Trebalo bi da osnuje svoju sektu, takvu, vodoinstalatersku. Lake bi doao do... toga, i to jo besplatno." Jo malo klimanja glavom. Mukarci se... dele na one koji plaaju novcem i na one koji plaaju izgovorom." Odluno je ustala i prosula aj od koprive u sudoperu. Nikad do sada nije uradila neto slino. Nisam se usuivao da dokaem svoju neuznemirenost time to u pojesti i trei obrok, tako da sam ostao da sedim. Hana se svom duinom zavalila u stolicu ipak je bilo pametno to sam popravio nogu! - i poela da menja kanale.

Dugo sam gledao ka prozoru i shvatio da posmatrajui treperenje odsjaja raznih kanala na roletni takoe mogu da otplovim mislima, kao i kada bih gledao samu televiziju. Na spratu iznad na red je oigledno bio doao onaj tucavac, koji je nekako teko usklaivao svoju ivahnost u krevetu sa zahtevima naglog isputanja vazduha. Hana je progovorila sasvim tiho. Pre nego to sam to primetio, sigurno sam preuo barem jednu reenicu. Nije odvojila pogled od televizije i nije prestajala da odluno menja kanale. ... koliko oajna mora da bude ena da bi otila sa vodoinstalaterom." Novi kanal. Ti etvrtci su me zadrali u frizerskom salonu. Da nije njih, davno bih otila. Ali, ovde sam imala primer kako bih mogla da zavrim, ukoliko bi dolo do onog najgoreg. I tako sam ostala tamo." Novi kanal. Naglo je zaustavila prst u vazduhu. Dodala: Hou da ostanem ena koju plaaju reima, a ne novcem." A onda je jo vie pomerila prst, udarila po dugmetu za gaenje, brzo ustala i otila u kupatilo. I dalje sam nepomino sedeo i gledao u vrata kada su se otvorila i na njima se pojavila Hana, uvijena u bade-mantil. Ne znam zato je pokrivala oi dok je prolazila pored; promuklim glasom mi je poelela laku no i zakljuala vrata za sobom. Iznad nas krevet se nije vie ljuljao. Sada su na sav glas, vie svako za sebe, pevali neku sladunjavu pesmu, pomeanu sa tucanjem. Okrenuo sam broj telefona, a onda sam otiao da se obrijem.

Petak
2.06 Sanjam", rekao sam sebi i osetio se tako siuan u svom zaprepaenju. Kakve boje! Bilo je predivno: dugaka, snegom prekrivena padina, kripa smrznute pokorice pod izmama. Mogao sam razgovetno da ujem svako krc, jedini zvuk koji se prostirao unaokolo. Video sam samoga sebe, iako nisam imao oseaj da sam odvojen od svog tela. Osvrtao sam se; levo i desno se irila kolona uniformisanih tela. Vermaht, Drugi svetski rat. Odsjaj sunca na njihovim lemovima. Tanki oblaii daha, koje su, odmah nakon to bi nastali, probijala i rasprivala bezoblina, i uinilo mi se, potpuno ista lica. I sam sam bio isti. Pripadao sam neemu. Preli smo na drugu stranu brda. Ukazalo se isto takvo brdace, a izmeu njih, daleko u dolini, jezero. Samo sneg i voda, nikakve kue ni drveta u okolini. Niega to bi naruilo belo svetlucanje. Sputali smo se niz padinu. krip, krip, krip. Stigli smo do jezera i zakoraili u njega. Nisam oseao hladnou na nogama, nita, samo kripa je utihnula, kako je ne bi, pri tom, nadomestilo ljapkanje. Uli smo u vodu u potpunoj tiini. Prelila nam je glave, tela, moje podignute oi. Zurio sam u tamu u koju smo se sputali. Nisam vie mogao da nazrem ostale, iako sam bio vrsto uveren da me jo uvek prate. Jedino to se promenilo - pored tiine bilo je disanje. Shvatio sam da vodu udiem mnogo tee nego vazduh. Bila je gusta, opirala se mojim pluima i morao sam da napregnem miie da bih je uneo u sebe. Jo tee sam je izdahnuo. Svaki put sam morao da podignem ramena i da ih naglo stegnem, kako bih mogao da ispustim mlaz tenosti. Nije mi bilo udno ili neprijatno i tama me nije plaila. Podigao sam glavu i pogledao uvis. Zraci sunca su sjaktali i u hiljadu nijansi se prelamali na povrini vode. Razigrano su skakali pribliavajui se i udaljavajui. Ramena su mi se ukoila usred izdaha. Morao sam da spustim glavu, napregnem vrat, celo telo, zajeim probudio sam se i pogledao oko sebe. Potpuna tiina. Seanje na snove je jo uvek lepralo oko mene, brzo sam okretao glavu. Napolju je prolazio automobil; nekoliko zrakova farova se probilo kroz roletne i pogodilo tavanicu. Pogledao sam na sat: pri prolasku sledeeg automobila zasijale su fosforoscentne kazaljke. Prerano sam otiao na spavanje, pomislio sam, a onda postao svestan kako sam jo uvek, borei se za izdah, sav sklupan i zgren. Tog trenutka se sve obruilo na mene, kao da je vreme do malopre bilo zaustavljeno, a sada je ponovo poelo da tee. Ispustivi dug, piskutavi izdah, klonuo sam napred. Polako sam udahnuo i morao da se borim sa teinom koja mi je pritiskala grudi, kao da jo uvek hodam duboko pod vodom. Seo sam i otro oznojeno elo. Postalo mi je hladno. Nakaljao sam se. Nisam mogao da prestanem, nikako nisam mogao da probijem tu teinu i da oslobodim

plua. U samo tri duga koraka stvorio sam se u kupatilu. Naslonio sam elo na ogledalo trudei se da sauvam dodir sa hladnom povrinom. Ali, kaalj me je drmao i odvajao od nje. Pustio sam vodu i gurnuo glavu pod slavinu. Ponovo sam pokuao da savladam kaalj. Bezuspeno. 3.22 Malo olakanje sam oseao samo dok sam stajao potpuno miran, pazei na svaki dah. Napade kalja sam mogao da suzbijem samo u zamecima, u kratkim, naglim i plitkim erupcijama, koje su mi kh kh kh izbijale iz grla. Setio sam se prodavca iz Bavarije" i njegovog disanja. Tano tako sam disao i sam. Poto se kaalj smirio, polako i kriom sam seo na vece-olju. 8.22 Joj, oprosti, ali stvarno je hitno!" zaulo se kucanje na vratima. Trgnuo sam se. Ustao, zavrteo se oko svoje ose. Nisam ba dobro znao gde se nalazim, slike nekih novih snova nikako nisu htele da mi se izbriu iz glave, ali istovremeno su bile previe magliaste da bih mogao da ih uhvatim i zapamtim. Hana, pomislio sam i pogledao u vrata. Jo jednom me je pozvala. Da, evo, idem", rekao sam i brzo se obrisao pred ogledalom. Otvorio sam vrata. O, danas si neto zgodan", rekla je. Bila je raspoloenija nego jue. Neto sam promrmljao i brzo joj ustupio mesto. Jebi ga, pola noi sam proveo u veceu. Bilo ko bi mogao... Setio sam se problema sa disanjem i oprezno se pripremio na dubok udisaj. Dobro mi je ilo. Mogue da je negde na dnu plua neto zapucketalo i zagrgoljalo. Kao da pucaju majuni baloni. Jo nekoliko puta sam oprezno udahnuo i otkrio pitanje i u gornjem delu. Shvatio sam da je bolje da prekinem i otiao da podignem roletnu. Barem vie nisam oseao svrab a ni oi me nisu vie preterano pekle. 10.04 Ovog puta je opet bio na redu Mekdonalds". Tokom mog neverstva su zamenili maskotu i Hana je mogla da na polici pored zeeva poreda i Miki Mause, njihovu plastinu brau. Izvini za ono jue", rekla je Hana. Pogledao sam je i klimnuo glavom. Upravo je odmakla olju od usta. Spopala me je depresija", dodala je. Na trenutak je zautala, mada, nekako rasejano. Zaista je bila loe volje. Nastavila je: Jednom sam gledala neki ruski film. Mali bioskop, poslednja predstava, nesinhronizovana. Kada smo izali napolje, pred vratima su nas doekali kloari. Valjda ekajui da ih vlasnici puste unutra, u hodnik, jer je napolju veliki mraz. Lepo. Odlutala sam... Da, film. Radnja se deavala u ludnici gde je bilo i depresivnih. Tako sam saznala kako se na ruskom kae depresija.

Sluaj to: ernjoha. Uopte nisam vie mogla da pratim. Zamurila sam, moe li da zamisli, i u sebi ponavljala, ernjoha, ernjoha, ernjoha, ernjoha. Kakva re! Samo te obuzme, zgrabi i ugui! Novi gutljaj aja. Umaram te?, upitala je. Odmahnuo sam glavom. Stalno priam... gluposti... koje te ne interesuju. Ti si telohranitelj, mora da uva moje telo, ali tako je to, tela ne idu sama, uvek uz njih dobija i gomilu pria, seanja i sline starudije." Klimnuo sam glavom, u nameri da kaem da je sve u redu. Daj, ispriaj mi jednu svoju tunu priu." Klimnuo sam i poeo da slaem ostatke u karton. Hej, uje li? Probudi se!" Zastao sam i ekao. Rekoh, ispriaj mi jednu svoju tunu priu." Ja? A ko drugi? to se udi! Valjda ima negde..." Zastala je. Oprezno dodala: ...enu?" Odmahnuo sam glavom. ...devojku?" Taman sam hteo da opet odmahnem glavom, ali sam postao svestan da je ve moj negativan odgovor na ta dva pitanja, sam po sebi, u njenim oima tuna pria. Zaustavio sam pokret svog vrata. ...bilo koga, kome si ikada priao svoje tune prie? Mi ljudi smo takvi, moramo da ih razmenjujemo." Nisam se slagao sa tim, a ipak sam u tom trenutku eleo samo mir. Nos je poeo da me svrbi i nisam bio sasvim siguran da li sprema novi napad kalja - hteo sam da budem sam. S-A-M. I?, meko je dodala. I, ta? Da se ispovedam? udna ideja. Setio sam se Maestra i svog dugog monologa prilikom naeg prvog susreta. U taj govor sam natrpao vie rei nego to sam ih upotrebio u celom svom ivotu, i vie nego to u ih upotrebiti ikada u budunosti. Reenice su preticale jedna drugu, sudarale se pri svakom izdahu. Predao sam se i klimnuo glavom. Da, oigledno smo svi tako napravljeni. Eto, vidi", rekla je Hana zadovoljno i srknula aj. Ionako od tebe ne oekujem da mi otvara svoje srce. elela bih samo jednu sitnicu. Barem neto u zamenu, jer se ve ba grozno oseam. ta ti sve nisam ispriala!" Zavrtela je glavom, namrtila se i uglom usana oduvala pramen kose koji joj je pao preko oiju. Huan mi je, za ta tri dana koliko je proveo ovde, otvorio duu govorei na

panskom, jer je to, kako je rekao, jezik za stvari srca; priao je od jutra do veeri, pa i nou, u snu. Mogla sam da ga ujem kroz zakljuana vrata koliko je bio glasan. Otkrio mi je svaku svoju tajnu. Kako lepo je zvuala njegova ispovest, kao jedna sama duga pesma. Ustala je. Na putu ka sudoperi je dodala, vie sebi u bradu: teta to skoro uopte ne znam panski." 11.41 Pogled na no, kojim je Hana opet sekla kupus, nije probudio strah u meni. ta mogu ako se ubode? Takoe, nisam poeleo da joj ga sam zabijem u trbuh. Barem to je prolo, na svu sreu. Pogledao sam kroz prozor. Svuda mraz. Gde god da sam bacio pogled, svuda je bilo isto: siv plonik, sivi sneg na krovovima, ak su i delii automobila na autoputu bili uglavnom sivi. Iza svojih lea zauo sam Hanu, koja je zatvorila za sobom vrata kupatila. Ubrzo je usledio um vode, prigueni koraci. Nisam prepoznavao samo njene zvuke, sada sam, na primer, ve dobro poznavao i sve njene gaice. Ne samo one sa vrha, na polici u kupatilu, ve sam pregledao celu gomilu. Kada sam se iskaljavao prethodne noi na vrhu su bile bele, sa sitnim crvenim cvetiima; prilikom sledee posete kupatilu nisam ih vie video. Hana nije nosila grudnjak, iako sam na polici primetio nekoliko njih. Svi su bili jednostavni, pamuni, bez ukrasa ili ipke. Postao sam svestan da se u erekciji tarem o radijator. Izala je napolje i udno me pogledala. Opet mi je palo na pamet da moe da mi ita misli, pocrveneo sam, dolo mi je da prepadnem u zemlju, ali Hana je ve trala. Uzela je posudu sa poreta i pomerila je. Podigla je poklopac, brzo se izmakla naletu pare, a onda tuno napuila usta. Kako nisi osetio miris, sve je izgorelo?!", rekla je. Onjuio sam. Pa stvarno jeste. Ali moda samo malo, moda na dnu. Otiao sam u kupatilo i pomirisao sapun. Jo jue je mirisao na jabuke. Danas vie nije. Pomirisao sam i ampon, nekoliko pomada i parfem, ali bezuspeno. Onda sam tek tako zgrabio jo i njene gaice sa gomile i prineo ih nozdrvama. Naravno, nisu mirisale, kao ni sve ostalo. Brzo sam ih vratio na mesto. ta mi je? Pustio sam tu. Pokuao da masturbiram, ali nije ilo. Moda bi ilo, ako bih obavio njene gaice oko patke? Na kraju krajeva, dok sam malopre razmiljao o njenom veu... Nije pomoglo. Zatvorio sam tu i ve nameravao da izaem napolje, kada mi se pogled zaustavio na gomili rublja koje je ekalo. Hoe li nanjuiti neto? Sutra ujutru, kada bude posegnula za crvenom tkaninom sa utim leptiriima? Sagnuo sam se i duboko

udahnuo. Nita nisam mogao da osetim. Moda zaista nije bilo niega, ali kako da presudim; oigledno je moj nos bio potpuno otpisan. Uinilo mi se da su gaice zguvane, zato sam ih ispravio dlanovima. Jo jednom oajniki pomirisao. A ta ako bih ih naparfemisao? Ludost! Oblila me je jeza. Pokuao sam da ralanim da li je Hana zbog mog zadravanja sperme u opasnosti. Nije! NIJE! Opet sam pustio vodu i divlje se trljao. Kada mi je desnica skoro otpala, odmah sam upotrebio levicu, opet zamenio, opet zamenio, i tako u krug. Na kraju sam osetio da se mlaz pribliava. Zurio sam u otvor, video kako se ud trza u erekciji, ali napolje nije izalo nita, ni jedna jedina kap. Oprao sam se ledenom vodom. to se tie gaica, ta bude bie. Do sutra moe da se dogodi sve mogue. 13.12 Za ruak sam pojeo konzervu gulaa koju sam zajedno sa ostalom robom naruio iz prodavnice. Bolje reeno, pojeo sam 10% belanevina, 9% masti, 3,4% ugljenih hidrata i 1,4% soli, kao to je pisalo na nalepnici. Hana je srkala supu, u kojoj su plivali rezanci kupusa. Svaku kaiku je posrkala, pustila da se polako slije niz grlo, saekala, a onda ponovo krenula. Oigledno ju je obuzela pomisao na moje tajne. Neu insistirati da mi pria o sebi, rekla je. Nakon kratke pauze je dodala: Mada, bilo bi lepo... Nita nisam eleo da ujem. Nakon dugog, nekako prekornog utanja je uzdahnula i promenila temu. Dobro, onda nemoj." Pogledala je kroz prozor. Tako nestvaran mi se ini onaj napad", rekla je, kao da sam ga sanjala. Tada sam mislila da vie nikada neu moi da pogledam kroz prozor, a da u oknu ne ugledam nepoznatog maskiranog oveka. A sada, seam se svega, ali nekako kao u magli, kao da je pitanju neije tue seanje." Zagrizla je usnu. Konano izgovorila. Mogli bismo malo napolje?" Brzo je dodala: Mislim, zajedno?" Ne." Samo na kratko, ovde, po okolini? Ili da odemo na vonju taksijem? Krunu vonju?" Ne." Duboko je uzdahnula. Znala sam." Primetio sam njene bradavice kako su se napele i protresle. Stvarno bih

morao da se olakam. Da odem u kupatilo i pokuam jo jednom? Hana se nagnula napred i pritisla dojke uz sto. Napele su belu tkaninu i prevalile se preko ruba. Brzo sam ustao i okrenuo joj lea. 13.34 Hana je pratila televizijski program na uobiajeni nain, pri kojem je ee upotrebljavala palac nego oi. Prao sam erpu, i upravo se kroz zagoreli kupus dokopao prvih svetlucavih tragova metala, kada se menjanje kanala odjednom zaustavilo. I ja sam se zaustavio i pogledao. Na ekranu su bili neki klinci koji su se sputali niz tobogan, a roditelji su ih lovili. Glas je prosipao lai o prednostima jedne metode odgoja u odnosu na drugu. Priao sam korak blie, nagnuo se i proverio da Hana sluajno nije zaspala. Nije. udno, jer nije imala deurliju na kojoj bi mogla da praktikuje televizijsko znanje. Zatekla me je u tom poloaju i rekla: udno ti je to gledam emisiju o vaspitanju, iako nemam dece? Ono to sam rekla o inspektoru Kurtu... Dan nakon to me je spopala depresija pomislila sam: da imam decu, sve bi bilo drugaije. A onda sam se ljutila na samu sebe. Poznajem nekoliko ena koje su imale decu jer su u njima videle lek za sopstvene probleme. Ne elim to, iako je njima to ak i pomoglo. Mada, njihova deca pate. Toliko sam bila zaljubljena u Lea, ali se nisam usudila da imam dete sa njim. On je, naravno, bio otro protiv toga. Anarhisti, u sutini, nemaju decu. On sam je bio veliko dete, tako da bih u tom sluaju imala dvoje dece; moda me je ba to spreilo. Uprkos zaljubljenosti, deli mozga mi je ipak funkcionisao. A sada ionako nema pravog kandidata na vidiku. Jo uvek imam vremena, barem jo nekoliko godina, kaem sebi. Sa druge strane, seam se nekoliko svojih prijateljica govorim o onima koje su tek tako raale decu, ne zbog problema, greke ili puknutih kondoma. Jedna, Vera, po itave dane lista knjige o odgoju. Poto je erke ometaju u itanju, ona ih otera napolje, na ulicu. Tako su te dve male preputene same sebi. Jednom sam je pitala o tome, onako, izokola. Rekla je da deca dobro znaju kada misli na njih, i da je to dovoljno. Ma, ne znam. Zaista ne znam. A sa druge strane, veina ena mojih godina ima decu i iznenada sam shvatila da nemamo vie o emu da razgovaramo. Doem u posetu, sedim, pohvalim njihov stan, sluam izvetaj o tome kako deca napreduju, a onda, odjednom, tiina. Sigurno meu njima ima i onih koje raaju decu samo zato da im ne bi ponestalo materijala za razgovor." Hana je ustala i otila do prozora. Stvarno ne smemo napolje?" Sloio sam se. Uzdahnuo. Poludeu ovde unutra. Moram da izaem." Vratila se pred televizor. Pola minute je gledala elavog debeljka, koji je neto objanjavao o holizmu, ta god da je to, a onda se opet okrenula k meni. Moda i zbog toga nisam imala dete sa Leom, jer sam u to vreme esto uvala sina prijateljice Tanje. A on je bio pravi avo. Kod mene bi boravio dva

sata, nakon ega bi jo toliko istila i spremala za njim, i onda, potpuno iscrpljena, odlazila na spavanje. Sve je eleo da proba, sve da preturi, sve da rastavi na delove. Kada je Tanja jednom prilikom upitala lekara za to, odmah je dobila uput za psihijatra. Malog su pregledali i rekli da je bolestan, hiperaktivan. Dali su mu lekove i onda je po itave dane leao kod kue i buljio u televizor. Iako je Tanji bilo svega preko glave, iznenada je poeo da joj nedostaje divljak koga je rodila. Moda se, da kaem, malo odmorila. Prestala je da mu daje lekove i mali je imao apstinentsku krizu. Otila je da pita psihijatra. Ljubazno i uvijeno ju je prekorio, a onda rekao da ako ne eli da daje detetu lekove, morae da se strpi. Hiperaktivnost je bolest koja prolazi s godinama, sama od sebe. Prole nedelje sam bila kod Tanje, njen sin je sada ve u petom razredu. Tokom moje posete sve vreme je sedeo ispred televizora i jeo grisine. Jednom sam je kriom upitala da li mu ponovo daje lekove, i ona je rekla da mu ne daje. Ionako je postao isti njegov otac, rekla je, bez pomoi medicine. U kartoteci su mu, u rubrici za primedbe, napisali da je izleen." Opet je ustala. Ma, zato ti sve to priam! Uuuu, hiperaktivna sam. Moram napolje!" Nije bilo potrebno ni da odmahnem glavom, kada je sama dodala: Znam, znam, znam", i vratila se ispred televizora. Oigledno je prestala da razmilja o potomstvu. Opet je krenula da menja kanale. 15.12 Cupkala je oko telefona, vrtei meu prstima Kurtovu vizitku. Misli li da bi bilo nepristojno da ga pozovem i pitam kako stoje stvari sa poroajem?" Jo pre nego to sam odgovorio, naglo je ukucala broj i prislonila slualicu uz uho. Inspektora nije bilo. Sekretarica nije znala gde je. Za davanje linih podataka nije bila ovlaena. 17.21 Hana je zaspala pred televizorom. Dounjao sam se do nje na prstima i posmatrao treperenje kose prilikom udaha, blago njihanje glave i dojki. Bradavice su se jedva nazirale. Desnu nogu je savila u kolenu i na udan nain je privukla ka sebi. Na televiziji je neto eksplodiralo i spasioci su trali naokolo, nosei okrvavljena tela. Utiao sam zvuk i ponovo otiao do prozora. Mercedesov znak je bio slian burgiji, koja bezuspeno pokuava da probui oblake. Sivilo je poelo da se mea sa tamom i pretvara u bezoblinu pusto. ak ni ptice nisu vie uale oko dimnjaka. Ponovo sam pogledao svoju tienicu. Pomislio sam na dete, koje, kao i njegovi roditelji, po itav dan gleda televiziju, i tiho ponovio re, koju su zapisali u njegov karton:

Izleen. Vratio sam pogled na svetla koja su se palila sa druge strane ograde. Na hiljade stanova je na sve strane emitovalo svoju veernju svetlost zbog koje u gradu nikada nije mrak. Jebem li ga, rekoh u sebi, koliko miliona ljudi ivi tu, naokolo?! Kada bi svaki ovek hteo da sve preturi, sazna, rastavi, pretrai, odmah bi se svi poklali. A to je cilj i sutina, sveti zadatak dvadesetog veka: vaspitanje nevidljivog oveka. oveka koji se nee smejati naglas, koji nee plakati, skakati, biti hiperaktivan, ve e sedeti u oku koji mu je dodeljen i mirovati. to nepominiji i to kontrolisaniji, koliko je to mogue. To zovu: kultivisan, savladan ovek sa manirima. Niim ne sme da se izdvaja. Ni nainom oblaenja. I on mora da bude nevidljiv. Siv. Fabriki. A onda sa gnuanjem gledaju na cigane i slina plemena koja ive drugaije, preputajui se ivim bojama i pokretima. Ne moraju da budu civilizovani, jer ih nema ni toliko da bi pregazili jedan drugoga kada se pomere s mesta. Jedino putem odgoja nevidljivog oveka na povrinu zemlje e moi da se nagomila jo vie ljudi. Posluno e sedeti ispred televizora, kompjutera, ispred bilo kakve kutije koju e im dati kao igraku, kao to se veverici daje toak po kojem brzo tri, kako se, pri tom, ne bi pomerila s mesta. Pomislio sam na sebe i, zgrozivi se, shvatio da sam im naseo. Dok sam u svom stanu ekao na smrt, bio sam pravi prototip nevidljivog oveka, vrhunski oblikovane i odgajene osobe koja pripada ovom veku. Ni igrake mi nisu bile potrebne, nita. Samo sam sedeo i zurio u prazno. Pitao sam se, kako sam mogao onda? Sada je tek drugi dan kako sam zatvoren, a zarobljenitvo jedva podnosim. Po prvi put sam se, sasvim tiho i na brzinu, upitao: ta e biti kada doe kraj mom zadatku? Kako u moi da se vratim na svoju domau stolicu? Ali, koliko mi je sopstvena nepomina prolost u tom trenutku bila tua, toliko mi je bila tua i budunost. Nisam mogao da zamislim da e nakon nekoliko dana biti drugaije. Nisam mogao da zamislim svoj put, ni napred ni nazad. Poeo sam da se oseam kao da sam zarobljen ne samo u prostoru, nego i u trenutku. Vratio sam se za sto, dok mi je pogled lutao izmeu Hanine glave i upaljenih gradskih svetiljki. Shvatio sam jo neto: da ne znam ko su oni o kojima govorim. Kada sam rekao da sam im naseo, mislio sam, u stvari, na sve druge ljude. A onda, ta glava, ta Hana - kada bih je sreo na ulici, video bih je kao jednu od njih, a zatvoren sa njom u stanu shvatam da je puna problema, nesigurnosti. O nekim stvarima ak razmilja isto kao i ja. Da li bih neto slino doiveo sa svakim ovekom koga bih sluajno izvukao iz mase? Je li neto tako uopte mogue? Morao sam da ubedim sebe da je Hana neto posebno, izuzetak koji je slian meni, inae bi mi se sruili temelji sveta. Na sve to sam radio i kako sam radio, podsticali su me mrnja i prkos. A sada, kada njih nema, kada postoje samo izgubljeni i uniteni pojedinci, pomeani sa bizarnim budalama tipa be-em-vekomija i vodoinstalatera, ta mi jo preostaje? ta je ono to e me pokrenuti, ako izgubim mrnju? Oseao sam se strano prazan, upalj. Pogledao sam u svoje ruke i razmiljao - da li je uopte ostalo iole snage u njima? A noge? Celo telo? ak i

vilice koje su nekada lako lomile kosti? Jedva sam ih pomerao. Bilo me je strah, bio sam sam, stalno mi je dolazilo da zaplaem. 17.35 Morao sam da nehotice padnem u san, ali samo na trenutak. Kada sam otvorio oi, najpre sam ugledao pred sobom Hanino lice. Uinilo mi se da je ogromno sad, ba sad e me prekriti i uguiti. Na njemu nisam mogao da naem nita zastraujue, nego suprotno tome uprkos svojoj veliini izgledalo je zabrinuto i blago. Molim te, idi kod lekara", rekla je. Tvoje disanje... Probudilo me je. Moda ima zapaljenje plua. Mora na pregled." Umesto da odgovorim, zaitao sam. Iako to nisam eleo, sloio sam se sa njom, dolio ulje na vatru. Morao sam da se priberem, pre nego to sam uspeo da odmahnem glavom. Primetio sam tanke borie u uglovima njenih oiju i tragove pega na obrazima. Jo neto, to mi se uinilo zaista udno: oi nisu bile smeebele, ve su obe boje sadrale jo mnogo nijansi. Smea boja oiju bila je duboko u sebi posuta koncentrinim linijama, kao napola prepolovljena smokva; okolna belina je bila razreena sitnim smeim takicama i crvenim crticama. Brzo sam ustao. Ne. Neu da te teram, predala se. Obeaj mi barem to: u ponedeljak, kada me bude ostavio na sudu, odmah e otii kod doktora." Sloio sam se. 17.42 Otiao sam u kupatilo da se iskaljem. Kada sam se vratio u sobu, na mojoj strani stola me je pored aja ekala i kutija sirupa za iskaljavanje. Hana nije ni morala da progovori; posluno sam otiao u kuhinju i popio veliku kaiku. Kriom sam povukao jo jedan dug gutljaj, za svaki sluaj. Seo sam i vraao flaicu natrag u kutiju, kada je progovorila: Reci mi. Belo sam je pogledao. Reci mi barem neto. Nikada jo nisam srela takvog oveka. Ovde si ve esti dan, a nisi progovorio vie od da i ne. Zar me prezire? Jesam li ti odvratna?" Odmahnuo sam glavom. Uvek tako malo pria?" Klimnuo sam. O, kako samo moe da izdri! Ako ve nee da pria o sebi, ispriaj mi barem neto to se dogodilo nekome drugome i ostalo ti je u seanju. ak e i to rei dosta o tebi." Gledao sam u povrinu stola. Ispriaj mi.

Nagnula se napred. Uplaio sam se da e opet postati onako prostrana i velika, kao to sam je video malopre dok sam se budio. Sklonio sam pogled ka vratima kupatila. Samo nekoliko koraka i bio bih na sigurnom, u zatiju. ivo sam zamiljao ploice, vagu gurnutu pod orman, u ormanu police... gaice... hoe li me otkriti sutra? Vratio sam pogled natrag i opet upao u zamku. Shvatio sam da e Hana ovog puta insistirati. O sirotom Jakovu...", rekao sam, ni sam ne znam zato. Pomislio sam da uopte nije ula moj apat, a ipak je uspela da ga odgonetne. Siroti Jakov? Ko je to? Njene ve tako meke i saoseajne crte postale su jo meke i jo vie mamile na ispovest. Oi su joj se rairile, nozdrve takoe, zubi su se neno zablistali na usni. Tvoj roak?" Odmahnuo sam glavom. Prijatelj?" Opet sam odmahnuo. kolski drug?" Klimnuo sam. utao. Reci mi, bie ti lake ako ispria. Jesi li ikada priao o sirotom Jakovu?" Odmahnuo sam glavom. Njen ton je sa svakim trenutkom postajao sve okruglastiji, kao da dobija nekakve meke, somotske i nejasne rubove. Uhvatila me je pogledom, oekivanjem, a rei su me oblivale i ublaavale klizanje, tako da sam bez bola padao u njeno sluanje. Kako tragino zvui: siroti Jakov. Slino svetom pismu, parabola o sirotom Jakovu. Ispriaj, molim te." Jakov", poeo sam, prilino oklevajui, a onda izgovorio u jednom dahu: Poeo je da slabi, polako su mu otkazivale noge, a onda i ruke; leao je, hranili su ga na kaiicu, nije vie mogao da govori, na kraju je jo jedva i masturbirao." Tako. Ispriao sam. Odjednom sam se oseao potpuno iscrpljeno. Jebi ga, teko je ispovedati se. Gledala me je netremice. Nisam znao ta nije u redu, ali elo joj se namrtilo i obrve se nakostreile. To je sve?, upitala je. To je najintimnija pria koju skriva u sebi? Seanje koje te najvie mui?" U stvari, ne. Video sam sebe, onako kao to me je ona morala videti, kao totalnu budalu. Zato sam se setio nekog kurevog Jakova, kada ga se nikada ranije nisam setio? Zato sam ispriao tu glupost, oigledno prvu koja mi je pala na pamet? Bacio sam pogled na vrata kupatila. Bie da je to. Poto se nisam pravovremeno olakao, poinjem da ludim. U rei mi se uplie davno crknuti Jakov, kome na samrtnoj postelji nisu nedostajali ni razgovor ni pomeranje, ve

samo drkanje. Hana se naslonila natrag i povukla dug gutljaj iz olje. Sakrila je svoj pogled iza ruba. Kada je spustila olju sa ajem, njen pogled je postao nekako otriji i razoaran. U redu", rekla je tako mi i treba. ta ima da se meam u tue stvari. Mogao bi da mi da do znanja na lep nain, a ne da me tako grubo povredi." Za kaznu sam na iskap popio lekoviti aj. Nije pomoglo, iako je ukus, nesumnjivo, bio previe otar za moju krivicu. Hana je odluno ustala. Hajdemo napolje", naredila je. Pozvao sam taksi, obukao kaput i krenuo za njom. Sve je bilo bezbednije nego nastaviti razgovor. 18.06 Sedeli smo u taksiju i vozili se u nepoznatom pravcu. Hana je vozau rekla naziv nekakvog trga, na kojem jo nikada nisam bio. Nije mi postavljala pitanja, nije me ni pogledala. Oseao sam se suvinim, ali nekako drugaije nego obino. Odvratnije. Kao da sam uinio neto to vie ne mogu da popravim i to e zauvek ostati. 18.32 Shvatio sam gde su nestali ljudi sa ulica na koje se pruao pogled sa Haninog prozora. Prolazili su u guvi tim trgom, oko davno zaleene fontane. Valjali su se izmeu ogromnih poslovnih zgrada, koje su sa svih strana zatvarale trg potpuno ga opkolivi. Uski prilazi su inae bili prekriveni tezgama prodavaa sve mogue robe, a najdui redovi su se stvorili ispred prodavaa brze hrane, pre svega kobasica. Nigde se nije mogla videti ni najmanja slobodna povrina, svuda same sijalice i ukrasi. itavo nebo je bilo prekriveno neonskim zvezdama repaticama, uarenim kuglama i trakama od jelki. Potpuno sam zaboravila na Boi", izjavila je Hana izlazei iz taksija, a onda odluno i tako snano zaplovila meu ljude da sam jedva uspevao da je pratim. Trali smo uz i niz stepenice. Zgrada je bila dinovska i po irini i po visini, sastavljena od saa butika koji su se do u beskraj gurali jedan pored drugog. Najpre smo razgledali sve izloge, vraali se do nekih da bi ih pogledali jo jednom, a onda opet otili. Na sreu, veina spratova su bili povezani pokretnim stepenicama, na kojima sam mogao da lovim zaostali dah i da hrabrim telo da jo malo izdri. Oseao sam se kao da me je neko isprebijao. Vazduh u prostorijama me je guio i stezao mi grlo, a povrh svega terao i na kijanje. U hodnicima se na stotine tela stiskalo uz mene, a da me pri tom nisu primeivala. Orali su pogledima uperenim ispred sebe grozniavim oima, zatitivi tela oklopom od paketa i kesa. To nisu vie bili isti ljudi; inilo mi se da vie nisu besciljni, bezvoljni i letargini. Imali su cilj i volju, ono to ih pokree i mo. Pomisao da e se prodavnice zatvoriti za nekoliko sati, a da moraju da nakupuju jo itav spisak robe, dovela je njihovu energiju do take kljuanja.

Prikupio sam snagu i pretekao Hanu za pola koraka. Pogledao je sa strane. Dobila je pogled, odlunost i zagrejanost okoline. U nekim buticima smo bili potpuno sami. Saekale su nas samo prodavaice, svuda isti tip ena koje su upravnici zgrade oigledno skupljali na gomile to im je sputalo cenu. Sve iste, dobro izdresirane, ljubazne, ivopisno naminkane, zaleenih osmeha. Uskoro su stigli paketi. Najpre cipele, onda mini suknja, crveni al. Odano sam nosio svaki koji mi je tutnula u ruke. Prelazili su mi preko glave i morao sam da isteem vrat da bih gledao preko njih. Ubica bi mogao da bude potpuni amater i najsporiji na svetu, ali ne bih mogao da spreim napad. Povrh svega, poeo je jako da me svrbi nos, oi su mi se ispunile suzama, iskrivio sam glavu i trljao nos o rame. Pod usnama sam osetio tkaninu, slutnju tela. Mogao bih samo da se ugrizem i svemu bi bio kraj. Raskomadao bih sebe, ni za ta vie ne bih odgovarao, sve bi bilo izvan moje kontrole, bio bih slobodan. Najgroznije u svemu je bilo to to sam potpuno bio svestan toga kako samo izazivam samoga sebe. Nita neu uiniti, barem ne u masi ljudi. Samo bih klonuo i dozvolio da me pregaze. 20.59 Sedeli smo u kafani, na vrhu visoke zgrade. Za svakim stolom su se iza poredanih paketa i kesa mogli naslutiti ljudi, barem po ukanju nerazgovetnih razgovora. I nas dvoje smo spustili robu na susedne stolice i zauzeli njom itavu desnu polovinu stola; tako smo podigli nekakav bezbednosni zid preko kojeg je provirila samo konobarova glava, a nakon nekoliko minuta i ruka sa posluavnikom; na njemu zeleni aj bez eera i koka-kola. Kroz stakleni zid sa leve strane blistala su svetla grada, rasprena ravnomerno u svim pravcima kuda je sezao pogled. Ve se bolje oseam", Hana je spustila ramena u znak umora i oputanja. Nema boljeg leka za depresiju od malog opinga." Koka-kola je bila iz automata, slatkasta i bez mehuria. Moda bih morao da ih posebno naruim i doplatim? Uprkos tome bio sam zadovoljan i miran, kao retko kad te nedelje. Zid kupljene robe sa jedne, bezoblini grad sa druge strane. Moda je tome doprineo izraz na Haninom licu; opet bez otrih rubova, vraen svojoj uobiajenoj mekoi. Vidi ono, rekla je i diskretno uperila prst. Poto nisam odmah shvatio na ta misli, morala je da pokae odlunije. Na krajnjoj levoj strani stajala je samo nekoliko spratova nia zgrada, prekrivena velikim tablama i obeanjima popusta. Gornji sprat, koji je imao staklene zidove, bio je sliniji kafani u kojoj smo sedeli. Sva povrina je bila prekrivena gomilama robe, izmeu koje su se gurale horde ljudi, pruajui ruke ka proizvodima. Bilo je slino milenju klupka crva uglavnom belih glava, koji se zarivaju u dinovske kupe govana. Sa te udaljenosti nisam mogao u potpunosti da

razaznam nijednu jedinu figuru, a kamoli lice. Jednostavno, bili su zalepljeni jedno za drugo. Jo vie sam poeo da cenim nau trenutnu izolovanost. Robna kua", objasnila je Hana. Pogledao sam je jer nisam znao zbog ega mi objanjava ono to je oigledno. Robne kue su ionako zazidale itav trg i mogli smo da vidimo preko njih samo zato to smo se nalazili u najvioj. I zbog toga nikada nisam imala hrabrosti da napustim frizerski salon i da pokuam neto novo. Oprosti, oigledno ne mogu da budem u drutvu, a da ne priam. Smeta ti? Ne." Ako ne eli, reci. Da ne priam?" Da." Da, ta? Da ispriam?" Da." Kupovina je uteha, lek. Svima koje poznajem pomae da ostanu pri zdravoj pameti. Ovo, ti butici u kojima smo malopre bili, jesu privatno zdravstvo. Doe, uopte ne mora da eka, ljubazni su prema tebi, kau ti dobar dan, otprate te do izlaza, zna i sam. Ono, tamo preko..." Diskretno je pokazala prstom. Shvatio sam jo pre nego to je izgovorila. Opet zavist. ...e, to je socijalno zdravstvo. Robna kua. Sve je nabacano na gomilu, svi stoje u redovima, guraju se. Tano je da je jeftinije, ali radije platim vie, samo zbog oseaja prijatnosti. Zato nisam napustila posao, jer mi plata ipak omoguava leenje u privatnom zdravstvu umesto u socijalnom. Pored toga, Ervin uvek Meri i mene asti trinaestom platom. Na svu sreu, nisam esto bolesna. Radije nakon dueg vremena priutim sebi jedno dobro leenje nego svakodnevne, male lekove. Kada bih ostala bez novca, morala bih da se leim tamo preko, meu onima..." Opet prst. ...i zato radije putam da sve ostane onako kako jeste." 21.16 Je li ti smeta da se malo provozamo, mislim, ako izuzmemo finansije? Platiu svoj deo. Uinilo mi se da je sve u redu sa tim, i nisam hteo da primim novac od nje. Taksista je bio stari i koati Turin, poutelog puakog lica. Veliki brkovi su mu trali; obrazi oigledno nisu imali poverenja u njegovu vonju pa su nainili sopstveni zaitni jastuk od nosa. Sluao je razgovore koji su se vodili na radiostanici i ponekad, kada bi se javio neki muki glas, nakostreeno bi dunuo kroz zube, kao da hoe da ga oduva iz kabine. U autu je bilo ustajalo toplo ali, nakon one guve, klima ureaja i sjaja trnog centra, ba prijatno. Hana se naslonila skoro uz samo staklo i zurila napolje. Rekla je vozau da vozi do drugog gradskog areodroma, a onda gore, natrag ka centru. Prolazili smo preko Babine teritorije i

spustio sam ruku na pitolj. V oza je polako prolazio kroz pijacu i mrmljajui terao retke prodavce koji su istili poslednje tezge. Veina njih je ve bila prazna, neke su bile prevrnute. Preli smo preko trga i Hanini uglovi usana su zaigrali. Pratio sam njen pogled i ugledao kloara koji je odlazio na spavanje smetajui se u uski trougao u podnoju stepenica. Od papira i starih jogi dueka je napravio nekakav bunker. Setio sam se kako sam kao klinac dopuzao iz podzemne eleznice, koja je bila nedaleko odatle, i izbuljio oi. Preko proelja svih kua oko trga bile su razapete ogromne crvene zastave i na njima lica Lenjina, Staljina, Mao Cedunga i e Gevare. Stariji mukarac, koji je u uskoj kabini prodavao baklave, primetio je moju zaudenost i oigledno nije imao druga posla, tako da je krenuo da mi pria. Moda je mislio da sam izgubljeni potomak Turaka? I u sirotitu su imali slino miljenje dok se neki uitelj nije vratio sa letovanja na jugu Italije i rekao da je i na tamonjim ostrvima video nekoliko ljudi slinih meni. No, prodava baklava je priao sledee: etvrt je bila slepo revo grada, sa tri strane opkoljena zidom i minama koje su postavili komunisti u nameri da ugue grad. Niko nije eleo da ivi u tom stenjenom prostoru pa su zato vlasti uvozile turske doseljenike. U velikoj koliini su mogli da dobiju samo komuniste, koji su upravo beali od vojne hunte. Ukratko, nemaki kapitalisti su uvozili turske komuniste i naselili ih u gradskoj etvrti gde su straarili nemaki komunisti. Ili neto slino tome. Okolina me je potpuno obuzela. Ogromna lica na plakatima, u poreenju sa kojima je na Isus razapet na krstu delovao izgubljeno, a pre svega nemono. Gledao sam i nisam mogao da odvojim pogled. Poslastiar je verovatno mislio da sam se prilepio uz njega zbog hrane i poklonio mi je baklavu. Uvio ju je u papir premazan voskom, na trenutak ju je prislonio uz desnu stranu grudi, rekao da mi je daje od srca i pruio mi je. Zahvalio sam mu se i u tom trenutku se na trg dovezao mercedes". etai su poeli da viu, prozori su se otvarali i auto je poelo da zasipa kamenje, prazne konzerve, ubre i otpaci. Kapitalisti!", objasnio mi poslastiar ogoreno. Snano je pljunuo na tlo. Auto se skoro prevrnuo izvodei rikverc u pokuaju da pobegne. Polako sam zagrizao u slatki, nikako ne mogavi da odvojim pogled sa ogromnih lica. Krajikom oka sam primetio i drugi mercedes" koji je stizao, ovog puta zatamnjenih stakala. Ve sam poeo da gledam po tlu u nameri da i sam bacim kamen ili dva, ali, ljudi su ovog puta ostali mirni. Jo i vie: smekali su se i pozdravljali zajedno sa prodavcem baklava. Nita mi nije bilo jasno: pre je mercedes" oznaavao kapitalistu, a sada... Taj je na", objasnio je ovek, Baba." Tada sam prvi put zauo njegovo ime, odnosno nadimak. Ali, nikada ga nisam video. Taksi je napravio krug oko stanice podzemne eleznice, kada se otvorio pogled na trg. Vie nije bilo ogromnih zastava. Poeo sam da paljivo razgledam izloge i nekoliko puta ak rekao taksisti da sporije vozi. Hteo sam da se uverim. Na proeljima zgrada ugledao sam lica koja sam traio, ali na malim crvenim listovima hartije, izbledele od tolikog fotokopiranja. Kroz izloge uglavnom

zatvorenih prodavnica, na pultovima i ormanima ugledao sam jo koju, mada manju i neprimetniju, crvenu zastavicu. Nostalgini suveniri, nita vie. I taj deo grada je umro. Ili, bolje rei, odumro nije ga ubilo nasilje, ve je vreme uinilo svoje. Mladi revolucionari su se poenili, otvorili prodavnice, otpoeli svoje poslove i polako postali sredoveni slubenici. Svuda su bili parkirani sve sami mercedesi". Rekao sam vozau da opet vozi normalnom brzinom. Hana nije pitala zbog ega. 21.44 Kese sam najpre spustio ispred vrata, otpratio Hanu u stan, proverio sva mogua skrovita i rekao joj da se zakljua i za onaj minut vremena, koliko mi je bilo potrebno da se vratim po kupljenu robu. Na stepenicama sam zbog stezanja u pluima morao da zastanem i odmorim se. Teila me je injenica da je Bavaria" bila ve zatvorena, tako da stari nee moi da pomisli da je pored nje proao njegov vrnjak i kolega po zdravlju. 22.06 Hana je bila izuzetno dobre volje. Prvu olju aja od koprive popila je u tiini. Sva je blistala i neprestano ustajala, isprobavala cipele, mini (u kupatilu), al, ak i neki pulover za koji uopte nisam znao kada ga je kupila. Neprestano sam morao da klimanjem glave potvrujem uspeno obavljenu kupovinu, odnosno leenje. Glava mi je polako narasla pokazujui prve znake eksplozije. Uarene kuglice su jurile sa svih strana i probijale mi lobanju; vie nije bilo potrebno ni da zatvaram oi. 22.44 Konano se primirila i nastavila polako da sre aj. Priutila je sebi ak i veeru bananu odseenih vrhova. Sedeli smo jedno nasuprot drugoga, oboje umorni, ali zbog razliitih stvari. Iznenada je napolju, na ploniku, nean enski glas uzviknuo moje ime. Hana me je iznenaeno pogledala. Odmahnuo sam glavom. enski glas je ponovio ime beskrajno neno, pevajui. Zove psa, rekao sam. Kako zna? zaudila se Hana, moda iznenaena opirnou moje reenice. U znak potvrde, zauo se lave. ena je neto zagugutala, a onda su se glasovi udaljili. Hana je prila prozoru, provirila kroz prozor na roletni i namrtila se. Ponovo je sela. U pravu si, sloila se, dozivala je psa. Dakle, primetio si? I ti si primetio da ljudi imaju potpuno poseban glas kada dozivaju ivotinje? Nikada nisu sposobni za takvu nenost i ljubav kada dozivaju druge ljude, ukljuujui i sopstvenu decu. Klimnuo sam glavom. Naravno da sam znao.

Pridruila se klimanju. Da, rekla je, i sama sam elela da kupim psa ili maku. Tada kad mi je bilo najgore sa tom mojom prazninom, kada sam samo sedela i jela samu sebe. Skoro da sam bila ve potpuno klonula, ali rekoh sebi: zar nisam sposobna ni za ta vie i bolje? Je li to ljubav? To, da ga dri zakljuanog u kui po itav dan i da ga izvodi napolje samo onda kada ti je do toga? Ne moe da se pobuni, mora da bude zahvalan za sve, moe i da ga izmlati ako ti to pae. Kada ostari i postane nemoan, odvede ga da ga ubiju. Pod takvim uslovima mogu da ivim sa bilo kim, ak i sa Leom. Za takvu ljubav je svako sposoban, saekau bolju. Ako nisam sposobna za bolju, radije neu imati nijednu, makar nemala ni psa ni maku." Ugrizla se za usnu. Bilo mi je beskrajno ao to sam pomenuo pse, jer sam oigledno unitio sve dobre efekte dananjeg leenja. Savladala je suze. Malo sam se okrenuo, uperivi pogled u vrata kupatila. 23.09 Zna, u stvari, sasvim mi odgovara to si ovde. Iako nikada ni o emu ne pria, ali te ponekad gledam, tako, kriom, i pomislim: on ionako sve razume. U stvari, naravno, to ne mogu da znam. Malopre, kada se zaulo ono dozivanje pasa, mogla bih da se zakunem... Ne, neu da te gnjavim. Reci mi samo iskreno da li ti je odvratno to si ovde? Ne. OK, htela sam samo da kaem da se oseam kao da u stanu imam jednog od svojih bivih mueva, onih za radnu vizu. Ukratko, ne smeta mi. Zastala je i zaueno me pogledala. Zurili smo jedno u drugo i uinilo mi se kao da je tog trenutka izmeu nas nastala neka udna veza, nekakav kanal kojim mogu da se prelivaju misli. Stresao sam se od straha i odmah pognuo glavu. Nisam znao ta je uspela da izvue iz mene, a sam sam od nje dobio misao koja se porodila i okirala je. Pomislila je na doseljenike koji su iveli kod nje: nisu ba u pitanju domae ivotinje, a istovremeno nisu bili stvarni i neophodni. Poeo sam da se oseam trulo i tupo. Jebi ga, zar je vano kakvi su njeni razlozi za dobra dela koja ini? ta me briga? I ta briga te doseljenike koji dou do dozvole za boravak? Morao bih da joj kaem da je vaan efekat, a ne motiv, i da su njena dela beskrajno plemenitija od onih malih Hitlera tamo napolju, koji se epure sa svojim psima ili makama i miluju ih, zato da bi na taj nain ubedili sebe i okolinu u to koliko vole sve ljude na svetu. Morao bih da joj kaem... Bolje da odem na spavanje", rekla je i otila.

Subota
2.41 Jednim udarcem sam razbio vrata. Hana se naglo uspravila u krevetu. Pri slaboj svetlosti nisam mogao da razaznam detalje njenog lica, ali izgledalo je kao da misli da sam doao po ono. Greka. Zgrabio sam je za kosu i zabacio joj glavu. Zagrizao u vrat i smrskao ga zubima. Bacio sam je natrag na krevet. Dok sam zauvek odlazio iz te sobe i tog jebenog stana, okrenuo sam se jo jednom. Razaznao sam samo senku udno savijene desne noge i belinu lanaka, koji su se otkrivali pri treperenju farova automobila koji su prolazili ulicom. Osetio sam olakanje jer sam konano dao sebi oduka, a istovremeno i zato to sam sve vreme znao da to samo sanjam. Zaista? Sedeo sam u vrei za spavanje i pokuao da diem izmeu dugih pisaka. Nesumnjivo, sve sam samo sanjao. Prikupio sam hrabrost i pogledao ka vratima. Bila su zatvorena. Dokaz u moju korist. Jesam li u snu zatvorio vrata za sobom ili ne? Opipao sam se oko usta; u uglu i dole, na bradi, osetio sam neto mokro i lepljivo. O, ne! Skoio sam, otrao u kupatilo, upalio svetlo i skoro pao u ogledalo. Pljuvaka, samo skorela pljuvaka koja se ve bila zgusnula u sluz. Nigde nikakve krvi. Sanjao sam. Poslednji i krunski dokaz je bio to kako sam se oseao: u lanom prizoru sam bio potpuno zdrav, bez kijanja, svraba i nije mi bilo potrebno da se borim za udah. 3.23 Zurio sam u tavanicu i trudio se da ne brojim odsjaje reflektora. Brojanje uspavljuje, proitao sam jednom. Plaio sam se da zaspim. ta ako ustanem i uinim ono to inae sanjam? 4.07 Zato sam budan? Osetio sam hladnou na ramenima, zadrhtao sam. Postao sam svestan da stojim nasred prostorije. Odmah sam pogledao ka vratima spavae sobe. Bila su zatvorena i na njima nije bilo nikakvih tragova provale. Zato sam ustao? Jesam li opet sanjao? Jesam li ovog puta eleo da prenesem san u stvarnost? Zato sam onda bio okrenut ka prozoru? Koliko je sati? Jesu li zvonila crkvena zvona? Jesu li prestala, jesam li zaspao? 4.41 Ve je subota. Sigurno mogu da izdrim bez spavanja do ponedeljka ujutru? Trebalo bi da hodam, da se pomeram. Leanje me uspavljuje. Hoe li Hana zauti

korake i izai napolje, poeti da me ispituje? Hou li uopte moi da je razlikujem od one iz sna, koja se lomi sa primamljivom lakoom? 6.56 Jurnula je na mene i protresla me. O, iskrivljeni snovi. Ovog puta ona napada mene. Uspevao sam da vladam sobom. Rekao sam sebi da ne smem da posegnem za njenom kosom, da moram da se obuzdam iako je u pitanju mata pa e mi budnome biti lake. Hana nije htela da prestane, namerno me je izazivala. ta sam joj to uinio? Leao sam u vrei za spavanje; kleala je nada mnom i irom otvarala usta. Mamila su me da ih zapuim pesnicom, smrvim i smirim. Neto je vikala, da li je ja to davim? Pogledao sam svoje ruke, ne, mahale su u vazduhu izmeu nas, nisu elele da je dodirnu. Sve je u redu, kontroliem se. Posmatrao sam pomeranje usana i polako razabrao znaenje, iako je jo uvek nisam mogao uti. Nije prestajala da me trese. PROBUDI SE! PROBUDI SE! PROBUDI SE! Kako udno se snovi poigravaju mnome - jesam li ovog puta ogluveo? Ne sasvim, taj zvuk, izlaenje same pare? Visoko zavijanje u kratkim, odsenim naletima. Tog trenutka mi je sve postalo jasno. Kriao sam. Iz sve snage, koliko mi je to jo dozvoljavao dah. Do kraja, do iscrpljenosti, hteo sam da ispljunem i poslednji trag strane teine koja mi je pritiskala grudi i sa svakim krikom uzmicala samo na trenutak. Okrenuo sam ruke k sebi, poeo da se udaram po grudima, nagnuo se napred i ispljunuo aicu jetko smrdljive sluzi. Krianje se pretvorilo u nemoni kropac. Priljubio sam se uza zid; doekao me je sa hladnoom, jedinom moguom utehom. Jesi li sanjao neto strano?", zabrinuto me je upitala Hana. Pogledao sam je sa strane, ne odvojivi do kraja lice od blagotvornog maltera. Njene ruke su imitirale moje pokrete od malopre - mahala je njima po vazduhu, kao da ne zna za ta da se uhvati, ta da uini. Pozvau doktora!", konano se odluila i skoila na noge. NE! Bolestan si", rekla je i ve bila kraj telefona. Podigla je slualicu i ukucala tri broja. Nakon svakog sam povikao NE! Grubim, divljim glasom koji bi morao da je uplai i da je zaustavi. Nije pomoglo. Spopao me je kaalj. Malo je falilo da ponovo ponem da pljujem. Molim", uspeo sam da zacvilim. Spustila je slualicu, ali veoma polako i oklevajui. Ve mi je bolje." Ne znam ba." Stvarno." Hteo sam da joj to i dokaem i zato sam ustao. Gledala me je sa nepoverenjem, a onda nainila korak u stranu i zgrabila rolnu papirnatih ubrusa sa

draa. Otkinula je sveanj u nameri da me obrie, ali sam joj ga istrgao iz ruku i to obavio sam. Obrisao sam i bljuvotine sa poda. Pogledao sam je i onako zanemoao poeleo da je mrtva. Videla me je svog satrvenog, takvog kakvog ne bi smeo da me vidi niko. Slabog. I da ne ispria nikome, slika moje bede e zauvek biti sauvana u njenoj glavi. Zguvao sam nakvaen papir i bacio ga u korpu. Na putu do nje sam se zateturao, ali sam odmah povratio ravnoteu. Hana me je neprestano posmatrala, za svaki sluaj drei ruku blizu telefona. Hteo sam da sednem na stolicu, ali me je primamila hladnoa maltera. Vratio sam se na vreu za spavanje i ponovo priljubio lea uza zid. Hana mi se polako pribliila i unula. Brisao sam znoj dlanom. Ovog puta je paljivo otkinula jedan jedini list iz rolne i pruila mi ga. Pokuao sam da je pogledam u lice, ali me je svetlo iznad njene glave zaslepilo. Izmakao sam pogled i zadrao ga na bedru koje se skoro celo, do samog pojasa, pomolilo kroz razrez duge majice. Nisam mogao da odvojim oi od mladea pod desnim bokom. Nou nije nosila gaice. Setio sam se kupatila i sklopio oi. Preplaeno me je pozvala po imenu. Pogledao sam je. Uplaila sam se. Jesi li zaista u redu? Klimnuo sam. Idem da se obuem, vraam se odmah." Pomislio sam, moram da je spreim, ali, ve je bila u kupatilu. I zaista, nije se zadrala vie od minut-dva. Oekujui je da se vrati nisam se usuivao ni da trepnem. ta u uti? Usklik gaenja, ili e doi i oamariti me? Sloiti novu sliku u svojoj glavi, novu predstavu o meni? Na kraju krajeva, ba me briga ta misli o meni od idue nedelje se na svu sreu nikada vie neemo videti. Vrata su se otvorila. Izlazei, Hana je zakopavala farmerke. Na trenutak sam uspeo da uoim pomeranje crvenih gaica ili mi se to samo uinilo. Nije imala vremena, oigledno je sve obavila ekspresno. Odjednom mi je bilo neuporedivo bolje. 7.34 Nisam mogao da jedem. Jo gore od toga, nisam mogao da se setim da nikada u ivotu nisam mogao da jedem. Nikada se nisam posebno oduevljavao hranom i ba zato sam je do sada uzimao slino kao to sam malopre disao - kao neto to se podrazumeva. U poslednjih est dana automatske radnje su me naputale jedna za drugom i svaka je za sobom ostavljala prostor za toliko panje i suzdravanja, tako da je ve poelo da mi ponestaje snage. Hana mi je neumorno kuvala aj koji sam pio ne bunei se. Tip iz Mekdonaldsa" je usput doneo iz apoteke i sve mogue sirupe za smirivanje kalja koje je mogao da dobije bez recepta. Povrh svega, Hana mu je naruila jo i dug spisak biljnih, homeo i drugih pomagala. Na kraju je, siromah, ispod sve te robe

iskopao jo i tri srena obroka", koje ionako nisam mogao pojesti. Pokrila mi je glavu pekirom i gurnula me nad posudu sa nekim pekuim isparenjima. A onda je pripremila novu erpu, za njom jo nekoliko olja udno smrdljive meavine lekovitih biljaka. Svom snagom sam zadravao povremene napade kalja i zahvaljivao se buci sa televizora i radija, koja je pokrila glasni ton mog disanja. Kada je Hana konano sva iscrpljena sela na svoje mesto drei u ruci olju aja od koprive, upitala me je ono to sam znao da neu izbei, ali nisam mogao da se setim nikakvog izgovora. Zato se toliko trudi?" Nisam imao ta da odgovorim. Jesi li moda..." Nije znala kako da nastavi, i za promenu je paljivo birala rei. Kako da kaem, napravio greku i sada ima popravni ispit? Poslednju mogunost?" Klimnuo sam. Objanjenje ju je zadovoljilo. Zaudio sam se odakle je pokupila to objanjenje, a onda sam se setio svih scena iz filmova i serija. Zato bi me ona gledala sa divljenjem? O, ne uvrstila me meu romantine detektive u anr runog otpadnika sa stranim grehom na dui, koji pored nje, bolestan na smrt, ispata svoje grehe? Jo 49 sati i po. Hou li izdrati? 10.01 Glavu sam morao da zabacim unazad i da na elu drim u ravnotei vrue obloge sa senom. Jo dvadeset i osam minuta." Hana je odvojila pogled sa sata i otila u kuhinju po nove posude sa lekovitim ajevima. Pod bradu mi je tutnula posudu iz koje se parilo, preko mene prebacila pekir. Krkljao sam okruen parom i nisam smeo da otvorim oi. Iznenada sam zauo neto udno, neuobiajeno. Brzo sam podigao frotirski krak. Nasmejala se. Stan je ionako ve itave nedelje bio pun smeha, ali ipak uvek onog sa televizije, plastinog, na koji bi naletala prilikom izleta kroz programe. Podigla je ruke, pokazala mi rairene dlanove, pokuala da se suzdri ali nije mogla, pa je opet prsnula u smeh. Oprostite, gospodine telohranitelju", rekla je tokom sledeeg predaha, vi biste morali da uvate mene a ne ja vas. O, jo si tako smean!" A onda ju je smeh konano savladao ne doputajui joj vie da izgovori ni re. Nisam razumeo zato mi as persira a as prelazi na ti, a pre svega nisam vie mogao da mislim; svu moju panju je privuklo njeno lice. Bilo je tako lepo. Poeleo sam da nikada ne prestane da se smeje. Da taj smeh traje i traje. Hana se nije smejala, ve je zraila - jo i vie od toga; zamenila je lice. Kao one jebene

reklame za mravljenje levo pre, desno posle. A izmeu smeh. Jo nikada nisam doiveo neto slino. Pomislio sam na trik, magiju, varku, fatamorganu sa palmama. O, o, o! Moda bih ak i sam mogao da dodam neto ime bih produio taj trenutak? Brzo sam se pokrio preko glave. U lekovitoj tami sam se jo dugo seao bljetanja njenih zuba i sjaja u oima, iako je, u meuvremenu, ve rekla: Opa, kako smo osetljivi", rekla je i prestala da se smeje, sela ispred televizora i prepustila mu svoju radost. Navodno program te aparate priprema itava industrija koja se zove zabavna. Zato mu se onda niko ne smeje? I vie od toga, oigledno je u televiziji zabava dosegla svoj vrhunac izumeli su aparat koji se smeje sopstvenim tosevima. Svi izbegavaju ljude koji priaju viceve, tako da su smeni samo njima samima; ali, aparat koji ih imitira, doivljavaju kao nuni sastavni deo nametaja. 12.34 Hana je oigledno elela da me odobrovolji, pa mi je za ruak spremila ribu. Bila je to greka jer hrana mora biti uteha, a ne zamka. Pretraivao sam sitne komadie i u njima traio koice poput mina na frontu. Dok smo ruali, Hana se odjednom zagledala u no i zavrtela glavom. Rekla je: Pribor je takav, kao da njime jede Uri Geler. Na svu sreu nije mi dala detaljno objanjenje o sudbini tog svog prijatelja, ili ko god da je on bio. Kriom sam pogledao meu prste. Viljuka je bila potpuno iskrivljena, a no skoro prav. Onog dana sam morao da se vie potrudim. Oigledno je Uri meni slian snagator. 15.11 Nakon svega ovoga otii u na putovanje", odluno je izjavila Hana. Stala je uz rub prozora tako kao to sam je posavetovao jo prvog dana i virila napolje. Vreme se nije promenilo, samo su oblaci bili za nijansu vii. Mraz je i dalje tipao svom snagom. Kada sam svojevoljno bila zatvorena u ovoj sobi i preputala se depresiji, pomislila sam na druge zemlje. I rekla sam sebi: gde god da odem, nosim samu sebe sa sobom, i nikuda nisam otila. U utorak idem da uplatim aranman za neku egzotinu zemlju, makar potroila i poslednju uteevinu!" Setio sam se svog putovanja. Pitao sam se hoe li biti razoarana. Pogledao sam sve mogue stvari po stanu i rekao sebi: eh nee ii. A onda sam opomenuo samog sebe; opet se meam u tue stvari! 16.30 Hana je nestala u sobi. Rekla je da je otila da spava. Naslonjen na stolicu razmiljao sam da li da lekovitim ajevima zalijem cvee ili da ih popijem. Biljke su, nesumnjivo, osetljivije od mene, zato sam potegao dug gutljaj. ajevi su

koristili samo Hani. Odjednom je bila mnogo zadovoljnija. Nije vie tumarala po stanu, ve se odluno kretala izmeu kuhinje i mene. Zraila je izgledom nepogreivog strunjaka koji se u pravom trenutku naao na pravom mestu i koji e ispuniti svoj zadatak. Izdrao bih i neto gore, samo da me opet ne gnjavi pitanjima vezanim za moju intimu ili da zahteva ispovesti. Sa onim sirotim Jakovom sam zaista udario o zid i lino bih ga zadavio na samrtnoj postelji kada bih tada znao u kako pogrenom trenutku e mi se vratiti u seanje. kolski drugovi treba da se zaborave, a ne da budu prtljag koji vue sa sobom do smrti. 17.53 Vrata su se otvorila i Hana je duboko zevala izmeu ragastova. Postavi toga svesna, rekla je: Oprosti", pokrila je usta dlanom i polako otila ka kupatilu. Majica joj je na leima bila sva zguvana, a gae je tokom odmora oigledno svukla, barem se tragovi od leanja nisu videli. Dins je glatko prijanjao uz guzove i bedra. Setio sam se crvenih gaica koje nosi i oseaja koji su mi proizvele na koi, uvijanja i trenja pamuka. Ono to sam jue imao meu nogama, danas ima ona; bilo je neega primamljivog u toj misli, ak i lepljivog, od ega nisam mogao da se odvojim. Izala je iz kupatila i otila da sipa aj od koprive. Ostalo je samo jo za treinu olje; pristavila je posudu i, ekajui da provri, nekoliko puta zevnula. Nisam mogao da otrgnem pogled od njene zadnjice. Deo mene je, tako rei, jo uvek bio na njoj. Je li se sva moja sluz osuila, nestala? Sigurno da su je upile i osuile pore pamuka. U ovom trenutku moji tragovi se meaju sa njenim izluevinama. Obuzimala me je ta pomisao i vodila u sanjarenje. Hana je krpom obuhvatila drku posude, drugom rukom ubacila filter vreicu u stakleni vr i, na kraju, sipala jo i vrelu vodu. Vr je pukao, prepolovio se, i voda je pljusnula po tlu. Hana je odskoila u pravom trenutku, u levoj ruci je jo uvek drala pola vra, a u desnoj metalnu posudu sa vrelom vodom. Pomozi mi!, povikala je. Gde su ti oi? Ostao sam da sedim. Da sam ustao, sigurno bi primetila kakvu erekciju imam. Eh, odustala je, i ti si mi neka pomo! Bacila je ostatak vra u sudoperu, okrenula se zaobiavi baru, prila radnoj povrini i spustila posudu. Iskoristio sam trenutak kada je poela da trai krpu u ormanu i u tri koraka otrao u kupatilo. Pustio sam tu. Ovog puta sam uspeo da se olakam. Konano! Umio sam se ledenom vodom komiju bemvejca bi njena hladnoa sigurno usreila - i nikako nisam mogao da prestanem da uivam u olakanju. 18.21 Dananji dan je ba brzo proao", rekla je Hana umesto uvoda, kada je konano sela ispred nove doze ohlaenog aja. Zar i ona broji dane i eka, sigurno ne nestrpljivije nego ja?

Srkala je napitak kada mi je proletelo kroz glavu da ona neto smilja. Hoe li opet poeti da me gnjavi? Na kraju me je zaista pogledala i rekla: Ne mora da pria o sebi." Jo pre nego to sam stigao da se uplaim, izgovorila je neto potpuno besmisleno mogao sam samo da iroko otvaram usta i da buljim u nju. Predloila je: Odvedi me u svoj stan. Samo u da pogledam i odmah emo se vratiti. Nita neu da te pitam. Obeavam. Vidi sve to..." Pokretom dlana u zapeu je pokazala po okolini. Odmah moe da sazna gomilu stvari o meni. Priznaj, sve si ve razgledao, ve zbog svoje profesije. Nije fer jer sam u podreenom poloaju. Hou da vidim tvoj stan. Onda vie nee biti zagonetka za mene. Ionako si rekao da nisi oenjen." Odmahnuo sam glavom. ivi sam?" Klimnuo sam i stegao pesnice. Trebalo je da je slaem. A istovremeno mi je bilo jasno kakvu bi tek provalu radoznalosti probudio izmiljeni partner. Ne smemo da izlazimo napolje", rekao sam. A jue smo smeli?" Nisam mogao da se suprotstavim. Moemo da sedimo ovde i da mi pria. Odlui se ta bi vie voleo." 19.09 U moje okruenje taksiji ne svraaju ba esto. Uprkos mrazu, brzo se skupila gomila klinaca u prljavim krznenim jaknama na kojima je iz poderanih rukava i ivica depova virila bela postava. Svima redom su pod nosom visile sline, a nekima su se prelile preko usta i ostale da stoje smrznute na bradi. Bili smo obasuti salvama prezrivih pogleda. Mene su videli ve sto puta. Nisam mogao da ih izbegnem iako sam stan naputao uglavnom samo nou. Obino su me ignorisali, a ovog puta sam se dovezao taksijem i ispao izdajnik. Bogato kopile. Hana ionako nije spadala tu, ali njoj je bilo lake jer je bila ensko. Na njoj je bilo manje onoga to bi imali da razgledaju - samo sise i guza, da bi se potom opet zagledali nekuda ispred sebe, u brojne prozore na zgradama. Preli smo preko utabane i smrznute zemlje, koja je, zbog oguljenih i zaralih ostataka nekadanjeg igralita, koji su jo uvek trali iz zemlje, bila slina sibirskom frontu. Arhitekta sigurno nije bio roen u takvom okruenju, nikada u njemu nije iveo i nikada se nije vratio da pogleda svoje delo. ta god da je bio zamislio, ostale su samo ipke zakopane u tlo. Neke od njih nepoznati snagatori su iupali iz zemlje zajedno sa betonom i ostavili ih da stoje naslonjene na ostale. Nije bilo ni traga od trave. Od kada pamtim, na tom mestu je nije ni bilo. Zima nije imala nita sa tim. Hana se zaustavila pred ulazom zgrade. U stvari, samo pred aluminijumskim okvirom; ostaci stakla su leali na tlu, zdrobljeni i unuti u ugao. Stanari su ulazili

unutra kroz okvir. Nisam hteo da joj objanjavam lokalne obiaje, te sam zato morao da upotrebim svu snagu da bih otvorio vrata. Okvir je bio prilino iskrivljen i nevoljno i sporo vukao se po ploicama. Hana je paljivo vodila rauna o svakom svom koraku, pleui meu krhotinama, ubretom i brabonjcima. Video sam izraz gaenja kojim je posmatrala svu tu svinjariju i zidove, tavanicu i vrata iarane grafitima. Poveo sam je do vrata svog stana u prizemlju. Tu smo?", upitala je. Uinilo mi se kao da joj je ao to me je naterala da je povedem. Tokom vonje sam razmiljao da li u stanu imam bilo ta to bi joj bilo sumnjivo. Niega se nisam setio. Izvukao sam klju iz depa, vrhom cipele skinuo staklo sa ragastova i otvorio vrata. Uao sam prvi, upalio svetlo. Hana je stajala u predsoblju i kroz otvorena vrata gledala u glavnu sobu. A onda je ula u nju, stala na sredinu prostorije i osvrnula se oko sebe. Pogledala me je sa nevericom. Ali, ovde ionako niko ne ivi? Nisam razumeo. Sam beton. U uglu daska za spavanje, pored nje ormari, a nasred stana drvena stolica." Zaboravila je da pomene i golu sijalicu, koja je svetlela na tavanici. Hoe da kae da je ovo tvoj stan? Da. Ne verujem ti. To vam je neko skrovite ili zatvor ili ta ve. Niko ne bi mogao da izdri u ovom prostoru da nije prisiljen na to. Svaki stan je slika i prilika njegovog vlasnika. Hoe li mi pokazati svoj stan ili ne? To je moj stan." Opet sam je uvredio. Dobro. Onda nita", rekla je i krenula da izae. Nije saekala da zakljuam, ve je sama izmarirala napolje i video sam kako se brzo prilagoava izala je kroz okvir vrata. 20.34 Nikako nismo uspevali da naemo taksi. Hana je koraala ka centru grada. Kada su poeli da nas obleu mercedesi" krem boje, ignorisala ih je bez objanjenja. Potrajalo je itav sat pre nego to smo stigli u centar. Hodao sam pored nje i uverio se koliko sam je uvredio: retko se osvrtala na izloge. Sa vrha solitera vetar se sputao u otrim naletima i odnosio sa sobom ostatke ve sto puta uskovitlanog sitnog snega. Oboje smo podigli kragne kaputa i pognuli glave. Mermerna proelja su bila potpuno opustela, sreli smo samo nekoliko ljubitelja pasa, a u prolazima bih povremeno ugledao kloara koji se unjao oko

kanti za ubre. Zlatni kip na vrhu solitera je na podignutom dlanu dobio beli eiri i bio je slian lokalnom dileru kokaina. Skrenuli smo sa irokih avenija, nainjenih za parade velikog carstva, i prolazili pored izloga punih riba duginih boja, koje su nas gledale sa strane i treperile ustima. Turin je sekao kebab, pogledao nas kroz staklo, poeleo neto da kae, ali potom odustao. Stigao je taksi i iskrcao dinovsku debeljucu umotanu u krzneni kaput, za koji drevni rod lisica nije pretrpeo samo pomor, nego i genocid. Ne udi to uivo jo nisam video nijednu. Pomislio sam ono to je Hana izjavila pre nekoliko sati: Dananji dan je brzo proao." Uinilo mi se da sve ipak nije grozno. Ledeni vetar mi je zaista probadao plua i teko sam disao dok sam pokuavao da sustignem Hanu. A ipak je bila subota vee, i ostao je jo samo sutranji, poslednji dan, i kraj. 22.37 Iz centra smo, ne zastajui, krenuli u njeno predgrae. Hana se zaustavila samo ispred male galerije, jedva nekoliko ulica udaljene od stana. Uprkos kasnom satu, tablica na ulaznim vratima je jo uvek pozivala na ulazak. Posetilaca nije bilo. U uglu je sedela penzionerka i plela. Nije joj se dalo da podigne pogled ili nije osetila da je neko posmatra sa ulice. Nikada nikoga ne vidim ovde, rekla je Hana. Duina reenice je nesumnjivo svedoila da ju je najvea ljutnja ve prola - upili su je hodanje i mraz, verovatno. Nakon tog buenja seanja krenuli smo dalje. Nita nisam rekao, iako nisam razumeo njenu zaudenost. Sam bih belo gledao kada bi bilo drugaije i kada bi one vrljotine nekoga interesovale. Umetnost imitira ivot, kau, a iz sopstvenog iskustva vidim da ivot sigurno imitira televiziju. Ko bi, dakle, gledao imitaciju neega to ionako svakodnevno ima kod kue?

Nedelja
1.00 Leao sam budan i ovog puta me nije morila misao da Hani mogu da uinim to naao. Nisam mogao da spavam tek tako, a ni zdravstveni problemi nisu bili krivi. Tog trenutka mi nije bilo loe, ak i disanje sam uspeno izvodio. Pritiskala me je samo slutnja da vie nee biti dugo tako. Neto e se desiti subota, koja je brzo prola u zajednikom konsenzusu, bila je samo zatije pred buru. Hou li uvee moi da javim telefonom da je sve u redu? Poslednje ega sam se bojao bio je ubica. Vie sam razmiljao o sebi i brinuo se zbog svih udnih stvari koje su mi se deavale poslednjih dana. Od snova o ubijanju Hane do opsednutosti njenim gaicama, koje sada ve lee na vrhu gomile u korpi za prljav ve znam, pogledao sam pre nego to sam otiao na spavanje a jo najvie me je plaila uteha koju mi je pruilo savijanje kaika. Boanski mir, odvojenost od svega to me okruuje, blaena izolacija u trenutku kada sam upotrebio silu. To je ionako poslednji dan, pretposlednje jutro. Jo da je u ponedeljak otpratim do suda i kraj. Moi u da se vratim na svoju stolicu okruenu golim betonskim zidovima. Jue popodne sam ih prvi put jasno video, ali jo uvek ne onako kako ih je videla Hana. Pre ih uopte nisam primeivao. Pokuao sam da se setim barem jednog detalja na njima, ogrebotine ili mrlje - nita. Ne bih znao da opiem ni tu stolicu predmet koji mi je, naime, bio potreban za sedenje. Zatim ebe kojim sam se pokrivao. Ja ili neki drugi ovek? Nisam mogao da zamislim da u se, ve za dobrih trideset sati, vratiti na to mesto. Uinilo mi se to kao prelazak u neki drugi ivot. Nije udno da neki ljudi haluciniraju matajui o ponovnim roenjima, a svi ljudi o novim poecima. Oslukivao sam okolinu i nadao se da e me uspavati. Autoput, udaljen zvuk aviona poletanja ili sletanja, ponekad sirena. Nikada nisam pravio razliku izmeu sirene ambulantnih i vatrogasnih kola, ako uopte ima neke razlike izmeu njih. Grad je uglavnom spavao. Iz kue nisam uo nikakav zvuk. Nakon one orgije, vodoinstalater se vie nije javljao, izuzmem li teturanje komatoznih koraka njegovih kolega i iznajmljene zabavljaice sledeeg jutra. Oigledno je preko vikenda nekuda nestao zajedno sa svojim vartburgom. Senilna starica je svakog dana odlazila u prodavnicu i na putu do nje jo mac-macakala dozivajui maku. Vlasnici be-em-vea, kao i obino, nisu davali glasa od sebe. Obe prodavnice pod Haninim stanom jue su bile otvorene samo pre podne, do dvanaest. Danas nee biti nikoga. Pitao sam se, zar mogu da se uspavam prevrui po glavi same banalnosti? Nije delovalo. 7.00 No sam proveo u nekakvoj meavini polusna i jave, izmeu kojih sam se

neprestano njihao; u jednom trenutku su mi ruke puzile oko vree i po stoti put opipavale svaku nit tepiha, u drugom sam ih podizao i pitao se ta to, do avola, radim, da bih, potom, opet utonuo u nesvesticu. Zgrio sam prste u kande i mahnuo nadole. Probudio sam se i sa strahom se upitao da nisam moda rasparao tepih. Sada sam ve pipao oko sebe u budnom deliu noi i sa olakanjem zakljuio da je tkanina ostala itava. Pred jutro prsti su pronali utinicu i stisnuli je. Pukla je uinilo mi se da je bilo veoma glasno. Sav pretrnuvi, ekao sam da se otvore vrata i dotri Hana. Nakon dueg vremena polako sam opustio napeto telo i rairio dlan. Nekoliko komadia plastike prosulo se niz kou. To e primetiti. Opet sam svalio sebi na grbau nov strah od dana. Hana je dola ubrzo nakon to je svanulo. Zevala je kao i obino. Sva slepa i jo uvek sanjiva oteturala se u kupatilo. Preskoila me je, i, da sam leao samo desetak centimetara nie, mogao bih da joj provirim pod... Dosta! Ovo je poslednje jutro: Ne seri!, rekoh sebi. Dobro sam znao da neto nije u redu u mojoj raunici, a ipak sam se jo tokom protekle nedelje pripremio za nedeljni dan pridev poslednji" i nikako nisam hteo da ga se odreknem. Povrh svega, dobro je poeo. Vladao sam sobom tako da se ni na utinici nisu primeivale bogzna kakve posledice. Bila je prepolovljena po kosoj crti i gore je nedostajao izdueni trougao. Jo uvek je mogla da stoji u zidu, tako da Hana sigurno nee primetiti tetu. Uvek mogu da kaem da sam je sluajno udario nogom, moda tokom jueranje more. Za svaki sluaj sam povukao tepih do samog zida, a onda ga ak podvio preko utinice. A onda sam se predomislio, jer je ovako sve izgledalo mnogo sumnjivije. Hana se vratila. Mimoili smo se nasred sobe. Spustio sam ruku na kvaku vrata od kupatila, voda se glasno skupljala u vodokotliu, a iza mojih lea Hana se prepustila svojim prvim jutarnjim ritualima. Kao i obino, ukljuila je radio i televizor. Samo, ovog puta zvuk je eksplodirao u mojoj glavi, rasuvi se u hiljadu svetleih kuglica. Brzo sam zatvorio vrata za sobom. Odjednom se sve skupilo nada mnom. Od uarenog peska u oima do svraba u nosu i kijanja. Da o pitanju umesto disanja i ne govorim. Ledena voda nije pomogla. Mogao sam samo da mokrim, a na izluivanje bilo ega drugog nisam smeo ni da pomislim. Gnjeio sam nos prstima, ali nije pomagalo. Rafalno sam kijao u lavabo posuvi keramiku sitnim kapljicama prozirne sluzi. Poslednji dan, poslednji dan, poslednji dan..." ponavljao sam i eleo da teim sebe jo glasnije, sakriven od Hane umom tua. Napolje je izalo samo nekakvo krkljanje i besplodno grgoljanje vazduha. Hou li moi da izdrim jo jedan dan prepun tegoba? Zato su jutra uvek tako... bez bolesti... bez tela? Zgrabio sam kutiju sa lekovima i progutao sve, namazao se svim kremama, prskao u nos preparate koji su mi pekli sluznicu. Nita nije pomoglo. Oslonio sam

se rukom na zid i gledao ogromnu kartonsku apoteku koja je zauzimala dobar deo desnog ugla u kupatilu. Uselio sam u nju samo svoju pastu za zube i etkicu. Desnom pesnicom sam poeo da se udaram iznad pleksusa. Jo vie sam odvrnuo tu, pustio vodu i iz slavine. Jo snanije se udarao. Pogledao se u ruke: imam li uopte jo iole snage? Zamurio sam i suzni kanali su krenuli u akciju. Kada sam se ponovo nagnuo nad lavaboom, ovog puta savladan napadom kalja, pored kapljica sluzi svuda naokolo su prtale i suze. 9.12 Ne elim da zvuim kao onaj moj komija, ali u veceu si proveo skoro dva sata. Uplaila sam se za tebe. Na svu sreu, ula sam te kako kalje i kija, barem sam znala da si jo uvek iv. Hana me je zabrinuto gledala i odmeravala me. Vie-manje, dodala je. Nije zvualo kao uspeno obavljen lekarski pregled. Odmakla mi je stolicu i iza naslona saekala da sednem. Ni sam nisam znao zato sam uopte izaao iz kupatila. Mirne due bih mogao da se i dalje bavim samim sobom. Iznenadila me je donevi ogromni lavor sa nekom vrelom crnom tenou i spustila ga ispred mene. Posluno sam sagnuo glavu i poeo da udiem paru. Po pluima mi je plesala kolonija cvileih mieva. Popij sve to, rekla je Hana, to je posebna meavina. aj nad ajevima. Superaj! Nigde jo nisam itala o tome, sama sam je se setila. Pomoi e ti. Pokuao sam da se usredsredim na povrinu pod sobom. Sudei po njenom izgledu, Hana je pomeala sve svoje lekovite biljke dodavi im i sadrinu ubrovnika ostalu nakon nedeljnog ienja. Popio sam sve, do poslednje kapi. Napitak je bio odvratno sladak, ali vie nisam imao snage za raspravu i opiranje. Siguran si da ipak nee da odustane? rekla je oprezno. Poslednji dan, zakrkljao sam. Da, zaista izgleda tako. Ne zaboravi ta si mi obeao. Sutra ide kod doktora." Klimao sam glavom. Klimnuo bih bilo emu, samo za malo mira i tiine. Kada bi barem glavobolja ostala u sadanjim granicama! 9.41 Otkrio sam utehu. Bolje rei, setio sam se kaika. Najpre sam otiao do prozora i naslonio se na radijator. Hana je gledala jedan od onih srceparajuih panskih filmova, to je znailo da e me ree kontrolisati svojim saaljivim pogledom. Obuhvatio sam rukom jedan od tri gornja nosaa radijatora. Stegao sam metal i poeo da ga vuem. Iz zida se osipao beli prah. Usmerio sam pritisak ka gore. Nakon nekog vremena je blago puklo to Hana inae nije primetila i paljivo sam spustio iupani nosa, tako da je ostao da visi prikaen jo samo za radijator.

Vrhom cipele sklonio sam prah izvan vidnog polja. Sa oputanjem miia istovremeno su se vratile i tegobe. Dok sam upotrebljavao ono za ta sam bio roen snagu, mo - imao sam mir! Poeo sam da se osvrem po stanu u potrazi za ostalim skrivenim predmetima koje bih mogao da polomim. Brzo sam sklonio pogled sa Haninog vrata. Znam. Polako, trudei se da joj ne budem sumnjiv, otiao sam u kuhinju. Hana je ve bila primetila moj uticaj na kaike, i zato se nisam usuivao da ih ponovo dodirnem. Iznad ulaznih vrata ugledao sam ute plinske cevi i samo malo ih iskrivio. Neprimerno. U blagi luk. Neto radikalnije se nisam usuivao da uinim zbog onoga to su sadrale. Vratio sam se u sobu. Imao sam oseaj da Hanin vrat zrai belom bojom. Kako je to mogue? Ima dovoljno dugu kosu koja bi joj sakrila kou kada bi glavu drala uspravno. Obuzeo me je bes. Je li me to ona namerno izaziva? Morao bih da joj pokaem ta je pravilno dranje. Stegao sam ruku i jedva se suzdrao. Brzo sam se vratio da ispravim plinske cevi. Stajao sam naslonjen na zid, ne znajui ta da uinim. Ako se vratim u sobu opet u ugledati taj prokleti vrat. Ne mogu da ostanem ovde. No na radnoj povrini. Opet ga je nemarno ostavila. Vratio sam ga u fioku. Gurnuo sam vrh desnog kaiprsta u usta. Napregnuo se i polako spustio ruku. Ne, to nikako ne smem. Grienje noktiju mi nikada do sada nije palo na pamet, iako sam to esto primeivao kod drugih. Ruke mogu da obuzdam, do sada sam uvek uspevao, ali zube ne. I, ako ponem da grizem, makar i jedan jedini neduni nokat, nikako ne mogu da znam na emu e se eljust zaustaviti. Laem. Prikupio sam snagu i napola pognut otrao kroz sobu u kupatilo, pri emu sam glavu okretao od Haninog vrata toliko snano, da su mi podrhtavale istegnute ile i tetive na levoj strani vrata. Moda postajem tako agresivan zbog toga to sam zaboravio da radim meditativne sklekove? Pokuao sam, ali nisam dugo izdrao. Plua su mi zacvilela i jedva sam ulovio dah. 12.22 Hana je otila da priprema ruak i pratio sam je pogledom. Upravo sam pesnicom pokuavao da izbijem desni nosa radijatora. Zaustavila se u kuhinji i video sam kako je blago otvorila usta, nekoliko puta brzo trepnula, zabacila glavu unazad i zurila u neto. A onda je zavrtela glavom i krenula da pretura po friideru. Moda ipak nisam dovoljno dobro ispravio plinske cevi, slavine i broja na zidu? 13.38 Nisam mogao da jedem. Hana nije insistirala. Skuvala mi je nov lonac

lekovitog aja po sostvenom receptu. Popio sam ga na brzinu i vratio se u kupatilo da kijam. 14.31 Pokucala je na vrata. Zatvorio sam vodu. Idem malo da odspavam", povikala je, jesi li u redu? Da. Sigurno? Mislim, hoe li izdrati?" Da. Okej, aj ti je na stolu. 15.43 Leva strana radijatora je klonula uz duboki uzdah. Na svu sreu, vrata Hanine spavae sobe bila su zakljuana, a cev je izdrala. Podmetnuo sam pod radijator jedan od iupanih nosaa. Nekako je stajao, iako se nisam usuivao da ga ponovo dodirnem. Jo gore je to to mi savijanje elika vie nije pomagalo. Gledao sam dlanove i prsti su se sami od sebe mrdali, grili se, traili neto za ta bi se mogli uhvatiti. Crvi, crvi. Crvi! Nekoliko puta sam ih prineo ustima i uspelo mi je nekako da obuzdam zube. Barem privremeno. Pojavila se nova zdravstvena tegoba odjednom mi se potpuno zapuio nos. Svaki udah je bio poput amara po uima. Neto je puklo unutra, a ja sam iroko otvarao usta i dahtao. Opipao sam elo, ali nisam mogao da procenim da li je vrue. Morao bih da prikupim snagu da se obrijem. Stajao sam na metar od prozora i nisam video nita. Pred oima su mi lebdele nekakve iskrivljene slike, snovi o ubijanju Hane, zaboravljena seanja, mrtva lica. Udario sam jednom vilicom o drugu. Mukli i plitak zvuk. Plenk. Ponovio sam. Plenk plenk. Zaustavio se. Ne smem to da uinim. Ne! Ne poslednjeg dana. Nogom bih rascepio vrata spavae sobe, rukama bi je lomio i grizao. Ona vie nije bila Hana, ve neto to me je morilo, davilo, zarobljavalo, okovalo me bedom i patnjom. Satrem i idem. Pokuao sam da se to vie udaljim. Pet koraka. Je li to najvie to mogu? Otiao sam u kupatilo i prvi put zakljuao vrata za sobom. Opipao ivericu, slagao sebe da moe da me zadri. 17.38 Sve se izmealo. Kaljanje sa kijanjem, slivanje iz nosa sa pitanjem plua. Klokotao sam i hrskao, pustio tu, odvrnuo i slavinu, kleknuo ispred lavaboa, naslonio lice na keramiku ivicu, suzio, sluio i lutao mislima. Podizao sam i sputao ruke. Hvatao se za glavu, upao kosu, hteo da osetim bol. Iupao sam pramen dlaka. Nita. Samo enja za prelepim oseajem slobode, potpune neodgovornosti kada me vode zubi. Prislonio sam ih uz keramiku. Jedva da sam napravio pokret, pa su ve odgrizli deo lavaboa. Suzdrao sam se. Koliko jo

dugo? Hana e se probuditi, pokucati, dozvati me da izaem napolje. Poslednji je dan i ja u je ubiti. Izdrao sam itavih nedelju dana pa ta je tih nekoliko sati u poreenju sa celom nedeljom! Jo jutros sam sav veseo skoro zapevao u telefonsku slualicu da je sve u redu, i jo lagao nisam. A sada nisam mogao vie. Nisam mogao. Zato, zato si me stavio u iskuenje? Na te muke? Zato, zato moram da toliko trpim?" Postao sam svestan da te rei ne izgovaram u sebi, ve da ih itim. Preplaeno sam pogledao naokolo. Mlaz vode i prskanje tua su ih sigurno priguili. Onda mi je tek postalo jasno. Kako udne rei nikada nisam progovorio neto slino. Kome to uopte govorim? Bogu? Je li sam otkaio? Poklekni pred ocem i moli se, rekao je kapelan i ja sam to uinio. O, jesam! Bio sam mali bogomoljac, uvek na kolenima. Pred oima mi je ivo stajao krst i na njemu krunisani Isus pognute glave. Svaka senka, svaka estica praine bila je na svom mestu. Bio sam najpredaniji klinac u sirotitu - nepomino sam ga gledao i molio se bez predaha. I drugi su ga zvali otac, ali ja sam znao da se varaju. Isus je bio samo moj otac, tano onakav kakvog sam oekivao: krvav, sjeban, a istovremeno tuan i potrt. Setio sam se tadanje spavae sobe i daanih kreveta, kako sam razgovarao sa njim, stisnutih oiju i sa ivom slikom iza kapaka. Okrenut ka zidu, svake veeri bih mu poslao poljubac. O emu sam mu govorio, vie ne znam. A zvuk te rei: oe. Oe! A onda, jednoga dana, sve je prolo. Kleao sam, misao je zastala, namrtio sam obrve i dobro pogledao. Ionako je bio samo obian kip. Jeftin gips, ponegde odlomljen. Tako bi trebalo da izgleda moj otac? Moda mi je ponestalo mate. Ustao sam i nikada se vie nisam molio. Kasnije bih uvek zaspao okrenut leima ka zidu. Nakon toliko godina opet mi je nedostajao. Kako da trpim, a nemam nikoga koga bih psovao, krivio, i molio ga? Pokuao sam da probudim seanje na kip, ali... Ugledao sam neto drugo: izdueno Maestrovo lice, njegovo listanje novina, njegov pogled. Shvatio sam. Sve to radim zbog njega, jer on je taj kome inim uslugu. Nije me prisilio, nije mi naredio, nikakve moi nema nada mnom. Nekada mi je pomogao i ja mu sada vraam. Zaista, previe za moje sposobnosti, a sam sam bio obeao... Ispunilo me je oseanje koje do tada nisam poznavao. Kleao sam pred lavaboom, dlanovima se oslanjao na rub, pogledao preko njega, u slavinu, ploice iza njih. Nalazio sam se previe nisko da bih mogao dopreti do ogledala. Video sam samo Maestrovo lice i shvatio ta je ljubav. To nije imalo veze sa polnou; opet vie nisam bio telo. Ploice mi vie nisu uljale kolena, bolesti me nisu vie napadale. Predao sam se Maestru, sam od sebe, prvi put u ivotu sam pripadao nekome, prvi put sam se nekome davao, prvi put sam voleo.

Setio sam se prastarih romansi, kada su kraljevi upali brade od oajanja nad umrlim vitezom, kada su mukarci jo uvek mogli da izjave ljubav i da oseaju ono to sam imao sreu da osetim i ja, a ne ono to propisuje kurevi televizor, tamo u sobi. Po prvi put sam zaista oseao. Prvi put sam bio sav tu. Plakao sam. Grlio lavabo i suze su mi same od sebe lile. Jecao sam. Plakao sam za svaki protekli dan kada sam se savladao i guio suze, za sve te godine od kada pamtim. Oseao sam se kao da me je taj trenutak uinio celim, kao da sam do sada samo ivotario kao goli patrljak. Gde god da sam pogledao, Maestrovo lice je uvek bilo sa mnom. Ljubio bih svaku boru na njemu, zalivao ga suzama, a istovremeno sam znao da nikada ne bih imao hrabrosti da ga dodirnem. V odenim pogledom se osvrtao oko sebe, pokuavao da otkrijem izvor svetlosti, i vie od toga, izvor arenja. Sijalica je jo uvek bila ista, nevana. Ja sam bio uzrok i pokreta; sam sam sijao, lebdeo. V oleo sam, davao iz ljubavi. Bio sam svestan da sam godine proveo u mrnji i za mrnju. Prvi put sam otkrio jo neto drugo, suprotno tome - mo ljubavi. Da umrem ne spoznavi je, da li bih uopte iveo? Je li mogue da to oseanje nad oseanjima poznaju i drugi ljudi i da je ostalo skriveno samo meni, izoptenom oveku? Nemogue, onda ne bi bili tako svakidanji; niko ne moe doiveti slino iskustvo i ostati isti. Shvatio sam kako nitavna je snaga bez pripadnosti. Snaga kao moja mora sluiti nekome, inae je rasuta u vetru. Biti snaan i istovremeno sluiti, to je blaenstvo! Mrtav je onaj koji ne slui, i nitavan je onaj ko ne daje. Maestrova senka se spustila na mene i prekrila me kao blagotvorni kaput; odeven u njega, kretau se meu prostacima i vie nee moi da me povrede. Sada sam razumeo i to zbog ega onda nisam vie eleo da se molim pred Isusovim kipom. Sve zajedno je bila dupla greka. Pod jedan, rekli su da se molim ocu koji je na nebesima i odveli me kod sina. Mrtvog i unitenog, koji je ve prilikom zaea bio podmetnut i oca nikada nije video, iako je ceo ivot proveo traei ga. Morao je da umre pre nego to je otiao kod njega. Ako je uopte otiao? Pod dva, bila mi je potrebna svest o tome da nekome pripadam i nema veeg dokaza o pripadanju nego to je zadatak: uzalud sam kleao pred Isusom, on nita nije eleo od mene. Maestro je bio prvi koji mi je poverio zadatak. Inspektor Kurt je govorio o tome kako je teko postati otac; setio sam se okrvavljenog Isusovog lica i rekao sebi: O, kako je tek teko postati sin! Misao mi je odlutala ka Hani i njenoj unutranjoj praznini, njenom traganju za ljubavlju koju sam naao ja, tu, nekoliko metara dalje od stolice na kojoj ju je tako dugo ekala. U pravu je bila njena mama i te kako u pravu kada je rekla da e telohranitelj nai ljubav. Kada bi samo mogla da zamisli kako se njena opaska ostvarila! Hana, o Hana! Najradije bih ustao i otiao da je zagrlim. Da joj kaem da je na sigurnom, da nema ega vie da se boji. Svemu je kraj. Braniu je, nita vie nee moi da joj se dogodi. Sutra u je ostaviti u sudu i onda u otrati ka Maestru. Hana je na sigurnom jer nije vana, osim kao moj klju do ljubavi. Prave

ljubavi. Setio sam se pasa o kojima je priala i kako sam se sloio sa njom. Jo tada, dakle pre svog otkria. Kako se slaem tek sada! Isplakao sam svoju mladost, opratao se od svih lica koja su mi se javljala poslednjih dana. Ljubav me je odvojila, oistila me. okirala me je mo oseanja za koje sam sposoban, i sjaj koji moe da me ispuni. Koliko uopte mogu da izdrim, a da ne puknem od sree? Polako sam ustao, pogledao se u ogledalu i nekako oekivao da ugledam sasvim drugo, aneosko lice. Ugledao sam sebe, starog. Ne drugaijeg izgleda, samo pomirenog sa njim. Po prvi put. Koliko puta sam se pitao - ako sam ve spolja drugaiji, da li se moda zbog toga razlikujem i iznutra. Da li sam uopte sposoban da oseam? Sada sam znao. Jo i vie bilo mi je dato ono za ta sam opravdano sumnjao da imaju sreu da doive samo retki. Gledao sam se i najpre primetio da ne treba vie da otvaram usta kao riba. Disao sam kroz nos. Duboko i mirno. Poslednje pitanje je crkavalo u uglovima plua. Oi me vie nisu pekle, koa meu prstima me nije svrbela. Bio sam izleen. Pogledao sam kutiju sa lekovima u uglu; nije bilo vredno ak ni pljunuti na nju. Bedni surogati, kako sam im samo naseo! 18.07 Umio sam se, obrijao, popravio kragnu, poravnao koulju, osmehnuo se u ogledalu, a potom zatvorio tu i slavinu. Pogledao sam oko sebe da nisam moda zaboravio da uklonim neki trag. Otvorio sam vrata. Oekivao sam da ugledam Haninu glavu iznad naslona. Nije je bilo. Prostor su osvetljavah jedino televizor i svetla sa ulice. Zar jo uvek spava, iako se ve smrailo? Stupio sam dva koraka napred. Vrata spavae sobe su bila otvorena. Srce mi se zaustavilo u munjevitom gru, zguvano u grudvu. Hanine noge. Leva, pruena, desna udno podavijena. Tako kao u mojim snovima. Tako kao to niko iv ne podavija noge. Tako kao to se podavija noga leu, baenom na krevet. Pogledao sam na ulazna vrata. Zatvorena. Brava je bila vraena u leite. Doao je, ubio je i otiao. Plaio sam se da otkrijem istinu. Prvi put u ivotu me je strah oblio celog i napravio me drvenog, nespremnog i krhkog. Zastao sam izmeu ragastova spavae sobe i spustio levi dlan na iznutra otvorena vrata. Nisam ispunio zadatak. Nikada vie neu moi da izaem Maestru na oi. Nikada vie. Od furnira nisam mogao videti Hanino lice. Telo se nije pomeralo. Izgledalo je previe mrtvo.

Nainio sam jo onaj poslednji, dug korak. Glava je bila okrenuta u stranu, usta i oi iroko otvorene. Mrtva. eljust mi se pomerila. Trgla. Znao sam ta e nastupiti. Onda me je obuzelo olakanje. Beao sam od krivice, od neuspeha, od injenica. Poeo sam da trzam glavu. Levi ugao usana je najpre krenuo ka ramenu, a onda cela eljust. Zubi su snano udarali jedan o drugi. Pritisak koji sam oseao bio je straan, mrvio me je pod sobom, guvao me i usisavao u sebe. Prepustio sam se divljanju zuba. Uinilo mi se da mi se telo promenilo, da je poraslo. Gledao sam sebe iznad glave. Obuzeo me je mir, ali ovog puta sam po prvi put znao da je to mir mrtvaca, i prvi put mi je sopstveno divljanje bilo odvratno i nije moglo da me spase. Nakon mira kojim me je bila ispunila ljubav, plovio sam usred blede zamene, koje sam se do sada toliko plaio zbog posledica kojima sam morao da ga platim, a istovremeno me je nezaustavivo mamio, jer nisam znao za bolje. Hteo sam da zagrizem u svoje levo rame. Meutim, dogodilo se neto udno. Prepoznao sam to, ali nisam imao uticaja. Zagrizao sam u neto crno to se pojavilo niotkuda. Drobio sam kosti, ali i neto izmeu njih, drvo. Puzao sam zubima po kostima, vakao meso, a nita nisam osetio. Iznenada sam ugledao crno lice, poeo da udaram u njega elom, zagrizao u njega, proglodao tkaninu maske, otkinuo nos, verovatno obraz. Opet sam udarao elom. Nikakvog oseaja. Pognuvi mu crnu glavu, zgrabio sam ga rukom za vrat i rastrgnuo ga. Oseao sam ono to mi je nekada bilo zastraujue najlepe: poslednji izdah iz tuih plua, koji sam presreo na pola puta i udahnuo ga sam. A onda, mrak. Kao i uvek. Otvorio sam oi. Sedeo sam pod kraj kreveta, a preda mnom prava klanica na tepihu. U polumraku sam razaznao konture mukog tela, glava je visila sa strane, oigledno se jedva drala na trupu. Dug, taman mlaz krvi na zidu. ta se dogodilo? Pogledao sam na pritvorena vrata kroz koja sam uao. Ubica je stajao iza njih i ekao. A onda? Pogledao sam u pod. No je leao usred traka svetlosti koji je dopirao sa televizora. Nedostajalo je skoro pola drke. Ubica je bio izaao iz svog skrovita u nameri da mi preree vrat. U tom trenutku sam doivljavao napad i hteo da se ugrizem u rame. Naleteo sam na njegovu ruku, savakao je zajedno sa drkom. Zubima sam se etao po provalnikovoj ruci, sve do njegovog lica, i tako dalje. Obavio sam svoj zadatak kada je ve bilo prekasno. Mrtva Hana! Maestro! 18.15

Pustio sam glavu da klone na grudi. Tua krv mi je zalepila vrat za koulju. Vie nije imalo smisla. Neu se vie pomeriti. Njuh, koji me je tokom svih onih muka od protekle nedelje na kraju napustio, sada mi se, kao poslednji, vratio. Uinilo mi se kao da mi je neko skinuo poklopce sa nozdrva. Opet sam mogao da osetim miris Haninog stana, miris na stotine predmeta pomean sa plamteim mirisom elektronike u upotrebi, negde na dnu njen parfem, sladunjav, ali ne toliko koliko miris krvi. A iznad svega intenzivan vonj plina. Morao sam da se priberem pre nego to sam tokom retkih prekida buke koja je dopirala sa televizora uo umenje otvorenog ventila. Provalnik je hteo da prikrije svoje tragove. Moda bi mu se ak posreila nesrea u domainstvu. uo me je u kupatilu, i, da sam tamo ostao jo malo due, dokusurila bi me eksplozija i uopte vie ne bi morao da se trudi. Nisam ustao i zatvorio plin. Polako, nespremno sam razmiljao o tome ta e prouzrkovati prasak. Nije me bilo briga, ali mozak je mleo i mleo. Nije vie znao da se iskljui i smiri. Teko se opet privikavao na zurenje u prazno. Moda se koncentracija dovoljno povisi ili e svoje doprineti televizor? Nije me vie bilo briga. Zajebao sam stvar. Izabrao sam kratku liniju mrlje na zidu i buljio u nju. Gubila se u tami pa se opet pojavila u odsjaju svetlijeg prizora ili automobilskih farova. Pribliavala mi se i udaljavala se od mene. Mozak mi se smirivao. Polako sam se vraao u stanje utrnulosti, kojim sam do te nedelje tako dobro vladao. 18.21 Oooooooooooooooooooo." 18.22 Trgao sam se. Neto me je uznemirilo. Pasji lave? Buka sa ulice? Oooooooooooooooo", ponovo se oglasilo nada mnom. Hana? Skoio sam. Hana je blago pomerala glavu tamo-amo. iva! iva! Opet je zastenjala. Pruio sam ruke ka njoj, mutno su se zasvetlele. Sklonio sam ih. Pogledao sam na tepih. Ne sme se probuditi u ovome. Moram da se otarasim trupla. Aaaa, boli... jauknula je Hana i prebacila ruku preko glave. Nisam imao jo mnogo vremena. Priao sam, stegao desnicu i donjim delom pesnice je udario po elu. Klonula je, i ruka joj se oklembesila preko ruba kreveta.

Zgrabio sam telo, povukao ga, a onda se predomislio, ponovo ga ispustio na pod i uhvatio krajeve tepiha. Sve zajedno sam povukao u sobu. Na ekranu je opkoljena porodica farmera pucala na Indijance. Puf, razletali su se plamenovi iz pitolja. Puf! Plin! Jebem ti sunce, plin! Hteo sam da bacim nosila na pod, ali sam se pravovremeno setio da ne smem da usvinjim jo jedan tepih. Vrata kupatila su jo uvek bila otvorena, ubacio sam zaveljaj kroz njih. Tresnuo je o ploice. Otrao sam u kuhinju i pokleknuo pred otvorenim vratancima ormaria. Brzo sam zatvorio ventil. Oslunuo sam. Iz spavae sobe se nije ulo stenjanje. Bio sam ve kraj prozora i iroko sam ga otvorio. Ledeni vazduh je pohlepno prodro unutra. Pa natrag u spavau sobu. Hana ne sme upaliti svetlo, barem danas ne, a sutra me ba briga. Poela bi da se pita, moda bi ak pozvala policiju. Popeo sam se na krevet i pruio ruku ka kugli od papirusa. Stegao sam sijalicu i zdrobio ju je. Vratio sam se u kuhinju. Rezervne sijalice, koje su se nalazile u kutijama u fijoci satro sam redom i bacio u korpu za otpatke. Vratio sam se natrag u spavau sobu. Hana je pomerila ruku. A moda mi se to samo uinilo? Prerano sam unitio izvor svetlosti i nisam mogao da proverim kakvi tragovi su ostali na podu. Spustio sam se na kolena i pipao. Ruke su mi se lepile za svaki predmet koji sam dodirnuo. Trajalo je neko vreme, pre nego to sam shvatio da sam sam kriv; krvavim dlanovima sam putao tragove. Izvukao sam tepih ispod kreveta i na slepo pokuavao da to vie toga prekrijem. Pogledao sam mrlju na zidu. Nita. Ne mogu da je odstranim dovoljno brzo. Otrao sam natrag, na hladno. Vie nisam oseao plin. Na trenutak sam oklevao, proklinjao, a onda upalio svetlo. Na podu nije bilo tragova. Nogom sam podigao truplo, tako da sam mogao da zatvorim i zakljuam vrata kupatila za sobom. ta sada? Nikuda ga ne mogu odneti, be-em-ve-komija uvek vreba. Zaista ne eli da se mea u tue stvari, ali mala osveta oveku koji je pretio retrovizoru njegovog ljubimca bi ga moda namamila? A da o pogledu uperenom na mene ne govorim. Lice mi je bilo potpuno krvavo, ukljuujui i ruke i gornji deo tela koji sam mogao videti u ogledalu. Okretao sam se u mestu i osvrtao se oko sebe. Kupatilo mi se nikada nije uinilo ba velikim, ali ovog puta sam se oseao kao da sam zarobljen malo irom odeom. Krvavom odeom. Iz pokrivaa je curilo po ploicama. Opet sam pogledao u ogledalo. Video sve crveno. Setio sam se Haninih gaica. Skoknuo sam do ormana i otvorio donji deo. Izvukao sam korpu za prljav ve.

Bila je skoro prazna, ali gaice su bile na vrhu. Okrenuo sam ga, istresao krpe u ugao i vratio ga natrag. Ii e nekako. Podigao sam telo sa tepiha i svom snagom ga nabio dupetom u korpu. Morao sam da ga savijem, puklo je, ali uspeo sam da ga gurnem skoro sasvim do dna. Glavu sam zgrabio za kosu i unuo je sa strane. Od lica nije puno ostalo osim oglodane lobanje pomeane sa ostacima mesa, koe i materijala maske koju je nosio. Pizda zajebana. Bio je sav unutra, osim nogu. Zgrabio sam stopala i vrteo mu noge u kolenu, dok nisu popucale tako da sam mogao da ih sabijem uz bokove. onom sam nabio le u korpu. Pokupio tepih, savio ga, postavio na vrh i jo malo gazio svom snagom. Na kraju sam dodao jo i Hanin ve i pokuao da vratim korpu natrag u orman. Zakaio se ve na poetku. Provirio sam sa strane i video prste kako vire iz mree. Polomio sam ih i nabio unutra. Gurnuo. Ovog puta je korpa lepo skliznula u svoje leite. Vrata ormana su bila umrljana stopama, na podu su se svetlucali tragovi vuenja iz bare u sredini. Svukao sam se do gole koe i savio pantalone i koulju u zaveljaj. Da li bih mogao da ga naguram medu ostale otpatke? Oklevao sam pred ormanom sa korpom, a onda se predomislio i popeo se na stolicu. Otvorio sam gornju fioku, ugledao u njoj sloene iste pekire i preko njih sam natrpao odeu u poslednji red. Dobro. Ako Hana bude posegla za pekirom i povukla ga, nee videti ta je iza njega. Iako je via od mene, morala bi da podmetne stolicu. Zar? Poskoio sam i uverio se. Istuirao sam se i oprao glavu. Jo uvek nag, rtvovao sam dva pekira i potro pod i obrisao orman. Pogledao sam naokolo, ugledao krvav otisak na vratima, uklonio ga, a onda pekire ugurao na dno moje kutije sa lekovima. Obukao sam rezervnu odeu koja je stajala u torbi i pripremio se na povratak u sobu. Iznenada mi je sinulo: A ta ako je Hana ve pozvala policiju?" Zgrabio sam klju i okrenuo ga. Teko sam se odvojio od njega, jer se zalepio za palac i kaiprst. Pogledao sam se. Klju je bio jedan od onih predmeta sa kojih sam zaboravio da obriem krv. Koliko ih jo ima? Hana je sedela na rubu kreveta i jecala. Priao sam joj i pozvao je po imenu. Pogledala me je komirana, jedva svesna, ukratko onako kao i svakog jutra. Nisam imao oseaj da sasvim dobro zna ta se deava. Osvestio ju je tek pogled na mene. O, uzviknula je i odmah se namrtila od bola, provalnik!" Sve je u redu, nema ga vie." Otiao je? Oterao si ga? Da. Nepoverljivo je pogledala oko sebe. Stvarno?" Da." Spavala sam i neko je pozvonio na vrata. Otila sam da otvorim, pitala sam ko je. Mekdonalds", rekao je, i ja sam otvorila. Znam, nisam pogledala kroz

pijunku. Poklopio mi je akom lice i gurnuo me unazad. A onda se vie niega ne seam." Otiao sam po pekir, nakvasio ga ledenom vodom i vratio se. Sa zahvalnou je pokrila zadnji deo glave. Kakvu vorugu imam", uzdahnula je, ali udno, boli me sa obe strane." Premestila je oblogu. Uplaio sam se da e eleti da ode kod doktora. Ipak, nije to predloila. Pokuala je da ustane. Morao sam da je poduprem. Polako smo napravili nekoliko koraka po sobi. Okrenula se ka prozoru i duboko udahnula hladan vazduh. U sobi je ve bilo ledeno. Zato sam je otpratio do kupatila, a onda zatvorio prozor. Za sve vreme koje je provela u susednoj prostoriji oekivao sam da zaujem njen krik. Nije ga bilo. 19.45 Skuvao sam joj aj od koprive i zamenio joj pekir pun kockica leda. Nekako udno me je gledala, kao da treba da odlui o neemu. Verovatno su bile u pitanju posledice udarca. 20.12 Hana je otila u sobu. Pritisla je na prekida. Svetlo ne radi", rekla je. Unitio je sve sijalice. ak i one rezervne." Okrenula se ka sobi i uzaludno pritiskala na prekida. Vidim. Ionako nije vano." Zatvorila je vrata za sobom, ne zakljuavi ih. Bez ikakvih misli u glavi gledao sam u njih, dok se nisu veoma brzo opet otvorila. Hana se dounjala u sobu. Imala je za nijansu istaknutije bledilo koje ju je dralo od napada. Pokazala je rukom iza sebe: Na zidu..." Tukli smo se", objasnio sam. Toliko krvi. Jesi li pozvao policiju? Zato nisu doli?" Jesam. Priao sam sa Kurtom. Rekao je da pazim na tebe i da je sve pod kontrolom", ladno sam lagao. Kurt? ena mu se ve porodila?" Da. Koliko je beba teka? Mere?" Zaboravio sam da pitam." Mukarci!" Duboko je udahnula i krenula natrag. Ovog puta je samo pritvorila vrata. Mrvicu slasti zbog obavljenog zadatka mogu da ve unapred ukradem. Otiao sam do kaputa, izvukao iz njega mobilni telefon i javio se. Klik. Hana je izala iz spavae sobe u dugoj crnoj veernjoj haljini do poda sa ovalnim dekolteom, koji je delio poetak kanala meu njenim dojkama. Strale su

nekako udno, verovatno zbog grudnjaka iji sam obris mogao da nazrem kroz svilu. Haljina se sjajila pod svetlou koja je dopirala sa televizora. Idemo na veeru", rekla je. Glad mi se vratila zajedno sa ulima, a ipak mi se nije inila vanom. Sa takvim nevanostima bih mogao da zaustavljam vreme, koje je nakon otkria u kupatilu i spasavanja Hane proticalo neometano ka jednom jedinom cilju - susretu sa Maestrom. Nee biti potrebno da govorim. Ui u, i on e znati da sam obavio zadatak. iveu samo za onaj sitni, jedva vidljivi izraz zadovoljstva sa kojim e me pozdraviti. Hana je stala i upitno me pogledala. Ovde unutra neto smrdi. Sutra, posle suenja u pospremiti, a sada hou napolje." Zaista veera? Jo malo manje od trinaest sati. Koliko vremena im je potrebno pre nego to poalju sledeeg ubicu? On e, nesumnjivo, doi sam. Dakle, bolje je ukoliko smo negde napolju na veeri u kakvom Mekdonaldsu", na drugom kraju grada. Tamo, dodue, neemo biti ba dugo, ali bolje ita nego nita. Sloio sam se. Dobro", osmehnula se. Jo da ovo bacim da se pere, pa idemo." Podigla je zaveljaj nainjen od farmerki i majice i krenula ka kupatilu. Zatvorio sam oi. Opet ekao na krik. Umesto toga, pozvala me je. Panino sam razmiljao o zvuku njenog glasa i pokuao da u njemu pronaem neto neuobiajeno. Naiao sam samo na umornu nemo. Molim te, pomozi mi. Korpa se zaglavila", objasnila je. Otiao sam u kupatilo, nagnuo se i kao bajagi se strano trudio. Triput sam morao da zamumlam, pre nego to je odustala: Pusti, sutra u pozvati majstore!" Reenje koje bih predloio i sam. Bacila je odeu na pod ispred ormana i osmehnula mi se. I dalje sam stajao pored nje i morala je da mi otvoreno stavi do znanja da bi volela da je ostavim samu da se sredi. 20.31 Pre nego to smo otili, gurnula mi je u ruke nekoliko novanica. Insistirala je da veeru plati ona, u znak zahvalnosti. Novac da ponesem ja, jer ne eli da nosi sa sobom tanu. I jo idemo u onu vrstu restorana, gde moraju da plaaju mukarci. Stavio sam novac u dep bez primedbi. Zakljuavajui vrata uhvatio sam njen pogled pun divljenja. Naime, ponaao sam se kao ono pravi detektivi sa televizije. Iz pantalona sam izvukao rub koulje, iupao iz nje koni i zavukao ga izmeu praga i vrata. 21.33

Sedeli smo u staji. Barem su o tome svedoile ograde od debelih drvenih balvana, koje su sa tri strane ograivale svaki sto. Na grede su obesili veze osuenog kukuruza, a po golim betonskim zidovima su okaili tepihe, sline onome koji se sada suio u Haninoj korpi za prljav ve. Osvetljenje je bilo slabo, i zato se nisam udio kada nam je priao konobar maskiran u Meksikanca i upalio sveu. I atmosfera je bila vie mrtvaka. Na sredini izduenog prostora leerno su etkala tri debeljka, ogrnuta tepisima i sa sombrerima na glavi, i svirala sentimentalne pesmice. Najpre sam pomislio da emo jesti na raun nekog od njenih bivih mueva, ali niko nije dotrao da izrazi svoju zahvalnost. Za razliku od situacije u Mekdonaldsu", ovde je trajala itava venost dok ne bi uspeo da narui hranu, a da ne govorim o tome koliko je trebalo da proe dok ne bude posluen. Pokazujui prstom na jelovnik, Hana je naruivala jela iji su mi nazivi bili poznati, ali ih nikada nisam okusio. Ona su za mene jednostavno postojala samo kao nazivi. Ja sam naruio hamburger, pomfrit i keap. Restoran je izabrala Hana, a ipak sam zahtevao od nje da prethodno triput promenimo taksi i da u meuvremenu prepeaimo nekoliko ulica. Niko nas nije pratio. Svirai su nekoliko puta krenuli ka nama, ali bi ih Hana uvek zaustavila znakom ruke. Dobro su bili izdresirani, nikada nisu zakoraili u na deo staje. Nakon uvodnog obreda naruivanja, Hana me je udno i nepomino gledala u oi, sve dok nisam vie mogao da izdrim i sklonio pogled. Dobili smo svako svoju aicu tekile. U njenom stanu nisam otkrio ni kap alkohola, i zato me je iznenadio uvebani pokret, kojim je sipala so na jamicu izmeu palca i kaiprsta, kanula na nju kap limuna, obliznula je i isplaknula piem. Poto svoje pie nisam ni dodirnuo, nakon nekog vremena, osetivi blagu neprijatnost, Hana je upitala da li moe da popije i njega. Odgovorio sam joj da moe. 21.58 Vee nije bilo odvratno, poto uopte nismo priali. Samo jednom me je zamolila da naruim celu flau tekile. Posluao sam je, iako mi nije bilo jasno zbog ega ne bi mogla da sama razgovara sa konobarom. 22.06 Pre nego to je stigla hrana, ve je bila ispila treinu flae. Oi su joj se tako sjajile, kao da e svakog trenutka ispasti i razbiti se na sitne kristale. Veinu vremena je potroila na bavljenje solju, limunovima i tekilom, te sam imao dovoljno vremena za posmatranje. Kada je podigla glavu, udostojila me je neverovatno udnog pogleda, zbog koga bih se prethodnih dana potpuno smrznuo. Nekako me je stavila na pravo mesto, ukljuila me u plan, nepoznat ali neizbean, zbog koga je morala da smogne snage i volje i da pobedi tremu pre svoje velike predstave.

Konobar je spustio ispred nas tanjire i dodao Hani jo dve posudice; iz prve se dimilo, a u drugoj je mirovala blatnjava smea masa. Nije odmah poela da jede. Hamburger je bio nikakav, suv hleb su umesili od piljevine i pekli ga u Sahari. ini li ti se da sam glupa?", upitala je. Prestao sam da vaem i pogledao ju je. Ne znam, mada, veini se inim takva. Barem trapava. Dugo sam razmiljala da neto nije u redu sa mnom. Na kraju sam shvatila da su takva vremena. Ne znam, moda su uvek i bila. Ako hoe da pomogne nekome, da uini dobro delo, da saslua nekoga i da ne napada svakoga zajedljivou i cinizmom, svi te smatraju za budalu. Za oveka koji je bestidan, koji drugima eli loe, i koji je zajedljiv prema svakome u svakoj svojoj reenici, ukljuujui i osobu kojoj se prvoj obratio, govore da je pametan! Zar razum ima ikakve veze sa zlobom? Jo gore: ukoliko ovek ume da svoju zlobu pokae barem malo uvijenijim reima, hvale jo i njegovu duhovitost. Zar ljubazan i prijatan ovek ne moe istovremeno da bude i pametan? Kakav je to vek, jebi ga!? O, koliko puta sam obeala sebi da neu vie da psujem. Ni ja nisam bez zlobe, ali pre nego to bih zaista postala zlobna, morala bih da budem totalno unitena, slomljena i satrvena. Priznajem..." Odjednom je poela da govori sasvim tiho. Pogledao sam naokolo. Izgledalo je da nas niko nije prislukivao. Jednom sam klonula, a onda se ofarbala u svetloplavu boju. Naime, sve je lake. Mukarci bi uinili sve umesto glupe plavue; naravno, ele i da im se vrati usluga, ali od toga pobegne. Jednom sam na eleznikoj stanici ak imitirala glas Merilin Monro, pa mi je neka gnjida odmah ponela kofere uz stepenice." Nadlanicom je obrisala deli ela i oiju. Danas vie volim da sama nosim kofere. Zato, molim te, nemoj me doivljavati kao glupau. U redu?" Klimnuo sam glavom, ovoga puta iskreno. Setio sam se naeg prvog susreta. Oekivao sam podsmeh, a umesto njega dobio sam pomo, koju sam odmah stavio u fioku. Zvuae udno: tog trenutka sam je paljivo pogledao. Gledao sam je itave protekle nedelje, a sada sam ipak rairio kapke kako bih je bolje video. Setio sam se sopstvenog recepta koji mi je pomogao da preivim kolu. Kako sam izbegao predstave o sopstvenom izgledu? Koliko godina a ni jednom nisam smogao hrabrosti za otpor, i, kao to je rekla Hana, za noenje sopstvenih kofera! Odvratno, dovela me je do toga da se seam i precenjujem sopstvene nekadanje postupke! A ipak, nisam oseao prema njoj nikakvu ljutnju ili bilo ta drugo. I vie od toga, gledao sam je sa unutranjim osmehom, koji mi je ponekad probio i na usne. Zagledan u nju, video sam je, razumeo je, a istovremeno mi nije bila vana, i zato nisam hteo da je uvredim. Oslobodio sam se Hane onog trenutka kada sam shvatio svoje poslanstvo i kada me je ispunila ljubav. Trag otkria u kupatilu je ostao za mnom, ne toliko koliko seanje nego vie kao enja da se jo koji put to ponovi.

Sumnjao sam da hoe. Bilo mi je dato neto jedinstveno i retko, namenjeno samo izabranima. Doiveo sam prosvetljenje, trenutak nebeske lepote, ija je glavna karakteristika upravo neponovljivost - nikada vie neu moi da je doivim istim oseanjima i jainom. Nikada vie neu moi da doivim kao prvi put. Razumeo sam mistike koji su se u deliu sekunde spojili sa Bogom i ostatak ivota potroili na pokuaj da ga na silu vrate, na uporan trud da povrate taj trenutak: od gladi, preko bievanja, pa sve do stigmata. Postali su zavisnici u neprestanoj krizi i borbi za novu dozu prosvetljenja: mistini dankiji. Moda ja zapravo nisam nikad bio pametniji od njih, ve sam jo uvek bio na tripu, a prava kriza tek e uslediti. ekao sam i beleio prelaenje vremena. Svaki put kada bi nagnula aicu sa tekilom, bacio bih pogled na njen sat i izmerio koliko je jo ostalo do jutra. Meksika staja je sa svojom usporenou bila dobar izbor za veeru. Hana jo uvek nije poela da jede, ve je i dalje priala: Nakon svega toga, ta ja imam od dobrih dela? etiri puta udata: ta imam od tih mukaraca? ta su mi dali? Nakon Lea su mi bile potrebne tri godine da prestanem da skoro u svakoj reenici upotrebljavam frazu u sutini. I zna ta sam se najee pitala u tim satima dok sam ljuljukala u sebi prazninu: Jesam li puna gorine?" Ono ega se najvie plaim je trenutak kada u morati da priznam sebi: da, puna sam gorine. I ako tako bude i dalje, nee me mimoii." Popila je jo dve aice, dugo gledajui u crno lakirano drvo ili kukuruz na njemu, a onda se okrenula ka meni i osmehnula: Ne elim da ti pokvarim veeru, neu vie o tome. To nije tvoja stvar. Ti si Fenomen. ovek koga nema. O kojem nita ne znam, osim njegovog imena, prezimena i profesije. Potpuni stranac. Pustinjak... ma... sve..." Zautala je usred rei i dugo me gledala. Verovatno bi nastavila da joj glava nije nemono klonula ka desnom ramenu. Morala je da prikupi svu snagu da bi je uspravila. Nisam nita jela, a nisam ni navikla na pie. Oprosti!" Polako je poela da jede, tako da sam mogao da se vratim vakanju hamburgera. Do kraja veere je samo jo jednom progovorila, ovog puta blago, ak i veselo: Oprosti, previe se bavim samom sobom. Reci mi, da li se varam ili ti vie nema problema sa zdravljem? Vie ne kija, a ne ujem ni ono pitanje u pluima. Je li te jo neto gui? Ne? A oi?" Odmahnuo sam glavom. Ba se razveselila: Pravo udo, zaista. Kakav jadniak si bio jo danas pre podne. Ve sam htela da kriom pozovem doktora. A sada - udo! Je li mogue da je toliko pomogao aj koji sam sama napravila?" U tom trenutku sam za svaki deli svog vrata i glave znao gde se nalazi, ta radi i ta namerava. Najpre sam hteo da odmahnem, brada se pomerila za milimetar

udesno, leva strana vratnih miica se napregnula, desna popustila. A onda se u meuvremenu umeao mozak i zaustavio pokret - zato? Moda zbog toga to se nekada ofarbala u plavo? Moda zbog slepaca u onoj prastaroj centrali? Sirotog Jakova, anarhiste Lea? Klinca sa koferima? Njenog efa, mojih nepoznatih roditelja? Ili zbog itave protekle nedelje, svih iskuenja koja sam imao i svih opasnosti koje je uspela da izbegne? Ali, najverovatnije zbog Maestra i ljubavi koju sam osetio. Tog trenutka mi je mozak naredio da uinim dobro delo, koje se, naravno, kao to je to uobiajeno za veinu dobrih dela, izraavalo kroz la brada se spustila, glava je klimala. Da, Hana, izleio me je tvoj aj. Procvetala je. Vau, moram da ga patentiram. alim se, alim! Jesi li stvarno dobro? Nepopraviva guska sam, ali kako sam samo srena to je moja briga konano nekome pomogla!" Shvatio sam znaenje fraze ulepati dan". Sijajui od radosti vratila se hrani i konano sam mogao da na miru dovrim hamburger. Bio je ve hladan i potpuno slian hladnim kolegama iz Mekdonaldsa". 22.55 Ve je bila ispraznila pola flae. Glava joj je sve ee davala znak, koliko slabo je privrena. Treba da krenemo", rekla je, dok jo mogu da hodam." Posluno sam poeo da ustajem. Zadrala me je pokretom ruke. Ne, molim te, jo samo neto." Debeli muziar koji je stajao u sredini sve ee je bacao pogled ka nama. Mogao bih da kaem da to je vie nivo rakije u flai opadao, to su njegovi pogledi bili ei. Hana je dala znak prstom i sva trojica su odmah blokirala izlaz iz staje. ef se usluno poklonio, Hana je progutala pljuvaku i izgovorila jednu jedinu re, koja je zvuala kao reloh. Muziar je odmah klimnuo glavom, ponovio je svojim kolegama i polako su skliznuli u ritam, sumnjivo slian tiktakanju sata. Hana se naslonila na sto, poduprevi lice dlanovima. Jo uvek je neto odmeravala u sebi i nekoliko puta ak teko uzdahnula. Kada su estradni umetnici zavrili, blago me je unula nogom u cevanicu. Pogledao sam je iznenaeno. Protrljala je palac i kaiprst, pevai su se sladunjavo smekali, shvatio sam i voi ansambla tutnuo veliku novanicu u dlan. Kada sam se osvrnuo, Hana je ve bila na nogama. Dodue, nekako snano se drala za naslon stolice. Ponesi flau, rekla je. 23.38 Veinu vonje Hana je provela gledajui kroz prozor. Jednom je zakunjala i

udarila glavom o staklo. Zauo se tup zvuk. Jauknula je od bola i spustila ruku na elo, a onda na vorugu na temenu, koju se pri tom nije usudila da dodirne. Taksista nas je na moj zahtev ostavio ispred crkve. Hana se napola naslanjala na mene dok sam posmatrao ulicu i ulaz u njenu zgradu. Sve pusto. Svetlo je gorelo samo kod senilne kominice. Mraz nije prestajao i Hana je nekoliko puta zadrhtala, uvijena samo u kaput prebaen preko tanke veernje haljine. Cupkala je u mestu; pogledao sam njene elegantne cipele kroz koje je sigurno prodro ledeni vazduh. Shvatio sam da sam se zajebao. Trebalo je da odemo u hotel. Odmah nakon napada, morala bi jednu no provesti na sigurnom, to dalje odavde. Jo uvek nije bilo prekasno. Hanini zubi su poeli da krguu. Nita nije rekla, strpljivo je ekala da pregledam teren. Levicom sam drao Hanu ispod pazuha i odveo je to blie zidu, daleko od njenog stana. Shvatila je tek na uglu. Kuda idemo?" upitala me je apatom. U hotel." Osetio sam kako se napela, skoro zaustavila, a onda popustila posluno krenula za mnom. Na uglu sam pozvao taksi. V ozau sam rekao da nas vozi do deurne pote na eleznikoj stanici.

Ponedeljak
0.00 Hotel je imao jedva metar irok ulaz, koji se nakon uskog hodnika nastavljao na mermerno-drvenu kombinaciju. Na recepciji je dremao mruljavi student. Sav se protresao, i najpre sam pomislio da je epileptiar, a onda sam ugledao ice koje su mu visile iz uiju. Kada nas je ugledao, brzo je izvukao slualice i gurnuo ih pod sto. Namestio je osmeh na lice, kao to su mu naredili efovi, mada, oigledno, nije dovoljno vebao. Ili nije ba bio roeni talenat, ko zna. Kako mogu da vam pomognem, gospodo?" pitao je. Nisam vie znao da li je kupio udbenike u nekoj starinarnici ili se, verovatnije, zajebava. Posmatrao me je sa superiornim zanimanjem. Hana je stajala preterano ukoeno, tako da telo nije izdralo pokret, zbog ega je nekoliko puta morala da poklekne. Takvo ponaanje je recepcioneru svaki put izmamilo brz trzaj usnama, verovatno poetak priguenog osmeha. Uredio je sve formalnosti, dao nam klju i ak mi namignuo dok mi ga je uruivao. Pretvarao sam se da to nisam primetio i otiao do lifta pridravajui Hanu. 0.09 Odmah je otila u kupatilo i pustila vodu. Ovog puta sam mogao da ujem sve njene zvukove, jer su televizor i radio u sobi bili ugaeni. Najpre cepanje zatitne trake preko vece-olje, onda podizanje poklopca, um sputanja najlonki niz bedra, meko uborenje enske mokrae za razliku od glasnog pada mukog mlaza sa visine, nekoliko okreta rolne vece-papira, rezak zvuk njegovog cepanja, ak i zvuk njegovog trljanja po stidnim dlakama. A onda, blagi udarac daske koja se na trenutak zalepila za kou, pokuala da se zajedno sa njom podigne i pala natrag na keramiku, zatim meko utanje gaica, koje je, zbog urbe prilikom svlaenja, bilo pridrueno umu najlonki i prigueno njime. Zavese su bile sputene i nisam ih dirao. Odatle emo sutra otii u sud. Opet me je spopala misao zato se jo ranije nisam setio tog jednostavnog reenja. Tako bismo se neprestano selili iz hotela u hotel i skrivali se. Novca sam imao dovoljno. Maestro nikada nije bio krt. Moda ni sam nisam dovoljno ozbiljno shvatio pretnju jer nikako nisam mogao da je zamislim? Jesam li se previe bavio samim sobom i premalo mislio na zadatak? Ili su hoteli, kao i taksi-vozila, bili izvan okvira mog svakodnevnog sveta? Neto to upotrebljava na putovanju i za susrete sa enskom, a ne za celonedeljno uvanje Hane Vojik. Hana je prala ruke. Svukao sam kaput, okaio ga pored njenog i seo na jednu od dve stolice kraj minijaturnog stola. Stolica nije imala noge, nego je bila prirafljena za zid itavom gomilom eksera, kao da se uprava hotela od svega na

svetu najvie plaila krae komada lakirane iverice. Na stoiu je bilo prostora samo za dlan, sve ostalo je zapremao mali friider sa nalepnicom mini-bife. Otvorio sam ga i izvukao koka-kolu. Vrhom donjeg sekutia odvalio sam zapua i naiskap otpio dug gutljaj. Hana je izala iz kupatila. Kretala se u irokim lukovima, koji su se nekako spojili u pravu liniju. Otila je do kreveta i sela na njega. Molim te, moe li da ugasi svetlo" rekla je. Posluao sam. Prostorija je u poetku bila potpuno mrana, ali oi su mi se polako navikle na svetlost koja je kriom dopirala iza zavese. Skromna svetlost, jer bili smo na estom spratu. U okolini nije bilo visokih zgrada. Hotel sam izabrao na slepo, prelistavi telefonski imenik koji sam naao u jednoj od govornica na eleznikoj stanici. Jedini kriterijum je bio udaljenost od Haninog stana. Za svaki sluaj, na putu ka njemu smo opet promenili nekoliko taksija. Polako sam postajao obazriv, to je trebalo da budem od samog poetka. Hana je upalila lampu na nonom stoiu. Molim te, daj mi tekilu, rekla je. Izvukao sam flau iz kaputa i pruio joj je. Vratio sam se na stolicu. Povukla je dva duga gutljaja. Stresla se. Rekla: Sa solju i limunom je barem slatka." Ponudila mi je flau, ali sam je ipak odbio. Nisam je iznenadio. Nepomino me je gledala. Mora da je to bilo zbog alkohola: oi su joj se sjajile i izgledale su sasvim okrugle, a iznad svega velike. Ne runo izbuljene ili neto poput toga, ve samo tune; da, upravo takve. Spremna sam", rekla je. Nisam imao pojma o emu govori. Dakle, utao sam. ekao sam na njenu sledeu reenicu. Nikako nije htela da nastupi. Hana nije odvajala oi od mene. Zgrabila je flau i nagnula je. Slobodno", dodala je nakon nekog vremena. Ne pijem." Sumnjiavo me je pogledala i imao sam oseaj kao da joj nije sasvim jasno da li je moda pravim ludom. Moe..." rekla je polako, moe da me uzme." Nepomino smo sedeli. Hana je polako, neno izgovorila neto to je po svojoj sadrini bilo pitanje, ali oseao sam da je sasvim sigurna u to kakav e biti odgovor: Jo uvek si nevin?" Klimnuo sam glavom. I bio sam, hou da kaem, u tom smislu kako to obino misle. I zaista ivi u onom stanu?" Opet sam klimnuo glavom. Taj tvoj posao, taj zadatak, to je sve to ima?"

Sloio sam se. Tvoj stan je neto najtunije to sam ikada videla. Ranije sam mislila da je najtuniji prostor sportska dvorana kada svi odu i ostanu samo stolice i smee pod njima. A onda sam videla to. Nema nikoga, znam. Zato? Zato ne potrai nekoga? Znam da mi nee odgovoriti. Ve sam se navikla." Zautala je, a onda dodala: Neu vie da priam." Konano sam razumeo. Njenu veliku rtvu, njeno najvee dobro delo. U njoj mora da se skriva neka mana ili greka. Hana u sebi ima duh zlatne ribice, koji hoe da ispunjava elje. Ne moe da proe pored nekoga za koga zakljui da je nesrean a takvih ima mali milion a da ne pokua da mu pomogne. Moda je rtvi, koju mi je ponudila, doprinela i zahvalnost, ne znam. Sedela je tamo, na rubu kreveta, u slaboj svetlosti, i vie je sva izgledala nekako jadno nego poeljno. ak i da su me takve stvari uopte interesovale. ekala me je sa meavinom tupog pijanstva, tuge, uasa i uzvienog poslanstva. Spavaj", rekao sam. Nee?" Ne." Najpre joj je pao kamen sa srca - sigurno nisam pogreio u proceni, a onda su joj se oi ispunile suzama. Navrle su kao voda iz buotine i skliznule niz obraze. Uhvatila ih je dlanovima i nagnula se nad kolena. ta e sad da misli o meni! O, ta e sigurno da misli o meni!" neprestano je ponavljala kroz pla. Gola lea su joj se tresla u naletima, kima se ispupila kao bledunjavi greben koji je podelio na dva dela. ipkasta tkanina grudnjaka se nazrla ispod haljine. Gde li ga je samo skrivala, u kupatilu ga nisam primetio? Na njenom vratu vie nije bilo niega sudbonosnog. Budila je u meni jo samo udnu meavinu oseanja obaveze da joj pomognem i saznanja da nikada neu. To verovatno zovu sauee. Pla se polako pretvorio u nemono jecanje. Naglo je podigla glavu. U mene su se zagledale podbule crvene oi, minka razmazana po koi i dug, svetao luk sluzi, koja se iz nosa razvlaila do prstiju. Zato si onda izabrao hotel? Cele veeri sam razmiljala o tome da ili ne. A onda si izabrao hotel i odluio i u moje ime. Zato? Zato? Vodi me kui! Gledali smo se. V me kui!, ponovila je oajniki, glasom iskidanim od plaa. Nisam odi vie mogao da izdrim. Svega je bilo previe, od zavese, preko mini-bara, do bezobline, uokvirene vrljotine na zidu. Svega. Da, rekao sam. 0.54

Tokom vonje Hana je posegla za flaom koja je virila iz depa mog kaputa i jednim gutljajem je izruila u sebe do kraja. Ne pogledavi me, spustila je praznu flau izmeu nogu. I dalje je zurila kroz prozor. 1.12 Kada se taksi zaustavio iza crkve, Hana se nije ni pomerila. Platio sam i izaao napolje. Nije krenula za mnom. Priao sam njenoj strani kola i otvorio joj vrata. Sruila se i uspeo sam da je uhvatim tik iznad asfalta. Flaa se skotrljala niz plonik, ne razbivi se. Prebacio sam Hanu preko ramena. Pogled vozaa, debeljka sedih brkova, govorio mi je o tome koliko takvih prizora se nagleda svake noi. Stao sam u zaklon kraj crkve i bacio pogled na ulicu koja je vodila ka Haninom stanu. Sve je bilo pusto. Opet sam bio na istom mestu kao i pre nekoliko sati. A da je odvedem u drugi hotel? Hana moe da se probudi i da pone da guna. Jo gore od toga: zamiljao sam kako prilazim recepciji nosei je na ramenu. Ako naletim na savesnog recepcionera, poee da me ispituje oprostite, potovani gospodine, ta radite sa enom koja je u nesvesti? Setio sam se onog studenta sa vokmenom koji je buljio u nas pratei nas pogledom! Dah mi je bio sve ledeniji. Napolju nikako nismo mogli da provedemo no. Svetlo u stariinom stanu na gornjem spratu je i dalje gorelo. Kretao sam se uza sam zid. Ispred ulaza sam izvukao pitolj iz depa, pripremio ga za pucanj i milimetar po milimetar, to tie, otvorio vrata. Nisam upalio svetlo. Opipavajui nogama kroz potpuni mrak odneo sam Hanu do vrha. Svuda tiina. Oslukivao sam u tami. Razmiljao ta da uinim. Pre ili kasnije u, nema sumnje, morati da uem. Priljubivi levi bok uza zid, polako sam se dounjao do prekidaa. Hanin kaput se prigueno trljao o maler. Zgrio sam noge u kolenima i upalio svetlo. Kada me je prola zaslepljenost, video sam da je hodnik prazan. Proao sam kroz njega i pogledao sa strane u donji ugao Haninih vrata. Konia nije bilo. Ne samo da vie nije bio zataknut za vrata, ve je nestao. Sigurno je neko uao. Je li jo uvek unutra? eka? Koliko ih ima? Moda su se odluili za drastinije metode i minirali vrata? Sklonio sam se ka stepenitu. Moda je kua opkoljena? Jesu li nas pustili unutra, a napolje vie neemo izai? Jesam li opet zajebao stvar? Hana je zastenjala. Zazvualo je veoma glasno u tiini hodnika. Nije bilo nikakve reakcije. Niko nije izjurio kroz ulazna vrata, i vrata njenog stana su i dalje bila zatvorena. Automat je ugasio svetlo. Koliko dugo mogu da izdrim nasred hodnika sa Hanom na ramenima? Ako treba, do jutra. Ali, ubice nee izdrati. Pre ili kasnije e ui, verovatno istovremeno sa svih strana. Nemam gde da se sakrijem. Povrh svega, Hanu nisam mogao da nosim na drugi nain osim prebaenu preko ramena, to znai da me je titila svojim telom; mene, telohranitelja.

to pre smo morali napolje iz hodnika, iz zamke. Bio sam besan na sebe. Kakav sam idiot! Zar zaista ne mogu nita da unapred isplaniram i ne povinujem se eljama pijane ene? Da pozovem inspektora Kurta, moda je ve postao otac? Setio sam se mrlja krvi i tela u Haninom kupatilu i shvatio da policija nije reenje. Mada... Policijske sirene bi mi dobro dole. Bila mi je potrebna buka, zbrka, guva. Iz depa kaputa sam izvukao telefon, ali sam ga, nakon kraeg oklevanja, vratio unutra. Pozvao bih i polako bi se doklatila dvojica. To nije to. Potrebno mi je mnogo ljudi, mnogo svetla, poziva, da bi dolo mnogo policajaca. U mraku sam nainio tri koraka do stana vlasnika be-em-vea. Hteo sam da naem zvonce, onda odustao i udario o vrata drkom pitolja. Odmah sam ga vratio u dep. Jo pre nego to sam stigao da izvuem ruku, komija je otvorio. Oigledno je vrebao u mraku iza vrata. Nad glavom mu je treperela ekonomina sijalica u ijoj svetlosti smo jedva uspevali da razaznamo jedan drugoga. Dosta je bilo! Zato neki ljudi ne mogu da ive civilizovano?" poeo je odluno. Moda zbog metalne palice - metar dugakog ostatka cevi - koju je drao u desnoj ruci. Pokazao sam mu legitimaciju: Pozovite policiju! Odmah!" Imate nalog?" nije poputao ni za milimetar. Jesam li neto zauo za svojim leima? Ili mi se to samo uinilo? Pogledao sam tog oveka koji je hvatao zalet za dug govor. Njime bi mi otetio sluh, a na kraju ionako ne bi pozvao policiju. Jednim pokretom sam unuo legitimaciju natrag u dep, posegnuo za palicom i istrgao mu je iz ruke. Nije imao vremena ni da se uplai. Kada sam visoko podigao cev, preneraeno se smrznuo usred pretpropovednikog udaha. Morao sam da opet spustim elik, da ga njime odgurnem u stranu, uza zid, a onda da podignem palicu i zafrljaim je u stan. Obojica smo pogledali za njom. Letela je preko predsoblja, a onda kroz sobu, tresnula o prozor i povukla sa sobom u no i sputenu zavesu. Tkanina je ublaila snagu, skrenula pravac udarca i usmerila cev ka zemlji. Nestala je pred oima, trenutak kasnije udarila o metal, a onda o neto to se raspalo na hiljadu sitnih komadia. Automobilsko staklo. Komija je shvatio jo pre nego to je izdahnuo vazduh. Urliknuo je i jurnuo ka meni. Pruio sam desnicu da se zatitim, ali je on samo zalupio vrata i zakljuao ih. uo sam kako telefonira i dere se u slualicu. Ljubaznost uvek upali. U mraku sam krenuo ka stepenitu, opipao ogradu i spustio Hanu na pod. Neprestano sam se okretao u pravcu glavnog ulaza i stana. Komija se jo uvek drao. Nakon nekoliko minuta uinilo mi se da buka jenjava, i zato sam dvaput opalio iz pitolja. Jednom du hodnika, drugi put nadole, niz stepenice. Pisak i pucanj su

podstakli komiju na novo dranje. Ako ikoga ima napolju, pomislie da je sukob poeo pa e dotrati. Sada, dok ga ekam, a ne onda kada bi mogao da me iznenadi. Nije bilo nikoga. Kada je prestalo da mi odjekuje u uima, zauo sam policijske sirene. Vreme je. Hanu ipak nisam poneo na leima. Zgrabio sam je oko struka i vukao je po stepenicama nadole. Zaplela se u peeve kaputa i skoro pala. Spustio sam je, svukao kaput i premestio telefon u levi dep sakoa desni je bio zauzet jer je u njemu bio pitolj. Morau da trim i brzo reagujem, a kaput bi me previe sputavao u tome. Zastao sam u hodniku zgrade i ekao. Gledao sam u vrata i razmiljao hou li biti dovoljno brz? Kako se ono otvaraju? Moram da ih povuem ka sebi, a onda da potrim. Desno su nanizane kue, sve do crkve, daleko. Levo je raskrsnica, odmah iza nje kante za ubre i uske uliice u blizini. Uinilo mi se da je raskrsnica previe prazna, iroka i otvorena, tako da na njoj nismo bili bezbedni, a blizu crkve je ipak mranije. Kroz staklo sam mogao da vidim tamni obris be-em-veovog prtljanika. Sirene su bile ve sasvim blizu. Otvorio sam vrata i potrao. Udarili smo o be-em-ve, ja ramenom a Hana glavom. Zajeala je. Gurnuo sam je ka zadnjem toku, izvukao pitolj i gledao naokolo. Niko nije pucao. Jesam li bezrazlono paniio? Na prozoru se u slaboj svetlosti pojavio komija i nagnuo se kroz okvir. Nije me odmah ugledao, ali kada me je spazio, poeo je da se dere: Ovde je! U pomo! Uhvatite ga! Moj auto je sam! Potrebna mu je pomo! Iznad njega se otvorio prozor i starica je promolila glavu uvijenu u pleteni ogrta. Mac... mac... Maco! MACO! vikala je tankim, drhtavim glasom. U ulici su se upalila svetla. Ne dovoljno brzo. Hteo sam da opalim u vazduh, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio i gaao u prednju gumu. PffflfF, izgovorila je, a vlasnik je jo vie zapitao, kao da sam mu razneo muda. Hana je poela da jei sve glasnije. Pogledao sam je. Otvarala je oi, htela je neto da kae. Komija se pribrao i prikupivi novu snagu se drao upirui u nas prstom: Ovde su! Kriminalci! Gangsteri! U pomo! Podigao sam se u visinu stakla. Iza ograde nije bilo nikoga. Kada je proao auto, njegovi farovi su u pravilnim pravougaonim mrljama probijali razmak meu daskama. Iza crkve, iz pravca raskrsnice su zasvetlucala plaviasta svetla policijskog automobila. Tako je vlast odredila pravac bekstva. Nekoliko radoznalih tipova je stajalo pred kunim vratima pokuavajui da nadglasaju jedni druge. Krenite napred, tako, napravite ivi zid. Vratio sam pitolj u dep, zgrabio Hanu, prebacio je preko ramena i spremio

se da ustanem i potrim. Ooooooo", jauknula je. Najpre sam pomislio da ju je zaboleo udarac trbuha o moje rame, ali je zastenjala: Povraa... POVRAA MI SE! Zgrabio sam je za kosu i podigao joj glavu. Policija je ve bila sasvim blizu. Hana je najpre povratila tanak mlaz neega to je valjda bila tekila. Davila se. A onda jo jedan. Jebi ga, trajae itavu venost. Nisam imao vremena za finese. Ustao sam, snano joj pesnicom pritisnuo trbuh i u velikom luku je kroz razbijeno zadnje staklo automobila ispljunula u njega itavu svoju veeru. Usput sam pogledao njegovu unutranjost. Preko dela cevi, skrivene iza menjaa, i po zadnjim seditima, prosula su se zrna kukuruza, rastopljena u alkoholu i umaku. Krajikom oka sam uspeo da uhvatim autobus koji se pojavio na ulici iza raskrsnice. Ve sam trao. Sirene su zavijale, komija je urlao. Retka svetla su ostala pogaena. Pokuao sam da se to vie sagnem, a da istovremeno telom zatitim Hanu. Na ulici sam se upleo u njene noge i sruio se na tlo. V oza autobusa je ugledao dva tela kako se valjaju po zaleenom putu pa je svom snagom pritisnuo na konicu. Zauo sam kripanje i podigao glavu. Pokupio sam se. Ugledao sam autobus koji je jurio ka nama. Potrao sam kao neki divljak, a veinu snage sam potroio na rasprivanje peska kojim je bio posut led i na klizanje u mestu. Neto je zazvidalo, neto je palo. Autobus je ve bio sasvim blizu, ofer je okretao volan, vozilo se zaustavljalo i polako ispravljalo. Tresnulo je o semafor. Staklo se rasulo po tlu. Pogledao sam iza sebe i ugledao svoj telefon. Kotrljao se nasred raskrsnice. Potrao sam nosei Hanu pod pazuhom u uzak prelaz izmeu autobusa koji se zaleteo i zida, a onda iza kanti za ubre do prve ulice levo. Opet levo, opet desno, levo, desno. Previe vremena. Tamni kutci, na koje sam toliko bio navikao. Isti, u svim ulicama, verovatno i u svim gradovima. U njima skriveni otpaci, vonj ustajalosti, zadnja vrata restorana, kafia. 1.41 Nismo bili toliko daleko od Haninog stana, a ipak sam se oseao bezbedno. Nad nama se raspadala stara zgrada, nekada davno podignuta za socijalne stanove. Hanu sam sakrio meu kartone pune smrdljivih otpadaka, i pridruio joj se. Barem je manje bilo hladno. Ako bude potrebno, tu, unutra moemo da saekamo jutro. Zvidanje koje sam zauo prelazei raskrsnicu, nikako nisam mogao da izbacim iz glave. Pokuao sam da ralanim zvuke i na kraju ostao potpuno zbunjen bilo je previe moguih izvora. Osetio sam kako mi se polako hladi znoj na leima. Najpre su se zaustavile kapi koje su kliznule meu moje guzove, a onda je poelo da mi bude hladno. Posmatrao sam Hanu, koliko sam uopte mogao da je vidim pod svetlou udaljene uline svetiljke. Smrdela je slino kao i cela okolina. Izgubila je levu cipelu i

pocepala najlonke. Zavio sam joj noge u baene novine. 2.32 Pred nama je stajao maak i gledao nas. Mjauknuo je dugo i razvueno. Nije hteo da se skloni. Polako sam izvukao ruku iz skrovita i pruio je. ekao. Maak je jo malo vrteo svoju sirenu, a onda se pribliio. Zamahnuo sam rukom, ali je bio previe brz. Malo sam se ipak razvedrio. 2.41 Teio sam se milju na jutro, na sastanak u kafani. Nisam znao koliko je sati. Jo uvek nije svitalo. A to zimi ne znai ba mnogo. Setio sam se Haninog sata i poeo da ga traim pipanjem. Najpre sam naleteo na prste, ledene, a onda krenuo vie. Pogrena ruka... Naao sam drugu, takoe hladnu. U tom trenutku me je minula volja za traenjem sata. Uplaio sam se da je Hana mrtva. Pokuao sam da joj opipam vrat, da osetim puls. Da se uverim da jo uvek die. Na kraju mi se uinilo da je jo uvek iva, ali, nisam bio potpuno siguran. Rizikovao sam i podigao je iz skrovita. Trgao se pogledavi njene oi koje su bile iroko otvorene i potpuno bele. Bez zenica. Zaista je disala i nije bila toliko hladna. Setio sam se tekile. Popila je celu flau. Koliko stane u nju? Sedam deci? Litar? Je li dovoljno za trovanje alkoholom, s obzirom na Haninu teinu, ili nije? Nisam smeo da je odvedem kod doktora. Osvetljena predvorja bolnica, ekaonice, sobe. Bila bi isuvie laka meta. Povraala je, dobro, ali koliko meksike radosti je jo plivalo po njenoj krvi? Gurnuo sam joj prst u usta i priljubio joj lea vrsto uz sebe. Nita nije izalo napolje, osim sluzi. Nekoliko puta je slabano zastenjala. Pogledao sam niz ulicu. Moraemo da se pomerimo, pravimo preveliku buku. Uprtio sam Hanu na lea i krenuo. Trudio sam se da se to vie drim mraka. Tu i tamo su se u mene zagledale ute oi make ili pacova, nije me bilo briga. 3.02 Sve vie me je opsedala pomisao da Hana umire zbog trovanja alkoholom. Pokuao sam da se prisetim svega to sam ikada itao o tome, ali, ipak nisam mogao da se setim niega upotrebljivog. Tipino. Odjednom mi je pala na pamet misao za koju mi se uinilo da je ona prava. Moda nije bila, ali je bila jedina, i zbog toga sam je odmah video kao spasonosnu: mora da hoda. Mora da se kree, da sagori alkohol. Na kraju krajeva, kretanje joj nee koditi i zbog hladnoe. 3.08 Zgrabio sam je za desnu ruku i prebacio je preko ramena. Obuhvatio sam je oko pojasa i poeli smo da koraamo. Hanine noge su se mrtvo vukle po tlu, na jednoj je jo uvek bila cipela. utnuo

sam je i prsti na njenim nogama su se onda ravnomerno vukli po asfaltu. Hodaj! Hodaj!" neprestano sam joj aputao na uho, i nakon svake rei pogledao u oba pravca i pokuavao da se to vie sklonim u senku. Ulica ionako nije bila dovoljno osvetljena. Gorelo je samo udno plaviasto svetlo iznad usamljenih metalnih vrata, izukrtanih elinim polugama. Sa strane je stajala itava hrpa sanduka sa praznim flaama. Sa leve i sa desne strane sve je bilo pusto i nigde nije bilo prozora. Samo dugaak ciglani zid koji me je ispunio neprijatnou. Tu smo isuvie laka meta. Na nekoliko minuta sam pustio vebe iz hodanja i potrao preko istine. Sledea ulica je bila bezbednija, sa velikim gomilama smea i otpadaka iza kojih smo mogli da se sakrijemo. Strana mog tela uz koju je bila priljubljena Hana bila je oblivena znojem, drugu mi je nagrizao mraz. Dva oseaja su se srela na sredini, poput talasa, i tukla jedan o drugoga, lomila se i savijala, sve dok vie nisam mogao da prestanem da drhtim. 3.31 Uinilo mi se da sam u njenim pokretima naslutio neto volje. Trenutak kasnije nisam vie znao da li je u pitanju prazna nada. Duga suknja joj se uplitala oko nogu i sakrivala mi ih od pogleda. Podigao sam je i video da joj je asfalt potpuno poderao najlonke. Izgledalo je kao da ih je sama odsekla u glenju - kroz iskrzani rub virile su gole noge. Nisu me zabrinjavala modna pitanja, ve modra boja njenih prstiju. Koliko ve dugo hoda bosa? Spustio sam je na prvo primereno ubrite. Masirao sam joj stopala i duvao u njih, postao svestan koliko buke proizvodim, a povrh svega, Hana je opet bila nepomina i preputena trovanju. Obuzelo me je oajanje. ta da uinim? Smem li da je odvedem u svoj stan? Koliko provalnici znaju o meni? eka li me neko tamo? ta ako pozovem taksi i vozimo se tako do jutra? Da! Sjajna pomisao, sve dok se nisam setio da Hana mora da se kree. A da se vozimo barem pola sata? Da se malo ugreje. Hoe li izdrati? Najpre moram za nju pronai negde toplu obuu. 3.43 Opet sam je nosio prebaenu preko ramena. Trao sam ulicama, pribliio se onim veim, osvetljenijim samo toliko da bih bacio pogled i video ima li gde kakva prodavnica sa cipelama. 3.46 Nije bilo nijedne. 3.52 Jo uvek nita. Nisam smeo da skrenem ka centru grada, jer tamo su ulice jo ire i osvetljenije, tako da sam morao da se drim prigradskog pojasa izmeu autoputa i

reke. Naao sam je. Prva, a odmah je odgovarala. Iz sporedne ulice sam mogao da je vidim na onoj strani, bila je udaljena ne vie od pet metara. Hanu sam spustio iza dva kontejnera, posuo je sadrinom treeg i tako je istovremeno i pokrio i sakrio. Pomerio sam se do ruba senke i pogledao naokolo. Pokuao sam da izaberem odgovarajue cipele za Hanu. Shvatio sam da, ak i da imam vremena na pretek, ne znam koji broj nosi. Trebalo mi je neto najtoplije. Tano tu re sam ugledao na papiriu zataknutom u ogromne papue u obliku dva tigra. Prednji deo njuka i oi, sa strane oklembeene ui, svuda duge, prugaste dlake. Nikoga nije bilo na vidiku. Vratio sam se do Hane, uzeo praznu kantu, pritisnuo je uz grudi, jo jednom proverio stanje, a onda, zaletevi se, otrao do izloga, svom snagom udario o njega, pustio kantu da se otkotrlja u unutranjost, zgrabio tigraste papue i trao, a alarm za mnom. Iskopao sam Hanu iz ubreta i pobegao sa njom. 4.08 Papue su joj bile velike. Prazninu sam ispunio starim novinama. Ponovo smo poeli da uimo da hodamo. 4.34 Stoj! povikao je za mnom neki muki glas. Kako ga nisam ranije primetio? Kako? Vilice su mi trznule. Pitolj? Polako sam sputao ruku ispred sebe, skoro dodirnuo dep. ta to radite? Okrenuo sam se. Iza mene je stajao sitan, osueni, elavi starac, nad uima su mu ispod kapice trale potpuno bele dlake. Na povocu je vodio sitnog psa, obuenog u vunenu benkicu. Uperio je u mene desni kaiprst a ne pitolj, i zato sam polako spustio ruku. Je li mogue da je jutro blizu i da su na ulice izmileli prvi ljubitelji pasa? Kada uopte izlaze napolje? Nita nisam znao o njima i do tog trenutka me nikada nije ni zanimalo. Pozvau policiju, samo da znate!" mahnuo je prstom. Hanina glava je bila naslonjena na moje levo rame. Tipa pred sobom bih mogao da polomim samo desnicom, nema problema, a usput bih zgazio i psa, koji je stajao pored noge svog vlasnika i dvaput sitno, cvilee zakevtao. Imam dugme za poziv u sluaju nude, srani sam bolesnik", objasnio je i spustio ruku na neko crveno dugme zakaeno za kragnu kaputa. Naao sam se u poloaju iz kojeg nisam mogao da se spasem silom. eta je postajao nestrpljiv, znao sam da nemam vie mnogo vremena. U nekoliko sekundi sam morao da se setim izgovora koji bi sve objasnio i smirio ga. Sinulo mi je i rekao sam bez razmiljanja: Nastupate u skrivenoj kameri." Pokazao sam ka prozorima u pozadini.

A, lupio se po elu i poeo da se piskutavo smeje, dobro ste me preli, estitam!" Nema na emu, molim." A kada e biti na programu? Ove nedelje?" Da, gledajte se, rekao sam, a sada moramo da nastavimo sa snimanjem." Klimnuo je sa razumevanjem. Brzo sam odvukao Hanu i skrenuo u prvi odsek. Na brzinu sam bacio pogled unazad. Tip je i dalje stajao nasred prazne ulice, smekao se, osvrtao se naokolo i slobodnom rukom zalizivao kosu. 4.47 Hana se vraala u ivot. Jo uvek nije bila sposobna da naini ceo korak i bila je nesvesna, ali nesnosna mlohavost je polako nestajala. Hodaj! Hodaj!" 5.07 Oblivao me je znoj. Koliko dugo ve nosim Hanu? Promenio sam ruku, ali ipak mi je znoj skliznuo do dlana. Poela je da mi klizi iz ruku, morao sam da se zaustavim i odmorim. Moda ve mogu da pozovem taksi i da krenemo u vonju? Opipao sam prazan dep sakoa, iako sam se dobro seao kada sam izgubio telefon. Krenuli smo ka raskrsnici sa irom ulicom. Tigraste patike su se tiho vukle po asfaltu. 5.21 Posmatrao sam trg sa fontanom na sredini; veliku okruglu posudu u kojoj su na postamentu stajali kipovi podignutih ruku. Iza trga sam ugledao betonski zid ograde, a iza njega drvee koje je raslo na obronku iznad reke. Na desnoj strani su se granitne kocke asfalta zavravale mermernim obrubom, koji je odvajao trg od nekakvog poluostrva posaenog smrekama. Skoro dodirujui krajeve njihovih najniih grana stajala je telefonska govornica, u najtamnijem delu celog prostora. Bolje mesto ne bih mogao da zamislim. Spustio sam Hanu na tlo, jer u blizini nije bilo nikakvog kontejnera. Jo jednom sam razmislio. Broj taksi slube sam ve znao napamet, pripremio sam novie stavivi ih u levu ruku, a u desnoj stegao pitolj. Jen, dva, tri. Pognuvi se otrao sam do govornice, neprestano se osvrui oko sebe nikoga na vidiku. Otvorio sam vrata i uskoio unutra. U trenutku sam postao svestan koliko sam glup. Kada sam otvorio vrata, upalilo se svetlo na plafonu govornice i naao sam se usred osvetljenog stuba. Samo to je levi on moje cipele dodirnuo tlo, a ve sam izjurio napolje. Zazvidalo je i staklo koje se sa obe strane razbilo. Skoio sam meu smreke. Pucanj nisam uo, dakle, pucaju sa priguivaem. To zvidanje na raskrsnici ispred Hanine kue, dakle, nije mi se samo uinilo. Jedan pucanj jedan ubica?

Trg je bio pust i nigde se nita nije pomeralo. Vrata govornice su se polako zatvorila, svetlo se ugasilo. Tiina. Prozori velike zgrade na suprotnoj strani su bili zatvoreni i iza njih je bio mrak. U uliici u kojoj sam ostavio Hanu nisam uspevao nita da razaznam. Pogledao sam po krovovima, ak i iza stubova saobraajnih znakova i ulinih svetiljki kraj ulice koja je vodila do trga i iza fontane skretala nekuda u daljinu. ekao sam i vrebao. Gde je? Gde su? Misli, rekao sam sebi, zamisli. Na govornici je i na levoj i na desnoj strani razbijeno staklo. Sa leve strane je smreka, a iza nje umica. Dakle, pucao je sa leve strane. Sa ulice? Iz pravca fontane? Otpuzao sam jo dublje pod smreku i provirio ka govornici gde sam mogao da vidim fontanu u celini. Izduene figure od tamnog kamena, na njima je svetlucao led. Je li se izmeu njih neto pomerilo? Vrebao sam i ekao. Ispred trga je utom svetlou treperio semafor i obasjavao kamene figure. Jesam li meu njima ugledao neto svetlo ili je opet bio u pitanju odsjaj leda? Hana je nadao sam se jo uvek spavala s one strane ulice, na sigurnom, ali nisam mogao da budem sasvim siguran u to. Morao sam da se vratim do nje. Dok sam se ja izleavao, mogli su ve sto puta da joj prereu vrat; moe da se probudi i da sva komatozna zakorai na svetlost. Setio sam se njenih jutarnjih dolazaka u sobu. ista meta. Paljivo sam razgledao svaku figuru na fontani. Bile su poredane u krug, i ruke i noge su im se preplitale i tonule u senku. Na sredini bi na mestu ugaenih mlazeva vode mogla da se krije cela grupa, a ne samo jedan ubica. Odluio sam. Otrau do Hane. Pognuto, ispod smreka, dounjao sam se do trga, polako preao jo metar razdaljine, sve dok mi govornica nije sakrila pogled na fontanu. Potom sam dvaput opalio iz pitolja u pravcu kipova i potrao. Jesam li krajikom oka ulovio neko kretanje meu senkama? Je li neko legao na tlo? Skoio sam ka Hani, zgrabio je, prebacio preko ramena i potrao ulicom. 5.43 Bio sam iscrpljen. Ovog puta sam morao da se odmaram ve nakon nekoliko skretanja unutar lavirinta. Udaljavao sam se od centra. Sada su umesto zgrada bile dugake, ciglane barake, sve vie prozora je bilo prekriveno pauinom i sve manje je bilo onih koji nisu napukli. Nije mi se dopalo sve to. Manje stanovnika je podrazumevalo manje ubreta, manje skrovita, vie dugih, ravnih povrina koje sam morao da preem. Zbog tereta i umora nisam vie bio tako brz. S vremena na vreme bih se sapleo, zaroptao, opet se pribrao, potrao. Podigao sam Haninu ruku i pogledao na sat. Jo dobra tri sata. Daleko iza sebe uo sam policijske sirene. Moram da se sklonim. 5.57 Zaustavljao sam se na svakom oku i paljivo provirio. Dugaak, uzak prolaz izmeu dva betonska zida. Nikakvog udubljenja, prozora, nikakvog sklonita.

Smem li da protrim kroz njega? Da dva minuta budem bespomona meta, pokriven Hanom, koju bi prvu pogodio metak? Da pikim", rekla je. ta? panino sam proaputao. Pi...kim ponovila je. unuo sam i spustio je ispred sebe, priljubio leima uz svoje grudi. Zadigao sam joj suknju, spustio najlonke, hteo jo i gaice, i shvatio da ne ide. Malo sam opipavao, osetio dupli sloj pamuka. Preko gaa je imala na sebi jo neto. Opipao sam gore, nije se nasluivao kraj. Pogledao sam sa strane i nisam nita video. Opet sam pipao. Nekakvi driheri u meunoju. Trudio sam se da ih otkopam, ali bezuspeno. Da piiiii... kim, opet je zacvilela, ovog puta tonom koji je govorio da je zaista hitno. Povukao sam i iupao drihere. Spustio gae do kolena i podigao joj noge. Zaumelo je. Osetio sam vlagu na levoj nozi. Pomerio sam je u stranu, skoro izgubio ravnoteu. Kada se um mokrae vie nije uo, instinktivno sam je, bez razmiljanja, protresao, prislonio je uza zid i obukao. Pogledao naokolo. Sve je bilo tiho. 6.02 Ne mogu da do u beskraj uim na tom mestu. Setio sam se smreka iza govornice. U poredenju sa golim zidovima izgledale su kao idealno reenje. Da odvuem Hanu do reke? Sredinji deo betonske ograde istovremeno je bio i rub renog toka, gde se nasip, obrastao drveem, polako sputao ka dubokom betonskom koritu po kojem je tekla voda. Pokuao sam da se setim koliko gusto je posaeno drvee i koliko irok je reni nasip. Kad god sam prelazio preko mostova, zbog svog straha od vode nisam smeo da gledam okolo, nego sam radije gledao ispred sebe, u tlo, i hitao napred. 6.14 uao sam u senci i traio najbolji prelaz preko ulice. Sa one strane reke zid nije bio visok. Zajedno sa Hanom mogao bih da ga preskoim jednim jedinim potezom. I da, reka nije proticala odmah iza njega, jer sam video i debla drvea, a ne samo njihove kronje. Prvih nekoliko je bilo potpuno golo, a izmeu su rasle nekakve smreke sa dugim, srebrnim granama i gusto se zbijale jedna uz drugu. Na desnoj strani, daleko dole, ugledao sam veliki oblak pare, koji je kuljao na ulicu dopirui do zida na suprotnoj strani. Fabrika? 6.18 Jo pre nego to sam uspeo da proitam natpis, nos mi je enjivo saoptio gde smo se zaustavili. Pekara. Oseao se nepodnoljivo jak miris hleba. Iako do tog trenutka nisam ni pomislio na hranu, ve nakon prvog udaha nisam mogao da mislim ni na ta drugo. Hana je zajeala. Pogledao sam je sa strahom. Mnogo vie bi mi odgovaralo da je ostala bez svesti, u snu, ukratko, tiha.

Stigao je kamion. Imao je po sebi nacrtane kroasane i oljicu kafe iz koje se naglaeno puilo. Veliki ventil za vazduh je i dalje itao isputajui paru sa nae leve strane. Kamion je krenuo u rikverc, parkirao se kraj samih vrata i blokirao ulicu. Poto nije bilo nikakvog saobraaja, mogli su to da priute sebi. ofer je ukljuio poziciona svetla i otiao u pekaru. Uzeo sam Hanu u naruje i ve sam trao uz kamion probijajui se kroz oblak. Uinilo mi se da sam zauo zviduk i pucanj. Nisam se zaustavljao. U dugom skoku sam preskoio ogradu, udario se o bedra, pao kroz granje koje nas je odmah pokrilo. Puzao sam to dalje i vukao Hanu za sobom. uo sam glasove sa ulice, verovatno ofera i pekara: Ej, ta je to bilo? Neto je puklo na kamionu?" Ma, hladno je pa sve puca, ajd, ajmo da utovarujemo." Smirio sam se i uurio. Ubica mora da je blizu, na ulici. Smestio sam Hanu pod najguu smreku u blizini, pripremio pitolj i ekao. 6.32 ^ Kamion je krenuo, a onda je usledilo nekoliko minuta tiine presecane topotanjem poklopca nad vazdunim ventilom. Onda je krenuo i drugi kamion. Ne, ak dva istovremeno. Huanje, koje nikada ne prestaje, naputalo je svoju najniu taku i polako postajalo sve jae. Grad se budio. Pri dnevnom svetlu ubica e nas lake nai, ali e, zbog mogunosti da ga primeti neko od prolaznika, tee moi da puca. Nisam vie sumnjao u to da je sam. Po prvi put sam pokuao da se uivim u razmiljanje drugog oveka. A onda sam rekao sebi: ma, do avola, ta ja znam o tome. Ipak sam mislio svojom glavom, samo to sam svaku misao poeo sa kada bih ja bio... - ne bih znao u kom pravcu se begunci kreu iznad reke. Morao bi da preskoi ogradu i da nas potrai. A mi bismo morali da pobegnemo to dalje. Zgrabio sam Hanu za kragnu kaputa i poeo da je to je mogue tie vuem natrag ka centru. Smreke su bile odlino skrovite, ali uskoro ih vie nije bilo. Poinjao je pojas ogolelog drvea, meu koje se nisam usuivao da krenem. Verovatno sa zida zaista nije mogue razgovetno videti reni nasip, ali odatle... Nisam smeo da rizikujem. Krenuo sam natrag, u drugom pravcu. Zaustavljao sam se nakon svakog koraka i oslukivao. Nekoliko puta sam morao da preskoim odvodne jarke, koji su se sputali nadole i bili puni leda. Na svu sreu, grane smreka su se skoro spajale i skrivale nas. Opet sam oslukivao. Nikakvog pucketanja granja, utanja iglica. Jo jedan korak. Opet oslukivanje. Je li ve tu, medu stablima? Ovog puta smreke nije smenilo listopadno drvee, ve praznina. Vie od sto metara su skoro sasvim gole padine, pretvorene u sneni odron, sa ianom ogradom na vrhu. Oigledno su ovde kamionom dovozili sneg i istovarivali ga u reku. Ostaci snega su svetlucali ledenim sjajem, tako da sam, uprkos prljavtini koja se spustila na povrinu, mogao da razaznam svaki kamen. Predaleko, previe vidljivo.

Bili smo zarobljeni u najuem delu umice. Ubica moe mirno da ga pretrauje sve do jutra. Preskoie ogradu im pregleda teren na obe strane ume. Moda je ve tu? Grad je postajao sve buniji; uskoro vie neu moi da razaznam pritajene korake. 6.41 Odvukao sam Hanu na sredinu umice, smestio je pod nisku smreku i posuo je svim iglicama i trulim liem koje sam mogao da iskopam sa smrznutog tla. Sa ulice su ve dopirali glasovi prolaznika. Polako sam se uspuzao gore, neprestano vrebajui sa repetiranim pitoljem. Kada sam iznenada ugledao figuru koja je stajala na manje od deset metara iznad mene, prizor je bio tako neverovatan da sam morao dvaput da trepnem, pre nego to sam poverovao svojim oima. ovek je stajao na mojoj strani ograde i eao se po grudima udni pokreti, slini sviranju na nevidljivoj gitari. Najpre sam se setio kipa; glupava pomisao: kao da se sa fontane na trgu otkinuo deo granitnog kipa i pratio me. Na sebi je imao sasvim usku, crnu odeu a lice mu je bilo zaslepljujue belo, poput posmrtne maske. U desnoj ruci je drao pitolj, a levom je poeo da se trlja po bedru. Shvatio sam. Mora da oisti odeu koju je uprljao prilikom prelaska preko betonske ograde. Dok sam je sam preskakao, otkinuo mi se donji deo desne nogavice i povukao za sobom i iroko pare koe, pa ta! A ubica skida tragove praine! A onda: jesam li idiot? Kakva meta! Uperio sam pitolj. Grane su se njihale preda mnom i skrivale mi pogled. Tip se polako uspravio i poeo da se osvre. Neto je uo, naslutio? Pomerio se udesno. U mraku je izgledao plaljivo; samo bela maska koja lebdi kroz no. Krajikom oka sam uspeo da primetim da na desnoj strani ima vie istog prostora. Pomerio sam se, jo uvek nije bilo dobro. Sigurno me je uo, poeo je da se okree na sve strane. A onda je pogledao u mom pravcu i poeo da podie pitolj. Sad! Sad! Bilo mi je potrebno vie prostora, jasniji pogled na metu. Skoio sam udesno, zabio nogu u tlo, a ona se i dalje istezala. Miii u meunoju su me zaboleli, pao sam i poeo da klizim. Stao sam na jedan od smrznutih odvodnih kanala. Ve sam jurio po ledenom toboganu. Pokuao da zarijem prste u bilo ta, izgubio pitolj, hteo da pokuam da se zaustavim i pomou zuba. Leteo sam kroz vazduh. Pomislio sam na ledenu, gustu i tamnu vodu koja me eka. To je kraj. Video sam jo samo Maestrovo lice, na kojem je razoaranje polako brisalo svaku nenost. 6.51 Bio sam u Haninom stanu i po glavi su mi ponovo pucale eksplozivne kuglice

i udarale mi o lobanju? Ovog puta sijalice su bile mnogo dalje, visoko nada mnom, crvene i treperave, ne na crnoj pozadini, ve tamnosivoj, obrubljene ukastim sjajem. Oseao sam hladnou, mada mi nije bilo ba hladno. Najradije bih i dalje leao i posmatrao to treperenje nad sobom. Poziciona svetla aviona. O, oblaci su se rasprili. Bie sunano. Promrdao sam prste na pruenim rukama. Neto tvrdo. Podigao sam teku glavu. Leao sam nasred reke i gledao rubove korita nad sobom, kao i svetlost grada koja se prelivala preko kronji drvea. Setio sam se. Hana - u umi, sama. Led, reka je zamrznuta. Naravno. Imam jo anse. Koliko dugo sam bio bez svesti? Je li uspeo da je pronae i ubije? Ili jo uvek lei nepomina i tiha u skrovitu? 6.52 Jedva sam ustao. Najpre sam se vie kotrljao nego hodao, potom epao, da bih se na kraju prepustio grozniavom kretanju. Tu, dole, nije se mnogo toga videlo. Nije bilo potrebe da traim pitolj. Plaio sam se pukotina u ledu koje bi mogle da me progutaju, a istovremeno mi se urilo da izaem napolje. Konano sam opipao eline merdevine i poeo da se penjem. Metal je bio tako leden, da mi se koa dlanova lepila za njega a neto nje je i ostalo na njemu. 6.53 Provirio sam preko ruba. umica je bila tiha i nepomina. Uzverao sam se to je mogue tie i uurio se ispod prve smreke na koju sam naiao. Stisnuo sam pesnice. Moram da mu priem dovoljno blizu da bih mogao da ga rastrgnem golim rukama. Pokuao sam da barem priblino odredim pod kojom smrekom sam ostavio Hanu. Neprestano vrebajui, oprezno sam joj se pribliavao. Na ulici je neko poeo divlje da trubi, a onda se odvezao dalje uz cviljenje guma. Ta smreka ili sledea? Nisam bio siguran. Ugledao sam meu granjem neto belo i pretrnuo. Ubica se polako kretao i, kao i ja, vrebao i oslukivao. Krenuo je u pravcu gde se nalazila Hana. Nakon nekoliko koraka vie nee moi da je ne primeti, bilo da lei pod levom ili desnom smrekom. Kreui se natrake polako sam se sputao nazad. Zabio sam se u masu igliastog granja i ogolelog grmlja. Stegao sam grlo i zastenjao: Oooooo! Napeto sam zurio ispred sebe. Primetio je pomeranje. Naseo je i promenio pravac. Znao sam koliko malo anse imam da ga zgrabim pre nego to bude pucao. ekao sam. Pribliavao se nepodnoljivo polako. Ionako je video kako sam pao preko ruba u dubinu ega se onda plai? Jedva sam se suzdravao. Svi miii su mi se

trzali, elei da se pokrenu. Pruio je ruku i ispalio metak. Flop. Kugla je zazvidala kroz granje, koji metar dalje od mene. Pomerio je ruku malo vie ka meni i opet ju je pruio u nameri da puca. Pucketanje granja, jo blie. Moram da se sklonim ali onda e primetiti kretanje. Pripremao se za sledei pucanj. Naravno", jasno i razgovetno se zauo Hanin glas iza njegovih lea i dodao: Banane treba podrezati." Ubica se okrenuo i pucao. Flop, udarac o stablo, tiina. Hana nije vie progovarala. Neka ne doda jo i svoje iskustvo sa rupicama na vrhu kore! uti, molim te! Tip je brzo zakoraio ka Haninom skrovitu. Ve sam skoio. Sruio ga na tlo, spljotio pod sobom. Nisam se prepustio svojim eljustima. Nije bilo potrebe. Osetio sam pod sobom koato i sitno telo. Iznenadivi se, na trenutak se skoro zaustavio, a onda zgrabio nadlanicu sa pitoljem pod sobom i podigao je visoko uvis. Savio je u levu stranu, tako da je ruka pukla u ramenu. Tip je poeo da rastegnuto cvili. Slomio sam mu i drugu ruku, njegov glas mi je iao na ivce, savladao sam ga tako to sam ga kolenom pritisnuo meu lopatice i povukao mu glavu unazad. Puklo je, a onda je uutao. Ustao sam, podigao ga i zafrljaio ga kroz granje ka reci. Tresnuo je na tlo i otkotrljao se dole. Glava i ruke su se klatili, svako na svoju stranu. Stao sam kraj njega i snano ga utnuo. To ga je u trenutku podiglo, pao je na betonsku ivicu, maska se pocepala, telo se strovalilo u dubinu. Pokupio sam ostatak maske i bacio je u tamu. 7.14 Policija!" Brzo sam gurnuo legitimaciju konobaru pod nos i jo bre je vratio u dep, pre nego to je uspeo da proita ta pie na njoj. Gurnuo sam ga u prostoriju, zalupio vrata za sobom i zakljuao ih. Okrenuo sam natpis na njima i tako zvanino zatvorio kafi. Kafi sam primetio tokom jedne od svojih izvidnica preko ograde. Trebalo je samo da preemo ulicu. U unutranjosti, to je bilo najvanije, nisam video nikoga osim prilike u beloj kecelji, koja je istila ubre izbacujui ga kroz otvorena vrata na ulicu. Hanu sam nosio kroz umicu kraj reke i pitao se kada e se pojaviti sledei ubica. U depu sam imao zaplenjen pitolj sa priguivaem, koji mi je ulivao malo vie poverenja skoro toliko koliko i dan koji je polako i lenjo poinjao. Jo manje od dva sata. A pored svega, Hana je dolazila sebi, barem povremeno bi otvorila belo oko i izgovorila kakvu mudrost, najee o anarhistima. U takvom stanju ne mogu da je vodim na sud, moram da je osvestim. Konobar je vie izgledao kao kakav egrt, koat, konjsko mravog lica i upave kose koja mu je trala uvis. Naoari sa debelim staklima su mu neprestano

klizile sa nosa. Nije eleo da troi ruke na popravljanje, pa je zato krotio okvir mrtei nos. Izgledao je kao da neprestano njui neto krajnje odvratno. Kafu! naruio sam mu. Nije se bunio. Ostavio je metlu i otiao do automata za espreso. Moram da ga sastavim, gospodine", rekao je malo hrapavim basom, kakav mu ne bih pripisao. Klimnuo sam i pogledao oko sebe. Smestio sam Hanu na stolicu i gornji deo tela joj spustio na sto. Otvorio sam vrata toaleta i proverio obe kabine, muku i ensku. Vrata sa natpisom Privatno su vodila u hodnik oblepljen belim ploicama i zatrpan starudijom. Zakljuao sam ih i otiao da jo jednom proverim ulazna vrata. Ugasio sam svetlo i pogledao na ulicu. Izlog kafia je bio prepun fudbalskih pehara, sudei po slikama kluba. Ispred njega je bio parkiran veliki plavi kombi, koji ga je skoro u potpunosti zaklonio. Deliem ulice koji sam mogao videti, i tu i tamo je proao auto, a jednom i gradski autobus. Povremeno bi prola i kakva ljudska figura. Redom su bile pognute, titei se od hladnoe, visoko podignutih okovratnika ili umotane u alove. 7.21 Nagurao sam stolice i stolove uza zid i oslobodio sredinu prostora. Zgrabio sam Hanu, otvorio joj usta i sipao unutra kafu. udno je zajeala. Moda nisam saekao dovoljno dugo da se ohladi? Levom rukom sam je obuhvatio oko pojasa, a desnom joj ispravljao glavu koja joj se neprestano klatila. Hodaj! Hodaj!" ponovo sam poeo da ponavljam arobnu re; preko noi sam je izgovorio ve hiljadu puta. V odio sam je u krug po kafiu i pokuao da je nateram da potri. Nekoliko puta skoro da sam pao, jer sam se spotakao o njene papue. Konobar se polako pojavio ispred anka, uhvatio metlu i gledao u nas. Kafu!" ponovo sam naruio. 7.37 Klatei se, plesali smo po prostoru. S vremena na vreme, Hana bi izgubila ravnoteu i krenula da pada unazad. Morao sam da joj postavim ruku pod lea, a onda da joj ublaavam dreme, podmeui joj glavu da se na nju nasloni. Konobaru vie nije bilo potrebno nareivati. Stajao je nagnut nad mainom i blistao. Toliko se zagrejao da je ve bio poeo da kuva zalihe kafe bre nego to je Hana mogla da ih popije. Dvaput je povratila, svaki put najavivi to sa povraaaaaa..." i davljenjem. Uspeo sam da je pravovremeno naslonim na ank, tako da joj glava bude iznad sudopere, koja je bila puna aa jo od prethodnog radnog dana. Konobar je to razbuivanje Hane doivljavao sasvim lino. Povremeno je priutio sebi strunu opasku ili komentar. Recimo: Ova je kratka, a jaka", rekao je i spustio oljicu na pult. Ili: A sada jedna blaga, za predah, da se eludac odmori."

Nisam mu odgovarao. Blago sam oamario Hanu i nekoliko puta je pljusnuo ledenom vodom iz slavine. Posetioci su pokucali na staklo. Uzeo sam pitolj i priljubio Hanu uza zid. Konobar je povikao: Popis! Njegov glas je zraio iskrenim negodovanjem zbog uljeza koji su se usudili da nas ometaju. 7.46 Otvorila je oi, prvi put sluajno i na due vreme. Vrtela je glavu pokuavajui da usredsredi pogled. Pogledao sam na sat iznad anka. Jo uvek imamo vremena. Napila sam se, bilo je prvo to je zakljuila. Opet su joj klecnula kolena, a onda se u gru uspravila, zastala i pogledala me. ta se dogodilo?" Nita", rekao sam. Nita?" upitala me je sumnjiavo. Ba nita?" Nita." Smirivi se opet je zatvorila oi. Seam se veere, a onda - mrak." Napravili smo jo dva kruga i konano je sama popila kafu. ta radimo ovde?" upitala me je. Mora da svedoi." Pogledala je na runi sat. Sputanje glave ju je ponovo izbacilo iz ravnotee, tako da sam jedva uspeo da je uhvatim. Ooooo, pa stvarno. Potpuno sam zaboravila. Tako me boli glava. Sve me boli. Ovako mamurna nikada nisam bila. Oseam se kao da me je neko pretukao." Novi krug. Nova kafa. Mogu i sama, bie sve u redu. Svedoiu, ve mi je mnogo bolje. I broj one registracije mi je na vrhu jezika, setiu ga se ve nekako. Videe, nisi me dabe uvao ovih nedelju dana." Polako i oprezno sam je pustio. Zadrao sam ruke sasvim blizu da bih mogao da je uhvatim ako krene da pada. Zanjihala se, ali je ipak izdrala. U redu sam, rekla je, moe da ima poverenja u mene. Samo mi srce malo tue i drhtim... Vidi ovo! Polako je pomakla desnu nogu, kliznula papuom po tlu. Nije pogledala nadole, skoncentrisala se na taku pred sobom, negde izmeu anka i izloga. Pomerila je i levu nogu. Jo jedan korak. Pa jo jedan. Prila je izlogu, okrenula se i vratila. Vidi?" rekla je. , Konobar se blaeno smekao i tapao dlanovima iz sve snage. 7.55

Hana je pokuala da se sama osposobi za hodanje, pomogavi se naslonima stolica i stolova koji su joj se nali pod nespretnim rukama. Konobar je motrio na svaki njen pokret i izraz na licu mu je padao iz tragedije u olakanje i obratno. Svaki put kada bi se zateturala, stisnuo je zube i zamurio, a nakon svakog dobro izvedenog koraka, napuio usne i uzdahnuo sa olakanjem. Kada bi Hana napravila nekoliko pogrenih koraka zaredom, odmah bi postavio na pult novu oljicu. Kafa. Pogledao sam ka stolu kraj prozora. Na drugom kraju grada Maestro poinje svoj jutarnji obred. Ve je bilo vreme za poziv. Konobaru sam morao dvaput da ponovim ta elim, ali se nikako nije dao omesti u svom poslu - usputnim mahanjem dlana uputio me je na pravo mesto. Viljuka telefona je teko zajeala kada sam podigao slualicu. Odavno nisam video telefon sa brojanikom. Nisam mogao da se setim da li je uvek tako odzvanjao tokom okretanja brojeva. Pustio sam da zvoni do kraja. Ponovio poziv. Opet niko nije podigao slualicu. Sitnim korakom strah je uao u mene. Neto nije u redu? Je li Baba udario? Toni i Aleksandar sigurno nisu odbrana vredna pomena. Moda sam potreban Maestru, dok gubim vreme sa nevanom enom? Jo jednom sam okrenuo broj. Nita. Drao sam slualicu u ruci, telefon se pitavo gunao i nisam znao ta da uinim. Moj zadatak je bila Hana, a ipak... Ako... Slualica je poela da se trese, kao da hoe da mi se istrgne iz ruke. Tresenje se prenelo na moju ruku i obuhvatilo rame. Udario sam se po nadlaktici. Pomoglo je samo na trenutak. Moram da odluim, i to odmah. Odmah. Okrenuo sam broj sa poderane nalepnice koju je jo davno neko zalepio na furnir pored telefonskog kuita. 8.01 Zaspala je odmah nakon to smo seli u taksi. Kroz zadnje staklo sam pogledao konobara. Stajao je na vratima i mahao nam. Zaboravio sam da platim. Mahnuo sam i ja njemu. 8.05 Hteo sam da kaem taksisti da bre vozi, ali sam se suzdrao. Moda me je belo gledao i zbog toga to sam bio jedina stranka kojoj je uspelo da nakon ulaska preskoi uveno uputstvo. V oza je izgledao kao jedan od onih tipova koji iznad svega cene svoj muevni izgled. Bujni brkovi, razbaruene obrve, dlake koje ponosno tre iz uiju. Svoju mo je istakao noenjem masivnog venanog prstena sa ogromnim crnim kamenom koji je sigurno bio teak tonu ili dve. Takav baja

nikada ne bi priznao da se nekoga plai ili da neto ne zna. Zato nas je vozio ne pitajui nas nita. Mada je tokom vonje neprestano buljio u unutranje ogledalo i Hana i ja smo nekoliko puta skoro pali sa sedita, kada mu se u poslednjem trenutku ipak posreilo da pogleda u pravcu vonje i da panino pritisne na konicu. 8.12 Prepoznao sam tu etvrt i neto me je steglo oko srca. Briga se pomeala sa milinom. Znao sam da e se, nakon nekoliko trenutaka, ulica saviti u nekakvo u, na dnu kojeg e se odvojiti stepenice i odvesti nas dole, u ulicu zatvorenu za saobraaj. Sa pete stepenice se ve video rub izloga Maestrovog kafia. Kao to sam mu i rekao, ofer je usporio, skrenuo na plonik i ukljuio sva etiri migavca. Zavalio se dublje u sedite i zalepio pogled za ogledalo. Uglovi su mu bili nekako ukasti. Hana je spavala. Bacio sam pogled na taksistin mobilni telefon, koji se kotrljao u pregradi ispod armature. A onda na radio, iz koga su tokom cele vonje uborili glasovi. Da pokuam da jo jednom pozovem? 8.15 Pomogao sam Hani da izae iz kola. Ve smo tu? promrmljala je i htela da se osvrne oko sebe, ali joj oi to nisu doputale; neprestano je morala da mirka. Kako je hladno", promrmljala je i uvila se u okovratnik kaputa. Rubovi su bili zakopani samo jo jednim dugmetom. Taksista nas je ekao, ne ugasivi motor. Umesto Hane, osmotrio sam okolinu. Nigde nije bilo nikoga. Samo u dubini stepenica nikada ih nisam prebrajao - i moda dvadeset metara za uglom. 8.17 Nekako je uspevala da hoda po ravnom, ali na stepenicama sam morao da je pridrim. Jo pre nego to sam ugledao kafi, Hana se naglo zaustavila: Hej, a gde smo to? U stvari, nisam znao ta da kaem. Zato sam odluio da joj kaem istinu. Idemo kod efa. efa?" Kroz mirkanje njenih oiju sam uspeo da primetim zainteresovanost. Onda, ipak, nisi sam svoja firma?" Odmahnuo sam glavom. Osmehnula se. Nakon svih stvari koje sam elela da saznam o tvom privatnom ivotu, sada u videti tvog efa. No, dobro..."

8.22 Provirio sam kroz izlog, spreman da odmah sklonim glavu. Kafi je bio prazan. Ledena potvrda mog straha: neto nije u redu. A onda, cigareta. Na Maestrovom stolu se dimila cigareta, oslonjena na prepunu pepeljaru. Ve je bila dogorela do samog filtera i stubi pepela je bio prelomljen na nekoliko delova. Kakva sitnica i kako veliko olakanje - Maestro je bio tu, barem pre nekoliko minuta. Na iviluku je visio njegov kaput. 8.26 Stajali smo na ulaznim vratima. Hana je nekako uspevala da obuzda svoje kapke i mrtei se osvrtala se po prostoriji. Naborala je nos osetivi kiseo vonj ustajalih cigareta. Ugledavi automat za kafu, prigueno je podrignula i napravila izraz gaenja na licu. udan pogled nije trajao dugo, ali tih nekoliko sekundi mi se inilo kao da gledam njenim oima. Stare stolice, oguljena farba, pranjavi trofeji nepoznatog fudbalskog kluba. Ve dugo vremena neokreeni zidovi prekriveni mrljama. Zguvana krpa baena na pult pred vratima koja vode u zadnju prostoriju. Mutan sjaj metala, tu i tamo prekrivenog tamnim herpesom re. Neko je malopre prestao da potire pod plastina ruka je, oslonjena na zid, trala iz vedra. Zamurio sam i saekao trenutak. Otvorio oi. Prolo je. Pepeljara na Maestrovom stolu je izgledala kao vulkan koji se upravo bio smirio nakon dugog bljuvanja pikavaca i zguvanih kutija cigareta. Sivilo pepela je prekrilo tri oljice za kafu, veliki termos, i naopako otvorene novine koje su prekrivale ostatak stola. Njihov rub se uzdizao u greben, ne dostiui svojom visinom hrpu pikavaca. To je, znai, to? rekla je Hana. Pogledala me je nekako tuno. Trebalo je da joj kaem da je potpuno drugaije kada ima puno ljudi, i da je ta prostorija samo ljutura kojoj je dao smisao tek Maestro. Putanje vode u toaletu i klokotavi gutljaji kanalizacione cevi. Zauli su se uasno spori koraci koji su se vukli po podu. Kao da je neko stao na krpu i eleo da detaljno obrie svaki centimetar ploica. Zvuci slavine i lavaboa nisu se uli. Nadao sam se da e Hani promai to da Maestro ne pere ruke. Pokuao sam da uhvatim ritam vuenja leve i desne noge, ali je bio isuvie ujednaen i spor. Hana se primakla mom ramenu. Je li joj se zvuk uinio zastraujui? Poput zvuka gusenice? Trajalo je do u nedogled. Spustio sam ruku na pitolj u depu. Posmatrali smo tamni procep vrata i potom zaustavili dah kada su polako poela da se otvaraju.

Iz mraka se pomolio Maestro. Hana je uzdahnula. Izvukao sam ruku iz depa. Jedva sam se suzdrao da ne pojurim ka njemu, uzmem ga u naruje i odnesem ga do stolice. Nisam se usudio: inilo se kao da nam se pribliava samo odelo okaeno na nekakav slabani kostur sa sedom kosom na vrhu. Podonjaci su mu visili skoro do sredine lica. Onaj nos, obrazi sa sitnim granicama kapilara, blago podrhtavajui brkovi - sve je bilo sivo. Sigurno je puio cele noi. Na trenutak sam se ponadao da je svo to sivilo na njemu od pepela i ostataka dima u prostoriji. ta se dogodilo sa njim tih dana koliko ga nisam viao? Nisam mogao da odvojim pogled od njega. Palo mi je na pamet da smo obojica uplji i prazni - ja razjeden napadima straha, a on... Sve je bilo na svom mestu a istovremeno sve naopako. Hana se okrenula ka meni i upitno me pogledala. Video sam osudu u njenim oima. Opet me je optuila za jo jednu prevaru, kakvom joj se uinio i moj stan. Maestro je podigao glavu ne okrznuvi me pogledom. Gledao je u Hanu i polako se kretao napred. U desnoj ruci je stezao mobilni telefon pruajui ga ispred sebe kao to slepac dri drku svog tapa. Sitno i izgubljeno telo se vuklo preko prostranstva keramikih ploica. Tek tog trenutka sam postao svestan kako teko die. I da ti zvuci ne dolaze samo ispod njegovih onova, ve i iz njegovih plua. Koliko truda je potrebno da pree preko svih tih ploica. itavo more kvadrata. Hana je ve krenula ka njemu. Uhvatila ga je pod ruku. Maestro se na trenutak zaustavio, pogledom skoro utonuo u njeno lice, a onda joj se prepustio. Hvala, gospoice", vie je proaputao nego to je izgovorio, hoete li mi pomoi do stolice?" Uhvatio sam ga sa druge strane. Pod odelom nije imao drugo osim koe i kostiju. Spustili smo ga na njegovo mesto. U ponedeljak me jo uvek nije brinulo", rekao je. Suv, promukao glas. Nije se nakaljao ili progutao pljuvaku. Govorio je skoro ne pomerajui usne. Ali, u utorak jeste. O, da, u utorak i te kako." Spustio je telefon na pepeljastu povrinu. Je li taj jadan ovek pri sebi?", Hana mi se nagnula do samog uha, pre nego to je apnula. Zasmrdelo je na alkohol, kafu i povraku. Zakasnili ste, gospoice, jue bi mi bilo lake. Ali, potrudiu se." Hana je saoseajno zakovrnula oima. Maestro je udisao zalihe vazduha i govorio plitko i zadihano, pritom nas ne udostojivi pogleda. Zurio je nekuda kroz izlog na praznu ulicu. Hana mu je tu i tamo zaklonila pogled, ali on nije nainio ni najmanji pokret. Odmakao sam ruke i stao sa strane iza njega. U sredu sam prvi put osetio ta je strah", dodao je. Gospodine", Hana ga je neno uhvatila za nadlakticu, da pozovemo doktora?"

Maestro je poeo nekako udno da odmahuje glavom. Vie je liilo na nekontrolisano drhtanje. Hana je ekala, ali ono nije prestajalo. Pogledala me je oajniki. Jeste li primetili, gospoice, da je veina ljudi poput pasa. Sreni su samo ako ih neko upotrebi." Hana je zavrtela glavom i napravila grimasu. Obratila se Maestru progovorivi polako i razgovetno, kao da se obraa detetu. Gospodine, moemo li da na trenutak pozajmimo va telefon? Platiemo." Maestrova glava se i ranije tresla. Nije izgledalo da je uo pitanje, ali ni da ima neto protiv. Pauza za disanje je ovog puta bila strano duga, i Hana je mislila da je izgubio nit: Gospodine, govorili ste o psima..." Maestro je uhvatio dah: Ako ti ne upotrebi tog psa, upotrebie ga neko drugi. Baba, recimo. Gospoice, jeste li ve uli za Babu?" Hana je upravo uzimala telefon sa stola i otresala pepeo sa njega. Je li to neki turski gangster?" Maestro nije ekao na njen odgovor: Najpre sam mislio da se kod mene zatekao jedan od njegovih pobeglih pasa. Bio je takav. Pun nagomilanog gneva, samopomilovanja i samoprezira. Kakav je samo bio! Kao da je sam avo iz pakla." Maestrova ruka je polako poela da se pomera unapred. Klizila je po stolu i prsti su prolazili kroz pepeo. Hana je podigla poklopac telefona nekako izgubljeno zurei u brojanik. Gurnula ga je ka meni. Proaputala je: Ti pozovi hitnu. Ja sam za tu tehniku... uuuu!" Bio je ruan", nastavio je Maestro, ali ni ne toliko. Rekao mi je da obino grize sebi rame i pokazao mi oiljke." Nisam se setio! Toga se nisam setio! Glava mi se uarila i mora da sam bio sav crven u licu. Nadao sam se da me Hana nee pogledati, a ukoliko to ipak uini, da su mi dlake dovoljno porasle od poslednjeg brijanja. Maestrov srednji prst je dopro do ruba novina i polako zaronio ispod njega. Nisam hteo da vie buljim, ali sam ga neprestano pratio krajikom oka. Sve je bilo udno. Ta nemona ljutura, ta pria. ta namerava? Kakvo preterivanje, utapanje u sopstvenu nesreu i nagone. Koliko mrnje prema ljudima! A istovremeno, neverovatna i duboka elja da se slui gospodaru, da se puzi po praini; kakav pas! Hana mi se pribliila i munula me levom rukom. ta eka? Daj, pozovi, zar ne vidi da nije pri sebi!" Naslepo sam ukucao nekoliko brojeva i prislonio telefon uz uho. enski glas se zaustavio u jednoj jedinoj kratkoj reenici: birate nepostojei broj. Gospodine, smirite se, sve e biti u redu", Hana je teila Maestra.

Ne znam", okrenuo je glavu ka njoj i polako, sasvim polako usredsredio pogled na nju, upitavi je zaueno: Kako ste samo uspeli da ga namamite?! Nikada mi ne bi palo na pamet da e promeniti gospodara... Nikada!" Ko?" upitala je Hana, brzo me pogledavi. Primetivi kako joj se nabira koa meu obrvama, shvatio sam koliko se trudi da razmilja. Pulsirajue stezanje uglova kapaka je najavilo sumnju. U sledeem trenutku je ve bila na mojoj strani. Maestrov dlan je potpuno skliznuo pod papir. Nemoj mu zameriti", apnula je, on o tebi, tako... Ti starci, ponekad... Jednom sam proitala neku sasvim kratku, ali stranu priu. Neka ki doe na boinu veeru kod ostarelih roditelja, a otac pomisli da je ona ljubavnica koju je itav niz godina krio od ene. Kako znaju da poremete pameu, ti starci! Stvarno, nemoj mu zameriti iako je malo preterao s tim psima. Videe, jo malo pa e poeti da pria o svojoj deci, kao da su jo mala i tome slino. Hoe li hitna brzo doi?" Odmakla se u nameri da me bolje vidi. Potapala me je po ramenu. Blago je savila kolena da bi izjednaila nivo oiju, ali je izgubila ravnoteu i malo je falilo da padne. Hteo sam da je uhvatim a onda shvatio da ne mogu da se pomerim. Telo mi se skamenilo. Ispunio me je grozan oseaj da ne bih smeo da budem tu, terajui me da izaem napolje. Prikovala me je utrnulost. Bilo je neizbeno, dogodie se. Nisam znao ta. O, kako bih eleo da odem! Hana se sama zadrala uhvativi se dlanom za sto. Zatresla je oljice i pomerila novine koje su polako skliznule na pod, otkrivi ono to je Maestro drao u ruci. Starinski revolver sa cilindrom. Siv kao i svi predmeti oko njega. Hana ga nije primetila, slobodnom rukom je pokrila oi, oigledno pokuavajui da zaustavi napad vrtoglavice. Ispustila je nekakav ggggg zvuk i uspravila se poput svee. Maestro vie nije dahtao. Od napora je stisnuo usne. Revolver je polako poeo da se podie. Nekoliko puta se naglo zatresao, pre nego to je kaiprst pronaao svoje mesto izmeu titnika i okidaa. Cev se okrenula ka Hani. Zaustavila se, uperena u njen trbuh. Maestro je i dalje zadravao dah. Lice mu je poelo da prekriva crvenilo. Novi napor, novo podizanje cevi, u Hanine grudi. Nisam mogao da se mrdnem. Mogao sam jo samo da gledam. Hana je rairila prste i uplaeno pogledala Maestra. Shvatio sam da se ne boji oruja, ve da ju je uznemirila ta tiina koja je nastupila. Poto je Maestro prestao da hrope, uplaila se za njega, posebno zbog onoga to je videla na njegovom licu. Stupila je korak napred. Vene na Maestrovom dlanu su se ispupile probijajui sivilo i mogao sam da vidim kako pulsiraju i pomeraju se. Sledee pumpanje krvi e ispuniti miie kaiprsta sa dovoljno snage, da se saviju i povuku

obara. Hana se zaustavila pre nego to je stigla do svog cilja. Zaustavila ju je cev uperenog pitolja. Pogledala je nadole. Nekako uzgred i na brzinu, zgrabila je pitolj i istrgla ga Maestru iz ruke. Malo ste prestari za te stvari", rekla je. Maestro se sruio natrag na naslon. Dah je hteo da provali iz njega, ali je naiao na otpor, i mukli kaalj ga je bacao u naletima tamo-amo na stolici. Hana je spustila pitolj na suprotni kraj stola. Dugo je trajalo pre nego to je Maestro prestao da kalje: Sada sam jo i ja nesposoban kao i moji sinovi. Kako neko moe da toliko voli takvog oveka?" Glava mu se jo vie tresla. Hana je uzdahnula i zakolutala oima. elela je da kae: eto, bila sam u pravu, sada su na redu deca. Maestro je konano doao do daha: Nisu za taj posao. Nisu. Toni to nikada ne bi priznao. Ali zna, duboko u sebi zna. Dogovorio sam se sa Babom da ih ostavi na miru, ukoliko mu prepustim sve poslove. Ba tako. Hana je uperila pogled ka zidnom satu iznad anka. Oekujui ambulantna kola, sluala je Maestra sa pola uha. Je li vas deca ikada poseuju?" upitala je. Maestro ju je pogledao i ovog puta nije mogao da odvoji pogled. Pas nije rekao. Pas ne zna, proaputao je i na due vremena uutao. Daj, pozovi jo jednom", nestrpljivo mi je apnula Hana, opet pominje te pse." Nisam mogao da podignem ruku. Oseao sam plastiku u levom dlanu i to je bilo sve. Udovi me nisu sluali. Maestro je pustio dug i piskutav izdah. Toni, moj stariji sin je kupio sebi crnu limuzinu, kao oni gangsteri u filmovima. Aleksandar, moj mlai, imao je ljubavnika koji je bio sa njim samo zato jer je mislio da ulazi u svet TV-krimia. Kakva ludost! Kakva beda! I taj ljubavnik, idiot, otiao je da opljaka banku. A onda je zvao Aleksandra i drao se u slualicu, u pomo, u pomo. Tu je bio samo Toni i otiao je sa bratom. O, kakva ludost! Tek tako, sopstvenim autom. Tom crnom limuzinom. Sa tom glupavom tablicom, koju je Toni svojeruno namontirao: MAESTRO2." Hana se trgla, kao da joj je neko opalio amar. Prvi put je zaista pogledala svog sagovornika. Tog trenutka je za nju prestao da bude samo brbljivi starac. Nagnula se ka njemu. MAESTRO2?" Toniju sam naredio da ubije Aleksandrovog ljubavnika i da ga baci u reku. To je bilo to. Ostala je bila jo samo Hana Vojik." Zauvi svoje ime, ustuknula je i priljubila pesnicu uz usta. O, moj boe", zgroeno je dahnula medu prste, MAESTRO2, te jebene

tablice nisam mogla da se setim!" Maestrova glava se opet tresla u naletima. Nastavio je: Da ste se setili, obojica bi zaglavila u zatvoru. Moji sinovi, moji nesposobnjakovii, moja ljubav. To nisam smeo da dozvolim. Dobro je to su me pustili iz bolnice kui, da umrem. Sve sam ve otpustio, sve prepustio Babi, bili smo sami. Samo jo jedan pas nam je ostao." Hana se naglo okrenula ka meni. On?" Pognuo sam glavu. Maestrov glas: Bilo bi teta pustiti takvog psa." On nije pas!" otro je dobacila Hana. Jeste, jeste", mirno je insistirao Maestro. Kako moete rei neto tako o njemu? Kako moete o bilo kome da govorite takve podlosti?" Maestrov glas je ispunio ton blage zaudenosti prvo oseanje, koje sam danas primetio na njemu. On je takav. Stvoren je da slui nekome. Iako je divalj." A? Slui nam da bi prebijao ljude, i tako. Divalj je, ne moe da izdri dugo sa ovekom. Zato smo vam ga dali da vam bude telohranitelj." Hanine ruke su se spustile uz bokove. Prsti su joj podrhtavali, kao da su na njena bedra sputene nevidljive dirke. Da ne bi izdrao, i da bi vas ubio. Kada bi dola policija, zatekla bi samo psa koji je izneverio svog gospodara. Nita ne bi mogli da dokau. Izabrali smo, naime, pogrenog oveka. Deava se." Hanine papue-tigrii su poele da se okreu ka meni. Uplaio sam se da e se pomeriti, pribliiti mi se. Ne, desni tigri se podigao i lupnuo nekoliko puta o pod. Hana je vikala: Ali nije! Nije me ubio! NIJE! Valjda ti je jasno, ti, zlobna stara pizdo! Jasno li ti je! Zajebao si se! Tako ti i treba! Takvi ljudi kao to si ti nikada ne bi smeli da budu stari! Morali bi da budu mladi i snani da bih mogla da im iskopam oi! Vika se pretvorila u dug, razvueni krik, koji me je naterao da podignem glavu. Nisam mogao da zamislim da je Hana sposobna za takav bes. Ruke su joj zadrhtale u vazduhu, na trenutak krenule ka Maestru, zadrale se, a onda zgrabile pitolj sa stola, podigle ga visoko i zafrljaile ka izlogu. Bumf, oruje je tresnulo o staklo, napravilo u njemu pukotinu i odbilo se tik ispred Hanine noge. Ljutito ga je utnula, samo okrznula, i pitolj se zakotrljao preko ploica i tresnuo o ank. A moda se i nisam zajebao", ponovio je Maestro, kao daleki odjek. O, jesi, i tako ti i treba", zareala je Hana. Moja profesija je takva da moram da znam kako sa ljudima." Da, zato vas i zovu gangsteri", sa zlobom u glasu je zasiktala Hana.

Stisla je usne i iznenada joj je dolo da zaplae. Ne bih verovala da nisam ula", odmahivala je glavom. Skoila je ka Maestru i opet se zaustavila pred njim. Pa ko sam ja? Zato ba on? Mogli ste nai sto lakih naina da me ubijete! Zato on? ZATO?" utali smo. Dugo. Maestro je disao plitko, u dugim zamasima. Podvio je donju usnu i zamirkao. Jo vie zatvorivi oi, rekao je: Nakon svega to sam uinio, nakon svega to sam uspeo zar nije udno najvie mi znai kada se smejem sa svojim sinovima." Opet tiina. Neverica u Haninom glasu: Smejali ste se?" Kladili smo se", objasnio je Maestro. U oku, sva ogorena, Hana se borila za dah. Koliko e izdrati?" Zauo sam zvuk slian padu vree pune neega mekog. Postao sam svestan da sedim. Pre nego to su me izdale noge, nekako sam se doteturao do stolice. Pogledao sam ih. Opipao. inilo mi se da su normalno vrste i miiaste. Moda bi trebalo da im se vie posvetim? Da ih opipam cele, proverim svaku tetivu, venu, vlakno? Oooooo!, kriknula je Hana. Gornjom povrinom dlana je sruila oljice sa stola. Tresnule su o pod i razletele se. Termos se zavrteo, zaljuljao na ivici i pridruio im se. Maestrov glas je neno prekinuo Haninu ljutnju. Gospoice, jeste li vi ikada nekoga zaista voleli?" Hana se namrtila. Kakve veze ljubav ima sa tim? U sredu nije imala nikakve. Pas uvar nije izdrao, pobegao je. Morali smo da ga priveemo za rtvu. Poslao sam Tonija da vas malo uplai. Dogovorili smo se jo ranije. Ali, sino... Morao je da prebrodi prigueni napad kalja. Kakva mora! Prokleti trenutak koji nije smeo da doivi! Nedelja je, opklade su izgubljene i strah se pretvara u jezu. uvar se javi. Kae, Hana je jo uvek iva. Gledam osobe koje volim i moram da se odluim koga da poaljem. Prokleti trenutak! Izaberem Tonija. Pre nego to ode, zamolim ga samo da mi namesti telefon tako da primi poziv samo od njega, Aleksandra ili od psa. Ba tako se ispie na ekranu, kada on zovne: PAS. Kako Toni voli sve te igrake! Nisam hteo da me u toj vrajoj noi zove bilo ko drugi. Moj prvi sin ode. ekam, strepim, molim se. Gledam u ekran, ekam da zazvoni i da se pojavi natpis. Nita. Moram da poaljem i drugog sina. Gledam kako stavlja na lice venecijansku masku, kao da ide u pozorite. Dam mu da ponese sa sobom moju amajliju. Da ga titi. Blagoslovim ga. I on ode. Nema ga. ekam. Puim. Molim se. Gledam u telefon.

Doe jutro. Znam da je sve uzalud, da sam izgubio obojicu koju sam voleo. Da je sve prazno i besmisleno. Da su svi otili da ubiju neku enu koja je jo uvek iva. Takva uopte ne bi smela da raa. Sada je Hana gledala nekuda kroz prozor. Posvetlo sam se opipavanju bedara. Kandastim vrhovima prstiju ubadao sam u meso. Sve bre i bre. Mek Maestrov glas. Nisam mogao da verujem. Obratio mi se po imenu. Po prvi put. Zaustavio sam u vazduhu zgrene prste i pogledao ga. Opet je bio onaj stari ni traga od one prazne vree oko kostura; ni traga vie od starca na samrti. Njegove oi su opet bile pune snage, istraivale su me, ogolile me i prodrle do due. Zagrlile me i rekle mi da je sve u redu. Da je sve onako kako je bilo ranije. Kakve oi! Pa usta, progovorila su! Njegov glas! Opet me je prepoznao, opet mi je govorio, opet sam bio njegov! Ubij je, rekao je. Oseao sam kako mi noge polako prestaju da budu drvene. Mogao sam da stegnem prste, jo malo, pa u moi da ustanem. Snaga u nogama, telu, moja stara snaga. onovi koji se pritiskaju o tlo, jo trenutak i telo e se podii. Usne su mi se razvukle preko zuba i ispustio sam dug, zadovoljan izdah. Ponovo sam postojao. Pogledao sam svoje levo rame. Hladno, smireno, kontrolisano. Odjednom se na njega spustila izgrebana ruka, bele koe i dugih prstiju. U neverici sam pratio rukav. Levicom sam je zgrabio malo ispod lakta. Tu u poeti da lomim. Pogled mi je skrenuo nagore, i ugledao sam lice. Hana. Ubij je! siknuo je Maestro. Nisam mogao da verujem. Nisam mogao da primetim ni najmanji trag straha na njoj. ula je Maestra i saznala sve o meni, ali nije se plaila. Nije bilo u pitanju samo to da ima poverenja u mene u pitanju je bila apsolutna i nepobediva nedunost koja me je potpuno razoruala. Kada bih osetio da racionalno razmilja kako da mi pristupi i na kraju se odluuje za poverenje, rastrgao bih je. Ideja da bih mogao da je ubijem, bila je sasvim izvan okvira njenih misli; sasvim i sigurno. Pomerila je ruku. Osetio sam je na licu. udan poloaj dlan gore, prsti dole; preko uha ka ekinjastoj bradi. Idemo", rekla je. 8.55 Pomogla mi je da siem niz stepenice i smestila me u taksi. Vrteo sam glavom, ali siktavi Maestrov glas koji nas je otpratio na ulicu nisam mogao da izbacim. Bilo je to vie nemono isputanje vazduha koje se probijalo kroz slomljeno telo. Jo straniji je bio bes koji ga je izbacivao na povrinu i terao telo na ono

slabano kretanje, za ta je jo uvek bilo sposobno. Maestro je nadlanicama lupao po stolu. Pucalo je poput suvog granja, kloparalo kao gole kosti. Tomp-tomp-tomptomp. A povrh svega, krkljanje sluzi i promuklo reanje: Crknite! Crknite! Crknite! Crknite! Crknite!" 9.07 Ovde je zabranjeno parkiranje", mrzovoljno je promrmljao taksista. Taksi je stajao ispred zgrade suda. Deset metara mermernih stepenica na ijem vrhu su stajala dva uniformisana straara. Tokom itave vonje sedeli smo uureni svako u svom uglu. I kona rupa izmeu nas je zevala netaknuta. Priljubljivao sam elo uz hladno staklo i nisam smeo da se pomerim. Sada je bilo sve u redu. Nisam razmiljao ni o emu i hteo sam da tako i ostane. Dok je taksista gunao, kriom sam se okrenuo ka Hani i brzo sklonio pogled sa suza koje su joj klizile kroz stisnute kapke. Moda je osetila moj pogled ili je bila u pitanju samo sluajnost. udna reenica: Starost je nekakva opta amnestija." Pauza nakon nje je bila isuvie kratka da bih je shvatio. Kako da sada idem po ulici i pogledam bilo kog starca ili staricu? Da pomislim, ovaj je ubijao, onaj drugi silovao, ona stara ena tamo je trovaica, ili ta? Kao to za bebu nikada ne pomislimo da e od nje ikada postati ubica, tako ne pomislimo ni za nemonog starca." Okrznula me je krajikom oka. Sumnjam da je mogla da me dobro vidi kroz suze. Jebi ga, dodala je, a onda uutala. Straari ispred suda su poeli da razmenjuju poglede. Prvi je neto govorio u mobilni telefon, a onda mahnuo taksisti. Drugi je otkopao futrolu pitolja i polako krenuo ka nama. Video sam kako okree glavu na levu stranu. Pogledao sam kroz zadnje staklo. Ka nama je jurio ogroman, crn auto. Skoio sam na Hanu i pokrio je svojim telom. ta, a u pizdu..." poeo je taksista, a onda samo jo otvorenih usta zevao u retrovizor. Nije se zauo pucanj. Gume nisu zacvilele. Tama? murim! Panino sam otvorio oi, video oveka koji je, izaavi iz auta, potrao ka nama, hteo da pripremim pitolj, zgrabio ga za cev, premetao u ruci, reao. Vrata su se otvorila i Hana i ja smo se napola izvalili napolje. Pred nama je stajao inspektor Kurt. Njegov be-em-ve se zaustavio nekoliko centimetara iza taksija. Najpre sam pomislio da Kurt izgleda... kao ona lica sa zastava nasred turskog trga... Glupost! Gledao sam ga odozdo nagore, je li to! Izgledao je moan, i vie od toga - da izgovorim! Da: savren sitni komadi slagalice, za koji sam, prilikom naeg prvog susreta, mislio da mu nedostaje, vratio

se na svoje mesto. Iz njega je izbijala snaga i mo. Uprkos izgledu: ogromnim podonjacima, izbuljenim i zapaljenim oima, raupanoj kosi. Sino sam postao otac", rekao je. A ja sin, ve sam hteo da dodam, i ilo mi je tako lako sa jezika da sam se jedva zaustavio i samo promrmljao neto nerazumljivo. Postao sam svestan besmislenosti svog odgovora i setio se Maestra. Mozak je hteo da krene, da melje, da me uniti, zato sam se brzo postavio na noge i misli potisnuo kretanjem. Dodao je: Hajdemo unutra." Preko ramena mu je provirio policajac i ve otvarao usta u nameri da progovori. Kurt je izvukao legitimaciju, usputno mahnuo njom ispred njegovog lica i tip se prikovao za tlo i salutirao. Dotrala su jo tri policajca i opkolila nas. Pomogli su Hani da stane na noge i potom smo odjurili u predvorje zgrade. Nisam imao snage da objanjavam kako ta urba nema nikakvog smisla. Teka bronzana vrata su se zatvorila za nama. Policajci su preuzeli Hanu koja je opet poela da se klati. Kurt je brzo istresao uputstva. Sve je znao, od broja sobe do imena sudije. Hana je koraala sama, uz povremenu pomo pratnje. Okrenuo se ka meni: Malopre sam bio u njenom stanu. Video sam tragove krvi. Pomislio sam da sam moda..." Zautao je. Pogreio?" dodao sam. Blago je klimnuo glavom. Neu vas nita pitati", dodao je. Hteo sam da Hanu imam ovde i vi ste obavili svoj posao. To je sve." Na trenutak sam pomislio: zna? Kako je bolelo! Kurt je poeo da se okree. Povorka je stigla do vrha stepenica i zaustavila se izmeu dva kipa slepe pravde. Hana se okrenula i pokuala da me pogleda. Nije joj ilo. Glava joj se zanela i video sam da je uspela da uoi buljenje policajca koji je stajao sa njene desne strane i gledao nekuda u pravcu poda. Pratila je njegov pogled i prvi put postala svesna svog izgleda. Razgledala se i klizila dlanovima po poderotinama. A onda joj je neto privuklo panju. Polako je spustila ruke ka paretu crne tkanine, koje je, kao nekakva uska slina, virilo izmeu nogu, iz poderane suknje. Obuhvatila je tkaninu dlanovima i posmatrala je. Jo jednom se snano zaljuljala, tako da je policija morala da je pridri. Polako je podigla glavu. Kakve su joj samo bile oi! Kurt je naslutio da se neto deava i neprestano gledao as u mene as u nju. Glavu je vrteo brzinom navijene mehanike igrake. Po prvi put sam dobro znao da proitam Hanine misli. Jo uvek je drala u

ruci pare donjeg vea koje sam pocepao u urbi dok sam je vodio da pia. Mislila je da sam ga prethodne noi nestrpljivo pocepao, pre nego to sam je silovao pijanu i bez svesti. Nikada jo nisam video oi ije ronjae bi se tako napele u bolu i razoaranju, pre nego to su polako poele da, ispunjene odvratnou i mrnjom, postaju sive. Ruka joj se trgnula, samo na trenutak, pre nego to se opet vratila onom bezvrednom paretu pamuka. Rekla mi je: U stvari, bio je u pravu. Ti si obino pseto." Policajci su, skamenjeni, ekali moj odgovor. Gledao sam je na vrhu stepenica, kosa joj je bila razbaruena, puna prljavtine, trulog lia, iglica i pramenova ulepljenih grumeniima smole. Naduvene oi, razmazana minka, ogrebotine po licu. Prljavi kaput rastegnute kragnom, pomalo poderane od vuenja kroz umu. Kroz kaput su se nazirali ostaci svilene haljine, na nogama delovi najlonki poput tragova paukove mree. Goli glenjevi, na stopalima nasmejani dlakavi tigrovi. Hana se brzo okrenula i zarila glavu u Kurtove grudi kao da eli da proe kroz njega i da sa druge strane pogleda napolje. Inspektor se jedva odrao ravnoteu, oslonivi se na kip slepe pravde. Hana je razvueno zavijala, prebacivi preko glave krila Kurtovog kaputa. Setio sam se brave i reze na vratima njene spavae sobe. Odbrana koju je instalirala da bi se odbranila od svojih lanih mueva. Plaimo se samo onoga to smo sposobni da zamislimo. Verujemo samo u ono to moemo da shvatimo. Hani se inilo nemoguim da mogu da je ubijem, kao i to da bih mogao da je silujem. Otvorio sam usta i postao svestan da ne mogu da joj objasnim. Mogao bih, ali zvualo bi banalno, kao na brzinu smiljen izgovor. Mogao bih da joj priam do u beskraj, da izruim pred nju itave vagone rei, ali sumnja bi uvek ostala. Izgubila je veru u mene. Dakle, neu rei nita. 9.14 Trao sam i zavijao visokim, razvuenim glasom. Sudarao sam se sa ljudima, odbijao se od njih, beao na ulicu, skakao natrag na plonik izbegavajui automobilske gume koje su htele da me nadglasaju svojim civljenjem. Nita nisam video, nita nisam oseao. Sputao sam glavu i cvileo. Zavijao. Reao. Kao pas. KRAJ januar 1997 mart 2000.

O piscu
Miha Macini (Miha Mazzini) je roden 1961. godine u Kranju. Dosad je objavio 12 knjiga, koje su prevedene na 8 jezika. Pored knjievnoumetnikog rada, Macini je, kao informatiar po obrazovanju, napisao 8 prirunika iz oblasti kompjuteristike. Dobitnik je brojnih nagrada. Zaposlen je kao kompjuterski savetnik u firmi Planet 9. Njegova dela su uvrtena u vie antologija. Takoe, Macini se ogledao i u filmskoj umetnosti. Naime, Macini je bio autor scenarija za dva nagraena dugometrana filma i reiser dva kratka filma. Predaje u oblasti filmskog scenarija - izmeu ostalog, bio je predava i u koli za scenario Pokai jezik" (19992005), zatim gostujui predava na zagrebakoj Akademiji dramske umjetnosti (2001), kao i predava u radionici scenarija Palunko" (20042005) i Northwest Film Forum", Sijetl, SAD (2004). Zavrio je postdiplomske studije scenaristike na univerzitetu Sefild u Engleskoj. Redovni je lan Evropske filmske akademije. ivi u Ljubljani. Objavio je sledea knjievna dela: Drobtinice" (Mrvice"), roman, Preernova druba", Ljubljana, Slovenija, 1987. Godbe" (Muzike"), zbrirka pria, autorsko izdanje, Ljubljana, Slovenija, 1989. Zbiralec imen (Sakuplja imena), roman, Sklad Vladimir Slejko, Slovenija, 1993. Satanova krona" (Satanina kruna"), roman, Wieser", Ljubljana, Slovenija, 1993. Telesni uvaj" (Hanin telohranitelj"), roman, tudentska zaloba", edicija Beletrina", Ljubljana, Slovenija, 2000. Kralj ropotajoih duhov" (Kralj zveckavih duhova") roman, tudentska zaloba", edicija Beletrina", Ljubljana, Slovenija, 2003. Dostava na dom" (Dostava na dom"), eseji, Zaloba Goga", Novo Mesto, Slovenija, 2002. Drevo glasov" (Drvo glasova"), omladinski roman, Grlica", Ljubljana, Slovenija, 2005. Trenutki spoznanja" (Trenuci spoznaje"), zbirka pria, tudentska zaloba", edicija Beletrina", Ljubljana, 2007. Knjige su mu prevedene na engleski, eki, ruski, italijanski, poljski, srpski i hrvatski jezik. Ameriko izdanje romana Hanin telohranitelj" (Guarding Hanna") bilo je nominovano za nagradu IMPAC Dublin Literary Award. Roman Drobtinice" (Mrvice") dobio je nagradu za Slovenaki roman godine" i nagradu Zlata ptica", a ameriki asopis Detroit Free Press" ga je

uvrstio meu najbolje romane 2005. godine. Autor je scenarija za filmove: Operacija Cartier" (Operacija Kartije"), TV film, 1991. (po romanu Drobtinice"). Svobodna si. Odloi se" (Slobodna si. Odlui se"), kratki film, (scenario i reija), 1999. Sladke sanje" (Slatki snovi"), dugometrani film, 2001. Piccolo Willy. Sirota s udenim glasom" (Pikolo Vili. Sirotica sa udesnim glasom"), kratki film, (scenario i reija), 2003.